Univerzalni dizajn je pristup koji se odnosi na ljude svih godina i sposobnosti.

Univerzalni dizajn potuje ljudsku razliitost i promovieinkluziju svih ljudi u sve ivotne aktivnosti. Takoe, kako je malo verovatno da neki proizvod ili sredinu moe koristiti svako pod svim uslovima, univerzalni dizajn moemo smatrati pre procesom, nego dostignuem. Briga za stepen upotrebljivosti nekog predmeta ili prostora moe biti sledei korak u razvoju dizajna uopte, odnosno onaj korak koji e izdvajati pojedine koncepte od konkurencije. Dui ivotni vek i rapidni razvoj medicine podrazumevaju, izmeu ostalog, da vie ljudi ivi sa invaliditetom danas nego u prolosti i da taj broj raste. Univerzalni dizajn (ili dizajn za sve), jednako kao i filozofija pristupanosti, poivaju na priznavanju, prihvatanju i podsticanju prava svih ljudskih bia na svim nivoima drutva ukljuujui i osobe sa ogranienjem u aktivnostima u kontekstu koji obezbeuje visok stepen zdravlja, sigurnosti, udobnosti i zatite ivotne sredine. Pristupanost je bitan atribut odrivosti izgraenog okruenja u ijem je sreditu osoba.

Univerzalni dizajn je pristup koji se odnosi na ljude svih godina i sposobnosti. Univerzalni dizajn potuje ljudsku razliitost i promovieinkluziju svih ljudi u sve ivotne aktivnosti. Takoe, kako je malo verovatno da neki proizvod ili sredinu moe koristiti svako pod svim uslovima, univerzalni dizajn moemo smatrati pre procesom, nego dostignuem. Briga za stepen upotrebljivosti nekog predmeta ili prostora moe biti sledei korak u razvoju dizajna uopte, odnosno onaj korak koji e izdvajati pojedine koncepte od konkurencije. Dui ivotni vek i rapidni razvoj medicine podrazumevaju, izmeu ostalog, da vie ljudi ivi sa invaliditetom danas nego u prolosti i da taj broj raste. Univerzalni dizajn (ili dizajn za sve), jednako kao i filozofija pristupanosti, poivaju na priznavanju, prihvatanju i podsticanju prava svih ljudskih bia na svim nivoima drutva ukljuujui i osobe sa ogranienjem u aktivnostima u kontekstu koji obezbeuje visok stepen zdravlja, sigurnosti, udobnosti i zatite ivotne sredine. Pristupanost je bitan atribut odrivosti izgraenog okruenja u ijem je sreditu osoba.

Univerzualni dizajn je koncept dizajniranja malih aparata, arhitektonskog dizajna i dizajna ivotnog prostora sa namerom da mogu da ih koristi to vei broj ljudi. U Medjunarodnoj deklaraciji o Univerzalnom dizajnu, koja je objavljena na konferenciji u Jokohami 2002, otilo se korak dalje u definisanju univerzalnog dizajna kao kreacije drutvenog okruenja u kome se potuje ljudskost svake pojedine osobe. Takodje je predloeno obnavljanje odnosa krajnjih korisnika i kreatora/dizajnera i isticanje vanosti uobliavanja sistema sastavljenog od ljudi, koji bi trebalo da se primenjuje u svakom aspektu drutva. Ukoliko ste u procesu traenja novog stana verovatno traite dom u kome vidite sebe za dugi, dugi niz godina. Dom je posebno mesto gde raste porodica, nastaju uspomene i gde se oseate prijatno iako vremenom rastete i starite.Jedan od deset najveih trendova u gradnji i preoblikovanju od 2005. na ovamo je planiranje za stare dane ukljuujui odgovarajue detalje u dizajn vaeg doma. Ti detalji podrazumevaju ulaz bez stepenika, iroke dovratke i prolaze, kupatilo u prizemlju sa ojaanim zidovima (razmislite u ugradjivanju rukohvata u kupatilo) i lako dostupne prekidae, termostate i ventile. Ovi detalji, ali ne i sitnice, e vam utedeti nekoliko hiljada dolara ukoliko ih ugradjujete prilikom izgradnje stana, a ne nakon njegovog zavretka. Nae se navike menjaju kako starimo. Ali i ranije moete biti u situaciji da vam na neko vreme budu potrebna kolica ili take, a onda e vam se stepenice na ulazu initi ogromnom preprekom. Neki od starih e radije napustiti svoje domove i otii da ive u starake domove, ali e neki ipak uloiti novac i izgraditi rampu koja e im omoguiti ulazak u stan. Stanovi dizajnirani sa pomenutim jednostavnim i ne mnogo skupim detaljima se zovu Domovi za ceo ivot. Ovako

dizajnirani stanovi e omoguiti ljudima da u svojim domovima stare, oseaju se sigurno, samostalno i ugodno, bez obzira da (ne)invalidnost ili godine. Ovakvi stanovi nisu korisni samo za stare i osobe sa invaliditetom. Roditelji sa malom decom, posebno bebama u kolicima, kao i osobe u trenutnom stanju korienja kolica ili ortopedskih pomagala (prelom noge npr.) imaju korist od ovakvih stanova. Prenos sledovanja namirnica ili selidba nametaja u ovakvim stanovima bivaju mnogo laki. Zato ako pravite planove da gradite kuu ili kupujete stan, nemojte da zanemarite injenicu da birate dom koji treba da slui i vama i vaim rodjacima i prijateljima doivotno EIDD Stokholmska deklaracija Dobar dizajn omoguava, lo dizajn onemoguava Uvod Ubrzo posle svog osnivanja 1993 god. Evropski institut za dizajn i invaliditet (EIDD) je razvila svoju misiju postavku: Podizanje kvaliteta ivota kroz Dizajn za sve. Posle deset godina, kao Evropska platforma za Dizajn za sve, ukljuujui razvoj spoljni h odnosa kao i unutranje strukture nacionalne organizacije lanice, organizacije lanice i individualni lanovi sada u esnaest Evropskih zemalja EIDD smatra da je dolo vreme za proglaenje Deklaracije Dizajna za sve.
Inkluzivni dizajn ima korene i u skandinavskom funkcionalizmu iz 1950-ih i u ergonomskom dizajnu iz 1960-ih. Tu je isto i drutveno-politika pozadina u skandinavskoj socijalnoj politici, koja je u vedskoj u kasnim 1960-im iznedrila koncept drutva za sve upuujui prvenstveno na dostupnost. Ovo ideoloko uverenje je pretoeno u Standardna pravila Ujedinjenih nacija za izjednaavanje mogunosti za osobe sa invaliditetom, prihvaenih na Generalnoj Skuptini UN u decembru 1993. Fokus Standardnih pravila na dostupnosti u jasnom konceptu jednakosti je inspirisao razvoj filozofije Dizajna za sve, koja je postala opteprihvaeni koncept u EIDD na svojoj Godinjoj generalnom zasedanju u Barseloni 1995 god. Uporedivi koncepti su se razvijali paralelno u drugim delovima sveta. Zakon za Amerikance sa invaliditetom je doprineo evoluciji Univerzalnog dizajna, dok

istovremeno Inkluzivni dizajn je nalo plodno tle u Velikoj Britaniji. Danas, Planiranje i Dizajn za sve su sve vie priznati kao neophodni elementi u proaktivnoj strategiji za odriv razvoj.Evropski institut za dizajn i invaliditet, prilikom svoje Godinjeg generalnog zasedanja u Stokholmu 9 Maja 2004, stoga usvaja Deklaraciju.

irom Evrope, ljudska raznolikost u godinama, kulturi i sposobnostima je vea nego ikada. Mi sada proivljavamo bolesti i povrede i ivot sa invaliditetom kao nikada pre. Iako je dananji svet je kompleksno mesto, on je na, u kojem mi zbog toga imamo mogunost i odgovornost da baziramo na dizajn na principima inkluzije. Dizajn za sve je dizajn za ljudsku raznolikost, drutvenu inkluziju i jednakost. Ovakav holistiki i inovativan pristup predstavlja kreativni i etniki izazov za sve planere, dizajnere, preduzetnike, rukovodioce i politike lidere. Dizajn za sve cilja da omogui svim ljudima da imaju jednake mogunosti da uestvuju u svakom aspektu drutva. Da bi se to postiglo, izgraena sredina, svakodnevno objekti, usluge, kultura i informacije ukratko, sve to dizajniraju i stvaraju ljudi da bi koristili ljudi mora biti pristupano, za svakog u drutvu pogodno za upotrebu i odgovarajue za razvijanje ljudske raznolikosti. Delovanje Dizajna za sve ini svesnim primenu analize ljudskih potreba i tenji i zahteva uee krajnjih korisnika u svakoj etapi procesa dizajniranja. Evropski institut za dizajn i invaliditet stoga poziva evropske institucije, nacionalne, regionalne i lokalne vlasti i profesionalce, poslovne i drutvene inioce da preduzmu sve odgovarajue mere za implementaciju Dizajna za sve u svojim planovima i akcijama. Prihvaeno 9 Maja 2004 god. na Godinjem generalnom zasedanju Evropskog instituta za dizajn i invaliditet u Stokholmu.

EIDD Stokholmska deklaracija Dobar dizajn omoguava, lo dizajn onemoguava Uvod Ubrzo posle svog osnivanja 1993 god. Evropski institut za dizajn i invaliditet (EIDD) je razvila svoju misiju postavku: Podizanje kvaliteta ivota kroz Dizajn za sve. Posle deset godina, kao Evropska platforma za Dizajn za sve, ukljuujui razvoj spoljni h odnosa kao i unutranje strukture nacionalne organizacije lanice, organizacije lanice i individualni lanovi sada u esnaest Evropskih zemalja EIDD smatra da je dolo vreme za proglaenje Deklaracije Dizajna za sve. Dizajn za sve ima korene i u skandinavskom funkcionalizmu iz 1950-ih i u ergonomskom dizajnu iz 1960-ih. Tu je isto i drutveno-politika pozadina u skandinavskoj socijalnoj politici, koja je u vedskoj u kasnim 1960-im iznedrila koncept drutva za sve upuujui prvenstveno na dostupnost. Ovo ideoloko uverenje je pretoeno u Standardna pravila Ujedinjenih nacija za izjednaavanje mogunosti za osobe sa invaliditetom, prihvaenih na Generalnoj Skuptini UN u decembru 1993. Fokus Standardnih pravila na dostupnosti u jasnom konceptu jednakosti je inspirisao razvoj filozofije Dizajna za sve, koja je postala opteprihvaeni koncept u EIDD na svojoj Godinjoj generalnom zasedanju u Barseloni 1995 god. Uporedivi koncepti su se razvijali paralelno u drugim delovima sveta. Zakon za Amerikance sa invaliditetom je doprineo evoluciji Univerzalnog dizajna, dok istovremeno Inkluzivni dizajn je nalo plodno tle u Velikoj Britaniji. Danas, Planiranje i Dizajn za sve su sve vie priznati kao neophodni elementi u pro-aktivnoj strategiji za odriv razvoj.

Evropski institut za dizajn i invaliditet, prilikom svoje Godinjeg generalnog zasedanja u Stokholmu 9 Maja 2004, stoga usvaja sledeu Deklaraciju: irom Evrope, ljudska raznolikost u godinama, kulturi i sposobnostima je vea nego ikada. Mi sada proivljavamo bolesti i povrede i ivot sa invaliditetom kao nikada pre. Iako je dananji svet je kompleksno mesto, on je na, u kojem mi zbog toga imamo mogunost i odgovornost da baziramo na dizajn na principima inkluzije. Dizajn za sve je dizajn za ljudsku raznolikost, drutvenu inkluziju i jednakost. Ovakav holistiki i inovativan pristup predstavlja kreativni i etniki izazov za sve planere, dizajnere, preduzetnike, rukovodioce i politike lidere. Dizajn za sve cilja da omogui svim ljudima da imaju jednake mogunosti da uestvuju u svakom aspektu drutva. Da bi se to postiglo, izgraena sredina, svakodnevno objekti, usluge, kultura i informacije ukratko, sve to dizajniraju i stvaraju ljudi da bi koristili ljudi mora biti pristupano, za svakog u drutvu pogodno za upotrebu i odgovarajue za razvijanje ljudske raznolikosti. Delovanje Dizajna za sve ini svesnim primenu analize ljudskih potreba i tenji i zahteva uee krajnjih korisnika u svakoj etapi procesa dizajniranja. Evropski institut za dizajn i invaliditet stoga poziva evropske institucije, nacionalne, regionalne i lokalne vlasti i profesionalce, poslovne i drutvene inioce da preduzmu sve odgovarajue mere za implementaciju Dizajna za sve u svojim planovima i akcijama. Prihvaeno 9 Maja 2004 god. na Godinjem generalnom zasedanju Evropskog instituta za dizajn i invaliditet u Stokholmu. Stanovi koji prate promene ivotnih potreba

Nicole Hytinen Ukoliko ste u procesu traenja novog stana verovatno traite dom u kome vidite sebe za dugi, dugi niz godina. Dom je posebno mesto gde raste porodica, nastaju uspomene i gde se oseate prijatno iako vremenom rastete i starite.Jedan od deset najveih trendova u gradnji i preoblikovanju od 2005. na ovamo je planiranje za stare dane ukljuujui odgovarajue detalje u dizajn vaeg doma. Ti detalji podrazumevaju ulaz bez stepenika, iroke dovratke i prolaze, kupatilo u prizemlju sa ojaanim zidovima (razmislite u ugradjivanju rukohvata u kupatilo) i lako dostupne prekidae, termostate i ventile. Ovi detalji, ali ne i sitnice, e vam utedeti nekoliko hiljada dolara ukoliko ih ugradjujete prilikom izgradnje stana, a ne nakon njegovog zavretka. Nae se navike menjaju kako starimo. Ali i ranije moete biti u situaciji da vam na neko vreme budu potrebna kolica ili take, a onda e vam se stepenice na ulazu initi ogromnom preprekom. Neki od starih e radije napustiti svoje domove i otii da ive u starake domove, ali e neki ipak uloiti novac i izgraditi rampu koja e im omoguiti ulazak u stan. Stanovi dizajnirani sa pomenutim jednostavnim i ne mnogo skupim detaljima se zovu Domovi za ceo ivot. Ovako dizajnirani stanovi e omoguiti ljudima da u svojim domovima stare, oseaju se sigurno, samostalno i ugodno, bez obzira da (ne)invalidnost ili godine. Ovakvi stanovi nisu korisni samo za stare i osobe sa invaliditetom. Roditelji sa malom decom, posebno bebama u kolicima, kao i osobe u trenutnom stanju korienja kolica ili ortopedskih pomagala (prelom noge npr.) imaju korist od ovakvih stanova. Prenos sledovanja namirnica ili selidba nametaja u ovakvim stanovima bivaju mnogo laki. Zato ako pravite planove da gradite kuu ili kupujete stan, nemojte da zanemarite injenicu da birate dom koji treba da slui i vama i vaim

rodjacima i prijateljima doivotno!http://www.rampcil.org/ 22.01.2007

Inkluzivni dizajn je regionalni projekat Britanskog savjeta (British Council) u kome uestvuje 5 zemalja: Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Hrvatska, Makedonija i Velika Britanija. Projekat je posveen razvoju vjetina mladih sa hendikepom u domenu dizajna i umjetnikih zanata. Cilj projekta je razvoj vjetina i kreativnosti odnosno ekonomsko osposobljavanje mladih sa hendikepom, razvoj svijesti javnosti o potrebi ukljuivanja ovih lica u ekonomske, socijalne, obrazovne i kulturne tokove i skretanje panje institucijama o neophodnim mjerama za njihovu laku integraciju. Aktivnosti obuhvataju mapiranje, kampanju, kreativne radionice i kurs za grafike operatere.

Dizajn za sve Dizajn za sve je dizajn za humanu raznovrsnost, drutvenu inkluziju i jednakost. Takav sveobuhvatni i inovativni pristup predstavlja kreativni i etiki izazov za sve planere, dizajnere, preduzetnike, administratore i politike lidere. Dizaj za sve tei da omogui svim ljudima da imaju jednake mogunosti da uestvuju u svakom aspektu drutva. Da bi se to postiglo, izgraena sredina, svakodnevno objekti, usluge, kultura i informacije - ukratko, sve to dizajniraju i stvaraju ljudi da bi koristili ljudi - mora biti pristupano, za svakog u drutvu pogodno za upotrebu i odgovarajue za razvijanje ljudske raznolikosti. Delovanje Dizajna za sve ini svesnim primenu analize ljudskih potreba i tenji i zahteva uee krajnjih korisnika u svakoj etapi procesa dizajniranja.

EIDD

Stockholm

DeclarationC,

2004

Filozofija Dizajna za sve Dizajneri, projektanti i arhitekte irom sveta se odazivaju izazovu i stvaraju reenja u cilju poboljanja pristupanosti. U cilju da se ree problemi pristupanosti, razliiti koncepti i dizajnerski principi su razvijeni i promovisani u sklopu koncepta "Univerzalni dizajn, inkluzivni dizajn i Dizajn za sve". Iako svi koncepti imaju isti cilj, svi oni imaju razliitu ulogu, uslove i nain stvaranja reenja pristupanosti. Kao deo problema, u 21 veku javlja se i problem korisne povrine, limitiranog resurs kojeg ima sve manje i iji svaki deo, pogotovo u urbanim sredinama, mora da se maksimalno iskoristi. Samim tim, napori da se osigura pristupanost bez barijera u prostoru koji je ve izgraen i oblikovan predstavlja veliki izazov. Kao posledica ova dva faktora, rezultiralo je reenjima bazirano na minimumu pravila koji su se pokazali u praksi nedovoljnim i neefektivnim.U cilju stvaranja efektivnog procesa donoenja odluke za koncipiranje i stvaranje kvalitetnog okruenja, Evropski institut za dizajn i invaliditet je razvio koncept Dizajna za sve. Taj koncept nije usmeren samo na osobe sa invaliditetom, ve na sve ljude u drutvu i predstavlja proces stvaranja inteligentnih reenja za kvalitetno kruenje namenjeno svima: starima, mladima, maloj deci, majkama, osobasanvaliditetom. i drugima. Ciljevi Dizajna za sve: 1. podizanje svesti o potrebi sveobuhvatne pristupanosti 2. iniciranje inovativnih reenja putem pristupanijeg i odrivog okruenja 3. preporuiti/naglasiti primere dobre prakse i projektantska uputstva po pitanju sveobuhvatne pristupanosti u cilju da se omogui najirem moguem spektru korisnika nezavisna i neometana upotreba javnog prostora i usluga. Sveobuhvatna pristupanost

Koncept Dizajna za sve ini oslonac stvaranju okruenja za sve. Ono predstavlja pristup u kojem svi proizvodi, okruenje i komunikacije su pristupani najirem moguem spektru korisnika i naoj zajednici bez obzira na sposobnosti, godine i razliitost. Dizajn nepristupanosti > onemoguen pristup > pristup bez barijera > dizajn za sve Dizajn za sve zahteva kvantni skok u razmiljanju od koncepta pristupanosti bez barijera. To je pozitivan pristup dizajnu, da bi se postigao inkluzivni integralni dizajn koji nije samo pristupaan samo najveem broju korisnika, bazirano na njihovim sposobnostima, ve i na reenjima koji treba da budu pogodni svim korisnicima. Za razliku od dizajna pristupanosti bez barijera, dizajn za sve ne ini dizajn posebnih reenja za pristupanost, ve praktini pristup dostizanja dobrih i odrivih reenja za pristupano okruenje. Dizajn za sve se bazira bazira na sledeim principima:
1. Nepristrasna primena. Dizajn je koristan i moe se prodati

ljudima sa razliitim sposobnostima. Na primer, web sajt koji je dizajniran da bude pristupaan svakome, ukljuujui studente koji su slepi i koji koriste softver za itanje, primenjuje ovaj princip. 2. Fleksibilnost u upotrebi. Dizajn se prilagoava irokom opsegu individualnih potreba i sposobnosti. Primer je muzejski kompleks koji omoguava posetiocu da ita ili slua opis sadraja tematske izlobe. 3. Jednostavan i intuitivan. Upotreba dizajna je jednostavan za upotrebu, bez obzira na korisnikovo iskustvo, znanje, jeziko umee ili trenutnog nivoa koncentracije. Navigacioni ekran za onlajn sistem registracije koji je pristupaan za korisnika koji je slep i koji koristi softver za itanje predstavlja primer primene ovog principa. 4. Primetna informacija. Dizajn saoptava efektivno potrebnu informaciju korisniku, bez obzira na okolne uslove ili na korisnikove senzorne sposobnosti. Primer primene ovog

principa je kada multimedijalni materijal prikazan u bunom studentskom domu/klubu ukljuuje i titlovanje. 5. Tolerancija greke. Dizajn smanjuje na minimum rizik i tetne posledice sluajnog ili nenamernog postupka. Primer proizvoda koji primenjuje taj princip je obrazovni softver koji prua podrku kada korisnik napravi neodgovarajui izbor. 6. Mali fiziki napor. Dizajn moe biti upotrebljen efikasno i udobno i uz minimalni napor. Na primer, vrata koja se automatski otvaraju ljudima sa irokim spektrom fizikih karakteristika demonstrira primer ovog principa. 7. Veliina i prostor za prilaz i upotrebu. Odgovarajua veliina i prostor je obezbeen za prilaz, domet , manipulaciju i upotrebu bez obzira na korisnikovu veliinu tela, poloaj ili mobilnost. Uionica sa podesivim stolovima dizajniranim za upotrebu od strane studenata sa velikom raznovrsnou fizikih karakteristika i sposobnosti je primer primene ovog principa.

Hrabrost i inovativnost osoba kojima je svaki dan izazov mogu biti baza za uenje: kako ideje koje izlaze iz svake osobe kada je ona izvan svoje zone komfora mogu biti pokretai pozitivnih promjena. Svatko tko ivi u zajednici s osobom kojoj nedostaje dio tijela, koja je sijepa, gluhonijema ili intelektualno zakinuta, zna koliko im je vana samostalnost i koliko su jaki i ustrajni u tome. Dizajneri, koji su u najveem broju mlae, zdrave osobe imaju veliki problem razumjeti potrebe korisnika koji su drugaiji od njih te im ponuditi kvalitetna rjeenja za njihove probleme. U Velikoj Britaniji ve prije vie od dvadeset godina je postalo jasno da u njoj ivi sve vie populacije starije od 65 godina. Starije osobe zauzele su znaajan segment trita na kojem su se svakodnevna dizajnerska rjeenja morala uskladiti i sa njihovim potrebama. Problem je jo kompleksniji iz percepcije osoba s potekoama koji su uskraeni za samostalno koritenje svakodnevne okoline i usluga.

Termin inkluzivni dizajn uveden je 1999. godine, a pri Royal College of Art je osnovan istraivaki centar Helen Hamlyn Centar za dizajn. Modna dizajnerica, danas Lady Helen Hamlyn od sredine osamesetih godina prolog stoljea dobrotvornim radom bori se za stvaranje boljeg okolia za starije osobe. Inkluzija znai ukljuivanje, to znai da bi doslovan prijevod inkluzivnog dizajna bio dizajn koji ukljuuje. Pria o inkluzivnom dizajnu zapoela je poetkom 90-tih godina. Roger Coleman, britanski dizajner, istraiva i predava na Royal College of Art u Londonu pokrenuo je inicijativu kojom su ostvareni prvi projekti koji su korisnike razliitih sposobnosti i ivotnih stilova ukljuili kao ravnopravne suradnike. Ono po emu je inkluzivni dizajn drugaiji je jo cjelovitiji fokus na kompleksnost ljudskih potreba. govori suvoditeljica Extra Ordinary Design radionice Sanja Benceti i predavaica na Studiju Dizajna pri Arhitektonskom fakultetu u Zagrebu. >>

Dizajneri, projektanti i arhitekte irom sveta se odazivaju izazovu i stvaraju reenja u cilju poboljanja pristupanosti. U cilju da se ree problemi pristupanosti, razliiti koncepti i dizajnerski principi su razvijeni i promovisani u sklopu koncepta "Univerzalni dizajn, inkluzivni dizajn i Dizajn za sve". Iako svi koncepti imaju isti cilj, svi oni imaju razliitu ulogu, uslove i nain stvaranja reenja pristupanosti. Kao deo problema, u 21 veku javlja se i problem korisne povrine, limitiranog resurs kojeg ima sve manje i iji svaki deo, pogotovo u urbanim sredinama, mora da se maksimalno iskoristi. Samim tim, napori da se osigura pristupanost bez barijera u prostoru koji je

ve izgraen i oblikovan predstavlja veliki izazov. Kao posledica ova dva faktora, rezultiralo je reenjima bazirano na minimumu pravila koji su se pokazali u praksi nedovoljnim i neefektivnim.U cilju stvaranja efektivnog procesa donoenja odluke za koncipiranje i stvaranje kvalitetnog okruenja, Evropski institut za dizajn i invaliditet je razvio koncept Dizajna za sve. Taj koncept nije usmeren samo na osobe sa invaliditetom, ve na sve ljude u drutvu i predstavlja proces stvaranja inteligentnih reenja za kvalitetno kruenje namenjeno svima: starima, mladima, maloj deci, majkama, osoba sa nvaliditetom. Univerzalni dizajn je pristup koji se odnosi na ljude svih godina i sposobnosti. Univerzalni dizajn potuje ljudsku razliitost i promovieinkluziju svih ljudi u sve ivotne aktivnosti. Takoe, kako je malo verovatno da neki proizvod ili sredinu moe koristiti svako pod svim uslovima, univerzalni dizajn moemo smatrati pre procesom, nego dostignuem. Briga za stepen upotrebljivosti nekog predmeta ili prostora moe biti sledei korak u razvoju dizajna uopte, odnosno onaj korak koji e izdvajati pojedine koncepte od konkurencije. Dui ivotni vek i rapidni razvoj medicine podrazumevaju, izmeu ostalog, da vie ljudi ivi sa invaliditetom danas nego u prolosti i da taj broj raste. Univerzalni dizajn (ili dizajn za sve), jednako kao i filozofija pristupanosti, poivaju na priznavanju, prihvatanju i podsticanju prava svih ljudskih bia na svim nivoima drutva ukljuujui i osobe sa ogranienjem u aktivnostima u kontekstu koji obezbeuje visok stepen zdravlja, sigurnosti, udobnosti i zatite ivotne sredine. Pristupanost je bitan atribut odrivosti izgraenog okruenja u ijem je sreditu osoba. Inkluzivni dizajn ima korene i u skandinavskom funkcionalizmu iz 1950-ih i u ergonomskom dizajnu iz 1960-ih. Tu je isto i drutveno-politika pozadina u skandinavskoj socijalnoj politici, koja je u vedskoj u kasnim 1960-im iznedrila koncept drutva za sve upuujui prvenstveno na dostupnost. Ovo ideoloko uverenje je pretoeno u Standardna pravila Ujedinjenih nacija za izjednaavanje mogunosti za osobe sa invaliditetom, prihvaenih na Generalnoj Skuptini UN u decembru 1993. Fokus Standardnih pravila na dostupnosti u jasnom konceptu jednakosti je inspirisao razvoj filozofije Dizajna za sve, koja je postala opteprihvaeni koncept u EIDD na svojoj Godinjoj generalnom zasedanju u Barseloni 1995 god. Uporedivi koncepti su se razvijali paralelno u drugim delovima sveta. Zakon za Amerikance sa invaliditetom je doprineo evoluciji Univerzalnog dizajna, dok istovremeno Inkluzivni dizajn je nalo plodno tle u Velikoj Britaniji. Danas, Planiranje i Dizajn za sve su sve vie priznati kao neophodni elementi u proaktivnoj strategiji za odriv razvoj.Evropski institut za dizajn i invaliditet, prilikom svoje Godinjeg generalnog zasedanja u Stokholmu 9 Maja 2004, stoga usvaja Deklaraciju.