Cyanoprokaryota II Razdeo: Cyanoprokaryota Klasa: Hormogoniophyceae Rod: Nostoc Vrsta: Nostoc sp.

Nostoc je kolonijska alga. Kolonije su monomorfne, mikroskopskih ili makroskopskih dimenzija, rastresite ili zbijene, glatke ili bradaviaste, pravilnog ili nepravilnog oblika. Koloniju grade hetetrocitni trihomi, koji se nalaze u vrstoj i dobro razvijenoj kolonijskoj galerti (moe biti i obojena). Vegetativne elije u trihomu su manje ili vie loptastog oblika i pune obojenog protoplasta. Heterociste su loptaste ili bavaste, ire od vegetativnih elija. U odnosu na svoj poloaj u trihomu heterociste mogu da budu interkalarne (izmeu dve elije), ponekad terminalne (na kraju trihoma nakon njegovog raskidanja). Trei tip elija prisutan u trihomu su akineti, odnosno trajne spore kojima alga preivljava nepovoljne uslove. Oni su sline irine kao vegetativne elije, samo malo dui. Obino nisu u vezi sa heterocistama u trihomu. Razmnoava se vegetativno raskidanjem kolonije i hormogonijama. Veza izmeu vegetativne elije i heterociste je najslabija. Na tom mestu trihom najee puca i formira se hormogonija. U nepovoljim uslovima, kada u trihomu dominiraju akineti, deobom akineta nastaju prvo hormogonije, pa tek zatim novi trihomi. Pripadnici roda Nostoc, osim u planktonu stajaih i sporotekuih slatkih voda, nalaze se esto i van vode na vlanim stenama i livadama, alkalnom zemljitu. Mogu da se nau i u bentosu, izmeu vaskularnih biljaka i makroskopskih algi, a sa gljivama ulaze u sastav liaja. Pojedini pripadnici roda Nostoc su brojni na pirinanim poljima, gde dolazi do izraaja njihova sposobnost fiksacije azota u heterocistama. U koloniji Nostoc-a mogu se naseliti larve nekih muica, zbog ega vremenom kolonija dobija interesantan oblik oveije une koljke. Vrsta Nostoc commune naseljavaju vlane povrine zemljita i relativno suva stanita. Poseduju dobro razvijen elatinozni omota. Mogu da preive nepovoljne uslove, periode sue ili niskih temperatura, prelaskom u fazu mirovanja kada su metabolike funkcije svedene na minimum. Rehidratacijom, alga akumulira vodu u svom elatinoznom omotau i ponovo se vraa u aktivno stanje po prestanku nepovoljnih uslova. Ima sposobnost fiksiranja elementarnog azota iz vazduha. esto se u prirodi sree kao simbiont mahovina i cvetnica. Obeleiti: vegetativna elija, heterocista, heterocitni trihom, vieelijska jednika kolonije, kolonijska galerta, monomorfna kolonija.

Katedra za AML, Univerzitet u Beogradu, Bioloki fakultet

Razdeo: Cyanoprokaryota Klasa: Hormogoniophyceae Rod: Gloeotrichia Vrsta: Gloeotrichia sp. (gr. gloia lepak; gr. thrix kosa)
Gloeotrichia je kolonijska alga. Monomorfne kolonije mogu biti loptaste ili poluloptaste. Izgraene su od heterocitnih trihalnih jedinki pravilno radijalno rasporeenih u galerti. U centralnom delu kolonije nalazi se deo trihoma sa bazalnom heterocistom. Gledajui ka periferiji kolonije, na heterocistu se nadovezuje krupan, izduen akinet. On je u vezi sa nizom bavastih ili cilindrinih vegetativnih elija, koje se na kraju zavravaju jednom izduenom elijom u obliku dlake. Manje ili vie razvijena sara nalazi se oko bazalnog dela trihoma. Razmnoava se vegetativno raskidanjem kolonije. Pripadnici roda Gloeotrichia se nalaze kao epifite u stajaoj i sporotekuoj slatkoj vodi. Kolonije se mogu odvojiti od podloge i prei na planktonski nain ivota. U uslovima poviene koncentracije nutrijenata intenzivno se razmnoavaju i izazivaju cvetanje vode. Obeleiti: vegetativna elija, akinet, sara, bazalna heterocista, elija u obliku dlake, heterocitna forma trihoma monomorfne kolonijske alge.

Razdeo: Cyanoprokaryota Klasa: Hormogoniophyceae Rod: Tolypothrix Vrsta: Tolypothrix sp. (gr. tolype klupko konca; gr. thrix kosa)
Tolypothrix je konasta, prividno granata alga. Trihomi su heterocitne grae. Vegetativne elije su cilindrine ili bavaste, heterociste loptaste i vee od vegetativnih elija, a akineti su retko prisutni. Trihomi su meusobno gusto isprepletani i obavijeni izraenom sarom koja varira u debljini. Jednostruko prividno grananje najee nastaje na mestu gde se nalazi oteena heterocista. Vegetativna elija, sa jedne strane heterociste, poinje da se deli i trihom raste probijajui saru. Oko novonastalog dela trihoma formira se nova sara. U isto vreme vegetativna elija sa druge strane hetrociste se ne deli. Uestalo prividno grananje ini da filamenti izgledaju kao rascvetala kosa. Dvostruko prividno grananje je rea pojava. Tada se obe vegetativne elije pored heterociste dele i rastu probijajui saru. Dva nova dela trihoma obavijena su novoformiranim sarama. Druga mogunost je da ukoliko neka vegetativna elija ugine, susedne elije ponu sa deobom. Trihom obostrano raste formirajui nove sare koje se nastavljaju na staru.

Katedra za AML, Univerzitet u Beogradu, Bioloki fakultet

Razmnoavaju se vegetativno hormogonijama koje se oslobaaju raspadanjem trihoma na bilo kojem kraju. Dalji rast hormogonije je heteropolaran (deobe elija se odvijaju uvek na jednom kraju). Pripadnici roda Tolypothrix su stanovnici bentosa u stajaoj i sporotekuoj slatkoj vodi. Prave sluzave prevlake u mineralnim izvorima, potocima, alkalnim movarama. Mogu da se nau i u planktonu, izmeu vodenih biljaka, kao epifite ili na kamenu. Privrene forme mogu da se odvoje i plutaju po povrini vode.

Obeleiti: vegetativna elija, sara, heterocista, jednostruko prividno grananje, vegetativna elija, sara, dvostruko prividno grananje

Rhodophyta Razdeo: Rhodophyta Klasa: Bangiophyceae Rod: Bangia Vrsta: Bangia sp. (dobila ime po danskom botaniaru Bangu)
Bangia je konasta, negranata alga, koja se donjim delom talusa (rizoidima) privruje za podlogu. Rizoidi se razvijaju iz veeg broja bezbojnih, bazalnih elija rasporeenih u jednom nizu. Na njih se nadovezuje niz vegetativnih elija u poetku jedan, a idui ka vrhu broj nizova vegetativnih elija se poveava uzdunim elijskim deobama. Konci u starijim delovima su deblji, jer se sastoje iz vie nizova vegetativnih elija. Razmnoava se sporulativno nepokretnim monosporama (od lat. mono jedan) nastalim u bilo kojoj eliji talusa. U eliji nastaje samo jedna spora, koja je gimnoplast. Loptastog je oblika, izraene mrkocrvene boje i uoljivog protoplasta. Posle izvesnog vremena monospora formira oko sebe elijski zid i poinje da klija u novu jedinku. Morski predstavnici razmnoavaju se i polno netipinom oogamijom. Do sada je poznato 8 vrsta roda Bangia, od kojih je samo jedna vrsta slatkovodna (B. atropurpurea), dok su sve ostale stanovnici mora. Slatkovodna vrsta naseljava kamenje i stene sa hladnom, relativno istom brzotekuom vodom u planinskim potocima, kao i obale, jezera u zoni dejstva talasa.

Katedra za AML, Univerzitet u Beogradu, Bioloki fakultet

Obeleiti: bazalni deo rizoidi, vegetativne elije u jednom nizu; vegetativne elije u vie nizova; konasta negranata alga.

Razdeo: Rhodophyta Klasa: Florideophyceae Rod: Batrachospermum Vrsta: Batrachospermum sp. (gr. batrachos aba; gr. sperma seme)
Batrachospermum je makroskopska, granata alga. Talus je prividnoparenhimske organizacije, jednoosovinskog tipa. Osovinski deo talusa ima neogranien rast. Izgraen je od izduenih, bezbojnih elija. Na njihovim krajevima nalaze se sitne loptaste elije od kojih polaze razgranate bone grane. Bone grane su izgraene od bavastih elija sa pigmentima, imaju ogranien rast i u njima se intezivno odvija fotosinteza. Organi za polno razmnoavanje razvijaju se na bonim granama. Razmnoava se vegetativno delovima talusa, a u retkim sluajevima sporulativno: monosporangijama (samo nekoliko vrsta) i polno: netipinom oogamiijom. Pripadnici roda Batrachospermum su bentosne, slatkovodne alge. Talus je maslinastozelene boje, to je posledica hromatske adaptacije. Brzotekua, hladna, ista voda je tipino stanite za ove alge, ali se mogu nai i u stajaoj, istoj, hladnoj, slatkoj vodi, privrene za kamenu podlogu.

Obeleiti: bone grane, bavaste elije, osovinski deo talusa, jednoosovinski tip talusa prividnoparenhimske grae

Katedra za AML, Univerzitet u Beogradu, Bioloki fakultet

Razdeo: Rhodophyta Klasa: Florideophyceae Rod: Chantransia Vrsta: Chantransia sp.

Poznata u literaturi kao Audouinella sp. Ove alge su pojedinane ili grupisane u bunie, 2 do 15 mm visoke. Za podlogu su privrene vieelijskim rizoidima. Talusi su konasti, nepravilno granati. Rodoplasti (hromatofori) su smeteni uz elijski zid, trakasti ili nepravilno ploasti, sa ili bez pirenoida.

Sporulativno razmnoavanje vri se monosporama i/ili tetrasporama. Monosporangije i/ili tetrasporangije se razvijaju na bonim, kratkim granama talusa. Slatkovodni pripadnici ovog roda razmnoavaju se iskljuivo monosporangijama. Monosporangije mogu da budu brojne, retke, a ponekad su sasvim odsutne. Loptastog su oblika, ree elipsoidne. Izgraene su od 3 do 7 elija. Polno razmnoavanje je retko uoeno. Ako se pojave karpogoni se razvijaju na glavnom ili bonom koncu. Karpogon je u obliku boce sa konastim trihoginom na vrhu. Spermatangije (anteridije) se obrazuju na bonim granama ili na vrhu glavne grane. Naseljavaju slatke vode (izvore, potoke i brze reice) sa hladnom vodom, prskane povrine. Razvijaju se na stenama, kamenu, drvenoj podlozi, vodenim mahovinama, talusima alge Cladophora. Vrste ovoga roda iroko su rasprostranjene i nalaene u Evropi, Severnoj Americi, ali i drugim delovima sveta. Obeleiti: vegetativna elija, monosporangija

Katedra za AML, Univerzitet u Beogradu, Bioloki fakultet

Razdeo: Rhodophyta Klasa: Florideophyceae Rod: Lemanea Vrsta: Lemanea sp. (gr. lemma rukavac trave, zalistak)
Lemanea ima makroskopski talus slian etini, na kome se nalaze kvriasta zadebljanja. Talus je, u anatomskom pogledu, prividnoparenhimske organizacije, jednoosovinskog tipa. Sa centralne osovine, izgraene od dugih bezbojnih elija, polaze prljenasto rasporeene bone grane. Pri rastu se bone grane spajaju svojim vrnim delovima, obrazujui omota (koru) oko talusa. elije kore su bogate pigmentima i u njima se intenzivno odvija fotosinteza. Razmnoavaju se vegetativno: delovima talusa i polno: netipinom oogamijom. Predstavnici roda Lemanea su bentosne alge, rasprostranjene u ekosistemima sa hladnom, brzotekuom, istom slatkom vodom, gde se posebno diferenciranim delovima talusa privruju za kamenitu podlogu. Obeleiti: kvriasta zadebljanja; talus u obliku etine

Razdeo: Rhodophyta Klasa: Florideophyceae Rod: Corallina Vrsta: Corallina sp. (lat. corallinus nalik na koral)
Corallina je makroskopska alga. Talus je prividnoparenhimske grae, vieosovinskog tipa. Karakterie se lankovitom graom, lanci su joj naizmenino, vie ili manje, proeti kalcijum-karbonatom. Tako graen talus veoma je vrst, ali istovremeno i elastian. To je osnovna prilagoenost na veliku udarnu snagu morskih talasa, sa kojom je ova alga suoena na svom stanitu. Boja talusa varira od ruiaste do tamnoljubiaste. Krajnji lanci su proireni i poseduju udubljenje sa otvorom na vrhu, u ijoj se unutranjosti razvijaju organi za polno razmnoavanje. Razmnoava se vegetativno delovima talusa, sporulativno tetrasporama i polno netipinom oogamijom. Pripadnici roda Corallina su bentosne morske alge, naroito rasprostranjene u tropskim morima, gde zajedno sa koralima i drugim algama uestvuju u formiranju koralnih sprudova.
Obeleiti: lanci, vie kalcifikovan lanak, manje kalcifikovan lanak, prividnoparenhimski talus vieosovinskog tipa.

Katedra za AML, Univerzitet u Beogradu, Bioloki fakultet