Savremeni Leksikon Stranih Reči

Ljubo
SAVREMENI
LEKSIKON
STRANIH
z
KNJIZEVNA ZAJEDNICA NOVOG SADA
UNIVERZITETSKA
1988.
PREDGOVOR
Ovaj Leksikon je koncipiran i tako da irokom krugu
korisinika prui kratka, i jasna stranih termina
koji se ili i u retkim prilikama, javljaju u dnevnom
govoru, u tampi, na radiju ili televiziji, zatim u i drugoj
literaturi.
Svi termini koji su bili dobro definisani i u
i leksikonima svestrano su u
izradi ovog Leksikona, koji nadajmo se, imati
vrednost za sve one koji ga svakodnevno upotrebljavati.
U se ovaj Leksikon razlikuje u odnosu na izdanja
iste sadrine i namene?
Prvo, je znatan napor da se sakupe i novi
termini koje je primio na jezik u poslednje decenije. Tih
novih i izraza Leksikon donosi preko 4.000, i one
najnovije koje su nam tek stigle kao to su perestrojka, glasnost,
/rangejt i dr. Osveen novim koje se veoma
upotrebljavaju u svakodnevnim komunikacijama, novi Leksikon
postaje aktuelan, auran i tim pre to su
i leksikoni zanemarili sve brojnije nove
termine u naem jeziku, a ima ih i takvih da ih uopte ne belee.
Drugo, uneto je i preko 1.000 standardnih, "starih" koje su
u upotrebi, a kojih, iz ovih ili onih razloga, nema u
knjigama koje strane Sve to novom
/,eksikonu, koji je dugo, sistematski i briljivo pripreman, daje
karakter potpunosti i kompletnosti kad je o
standardnih i novih stranih termina u naem jeziku, jer ukupno
sadri preko 5.000 kojih nema u iste namene.
je znatan napor da se svi pojmovi, kojih u
/,eksikonu ima preko 30.000, na najsavremeniji
jer, kao to je poznato, tokom vremena, mnogih
pojmova se menjaju ili proiruju na nove oblasti, o se
posebno vodilo kod izrade ovog Leksikona (npr.
t('rmina raketa pre drugog svetskog rata i danas znatno se
razlikuje). Uz to, valjalo je dati kratke i jasne definicije koje
Iliti razumljive za korisnike nivoa obrazovanja, a tamo
je bilo potrebno odrednice su due i podrobnije.
radi preglednosti i saetosti Leksikona izost;lvl.l'lIi su
termini koji nisu od interesa za iroki k, )llsnika
(npr. nisu uneti neki termini iz oblasti medicinI' k;IO sto jI' to
jedan na obimni leksikon, koji samo o j('dllj:tlul \Illa
odrednice, o grkljanu 24, ili o nosu - 28). OViIII I slli'lIim
terminima mesto je u specijalizovanom medicinsko/ll IIksllwIlU,
jer takve odrednice zasluuju i i podrobnija ohj;lsllj(nja.
Peto, je na znatan broj i olllh krrllilla
koji su se kao kovanice ili na drugi javile u naSI'1II jl'ziku
kao rezultat burnog drutveno-ekonomskog razvoja. ()v:lj /,('ksi-
kon prvi u nas u broju donosi tih novih (('('i i
izraza kao to su bi]'okratskl
birokratsko-etatistil"ki 11i1-
naciokrat(a), naciokratija i sl.
I pored obimne literature, ipak osnovna grada za
izradu ovog Leksikona bili su i leksikoni koji
strane Pre svega, svestrano je a i prilJ1('nje-
na izvrsna sistematika obimnog i iscrpnog dela M. Vujaklij(. Uz
to, neke dobre i jo uvek aktuelne definicije ovog dela
preuzete su ili u celosti.
Sveobuhvatno i briljantno delo B. nije se moglo
kod izrade ovog Leksikona, tim pre to njegov enciklopedijski
nema premca u naoj celokupnoj leksikografiji stranih
Dobre definicije u ovom delu, potkrepljene, II velikom
broju nale su svoje mesto u novom Leksikonu u
ili su na najpogodniji
stranih dr Dragoljuba koji sadri mnotvo
dobrih definicija, je posluio autoru u izradi ovog
Leksikona. Njegove definicije po saetosti, i
u odnosu na definicije nekih poznatih leksikona i

Pored jednog broja manjeg obima i
autoru je korisno posluio i novih Jovana CiriJova,
koji je svestrano preko 1.500 najnovijih stranih
termina.
Za svih razreda i svih profila osnovnih i srednjih kola
je neto verzija ovog Leksikona (pod
Savremeni stranih tj. ]e nJIhovom
znanju, zrelosti i iskustvu. ova i adaptirana
verzija Leksikona korisno posluiti i svima onima se
intenzivno obrazuju, posebno radnicima u neposredno] prOl-
zvodnji, pa i onima koji poseduju srednje ili visoko obrazovanje.
Ljubo
OBJANJENJA
Odrednice su sloene redom, a knjiga tampana
la tinicom iz razloga, tj. da bude i
korisnicima na gde se preteno upotrebljava latinica.
Sve strane koje se u odrednicama pominju su
na mestu i zato, po potrebi, mogu se lako
njihova
Strani termini su dati u srpskohrvatskoj i hrvatskosrpskoj
varijanti, a obe varijante uporedo su date za infinitiv (npr.
imormisa ti i imormira ti). One koje imaju isto a
oblik date su u istoj odrednici.
na -ist s dubletnim oblikom na -ista dava ne su pod jednom
odrednicom na ovaj komunist(a), pubjicist(a), itd.
s nepostojanim a navedene su u ovom obliku: dokumen(a)t,
prospek(a)t, akcen(a)t, itd.
koje imaju i dui oblik navedene su ovako: magnezi-
j(um), kajij(um), aiuminij(um), itd.
uglavnom slue kao naznaka za poreklo (dve
date zajedno za sloene poreklo prvog,
odnosno drugog dela sloenice).
unutar odrednica su brojevima, a
razdvaja znak i zareza.
Zbog tednje i razloga nisu uz odrednice data
etimoloka objanjenja, tj. kako se strani termini piu u jeziku iz
kojeg
Mnoge strane vode poreklo iz latinskog ili jezika, pa
se u priblino obliku javljaju u mnogim savremenim
jezicima iz kojih su stigle u na jezik. Zbog toga je i stavljena
oznaka (kratica) onog jezika iz kojeg su nam dole takve
Mnoge arapske kao i persijskog i drugog porekla, stigle
su u na jezik preko turskog jezika, pa je tako i njihovo
poreklo.
Neki naslovi odrednica sastavljeni su od stranog porekla
je to prva u odrednici) i neke (zato
SP naznaka porekla u odrednici odnosi samo na poreklo strane

SADRAJ
A..................................................................... ................................ 13
B ..................................................................................................... 69
V ..................................................................................................... 95
alb. albanski malaj. malajski
G .................................................................................................... 113
ar. arapski mat.
D ................................................................................................... 131
bug. bugarski medic. medicinski
.................................................................................................. 167
br. broj muz.
E ..................................................................................................... 171
v. vidi nem.
.................................................................................................... 201
gram. norv. norveki
Z ..................................................................................................... 207
npr. na primer
I ...................................................................................................... 213
dan. danski pers. persijski
J ...................................................................................................... 241
dr. drugo polj. poljski
K .................................................................................................... 249
elektr. port. portugalski
L ..................................................................................................... 305
eng. engleski rus. ruski
LJ ................................................................................................... 321
etiop. etiopijski rum. rumunski
M .................................................................................................... 325
ind. indijski sanskrt. sanskritski
N .................................................................................................... 369
island. islandski sl.
NJ ................................................................................................... 385
ital. italijanski staroslov. staroslovenski
O..... . ...................................................................... 389
itd. i tako dalje tibet. tibetanski
P ............ . .....................................................................
jap. japanski tj. to jest
R ..................................................................................................... 457
jev. jevrejski tur. turski
S ..................................................................................................... 489
kin. kineski tzv. takozvani
T ..................................................................................................... '529
kg kilogram fr. francuski
lat. latinski
lingv. filozof. filozofski
log. hebr. hebrejski
m metar hemij. hemijski
mak. makedonski crkv.-slov. crkvenoslovenski

p. panski
..................................................................................................... 557
U .................................................................................................... 563
F .................................................................................................... 571
H .................................................................................................... 595
C ..................................................................................................... 617
.................................................................................................... 625
D .................................................................................................. 6:'31
..................................................................................................... 6:i7
"U dananjem drutvu ne moemo biti bez internacionalnih
pozajmica. Nauka i kultura postaju pa tako i
njihov postaje opti . .. Ali to ne i da treba otvoriti
irom ulaz svakojakim u na jezik . .. Naprotiv,
se doputaju samo u nesumnjive potrebe. .. Dunost je
knjievnika, za pojedine i kulturne grane da
stalno napominju o potrebi upotrebe stranih samo u
izuzetnom Jer je lepota knjievnog jezika u upotrebi
narodnih svugde gde je to "
Aleksandar
aba-
1
tur. 1. grubo domace (seljacko)
sukno od vune ili kostreti; 2. ogrtac
od gunj; 3. grubo, ruzno, podera-
odelo.
-2 - otac; starozavetni naziv za
praoca.
abazur stit lampi koji ublazuje
svetlost; 2. prozor sa resetkastim da-
skama koje zaklanjaju vidik spolja.
abazija nesposobnost hodanja zbog
poremecenosti zivcanog sistema.
abak(us) Jal. 1. racunalo kod starih
naroda; 2. cetvrtasta ploca koja
kriva kapitel (glavu) s1uba gradevine
grckog dorskog stila; 3. u katolickoj
crkvi: sto pored oHara.
otudenje, ustupanje,
prenosenje neke stvari drugog.
abaIijenirati Jal. otuditi, ustupiti,
ti neku stvar drugo li('e.
abal1aeija 1. progonstvo iz zemlje
dana starom rimskom
pravu).
abandon 11'. odri('anje; ustu-
osiguravajucem dl'us1vu ostecc-
ili broda, s da sc osigura-
isplati svota koju osigurao
ili brod.
abaton deo hrama u
koji smeju stupiti nevernici.
abadzija lur. krojac seljackih odela od
(grubo sukno).
abadziluk 1 1. abadzijski zanat; 2. deo
grada u komc su smcstenc abadzijske

1 l'adionica ili
t1'govinska radnja; v. abadiija.
nemacka vojno-obavestajna
sluzba za v1'eme fasisticke Nemacke,
sve do kraja drugog svctskog
kada
"I,ver odbrana.
sluga, u turskim i arapskim
Abd-alah - sluga
Alahov).
abderiCanin grc. ogranicen covek, glu-
pak (Abdericani, stanovni('ima s1arog
g1'ckog grada Abde1'e, vazili su kao
ljudi).
nbdest i avdest 1. ritualno umivanje
muslimana molitve; 2. mesto gde
se obavlja abdest.
al,dikncija 1. 1. odricanje od p1'estola
ili nekog visokog polozaja; 2. odstup,
15
ostavka; 2. odricanje od nekog p1'ava
ili uverenja.
nbdieirati 1. 1. odreCi se prestola, zva-
ili neke casti; 2. podneti ostavku,
odstupiti s vlasti, povuci se s polozaja
(vladarskog).
abdomen 1. 1. trbuh,
2. zadnji deo tela kod insekata i
ljuskara.
abduktor 1. misic odmicac, koji
funkciju odmicanja, odvlacenja.
abduk"ija Jal. 1. odvodenje, odst1'anje-
2. u logici: silogizam
druga premisa verovatna,
i zakljucak takav; 3. u medic.: odmi-
pokret u zglobu
delu tela.
Abdulah 1 bozji, sluga Alabov,
tj. boga koji sve oprasta.
aiJer I v. haber.
a!Jeraeija 1al. s
od
1. u fizi('i: l'asi-
z1'akova, tzv. sferlJa
aberacija koja daje sliku u
obliku svetlo-
snih z1'aka od udubljenog ogledala ili
p1'olaska kroz socivo); slaba
slike dolazi kao posledica hro-
matske a!Jera('ije koju izaziva nejed-
snaga sociva za z1'a-
ke razlicitih dovodi do
slike duginim 2. u
od oblika
(grada, u l'azvoju
zivotinjske vrste; :1. prividna
polozaja posmatranog tela
usled 4. u p1'avu:
sudska zabluda, od 5.

aberdar 1 v.
abernik v.
abeceda - 1. redosled svih
slova nekog jezika
ceda); 2. 1'edosled slova u
latinici se slucaju grcka
da zove alfabel, staroslovenska i
cirilica 3.
iz oblasti neke disci-
pline ili veStine.
a!Jecedar i abecedarij (wn) Jal. 1. popis
redu za neku odre-
denu svrhu za sastavljanje nekog
recnika); 2. bukvar,
3. slova kao
nastavno sredstvo osnovnim sko-
4. prenosno: ucenik prvog ra-
zreda osnovne skole, pocetnik, prvo-
skola(".
abecedarij 1al. v.
abzac nov pasus, odeljak tekstu,
nov stav,
abiogelleza postanak zive materije
od nezive, zacece bez oplodenja, sa-
moniklost, spontano radanje
prirodi.
abioza opsta nesposobnost za zivot.
1at. od pocetka.
abiologija nauka rnrtvoj, anor-
ganskoj prirodi.
abiostatika nauka bezivotnim
telima.
abit ilaJ. mantija katolickih svestenika;
2. deCija ili zenska haljina.
abitura 1al. ispit zrelosti zavrsetku
srednje skole, matura.
abiturijellt 1al. svrseni ucenik srednje
skole koji polozio maturu.
abiturij 1al. ispit zrelosti u srednjoj
skoli, matura.
ahjudika('ija sudsko osporenje,
priznanje, uskracenje, odricanje.
abjudicirati 1at. sudski osporiti, do-
suditi, uskratiti, priznati.
IIbjura('ija 1al. odreknucc, poreknuce,
pod zakletvom.
ahjurirati pod zakletvom odricati,
poricati, odreci.
ablakta('ija 1at. 1. odbijanje deteta od
sise; 2. prenosno: odvikavanje.
ablativ 1al. sesti padez deklina-
nekih jezika (npr. latinskom koji
oznacava udaljavanje, odvajanje, poti-
odnekud, poreklo).
ablaut 1inf{V. promena samoglasni-
ka sklopu istog korena osnove
koja se javlja kao unutrasnja fleksija,
prevoj vokala, npr.: p1esli plot, radali
- rod i sl.
1al. 1. oduzimanje, skidanje,
odvajanje, uklanjanje; 2. medic.
putacija dela tela, odsecanje, odrezi-
vanje; 3. geoloski: odnosenje delova
rastresite Zemljine povrsine usled de-
lovanja vode, vetra, glecera i drugih
prirodnih sila; 4. kosmonautici: ota-
povrsinskog sloja vrhu rake-
te (tako se odvaja visak toplote koja se
stvara trenjem vazduh).
16
ablegat 1al. 1. izaslanik, predstavnik
papski); 2. prognanik, izg-
nanik koji negde puslat da
se uklonio s polozaja).
ablegacija 1al. progonstvo iz zemlje
godinu dana.
ablendati i ablendovati podesiti
svetlosti farovima automo-
iIi drugog vozila kad se
vozila krecu susret drugome,
tj. prigusiti svetla.
ablender uredaj motornom vozi-
kojim se prigusuju farovi kad se
vrsi ablendovanje, tj. kad se podesava
svetla kod mimoilazenja vozila
toku
ablepsija duhovna zaslepljenost,
promisljenost, glupost, budalastina.
ablokacija 1al. iznajmljivanje, davanje
necega u zakup,
ablutomallija 1al. bolestan nagon za
stalnim pranjem i kupanjem (dusevna
bolest).
1al. simbolicko ritualno pranje
ruku katolickih svestenika
sle
abllormalall i 1al. 1. protiv-
prirodan, nenormalan, nepravilan,
neispravan; 2. duhovno poremecen,
lud, nastran, bolestan; :!. cudan,
izuzetan.
abllormalllost i abllormitet 1at.
malnost, neprirodnost, neispravnost,
nastranost, neobicnost.
ovo 1. od pocetka; 2. vrlo iscrpno,
potanko, podrobno.
abolirati 1al. primeniti ukinu-
ti, obustaviti ponistiti sudski
stupak nego 510 presuda bude
pravnosnazna.
aboli<-ija 1. ukidanje,
stavljanje van snage nekog resenja,
zakona, odluke (npr. ukidanje nekog
zakona, smrtne kazne, ropstva i sl.); 2.
akt milosti najviseg organa drzavne
vlasti kojim se pre nego sto nastupi
pravnosnaznost presude oslobadaju
od krivicnog gonjenja neka krivicna
dela neki pocinitelji, tako da kri-
viCno gonjenje za neka dela, pokre-
nuto protiv nekih poceti,
u koliko zapoceto, obustavice se
krivicnom zakonu
zamenjen
stija).
1. drustveni pokret
kome primena tj.
ukidanje nekog zastarelog i nepraved-
nog drustvenog resenja (zakona, ured-
i sl.); 2. drustveni pokret
za ukidanje ropstva polovinom 19.
veka, koji narocito dosao do izra-
zaja SAD i doveo do ukidanja rop-
skog polozaja americkih crnaca.
abolkiollist(a) pristalice

odvratan, gadan,
mrzak, nepodnosljiv, tezak, gnusan.
1. odvratnost, gadost,
mrskost, nepodnosljivost, sramno de-
10, gnusoba, oskrnavljenje.
t pretplatnik, najcesce
odredenom restoranu,
ke novine, stalnu pozorisnu kartu i
sl.
abollirati (se) i ahollovati (se) pret-
platiti (se), pretplaCivati (se), unapred
platiti za stvari uslugu.
1. pretplatnik, stalni
i korisnik nekom
restoranu, casopisa i sl.); 2. ugovor
izmedu dve strane trajnijim isporu-
kama roba davanju usluga.
. abonos tvrdo i tesko tropsko
drvo koje raste tropskim predelima
Azije i Afrike; sluzi za izradu luksuz-
namestaja, pogodno za rezbarenje
i za izradu raznih predmeta; poznato
i pod wckim
abordaia napad neprijateljski
brod neposrednim pristajanjem uz
njega udaranjem njega
radi zauzimanja.
aborigilli 1al. 1. prvobitno rimski narod
koji svojim naseljima ziveo od
pocetka; 2. stanovnici neke zemlje
davnoj proslosti naseljeni nekom
kraju, prastanovnici, urodenici.
aborter 1al. osoba koja vrsi
drugim osobama.
abortival1 1. koji stanju da
izazove 2. koji se
odnosi suzbijanje neke bolesti
samom pocetku njenog nastajanja; 3.
roden prerano, pre vremena, nedovolj-
dozreo, nedonesen; 4. nerazvijen
dovoljno, zaostao razvitkll, krzljav,
zakrzljao; jalov,
abortivi 1. sredstva za izvrsenje

17
abortirati 1al. 1. prekinuti trudnocu
silnim putem; 2. roka roditi;
baciti.
abortus prirodno vestac-
ko prevremeno prekidanje trudnoce;
spontani abortus: bez zelje
trudnice (dolazi kao posledica neke
bolesti zbog uginuca ploda
iz raznih uzroka); kriminallli
abortus: obavljen nasilnim
putem zelji trudnice; illdkiralli
abortus: izvrsen iz
zdravstvenih razloga trudnice.
abrazivi 1. velike tvrdoce koje
sluze kao sredstvo za brusenje,
i tvrdih povrsina (ko-
rund, kvarc, dijamant i dr).
abrazija 1at. razorno delovanje
morskih i jezerskih talasa, slicno
ziji; odronjavanje; 2. odstranji-
vanje bolesnih delova tkiva metodom
struganja; :1. uopste: strugane povrsi-
ol-,rrebotine.
abrakadabra hebI". 1. srednjovekovni
madijski zapis bez
ikakvog smisla; hokus-pokus, izraz
koji sluZio kao 2. besmi-
slen govor, bezvezno besmi-
slica.
abreakeija 1at. medi,.. oslobadanje poti-
snutih postepenim dovode-
izvornog iskustva u svest
coveka.
ahrevijator 1. skracivac, skratilac
(npr. necijeg rukopisa, knjige); 2. pisar
kod koji izraduje njegove breve
vazna sluzbena akta).
abrevijatura 1al. kratica u muzickim
oznakama (moze biti i znak za
vljanje); kratice narocito ceste sta-
srednjovekovnim rukopisima (si-
kratice su starom Rimu sluzile
i kao neka vrsta stenografije (tironske
note).
abrevijacija 1. skracenica, kratica
nastala iz potrebe skraCivanja rukopi-
sa; 2. kracenje, skraCivanje nekog tek-
sta, knjige i sl.
abreze izvod, sazet, kratak sadrzaj
umetnickog dela.
abrogaeija Jat. ukidanje (ponistenje) za-
konskog propisa novim propisom koji
sadrzi izricit opoziv ranijeg propisa.
abrogirati 1at. ukinuti, opozvati (nared-
povuci narudzbu
u 3. slova abecede kao
no nastavno sredstvo u osnovnim ko-
lama; 4. prenosno: prvog ra-
zreda osnovne kole, prvo-
kolac.
abecedarij (um) lat. v. abecedar.
abzac nem. nov pasus, odeljak u tekstu,
nov stav, alineja.
abiogeneza postanak ive materije
od neive, bez sa-
moniklost, spontano u
prirodi.
abioza opta nesposobnost za ivot.
ab. inieio lat. od
abiologija nauka o mrtvoj, anor-
ganskoj prirodi.
abiostatika nauka o beivotnim
telima.
abit itaJ. mantija svetenika;
2. ili enska haljina.
abitura lat. ispit zrelosti na zavretku
srednje kole, matura.
ahiturijent lat. svreni srednje
kole koji je poloio maturu.
abiturij (um) lat. ispit zrelosti II srednjoj
koli, matura.
abjudikaeija lat. sudsko osporenje, ne-
priznanje, odricanje.
abjudicirati lat. sudski osporiti, ne do-
suditi, uskratiti, ne priznati.
IIbjuradja lat. odreknucc,
poricanje pod zakletvom.
abjurirati lat. pod zakletvom odri ('at i,
porje'ati,
ablaktadja lat. l. odbijanje deteta od
ablativ lat. gram. esti pade u deklina-
ciji nekih jezika (npr. u latinskom koji
udaljavanje, odvajanje, poti-
('anje odnekud, poreklo).
ablaut nem. lingv. promena samoglasni-
ka u sklopu istog korena ili osnove
koja se javlja kao unutranja fleksija,
prevoj vokala, npr.: plesti plot,
- rod i sl.
ablacija lat. l. oduzimanje, skidanje,
odvajanje, uklanjanje; 2. medic. am-
vanje; :l. geoloki: odnoenje delova
rastresite Zemljine povrine usled de-
lovanja vode, vetra, i drugih
prirodnih sila; 4. u kosmonautici: ota-
panje povrinskog sloja na vrhu rake-
te (tako se odvaja viak toplote koja se
stvara trenjem o vazduh).
16
ablegat lat. l. izaslanik. predstavnik
nanik (onaj koji je negde poslat da bi
se uklonio s poloaja).
ablegacija lat. progonstvo iz zemlje na
godinu dana.
ablendati i ablendovati nem. podesiti
svetlosti na faro vima automo-
bila ili drugog vozila kad se
vozila jedno u susret drugome,
tj. priguiti svetla.
ablender nem. u motornom vozi-
lu kojim se priguuju farovi kad se
vri ablendovanje, tj. kad se podeava
svetla kod mimoilaenja vozila
u toku
ablepsija duhovna zaslepljenost, ne-
promiljenost, glupost, budalatina.
ablokacija lat. iznajmljivanje, davanje
II zakup, u najam.
ablutomanija lat. bolestan nagon za
stalnim pranjem i kupanjem (duevna
bolest).
ablucija lat. ritualno pranje
ruku svetenika po-
sle
abnormalan i abnorman lat. l. protiv-
neispravan; 2. duhovno
lud, nastran, bolestan; :l. neo-
izuzetan.
abnormalnost i abnormitet lat. nenor-
nastranost,
ab ovo lat. l. od 2. vrlo iscrpno,
potanko, podrobno.
abolirati lat. primeniti aboliciju; ukinu-
ti, obustaviti ili ponititi sudski po-
stupak pre nego to presuda bude
pravnosnana.
abolidja lat. l. ukidanje, ponitenje,
stavljanje van snage nekog reenja,
zakona, smrtne kazne, ropstva i sL); 2.
akt milosti najvieg organa dravne
vlasti kojim se pre nego to nastupi
pravnosnanost presude
od gonjenja neka
dela ili neki tako da kri-
gonjenje za neka dela, ili pokre-
nuto protiv nekih lica, ni
a u koliko je se
(u naem zakonu pojam
abolicija zamenjen je pojmom amne-
stija).
abolidonizam lat. l. drutveni pokret
kome je cilj primena abolicije, tj.
nog drutvenog reenja (zakona, ured-
be, i sL); 2. drutveni pokret
veka, koji je doao do izra-
aja u SAD i doveo do ukidanja rop-
skog poloaja crnaca.
abolkionist(a) lat. pristalice abolicio-
nizma.
abominalan lat. odvratan, gadan,
mrzak, nepodnoljiv, teak, gnusan.
abominacija lat. odvratnost, gadost,
mrskost, nepodnoljivost, sramno de-
lo, gnusoba, oskrnavljenje.
abonen (a) t fr. pretplatnik, na
hranu u restoranu, na ne-
ke novine, na stalnu pozorinu kartu i
sl.
abonirati (se) i abonovati (se) fr. pret-
platiti (se), (se), unapred
platiti za stvari ili uslugu.
abonman fr. l. pretplatnik, stalni naru-
i korisnik (npr. hrane u nekom
restoranu, i sL); 2. ugovor
dve strane o trajnijim isporu-
kama roba ili o davanju usluga.
. abonos tur. crno, tvrdo i teko tropsko
drvo koje raste u tropskim predelima
Azije i Afrike; slui za izradu luksuz-
nog nametaja, pogodno za rezbarenje
je i pod imenom eban.
abordaa fr. napad na neprijateljski
njega ili udaranjem u njega pramcem
radi zauzimanja.
aborigini lat. l. prvobitno rimski narod
koji je u svojim naseljima iveo od
2. stanovnici neke zemlje u
davnoj prolosti naseljeni u nekom
kraju, prastanovnici,
aborter lat. osoba koja vri na
drugim osobama.
abortivan lat. l. koji je u stanju da
izazove 2. koji se
odnosi na suzbijanje neke bolesti u
samom njenog nastajanja; 3.
prerano, pre vremena, nedovolj-
no dozreo, nedoneen; 4. nerazvijen
dovoljno, zaostao u razvitku, krljav,
zakrljao; jalov, promaen.
abortivi lat. sredstva za izvrenje poba-

17
abortirati lat. l. prekinuti na-
silnim putem; 2. pre roka roditi; po-
baciti.
abortus lat. prirodno ili
ko prevremeno prekidanje
spontani abortus: bez elje
bolesti ili zbog ploda u mate-
riei iz raznih uzroka); kriminalni
putem a po elji trudnice; indidrani
abortus: izvren u bolnici iz
abrazivi lat. materije velike koje
slue kao sredstvo za bruenje, poli-
ranje i tvrdih povrina (ko-
abrazija lat. razorno delovanje na obale
morskih i jezerskih talasa, ero-
ziji; odronjavanje; 2. medic. odstranji-
struganja; :1. uopte: struganI' povri-
ne, ol-,'Tebotine.
abrakadabra hebr. 1. srednjovekovni
zapis na amuletima bez
koji je sluio kao amajlija; 2. besmi-
slen govor, bezvezno brbljanje, besmi-
slica.
abreakcija lat. medi,.. poti-
snutih emocija postepenim
njem izvornog iskustva II svest

abrevijator lat. l. skratilac
(npr. rukopisa, knjige); 2. pisar
kod pape koji njegove breve
(manje vana slubena akta).
abrevijatura lat. kratica u
oznakama (moe biti i znak za pona-
vljanje); kratice u sta-
rim srednjovekovnim rukopisima (si-
gle); kratice su u starom Rimu sluile
note).
abrevijacija lat. 1. kratica
nastala iz potrebe rukopi-
sa; 2. nekog tek-
sta, knjige i sl.
abree fr. izvod, saet, kratak sadraj
ili dela.
abrogacija lat. ukidanje (ponitenje) za-
sadri opoziv ranijeg propisa.
abrogirati lat. ukinuti, opozvati (nared-
bu); narudbu robe.
u 3. slova abecede kao
no nastavno sredstvo u osnovnim ko-
lama; 4. prenosno: prvog ra-
zreda osnovne kole, prvo-
kolac.
abecedarij (um) lat. v. abecedar.
abzac nem. nov pasus, odeljak u tekstu,
nov stav, alineja.
abiogeneza postanak ive materije
od neive, bez sa-
moniklost, spontano u
prirodi.
abioza opta nesposobnost za ivot.
ab. inieio lat. od
abiologija nauka o mrtvoj, anor-
ganskoj prirodi.
abiostatika nauka o beivotnim
telima.
abit itaJ. mantija svetenika;
2. ili enska haljina.
abitura lat. ispit zrelosti na zavretku
srednje kole, matura.
ahiturijent lat. svreni srednje
kole koji je poloio maturu.
abiturij (um) lat. ispit zrelosti II srednjoj
koli, matura.
abjudikaeija lat. sudsko osporenje, ne-
priznanje, odricanje.
abjudicirati lat. sudski osporiti, ne do-
suditi, uskratiti, ne priznati.
IIbjuradja lat. odreknucc,
poricanje pod zakletvom.
abjurirati lat. pod zakletvom odri ('at i,
porje'ati,
ablaktadja lat. l. odbijanje deteta od
ablativ lat. gram. esti pade u deklina-
ciji nekih jezika (npr. u latinskom koji
udaljavanje, odvajanje, poti-
('anje odnekud, poreklo).
ablaut nem. lingv. promena samoglasni-
ka u sklopu istog korena ili osnove
koja se javlja kao unutranja fleksija,
prevoj vokala, npr.: plesti plot,
- rod i sl.
ablacija lat. l. oduzimanje, skidanje,
odvajanje, uklanjanje; 2. medic. am-
vanje; :l. geoloki: odnoenje delova
rastresite Zemljine povrine usled de-
lovanja vode, vetra, i drugih
prirodnih sila; 4. u kosmonautici: ota-
panje povrinskog sloja na vrhu rake-
te (tako se odvaja viak toplote koja se
stvara trenjem o vazduh).
16
ablegat lat. l. izaslanik. predstavnik
nanik (onaj koji je negde poslat da bi
se uklonio s poloaja).
ablegacija lat. progonstvo iz zemlje na
godinu dana.
ablendati i ablendovati nem. podesiti
svetlosti na faro vima automo-
bila ili drugog vozila kad se
vozila jedno u susret drugome,
tj. priguiti svetla.
ablender nem. u motornom vozi-
lu kojim se priguuju farovi kad se
vri ablendovanje, tj. kad se podeava
svetla kod mimoilaenja vozila
u toku
ablepsija duhovna zaslepljenost, ne-
promiljenost, glupost, budalatina.
ablokacija lat. iznajmljivanje, davanje
II zakup, u najam.
ablutomanija lat. bolestan nagon za
stalnim pranjem i kupanjem (duevna
bolest).
ablucija lat. ritualno pranje
ruku svetenika po-
sle
abnormalan i abnorman lat. l. protiv-
neispravan; 2. duhovno
lud, nastran, bolestan; :l. neo-
izuzetan.
abnormalnost i abnormitet lat. nenor-
nastranost,
ab ovo lat. l. od 2. vrlo iscrpno,
potanko, podrobno.
abolirati lat. primeniti aboliciju; ukinu-
ti, obustaviti ili ponititi sudski po-
stupak pre nego to presuda bude
pravnosnana.
abolidja lat. l. ukidanje, ponitenje,
stavljanje van snage nekog reenja,
zakona, smrtne kazne, ropstva i sL); 2.
akt milosti najvieg organa dravne
vlasti kojim se pre nego to nastupi
pravnosnanost presude
od gonjenja neka
dela ili neki tako da kri-
gonjenje za neka dela, ili pokre-
nuto protiv nekih lica, ni
a u koliko je se
(u naem zakonu pojam
abolicija zamenjen je pojmom amne-
stija).
abolidonizam lat. l. drutveni pokret
kome je cilj primena abolicije, tj.
nog drutvenog reenja (zakona, ured-
be, i sL); 2. drutveni pokret
veka, koji je doao do izra-
aja u SAD i doveo do ukidanja rop-
skog poloaja crnaca.
abolkionist(a) lat. pristalice abolicio-
nizma.
abominalan lat. odvratan, gadan,
mrzak, nepodnoljiv, teak, gnusan.
abominacija lat. odvratnost, gadost,
mrskost, nepodnoljivost, sramno de-
lo, gnusoba, oskrnavljenje.
abonen (a) t fr. pretplatnik, na
hranu u restoranu, na ne-
ke novine, na stalnu pozorinu kartu i
sl.
abonirati (se) i abonovati (se) fr. pret-
platiti (se), (se), unapred
platiti za stvari ili uslugu.
abonman fr. l. pretplatnik, stalni naru-
i korisnik (npr. hrane u nekom
restoranu, i sL); 2. ugovor
dve strane o trajnijim isporu-
kama roba ili o davanju usluga.
. abonos tur. crno, tvrdo i teko tropsko
drvo koje raste u tropskim predelima
Azije i Afrike; slui za izradu luksuz-
nog nametaja, pogodno za rezbarenje
je i pod imenom eban.
abordaa fr. napad na neprijateljski
njega ili udaranjem u njega pramcem
radi zauzimanja.
aborigini lat. l. prvobitno rimski narod
koji je u svojim naseljima iveo od
2. stanovnici neke zemlje u
davnoj prolosti naseljeni u nekom
kraju, prastanovnici,
aborter lat. osoba koja vri na
drugim osobama.
abortivan lat. l. koji je u stanju da
izazove 2. koji se
odnosi na suzbijanje neke bolesti u
samom njenog nastajanja; 3.
prerano, pre vremena, nedovolj-
no dozreo, nedoneen; 4. nerazvijen
dovoljno, zaostao u razvitku, krljav,
zakrljao; jalov, promaen.
abortivi lat. sredstva za izvrenje poba-

17
abortirati lat. l. prekinuti na-
silnim putem; 2. pre roka roditi; po-
baciti.
abortus lat. prirodno ili
ko prevremeno prekidanje
spontani abortus: bez elje
bolesti ili zbog ploda u mate-
riei iz raznih uzroka); kriminalni
putem a po elji trudnice; indidrani
abortus: izvren u bolnici iz
abrazivi lat. materije velike koje
slue kao sredstvo za bruenje, poli-
ranje i tvrdih povrina (ko-
abrazija lat. razorno delovanje na obale
morskih i jezerskih talasa, ero-
ziji; odronjavanje; 2. medic. odstranji-
struganja; :1. uopte: struganI' povri-
ne, ol-,'Tebotine.
abrakadabra hebr. 1. srednjovekovni
zapis na amuletima bez
koji je sluio kao amajlija; 2. besmi-
slen govor, bezvezno brbljanje, besmi-
slica.
abreakcija lat. medi,.. poti-
snutih emocija postepenim
njem izvornog iskustva II svest

abrevijator lat. l. skratilac
(npr. rukopisa, knjige); 2. pisar
kod pape koji njegove breve
(manje vana slubena akta).
abrevijatura lat. kratica u
oznakama (moe biti i znak za pona-
vljanje); kratice u sta-
rim srednjovekovnim rukopisima (si-
gle); kratice su u starom Rimu sluile
note).
abrevijacija lat. 1. kratica
nastala iz potrebe rukopi-
sa; 2. nekog tek-
sta, knjige i sl.
abree fr. izvod, saet, kratak sadraj
ili dela.
abrogacija lat. ukidanje (ponitenje) za-
sadri opoziv ranijeg propisa.
abrogirati lat. ukinuti, opozvati (nared-
bu); narudbu robe.
abronoa tur. v. habronoa.
abruptan Jat. 1. strm, vrletan; 2. grub,
3. nagao, estok; 4. otki-
nut, isprekidan, npr. stil
govora.
abuzemzen pers.-ar. }. voda sa izvora
Zemzen u blizini Cabe; 2. prenosno:
dragocena, retka stvar.
abulija Jat. bezvoljnost, nedostatak vo-
lje,
avaz tur. glas, vest, novost.
avaks eng. za obavetajni
elektronski sistem, na speci-
jalnim avionima u SAD (otkriva lovce
i druge ciljeve).
aval fr. jemstvo, garancija poslednjeg
potpisnika na menici.
avalirati fr. potpisati meni cu kao jemac,
kao garant, irirati.
avalist (a) fr. poslednji potpisnik na
menici, jemac, garant na menici.
avan tur. 1. sud za tucanje kafe, bibera i
dr.; 2. sprava za rezanje duvana; 3.
prangija (starinski top); 4. nevera,
izdajstvo.
avangarda fr. 1. deo vojske koji pretho-
di glavnini. u pokretu, prethodnica,
izvidnica u nastupanju ili maru; 2.
drutvena snaga koja put, pred-
u nekom pokretu; :l. prenosno:
predvodnica naprednog pokreta (npr.
Savez komunista Jugoslavije je avan-
garda klase).
avangardizam fr. predvodnitvo, pred-
u nekoj ideji, pokretu.
avangardni fr.
napredni, istaknuti.
avangardist(a) fr. pripadnik avangarde,
predvodnik, pionir novih pu-
teva, stremljenja, nosilac naprednih
ideja.
avangvardija ital. omladinska
organizacija u Italiji za vreme dikta-
ture Benita Musolinija, su
(avangvardisti) bili stari od 14-18
godina.
avanzirati fr. v. a vanzova ti.
avanzman fr. 1. napredovanje, unapre-
u slubi; 2. unapred,
avans, predujam.
avanzovati i avanzirati fr. 1. napredo-
vati u slubi, dobiti vii poloaj ili
2. unapred, davati avans,
predujam.
18
avanica tur. 1. zlikovac, hulja, nitkov; 2.
ptica-Iovica (u narodnoj pesmi).
avans fr. 1. predujam, akontacija; upla-
ta za robu koja jo nije ili
uslugu koja jo nije 2.
na prednost u poslu, poslovni dobitak;
3. posebni ustupak u
avanscena fr. 1. prednji deo pozornice
zavese i orkestra); 2. prvi
plan, istaknuti poloaj.
avanti ital. napred.
avantura fr. 1. uzbudljiv, doi-
vljaj, pustolovina, dogodovtina; 2.
poduhvat sa puno rizika, nesiguran
poduhvat koji na
uspeh; :l. sumnjiv poduhvat, neizve-
stan, preteno sa nepotenim name-
rama.
avanturizam fr. neobuzdana strast za
pustolovinama, za doi-
vljajima, sklonost pravljenju avantu-
ra, pustolovstvo.
avanturist(a) fr. 1. koji nema
svoja pustolov, koji sve stavlja
na kOl'ku da bi zadovoljio svoje stra-
sti; 2. onaj koji nl:'odoljivo eli krenuti
u avanture, u doivljaje, u
rizik.
Avari - nomadi Azije; izazvali
seobu Slovena, sa drugim
nomadskim plemenima u osvajanju
teritorija; uniteni u 9. veku od
strane Franaka sa kojima su ratovali
na tlu Evrope.
avgust Jat. osmi mesec u godini, kolo-
voz; glupi aV/..'llst: lakrdija u cirkusu.
avdest tur. v. abdest.
ave Jat. zdravo, pomozi bog; zbogom, u
zdravlju'
Avelj - nevino ubijen (po Bibliji
ubio ga brat Kain iz zavisti).
Ave Marija Jat. 1. zdravo, Marijo
kojima je, po Bibliji, pozdravio
Mariju joj da rodi-
ti Isusa Hrista); 2. u crkvi:
molitve "Bogorodice devo";
3. zvonjenje zvona u
koj crkvi.
avenija fr. iroka velegradska ulica, naj-
sa sa obe strane.
averzija Jat. odvratnost, antipatija, gnu-
anje, netrpeljivost, mrnja.
avet tur. 1. utvara, prikaza, strailo,
sablast; 2. vrsta majmuna.
avetan tur. mahnit, lud, blesav.
avetinja tur. 1. utvara, prikaza, strailo;
2. osoba luckasta, lake pameti, koja
slabo shvata, priglupa osoba.
avetati tur. govoriti kojeta, raditi
kojeta.
aviza ital. 1. obavetenje, upozorenje,
oglas, savet, 2. izvetaj da je
poslata roba prispela; 3. mali brzi
ratni brod.
avizirati ital. obavestiti, upozoriti, javi-
ti, opomenuti.
avija tika fr. v. avijacija.
fr. pilot, vazduhoplovac,
zrakoplovac.
avijacija i avijatika fr. vazduna flota,
vazdune vojne snage (avioni, heli-
kopteri, jedrilice).
avikuItura Jat. gajenje ptica; gajenje
ivine.
avio- fr. prce metak u sloenicama sa
veza sa avijacijom
letenjem.
aviobiologija grana biologije koja
us, 'e pod kojima se i
uopte iva l' , a mogu odrati u ivo-
tu na velikir. lisinama, pa i na dru-
gim nebeskir, elima.
aviokonstruktOl 1t. konstruktor aviona,
inenjer, spe, llista za gradnju apa-
rata za leten]
J lice koje
sklapa i popr' lja aparate za letenje.
avion i aeropia fr. maina za letenje
(aeroplan, hiw'oplan, helikopter, je-
drilica i dr.)
aviopark Jat.-eng. svi avioni neke vazdu-
hoplovne institucije.
aviofon Jat. telefon od gumenih cevi
u ratnom avionu, koji slui, kad je
avion u letu, za vezu pilota i
ostalog osoblja.
a vista ital. po imenice
plativi se
avitaminoza -Jat. oboljenje organi-
zma zbog pomanjkanja vitamina.
avlija tur. 1. dvorite; ograda, zid oko
i dvorita; 2. stanari jednog
dvorita; 3. bela marama kojom mlade
i ene pokrivaju lice; 4. pro-
stirka; 5. ubrus, pekir.
avokacija Jat. opozivanje; zahtev da se
akta vrate od nieg suda viem.
avulzija Jat. 1. zuba; 2. komad
zemljita koji reka otrgne i odnese na
drugu obalu.
19
aga tur. 1. vlasnik zemlje u staroj Tur-
skoj ili vojni stareina; 2. titula kod
muslimana; 3. gospodin, gospodar,
gazda.
agava Jat. tropska biljka, poreklom iz
June Amerike; raste visoko do 10 m;
njeno se upotrebljava u narodnoj
medicini.
aga-kan - nasledna titula musliman-
skog verskog poglavara u sekti izmae-
lita.
agalaktija izostajanje mleka posle
ili njegovo prevremeno ne-
stajanje u dojilja.
agal uk tur. 1. zvanje, dostojanstvo age;
2. posed koji pripada agi; 3. deo
prihoda koji se daje agama; 4. preno-
sno: osionost.
agamija 1. stanje kad
neko nije u braku; 2. razmnoavanje
bez (partenogeneza); 3.
besplodnost cvetova.
agamist(a) neenja, momak,
agapa gozba u prvih
kao znak bratstva.
Agarjani i Agareni - naziv za Turke i
muslimane u starim spomenicima.
agatobiotika nauka o dobrom
nu ivota.
agatologija deo etike koji o
najvioj moralnoj vrednosti, o najvi-
em dobru, koje se postie vebanjem
i
agenda Jat. 1. podsetnik s belekama o
onome to treba uraditi; belenica,
notes; 2. delokrug rada.
agenezija 1. nesposobnost ene za
jalovost; 2. nepotpuna razvi-
jenost embrija ili nedostatak nekog
dela organizma; 3. da
bog (ota!") nema ni ni svr-
etka.
agens Jat. snaga, pokretna sila, delo-
tvorno sredstvo.
agent Jat. 1. zastupnik neke firme, trgo-
putnik; posrednik u poslovanju;
2. pijun, detektiv, diverzant; tajni
organ slube bezbednosti.
agent provokator Jat.
nereda, nemira za ra-
tajni policijski organ kome je
zadatak da stekne poverenje
sumnjivih, pa da ih onda navede na
vrenje kanjivih dela, kako bi ih
policija uspenije predala sudu.
abronoa tur. v. habronoa.
abruptan Jat. 1. strm, vrletan; 2. grub,
3. nagao, estok; 4. otki-
nut, isprekidan, npr. stil
govora.
abuzemzen pers.-ar. }. voda sa izvora
Zemzen u blizini Cabe; 2. prenosno:
dragocena, retka stvar.
abulija Jat. bezvoljnost, nedostatak vo-
lje,
avaz tur. glas, vest, novost.
avaks eng. za obavetajni
elektronski sistem, na speci-
jalnim avionima u SAD (otkriva lovce
i druge ciljeve).
aval fr. jemstvo, garancija poslednjeg
potpisnika na menici.
avalirati fr. potpisati meni cu kao jemac,
kao garant, irirati.
avalist (a) fr. poslednji potpisnik na
menici, jemac, garant na menici.
avan tur. 1. sud za tucanje kafe, bibera i
dr.; 2. sprava za rezanje duvana; 3.
prangija (starinski top); 4. nevera,
izdajstvo.
avangarda fr. 1. deo vojske koji pretho-
di glavnini. u pokretu, prethodnica,
izvidnica u nastupanju ili maru; 2.
drutvena snaga koja put, pred-
u nekom pokretu; :l. prenosno:
predvodnica naprednog pokreta (npr.
Savez komunista Jugoslavije je avan-
garda klase).
avangardizam fr. predvodnitvo, pred-
u nekoj ideji, pokretu.
avangardni fr.
napredni, istaknuti.
avangardist(a) fr. pripadnik avangarde,
predvodnik, pionir novih pu-
teva, stremljenja, nosilac naprednih
ideja.
avangvardija ital. omladinska
organizacija u Italiji za vreme dikta-
ture Benita Musolinija, su
(avangvardisti) bili stari od 14-18
godina.
avanzirati fr. v. a vanzova ti.
avanzman fr. 1. napredovanje, unapre-
u slubi; 2. unapred,
avans, predujam.
avanzovati i avanzirati fr. 1. napredo-
vati u slubi, dobiti vii poloaj ili
2. unapred, davati avans,
predujam.
18
avanica tur. 1. zlikovac, hulja, nitkov; 2.
ptica-Iovica (u narodnoj pesmi).
avans fr. 1. predujam, akontacija; upla-
ta za robu koja jo nije ili
uslugu koja jo nije 2.
na prednost u poslu, poslovni dobitak;
3. posebni ustupak u
avanscena fr. 1. prednji deo pozornice
zavese i orkestra); 2. prvi
plan, istaknuti poloaj.
avanti ital. napred.
avantura fr. 1. uzbudljiv, doi-
vljaj, pustolovina, dogodovtina; 2.
poduhvat sa puno rizika, nesiguran
poduhvat koji na
uspeh; :l. sumnjiv poduhvat, neizve-
stan, preteno sa nepotenim name-
rama.
avanturizam fr. neobuzdana strast za
pustolovinama, za doi-
vljajima, sklonost pravljenju avantu-
ra, pustolovstvo.
avanturist(a) fr. 1. koji nema
svoja pustolov, koji sve stavlja
na kOl'ku da bi zadovoljio svoje stra-
sti; 2. onaj koji nl:'odoljivo eli krenuti
u avanture, u doivljaje, u
rizik.
Avari - nomadi Azije; izazvali
seobu Slovena, sa drugim
nomadskim plemenima u osvajanju
teritorija; uniteni u 9. veku od
strane Franaka sa kojima su ratovali
na tlu Evrope.
avgust Jat. osmi mesec u godini, kolo-
voz; glupi aV/..'llst: lakrdija u cirkusu.
avdest tur. v. abdest.
ave Jat. zdravo, pomozi bog; zbogom, u
zdravlju'
Avelj - nevino ubijen (po Bibliji
ubio ga brat Kain iz zavisti).
Ave Marija Jat. 1. zdravo, Marijo
kojima je, po Bibliji, pozdravio
Mariju joj da rodi-
ti Isusa Hrista); 2. u crkvi:
molitve "Bogorodice devo";
3. zvonjenje zvona u
koj crkvi.
avenija fr. iroka velegradska ulica, naj-
sa sa obe strane.
averzija Jat. odvratnost, antipatija, gnu-
anje, netrpeljivost, mrnja.
avet tur. 1. utvara, prikaza, strailo,
sablast; 2. vrsta majmuna.
avetan tur. mahnit, lud, blesav.
avetinja tur. 1. utvara, prikaza, strailo;
2. osoba luckasta, lake pameti, koja
slabo shvata, priglupa osoba.
avetati tur. govoriti kojeta, raditi
kojeta.
aviza ital. 1. obavetenje, upozorenje,
oglas, savet, 2. izvetaj da je
poslata roba prispela; 3. mali brzi
ratni brod.
avizirati ital. obavestiti, upozoriti, javi-
ti, opomenuti.
avija tika fr. v. avijacija.
fr. pilot, vazduhoplovac,
zrakoplovac.
avijacija i avijatika fr. vazduna flota,
vazdune vojne snage (avioni, heli-
kopteri, jedrilice).
avikuItura Jat. gajenje ptica; gajenje
ivine.
avio- fr. prce metak u sloenicama sa
veza sa avijacijom
letenjem.
aviobiologija grana biologije koja
us, 'e pod kojima se i
uopte iva l' , a mogu odrati u ivo-
tu na velikir. lisinama, pa i na dru-
gim nebeskir, elima.
aviokonstruktOl 1t. konstruktor aviona,
inenjer, spe, llista za gradnju apa-
rata za leten]
J lice koje
sklapa i popr' lja aparate za letenje.
avion i aeropia fr. maina za letenje
(aeroplan, hiw'oplan, helikopter, je-
drilica i dr.)
aviopark Jat.-eng. svi avioni neke vazdu-
hoplovne institucije.
aviofon Jat. telefon od gumenih cevi
u ratnom avionu, koji slui, kad je
avion u letu, za vezu pilota i
ostalog osoblja.
a vista ital. po imenice
plativi se
avitaminoza -Jat. oboljenje organi-
zma zbog pomanjkanja vitamina.
avlija tur. 1. dvorite; ograda, zid oko
i dvorita; 2. stanari jednog
dvorita; 3. bela marama kojom mlade
i ene pokrivaju lice; 4. pro-
stirka; 5. ubrus, pekir.
avokacija Jat. opozivanje; zahtev da se
akta vrate od nieg suda viem.
avulzija Jat. 1. zuba; 2. komad
zemljita koji reka otrgne i odnese na
drugu obalu.
19
aga tur. 1. vlasnik zemlje u staroj Tur-
skoj ili vojni stareina; 2. titula kod
muslimana; 3. gospodin, gospodar,
gazda.
agava Jat. tropska biljka, poreklom iz
June Amerike; raste visoko do 10 m;
njeno se upotrebljava u narodnoj
medicini.
aga-kan - nasledna titula musliman-
skog verskog poglavara u sekti izmae-
lita.
agalaktija izostajanje mleka posle
ili njegovo prevremeno ne-
stajanje u dojilja.
agal uk tur. 1. zvanje, dostojanstvo age;
2. posed koji pripada agi; 3. deo
prihoda koji se daje agama; 4. preno-
sno: osionost.
agamija 1. stanje kad
neko nije u braku; 2. razmnoavanje
bez (partenogeneza); 3.
besplodnost cvetova.
agamist(a) neenja, momak,
agapa gozba u prvih
kao znak bratstva.
Agarjani i Agareni - naziv za Turke i
muslimane u starim spomenicima.
agatobiotika nauka o dobrom
nu ivota.
agatologija deo etike koji o
najvioj moralnoj vrednosti, o najvi-
em dobru, koje se postie vebanjem
i
agenda Jat. 1. podsetnik s belekama o
onome to treba uraditi; belenica,
notes; 2. delokrug rada.
agenezija 1. nesposobnost ene za
jalovost; 2. nepotpuna razvi-
jenost embrija ili nedostatak nekog
dela organizma; 3. da
bog (ota!") nema ni ni svr-
etka.
agens Jat. snaga, pokretna sila, delo-
tvorno sredstvo.
agent Jat. 1. zastupnik neke firme, trgo-
putnik; posrednik u poslovanju;
2. pijun, detektiv, diverzant; tajni
organ slube bezbednosti.
agent provokator Jat.
nereda, nemira za ra-
tajni policijski organ kome je
zadatak da stekne poverenje
sumnjivih, pa da ih onda navede na
vrenje kanjivih dela, kako bi ih
policija uspenije predala sudu.
agentura lat. 1. mrea pijuna i diverza-
nata neprijateljskih vlada; 2. posao
agenta, zastupstvo; 3. podrunica fir-
me, poslovnica; 4. posrednitvo u
poslu.
agendja lat. 1. firma koja
radi za druge firme i za privatna lica
poslove; 2. ustanova koja se
bavi skupljanjem i irenjem vesti (no-
vinska, obavetajna i sL); 3. predstav-
nitvo neke firme.
al..>ilan lat. okretan, vredan, radan, brz,
spretan, marljiv, preduzimljiv.
al..>ilnost Jat. radinost, preduzimljivost,
pregalatvo, okretnost.
al..>illija ivot bez ene,
neoenjenost.
agitator lal. lice koje vri agitaciju.
agitadja lat. 1. podsticanje,
ireg kruga ljudi) u korist
nekog miljenja, ideje; delovanje na
mase radi pridobij anja za
ideje, za partije ili pokret; 2. unutra-
nji nemir.
agitovati i agitirati lat. vriti agitaciju,
delovati na ljude, pridobijati mase za
ideje.
agitprop rus. od agitaci-
ja i propaganda, tj. odeljenja za agita-
ciju i propagandu pri i
drugim organizacijama.
aglobulija nedovoljnost krvnih
zrnaca.
aglomerat lal. 1. masa koja se sastoji od
raznovrsnih delova rude bez vezivnih
elemenata; 2. gomila, hrpa; 3. gusto
naseljeno mesto; 4. slepljen kamen.
aglomeradja lal. 1. nagomilavanje sitnih
ruda u komade; 2. skupina raznorod-
nih elemenata; 3. gusto naseljeno
mesto.
aglutinadja lat. 1. nagomilavanje crve-
nih krvnih zrnaca ili bakterija; 2.
spajanje raznih elemenata s
korenom ili osnovom u jednu tako
da se lako raspoznaju; aglutilIativni
jezid - jezici u kojima se oblici
pojedinih tvore pripajanjem odre-
sufiksa (npr. turski,
za razliku od fleksivnih jezika u koji-
ma postoji deklinacija.
agllec - u pravoslavnoj liturgiji: deo
hleba koji se prinosi kao
rtva.
20
agnozija 1. nesposobnost da se
shvati utisaka
no, opipano, omirisa no i sL);
2. stav uzdranog u odnosu na
jedne istine.
agnostik v.
agnostidzam
koje spozna-
je objektivnog sveta, mada nema ni-
to se ne bi dalo spoznati; postoje
samo stvari i pojave koje se na odre-
stupnju razvitka nauke jo ne
mogu saznati.
i agnostik sledbenik,
pristalica agnosticizma.
agovati tur. 1. biti aga, gospodariti; 2.
iveti, uivati kao aga.
agogika naziv za sitne izmene tem-
pa kod dela radi
postizanja ivljeg i izraza.
agonija 1. borba sa umiranje,
izdisanje, ropac; 2. samrtni strah,
janje; 3. besvesno stanje neposredno
pred smrt; 4. lagana smrt.
agora 1. glavni trg u
gradovima gde se narod skupljao da
novosti; 2. narodna skuptina
starih Atinjana; 3. mesto gde se ta
skuptina sastajala.
agorafobija bolesni strah od velikog
prostora (od prelaenja preko ulica,
trgova, praznih prostora i sL).
al..'1"amatizam bolesna nesposobnost
stvaranja ili razumevanja i
nastojanje za izraavanjem u telegraf-
skom stilu.
al..'1"amatist(a) nepismen, neuk

agrar lal. poljoprivreda, sve to se odno-
si na zemljini posed i ukupnu poljo-
privrednu proizvodnju.
al..'1"ara( lat. 1. zemljoposednik, vlasnik
zemlje; 2. pristalica politike koja titi
interese vlasnika zemlje. -
al..'1"arizam lat. pokret za
poljoprivredne proizvodnje.
al..'1"arizovati i al..'1"arizirati la t. pretvoriti
neplodno, zemljite u
plodno, obradivo.
agrarije lat. poljoprivredni proizvodi.
al..'1"arna reforma lat. deljenje zemlje veli-
kih zemljoposednika siromanim se-
ljacima, bezemljaima ili onima sa
malo zemlje.
III..'1"arni lat. koji se odnosi na agrar, na
poljoprivredu, zemljini, koji se odno-
si na kompleks poljoprivredne proi-
zvodnje.
III..'1"arni maksimum lat. kom-
pleks zemljita koji moe privatno lice
posedovati po zakonu jedne zemlje.
al..'1"arni minimum lat. najminimalniji in-
tenzitet obrade zemlje koja daje poljo-
privredne proizvode.
agrafa fr. 1. spona (kao
ukras); 2. hirurka za spajanje
ivica spoljane rane posle izvrene
operacije.
al..'1"afa naziv za Hristove izreke
kojih nema u (tzv. usmena
predanja)
III..'1"afija nesposobnost pisanja kao
posledica bolesti mozga.
ul..'1"egat lal. 1. sprega dve maine od
kojih jedna drugu (npr. parna
maina generator
struje); 2. skup istih :1. kombi-
novana poljoprivredna maina; 4. du-
ebrinik,
al..'1"egatllo stanje lat. na koji su
spojeni najmanji delovi svakog tela;
postoje tri agregatna stanja:
i gasovito, odnosno u novije
vreme i savremeniji izrazi: gasovito,
kristalno i amorfno stanje, te plazma
kao agregatno stanje.
al..'1"egadja lat. gomilanje, zdruivanje,
sjedinjenje, zbijanje; pridruivanje
manje firme nekoj organizaciji.
al..'1"egirati lat. udruiti, pripojiti, pridru-
iti, ujediniti; skupiti, spojiti; nago-
milati, prikupiti, nakupiti.
al..'1"eman fr. pristanak, saglasnost vlade
jedne drave da primi novog diplo-
matskog predstavnika druge drave;
dentlmenski al..'1"eman: prijateljski
sporazum drava zasnovan na
moralnim principima.
al..'1"esivan Jat. nasilan, nasrtljiv, napa-
koji napada; neprijateljski ori-
jentisan.
al..'1"esivitet lat. tendencija ka agresiji.
al..'1"esivnost lat. nasrtljivost, nasilnost,
sklonost napadanju.
al..'1"esija lat. napad jedne ili vie drava
na jednu ili na vie zemalja u cilju
osvajanja njihovih teritorija i
njavanja stanovnitva; uopte: nepri-
21
jateljstvo, nasilno oduzimanje
nasrtanje.
agresor lat. onaj
koji vri agresiju;
rata.
agrikuItura lat. zemljoradnja, poljopri-
vreda, ratarstvo.
agripnija nesanica, bdenje, budno-
spavanja.
agro- predmetak u sloenicama sa
polje, poljski.
agrobiolog u agrobiologiji.
al..'1"obiologija nauka o uspevanju i
biljaka s obzirom na kvali-
tet zemljita.
al..'1"obotanika nauka koja
morfoloke i fizioloke osobine kul-
turnih biljaka.
al..'1"oeko\ogija nauka o smetaju i
poloaju poljoprivrednih povrina.
al..'1"okemija v. agrohemija.
al..'1"oklimatologija l,'Tana klimatolo-
gije koja klimatske elemente
koji na rasprostranjenost biljnog
sveta na povrini Zemlje.
al..'1"omaksimum lal. zakonom
dozvoljen posed zemlje pojedinca.
agromelioradja racionalna
obrada tla, isuivanje, navodnjavanje i
sl.
al..'1"ometeoro\og u agro-
meteorologiji.
al..'l"ometeoro\ogija nauka koja se
bavi uticajem meteorolokih pojava
na razvoj pojedinih biljnih kultura.
al..'l"ominimum lal. 1. osnovni pojmovi o
agronomiji; 2. najmanja ze-
mljinog poseda koju ima pojedinac.
al..'l"onom inenjer agronomije, poljo-
privredni
agronomija nauka o poljoprivredi.
agropedo\ogija nauka koja
va zemljita u vezi sa podizanjem i
gajenjem biljnih kultura.
agrotehnika zemljita
uz primenu savremenih
sredstava (traktori, kombajni,
ka i dr.).
agrohemija i agrokemija grana he-
mije koja se bavi he-
mijskih procesa s obzirom na plodnost
zemljita (upotreba gnojiva,
primena pesticida i dr.).
a/..'Tumi ital. ime za kiselka-
sto, za limune,
mandarine i grejp.
ad podzemni svet po verovanju
starih Grka; isto i had, hades.
Ad mitoloki: bog podzemnog sveta
kod starih Grka.
ada tur. jezersko ostrvo.
ital. malo sporije (kod
dela).
ital. veoma lagano, to lake
(kod dela).
ital. blago, lagano, dostojanstve-
no dela.
osai ital. veoma lagano.
ad akta lat. 1. odloiti, ostaviti predmet
kao svren u akta, u arhivu; stvar se
UZE'ti u obzir; 2. posao oko toga
prE'dmeta smatra se
adaktilija mf'di,.. nedosta-
tak svih prstiju na ruci ili nozi.
Adam hebr. po Bibliji ime prvog
koji je navodno napravljen od zemlje;
Adamov kostim: golo muko telo;
Adamova kod nekih muka-
raca veoma istaknuta na
prE'dnjem dE'lu vrata; Adamovo rebro:
ena (po Bibliji: bog je prvu enu
stvorio od jednog Adamovog rebra).
adam tur. ljudsko
adametit - dubinska eruptivna stena,
granit.
adamizam - jedna od evropskih knji-
evnih struja koja SE' oslanja na primi-
tivne i instinktivne pojave u ljudskoj
prirodi.
adamit - 1. v. nudisl(a); 2. pripadnik
jedne sekte koja je
poznata po tome to mukar-
ci i ene svim obredima prisustvuju
potpuno goli.
adamti tur. ljudski, humano.
adamluk tur. ljudskost.
adaptabilan i adaptivan lat. prilagod-
ljiv, prikladan za preudeenje, preure-

adaptator lat.
podeavalac, koji vri adaptaciju.
adaptacija lat. 1. ivih
sredini, klimi i sl.; 2.
prepravljanje; 3. objekat
preudeen,
adapter i adaptor lat. dodatni za
poboljanje rada nekog aparata.
adaptivan lat. v. adaptabilan.
22
adaptivnost lat. sposobnost
vanja, prilagodljivost.
adaptirati i adaptovati lat. 1. prilagodi-
ti; 2. preurediti,
adaptor lat. v. adapter.
a dato lat. od dana pisanja, od danas, od
sada.
advent lat. 1. ponovni, dola-
zak Hristov na zemlju; 2. kod katoli-
ka: vreme od oko est nedelja pre
crkvene godine).
adventivan lat. 1.
van, sporedan, pridoao; 2. koji ne
raste na pravom mestu, npr. adventiv-
ni koren: onaj koren koji se razvija na
samoj stabljici (brljan, divlja jagoda i
dr.).
adventizam lat. i pokret adven-
tista.
adventist(a) lat. pristalica
sekte koja propoveda da je blizu drugi
dolazak (advent) Hristov na zemlju
koji konac sveta; adventisti za
osnovu svoje vere uzimaju Bibliju,
svetkuju subotu umesto nedelje (otuda
naziv subotari); sprovode apstinen-
ciju.
adverb lat. gram. prilog.
adverbijal lal. gram. pridev 1..1 slubi
pridevske kao priloka odredba.
adverbijalizadja lat. lingv. pretvaranje
promenljivih u kategoriju priloga
(adverba), npr. dom - doma (kod
jutro - jutros.
ad verbum lat. od do doslovno.
adverzativan lat. suprotan, protivan;
adverzativna suprotna
nica, tj. ona koja kazuje radnje koje su
jedna drugoj suprotne (npr. Ja radim,
a on lei).
advokat lat. 1. branitelj, branilac, odv-
jetnik, pravni zastupnik; 2.
prenosno: zagovornik.
advokatisati i advokatovati lat. 1. vriti
advokatske poslove, braniti druge
pred sudom; 2.prenosno: zauzimati se
za nekoga ili neto.
advokatura lat. 1. obavljanje advokat-
skih, poslova; 2. advo-
katska kancelarija.
advocirati lat. v. advokalisati.
adekvatan lat. 1. jednak,
isti, prikladan, koji se uklapa; 2. sra-
zmeran, u svemu podudaran, odgova-
primeran, sazreo, dorastao.
adekvatnost lat. jednakost,
nost, podudarnost, srazmernost.
adekvacija lat. srazmera,
podudaranje,
adet tur. 1. ustaljena navika,
tradicija; 2. kod islamskih naroda:
(erijatsko) pravo.
tur. 1. skupoeen ukras, nakit; 2.
prenosno: vrlo lepa stvar ili osoba.
adijafoll 1. instrumenat har-
monici; 2. klavir koji umesto ica ima
viljuke.
adinamija opta slabost organizma,
iznemoglost, malaksalost.
slab, iznemogao, bez
snage, nesposoban za rad, klonuo.
ad infinitum lat. u bez
prestanka, bez kraja i konca,
adio ital. zbogom,
Adisonova bolest - (otkrio ju je engle-
ski lekar AdIson, 1793-1860), obolje-
nje nadbubrenih lezda (znaci: bron-
zana boja koe, opta iznemoglost;
moe da bude smrtonosna).
aditiv lat. dodatak, radi pobolj-
anja svojstava nekog proizvoda.
aditivi lat. supstance koje se dodaju
nekim proizvodima radi poboljanja
njihovog kvaliteta.
aditoll najsvetije mesto
hrama u koje je samo svetenik mogao
stupiti, svetilite; v. abaton.
adidja lat. zbrajanje, dodavanje, sumi-
ranje, sabiranje.
adjektiv lat. gram. pridev.
adjudikadja lat. dosuda, presuda u ne-
korist, dodela,
adju('irati lat. dosuditi, odobriti, dozna-
presudom.
adjuradja lat. zaklinjanje, polaganje za-
kletve pred sudom.
adjustaa lat. doterivanje, udeavanje.
administrativa lat. uprava, upravna
vlast; skup upravnih poslova.
administrativni lat. upravni, izvrni, ko-
ji se uprave.
administrator lat. 1. upravnik, upravni
onaj koji rukovodi kaneela-
rijskim poslovima neke ustanove; 2.
koji obavlja materijalno poslovanje u
l'('dakeiji novina, i sl.
administracija lat. 1. uprava, upravlja-
njl', 2.
upravna vlast, vlada; kancelarijski
poslovi; 3. odeljenje za materijalne
23
poslove novina, i sl.; 4. insti-
tucije i slube koje obavljaju aktivno-
sti pod 1.
administrirati lat. upravljati, vriti du-
nost administratora.
admiral fr. najvii pomorskog oficira
u ratnoj mornariei.
admirali tet nem. 1. najvia komandna
vlast ratne mornarice; 2. skup admi-
rala.
admiral tab nem. u nekim zemljama
naziv za admiralitet.
adoles('ent lat. nezreo ili
devojka.
adoles('endja lat. period od pu-
berteta do nastupanja zrelosti kod
ili devojke.
Adonis 1. u mitologiji
izvanredne lepote, ljubimac boginje
Afrodite i simbol predstavljanja pro-
2. prenosno: lep
podrugljivo); 3. vrsta leptira; 4. biljka
gorocvet.
adoptant i adoptator lat. usvojilac dete-
ta, podsvojilac deteta.
adoptat lat. usvojeno dete,
podsvojak, posinak.
adoptadja i adopdja lal. uzimanje pod
svoje, usvajanje deteta, usinovljenje.
adoptira ti lat. uzeti pod svoje (dete),
usvojiti; priznati za svoje.
adopdja lat. v. adaptacija.
adoradja lat. oboavanje, klanjanje,
klanjanje boanstvu, vladaru,
heroju; poklonstvo
Hristu.
adrapovac 1. odrpanac, ode-
ven; 2. propalica, skitnica, protuva.
adrenalin lat. hormon nadbubrene
lezde koji se u krv (podie nizak
krvni pritisak); proizvodi se i
ki
adresa fr. 1. mesto stanovanja, prebiva-
lita; oznaka imena, zvanja i stanova-
nja na omotu pisma); 2. pred-
stavka na ime vladara ili na kakvu
drugu ustanovu.
adresant fr. pisac pisma, predstavke.
adresat fr. liee ili firma na koju se
pismo ili molba.
adresar fr. spisak lica ili institucija sa
adresama.
adresovati i adresirati fr. napisati adre-
su na pismo, paket ili na drugu po-
tansku poiljku.
adresograf fr. maina za brzo i pouzda-
no ispisivanje adresa na poiljkama.
Adrijatik lat. Jadransko more; Jadran.
adrogacija lat. usvajanje onoga koji je
punoletan.
adsorbat lat. hemij. supstanca koja se
adsorbuje (upija, pripaja), tj. telo pod-
lono adsorpciji.
adsorbensi lat. hemijske materije (ko-
tani ugalj, isitnjen kaolin i dr.) koje
imaju svojstvo da na svojoj povrini
veu mnogobrojna hemijska
jedinjenja, koja se kasnije pogodnim
hemij. rastvorom mogu skinuti.
adsorbent lat. telo koje vri adsorpciju
(ivotinjski ugljen, kaolin i dr.).
adsorbovati i adsorbirati lat. 1. srkati,
upijati; 2. pripijati, nakupljati; 3.
skupljati, sabijati.
adsorpcija lat. svojstvo nekih tela, naj-
su to tela, da na svojoj
povrini upijaju i gasove, to
je rezultat dejstva moleku-
larnih sila.
adum i adumac tur. v. hadum
hadumac.
adut fr. 1. boja u karta-
ma, karta; 2. prenosno: jaka
sredstvo;
u reavanju
adutirati fr. 1. igrati karta-
ma, adutima; 2. pobijati neku tvrdnju
jakim dokazima.
adhezija lat. v. athezija.
ad hok lat. samo za sada, samo za ovaj
samo za ovu priliku, samo za
ovu svrhu, samo za ovu zgodu.
ad honorem lat. u iz
lat. doterivanje, gla-
podeavanje delova radi paso-
vanja i uspene montae neke maine
ili instrumenta.
lat. doterati, namestiti, pode-
siti, udesiti, upasovati.
lat. oficir do-
deljen kao u slubi viem ofici-
ru; pratilac vieg oficira;
u vojnom tabu.
lat. sluba, zvanje i kancela-
rija
aed pesnik, osobito
pesama u starih Grka.
aer 1. vazduh, zrak; atmosfera; 2.
visina, nebo.
24
aerauto i aeroautomobil mali avion
s krilima koja se mogu sklopiti ili
tako da se posle upotrebljava
kao automobil.
aeracija lat. 1. provetravanje prostorija i
napajanje vazduhom; os vea-
vanje (vode, zemljita) atmosferskim
vazduhom; 2. utiskivanje vazduha u
bioloke filtere radi te-
voda.
aerifikacija lat. fiz. prelaz
ili tela u gas ovito
stanje.
aero- u sloenicama odnos
prema vazduhu i prema vazduhoplov-
stvu.
aer()bat 1. akrobat, na ko-
nopcu; 2. prenosno: mudrija, vara-
lica.
aero bik veba ena
radi dobre linije i izgleda.
aerobomba razorna bomba koja se
baca iz vazduha, iz aviona.
aerobus avion za prevoz
putnika.
aerogram vest preneta vazdunim
putem; v. radiograIn.
aerograf sprava kojom se prskaju
bojom tampane knjige po rubovima.
aerografija opis, opisivanje vazdu-
ha.
aerodin vazduna letilica (jedrili('a,
motorna jedrilica, zmaj).
aerodinamika nauka o kretanju
gasova.
najpovoljniji oblik
nekog tela (aviona, automobila) koje-
mu, kod kretanja, vazduh prua naj-
manji otpor.
aerodrom zemljite (s pi-
stama, zgradama) za pole-
tanje, sletanje, smetaj i odravanje
vazduni h letilica.
aer()duktor instrumenat kojim se,
pri trudnici dovodi vazduh.
aer()elektrana centrala sa
pogonom na vetar.
aeroembolija stvaranje gasnih me-
u krvi i tkivima usled izlaganja
organizma snienom pritisku koji vla-
da na visinama.
aerokar -eng novokonstruisano vo-
zilo u SAD koje se po zemlji i
kao letilica po vazduhu; v. aeroauto.
aerokartograf aparat za izradu geo-
grafskih karata s avionskih snimaka.
aerokartografija izrada geografskih
karata avionskih snimaka.
aeroklimatologija nauka koja istra-
uje klimu troposfere i drugih delova
stratosfere.
aeroklinoskop sprava za merenje
vazdunih strujanja, tzv.
oluje.
aeroklub drutvo za populari-
sanje i civilne avijacije.
aerokonvoj vazduni konvoj,
skup aviona koji prate i neki
vazduni transport.
aerolinija -la t. avionska vazduna
linija za
aerolit komad meteorita, kamen
meteorita.
aerolog koji se bavi aero-
logijom.
llerologija nauka koja se bavi ispiti-
vanjem slobodne atmosfere, tj. po-
koja su iznad neposrednog uti-
caja Zemljine povrine (grana meteo-
rologije).
lleromagnetometrija istraivanje i
otkrivanje rudnog blaga avio-
na, helikoptera ili satelita.
lleromedicina nova grana medi-
dne koja se bavi i
njem bolesti koje nastaju kao posledi-
('a dugih letova avionima isatelitima.
llerometar sprava za merenje priti-
ska, gustine i teine vazduha.
llerometrija nauka o merenju gusti-
ne, teine i pritiska vazduha.
ller()mehanika nauka o kretanju
(aerodinamika) i ravnotei (aerostati-
ka) gasova.
radnik za
popravke aviona, avionskih motora i
ostalih
IIcr()miting -eng 1. skup vazduh 0-
plovaca radi popularisanja avijacije;
2. javna priredba sa avija-
t vetina
IIcrmu()nter -fr. radnik metalne stru-
k .. koji vri montau aviona.
lI('ronavigacija nauka o upra-
vljanju vazdunim letili cama po odre-
<knom putu (marrutom) ka-
rata, radija i drugih sprava.
...r()naut vazduhoplovac,
25
aeronautika vazduhoplovstvo; nau-
ka o kretanju po vazduhu letilica
teih od vazduha (u avijaciji) i apara-
ta lakih od vazduha.
aeropauza slojevi vazduha iznad 25
km gde je vazduh toliko da
se u njemu ne moe odrati avion za
vreme leta.
aeroplan letilica tea od vazduha,
avion; v. avion.
aeroplast materijal kojim se prekri-
va rana radi infekcije.
aeroport -la t. vazduno pristanite;
veliki aerodrom gde se ukrtaju mno-
ge vazdune linije

aeroprojektor fotogrametrijski
instrumenat za izradu topografskih
karata na osnovu fotografskih snima-
ka iz vazduha.
aerosaoni<-e saonice koje se
propelera.
aeroskop za merenje praine
prisutne u vazduhu.
aeroskopija pregled i
sastava vazduha i primesa u njemu.
aerosol sredstvo za
vazduha, za dezinfekciju, sterilizaciju,
za unitavanje insekata i sl.
aerosoli -la t. ili
koje lebde u vazduhu u vidu magle ili
dima.
aeros tat 1. vazduni balon (laki od
vazduha); 2. aparat za inhala('iju.
aerostatika nauka o ravnotei vaz-
duha i gasova.
aerotaksi avion za prevoz putnika
na manjim udaljenostima.
aer()terapija nekih bolesti,
bolesnika,
planinskim ili morskim vazduhom.
aerotermodinamika nauka koja
probleme toplote kod lete-
nja (npr. procese izgaranja u mlaznim
motorima ili zagrevanje letilice pri
letu velikim brzinama).
aeroterorizam 1. bombardova-
nje iz vazduha naselja radi zastraiva-
nja i demoralisanja stanovnitva; 2. u
novije vreme: otmica aviona i ucene.
aerotehnika grupa srodnih
disciplina koje se bave razvojem leti-
Ika (konstrukcijom, eksploatacijom i
istraivanjima).
aero topografija izrada geodetskih
planova i karata na osnovu snimaka
iz vazduha.
aerotransport -Jat. promet koji se
obavlja vazdunim putem.
aerotropizam svojstvo biljke da se
tamo gde ima najvie vazduha
(pozitivni aerotropizam) ili najmanje
vazduha (negativni aerotropizam).
aerotunel -nem. napravljen
hodnik u kojem se
podeavanja brzine vazdunog struja-
nja ispituju avioni i avionski modeli.
aeroturbina sprava za pretvara-
nje energije vetrova u ener-
giju.
aerofagija h'Utanje vazduha za vreme
jela (javlja se kod neuropata).
aerofilatelija skupljanje samo onih
potanskih maraka koje se upotreblja-
vaju u vazdunom
aerofilter filter u obliku rezer-
voara napunjenog ljakom kroz koji se
proputa voda u cilju aeracije (provp-
travanja,
aerofite biljke koje rastu sasvim u
vazduhu; suprotno: geofite.
aerofobija bolestan strah od vazdu-
ha, izbegavanje vazduha.
aerofon sprava kojom se ljudski glas
prenosi na velike daljine (izumitelj
Edison); aerofoni instrumenti:
ki instrumenti.
aerofor sprava za disanje pod vo-
dom, u zaguljivom prostoru i sl.
aerofotogrametrija izrada geograf-
skih karata na osnovu fotografija sni-
mljenih iz aviona.
aerofotografija 1. slikanje, snimanje
iz vazduha, fotografisanje iz aviona,
jedrilica, satelita i vasionskih brodo-
va; 2, snimak, fotografija napravljena
iz vazduha, sa velike visine.
adaja tur. ala, zmaj, neman,
ponekad vieglava i krilata, ogromnih
razmera, koja prodire ljude i ivo-
tinje.
adaha pers. v. adaja.
auran fr. i brz u poslu, koji sve
poslove svrava na vreme; uredan,
ispravan, pregledan.
aurira ti fr. obaviti poslove na vreme;
ubrzati tempo rada; obaviti zaostale
poslove.
26
aurnost fr. urednost, blagovre-
menost, pedantnost u poslu.
azbest magnezijumov silikat, vrsta
nesagorljivog minerala; od njegovih
vlakana se tkanine za vatro-
gasna odela, zavese i dr.; otporan
prema vatri i kiselinama, lo provod-
nik toplote i elektriciteta; slui za
termo i elektro-izolaciju.
azgin tur. 1. pun ivotne snage, bujan,
neobuzdan, besan; 2. osion, plahovit

azdija tur. gornja haljina.
azil 1. zatita koju jedna drava
prua izbeglicama iz dru-
gih drava; 2. ustanova za nezbrinute
stare osobe, bolesne i maloletna lica.
azilijant osoba koja trai i kori-
sti azil.
azimut ar. 1. ugao (od O do 360)
u smeru od juga ka zapadu,
junog dela me-
ridijana i vertikale posmatranog ne-
beskog tela; 2. ugao meridija-
na i pravca kretanja broda.
azojski period najstariji period u
razvoju Zemljine kore, slojevi na koji-
ma nema organskih ostataka.
azoosperija potpuni nedostatak mu-
kih oplodnih (spermatozoida),
jedan od glavnih uzroka nesposobno-
sti
azot gas bez boje, mirisa i ukusa,
jedan od glavnih sastojaka vazduha;
slui za proizvodnju
kih
azotometar aparat za merenje pri-
sustva amonijaka u oranici.
azur
l
fr. nebesko plavetnilo, plava boja
neba.
azur
2
tur. spreman, gotov, pripravan za
posao, za akciju, azuran.
azurit fr. plav mineral. karbonat
bakra.
air tur 1. dobro, korist; 2. dobro-
tvorna ustanova, zadubina; 3. napev,
arija; 4. vazduh, zrak, atmosfera; isto
i hair.
airli tur. dobar, vredan;
isto i hairli.
airluk tur. v. hairluk.
ajam tur. deo ama koji se stavlja konju
na vrat, ogrlina.
Aja Sofija 1. Sveta Sofija, nekada
bazilika u
srednjem veku); 2. danas: muzej u
Carigradu (Istambulu).
ajatolah pers. vrhovni u
muslimanskoj (iitskoj) hijerarhiji,
posebno u Iranu koja teokrat-
sku vlast.
ajvaz tur. 1. sluga; 2. ranije: majordom,
upravitelj u gospodskoj
ajvan tur. 1. stoka, brav; 2. prenosno:
glupak, neznalica, budala; isto i haj-
vaD.
ajvar tur. 1. usoljena ikra; 2. vrsta
konzervirane salate od mlevenih pa-
prika; isto i hajvar.
ajgir tur. pastuv, drebac.
ajduk tur. v. hajduk.
ajerkonjak nem.-fr. vrsta likera od jaja i
konjaka (vinjaka).
ajkula nem. morski pas.
ajku na tur. dragana, ljubavnica.
ajlajner eng. preparat za
tamnih linija po rubovima
koji koriste ene.
ajlugdija tur. v.
ajluk tur. prihod, dohodak, stalna me-
plata, posebno vojnika.
i ajlugdija tur. 1.
vojni najamnik; 2. slubenik
ili radnik sa platom; isto i

ajman(a) tur. 1. ivotinja, mar-
va, stoka; 2. prenosno: neradnik, skit-
nica, bitanga; v. ajvan.
ajme ital. jao, kuku, lele.
ajmoka(' nem. vrsta supe s mesom i
raznim dodacima.
njnzac nem. 1. umetanje, uloak (npr. za
krevet); 2. umetanje jednog
odeljka u drugi.
ajnlag nem. uloak, onaj koji se
stavlja u kod ravnog stopala.
ajnleger nem. 1. radnik koji neki
deo u mainu, (npr.
papir u tamparsku mainu, drvo II
pilanu i sL); 2. deo tamparske maine
koji slui za umetanje papira II
mainu.
ajnc nem. vrsta karta ke igre.
ajntajnij(um) - novi hemijski eleme-
nat (otkriven 1952, nakon eksplozije
hidrogenske bombe); naziv prema
imenu poznatog Ajntajna.
J\jfelov toranj fr. velika elezna
na u Parizu, podignuta 1889. u
svetske izlobe koja se tada odrala
27
(visoka preko 300 m); naziv po pro-
jektantu, francuskom inenjeru
Ajfelu.
akademac popularni naziv za stu-
denta vojne kole.
akademizam 1. preterano teoretizi-
ranje; knjiki formalizam, u
umetnosti; 2. odvajanje nauke od i-
vota; 3. vetina, bez invenci-
je i novih saznanja.
akademizirati raspravljati
ali besplodno, bez rezultata.
akademija 1. naziv za najviu
nu ili ustanovu; 2. visoka
kola u rangu fakulteta; 3. naziv za
neke srednje kole (npr. trgo-
pomorska akademija); 4. sve-
priredba povodom nekog vanog

akademik akademije nauka.
akademski 1. koji se odnosi na
akademiju nauka; 2. znan-
stven; 3. obrazovan na visokoj koli,
sa zavrenim fakultetom, diplomiran;
4. na teorijskom nivou, teko
shvatljivo, kruto, doktrinarno; aka-
demska rasprava: objektivna
i nepristrasna rasprava; akademski
student univerziteta.
akatist himna u Bogorodice
koja se peva u pravoslavnoj crkvi.
akadja 1. vrsta tropskih i suptrop-
skih biljaka; 2. bagrem.
akva lat. voda.
akvabatik nova naprava za du-
boko ronjenje i posmatranje ivota
pod vodom (roni do 45 metara i moe
ostati dva i po sata)
akva destilata lat. destilacijom
na voda, prekapanica.
akvadukt i akvedukt lat. vodovod,
cev za protok vode, a u novije vreme
i naftovod ili gasovod, postavljeni
preko reke ili dolina, sa odgovaraju-
objektima za pre-
odstojanja.
akvalung lat.-eng. aparat koji roniocima
disanje pod vodom.
akvamarin lat. 1. providan poludragi
kamen, vrsta berila, koji ima boju
morske vode; 2. vrsta slikarske boje
akvamarinu.
akvanaut lat. ronilac, pod-
morskih dubina.
akva nautika lat. ronjenje i ispitivanje
najdubljih delova okeana.
akvaped lat. podvodni bicikl, sprava za
kretanje pod vodom.
akvaplan lat. sportska naprava u vidu
iroke daske, podeena za vonju na
vodi je motorni
akvaplaning eng sportsko skijanje na
vodi akvaplanom koji motorni

akvarel ital. 1. vodena, posna boja; 2.
slika vodenim bojama.
akvarelirati ital. slikati vodenim
bojama.
akvarelist(a) ital. slikar koji radi akva-
rele, tj. koji slika vodenim bojama.
akvarij(um) lat. 1. stakleni sud
ili bazen u kome se dre i gaje i
morske ivotinje i biljke; 2. jedno ili
vie odeljenja u zgradi, ili cela zgrada,
za dranje, gajenje i izlaganje vodenih
ivotinja i biljaka.
akvarist(a) lat. onaj koji se bavi akvari-
stikom.
akvaristika lat. negovanje vodenih ivo
tinja ili biljaka u akvarijumu kao
poseban hobi.
akvatel lat. -Ir. hotel na vodi,
stariji brod, za boravak
turista.
akvatilije lat. ivotinje i biljke koje ive
u vodi, vodene ivotinje i vodene
biljke.
akvatinta ital. tampanja, poseban
postupak u tehnici tampanja vode-
nim bojama, osobito u bakrorezbar-
stvu.
akvatorij(a) lat. vodene (morske) povri-
ne koje imaju granice ne-
kom konvencijom.
akvedukt lat. v akvadukt.
akviziter Int 1. lice koje U7_
platu ili procenat prikuplja narudbi-
ne za robu ili muterije za neke uslu-
ge; 2. pretplatnika za novine,
knjige ili davalaca oglasa u novinama.
:1. osoba koja pronalazi nove osigura-
nike za zavod i sl.
akvizicija lat. 1. ono to je
tekovina, dobar pronalazak; 2. nove
nabavke, narudbenice, po-
slovi, u vezi pretplate tam-
panih publikacija, oglasa u nov mama
i sl.
28
akvizirati lat. 1. pribaviti, obezbe-
diti, poslove; 2. nove
muterije, nalaziti nove pretplatnike,
klijente i sl.
akik tur. crveni poludragi kamen koji se
upotrebljava za nakit.
aklamacija lat. 1. jednoduno glasno
odobravanje, oduevljeno, burno odo-
bravanje; klicanje, 2. bi-
ranje, izbor klicanjem ili dizanjem
ruku bez glasanTa.
aklamirati i aklamovati lat. odo-
bravati, klicati; birati, odobravati
aklamacijom.
aklimatizadja lat. 1.
privikavanje ivih novim uslovi-
ma, prvenstveno klimatskim i geo-
grafskim prilikama; 2. prenosno: pri-
vikavanje ljudi na novu sredinu.
aklimatizovati i aklimatizirati lat. privi-
knuti se, prilagoditi se drugom podne-
blju, drugoj klimi, se.
aklimacija lat. v. akJimatizacija.
akmak tw. glupan, budala, blesan.
akmeizam struja u ruskoj literaturi
nakon revolucije od 1905. g. koja je
propovedala "umetnost radi umetno-
sti" (larpurlartizam).
akmeist(a) pristalica akmeizma u
ruskoj Iiteratw'i; v. akmcizam.
akne gnojnice, bubuljice
po licu), preteno kod mladih.
ak,,,- stara mera za zapreminu
(oko 50 litara).
akoznlizarll v. akOSlJ1izanl.
akomodacija lat. 1. (npr.
oka da jasno vidi predmete na
tim udaljenostima); 2. podeavanje; :1.
poravnanje o
akomodirati lat. 1. prilagoditi, podesitl;
2. namestiti se udobno; :1. isplatiti
dug, poravnati se.
akontacija ital. predujam, avans, isplata
dela novca na zarade,
odnosno primanje novca na ne-
unapred, posla i sl.
akontirati ital. uzeti (ili isplatiti) deo
novca unapred na zara-
de, posla i sl.
a konto itaJ. na u ime
predujma, unapred; v. akontacija.
akord Ir. 1. sazvuk, istovremeno
nje tri ili vie tonova; sloga, sklad; 2.
radnika prema
izvrenih poslova (po komadu).
akordator Ir. -lat.
instrumenata.
akorporacija lat. pripojenje, zdruenje
vie firmi.
akosmizam i akozmizam filozofski
pogled da telesni svet ne postoji neza-
visno od svesti.
akotiledone biljke koje nemaju raz-
govetnih kotiledona.
akr eng mera za povrinu u Engleskoj i
SAD (oko 4000 kvadratnih metara).
akreditiv fr. pismeni nalog jedne kredit-
ne ustanove (banke, tedionice) drugoj
kreditnoj ustanovi da nekome isplati
svotu novaca.
akreditivi Ir. pismeno di-
plomatskog predstavnika jedne dra-
ve kod vlade druge drave koje diplo-
mata predaje efu drave kod stupa-
nja na dunost.
akreditovati i akreditirati fr. 1. ovlastiti,
naimenovati diplomat-
skog predstavnika da u stranoj dravi
zastupa interese svoje domovine; 2.
imenovati dopisnika novina, radija ili
televizije za slanje informacija sa ne-
kog ili ustanove; 3. otvoriti
nekome kredit.
akrep tUl'. 1. korpion, otrovna ivotinja;
2. preI1()sno: runa, mrava osoba.
akribi;a krajnja i preciznost,
u radu; savesnost,
temeljitost, briljivost u radu.
akribologija savesnost i u
govoru, pisanju, istraivanju i uopte
u ivotu.
akribometar instrumenat za mere-
nje predmeta.
akribometrija veoma preciz-
no merenje.
akrizija 1. nedostatak sposobnosti
2. 3. ne-
kod stanja bolesti.
akrilik eng viniiska boja koja se u
slikarstvu upotrebljava umesto ulja-
nih boja; stvara smolasto-lakastu po-
vrinu.
akrobat(a) 1. vetak u
vratolomnih podviga u
cirkusu, na konopcu i na drugim me-
stima; 2. prenosno: snalaljiv
akrobatika i akrobacija 1. vetina
koju izvodi akrobata; 2. prenosno:
vratolomija, opasan poduhvat.
29
akrogrami pesme kod kojih stihovi
poslednjim slovima prethod-
nog stiha.
akromazija pomanjkanje normalne
pigmentacije koe; bezbojnost, ble-

akropola 1. visoka u starim
gradovima; Akro-
pola sa hramom Parte non ; 2. gornji
grad.
akrostih 1. pesma kod koje
katkada i krajnja slova (ili slogovi),
kad se odozgo prema dole, daju
neko ime ili pesma s takvim
stihovima; 2. porez koji su Bar i
Budva u srednjem veku,
srpskim vladarima.
akrotizam 1. Iiloz. istraivanje
prauzroka stvari (tenja za onim to
je najvie u saznanju); 2. medic. od-
sustvo pulsa ili da se
puls opipa.
akrofobija preteran, bolestan strah.
od pogleda sa visine nadole.
aksijalni lat. osni, osovinski, koji je u
smeru ose.
aksiologija nauka o vrednostima;
opta teorija vrednosti.
aksioloki koji se odnosi na vredno-
sti, na teoriju vrednosti.
aksiom(a) 1. istina jasna
sama po sebi, istina kojoj nije potre-
ban dokaz; osnovna istina, osnovno
2. mat. stav koji se usvaja bez
dokaza i koji ne proizilazi iz ranije
usvojenih aksioma.
aksiomatika nauka o aksiomima.
akt lat. 1. delo, 2. spis,
slubeni spis; 3. u likovnoj umetnosti:
slika ili skulptura golog ljudskog tela;
4. u pozorinom komadu.
aktentana nem. tana od fine koe ili
skaja za slubene spise, akta.
akter fr. 1. vaan 2. glumac,
umetnik; 3. prenosno: vaan u
nekom poslu ili
aktiv lat. 1. f.,7Tam. radno stanje glagola
(npr. piem, govorim); suprotno: pasiv;
2. organizovana h'Tupa ljudi u okviru
neke zajednice ili angaovana na ne-
kom posebnom zadatku (npr. partijski
aktiv, agitatorski aktiv, itd.).
aktiva lat. 1. celokupna imovina jedne
privredne organizacije i sva njena po-
traivanja materijalna i dr.)
od drugih privrednih i drugih organi-
zacija; suprotno: pasiva; odbijanjem
pasive od aktive dobiva se imo-
vina ili vlastita sredstva privredne
organizacije; 2. aktivna vojna sluba;
suprotno: rezerva.
aktivan Ja/. 1. koji dela, radi. funkcioni-
e; 2. koji prouzrokuje akciju; koji se
odnosi na uzrok akcije; :1. koji se
odlikuje sa mnogo aktivnosti ili po-
kreta. ili promena; 4. koji se odlikuje
snagom, inicijativom; 5.
koji sc odlikuje i na ponaanje
mujaka u spolnim aktivnostima.
aktiva(' Ja/. 1. oficir u aktivnoj vojnoj
slubi (suprotno: penzioner); 2. homo-
seksualac koji u spolnom odnosu ima
ulogu mukarca (suprotno: pasivae).
aktivacija i aktivizacija Ja/.
delatnosti, ubrzanje tempa
rada; smelije delovanje na
ostvarenju nekog cilja.
aktivizam Ja/. 1. ivo, aktivno
vanje u ostvarenju n('kih drutvenih
zadataka, ciljeva;
2. filozof. shvatanje da tr('ba sve zna-
nje i iskustvo staviti u slubu nepo-
srednih ivotnih potreba.
aktivizirati Ja/. delovanjI', ubr-
zati rad; krenuti ka ostvare-
nju ('ilja.
aktivirati i aktivisati la t. 1. ti
neto aktivnim, staviti ga u pokret, u
delovanje; 2. povratiti iz mirovine
(penzije) u aktivnu slubu; isto i akti-
vizovati.
aktivist(a) Jat. 1. aktivni, angaovani
neke zajednice, osoba koja se
u ili nekom
drugom radu; 2. pristalica, pobornik
aktivizma; za enu: aktivistkinja, ak-
tivistka.
aktivitet lat. v. aktivnost.
aktivnost la/. 1. svojstvo nekoga koji je
aktivan, delotvoran, radan; 2. delova-
nje, angaovanost u radu; podsticanje
na delovanje drugih, na akciju.
aktivno lat. angaovano, radno, delatno;
aktivno pravo glasa: pravo da neko
moe glasati na izborima (za razliku
od pasivno/{ prava, tj. prava biti bi-
ran, npr. za narodnog poslanika, dele-
gata).
aktinometar sprava za merenje to-
plotne snage zraka.
30
aktinometrija 1. grana meteorologi-
je koja energiju u
atmosferi; 2. grana astrofizike koja
skupno nebeskih
tela na gornjoj granici atmosfere.
aktinomikoza zarazna bolest gove-
da i svinja (katkada i kod
su aktinomiceti.
aktinoterapija zracima (npr.
ultravioletnim).
aktovka Jat. 1. pozorini komad u
jednom 2. torba za spise.
aktualan lat. v. aktuelal1.
aktualizam Ja/. 1. da je stvarnost
neprekidna detatno .. ', samostvarala-
tvo; 2. teorija da je duevni ivot
stalni proces; 3. h .xija da su pojavI'
koje sada oblikuju Zemljinu koru d('-
lovale tako i u prolostI.
aktualizacija Ja/. 1. ostvar('-
nja cilja, ideala; 2. nekog
dela u sklad sa savremenim zbiva-
njima.
aktualizovati i aktualizirati Ja/.
neto aktuelnim, savremenim, osavre-
meniti ga, privesti ili privodit i u delo,
ostvariti.
aktuelan lat. sadanji, dananji, savre-
men, u ovom od vanosti, stva-
ran, potreban; koji je na dnevnom
redu, koji se odnosi na dananjicu.
aktuelnost i aktualitet la/. savremenost,
savremeni dananja zanimlji-
vost, dananja stvarnost.
akuzativ Ja/. pade u naem
jeziku koji predmet na kome
se vri glagolska radnja; dobija se na
pitanje: kOMa, sta, sto.
akuIturacija eng. proces kojim jedna
kultura preuzima elemente druge,
kulturno stapanje dve kulture u etno-
lokom i sociolokom smislu.
akumulator lat. sprava u kojoj se nago-
milava rezervna energija.
akumuladja lat. 1. nakupljanje, gomila-
nje energije; 2. nakupljanje taloga na
dnu vode; 3. izdvajanje dobiti firme za
proirenje poslovanja, tj. akumulacija
kapitala koja se od ostvarene
dobiti; prvobitna akumulacija: proees
unitavanja sitnih (odu-
zimanje zemlje seljacima od strane
bogatih u doba prelaza sa feudalnog
na privredni sistem),
kada su stvorena velika imanja kapi-
talis ta , a s druge strane masa naja-
mnih radnika koji su bili nemilosrdno
eksploatisani.
akumulirati lat. nagomilavati; sticati,
skupljati, zgrtati, novac.
akupunktura lat. nekih bolesti
koje se sastoji u tome to se zabadaju
srebrne ili zlatne igle u kou najblie
okoline obolelog mesta; primenjuje se
kod oboljenja ivaca, glavobolje, mi-
grene, reumatizma, iijasa; Kinezima i
Japancima ovo je poznato 3000
godina.
akuratan lat. paljiv, marljiv, sa-
vestan, uredan, precizan.
akuratnost lat. savesnost, ured-
nost, ispravnost.
akustika 1. nauka o zakonima zvu-
ka i sluha; 2. osobine sale da prenosi
zvuk.
31
podesan za primanje i
prenoenje zvuka, glasa; slu-
ni; objekat (sala, crkva i dr.) sagra-
tako da se i tonovi mogu
svuda lepo i jasno
sredstva: sredstva koja slue pobolja-
nju ili slabog sluha.
svojstvo neke prostorije
da dobro prima i prenosi zvuk.
nkutan lat. 1. otar, jak, nagao, estok;
2. koji trai hitno reenje zbog
naglog razvoja (bolesti); 3. hitan,
IlI'()dloan.
lat. lekar, specijalista za trudno-
('" I
fr. nauka o
JII i negovanju
IIk"elerator lat. 1. postrojenje za ubrza-
vanjI' kretanja radi
".1a strukture atomskog jezgra; 2. koe-
fwij('nt koji pokazuje za koliko se
investicije ako se
n'alni dohodak; 3. pedal u automobilu
I'''JI ubrzava kretanje vozila.
IIk,.I,radja lat. ubrzanje, ubrzavanje,
p"pl'anje brzine, pospeenje.
IIk ... I.rirnti lat. ubrzavati, pouriti, po-
"I'''':;ivat i, brzinu.
IIk .... I r ... "etar lat. instrumenat za mere-
".1" llhrzanja.
"k.-""(II)t lat. 1. naglasak sloga ili
2. /.lIak za obeleavanje akcenta (na-
,:laska), :1. izgovor
l ... J I ,:"v()ri neki strani jezik.
akcentovanje i akcentuadja lat. 1.
akcentovanja 2. sistem akcenata
jednoga govora, dijalekta ili jezika.
akcentovati i akcentirati lat. 1. staviti
akcentske znake na 2. istaknuti
neto u govoru, naglasiti.
ak"entolog lat. koji se bavi
akcenata.
akcentologija lat. nauka o akcentima i
akcentuaeiji.
akcepis lat. potvrda primitka neke
poiljke.
Ilk('ept lat. 1. saglasnost s predlogom da
se sklopi ugovor (primljen, prihva-
2. potpis na menici kojim se
preuzima obaveza :1. prihva-
menica s takvim potpisom; 4.
prihvatanje, pristanak, odobravanje.
ak"eptabilan Jat. primljiv, prihvatljiv,
usvojljiv.
ak"eptant lat. primalac menice,
koji da je isplatiti.
ak('eptadja lat. primanje meni('e, prih-
(potpisom) za njenu
isplatu.
ak('eptovati i ak('eptirati lat. prihvatiti,
primiti, usvojiti; ak('eptovati menku:
obavezati se na menice pi-
smenom zabelekom na samoj menici.
ak('eptor lat. primalac, odobravalac.
akeepcija lat. 1. primanje,
usvajanje; 2. usvojeno neke

akces lat. 1. pristup, prilaz; 2. stupanje
na neki posao radi sticanja prakse;
stupanje pravnika u sud radi prakse;
3. napad groznice.
akcesija lat. 1. pristupanje, pridodava-
nje; pristupanje neke drave nekom
ugovoru; 2. proiriva-
nje sopstvenosti na sporedne stvari.
akcesist(a) lat. pripravnik u
upravnoj slubi.
akeesoran Jat. sporedan, nebitan, prido-
dan; akeesoran ugovor: dopunski, pri-
dodan ugovor koji se dodaje glavnom
ugovoru; akeesorna tuba: tuba ko-
jom se novi tuitelj pridruuje pret-
hodnoj tubi drugog tuitelja protiv
istog tuenika.
akeesorij(um) lat. ono to je sporedno;
dodatak, dopuna.
akcident Jat. 1. nebitno, svoj-
stvo; 2. nezgoda; 3.
ono to je nebitno, promenljivo.
akcidentalan Jat. nebitan, spo-
redan, koji se javlja povremeno.
akcidentalije Jat. nebitne
osobine neke stvari, sporednosti.
akcidendja Jat. 1. oznaka ili
momenat; 2. u tamparstvu: posao
koji ne spada u knjiarstvo i novinar-
stvo (npr. plakati, ('enovnici, vizitkar-
te i sL); 3. uzgredno, do-
punsko.
akcija Jat. 1. delovanje, rad, preduzimlji-
vost; snaga (suprotno:
reakcija); 2. operacija; 3. deo
kapitala uloen u neki posao i doku-
menat o tom ulaganju koji donosi
dobit; 4. delatnost radi ne-
kog cilja (protest, kampanja); radna
akcija: dobrovoljni rad omladine ili
broja ljudi na izgradnji nekog
objekta.
akdonar fr. vlasnik akcija koji
pravo dobiti na uloeni novac.
akdonarsko drutvo fr. drutvo osnova-
no na osnovu akeija kome
je cilj rad i podela dobiti.
srazmerno uloenom kapitalu od stra-
ne akcionara.
akdoni Jat. radni, poslovni. delatni, koji
se odnosi na akciju, na rad.
akdoni radijus Jat. domet, doseg; put
koji moe prevaliti avion, brod ili koje
drugo prevozno sredstvo bez dopUnE'
goriva.
akdpirati lat. primiti, opaziti, osetiti,
shvatiti, razumeti.
akam tw. 1. swnrak, tj. doba od zala-
ska sunca do potpunog mraka; 2.
dnevna molitva muslimana.
akamluk tur. razgovor prijate-
lja i komija uz kafu.
tur. koji
razgovara, s drutvom.
tur. u sedeti u
drutvu i razgovarati,
akamdinil'a tur. gostionica u kojoj se
provodi akamluk (razgovor).
ala tur. 1. neman, adaja,
ogromne snage, prodrljivo, ne-
nasito; 2. jaka oluja, velika nepogoda;
isto i hala.
alabastar i alabaster vrsta veoma
tvrdog gipsa.
alabuka tur. vreva, galama, graja,
vika, guva, isto i halabuka.
alav tur. v. halav.
32
Aladinova lampa -
sprava koja ispunjava sve elje (prema
arapskoj "Hiljadu i jedna
Aladin pecao ribu, pa iz vode
izvukao veliku boeu; kad je bocu
dugo je iz nje izlazio gust, crn
dim, koji se na kraju pretvorio u
gorostasnog duha; od tog duha Aladin
dobi lampu i kad god bi je upalio,
stvorili su se pred njim robovi koji su
mu ispunjavali svaku elju).
alaj tur. 1. vojnika, bataljon, puk; 2,
mnotvo ljudi: parada, povorka.
alaj-barjak tur. glavna zastava jedne
vojne jedinke (alaj a).
alajbeg tur. zapovednik jednog alaja; v.
aJaj.
alajbegova slama tur. imovina koja
nema vlasnika, gospodara; imovina o
kojoj niko ne brine, kojom se moe
raspolagati po volji svakoga.
alajka tur. 1. robinja, slukinja; 2. ena
opaka jezika, 3. pokvarena,
raspusna, nemoralna ena; isto i
halajka.
a la kart fr. sve prema jelovniku; biranje
jela prema jelovniku.
alakati tur. govoriti, vikati alah; isto i
halakati.
alal tur. blagoslov: bravo, da
mu je prosto isto i halal.
alalija nesposobnost normalnog go-
vora, nemost.
alaliti tur. 1. oprostiti se, pozdraviti se
(na rastanku); 2. pokloniti neto neko-
me; isto i halaHti.
alaman nem. 1. gladnica, prodrljivac,
izeli('a; 2. neobUzdan pusta-
hija.
alamanka tur. u narodnim pesmama
naziv za sablju kova nu u
alapljiv tur. v. halap!iiv.
alarm fr. uzbuna; znak za uzbunu, za
nemir; strah.
alarmantan fr. zabri-
glas.
alarmirati fr. uzbuniti, dati alarm; po-
zvati k oruju vojsku.
alas onaj koji se bavi ribolovom.
ribar; isto i halas.
alat' tur. alatast konj,
alae tur. zanatska alatke
za rad.
alaturka ital. po turski, na turski
Alah ar. bog, pravi bog kod muslimana.
!Ilba lat. 1. duga bela tuni ka kod starih
Rimljana; 2. bela duga koulja u kato-
svetenika za vreme mise.
!Ilbanolog - za albanologiju.
!lIbanologija - nauka koja se bavi
albanskog jezika, knji-
evnosti i kulture.
!Ilbatros eng velika bela morska ptiea
koja brzo leti i dobro pliva; ivi oko
junih mora.
albinizam Jat. odsustvo pigmenata (bo-
jena materija) u ljudskom i ivotinj-
skom organizmu, zbog kosa i
koa pobele a pocrvene.
Albion kelt. stari naziv za Englesku
(gorovita zemlja)
!Ilhum Jat. 1. knjiga za slika,
('rtea, potanskih maraka; 2. spom('-
nar, knjiga za upisivanje uspomena; 3.
izdanje dve-tri /-,'Tamofonske ili
kasete poznatog ili
nlhumen Ja/. koja sc nalazi
II jajetu.
nlhumin Jat. najvaniji sa-
st ojak ivotinjskog i biljnog orga-
niznla.
nlhuminat Jat. materija koja u sebi sadr-
zi
nlhuminimetar lat. instrumenat za odre-
u
nlhUlllinozan Jat. koji sadri
IIII. i> ..
"lhulllinoidi Jat. supstance po sastavu i
!'onklu
"lhulllinurija Jat.
11;1
,,1\'1' IlJI' vrsta orijentalne poslastice od
I>1'11 SI1 a , masti, masla i ulja; isto i
h"lvn.
.. 1\'I,luk III/'. 1. nagrada, napojnic'a; 2.
!,os"lma zbog kupovine novog
t a
.. 1""dH.in III/'. onaj koji pravi i prodaje
.01\'11. isto i halvadija.
.. 1.",,,1,, /nl I. male duplje, jamice u
1"'J"dmim organima; 2. leite za zube
tl \'lill'arna; :l. zavrni u
Idtl('lIlla.
.. I,:,' /nl vod!'ne biljke, bescvetni('e, bez
1"''''11:1 , ila, tzv. talofite.
..IV-,-I .. u ,"jr I. upotreba sile; 2. grana
",al","at,k,' II kojoj se umesto brojeva
,.'('11'1:' slovima kao posebnim znaci-
''''', /;"Lltak algebre je da reava
1,'d'I:I<'IIII' , njihova svojstva; 3. knjiga
33
u kojoj je izloena ta nauka; ta nauka
kao kolski predmet.
algolagnija uivanje u bolovima; v.
mazohizam i sadizam.
algologija nauka o algama.
algoritam ar. - pravilan postupak
pri tj. efektivna metoda
kojom se iz datih polaznih podataka,
nizom odnosno
postupaka, dolazi do traenih
rezultata.
al/.,>Tafija pripremanje nacrta za
tampu na aluminij umskoj
alea jakta est Jat. kocka je pala, kocka je
koje sc izgovaraju kod
donoenja sudbonosnih odluka, a pri-
pisuju sc Juliju Cezaru, starorimskom
dravniku, da ih je izrekao prilikom
prelaska reke Rubikon, je zapo-
rat u ondanjoj Galiji
(dananja Francuska).
aleatorika Ja/. kompozicijski postupak u
modernoj muzici kojim se izvodi()('u
preputa da sam odabere redosled
pojedinih delova.
alegat Jat, 1. pravni spis; 2. citat iz
zakona ili dela, odnosno pisca.
alegadja Jat. I. citiranje, ne-
kog mesta iz neke knjige; 2. pravni
savet, miljenje
alegorija I. slikovit izraava-
nja u knjievnosti, tj. izraavanje koje
ima smisao od onog koje se
neposredno daje; alegorija se
upotrebljava u basnama (npr. govori
se () lukavosti lisice, a misli se na
lukavog ili prikazuje se naiv-
nost jagnjeta, a misli se na naivna
2. u likovnoj umetnosti slika
ima smisao, poruku
(npr. naslikan ljudski kostur je alego-
rija smrti); u alegoriji metafora je
prote!-,'I1uta na ili manji niz poj-
mova ili na cclo knjievno delo (pe-
smu, roman) .
alegorika izraavanja u alego-
rijama.
alegorist(a) onaj koji prikazuje ne-
to u slikama, slikovito .
alegorisati i alegorizirati slikovito,
u slikama govoriti ili pisati; izraavati
misli u zavijenoj formi, u slikama, a
ne direktno.
slikovit, uvijen, iskazan
slikom,
alegreto itaJ. 1. oznaka tempa
_. umereno brzo, umereno ivo; 2.
mali, umereno brzi stav
(tada se sklanja alegreto).
alegrisimo itai. vrlo ivo vrlo
veselo, to ivlje. '
alegro itai. muzie'. 1. veselo, ivo, brzo,
ivahno, vedro; 2. brzi stav
(tada se sklanja ale/-.,'1"o).
aleja fr. put dva reda
drvored; etalite; uzan
prolaz.
alejkum selam Iur. muslimanski poz-
drav: mir varnai
Aleksandrida naziv za knjievno
delo koje opisuje ivot i delo Aleksan-
dra Makedonskog (ima ih u prozi i u
stihovima).
aleksandri nac - rimovani stih od 12
slogova, dvanaesterac, estostopni
stih sa cezurom posle estog sloga
(nazvan po francuskom romanu o
Aleksandru Makedonskom).
aleksandrit vrsta dragog kamena.
aleluja i alil uja hebr. pripev u crkvenim
pesmama: hvalite boga (pesma u slavu
boga).
alem Iur. 1. dragi kamen, dragulj, dija-
mant (u narodnOj pesmi: alemkamen);
2. ukras na vrhu minareta u
obliku poluloeseca.
alergen supstanca ivotinjskog ili
biljnog. porekla koja kod preosetljivih
osoba Izaziva alergiJU.
alergija osetljivost, odbojnost orga-
nizma prema zaraznoj supstanci, koja
je jednom bila u njemu.
koji pati od alergije.
alergolog lekar, specijalista za aler-
giju.
alergologija nauka o alergijskim
oboljenjima i ove bolesti.
alet tur. haljina koju je
sultan davao visokim dostojanstveni-
cima.
alibi lat. 1. dokaz da je optueni u
izvrenja dela bio na dru-
gom mestu, a ne na mestu gde je
izvreno delo; 2. prenosno:
pravdanje za neku gre-
ku ili neuspeli poduhvat.
aligator itaJ. vrsta krokodila; ivi u
tropskim krajevima Severne Amerike
i Kine; isto i kajman.
34
aligacioni lat. koji daje
srednju cenu dve vrste robe kad se
pomeaju.
alijansa lat. savez, sporazum, udruiva-
nje; pismeni ugovor o savezu drava'
Sveta alijansa: savez vladara Rusije:
Austrije i Pruske, stvoren ugovorom
od 1815 (uperen protiv svih revolucio-
narnih stremljenja).
alijas lat. na drugi
je, pod drugim imenom.
alijena{'ija lal. 1.
poloaj ili stanje u kojem su
proIzvodI njegovog rada, njegove ide-
Je, moralna postali njemu ne-
sto strano, (alijenacija je jeddn
od centralnih pojmova Marksove filo-
zofije); 2. zamen a dve stvari, razmena;
:1. prodaja; 4. zalog kao garancija; 5.
dusevno rastrojstvo.
alijenizam lat. duevno rastrojstvd,
ludilo.
alije,.'irati lat. ustupiti
nesto drugom (pravo ili svojinu);
odvratiti, odbiti, premamiti (musteri-
ju); poludE'ti.
alikvantan lat. mat. deo nl'kog broja
kOJIm taj broj nije deljiv, npr. 2 i 5 su
altkvantm delovi broja g.
alikv(.tan lat. mat. deo nekog broja
kOJllT! J" taj broj deljiv bez ostatka;
npr. 2 i 5 su alikvotni delovi broja 10;
2. pravno: deo, deo koji
srazmerno otapada. na svaku stranku'
isto i alikvota; alkikvotni tonovi: muz.'
niz tiih tonova koji se javljaju uz
osnovni ton i daju mu
boju i tj. harmonijski gornji
tonovI.
alil uja Rrc'. v. aleluja.
alim Iw. (u pitanji-
ma vere), teolog, mudrac.
. lat. novac za izdravanje,
naroclto dece.
alimentar lat. osoba koja po nekoj oba-
veZI Ih zavetenju prima izdravanje
od nekoga.
alimentadja lat. 1. hranjenje. ishrana; 2.
zakonom ili na osnovu za-
kona sudskom ili drugom odlukom
izdravanje (deteta,
roditelja, rastavljene e-
ne i 3. prenosno: i druga
pomoc ustanovama, pojedincima, rad-
mm organizacijama i sl.
"limentirati lat. 1. snabdevati hranom,
Ishranjivati nekoga; 2. pomagati, pru-
zati potporu, ili
Il("kome rad, opstanak.
,,(ineja lat. nov red u tekstu ili tampa-
llom slogu, nov pasus, odeljak.
"Iir(a) fr. 1. ponaanja
otmen) u s ljudima; 2.
vrsta konjskog hoda; 3. trag
"liskaf lat. - savremeni brod sa
krilima na kojima
kod velikih brzina, koje postie sna-
IIl1n motorima, brod se izdigne nad
vodu i tako dostie brzinu
naziv - hidrokrilae).
"Iitenuija lat. stilska, poetska figura
koja se sastoji u tome to se poduda-
Iaju suglasnici ili grupa suglasnika,
u stihovima pesme
(IIPr. Gna poji po putu putnike);
St' javlja u pratnji stilske figure aso-
lIa/J('e U kojoj se ponavljaju samogla-
snie-i.
nliterirati lat. praviti aliteraciju, izraa-
vati se saliteraCijama.
ulku tur. 1. kolut, prsten, kari-
ka; 2. zvekir, veliki metalni prsten na
kapiji koji slui za kucanje kod dola-
ska u 3. Sinjska alka: viteka
U Sinjskoj krajini u kojoj konja-
lIi"i u trku kopljem i skidaju
alku; isto i halka.
ulkuzar ar. dvorac, dvor, zamak; grad;
Ivrdava.
nikalij ar. so koja se dobija iz pepela
lIIorskih biljaka, potaa.
nikulije ar. oksidi, hidrati i soli alkalnih
III1'tala, luine.
nikuIni ar. 1. koji se odnosi na alkalije;
2. koji ima ukus 3. koji sadri
1I(ki alkalni metal (npr. kalijum, na-
IIijulII).
nlknluidi ar. azotna hemijska jedinjenja
II biljkama (kinin, kokain, kofein,
1I\()rfijum i dr.), koja se kao jaki otrovi
IIpolrebljavaju u medicini.
nlkur Iur. u alci, u
Sinjskoj alci.
nlkt'mija ar. v. alhemija.
nlkemij'ar ar. v.
nikutest lat. provera alkohola u
lI("korn organizmu, kod voza-
('a lIIotornih vozila.
nikuhul ar. 1. piritus, bezbojna,
Isparljiva i lako zapaljiva opojna
35
koja se dobija vrenjem
i destilacijom; 2. naziv za estoka

alkoholizam ar. l. preterano uivanje
alkohola, opijanje, 2. hro-
trovanje organizma alkoholom
zbog stalnog i preteranog uivanja
alkoholnih
alkoholizadja ar. alkoho-
la; meanje alkohola s nekom

alkoholizirati ar. 1. al-
koholom; 2. trovati alkoholom.
ar. koji preterano i
redovno uiva estoka s jakim
alkoholom, pijanac.
alkoholometar ar. - Rrc'. koji
procenat alkohola u esto-
kom
alkoholometrija ar. - postupak
alkohola u esto-
kom
almanah ar. godinji ili povremeni zbor-
nik ili studija broja
autora.
alov velika ribarska mrea.
nerazrunan, koji
je suprotan zdravom razumu.
aloja tropska biljka od koje se
spravljaju neki [ekovi.
alokadja lat. 1. smetanje,
mesta; 2. dobava dobara, sirovina.
alotropan hemij. elemenat koji se
javlja u vie oblika ili stanja.
alotropija postojanje jednog hemij-
skog elementa u dva ili vie ili
gasovitih oblika.
alpinizam lat. sportsko planinarstvo,
penjanje na visoke i teko prohodne
planine.
alpinist(a) lat. planinar koji se
penje na planine.
alt lat. 1. najdublji enski ili glas;
2. s takvim glasom; 3. instrument
je zvuk altu.
alteracija lat 1. promena, izme na
no nagore); 2. pogoranje,
krivotvorenje.
alteracija lat. 1. m uz. promena visine
nekog tona ulestvici; 2. raspadanje
stena pod uticajem zagreva-
nja i atmosferskih padavina.
alter ego lat. 1. "drugi ja", kae se za
koji moe zameniti u svemu
prijatelja; 2. veran, odan prijatelj.
alterirati lat. menjati, pogor-
ati, otetiti,
alternativa lat. izbor dva jedino
reenja, ili - ili.
alternativan lat. koji je u vezi sa alter-
nativom, vezan za izbor jednog od dva
reenja.
alternator lat. maina za proizvodnju
struje.
alternacija lat. 1. 2. za-
menj ivanje, odmenjivanje;
no nastupanje dva glumca u istoj
ulozi; :l. u lingvistici: promena osnov-
nog samoglasnika u (napr. brati
- berem; birati - izbor).
alternira ti lat. 1. smeniti,
zameniti; 2. nastupati u
jednoj ulozi.
altimetar lat. - za merenje
nadmorske visine na letelicama.
altist(a) ital. koji peva alt.
aItokumulusi lat. oblaci sastavljeni od
grudvastih delova, grupisani ili pore-
u nizove koji su
beli ili sivkasti.
aItostratusi lat. beli ili sivi oblaci
veoma oblika.
altruizam lat. ljubav prema drugim
ljudima, rtvovanje za druge, za dobro
ljudi; odanost,
altruisat(a) lat. koji se odlikuje
altruizmom, plemenit,
vekoljubiv.
aluvijalan lat. nanosan, naplavan, stvo-
ren nanosom, naplavom.
aluvij(um) lat. 1. period u
razvoju Zemljine kore; 2. sloj zemlji-
ta nastao nanosima vode.
aludirati lat. aluzije, tj. govoriti o
jednoj stvari, a ciljati na drugu; rugati
se, prebacivati nekome neto, bockati
u formi aluzije.
aluzija lat. govorna figura u kojoj se
govori na posredan, zaobilazan
tj. umesto prave stvari kazuje se njoj
stvar, a koja lako moe da
podseti na onu pravu, kao ono u
narodnoj posloviei: snahu kara, sve-
krvi prigovara.
aluminij(um) lat. metal lak a velike
otpornosti i dobija se iz rude
boksita; ima iroku primenu,
u industriji aviona, i
predmeta.
36
aluniranje lat. pristajanje vasionske le-
telice na Mesec, sletanje.
alunirati lat. pristati letelicom na Mesec,
sletati na Mesec.
alfa 1. prvo slovo alfabeta;
2. prenosno: neki (npr. od alfe
do omege, tj. od do kraja).
alfa-zraci pozitivno naelektrisani
zraci koje isputaju radioaktivne ma-
terije.
alfabet 1. naziv za pismo,
nastao spajanjem imena dvaju prvih
slova (alfa-beta); 2. opti naziv za
sistem pismenih znakova.
alfabetar 1. spisak alfabet-
skim redom; 2. u i
pisanju, osnova,; 3. pn'nosno:
nik u nekoj nauci, vetini, zanatu i sl.
AI Fatah ar. or-
ganizacija palestinskih Arapa, osno-
vana 1965.
alhemija i alkemija ar. naziv za
nu srednjovekovnu herniju, koja se'
bavila raznim eksperimentima, poku-
da metale pretvori u
zlato, te da lek za sve bolesti i
sl.; ipak, u toku tih istraivanja, otkri-
ven je veliki broj hemijskih elemenata
i hemijskih jedinjenja, su udare-
ni temelji modernoj hemiji.
i ar. koji se
bavio alhemijom.
lat. 1. lopov, nevaljalac, varalica;
2. mangup, obeenjak, :l.
s nedostatkom: sakat,
itd.
aldamija ar. islamska bogo-
molja.
am tur. deo konjske opreme za prezanje
konja u kola; isto i ham.
amazonka 1. po mitologiji:
ena-ratnik; 2. prenosno: ratoborna
ena; mukobanja; 3. vrsta
enske haljine za jahanje; 4. vrsta
papagaja.
amajlija tur. talisman, amulet; predmet
ili zapis koji se nosi uza se kao
tobonja zatita od neugod-
nosti, bolesti; isto i hamajlija.
amaksofobija bolestan strah od pu-
tovanja (vonje) prevoznim sred-
stvima.
amal i amalin tur. tereta privat-
nim Iieima; isto i hamal, hamalin.
37
amalgam 1. rastvor nekog metala u
ivi, odnosno legura ive s nekim
drugim metalom; 2. meavina raznih
stvari, spoj, stapanje.
amalgamacija lat. 1. dobijanje zlata i
srebra iz njihovih ruda ive;
2. metala amalgamom.
amalgamisati i amalgamirati lat. 1. pre-
metal, obloiti amalgamom; 2.
rastopiti metal u ivi i tako napraviti
amalgam; 3. vriti amalgamaciju; isto
i amalgamovati.
amalija tur. v. hamaJija.
amaliti tur. v. hamaJiti.
amam tur. tursko kupatilo sparenjem;
isto i hamam.
aman! tur. 1. milost, pomilovanje, opro-
taj; 2. veroispovest, vera; zadata
:1. kao uzvik: zaboga' milost! vere mi'
aman
2
tur. taman, ba, upravo, skoro.
amandman fr. izmena ili dopuna nekog
zakona, popravak, poboljanje zako-
na, tj. predlog za njegovu izmenu ili
dopunu.
amanet tur. 1. poveravanje nekome na
nekog dobra kao znak pove-
renja da biti dobro 2.
sama stvar koja se tako poverava; :1.
potanska poiljka sa

amarela lat. 1. vrsta krupne nakisele
vinje; 2. vrsta kajsije, marelice.
amater fr. koji se iz ljubavi ili
naklonosti bavi nekom
nekom dobro-
voljno, besplatno, a ne profesionalno.
amaterizam i amaterstvo fr. bavljenje
sportom, nekom umet-
ili kojim drugim poslom iz
ljubavi, zabave ili zbog izvesnog smi-
sla za taj posao, tj. bavljenje
IlO, neprofesionalno i besplatno.
ambalaa fr. svi materijali koji slue za
pakovanje robe, omot robe.
.. mbar tur. 1. objekat, skladite za ito
u seoskom 2. pregrada u
vodi za lov riba; isto i hambar.
ambasada fr. 1. diplomatsko predstavni-
tvo jedne zemlje u drugoj zemlji koje
ima najvii rang, najvii stepen; 2.
zgrada tog diplomatskog predstavni-
tva; poklisarstvo.
ambasador fr. diplomatski predstavnik
najvieg ranga, vieg ranga od posla-
nika; poklisar.
ambi- Jat. predmetak u sloenicama sa
i jedan i drugi, oba, oboji-
ca, oboje.
ambivalentan lat. koji ima dvojaku
vrednost, dvojnu vrednost.
ambivalencija i ambivalentnost Jat. dvo-
jaka, dvostruka vrednost; dvostruka
tj. istovremena pOjava
duevnih (npr. ljubav
mrnja) prema istoj osobi.
ambigvitet lat. dvosmislenost, dvosmi-
slica, nejasnost,
nost, sumnjivost,
am bijen (a)t lat. sredina, okolina; dru-
tvo u kojem se radi i
ivi.
ambis 1. provalija, ponor, bezdan;
2. prenosIlo: propast, katastrofa.
ambiseksualan lat. koji ima karakteri-
stiku oba pola; v. biseksualan.
ambidja lat. 1. slavoljubIje,
tatina; 2. pregalatvo, radno angao-
vanje, istrajnost, upornost; :1. snana
elja u postizanju (uspeha u
radu, i sL).
ambidozan Jat. 1. slavoljubiv,
biv, tat; 2. pun ambicije, eljan da
neto postigne.
ambidoznost lat. svojstvo onoga koji je
ambiciozan.
amblem 1. beleg, znamenje; 2. sim-
oznaka, obeleje npr.
grb, zastava kao oznaka karaktera
drave; 3. figura u
obliku neke izreke.
ambrel(a) i amrel ital. l. kiobran; 2.
suncobran.
ambrozija 1. po mitologiji
hrana bogova i njihovih konja
na Ulimpu koja daje mladost i be-
smrtnost; 2. prenosno: jelo koje okre-
pljuje, izvrsno jelo.
ambulanta Jat. zdravstvena ustanova u
kojoj se obavljaju lekarski pregledi i
bez zadravanja bolesnika. u
posteljama (moe biti samostalna lIJ
kao odeljenje bolnice).
amvon u pravoslavnoj crkvi povie-
no mesto ispred oltara (na soleji) sa
kojeg se molitve za vreme bogo-
sluenja; amvon predsta-
vlja kamen koji je odvalio sa
groba Hristovog.
ameba najprostija i-
votinja koja stalno menja oblik.
amelioracija lat. 1. poboljanje, popra-
vljanje 2. plodnosti
zemljita putem isuivanja,
navodnjavanja i sL
ameliorisati i ameliorirati lat. pobolja-
ti, preurediti, popraviti zemljite,
niti ga plodnim.
amen i amin hebr. 1. neka tako bude
(potvrdna u molitvama); 2. preno-
sno: potvrda, priznanje.
Ameri eng. naziv u engleskom
jeziku za sve Amerikance.
amerika n - 1. grubo nebeljeno
platno; 2. vrsta kukuruza duguljasta
zrna; 3. filmski izraz za sliku u kojoj
je glumac snimljen do tri
tela odozgo, tj. do kolena; v. /7oplan i
total.
amerikanidi eng. ime za sve
prastanovnike Amerike
(Severne, Srednje i June).
amerikanizam - 1. izraz u
nekom drugom jeziku, osobito u en-
gleskom jeziku; 2. skup obeleja i
osobina koje karakteriu Amerikance:
aktivnost,
izvanredna poslov';ost, brzina delova-
nja, preduzimljivost, poseban
ivota, mentalitet, itd.
amerikanizadja - 1. pretapanje uselje-
nika u Amerikance, proces asimilaci-
je, 2. preobraaj neke
pojave na (poslovnost,
usavrenost, preduzimljivost
i sL).
amerikanizovati i amerikanizirati - l.
poprimiti, poprimati osobine
ke, tj. dobiti svojstva; 2.
pretopiti se, asimilirati u Amerikanca.
amerikanijada - nekog umet-
dela (film, slika, muzika i dr.)
po tobonjem ukusu povrne
publike, tj. u sadraju provejava sla-
dunjavost, jeftini trikovi, kratkotrajna
efektnost i sL
amerikanistika - nauka o
jezicima i knjievnostima, o
kulturi uopte.
amerikanist(a) - koji se bavi
amerikanistikom.
amerikanka - 1. vrsta vinove loze; 2.
vrsta lubenice; 3. vrsta konice ame-
tipa.
amerikantina - v. amerikanizam i
amerikanijada.
38
amerirati fr. spustiti se avionom na
vodu; v. aterirati.
ametist poludragi kamen
boje (po verovanju starih Grka
je ljude od pijanstva).
ametrija nejednakost, nesrazrner-
nost, nepravilnost.
ametropija naziv za gre-
ke u oku, tj. za kratkovidost i dale-
kovidost.
amin hebr. v. amen.
amini opti naziv za derivate amo-
nijaka.
aminokiseline organske kiseline ko-
je nastaju kao krajnji proizvodi razla-
ganja u procesu varenja.
amida tur. 1. stric; 2. prenosno: starac,
deda.
amnezija ili potpun gubi-
tak javlja se kod
duevnih potresa i kontuzija.
amnestija pomilovanje, potpuno ili
opratanje kazne
licima koje daje najvii dravni organ
ili ef drave.
amnestirati pomilovati, oprostiti
kaznu; v. amnestija.
amonijak bezbojno gasovito jedinje-
nje azota i vodonika; slui za proi-
zvodnju sode, bo-
ja, azotne kiseline i dr.
Amor lat. 1. u starorimskoj mitologiji
bog ljubavi; 2. amor: ljubav.
amoral moralna iskvarenost u
najgorem smislu, odsustvo morala.
amoralan lat. nemoralan, bez mo-
rala, iskvaren moralno.
amoralizam lat. o nepostojanju
morala, odbacivanje morala.
amoralnost lat. odsustvo morala, nedo-
statak morala.
amortizator lat. v. amortizer.
amortizadja lat. 1. postepeni otpis vred-
nosti imovine (maina, zgrada i dr.)
zbog dugog i dotrajalosti;
2. uloenog kapi-
tala u proizvodnju; 3. proglaavanje
nitavnim izgubljene meni ce,
polise osiguranja i sL koji se tim sami
od sebe 4. ublaavanje po-
tresa pri kretanju automobila, aviona
ili drugog vozila.
amortizer i amortizator lat. sprava za
ublaavanje potresa kod sputanja
aviona ili kretanja vozila po nerav-
nom terenu.
39
amortizovati i amortizirati lat. 1. poste-
peno isplatiti; 2. korist od
maine i sL; 3. ponititi menicu, l
sL; 4. ublaiti potres.
amorfan 1. koji nema oblika, bezo-
ruan, nakazan; 2. koji nije u
vidu kristala, koji nema krista-
lastu; 3. prenosno: nacionalno neodre-
nedefinisan, bez jasnih
ideja.
amorfizam 1. bez
oblika; 2. nekristalnost,
ono to nema kristala.
ampelografija nauka koja se bavi
vinove loze... .
amper - jedinica za merenje jakostI
struje (nazvana po
ku Amperu, 1775-1836).
amperaa - jakost struje
izraena u amperima.
ampermetar instrumenat za
merenje struje.
ampir fr. stil mlade industrij-
ske buroazije u I<'rancuskoj
19. veka koji oponaa lUnetnost rim-
skog carstva; karakteristike: pretera-
na natrpanost, grubost i ra-
skonost.
amplituda lat. 1. udaljenost od
ravnotenog poloaja klatna ili tela
koje se njie 2. prostranstvo
irina, zahvat; :1. na horizontu udalje-
nost izlaska i zalaska sunca,
.1. prenosIlo: bogatstvo,
na, sjaj, sposobnost. .
IImplifikativ lat. v. augmentatIv.
alllplifikator la t. za
slabih impulsa talasa (naJ-
u radiotehnil'1); uopte.
amplifikadja lat. preterano opirno
izlaganje jedne misli, gomilanje nepo-
trebnih, suvinih
amplifikovati i amplifieirati lat. suvie
opirno izlagati neku misao, gomilati
suvine u govoru.
ampula lat. zatvorena uzana
s lekom za ubrizgavanje.
amputacija lat. 1. odsecanje (operativni
zahvat) dela bolesnog tela; 2. preno-
sn(}: potpuno, nasilno odvajanje nekog
dda od celine.
alllputirati lat. izvriti amputaciju, od-
deo tela, odstraniti.
anrrel ital. v. ambrel.
amulet lat. predmet koji toboe ima
da titi, amajlija.
amfibija 1. vodozemac, ivotinja
koja ivi na kopnu i II vodi (aba i dr.)
2. biljka koja raste na zemlji i u vodi
(rogoz, evar i dr.); 3. motorno vozilo
koje se moe kretati po zemlJI I po
vodi.
amfibolija dvosmislice, dvosmisle-
nost misli.
amfiteatar l. pozorite pod vedrim
nebom ovalnog oblika, sa stepenasto
seditima i arenom u sre-
dini; 2. studentska sluaonica.
amfora glineni sa
uskim (kod starih Grka i
Rimljana).
an tur. kafana; is/o i han.
a na baptizam verski pokret koji za-
hteva ponovno krtenje u zrelim godi-
nama.
anabaptist(a) pristalica anabap-
tizrna.
anagnosti obrazovani robovi ili slo-
bodnjaci kod starih Grka i Rimljana
koji su sluzili kao ili
u boljim
anagnostid pesnici u staroj
koji su svoja dela pisali samo
za u uem krugu, a ne za
prikazivanje publici.
anagogija 1. tajno, tuma-
tajnovitih
mesta iz biblijskih knjiga; 2. trazenJe
skrivenog, tajnog smisla u nekom
knjievnom delu.
anagram 1. obratno
(npr. mir od Rim); 2. zagonetka koja
sc sastoji u premetanju slova jedne

anagraf 1. lekarski recept; 2. popis
(registar) stanovnitva.
anadiploza ud\la-
janje; figura kota se sasY)Jl u
tome to naredni stih poemje reCJu Ih
kojima je prvi zavren.
anakonda -- vodena zmija trop-
ske Amerike.
anakreontika pesme ispevane u du-
hu i stilu Anakreona pesnik,
iveo u 6. veku pre n.e.; pisao epigra-
me, elegije i lirske pesme u kojima je
opevao vino i ljubav).
anakreonski koji opeva ljubav
ivotne radosti; v. anakreontika.
anakronizam v. anahronizanJ.
analan lat. koji se odnosi na anus,
(zadnji otvor debelog creva).
analgezija neosetljivost prema bolo-
vima, bezbolnost.
analgetik sredstvo za ublaavanje
ili suzbijanje bola.
anale ital. priredba koja se
odrava svake godine; v. bijenale.
analeptika nauka o popravljanju
zdravlja.
analeptid sredstva za oivljavanje,
za i okrepljenje.
osveava-

anali lat. 1. letopisi, istorijski spisi u
kojima su najvaniji zapisa-
ni hronolokim redom, po godinama;
2. naziv za
analiza metod istraivanja
putem rastavljanja nekog predmeta na
njegove najprostije sastavne delove;
rastavljanje, nekog poj_
ma u njegove oznake; suprotno:
sinteza.
analizator lat. 1. prizma za ispitivanje
svetlosti; 2. sprava za
ispitivanje mree; 3.
organ koji analizira spoljne utiske; 4.
onaj koji u primenjuje
analizu.
analizirati lat. rastaviti, pu-
tem analize; rastavljati na osnovn!'
elemente; vriti ispitivanja, analizu.
analitika o
nauka o rastavljanju sloenih sudova i
(silogizama);
metoda: istraivanja koji polazi
od posledice ka uzroku, od opteg ka

lice koje vri analizu,

analog jednog jezika koja, po
poreklu, obliku itd., odgo-
vara drugog jezika.
analogan podoban, saglasan,
srodan.
analogizam izveden po
analogiji, po
analogizirati sravniti,
dokazivati, na osnovu
na osnovu analogije.
40
analogija
nost dve stvari; istovrsnost ili
jednakost odnosa; slaganje, podudar-
nost, srodnost.
analogija juris lat. pravna, sa-
glasnost s pravnim
analogisti predstavnici pravca u
filologiji koji, suprotno ano-
malistima, shvataju analogiju kao pri-
rodnu tendenciju za veze
misli i iskaza.
analogon koji po odgovara
drugom, analogon ra-
donis: neto to odgovara razumu, to
je u skladu sa razumom.
analfabeta nepismen, neznalica,
onaj koji ne zna ni azbuku.
analfabetizam opta nepismenost,
neznanje.
anamneza I. podaci koje bolesnik
daje lekaru o bolestima koje je bolo-
vao do momenta dolaska na
predistorija bolesti; 2. sposobnost

ananas lat. vrsta tropske biljke, ukusna
ploda, poreklom iz Amerike.
ana plas tika Uklanjanje raznih tele-
snih nedostataka hirurkim putem;
hirurgija.
anarhizam I. 2. malogra-
marksizmu neprijateljska
struja koja svaku dravu, pa i
diktaturu proletarijata; ne priznaje
red, disciplinu, autoritet, ulogu dra-
ve u prelaznom periodu; ne priznaje
ulogu proleterske partije.
anarhija I. nered haos'
stanje drutva u kome 'potpun'o
staje vlada zakona i svakog autorite-
ta; 2. neplanska, neorganizovana,
proizvodnja i raspodela
u privredi.
anarhist(a) pristalica anarhije u
drutvu, pobornik
anarhoindividualizam teza o
nju od drutva, koje
svodi drutvo na slobodnog pojedinca
kome nikakav red, nikakav zakon ne
srne biti nametnut.
anarholiberalizam tenja da se
ostvare slobode u stanju bez-
nereda i haosa drutva.
anarhosindikalizam
struja u pokretu (pod uti-
cajem anarhizma) koja zastupa tezu
da radnici mogu popraviti svoj eko-
nomski poloaj trajkovima i uzaja-
mnom bez borbe i
osvajanja vlasti.
anastaza ponovo ustajanje, uskr-

anastrofa menjanje mesta u
to kvari stil; npr. "Kazao
sam mu ja to", umesto: "To sam mu ja
kazao".
anatema 1. prokletstvo (crkveno); 2.
iz crkve.
anatemisati i anatemizirati 1. pro-
kleti, proklinjati; 2. iz crkve-
ne zajednice; 3. otro osuditi.
anatom u anatomiji.
anatomija 1. nauka koja
i sastav ivih
ivotinja, biljaka); 2. vetina
vanja (seciranja) tela; 3.
oblik i propor('ije jednog organizma.
njegovih delova i organa.
anafora poetska figura kod koje
vie stihova, ili delova
nica istom
anafrodizija gubitak seksualnog

anafrodizijak sredstvo za potiskiva-
nje spolnog nagona.
anafrodit koji nije sposoban
da oplodi.
anahoret(a) pustinjak, isposnik,
usamlj('nik koji ivi sam,
anahronizam i anakronizam l. po-
greno vrem('na kod opisa
2. smetanje stvari i doga-
daj a u vreme u koje ne spadaju; :1.
zastarelost nesavremenost;
odravanje zastarelih i prei-
velih shvatanja.
an hlok fr. sve ujedno, sve skupa, ukup-
110,
allgaman fr. 1. zaposlenje po ugovoru
umetnika (glumca, itd.); 2.
radna, ugovorna obaveza; 3. uzimanje
u ratnim operacijama.
angaovan fr. 1. zaposlen po ugovoru,
obavezan; 2. uzet u slubu, zauzet
slubenim, radnim obavezama.
allgaovati i angairati fr. I. primiti u
slubu po ugovoru, uzeti u slubu; 2.
preuzeti obavezu po ugovoru; 3. zau-
zdi se za neto, pokrenuti neku dru-
st\'enu akciju; 4. umeati se u neto,
uplesti se u neto; 5. uvesti u borbu
41
vojne jedinice; 6. upotrebiti
sredstva.
angelologija nauka o
(Krlea).
angelus lat. molitva uz i jutar-
nja zvona (kod katolika).
angina lat, zapaljenje, upala krajnika;
bolest grla, drela; guobolja.
angina pektoris lat. bolest srca, arterio-
skleroza arterija;
stezanje grudi.
Angli lat. germansko pleme koje se
doselilo u 5. veku n.e. u Englesku.
anglika lat. sva dela pisana na engle-
skom jeziku ili sva dela pisana o
Englezima (npr. u nekoj biblioteci).
anglikan i anglikanac lat. pripadnik
engleske dravne protestantske crkve.
anglikanizam lat. veroispovest u Engle-
skoj koja predstavlja kompromis
kalvinizma i katolicizma.
Anglikanska crkva lat. engleska prote-
stantska dravna crkva kojom upra-
vljaju dva mitropolita i 24 episkopa,
episkopaina crkva.
anglist(a) lat. onaj koji sc bavi anglisti-
kom, u toj grani nauke.
anglistika lat. I.
engleskog jezika i knjievnosti; 2. stu-
diranje engleskog jezika i knjiev-
nosti.
anglidzam lat. I. engleska koja se
u nekom drugom jeziku; 2.
neka osobina engleskog jezika preneta
u neki drugi jezik; :l. izvesno svojst\()
engleskog jezika.
Angloamerikand - Amerikanci engle-
skog porekla.
Anglo-Amerikand - Englezi i Ameri-
kanci zajedno.
angloman lat. koji preterano ceni
i uzdie SVI' to je ('nglesko.
anglomanija lat. preterana ljubav prema
Englezima i svemu to je englesko.
Anglosasi - germanska plemena (Angli,
Sasi, Juti) koja su u 5, i 6. veku
prodrla u V. Britaniju.
Anglosasi i Anglosaksonl'i - narodi
kojima je maternji jezik engl('ski (En-
glezi, Amerikanci, Australijanci, No-

anglofil lat. prijatelj Engleza, koji voli
sve to je englesko.
anglofob lat. koji mrzi Engleze i
sve to je englesko.
anglofobija lat. strah od Engleza;
mrnja prema Englezima.
anglofonske zemlje - zemlje u kojima
se, pored jezika, govori jezik
bivih (pre svega u ko-
lama srednjeg i vieg obrazovanja, u
publicistici i dnevnoj tampi, drav-
nim slubama, diplomatiji i sl.); to su
Zambija, Indija, Kenija, Uganda,
Zimbabve i dr.
angora-vuna - vuna od angorske koze i
oplemenjenog angorskog zeca (ima
tanka i duga vlakna svilasta sjaja);
naziv prema gradu Angora (staro ime
Ankare) u Maloj Aziji.
angro fr. naveliko (trgovina naveliko).
andante ital. u muzici: oznaka za ume-
reno brzi tempo.
andezit - vrsta vulkanske stene, nosi-
lac bakarne, olovne i srebrne rude.
anderJ.,'l'aund eng. pokret protiv establi-
menta u stilu ivota sta-
novanje, odnosi) u publici-
stici, umetnosti, knjievnosti pedese-
tih i ezdesetih godina 20. veka; po_
stoje andergraund filmovi, muzika,
novine. stripuvi i sl.
andosirati fr. potpisati meni cu na pole-
i time je preneti na drugog.
andosman fr. potpis meni ce na
prenos meni ce na drugog.
Andora - nezavisna mala
republika u Pirinejima pod pansko-
-francuskim protektoratom.
andragogija nauka o vaspitanju i
obrazovanju odraslih osoba; pedago-
gija odraslih ljudi.
andrak pers. nevolja, zlo,
vrag, sila.
andramolje stvari bez ikakve vredno-
sti: dronjci, prnje, drangulije.
andro- predmetak u sloenicama sa

androgamija mukog ga-
meta enskim.
androgenija v. androgonija.
androgizam v. hermafroditizam.
androgin 1. s mukim i en-
skim osobinama; dvospolac, herma-
frodit; 2. dvospolna ivotinja ili bilj-
ka; 3. cvet na kojem su prvo muki, pa
onda enski cvetovi, ili uz enske i
!lekoliko mukih cvetova.
42
androginija 1. dvospolnost, herma-
froditizam; 2. muki i enski cvetovi
zajedno.
a ndrogonija i androgenija 1. stvara-
nje prvog 2.
ljudskog roda.
android automat u obliku
ve napravljen robot.
androIit okamenjen ljudski kostur.
andrologija nauka koja se bavi
preranog starenja, oso-
bito kod mukaraca.
andromanija preterana ene
za mukarcima, nezasitost, upaljenost
ene, nimfomanija.
Andromaha mitolos'ki: tip plemeni-
te a ene i majke, koja je
posluila kao lik u tragedijama Euri-
pida i Rasina (bila je ena
trojanskog junaka Hektora, a posle
njegove pogibije robinja Ahilovog sina
Pira i s njim rodila tri sina; posle, kad
je ovaj poginuo, postaje ena brata
Hektorova).
Andromeda l. u mitolo-
giji etiopijskog kralja Kefeja;
naljutivi bogove bila je rtvovana
morskom ali je spasao Per-
sej; 2. naziv na severnoj
nebeskoj hemisferi u kome se nalazi
galaksija.
andromolje stvari bez ikakve vred-
nosti: dronjci, prnje, drangulije; v.
andramolje.
androsteron muki spolni hormon.
androtomija
to ljudskog lea, radi ispiti-
vanja.
androfag ljudoder; v. kanibal.
androfob onaj koji se plai ljudi,
mukaraca.
androfobija bolestan strah od mu-
karaca.
androfonomanija ludilo koje goni
ljude na vrenje ubistava.
1. boanski glasnik, polubo-
ansko krilato u ljudskom obliku;
2. prenosno: svih vrlina, suta
dobrota.
anegdota kratka, duhovita
ala.
onaj koji pie ili
anegdote.
lIneks Jat. 1. dodatak, prilog (npr. ugo-
voru); 2. dodatak glavnom
skom objektu (dogradnja).
lIneksija fr. nasilno prisajedinjenje, pri-
pajanje teritorije; aneksiona kri-
za: kriza nastala zbog austrougarske
aneksije Bosne i Hercegovine (1908).
lIneksionizam lat. politika prisvajanja
t teritorija.
uneksionist(a) lat. pristalica aneksije.
IJnektirati lat. nasilno pripojiti te-
ritoriju; prisvojiti, proglasiti svojom
tj. izvriti aneksiju.
lInekumena deo Zemlje na kojem se
ljudi ne mogu stalno nastaniti (Ark-
t'ik), Antarktik, pustinje, vi-
soke planine); v. ekwnena.
anemija malokrvnost, oboljenje koje
dolazi zbog smanjenja broja crvenih
krvnih zrnaca i hemoglobina (krvne
boje).
1. malokrvan, slabokr-
van; 2. prenosno: bled, nesposoban za
ivot.
1II1cmii"ar koji boluje od
anemije.
malokrvnost, slabokrv-
nost.
1I11cmograf sprava koja automatski
belei smer i vetra.
1I11cmologija nauka ovetrovima;
vetrova.
lIIIcrnometar l. sprava za merenje
brzine gas a ili vazduha; 2. u
meteorologiji: anemOh'Taf.
nncmometrija merenje brzine i snage
v('tra.
lInernnpatija vazdu-
hom, klimatsko
1I11CIlloskop vetrokaz, sprava koja
pokazuje smer duvanja vetra.
lInClllnstat sprava koja slui za
provetravanje prostorija.
1I1ltmofilija opraivanje biljaka po-
sredstvom vetra.
alltpiJ.,'l'af knjiga ili spis bez
naslova.
1Il1t,roid metalni barometar bez ive
za merenje atmosferskog pritiska.
1Il1t,rnmetar instrumenat za merenje
ne i brzine vetra.
lIm'stczija 1. neosetljivost prema
bolu koja nastaje od bolesti, ozleda
i.ivaca ili mozga; 2. ve anestezi-
Ja (neosetljivost pojedinih delova tela)
43
nastaje ubrizgavanjem kokaina ili
tvari, to se kod operacija.
anesteziolog lekar, specijalista za
anesteziologiju.
anesteziologija grana medicine,
nauka o anesteziji.
anestezirati dati injekciju anesteti-
ka, opiti deo tela, umrtviti.
anestetik i anestezin sredstvo za
postizanje anestezije, tj. za
izazivanje neosetljivosti delova tela
operacije.
anestetist(a) i onaj koji
ubrizgava sredstvo za izazivanje neo-
setljivosti tela operacije.
an eneral fr. uopte,

anil ar. biljka od koje se pravi indigo,
poreklom iz Indije.
anilin ar. bezbojno, otrovno
no ulje od kojeg se spravljaju anilin-
ske boje i razna hemijska jedinjenja
(dobija se od indigo-biljke).
anima lat. 1. duh, dua; 2. enska strana
u ljudskoj podsvesti, bez obzi-
ra na pol (po Jungu).
animal lat. ivotinja; ivo ivi
stvor; animal rat'iollale: misaona ivo-
tinja oznaka za
razliku od drugih ivih
animalan lat. ivotinjski, to pripada
ivotinji, to je svojstveno ivotinji ili
od ivotinje; preterano
neobuzdan, telesan, bez duhovnosti,
bez emocija; animaIna hrana: hrana
koja od ivotinja: meso, mleko,
jaja, itd.
animalizam lat. 1. ivotinjstvo; ivotinj-
ski postupak; preterana i tele-
snost, bez emocija, to je svojstveno
ivotinji; 2. oboavanje, kult ivotinja,
kod primitivnih naroda.
animalije lat. ivotinjska tela; jela od
mesa; suprotno: vegetabilije.
animalist(a) lat. 1. skulptor, kipar koji
vaja skulpture ivotinja; 2. slikar koji
slika ivotinje.
animalitet lat. ivotinjstvo, ivotihjska
priroda.
animalnost lat. naklonost prema onome
to je animalno, ivotinjsko, bez ose-
tj. to je telesno,
animato ital. ivahno, oduevlje-
no, zanosno, vatreno.
animator lat. 1. i zavr-
nih pokreta u crtanim filmovima; 2.
onaj koji
osoba koja animira mase za
kulturne i zabavne delatnosti (npr
animator kulture).
animadja lal. 1. oivljavanje, podstica-
nje, oduevljavanje; 2. organizovanje
kulturnih i kulturno-zabavnih delat-
nosti; 3. zahvati animatora u crtanom
filmu.
animizam lat. 1. primitivno verovanje da
sve u prirodi (ivotinje, biljke, stvari,
pojave) ima duu, to je osnov svih
religija; 2.
shvatanje da je dua osnov svega
materijalnog.
animirani film lat. film snimljen animi-
ranjem, tj. "oivljavanjem" crtea ili
lutaka.
animirati lal. 1. razveseliti, odueviti,
raspoloiti, zabaviti, oiveti, oivlja-
vati, "udahnuti duu"; 2. prenosilo:
podsticati, bodriti, sokoliti, pokretati.
animir-dama lal. zaposlena ena u baru
koja slui za zabavljanjp gostiju da
bi ih navela na to troak.
animo lat. 1. duevno raspoloenje, ti-
mung; 2. animo: samo hrabro odva-
no!
animozan lat. koji je neprijateljski ra-
spoloen prema nekome,
animoznost i animozitet lat. neprijatelj-
sko raspoloenje prema nekome ili
mrnja, ogor-

animus lat. 1. duh, dua; 2. muka
strana u ljudskoj podsvesti, bez
obzira na pol (po psihologu Jungu); :L
aktivnog neprijateljstva.
anis lat. biljka od se ploda dobija
a slui i kao lek protiv kalja.
anker lat. 1. kotva, sidro, lenger za
odravanje stabilnosti broda u vodi; 2.
kalem namotan bakarnom icom, koji
se, u dinamomainama, u mag-
netnom polju.
anketa lal. slubeno istraivanje, priku-
pljanje, ispitivanje podata-
ka iz odgovora vie lica na postavljena
pitanja u upitniku (anketnom listu) na
osnovu kojih se donosi neka odluka,
zakon, itd.
anketar lat. 1. lice koje sprovodi anketu;
2. u anketi.
44
anketirati lat. voditi, izvriti anketu;
istraivati ispitivanjem ljudi.
anlaser nem. za sta-
vljanje u pokret motora (mali elektro-
motor koji uzima struju iz akumulato-
ra); v. starter.
an mas fr. u masi, sve skupa,
anoda pozitivni pol izvora
ne struje; suprotno katoda.
anomalan neredovan, nepravilan,
koji odstupa od pravila,
anomalija 1. nepravilnost, odstupa-
nje od pravila; izuzetnost; 2. ugao
kojeg sc poloaj pla-
nete ili komete prema Suncu.
anomalisti predstavnici pravca u
filologiji, koji, suprotno ana-
logistima, da postoji veza
misli i iskaza.
anomalologija nauka o nepravilno-
stima u jeziku.
anoniman bezimen, nepotpisan, ne-
poznat, bez imena autora.
anonimnost i anonimitet bezime-
nost, nepoznatost pisca.
anonim(us) lat. pisac koji ne potpisuje
svoje ime, nepotpisan, bezimen; ne-
poznat.
anonsa fr. oglas, objava (u novinama);
insert, reklama; mali oglas.
anonsirati fr. oglasiti, oglaavati (u no-
vinama), obznaniti.
anorgazmija doivlja-
vanja orgazma bilo kojeg ljubavnog
partnera iz uzroka.
anorganologija nauka koja
va mrtvu prirodu, minerale.
anorganski mrtav, bez ivota, koji
nema organe; koji pripada neivoj
prirodi ili od nje (npr kamenje,
rude).
anormalan nepravilan, nenormalan,
koji odstupa od zakona, pravila.
anorhija bezmudost, odsu-
stvo mukih spolnih lezda.
anotadja lat. 1. napomena, primedba,
objanjenje; beleka; 2. popis zaple-
njenih stvari.
anotirati lat. 1. pribeleiti, staviti pri-
medbu; 2. popisati neto, zapisati.
an pasan fr. 1. u prolasku, uzgred,
usput; 2. nepravilan prolaz peaka u
ahu.
an profil fr. u profilu, gledano sa strane.
45
IInsambl fr. 1. zajednica, celina, skup,
grupa; 2. grupa ili glumaca
za nastup; 3. enski sako i
suknja od iste tkanine.
IInt- i anti- predmetak u sloenica-
ma sa protiv, prema.
IIntabus sredstvo, lek protiv uiva-
nja alkohola.
IIntagonizam 1. uzajamna netrpelji-
vost, suparnitvo, neprijateljstvo; tr-
venje zbog suprotnosti interesa i mi-
ljenja; 2. sukob (npr. klasni antagoni-
zam proletarijata i buroazije).
IIntagonist(a) 1. protivnik, rival,
takmac; 2. koji dejstvuje suprot-
no drugom
antanta fr. savez, sporazum, sloga; Veli-
ka antanta: Savez Engleske, carske
Rusije, Francuske, SAD i nekih manjih
drava (za vreme prvog svetskog ra-
ta); Mala antanta: Savez Jugoslavije,
i Rumunije
prvog i drugog svetskog rata.
Antarktik oblast Zemlje oko Junog
pola.
junopolarni, sve to se
odnosi na Juni pol Zemlje.
antedatirati i antidatirati lat. mesto da-
nanjeg staviti raniji datum.
Antej - nepobediv sve dok
stoji na zemlji (po mitologiji
heroj, sin Posejdona, boga mora l
Geje, boginje zemlje; po predanju ne-
pobediv u borbi sve dok se doticao
zemlje, svoje majke; pobedio ga Hera-
klo, koji ga je podigao uvis i udavio).
antena lat. sprava za odailjanje i
primanje elektromagnetnih talasa,
za visoku motku.
untestat lat. lice kome je testamentom
ostavljeno neko zavetenje.
"nte faktum lat. pre doga-
v. post faki um.
ante festum lat. pre tj prera-
no; v. post festum.
IInti- predmeta k u sloenicama sa
protiv, prema.
antialkoholizam pokret protiv ui-
vanja alkoholnih
trezvenjak, protiv-
nik uivanja alkoholnih
antibarbarus 1. protivnik
surovosti i zastranjivanja u jeziku; 2.
knjiga u kojoj se nalaze uputstva za
izbegavanje barbarizama (varvariza-
ma) u jeziku; 3. sastav
protiv duevnog i drutvenog barbar-
stva (varvarstva); 4. protivnik upotre-
be stranih
anti bebi pilule lat. sredstvo protiv
protiv ene.
antibioza razvitka jed-
nog mikroorganizma delovanjem
drugog.
antibiotik supstanca biolokog po-
rekla koja razvoj bakterija
(penicilin, streptomicin i dr.); dobija
se iz nekih gljivica.
antivitamini lat. supstance koje
vaju dejstvo vitamina time to ih
razaraju ili to se s njima vezuju za
iste receptore u
antigeni lat. supstanca, pro-
teinska, koja izaziva imunsku, tj. za-
titnu reakciju organizma
mu otpornost), antitela.
Antigona junakinja istoimene dra-
me pisca Sofokla, koja
ljubav prema bratu,
makakav on bio
untidatirati v. an teda lira Ii.
antidemokratski stav protiv demo-
kratije, protiv vladavine naroda.
onaj koji je neprija-
teljski raspoloen prema
dinastiji.
antika lat. 1. period kulturne istorije
i Rima u doba robovI asni
poretka; 2. umetnost i vaspitni ideali
pomenutih naroda; 3. predmeti iz do-
ba procvata i rimske umetnosti;
4. davno, drevno nestalo vreme, da-
leka, nepovratna prolost; 5. preno-
sno: retkost, neto izvrsno.
antikva lal. naziv za uspravno tampana
slova latinice, za razliku od kurzivnih
slova, koja se ukoso tampaju; antik-
va nastala u 15. veku.
antikvar lat. 1. trgovac starim knjigama
i drugim starinama (antikvitetima); 2.
poznavalac starina i starih spome-
nika.
antikvara n lat. stari, polovan, upotre-
bljavan, zastareo.
antikvarnica i antikvarijat lat. trgovina
starim knjigama i retkim
predmetima.
antikviran Jat. zastareo, u starinskom
stilu, na
antikvirati lat. 1. zastareti; proglasiti
neto zastarelim, preivelim; 2. odba-
citi, kao zastareo, zakon, propis.
antikvitet lat. 1. stara stvar velike umet-
vrednosti; 2. retkost, iz drevne
prolosti; 3. prenosno: neto zastarelo.
antiklerikalizam pokret protiv nad-
crkve i svetenstva.
antiklimaks prelaz od izraza
ka slabijim; opadanje, smanjivanje,
sputanje; obrnut proces u odnosu na
klimaks; v. klimaks.
Antikrist v. Antihrist.
suprotan lo-
gici, besmislen, nedosledan.
antilopa tropska ivotinja iz porodi-
ce upljorogih preivara; u Evropi od
ove vrste postoji samo gazela.
antimaterija skup u
atomu, negativno jezgro sadri
antiproton i ant.ineutron.
koji razbija tugu,
koji razvedrava, raspolo-
enje.
antimentalizam pozitivizam u lin-
gvistici, predmeta lingvi-
stike na ono to je neposredno dato u
govoru, ne o umnim
(mentalnim) procesima, vezanim s
prime nom jezika.
antimerija poetska figura koja na-
staje kad se zamenjuju npr. kad
se upotrebi imenica umesto prideva:
rumenika vino - rumeno vino.
antimilitarizam borba protiv
militarizma, pokret protiv rata.
antimins -lat. u pravoslav. crkvi
platno sa slikom polaganja Hrista u
grob, platanica.
antimon lat. krt metal; slui za izradu
legura sa olovom, cinkom i dr.
koji je protiv mo-
narhijskog oblika vladavine.
antimonit glavna ruda iz koje se
dobija antimon.
antinomizam odbijanje svakog za-
kona iz religioznih i drugih
pobuda.
antinomija zakona
sa samim sobom, tako da ga dve'
sukobljene strane mogu, svaka za se-
be, u svoju korist.
antipapa protupapa, papa ne-
priznat od slubene crkve; u istoriji je
bilo nekoliko razdoblja kada su, neza-
46
dovoljni kardinali, birali drugog papu
(tako, najdue razdoblje s drugim pa-
pom bilo je od 1309. do 1377. kada su
protupape stolovale u Avinjonu
(Francuska); ukupno je bilo u istoriji
35 antipapa.
antipapizam organizovana bor-
ba protiv rimskih papa.
antiparalelogram ravnokraki
trapez.
antipasat vetar koji, na visini od
4.000 m, duva protiv pasata.
antipatija odbojnost, odvratnost,
nenaklonost prema nekom licu ili ne-
koj stvari; suprotno: simpatija.
odvratan, nemio, nepri-
jatan, mrzak; suprotno:
antipiretici sredstva za sniavanje
visoke telesne temperature.
antipirin vrsta antipiretika, sred-
stvo za snienje telesne temperature.
antipod l. stanovnik na suprotnim
zemaljske kugle; 2. preno-
sno: sa pogledima i
crtama karaktera u odnosu na drugog

antisemit(a) neprijatelj Jevreja i
njihovog ivota.
antisemitizam neprijateljski stav
prema Jevrejima, jedan od oblika ra-
snog ovinizma; stvorena
mrnja i strah, judofobija.
antisepsa postupak radi
nja razmnoavanja zaraznih klica koje
izazivaju oboljenja, kod
nja rana.
antiseptik(um) hemijsko sredstvo
radi unitavanja zaraznih klica.
koji sepsu,
zarazu, koji unitava klice.
antisodjalan nedrutven, upe-
ren protiv opteg dobra ljudi.
antiteatar grL'. naziv za moderne pozori-
ne komade koji se odlikuju samo
iznoenjem golih bez fabule,
bez izrazite dramske radnje.
antiteza suprotnost, tvr-
koje se s drugim
(tezom) nalazi u odnosu
tj. suprotstavljanja; protivna tvrdnja,
drugi od tri stupnja
(teza, antiteza, sinteza) u Hegelovoj
dijalektici koji po-
ricanje polaznog stanja u procesu ra-
zvitka; poetska figura koja izraava
dva pojma koji su sebe jako
(npr. Ja bosiljak sijem, meni
pelen slovenska antiteza
poetsko nabrajanje vie predmeta ili
pojmova koji imaju svoj-
stvo sa predmetom, a
zatim negiranje tih predmeta ili poj-
mova; npr.:
Sto se bljeli u gori zelenoj?
II su snijezi, il su labudovi.
Nit su snijezi, nit su labudovi
je ator age Hasanage.
antitelo protivotrov u organizmu
kao odbrana od bolesti; v. antigeni.
antitoksin protivotrov, materija u
krvnom serum u koja ima svojstvo da
organizam od oboljenja, zaraze
(antitoksin nastaje u organizmu pod
dejstvom toksina).
antituberkulozni namenjen suzbija-
nju i tuberkuloze.
antifaizam organizovana bor-
ba. protiv faizma; slobodarstvo, na-
prednost; pokret protiv fai-
ideologije.
antifebrilije lekovi protiv groznice.
antifeminizam protivljenje fe-
minizmu kao pokretu.
antifemisit(a) protivnik femini-
pokreta.
antifona pevanje dvaju
crkvenih horova; zapev, otpev.
antifonija 1. besmislica,
2. otpevanje, otpev.
antifraza govorna figura u kojoj se
eljeni pojam suprotnim
npr. kae se: to je pametno, mada je
vrlo glupo.
antifriz -eng sredstvo koje
hladnjaka u automobilu.
antiheroj heroj oso-
bina, suprotnih od konven-
donalnih herojskih vrlina u
romanima; npr. glavni junak Haeko-
vog romana vejk je antiheroj (u
romanu "Dobri vojnik vejk").
Antihrist i Antikrist 1. po
skom verovanju protivnik Hrista, koji
se navodno pojaviti pre tzv. sud-
njeg dana; 2. prenosno: neprijatelj
vrag; nemoralan, neka-
rakteran
anticikIon 1. oblast visokog vaz-
dunog pritiska u se centru
zapaaju strujanja od centra prema
47
periferiji; 2. nebo bez oblaka i mi-
-rno, lepo vreme.
anticipativan lat. prevremen, preran,
koji se obavlja pre roka, unapred.
anticipator lat. koji ide napred,

antidpadja lat. 1. predujam, akontacija,
uzimanje novca unapred; 2. stvaranje
suda ili predstave o unapred,
tj. prihvatanje nekog suda
unapred kao da je istinit, s tim to
se on kasnije dokazati (potvrditi).
antidpirati lat. 1. unapred uzeti (ili
uzimati) neto (npr. platu); unapred
primiti (ili primati); 2. stvoriti zaklju-
o unapred.
antii'ki lat. koji se odnosi na staro
rimsko i doba, na nauku i
kulturu, na umetnost Grka i Rimlja-
na; koji se odnosi na davninu.
antologija zbirka izabranih, po po-
sebnom kriterijumu, knjievnih dela u
stihu ili u prozi; zbirka najboljih
knjievnih ostvarenja.
onaj koji se bavi sasta-
vljanjem antologije.
antoriirni suprotne po
npr. toplo-hladno; kriv-prav.
antonimija svojstvo suprotnog zna-
nekih v. antanimi.
antonomazija pes stilska figu-
ra (trop) kada se vlastito ime upotrebi
za neki opti pojam (npr. Ci(,eron
umesto" veliki besednik" (ili obratno:
"veliki besednik " umesto Ci('eron).
antraks crni prit, prostrel, opasna
zarazna bolest.
antradt najbolji kameni ugalj koji
ima visoku vrednost.
antre fr. 1. malo predsoblje, predvorje;
2. predjelo; 3. ulaznica.
antreelj lat. 1. mesto nasred konjskog
samara dva tovara sa strane;
2. teret, tegoba, nevolja.
antr nu fr. nama, u oka, u
poverenju kazano.
antropo- prvi deo sloeni ce u
nju: ljudi.
antropobiologija deo biologije koji
ivot
antropogenetika i antropogenija
nauka o postanku o njegovom
razvitku i o postanku ljudskih vrsta.
antropogeografija nauka koja prou-
i uticaj prirode na
kove telesne i duevne osobine.
antropognozija nauka o poznavanju

antropognost dobar poznavalac
ljudi.
antropogonija nauka o postanku

antropografija nauka o
telu.
antropozoik period razvoja Zemlje
u se javlja ovo
doba deli se na dilivij (doba potopa) i
aluvij (dananje doba).
antropozofija
o saznanju sveta
dUhovnim opaanjima.
antropoid majmun
(gorila, orangutan,
antropoistorija istorija isto-
rija ljudskog drutva uopte.
antropokemija v. antropohemija.
antropolatrija oboavanje
izraz i za tzv. kult
antropolog koji se bavi
antropologijom.
antropologizam koje zastupa
gledite da je sve to radimo i saznaje-
mo uslovljeno ljudskom prirodom.
antropologija nauka koja
na osnovu anatomije, fiziolo-
gije, psihologije, istorije, sociologije,
filozofije, arheologije i lingvistike
antropometar sprava za merenje
visine
antropometrija merenje i ispitivanje
tela i odnosa u poje-
dinih njegovih delova drugih
osobina.
antropomorfan koji
ima oblik.
antropomorfizam nena
gledanja po kome predmeti, ivotinje i
prirodne pojave poseduju ljudska
svojstva; prikazivanje boanstva ili
prirodnih pojava u ljudskom liku.
antropomorfologija nauka o oblici-
ma tela.
antroponim vlastito ime.
antroponimija deo nauke o jeziku
koji imena.
antroponomija 1. nauka o zakonima
koji vladaju u ivotu; 2. po
Kantu: zakonodavni razum
48
antropopatizam iantropopatija
shvatanje da je bog koje ima sve
ljudske osobine, koje i eli isto
to i
antropoplastika .. slikanje ili vajanje

antroposkopija ve tina da se po
crtama lica o umnim i karak-
ternim osobinama
antroposomatologija nauka o sasta-
vu i osobinama tela.
antropospeleologija nauka koja
tragove u
antroposfera ivotni prostor na Ze-
mlji koji je pod uticajem
antropoteizam oboavanje i
sve ono to mu pripada.
antropoteka dvorana slavnih, za-
slunih ljudi.
antropoterapija nauka o
i negovanju njegovog zdravlja.
antropotomija rezanje tela
radi ispitivanja.
antropofag ljudoder, onaj koji
jede ljudsko meso; isto i kanibal.
antropofagija ljudoderstvo; isto i
kanibalizam.
antropofiteja nauka
o spolnom ivotu
antropofobija strah, bolesni strah
od ljudi; zaziranje od ljudi.
antropofonika nauka o ljudskim
glasovima.
antropohemija iantropokemija
nauka koja materije od ko-
jih je sastavljeno telo
antropo('entrizam nena gledi-
te, oslonjeno na idealizam i religiju,
prema kojem je centar svemira i
cilj svega to postoji.
antrfile fr. kratak vest, citat
(uokviren), u novinski
informacija koju valja
redova.
anuitet lat. godinja rata otplate duga
(zajma) zajedno s kamatom.
anuladja lat. ponitenje, ukidanje zako-
na, propisa; opovrgavanje, proglaa-
vanje
anulirati lat. ponititi, opozvati, brisati,
proglasiti
anuma tur. ena, supruga,
druica (kod muslimana); isto
i hanuma.
anurija prestanak
anus lat. zavretak zadnjeg creva.
an fas fr. spreda, s lica, u .
anhidridi anhidridi su Jedmjenja
koja nastaju iz kiselma kad lill se
oduzme jedan ili vie molekula vode.
anhidrija bezvodnost, nedostatak
vode, sua.
unhidrit sumporno-kiseli kome
je oduzeta voda. .
unhidrobioza obamrlost. biljaka I
niih ivotinja usled pomanjkanja vo-
de; dobiju vodu, bude se, oivlja-
vaju.
andija tur. v. hadija.
anlus nem. pripajanje, pn-
sajedinjenje, spajanje; aneks!ja,. naro-
aneksija Austrije NemaekoJ, kOJU
je, 1938, izvrila
protivno odredbama
prava.
aorist svreno vreme;
radnja se zavrila za jedan trenutak
(npr. pOffledah, dadoh).
aorta najvanija ila koja
izlazi iz leve pretkomore; IZ nje Izlaze
sve ostale ile (arterije).
posredan
zan, indirektan; suprotno: apodlktlc-
ki; dokaz: dokaz kOJIm se
obara suprotna tvrdnja.
apanaa fr. 1. godinji prihod
Ijevska porodica prima od drzave; 2.
svota novca kojom porodIca stalno
podupira (pomae) svoje
aparat lat. 1. sprava, maina,
s namenom; 2. u.sta-
nova ili vie ustanova kOJe opslUZUJU
neku oblast dravne uprave ili
de' :1. svi zaposleni u administraCIJI
neke partije, ustanove. ili privredne
organizacije (npr. partijskI aparat); 4.
objanjenja, napomene uz
rad, tj. aparat; 5. SVI
telesni organi koji sistem za
nje iste funkcije (npr. probavm
aparat).
aparatura lat. svi aparati, sva
postrojenja jedne radne or-
ganizacije, odnosno fabrike, radlOmce
i sl.
aparat rus. krutih navika, for-
miran u blYokratskom apa-
ratu drave ili partije.
49
apartman fr. 1. raskono stan; 2.
stan u hotelu sa vie soba kO]1 konste
istaknute
aparthejd eng 1. zasebnost, odvojenost,
izdvojenost, odeljenost; 2 .. naZIV
politiku rasne diskrimmacIJe u
RepUblici koja uskraeu]e
osnovna prava
stanovnitvu, se terorom l fI-
unitavanjem svih onih crnaca
koji se bore za ekonomsku i
socijalnu ravnopravnost sa
"patija neosetIJIvost, ravnodusnost ,
otupelost, potitenost.
potiten, ravnodu-
an, bezvoljan, nemaran.
apatrid lice koje nema svog dra-
vljanstva.
apa fr. propalica, razbojnik, mangup,
lopov, varalica, kriminalac.
Apa - pripadnik indijanskog plemena,
nastanjenog u rezervatima SAD.
apel fr. 1. poziv, pozivanje na moralne
obaveze, na svest, na solidarnost; 2.
opomena na opasnost, na obaveze;. :1.
alba viem sudu na presudu nlzeg
suda; 4. trubni znak u vojsci za zbor
apelant lal. lice koje se ali ili
viem sudu ili vioj vlasti.
apelat lal. alba viem sudu protiv odlu-
ke nieg suda. .
apelativ lat. !{Tam. imenica.
apelatorija lat. vii sud za nkvene
sporove.
apeladja lat. 1. alba, pritu.ba; alba
na odluku prvostepenog (mzeg) suda;
2. drugostepeni, vii sud kome se
moe aliti lice na presudu
nieg suda. . .
apelovati i apelirati lal. 1. pOZIVati,
pozvati nekoga za za sohdar-
nost; 2. ukazati na i obaveze;
3. ulagati, uloiti albu viem sudu
protiv presude nieg suda. .
apendiks lat. 1. dodatak, dopuna nekOj
knjizi ili nekom predmetu: dodatak
sadri beleke i razna objasnjenja uz
delo ili dokumenat; 2. u novinarstvu:
podlistak, feljton; 3. nastavak slepog
creva ili neki privesak na drugIm
organima. .
apepsija loa probava, slabo varenje
uzete hrane.
aperkat eng. udarac u boksu odozdo na
gore, tj. udarac u bradu odozdo.
aperitiv lat. 1. alkoholno pIce koje se
uzima radi otvaranja apetita; 2. sred-
stvo za (otvaranje) stolice.
apercepcija lat. predstava nekog pojma
u naoj svesti; jasno shvatanje pred-
meta akta panje, odnosno
miljenja; svesno opaanje, svesna
predstava, shvatanje, svesno saznanje
i
apercipovati i apercipirati lat. primiti,
primati u svest putem apercepcije;
zapaziti, zapaati, uvideti, jasno shva-
titi podatke; svesno
opaziti; novo opaanje ili predstavu
svesno uvrstiti u sadraj
svesti.
apetale biljke cvetovi nemaju
koji su bez latica.
apetit lat. 1. elja, prohtev za jelom,
gladi; 2. prenosno: udnja za
zadovoljstvo, uivanje u

apidiktor lat. sprava koja meri
frekvencije u konici i
rojenja.
apijarij(um) lat. uljanik, me-
sto gde su smetene konice sa

apikuItura Jat. gajenje
kao privredna grana.
apireksija stanje bolesnikovo bez
groznice, stanje dva napada
groznice.
bolesnik bez visoke tem-
perature,' bez groznice.
apirija pomanjkanje iskustva, prak-
se, neiskustvo.
bez iskustva,
neiskusan.
nezapaljiv, otporan na va-
tru, teko sagorljiv.
Apis - mitoloki: egipatski bog sunca
predstavljen kao bik; sveti bik, crn s
belom pegom na simbol zemljo-
radnje.
apkes juris lat. dosetljivosti,
pravne
apifobija lat. bolestan strah od ujeda

aplazija nedostatak dela tela ili
celog organa usled u ra-
zvoju embriona
aplaudira ti Jat. tapati, pljeskati u znak
odobravanja ili pozdravljanja nekog
50
ili odobravati plje-
skanjem.
aplaudimetar fr. za merenje
aplauza na nekom skupu ili na
sportskom
aplauz lat. pljeskanje, tapanje, pljesak
rukama, odobravanje, glasno
odobravanje.
aplikativ lat. glagol u nekim jezicima sa
naklonosti prema nekome
(objektu).
aplikativan i aplikabilan lat. primenljiv,
upotrebljiv, podesan, prikladan, pri-
ljubljiv, pogodan, zgodan.
aplikatura lat. pravilan poloaj prstiju
pri sviranju.
aplikadja lal. 1. primena; 2. upotreba;
3. stavljanje ili utiskivanje ukrasa na
tkanine; nanoenje boja na tkanine; 4.
ukraavanje zgrada, objekata.
aplikovati i aplicirati la I. 1. primeni ti,
primenjivati; 2. upotrebiti, upotre-
bljavati; 3. namestiti, staviti, metnuti,
priiti, prilepiti. utisnuti.
apogamija razmnoavanje bez oplo-
kod ivotinja.
apogej 1. najudaljenija Mese-
ca od Zemlje ili najudaljeniji poloaj
Sunca od Zemlje; 2. prenosno: najvii
stupanj vrhunac.
apo/.,'l'af prepis, kopija originalnog,
izvornog dokumenta, spisa.
1. nesporan, neoboriv,
dokazan, neminovan, apsolutno ta-
2. nuan, neophodan,
vaan.
ital. ukraavanje melodije
sitnim notama.
apoen fr. 1. iznos ili meniea koji
je potreban za potpuno izmirenje du-
ga; 2. iznos, nominalna vrednost na
koji glasi emitovana efektivna valuta
neke zemlje, tj. oznaka vrednosti na
3. oznaka nominalne
vrednosti neke vrednosne hartije (npr.
menice).
apozitiv lal. isto to i atribut, odnosno
naknadno dodana pridevska oznaka
nekim drugim oznakama
nog pojma (atribut atributu); njime se
kazuje privremena osobina imeni('e
(npr. gladan hrabri
apozicija lat. gram ili izraz koji u
stoji uz imenicu ili zameni cu i
iskazuje ono to ta imenica,
51
odnosno zamenica, a moe i da blie
odredi njihovo npr. Beo-
grad, glavni grad nae zemlje, ima
slavnu prolost (apozlcIJa moze bItI l
samo jedna npr. grad Zagreb,
reka Drina, gde grad l reka lffiaJu
funkciju apozicije); apozicija moe da
zameni subjekat u
Apokalipsa objava, otkrovenje; ,,?t-
krovenje apostola Ivana" (prorocka
knjiga koja uglavnom kraj,
svretak, unitenje sveta); otuda
fatalno, kobno prorocan-
stvo o sudbini ljudskog roda, ono
tajanstveno to ga neizbeno
.
apokaliptik ApokalIpse, ver-
ski mistik, zanesenjak, fanatik.
apokaliptika grana jevrejske knji-
evnosti koja prikazuje, u oblIku SIm-
bola slike tajanstvenih vi-
zija bojeg. car-
stva i dolazak MeSIJe na
Zemlju, spasitelja sveta.
1. tajanstven, nedo-
za smrtmka, koban,
katastrofalan; 2. zagonetan i neobja-
njiv (kao Apokalipsa).. ." ..
cetIn ]3haca IZ
Apokalipse: kuga, glad i s:=1.
apokrif 1. spis biblIjskog sadrza]3,
kanonski nepriznat kao verodostoJan;
2. drugi neki spis koji pretenduje na
a to mu se slubeno ne
priznaje; 3. delo koje se
nekom autoru.
apokrifan laan, podmetnut, neka-
nonski, (biblijski SpiS).
apolid lice bez svog dravljanstva.
apolitidzam i apolitizam privi,dna,
tobonja ravnodunost u polItickim
pitanjima, od aktivnog
u ivotu; izbegava-
nje, bojkotovanje delo-
vanja.
koji se ne bavi politikom,
koji nema smisla ni interesa za polI-
tiku.
1. ravnoduan odnos
prema politici, za
politiku; 2. nepoznavanje polItJcklh
zbivanja,
Apolo - program ustanove za
svemirska istraivanja; v. NASA.
apolog 1. basna s moralnom pou-
kom; 2. uopte.
apologet(a) 1. branilac
2. prenosno: onaj koji brani i
nekoga ili neto. . . .. . . .
apologetika grana teologIje CIJI. Je
predmet odbrana
apologizirati braniti nekoga III ne-
to; pisati odbranake govore. .
apologija odbrana, odbrambem go-
vor ili spis u korist nekoga.
apologist(a) v. apologel.
Apolon po mitologiji bog Sunca,
poezije, muzike
apopleksija nagli prekid rada nekog
organa (srce, mozak, bu-
brezi) udar ka-
plje, log. . .
aporema sumnja, sporno pitanJe,
teak problem.
aporija zbunjenost, nesnalaenje u
reavanju problema.
aposterioran lat. stvoren na osnovu
iskustva; suprotno: aprioran.
a posteriori lat. na temelju iskustva,
zavisan od iskustva; suproino:
a priori.
apostol 1. poslanik, onaj kOJI in
neko prema vc-
rovanju jedan od dvanaestorice Hrl-
stovih 2. bogoslubena knJI-
ga pravoslavne crkve koja sadri dela
i poslanice apostola; 3. ve-
snik, glasnik, propovedmk, krcltel.l,
pobornik nekog ideje. .
apostolat lat. 1. sluba apostola, tj.
propovedanje vere; 2. papinska vl,as1.
apostolicizam sistem neol-,'Tamccne
crkvene vlasti.
apostrof znak kojim sc
obeleava da je jedan samoglasmk u
pisanju neke isputen. . .
apostrofa poetska figura u kOJOJ se
pesnik (govornik) nekOj
sutnoj osobi kao da je pnsutna, III
nekoj stvari kao da je iva i razumna.
apostrofirati 1. staviti na apo-
strof; 2. osloviti nekoga ivljim, otri-
jim tonom; 3. u govoru posebno pome-
nuti neku ili stvar; 4. preno-
sno: ukoriti nekoga, izgrditi.
apoteka 1. zdravstvena ustanova u
kojoj se spravljaju i prodajU leko;ll;
kutija za lekova u kUCI; .1.
prenosno: sredstva za ulepavanje.
apotekar lice koje spravlja i
Izdaje lekove po lekarskim receptima
u apoteci, farmaceut.
apoteoza 1. oboavanje, proglaava-
nje neke boanstvom; 2. oda-
vanje nekome; 3.
slavljenje; 4. raskona slika
neke pozorine priredbe kojom se ve-
neka ili ideja.
apofiza 1. kotani izrataj pri kraju
zgloba cevaste kosti; 2. u rudarstvu:
prisustvo jedne rude u drugoj.
apresijacija lat. vrednosti na-
cionalne valute, novca; suprotno: de-
presijadja.
apretirati fr. davati tkanini ili koi lepi
Izgled sjajnost), to se
posebnim tehnolokim postupkom.
apretura fr. postupak kojim se nekim
materijalima (tkanini, koi i dr.) daju
t.:lOlja svojstva i vrednost (sjaj,
i sL).
april lat. mesec travanj, mesec u
godini.
aprioran lat. v. a prirori; koji prethodi
Iskustvu i praksi, nezavisan od njih.
a prirori lat.. u teoriji saz-
nanja: Svojstven razumu pre ikakvog
Iskustva, nezavisno od iskustva; su-
protno: a posteriori.
apriorizam lat. filozofski pravac koji
da Ima spoznaja nezavisnih od isku-
stva, bilo u teoriji saznanja, bilo u
etici.
aprobativan i aprobatora n lat. odobra-
van, koji izraava odobravanje.
aprobator lat. osoba, i nadlena,
koja vri aprobaciju, koja o
daje miljenje i odobrenje
(npr. putanje nekog objekta u rad ili
novog proizvoda u promet).
aprobadja lat. 1. odobrenje, davanje
povoljnog miljenja o nekom
proizvodu, o nekom radu i
2. dozvola za upotrebu objekta, za
stampanje knjige, itd.; 3. priznanje
nekom hcu sposobnosti za
izvesni posao.
aprobirati lat. 1. dati aprobaciju; odo-
briti neto na osnovu prethodnog ispi-
tIvanJa; 2. povoljno oceniti, pohvaliti;
3. priznati nekome sposobnost za oba-
vIjanje posla.
52
aprovizacija lat. 1. opskrba, snabdeva-
nje ivotnim namirnicama' 2. ustano-
va za snabdevanje. '
aprovizirati lat. opskrbiti, snabdeti,
obezbediti ivotnim namirnicama.
aproksimativa lat. dodirna kao
osnov za neko zblienje.
aproksimativan lat. priblian, dosta bli-
zak, otprilike.
aproksimacija lat. priblinost; priblina
vrednost
aproksimirati lat. odrediti neto pribli-
no, odoka, otprilike.
apropo fr. 1. u pravi kao
ba dobro; 2. tim povodom, u vezi s
tim.
lat. prisvajanje; sti('anje
svoJIne; suprotno: eksproprijadja.
aps(a) tur. liavanje slobode, zatvaranje,
hapenje; isto i haps, hapsa.
apsana tur. zgrada zatvora tamnica'
isto i hapsana. ' ,
apsandija tur. zatvorenika u za-
t voru; isto i hapsandija.
apsentizam la I. l. odsustv()vanje s
posla; 2. odsustvo s mesta gde odgo-
vorno lice ili vlasnik mora biti; :1.
neprisutnost uopte.
apsida l. zadnji, polukruni deo
oltara; 2. ime za perihel i
afel i najmanja udaljenost
planeta na putanji oko Sunca).
apsiti tur. liavati slobode, stavljati u
zatvor; isto i hapsiti.
apsolvent lat. student koji je apsolvirao,
tj. koji je upisao i overio sve semestre,
odsluao nastavu, ali jo nije diplomi-
rao, odnosno poloio sve ispite.
apsolvirati lat. l. zavriti kolovanje na
fakultetu ili na nekoj visokoj koli, ali
bez zavrnih ispita; 2. zavriti kakav
drugi posao.
apsolut lat. u filozofiji:
praosnova svega to postoji, sinonim
za boga, boanstvo; potpun, savren,
koji u sebi obuhvata sve.
apsolutan lat. l. bezuslovan, ne
uslovljen; 2. savren, 3. potpuno
nezavisan u vrenju
vlasti.
apsolutizam lat. oblik vladavine u ko-
jem sva vlast pripada jednom
(knezu, kralju, caru); samodravlje,
samovlada, diktatura, tiranija.
apsolutist(a) lat. vladar s
nom samodrac.
upsolutnost lat. bezuslovnost, neuslo-
vljenost, savrenost.
npsolutoran lat. koji koji ra-
zreava obaveza, otpusni.
npsolutorij(um) lat. 1. razrenica (npr.
staroj upravi); 2. otputanje, oslobo-
od krivice presudom; 3. otpusni-
ca nakon zavretka studija.
npsoludja lat. pomilovanje, opratanje
grehova ili krivice.
nps()rbent lat. materija, tvar koja upija
i gasove.
npsorbovati i apsorbirati lal. l. upiti,
usisati, primiti u sebe; 2. potpuno
zaposliti; 3. panju.
apsorpcija lat. l. upijanje, usisavanje
dima, pare, gasa koje vre
tvrda tela povrinom, odno-
sno masom; 2. zavrni varenja
hrane u elucu, tj. kada hrana prelazi
u krvotok preko crevne sluzni('e.
npstendja lat. l. odustajanje od nasled-
stva; 2. udaljenje od mesta
dela.
upstinent lat. l. onaj koji se od
uzdrava, dobrovoljno (npr.
u drutvenom ivotu); 2. tre-
zvenjak, onaj koji se uzdrava od
alkohola,
apstinencija lat. 1. odustajanje, izbega-
vanje, dobrovoljno odricanje od
u javnom i drutvenom ivotu (npr.
uzdravanje od glasanja ili na
nekom skupu); 2. uzdravanje od ne-
kog uivanja, odricanje (od spolnog
ivota, od uzimanja alkohola i sL).
apstinirati lat. l. uzdrati se, se
u izborima, od nekog
skupa i sL); 2. uzdravati, se
nekog uivanja (spolnog uivanja, al-
kohola i sL).
apstraktan lat. l. misaon, pojmovan; 2.
koji je nastao apstrakcijom; 3. koji se
moe samo zamisliti a ne i iskusiti.
apstraktna umetnost lat. skupni naziv
za pravce ekspresionizam,
kubizam i fovizam.
apstrakdja lat.!. log misaono izdvaja-
nje bitnih osobina i svojstava predme-
ta, a isputanje nebitni h elemenata,
radi opteg i
2. neto nestvarno, zamiljeno, poj-
53
movno koje postoji kao
nedefinisan pojam.
apstrahovati i apstrahirati lat. 1. izdvo-
jiti, izdvajati ono to je u nekom
pojmu glavno, bitno radi dobijanja
opteg, 2. ne uzimati
neto u obzir; odvojiti, odeliti,
ne gledati na neto.
apsurd lat. besmislica, glupost,
neskladnost.
apsurdan lat. besmislen, neskladan, ne-
glup.
apsurdnost i apsurditet lat. besmisle-
nost, neskladnost,
apsces Jat. /-,'I1ojni upala tkiva na
mestu, prit, gnojnica.
apscisa lat. mat. u koordinatnom siste-
mu, odstojanje ma koje u ravni
od ordinatne osovine; horizontalna
osovina u koordinac-ionom sistemu.
apcigovati nem. l. oduzeti, oduzimati;
odbiti, obustaviti (novac od plate i
sL); 2. napraviti otisak tamparskog
sloga prese.
ar lat. jedinica za merenje povrine: 100
kvadratnih metara.
arabeska ital. l. vrsta ukrasnih ara u
arapskom stilu s motivima iz biljnog
sveta; 2. jedna od figura
baleta, tj. stav kad stoji na
jednoj nozi dok je druga ispruena
nazad.
arabizam - arapski izraz, arapska u
nekom drugom jeziku.
arabist(a) - koji
arapski jezik i knjievnost.
arabica arapsko pismo, arapski
alfabet.
arak lat. l. jedinica za meru papira,
tabak; jedanput presavijen list (4
strane); 2. tamparski: veliki list papi-
ra iz kojeg se dobija 16 tampanih
strana u knjizi; 3. list papira
za svrhe; 4. autor-
ski arak: 30.000 znakova u
rukopisu (obuhvata sva slova u redo-
vima rukopisa, beline slova u
koje se mogu utisnuti slova, zatim
naslove, podnaslove, beleke, potpise i
sL).
aram tur. v. haram.
arambaa tur. v. harambaa.
ararnija tur. v. haramija.
araner fr. l. lice koje neto aranira,
udeava (npr. izlog); 2. lice koje pri-
prema neku priredbu ili i
njome rukovodi; 3. ili prire-
dela.
aranirati fr. 1. udesiti, preurediti, us-
kladiti, urediti, pripremiti; 2. rukovo-
diti, upravljati 3. uve-
bavanje pozorinog komada poto su
uloge 4. nagoditi se u
spornom pitanju.
aranman fr, l. sporazum, nagodba,
izmirenje, poravnanje; 2. ustaljeni po-
redak, raspored, razvrstavanje snaga;
3. obrada, prerada ili knji-
evnog dela.
Ararat Iur. po Bibliji brdo u Turskoj na
kome je Nojeva nakon
potopa.
arati tur. v. harati.
aratos proklet bio, dovraga,
vola!
tw. v.
arbitar i arbiter lat. izabrani sudija;
posrednik; merodavna se
sudu svi podvrgavaju; isto i arbi-
trator.
arbitraa fr. 1. izabrani sud; 2. i
presuda izabranog suda; 3. mirno re-
avanje sporova drave putem
izabranih sudija.
arbitraran fr. proizvoljan, samovoljan,
koji ne po zakonu po
uverenju; presudan, meroda-
van; priblian u proceni.
arbitrirati fr. vriti arbitrau, biti arbi-
tar u sporu,
argat i argatar tur. v. arga tin.
argatin tur. najamni radnik; onaj koji
radi teak posao; isto

argatIuk tur. 1. teak rad; 2.
prenosno: teak rad uopte.
argatovati tur. raditi teak posao.
argo jezik; neknjievan
govor jedne sredine, jednog stalea,
argon nerazumljiv za druge.
Argo ime na kojoj su Argonauti
plovili po zlatno runo u Kolhidu.
argon plemeniti gas, bez boje i
mirisa; upotrebljava se za reklamne
cevaste lampe (daje plavkasto svetlo).
argonaut mekuac, ivi u moru, a
pripada klasi osmorukih glavonoaca.
Argonauti 1. mitoloki
junaci koji su, na Argo, plovili do
daleke Kolhide (Crno more) u potrazi
54
za zlatnim runom; 2. prenosno: smeli
pomorci koji trae doivljaje
na moru.
argonautika velik, dugotrajan i
opasan poduhvat
Ill'gumen(a)t lat. dokaz, dokazno sred-
stvo, opravdanje, obrazloenje, razlog.
argumentator lat. onaj koji prua doka-
ze, koji obrazlae;
argumentacija lat. 1. dokazivanje, obra-
zlaganje s vie argumenata koji isto
dokazuju; 2. iznoenja i
nja dokaza.
argumentovan i argumentativan lat. jak,
bogat dokazima, sposoban, vredan da
deluje kao dokazno sredstvo; isto i
argumentaran.
argumentovati i argumentirati lat. pod-
nositi dokaze, dokazivati, izvoditi do-
kaze, pozivati se na dokaze; isto i
argumentisati.
Argus po mitologiji div sa sto
po telu,
kralja Inaha; 2. prenosno: koji
sve vidi, kojemu nita ne moe
3. Argusove koje sve vide i
zapaze.
Arej bog rata (kod Ri-
mljana: Mars).
arena lat. 1. srednji deo amfi-
teatra, drkusa ili stadiona, na kome
su se izvodile razne igre i borbe
prilikom 2. bojno polje,
ratno bojite; 3. prcllosno: poprite,
polje umnog rada; 4. u nae vreme:
filmska nagrada (zlatna arena, srebr-
na arena u Puli).
arenda lat. 1. zakup, zakupljivanje ze-
mlje radi obrade; 2. godinji pri-
hod od i zemlje,
tj. kad se odbiju svi proi-
zvodnje i vlastitog izdravanja.
arendar lat. osoba koja uzima zemlju u
zakup, zakupnik.
arendator lat. osoba koja daje zemlju u
zakup, vlasnik.
arendaica lat. zemlja koja se daje u
arendu.
arendovati i arendirati lat. dati zemlju u
arendu, iznajmiti; uzeti ze-
mlju u arendu, zakupiti.
areometar sprava za merenje gu-
stine i teine
areometrija gustine i
teine
An,opag 1. vrhovni sud u staroj
Atim; 2. prenosno: skup naJ.ugledm-
jih ljudi; vrhovni forum uopste.
55
Ares v. Arej. .
IIrest itaJ. 1. zatvor, haps, tammea; 2.
medic. zastoj, prekid rada nekog
gana, blokada; arest: trenutm
zastoj u radu srca Ih potpum zastoj
__ smrt; privremeni prestanak rada
srca zbog opte anestezije. .'
IIrestant itaJ. 1. zatvorenik, uhapsemk,
2. osoba koja trai stavlp-
nje neke zabrane sudskim putem. ..
IIr"stat itaJ. lice protIv koga se trazl
stavljanje neke zabrane.
IIr"stacija itaJ. hapenje, zatvaranje
krivca; haps, zatvor. . .
IIn'stirati i arestovati itaJ. 1. zatVOriti,
uhapsiti; 2. zaustaviti, neku
mainu da se ne 3. zaustaVItI,
prekinuti isporuku neke robe.
IIn,tirati itaJ. v. arestlratJ.
IIr"tologija deo etike koji se bavi
problemima vezanim za vrline.
IIrivizam fr. bezobzirno guranje u tzv.
vise krugove, laktatvo, karijerizam.
uivist(a) fr. karijerista, lakta, lovac na
zvanje i visoke poloaje. . ..
.. rija' itaJ. 1. m uz. vokalna kompOZIcIJa
za jedan glas uz instrumentalnu prCl
t
-
nju, u operi; 2. melodiJa,
napev, pevanja neke pesme ..
.rija' itaJ. 1. vazduh,. zrak; 2. k\Jma
),'Cinog kraja; 3. strujanje toplog
duha u letnjoj eZI, 4. prenosllo.
velika
Arijadnin konac 1. po mitologiji
kritskog kralja kop Je pomogla mit-
skom junaku Tezeju, klupka
konca, da iz lavirinta i pobegne;
2. prenosno: spasonosno sr.edstvo da
SI' iz nekog teskog polo-
..
IIrijllnizam - ucenje
sVI'tenika Arija (iz 4. veka) kOJI Je
t vrdio da Isus Hristos nije bog, nego

IIrijevoc - pristalica arijanizma (drugo
j .. arijac). '.'
Arijo(' sanskrt. u uzem smislu.
!lik indoevropskih, indorranskl? ple-
mena; u irem smislu: pripadmk bilo
kojeg indoevropskog ill ple-
mena (v. Indoevropljam); sluzbena ne-
hitlerovska "nauka" upotre-
bljavala je taj naziv u neidov,
nesernit; tako je mracna teori-
ja o tzv. vioj rasI kOJa
treba da vlada svetom. ..'
Arion - slavni pesmk I SVI-
smatra se tragediJe ...
aristokrat(a) po poreklu Ih
poloaju; pripadnik stale-
a, visokog plemstva. . .
aristokratizam 1. aristokratski SI-
stem vladavine; 2. privrenost aristo-
kratskim vladanja; 3. vlada-
vina 4. izvanredn.o fmo,

aristokratija i aristokracija grc. 1. go-
spodstvo, vladavina visokog plemstva;
2. vii, privilegovam sIOl plemstva,
visoko plemstvo; 3. prenosno: pnvlle-
govani sloj neke klase ll! SOCIjalne
grupe. .
aristotelizam filozofskI pogled na
svet i filozofa i
mislioca Aristotela (384-:322. g. pre
n.e.), Platonova,
Aleksandra Velikog, pisca mnogih de-
la i jednog od mudraca drev-
ne Atine. . .
aritmetika nauka o I
brojevima; deo matematike kOJI obra-
zakone brojeva.
u aritmetici;
vetak u .
l. koji se odnOSI na
2. koji se ili sma-
njuje za jednu stalnu razliku.
aritmija 1. nepravilno, neravnomer-
no kretanje; 2. nepraVilnost u ritmu
otkucaja srca.
arka Ja/. (u obliku sandu-
ka) u kojoj se, po Bibliji, spasao NOJe
s porodicom nakon potopa; zaustavIO
se na brdu Ararat (Turska).
arkada fr. 1. niz lukova na stubovima; 2.
deo kosti nad okom. .
Arkadija u poeziji: zemlja
pastira (po imenu Jedne po-
krajine u staroj
Arktik oblast oko Severnog pola
Zemlje. krd" .
arlekin itai. 1. komedija. la Ijas
italijanskim komedijama. tofi.om 1"/.
veka; 2. prellosno: prevrtlJIV, nestabI-
lan neozbiljan, vrdalama. .
armada p. 1. vojska, oruana sila,
ja; 2. velika ratna flota; nepobediva
armada: panska flota (napala engle-
sku flotu 1588. i bila poraena).
armatura lat. 1. metalni skelet u
vini; 2. nauruanje, odbrambena opre-
ma; 3. mainski pribor; 4.
krstovi i be-moli u kompozi-
cije.
armija lal. 1. celokupna vojna snaga
jedne drave; 2. strategijsko-
-operativna jedinica koja ima korpuse,
divizije, brigade i dr.
armirati Jat. I. naoruati ratnom opre-
mom, vojsku; 2. neto
ti, osnaiti; armirani beton:
beton gvozd('nim ipkama.
arnjevi polukruni sk('let za krov
na kolima.
arogantan Jat. drzak, ohol, nadm('n,
!-,'Tub, uobraen, gord, razmetljiv.
arogancija i arogantnost lal. nadmenost,
oholost, drskost, osornost.
aroma miris, prijatan to ga
putaju ulja.
aromatizacija stavljanje mirisa ili
u lekov(', jda i dr.
aromatizirati namirisati, staviti mi-
risa u neto;
aromatika miriljave materij(', miri-
si,
arondacija fr. grupisanje zemljinih par-
cela radi lake obrade; v. komasacija.
arondisman fr. t. kotar, srez; 2. gradska

arpadik tur. sitan crni luk za
vanje.
ars lat. umetnost, znanje, nauka, veti-
na, majstorstvo, spretnost.
ars antika Jat. t. stara umetnost; a.
naziv za muziku 12. i la. veka u
Francuskoj.
arsen hemijski elemenat su
jedinjenja veoma otrovna.
arsenal fr. 1. fabrika za izradu vojne
opremp i naoruanja; 2. skladite za
vojne opreme i oruja; 3.
brodogradilite, skladite, dokovi i ra-
dionice za odravanje i popravku rat-
nih brodova; 4. prenosno: velika i
raznovrsna velike
zalihe.
arsenik arsenov trioksid; otrovno
brano.
arsenoi preparat arsena koji slui za
prskanje
art fr. umetnost.
56
art-bioskop Jat. bioskop koji prikazuje
filmove visoke vrednosti,
bez komercijalnih pretenzija.
Artemida boginja Meseca, lova i
uma, zatitnica mladei.
arterija 1. glavni krvni sud, ila
kucavica, damar koji odvodi krv iz
srca, odvodnica; 2. prenosno: glavni
put, glavna ulica.
arterioskleroza zadebljanje i sua-
vanje zidova arterija; oboljenje koje se
javlja kao posledica suavanja arte-
rija.
arteriostenoza suavanje ili stanje
suenosti arterija.
arteski i arteki bunar koji se dobija
dubokim buenjem zemlje.
artizam Jat. 1. virtuozno
elemenata u
umetnosti; 2. visoka umetnost; 3. smi-
sao za lepotu, za umetnost.
artikulacija Jat. 1. tvorba govornih gla-
sova; nametanje govornih organa
(usta, zubi, glasnice) da bi se izgovo-
rio (artikulisao) glas; 2. izgovaranje
da se mogu razlikovati glasovi i
slogovi; a. u muzici: i
vezanje tonova; 4. dovo-
ideja u smisaon odnos
tako da one funkcioniu zajedno.
artikulisati i artikulirati lat. vriti arti-
kulaciju; govoriti jasno i razumljivo
za razliku od neartikulisanih gla-
sova dece i ivotinja.
artiljerac i artilera<' fr. vojnik u artiljeri-
ji, tobdija.
artiljerija fr. rod vojske kome je osnovno
naoruanje topovi.
artist(a) fr. 1. glumac, osobito u varije-
teu, kabareu, cirkusu; 2. umetnik koji
virtuozno vlada tehnikom svoje umet-
nosti.
artificijelan lat.
neprirodan.
artritis zapaljenje zglobova, kosto-
bolja, giht.
art-rok engl. pravac u rok-muzici koji je
po visokom
kom nivou, uz obilno elek-
tronike.
arhaizam 1. zastarela ili oblik
koji vie nije u upotrebi; 2. neka
zastarela preivela pojava.
arhaik prastaro, iskonsko doba ra-
zvitka Zemljine kore; deli se na azoj-
sko doba (beivotno doba, nije bilo
tragova ivota) i doba ,(tada
se javljaju prvi tragovI ZIVIh bIca). .
.. star, prastar, starmskl;
zastareo, staromodan. .
..rhandel po verovanju
57
vii red

..rhe- i arheo- star, drevan (u sloze-
nicama kao predmetak). .
.. rheografija opisivanje. i izdavanje
prastarih pisanih spornemka. ..'
.. rheolog u arheologl!l.
IIrheologija nauka kOJa prouc.ava
ostatke materijalne kulture drustva
od prve pojave do pIsamh
spomenika; baVI se IskopavanJem. 1
predmeta starIh
kultura.
IIrhetip i arhitip uzor, model; 1.
rwki izvorni rukopis, nekompletan ko-
ji se moe rekonstruisati; 2. prVI prI-
merak novog izdanja. ...
IIrhiv Jat. ustanova za prikupljanje,
vanje, sistematizovanje. i strucno
starih rukopIsa, dokume-
nata, akata, spomenika kulture.
IIrhiva Jat. 1. odeljenje ustanove u kome
SP odlau i predmetI nakon
nekog postupka (npr.
arhiva); 2. odeljenje za sluzbena akta
ustanove ili firme II kome se obra-
duju i
nrhivar i arhivist(a) Jat. 1. slubenik
arhiva; 2. zanimanje arhivske struke:
nrhivirati Jat. odloiti neki predmet Ih
neki akt u arhiv ili u arhivu.
IIrhidakon prvi zastupnik
biskupa u crkvI. .
IIrhiepiskop glavni episkop, prvI
episkopima.
nrhiepiskopija oblast koja je pod
duhovnom upravom arhiepiskopa.
IIrhijerej 1. u pravoslavnoj
('I'kvi; 2. prvi svestemk u Jevreja.
Arhijerejski sabor u Srpskoj pravo-
slavnoj crkvi: najvia
davna vlast i crkveno-sudska vlast,
ga patrijarh .kao predsed-
nik i eparhijski ..
Arhijerejski sinod gre. Izvrsm organ
Arhijerejskog sabora, najvia upravna
i nadzorna vlast u Srpsk()J
noj crkvi; patrIjarh l cetIn
eparhijska arhijereja.
arhimandrit 1. stareina pravoslav-
nog manastira; 2. najvii sveteno-
-monaki do vladIke.
Arhimedov zakon v. eureka.
arhipelag skup ostrva koja lee
relativno blizu jedan prema drugom.
arhitekt(a) za
ru; inenjer, .umetnIk 1
projektant za visoku gradnju 1 nadzor
kod podizanja objekata. .
arhitekt oni ka 1. organsko slaganje
delova u skladnu celinu (u arhitektu-
ri); 2. nauka o i
vinskoj umetnosti; 3. skladnost u Izra-
di nekog dela, srazmer-
nost, podudarnost. .
arhitektura 1.
nost, graditeljstvo; projektovanje I
oblikovanje objekata; stIl
!-,>Tadnje; 2. nauka D
arhitip v. arhetIp. ..
arhihijerarh vrhovni svestemk,
episkop.
.
arhihijerarhija 1 visoko svestenstvo;
2. dostojanstvo episkopa. . ...
arhont 1. jedan od devet, n.aJvlslh
dravnih u staroj GrckoJ; 2.
knez, kralj, vladar (osobito za strane
vladare u Vizantiji).
tur. troiti netedimice ono
to nije trudom; IS/O l

arin tur. stara mera za duinu
65 i 75 cm), lakat, rif.
as Jat. 1. karta u igri; 2. prvak u
sportskoj disciplini ili u
vazdunim bitkama; 3. staronmskI SI-
tan novac.
asambleja fr. 1. skuptina, zbor, sabor,
parlamenat; 2. u novinarskom
naziv za plenarnu sednICU Skupstme
Ujedinjenih naroda. .'
asanacija lat. 1. ozdravljenje;. niz
mera mdI. po-
pravljanja optih zdravstvemh pr!!Ika
(uklanjanje izvora z<u.:aze); 2. ISUSIva-
nje zemljista IZ zdravstve-
nih razloga.
asanirati Jat. neku sredinu zdra-
vom; sprovesti asanacijU. .
ASEAN engl. Savez zemalja
Azije (IndoneZIJa, Malaja,
Singapur, Tajland, FilipmI) ...
aseksualan bespolan, kOJI nema
spola, koji ne moe oploditi.
asepsija i asepsa otklanjanje
nosti zaraze na mestu gde se vri
operacija,
aseptika primena sred-
stava, tj, sredstava protiv zaraza rana
kod operacija,
koji zarazu; koji
nema zaraznih klica,
asesor la t. sudski porotnik;
-pripravnik,
asignant I asignator lat, onaj koji alje
novac; izdavalac platnog naloga,

asignat lat. plati lac, osoba koja je po-
zvana da plati
asignatar lat. primalac novca po uputni-
ci, platnom nalogu,
asignator lat. v, asiKJlant,
asignacija i asignatura lat. doznaka,
uputnica, nalog za isplatu,
asignirati lat, I, uputnicom
(poslati) nov;,,'; 2, dati nalog za
isplatu,
asimetrija nejednakost dve strane,
nedostatak simetrije.
asimetrii-an kad nema jednakosti
dve strane, bez simetrije.
asimiladja lat. I. proces
kojim se novi sadraji
starim; 2. pretvaranje materije u drugi
oblik (npr. hrane u organizmu u tele-
sno tkivo); :1. stapanje jednog namda s
drugim narodom putem usvajanja nje-
govog jezika i kulture; 4. li nh>v , jedna-
glasova; 5. psiholoki: primanje
u svest predstava.
asimilator lat. onaj koji vri asimilaciju
naroda.
asimilatorska politika lal. nasil-
na politika koju vri vlast jedne dra-
ve nad nacionalnom manjinom (name-
jezik, kulturu) da bi je
odnarodila i pretopIla u na-
rod; u Istri i primorju
Italija provodi asimilaciju
hrvatskog i ivlja od

asimilov;;ti i asimilirati lat. L usvojiti,
prihvatiti, prisvojiti; 2.
i7.ravnati; prilagoditi, stopiti.
asimpatija nenaklonjenost prema
nekoj osobi, nedostatak simpatija.
asimptota ravna linija kojoj se pri-
bliava neka kriva, tako da
no odstojanje tei prema nuli.
58
asindenton izostavljanje veznika
ili njihovih delova
gde bi u govoru morali
(veznici se izostavljaju u pesmi radi
izraza),
asinhron i neistodo-
ban, vremenski nepodu-
daran; isto i asinkron i
asinhronija i asinkronija neistovet-
nost, neistodobnost, nepodudarnost u
vremenu; suprotno: sinhronija.
Asirija - drevna drava u Aziji, prva
drava, Asirsko Car-
stvo.
asirologija - nauka o ivotu i kulturi
starih Asiraca,
Asirci- stanovnici Asirije; unapredili
astronomiju, matematiku, medicinu i
geografiju,
asistent lat. L osoba koja pomae profe-
soru univerziteta u radu
sa studentima, lekaru pri operaciji,
itd.; 2. titula, zvanje,
asistendja la(, L uopte; 2. po-
lekaru kod operacije; 3. prisut-
nost; 4. skup pri nekom
poslu; 4. U
noj nastavi.
asistirati lat. ,)bavljati dunost asisten-
ta; pomagati, sudelovati u radu.
askeza strog ivota, odricanje
od uivanja; vebanje u vrli-
nama; t('nja za moralnim usavrava.-
njem; pokoravanje, isposnitvo,
asker /u.I. vojnik.
asket(a) isp,)snik; koji se
i drugih uivanja.
asketizam asketski ivot monaha
i monahinja (kaluderica),
isposnitvo,
asketika nauka o askezi.
asonanca i asol1andja lat. L prizvuk,
odjek; 2. poetskI ukras u kome se
podudaraju samoglasnici kod u
ili stihu; 3. nepotpuno rimo-
vanje pri kojem se ne slau potpuni
slogovi samo vokali.
asortiman fr, 1. raznovrstan izbor robe u
trgovini iste vrste; 2. razna roba,
asocijalan -lat. nesocijalan, nedru-
tven, nehuman,
asocijalnost nedrutvenost, ne-
humanost,
59
usodjativan lat, pridev izveden od aso-
cijacija; sposoban za udruivanje, za
ivot u asocijaciji, zajednici,
Ilsodjativnost lat, sposobnost za udrui-
vanje uopte, a za spajanje, odnosno
za vezivanje misli napose.
nsodjadja lat, 1. udruenje, savez, za-
jednica; udruivanje, spajanje; 2. udru-
enje ljudi radi ostvarenja nekog za-
poduhvata; 3. povezivanje
pojedinih pojmova i predstava u mi-
ljenju, tj, kad jedan pojam podseti na
drugi (asocijacija ideja); 4. spajanje
molekula u sloenije
nsocirati lat. 1. pridruiti, udruiti; 2.
log. misleno spojiti predstave,
nsparagus lat, zeljasta ukrasna biljka.
Ilspek(a)t lat. L izgled, vidik, pogled;
vid, oblik pod kojim se neto posma-
tra; 2. gledite, stanovite, polazite;
3. vid pod kojim se neto gleda,
nspermizam
nja semena iz spolnih lezda,
nspida l. guja, zmija otrovnica; 2.
preJIosJIa: zla ena, rospija,
nspirant lat. 1. kandidat za neko zvanje,
poloaj ili nagradu; 2. pripravnik,
u slubi.
nspirator lat. aparat za usisivanje prai-
ne, gasova, i dr,
nspiradja lat. 1. elja, tenja za
2. usisivanje, udisanje,
nspirin - praak, preparat salicila; lek
protiv prehlade, glavobolje.
nspirirati lat, L disati, udisati; 2. teiti
traiti neto,
koji nije vezan za
ni smer i poloaj; koji se nalazi u
svakom poloaju u ravnotei, bez
orijentacije,
Astek - pripadnik starog indijanskog
naroda u Meksiku koji je imao visoku
kulturu i dravnu organizaciju.
nstenija telesna slabost; ra-
oblici slabosti organizma,
slab, oronuo,
iscrpljen od bolesti.
nsteroidi veoma male planete koje
krue oko Sunca.
astigmatizam nedovoljna otrina vi-
da usled nepravilnog prelamanja zra-
kova u i oka; ispravlja
se
Ilstigmatik onaj koji boluje od astig-
matizma,
astma teko oboljenje bronhija; sip-
nja, zaduha, povremeno guenje,
koji boluje od
astme,
astragan - skupoceno crno
kovrdavo krzno (prema gradu Astra-
ganu u Sovjetskom Savezu); veoma
skupoceno krzno.
astral ni lat. zvezdani, sve to se
zvezda, zvezdanog neba,
astro- predmetak u sloenicama sa
zvezda,
astrobolizam L udar 2.
smrt ili obamrlost od udara groma,
astrobotanika grana botanike koja
i uslove razvoja
i opstanka biljaka na drugim nebe-
skim telima,
astrogeodezija l. grana astronomije
koja oblik Zemlje; 2. nauka
koja se bavi nebeskog
svoda i njegovih oblika.
astrognozija nauka o zvezdama s
obzirom na njihov poloaj, podelu i
grupisanje u onako kako ih
vidi golo oko,
astrognost u astrognoziji.
astrograf l. za foto
h
1I"afisanje
nebeskih tela i pojava; 2. u
astrografiji.
astrografija nauka koja se bavi
nebeskih tela i pojava
na osnovu fotografije.
astrokompas sprava za
smera posmatranjem nebeskih tela,
astrolatrija oboavanje zvezda.
astrolog onaj koji se bavi astrolo-
gijom.
astrologija vetina i prorica-
nja sudbine po poloaju i
kretanju zvezda,
astromantija i astromantika prori-
canje (gatanje) iz
zvezda.
astrometar za merenje polo-
aja i promena poloaja nebeskih tela,
zvezdomer,
astrometrija nauka o
poloaja nebeskih tela.
astronaut na druga nebeska
tela, u vasionu; isto i kosmonaut.
astronautika teorija i praksa letenja
u svemir; isto ikosmonautika.
astronom koji se bavi
astronomijom.
astronomija nauka koja
nebeska tela i zvezde.
astronomski sve ono to je vezano
za astronomiju, za nebeska tela.
astroskop dogled za posmatranje
zvezda.
astroskopija ve tina posmatranja
zvezda velikog dogleda.
astrosofija nauka o zvezdama. I
astroteologija vera u boga na osno-
vu postojanja zvezda i reda
njima.
astrofizika grana astronomije koja
se bavi svojstvima nebeskih
tela.
koji se bavi
astrofizikom.
astrofobija bolestan strah od nevre-
mena, posebno od groma.
astrofotografija fotografsko snima-
nje zvezda i primena fotografije u
nebeskih tela.
asura tur. za pod ispleten od
rogoza.
asfalt I. zemljana smola, smesa
raznih ugljovodonika (irna kiseonika,
azota, sumpora i dr.) koja, pomeana
sa slui za pravljenje tro-
toara i gradskih ulica; upotrebljava se
i za izolaciju zidova od vlage i u I
elektrotehnici, te za fabrikaciju lako-
va; 2. trotoar.
asfalt irati i asfaltovati uli-
cu, trotoar i drugo asfaltom.
ascendenti lat. srodnici po uzlaznoj lini-
ji, preci kao roditelji, dedovi, prade-
dovi; suprotno: descendenti.
at tur. konj arapske pasmine.
atavizam lat. sa precima;
kad se kod ivih pojavljuje neko
svojstvo koje normalno ne postoji kod
vrste, nego kod nekih dalekih
predaka (npr. kosmatost,
na dlakavost tela).
lat. od dalekih predaka na-
(u telesnom ili duevnom po-
gledu).
atak fr. I. napad, navala, juri, nasrtaj;
2. napad bolesti.
atakovati i atakirati fr. napadati, nava-
liti, nasrtati;
ataman rus. I. vrhovni stareina kozaka'
2. jednog odreda; v:
Kozaci.
atanazija besmrtnost, neumrlost.
60
atar 1. sela ili optine; 2.
imanje; isto i hatar; 3. pre-
nosno: delokrug, rada
uopte.
ataraksija stanje bez strasti, duev-
ni mir, spokojstvo.
atae fr. slubenik u diplomatskom
predstavnitvu koji vri funkciju sa-
vetnika (za tampu, za kulturu, za
vojna pitanja, itd.).
atairati fr. 1. dodeliti na rad; 2. navi-
knuti se na neto, zavoleti neto.
ateizam bezbonost, neverovanje u
boga; odricanje od religioznih vero-
vanja.
ateist(a) bezbonik, koji ne veruje u
boga; pristalica ateizma.
atelje fr radionica,
prostorija za rad umetnika. '
a tempera ital. slikanje temperom (vode-
nom bojom).
a tempo ital. 1. odmah, u pravi na
vreme; 2. muz. po taktu.
Atena 1. boginja, Zevsova; za-
titnica junaka, gradova,
grada Atene (Atine), boginja rata (kod
Rimljana: Minerva); 2. grad u
3. kulturno sredite uopte.
atentat lat. 1. napad na nekoga ili na
prava; ubistvo ili pokuaj ubi-
stva neke istaknute
2. nasrtaj, napad uopte.
atentator lat. koji vri atentat,
izvrilac atentata.
aterirati fr spustiti se na zemlju avio-
nom ili drugom letilicom.
aterisaa i ateriranje fr sletanje, spu-
tanje aviona.
ateroskleroza novi izraz za arterios-
klerozu, tj. njen najtei oblik.
atest i atestat lat. potvrda, uverenje,
pismena svedoba.
atestacija lat. overavanje,
uverenje, potvrda.
atestirati lat. potvrditi, overiti; izdati
svedodbu, uverenje, pismenu po-
tvrdu.
atika lat. nizak zid oko kojim
se skriva krov, to je karakteristika
starog stila.
Atika pokrajina u s glavnim
gradom Atinom.
atila kratak kaput u struk s gajta-
nima narodna nonja i voj-
uniforma); dolama; naziv po
kralju Huna Atili.
Atila - kralj Huna (iz 5. veka n.e.),
nazvan boji".
nesvakidanji,
nepravilan, koji odstupa od obrasca.
Atlant v. Atlas.
Atlantida naziv ostrvske zemlje ko-
ja je navodno potonula u Atlantski
okean; po Platonu Atlantida je posto-
jala oko 9.000 godina pre njega.
Atlantik engl. Atlantski okean, nazvan
po dinu Atlasu; v. Atlas.
utlantski lat. velik, gorostasan, koji pri-
pada divu Atlasu; Atlantska povelja:
izjava od 14. avgusta 1941. Ruzvelta i
da SAD i V. Britanija ne ele
teritorije i da svaki narod treba
sam da bira oblik vladavine; Atlant-
ski pakt: v. NATO.
Atlas 1. din koji po mitolo-
giji dri na svojim nebeski
svod (Atlant); 2. planina u severoza-
padnoj Africi.
utlas 1. figura gorostasa koji nosi
glavni deo (glavni potporni
stub); 2. zbirka geografskih karata i
drugih karata; :l. prvi vratni
prIjen; 4. teka tkanina.
utleta 1. sportski boral', 2.
prenosno: jak, razvijen, snaan
utletika sportska disciplina koja
zahteva snagu i spretnost; laka atleti-
ka: hodanje, plivanje, skaka-
nje, bacanje koplja, diska, kugle i sl.;
teka atletika: rvanje, boks, dizanje
tereta, itd.
koji se bavi atleti-
kom
utmosfera 1. gas oviti ko-
jim su obavijena nebeska tela; 2. vaz-
duni oko Zemlje; vazduh,
zrak; 3. prenosno: sredina, okolina,
situacija, okolnosti, raspoloenje; 4.
jedinica za merenje vazdunog pri-
tiska.
utmosferiIije Jat. padavine: sneg, kia,
I-,'Tad, rosa, itd.
neotrovan, koji ne sadri
u sebi otrova.
utoli mal. koraIna ostrva, prstenastog
oblika, nastala usled taloenja korala;
imaju plitke lagune i strane strme
prema moru.
61
atom 1. najmanja hemijskog
elementa za koji se, sve do 20.
veka, mislilo da je nedeljiv; savreme-
na fizika utvrdila je da je atom deljiv i
da ima sloen sistem koji se sastoji iz
pozitivno napunjenog jezgra i elektro-
na koji se oko njega; jezgro ima
isto tako sloen sistem: sastoji se iz
protona i neutrona; kod sudara vrlo
brzih (protona, deutrona, alfa-
neutrona i dr.) dolazi do
cepanja atomskih jezgara i pretvara-
nje atoma u druge oblike, pri se
vrlo velika energije
(atomska ili nuklearna energija); 2.
prenosno: beskrajno mala ili
veoma stvar.
atomizam v. atomistika.
atomizacija razdva-
janje u veoma sitne delove; v. atom.
atomizirati razdvajati
u veoma sitne delove; v. atom.
atomist(a) koji se bavi
atomistikom.
atomistika I. nauka o atomima, o
strukturi materije; ispitivanje
i primena svih pojava koje
su u vezi s razbijanjem atoma i isko-
nscavanjem atomske energije; v.
atom; 2. teorija koju
su prvi put postavili filozo-
fi Leukip i Demokrit, zatim Epikur i
rimski filozof, materijalista, Lukrici-
je; po toj nauci materija se sastoji od
nepromenljivih koje se
atoma (osnove savremene
atomistike postavili su Dal-
ton, Mendeljev, Bor i dr.).
atomski koji se odnosi na atom, koji
je u vezi sa atomom; v. atom.
atonalan bez tona, bezglasan.
atonalna muzika jedan od novijih
pravaca u muzici koji negira svaku
vezu tona sa bilo kakvom harmonijski
fundiranom skalom.
atonija 1. mlitavost, tromost; bez-
glasnost, klonulost, slabost tkiva i
2. gram. nenaglaenost neke
ili nekog sloga.
Atos planina na poluostrvu Halki-
dik u na jednom delu ove
planine podignut je pravoslav-
ni srpski manastir Hilandar (zadubi-
na Stevana Nemanje iz 12. veka);
predeo poznat i pod nazivom Sveta
gora.
atraktivan Jat. pun atrakcija,
primamljiv, zanimljiv,
atrakdja Jat. 1.
snaga; ono to to izaziva
dopadanje, to ima milinu, dra-
gost, zanimljivost; 2. uspela, efektna
u zabavnim priredbama.
atribut Jat. glavno svojstvo, bitna osobi-
na nekog predmeta ili pojma; gram.
atributi su pridevi zameni-
ce i brojevi koji se dodaju imenicama
za njihovu bliu oznaku.
atribudja Jat. 1. pravo, nadlenost; 2.
doprinos, doznaka; 3. ustupanje, da-
vanje onog to nekome pripada.
atrij(um) Jat. 1. predsoblje, predvorje; 2.
pokriven ulaz u 3. pret-
komora; 3. prednji deo hrama.
atrofija 1. smanjenje, suenje nekog
organa ili tkiva usled nedovoljne is-
hranjenosti; 2. zakrljalost, usahlost;
3. otupljivanje nekog
zakrljao, neishranjen,
smanjen, sasuen, usahnuo.
athezija Jat. 1. sila koja
dvaju tela; 2. medic. sraslina,
koja se stvara oko organa i
njih posle zapaljenja ili povreda; 3.
pravno: naknadni pristup neke drave
nekom ugovoru; 4. presuda o imovin-
skom zahtevu (nadoknada tete, po-
vratak oduzetih stvari i sl.).
Augijeve tale 1. mesto mnogo pr-
ljavo i zaputeno (po mi-
tu neki kralj Augije imao je tale koje
nisu dugo ali ih je za jedan
dan Heraklo, navrnuvi u njih
dve reke); 2. prenosno: neto to treba
temeljito
augit vrsta dragog kamena, dobijen
iz vulkanskih stena; naziva se i tirkiz.
augment Jat. prefiks (predmetak) pomo-
kojeg se obrazuju prola vremena u
nekim jezicima.
augmentativ Jat. koja, dodavanjem
nekog od sufiksa, dobija zna-
ili jo pejorativno (pogrd-
no) (npr. enetina, knjiuri-
na, suprotno: deminutiv.
augmentadja Jat. 1. umnoa-
vanja, dodatak; 2. m uz. produenje,
trajanja tonova
nekog motiva, fraze ili teme.
62
august Jat. 1. ime rimskih care-
va; 2. avgust: kolovoz, osmi mesec u
godini, mesec etve.
audijendja Jat. 1. slubeni prijem kod
osobe na visokom poloaju,
kod poglavara drave; 2. skup slua-
laca ili gledalaca jednog govornika ili

audimutizam Jat. vrsta nemosti:
normalno a ne moe da govori.
audio Jat. 1. ni deo televizijskog pro-
grama; 2. govorni tekst u filmskim i
televizijskim scenarijima.
audiovibrator Jat. na gramofonu
koji regulie treperenje i stvaranje
zvuka.
audiovizuelan Jat. koji se odnosi na
sluanje i gledanje zajedno, tj. koji
istovremeno angauje i sluha i
vida (npr. gledanje i sluanje
televizijskih emisija; sluanje i gleda-
nje filmova; sluanje i gleda-
nje hemijskih opita u laboratoriji koje
predstavlja audiovizuelnu metodu u
nastavi).
audiogram prikaz oset-
ljivosti sluha (za svako uvo posebno)
na signale posebnog
aparata audiometra.
audio-kaseta Jat.-fr. kutijica s
magnetofonskom vrpcom na kojoj je
snimljen zvukovni materi-
jal; kad se kaseta stavi u kasetofon
ovaj odmah reprodukuje zvukovni
materijal.
audio-kasetofon Jat.-fr. radio-aparat sa
za sluanje audio-kaseta.
audiologija nauka o sluhu.
audiometar aparat za ispitiva-
nje i merenje jakosti sluha,
odnosno za stupnja
kao rezultat merenja audio-
metrom dobija se prikaz, tj.
audiogram.
audiometrija Jat. ispitivanje i mere-
nje otrine sluha.
lat. koji
vri ispitivanja audiometrom.
audiomikser Jat.-eng. koji brine
o delu televizijskog programa.
audion Jat. i regulator zvuka u
radio-prijemniku.
audiosektor Jat. ni deo televizijskog
programa.
uudioskopik prvi naziv za
ni film, za tonfilm.
uuditiv Jat. osoba koja bolje slua-
njem nego sluni tip.
uuditivan Jat. koji se odnosi na sluh,
sluni, auditivni tip: onaj koji
lake pamti stvari koje je nego
one koje je ili video.
uuditor Jat. 1. vojni sudija; 2. sluatelj,
slualac;
63
uuditorij(um) lat. 1. sluaonica, preda-
vaonica; 2. sluaoci; publika.
uuditus Jat. sluha, sluno

uudifon aparat koji slui pri-
gluvima da bolje
uudidja lat. 1. probni nastup pred
licima ili upravom u pozori-
stu (glumaca, i dr.)
pre javnog nastupa; 2. provera
kih i glasovnih sposobnosti lica koja
se primaju u slubu (spikera,
orkestra, i dr.); 3. prijemni
ispit u i drugim
kim kolama; 4. osetljivost ili
akt
uukdja lat. javna prodaja, draba; lici-
lacija o rasprodaji robe pri
kupac postaje onaj koji ponudi najve-
SUInU.
uukdonator Iat. pri javnim
kupovinama i prodajama.
uukdonirati lal. prodavati na aukciji
nadmetanjem, javno prodavati najpo-
voljnijem
uula 1. dvorana za okuplja-
nje i predavanja na univerzitetu ili u
nekoj koli; 2. prostrano, otvoreno
dvorite ispred zgrada;
vladareva palata u starom Rimu.
lIura 1. prijatan, mirisan
povetarac; 2. medic. nelagodno
nje ili
napada.
uureola Jat. v. oreol.
auriskop sprava s ogledalom za
pregled uha.
uurist(a) Jat. lekar, specijalista za bolesti
uha.
Aurora lat. boginja zore i jutarnjeg ru-
menila kod starih Rimljana.
lIurora Jat. 1. zora, jutarnje rumenilo,
istok; 2. naziv ratnog broda koji je
odigrao ulogu u oktobarskoj
revoluciji 1917. g.
ausvajz nem. legitimacija, dokumenat;
propusnica na nekom prelazu.
auspuh nem. cev na automotoru za ispu-
tanje pare isagorelih gasova.
Austro-Ugarska nem. naziv nekadanje
"dvojne" monarhije, Austrije i Ugar-
ske
austrofil prijatelj Austrije,
onaj koji voli Austriju.
austrofob neprijateljski raspo-
loen prema carskoj Austriji.
austrofobija neprijateljsko ra-
spoloenje prema carskoj Austriji.
aut eng. L izraz za stanje kad lopta
izvan crte igralita; 2. u tenisu
i pogreka; 3. u boksu: nesposo-
ban za dalju borbu.
aut-aut Jat. stanje kad treba doneti
presudnu odluku: ili - ili.
autarkija L samozado\'oljnost, du-
evno stanje koji je dovoljan
samome sebi, koji je nf,zavisan od
spoljnog sveta, kome nita ne treba; 2.
ekonomska politika neke zemlje koja
nastoji da privredu osamostali i
je nezavisnom u odnosu na druge
zemlje, tj. tei da se oslohodi uvoza
strane robe.
autarh samovladar, samodrac, de-
spot, apsolutista.
autarhija 1. samovlada, samodra-
vlje; 2. upravljanje samim sobom.
istinit, pravi, izvoran,
garantovan, originalan, verodostojan,
koji od onoga kome se pripi-
suje.
istinitost, izvornost,
originalnost, verodostojnost.
autizam u sebe, nepover-
ljivost prema ljudima (javlja se
kod
aut-Iinija - crta koja prostor
na kome se odvija igra.
auto za auto-
mobil.
auto- predmetak u sloenicama sa
sam, samo-o
autoanaliza poniranje u samoga
sebe, preispitivanje svo-
jih postupaka, ispitivanje svoje sa-
vesti.
autobaza zgrade i prostor za sme-
taj automobila, goriva i radionica za
opravku motornih vozila.
autobiograf pisac vlastite biografi-
je, svog ivotopisa.
autobiografija vlastita biografija;
opis vlastitog ivota.
autobus automobilski omnibus;
automobil za prevoz vie putnika.
autovakcina -Jat. vakcina spravljena
od klica uzetih od samog bolesnika.
autogamija 1. na-
stalo opraivanjem u istom cvetu; 2.
kod nekih preiva-
ra; 3. kod nekih dvo-
spolaca.
autogen samorodan, koji nastaje
sam od sebe; autogeno zavarivanje:
spajanje dva metalna dela
struje.
autogol -eng. gol koji nepa-
njom ili da svom timu.
autogravira -fr. reprodukcijski po-
stupak za umnoavanje
slika, crtanih u bojama.
autogram potpis.
autograf 1. rukopis napisan sop-
stvenom rukom; 2. potpis;
3. instrumenat za izradu top0/-,'Tafskih
planova.
autografija prenoenje crtea ili
teksta s papira na litografski kamen
radi umnoavanja.
autografirati snimiti rukopis
sredstvima.
autodafe p. izricanje i izvrenje osuda
srednjovekovne inkvizicije,
spaljivanja jeretika i njihovih dela
na
autodidakt samouk, onaj koji sam
obrazovanje, bez redovnog ko-
lovanja.
autodidaktika bez nastavni-
ka i kole,
koji deluje sam po
sebi.
autodrom automobiIsko trkalite,
vebalite.
autoerotizam zaljubljenost u samo-
ga sebe.
autoir avion koji i
vertikalno propelera, elise.
autokefalan samostalan, nezavisan,
sam, svoj.
autokefalnost samostalnost, nezavi-
snost, pravoslavne crkve.
autoklav 1. zatvorena
posuda u kojoj se vre hemijski proce-
64
si pod visokim pritiskom i temperatu-
rom; 2. aparat za sterilizaciju hirur-
kih instrumenata.
auto-kolona dugi niz automobi-
la u pokretu.
auto-komanda vojna komanda,
vojni tab koji upravlja motornim vo-
zilima.
autokontrola kontrola nad sa-
mim sobom, samokontrola, samo-
nadzor.
autoko pogodak u ko na tetu
vlastitog tima (u igri koarke).
autoknips -nem. automatski
na fotografskom aparatu (tako foto-
graf moe sam sebe da snimi).
autokrat(a) samovladar, neograni-
vladalac, gospodar,
samodrac, diktator, tiranin.
autokratizam sistemi i metodi auto-
kratske vladavine koji su zasnovani
na guenju sloboda, na proganjanju
pro/-,'Tesivnih ljudi, na
prava irokih slojeva naroda, uz ispo-
ljavanja surovosti u vrenju vla-
sti autokrata.
autokratija i autokracija l. neo/-,'Ta-
vlast, samovolja vladara,
vlada autokrate; 2. oblik dravnog
u kojem vladar drave
vlada prema svom uz pri-
menu nasilja prema progresivnim lju-
dima i narodu su prava
na; diktatura, tiranija, samovlada ko-
ja svim sredstvima slobo-
de
autokritika samokritika, ocenjiva-
nje samoga sebe objektivno, nepri-
strasno, ocenjivanje svojih dela, tvore-
vina, postupaka.
autolatrija oboavanje samoga sebe.
autoliza omekanje i raspadanje
tkiva nakon smrti.
automat 1. aparat koji, stavljen u
pokret, vri radnju samo-
stalno, bez unutra-
njeg mehanizma, pri se uloga
svodi na putanje u rad, kon-
trolu i regulisanje; robot; 2. vatreno
oruje koje jednim okidanjem ispali
vie metaka; 3. prenosno: koji
se slepo pridrava naredbi starijeg po
rangu, situaciju koja
ponaanje.
automatizam 1. sposobnost
ili ivotinje da ponavlja
ne radnje bez svesnog regulisanja tih
pokreta, tj. navike koje se
dobijaju dugim vebanjem; 2. radnje,
pokreti koji se bezvoljno, nesve-
sno, podsvesno, automatski.
lIutomatizacija 1. iroka primena
automata u procesu proizvodnje; 2.
prenosno: pretvaranje rad-
nji u automatske pokrete, to
se postie sistematskim pona-
vljanjem.
automatizovati i automatizirati
niti da neto deluje kao automat,
samo od sebe.
automatika disci-
plina koja teoriju i kon-
strukciju za regulisanje i upravljanje
tehnolokim procesima.
automatski koji radi sam od sebe,
nesvesno, bezvoljno.
automacija v. automatizacija.
autonoman nezavisan, samosvojan,
samoupravan.
65
autonomija nezavisnost, samoupra-
va; ustavom i drugim zakonima dra-
ve regulisano pravo nacionalno-
-teritorijalne oblasti da samostalno
reava stvari unutranje uprave, uz
potovanje saveznih zakona i propisa
dravne zajednice u kojoj i autOll()-
mna jedinica uzima
u upravljanju (u Jugoslaviji
postoje dve takve samoupravne, auto-
nomne jedinice: Kosovo i Vojvodina).
autonomizam pokret koji tei ostva-
renju autonomije neke oblasti.
autonomizacija proces ostvarenja
autonomije i primena autonomije.
uutonoma pristalica autonomije
Dalmacije u okviru Austrije, tj. protiv
sjedinjenja Dalmacije sa Hrvatskom u
prolosti.
autonomist(a) pristalica autonomi-
je, borac za autonomiju.
autoopservacija posmatranje
samoga sebe, ispitivanje svoje savesti,
poniranje u vlastitu psihu.
autopilot -fr. automatski u
avionu koji automatsko
upravljanje letilicom, tj. regulie rav-
nomeran let bez uticaja pilota.
Ilutoplastika hirurka operacija radi
otklanjanja nekog nedostatka tela uz
tkiva samog bolesnika s
jednog mesta na drugo.
autoportret -fr. slika, crte ili skulp-
tura kad umetnik izradi sam sebe.
autopsija 1. posmatranje vla-
stitim 2. medic. pregled bole-
snika i dijagnoze na osno-
vu simptoma, bez ispitivanja; 3. me-
dic. pregled i seciranje lea radi utvr-
uzroka smrti.
auto-put v. auto-strada.
autor lat. pisac, stvaralac, tvorac umet-
ili dela,
izumitelj; autorsko pravo:
pravo knjievnika, umetnika,
ka, izumitelja da mogu
moralno i ekonomski
svoje duhovne tvorevine, u
vezi objavljivanja, ili
umnoavanja njihovih dela; skup
pravnih propisa koji reguliu prava
stvaralaca.
autoradiokasetofon -la t. radio sa
za radio-kasete u
automobilu.
autorizacija fr. odobrenje au-
tora, odnosno nosioca njegovih autor-
skih prava da se neko knjievno delo
ili drugo delo, spis i moe
objaviti kao da ga je sam priredio (ovo
se na osnovu uvida u pripremljeni
tekst za objavljivanje).
autorizovati i autorizirati fr. 1. ovlastiti,
dati dopustiti; 2. odobriti
irenje svog dela, odnosno
svojih autorskih prava.
autoritaran Jat. 1. zasnovan na slepom,
vlastima;
2. v. autoritativan.
autoritarizam Jat. oblik dravne vlasti
koncentrisane u rukama grupe ljudi
ili, jo u rukama jedne
koja zavodi okrutnu diktaturu; auto-
ritarizam su imale sve apsolutne mo-
narhije, a najbrutalnije se ispoljava u
reimima Itali-
je, panije i Portugalije; autoritarna
ideologija odbacuje demokratiju i ne-
gira ulogu pojedinca,
nina, a sudbina drutva preputa se
jednom nadje,
noj kojoj birokratska maina
neguje kult kult sile, kult
nepogreivosti (autoritarizam se sna-
no ispoljio i za vreme okrutne vlada-
vine J.V. Staljina u SSSR-u).
autoritarnost lat. 1. metoda kontrolisa-
nja drugih po kojoj jedno lice posta-
vlJa zadatke, propisuje postupke i
ocenjuje rezultate, ne
drugima da u procesu odlu-
ke; 2. verovanje u princip autoriteta u
socijalnim odnosima; 3. verovanje u
autoritet kao izvor istine; 4. personal-
na tendencija da se udi ili
zahteva poslunost i subordinacija, tj.
pokornost.
autoritativan lar. 1. stav koji trai po-
koravanje bez ikakve kritike ili bilo
kakvog otpora
nih; 2. uporan, nadlean, me-
rodavan da strogo sluben,

autoritativnost lat. ponaanje na dogma-
tski, imperativan, tiranski
autoritet lat 1. stvoreni ugled i na ugle-
du osnovana vrednost, dostojanstvo i
snaga uticaja u i presu-
u spornim stvarima; 2. ista-
knuti radnik, kva-
lifikovana osoba za
se miljenju ili sudu svi pri-
klanjaju i bez pogovora pokoravaju;
3. delo, princip, institucija, za-
kon, misao, itd. koji imaju snagu uti-
caja na osnovu potovanja zbog vre-
dnosti, uverljivosti, duhovne snage.
auto-stop zaustavljanje auto-
mobila na putu i molba peaka (obi-
turiste) da ga poveze
besplatno.
autostoper i autostopist(a) -eng. put-
nik koji, palac desne ruke uvis,
moli automobila da ga povezu
besplatno.
autostopirati putovati auto-
-stopom.
autoskop sprava za lekarski pregled
grla bez ogledala.
autoskopija 1. pregled grla autosko
pom; 2. halucinacija u kojoj
vidi samoga sebe pred sobom ili vidi
svoje unutranje organe.
autostopist(a) v. autostoper.
auto-strada moderan drum za
motorna vozila sa vie traka
po tri ili u jednom smeru a
toliko u drugom).
66
autosugestija 1. sugestivno uti-
canje na samoga sebe;
nje; 2. sadraji svesti koji se pojavlju-
JU putem autohipnoze.
autoteizam oboavanje samoga se-
be, smatranje sebe samoga bogom.
autoterapija samoga sebe
prirodnim sredstvima.
autotip dobijeni otisak, kopija, fak-
simil putem autotipije.
autotipija umnoavanje slike urezi-
vanjem u cink ili drvo, tj. postupak
izrade kliea na osnovu slike, kliira-
nje; klie slui za umnoavanje slike
kod tampanja.
autotrofija sposobnost nekih orga-
nIzama da se hrane neorganskim jedi-
njenjima (npr. zelene biljke).
autofobija 1. bolestan strah od
2. strah od samoga sebe.
autohipnoza uspavljivanje samoga
sebe, samoga sebe u hipno-
stanje; v. hipnoza.
autohton 1. samonikao, samorodan;
2'. kOji odavni-
na ivi u nekom kraju, prastanovnik,
:>tarosedelac.
autohtonija 1. starose-
delatvo; 2. samoniklost, samobitnost.
autocenzura samocenzura umetni-
ka, svesno svoje slobo-
de stvaralatva zbog slubene
kontrole.
autput 1. ono to, ili onoga
to ili maina prOizvodi za
duinu vremena; 2. signal
koji odailje neki izvor (npr. izlazni
rezultat kod kompjutera), za razliku
od imputa ulazne podatke).
autsajder eng. 1. koji ima
male izglede na pobedu, koji se ne
ubraja u favorite; 2. prenosno: onaj
koji stoji po strani, neangaovan.
afek(a)t lat. strast, razjare-
nost; napeto stanje psihe koje,
u kriznim situacijama, kratko traje i
paralie svest.
afektacija lat. ponaanje,
prenemaganje, neprirodnost, usilje-
nost, pretvaranje.
afektivan lat. uzbudljiv, oset-
ljiv, razdraljiv.
afektivnost lat. stanje raspoloenja, ose-
na koji prate
zbivanja u
afektirati lat. prenemagati se, ponaati
neprirodno,
afektuozan Jat.-fr. ljubazan,
veoma naklonjen, nean, odan.
afekcija lat. 1.
2. naklonost, sklonost; 3. oboljenje
koje je zahvatilo celo telo ili njegov
deo.
afel(ijum) udaljenost plane-
ta ili kometa od Sunca.
afera fr. neugodan spor, sukob;
lopovluk, prljavi poslovi,
skandal; koji javnost.
afera fr. lice koje afere, koje je
umeano u neku aferu.
aferim tur. bravo, iv bio!
afefobija neosnovan, bolestan strah
od dodira drugih lica.
afidavit lat. pismeni iskaz pred sudom
pod zakletvom o tovaru broda.
afiks lat. ime za prefiks i
sufiks.
afilantropija lat. 1. pomanjkanje ljubavi
i panje prema porodici; 2. nedostatak
razumevanja za ljude; mrnja prema
ljudima.
afilijacija lat. 1. sporedna firma, pripo-
jena glavnoj firmi; 2. poslovnica, fili-
jala, osnovna organizacija udruenog
rada, predstavnitvo; 3. prijem u neku
organizaciju ili drutvo.
afilirati lat. pripojiti manju firmu
kao filijalu, podrunicu.
ufinitet lal. 1. sila kojom se spajaju
hemijski elementi; 2. srodnost,
nost, bliskost,
ufion tur. 1. sirovi opijum; 2. sok iz
makovih semenki; slui u medicini za
spravljanje raznih preparata.
afirmativa lat. potvrdno miljenje o ne-
potvrda,
afirmativan lat. potvrdan; po-
kazan, suprotno: negativan.
ufirmacija lat. 1. potvrda, potkrepljenje,
tvrdnja; 2. postizanje nekog uspeha u
radu, nauci, u politici; 3. uzdizan.ie
iznad
ufirmisati i afirmirati lat. potvrditi
uspeh, priznanje za rad, za anga-
ovanje; biti uvaen.
ufi(a) fr. objava, oglas, plakat.
.. fi ira ti fr. oglasiti, objaviti, plakatirati.
ufobija prirodnog straha
kod izvesnih osoba.
67
afonija bezglasnost, promuklost,
gubljenje glasa usled oboljenja
i ivaca koji glasne ice.
bezglasan, promukao.
aforizam kratka, jezgrovita, mudra,
misao, iskazana duhovito.
aforist(a) pisac, afori-
zama.
aforistika pisanje aforizama kao
knjievna vrsta.
Afrikander - belac u Junoj
Africi; u uem smislu: Bur.
afrikanist(a) - koji se bavi
jezika, kultura
i knjievnosti.
afrikanistika - nauka o knji-
evnosti i jezicima, o kultu-
rama.
afrikat(a) lat. suglasnik koji je sloen iz
dva suglasnika (npr. d + ).
afrodizija preterano razvijen spolni
nagon; pomama, pohota.
afrodizijak sredstvo za i
izazivanje spolnog nagona, tet-
no po zdravlje.
Afrodita 1. boginja lepo-
te i ljubavi (kod Rimljana: Venera); 2.
prenosno: ljubavno uivanje; obljuba;
parenje; ljupkost.
ahat vrsta dragog kamena.
Aheron 1. reka alosti u podze-
mnom svetu (prema mitologiji); 2.
podzemni, donji svet.
Ahilova peta 1. jedino ranjivo mesto
staro junaka Ahila,
koji se osobito istakao u trojanskom
ratu; prema mitologiji mogao je biti
ranjen samo u petu; 2. prenosno: sla-
bost, slaba strana jednog ra-
njivo mesto.
ahromatizam 1. bezbojnost, bledilo;
2. nedostatak spektrainog bojenja sli-
ke u staklima.
1. bezbojan; 2. kod
bez hromatske aberacije.
ahromatopsija nesposobnost razli-
kovanja boja, odnosno potpuno slepilo
za boje, smanjenom otrinom
vida.
ahronija fr. vremenskog
nioca iz ispitivanja.
nesavremen, neblagovre-
men; koji se uvek deava u nevreme.
acedija duhovno mrtvilo, tromost,
ravnodunost prema ivotu.
acera lat. kutija s tamjanom, kadionica.
acetati la t. soli kiseline.
acetilen lat. gas koji slui za osvetljenje,
a kod gorenja razvija visoku tempera-
turu.
aceton lat. bezbojna koja se
dobija suvom destilacijom drveta.
adamija tur. 1. neiskusan, nevet, mlad
(u narodnoj poeziji: dete, nei-
skusno, nerazumno, naivno, dete lu-
do); 2. i u neiskusan, mlad
konj.
adija tur. v. hadija.
aik tur. ljubav; zaljubljen lju-
bavnik, dragan, momak koji aikuje.
6B
aiklija tur. osoba koja je zaljubljena,
koja vodi ljubav (dragan ili draga).
aikovanje i aikluk tur. udvaranje, mi-
lovanje; ljubav momka idevojke.
aikovati tur. voditi ljubav; voleti se,
milovati se; udvarati se; maziti se.
aluk tur. novac za svakodnevni troak,
deparac.
tur. kuvar u restoranu; vlasnik
gostionice.
tur. kuvarska, kulinarska veti-
na u spremanju raznih jela i
tur. restoran, kafana, javna
kuhinja, gostionica.
Baas ar. naziva za socijali-
partije Sirije i Iraka.
Babilon hebr. v. Vavilon.
babo tur. 1. otac, ded, svekar,
tast; 2. stariji mukarac uopte.
babovina tur. imanje od oca
isto i babaluk;
habuvizam fr. nauka i ideje francuskog
utopijskog socijaliste Fransoa Ba-
befa (18. vek); borio se za socijalnu
jednakost metodom revolucionarnih
prevrata i zavera (podigao ustanak,
1796, pod nazivom "zavera jednakih",
ali ubrzo je bio savladan i s drugovi-
ma pogubljen).
hagav i bangav tur. hrom, sakat.
bagaa fr. 1. prtljag za put, stvari; 2.
prenosno: olo, fukara, bagra.
bagatela fr. 1. jevtina stvar, niska cena;
2. sitnica, malenkost, nevana stvar;
3. kratak komad lakeg sadr-
aja.
bagatelan fr. jevtin, nevaan,
male vrednosti.
bagateIisati i bagatelizirati fr. omalova-
avati, potcenjivati, prezirati, gledati
s visoka na nekoga, nipodatavati.
baga Jat. stara mera za zapremi nu,
od mesta do mesta.
hager hol. postrojenje za peska i
ljunka sa dna mora, reka, jezera,
kanala; slui za voda od mu-
lja i nanosa, za kopanje zemlje i
drugih materija, za skidanje jalovine i
uglja.
bagerist(a) hol. radnik koji rukuje bage-
rima i buldoerima.
bagerovati hol. vode bagerom od
raznih nanosa; kopati zemlju, ugalj i
dr.
bagra tur. 1. fukara, banda; 2. soj, vrsta,
pasmina; 3. vrsta morske ribe.
hadava tur. 1. besplatno ili vrlo jeftino;
2. beskorisno, neopravdano, uzaludno.
budavadija tur. gotovan, be-
danguba.
hadavadisati i badavaditi tur. 1. iveti
muktaki, od rada; 2. lenstvo-
vati, dangubiti,
uzaludno vreme.
hudanj bure, kaca.
hudem tur. nisko drvo ploda
koje se gaji u toplim krajevima; slui
za a ima primenu i u medicini."
71
bademantil nem. za ogrtanje po-
sle kupanja.
badminton eng. v. bedminton.
badar tur. 1. carine, cari-
nik; 2. kontrolor mera; 3. na
vagi, kantardija.
badarenje tur. 1. slubeno ispitivanje
ispravnosti mera i utega; 2.
nje nosivosti broda.
badarina tur. 1. taksa za proveravanje
mera koju badar; 2. cari-
na; skelerina; mostarina; 3. taksa za
merenje na optinskoj vagi.
badariti tur. slubeno ispitivati i utvr-
ispravnost mera i utega: 2.
nosivost broda.
badarnica tur. ustanova koja obavlja
poslove bedarenja.
baza 1. osnova, temelj, podloga,
osnovica; 2. uporita, sredite,
centar, polazno mesto za vojna dej-
stva; 3. skladita, naoruanje, radioni-
ce, prevozna sredstva i drugo za op-
skrbu vojske i stanovnitva ili za
ekspedicije; 4. oblast koja slui za
snabdevanje namirnicama i sirovina-
ma; 5. materija luasta ukusa koja s
kiselinama stvara soli; 6. mat. osnova
pri stepenovanju.
bazalt Jat. vrsta vrlo tvrde stene vulkan-
skog porekla od granita); tvori
dno dubokog mora; slui kao dobar
materijal, za
gradnju puteva.
bazar pers. l. velika trgovinska u
kojoj se prodaju razne stvari za
potrebe; 2. pokrivena tr-
nica, pijaca; 3. orijentalni robni sa-
jam, pazar; 4. modni list, magazin.
bazati tur. besposlen tumarati, lutati
bez cilja.
Bazedovljeva bolest - oboljenje titne
lezde su posledice: buljavost
ju, drhtanje prstiju, preznojavanje,
naglo mravljenje, malaksalost, nervo-
za i dr. (naziv po lekaru K.
Bazedovu, koji je prvi utvrdio ovu
bolest).
bazen fr. v. basen.
bazilika 1. tip prvih
crkava; 2. saborna, glavna crkva; 3.
i srednjovekovni tip
sa dva reda stubova; 4. u starom
Rimu: zgrada za i sudske
poslove.
Bazilike zakonik cara Basilijusa
Velikog za carstva,
objavljen 887. godine.
bazirati 1. osnivati se, na
temeljiti se na 2.
skloniti se, sklanjati u bazu.
bazuka eng. l. protivtenkovski
granata na raketni pogon; 2.
puka za podvodni ribolov.
bajagi tur. toboe.
bajadere port. 1. indijske obredne ili
ptofesionalne i
(katkada i javne ene); 2. u 18. i 19.
veku glavno lice u baletima.
bajat tur. star, pokvaren od dugog staja-
nja; ustajao, nesve, ueen.
bajati tur. (u svrhu
opsenariti, varati, obmanjivati.
bajaco ital. 1. cirkuski lakrdija, harle-
kin, klovn; 2. smean,
3. smena
smena pajac.
baj-baj eng. familijaran pozdrav pri
rastanku (oponaanje poz-
drava).
bajbok i bajbokana nem zatvor, tamni-
ca, mesto izdravanja kazne zatvora.
bajdara rus. mali sibirski s ko-
sturom od riblje kosti.
bajka - poetska ispunjena
zbivanjima i natprirod-
nim
Bajkonur rus. raketodrom u Kazahstanu
(SSSR); mesto odakle se lansiraju ve-
like sovjetske rakete u vasionu koje
nose satelite i bro-
dove s ljudskom posadom.
bajonet i bajunet fr. dug no sa dva reza
koji se stavlja na puku.
bajrak tur. v. bmjak.
bajraktar tur. zastavnik, onaj koji nosi
bajrak, v. barjaktm'.
Bajram tur. Barjam.
bajpas Jat. (kalemIjenje)
vene istog na deo
njegove aorte da bi se sa nje uklonio
odnosno sueni deo, tj. da bi
se taj deo aorte zamenio
prohodne vene
nje se popularno zove "most ivota").
bajronizam - shvatanje
ivota (da zlu nema leka), nazvano po
engleskom pesniku Bajronu (1788-
1824).
72
bajt eng. jedinica memorije digitalnog
(sastoji se od osam bitova).
bajc nem. 1. kiseljenje, salamura,
nje; 2. razne kiseline za meta-
la; 3. specijalni sok za konzerviranje
mesa ili
bajcati i bajcovati nem. kiseliti, nama-
kati (kou, drvo i dr.) radi smekava-
nja i stavljanja boje, bojadisanja,
farbanja.
bakalar itaJ. vrsta ribe iz severnih mora
koja kod nas dolazi suena.
bakalaureat lat. 1. nekada najnii aka-
demski stepen (sada samo u Engle-
skoj); 2. velika matura, ispit zrelosti u
nekim zemljama.
bakalin tur. trgovac na malo, preteno
ivotnim namirnicama.
bakalniea tur. trgovina na malo, prete-
no namirnicama.
bakaluk tur. razna roba u trgovini na
malo, potreptine.
bakande vrsta tekih, preteno
cipela.
bakar tur. hemijski elemenat, metal koji
ima iroku primenu.
bakelit - tvrda netopljiva
smola (slui za izradu dugmadi,
ljeva, izolatora, kutija za telefone,
radio-aparate i sL).
Bakingemska palata eng. kraljevski
dvor u Londonu.
baklava tur. vrsta Slatke pite sa orasi-
ma, prelivena medom i
baklaa fr. taksa koju brodovi
za pristajanje u luku.
baklja nem. upaljena buktinja ili
koja se nosi na
bakljada nem. povorka sa
bakljama i muzikom.
tur. kotao, osobito bakreni; po-
suda uopte.
tur. stremen, uzengija (prvo-
bitno od bakra), deo na kome
dri nogu dok jae konja,
baksuz tur. koji nema ili
donosi drugome
baksuzan tur. koji donosi

baksuzluk tur. stanje u kojem Je neko
baksuz.
baksuznik tw. koji drugome do-
nosi
bakteriemija prodiranje bakterija u
krvotok, trovanje. sepsa.
hakterije najmanji ivi
organizmi, golim okom nevidljivi; iza-
zivaju zarazne bolesti (tifus, tuberku-
lozu, kugu, koleru i dr.).
hakterioze biljne bolesti koje nasta-
ju usled prodiranja bakterija u biljke
(od njih biljke trunu, i plodovi
dobijaju pege ili uvenu cela stabla).
hakterioliza raspadanje bakterija
pod dejstvom izvesnih fermenata.
hakteriolizini sastojci imunog seru-
ma koji imaju da rastvaranjem
ubijaju bakterije.
hakteriolog u bakteriolo-
giji.
hakteriologija nauka o bakterijama
Luj Pastel' i Robert Koh).
hakterioloki rat rat koji bi vodili
bakteriolozi irenjem bakterija koje bi
ubijale ljude.
hakteriostatid sredstva koja zau-
stavljaju razvitak bakterija (antibioti-
,.j, sulfonamidi i dr.).
hakterioterapija obolelih
nekih vrsta bakterija.
hakteriofazi klicoderi, najsitniji
mikroorganizmi, virusima, koji
rastvaraju i unitavaju bakterije.
hakteriddi klicomori, za-
raznih klica, sredstva za unitavanje
bakterija.
haki tur. 1. dar, poklon; 2. nagrada za
uslugu; 3. mito, potkupnina.
haI fr. zabava sa plesom; otme-
na zabava sa ruhom.
hala fr. 1. denjak, sveanj; 2. mera za
sukna, sena, papira, pamuka
i dr.
halaban tur. 1. krupan, nezgrapan
vek; 2. krupan petao.
balada fr. 1. lirsko-epska pesma sumor-
nog sadraja; 2. kompozicija
u duhu balade; 3. srednjovekovni dru-
tveni ples uz pratnju viole i oboe.
balalajka rus. ruska narodna tambura
sa tri ili vie ica.
73
balans fr. 1. ravnotea; 2. kolebanje,
balans privrede: uspo-
stavljanje planskih proporcija u ra-
zvitku pojedinih grana i zaposlenosti;
uspostavljanje ravnotee proi-
zvodnje, raspodele i potronje.
balanse fr. u baletu i plesu:
njihanje s noge na nogu.
balansiranje fr. 1. kolebanje, ravnotea;
2. m uz. drhtanje, treperenje, ljuljanje.
balansirati fr. 1. odravati ravnoteu; 2.
kolebati se; 3. uspostaviti ravnoteu
primanja i izdataka; 4. izjed-
dugovanja i potraivanja; 5.
veto se snalaziti u pojedinim nezgod-
nim situacijama.
balast keJt. 1. nepotreban, suvian teret,
breme koje smeta; 2. peska, ka-
menja i dr. materijala za odravanje
ravnotee broda ili aviona.
bal-boj eng. koji, kod igre tenisa,
kupi lopte i donosi ih
balvan tur. 1. greda, trupac, brvno; 2.
prenosilo: glupak, tikvan, prosto

baldahin itaJ. 1. pokrov nad
nosiljkom, krevetom ili oltarom od
skupocene tkanine; 2. "nebo" koje se
nosi u crkvenim procesijama.
baldisao tur. iznemogao, iscrpljen, one-
klonuo od napora ili bolesti.
baldisati tur. klonuti, onesve-
stiti se od iscrpljenosti, bolesti.
balerina itaJ. u baletu; umet-
nica u baletnom plesanju.
balet fr. ples uz muziku koji
prikazuje
nja i strasti.
baletan fr. u baletu; umetnik u
baletskom plesu.
balet-majstor fr. 1. reiser baleta, ko-
reograf; 2. prvi u baletu.
balzam i balsam 1. melem, meavi-
na ulja i smola, lekovita
mast za ublaavanje bolova i
rana; 2. prenosno: uteha, olakanje.
balzamovati i balzamirati l. poseb-
nim postupkom napraviti zatitu lea
od truljenja unoenjem materija koje
suzbijaju truljenje; 2. namirisati bal-
zamskim mirisima.
balija tur. 1. ranije pogrdan naziv za
2. kasnije: lenjivac uopte,
protuva.
Bali Kombetar alb. Nacionalni front
(albanska organizaci-
ja, koja je u II svetskom ratu pomaga-
la u borbi okupatore protiv NOP).
balist(a) alb. pripadnik albanske nacio-
organizacije Bali Kombetar
u toku II svetskog rata koja se borila
na strani okupatora.
balista lat. starorimska ratna sprava za
bombardovanje kamenjem,
bacalo.
balistika 1. nauka o kretanju pro-
jektila u cevi (unutranja bali-
stika) i nakon njegovog izletanja iz
oruja (spoljna balistika; 2. nauka o
iz vatrenih
koji se bavi bali-
stikom.
raketa raketa koja, !
nakon utroka goriva, leti do cilja bez
ikakvog
balistogram u sudskoj medicini:
snimak napravljen balisto-
skopa, koji slui kao identifikacija
pojedinih oruja (puke, re-
volvera) i ispaljenog zrna.
balistoskop u sudskoj medicini:
aparat kojim se iz kojeg je
vatrenog oruja ispaljen metak (u slu-
gde je u pitanju vie oruja
istog modela i istog kalibra).
balistofobija bolestan strah od met-
ka, granate i sl. kojih i nema u
neposrednoj blizini.
Ralkanijada tur. u sportskim
disciplinama predstavnika balkanskih
naroda (odravaju se od 1929. godine).
balkanistika i balkanologija tur.
nauka koja se bavi bal-
kanskih naroda,
pojava u jeziku, knjievnosti, folkloru,
istoriji, mentalitetu.
balneografija lat. opis lekovitih voda i
kupalita.
balneologija Jat. nauka o lekovitoj pri-
meni mineralnih voda, blata i morskih
kupki.
balneoterapija lat. kupanjem u
mineralnim vodama i oblaganjem mi-
neralnim blatima.
bal neum Jat. banja, kupatilo.
balon fr. okruglo uplje telo od
materije koje se, napunjeno gasom
lakim od vazduha, die uvis; probni
balon: informacija koja ima za cilj
da ispita javno miljenje.
balota fr. kuglica za glasanje,
kuglica.
balotaa fr. glasanje kuglicama (balota-
ma); tajno glasanje, tajni izbor.
balotirati fr. glasati kuglicama "za" ili
"protiv"; tajno glasati.
74
balsam v. balzam.
balsamovati i balsamirati v. balza-
movati i balzamirati.
Balti - ime za Estonce,
Letonce, Litvance i stare Pruse.
Baltik - 1. naziv za
more; 2. koje nastanjuju
Balti.
baluster i balustar vrsta potpornog
elemenat balustrade.
balustrada fr. ograda, naslon na balko-
nima ili stepenitima i sl.
tur. drka od sablje ili
bambadava tur. 1. sasvim badava, sa-
svim besplatno; 2. sasvim uzalud.
bambus eng. vrsta trske, visoka i
do 20 metara; raste u Indiji.
banak ital. 1. tezga u radnji, kafani;
klupa; 2. ozidano uzvienje za sedenje.
banalan fr. opti, svakodnevni,
neznatan, otrcan, prost, neukusan.
banalizovati i banalizirati fr.
neto banalnim, prostim, neukusnim,
otrcanim.
banalnost i banalitet fr. ono to je
banalno, prosto, otrcano, bez duha,
dosadno.
bangav tur. v. bagav.
banda ital. 1. organizovana
lopovska druina; 2. olo, fukara, ru-
lja; 3. grupa muzi-
kanata, vojna muzika; 4.
strana, kraj, bok.
bandaa fr. 1. zavoj previjanje rane,
prelom kosti i sl.; 2. zavoj oko glave
sportiste; 3. utega, kod 'bok-
sera 4. okov na
5. veza, spojnica. '
bandaovati i bandairati fr. stavljati
bandae, omotati ranu zavojem.
bandera ital. 1. zastava, barjak, steg; 2.
stub za veanje zastave ili za telefon-
ske ice i sl.
banderilja lip. koplje sa zastavicom koje
se upotrebljava u borbi s bikovima.
banderiljero p. borac s bikovima, nao-
ruan banderiljom.
banderola fr. 1. traka papira sa carin-
skim ili poreskim igom; 2. nalepnica
na robi kao dokaz da je taksa
3. zastava na koplju ili katarci broda;
4. na cigaret-papiru; 5. traka s
parolom na knjizi ili
bandist(a) ital. 1. mUZikant,
2. pripadnik bande.
handit ital. 1. drumski razbojnik; 2.
lopov; 3. ubica; 4. nevaljalac,
propalica.
handitizam fr. organizovano razbojni-
tvo, hajdukovanje, nevaljalstvo.
bandola ital. instrumenat
mandolini.
bandura rus. ukrajinski i poljski
ki instrumenat nalik na mandolinu.
bank eng. 1. zaravnjena povrina ispod
mora na dubini od 200 metara; 2.
bogato ribolovno 3. novac
koji su svi poloili kao ulog.
banka ital. ustanova za i kre-
ditne poslove (prima novac na ted-
nju; daje zajmove uz
kamata).
bankar fr. 1. vlasnik ili suvlasnik banke;
2. onaj koji se bavi i
kreditnim poslovima; 3. koji pri
kartanju ili kockanju "dri banku".
banket fr. obed nekome ili
mu u uz prigodne govore.
bankina ital. 1. klupa; 2. nasip; 3. peron;
4. most, brvno; 5. staza uz
put.
banknota lat. 1. papirna 2.
doznaka banke umesto gotovog novca.
banko-konto ital. knjiga u kojoj trgovac
belei svoje poslove vezane za banke.
bankokrat pristalica vladavine
i drutvenog uticaja bogatih ljudi i
zavoda; 2. prenosno: ban-
kar, bogata, kapitalista.
bankokratija i bankokracija
vladavina velikih banaka, krupnog
kapitala.
bankrot ital. 1. slom banke, obustava
njenog 2. slom neke firme; 3.
prenosno: propast uopte, neuspeh,
krah, debakl.
bankroter ital. 1. koji je najavio i
sproveo neke firme; 2. preno-
sno: koji je materijalno i moral-
no propao.
bankrotirati ital. 1. najaviti i izvriti
firme, tj. likvidaciju; 2. doiveti
ekonomsku i finansijsku propast; 3.
prenosno: potpuno propasti uopte.
bansek i bQnsek nem. mainska testera,
pila u obliku beskrajne trake.
bantam eng. 1. bokser, ili
tereta od 51 do 57 kg (bantam-katego-
rije); 2. patuljast a vrlo ratoboran
petao.
75
baptizirati 1. krstiti, pokrstiti,
niti 2. nadenuti ime.
baptizma crkvena tajna krtenja;
krtenje, krtavanje.
baptisterij(um) deo crkve u kome se
obavlja krtenje.
baptist(a) sekte ko-
ja odbacuje krtenje male dece,
trai da se krtavaju odrasli koji su
svesni toga
bar' l eng. 1. lokal s muzikom i
atraktivnim programom;
2. manji ugostiteljski objekat u kome
se alkoholna piju preteno stoje-
3. bife, posebno ili
u deo regala.
bar jedinica za merenje atmosfer-
skog pritiska; v. mijibar.
bar-
3
i barem tur. neto najmanje, makar
toliko, makar koliko.
baraba hebr. propalica, nevaljalac, man-
gup, lopov, nitkov, skitnica.
bara bar tw. zajedno, uporedo, ukorak
jednako, ravno.
barabariti tur. 1. uspore-
stavljati u isti red sa drugim; 2.
odravati ravnoteu.
bara(a) fr. 1. zapreka, brana, prepreka;
2. prepreka u vazduhu, stvorena od
baranih zatitnih balona, koja ometa
bombardovanje neprijateljskih avio-
na; barana vatra: stalna, unakrsna
ili artiljerijska vatra koja
prostor kojim bi se mogao kretati
neprijatelj; barani baloni: baloni po-
stavljeni oko nekog mesta kao zapre-
ka (vezani uadima za zemlju u lancu
pristup neprijatelj-
skih aviona).
barairati fr. 1. zagraditi,
pristup, prelaz, prodor;
2. uspostaviti sistem balona u vazdu-
hu ili neprekidno patroliranje aviona
radi dejstva neprija-
teljske avijacije; ratnim brodovima
pristup obali ili lukama, itd.
baraka fr. od dasaka za privreme-
no stanovanje radnika), a slu-
i i kao kantina, tj. kao prodavnica na
pogodnim mestima.
baratati ital. 1. veto poslovati; 2. razu-
meti se u neto; 3. rukovati veto
spretno postupati.
barba ital. ujak, stric; u primorju kod
nas starijem
CIca (na brodu se tako naziva zapo-
vednik broda).
barbar i barbarin v. varvar i var-
varln.
barbarizam v. varvarizanJ.
barbarin v. varvar i varvarin.
barbarski v. varvarski.
barbarstvo v. varvarstvo.
barbudos p. popularan naziv kuban-
skih boraca koji su, na sa Fide-
lom Kastrom, izveli revoluciju na Ku-
bi i uspostavili sQ(ijalizam.
bard eng l. pesnik i
pesama kod starih Kelta; 2. prenosno:
prvak, najugledniji predstavnik u
knjievnosti iJi umetnosti.
bardak tur. zemljani ili bakarni sud,
za rakiju.
barel i baril eng mera za zapremi nu
(oko 160 litara).
bare ljef fr. niski reljef s blagim ispup-

beret(a) itaJ. okrugla iJi uglasta kapa
bez tita; isto i bere.
barijera fr. t. prepreka, pregrada, bra-
na; 2. prenosno: smetnja, zapreka.
barij(wll) fr. hemij. elemenat, metal;
njegova jedinjenja imaju iroku pri-
menu u industriji i u medicini.
barikada fr. l. pregrada, od
raznih predmeta, koja slui kao za-
klon pri borbama; 2. prepreka
uopte; 3. prenosno: rat,
borba.
barikadirati fr. pregraditi za-
uzeti busiju.
barirani eng kojim se novac
. prenosi s na v.
barisfera jezgro Zemlje; pretposta-
vlja se da je sastaVljeno od
nikla i drugih elemenata.
bariton l. duboki muki glas (izme-
tenora i basa); 2. toga glasa.
baritonist(a) koji peva
bariton.
barjak i bajrak tur. zastava, stego
barjaktar tw. V. bajraktar.
Barjam i Bajram pers. musli-
manski verski praznik; u godini su
dva: ramazanski (posle posta ramaza-
na) i hadijski ili kurban (70 dana
posle ramazanskog); prvi traje tri da-
na, a drugi dana.
barka itaJ.
brodica.
76
barkarola itaJ. t. ribarska pe-
sma; 2. kompozicija u stilu
pesama.
barmen eng. 1. vlasnik ili u
baru; 2. kelner u baru.
barogram kriva linija koju ispisuje
barograf kod beleenja vazdunog
pritiska
barograf barometar koji automatski
zapisuje promene vazdunog pritiska.
barok port. stil u Evropi od
kraja 16. do sredine 18. veka; osnovne
odlike: jaki efekti svetla i senki, bo-
gatstvo, dekorativnost, pate-
(u pisanju).
barokomora specijalna komora u
kojoj se stvara nizak baromc-
tarski pritisak, pogodan za treniranje
kosrnonauta.
barometar sprava za merenje vaz-
dunog pritiska.
harometrija merenje vazdunog pri-
tiska barometra.
baron i barun lat. titula po
rangu nia od grofovske.
baronat i baronija lat. posed za koju je
vezana baronska titula.
baronesa ital. baronova
baronet eng. engleska titula,
po mukoj liniji.
baronija lat. v. baronat.
baroskop stariji naziv barometra.
baroterapija terapija baroaparati-
ma kojih se menja atmosfer-
ski pritisak u laboratoriji.
barofon koji ima dubok ili
grub glas.
barter eng. trampa, razmena dobara:
roba za robu (barter-aranInani u
trgovir'i).
Bartolomejska - t. pokolj, koji su u
toku 24. avgusta 1572. godine
dana sv. Bartolomeja) izvrili
katolici u Parizu nad hugenotima po
nalogu francuskog kralja i odobrenju
visokog svetenstva; 2.
prenosno: pokolj uopte, genocid.
barun lat. v. baron.
barut tur. prah, smesa kalijeva
nitrata, sumpora i drvenog uglja; slui
kao eksploziv za punjenje metaka i
kod razbijanja tvrdih predmeta.
barutana tur. t. radionica ili fabrika
baruta; 2. zgrada u kojoj se
barut.
barutar i barudija tur. radnik koji radi
na proizvodrlji baruta.
bas itaJ. t. najdublji muki glas; 2.
koji peva taj glas; 3. instru-
menat koji daje niske tonove; 4. dug-
mad na levoj strani harmonike.
77
basamak tur. 1. stepenica na stepenitu;
2. na lestvicama.
basen i bazen ir. 1. udubljenje, objekat
za kupanje; 2. oblast s koje se slivaju
vode u reke, jezera, mora; 3.
sa naslagama raznih ruda.
basist(a) ir. koji peva bas ili
koji svira u bas.
Baski - veoma star narod, ivi u
paniji.
hasna - kratka u kojoj ivotinje
predstavljaju ljude i njihove osobine.
basnoslovno - neto ogromno, brojno
veliko, gotovo nedostino, kao u
basni.
bastard itaJ. t. dete, kopile;
2. hibrid, melez, nastao ukrtanjem
dvaju ivotinjskih ili biljnih
vrsta.
bastati itaJ. smeti, usuditi se, biti hra-
bar, odvaan, sposoban.
bastilja fr. t. 2. Bastilja: pari-
ska tamnica za krivce; razo-
rena za vreme buroaske revolucije,
14. jula 1789.
bastion fr. t. kula istureni deo
bedema na 2. prenosno: do-
bro mesto, oslonac u odbrani
nekog poloaja.
bataliti tur. pokvariti, poremetiti, napu-
stiti; okaniti se odbaciti, osta-
viti.
bataljon lat. deo vojnog puka, sastavljen
od dve do
baterija fr. 1. artiljerijska jedinica od
4-8 topova; 2. spoj nekoliko galvan-
skih elemenata ili akumulatora; 3.
depna lampa.
baterflaj eng. poseban stil u plivanju,
tzv. l ept ir stil.
batiskaf brod, opremljen
za ispitivanje morskih dubina.
batist fr. vrsta finog lanenog ili
nog platna.
batisfera 1. morska dubina; 2. apa-
rat za merenje i ispitivanje morskih
dubina; 3. morski Zemlje.
batler eng. 1. glavni sluga; 2.
pekar.
batIi i batIija tur. koji
donosi suprotno: baksuz.
batometar sprava za merenja mor-
skih dubina, dubinomer.
batoskop aparat za merenje, posma-
tranje i morskog dna.
batofobija preteran, bolestan strah
od visina i dubina.
rus. 1. otac (neno oslovljava-
nje); 2. Rus; 3. pravoslavni pop ..
bauk neIn. strailo za decu, za phce

bahanalije lat. t. pijanke, terevenke; 2.
svetkovine u boga Baha, boga
vina i veselja; 3. kod starih Rimljana
orgijske
bahat tur. osion, nastrojen,
drzak, bezobziran.
Bahus lat. 1. bog vina; zvali su
ga i Dionis; 2. prenosno: dobar vino-
pija, pijanica, bekrija.
bad I lat. mikroorganizam, bakterija;
tifusa, tetanusa i drugih
bolesti.
badlofobija bolestan strah od baci-
la i mikroba uopte.
rum. izgon stoke tokom leta na
planinu; isto to ikatulI.
rum. na katunar.
rum. izgoniti stoku na
boraviti kod stoke na
bada tur. otvor za izlaenje dima na
krovu pa i sam dimnjak
bada tur. l. uvozna carina, taksa, da-
bina; 2. siromana ena; 3. stara
sluavka; 4. runa, zaputena ena; 5.
sitan, krljav mukarac .
badak tur. 1. noga, bedro; 2. krak
nekog postrojenja; 3. oderana koa s
nogu ivotinje.
badakli tur. nogat, krakat; dugih
nogu; dobro nogu.
badanak tur. paenog, paenac (pae-
nozi su muevi dvaju sestara jedan
drugome).
badomet tur.
ba tur. 1. u sloenicama: najstariji,
glavni (npr. ba-vezir: najstari, glavni
vezir); glavni trg; 2. pred-
nji deo pramac.
baa tur. 1. poglavar, prvak, general; 2.
naziv u 19. veku; 3. paa.
baibozluk tur. razuzdano, obesno po-
naanje vojnika.
baibozuk tur. 1. vojnik neredovne tur-
ske vojske; 2. uporni, okrutni

baka tur. zasebno, odvojeno, napose,
na stranu, po strani.
baskarItI tur. lenstvovati, ponaati se
oputeno, bezbrino.
bashk tur .. !. marama koja pokriva gla-
vu, vrat I ramena; 2. nadgrobni kamen
kod muslImana; 3. naslov knjige 4
konjski ular. ' .
baluk tur.!. muslim. nadgrobni spome-
2. oglav za konja; 3. kapa od
kIsne kabanice.
bata tw. v.
batovan tur. povrtar, vrtlar, onaj koji
se bavi gajenjem
bai:'a tur. vrt, gradina, bata.
tw. glavni trg u gradu naj-
pokriven. '
tur. narednik, podoficir u tur-
skoj vojsci.
virgo lat. blaena devica, tj. majka
bozp, Bogorodica.
beatizam lat. pravljenje svecem, tobo-
nJa svetost, licemerstvo.
beatikum lat. poslednja samrtni-
ka (kod katolika).
lat. proglaavanje za sveca,
uvrstenje u red blaenih
od strane pape.
beatifikovati i beatifi .. irati lat. posvetiti,
proglasIt! svecem, uvrstiti se u red
svetitelja, svetaca.
bebi eng beba, vrlo malo dete, detence.
eng mlada govedina (junetina).
bebl-slter eng lice koje bebe.
ital. vino, crno, pome-
sano s vodom (u Dalmaciji).
beg tur. 1. i veliki posednik u
staroj TurskoJ; 2: knez, upravnik jed-
ne oblash; 3. tItula koja se
stavlja uz imena, gospodin, go-
spodar.
begenisanje tur. biranje; dopadanje; iza-
bIranje, izbor.
begenisa ti i begena ti tur. 1. ti se
poeleti, zavoleti, milovati; dopadati:
2. odabrati, izabrati po svom ukusu' 3.
odobriti, dati saglasnost; 4. diviti 'se
v;soko ocenjivati nekoga. '
begme lat.!. vrsta
kOJe se vie vekova negova-
78
nju bolesnika; 2. prenosno: bogomolj-
ke, one kOJe se prave sveticama.
begler tur. veleposednik zemlje za vreme
stare Turske.
beglerbeg tur. 1. vrhovni zapovednik,
upravitelj velike oblasti u staroj Tur-
skOJ; 2. titula pae sa tri tuga.
begler.begat i beglerbegluk 1. po-
druCJe,. oblast, pokrajina kojom je
upr,?vlJao beglerbeg u staroj Turskoj;
2. cast I dostOjanstvo koje je imao
beglerbeg.
begluk tur. 1. dravno dobro, dravna
blagajna, erar; 2. begovo imanje u
Bosni za vreme Turaka na kome nije
bilo kmetskIh odnosa (beg je davao
zemlju u zakup seljacima a
ju.i
e
i sam 3.
Je upravljao beg; 4. u kojoj
Je zlveo beg; 5: besplatan rad raje na
begovom ImanJu; 6. kneevina, dra-
vIca; 7. trg.
tur. 1. raditi, sluiti na bego-
vom ImanJu; 2. troiti.
begova ti tur. biti beg, upravljati, vladati
kao beg.
tur. 1. imanje begovo; 2. po-
druC}: pod upravom jednog bega.
begoghJa tur. begov sin.
begonija fr. ukrasna biljka velikih miri-
smh cvetova (ima oko 400 vrsta).
begu.") tur. 1. udovica - carica, udovica
vehkog gospodina: 2. titula jedne in-
dIJske kneginje.
Eur. luda, budala, glupak, ograni-
cen covek.
bedast nem. glup, tup. budalast
bedevija tur. 1. kobila dobre arapske
pasmme; 2. ogroman, tovarni konj.
bedeker nem. knjiga sa kratkim opisom
?ekog grada, kraja, zemlje ili
Ja, namenjena, kao turistima i
drugim posetiocima.
bedem tur. 1. visoki zatitni zid oko
2. zemljani nasip; 3. preno-
sno: Jaka zatita radi odbrane od
upada neprijatelja.
n,em. sluga, posluitelj u bogati-
JIm kucama.
i bedinerica nem. po-
mocmca za i povremene po-
slove koja se na sat ili po
dnevnom radu.
bedminton eng. igra tenisu; igra
se reketima i lopticama koje imaju
pera na jednoj strani.
beduini ar. stanovnici pustinjskih pre-
dela, preteno pripadnici arapskih
nomadskih plemena koja ive u pusti-
njama Arabije i Severne Afrike.
Be-dur ital. m uz. tvrdo sa
osnovnim tonom b; suprotno: Be-moI.
be fr.!. prirodna boja; 2.
platno prirodne boje peska.
bezbeli tur. dabome, dakako, svakako,
zaista, naravno.
bezistan tur. 1. trg, trite; 2. pokriveni
deo gradske gde se prodaje
raznovrsna roba, u
zemljama.
bejzbol eng. vrsta i japanske
igre loptom i tapom; u dva tima igra
po devet lopta za tu igru.
bejzik eng jedan od savremenih pro-
gramskih jezika za elektronski
nar (kompjuter).
bek eng. iz ue odbrane fudbal-
skog tima (svaki tim ima po dva beka,
levog i desnog).
bekgraund eng. 1. pozadina, podloga; 2.
u dez muzici: ansambl sa
udaraljkama koji prati svirku solista;
3. u radio-dramama kulisa, tj.
na pozornici.
bekerel fr. jedinica za merenje radioak-
tivnog
bekon eng. 1. osuena slanina sa slojevi-
ma mesa; 2. svinja koja ima takvu
slaninu.
bekrija i bekrijan tur. pijanica, lola,
propalica.
bekrijati tur. lumpovati, tere-

bel eng. jedinica za merenje zvu-
ka (naziv po telefona
Aleksandru Belu, 1874-1922).
belaj tur. 1. nevolja, zlo, beda,
patnja; 2. guva, mete; 3. nepogoda,
runo vreme, kijamet; 4. prenosno:
vrag.
belvedere ital. 1. vidikovac, toranj iznad
s kojeg puca lep pogled na
okolinu (belvi); 2. deo Vatikana s
kipom Apolona; 3. naziv dvorca, hote-
la i sl.
belvi fr. v. belvedere.
beleg nem. 1. dokaz, prilog; 2. isprava
kao opravdanje
79
belegija tur. brus za otrenje kose i
noeva, gladilica.
belegijati tur. 1. brusiti, otriti
kose; 2. prenosno: gladiti, laskati.
belenzuk(a) tur. 1. narukvica, grivna; 2.
okovi na nogama; 3. karika.
beletrist(a) fr. pisac dela;
v. beletristika.
beletristika fr. lepa knjievnost; umet-
literatura u prozi (romani, no-
vele, pripovetke); zabavna knjievnost
svake vrste.
beli tur. jasno, besurnnje, dabome, daka-
ko, zaista, sigurno tako.
belinograf fr. fototelegrafski aparat koji
alje tamparski klie na velike dalji-
ne; tako snimljena slika naziva se
be1inogram.
belogardejac rus. pripadnik kontrare-
volucionarne vojske u oktobarskoj re-
voluciji u Rusiji ili "bele garde" u
Sloveniji za vreme revolucije.
belogardist(a) rus. v. belogardejac.
bernol ital. m uz. znak za sniavanje
glasa.
BEMUS eng za
ni festival u Beogradu.
bena tur. luda, glupak, budala.
benaviti tur. govoriti gluposti, budala-
tine.
Ben-Akiba - pseudonim knjievnika
Branislava (Akiba ben Josip,
poznati jevrejski iz II veka
nae ere koji se nije u
ivotu).
bengal eng. polusvilena tkanina, muslin
u vie boja.
bengalska vatra - obojeni vatromet
koji daju zapaljene smese.
bend eng. manji instrumentalni sastav,
manji orkestar za plesne
muzike.
benevolentan lat. naklonjen nekome,
odan, privren.
benevolencija lat. naklonjenost, odanost,
privrenost, milostivost.
benediktinci lat. pripadnici
reda sv. Benedikta.
benedikcija lat. blagoslov u
crkvi; benedikcija apostolika: blago-
slov pape koji, tri puta godinje, daje
celom svetu.
Beneluks - savez
Belgije, Holandije i Luksemburga.
benetati tur. govoriti gluposti, lupati.
beneficija lat. 1. povlastica, prednost,
korist, olakica; 2.
beneficirani (sta) lat. sma-
nJen radni sta za lica koja rade na
teim poslovima (rudari, livci i dr.).
benzin lat. destilat, derivat nafte; slui
za pogon motora.
benzoIar. uglJovodonik; bezbojna, lako
upalJIva tecnost; upotrebljava se u
prOIzvodnji lakova, eksploziva i dr.
benigni lat. bezopasni, tu-
mor; suprotno: maligni.
benka nem. vrsta kouljice za
bent tur. 1. brana, nasip, jaz, ustava; 2.
prop!s, paragraf; 3. uzviica, mogila.
bentomt - vrsta gline; slui za izradu
kalupa i kod nafte;
pogodna i kao stabilizator i emulgator
u emulzijama.
bendo eng instrumenat
gitari) crnaca.
Beotija jedna od dravi-
ca (glavni grad Teba).
1. stanovnici Beotije; 2.
prenosno: glupi, ljudi.
berat aI'. sultanov dekret (ukaz, odluka,
povelja) o nekom vanom pitanju (po-
stavlJenJe na neki poloaj ili o dodeli
spahiluka i sl.).
beratlija tur. onaj koji poseduje berat za
neko pravo ili neku slubu.
bere i beretka fr. plitka okrugla francu-
ska kapa.
berza i burza fr. u zc-
mljama trite vrednosnih papira i
robe, npr. pamuka, ita, kafe, itd.; na
robnim berzama poslovi se ugovaraju
tako da kupac ne vidi robu; berza
rada: ustanova koja registruje neza-
poslene i posreduje u poslovima zapo-
sIJavanja; crna berza: nedoputena tr-
govina, verc.
berzijanac fr. koji trguje na berzi,
kOJI se bavi berzanskim poslovima.
beri beri ind. krvna bolest, preteno
tropskih krajeva, koja se javlja usled
nedostatka B vitamina u ishrani
beril skupoceni dragi kamen uto-
zelenkaste boje; vrste: akvamarin i
smaragd.
berilij(um) lat. hemij. elemenat, lak me-
tal koji ulazi u sastav berila; slui za
pravljenje legwa.
tur. 1. blagoslov, 2. dobra
letina, rodna godina, izobilje, uspeh.
80
tur. 1. plodan, rodan, obilat,
koristan, unosan, bogat; 2.
uspean.
berklij(um) - hemij. elemenat, proizve-
den u laboratoriji Kalifornij-
skog univerziteta u Berkliju (otuda i
njegov naziv).
berkir eng rasa crnih svinja, dobijena
ukrtanjem sijamske, kineske i napo-
litanske rase (naziv po grofoviji Berk-
ir u Engleskoj).
bermuda - pantalone - pantalone do
kolena (nose se na ostrvu Bermuda).
bernardinac nem. veliki, snani planin-
ski pas; upotrebljava se kao
kroz snene i za spasavanje
putnika.
bernardinac nem. redovnik
reda koji svojim osniva-
smatra sv. Bernarda.
besa l fr. padanje cena i vrednosnih
papira, akcija i drugih hartija od vre-
dnosti, kao i robe koja se prodaje
na berzi.
besa -, alb. 1. vera,
kod Albanaca; 2.
sporazum, ugovor o .prekidu neprija-
teljstva zakrvljenih
strana.
bes-bol eng v. bejzbol.
beseda 1. jedna vrsta zabave, zani-
mljivo (npr. Svetosavska be-
seda kod Srba) 2. vrsta plesa
je beseda u Smetaninoj operi Prodana
nevesta); 3. sastajalite, zborite.
besee fr. vakcina protiv tuberkuloze.
beseirati fr. vakcinisati protiv tuberku-
loze vakcinom besee.
besemer - aparat za dobivanje iz
rastopljenog u konvertorima,
motodom uduvavanja vazduha (naziv
po Besmeru).
beskompromisan lat. onaj koji ne pravi
kompromise; koji je nepo-
mIrlJIv I nepopustljiv.
beskrupulozan lat. bezobziran, nesave-
stan, drzak, nepoten.
besprizoran rus. zaputeno dete, koje je
bez lkakvog staranja i nadzora; va-
spItno zaputeno dete, bez
odgoja.
bestiia lat. 1. ivotinja. zver. stoka; 2.
okrutna, osoba sa ivotinj-
skim osobinama, 3. budala.
bastijalan lat. ivotinjski, zverski, surov,
grub,
bestijalnost lat. zverstvo, divljatvo, su-
rovost, ivotinjsko,
postupanje.
bestijarij(um) Jat. 1. zbirka podataka i
bajki o ivotinjama u stihu i prozi,
omiljeno tivo u srednjem
veku; 2. prostor za ivotinje u staro-
rimskom cirkusu.
bestseler eng. knjiga, ili druga
roba koja se najvie trai, koja se
najvie prodaje.
beta naziv drugog slova
alfabeta.
beta-zraci elektroni koje isputaju
radioaktivne materije.
beton lat. smesa ljunka, cementa, peska
i vode; slui kao mate-
rijal.
betatron postrojenje za bombardo-
vanje atoma elektrona.
tur. 1. neenja, momak; 2. man-
gup, zavodnik; 3. lola, bekrija; 4.
radnik.
uk tur. momkovanje,
ivot.
tur. momkovati, iveti
skim ivotom.
tur. 1. ena koja ivi
skim ivotom; 2. bubuljica na
kom licu.
befel nem. 1. zapovest, nalog stareine;
2. odgovor u slubi u
razumem'
behaviorizam eng ponaanje, ra-
da; psiholoki smer koji svoja sazna-
nja crpi iz posmatranja kako se
pod raznim uslovima vladaju ljudi,
osobito deca, i na osnovu tih opaanja
objanjava duevne procese.
behar tur. 1. miris; 2. ('vet na

IJeharati i behariti tur. cvetati, cvasti.
beharija tur. pesma o
beharli tur. rascvetan, procvao (cvet).
bed eng. znak, simbol; obeleje,
marka (proizvodna, i sl.).
beika tur. kolevka za dete, zipka, ko-

beika lat. 1. mehur; 2. zdela,
karlica.
belija tur. 1. straar; 2. konjanik, pripa-
dnik telesne strae velikog vezira.
81
betek nem. pribor za jelo, escajg: no,
viljuka, kaika, tanjiri, salvete.
biblizam biblijska u nekom te-
kstu, biblijski izraz.
Biblija u jeziku knji-
ga, pod Biblijom se podrazumeva
zbirka tekstova moralisti-
i poetskog sadraja, napisanih u
rasponu od preko hiljadu godina (imaju
svetinje i otuda - Sveto pi-
smo); u njima su legende i mitovi o
postanku sveta i ljudi, proete staroje-
vrejskom, i starohiri-
tradicijom; prvi deo, Stari
zavet. sadri jevrejske i po-
etske knjige, nadahnute
(Knjiga o Jovu, Psalmi, Solomonove
Pesma nad pesmama); Novi za-
vet je sveta knjiga s
(o ivotu i Hrista),
poslanice i jedno otkrovenje (Biblija je
ula u temelje svetske kulture i ei-
viliza('ije).
biblio prvi deo u sloenim
sa knjiga, knjini.
bibliobus autobus s
knjigama za
bibliograf 1. dobar poznavalac knji-
ga; 2. spiska knjiga.
bibliografija 1. nauka o
poznavanju knjiga (sadraj, oprema);
2. popis knjiga i o nekom
predmetu; 3. spisak dela jednog pi-
sc:a.
biblioklast osoba koja knji-
ge iz njih neke listove.
biblioklastija bolesna sklonost poje-
dinih osoba za unitavanjem i ote-
knjiga.
bibliokleptomanija bolesna sklonost
za knjiga.
bibliolatrija 1. preterano, zanese-
verovanje u tekstove Svetog
pisma; 2. slepo, verovanje
u svaki pisani i tampani tekst.
bibliolit rukopIS, napola
usled delovanja vulkana.
bibliologija 1. nauka o knjigama i
bibliotekama, o njihovom sadraju,
obliku i nastanku; 2. nauka o sadra-
ju Biblije i njenim izdanjima.
biblioman strastveni starih
i retkih knjiga iz davnina.
bibliomanija bolesna strast za sku-
pljanjem i posedovanjem raznih knjiga.
biblioteka 1. zbirka knjiga, knji-
nica; 2. ustanova za i po-
zajmljivanje knjiga i raznih publika-
cija; prostorija u stanu s knjigama.
bibliotekar osoba koja ruku-
je bibliotekom javnog knji-
za enu: bibliotekarka.
bibliotekografija opisi-
vanje biblioteka.
bibliotekonomija nauka o bibliote-
kama, njihovom i
bibliotekarstvo,
biblioterapija popravak,
knjiga, dezinfekcija i sl.
bibliofil strastveni ljubitelj knjiga;
starih, vrednih knjiga.
bibliofilija 1. ljubav prema knjiga-
ma; 2. skupljanje retkih knjiga.
bibliofobija bolestan, neosnovan
strah od knjiga.
biblist(a) i dobar poznava-
lac, Biblije.
biblistika nauka o Bibliji,
poznavanje Biblije.
biblicitet u propovedima: dosledno
dranje Biblije, neodstupanje od nje.
biblo fr. malo delo; ukrasna
sitnica, draesna stvar.
bivakovati fr. logorovati, boraviti pod
atorima.
bivalentan Jat. hemijski: dvovalentan
(kod nekih elemenata), se atom
jedini sa dva atoma vodonika ili ih
zastupa ujedinjenjima.
bigamija brak sa dve ene;
dvoenstvo.
bigamist(a) koji ivi sa
dve ene, dvoenac,
bigot fr. bogomoljac, onaj koji je prete-
rano poboan, verski zatucan; koji se
pravi da je strogo religiozan; licemer.
bigotan fr. slepo poboan, verski zatu-
can, licemeran.
bigoterija i bigotizam fr. bogomoljstvo,
preterana pobonost, verska zatuca-
nost; licemerna pobonost.
bigotirati fr. praviti se svecem, svetite-
ljem, prenemagati se, pretvarati; po-
naati se licemerno.
bigotnost fr. v. bigoterija i bigotizam.
bide fr. mala kada u kupatilu za intimno
ispiranje genitalija ene.
bidermajer nem. jedno-
stavan stil u nametaju),
nastao u Evropi u prvoj polovini 19
82
veka; komotnost, udobnost osnovna je
karakteristika ovog stila.
biu - fr. nakit, ukras, dragocenost,
dragi kamen.
biuterija fr. 1. trgovina nakitom i dra-
gocenostima, juvelirska radnja; 2. fa-
proizvodnja ukrasa i nakita.
bizam Jat. miriljavi sok koji se iz
bizamove trbune lezde; upotreblja-
va se kao lek za ivce i kao prijatan
miris (mous).
Bizant isto to i Carigrad; v. Vizant
i Vizantija.
Bizantinac v. Vizantinac.
bizantinizam v. vizantinizam.
bizantolog v. vizantoJog
bizantologija v. vizantoJogija.
bizar fr. 1. osobenjak; 2. nemora-
lan, nastran
bizaran fr. 1. osoben,
2. nemoralan, nastran
bizarnost fr. nesva-
kidanjost, osobenost.
bizmut Jat. hemij. elemenat, metal; slui
za legura
biznis eng. unosan posao, preteno trgo-
posao koji donosi zaradu.
biznismen eng. poslovan trgovac.
bizon divlje bivo; ivi u
Evropi i Americi (bufalo).
bijenale lat. kulturna manifestacija
izloba) koja se odrava sva-
ke dve godine u Veneciji.
bikvadrat Jat. stepen jedne veli-
bikvadratna
na stepena; bikvadratni ko-
ren: koren neke
bikefalan 1. dvoglav; 2. onaj koji
istovremeno ima dva poglavara.
bikini - vrsta enskog kostima
koji pokriva najmanje povri-
ne (po ostrvu Bikini na kome su
vrene probe atomske bombe).
bikonveksan Jat. dvogubo s
obe strane, npr. bi konveksno
bikonkavan Jat. dvogubo izdubljen, s
obe strane, npr. bikonkavno
bilans i bilanca fr. 1. zavrni,
firme, ustanove godi-
nji) prihoda i rashoda; 2. prenosno:
rezultat bilo kakvog rada.
bilansirati fr. praviti zavrni bi-
lans; utvrditi ekonomsko stanje.
bilansist(a) fr. lice koje vodi knjigovod-
stvene poslove u firmi.
83
bilanca nem. v. bilans.
bilateralan Jat. obostran, dvostran; ugo-
vor koji obavezuje dve strane.
bilateralizam Jat. trgovina dve
zemJje s prebijanjem dugova.
bilateralnost Jat. obostranost, dvojnost,
uzajamnost dve strane, ispornaganJe ..
bild-ap eng sistematska pn
novog proizvoda na
bilder eng. 1. koji dugim ,:ezba-
njem razvija 2. vrlo Jak covek;
3. snob, hohtapler.
bildovati nem. obrazovati, vaspitati.
bildung nem. obrazovanje, obrazova-
nost, vaspitanje (Zmaj, Senoa). . .
bilet(a) fr. 1. ulaznica, karta, pOZIVniCa;
2. uverenje, potvrda, dokumenat.
biletar fr. prodavac ulaznica, karata (za
voz, autobus, bioskop i sL). .
biletarnica fr. kiosk, alter za prodaJU
karata, ulaznica i sl.
bilijar fr. igra sa tri ili vie kugla na
stolu.
bilijarda fr. hiljadu biliona. .
bilingvizam Jat. govorenJe
dva jezika, u zom.
bilion fr. milion miliona. . .
bilmez fr. neznalica, glupak: neradmk,
danguba, skitnica. ,.
bilo - l. puls, damar u 2. ,slrok
deo planinskog venca na ostrom
grebenu. .
biologija fr. dva knjievna dela Jednog
pisca koja celinu; v. trilogIJa.
bilokacija Jat. istovremena pnsutnost na
dva mesta.
bilten fr. 1. kratak, izvetaj o
nekom vanom (o toku ratne
operacije, o stanju zdravlja neke
nosti, o poplavi i sL); 2. nazIV neke
povremene ili stalne publikacIJe.
8iljarda fr. 1. naziv dvorane u .dvoru na
Cetinju (u njoj su igrah bIliJar) 1 lille
Njegoeva dvora; 2. danas:
biljur 1. kristalno staklo; 2. SOCIVO
durbina ili 3. sam durbm.
bimbaa tur. vojni zapovednik; starei-
na za vreme prvog srpskog ustanka.
bina nem. pozornica u pozoritu, mesto
na kome glumci izvode predstave.
binar Jat. celina sastavljena od dva dela.
binarni Jat. 1. sastavljen od dva elemen-
ta ili dela; dvojni, dualni; 2. mat.
odnosi se na sistem numeracije (npr.
binarni logaritam).
binarni sistem lat. za razliku od deci-
malnog sistema, koji ima 9 cifara i
jednu nulu, binarni sistem lilla samo
jednu cifru (1) i nulu. .
binda nem. 1. veza, vrpca, zavoJ za ranu;
2. povez, pojas; 3. uloak za men-
struaciju.
binokl fr. manji dvogled, dogled, dale-
kozor za vidnog polja.
binokularan fr. koji ima dva oka; koji je
za potrebe dva oka.
binom Jat. broj (npr.
a + b); v. trinom i poJinom.
binomizam o dva zako-
na o dve zakonitosti koje objanjava-
ju stvarnost (npr. ivot
objanjava biologija i drutvena zako-
nitost).
binjak i binjek tur. konj za jahanje,
konj.
binjakta i binjekta tur. kamen. od
stepenica s kojeg se uzJahuJe konJ.
binjadija i binjedija tur. dobar, uve-
ban iskusan konja.
binji t'ur. od crvene (nosila
ga turska konjica).
bio- predmetak u sloenicama sa
ivot, ivotni. . .
bioaritmetika nauka kOJa se baVI
trajanja
ljudskog ivota. . .'
biobibliografija popis dela l knJIga
koje se odnose na ivot i rad neke
ili pisca. .
biogen tela kOJa su
pravi i glavni nosioci ivota.
biogeneza postanak i razvoj ivota
na ZemJji.
biogenija istorija razvitka ivota.
biogeografija nauka o rasprostra-
njenosti ivih na Zemlji... .
biograf ivotopisac, onaJ kOJ1 OpISU-
je ivot, pisac bi0gr:,afije.,.
biografija opisivanJe necIJeg ZIVota,
ivotopis. .
biodinamika nauka o snagama u
ivim
bioelektronika ukrtanje, kombina-
cija biotehnologije i elektronike; no-
vonastala tehnologija.
bioenergetika energetika svih ivih
svih ivotnih procesa.
energija koju poseduje

. . osoba koja poseduje
. velIku blOenergiju.
v. inenje-
rIng
bioin!onnadja pretpostavka o pre-
nosenju mformacija biotoko-
va velikog mozga; para psiholoka po-
Java.
biokemija v. biohemija.
v.
deo kibernetike koji
proucava tokove Informacija i sisteme
regulacije u ivim organizmima.
bioklimatika nauka koja
utIcaJe atmosferskih promena na
organizam i na sva iva
nauka koja prou-
cava utIcaj klIme na iva i obrat-
no: uticaj ivih na klimu.
biolingvistika -la t. grana lingvistike
kOja se bavi biolokim uslovima ra-
zvoja pojedinih jezika.
kamenje koje je postalo od
. zlvotInJsklh i biljnih organizama.
bIolog koji se bavi biolo-
gijom.
biologizam po kojem se svi
drutveni fenomeni kao biolo-
ki procesi, te reavaju na osnovu
. met??a i rezultata biologije.
bIologIja nauka o ivim
bioloko oruje patogeni mikrobi
koji se mogu razmnoavati velikom
brzinom i upotrebiti u ratu protivu
neprijatelja kod kojeg izazivaju ire-
nJe zaraznih bolesti.
biomagnetizam nauka koja
va delovanje magnetizma na iva
biomant osoba koja se bavi
njem, proricanjem ljudske sudbine na
osnovu crta na ruci, pulsa i drugih
karakteristika ljudskog tela.
biomantija proricanje
ljudske sudbine na osnovu crta na
ruci, pulsa i drugih karakteristika
tela.
biomatematika disci-
plina potrebama biolo-
. k ih nauka, i medicinu.
blOmeteorologija odno-
sa klime i ivih isto j
bioklimatika. '
biometrija
metoda pri istraivanju ivih
84
biomehanika nauka koja
. procese u ivim
. koje sve pojave
. u drus.tvu objasnjava biologijom.
blonegahvan koji je nenorma-
lan za ivotne funkcije i potomstvo
(bogalj, nakaza, duevno zaostao fi-
slabaan). '
bionika nova grana nauke koja trai
polazne za reenja nekih teh-
problema u uzorima to ih
prua sama priroda.
bionomija nauka o optim zakoni-
ma ivota; posebno kako se
organizmi odnose prema njihovoj sre-
dml, odnosno okolini.
nauka o ivim
program pranja rublja
u za pranje vea u kojoj se,
pomocu deterdenata, biolokim pu-
tem prljavtina i odstra-
njuje.
biopsija analiza obolelog telesnog
organa na temeljU uzetih (izrezanih)
uzoraka sa ivog kad se sumnja
na kakav tumor (rak).
biopsihologija . 1. psihologija kao
grana blOloglJe; 2. psihologija u odno-
su. prema tj. psihobiologija.
bIOrIzator j[re. . masma za biorizaciju
m!eka .. (past:I"lzacIJu, sterilizaciju).
blOrIZa"IJa ATe. postupak pasterizacije i
steril}zacije mleka, tako da i dalje
sva Svojstva sirovog mleka.
blOrItam prema nedokazanoj teoriji,
ljudski orgamzam ima od
ritam po kome se mo/-,'U
Odrediti Izuzetno povoljni ili nepovolj-
m periodi emotivnih i inte-
lektualnih sposobnosti svakog poje-
dInca; ova teonja je
porekla.
biosenzor aparat, ge-
ne:acIJa senzora, kojim se munjevito i
tacno dobija komplikovana hemijska
analiza krvi (slui i za druge potrebe
. sa.vrememh .tehnologija).
blOsmteza gre. stvaranje organskih he-
mljskih jedinjenja u ivih
orgamzama; osnovni oblik je fotosin-
teza.
bioskopija ispitivanje da li jedno
telo Ima sposobnosti za ivot
biosofija . . ivotna mudrost, o
praktJenoJ zIVotnoj mudrosti.
biosociologija -lat. deo sociologije
koji probleme obnavljanja,
mnoenja ljudi i drutveni du-
ine ivota.
biostatika nauka o zdravstvenom
stanju i trajanju ivota
ljudi koji ive pod izvesnim okolnosti-
ma (u nekom gradu, oblasti).
biosfera celokupni prostor na Ze-
mlji koji naseljavaju iva tu
spada kopneni deo Zemlje, jedan deo
atmosfere, litosfere i hidrosfere, jer
ivih ima u vazduhu, u zemlji i u
vodi.
biosateliti u njima se ivi organizmi
(bakterije, biljke, ivotinje) izlau ko-
uslovima ivota radi
nog ispitivanja.
biotelemetrija prenoenje, preko ra-
dija, stanja zdravlja kosrnonauta za
vreme leta kroz vasionu (disanje, rad
srca, puls i dr.).
biotehnika proces i
mehanika razvitka i
drugi procesi u ivim
biotehnologija i prime-
na delatnosti mikroorganizama u pri-
vrednim delatnostima, npr. organiza-
ma koji izazivaju vrenja .
biotika nauka o ivotu;
o ivotu.
biotip tip, rasa;
ne odlike
biotipologija nauka o
tipovima ljudi u istoj grupi;
ispituje bioloke, i druge ka-
rakteristike.
biotomija nauka o stanju u kojem se
telo nalazi u razna doba ivota.
biotop ue gde ive biljke
ili ivotinje u istim klimatskim i i-
votnim uslovima.
biofizika nauka koja od-
nose radijacija i ivih
biofori nevidljive ivotne jedinice u
protoplazmi, koje rastu i razmnoava-
ju se, a sposobne su i za asimilaciju;
tzv. nosioci ivota.
biohemija i biokemija nauka o he-
mijskom sastavu ivih i o hemij-
skim procesima u zdravom i bolesnom
organizmu.
i
koji se bavi biohemijom.
85
biocenoza prirodna i stalna zajedni-
ca ivih
u savremenoj tehnologiji tre-
generacija i
najzad tj. proizvod koji nasta-
je primenom elektronike i biologije;
kombinacijom ovih dveju
oblasti dobija se provodnik sintetizo-
vanog proteina koji kako se pre-
rad kompjutera koji
"misliti" poput mozga.
bipartijski lat. dvopartijski, dvostra-

biped lat. 1. dvonoac, koje ima dve
noge, dvonono
bipedija lat. obeleje koje hoda na
dve noge, dvononost.
biplan lat. avion, aeroplan sa dvostru-
kim krilima, dvokrilac.
bipolaran lat. 1. koji se nalazi na oba
Zemljina pola; 2. koji ima oba pola,
muki i enski, dvopolan.
bipolaritet i bipolarnost la t. 1. postoja-
nje dva Zemljina pola, karakteristike,
osobenosti svakog pola i razlike
njima; 2. prenosno: postojanje global-
nih drutvenih grupacija, a u najnovi-
je vreme i uporedno postojanje kapi-
i drutve-
nog te odnosi koji
njih vladaju, snoljivi odnosi, tzv.
detant.
bipoiarnost lat. v. bipolaritet.
bir tur. 1. jedno, jedinstvo, kompakt-
nost; 2. jedna vrsta poklona, vie
obaveza raje prema Turcima u toku
njihove okupacije balkanskih naroda.
birger nem.
birgennajster nem. pred-
sednik optine grada.
birling eng. omiljeni sport u umskim
krajevima SAD; igra se izvodi s bal-
vanima sputenim u reku, na
krajevima stoje protivnici, koji nasto-
je, okretanjem balvana nogama, da
tim svale u reku.
biro fr. 1. kancelarija, ured; 2. deo
ustanove, firme; 3. agencija, manja
firma.
birov 1. optinski sluitelj
pozivar); 2. poljak, polja; 3.
optinski stareina.
birokrat(a) fr. 1. koji pripada biro-
kratiji; 2. kruti formalista u poslu koji

Savremeni Leksikon Stranih Reči

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Savremeni Leksikon Stranih Reči

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Ljubo

You might also like