Nezgode Se Dešavaju - Šta Uraditi Kada Se Dese I Kako Ih Sprečiti?

Nezgode
se d e a v a j u
ta uraditi kada se dese i kako ih spreiti
Prirunik za roditee i one koji vode rauna o deci
Ovaj prirunik nema nikakvu vrednost ako ne moete da ga pronaete onda kada vam zatreba. Zato ga uvek drite nadohvat ruke. Pri kraju prirunika nalaze se prazni listovi na koje moete zabeleiti vanije telefonske brojeve broj hitne pomoi, broj deijeg lekara... Zapiite ih odmah! Odmah se upoznajte sa sadrajem ove knjige! To e vam pomoi da se lako snaete u njoj kada vam stvarno bude potrebna. Potrudite se da zapamtite naslove i podnaslove; to e vam kasnije olakati snalaenje. Obratite panju na poglavlja obeleena crvenom i utom bojom (odnose se na hitne sluajeve).
Nezgode
se d e a v a j u
ta uraditi kada se dese i kako ih spreiti
Prirunik za roditee i one koji vode rauna o deci
Autori
Dragoslav Popovi Oliver Petrovi Miro avaljuga ura Kisin Aleksandar Milenkovi Mladen Erceg Jadranka Milanovi Milena Paunovi
Izdaje: UNICEF, Beograd Za izdavaa: Jean-Michel Delmotte, ef Beogradske kancelarije UNICEF-a Dizajn, ilustracija na koricama i prelom: Konstantin Petrovi Ilustracije u knjizi: Milutin Dragojlovi Lektura: Vlado ukanovi tampa: Publikum, Beograd Tira: 50.000 Decembar 2001.
CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 614.2-053.2(035) NEZGODE se deavaju : ta uraditi kada se dese i kako ih spreiti : pririnik za roditelje i one koji vode rauna o deci / [autori Dragoslav Popovi ... [et al.] ; ilustracije Milutin Dragojlovi]. - Beograd : UNICEF, 2001 (Beograd : Publikum). - 79 str. : ilustr. ; 24 cm Tira 50 000. ISBN 86-82471-31-0 1. Popovi, Dragoslav a) Deca - Zdravstvena zatita - Prirunici COBISS-ID 96018188
SADRAJ
4
UVODNA RE
POGLAVLJE 1. KOJI ZDRAVSTVENI PROBLEMI ZAHTEVAJU HITNO REAGOVANJE?
POGLAVLJE 2. POSTUPCI ZA USPOSTAVLJANJE DISANJA I RADA SRCA (OIVLJAVANJE REANIMACIJA)
11
POGLAVLJE 3. TA DA RADITE DOK POMO NE STIGNE
23
POGLAVLJE 4 KAKO SAUVATI DECU OD NEZGODA SAVETI ZA DECU POSEBNIH UZRASTA BEZBEDNOST U POSEBNIM SITUACIJAMA
39
55 60
POGLAVLJE 5 DODATNE INFORMACIJE KUTIJA ZA PRVU POMO LINI I ZDRAVSTVENI KARTON VAEG DETETA BELEKE
65
65 66 72
Svi elimo da deca budu zdrava. Meutim, nezgode se deavaju i bilo bi dobro da svi znaju kako da pomognu detetu u tim trenucima i ta da urade dok pomo ne stigne. Jo je vanije da svako od nas na vreme preduzme odgovarajue mere i prostore u kojima deca borave uini bezbednijim. Ovaj prirunik e vas pripremiti da pomognete deci svih uzrasta. itajui ga, vi ete nauiti: kako da prepoznate je li bolesnom ili povreenom detetu potrebna hitna medicinska pomo; kako da pruite neophodnu pomo; ta da radite dok ne stigne lekar; ta da uinite kako bi se izbegle situacije u kojima je potrebna hitna medicinska pomo; ta treba svakodnevno raditi kako bi se zatitilo deije zdravlje; kako da pomognete razvoj i funkcionisanje hitne medicinske slube za decu. Budite spremni da se suoite sa opasnostima kojima je svako dete izloeno! Da biste se efikasno suoili sa opasnim situacijama u kojima se dete moe nai morate biti spremni da mu pomognete i pre nego to se nesrea dogodi. to vie nauite, bolje ete se snai onda kada treba brzo reagovati i pruiti nekome pomo! Jedan od naina na koji ete to nauiti jeste da proitate ovaj prirunik. Ako elite da se jo bolje pripremite i savladate neke praktine vetine u pruanju hitne medicinske pomoi, upiite se na kurs prve pomoi. Kursevi prve pomoi koji se pohaaju prilikom polaganja vozakog ispita nisu dovoljni; znanje steeno na ovim kursevima esto je povrno i nedovoljno. Osim toga, pruanje pomoi deci i pruanje pomoi odraslima unekoliko se razlikuju, pa je poeljno da proete obuku na posebnim kursevima prve pomoi za decu. Obavetenja o mestu i vremenu odravanja ovih kurseva potraite u domu zdravlja, u koli ili u lokalnoj organizaciji Crvenog krsta. Spreite nesreu! Nauite decu da vode rauna o svojoj bezbednosti! Pokaite im slike iz ovog prirunika! Tako ete i njih, na zabavan nain, aktivno ukljuiti u program koji treba da umanji opasnost od povreivanja. Ovaj prirunik ne daje odgovore na sva pitanja. On treba da vas podstakne na razmiljanje o jednoj vanoj temi i na brzo reagovanje, ako je potrebno. itajui ga, beleite primedbe na sadraj i podelite ih sa nama. Vae primedbe pomoi e da naredno izdanje bude bolje. Javite se! UNICEF Svetozara Markovia 58, 11000 Beograd Institut za zdravstvenu zatitu majke i deteta Srbije Dr Vukan upi Radoja Dakia 6-8, 11070 Novi Beograd Savezni zavod za zatitu i unapreenje zdravlja, Omladinskih brigada 1, 11070 Novi Beograd 4
Nezgode se deavaju ta uraditi kada se dese i kako ih spreiti
SIMBOLI
Ovi simboli koriste se u priruniku da bi se naglasila vanost odreene radnje:
UINITI ODMAH
UVEK SE PRIDRAVATI
NE INITI
OBRATITI PANJU
5
6
Koji zdravstveni problemi zahtevaju hitno reagovanje?
POGLAVLJE 1.
KOJI ZDRAVSTVENI PROBLEMI ZAHTEVAJU HITNO REAGOVANJE?

U ovom poglavlju objanjava se koji zdravstveni problemi kod dece zahtevaju hitno reagovanje i ta treba da radite ako se suoite s njima. U kojim sluajevima NE TREBA hitno reagovati? Mnogi zdravstveni problemi kod dece zahtevaju savet lekara ili strunu pomo, ali ne podrazumevaju brzo reagovanje ili potrebu za ekipom hitne medicinske slube, recimo, male posekotine, lako poviena temperatura, proliv ili zatvor, guobolja, bol u uima, krvarenje iz nosa, ospe, lake iaenje skonog zgloba, mala modrica Neke od ovih problema moete reiti i sami, ako imate osnovna znanja u pruanju prve pomoi i komplet za prvu pomo. Ali ako niste sigurni ta treba da uradite, pitajte svog lekara. U kojim sluajevima TREBA hitno reagovati? Hitno treba reagovati kada se dete nae u stanju koje ugroava njegov ivot ako se na vreme ne preduzme odgovarajua akcija. Takva stanja su: gubitak svesti (dete ne moe da se probudi niti da vam odgovori); grenje pojedinih delova ili celog tela uz gubitak panje ili potpuni gubitak svesti; guenje hranom, piem ili nekom materijom; pad s velike visine; ranjavanje vatrenim orujem; vee opekotine; problemi sa disanjem; trovanje hranom ili piem; krvarenje koje ne prestaje; povrede nastale u saobraajnoj nesrei ili na neki drugi nain. Ovi i slini zdravstveni problemi zahtevaju hitno reagovanje. Vi ete, najverovatnije, biti u prilici da odluujete i da brzo delujete. Nemojte oklevati! Ako niste sigurni u svoje znanje, uinite ono pravo: to pre pozovite lekara!
7
94
L Kada niste sigurni u sebe pozovite broj 94!

Postarajte se da sva deca u kui, kao i ostali ukuani, zapamte broj telefona hitne pomoi. Podsetite ih da je ovaj broj rezervisan iskljuivo za hitne sluajeve. Pozivanjem ovoga broja onda kada se ne radi o hitnom sluaju uskrauje se pomo onome kome je ona zaista hitno potrebna i ugroava se njegov ivot.
G G
Nauite decu kako se upotrebljava telefon. Nauite ih da u sluaju potrebe pozovu broj 94. Ako elite da pozovete policiju, okrenite broj 92, a ako su vam potrebni vatrogasci, okrenite broj 93. Posredstvom broja 94 mogu biti obaveteni i policija i vatrogasci ako je potrebno da oni interveniu! Bez obzira gde ivite, na va poziv za hitnu pomo neko mora da odgovori, i to svakog dana, 24 asa neprekidno! ta se deava kada pozovete hitnu pomo?
Osoba koja se u hitnoj pomoi javlja na va poziv obuena je da otkrije koja vam je vrsta pomoi potrebna i da vam tu pomo odmah obezbedi. Dok razgovarate sa njom, pokuajte da budete pribrani. Od vaih odgovora zavisi ta e se preduzeti. Paljivo sasluajte pitanja i potrudite se da na njih odgovarate kratko i jasno.
8
Ekipe hitne pomoi uvek stiu najbre to mogu. One nekada mogu pruiti svu potrebnu pomo na licu mesta, ali ponekad moraju dete odvesti sa sobom, u bolnicu, kako bi mu pomogli. Dozvolite lekarima da o tome sami odlue. Nauite kako da pomognete svom detetu dok ekate da struna pomo stigne.
9
10
Postupci za uspostavljanje disanja i rada srca (oivljavanje reanimacija)
POGLAVLJE 2.
POSTUPCI ZA USPOSTAVLJANJE DISANJA I RADA SRCA (OIVLJAVANJE REANIMACIJA)

G
Najdramatinija situacija u kojoj se dete moe nai jeste prestanak disanja i prestanak rada srca. Brojni uzroci mogu dovesti do ovog stanja: oboljenja respiratornog sistema, sluajno i nasilno povreivanje, infekcije. Bilo koji uzrok da je u pitanju, usled nedostatka kiseonika nastaju brzi poremeaji funkcije modanih elija i klinika smrt, kada pored odsustva cirkulacije i disajnih pokreta dolazi i do gubitka svesti. U roku od 3,5 do 5 minuta nakon prestanka rada srca, odnosno nakon prekida cirkulacije i dotoka kiseonika u mozak, nastaju trajne, nepovratne promene iji je krajnji ishod bioloka smrt. Zato je neophodno da se u prvim minutima po prestanku rada srca zapone sa odravanjem cirkulacije i davanjem vetakog disanja. Ne samo laici nego i visoko obrazovani medicinski strunjaci esto se uplae da e svojim postupcima pogorati stanje bolesnika. Takav strah je potpuno neopravdan! Ako detetu ne pomognete, ono e sigurno umreti! Oslobodite se straha znanjem. Proitajte ovo poglavlje, nauite kako se prua pomo u ovakvim situacijama, prijavite se na kurs prve pomoi za decu i praktino savladajte neophodne vetine. Traite da se ovakav kurs organizuje u vaoj zajednici. Oivljavanje (reanimaciju) ine postupci iji je neposredni cilj ponovno uspostavljanje rada srca i disanja, a zatim i povratak svih funkcija nakon klinike smrti. To su, u osnovi, dva jednostavna postupka: disanje "za dete" (vetako disanje); "pumpanje krvi", tj. uspostavljanje vetake cirkulacije (spoljanja masaa srca). Oba postupka izvodimo, bez prekida, sve do uspostavljanja pravilnog rada srca i spontanog disanja. Praktina primena reanimacije podrazumeva da istovremeno izvodimo niz postupaka utvrujemo da je dolo do prestanka disanja i zastoja u radu srca, omoguujemo da vazduh prolazi kroz disajne puteve, dajemo vetako disanje i spolja masiramo srce.
11
U trenutku kada ugledate dete kome je neophodno oivljavanje treba da reagujete brzo i pribrano, precizno potujui sledei redosled postupaka:
1. Glasno dozovite pomo! 2. Sagledajte okolnosti.

Utvrdite da li jo uvek postoji opasnost od povreda (vatra, gas, struja, otrovne supstance). Uklonite ono to predstavlja opasnost i priite detetu.
3. Proverite da li je dete zaista bez svesti.

Prvi prepoznatljiv znak prestanka rada srca i disanja jeste gubitak svesti. Vrlo brzo, za par sekundi, procenite da li je dete svesno tako to ete ga blago dodirnuti (najbolje je da ga potapete po obrazu) i upitati: "Kako si? ", "Da li ti je dobro?" Izbegavajte snano drmusanje, naroito u sluaju sumnje na teu povredu! Ako utvrdite da je dete bez svesti, odmah ga postavite u poloaj za oivljavanje.
4. Postavite dete u poloaj za oivljavanje.

Stavite dete na ravnu i vrstu podlogu. Kod povreene dece posebno treba voditi rauna o tome da glava, vrat i grudni ko ostanu u istoj ravni prilikom pomeranja i postavljanja u poloaj za oivljavanje!
5. Omoguite da vazduh normalno prolazi kroz gornje disajne puteve.

Ako postoji neka smetnja za normalan prolazak vazduha kroz gornje disajne puteve, onda ponekad samo promena poloaja glave moe biti sasvim dovoljna da dete pone spontano da die. Normalan prolazak vazduha kroz gornje disajne puteve moe se uspostaviti na dva naina.
12
Zabacivanje glave i povlaenje brade navie. Koliko ete glavu deteta zabaciti zavisi od njegovog uzrasta. U prvoj godini ivota glava se postavlja u neutralan (ravan) poloaj, a kod dece starije od godinu dana zabacuje se malo vie unazad. Ovaj metod se ne koristi ako postoji bilo kakva sumnja da je dolo do povreda glave i vrata. Kada zabacite glavu, bradu jednim prstom lagano pomerite prema gornjoj vilici i tu je zadrite.
Poloaj glave i podizanje brade kod novoroenadi i odojadi (neutralan poloaj)
Povlaenje donje vilice unapred i navie. Disajni putevi se otvaraju podizanjem donje vilice. Za podizanje donje vilice koriste se dva ili tri prsta obe ake, dok ostali prsti usmeravaju vilicu napred i navie. Osoba koja prua pomo treba da klekne iza glave deteta i da osloni laktove na podlogu.
Povlaenje donje vilice unapred i navie
13
6. Proverite disanje Gledaj! Sluaj! Oseti!

Biete sigurni da dete ne die ako stavite glavu iznad lica deteta i pri tom: ne vidite pokrete grudnog koa i/ili trbuha - Gledaj! ne ujete disanje - Sluaj! ne oseate strujanje izdahnutog vazduha kada pribliite lice ustima deteta - Oseti! Ova provera traje najdue 10 sekundi.
Gledaj! Sluaj! Oseti!
7. Vetako disanje
Ako prethodni postupci u roku od 10 sekundi ne dovedu do toga da dete pone spontano da die, zaponite postupak davanja vetakog disanja. Vetako disanje moe se davati na dva naina: Metodom "usta na usta-i-nos", koja se koristi kod novoroenadi i odojadi. Postavite glavu deteta u neutralni poloaj ili je lako zabacite, pa stavite svoja usta na usta i nos deteta. Jednu ruku stavite detetu na elo, a kaiprstom druge ruke povlaite bradu navie.
Vetako disanje metodom "usta na usta-i-nos"
14
Metodom "usta na usta", koja se koristi kod vee dece. Prstima jedne ake pridravajte bradu; prstima druge ake drite glavu u zabaenom poloaju, a palcem i kaiprstom zatvorite nozdrve.
Vetako disanje metodom "usta na usta"
Vetako disanje zapoinjete tako to udahnete vazduh duboko, a zatim ga polako izdahnete (za otprilike 2 sekunde) u usta ili u usta i nos deteta. Ovaj postupak ponovite 5 puta i pratite podizanje grudnog koa deteta. Ukoliko se grudni ko vidljivo podie, to je znak da pravilno izvodite vetako disanje.
8. Proveravajte puls deteta.

Posle 5 udaha, od kojih bar 2 treba da dovedu do podizanja grudnog koa, pristupite proceni rada srca u trajanju do 10 sekundi. Zastoj u radu srca utvruje se opipavanjem pulsa nad velikim krvnim sudovima: kod novoroenadi i dece u prvoj godini ivota puls se utvruje blagim pritiskom prstiju, tako to se palac postavi sa spoljne, a kaiprst i srednji prst sa unutranje strane nadlaktice;
Provera pulsa na nadlaktici (brahijalni puls)
15
kod dece starije od godinu dana puls se utvruje tako to najpre srednjim prstom i kaiprstom pronaete jabuicu, a zatim pustite prste da skliznu u udubljenje izmeu jabuice i miia vrata gde se nalaze veliki krvni sudovi vrata.
Provera pulsa na velikim krvnim sudovima vrata (karotidni puls)
Opipavanje pulsa neka traje 10 sekundi. Ako nema pulsa, ako je on veoma usporen (manji od 60 otkucaja) ili ako niste sigurni da ste napipali puls, zaponite sa spoljanjom masaom srca i nastavite vetako disanje.
9. Spoljanja masaa srca

Spoljanja masaa srca izvodi se ritminim pritiscima na grudni ko, ime se krv vetaki pumpa do vitalnih organa. Pravilno izvoenje spoljanje masae srca podrazumeva pravilan izbor mesta za pritiskanje i naina pritiskanja, pravilan izbor dubine i brzine pritiska na grudnu kost, kao i usklaivanje pritiska sa vetakim disanjem. Mesto pritiskanja i nain izvoenja spoljanje masae srca zavise od uzrasta.
16
Kod novoroenadi pritisak se izvodi palevima, postavljenim na liniju koja spaja bradavice, prema kimenom stubu, pri emu se grudni ko obuhvata akama. Ova metoda primenjuje se samo onda kada u postupku oivljavanja uestvuju dve osobe (druga osoba izvodi vetako disanje). Ako dete oivljava jedna osoba, pritisak se izvodi kaiprstom i srednjim prstom, kao kod odojadi.
Spoljanja masaa srca kod novoroeneta
Kod odojeta, tj. deteta u prvoj godini ivota, pritisak se izvodi sa dva prsta (kaiprstom i srednjim prstom) na donjoj treini grudne kosti, za irinu prsta ispod linije koja spaja bradavice. aka druge ruke se postavlja ispod lea deteta.
Spoljanja masaa srca kod odojeta
Ako se oivljavanje izvodi u toku prenoenja deteta, odoje se stavlja na podlakticu jedne ruke, a akom te ruke glava se pridrava da ostane u nivou grudnog koa.
Spoljanja masaa srca u toku prenoenja deteta
17
Kod dece starije od godinu dana i mlae od 8 godina pritisak se izvodi na donjoj treini grudne kosti, tako to se koren ake postavi za irinu prsta iznad mesta gde se rebra spajaju sa grudnom kosti. Drugu ruku stavite detetu na elo, drei glavu u zabaenom poloaju.
Spoljanja masaa srca kod dece od 1 do 8 godina
Kod dece starije od 8 godina spoljanja masaa srca obavlja se korenom obe ake koje se postavljaju jedna na drugu. Koren donje ake postavite za dve irine prsta iznad mesta gde se rebra spajaju sa grudnom kosti.
Spoljanja masaa srca kod dece starije od 8 godina
18
Usklaivanje ciklusa kompresije sa vetakim disanjem. Masaa srca i vetako disanje izvode se naizmenino. Kod novoroenadi se posle tri pritiska na grudnu kost jednom uduva vazduh. Prema tome, odnos kompresije prema vetakom disanju iznosi 3:1. Osoba koja izvodi spoljanju masau srca glasno broji "jedan, dva, tri" i potom daje znak za jedan udah. Kod dece u prvoj godini i kod dece starije od godinu dana izvodi se pet kompresija, pa jedan udah, odnosno vetako disanje. Odnos izmeu broja ciklusa kompresije i vetakog disanja u ovom uzrastu iznosi 5:1. Osoba koja izvodi kompresiju grudnog koa glasno broji "jedan, dva, tri, etiri, pet" i potom daje znak za jedan udah. Reanimaciju mogu da izvode jedna ili dve osobe. Ako reanimaciju sprovodi jedna osoba, ona se nalazi bono od deteta i naizmenino pritiska grudni ko te daje vetako disanje. Ako u oivljavanju uestvuju dve osobe, jedna izvodi spoljanju masau srca (ta osoba nalazi se bono od deteta), a druga daje vetako disanje i kontrolie puls (ta osoba nalazi se iznad glave deteta). Dobru usklaenost pritisaka na grudni ko i vetakog disanja treba odrati i u situaciji kada ove osobe menjaju uloge. Osoba koja je do nekog trenutka davala vetako disanje, na znak o promeni uloga, udahne vazduh u plua deteta, pree sa njegove bone strane i spremi se da nastavi sa pritiskanjem grudnog koa. Osoba koja je pritiskala grudni ko najpre proverava puls deteta, pa nastavlja proces reanimacije davanjem vetakog disanja.
19
11. Pozovite hitnu pomo!

Nakon 1 do 2 minuta efektivnog srano-plunog oivljavanja, odnosno posle desetak ciklusa (jedan ciklus podrazumeva jednu ventilaciju i 3-5 kompresija), ostavite dete na trenutak i pozovite hitnu pomo (novoroene i odoje moete poneti do telefona, ne prekidajui reanimaciju). Ako dete nije svesno, ali die, pre nego to odete do telefona, postavite ga u koma-poloaj. To znai da treba da ga poloite na bok i da mu aku gornje ruke, koju ete saviti u laktu, stavite ispod brade, a gornju nogu, savijenu u kolenu, stavite ispred donje noge. Tako ete spreiti da jezik ili povraeni sadraj onemogue normalno disanje.
20
Dubina pritiska na grudnu kost. Pritisak na grudni ko tokom spoljanje masae srca mora biti snaan. Ne treba se plaiti povreda grudnog koa jer u deijem uzrastu ne moe doi do lomljenja rebara tokom kompresija. Brzina kojom se izvodi masaa srca. Jedan ciklus masae srca podrazumeva fazu kompresije (pritiska na grudni ko) i fazu dekompresije grudnog koa. Obe faze traju podjednako dugo. U fazi dekompresije ruke se ne sklanjaju sa grudnog koa, ali se ne vri nikakav pritisak na grudni ko i ne ometa se njegovo irenje. Masaa srca kod novoroenadi izvodi se brzinom od 120 ciklusa u minuti (poto se grudni ko ne pritiska dok se daje vetako disanje, stvarni broj ciklusa je 90 u minuti). Kod dece u prvoj godini i kod dece starije od godinu dana masaa srca izvodi se brzinom od 100 ciklusa u minuti (u stvari 80, zbog prekida tokom vetakog disanja).
Kontrola reanimacije
Efikasnost reanimacije kontrolie se opipavanjem pulsa velikih krvnih sudova. Puls se proverava posle prvog minuta reanimacije i svakih par minuta kasnije. Prati se podizanje grudnog koa, pojava spontanih disajnih pokreta, boja koe i vidljivih sluzokoa, kao i promena irine zenica. Masaa srca izvodi se sve dok ne stigne struna pomo. Masiranje srca i vetako disanje treba prekinuti kada dete pone samostalno da die i da se pokree.
21
22
ta da radite dok pomo ne stigne
POGLAVLJE 3.
TA DA RADITE DOK POMO NE STIGNE

Povrede u saobraajnim nesreama najei su uzrok smrti dece starije od godinu dana. Za njima slede trovanja, opekotine i utapanja. I neke druge situacije zahtevaju brzo reagovanje: guenje, ozbiljnije (jae) krvarenje, problemi sa disanjem, grevi, gubitak svesti i padovi. Ako potujete uputstvo s poetka i drite ovaj prirunik nadohvat ruke, moi ete pravilno da reagujete u svakoj od navedenih situacija.
Dete je povreeno u saobraajnoj nesrei ili pri padu

Dete ne moe da se pomeri ili se veoma teko pomera. Svesno je i jako uplaeno. Kod svakog teko povreenog deteta treba pretpostaviti da je povreena i kima. Na moguu povredu kime ukazuju: bol u leima u mirovanju ili pri pokretima, vidljiv deformitet i otok, oteana pokretljivost vrata ili lea, paraliza, utrnulost, oseaj "bockanja". ta da radite 1. Uspostavite kontrolu nad mestom dogaaja dok ne stigne hitna pomo. Odstranite sve osobe koje oteavaju pruanje pomoi (alkoholisane osobe, uspaniene osobe). 2. Procenite bezbednost mesta. Ako postoji opasnost po dete, izvucite ga na bezbedno mesto. Za bezbedno pomeranje deteta potrebno je vie ljudi. 3. Pozovite hitnu pomo. 4. uvajte dete u nepromenjenom poloaju. 5. Pokrijte ga laganim prekrivaem ili odeom. Dok pomo ne stigne, drite dete za ruku i razgovarajte s njim umirujuim tonom.
ta da ne radite Ne pomerajte dete, osim ako ono nije na opasnom mestu.
23
Dete se otrovalo
Na trovanje posumnjajte ako dete iznenada postane "jako bolesno" (malaksalo, pospano), ako je bez svesti ili ima greve, ako ubrzano die, a srce mu ubrzano lupa, ako je uplaeno i ponaa se neuobiajeno. Ponekad, meutim, deca koja su pojela ili popila neto otrovno mogu izgledati potpuno zdrava. Da se dete otrovalo posumnjaete i ako, osim to dete izgleda kako smo opisali, postoje okolnosti koje upuuju na mogue trovanje na primer, ako primetite ispranjenu boicu otrovne materije, otvorenu kutiju leka i sl. ta da radite 1. Pozovite hitnu pomo (broj 94), Centar za kontrolu trovanja (u Beogradu 011 66-11-22, u Novom Sadu 021 61-52-00) ili Institut za zdravstvenu zatitu majke i deteta Srbije (011 3108-168). Ove slube zbrinjavaju otrovanu decu 24 sata, svih sedam dana u nedelji. Pripremite se da, preko telefona, opiete izgled deteta, izgled i koliinu otrovne materije, kao i vreme trovanja. Imajte poverenja u osobu koja odgovara na ovakve pozive. Ta osoba je obuena da postavi prava pitanja i da vam da prava uputstva. 2. Ako je dete bez svesti ili ne die, prvo zaponite oivljavanje, a potom pozovite hitnu pomo!
Dok ekate hitnu pomo 1. Ako je dete udahnulo otrov: iznesite ga na sve vazduh otvorite irom vrata i prozore 2. Ako je otrov posut po koi: skinite odeu natopljenu otrovom 1530 minuta ispirajte kou vodom operite kou neno vodom i sapunom, pa je potom obriite 3. Ako je otrov dospeo u oi: 30 minuta ispirajte oi mlakom vodom, sa visine od 6 do 8 centimetara iznad oiju, od unutranje ka spoljanjoj strani oiju Ako moete, sauvajte uzorak onoga to je dete povratilo. To bi moglo pomoi da se tano utvrdi uzrok trovanja. 24
ta da ne radite Ne bacajte otrov dok ne stigne hitna pomo! On moe biti veoma znaajan u pravilnom terapijskom postupku. Nemojte davati detetu nita to moe izazvati povraanje. Izazivanje povraanja je apsolutno zabranjeno pri trovanju korozivnim materijama, a ne preporuuje se ni u brojnim drugim sluajevima, pa ga ne treba primenjivati pre dolaska lekara ili pre odlaska kod lekara. Nemojte davati detetu nita da jede, pije ili guta bez dozvole lekara. Ako je otrov dospeo u oi, ne stavljajte nita preko njih (gazu, maramice i sl.).
25
Dete se teko opeklo

"ivahno" dete, igrajui se, dolazi do kuhinje i videvi da iz erpe na poretu izlazi para veselo prua ruke da uhvati dim. uje se snaan, prodoran vrisak. To je, naalost, vrlo est scenario. Radoznala deca, kada ponu da hodaju i da istrauju okolinu, mogu se povrediti tako to e proliti tenost (voda, aj, kafa) iz posude sa poreta i stola (povlaenjem stolnjaka) ili tako to e sesti u sud s vrelom vodom. Mala deca neretko se povreuju dodirujui neobezbeene vrele predmete (rerna, ringla, pegla, valjak za peglanje). Starija deca se, pak, najee povreuju u toku igre, dok se "igraju s vatrom", ili stradaju od udara struje visokog napona (penjui se na vagon sa elektrinim pogonom, na dalekovode, igrajui se oko transformatora). Na opeenoj povrini koa menja boju i postaje crvena, oteena. Mogu se pojaviti i plikovi. Ove opekotine su bolne. Kod najteih opekotina koa je suva, uto-smee, mrke ili ak crne boje. ta da radite 1. Uklonite uzrok povreivanja (izvor toplote). 2. Izvucite dete iz zatvorenog prostora. Ako je odea zapaljena, poloite dete na podlogu, licem okrenutim nadole, i pokrijte ga nekim pokrivaem (kaputom ili ebetom). Ako je dete dolo u dodir sa strujom, paljivo uklonite icu ili iskljuite struju. 3. Zaponite oivljavanje (ako je potrebno). 4. Pobrinite se za druge povrede, ako postoje (na primer, krvarenje, povrede glave, kime i sl.). 5. Pozovite hitnu pomo (ako su u pitanju vee opekotine). 6. Oslobodite opeenu povrinu skidanjem odee, obue i nakita (prstenja, lania). 7. Ohladite opeenu povrinu. Manje povrine hladite ledom i hladnom vodom. Kod veih opekotina potopite opeeni deo u vodu ili stavite vlane obloge (3045 minuta). Koristite vodu iz vodovoda (sa izvora, iz bunara). Povrinu hladite sve dok ne prestane oseaj bola. 9. Pokrijte opekotinu vrlo neno istim platnom (pekir, arav). 10. Umirujte dete razgovarajui s njim dok ekate hitnu pomo.
26
ta da ne radite Odojad i malu decu sa veim opekotinama ne potapajte u hladnu vodu niti ih hladite na drugi nain. Velike opeene povrine ne hladite due od 5 minuta. Ne stavljajte ulje, puter niti bilo kakvu mast na opekotinu. Ne viite na dete!
27
Dete se davi (utapa)

Dete se nekontrolisano bacaka po povrini vode i potom polako nestaje ispod povrine. U prvih 20 sekundi, a najkasnije do 2,5 minuta posle potapanja, dete refleksno prestaje da die. Posle toga dolazi do snanog udaha koji uzrokuje da tenost prodre u velike disajne puteve, to ponovo izaziva prekid disanja. Ovaj drugi prekid je kratkotrajan i ubrzo dolazi do snanog prodora vode u disajne puteve, a esto s vodom ulaze i razliite primese (mulj, trava). Slede usporeni i poremeeni ritam rada srca, to neposredno predskazuje zastoj u radu srca i smrt.
ta da radite 1. to glasnije pozovite pomo! 2. Izvucite dete na obalu. 3. Ako dete ne die, ponite sa oivljavanjem (reanimacijom). 4. Kada dete pone da die, a dok ekate hitnu pomo, skinite sa njega vlanu odeu i uvijte ga u toplo, suvo ebe ili pekir. 5. Uvek, a posebno ako ste videli da se dete davi posle skoka u vodu, pretpostavite da je povredilo i vratni deo kime. Vrlo paljivo postupajte s detetom!
ta da ne radite Ne ulazite u vodu ako dete moete izvui i bez ulaenja. Ne dozvolite da vas dete zgrabi, povue u vodu i potopi.
28
Dete je bez svesti

Dete izgleda "kao da spava", ali ne moete da ga probudite nikakvim uobiajenim postupcima.
ta da radite 1. Smesta pozovite hitnu pomo! 2. Ako gubitak svesti nije prouzrokovan povredom, postavite dete u tzv. koma-poloaj: neka lei na desnom boku s ispruenom desnom rukom i nogom, levu ruku savijte u laktu, a levu nogu savijte i u kuku i u kolenu pa postavite ispod njih jastuk ili bilo ta mekano to vam je pri ruci; ispruenu desnu ruku moete mu staviti ispod glave ili iza lea (time spreavate da dete padne na lea).
ta da ne radite Ako se radi o povredi, ne pomerajte dete, osim ako ono nije na mestu gde mu preti opasnost (od motornih vozila, hladnoe ili elektrine struje). Nemojte davati detetu nikakvu hranu ili tenost!
29
Dete se gui ("neto je progutalo")

Deca "neto progutaju" najee u prvoj godini ivota, ree posle pete godine. U tom uzrastu deca poinju da puze, da otkrivaju svet oko sebe, trpajui u usta sve na ta naiu. Takoe, do guenja moe doi dok dete jede, kada zalogaj ili neka tenost, najee ako se dete smeje, umesto u digestivni trakt upadnu u disajne puteve. Vea strana tela (kotice voa, delovi igraaka, bombone) obino se zaustave na ulasku u disajne puteve, u grkljanu ili na poetku dunika. Manja strana tela mogu prodreti dublje, sve do plua. I meka hrana (na primer virle, kobasice, groe, i karamele), ako nije sitno iseckana, moe da blokira dunik, a samim tim i da dovede do guenja. Simptomi zavise od prirode stranog tela i od toga gde se ono zaustavilo u disajnim putevima. im strano telo ue u disajne puteve nastaje veoma dramatina slika: disanje iznenada postaje oteano, dete se gui, kalje, lice i vrat se zacrvene. Sve dok dete kalje i die, ono se ne nalazi u neposrednoj ivotnoj opasnosti. Meutim, ako kaalj postaje slabiji, a disanje oteano, naporno, uz ujno itanje, ako lice postaje modro, a dete gubi svest, onda je strano telo zapuilo disajne puteve i onemoguava disanje dolo je do zaguenja.
ta da radite 1. Najpre hrabrite dete da kalje! Spontani kaalj predstavlja najbolji nain za uklanjanje stranih tela iz gornjih disajnih puteva. 2. Ako dete nije u stanju da kalje, ako ne die, smesta izbacite strano telo iz disajnih puteva deteta i zaponite oivljavanje. PANJA! Strano telo se izvlai prstima samo ako je pristupano i vidljivo! 3. Za izbacivanje stranog tela primenjuju se dve tehnike: a) udarci po leima, odnosno pritisci na grudni ko i b) tzv. Hajmlihov zahvat. 3a. Udarci po leima i pritisci na grudni ko mogu se izvesti na vie naina, u zavisnosti od uzrasta deteta.
30
Odoje stavite na podlakticu, okrenuto "naglavake" i licem prema podu. Glavu pridravajte akom one ruke na kojoj odoje lei. Drugom rukom, korenom ake, 5 puta snano udarite odoje u predelu izmeu lopatica.
Zatim okrenite dete na lea i postavite ga na podlakticu. akom te ruke pridravajte glavu deteta i neka poloaj glave bude neto nii od poloaja tela. Slino kao pri masai srca, 5 puta uzastopno pritisnite na grudnu kost, ali snanije i sporije nego pri masai srca (jedan pritisak neka traje 3 sekunde). Ako posle ovih postupaka strano telo postane vidljivo, izvucite ga.
Kod malog deteta ovaj zahvat izvedite sedei na stolici. Dete postavite na kolena, licem prema podu i neka mu glava bude nie u odnosu na ostale delove tela. Korenom ake snano ga udarite 5 puta u predeo izmeu lopatica.
Kod starijeg deteta zahvat izvedite u stojeem stavu. Recite detetu da se zakalje iz sve snage. Savijte ga unapred i 5 puta snano udarite korenom ake izmeu lopatica. Posle toga, obuhvatite grudni ko obema rukama, ake postavite na donji deo grudne kosti i pritisnite na grudnu kost do 5 puta.
31
3b. Hajmlihov zahvat se izvodi kod dece starije od godinu dana. Tehnike izvoenja ovoga zahvata razlikuju se u zavisnosti od poloaja deteta. Ako dete stoji ili sedi, priite mu s lea i obema rukama obuhvatite grudni ko ispod pazuha deteta. Jednu ruku, stisnutu u pesnicu, stavite na sredinu stomaka, malo iznad pupka, a drugom rukom obuhvatite stisnutu pesnicu. Zatim 5 puta uzastopno pritisnite nagore, pazei da ne pritiskate vrh grudne kosti i donju ivicu rebara. Zauzmite poloaj koji vam najvie odgovara moete podii dete, moete kleknuti iza njega ili postaviti dete na stolicu.
Ako dete lei (bez svesti), Hajmlihov zahvat izvodi se tako to se dete postavi da lei na leima, a glava se ispravi, tako da je lice okrenuto nagore. Opkoraite noge deteta, koren jedne ake stavite na sredinu njegovog stomaka (iznad pupka, nie od vrha grudne kosti), drugu aku stavite preko prve i 5 puta uzastopno pritisnite nagore.
Ako posle ovih postupka strano telo postane vidljivo, uklonite ga i nastavite sa vetakim disanjem. Ukoliko vetako disanje ne dovede do podizanja grudnog koa, ponovite isti postupak za izbacivanje stranog tela ili primenite neki drugi postupak. Minut-dva posle poetka oivljavanja pozovite hitnu pomo!
ta da ne radite Ne pokuavajte da izvuete predmet iz usta deteta ako se taj predmet ne vidi! Postoji ozbiljan rizik da predmet gurnete jo dublje u dunik i tako pogorate stanje deteta.
32
Dete jako krvari

Iz rane na telu deteta istie krv. U zavisnosti od vrste povreenog krvnog suda krvarenje moe biti: arterijsko krv je svetlocrvena, izbija u snanom mlazu, ritmino, u skladu sa radom srca vensko krv je tamnocrvena, istie lagano, ravnomerno meovito kada su povreene i vena i arterija
ta da radite 1. Zaustavite krvarenje na jedan od sledea dva naina: a) Pritiskom prstiju. Kod arterijskog krvarenja pritiska se iznad povrede, a kod venskog krvarenja ispod povrede. b) Postavljanjem zavoja. Postavite na ranu komad iste gaze, snano pritisnite i preko gaze umotajte zavoj. Ako ekstremitet pomodri ili je hladan, zavoj treba popustiti ili popraviti.
ta da ne radite Nipoto ne vadite bilo kakav predmet (ili predmete) iz rane! Nita nemojte stavljati u ranu! Ne ispirajte ranu!
33
Dete teko die

Kod dece, zbog njihovih telesnih karakteristika, ee dolazi do teih poremeaja u disanju nego kod odraslih: promer njihovih disajnih puteva je manji, grudni ko je meki, disajna muskulatura nije u potpunosti razvijena, a vea je sklonost ka infekcijama zbog jo uvek nepotpuno razvijenog imuniteta. Dete je uplaeno, ne moe ni da dovri zapoetu reenicu. Grudi se ubrzano podiu i sputaju (preko 60 udisaja u minutu), a srce "lupa kao ludo" (i preko 140 otkucaja u minutu). Disanje je ujno, odvija se uz vidljiv napor. Vidljivo je uvlaenje mekih tkiva izmeu rebara na zidu grudnog koa. Neujno disanje, poremeaj svesti, promena boje lica u bledu, sivu ili modru sve to ukazuje da sledi prekid disanja.
ta da radite 1. Smesta pozovite hitnu pomo! 2. Dopustite detetu da samo odabere poloaj u kome e sedeti. Pomozite mu da zauzme taj poloaj. 3. Umirite ga. Dajte mu omiljenu igraku, neno ga drite za ruku i razgovarajte s njim smirujuim tonom. 4. Ako dete prestane da die, zaponite oivljavanje.
ta da ne radite Ako dete ne govori i ne kalje, ne preduzimajte nita da ne bi dolo do guenja. Ne prisiljavajte dete da legne. Dete se ne sme uznemiravati plakanje poveava potrebu za kiseonikom i izaziva otok disajnih puteva.
34
Dete ima napad greva

Dete izgleda kao da ima jaku drhtavicu. Oi mu mogu biti "iskrenute", ne odgovara na pozive, "ne primeuje" vas. Moe se desiti da dete, uz greve, ima i povienu temperaturu, iznad 38,5OC. ta da radite 1. Sklonite sve stvari koje mogu da ozlede dete. 2. Obezbedite da dete ne padne i povredi se jo vie (s kreveta ili bilo ega drugoga). 3. Ako dete ne die, odmah zaponite oivljavanje. Ako die, stavite ga da legne na stranu i pustite da grevi sami prou. 4. Ako ima povienu telesnu temperaturu, skinite mu odelo kako biste ga rashladili. 5. Pozovite deijeg lekara!
ta da ne radite Ne pokuavajte oivljavanje za vreme napada greva osim ako dete stvarno nije prestalo da die! Ne spreavajte grenje silom! Ne stavljajte detetu nikakve predmete u usta! Ako dete ima povienu temperaturu, nemojte mu davati tople ajeve i ne utopljavajte ga (to je vrlo udan i rairen, a pogrean obiaj)!
35
Zlostavljano i zanemarivano dete

Zlostavljanje i zanemarivanje dece sree se u svakom drutvu. To je, meutim, tema koja se esto izbegava, koja "nije za razgovor". Dete moe biti zlostavljano fiziki i/ili seksualno. U veini sluajeva fiziko zlostavljanje je proces koji traje, a retko kada je re o jednom inu fizikog razraunavanja sa detetom. Manifestacije fizikog zlostavljanja su mnogobrojne: od krvnih podliva, opekotina, trovanja, davljenja, preloma, do povreda unutranjih organa. Obino postoje i oiljci koji ukazuju na stare povrede. Seksualno zlostavljana deca mogu biti razliitog uzrasta i pola. Veliki broj dece ne prua otpor ovakvom vidu seksualne aktivnosti i nije svestan ta se zapravo deava, a neka deca smatraju da je to prirodan vid ponaanja. Seksualno zlostavljanje moe imati razliite oblike: moe se ispoljavati samo dodirivanjem genitalija i grudi, masturbacijom deteta koju izaziva odrasla osoba ili obrnuto (masturbacija odrasle osobe na koju se primorava dete), telesnim kontaktom sa genitalijama odraslog, moe se ispoljavati kao seksualni odnos sa odraslom osobom (heteroseksualni ili homoseksualni), to podrazumeva vaginalnu, analnu ili oralnu penetraciju, kao egzibicionizam i kao ukljuivanje dece u pornografiju i prostituciju. Deca esto oseaju krivicu za sve to im se deava, a najvei broj njih o svojim problemima dugo nikome ne govori, pa se do istine dolazi tek kada neko posumnja u mogunost seksualnog zlostavljanja. Zlostavljanje je teko utvrditi. Deca su obino uplaena i nisu spremna za saradnju, a odrasli iz okruenja iz razliitih razloga, najee zbog svoje umeanosti, prikrivaju istinu. Dete uglavnom povreuje neko ko mu je blizak ili poznat, najee roditelji, staratelji, ali i drugi lanovi ue porodice. Do zanemarivanja dolazi kada dete ostaje bez zatite od mnogih spoljnih uticaja, na primer od hladnoe, ili kada ne dobija hranu. Ovakvo ponaanje prema detetu dovodi do poremeaja u njegovom fizikom i mentalnom razvoju.
36
Svaka povreda za koju niste sigurni kako je nastala moe da bude znak zlostavljanja. Na zlostavljanje deteta ukazuje prisustvo sveih i starih povreda za koje roditelji ne daju odgovarajue objanjenje ili pak daju nelogina objanjenja.
ta da radite 1. Kada u okruenju (u komiluku, u uoj ili iroj porodici) primetite zanemareno dete, kada sumnjate da neko zlostavlja dete, kada se odrasli ponaaju sumnjivo, prijavite takav sluaj Centru za socijalni rad ili policiji. 2. Prijavite sve to vam lii na zlostavljanje deteta!
ta da ne radite Ne okreite glavu! Ne ostavljajte dete na cedilu! Ono je uplaeno i vapi za pomoi iako to ne sme ili ne ume da kae! Uradite pravu stvar i prijavite sve to vam lii na zlostavljanje deteta!
37
Ukratko: preduzmite sve da do nesree ne doe, ali ako se nesrea desi, budite spremni da reagujete pravilno nauite ta su to hitna stanja zapamtite brojeve slubi za hitnu pomo i Centra za kontrolu trovanja budite pribrani i dozvolite ljudima iz tih slubi da vas upute ta tano treba da radite dok pomo ne stigne ovladajte vetinom oivljavanja (reanimacije) nauite ta treba i ta ne treba da radite ako se dete gui, ako se otrovalo, utopilo, ako krvari, teko die, ima greve, ako je opeeno, povreeno ili bez svesti prijavite sve to vam lii na zlostavljanje i zanemarivanje deteta
38
Kako sauvati decu od nezgoda
Poglavlje 4
KAKO SAUVATI DECU OD NEZGODA

Neke opasnosti koji ugroavaju sigurnost vaeg deteta su oigledne (na primer, kamion igraka ostavljen na vrhu stepenita), dok se druge ne mogu tako lako uoiti (na primer, olabavljeni gelender na stepenitu). U ovom poglavlju objasniemo mere koje treba preduzeti u kui i izvan nje da bi se dete zatitilo. Te mere zavise od uzrasta deteta, okruenja, ivotne sredine. Najvanije je ove mere ne zavise od novca, ve od vae dobre volje, spremnosti i elje da uradite pravu stvar za svoje dete! Veliki broj nesrenih sluajeva moete spreiti ako preduzmete sledee korake: unapredite mere bezbednosti u kui i u sredini u kojoj ivite ponaate se odgovorno uite decu da budu oprezna i vode rauna o sebi podstiete i podravate lokalne akcije za unapreenje bezbednosti dece Proitajte paljivo svaki pasus u ovom poglavlju, jer se u svakome nalazi po neko vano uputstvo! Dok itate ovo poglavlje pruiemo vam priliku da preispitate stepen bezbednosti svog deteta. Pored svakog saveta ili preporuene mere ostavljena je prazna kuica. Dok itate savet, upiite sebi plus u kuicu ako dati korak ve primenjujete. Ako neki od preporuenih koraka ne primenjujete, potrudite se da greku odmah ispravite.
Posle dve-tri nedelje ponovite itanje i testiranje (ovoga puta zaokruite sve korake koje sprovodite). Da li se stepen bezbednosti vaeg deteta poveao?
39
Korak prvi: uinite sve kako bi sredina u kojoj ivite bila bezbedna za dete
U KUI ILI STANU
Kua je pravi mali raj za zadovoljavanje istraivakog duha dece, koja pri tome nisu svesna moguih opasnosti koje ih vrebaju na svakom koraku. Zatita deteta je va posao, posao koji ete morati neprestano da obavljate, jer ne zaboravite vae dete raste, postaje sve okretnije i sve znatieljnije. Nesree se u kuama najee deavaju: tamo gde se nalaze instalacije za vodu (kuhinja, kupatilo, bazen) tamo gde je prisutna toplota ili plamen (kuhinja ili rotilj) tamo gde ima tetnih materija (ispod sudopere u kuhinji, u ormariu sa lekovima, u torbi, u garai) tamo gde postoji opasnost od padova (stepenite, klizav pod) ta moete da uinite? Pregledajte stan i sklonite stvari koje mogu da povrede dete. Neka vam u tome pomognu ostali lanovi porodice (ukljuujui i stariju decu).
Potrudite se da va dom bude bezbedan za dete!

Van domaaja deteta uvek drite sledee stvari: ibice i upaljae sve vrste lekova cigarete i alkohol (pivo, vino i estoka pia) alate otre predmete, na primer, makaze, noeve, ilete, igle, testere smee i sredstva za ienje koja mogu biti otrovna za decu
40
Proverite ispravnost kunih aparata i grejnih tela!

Proverite, konsultujui se s elektriarom, odaarom i drugim majstorima, ispravnost poreta, dimnjaka i ostalih grejnih tela. Podesite bojler na 60OC. Ako ne znate kako, pozovite majstora. Bojler mora imati sigurnosni ventil koji spreava pregrevanje (tako ete spreiti mogunost da se dete opee prevruom vodom). Smesta zamenite oteene elektrine gajtane, odnosno napukle utinice i prekidae. Televizore i muzike stubove okrenite zadnjim delom prema zidu, tako da dete ne moe da ih dohvati. Izolujte svaku icu. Proveravajte elektronske igrake. Ako primetite varnice, ako osetite da je igraka vrela ili ako se osea miris paljevine kada je ukljuite odmah je odnesite na popravku ili bacite.
Spreite izbijanje poara u stanu!

Odmaknite zavese i druge zapaljive predmete od izvora toplote. Sklonite van domaaja deteta grejna tela (grejalice, pei, radijatore i druge ureaje) ili oko njih postavite zatitu i sigurnosne podmetae. Drite ispravan aparat za gaenje poara u kui/stanu.
41
Osigurajte zdravu ivotnu sredinu!

Zidovi u stanu ne smeju da budu okreeni olovnom bojom. Ako na zidu imate olovnu boju, taj premaz skinite, ponovo okreite zid, a dete odvedite lekaru da se proveri ima li tragova olova u organizmu. Ako imate biljke u stanu, proverite da nije neka od njih malo otrovna. Informacije o tome moete dobiti na razne naine: iz knjiga, od strunjaka, u prodavnicama cvea. Ako jeste, bacite tu biljku ili je drite tamo gde dete ne moe da je dohvati. I za vas same je zdravije da ne puite. Ako ba morate da puite, inite to napolju. Drite opuke, paklice cigareta i druge duvanske proizvode tamo gde ih deca ne mogu ni videti ni dohvatiti.
Postupak sa potencijalno otrovnim materijama

uvajte lekove, medicinski materijal (pricevi, igle) i opasne hemikalije u originalnom pakovanju i na sigurnom mestu. Nemojte drati nikakva sredstva za ienje ispod sudopere, jer e ih dete tu najlake dohvatiti. Nemojte po podu kue stavljati prah protiv buba ili otrov za pacove.
Osigurajte fiziku zatitu deteta!

Ne sme postojati mogunost da se dete negde samo iznutra zakljua. Brave na spoljnim vratima moraju biti postavljene dovoljno visoko. Stavite gumene graninike ispod vrata da se vrata ne mogu sama zalupiti. Na staklena vrata zalepite nalepnice otprilike u visinu oiju deteta kako bi ono videlo da su vrata zatvorena i kako ne bi sluajno protralo kroz njih. 42
Postavite sigurnosne brave na vrata svih soba u kojima se nalazi bilo ta to moe da povredi decu. Zakljuajte fioke na ormarima i stolovima. Sklonite lomljive stvari sa polica da ih deca ne bi mogla dohvatiti. Stavite zatitnike u sve elektrine utinice ili druge elektrine izvode kako deca ne bi mogla u njih da guraju prste ili kakve predmete. Zatitnike moete kupiti u prodavnicama elektrinog materijala, kao i u prodavnicama za decu. Ako imate friidere i zamrzivae koji nisu u upotrebi, skinite vrata s njih da se deca ne bi u igri sluajno zatvorila u njima. Obezbedite prozore tako da ih deca ne mogu otvoriti (podizanjem brave na odreenu visinu, stavljanjem graninika). Ako je neophodno, na prozore stavite i reetke. Odmaknite deiji krevet od prozora, kao i sve druge delove nametaja na koje bi se dete moglo popeti. Postarajte se da trake, konopci, gajtani za roletne, zavese i sl. budu van domaaja deteta. Drite kante za smee na mestima na kojima deca ne mogu da ih dohvate i redovno ih praznite. Plastine kese i ambalau takoe drite na mestima nedostupnim za decu. Stepenite, hodnik i kupatilo treba da budu suvi. Podne prostirke ne smeju biti klizave niti smeju da klize po podlozi. Sklonite sa stepenita i iz holova sve stvari preko kojih bi dete moglo da se saplete ili padne, odnosno na koje bi moglo da se oklizne (rolere, klikere, lopte). Ne kupujte nametaj s otrim ivicama. Ako ve imate takav nametaj, postavite ga tako da smanjite opasnost od povreda, a ivice zatitite plastinim titnicima.
43
Ako imate automatski otvara za vrata na garai, proverite da li funkcionie povratni mehanizam koji spreava zatvaranje. Prekida mora biti postavljen dovoljno visoko da ga dete ne moe dohvatiti.
Obezbedite optimalnu sredinu za razvoj deteta!

Za normalan razvoj deteta potrebna je obogaena i stimulativna fizika sredina. Prostorija u kojoj dete boravi treba da bude bogata bojama i oblicima, a sam prostor treba osmisliti tako da podstie decu na aktivnost. Raspored u sobi treba povremeno menjati.
uvanje dece
Da li vaa deca povremeno ostaju sa drugim ljudima? Ako ostaju, uinite sve, koliko je mogue, da sa njima budu sigurna. Decu ne bi trebalo da ostavljate sa osobama koje ne poznajete ili u koje nemate poverenja, kao ni sa osobama mlaim od trinaest godina. Uvek ostavite broj telefona na poslu, broj svog mobilnog telefona ili broj telefona nekog starijeg koga deca mogu da pozovu ako im zatreba pomo. Dobro proverite preporuke osoba koje uvaju decu pre nego to ostavite decu s njima. Traite imena i brojeve telefona roditelja iju su decu ranije uvali, razgovarajte s tim roditeljima o tome kakvu su panju posveivali njihovoj deci. Otkrijte da li je bilo nekih problema.
IZVAN STANA ILI KUE

U dvoritu
Ako u svom dvoritu ili ispred zgrade postavljate sprave za igru (klackalice, tobogane i sl.), postavite ih nisko, pri zemlji, kako biste spreili povrede nastale padom s visine. Postavite ih na meku podlogu, kao to su pesak, zemlja prekrivena travom ili odgovarajui sintetiki materijal, kako se dete ne bi moglo tee povrediti ak i ako padne. Opasna mesta u dvoritu i oko zgrade (bunar, trafo-stanica i sl.) obezbedite ogradom da im deca ne bi mogla prii.
Kapiju u dvoritu zakljuavajte. Alatke drite na sigurnom, deci nedostupnom mestu. 44

Na igralitu
Na alost, parkovi i igralita za decu trenutno su u jadnom stanju. Sprave za igranje su stare, dotrajale, esto potpuno nebezbedne polomljene, natrule, zarale. Zelene povrine prekrivene su otpadom i zagaene izmetom kunih ljubimaca.
Pomozite da se ta igralita poprave i opreme! Pregledajte, zajedno s komijama, deije igralite i ustanovite u kakvom su stanju sprave za igranje! Uklonite polomljene, napukle ili natrule delove! Upozoravajte svoje sugraane da deija igralita nisu mesta za odlaganje otpada ili izvoenje kunih ljubimaca. Zahtevajte otre novane kazne za vlasnike pasa koji svojim ponaanjem dovode do rizika da psi napadnu decu! Pojaajte kontrolu deijih terena za igranje! U svakom sluaju, u parku ili na igralitu, nikada nemojte ostavljati decu bez nadzora. Ako vae dete ide u kolu, u vrti ili u dnevni boravak, paljivo pregledajte ova mesta kako biste bili sigurni da su bezbedna. Obezbedite vaspitaima 45
potrebnu porodinu i zdravstvenu dokumentaciju (naravno, kopije) da bi oni koji vode brigu o vaem detetu u sluaju potrebe mogli reagovati na pravi nain. To je naroito vano ako se dete nalazi pod stalnom terapijom, ako ima neku hroninu bolest (na primer astmu, bronhitis), poremeaj u razvoju ili je alergino na neku hranu ili lekove. U nekim mestima nae zemlje, zbog ratnih dejstava, ostale su ponegde neeksplodirane mine i druge eksplozivne naprave. Na takve terene ne sme se ii ni u kom sluaju! Ako se vraate da ivite u sredini u kojoj je bilo borbi, upozorite decu da ne prilaze terenu koji je oznaen kao miniran i da ne diraju nepoznate predmete.
46
Korak drugi: ponaajte se odgovorno

Dete poinje da ui sve oblike ponaanja mnogo ranije nego to mislite. Dete ui posmatrajui i imitirajui ponaanje svojih vrnjaka i odraslih. Kojih se saveta za odgovorno ponaanje ve pridravate?
U KUI ILI STANU

Mada smo sigurni da ste, prema preporukama u prethodnom koraku, svoj dom ve uinili bezbednim za dete, ipak ne ostavljajte dete samo. Neka vam stalno bude na oku! Neko uvek mora biti pored malog deteta!
Spreite izbijanje poara u stanu!

Ne ukljuujte grejalice neposredno pored zavesa, tepiha ili pokrivaa, nametaja, pekira, odee, boca za gas, kao i drugih lako zapaljivih stvari. Iskljuujte elektrine aparate kada nisu u upotrebi. Uvek proverite da li su vrata na pei dobro zatvorena i osigurana kada gori vatra ili tinja ar. Nikada ne ostavljajte decu samu u sobi u kojoj gori vatra. Blokirajte prilaz pei, tako da dete ne moe prii. Isplanirajte ta ete raditi u sluaju poara. Svi lanovi vae porodice moraju znati to treba da rade ako do poara sluajno doe.
47
U kuhinji/trpezariji
Drite posude sa vruim sadrajem tamo gde ih deca ne mogu iznenada zgrabiti i prevrnuti na sebe! Drke od posuda za kuvanje okrenite tako da ih deca ne mogu dohvatiti! Dok kuvate ili postavljate sto, obratite panju na poloaj deteta. Ne dozvolite mu da se "muva" oko vaih nogu, a pogotovo nemojte da ga drite dok obavljate tu vrstu poslova. Ne postavljajte velike stolnjake ili podmetae koje vae dete moe da dohvati. Dete koje je tek prohodalo moe, u trenutku kada izgubi oslonac, da povue stolnjak i srui sve sa njega na sebe. Ne pijte vrelu tenost i ne drite posudu s vrelom tenou/hranom dok vam je dete u naruju ili dok vam sedi u krilu!
U kupatilu
Nikada ne ostavljajte dete samo u kupatilu ili blizu vode! Ako zbog neega morate da izaete iz kupatila dok kupate dete, umotajte dete u pekir i povedite ga sa sobom! Pre nego to umijete ili okupate dete rukom proverite temperaturu vode! Odmah posle kupanja iz kade ispustite svu vodu! Ne prinosite i ne ukljuujte elektrine aparate blizu kade. Kada toalet nije u upotrebi, spustite dasku i poklopac ili postavite neku prepreku kako dete ne bi moglo da prie.
48
Opasne materije
Bacite lekove i hranu iji je rok upotrebe istekao. Nikada nemojte govoriti svome detetu da je lek bombona. Nikada nemojte detetu davati lek u mraku. Moete se prevariti i dati mu veu dozu od propisane, ak vam se moe desiti da mu date i pogrean lek. Nakon to ste detetu dali lek, dobro zatvorite poklopac i ostavite lek na sigurno mesto. Dok istite ili koristite razne hemikalije, nemojte dozvoliti sebi taj luksuz da ne znate gde vam se koja boca u svakom trenutku nalazi.
Ostale napomene
Kad kupujete igrake, kupujte samo one koje su oznaene kao bezbedne i koje nisu napravljene od otrovnih materijala. esto proveravajte igrake kako biste se uverili da nisu oteene tako da mogu povrediti dete. Ako su deca dobila na poklon igrake koje ne odgovaraju njihovom uzrastu, pa se njima ne mogu igrati bezbedno, sklonite ih dok deca ne porastu. Proverite da li je mehanizam za zatvaranje sanduka za igrake bezbedan kako dete ne bi sluajno upalo unutra. Ako vebate u kui, vratite sve sprave na svoje mesto kada zavrite s vebanjem. Nemojte dozvoliti deci da tre ili da se igraju po stepenicama. Zakljuavajte ulazna vrata. Tako ete obezbediti da decu ostanu u kui, a stranci van kue. Ako nemate zatitne ipke na prozorima, zatvarajte i zakljuavajte prozore kada su deca u toj prostoriji. Kada provetravate sobu, otvorite gornju stranu prozora ili, ako se prozori ne otvaraju "nagore", zakljuajte vrata na sobi dok je prozor otvoren.
49
IZVAN STANA ILI KUE

Ne ostavljate dete nikada samo na ulici, u restoranu ili u prodavnici. Motrite na dete koje se nalazi u vodi ili blizu nje. Kada ste na brodu ili amcu, stavite detetu pojas za spasavanje ili gumu i ne odvajajte se od njega.
U dvoritu
Sklonite decu na bezbedno mesto dok u dvoritu radite sa mainama (kosilicom, motornom testerom i sl.). Nikada ih ne ostavljajte same sa tim mainama. Sklonite decu dok raspaljujete rotilj i peete hranu na njemu.
U saobraaju
Prilikom svake vonje kolima smestite dete na sedite koje odgovara njegovom uzrastu. Nikada ne vozite dete na mestu suvozaa. To je, uostalom, zakonom zabranjeno. Neka vrata automobila uvek budu zakljuana kada je dete unutra, bez obzira na to da li je automobil u pokretu ili je parkiran. Nikada ne ostavljajte dete samo u kolima! Dete moe nehotino da pokrene automobil i izazove nesreu. Osim toga, leti, u zatvorenom automobilu, temperatura za desetak minuta moe da poraste toliko da direktno ugrozi ivot deteta. Opisani su smrtni sluajevi do kojih je dolo na ovaj nain! Dobro se pripremite ako putujete na letovanje ili planirate due putovanje. Bezbednost u toku vonje najvie zavisi od vozaa, ispravnosti automobila i dobro isplanirane marrute. Odmorite se pre puta. Isplanirajte pogodno vreme za polazak na put, priblino vreme dolaska na odredite, vreme i mesta za odmor i osveenje. Informiite se o lokacijama zdravstvenih ustanova na putu kojim prolazite, kao i o odmaralitima, hotelima, trgovinama, pijacama, izvorima 50
pitke vode, restoranima. Ponesite dovoljno pitke vode. Ne dajte deci da budu pomoni vozai na poljoprivrednim mainama kao to su traktor ili motokultivator. Nemojte voziti decu u prikolici ili u zadnjem delu pik-ap vozila. Proverite da li je sedite na biciklu/triciklu sigurno. Bicikl vozite paljivo ako dete nosi naoare. Najbolje je da ono za vreme vonje nosi plastine naoare ili savitljiva (mekana) kontakt soiva. Insistirajte da deca nose zatitnu kacigu uvek kada voze bicikl, motocikl ili kada skijaju. Takoe insistirajte da nose titnike za zglobove kada su na skejtbordu, skijama, trotinetu ili rolerima. Nai putevi su u loem stanju neosvetljeni su, puni rupa, esto bez propratne signalizacije. Budite oprezni u vonji. Vozite polako, sigurno, i nikada nemojte piti alkohol kada vozite dete. Posebno oprezno vozite u zimskim uslovima, nou i praznicima. Uvek drite dete za ruku, bilo da idete trotoarom bilo da idete ulicom. Ako ga ne drite za ruku, idite izmeu njega i kolovoza kako biste mogli pravovremeno da reagujete i da ga zaustavite ako krene prema kolovozu. Ako ste primorani da se sa detetom kreete po kolovozu, hodajte levom stranom, tako da vam vozila dolaze u susret, a dete neka ide s vae leve strane (uz spoljnu ivicu kolovoza). Ne putajte dete da samo prelazi ulicu pre nego to navri deset godina. Brojni su primeri neodgovornog javnog ponaanja koje na razliite naine moe da nakodi deci: od emitovanja programa sa nasiljem na televiziji, distribucije video i kompjuterskih igara sa nasiljem i pornografskim sadrajem, do vlasnika pasa koji etaju pse bez brnjice! Zahtevajte uvoenje dodatnog poreza na te proizvode i kazne za neodgovorno ponaanje. Zahtevajte da novac od tih kazni bude usmeren na opremanje deijih igralita! 51
Korak trei: uite decu da se sama staraju o svojoj bezbednosti

Osnovne potrebe deteta, s jedne strane, ine ljubav, nenost i prihvaenost, a s druge strane, istraivanje, aktivnost i izraavanje sopstvene autonomije. Ove potrebe se obino zadovoljavaju u porodici. Glavni "zadatak" detinjstva jeste saznavanje. Osnovno sredstvo uenja je igra. Deca ue i gledanjem i sluanjem. Meutim, deca ne ue samo sluajui ono to ste rekli, nego i gledajui ta radite. Svojim ponaanjem morate uvek davati dobar primer. Deca treba da znaju kako da postupe u sluaju opasnosti. Nauite dete kako da vodi rauna o zdravlju i sigurnosti drugih ljudi: pametna deca mogu nauiti druge ta da rade u sluaju opasnosti, i reju i delom. Isto tako, i sama mogu da pomognu ako vide da je neko u opasnosti. Deca mogu biti spasioci! Uite decu zdravim navikama: da uvek peru ruke vodom i sapunom, posebno pre jela ili nakon upotrebe toaleta; da peru zube redovno i pravilno, da jedu namirnice koje daju odnosno odravaju snagu i zdravlje; uite ih da budu aktivna. Uite decu zdravim navikama u ivotu. Objasnite im koliko je po ljudsko zdravlje tetno konzumiranje alkohola, puenje i uzimanje droge.
U STANU ILI KUI

Rekli smo da malu decu nipoto ne smete ostavljati samu u kui. To ne znai da ne treba da ih poduite ta da rade ako se desi da moraju, makar i za kratko vreme, ostati sami u kui. Vai saveti e ostati u njihovim glavicama i kada poodrastu i stasaju da mogu ostati sami. Nauite ih da vrata stalno dre zakljuana, da ih nikada i ni u kom sluaju ne otvaraju nepoznatim ljudima. Nauite ih da nepoznatim osobama nikada, ni telefonom niti na bilo koji drugi nain, ne smeju rei da su sami kod kue.
52
Pokaite im ta da rade u sluaju opasnosti. Uverite se da su nauili gde da potrae imenik i koje brojeve da okrenu u sluaju opasnosti. Ostavite im ime neke bliske osobe koju mogu da pozovu u pomo ili kod koje mogu da odu ako se, iz bilo kog razloga, u kui osete nesigurnim ili ako se plae. Nauite dete da u sluaju poara, kada odeu zahvati plamen, ne treba bezglavo juriti, ve odmah lei na zemlju i valjati se sve dok se vatra na odei ne ugasi. Vebajte s njim: lezite i valjajte se! Insistirajte da deca uvek jedu sedei i da se ne igraju, da ne tre i da ne etaju s hranom u ustima. Nauite ih da ne trpaju u usta sitne predmete kao to su kuglice (perle) i novii.
IZVAN STANA ILI KUE

Nauite dete da nepoznat ovek moe biti opasan. Nauite ga da, kada je samo ili u drutvu vrnjaka, ne sme da razgovara s nepoznatim ljudima ili da bilo kuda ide s njima. Nauite ga da, ako nepoznata osoba pokua da ga prisili da poe s njom, zavriti to jae moe i da to bre potri prema nekom starijem ko moe da mu prui pomo.
53
Vebajte. Sport je zdrav. Nauite decu da vole sport. Deca treba da vebaju sa strunim osobama. Nemojte dozvoliti deci da se bave ekstremnim sportovima. Neka to postane njihov izbor kada postanu punoletna.
U saobraaju
Nauite dete da ulicu prelazi samo kada je upaljeno zeleno svetlo na semaforu ili na peakom prelazu, ali oprezno. Nauite ga da, pre nego to pree ulicu, najpre pogleda ulevo, pa udesno, pa opet ulevo. Nauite dete osnovnim saobraajnim znacima. Nauite dete da kolovozom ide samo kada je to stvarno neophodno i to uvek levom stranom. Zimi klizav kolovoz ne dozvoljava vozaima da uvek kontroliu situaciju, a kapa i al koje deca nose smanjuju i zvuni i vizuelni pregled situacije. Nauite ih da tada otvore etvore oi, da budu oprezniji nego inae.
54
ZDRAVSTVENI I BEZBEDONOSNI SAVETI ZA DECU POSEBNIH UZRASTA

Rast i razvoj deteta ine izuzetnu priu o stvaranju ljudskog bia. Prve godine ivota predstavljaju najburniji period u razvoju deteta, kada se postavlja osnova razvoja, stiu prva iskustva, uspostavljaju sposobnosti specifine za ljudsku vrstu: uspravan hod, govor, ljudska inteligencija, oseanja Tokom prvih godina ivota dete prevali veliki deo puta, najvei u svom ivotu. Bespomona beba naui da hoda, govori, da razume okruenje u kome se nalazi i da utie na njega, da ga prilagodi svojim potrebama. Posmatrajte i prouavajte decu, uite o njima i sa njima kako biste im pomogli da se pravilno razvijaju i rastu.
NOVOROENE I ODOJE
Spremno doekajte roenje deteta. Jo u toku trudnoe, pre nego to vam se dete rodi, izaberite pedijatra ili porodinog lekara. Razgovarajte s jednim ili vie lekara, a onda izaberite onog koji vam se ini najboljim. Naravno, pridravajte se svih saveta lekara! Pre nego to sa bebom napustite porodilite traite sve potrebne savete o tome kako se beba kupa i hrani. Uz to, morate da se obavestite o potrebama bebe za podojem, spavanjem, ishranom, stolicom, o uobiajenim navikama (na primer, koliko i zato bebe obino plau). Deca moraju primiti sve zakonom propisane vakcine. Saznajte od lekara koje su to vakcine i kada ih bebe primaju. Novoroene je bespomono. Njegov razvoj do odrasle jedinke tee sporije od razvoja bilo kog drugog ivog bia na svetu.
Nega
U prvom periodu posle roenja, kada dete poinje da uspostavlja telesne funkcije i da se postepeno adaptira na novu sredinu, najvanija je nega deteta. Pruanje nege budi pozitivnu motivisanost deteta za uspeno uspostavljanje kontakta deteodrasli. S druge strane, ako je nega nedovoljna, odoje izraava svoje nezadovoljstvo plaem. Nega u ovom periodu podrazumeva sve postupke oko line higijene odojeta: kupanje, negu koe, presvlaenje, iroko povijanje, zadovoljavanje potrebe za snom, hranom, boravak na vazduhu, higijenu sredine (posteljine, odee, prostora). 55
Dete treba kupati svakodnevno, jer kupanje neguje kou, povoljno utie na cirkulaciju i disanje, na rad nervnih elija i zdravlje u celini. Pre kupanja novoroeneta morate spremiti vodu, sapun i pekir. Temperaturu vode za kupanje paljivo podesite. Nikada ne ostavljajte bebu samu u vodi ili blizu vode, ak i ako je dubina vode vrlo mala. Beba se moe utopiti u vodi koja nije dublja od nekoliko centimetara! Ruke deteta treba prati toplom vodom i sapunom, pre obeda, pre i posle vrenja nude, kad god su prljave. Kada se pojave prvi zubi potrebno je odravati higijenu usne duplje etkicom za zube. Predmete sa kojima se dete igra treba povremeno prati. Odea treba da ispunjava sledee zahteve: da bude jednostavna, prijatna, udobna, da uva telesnu toplotu, da je napravljena od prirodnih materijala. Temperatura prostora u kome dete boravi treba da bude 2022OC (mereno na visini deteta; temperatura vazduha blizu poda je za 34OC nia). Dete treba izvoditi na sve vazduh bez obzira na godinje doba. Tako se poboljava opte stanje, izgled, apetit, san, raspoloenje, poveava se otpornost prema infekcijama. San spada u osnovne fizioloke potrebe. Veoma je vano da se utvrdi pravilan ritam dnevnih aktivnosti i sna deteta. Potrebe za snom se menjaju u zavisnosti od uzrasta. Dok novoroene spava oko 20 sati, odoje pri kraju prve godine ivota spava 1516 sati, od toga oko 11 sati u toku noi, a u toku dana dva-tri puta po 111/2 sat. Prostorija za spavanje treba da bude zatiena od spoljanjih nepovoljnih uticaja (buka, jaka svetlost, zagaen vazduh), dobro provetrena; temperatura u njoj trebalo bi da bude 1820OC. Bebu uvek stavljajte da spava na leima ili na boku, sve dok ne naui da se okree sama.
L L L L L L L
Bezbedno okruenje
Neka stranice kreveca budu podignute dok je beba u njemu; nemojte stranice prekrivati niim kako bi vazduh mogao normalno da struji. Kada birate krevetac vodite rauna da razmak izmeu poprenih letvica ne bude vei od nekoliko centimetara. Proverite da li e duek potpuno odgovarati veliini kreveca. Drite izvan kreveca sve stvari koje bi mogle uguiti dete, na primer jastuke, punjene igrake, plastine kutije. Proverite da li su pokretne igrake, koje vise 56
iznad kreveca, lagane i dobro privrene te da li su izvan bebinog domaaja. Sklonite ih kada beba poodraste i kada bude u stanju da ih dohvati.
L L
Nikada ne ostavljajte bebu samu na stolu ili pultu, ni na trenutak! Bebe se okreu i prevru od samog roenja i mogu pasti ako se na njih ne pazi u svakom momentu. Igrake neka vise na koncu i neka budu udaljene od bebe najmanje 15 centimetara. Bacite svaku igraku sa otrim delovima i nazubljenim ivicama, kao i male izgubljene delove igraaka koje bi dete moglo progutati. Drite balone, plastine kese i kutije daleko od bebe. Bebe su radoznale i sklone da stvari stavljaju na glavu ili da glavu uvlae i provlae gde bilo. Ukoliko to uine sa nekim od pomenutih predmeta, moe doi do prestanka disanja i guenja. Bebe i mala deca mogu se uguiti stvarima kao to su novii, kuglice, komadii hrane (parii mesa, groe, oraii, kikiriki, velike bombone, kokice, suvo groe, sirova argarepa). Drite ove i sline stvari daleko od dece. Takoe, budite oprezni kada ponu da jedu vrstu hranu moda nee moi bez zuba (pa ak ni sa nekoliko zuba) da savau sirove jabuke, kruke ili slinu hranu. Zato tokom hranjenja paljivo pratite dete. Kada dete pone da puzi, spustite se na laktove i kolena i tako, iz perspektive svoje bebe, sagledajte situaciju. Sklonite van domaaja deteta sve to predstavlja potencijalnu opasnost. Oprezno sa dupkom! Beba se nogicama moe otisnuti od podloge i pribliiti svarima koje predstavljaju opasnost. Nikada nita ne stavljajte bebi oko vrata (vrpce, trake, ogrlice i druge predmete koji je mogu zadaviti)!
L G
L L
Bezbednost u automobilu
Nabavite posebno sedite za bebu i postavite ga na zadnje sedite automobila. Prilikom kupovine sedita proverite da li njegova veliina odgovara uzrastu deteta. Ako ne moete sebi priutiti kupovinu posebnog sedita za bebu, u toku vonje drite je u krilu ili u nosiljci, sedei iskljuivo na zadnjem seditu, sve dok dete ne napuni najmanje godinu dana. Ne vozite biciklom decu mlau od 12 meseci. 57
OD DRUGE DO ETVRTE GODINE

Dete u ovom uzrastu nije sposobno da oceni opasnost. U kretanju njega vodi elja da ostvari odreeni cilj: da potri za makom, da dohvati igraku ili nepoznati predmet. Mogunost povreivanja je poveana, a vaa odgovornost vea. Ne zaboravite: deca se ue od roenja. Deca u ovom uzrastu dovoljno su zrela da moete postepeno poeti sa objanjavanjem razliitih pojmova.
Najvea opasnost deci ovog uzrasta preti od padova, povreda razliitim predmetima, guenja. Proverite da li ste preduzeli bezbednosne mere opisane u prethodnim poglavljima: da li ste sklonili van domaaja deteta otre i sve druge predmete kojima dete moe da se povredi, da li ste zatitili utinice za struju, da li ste obezbedili prozore i stepenite Sve proverite!
Nemojte davati detetu mlaem od 4 godine tvrdu i klizavu hranu koja moe delimino ili u potpunosti da blokira dunik. U ovakvu hranu spadaju sve vrste suenih plodova, semenke suncokreta, lubenice sa semenkama, trenje sa koticama, sirova argarepa, sirovi graak, kokice i tvrde bombone. Zapamtite! Nikada ne ostavljajte decu mlau od etiri godine samu u kui! 58
OD PETE DO DEVETE GODINE

Deca ovog uzrasta ve su toliko zrela da mogu shvatiti i prihvatiti veliki broj saveta. Meutim, i kada ste sigurni da je dete savete i objanjenja prihvatilo, neophodno je i dalje kontrolisati njegovo ponaanje, pogotovo van kue, u saobraaju. Vidno polje dece predkolskog uzrasta znatno je manje od vidnog polja odraslih. Takoe, detetu ovog uzrasta teko je da odredi odakle dolazi odreeni zvuk, pogotovo ako se ne vidi njegov izvor. Sve to dovodi do zakasnele reakcije na opasnost.
Pridravajte se svih napred navedenih saveta. U ovom uzrastu posebnu opasnost predstavljaju ibice i upaljai. Budite sigurni da se ibice i upaljai nalaze van domaaja dece. Objasnite im do kakvih posledica moe dovesti igranje vatrom. Ne zaboravite deca ovog uzrasta jo uvek ne smeju sama da prelaze ulicu niti da voze bicikl po ulici. Takoe, deca od 4. do 8. godine ija teina ne prelazi 20 kg treba da koriste pomona sedita sve dok ne porastu dovoljno da bi mogla koristiti sigurnosne pojaseve.
OD DESETE DO DVANAESTE GODINE

Za ovaj i stariji uzrast karakteristina je emocionalna nestabilnost, slaba panja, preosetljivost i neodgovarajue reagovanje na konfliktne situacije u porodici, koli, drutvu. Prisutna je jaka elja za isticanjem u drutvu. Deca ovog uzrasta nekritiki procenjuju opasne situacije zato to ne mogu objektivno da procene sopstvene mogunosti. Brze i akrobatske vonje biciklom, skokovi u vodu i plivanje na opasnim mestima, igranje opasnim predmetima (petarde, noevi, pitolji) predstavljaju nain na koji deca ovog uzrasta skreu panju na sebe.
Kontroliite ih. Priajte sa njima. Objasnite im zato su opasne razliite akcije koji pokuavaju da izvedu na biciklu, rolerima. Igranje opasnim predmetima svake godine odnosi svoj tragini danak. Zabranite im da se igraju petardama, a oruje i municiju sklonite na sigurno mesto. Jo bolje ne drite oruje u kui.
59
BEZBEDNOST U POSEBNIM SITUACIJAMA

Bezbednost za vreme svetkovina
Na alost, svadbe, slave i druga veselja esto, zbog prekomerne upotrebe alkoholnih pia i nerazumnog obiaja korienja vatrenog oruja, mogu biti potencijalno opasna za decu. Zato je bolje da se na ovim svetkovinama pridravate odreenih pravila:
Decu mlau od 5 godina ne treba voditi na svadbene sveanosti. Dogovorite se i organizujte sa branim drugom da neko stalno motri na dete. Kontroliite ta dete jede i pije. Preterana buka, igra i uzbuenje brzo zamaraju dete. Nemojte da sa detetom ostajete do kasno u no. Ako elite da prisustvujete veselju do kraja, organizujte da neko od poznatih i proverenih osoba preuzme dete i da ga na vreme odvede kui na spavanje. U sluaju svae, tue, upotrebe oruja i sl. sklonite dete i hitno napustite svetkovinu.
Bezbednost za vreme praznika i roendana

Tokom proslave novogodinjih praznika i Boia najvea opasnost preti od izbijanja poara, kao i od neprilinog veselja uz upotrebu petardi i vatrenog oruja.
Zabranite paljenje petardi. Ne koristite vatreno oruje. To je primitivan nain iskazivanja radosti i veselja. Svoja oseanja iskaite pesmom, panjom i nenou prema voljenim osobama. Novogodinju jelku postavite daleko od zavese i drugih zapaljivih materijala. Sveice postavite tako da ne mogu zapaliti grane jelke. Pored toga, dok sveice i prskalice gore, budite spremni da reagujete u sluaju izbijanja poara. Proverite ispravnost elektrinih kablova ukrasnih svetiljki. Alkoholna pia drite van domaaja dece. Pregledajte poklone. Bacite svaki slatki sa pocepanim omotom, onaj koji je ve otvoren ili mu je proao rok trajanja. Sklonite sve igrake koje ne odgovaraju uzrastu deteta ili koje nisu bezbedne. 60
L L
G G
Kontroliite ta dete jede i pije. Ako imate goste, proverite da li su njihovi novanici, tane ili lekovi sklonjeni na sigurno mesto.
Bezbednost dece za vreme letnjih praznika

Potrudite se da se na odmoru opustite te da on ostane u lepom seanju i vama i detetu.
L G
Informiite se na vreme o samom mestu letovanja da li ima vode za pie, da u mestu boravka ne vlada neka zaraza, da li dete mora da se vakcinie protiv neke posebne bolesti, da li je samo mesto bezbedno i sl. Ako dete boluje od neke hronine bolesti, pri izboru mesta za letovanje svakako se konsultujte sa lekarom i pridravajte se njegovih saveta. Obezbedite udoban smetaj.
Svi moramo biti svesni da je, zbog postojanja ozonskih rupa, preterano izlaganje suncu postalo veoma opasno. Pratite informacije o indeksu zraenja sunca koje se objavljuju u medijima i pridravajte se datih preporuka. Sunajte se samo u preporueno vreme (najbolje ujutro i kasno popodne) i obavezno upotrebljavajte zatitno mleko za sunanje. Ne isputajte dete iz vida bez obzira na to da li ume ili ne ume da pliva. Nemojte mu dopustiti da ide u dubinu samo, ak i ako koristi gumu za plivanje ili druga pomona sredstva. U naim uslovima mala deca na letovanju najee obolevaju od proliva. Najvanije mere za spreavanje proliva jesu: prokuvavanje vode s kojom se pripremaju hrana i napici; pranje ruku sapunom i vodom posle odstranjivanja stolice deteta, posle vrenja nude, pre pripreme hrane, pre jela i pre hranjenja deteta; higijensko odstranjivanje fekalija; provera namirnica (bacite sve sumnjive namirnice, namirnice kojima je istekao rok trajanja, koje imaju promenjen izgled, neobian ukus i miris).
61
Ako dete ipak dobije proliv, pridravajte se sledeih pravila: Dajte detetu vie tenosti nego obino! Dajte detetu dosta hrane! Odvedite dete lekaru ako mu nije bolje posle 24 asa, ako ima brojne vodenaste stolice, ako esto povraa, ako je izrazito edno, ako slabo jede ili pije, ako ima visoku temperaturu, krv u stolici, osip po koi, poremeaj svesti ili greve.
Bezbednost za vreme masovnih okupljanja
G G
Maloj deci nije mesto na utakmicama i drugim manifestacijama gde se okupljaju velike grupe ljudi zbog uestalih inicidenata i nasilja na stadionima odnosno sportskim terenima. Maloj deci svakako nije mesto ni na demonstracijama. Osim to je opasno, to moe da predstavlja krenje deijih prava i zloupotrebu dece u politike svrhe.
Deca i kuni ljubimci
Deca i ivotinje su, po prirodi stvari, nerazdvojni prijatelji sve dok jedno od njih ne prekorai granice i prag tolerancije onog drugog. Ako elite da taj harmonian odnos potraje: Nemojte da drite u domainstvu ivotinje koje nisu u pravom smislu te rei "domae" i "kuni ljubimci", na primer zmije. Kada birate kunog ljubimca potrudite se da izaberete nekog miroljubivijeg. Na primer, neke vrste pasa su tolerantnije i prijateljski 62
raspoloene prema deci, vie nego neke druge. Takoe, odaberite ljubimca koji odgovara uslovima u vaem domu. Nauite svoju decu da nikada ne provociraju ivotinje, da ih ne vuku za rep ili ui, da im ne otimaju kost ili igraku iz usta. Takoe ih nauite da im ne smetaju dok jedu ili spavaju. Drite decu daleko od kunih ljubimaca kada ovi imaju mlade. Nikada ne ostavljajte bebe ili decu mlau od 5 godina same sa kunim ljubimcem. Nauite decu da nikada ne prilaze ivotinjama koje ne poznaju, ne maze ih i da se ne igraju sa njima.
Spreavanje povreda iz vatrenog oruja
Povrede nastale od vatrenog oruja najbolje ete spreiti ako ne drite vatreno oruje u kui ili ako ga uopte nemate. Ako pak imate neto od oruja ili ako ga poseduju roditelji druga/drugarice vaeg deteta, zatite svoje dete tako to ete: drati oruje u dobro uvanom i zakljuanom sefu, van domaaja deteta; isprazniti oruje pre odlaganja (na revolvere stavite i dodatni katanac); uvati municiju odvojeno od oruja, na zasebnom mestu, u zakljuanoj kutiji i van domaaja deteta; skrenuti detetu panju na vanost bezbednog uvanja vatrenog oruja; nauiti dete da pitolj i puke nisu igrake i da se sa njima ne sme aliti.
63
Pomozite ljudima i ustanovama koji organizuju hitnu medicinsku pomo za decu

Sistemi slubi hitne pomoi pripremljeni su da pomau teko bolesnim i povreenim ljudima. U slubu hitne pomoi ukljueni su lekari, medicinski tehniari, sestre, socijalni radnici, vozai i vatrogasci. Neophodna je i odgovarajua oprema. Da li znate da ste i vi znaajan deo slube hitne pomoi? Znate li svoju ulogu? Moete uiniti sve kako biste spreili da dete dospe u opasnost. Moete znati kako da dobijete pomo to bre. Moete i nauiti ta da radite dok pomo ne stigne. Moete da razgovarate s profesionalcima medicinskim radnicima, elnicima u svojoj drutvenoj sredini i ostalim istaknutim ljudima o radu slube hitne pomoi i posebno o radu te slube za decu. Moete da ustanovite da li vaa lokalna sluba hitne pomoi za decu ima prostorije, obrazovan kadar i opremu koja je potrebna za pruanje adekvatne pomoi deci. Ako imaju problema, organizujte se i zajedno s drugim ljudima pomozite im da ih prevaziu. Vodite rauna o tome da e vaoj, ali i drugoj deci, jednog dana moda zatrebati sluba hitne pomoi!
64
Dodatne informacije
DODATNE INFORMACIJE
Vaa kutija za prvu pomo
Ponekad i sami moete da reite problem sa kojim se suoilo vae dete (i vi, naravno) ako imate dobro opremljenu kutiju za prvu pomo u stanu ili na radnom mestu. Sve to vam je potrebno moete da nabavite u lokalnoj apoteci. Ni za jedno od neophodnih sredstava s nae liste nije potreban recept. Ako imate pitanja u vezi sa upotrebom bilo kog sredstva sa liste (ili svih), objanjenje vam moe dati apotekar. Za svaki sluaj, sve lekove ili otra pomona sredstva drite zakljuane u kutiji ili zakljuajte i samu kutiju! Kutija prve pomoi treba da sadri primerak vae liste telefonskih brojeva slube hitne pomoi i lekara te sledee preparate: 3% hidrogen, antibiotsku kremu, tablete protiv bolova, tablete za sniavanje poviene temperature (paracetamol, brufen i sl.), flaster, gazu, adhezivni flaster sa gazom (hanzaplast), zavoj, zavoj za bandau (fiksaciju) zgloba, trake za bandau, makaze, sterilne pamune tupfere, pincete, elastini zavoj, termometar.
Ako vae dete ponekad ima alergijsku reakciju na ubod insekta ili na odreenu vrstu hrane, odnosno ako vodite brigu o takvom detetu, onda morate imati i kutiju za alergijski ok u blizini. Ta deca vrlo brzo mogu dospeti u teko stanje i mora im se pomoi najveom moguom brzinom. Lekove i kutiju za alergijski ok ne moete kupiti bez recepta. Kutiju opremite u dogovoru sa lekarom.
65
Dodatne informacije
LINI I ZDRAVSTVENI KARTON VAEG DETETA

Ime deteta Adresa Oev telefon na poslu Datum roea Broj telefona Majin telefon na poslu
Ako su roditei razvedeni, ko je zvanini starate Najblii roak, ili telefon odraslog prijatea Imena i adrese onih koji imaju pravo da preuzmu vae dete iz kole Ime Ime Adresa Adresa u kakvoj je vezi sa detetom (rodbinska ili druga) u kakvoj je vezi sa detetom (rodbinska ili druga) Rei koje e rei onaj ko preuzima dete iz kole:
Ime lekara vaeg deteta Ime zubara vaeg deteta Ime nosioca osiguranja Broj zdravstvene kniice Vakcinacije BCG Difterija, tetanus, veliki kaalj (Di-Te-Per) Oralna polio (OPV) Male bogie, zauci, rubeola (MMR) Difterija, tetanus (DiTe) Ostale vakcine 66
Telefon Telefon
datumi
Dodatne informacije
Da li je vae dete imalo neku od navedenih bolesti? Male bogie Variele Zauke Alergije: (navedite lekove, hranu, ujede insekata koji mogu da izazovu alergijsku reakciju) Veliki kaalj Rubeole Hepatitis
Proli ili sadai medicinski problemi (navedite koji su problemi zahtevali lekarsku pomo, npr. astma, dijabetes, alergije, anemija, prelom kosti)
Lekovi koji se redovno uzimaju Ako vae dete mora da uzima lekove u koli, predajte u koli podsetnik sa preporukom lekara: Lek Izdat za Veliina doze Vreme uzimaa Lek Izdat za Veliina doze Vreme uzimaa
67
Dodatne informacije

Telefon Telefon
datumi
Dodatne informacije
69
Dodatne informacije

Telefon Telefon
datumi
Dodatne informacije
71
Dodatne informacije
LINE BELEKE
72
Dodatne informacije
73
Dodatne informacije
74
Dodatne informacije
75
Dodatne informacije
76
Dodatne informacije
77
Dodatne informacije
78
Dodatne informacije
79
Dodatne informacije
80
DODATNE INFORMACIJE Vani brojevi telefona
HITNA POMO 94
NAJBLII DOM ZDRAVLJA
(upiite broj telefona) ..........................................
CENTAR ZA KONTROLU TROVANJA NA VMA (za decu stariju od 14 godina) (011) 66 11 22 / lokal 26641 CENTAR ZA KONTROLU TROVANJA U NOVOM SADU (021) 61 52 00 INSTITUT ZA ZA ZATITU ZDRAVLJA MAJKE I DETETA SRBIJE DR VUKAN UPI U BEOGRADU
PEDIJATRIJSKI PROBLEMI
(011) 31 08 161
DEIJI HIRURKI PROBLEMI
(011) 31 08 152 DEIJA KLINIKA KLINIKOG CENTRA U PODGORICI (081) 24 20 90
K4

Nezgode Se Dešavaju - Šta Uraditi Kada Se Dese I Kako Ih Sprečiti?

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Nezgode Se Dešavaju - Šta Uraditi Kada Se Dese I Kako Ih Sprečiti?

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Nezgode

Prirunik za roditee i one koji vode rauna o deci

Prirunik za roditee i one koji vode rauna o deci

POGLAVLJE 1. KOJI ZDRAVSTVENI PROBLEMI ZAHTEVAJU HITNO REAGOVANJE?

POGLAVLJE 2. POSTUPCI ZA USPOSTAVLJANJE DISANJA I RADA SRCA (OIVLJAVANJE REANIMACIJA)

POGLAVLJE 3. TA DA RADITE DOK POMO NE STIGNE

Koji zdravstveni problemi zahtevaju hitno reagovanje?

KOJI ZDRAVSTVENI PROBLEMI ZAHTEVAJU HITNO REAGOVANJE?

Koji zdravstveni problemi zahtevaju hitno reagovanje?

L Kada niste sigurni u sebe pozovite broj 94!

Koji zdravstveni problemi zahtevaju hitno reagovanje?

Postupci za uspostavljanje disanja i rada srca (oivljavanje reanimacija)

POSTUPCI ZA USPOSTAVLJANJE DISANJA I RADA SRCA (OIVLJAVANJE REANIMACIJA)

Postupci za uspostavljanje disanja i rada srca (oivljavanje reanimacija)

1. Glasno dozovite pomo! 2. Sagledajte okolnosti.

3. Proverite da li je dete zaista bez svesti.

4. Postavite dete u poloaj za oivljavanje.

5. Omoguite da vazduh normalno prolazi kroz gornje disajne puteve.

Postupci za uspostavljanje disanja i rada srca (oivljavanje reanimacija)

Poloaj glave i podizanje brade kod novoroenadi i odojadi (neutralan poloaj)

Povlaenje donje vilice unapred i navie

Postupci za uspostavljanje disanja i rada srca (oivljavanje reanimacija)

6. Proverite disanje Gledaj! Sluaj! Oseti!

Gledaj! Sluaj! Oseti!

Vetako disanje metodom "usta na usta-i-nos"

Postupci za uspostavljanje disanja i rada srca (oivljavanje reanimacija)

Vetako disanje metodom "usta na usta"

8. Proveravajte puls deteta.

Provera pulsa na nadlaktici (brahijalni puls)

Postupci za uspostavljanje disanja i rada srca (oivljavanje reanimacija)

Provera pulsa na velikim krvnim sudovima vrata (karotidni puls)

9. Spoljanja masaa srca

Postupci za uspostavljanje disanja i rada srca (oivljavanje reanimacija)

Spoljanja masaa srca kod novoroeneta

Spoljanja masaa srca kod odojeta

Spoljanja masaa srca u toku prenoenja deteta

Postupci za uspostavljanje disanja i rada srca (oivljavanje reanimacija)

Spoljanja masaa srca kod dece od 1 do 8 godina

Spoljanja masaa srca kod dece starije od 8 godina

Postupci za uspostavljanje disanja i rada srca (oivljavanje reanimacija)

Postupci za uspostavljanje disanja i rada srca (oivljavanje reanimacija)

11. Pozovite hitnu pomo!

Postupci za uspostavljanje disanja i rada srca (oivljavanje reanimacija)

ta da radite dok pomo ne stigne

TA DA RADITE DOK POMO NE STIGNE

Dete je povreeno u saobraajnoj nesrei ili pri padu

ta da ne radite Ne pomerajte dete, osim ako ono nije na opasnom mestu.

ta da radite dok pomo ne stigne

ta da radite dok pomo ne stigne

ta da radite dok pomo ne stigne

Dete se teko opeklo

ta da radite dok pomo ne stigne

ta da radite dok pomo ne stigne

Dete se davi (utapa)

ta da radite dok pomo ne stigne

Dete je bez svesti

ta da radite dok pomo ne stigne

Dete se gui ("neto je progutalo")

ta da radite dok pomo ne stigne

ta da radite dok pomo ne stigne

ta da radite dok pomo ne stigne

Dete jako krvari

ta da radite dok pomo ne stigne