ioo

).uv.x.
vvcic

Pamenje,
iiauma,
piaianje i
kianska
odgovoinosi
Meutim, svaki put kad je pratanje u slubi kakva cilja, koliko god
on bio uzvien i duhovan, svaki put kada mu je svrha uspostava
normalnoga drutvenog, nacionalnog, politikog, osobnoga ivota
putem terapije ili ekologije pamenja, ono, pratanje, ne ostvaruje
se u svojoj punini. Pratanje, zapravo, kako kae Derrida, nije ni
normalno, ni normativno, niti je sredstvo normalizacije. Ono, da
bi bilo vjerno sebi, treba ostati iznimno i osobito, nemogu in.
Paradoksalno, pratanje moe oprostiti samo neoprostivo.`' Nije
rijei o tome da se oproste zloini protiv ovjenosti, nego da ovjek
sam sebi oprosti to je ovjek, kadar za zloin. Bezuvjetan oprost
ovjek jo, zapravo, nije traio. Da jest, zloin se vie ne bi mogao
ponavljati. Sve dok takav oprost biva mjerom njegove ovjenosti,
ovjek je u obzoru nade.
Le sicle ei le paidon, sii. ::.
svo. svim.c i sivci, viUx
R E L I GI J A , DUHOVNOS T I
P OS T T R AUMAT S KO S E A NJ E
toka u kojoj se sama religija suoava sa traumom, ok koji rastae
vezu izmeu istine i smisla, istina koja je tako traumatina da se
odbija uklopiti u carstvo smisla.
si.vo, zizix, Bog na mukama, :,,.
najverovatnije sam pronaao seanje zakopano negde duboko u
svojoj podsvesti
jer je to, oigledno uspomena koju sam briljivo sakrio od sebe.
uvi. uoc, Iz daleke galaksije, :.
io
svu. svvm.c
i svvov) vvUx

Religija,
duhovnosi i
posiiiaumaisko
seanje
Psihopatoloka teorija s pravom naglaava da rtve trauma esto
nisu u mogunosti da sebi protumae sopstvene traumatine nara-
cije i da na taj nain prue sebi zadovoljavajui smisao. Traumatski
reim tako postaje sastavni deo pojedinanog psihikog sklopa
linosti koji potresa i zahteva interpretaciju, odnosno tumaenje
horora traume. Upravo ova (ne)sposobnost tumaenja proiv-
ljene traume je ono to nas zanima u ovom radu. Nae izlaganje
zapoeemo na primeru flma e Buttery Eect (:oo) u reiji
Eric Bressa i Mackye Gruber. Naslov flma sugerie na metafo-
riki buttery eect, princip koji se koristi u teoriji haosa (chaos
theory) koja prouava ponaanje deterministikih sistema (npr.
u meteorologiji) u kojima i najmanja razlika u poetnom uslovu
izaziva znatno odstupanje u krajnjem rezultatu zbog ega izgledaju
nepredvidivi, odnosno, haotini. U centru flma nalazi se dvadese-
togodinji student Evan Treborn (Ashton Kutcher) koji poseduje
natprirodne sposobnosti da vraa vreme unazad i na taj nain
menja sadanjost. Zbog svojih traumatinih iskustava u detinjstvu,
inteligentni Evan pati od tekog poremeaja memorije. itajui
svoj dnevnik, on otkriva sposobnost da moe da putuje u prolost
i resetuje delove svoje istorije koja su obeleena traumatinim
seanjima. Ovo mistino putovanje u vremenu, propraeno brzim
ashbackovima, voeno je Evanovom eljom da poniti svoja naj-
mranija traumatina iskustva. Iako shvata da su njegove namere
dobre; njegove akcije imaju nepredvidive posledice. U zaaranom
krugu tiranije traumatinih seanja, Evan bezuspeno pokuava da
svojim traumama pridoda novi smisao ali ne pronalazi zadovolja-
vajuu interpretaciju. Putovanja u dolinu opasnih seanja uzrokuju
teko oteenja mozga kod Evana i konstantna krvarenja iz nosa.
U poslednjem odlasku u prolost, Evan u maniru neustraivog
i,o
svu. svvm.c
i svvov) vvUx

Religija,
duhovnosi i
posiiiaumaisko
seanje
i,r
svu. svvm.c
i svvov) vvUx

Religija,
duhovnosi i
posiiiaumaisko
seanje
holivudskog junaka spaava ivot svoje devojke Kayleigh (Amy
Smart) i ini se, zavrava svoju misiju. Na kraju, Evan unitava
svoje dnevnike a samim tim i opasna seanja, oslobaajui se na taj
nain okrutnih demona prolosti. Taj zavrni in je i konana epi-
fanija flma. U jednom od svojih bezbrojnih povrataka u prolost,
Evan pokuava da svoju traumu tumai i kroz religijsku prizmu.
U bizarnoj zatvorskoj sceni on zaprepateno otkriva stigmate na
svojim akama. Simbolino, moemo rei, njegove rane/traume
postaju Isusove rane/traume. Da li ova scena predstavlja zanese-
njako-opsceno matanje ili studentovu duevnu bolest: Ili pak
cininu blasfemiju, oajni pokuaj beanja u religijsku stvarnost:
Filmska refeksija, tako, ukazuje na otvorenost putovanja, a ne na
taksonomiju egzistencijalnih epizoda glavnog lika, ukazujui da
iza slike/prie postoji skriveni ram u koji se ucrtavaju redefnisane
mape introspektivnog i religijskog. U tom smislu, flmski jezik
iskorauje iz polja perakcije narativnih propozicija, ostvarujui
dislokaciju selfa u pravcu analitike samointervencije ka oseaju
i miljenju Jednog. Ovo nas upravo vodi do sutinskih pitanja
u ovom radu: Da li religija omoguava zadovoljavajui okvir za
interpretaciju traumatinih dogaaja ili pak samo predstavlja ilu-
zornu tiraniju zaborava: Na koji nain moemo sagledati dinamiku
odnosa religije i traume: Ako religija igra nekakvu ulogu u (post)
traumatskom procesu (religioznost moe da bude i izvor traume,
na primer, kada je re o duhovnom zlostavljanju), onda imamo
zanimljiv element za analizu, jer je bar delimino nezavisan od
kulturolkih varijabli koje su obino nedovoljno markantne, ili
pak, nedovoljno prepoznatljive.
Religija i trauma imaju kompleksan odnos. Vekovima unazad
religija i knjievnost pokuavaju da opiu i objasne ulogu patnje
koja pribliava ljude mudrosti, istini i Bogu. Religijski tekstovi
sadre naracije o nadi nakon patnje. Na primer, eshatoloki dis-
kurs Jevreja i hriana obiluje nadom u veni ivot i Kraljevstvo
Boije u kojem vie nee biti suza, boli i patnje. Ovaj eshatolo-
ki jezik apokaliptikog oekivanja moe se psihologizovati. Nije
teko dokazati da se u ovoj veri u predstojee skraenje vremena
i iekivanja eshatona moe videti elja patnika i potlaenih da
patnju to bre zamene rajem. Preobraaj koji je Hristos nagovestio
moguan je, ali se jo nije dogodio. U istonoj tradiciji Budizma i
Hinduizma, patnja predstavlja centralnu ulogu. Opte je poznato
da se u kriznim situacijama osobito u periodu rata individue
i drutva okreu religiji kako bi ispunili svoje egzistencijalne po-
trebe i nali odgovore na egzistencijalna pitanja, iako postoji rizik
da ove potrebe i pitanja esto ostaju nerazreena ili ak potisnuta.
Meutim, ono to religija moe da ponudi jeste okvir kroz koji
konstruiemo smisao patnje u naim narativima, na taj nain nas
pokreui na prevrednovanje naeg odnosa sa onostranim. U ovom
smislu, traumatina iskustva pronalaze svoj smisao i opravdanje
(teodiceja) u religiji. Naravno, treba istai da za neke ljude religija
ne prua adekvatan okvir na osnovu kojeg ljudi tumae svoje tra-
ume; subjekat traume nije u mogunosti da sa takvim dogaajem
incidentom izae na kraj, ne moe mu pridati religijsko znaenje i
na taj nain konstruisati smisleni narativ svog ivota. Uprkos tome,
u traumatinim trenucima subjektu se prua prilika da se suoi
sa najteim ivotnim pitanjima koja su uvek prisutna, ali, istovre-
meno i skrivena. Slavoj iek s pravom napominje da najbolja
polazna taka za ispitivanje odnosa religije i traume jeste toka
u kojoj se sama religija suoava sa traumom, ok koji rastae vezu
izmeu istine i smisla, istina koja je tako traumatna da se odbija
uklopiti u carstvo smisla.' Tako, opteljudska pitanja o patnji i
traumi postaju zapravo nezaobilazna teoloko-teodicejska pitanja
sa kojima se neminovno susreemo.
Mnoge osobe koje su doivele ratne traume, govore da je upravo
to traumatino iskustvo bilo prekretnica u njihovom ivotu, pokua-
vajui na taj nain da izvuku pouku i smisao iz svojih trauma. Upra-
vo zbog toga, poslednjih godina teoretiari raznih profla poeli su
da se zanimaju za pozitivne ishode koji proizilaze iz traumatinih
iskustava. Neki empirijski podaci ukazuju da je posttraumatski rast
: zizvx si.vo), Samo nas Bog koji iipi moe spasiii u: s. zizvx i v. oU)v-
vic (ui.), Bog na mukama: obrati apokalipse, Rijeka, :oo8., sii. :,.
i,i
svu. svvm.c
i svvov) vvUx

Religija,
duhovnosi i
posiiiaumaisko
seanje
i,_
svu. svvm.c
i svvov) vvUx

Religija,
duhovnosi i
posiiiaumaisko
seanje
mnogo uobiajeniji nego to se do sada mislilo. tavie, pojedini te-
oretiari tvrde da je rezultat traumatizacije psiholoki i duhovni rast,
a ne patologija. Stoga, individue ne samo da koriste mehanizme
suoavanja (coping mechanism) sa traumama nego ih transformiu
u pozitvne ishode. Da li ratna trauma predstavlja priliku za duhovni
i psiholoki razvoj individue: Da li traume i krize pribliavaju ljude
Bogu: Koja je uloga teodiceje u ovom procesu: Ovo su neka od
pitanja na koja emo pokuati da odgovorimo u ovom radu.
vviciiu ic.1iviu i vozi1iviu .svix.1.
1v.Um.1iz.ci,i
Iako je cilj naeg rada da prikae pozitivne aspekte trauma psiho-
loki i duhovni rast koji sledi nakon istih, naivno bi bilo tvrditi kako
traumatina iskustva nemaju negativne psiholoke posledice. Ter-
min trauma pre svega oznaava incident; emotivno bolno iskustvo
koje ima trajne kognitivne i fzioloke konsekvence. Treba istai
da postoje individualne i kolektivne traume. Individualne traume
mogu biti gubitak deteta, seksualno zlostavljanje, dijagnostikovanje
neizleive bolesti, saobraajna nesrea i sl. Dok kolektivne traume
predstavljaju rat, genocid, prirodne katastrofe i sl.
Negativan uticaj trauma oituje se najpre u sferi bezuspenog
davanja smisla. Opte poznata stvar iz psihopatologije ratne tra-
ume jeste da intenzitet traumatskog dogaaja nipoto ne odgo-
vara traumatskoj reakciji, odnosno, rtva je esto nemona da
sebi protumai i ispria sopstvenu traumatinu naraciju. Samim
tim ova nesposobnost bezuspenog davanja smisla ima i svoje
: 1vuvscui o. vicu.vu .u c.iuoU i.vvvcv, Trauma and Tran-
sformation: Growing in the Aermath of Suering, Tousand Oaks, :,;
c.iuoU o. i.vvvcv, c. .viv, 1vuvcui o. vicu.vu .u mc-
miii. ).miv, A coiielaiion iesi of ihe ielaiionship beiween posiiiaumaiic
giowih, ieligion, and posiiive piocessing Journal of Traumatic Stress, :ooo.,
sii. ,::,:,; 1vuvcui o. vicu.vu .u c.iuoU o. i.vvvcv, Te
posiiiaumaiic giowih invenioii: Measuiing ihe posiiive legacy of iiauma Jo-
urnal of Traumatic Stress, :6., sii. (,,(,:.
religijske reprekusije koje se oituju u nemogunosti opravdavanja
vere i smisla u traumatskom dogaaju, to moe biti protumaeno
kao nedelotvorna teodiceja onostranog. Dalje, negativni aspekti
traumatizacije ukljuuju snano prisustvo anksioznosti, agresije,
depresije i straha; poremeaj spavanja propraen nonim morama,
snano oseanje krivice, kao i sveprisutna disfunkcionalnost. Lako
je zakljuiti da negativne konsekvence traumatizacije ugroava-
ju fundamentalne strukture linosti, ime itava linost postaje
zahvaena i onesposobljena. Trauma, tako, predstavlja doivljaj
ekstremne bespomonosti, sloma i psihike neuravnoteenosti.
Istraivanja o traumi i njenom odnosu prema religiji i duhovno-
sti pokazuju prilino ambivalentne rezultate. Opte je prihvaena
injenica meu terapeutima i teoretiarima koji se bave posttrau-
matskim stresnim poremeajem (dalje u tekstu v1sv) da jedan od
najteih aspekata, koji je u vezi sa osobama koje se suoavaju sa
traumom, jeste upravo njihova nesposobnost davanja smisla trau-
matinim dogaajima, to je esto povezano sa slabljenjem vere.`
U svom empirijskom istraivanju Falsetti je pokazao da pacijenti
kojima je dijagnostikovan v1sv pokazuju promene u religijskom
verovanju postajui manje religiozni. Rodni faktor je pokazao
da rtve seksualnog zlostavljanja pokazuju nii nivo religioznosti
samo kod mukaraca. Opadanje religijske prakse pokazalo se kod
konzervativnih ena hrianske veroispovesti koje su bile seksualno
zlostavljane (posebno unutar porodice), dok se povealo kod agno-
stika, ateista i ena koje pripadaju drugim religijskim grupama.
uvcxvv, i. v., Te iole of iiauma in spiiiiual developmeni, Journal of Huma-
nistic Psychology, :., sii. (6; ).ovv-vUim., v., Shattered Assump-
tions towards a New Psychology of Trauma, New Yoik, ::; iiv1o, R. J.,
Undeisianding ihe iiaumaiized self: Imageiy, symbolizaiion and iiansfoima-
iion, u: ). v. viiso, z. u.vvi and v. x.u.. (ui.), Human Adaptation to
Extreme Stress: From the Holocaust to Vietnam. New Yoik, ::., sii. ,:.
( v.isv11i, s. .., vvsicx, v. .. .u u.vis, ). i., Changes in ieligious beliefs
following iiauma, Journal of Traumatic Stress, :oo., sii. :8.
, u.viu vixivuov, Childhood Victimization: Violence, Crime, and Abuse in
the Lives of Young People, Oxfoid, :oo8.
6 viiio1, u. m., Te impaci of chiisiian faiih on ihe pievalence and sequelae
of sexual abuse, Journal of Interpersonal Violence, :(., sii. ,:o8.
i,
svu. svvm.c
i svvov) vvUx

Religija,
duhovnosi i
posiiiaumaisko
seanje
i,,
svu. svvm.c
i svvov) vvUx

Religija,
duhovnosi i
posiiiaumaisko
seanje
Druga istraivanja pruaju ograniene podatke, pri emu je
jaanje vere i duhovni rast povezan sa v1s1.' Istraivai su nali
ograniene promene u religijskom verovanju kod osoba koje su
doivele traumatizaciju. U ovom sluaju, metafzike pretpostavke
su se pokazale kljunim u obezbeivanju okvira za tumaenje i
suoavanje sa traumatinim iskustvima." Tako, jedno istraivanje
pokazuje da religiozne ene koje su fziki zlostavljane imaju nii
stepen v1sv simptoma u odnosu na nereligiozne ene.' Drugi
empirijski podaci nagovetavaju da ene rtve fzikog nasilja ma-
nje pohaaju religijske slube nego to je to sluaj sa kontrolnom
grupom dok se pokazalo da je vera u Boga i bolju budunost kod
osoba koje su preivele Holokaust i njihovih potomaka vea nego
u kontrolnoj grupi.'" Ovo nas vodi do pozitivnih aspekta traume
u kojima prema nekim istraivaima duhovni i psihiki rast
predstavlja pozitivan ishod a ne patologiju.''
, u.vis, c. o., oiv-uovxsvm., s., .u i.vso, )., Making sense of
loss and beneiing fiom ihe expeiience: Two consiiuals of meaning, Journal
of Personality Social Psychology, :8., sii. ,6:,,(; Klinglei, J. C. R, Relation of
Adaptation, Life Meaning and Belief in God in Central and Southern Appalac-
hian Culture in Responses to the Unexpected and Violent Death of Child. :,
Docioial Disseiiaiion. Umi oidei no. ..1(:,6. Union Insiiiuie; vu.,
u. i. .u xiovvv, ). v., Sexual abuse viciimizaiion and psychological
disiiess amnog adolesceni oendeis, Journal of Child Sexual Abuse, :oo:.,
sii. 8:o.
8 ovvvc.su, v. s., c.iuoU, i. o., c., .. .u 1vuvscui, v. o., Co-
ping wiih ciises: an examinaiion of ihe impaci of iiaumaiic evenis on ieligious
beliefs e Journal of Genetic Psychology, :6., sii. (,,(6(.
.s1i, m. c., i.vvvcv, x. )., .u vov, u. v., Posiiiaumaiic siiess disoi-
dei among baiieied women: Risk and iesiliency faciois, Violence and Victims,
:., sii. :,:8.
:o c.vmii, u., .u vvvzi1z, s., Peisonal iiauma and woild view: Aie
exiiemely siiessful expeiiences ielaied io poliiical aiiiiudes, ieligious beliefs,
and fuiuie oiieniaiion:, Journal of Traumatic Stress, :. sii., (o,.
:: cuvis1ovuvv, m., A bioadei view of iiauma: a biopsychosocial-evaluii-
onaiy view of ihe iole of ihe iiaumaiic siiess iesponse in ihe emeigence of
paihology and/oi giowih, Clinical Psychology Review, :oo(., sii. ,,8.
.v.1ivi iui1i1i1 i 1v.Um.
Bolesti, krize i traumatina iskustva su izraena i artikulisana kroz
prie. Narativi pomau da se odri i stvori struktura svakodnevnog
ivota; oni su znaajni u procesu obnavljanja smisla ukoliko je smi-
sao ugroen. Tokom perioda trauma, pojedincima je potrebno da
rekonstruiu i preispitaju svoje line narative kako bi odrali oseaj
identiteta i smisla. Veina ljudi koja se suoava sa izuzetno tekim do-
gaajima pokuae da istka izvetaj o dogaajima koji su od znaaja za
njih. Svakako da je jedna od glavnih ljudskih karakteristika i kritiki
elemenat psiholokog blagostanja upravo afrmacija koju pronalazi-
mo u konstruisanom znaenju trauma i bolesti. Nekoliko studija je
koristilo narativni pristup u istraivanju trauma i bolesti.' Prema
ovim autorima, mnoge autobiografje ljudskih ivota sadre opise
linih transformacija tokom bolesti, i/ili perioda kriza i trauma.'`
Tako McAdams u knjizi Iskupljujue Ja (e Redemptive Self)
tvrdi da su glavne funkcije autobiografskih narativa meu odra-
slim Amerikancima iskupiteljske epizode tokom kojih se traume
i krize transformiu u pozitivne ili generativne ishode.' On istie
da vetina pretvaranja negativnih dogaaja u pozitivne promovie
mentalno zdravlje i blagostanje.' Ameriki psiholozi Tedeschi i
Calhoun su u svom istraivanju o fenomenu posttraumatskog rasta
pronali da su traumatini dogaaji esto retrospektivno smatrani
kao pozitivne take preokreta u ivotnim narativima.' Ovakve
:: vUvv mixv, Illness naiiaiives: Faci oi ciion: Sociology of Health & Illne-
ss, :oo:., sii. :6:8,; xivim., .v1uUv, e Illness Narratives: Suering,
Healing and the Human Condition, New Yoik, :8.
: voviso oiivvv .u smi1u )o.1u., Meiaphois and meiamoiphoses:
naiiaiives of ideniiiy duiing iimes of ciisis u: Narrative, Memory and Identities.
Huddeiseld, :oo., sii. 8,(.
:( mc.u.ms v. u., e Redemptive Self, Oxfoid, :oo6.
:, mc.u.ms v. u., e Stories We Live By: Personal Myths and the Making of
the Self, New Yoik, :.
:6 1vuvscui o. vicu.vu .u c.iuoU, i.vvvcv, Trauma and Transfor-
mation: Growing in the Aermath of Suering, Tousands Oaks, :,; 1vuvsc-
ui, o. vicu.vu and c.iuoU, i.vvvcv, e Handbook of Posttraumatic
Growth: Research and Practice, Mahwah, :oo6.
i,o
svu. svvm.c
i svvov) vvUx

Religija,
duhovnosi i
posiiiaumaisko
seanje
i,,
svu. svvm.c
i svvov) vvUx

Religija,
duhovnosi i
posiiiaumaisko
seanje
pozitivne promene se oituju u pet aspekata: poboljane meu-
ljudskih odnosa, otvaraju nove mogunosti u ljudskom ivotu, vea
zahvalnost za ivot, oseaj line snage i duhovnog razvoja. Na istom
tragu je i Ganzevoort koji tvrdi da trauma moe biti taka preo-
kreta u neijem ivotu. On tvrdi da su traumatini dogaaji toliko
esencijalni u ivotnom kursu da oni (re)defniu nae identitete ili,
prema njegovim reima, izbori koje inimo, sve akcije i udnje/
traganja koje prate nau identitetsku priu onu priu koju pripo-
vedamo o sebi samima i koje tee da potvrde istu, zapravo su plod
pomenutih trauma.'' Dakle, ne iznenauje da su posttraumatski
rast i duhovnost meusobno povezani. Dokaz ovoga su narativi
konverzije u kojima je esto duhovna transformacija povezana
sa traumatinim i kriznim iskustvima. Stoga nau panju emo
usmeriti na pitanje uticaja traume na fenomen verskog obraenja.
ovv.ci,i i 1v.Um.
Veina teoretiara uvia da verskom obraenju najee prethodi
neki oblik traume i/ili krize. John Lofand i Rodney Stark su meu
prvima socijalnim teoretiarima razmatrali prisutnost i znaaj
krize i traume u obraenju. Oni smatraju da kriza nastaje kao
oseanje raskoraka i zateenosti izmeu idealnog stanja stvari i
realnih okolnosti u kome subjekti vide sebe.'" Johnson smatra da
je i samo obraenje sam taj proces svojevrsna kriza. Uveren je
da autentino versko obraenje dolazi kao plod krize ili traume.
On tvrdi:
Autentino versko obraenje je plod krize koja osobu zahvata
u razliitim oblicima i okolnostima, emu prethodi mnogo toga i
emu slede dugorone posledice. Tek, samo obraenje se dogaa
:, o.zvvoov1 v. vU.vu, Scais and siigmaia: Tiauma, ideniiiy and iheology,
Practical eology :oo8., sii. ::.
:8 iovi.u )ou .u s1.vx vouvv, Becoming a Woild-Savei: A Teoiy
of Conveision io a Deviani Peispeciive. American Sociological Review, :6,.,
sii. 86:8,,.
u sreditu krize. U nekim sluajevima dolazi do jakih trauma koje
obuhvataju pitanje smisla i sudbine, dovode do ivice ivota i smrti,
smisla i besmisla Kada se takva osoba otvori za Drugog, voljna
da se potpuno preda i izae iz lavirinta beznaa i besmisla moe
da doivi versko obraenje i radikalnu promenu.''
Lewis Rambo jedan od najuticajnijih teoretiara verskog
obraenja saima to na sledei nain: Kriza moe da bude naj-
vea snaga promene, ili tek katalizator koji kristalizuje situaciju
subjekta." Rambo smatra da postoje dva tipa kriza i trauma: :)
one koje preispituju sutinsku orijentaciju ivota; :) one koje su
blage sama po sebi.'
Empirijska istraivanja takoe ukazuju na povezanost traume i
obraenja. John Lofand i Rodney Stark su posmatrali pripadnike
kultova u urbanim sredinama i zakljuili kako neki oblici trauma
i kriza vode u religiozna traganja. Kox, Meeus, i Hart testirali
su Lofandov i Starkov model verskog obraenja na devedeset i
dva holandska adolescenta i doli su do zakljuka da oni koji su
doiveli obraenje (,o) imaju line probleme, za razliku od onih
(:o) koji nemaju taj verski doivljaj. Takoe, obraenici su daleko
spremniji da govore o svojim traumatinim iskustvima.` Chana
Ullman je istraivala doprinos nekoliko kognitivnih i emocionalnih
faktora (odnosi sa roditeljima u detinjstvu i adolescentske traume)
koji ubrzavaju versko obraenje. Ustanovila je da postoji uoljiv
broj traumatinih doivljaja u detinjstvu i nesreno adolescentsko
doba. Takoe, kroz razgovore sa obraenicima uoeno je da je lini
stres mnogo znaajniji za obraenje nego intelektualno traganje.
: )ouso v.Ui, Psychology of Religion, New Yoik, :,., sii. ::,.
:o v.mvo v. ivvis, Understanding Religious Conversion, New Haven, :.,
sii. :66.
:: Nav. dj. (6.
:: iovi.u )ou .u s1.vx vouvv, Becoming a Woild-Savei: A Teoiy
of Conveision io a Deviani Peispeciive, American Sociological Review, :6,.,
sii. 86:8,,.
: xox viiivm, mvvUs vim .u u.v1 u.vm, Religious conveision of
adolescenis: Tesiing ihe Loand and Siaik model of ieligious conveision, So-
ciological Analysis, ::., sii. ::,:(o.
i,8
svu. svvm.c
i svvov) vvUx

Religija,
duhovnosi i
posiiiaumaisko
seanje
i,
svu. svvm.c
i svvov) vvUx

Religija,
duhovnosi i
posiiiaumaisko
seanje
Stresovi, krize i traume karakteriu period od dve godine i dovode
do samog obraenja i njegovih posledica. Naravno, vano je da
primetimo i to da znaajan procenat obraenika nije govorio o
traumatinim i kriznim situacijama koje su prethodile njihovom
obraenju. U svom empirijskom istraivanju o konverzivnim
naracijama bivih zavisnika, Sremac naglaava da je veina bivih
zavisnika doivela neku vrstu traume i/ili krize pre svog obrae-
nja. Koristei narativnu perspektivu, on zavisnost vidi kao per-
manentnu traumu koja predstavlja biografsku disfunkcionalnost u
kojoj su ugroeni odnosi izmeu tela, uma i svakodnevnog ivota.
Dve stvari treba napomenuti u ovom osvrtu na odnos obraenja
i traume. Naime, po svojoj strukturi, i krize pre obraenja i samo
obraenje procesi su promene u kojima postojei sistemi ivota
vie ne odgovaraju osobi.' Takoe, mnogi teoretiari se slau u
stavu da traume u ogranienom smislu nagone osobu da se su-
oi sa svojim ogranienjima i ukazuju na religiozne izvore kao
na reenja problema. Kao to Pargament naglaava: Hronine ili
akutne tenzije esto vode do radikalnih verskih promena." Nema
:( Uiim. cu.., Cogniiive and Emoiional Aniecedeni of Religious Con-
veision., Journal of Personality and Social Psychology, :8:., sii. :8:.
:, uvivicu m.x, Change of heaii: A iesi of some widely held iheoiies aboui
ieligious conveision. American Journal of Sociology, :,., sii. 6,866,.
:6 svvm.c svu., Socijalna konsiiukcija konveizije: piimei naiaiivne analize
svedoansiva konveizije kod bivih zavisnika, u: zovic. xUvUvic i svu.
svvm.c (ui.), Konverzija i kontekst: teorijski, metodoloki i praktini pristupi
religijskoj konverziji. Novi Sad, :oo., sii. ,,:o; svvm.c svu. i v.uic
1.1).., Bio sam navuen: Tianfoimaiivno iskusivo bivih zavisnika: Ulo-
ga naiaiivnog ideniiieia, ieligijske konveizije i socijalne podike u piocesu
iehabiliiacije Antropologija :o:o., sii. (,:; svvm.c svu., Testimonio
kao umjeinosi i siiaiegija naiaiivnog ideniiieia: Ricoueiova heimeneuiika
svjedoansiva i piianje konveizije bivih ovisnika, Bogoslovska smotra, :o::.,
sii. ,,,.
:, o.zvvoov1 v. vU.vu, Ciisis Expeiience and ihe Developmeni of Belief
and Unbelief u: ). covvvivv., u. uU1svv.U1 (ui.), Belief and Unbelief.
Psychological Perspectives, Amsieidam, :(., sii. ::6.
:8 v.vo.mv1 i. xvv1u, e Psychology of Religion and Coping: theory,
research and practice, New Yoik, :,., sii. :,,.
sumnje da traumatino iskustvo ima potencijal da donese nove
verske izazove koji mogu da kulminiraju doivljajem obraenja.
v.1. v.z.v.,. i 1v.Um.
Ako se vratimo na poetak, konstatujui da je psiholoka trauma
iznenadni, prekomerno neprijatni, bolni dogaaj' jasno
je zato su mnogi teoretiari raspravljali o psiholokoj realnosti u
situacijama kriza i nesrea. Koncept traume u integralnoj je vezi
sa radom Sigmund Freuda i teorijskim razvojem psihoanalitikog
uenja iz koga se razvija dvostruko stanovite u vezi sa razumeva-
njem traumatskih iskustava koje nazivamo psihoekonomsko, kao i
stanovite objektivnih odnosa. Dok se iz perspektive psihoekonom-
skog stanovita trauma razume kao akceleracija drai koje Ja nije u
mogunosti da obradi, pa tako dolazi do neravnotee organizma,
stanovite objektivnih odnosa se pojavljuje polovinom prolog
veka kao direktna posledica Drugog svetskog rata i Holokausta:
Fizika okrutnost, glad, bespomonost, gubitak najbliih, pret-
nje smru, krajnja bespomonost i dehumanizacija doveli su do
dubljih problema, najee do unutranjeg gubitka nekog ili svih
objekata koji daju empirijska znaenja u traumatskoj situaciji.`" I
zaista, iako je ljudska istorija kontinuum ratova i razliitih sukoba,
koncentracioni logori su bili neto do tada nezabeleeno smrt je
bila institucionalizovana i industrijalizovana, a trauma sveprisut-
na! Auschwitz, Daschau, Buchenwald ili Jasenovac bili su mesta
ekstremne dehumanizacije pojedinaca i svih njihovih meusob-
nih odnosa (to se odnosi, kako na rtve, tako i na muitelje) to
se odrazilo i na njihove potomke, pa i na celokupna drutva.`'
: 1vvv)vs.i z.vxo, Renik psihologije, Beogiad, :oo:., sii. ,::.
o vi.)xovic )viv., Od rtve do preivelog, Beogiad, :oo., sii. :,.
: U delu Zaio se nisie ubili: (Beogiad, :(.), koje je napisao za samo devei
dana, Vikioi Fiankl, psihijaiai i bivi logoia, doaiao je sve muke iiaumaii-
zacije, ali, govoiei o ioj iemi, zapiavo je slavio ivoi koji uvek iei za odgo-
neianjem sopsivenog smisla.
i8o
svu. svvm.c
i svvov) vvUx

Religija,
duhovnosi i
posiiiaumaisko
seanje
i8r
svu. svvm.c
i svvov) vvUx

Religija,
duhovnosi i
posiiiaumaisko
seanje
Teorijski posmatrano, svako traumatino iskustvo poseduje iste
elemente, a to su dogaaj, kriza i na kraju trauma.
uoc.o., xviz. 1v.Um.
Iako je prikazan opti model traumatizacije, svako ljudsko bie
doivljava i psiholoki prerauje traumu na sebi svojstven nain,
tako da je neophodno utvrditi faktore koji utiu na stvaranje ele-
mentarnih simptoma traume, od kojih izdvajamo:
:. Subjektivni doivljaj nekog dramatinog dogaaja
:. Individualne strategije postupanja
,. Mogua ponaanja, uslovljena datom situacijom
. Trajanje dogaaja
,. Doivljaji koji se sa dramatinim dogaajem
nalaze u posrednoj ili neposrednoj vezi
o. Vremenski tok u kome se ukida fragmentarno ponaanje
,. Vreme potrebno da se opet uspostavi
osnovno oseanje sigurnosti.`
Jasno uoavamo da je trauma opti problem imanentan svim
ljudima u zavisnosti od situacije i samog izvora traumatizacije:
Ljudski odgovor na psiholoku traumu jedan je od najvanijih
zdravstvenih problema dananjeg sveta.`` Ukoliko se kod subjekta
razvije posttraumatski stresni poremeaj (ve pomenuti v1sv),
moemo primetiti svojevrsnu razdrobljenost linosti i nemogu-
nost da se krene dalje sa ivotom, jer je stalno preivljavanje ori-
ginalnog traumatinog iskustva vrlo frekventno i intenzivno. Ne
odgovarajui pozitivno na zahteve socijalne sredine, traumatizo-
vane osobe pokuavaju da kreiraju strategije izbegavanja unutra-
njih afektivnih senzacija koje izazivaju nesigurnost i dugotrajno
: xvvmvv uovs1, Prevladavanje traume, Beogiad, :oo,., sii. :.
c.vic 1.m.v. i vv)ovic mivxo, Evaluacija grupne kognitivne psihotera-
pije posttraumatskog stresnog poremeaja, Psihijaiiija danas, :oo,., sii. o8.
uznemirenje, gubei, tako, neophodni elan i oseaj ivotnog zado-
voljstva: Zatvorenost u traumatski dogaaj, amnestike praznine
seanja, nemogunost da traumatizovani prevedu emocionalno
seanje u artikulisanu govornu ekspresiju, navode se kao osobe-
nosti izraavanja traumatizovanog. Ukoliko se traumatsko seanje
ne verbalizuje ono ostaje zapleteno u emocionalnom seanju i
odatle se svojevoljno probija.` Da bismo u potpunosti razumeli
traumu i traumatsko seanje, neophodno je da, pored osnovnih
simptoma traumatizacije, iznesemo i detaljniju simptomatologiju,
koju moemo podeliti na emotivistiku i psiholoku.`
imo1ivi simv1omi
1v.Umi
ok, neverica ili poricanje
Bes, razdraljivost,
promena raspoloenja
Krivica, stid,
samooptuivanje
Oseanje tuge ili
beznadenosti
Konfuzija i
dekoncentrisanost
Anksioznost i strah
Povlaenje
Oseanje izdvojenosti
i utrnulost
vsiuoiosxi
simv1omi 1v.Umi
Nesanica i none more
Lupanje srca
Labilnost
Umor
Uznemirenost
Miina tenzija
Navedeni simptomi mogu krae ili due trajati, ali, ak i kada se
osoba osea bolje, traumatina seanja mogu biti okida za pojavu
( ovvvs. ovozu.xo, Jezik iiaume i sekundaina iiaumaiizacija piikaz
sluaja, Psihijatrija danas, :oo., sii. 8:.
, Piilagoeno i pieuzeio sa:hiip://helpguide.oig/menial/emoiional_
psychological_iiauma.him, :,. o(. :o::.
i8i
svu. svvm.c
i svvov) vvUx

Religija,
duhovnosi i
posiiiaumaisko
seanje
i8_
svu. svvm.c
i svvov) vvUx

Religija,
duhovnosi i
posiiiaumaisko
seanje
i povratak ve poznatih neprijatnih emocija koje rezultiraju naglim
prisustvom simptoma, praenih, esto, pojaanom depresijom,
anksioznou i sl. Takoe, kod jednog broja subjekata, javlja se i
elja za konzumacijom psihoaktivnih supstanci, ukljuujui alko-
hol i cigarete. Ono to smatramo krucijalnim na individualnom
nivou jeste prihvatanje sebe i neporicanje traumatinog seanja,
jer poricanje znai krivotvorenje stvarnosti, bilo da se kae da ne
postoji, bilo da se opaa na iskrivljeni nain,` dok drutvo u celini
mora tretirati takve pojedince sa posebnom panjom i pijetetom.
1v.Um.1ic. sic.,. i is1i1U1 1v.zicioi
vv.vui
Poslednjih devedesetak godina govori se i pie o traumatskim se-
anjima, posebno nakon velikih ratnih razaranja, i danas je sasvim
jasno da jedan broj ljudi traumu doivljava i kao/kroz seanje,
odnosno, da odloeno preuzimanje traumatskog seanja jeste re-
lativno esta pojava. Posmatrano u irem drutvenom kontekstu,
osim ve istaknute individualne borbe i generalnog prihvatanja
od strane okoline, onima koji se suoavaju sa ovakvom vrstom
seanja trebalo bi moda postulirati i jedan konkretniji institut,
kojim bi se eliminacija posledica traumatskih dogaaja pospeila,
a koji podrazumeva uee razliitih drutvenih i profesionalnih
grupa i pojedinca. A re je o institutu tranzicione pravde. to se
njega tie, smatramo ga potrebom za sve zemlje bive Jugoslavije,
jer upravo takva institucija moe doprineti pozitivnom diskursu
otvaranja dijaloga politikih elita i graana. Pomenuto implicira:
pozitivan medijski kontekst u vezi sa suoavanjem i odgovornosti
prema neposrednoj prolosti; punu primenu meunarodnih prav-
no politikih standarda; razvoj kulture dijaloga meu mladima;
6 xouic xsvi)., vi.)xovic )viv., s1.)vv vovovic 1.m.v.,
Sluam te, razumem te, prihvatam te,Beogiad, :8., sii. :8.
kritiki odnos prema nacionalno kulturnim dogmama i lanim
autoritetima; demistifkaciju i demitologizaciju nacionalnih isto-
rija i ono to je za ovaj rad najvanije, inteziviranje kontakata i
oblikovanje institucija koje bi se bavile rtvama sukoba i pomoi
pri sprovoenju pravde.`'
Sr ovog procesa jeste, neosporno, pozicija same rtve: nje-
no neprikosnoveno pravo na dostojanstvo, na istinu, pravdu i
obeteenje.`" rtve moraju imati odgovarajuu socijalnu satis-
fakciju i podrku javnosti, pogotovu medija i istaknutih novinar-
skih delatnika, u pravcu kontinuirane mogunosti svedoenja i
iznoenja traumatskih seanja. Proces, kada je javnost u pitanju,
poinje prihvatanjem prolih dogaaja, ma u kakav potencijalni
poloaj oni stavljali odreeno drutvo, zatim dolazi do tumae-
nja i ralanjivanja i na kraju verifkacije istinitosti onoga to se
dogodilo. U okviru navedenog, svedoenja rtava imaju, sa jedne
strane, linu, katarzinu ulogu, a sa druge ine deo mozaika samog
prihvatanja, ralanjivanja, tumaenja i verifkacije. Bez prateih
pravnih normativa, razvijenog koncepta odgovornosti, potovanja
bazinih moralnih naela i prihvatanja istinskih kulturnih vred-
nosti, etape toka koji smo predstavili, u kojem rtva uestvuje
intimnim svedoenjem, nije mogue konsekventno izvesti. Sam
in suoavanja sa traumom, kroz evociranje seanja na nju i saop-
tavanje tog seanja drugima, jeste deo oslobaajueg ukazivanja
na Drugog, bilo da je re o poiniocu zloina ili onom nad kojim
je taj zloin poinjen, zarad nade da je pravedna kazna mogua.
Neophodno je, izmeu ostalog, da rtva u ovom sluaju osea
slobodu da svoju linu istinu iskae, da joj zaista bude pruena
mogunost da bez straha iznosi elemente svog seanja, emu sva-
kako mora da prethodi svojevrsna priprema brojnih drutvenih
, Za vie infoimacija videii: hiip://www.fosseibia.oig/piogiams/piogiam.
php:id=,:
8 Pieuzeio sa: hiip://www.euiozine.com/aiiicles/:oo6:.o,-savic-si.himl,
:(. o,. :oo,.
i8
svu. svvm.c
i svvov) vvUx

Religija,
duhovnosi i
posiiiaumaisko
seanje
inilaca, koja poinje viedimenzionalnom posrednom edukacijom
drutva u celini. Ono to bi u ovom smislu svakako trebalo izbei
jeste esto mogua idealizacija smrti, kako bi tok aljenja, prisu-
tan kod rtava samih prema sebi i prema nastradalima ali i kod
pripadnika drutva prema rtvama, mogao da ima svoj poetak i
kraj. Jer, drutvo ne sme izgubiti igru sa ovenou ni u jednom
ni u drugom smeru kako bi moglo da se zakljui sledee ili su
pravo i pravda etika kategorija i obaveza ili su zloinci pobednici
nad institucijama i ljudskim dignitetom. Ovo poslednje svakako
ne smemo dopustiti.
mivosi.v xivizui
E VR OP S KA K ULT UR A S E A NJ A