МИЛАН ВИАКЛИЈА

СТРАНИХ Р6ЧИ
И ИЗРАЗА
РЕДАКТОРИ
Др СВЕТОМИР РИСТИЋ и др РАДОМИР АЛЕКСИЋ

ДОПУНИЛИ, ПРОШИРИЛИ И РЕДИГОВАЛИ Ш ИЗДАЊЕ

Др РАДОМИР АЛЕКСИЋ и РЕДАКЦИЈА »ПРОСВЕТЕ<

ПРОСВ6ТА-Б6ОГРАД
1980
 Уредници
ј МОМЧИЛО МИЛАНКОВ |
МАРИЈА СТОЈИЉКОВИЋ

Рецензент
Др СРЂАН МУСИЋ

Корице и насловну страну израдио

МИХ С ПЕТРОВ
 ПРЕДГОВОРIИЗДАЊУ

Овоме речнику, који се због свога енциклопедијског карактера

појављује под насловом Лексикои страних речи и израза, циљ је
да буде што практичнији, што потпунији и, нарочито, јасан и
поуздан у обавештавању оних који се буду њим служили. Да би
овоме задатку мотао што боље одговорити, писац је, свестан
озбиљности посла и тешкоћа које треба савлађивати, годинама
истрајно радио, одабирао и трагао, не ограничавајући се на
једностране изворе и интересовања, него свестрано, обухватајући
све чим се данашњи човек занима и са чим се може сусрести, и са
свом акрибијом, без које се овакав један посао не да ни
замислити. Што се тиче самог избора речи, он је вршен тако да
може послужити и задовољити сваког нашег човека, с обзиром
на струке итд., као и при читању књига, наших и страних. При
обрађивању појединих речи и израза, главно тежиште је полага-
но на њихову стварну и објективну важност и значај.
Да би се олакшала употреба и сналажење у једном овако
обимном материјалу, један од главних услова је спровођење
једнообразности у начину обрађивања и у транскрибовању стра-
них речи. С обзиром на ово последње, најважније је било питање
правописа. Оно је решено, уз извесна неопходно потребна одсту-
пања, применом нашега новог (званичног) правописа, који, иако
са извесннм недостацима и недовол>ан за све случајеве који се
јавл>ају, ипак може добро послужити, поготову кад се има на уму
колико је незгодно, нарочито у делима овакве врсте, да се тшше
како се хоће или, што је још незгодније, час овако час онако. За
објашњења стручних и научних термина употребљавана су
најбоља стручна дела и уџбеници, наши и страни, са доследном
применом, уколико је достизала, од Министарства просвете
прописане средњошколске терминологије и номенклатуре, од
које је досад, на жалост, објавл*ен само мали део (пет свезака:
ботатгчка, зоолошка, граматичка, књижевна и хигијенска).
Главне речи и изрази које је требало објашњавати исписиване су,
такође у складу са прописима званичног правописа, фонетички,
тј. оиако како их треба изговарати, јер се у овоме погледу код нас
обично најчешће греши. Ми смо, с обзиром на ово, у врло
повољном положају, јер стране речи и изрази, кад се пренесу у
наш језик, не губе готово ништа од своје првобитне структуре и
 особености, док су код већине других народа обично толико
прилагођене њиховом језику и правопису да се много удаљују од
својих извора, тако да их често не можемо ни познати.
Поред сваке главне речи дато је, у загради, најпотребније
етимолошко објашњење, што ће знатно помоћи правилном изго-
вору и разумевању, нарочито једнакозвучних (хомонимних) речи,
које би иначе морале код свакога изазвати разумљиву пометњу.
У овом погледу, овај се речник разликује готово од свих
досадашњих дела која су решавала овај и сличне задатке. За
жаљење је само што се тој етимолошкој страни, с обзиром на
ограшгченост простора, није могло дати више места.
Објашњењима је био циљ да буду што обухватнија и, нарочито,
јасна и сигурна. Због тога, место да страну реч објашњава само
одговарајућом нашом речи а израз само иашим изразом, писац
је, поред тога, сматрао да је још важније дати живљи опис и
логички тачну дефиницију, у жељи да тиме употпуни објашњење
и, можда, умањи и ублажи иначе неминовну сувопарност дела
ове врсте.
Свима који су ми у овоме дугом и тешком раду, као и у
заморним пословима око штампања, помогли најсрдачније бла-
годарим, нарочито г-ђи Ружици Вујаклији, професору Прве
мушке гимназије, и г. Милошу Ерцеговцу, секретару Министар-
ства просвете, који су ми, са пуно пожртвовања и истрајности,
показали пријатељство и оданост какву само може имати свој
према своме.
25. фебруара 1937. МИЛАН ВУЈАКЛИЈА
Београд.
 ПРЕДГОВОР II ИЗДАЊУ
Ово дело је, у неку руку, резултат споразума између
издавача и аутора. Издавач је желео да у ово издање, сем
ранијих, уђу и речи и изрази који су постали у последњих 15
година, колико има од појаве првог издања, као и да се известан,
не мали, број одредница ревидира, допуни и евентуално, преради
или изостави. Све одреднице су темељно и евентуално, допуњене и
знатно проширене. Нарочито су етимолошка објашњења обрађене
у потпуности у погледу значења (што је у првом издању, уштеде у
простору ради, морало изостати), а то ће много допринети
научној вредности дела и правилнијем разумевању, поглавито
једнакозвучних (хомонимних) речи, које би иначе код многих
могле изазвати разумљиве тешкоће и пометњу.
При изради овог издања употребљени су и најновији после-
ратни речници и енциклопедије (на енглеском, француском, не-
мачком, италијанском и руском језику).
На крају сматрам за пријатну дужност да са захвалношћу
поменем, као знатан допринос научној вредности овог дела,
свесрдну сарадњу нашег истакнутог лексикографа и филозофа
др Светомира Ристића и професора др Радомира Алексића. Др
СВЕТОМИР РИСТИЋ је израдио допуне великог дела етимоло-
шких објашњења, а своју велику ерудицију и свестрано позна-
вање егзактних наука унео у редиговање појединих одредница.
Др РАДОМИР АЛЕКСИЋ је, у својству представника Књижевног
савета „Просвете", пажљиво прегледао цео рукопис иузео пуног
учешћа у кона чном редиговању. У стручном редиговању термина
из области марксизма-лењинизма учествовали су проф. Радивој
Давидовић, проф. Вељко Рибар и Љубисав Марковић.
Желећи да ово дело буде од што веће користи онима који се
буду њиме служили, завршавам овај предговор речима францу-
ског песника и историчара НепаиН-а:
1пс1осИ сНзсапг ег атеп1 теттгзве регШ. *
1. јуна 1954.
Београд
МИЛАН ВУЈАКЛИЈА
* Они који не знају нека уче, а који знају нека налазе задовољство
у томе да се подсећају.
 ПРЕДГОВОР ОВОМ ИЗДАЊУ
Прво издање Лексикона страиих речи и израза Милана
Вујаклије објављено је 1937. године. Друго издање, уредакцијидр
Светомира Ристића и др Радомира Алексића, изишло је 1954.
године и штампано, до данас, у тиражу од преко 200.000
примерака. Добар пријем на који је Лексикои наишао у најши-
рим круговима корисника подстакао је Редакцију Просвете да
припреми ово ново, допуњено и ажурирано издање Лексикона М.
Вујаклије.
У раздобљу од појаве другог издања Лексикона М. Вујаклије
до данас развој науке достигао је велике размере и створенје низ
нових речи и израза који је ушао у употребу. Као плод научне,
техничке и културне сарадње у свакодневни говор свих народа
постепено продире нова терминологија, па је осавремењавање и
обогаћивање Лексикона М. Вујаклије речима из најновијих
тековина технике, медициие, економије, политичких наука као и
нових научних области и грана било неминовно. Стога је др
Радомиру Алексићу, који сада није више међу живима, поверено
да сачини избор допуна и обради нове речи и изразе, што је он
већим делом обавио. Ово издање богатије је од претходнога за
преко 4.000речи и та допуна знатно доприноси осавремењавању
Лексикона М. Вујаклије, даје му ону неопходну актуелност и
свежину. При том нису изостављене старе речи, које данас нису
више у употреби, али се налазе у литератури.
Посебна пажња посвећена је турским и мађарским речима,
као и речима из друтих источних језика. Оне су поново унете, у
већем броју него што их је било у првом издању, знатно
савременије и одређеније објашњене. Иако су оне одомаћене у
нашем језику, има крајева на српскохрватском језичкомподруч-
ју у којима та терминологија није тако добро позната, и посвећи-
вање пажње тим речима једна је од посебних вредности допуна.
Ради лакше употребе и праћења порекла разних облика
једне исте речи, код првог објашњења у низу дато је опширније
значење теречиу језику из којег је преузета. Грчка ортографија
транскрибована је латиницом, што је данас у речницима такве
врсте уобичајено и представља корак напред у осавремењавању
Лексикона.
 Приликом рада на овом, трећем, допуњеном издању Редак-
ција се служила, пре свега, новим речницима и приручницима
који су јој били доступни: Рјечиик странкх ријечи Братољуба
Клаића (Загреб, 1978), Турцизми у српскохрватском-хрват-
скосрпском језику Абдулаха Шкаљића (Сарајево, 1973), Речник
страних речи и израза Радомира Алексића (Београд, 1978), Мала
енциклопедија Просвета (Београд, 1978) и др.
Радом на овом издању руководио је, рано преминули,
уредник, књижевник Момчило Миланков.

1980. године РЕДАКЦИЈА

 СКРАЋЕНИЦЕ
А географ. — географија инд. — индијски
авиј. — авијација геол. — геологија индијан. — индијански
агр. — агрономија геом. — геометрија инстр. — инструментал
адм. — администрација герм. — германизам ир. — ирски
ак. — акустика гл. — глагол исл. — исландски
акуз. — акузатив год. — година ист. — историја
акц. — акценат гот. — готски итал. — италијански
алб. — албански грађ. — грађевинарство итд. — и тако даље
алхем. — алхемија грам. — граматика
амер. — амерички граф. — графика Ј
амх. — амхарски грч. — грчки
анат. — акатомија јав. — јавански
англс. — англосаксонски Д јап. — јапански
антроп. — антропологија дан. — дански јах. — јахање
арам. — арамејски дем. — деминутив јевр. — јеврејски
арап. — арапски дијал. једн. — једнина
арх. — архитектура — дијалекат
дипл. — дипломатика
археол. — археологија ДР- — друго К
астр. — астрономија кавк. — кавкаскм
астрол — астрологија калд. — калдејски
астрон. — астронаутака Е
— килограм
ег.
ке
— египатски келт. — келтски
Б екон. — економија кин. — кинески
ел. — електротехника кип. — кипарство
банк. — банкарство енг. — енглески кт — километар
баск. — баскијски ест. — естетика КОЗМ. — козметика
бенг. — бенгалски етим. — етимолошки кор. — кореографија
берз. — берза етиоп. — етиопски космогр. — космографија
биол. — биологија етн. — етнологија кув. — куварство
бот. — ботаника еуф. — еуфемизам
бр. боО1
браз. — бразилски Л
брод. — бродарство 3 1 — литар
буг. — бугарски зам. — заменица л. — лице
зан. — занатство лат. — латински
в заст. — застарело лингв. — лингвистика
зб. — збирно лит. — литература
в. — види; век зенд- — зендски литв. — литвакски
вај. — вајарство зоол. — зоологија лов. — ловачки
вет. — ветерина лог. — логика
вој. — војска И лок. — локатив
вок. — вокатив
вулг. — вулгарно и д. — и даље
и др. — и друго, М
•р и други т — метар
изг. — изговор мађ. — мађарски
8 — грам изр. — израз мал. — малајски
г. — година им. — именица мат. — математика
гал. — галски имп. — императив мач. — мачевање
ген. — генитив импф. — имперфекат маш. — машинство
мед. — медицина предл. — предлог тзв. — такозвани
мекс. — мексички през. — презриво тип. — типографија
метеор. — метеорологија прел. — прелазан тј. — то јест
метр. — метрика глагол трг. — трговина
мех. — механика привр. — привреда тур. — турски
тт — минут прил. — прилог
мин. — минералогија псих. — психологија У
мит. — митологија
млет. — млетачки р
X
узв. — узвик
гшп — милиметар ум. — уметност
мн. — множина раб. — рабинистички уп- — упореди
мод. — мода рад. — радно
монг. — монголски рет. — реторика Ф
мор. — морепловство риб. — рибарство
муз. — музика рим. — староримски фам. — Ч >амили]а,
рлг. — религија с >амилијарно
тт ром. — романски фарм. — ( »армација,
Г1
рсл. — рускословенски с >армакологија.
нар. — нарочито РУД- — рударство фиг. — < »игуративно
нвнем. — нововисоконе- рум. — румунски физ. — ( шзика
мачки С
РУ - — руски физиол. — < шзиологија
нгрч. — новогрчки фил. — < >илозофија
нем. — немачки филол. — < шлологија
непрел. — непрелазан \_, фин. — < данансије
глагол 3 — секунда финс. — 1 >ински
непром. — непроменљив сврш. — свршени глагол фон. — < зонетика
нлат. — новолатински сем. — семитски форт. — < >ортификација
нов. — новинарство сијам. — сијамски фот. — с >отографија
ном. — номинатив син. — синоним фр. — < >ранцуски
нор. — норвешки синг. — сингулар
— нордијски сир. — сиријски
норд.
нум. — нумизматика сканд. — скандинавски
х
скр. — скраћеница ћ —
сат, час
п сл. — слично халд. —халдејски
слик. — сликарство хебр. —хебрејски
оном. — ономатопеја слов. — словенски хем. —хемија
опт. — оптика соц. — социологија хиг. —хигијена
ор. — оријенталски сп. — спорт хип. —
хипокористика,
сскр. — санскрт одмила
ст. — стари хир. — хирургија
п ствнем. — старовисоконе- хол. — холандски
пал. — палеонтологија мачки хотент. — хотентотски
палеогр. — Пслеографија стен. — стенографија
пед. — педагогија стил. — стилистика
пеј. — пејоративно стнем. — старонемачки Ц
пер. — перуански стнорд. — старонордијски ст — центиметар
перс. — персијски стперс. — староперсијски црксл. — црквенословен-
пл. — плурал стсл. — старословенски ски
погрд. — погрдно стфр. — старофранцуски
поет. — поетика супр. — супротно
поз. — позориште БС. — зсШсе!, Ч
покр.- — покрајински то јест чеш. — чешки
пол. — политика
полинез. — полинезијски Т
пољ. — пољски
пољопр. — пољопривреда 1 — тона ш
пом. — поморство тат. — татарски шатр — шатровачки
порт. — португалски тахит. — тахићански шв. — шведски
посл. — пословица тек. — текстил швајц. — швајцарски
пр. — придев теол. — теологија шп. — шпански
прав. — право тех. — техника штамп. — штампарство
празн. — празноверје технол. — технологија шум. — шумарство
 А
А, а прво слово латинске, ћирилске и грчке
азбуке; као скраћеница: а = године (лат.
аппо), пре (лат. ап1е), алт, ар; а. на
меницама= акцептирана; а. а.= ад акта; А.
а. С. = ано анте Христум; А. Сћ. п.= анте
Христум натум; муз. шести тон основне
лествице; мат., физ. правац (а), тачка (А),
ампер (А); хем. А|$= аргентум (сребро),
А1 = алуминијум, А т = америцијум, Аг =
аргон, Ав — арсен, А1=,астат, Ач=аурум
(злато), Ас = актинијум.
а- (грч. а -) тзв. а1рћа в1егеикоп, лат. а1рћа
рпуа!шп = одречно алфа (или а); у сложе-
ницама означава лишеност чега, немање
чега, кадшто и супротност ономе са чим је
сложено, а преводи се са: без-, не-, нпр.:
аморфан безобличан, апеталан безлисни,
аморалан неморалан, абулија безвољност,
лишеност способности хтења; кад се
сложи с речју која почиње самогласником,
умеће се н, нпр. аналфабет (а-п-а1рћаве1)
неписмен.
а (фр. а) за, по (ту и ту цену).
А=А у лотаци: закон (принцип) идеититета
по коме се један појам мора у току једне
мисаоне целине употребл>авати у истом
значењу; уп. притртијум идентигатис.
аб (хебр.) једанаести (по старом рачунању
пети) месец јеврејске године; пада у месеце
јули—август.
аба (арап. 'аћа, тур аћа) груба вунена ткани-
на; горша хаљина, без рукава, од такве
тканине.
а 6а! (фр. а ћаз) доле! уа!
абажур (фр. аБа!-јоиг) штит на лампи од
хартије, тканине и др. за заклан»ан.е очију
од светлости.
абазија (грч. а- не, ћа818 корак) мед. неспособ-
ност ходања.
абакус (лат. аћасиз, грч. ађакз) 1. свечани
сто за скупоцено посуђе код старих Ри-
мљана; 2. даска за игру; 3. сто посут
песком за математичке цртеже и радове,
даска на којој се рачуна, рачунаљка; 4. у
кат. цркви: сто поред олтара; 5. арх. четвр-
таста плоча која покрива главицу (капитл)
стуба.
абакција (лат. аћасио раг1из) кед. побачај.
побациван>е, помет; уп. абортус.
абалијенација (лат. аћаИепаио) прав. отуђи-
вање, отуђење, одстрањивање, одстра-
њење.
абалијенирати (лат. аћаИепаге) прав. лишити,
отуђити, отуђивати; фиГ. одвратити кога од
некога, отуђити.
абанација (лат. ав од, аппив година) прав.
прогонство из земље на једну годину.
абандои (фр. аћапсЈоп) одступање, одрицање
од свог права; право осигураника да осигу-
рачу уступи робу или брод и све на њему
уз исплату износа на који су роба или брод
били осигурани.
абас (перс.) јединица за мерење бисера у
Персији, нешто мања од карата— 0,1458 §•
абасименто (итал. ађа5$1теп1о) снижавање,
сман>иван.е, обарање, спуштање.
абасименто ди воче (итал. аћа881теп1о сИ
уосе) куз. сиуштање гласа.
абасименто ди мано (итал. аћа5<итеп1о сИ
тапо) муз. спуштање руке при ударању
такта; метање једне руке под другу (при
свирању На клавиру).
абасимевто ди прецо (итал. аћа881т6п1о сЦ
ргегго) трг. спуштање цене, обарање цене.
абат (итал. аћа4е), опат, игуман, старешина
манастара; уп. абе.
абатажа (фр. аћћаиаде) сеча дрва; клање
или убијање стоке; фкг. оштар укор.
абатои (грч. ађа1ов неприступачан) део хра-
ма, светилишта или цркве у који не смеју
ући обични верници, иноверци и световња-
ци; уп. адитон.
а батута (итал. а ваШ11;а) муз. према удару
такта, по темпу.
абаџи (тур. аћаа) месец август код Турака,
по сиријском календару.
абаџија (тур. аћаа) заНатлија који израђује
одећу од абе, грубе вунене тканине.
абвилјен (фр. ађћеуИНеп) најстарија фаза
палеолитика (назив према франц. граду
Абвилу).
абгрегација (лат. аћ§ге§а1ш) издвајање,
искључивање, искључење.
абд (арап.) у арапским сложеним особним
именима: слуга, роб, нпр. Абд-алах слуга
Алахов; Абд-ел-кадер слуга свемогућег
бога; Абд-ел-меџид слуга преславног
(бога); Абд-ур-рахман слуга милосрдног
итд.
абдеритизам
абдеритизам глупост, ограниченост, будала-
штина; уп. Абдерићани.
Абдерићани (грч. Аћс1егЛа1) становници ста-
рог тракијског града Абдере, који су били
чувени са своје ограничености и глупости;
отуда: глупи, ограничени људи.
абдест (перс. аћс!ез{) муслимански верски
обичај да пре сваке молитве перу руке,
лице и ноге; прање водом.
абдикација (лат. аћсИса&о) давање оставке
на положај или звање, одрицање.
абдицирати (лат. аћсИсаге) одрећи се нечега,
захвалити се на чему, поднети оставку на
неки положај или звање.
абдомен (лат. аМотеп) анат. трбух, стомак;
зоол. задак, задњи део тела (код инсеката).
абдоминалан (лат. аћДоттаИв) аиат. трбуш-
ни; абдошшална трудноћа ванматерична
трудноћа.
абдоминале (лат. аћс1огтпа1е8) пл. зоол. рибе
мекоперке, слатководне и морске, нпр.
сомови, шараии, штуке, пастрмке, слеђеви
(харинге) и др.
абдоминоскопија (лат. ађс!отеп стомак, грч.
зкор&ј гледам, посматрам) мед. испитивање
стомака ради утврђивања узрока обољењу.
абдуктор (лат. аћс1ис1;ог) анат. мишић одми-
цач.
абдукција (лат. аМисУо) 1. одвођење, одвла-
чење, одстрањење; 2. лог. силогазам чији је
друга суд (ргеппзва пипог) само вероватан,
те је и закључак вероватан; хир. размицање
зглобова.
абе (фр. аћћ^) опат, свештеник; уп. абат.
абевакуација (лат. ађ од, еуасиаИо пражње-
ње) делимично пражњење, испражњива-
ње.
абела (лат. а№е11ш беличаст) бот. бела топола
(Рори1и8 аШа).
абелардизирати ушкопити, ујаловити (по
случају који се десио чувеном схоластича-
ру Пјеру Абелару, 1079—1142, од рођака
његове л>убазнице Елоизе).
абелмошус (арап. аћи-е1-ш1зк) мошусна зрна
једне оријенталне биљке, употребљавају се
у парфимеријама.
а бенеплачито (итал. а ћепер1асИо) муз. по
вољи.
абер в. хабер.
аберација (лат. ађеггаге одлутати, аћеггаИо)
1. оаг. нестицање светлосних зракова у
једну жижу; сферна или монохроматска
аберација нестицаље светлосних зракова у
једну тачку при одбијању о лоптно издубе-
но огледало или при преламању кроз со-
чиво лоптног облика; хроматска аберација
нестицање у једну тачку беле светлости
услед различите преломљивости разнобој-
них светлости које сачињавају белу свет-
лост, проласком кроз сочиво; 2. астр. при-
видно померање небеског тела као после-
дица кретања Земље и нетренутног про-
стирања светлости; 3. фиг. скретање, одсту-
пање од нормалног тапа, лутање, заблуда.
абисодивамика
аберацио криминис (лат. аћеггаИо сгишшв)
прав. заблуда у извршењу злочина, нпр. кад
се утврди да је злочин који је извршио
Едип био, у ствари, оцоубиство, а не оно
што је он желео да учини.
абердар в. хабердар.
аберирати (лат. аћ-еггаге) одлутати, заблуде-
ти, скренути, скретати; варати се, прева-
рити се.
абест (лат.) који није дошао, одсутан.
аб етерно (лат. аћ е!егпо) одувек, од искона,
од памтивека.
абецеда 1. сва слова у иашој латиници поре-
ђана по утврђеном реду; назив је добивен
обједињавањем имена за прва четири сло-
ва, с том разликом што је последњи члан,
који је ушао у састав назива, добио завр-
шетак а: а-бе-це-д(а) = абецеда, уместо за-
вршетак е (а-бе-це-де); азбука, алфабет;2.
фиг. основа, основна знања из неке науке
или вештине.
абецедар (реч са латинским обликом, саста-
вљена од прва четири гласа латинске азбу-
ке а, ћ, с, (1) почетник у некој струци;
букварац.
абзац (нем. Ађка12) у прозном и песничком
тексту: почињање нове реченице новим
редом тако да се прва реч те реченице
увлачи мало удесно; став, ставка, усек,
одсек; прелом, цезура (у стиху); уп. али-
неја.
абијетин (лат. аМеа јела) ш смоласта мате-
рија која се добива из терпентина.
аб иницио (лат. аћ шШо) од почетка.
аб инкунабулис (лат. ађ тсипађиИз) од ко-
левке, од раног детињства, од малих ногу,
одмалена.
аб инстанција (лат. аћ тз^апИа) прав. в. под
инстанција.
аб интестато (лат. аћ т!е81а1о) прав. без теста-
мента.
абиогенеза (грч. а- без, не, Мов живот, §6пе-
818 постанак) биол. постајање живога од
неживе материје (спонтана генерација;
увео проф. Хаксле).
абиоенергија (грч. а-, ћшз, ег§оп дело) недо-
статак исхране.
абиоза (грч. а-, ћ!о8) неспособност за живот.
абиологија (грч. а-, ђшз, 1о§1а наука) наука о
мртвој, анорганској природи.
абиостатика (грч. а-, Мо5, статика, в.) наука
о бежквотним телима.
абиотрофија (грч. аћшв без средстава за
живот, оскудан, 1торћ6 храна) немање спо-
собности за живот, превремено нестајање,
превремено изумирање.
абиритација (нлат. ађптиаИо) мед. смањеност
надражљивости (ткива).
абисал (грч. аћуввоз бездан) зона највећих
морских и океанских дубина (преко
1000—1200 т ) .
абисодинамика (грч. аћуааоз, сЈупатхз сила)
грана геологаје која проучава унутра-
шњост Землл и истражује силе које у њој
дејствују, као последице делања тих сила.
абисопелагијал
абисопелагијал (грч. аћуккоб, р&адов море)
зона слободне водене масе отвореног мора
која се простире испод дубине од 1000 т
(али и испод 1500, односно 2000 т).
абитуријент (лат. аћпге отићи, одлазити) онај
који камерава да оде, нарочито са ниже
школе на вишу после положеног испита
зрелости (матуре).
абитуриј(ум) (нлат. аћИигшт) ИСПИТ зрело-
сти на средњој школи, виши течајни
испит, матура.
абјудикација (лат. ађ-јгиИсаИо) прав пори-
цање, одрицање, непризнавање.
абјудицирати (лат. аћјшЛсаге) не признати,
не признавати, порицати.
абјурација (лат. аћјигаИо) прав одрицање под
заклетвом.
абјурирати (лат. аћјигаге) прав под заклетвом
одрицати, одрећи.
аблактација (нлат. аћ1ас1а1ш) мед одбијање
детета од сисе; фиг одвикавање.
аблактирати (лат. ађ1ас1аге) одбити (или:
одбијати) од сисе, дојења; бот калемити
једно племенито дрво на друго оближње
без одсецања калема.
аблата (лат. ађ1а1ш однесен) пл. прав одузете
(или: отете, украдене) ствари.
аблатив (лат. аиИегге ОДНОСИТИ, одвајати,
аћ81и11, ађ1а1ит) грам падеж одвајања, кре-
тања однекуд, потицан>а; в. аблативни.
аблативви (лат. аМаИудо који одиоси, одваја)
грам који се тиче аблатива или припада
аблативу: аблативни генитив генитив ко-
јим се казује откуда нешто потиче, или, од
чега се раставља или удал>ава, нпр.: Треба
се клонити рђавих пријатеља; Срећно смо
се ослободили непријатеља.
аблаут (нем. Аћ1аи1) лингв промена самогла-
сника у склопу истог корена илк основе
која се јавља као унутрашња флекоија,
превој вокала: плести — плот, рађати —
роди сл.; уп. апофонија.
аблација (нлат. ађШЈо одношење, уклањање)
хир одсецање, одрезивање; гесл одношење
(или: скидање) ледника или стене то-
пљењем или дејством воде.
аблегат (лат. аМеваШб) посланик другог ре-
да, нарочито папин за појединачне случа-
Јеве (за разлику од делегата); у Мађарској:
заменик једног магната у парламенту;
прогнаник, лице које је негде послато да
буде уклоњено с положаја.
аблегација (лат. ађ1е@а1ш) прав прогонство,
удаљиван>е на једну годину.
аблетирати (лат. аћ1е§аге) одаслати, ода-
шиљати, удаллти, удаллвати; прогаати на
годину дана.
аблендати (нем. ађМепдеп) засекити светло,
подесити јачину светлости на фаровима.
аблепсија (грч. аћ1ерк!а) духовно слепило,
заслепл>еност.
аблефарија (грч. а-, Шрћагоп очни капак)
»ед неман>е очних капака (последица кон-
гениталних поремећаја у развитку ока,
абордажа
нарочито после гангрене, лупуса, тумора и
др озледа).
аблокација (лат. ађ-1осаИо) давање под за-
куп, у најам, изнајмљивање.
аблуирати (лат. ав-1и6ге) опрати, испирати,
испрати, спрати, очистити.
аблутоманија (лат. аШиеге сгшрати) мед бо-
лесни иагон за сталним прањем и куна-
њем.
аблуција (лат. ав-1и1ш) прање, умивање, чи-
шћење; обичај католичких свештеника да
после причешћа перу руке; испирање пу-
тира после причешћа.
абнегација (лат. ађ-пе§а!ш) порицање, одри-
цање, одбијање.
абнормалав в. абнормаи.
абиормалвост в. абнормитет.
абнорман (лат. аћ-поптш) неправилан, нео-
бичан, који одступа од обичаја, реда или
правила; необичан, неприродан; који
представља_ изузетак; болестан, нездрав;
абнормалан.
абвормитет (нлат. аћпогтИав) одступање од
правила, неприродност, неправилност,
необичност; псих већи степен одступања
од уобичајеног понашања с обзиром на
неки критеријум; абнормалиост.
аб ово (лат. аБ ОУО од јајета) испочетка,
сасвим испочетка, изнова, из основа.
аболирати (лат. аћо1еге уништити) прав. пре-
кинути над неким судски поступак без
икаквих последица по оптуженога; укину-
ти, укидати, поништити, поништавати.
аболиција (лат. ађо1Шо уништење) прав. опро-
штај казне, помиловање; укидање, уки-
нуће, поништење.
аболициовизам (лат. аћо1Шо) покрет коме је
цчљ аболиција, тј. укидање неког обичаја,
судског поступка и уопште неког злог
стања; нарочито, раније: покрет за уки-
дање ропства у Северној Америци; покрет
за укидање државног надзора и за приз-
нање проституције.
аболиционисти (лат. аћоШо) пл политичка
странка у Сев. Америци која је радила на
укидању ропства; присталице покрета за
укидање иадзора над проституцијом и јав-
ним кућама.
абоминалан (лат. ађотшаИз) одвратан, мр-
зак.
абоминација (нлат. аћопипаИо) гнусоба,
ужас, гадост, срамно дело, скврнавно дело;
скрнављење, оскврњење.
абонданција (фр. аћопдапсе, лат. ађипдапИа)
изобиље, обилност, обилатост; фиг богат-
ство речи, речитост.
абоневт (фр- аћоппег иретплатити, претпла-
ћивати), претплатник на храну.
абоаирати (фр. аћоппег) претплатити, прет-
плаћивати, претплатити се.
абовмав (фр. аћоппетеп!) претлата.
абовос (перс. ећопоа, ећегндз) бот. в. ебенос.
абордажа (фр. ађогаа^е) напад (на неприја-
тељску лађу); судар двеју лађа; фиг осло-
вљавање.
аборигивалан
аборигииалан (нлат. аћог^таИв) првотни,
првобитан; староседелачки, домаћи, само-
никао.
аборигиви (нлат. аћопрлез, лат. аћ од, оп^о
порекло, почетак) пл. староседеоци, пра-
становници, урођеници (за разлику од
колониста).
абортива (лат. аћогИуа) пл. мед. в. абортивум.
абортивав (нлат. аћогиуив) превремен, не-
зрео, недозрео; лгед. који изазива побаци-
вање, побачајни; фиг скраћен, брзо завр-
шен, угушен у самом зачетку, у клици;
закржљао, неплодан, јалов; абортивви по-
ступак скраћени поступак, скраћивање.
абортивно лече&е мед. лечење код кога се
проузроковач болести уништава у самом
почетку болести (нарочито при лечењу
венеричних болести).
абортивум (лат. ађогиушп) мед. побачајно
средство, средство за извршавање побача-
ја; пл. абортива.
абортирати (лат. аћог^аге) извршити абор-
тус, побацити, побацивати, пометнути, по-
метати; бот. не донети плод.
абортицидиј(ум) (нлат. аћогИсШшт) убијање
плода у материној утроби; насилно или
вештачко избацивање зачетка (заметка) из
материце.
абортус (лат. аћог1д18) побацивање, побачај.
абоцо (итал. аћогго) први нацрт, скица једне
слике; ебот.
абрадирати (лат. аћга<1еге) остругати, састру-
гати; односити тарењем, одронити, одро-
њавати.
абразиви (лат. ађгааш) материје велике твр-
доће које служе као средство за брушење,
полирање и чишћење тврдих површина,
шф. корунд, дијамант, кварц.
абразија (лат. ађганш) састругавање, чи-
шћење стругањем; мед. чишћење нагриз-
ним средствима; гтл. одношење тарењем,
одроњавање.
абракадабра (хебр.) мађијска реч, без зна-
чења, која се, написана на једном равно-
страном троуглу у једанаест редака (свако
слово у једном реду), носила око врата као
амајлија противу грознице; данас се упо-
требљава само у шали, као и „хокуспо-
кус".
абрахија (грч. а- не, ћгасМбп рука) мед.
безрукост, недостатак руку од рођења.
абраш (тур. аћгаз, шарен, пегав) 1. човек
пегава лица; 2. коњ са белим пегама на
губици или испод репа; 3. вет. оспа по кожи
код неких домаћих животиња.
аб ре (лат. аћ ге од ствари) без узрока, без
разлога.
абрсвијатор (нлат. аћћгеу1а!ог) скраћивач,
скратилац, нпр. нечије књиге, нечијег спи-
са; папински писар који израђује папинске
бреве.
абревијатура (нлат. аћћге\ааге скратити,
нем. АћгеигсаШг) в. абревијација.
абревијација (нлат. аћћге\аа4ш) скраЛеница,
кратица; скраћивање, скраћење (нарочито
књиге, списа, чланка итд.); абревијатура.
абреже (фр. аћгеде) извод, кратак садржај
(научног или уметничког дела), сажет са-
држај.
абритирати (фр. аћгиИг) ПОЖИВОТИЊИТИ, за-
глупити, изједначити са стоком; убити у
некоме свако морално осећање.
абрихтовати (нем. аћпсМеп) обучити, обуча-
вати, извежбати, дотерати, измуштрати; уп
дресирати.
аброгација (лат. ађго^аИо) опозивање, уки-
дање, поништење, поништај.
абротирати (лат. аћго^аге) укинути, укидати,
опозвати; трг. поништити, повући налог.
абруптан (лат. аћгир1из откинут) стрм, одсе-
чен; нагао, изненадан.
абруптив (лат. аћгирШз) одсечени сугласник,
тј. такав који је артикулисан с истовреме-
ним, или приближно истовременим гр-
кљанским затвором (нпр. у кавкаским
језицима).
абрупција (лат. аћгирИо) откидање, отпа-
дање, нпр. почетног или последњег слога
или дела речи; један од начина скраћи-
вања речи.
абс . . . в. под апс. . .
абуземзем (перс. аћ вода, арап. 2 а т г а т име
извора у близини Ћабе у Меки) вода са
извора Земзем; фиг драгоцена, ретка,
ствар.
абузиван (лат. аћивгуш) склон злоупотреба-
ма, склон да се огреши о постојеће законе
и обичаје, противправан.
абузија (лат. аћизш) погрешна употреба ре-
чи; уп. катахреза.
абузус (лат. аћизиз) прав. злоупотреба, погре-
шка, заблуда; рђава употреба.
абулија (грч. аћиНа) безваљност, одсуство
воље.
абуна (арап.) „наш отац", највиши црквени
достојанственик у Етиопији, поглавица
хришћанске коптске цркве.
абундантан (лат. ађипдапз) богат, обилан,
обилат; претеран.
абунданција (лат. аћипсјаге обиловати) 1.
обиље, обилност, богатство. 2. лингв. суп-
стантива абунданција именице које се
мењају по различитим деклинацијама
(нпр. у лат. језику: плебс, ~ис и плебес,
-еи); именице које у множини имају два
рода или друкчији род него у једнини (нпр.
у лат.: лоци, -орум места у књигама: лоца,
-орум места на земљи); плеоназам.
аб хинк (лат. ак> ћгпс) прав отада, почевши од
тога дана, од тога времена.
аб ходиерно (лат. аћ ћосИегпо) од данас, од
данашњег дана.
АБХ рат (енг. скраћ. за а^огогс, 1зк>1о(?1са1,
сћет1са1) скраћени назив за рат у коме би
се употребл>авало атомско, биолошко и
хемијско оружје.
ава в. хава.

авал (фр. ауа1) трг. менично јемство, потпис
јемца на меници.
авалирати (фр. ауа1ег) потписати меницу
као јемац.
авалист(а) (фр. ауа1ш1е) трг. потписник, јемац аварија (фр. ауапе, итал. ауапа) квар; трг.
на меници.
авалит минерал који се налази на брду
Авали, код Београда.
авав (тур. ћауап, перс. ћатоеп) металан суд са
тучком за туцање кафе, бибера, шећера и
ДР-
авангарда (фр. ауап1-јз>агс1е, ауап!; напред, аве (лат. ауе) здраво, помози бог; збогом,
§аг(Је стража) 1. ВОЈ. претходница, извидни-
ца; први борбени ред једне војске; 2. оно
што крчи пут, што предњачи некој идеји,
покрету и сл.
авангвардија (итал. ауап^иагсИа претходви-
ца) у Италији, у време Мусолинијеве дик-
татуре: фашистичка омладинска органи-
зација, чији су чланови (авангвардист)
били омладинци-ке од 14—18 год.
аванзирати (фр. ауапсег) напредовати, ићи
напред; бити унапређен; унапредити, уна-
пређивати; дати (или: узети) предујам,
предујмити, предујмљивати; о часовнику:
ићи напред, измицати.
аванзман (фр. ауапсетеп!) унапређење, на-
предовање у служби; напредак, напредо-
ван>е: исплата унапред, плаћање унапред.
ававзовати в. аванзират.
аванија (фр. ауагие, итал. ауата) увреда,
понижеље, срамота; изнуђавање новца,
нарочито глобљење хришћанских тргова-
ца у бившој Турској; трг. смањиваље добит-
ка, зараде у неком послу.
ававкор (фр. ауап1-согрб) аој. претходница,
предстража; арх. истакнути део грађевине.
ававс (фр, ауапсе) предујам, исплата уна-
пред, позајмица; арх. истакнути део куће,
испуст, избочење; преимућство, предност;
први корак, покушај; излажење у сусрет.
ававсен (фр. ауап1-вс&пе) поз. предњи део
позорнице (између завесе и оркестра).
ававтажа (фр. ауап1ај>е) вајда, добитак, ко-
рист; надмоћност, превага, преимућство,
предност; фора (у игри), за мегдана.
ававтажер (фр. ауап(а^еиг) онај који има
предност, превагу: вој. онај који чека да
буде унапређен за официра, заставник.
авантура (фр. ауепШге, нлат. ас!уеп1.ига) ре-
дак доживљај, пустоловина; смело преду-
зеће, смео трговачки покушај.
авантуризам (нлат. адуегЛига, фр. аУепШге)
склоност прављен>у аваитура, љубав пре-
ма пустоловинама.
ававтурисати (фр. ауепШгег) живети као
пустолов, стављати на коцку, ослаљати се
на срећу, излагати се опасностима, усуди-
ти се, усуђивати се.
авантурист(а) (фр. ауеп1ддг1ег) пустолов, ло-
вац на срећу.
ававтуристички (фр. ауепШгеих) пустоло-
ван, који ставља све на коцку, оставл>ен
срећи или случају, смео, дрзак, одважан;
авантуристички роман врста романа у ко-
авидан
ме је главиа ствар описивање необичних
доживљаја и подвига главног јунака.
ававцо (итал. алгапго) трг. претек, добитак,
зарада; предујам; уп. аванс.
штета претрпљена на броду приликом бу-
ре; обаларина; аварирана роба роба
оштећена на броду услед буре и др.; уп.
хаварија.
август (лат. аи^из^ш узвишен) в. аугуст.
авдес(т) в. абдест.
уздрављу!
Авељ (асирски ћађа! син) рлг. млађи син
Адама и Еве (I Мојс, 4) кога је из зависти
убио брат Каин; фиг. невино убијен човек.
Аве-Марија (лат. Ауе-Мапа „здраво да си,
Маријо!") речи којима је анђео поздравио
Марију наговештавајући јој да ће родити
Исуса; у католичкој цркви: почетак моли-
тве „Богородице дево"; вечерње звон>ењеу
католичкој цркви.
авенија (фр. ауепие) приступ, прилаз; дрво-
ред; стаза, велика широка улица оивичеиа
дрвећем и цвећем.
а вербис ад вербера (лат. а уегћц ад уегћега)
од речи на батине (прећи).
аверзија (лат. ауегзш) одвратност, гнушање,
мржља; рет. фигура која се састоји у томе
да говорник полако одврати онога коме
говори од главне ствари, али тако да овај
то не примети.
аверзионална сума (лат. ауегеиз лицем окре-
нут од, остраг, вшпта свота) трг. в. аверзио-
налии квантум.
аверзионални квавтум (лат. циап^шп коли-
чина, износ) трг. сума новца којом се ђутуре
плаћа, а не по појединачној процени сваке
ствари која се продаје.
аверзиона трговина (лат. етИо рег ауег-
81опет) куповина или продаја одока, ђу-
туре.
авероизам мед., фил. правац који је основао
арапски мислилац Ауегг(ћ)ое8 у ХП в.;
његово учење нагин.е материјализму и
пантеизму и одриче бесмртност душе, због
чега га је осудила Римска курија.
аверс (лат. адуегвш окренут ка, спреда, итал.
аууегзо) иум. глава, лик, лице (кованог)
новца; супр. реверс.
авет (арап. аЛ, тур. аГе1 несрећа, митолошко
биће у облику1 крилатог лава) сабласт,
привиђен>е, утвара, приказа.
Аве Цезар (Император), моритури те салу-
тант (лат. Ауе Саезаг (1трега1ог), топЛиг1
1е 8а1и1ап1;) здраво Цезаре (царе) поздра-
вљају те они који ће умрети. Речи којима
су римски гладијатори поздрављали цара
пролазећи испред његове ложе у арени,
пре него што ће започети борбу.
а ви (фр. а уие) трг. в. а виста.
авивирати (фр. алплгег) оживити, оживљава-
ти, освежити боје.
авидан (лат. ауМиз) лаком, грамжљив; жу-
дав, жељан; похлепан; прождрљив.

ввиза (итал. алгазо, лат. а<1 за, хгавш гледање,
поглед) трг. извештај о послатој роби или
иовцу; авизна лађа поштанска лађа за
брзо преношење важних вести.
авизацио де перјурио витаадо (нлат. а\л5а4к>
с1е регјипо уНагиЈо) прав. опомена судије
којом се некоме саветује да се клони пола-
гања лажне заклетве.
авизирати (нлат. аутзаге, итал. ауујзаге, фр.
ачозег) известити, извештавати, обавести-
ти, обавештавати, јавити, јављати.
авизо (итал. ачллзо) лађица (или: чамац) за
извештавање, извиднички брод, авизна
лађа; в. авиза.
авијариј(ум) (лат. аугагшт) птачњак, кавез
за птице, крлетка.
авијатика (нлат. аугаИса) в. авијација.
авијатичар (нлат. аугаИсш, фр. аУ1а1еит) ваз-
духопловац, зракопловац, летиличар.
авијација (фр. а\ааиоп, лат. а\пз птица) кре-
тање по ваздуху помоћу апарата који су
тежи од ваздуха (авион, хеликоптер и сл.);
ваздушна флота, ваздушне снаге.
авикултура (лат. аугв птица, сиИига гајење)
гајења птица, гајење живине.
авилирати (фр. а\аНг, лат. УШЗ јевтин) трг.
побити вредност (роби), појевтинити, по-
јевтињавати.
авиобиологија (лат. алоз птица, биологија, в.)
грана биологије која проучава могућности
живота на великим висинама.
авиоконструктор (лат. ашз, сопз^гисОо гра-
ђење) стручно лице које се бави градњом
апарата за летење.
авиомеханичар (лат. а\тз, грч. тесћашкоз)
стручно лице које склапа и поправља апа-
рате за летење.
авион (фр. а\аоп, лат. ау1з птица) направа за
летење тежа од ваздуха; аероплан.
авиопарк (лат. аУ15, енг. рагк) сви авиони
неке ваздухопловне институције.
авиострада (лат. а\о8, итал. 81гас1а пут, друм)
ваздушни пут (коридор).
авиофон (фр. ашоп, грч. рћбпе глас) авиј.
телефон од гумених цеви који служи, кад
је авион у лету, за везу између пилота и
извиђача.
а виста (итал. а \о$(а) трг. по виђењу (на
мевицама); а ви.
авитаминоза (грч. а- без, лат. \гАа. живот,
амини, в.) пл. кед. болести које долазе услед
недостатка витамина у храни: скорбут,
пелагра, берибери, еиглеска болест (рахи-
тис) и др.
авитум бонум (лат. а\гНит ћопит) прав. де-
довско, тј. породично имање.
авицептологија (лат. ау18 птаца, сарш хва-
там, грч. 1о§*а наука) вештина хватања
птица.
авлија (тур. аућ) 1. кућно двориште ограђено
зидом.
авлија (тур. ћаућ убрус) 2. велика бела
марама којом жене покривају лице; чар-
шав; убрус, пешкир.
агар-агар
авоар (фр. ауои-, итал. ауеге, лат. ћаћеге
имати) као именица, у француским трг.
књигама: потраживање, актива.
авокадо (шп. ауоса1его) бот. тропско дрво и
плод из фамилије Еаигасеасе; гаји се и као
украсно дрво; плодови се једу свежи или
прерађени нарочито као салата (Регееа
авокаторијум (нлат. ауоса1опшп) наредба
којом се позивају поданици једие државе
да напусте службу страној држави.
авокација (лат. аУосаУо) опозивање, одази-
вање; прав. захтев да се акта врате од нижег
суда вишем.
авоцевтур акта (лат. ауосепШг ас1а) прав.
нека се траже списи, акта.
авоцирати (лат. атосаге) одазвати, одазива-
ти, опозвати, опозивати; тражити да се
нешто пошаље, нпр. списи.
а воче сола (итал. а уосе зо1а) муз. само за
један глас.
авулзија (лат. ауиШо) мед. вађење, чупање
зуба; прав. комад земљишта који река отрг-
не и однесе на другу обалу.
ага (тур. а§а) 1. власник земље (некада у
Турској); 2. војни старешина (у некада-
шњој Турској); 3. титула код муслимана;
господин, господар, газда.
атава (грч. а§аион, нлат. а§ауе атепсапа) бот.
тропска бил.ка, пореклом из Јуж. Амери-
ке, стабло јој израсте до 10 т висине;
употребљава се, нарочито лишће, у народ-
ној медицини.
агалактија (грч. а- без, §а1а млеко) мед. без-
млечност дојке, оскудица у млеку код
матере.
агалма (грч. а^аћпа) лик, кип, слика, украс,
нарочито у храму.
агалук (тур. а^гћк) достојанство агино.
агаме (грч. а- без, §атов брак) пл. бот. биљке
гимноспоре чије се ћелијице размножавају
самостално, без утицаја других оплодних
ћелија.
Агамемнон (грч. Ај*атетпоп) мит. син Атри-
јев, унук Пелопсов, врховни заповедник
грчки под Тројом, после повратка убијен
од Егиста, љубавника своје жене Клитем-
нестре.
агамија (грч. а- без, §ат&> женим се) бе-
збрачност; бот. бесполност цветова, крип-
тогамија; зоол. партеногенетично раз-
множавање.
агамист (а) (грч. а- цат^б) нежења, момак,
бећар.
агамогонеза в. агамогонија.
агамогонија (грч. а- без, §атов брак, ^опе
рађање) биол. рађање без оплођавања, тј.
путем попречне деобе (начин размножа-
вања, код праживотиња); супр. гамогонија.
агапе (грч. а&аре љубав) пл. вечере љубави
код првих хришћана као знак општег
братства и љубави; сиит. хришћанска љу-
бав.
агар-агар (мал.) врста алги у кинеским и
јапанским морима; помешана са водом
Агарјаии
даје безбојну пихтијасту масу која се упо-
требљава у куварству, у апретури (као
средство за лепљење) и у бактериологији
(као хранљива подлога за гајење бакте-
рија).
Агарјани (хебр.) пл. назив за Турке и мусли-
мане у старим српским споменицима, по
имену једног арапског племена које је,
према Ст. завету, становало у доба јевреј-
ских царева у Арабији и нападало суседна
јеврејска племена.
агастрономија (грч. а- без, дав1ег трбух, пб-
тоб закон) мед. узетост стомачних живаца.
агатобиотика (грч. а§а1ћ6б добар, ђ!ок живот)
фил. учење о добром и правилном жи-
вљењу.
агатодемон (грч. а^аШоз добар, даипбшоп
дух) тгг. добри дух, дух заштитник.
агатологија (грч. ајЈаЉов добар, 1оЈ^а наука)
фил. део етике који учи о највишем добру.
агевда (лат. ај»епс1а) дневник, бележник; спи-
сак ствари које треба обавити; књига која
садржи богослужбене обреде евангели-
стичке цркве, зборник прописа који се
односе на вршење службе божије.
агенезија (грч. а- брз, ј»6пе818 рађаље) жен-
ска неплодност, неспособност за рађање;
физиол. непотпуна ембрионална развијеност
или недостатак извесног дела организма;
теол. учење хришћанске цркве, по коме бог
нема почетка, беспочетност бога.
агенс (лат. адепз) фил. делотворни, радни
принцип, оно пгго је узрок нечему, снага;
покретна сила.
агент (лат. а§епв који дела, ради) пословођа;
посредник; представник фирме, заступ-
ник; потајник, тајни полицајац.
агент провокатор (лат. а^еш, рготоса^ог
изазивач) плаћени изазивач нереда, под-
стрекач немира, бушкарало за туђ рачун,
плаћени букач; нарочито: тајни полициј-
ски орган коме је задатак да стекне пове-
рење политички сумњивих или неповољ-
них особа, па да их онда наведе на вршење
кажњивих дела.
агентура (влат. ајЈегЛига) посао; пословна
област једног агента; биро једног агента,
пословница.
агенција (лат. а^епИа) пословница неког
већег предузећа чији је делокруг ограни-
чен; новинарско предузеће за давање но-
вости дневним листовима.
агер (лат. ај»ег) поље, ораница; агер публикус
(лат. а§ег рићЦсш) 1. земљиште које при-
пада држави и служи за јавну употребу; 2.
освојена земља која се поклањала ислуже-
ним војницима.
агерасија (грч. а^гаоз који не стари) неста-
рење, изгледање младим, старачка свежи-
на.
агерација (лат. а^^егаИо) нагомилавање, го-
милање.
агестија (лат. ১ек1ш) довлачење на гомилу,
гомилање, нагомилавање.
агломерација
агеузија (грч. а- без, ј^егша укус) мед. одсу-
ство или оштећење чула укуса.
агеустија в. агеузија.
атијазма (грч. а^анта) освећена вода, води-
ца.
агилан (лат. а§Шб) брз, лак, хитар, спретан,
окретан; жив, предузимљив, усталачки,
прегалачки, вредан.
атилитет в. агилност.
агилност (лат. а^ИИаз) брзина, окретност,
хитрост, лакоћа; предузимљивост, уста-
лаштво, прегалаштво.
агинија (грч. а- §упе жена) нежењеност,
живот без жене.
атиничан (грч. а- вупе) не(о)жењен.
агирати (лат. а^еге) радити, пословати, трго-
вати; глумити на позорници.
атитакл (нлат. а§Наси1ит) фарм. штапић или
батић за мешање при справљању разних
хемикалија или лекова.
атитата рес (лат. а§Иа1а гев) ствар о којој се
често говори или расправља, која је често
на дневном реду; свршена ствар, решена
ствар.
агитато (итал. а§14а!;о) муз. ужурбано, узру-
јано.
агитатор (лат. ај»И;а1ог) човек који се ревно-
сно заузима и ради за неку личност, стран-
ку или идеју, или против неке личности,
странке или идеје; бунтовник, бунџија,
подбадач, подстрекач, смутллвац.
агитација (лат. а§Наћо) покрет, кретање, не-
мир; ревносно заузимање и рад у једној
ужој или широј средини за неку личност,
ствар или против неке личности или ства-
ри; подбадање, подстрекаван>е.
атитирати (лат. а^Наге подстицати) ревносно
радити за неку личност, ствар, или против
неке личности, ствари, нарочито у поли-
тичком смислу; подстацати, подстрекава-
ти, бунити, подбуњивати; фарм. мешати,
муккати.
агитовати в. агитирати.
агитолалија (лат. а§Но покрећем, подстичем,
грч. 1а16б брбљам) в. агитофазија.
агитофазија (лат. а§Цо покрећем, подстичем,
грч. рћа515 говор) збркан и претерано брз
говор са гласовима нејасно изговореним,
испуштеним, или изопачеким; агитола-
лија.
агитпроп (рус. скраћ. од речи: агитација и
лролаганда) одељење за агитацију и про-
паганду при политичким и другим органи-
зацијама.
аглобулија (грч. а- не, без, лат. §1ођи1ин
лоптица) нед. сиромаштво, недовољност
крвних зрнаца.
агломерат (лат. а8§1отега1ит) 1. скупина
разнородних елемената; 2. густо насељено
место, место где је много особа на окупу; 3.
мин. слепљен камен. %
агломерација (нлат. а&^отегаИо) скупљање,
гомилање, нагомилавање разнородних
елемената.
агломерирати
агломерирати (лат а8§1отегаге) гомилата
нагомила(ва)ти, скупљати
аглосија (грч а- без, §1б8ва Језик) мед немост, (
мутавост, аглосостомија
аглосостомија (грч а{;1б88О8 нем, з1бта уста)
иед в аглослЈа
аглутинанције (нлат а§81иипап11а) пл мед ле-
кови КОЈИ помажу брзо зарашћивање ра-
на, средства за слепљивање
аглугинативан (лат а§81и1таге прилегогги)
КОЈИ срашћуЈе, КОЈИ зарашћује, КОЈИ зале-
чи, КОЈИ се прилепљу]е, прилепни, с при-
лепцима, аглутинативни Језици лиитв Јези- аготика (грч а§о водим) муз наука о музич-
ци код КОЈИХ се грађење речи врши дода-
вањем градивних елемената на корен ре-
чи, нпр турски и др
аглутинација (лат ао?1и1та1ш, нем А&-
§1и1таиоп) згомилавање, чисто спол>а-
шње спајање, фил иаЈнижи степен апер-
цептивног спајања представа, при чему,
додуше, настаје Једна нова збирна пред-
става, али њени саставни делови ипак
остаЈу самосталне представе, нпр ВОЈСКО-
вођа, мед СВОЈСТВО имуногкрвног серума да
скупл>а бактери]е у гомилице (нпр код
тифуса), слепљивање рана помоћу течно-
сти ко]а поново спаја расечене делове
(лимфа), грам додавање градивних елеме-
ната на корен речи
аглутививи (лат ав§1иипаге прилепити) пл
мед твари ко]е настаЈу у крви под утицајем
бактерија и ко]е крвном серуму да^у спо-
собност да изазива аглутинациЈу
аглутинирајући језици пл лингв Језици код
КОЈИХ се грађење речи врши додавањем
градивних елемената на корен речи, нпр
турски и др , аглутинативни Језици
аглутинирати (лат а8в1и1таге) слепити, при- агонотет (грч а§опо1ће!е8) редитељ вите-
лепити, прилепљивати, саставити, споља
СПОЈИТИ, срасти
аглутиција (нлат а^ииио) мед в аглуциЈа
аглуција (нлат а§1и1ш) мед немогућност гу-
тања, аглутнциЈа
агнат (лат а§па1;и8) сродник с очеве стране,
сродник по крви
агнатија (грч а- без, ^паЉоз вилица) недо-
статак вилице, безвиличност
агаатичав (лат а§па1ш) сродан по очевоЈ
страни, по оцу
агаација (лат а§па11о) крвно сродство, срод-
ство по оцу
агаец (стсл ) Јагње, у православноЈ литургиЈи
парче хлеба ко]е се приноси као жртва
Апш (сскр Ајри) шп староиндијски бог ва-
тре
агнозија (грч а- без, Ј*п6б1в сазнање,
спознаја) псих неспособност распознавања, аграр (грч а^гоч лат а§ег њива, поље)
разумевања и означавања појмовима оно-
га што се осети помоћу чула, нпр када
болесник предмете види, али их не распоз-
на]е и др , фил полазна тачка Сократове
филозофиЈе Знам да ништа не знам
агаомивација (лат а§попипа11о) в аиомина-
циЈа
аграрац
агностицизам (грч а0ПО81о8 непознат, неса-
знатљив) израз КОЈИ обухвата веома ра-
зличите правце (трансцендентални идеа-
лизам, позитивизам и др) КОЈИ заступаЈу
гледиште да ]е немогућно стварност саз-
нати
агностичар (грч а- не, §по51ч сазнање
спознаја) фил присталица агностицизма
агносцирати (лат а§повсеге) признати (нпр
потпис, меницу и сл )
агнус Деи (лат а^гшв Бе!) ]агње божиЈе, Једно
од имена Христових (Јов 1,29)
ком темпу ТЈ о поступним модификациЈа-
ма у цил.у што живљег и пластичнијег
извођења музичког дела
агометар (грч а^б водим, те!гоп мера) физ в
реостат
агон (грч а§6п борба) мегдан, такмичење у
витешким играма код старих Грка
агона (грч ајЈопоз Јалов, неплодан) ^огр ли-
ни]а на карти која спаја места чиЈа ]е
магнетска деклинација Једнака нули
агонизам (грч а^бп) борба, утакмица
агонија (грч а&опГа борба) самртна борба,
самртне муке, издиса], ропац, свс поЈаве
коЈе сачин>ава]у лагану смрт и претходе
ЈОЈ, самртни страх, очаЈање
агонист(а) (грч а^бтб^е«) борац, мегданџија,
такмичар у витешким играма старих Грка
агонистарх (грч а§от8<;е5, агсћов) надзорник
на витешким утакмицама (мегданима) код
старих Грка
агоиистика (грч а#6п борба) наука о борен>у,
такмичењу, борачка, гимнастичка, рвачка
вештина
агонотрафија (грч а§6п борба, ^гарћш опис)
опис(ивање) борбе
шких утакмица и мегдана код старих
Грка, судиЈа у борби
агора (грч а^ога трг) 1 у старогрчким градо-
вима главни трг, 2 народна скупштина
старих Атињана, место где се та скупшти-
на састаЈала
агорафобија (грч а§ога трг, рћсЉ&з 6ОЈИМ се)
мед нервозни страх од прелажења преко
тргова, улица и уопште празних простора
агравација (лат а{Ц*гауаге отежати) отежа-
ван>е, отежање, погоршање, увећање, по-
оштрење, нпр казне
аграма (тур о^гата) велика, тешка болест
аграматизам (грч а- не § г а т т а слово) не-
способност стварања или разумевања ре-
ченица
аграматист(а) (грч а-§гатта!о8) она] КОЈИ не
зна писати, ненаучењак
општи израз ?а појмове КОЈИ обухватаЈу
пољопривреду, земл>у, земл>ишне односе,
земљишне реформе, законе ии др , пасти
под аграр бити обухваћен одредбама зако-
на о аграрно] реформи
аграрац (лат а^гагшв) земљорадник, приста-
лица земљорадничке политике
аграризам
аграризам (грч. авгбз, лат. ај»ег њива, поље)
економско-политички покрет коме је циљ
унапређење и заштита пољопривреде и
пољопривредника од других грана прои-
зводње (индустрије и др.).
аграријс (лат. а§ег њива, поље, авгапа) пл.
пољопривредни производи.
аграрни (лат. а&гагшз) који се тиче земље,
земљораднички, пољопривредни; аграрна
реформа реформа којој је задатак да
измени, из социјалних и националних об-
зира, сразмеру малих и великих поседа
парцелацијом ових последњих, и да укло-
ни преостатке феудалног земљишног уре-
ђења, тј. да помогае онима који немају
своје земље да дођу до ње; аграрни закони
закони којима је циљ поправка друштве-
но-привредног положаја земљорадничког
сталежа.
аграрни протекционизам скуп законских и
других мера које држава предузима ради
заштите и развијања домаће пољопривре-
де (кредитна политика, високе царине или
забрана увоза пољопривредних производа,
гарантоване цене итд.)
аграфа (грч. а^гарћок ненаписан) 1. пл. теол.
поједине реченице које се наводе као божје
речи, али их нема у канонским изворима;
такође: речи Христове којих нема ни код
једног од четири еванђелиста, али их наво-
де други апостоли и црквени оци (нпр.
Дјела апостолска XX, 35).
аграфа (фр. а§гаИе) 2. копча, спојка (као
накит).
аграфија (грч. а- без, ^гарћо пишем) мед.
губљење способности писања, болест која
се јавља услед извесних обољења мозга.
аграцијација (нлат. а^гаИаИо) помиловање.
аграцијацио публика (лат. а^гаИаИо ривН-
са) помиловање које даје владар о великим
државним празницима и прославама, оп-
шта амнестија.
агреажа (фр. а§г^а§е) трг. посредничка, сен-
залска награда; уп. куртажа.
агрегат (лат. а^цр-едаШт скупина) кии. маса
која је настала путем сједињавања више
једноврсних ствари, маса која садржи у
себи различне саставне делове; мат. збир,
износ; тех. динамомашина и мотор, генера-
тор и мотор.
агрегатно стање физ. стање у коме се неко
тело јавља, начин спајања и збијања дело-
ва по коме се тела деле на чврста, течна и
гасовита, а понекад се помиње и тзв. че-
тврто агрегатно стање плазма.
агрегација (лат. ав&гедоИо) нагомилавање,
накупљање, збијање; придруживање, при-
мање у неко друштво; ванредна профе-
сура.
агрегирати (лат. ад при, ^гех стадо, а^ге^аге)
примити у неко друштво, придружити;
гомилати, нагомилати, збити, спојити у
једно тело.
агреже (фр. а(?г6{»6) ванредни професор, по- )
моћни учитељ на вишој школи.
агробиологија
атреман (фр. авг&пеп! пристанак) пристанак
једне државе да прими извесно лице за
дипломатског представника друге неке
државе.
агрергографија (грч, а§гб8 њива, бгвоп дело,
^гарМа писање) описивање пољопривред-
них справа.
агресиван (лат. а^гевзјуиз) насртљив, нале-
тл.ив, кидисав, који кидише, склон да
напада, нападан.
агресија (лат. абвгевбк)) напад, нападање,
кидисање; насртљивост; неизазван напад
у цил>у потчињавања, освајања.
агресиви (лат. ајЦ^есИ) пл жд. неотровне ма-
терије којима бактерије, производећи их,
савлађују отпорност организма.
агресор (лат. ај^езвог) насртл>ивац, напа-
дач, нападачка или изазивачка страна.
агрест (лат. ајЈгевИб дивлл) сок исцеђен од
незрелог грожђа, употребљава се за сирће,
лимунаду и др.
агрестан (лат. а^ег њива, поље, а^гевИк)
сељачки, сеоски; поллки; фит. геачки, 1-руб,
неуглађен, необразован.
атрестија (лат. авгевиз пољски, сеоски)
сељаштво, простота; грубост, неуглађе-
ност, необразованост.
агрикултура (лат. а&псиНига) земљорадња,
ратарство, земљоделство.
агрикултурни (лат. а^псиИига) који се тиче
земљорадње, пољопривредни; агрикултур-
ни систем в. физиократски систем; агри-
културна хемија део примењене хемије
који се бави хемијским условима живота
корисних биљака (житарица) и домаћих
животиња; агрикултурна физика физика
примењена на земљорадњу; агрнкултурне
државе државе у којима су земљорадња и
сточарство главна привредна грана (еупр
индустријске државе).
агриотимија (грч. а^гшк диаљи, 1ћут6в
душа) дивл>аштво, дивљачност, дивља ћуд;
лудачка склоност убиству.
агриофаг (грч. а&поз дивљи, р ћ а ^ е т јести)
дивљак који се храни сировим месом жи-
вотиња, нарочито дивљачи.
Агрипа (лат. А^прра) 1. римско особно име;
2. мед. неправилан порођај, кад дете долази
на свет најпре ногама место главом; тако-
ђе: агриггински порођај.
агрипнија (грч. а@гурп1а) мед. будноћа, неса-
ница, неспавање.
агрипнокома (грч. аЈЈгурша, к б т а неприрод-
на поспаност) »гед. несаница праћена вели-
ком жељом за спавањем.
агро- (грч. а^гбв, лат. а^ег) предметак у
сложеницама са значењем: поље, пољски,
пол>о-.
агробиолог (грч. а^гбв, поље, ђ(о8 живот,
16§О8 реч, говор) онај који се бави проуча-
вањем развитка биљног и животињског
света и мо1ућностима управљања тим ра-
звитком у пољопривреди.
агробиологија (грч.) грана биологије која се
I бави питањима развитка биљног и живо-
агроботаника 10
тињског света и могућностима управљања
тим развитком у земљорадњи и сточар-
ству.
агроботаника (грч. а^гбз, ћо1апе трава) наука
која проучава морфолошке и физиолошке
особине културних биљака.
агрогеологија (грч. адгбв, ј?е земља, 1о§1а
наука) део геологије који скупља и подроб-
но обрађује оне делове геологије који се
тичу пољопривреде.
агроекологија (грч. адгбз поље, оПсоб кућа,
дом, 168О8 реч, говор) наука о положају,
смештају пол>опривредних површина.
агрокемија в. агрохемија.
агромаксимум (лат. а§го, т а х ш ш т ) највећи,
законима и уредбама дозвољен, земљишни
посед.
агроманија (грч. а{*гб8 поље, т а ш а помама,
лудило) страсна љубав према земл>орадн>и.
агрометеорологија (грч. а§гоз поље, те1ео-
то\оф&) грана метеорологије која се бави
питањима утицаја метеоролошких појава
на развитак биљног света.
агроминимум (лат. а§го, тншпшп) прописа-
не мере које садрже основна знања из
агрономије и одређену техничку опремље-
ност, чија примена претпоставља доњу
границу рентабилне продуктивнос-ги.
агроном (грч. а^гбпотоз) пољопривредни
стручњак који је завршио студије на
пољопривредном факултету или њему
равној пољопривредној школи.
агрономија (грч. а§гопот{а) наука о обрађи-
вању земље, рационална земљорадња.
агропедологија (грч. а^гбб, р&1оп земља, тле,
1о§1а наука) наука која проучава физичка,
хемијска и биолошка својства земллшта у
вези са рационалним подизањем култур-
них биљака.
агростемин (нлат. а§гоб1етта) Хем. алкалоид
који се налази у семену кукоља.
агросгографија (грч. а^гбз поље, §гарћо пи-
шем, описујем) описивање трава.
агростологија (грч. а§гб8, 1о§Ја наука) наука
о травама.
агросфера (грч. адгбб, брћагга лопта) део
антропосфере намењен непосредно пољо-
привредној производњи.
агротехника (грч. а{*гб8, {^сћпе вештина)
обрађивање поља применом техничких
средстава (трактори, комбајни, вештачка
ђубрива и др.).
агрофитотехника (грч. а§гбб, рћу16п биљка,
14сћпе вештина) агр. вештина обрађивања и
подизања биљака, нарочито културних
биљака.
агрохемија (грч. а^гоа, сћеб лијем, сипам,
сћете1а), део хемије који, на основу огле-
да, испитује могућности оплемењивања зе-
мљишта за исхрану културних биљака,
као и њихов развој.
агроценозе (грч. а§го5, кошба заједничхи)
биол. животне заједнице које човек намерно
ствара за дуже или краће време (нпр.
њиве, ливаде, плантажне шуме итд.).
адаптер
агруми (итал. ај*гшт, а^го, кисео) бот. општи
назив за јужно воће накисела укуса рода
СЦгш (лимуни, наранџе, мандарине и др.)-
ад (лат. а<1) предл. к, ка, на, до, код, при, уз; до,
око, у; за; с обзиром на; према, по (ад
натурам према природи); уз, поред, осим,
поврх.
Ад (грч. Нас1е8) мит. бог подземног света код
старих Грка; подземни свет; фиг. гроб,
смрт; Хадес, Хад.
ада (тур. ас1а) речно или језерско острво.
ад абсурдум (лат. ас! ађнигдшп) до несмисла,
тј. водити, довести до бесмисла, апсурда.
адагиј(ум) (лат. ас!а@1ит) пословица.
адагиологија (лат. ас!а§1шп пословица, грч.
1о(^а збирка) збирка пословица; наука о
пословицама.
адађето (итал. ас!а§1^ио) муз. мало спорије;
музички комад који треба изводити мање
лагано; адаџето.
адађисимо (итал. ас1ад1581то) муз. веома лага-
но, што лакше; адаџисимо.
адађо (итал. ас!а§к>) муз. благо, лагано, тихо;
озбил>но, достојанствено; музички комад
који треба изводити благо и лагано; адаџо.
адађо асаи (итал. асЈа§1О азвај) муз. веома
лагано; адађо ди молто.
ад акта (лат. а<1 ас1а) оставити предмет као
свршен у акта, у архиву; неку ствар као
свршену или непотребну одстранити.
адактилија (грч. а- без, сЈак1у1о8 прст) мед.
немање свих прстију на руци или нози.
адакција (лат. адасИо, асИ^еге) упорност,
присиљавање, приморавање.
Адам (хебр. а<1атаћ земља, човек направљен
од земл>е) мит. по јеврејском и хришћан-
ском веровању, први човек, кога је Бог
направио од земље и удахнуо му бесмртну
У
адамант (грч. а<1ата8, ас1атап1оз) в. адамас.
адамас (грч. ас^атав) каљено гвожђе, челик;
дијамант.
адамелит (по планини Адамело у Тиролу) шш.
дубинска еруптивна стена, састављена од
кремена, ортокласа и плагаокласа; обично
га називају и гранит.
адамити припадници једне старохришћанске
секте чији су чланови, мушки и женски,
присуствовали обредима потпуно голи.
адамсит (по проналазачу Американцу Роџе-
ру Адамситу) врста гаса који нарочито
делује на кожу и дисајне канале; бојни
отров.
адаптатор (лат. асЈарШог) онај који прилаго-
ђава, подешава, прерађује нешто према
извесним приликама и потребама, прила-
гођавач, подешавач.
адаптација (лат. ас1ар1а<;к>) прилагођавање,
прилагођење, прилагођеност; подешавање;
примена; адапција.
адаптер (лат. а(1ар*аге) уређај за прилагођа-
вање елемената, апарата и др. неким но-
вим функцијама (нпр. телевизора да би
примао више програма, радија да прима
стерео-емисије и сл.).
адаптивав 11
адаптиван (лат. аЈар1аге) прилагодљив.
адаптивност (лат. ас!ар1аге) способност при-
лагођавања, прилагодљивост.
адаптирати (лат. а<1ар1аге) прилагодити, при-
лагођавати; подесити, подешавати, преу-
редити, преуређивати; применити, при-
мењивати.
адапција (лат. адарИо) в. адаптација.
ад арма! (лат. ас1 агта) к оружју! фиг. на
посао!
а дато (лат. а да1о) од дана писања, од данас,
од сада.
ад бене плацитум (лат. а<1 ћепе р1асНшп)
према допадању, према нахођењу, по
вољи; екс бене плацрто.
ад валорем (лат. а<1 Уа1огет) према вредно-
СТИ.
адвевт (лат. адуепШз долазак) предстојећи
долазак спаситеља; код католика: после-
дн>е четири недеље пред Божић.
адвентивав (нлат. а^епЦуш) случајан; спо-
редан, придошао; бот. који не расте на свом
правом месту, нпр. адвентивни корен онај
који се развија на самој стабљици (брш-
љан, дивља јагода и др.).
адвентизам (лат. ас1уеп1ш долазак) учење и
покрет адвентиста; в. адвентисти.
адвентисти (лат. ас^уепШз долазак) следбени-
ци верске секте коју је основао у Америци
В. Милер, који је прорицао да ће Хри-
стос по други пут доћи 1843. год. Празнују
суботу, читају Св. писмо и верују да ће
Христос по други пут доћи чим њихова
секта преовлада. Има их и код нас, наро-
чито у Војводини, где их зову суботарима.
адверб (лат. адуегћшт) грам. прилог.
адвербијал (нлат. ас1уег1з1а1е) грам. прилошка
одредба, прилошка ознака (временска, ме-
сна, начинска, узрочна).
адвербијализација (лат. ас^егђцшп) ликгв.
прелаз речи из неке граматичке категорије
у категорију прилога (адверба); нпр. дом:
дома (код куће); јутро: јутрос и сл.
адвербијални (лат. ас1уегћ1а118) грам. прило-
шки.
ад вербум (лат. ас1 до, уегћшп реч) од речи до
речи, дословно.
адверзарије (лат. а<1уег8апа) пл. књиге или
свеске у које се привремено уносе грађа и
белешке које ће тек доцније бити сређене
или обрађене.
адверзативан (лат. асКгегза&уш) грам. супро-
тан, противан; адверзативна коњункција
супротна свезица; адверзативна речеиица
супротна реченица, тј. независна реченица
која казује радње које су једна другој
супротне, нпр.: Ја говорим, али он не
слуша.
адверсив (лат. адуегзиз) грам. падеж који
значи циљ према коме је управл>ено неко
кретање.
адвокат (лат. ас!уоса1ив онај који је дозван у
помоћ) правозаступник, правобранилац,
бранитељ, одветник.
адвокатисати в. адвоцирати.
аденд
адвокатура (лат. ас1уоса{ига) правобрани-
лаштво, правозаступништво, бранилаш-
тво, бранитељски позив и рад.
адвокатус деи (лат. асЈуосаШз <1ег) у римока-
толичкој цркви лице које, приликом обре-
да канонизације, побија доказе адвокатуса
дијаболи.
адвокатус диаболи (лат. адуосаћдз сИађоИ) у
римокатоличкој цркви лице које се, при-
ликом обреда канонизације, званично
одређује да иступа против оправданости
чина посвећења; фиг. особа која заступа
непопуларно гледиште.
адвоцирати (лат. асћ/осаге) бавити се адво-
катским пословима, бранити друге пред
судом; служити праву; фиг. заузимати се за
некога или нешто.
ад глоријам (лат. а<1 §1опат) на славу.
ад-датур (лат. асИеге додати, асМаШг) нека
се дода, додај, дометни.
ад-де (лат. асНеге додати, а<Ме) д,ед. додај!
дометни! (на рецептима).
ад депозитум (лат. а<1 сЈерозНшп) дати или
узети нешто на чување, у похрану.
ад-дукција (нлат. асМисИо довођење) анат.
привлачно кретање мишића.
ад егземплум (лат. ас1 ехетр1шп) на пример.
адекватав (лат. адае^иаШз) изједначен, јед-
нак; подударан, одговарајући, подесан;
адекватан појам лог. онај који тачно
изражава суштину свога предмета; адек-
ватво сазнаљеоно које је у пуној сагласно-
сти са суштином сазнатога.
адекватив (лат. ада«Јиаге изједначити) не-
правилна функција компаратива придева
у конструкцијама с „падежом поређења"
именице која својим лексичким значењем
озиачава предмет који има највиши сту-
пањ дате особине (нпр. „А он љући његда
гује љуте").
адеквација (лат. ас!аедиа1ш) изједначење, по-
дешавање, подешеност.
ад екстремум (лат. ад ех1гетшп) на крају,
коначно.
аделоподи (грч. а<Шоа прикривен, нејасан,
р<18, ро<1б8 нога) зоол. животиње које изгле-
дају као да немају ноху, тј. у којих су ноге
скривене.
аделфизам (грч. ас1е1рћ6к брат) братство,
збратимљавање, братимство.
аделфија (грч. ас1е1рћ6з брат) збратимље-
ност; бот. срасхлост прашничних нита.
аделфоктонија (грч. а(3е1рћбз брат, ас1е1рће
сестра, к1е!пб убијем) братоубиство или
сестроубиство.
адемција (лат. ас1етр1ш, асИтеге) прав. одузи-
мање, уклањање, ускраћивање.
адемцио боворум (лат. ас1етрИо ђопогшп)
прав. одузимање имања.
адемцио цивитатис (лат. адетрИо ауЦаИз)
прав. одузимање права грађанства, проте-
ривање из града.
аденалгија (грч. адеп жлезда, а1§ок бол) мед.
болест жлезда.
аденд (лат. а<1<1епс1ш) кат. сабирак.
аденда 12
адевда (лат. аск1епс1а) пл додаци, прилози,
домеци.
аденитис (грч. ас1еп жлезда) мед. запаљење
жлезда.
адено- (грч. адеп) предметак у сложеницама
са значењем: жлезда, жлездани.
адевогенеза (грч. адеп, ^епезјз постанак) фи-
зиал. постајање, стварање жлезда.
адеаографија (грч. адеп, ^гарМа опис) физкал.
описивање жлезда.
аденозан (грч. адеп, нлат. асЈепобш) жлезда-
ни, који се тиче жлезда.
аденоид (грч. ас1еп, еГсЈоз вид, облик) мед.
жлездасти израштаји.
аденоидав (грч. ас1еп, ек1о8 вид, облик) жлез-
долик, жлездаст.
аденологмја (грч. а<1еп, 1о$а наука) физиол.
наука о жлездама.
адеаом (грч. адеп) мед. жлездасти израштај
који се састоји од епителних цевчица и
везивног ткива.
аденопатија (грч. адеп, ра!.ћоз болест) чед.
болест жлезданог система.
аденосклероза (грч. ас1еп, 8к1ег6в тврд) мед.
стврдњавање, закречаван.е лимфних судо-
ва, проузроковано обично сифилисом.
аденотомија (грч. ас1еп, 4оте сечење, резање)
мед. оперативно одстрањивање жлезданих
израштаја, аденоида.
аденофлетмон (грч. адеп, рћ1^ј»б горим) мед.
прелажење запал>ења лимфне жлезде на
околна ткива.
адепс (лат. адерв) маст, сало.
адепт (лат. ас1ер1:и5, асИр18С1 достићи, задоби-
ти, стећи) онај који је нешто постигао; у
алхемији: онај који је стекао велику тајну
алхемије; ватрен следбеник, присталица
неког учења или секте.
адесив (лат. а д е з з т в бити присутан, бити
ту) лингв. у угрофинским језицима: падеж
који значи да је нешто код некога или
нечега или да му је близу.
адеспотон (грч. аденро1оп) имање без госпо-
дара; дело коме се не зна творац.
адет (арап. 'ас1а1, тур. ас1е1) обичај, навика,
традиција; шеријатско право, обичајно
право код исламских народа.
адефагија (грч. адерћа^а) кед. прождрљи-
вост, превелика жеља за јелом.
а ди (итал. а «И) трг. истог дана (платити
меницу), тј. по виђењу; уа. а виста.
ади^ар (тур. уасИваг успомена) скупоцен
украс који служи као накит; предмет бога-
то украшен; фиг. врло лепа ствар или
особа.
адизонизам жед. врста туберкулозног обоље-
ња надбубрежних жлезда, праћеиа мрким
или мркоцрним пребојавањем оних делова
коже који су изложени светлосном или
механичком надражају; обично смртоно-
сна (названа по енг. лекару Адисону, који
ју је први описао); Адисонова болест, брон-
зана болест.
адипоцера
адија-актински (грч. а- не, (Иа кроз,
акипоз зрак) опт. који има својство да не
пропушта актинске зраке.
адијабата (грч. а- не, сИађашб пролазим) физ.
крива линија која приказује топлотни про-
цес без промене укупне количине топлоте.
адијабатски процеси физ. топлотни процеси
при којима количина топлоте у систему
остаје стална (сажимање и ширење гасо-
ва).
адијабатичаи в. адијабатан.
адијабатница в. адијабата.
адијагностичан (грч. а^ш^поникбк) мед. који
се не да (или: не може) разликовати, ра-
спознати, утврдити.
адијантум (грч. а<ЈЈап1х>п) бот. вилине власи,
госпина коса.
адијареа (грч. а- не, <Иагћеб протичем) мед.
иевршење нужде, затвореност.
адијатерман (грч. а- без, дга кроз, ЉегтаГпб
загревам) физ. који не пропушта топлотне
зраке; атерман.
адијатетичан (грч. а- не, <Ш кроз, иЉепн
мећем, ставим) мед. који није склон боле-
сти.
адијафан (грч. а-сНарћаЈпб) непрозиран, не-
провидан.
адијафон (грч. асИарћопоб који се не слаже у
гласу) муз. 1. инструменат са диркама, сли-
чан хармоници; 2. клавир који уместо
жица има внљушке.
адијафора (грч. 1а асИарћога) пл. фил. ствари
које су са етичког гледишта безначајне, тј.
ни добре ни рђаве; стоици су учили: има
само једно добро, врлина, и само једно зло,
порок; све остало — живот, здравље, лепо-
та, богатство итд. — безначајно је, адија-
фора.
адијафоран (грч. а-дшрћогов) равнодушан,
ни добар ни рђав; индиферентан.
адијафорија (грч. а-сНарћог{а) равнодуш-
ност; уп, индиферентизам.
адијафорист(а) (грч. а-Љарћогоз) равноду-
шан човек, слободни мислилац, слободан
дух; индиферентист.
адикција (лат. а(1Лс1ш) прав. досуђивање, до-
дељивање.
адинамија (грч. адупапиа) хед. немоћ, сла-
бост, малаксалост, изнемоглост, клону-
лост; неспособност.
адинамичав (грч. а^упатхков) немоћан, слаб,
изнемогао, клонуо; неспособан.
ад инферос (лат. ас! 1п1его5) код мртвих; у
подземном свету; фш у миру.
ад инфинитум (лат. ас! шДпЦшп) у бескрај, у
недоглед.
адио! (итал. аскИо) збогом, у здрављу!
адипоза (лат. адерв, асЦр18) фижол. стварање
масти у телу.
адипозан (нлат. асИрозиз) мастан, претио,
гојазан.
адипозноот (лат. ас!ер5, асИр18) физиол. гојаз-
ност. претилост.
адипоцера (лат. ас1ер$, асЈ1р1к маст, сега
восак) хем. масни восак, восак од лешине.
адипсија
адипсија (грч. а- не, без, сИрза жеђ) мед
неосећање жеђи.
адипсов (грч. а- не, без, (Ирза жеђ) мед.
средство за гашење жеђи.
адирати (лат. асМеге) сабрати, сабирати, до-
дати, збројити, збрајати.
адирато (итал. а<Ига*о) муз. срдито, љутито, са
узбуђењем.
а диритура (итал. а сИгЖига) трг. правим
путем, непосредно, најближим путем, без
претоваривања, нпр. послати робу; а дрн-
тура.
Адисонова болест в. адизонизам.
адитив (лат. асИШгиз) у баскијском, турском
и др. језицима: падеж који означава кре-
тање према некоме или нечему.
адитиван (нлат. аскИШгиз) који има да се
дода.
адитиви (лат. асИШуш) хем. супстанце које се
у малим количинама додају разним прои-
зводима ради побољшања њихова квали-
тета.
адитов (грч. ас1у1оп) оно што је неприступач-
но; најсветији, унутарњи део грчког храма
у који је само свештеник смео ступити.
адиција (лат. асМШо) додавање, сабирање,
збрајање; умножавање.
адиционалан (влат. асИШопаИз) накнадан,
додан, придодан, који служи као додатак;
адиционални закон нови, допунски закон.
адицирати (ас1-сЦсеге) прав. признати, досуди-
ти, доделити.
адјектив (лат. адјесИушп) грам придев.
адјективација в. адјективизација.
адјективизација (лат. адјесИуцгп) лиигв. по-
придевљавање, претварање других речи у
категорију придевских речи (камен — ка-
меиит, глава — глават и сл.)-
адјективни (нлат. афесИуш) грам. придевни,
придевски.
адјекција (лат. адјесИо) придевање, прила-
гање; прав. повећање, додатак понуђеној
суми новца.
адјуванс (лат. адјш/апз) фарм. помоћно сред-
ство, споредни лек чије је дејство слабије.
адјувант (лат. афиуапз) помоћник, помагач;
помоћни учитељ.
адјуванције (лат. афиуапИа) пл. фарм. в. адју-
ванс.
адјудикатар (нлат. а<1јисЦса1агшб) прав. купац
на јавној продаји; онај на коме остаје
надметањем, дражбом продавана ствар,
најбољи понуђач.
адјудикативан (нлат. асЈјисНсаИуив) досудан,
којим се досуђује.
адјудикација (лат. адјисИсаИо) прав. судско
признање, досуђивање, досуда.
адјудицирати (лат. афисИсаге) досудити, до-
суђивати, одобрити.
адјумент (лат. асЦитегНшп) помоћно сред-
СТВО, ПОМОћ.
адјунгирата (лат. аЈјип^еге) придодати, доде-
лити на рад, дати некоме некога за помоћ-
ника и будућег наследника.
13 администрирати
адјункт (лат. асЦипсШз) помоћник; помоћни
службеник, млађи чиновник.
адјунктура (нлат. адјишЛига) помоћно звање,
помоћно надлештво.
адјункција (лат. асЈјипс^о) везивање, при-
друживање, додељивање, додавање, спаја-
н.е.
адјурација (лат. адјигаИо) заклињање; прав.
полагање заклетве; преклињање.
адјустажа в. ађустажа.
адјутаториј(ум) (нлат. а«1ји1а1опшп) ашт. ра-
мена кост, рамењача.
адјутор (лат. ас1ји1ог) помоћник, помагач.
адјуториј(ум) (лат. ас!ји1огшт) помоћно сред-
СТВО, ПОМОћ.
адјутум (лат. асЈјиШт) помоћ, потпора, дода-
так.
ад календас грекас (лат. а<1 са1епс!аз §гаесаз о
грчхим календама) иикада, на куково ле-
то, кад на врби роди грожђе.
адкредулирати (нлат. ас1сгес1и1аге) одрећи
под заклетвом неки дут.
адлатус (лат. ад-Шиз) помоћник, млађи чи-
новник; нарочито чиновник или официр
који је додељен на службу неком вишем
чиновнику.или официру.
адленименти (лат. ас11еттеп*а) «гед. средства,
лекови за ублажавање.
адлеризам учеше аустријског психолога Ал-
фреда Адлера (1870—-1937) = индиви-
дуална психологија.
ад либитум (нлат. ад НћИшп, лат. ИћНиз
прохтев) муз. по вољи, тј. свирати или
певати; такође: знак да се инструменти
или глаеови са овим додатком, у неком
музичком комаду, могу и изоставити.
ад литерам (лат. ас1 НПегат) дословце, до-
словно, буквално.
ад мајорем Деи глоријам (лат. ас1 таЈогет
Ве1 ^1опат, скр. А. М. Т>. С ) девиза
исусовачког реда: за већу славу божју.
админација (нлат. аЉшпаИо) прав. претња
(као симболична увреда).
админикулатор (лат. аЉштсиШог) у като-
личкој цркви: лице које има да се стара о
удовицама, сирочади и сл.
админикулум (лат. ас1пншси1ит) помоћно
средство, помагало.
административа (лат. асЈгтгцкЈхаге управља-
ти, нлат. а(1тт181га11уа) управа, управна
власт.
административвш (нлат. ас1ппш8(хаиуиб)
управни, који се тиче или потиче од управ-
не власти, установе итд.
администратор (лат. асЈт1п1з1га1ог) 1. онај
који управља, води неку установу, упра-
вљач; 2. онај који руководи канцелариј-
ским пословима неке установе; 3. онај који
обавља материјално пословање у редакци-
ји часописа, новина и сл.
администрација (лат. адпитз&аио) упра-
вљање, управа; управна власт, влада; чи-
новништво, службеништво; опслуживање.
администрирати (лат. ас1пшш1гаге) управља-
ти, руковати; отправљати послове неког
адмирал 14
надлештва, неке установе; водити посао за
рачун некога другог; опслуживати (паро-
хију, епархију).
адмирал (арап. ат1г а1-ђаћг, ф р . агшга1),
највиши чин у ратној морнарици; зоол.
лептир (Уапезза а1а1ап1а).
адмиралитет (нем. АскшгаШЗД) поморска
власт; врховна команда поморске војне
силе; сви адмирали једне поморске војне
силе.
адмиралштаб (нем. А(1т1га1б1ађ) у неким
државама назив за генералштаб ратне
морнарице.
адмиратив (лат. аЉпхгап дивити се, чудити
се) лиигв. 1. врста начина у албанском
језику који означава чуђење поводом нео-
чекиваног догађаја; 2. употреба придева с
лексичким значењем највишег ступња
својства у облику позитива у узвичним
реченицама; нпр.: дивна ствар.
адмиративан (лат. аЉпц-ап дивити се) који
показује, изражава или изазива дивљење,
чуђење, обожаван>е.
адмирација (лат. адпигаШ)) дивљење; чуђе-
ње.
адмисибилан (нлат. аЉгпззШШб) примљив;
прихватљив.
адмисибилитет (нлат. аЉшББЉПНав) при-
мљивост, прихватљивост.
адмисија (лат. аЉшззш) примање, пријем.
адмодијатор (лат. а<1то<Иа(ог) онај који даје
земљу под закуп, изнајмилац.
адмодијација (нлат. ас!тосИа(;о) давање зе-
мље у закуп.
адмонитиван (лат. асЈтопШуш) који опо-
миње, укоран.
адмониција (лат. аЉпопШо) опомињање,
укоравање због невршења дужности.
аднађ (мађ. ћадпа^у) поручник граничарске
војске; жандар.
аднаколка (рус. однокблка) двоколице, чезе;
болничке двоколице за пренос рањеника у
руској војсци.
аднекс в. анекс.
аднекси (лат. адпеха) пл. мед. привесци мате-
рице, тј. јајници и јајоводи.
адвексија (лат. ас1пехк>) припојење.
аднекситис (лат. ас!пес1еге свезати, спојити)
мед. запаљење адиекса, тј. јајовода и јај-
ника.
адноминалав (лат. а<1 ка, потеп име) лингв.
који иде уз име, адномииална конструк-
ција.
ад нормам (лат. а<1 п о г т а т ) према пропису,
по правилу.
ад ногам (лат. ад по^ат) узети ад нотам
забележити, запамтити, примити к звању.
аднотанда (лат. ас1по1апс1а) пл. ствари које
треба забележити, запамтити, значајне
ствари.
аднотата (лат. ас!по1а1а) пл. забелешке, при-
медбе, напомене.
аднотатор (лат. ас1по1а1ог) белешкар, писац
или стављач примедаба; тумач, објашњи-
вач.
адреналин
аднотација (лат. асЈпо1аИо) забелешка, при-
медба, напомена, објашњење; прав. попис;
анотација.
аднотирати (лат. ас1по1аге) прибележити, за-
писати, запамтита, узети к знању.
ад окулос (лат. а<1 оси1оз вс. <1етоп81гаге),
јасно приказати, очигледно приказати.
адолесцент (лат. ас1о1е8сеп8) младић; фиг. жу-
токл>унац.
адолесцевција (лат. ас1о1е8сеп1;1а) младост,
младићко доба, младићство; младеж, мла-
дићи, омладина.
Адонај (хебр. АсЈопа! мој господин) назив
којим су Јевреји, вративши се из вавилон-
ског ропства, означавали свог бога Јахвеа,
чије је име било забрањено изговарати.
адонизација (нлат. адотваИо) намештање,
дотеривање, кићење.
адонијски стих (лат. уегеш асЈопшв) поет
антички стих који се састоји^из дактила
и трохеја или спондеја: 1)1)—II.
Адонис (грч. Ас1бп1б) мит. легендарно леп
младић, о чију су се л>убав отимале богиње
Афродита и Персефона; симбол лепоте и
пролећа; зоол. врста лепог плавог лептира
(Ро1уота1и8 Аскнш); бот. гороцвет.
адоптант (лат. а<1ор1апб) подсвојилац, усвоји-
лац; адоптатор.
адоптат (лат. ас!ор1а1из) усвојено дете, под-
својче, подсвојак, посинак.
адоптатор (лат. ас!ор(;а1ог) в. адоптант.
адоптација (лат. а<1ор1а11о) в. адопција.
адоптиван (лат. ас1орШп18) узет под своје,
усвојен, подсвојен, усињен.
адоптирати (лат. ас!ор1аге) узети под своје,
усвојити, подсвојити; признати за своје,
присвојити.
адопција (лат. адорИо) узимање под своје,
усвојење, подсвајање, усиновљење.
адорација (лат. адогаИо) обожавање, велико
поштовање, клањање; силно вољење, без-
гранична љубав.
ад перпетуам меморијам (лат. ас! регре1иат
т е т о п а т ) за вечну успомену, за вечно
сећање (нпр. догађај, ствар).
ад примам материјам (лат. ас! ргшшт
т а 1 е п а т ) у првобитно стање (вратити).
адраповац (грч. апдгародоп, нем. На(1ег1итр
одрпанац) 1. рђаво одевен, поцепан, одр-
пан човек, одрпанац; 2. пропалица, скит-
ница, пробисвет; 3. фиг. онај који је мале
вредности, неугледан; 4. обешењак, ока-
чењак (за дете).
ад ратификандум (нлат. ас1 га^ШсапсЈшп) за
потврђивање, што треба (или: има) да се
потврди (или: одобри).
ад рем (лат. ас1 гет) према ствари, што
одговара ствари (а не личности); прилич-
но, згодно, корисно, упутно, употребљиво.
адревалин (лат. ас1 у, геп бубрег) мед. супстан-
ца (или: твар) коју надбубрежна жлезда
лучи непосредно у крв; употребљава се за
смањивање крвног притиска, код слабости
срца, бронхијалне астме, морске болести
итд.; епинефрин, епиренои, супраренин.
адреса 15
адреса (фр. адгевзе) 1. натпис на писму и др.
који тачно казује место становања и име
онога коме се писмо упућује; 2. писмена
представка, молба скупштине владару;
свечана честитка једног удружења или
колегијума слављенику; адреса по потреби
банк. позивање извесног лица да акцептира адстрикција (лат. аЉШсИо) мед стезање, ску-
или исплати меницу за случај неакцепти-
рања или неисплате менице.
адресант (фр. а<1геввег) лице или тело које
упућује или препоручује, писац писма,
представке, молбе и сл.; банк. менични
потписник који упућује позив извесном
лицу да акцептира или исплати меницу.
адресар (фр. а<1гез8ег) списак лица са назна-
чењем места и улице где станују; књига са
списком становника једног места (по зани-
мањима, улицама и др.)-
адресат (фр. аЉеввег) лице или тело коме се
упућује писмо, прималац писма; банк. лице адулар (по Адули, масиву у Алпима) шш.
на меници коме се сопственик менице
треба да обрати у случају да је прималац
(трасат) не плати.
адресирати (фр. адгензег) в. адресовати.
адресовати (фр. а<1гев8ег) означити на писму,
пошиљци и др. име и место становања
лица или установе којима се писмо или
пошиљка упућује, написати адресу.
адресографи (фр. аЉевзе, грч. ^гарћо пи- адултера (лат. ас1и1№га) прељубница.
шем) машине и апарати за брзо и поуз-
дано исписивање адреса на поЉиљкама.
ад реферевдум (лат. ас! ге1егеп<1ит) на изве-
штај, на мишљење.
Адријатик Јадранско море.
а дритура (итал. а дгШига) трг. в. а диритура. адултна педагогија (лат. асЈиИш одрастао)
адрогација (лат. &<Хтоџ,аИо) прав. усвојење; грана педаготаје која се бави образовањем
присвајање, посиновљење онога који је већ
пунолетан.
адрогирати (лат. аЉ-о^аге) прав. узети под
своје, подсвојити, подсвајати, усвојити, по-
синити, посршовљавати; уп адоптирати.
адскриптор (лат. аЉспр1ог) сапотписник.
адскрипција (лат. асИаспрИо) приписивање;
писмени додатак.
адсорбенси (лат. аЉогђепз) хемијске суп-
станце (коштани угаљ, иситњен каолин и
др.) које имају својство да на својој повр-
шини физички вежу многобројна хемијска
једињења, која се касније погодним хем.
раствором могу скинути.
адсорбевт (лат. ас1-5огђеге) хем. средство које
упија гасове.
адсорбирати в. адсорбовати.
адсорпција (лат. адзогрИо) физ. зздржавање
гасова, пара или течности на чврстој повр-
шини, услед привлачних веза са површи-
ном.
адстант (лат. аЉ1ап8) помоћник, помоћни
учитељ.
адстипулација (лат. аЉири1а1ш) безусловно адутирати (фр. а 1ои1 у све, на све) у карта-
пристајање, потпуна сагласност.
адстрат (лат. а<1, ви1>81ха1ит подложен,
подстрт) лингв. термин који значи узајамни
утицај двају суседних језика или дијалека-
та, или утицај једнога језика на други,
адутирати
суседни; или елементи две језичке групе
које истовремено живе на једном подручју
те утичу једна на другу, али ниједна од
њих не преовлађује; понекад, особито у
романској лингвистици, синоним за супер-
страт.
пљање, затварање, нпр. ране.
адстрингенс (лат. а<1в1гт§еп8) мвд. средство
које има својство да стеже површину слу-
зокоже и повређене коже.
адстрингевтан (лат. ас181;гт§епв) стезав, који
стеже, који скупља, који затвара.
адстрингирати (лат. аЉггш^еге) стегнути,
стезати, скупити, скупљати, затворити.
адуктор (лат. а<1с1ис1ог) анат. мишић који
врши покрете примицања, привлачења.
адукција (лат. асМисИо) анат. примицање,
привлачење (мишића).
минерал, врста ортокласа (в.).
адулт (лат. а^о1е8сеге одрасти, адиИиа) одра-
стао, сполно зрео човек и свако живо биће
уопште.
адултан (лат. ас!иНиз) одрастао, стасао; пуно-
летан; сполно зрео.
адултер (лат. а<1иНег) прељубник, прељубо-
чинац.
адултерација (лат. а<1и11;ега1ш) фалсифико-
вање, кривотворење, патворење (нарочито
новца).
адултериј(ум) (лат. адиИепшп) прав. брако-
ломство, прељуба.
одраслих.
ад ултра (лат. ас! иИха) до краја, до крајних
граница, потпуно.
адултуризам (лат. ас1иИиз одрастао) скуп
тенденција у деце да се приказују одрасли-
јим него што у ствари јесу.
адумбрација (лат. ас!шп1згаио) рад у главним
потезима, нацрт, скица.
ад унум (лат. а(1 ш ш т ) сви до једнога, до
једнога, до последњег.
адуренс (лат. адигепб) кед. средство за
пал>ење ИЛИ нагризање; пиротикум.
адуренције (лат. асилгепИа) пл. средства за
паљење ИЛИ нагризање.
адусирати (фр. а<1оис1г) сладити, засладити;
ублажити, утолити, разблажити, олакша-
ти; глачати; омекшати, постати ковнијим;
слик. разблажити боје.
адут (фр. а 1х>и1 у све, на све) у картама:
најјача боја, тј. карта која туче и носи све
остале; најјаче средство, најјачи разлог.
ма: почети игру адутима; сећи адутом
бацити адут на карту друге боје и тиме је
однети; изадутирати се избацити у игри
све адуте, остати без адута; фиг. изгубити,
потрошити све, остати без средстава; ис-
црпсти сва средства, све најјаче разлоге.
адуцирати 16
адуцирати (лат. ас! к, ка, с1исеге ВОДИТИ)
примицати, привлачити.
адхезиван (нлат. ас1ћаез1\гиз) прионљив, који
пријања; који спаја, спојни.
адхезија (лат. асШаевш) пријањање, привлач-
ност; физ. сила којом се привлаче молекули
разних тела (супротно: кохезија); прав. ве-
зивање једног приватноправног дела уз
неко кривично дело; анат. болесна сраслост
делова тела, сраслица.
адхезиони поступак прав. мешовити или при-
дружни поступак код кога се уз неко
кривично дело везује и један приватно-
правни грађански предмет; в. атхезија.
адхерент (лат. асЊаегепз) присталица, при-
врженик, припадник; учесник.
адхеренција (нлат. асШаегепИа) пријањање;
срашћивање, сраслост; припадност, на-
клоност, приврженост.
адхерирати (лат. асШаегеге) прионути, при-
јањати; бити прилепљив; надовезивати се,
граничити се; одржати се, бити уз; одобра-
вати, пристајати уз неко мишљење.
адхибснда (лат. асИиђеге, асИп1зепс1а) пл по-
моћна средства; прилози уз списе.
адхибиција (лат. асШЉШо) примена, употре-
ба, коришћење; призивање, привођење.
ад хок (лат. аА ћос) само за сада, само за овај
случај, само за ову прилику, само за ову
сврху, само за ову згоду.
ад хоминем (лат. ас! ћопипет) оно што одго-
вара људском схватању, лако разумљиво:
уп. аргументум ад хоминем.
ад хоиорем (лат. а<1 ћопогет) у част, из
почасти.
адхук суб јудице лис ест (лат. асШис зић
јшИсе Иб ев!) прав. ствар је још пред судом,
спор још није решен.
адцитат (нлат. ас1сНа1и5) прав. позвани на
суђење, парницу.
адцитација (нлат. аЗсНаИо) прав. призивање,
позивање на парницу.
ађустажа (лат. ас!јш1аге) техн. дотеривање,
удешавање израђених делова за неку ма-
шину или инструменат ради углобљавања.
ађустирати (лат. ас1јш1аге) дотерати, дотери-
вати, наместити, удесита; обично: ађусти-
рати се.
ађутант (лат. адји(:апз) помоћник; млађи
официр додељен на службу вишем офици-
ру, пратилац вишег официра.
ађутантура (нлат. адји1ап(ига) звање, служба
и канцеларија ађутанта.
аед (грч. аоШбз) певач и песник слободе у
херојском периоду старих Грка.
аер (грч. аег ваздух, лат. аег) ваздух; у
православној цркви: „воздух" (покривач
којим се покривају путир и дискос).
аерат (нлат. аега^шп) хем. вода у којој има
угљичне киселине.
аерауто (грч. аег ваздух, аи4о сам, само)
мали авион с крилима која се могу скло-
пити или увући и тако се ваздухоплов
претвара у возило (аутомобил); уп. аероау-
томобил.
аероелектрана
аерација (лат. аегаИо) произвођење ваздуха;
снабдевање свежим ваздухом; излагање
хемијском дејству из ваздуха.
аеренхим (грч. аег ваздух, еп у, сћута теч-
ност, сок) бот. ћелијско ткиво са великим,
ваздухом напуњеним, међућелијским про-
сторима, нарочито код водених биљака.
аеризирати (грч. аег, фр. абизег) претворити,
претварати у ваздух, гас, плин.
аерификација (нлат. аегШса1ло) пуњење ваз-
духом; хем. претварање у ваздух, гас, плин.
аериформав (нлат. аегИогттв) ваздушаст.
аеричав (лат. аег, грч. аег) ваздушни; вазду-
шаст.
аеро- (грч. аег, лат. аег) предметак у сложе-
ницама са значењем: ваздух, ваздушни,
који је у вези са ваздухом.
аероаутомобил (грч. аег, аиЈок сам, лат. т о -
ћШв покреган) аутомобил који може и
летети; уп. аерауто.
аеробат (грч. аег, Ба1по идем) играч у вазду-
ху, играч на конопцу; који иде по ваздуху;
мудријаш.
аеробе (грч. аег, Моз живот) зоол. в. аеробни.
аеробијс (грч. аег ћ(оз) пл биал. в. аеробни.
аеробионти (грч. аег, ђГон) пл. зоол. в. аеробии.
аеробни (грч. аег, Мов) бкол. коме је за живот
потребан кисеоник; аеробне бактерије
(аеробије) бактерије труљења које могу да
се развијају само када имају на распола-
гању слободног кисеоника из ваздуха или
из воде, супр. анаеробни.
аеробомба (грч. аег, ћбтћоз дубок, потмуо
звук) ВОЈ. ваздушна, авионска бомба.
аеробус (грч. аег, лат. о т ш ћ ш свима) аеро-
план за превоз путника.
аероген (грч. аег, цеппаб стварам, произво-
дим) који се ствара помоћу ваздуха, који
долази од ваздуха; аерогеиа туберкулоза
инфекција која настаје уношењем у плућа
туберкулозног бацила са удахнутим вазду-
хом.
аерограф (грч. аег, ^гарћо пишем) справа
која се употребљава при повезивању књи-
га за прскање боје на обрезе књига.
аерографија (грч. аег, ^гарћб), описивање
ваздуха.
аеродив (грч. аег, (1упатиз сила) ааиј. ваздухо-
плов тежи од ваздуха, који се одржава у
лету углавном помоћу аеродииамичких
реакција.
аеродинамика (грч. аег, Зупагтк сила) физ.
наука о законима крегања гасовитих тела.
аеродинамичан (грч. аег. с1упат15 сила,
снага) подешен за лакше савлађивање ваз-
духа.
аеродром (грч. аег, Љбтов путања) место где
стоје, одакле полазе и где се спуштају
авиони и ваздушне лађе.
аеродуктор (нлат. аегос1ис<:ог) мед. инструме-
нат којим се, при порођајима, доводи ваз-
дух.
аероелектрана (грч. аег, е1ек!гапа) електрич-
на централа са погоном на ветар.
аероемболија
аероемболија (грч. аег, етћаПо убацим) ства-
рање гасних, плинских мехурића у ткиви-
ма и крви услед излагања организма
сниженом притиску који влада на већим
висинама.
аероза (грч. аег) мед. развијање ваздуха у
телу.
аерозое (грч. аег, гооп животиња) зоол. в.
аеробије.
аерозоли в. аеросоли.
аероидав (грч. аегоеШез) који има вид вазду-
ха, ваздухолик; магловит.
аерокар (од грч. аегор1ап, енг. саг) врста
возила (конструисаног у САД) које се може
кретати и по ваздуху и по земљи.
аерокарпија (грч. аег, кагров плод) в. геокар-
пија.
аерокартограф (грч. аег, картограф, в.) апа-
рат за израду топографских карата на
основу фотографија снимљених из ваз-
духа.
аероклиноскоп (грч. ае-г, кИпет нагињати,
зкор&ј гледам) справа за мерење ваздуш-
них струјан>а.
аероклуб (грч. аег ваздух, енг. с1ик>) друштво
за унапређивање и популарисање авија-
ције.
асроконвој (грч. аег, фр. сопуог пратња)
група авиона који прате неки ваздушни
транспорт у циљу његове заштите.
аеролит (грч. аег, ШЈпов камен) метеор, камен
који пада из ваздуха, метеорски камеи.
аеролог (грч. аег, 16§О5 реч, говор) онај који
се бави аерологијом, стручњак у аероло-
гији.
аерологија (грч. аег, 1о{ра наука) наука о
ваздуху и његовим својствима, наука о
атмосфери и њеном испитивању.
аеромагнетометрија (грч. аег, Ма^пез, т61гоп
мера) откривање руда из ваздуха (авио-
ном, хеликоптером и др).
аеромантија (грч. аег, тап1»1а прорицање)
прорицање по појавама у ваздуху.
аеромедицина (грч. аег, лат. тесИста) грана
медицине која се бави проучавањем и
лечењем болести које настају као последи-
ца летења авионима и ракетама.
аерометар (грч. аег, т61гоп мера) справа за
мерење густине и притиска ваздуха.
аерометрија (грч. аег, гаеМа) мерење вазду-
ха; наука о мерењу густине и притиска
ваздуха.
аеромеханика (грч. аег, т е с ћ а т к е ) физ нау-
ка о законима кретања и равнотеже вазду-
шастих тела; пнеуматика.
аеромитинг (грч. аег, енг. тееИп^, збор,
скуппггина) јавна приредба на аеродрому
са извођењем ваздухопловних вештина.
аеронавигација (грч. аег, лат. палаваОо) пло-
видба по ваздуху; вештина управљања
авионом одређеном маршрутом.
аеронаут (грч. аег, пат> брод, паиИкбв брод-
СКИ, поморски) ваздухопловац, онај који се
вози ваздушном лађом.
2 Лексикон
17 аеротонометар
аеронаутика (грч. аег, папз, паиИкбз) наука о
ваздухопловству; ваздухопловство.
аероотитис (грч. аег, пк, уво) мед. обољен>е
средњег ува које настаје при већим и
брзим промевама атмосферског притиска
(узлетање или слетање авионом, скок па-
добраном итд.).
аеропауза (грч. аег, рап818) слојеви атмосфе-
ре изнад 25 к т где је ваздух ТОЛИКО разре-
ђен да не може подржати лет авиона.
аероплан (грч. аег, р1апоз који лута, који
крстари) справа за пловљење ваздухом
тежа од ваздуха; авион.
аеропласт (грч. аег, р1а88б образујем, обли-
кујем) вештачки материјал којим се пре-
крива рана да би се спречила инфекција.
аеропорт (грч. аег, лат. рог4из лука) ваздуш-
на лука, велики аеродром; чвориште ваз-
душних линија.
аероскоп (грч. аег, бкореб гледам) апарат за
мерење количине прашине у ваздуху.
аероскопија (грч. аег, зкорео гледам) преглед
(или: испитивање) ваздуха.
аеросоли (грч. аег, лат. зоћгеге раставити)
чврсте или течне честице које лебде у
ваздуху, у виду магле или дима.
аеростат (грч. аег, 51а1б5 стајаћи, који стоји,
од 181;ет1 поставим, станем) справа за ле-
тење лакша од ваздуха, која се држи
потиском.
аеростатика (грч. аег, 181егт) наука о равно-
тежи гасова, нарочито ваздуха.
аеростација (нлат. аегоз^аИо) вештина ди-
зања балона и управљања њима, ваздухо-
пловство.
аеротакси (грч. аег, 1ах15 уређење) ваздушни
такси, авион за превоз путника иа краћим
растојањима.
аеротаксија (грч. аег, 1ах18 уређење) зоол.
кретање организама који се слободно
крећу, нпр. бактерија у води, према мести-
ма највеће (позитивна аеротаксија) или
најмање (негативна аеротаксија) садржине
кисеоника, где се онда ти аеротаксички
микроорганизми скупљају.
аеротерапија (грч. аег, 1ћегаре1а лечење) мед.
лечење удисањем вештачки згуснутог или
разређеног ваздуха.
аеротермодинамика (грч. аег, 1егте топлота,
дупапш сила) наука која проучава про- 1
блеме топлоте код летења при вепиким
(надзвучним) брзинама (трење, изгарање,
загрејавање летилица итд.).
аеротероризам (грч. аег, лат. 1еггог страх,
ужас) бомбардовање из ваздуха градова и
насел>а у циљу застрашивања, узнемира-
вања и деморализовања грађанског ста-
новништва.
аеротехника (грч. аег, 1бсћпе веиггина) група
сродних научних дисциллина које се баве
развојем летелица (конструкцијом, екс-
плоатацијом и истраживањима).
аеротонометар (грч. аег, 1бпок напон, те1гоп \
мера) справа за мерење напона крвних
судова.
аеротопографија 18
аеротопографија (грч. аег, 16ро8 место, {Јга-
рћо пишем) најновији метод у геодезији:
израда геодетских планова и карата по-
моћу снимака из ваздуха.
аеротропизам <грч. аег, 1х6ро8 обрт, правац)
бот. покрети биљака према местима где има
највише (позитивни аеротропизам) или
мање (негативни аеротропизам) ваздуха,
односно кисеоника.
аеротунел (грч. аег, нем. Тшше1) нарочито
направљен ходник у којем се испитују
авиони и авионски модели.
аеротурбина Дгрч. аег, лат. ћдгћо вртлог)
справа за претварање енергије ветрова у
електричну енершју.
аерофагија (грч. аег, рћа^еГп јести) иед. гу-
тање ваздуха, обољење које се јавља наро-
чито код неуропата и хистеричних особа,
па и код туберкулозних.
аерофилателија (грч. аег, фнлателија, в.)
скупљање само оних марака које се упо-
требљавају у ваздушном саобраћају.
аерофилтер (грч. аег, лат. Ш1гшп) филтер у
облику резервоара напуњеног шљаком
кроз који се пропушта вода у циљу аера-
ције.
аерофите (грч. аег, рћу16п биљка) бот. биљке
које расту сасвим у ваздуху (супр. гео-
фите); такође: епифите.
Аерофлот (грч. аег, итал. До11а) „ваздушна
флота", назив совјетске ваздухопловне
компаније.
аерофобија (грч. аег, рћоћ&ј бојим се, пла-
шим се) страх од ваздуха, избегавање
ваздуха.
аерофон (грч. аег, рћопбб звучим) инстру-
мент, који је пронашао Едисон, помоћу
кога се људски глас може преносити и
чути на 6—9 кт.
аерофони инсгрументи (грч. аег, рћбпе глас)
хуз. дувачки инструменти.
аерофор (грч. аег, рћогбк који носи) доносач
ваздуха, справа која омогућава дисање и у
иначе отровном или загушљивом ваздуху,
као и под водом.
аерофотограметрија (грч. аег, рћбб светлост,
^гатта слово, т е М а мерење) 1. премера-
вање земљишта из авиона нарочитим фо-
тографским камерама; 2. целокупан рад
око израде карата и планова на основу
снимака терена из ваздуха.
аерофотографија (грч. аег, рћбз светлост,
ЈЈгарћб пишем) перспективно снимање раз-
них објеката, нарочито земллшта (терена),
из ваздуха (авиона) фотографским путем.
аждаја (тур. еј<1егћа) змај, ала, неман, чудо-
виште.
ажија (фр. а@к>) трг. доплата, вишак, већа
вредност једне врсте новца, хартије од
вредности и сл. од номиналне вредности;
разлика између номиналне и курсне вред-
ности, нпр. једне деонице, акције.
ажио-конто (фр. авк>-соп1о) трг. рачун о до-
битку односно губитку при промени једне
врсте новца, хартаја од вредности и сл.
азилум игноранције
ажиотажа (фр. аро^а^е) шпекулација, трго-
вање новцем, хартијама од вредности, део-
ницама и сл., играње на берзи, берзанско
зеленашење.
ажиотер (фр. а{ро{;еиг) лице које се профе-
сионално бави шпекулацијом хартијама од
вредности, професионални играч на берзи.
ажиотирати (фр. а{ро1ег) шпекулисати хар-
тијама од вредности, играти на берзи, ба-
вити се ажиотажом.
ажистажа (фр. аји81а^е) одређивање (или:
удешавање) прописне тежине новца; поме-
рање, удешавање мере; намештање, доте-
ривање.
ажур (фр. ајоиг) шупљика (на женском руч-
ном раду).
ажуран (фр. а јоиг) тачан и брз у послу, онај
који свршава поверени му посао на време.
ажурирати (фр. ајоиг) шупљикати, правити
шупљихе; обавити посао на време.
,азбест (грч. азћез^оз неугасан) мии. једна
врста несагорљивог минерала, магнезију-
мов силикат, кончастог састава; од њего-
вог конца израђују се тканине за одела
ватрогасаца, завесе у позориштима и др.;
иначе, служи као рђав топлоноша, за
иболацију.
азбестоза (грч. а8ће81;о8 неугасан) мед. вр-
ста професионалне болести која се јавља
у радника који су дуго времена удисали
азбестну прашину.
азтин (тур. аг^т бесан) 1. пун живота, бујан,
силовит, бесан (обично о коњу); 2. осион,
плаховит човек.
азелија (грч. агеИа) нељубоморност, незави^
дљивост; пр. азеличан.
азигија (грч. а-, гу^оп јарам) нежењеност,
неудатост; слобода, незаузетост.
азијанизам рет. антички беседнички стил,
створен у малоазијској Јонији, који је имао
две карактеристичне одлике: 1. тзв. „стил
исецканих реченица" са јаким ритмичким
наглашавањем, и 2. високопарност (бомба-
стичност) и претерану китњастост.
Азијат (лат. А51а, Аз1апи8) становник Азије;
рет. бомбастичан, претерано китњаст го-
ворник.
азил (грч. а-зу1о8 неопљачкан, неприкосно-
вен, а-, 8у1е пљачка храма) сигурно скло-
ниште, уточиште, прибежиште; неприко-
сновено место на коме прогоњени налазе
уточиште; дом за смештај и издржавање
сиротиње; право азила у међународном
праву: право политичких криваца, војних
бегунаца и сл. на уточиште у некој страној
држави.
азилум игноранције (лат. а&у1шп 1§погапИе
уточиште незнања) фил. појам коме човек
непромишљено прибегава кад му се знање
исцрпе те не може више да му послужи.
Такви су појмови нпр.: бог, метафизичко,
животна сила, ентелехија и многи други.
„Вол.у божију наводити као узрок не зна-
чи ништа друго него бежати у азилум
игноранције" (Спиноза).
 19
азима (грч. а- без, г у т е квасац, кисело тесто)
јеврејски пасхални бесквасни хлеб; пл.
празник бесквасног хлеба.
азимут (арап. аз-бат! страна) астр. угловно
одстојање неког небеског тела од северне
или јужне тачке подневка.
азо-боје (грч.-тур.) група вештачких боја
која садржи једну азо-групу везану за
ароматични угљоводоник.
азоик (грч. а- без, гбоп живот) геол. в. архаик.
азојски период (грч. а-, гбоп живо биће,
регш<1с>8) геол. најстарији период Земљине
коре, слојеви без органских остатака.
азоогенија (грч. а-гбоп, §1§пота1 насгајем,
рађам се) наука о стварању анорганскога,
или органскога из анорганског.
азоодинамија (грч. а-гбоп, с1упагтв снага,
сила) мед. недостатак снаге за живот, сла-
бљење, малаксавање.
азооспермија (грч. а- гбоп, зрегта семе) кед.
потпуни недостатак мушких оплодних ће-
лија (сперматозоида) у избаченом семену,
један од главних узрока неспособности
оплођавања.
азот (грч. аго!о8, а-, гбо живим; Лавоазијеов
назив за нитроген, који није у стању да
одржава живот) ш душик, елемент атом-
ске масе 14,067, редног броја 7, знак И,
један од главних састојака ваздуха (4/5).
азотемија (грч. агб1о8, ћаГта крв) мед.
умножавање азотних једињења у крви.
азотометар (грч. аг61о5, те1гоп) апарат по-
моћу кога се утврђује колико нека земља
ораница садржи у себи амонијака.
азотурија (грч. аго1о8, игеГп мокрити) мед.
присуство велике количине једињења азо-
та у мокраћи.
азур (фр. агиг, итал. аггшто) 1. плаветнило,
плава боја неба, небеско плаветнило.
азур (тур. ћааг) 2. спреман, готов, припра-
ван; азуран.
азурала (арап., тур. ћаиг о1а) спремајте се,
будите приправни, на ноге!
азурин (арап.) врста плаве боје.
азурит (фр. агиг, грч. наставак Иеб) тн.плав
минерал, карбонат бакра.
аир (тур. ћауиг) срећа, добро, корист; добро-
творна установа, задужбина.
аирли (тур. ћау1г11) срећан, добар, честит.
аитиологија (грч. аШа узрок, Хофв. наука) в.
етиологија.
ајам (тур. оушп прорез) део ама који се
ставља коњу на врат, огрлина.
Ајас (грч. А1аз) мит. син Теламона, краља
саламинсхог, највећи и после Ахила нај-
храбрији грчки јунак под Тројом; после
Ахилове смрти узалуд је желео да добије
његово оружје, те је, због тога, полудео и ј
убио се од жалости.
ајваи (тур.) в. хајван.
ајвар (тур.) в. хајвар.
ајгир (тур. ау81г) пастув, ждребац.
ајдамак (тур. ћаудатак) батина, мотка.
ајзенаши присталице Карла Маркса, назва-
ни по граду Е1вепас1ш у Тирингији, где су
академски
држали конгрес 1869, када је основана
Немачка социјалистичка радничка парти-
ја.
ајкуна (тур.) драга, љубавница.
ајлук (тур. аућк) доходак, плата.
ајман, ајмана (тур. ћаутапа) 1. домаћа живо-
тиња; марва, стока; 2. нерадник, скитница,
готован, битанга.
ајнактер (нем. а п један, лат. ас!из чин)
позоришни комад у једном чину.
ајнзац (нем. Етза1г уметак, уложак) муз.
уплитање, уметање једног музичког одел>-
ка у други.
ајнлегер (нем. ет!е{»еп ставити) штахп. 1. рад-
ник који ставља хартију у штампарску
машину; 2. део машине за штампање који
служи за стављање хартије; 3. радник који
ставља дрво под тестеру, пилу.
ајнц (нем. е т з један) в. вент-еи.
ајнштајниј(ум), хемијски елемент, знак Ез,
редни број 99, атомска маса 254, радиоак-
таван, тровалентан. Откривен 1954, име
добио у част Алберта Ајнштајна (1879
—1955).
ајсберг (нем. Е18ђег§) ледени брег, ледењак
(плови по мору из кога му вири само
1/7—1/4 запремине, а остали је део под
водом).
ајскастн (нем. Е1з лед, Каз1еп сандук) хла-
дњача (за расхлађивање пића и животних
намирница подложних кварењу услед ви-
ше температуре).
Ајша (тур. Аузе жива) муслиманско женско
име; жена љубимица Мухамедова.
академац популаран назив за питомце Војне
академије (некада у Србији); уп. академија.
академизам (грч. акадегта, АкасЈетеш) у
ликовним уметностима: правац код кога је
тежиште у томе да се строго придржава
традиционалних (античких) уметничких
облика и правила, без уношења самостал-
них личних осећања и схватања; дакле,
више-ман>е, ропско подражавање антич-
ких узора.
академија (грч. акас!епиа од особног имена
Акас1ето8; овај човек је био сопственик
врта о којем је реч под 1) 1. врт у близини
Атине где је Платон поучавао у својој
филозофији; 2. Платонова школа, Плато-
нова филозофија; 3. висока школа за
науку или уметност; 4. назив за највишу
научну и уметничку установу; 5. свечана
приредба у славу неког значајног догађаја
или неке личности.
академик (грч. акас1егшкб5) члан одговара-
јућег удружења за унапређење науке и
уметности (академије); академичар.
академичар (грч. акадепикбв) в. академик.
академски (грч. ака<1е1шкб8) који припада
високој, великој школи (универзитету), ко-
ји се тиче ове; који припада академији,
који се тиче академије; образован на висо-
кој школи, школски; фиг. усиљен, крут;
академска расправа строго научна распра-
акаирологија
ва, академски грађанин слушалац, студент
универзитета
акаирологија (грч акаггоз везгодан, у незго-
дан час, 1о$а говор) незгодан, неприличан,
неприкладан говор
акалкулија (грч а- не, ф р са1си1 рачун),
неспособност вршења било каквих рачун-
ских операциЈа
акампсија (грч акатрв!а) негипкост, жед згр-
ченост, укрућеност удова
акавтоза (грч акапШа бодља) мед промена
коже услед неприродности слузнога слоЈа
покожице, праћена хипертрофичним про-
менама на кожи, као што су брадавице,
папиломи и др
акантологија (грч акапШа бодља, \оф&
говор) лит збирка сатиричних, подруглл-
вих песама
акантопелвис (грч акап1ћа бодља, лат ре1\пз
карлица) кед бодљикава карлица, коштани
израштаји у карличноЈ дупл>и КОЈИ сужа-
ваЈу карлицу и отежавају порођаЈ
акапарер (фр ассарагеиг) накуповалац, за-
купац робе ради шпекулациЈе, зеленаш
КОЈИ закупљује робу у велихим количина-
ма ради спекулациЈе
акапарисати (фр ассарагег) закупљивати
ради добити, зеленашки накуповати робу
ради спекулациЈе
а капела (итал а сареПа) куз хорско певање
без пратње инструмената
а капричо (итал а сарпссго) муз самовољно,
по свом ћефу
акардија (грч а-, кагсћа срце) физиол немање
срца, фит малодушност, мекуштво
акарецеволе (итал ассагегг6то1е) муз умиља-
то, љупко
акарецеволменте (итал ассаге22е\'о1теп(;е)
жуз в акарецеволе
акарпија (грч акагр^а) неплодност
акатаграфија (грч а-, ка!а, §гарћаа писање)
мед немогућност сређивања речи у речени-
це (при писан>у)
акаталектичав стих (грч а-ка1а1екикб5) поет
стих класичких песника код кога Је после-
дња стопа потпуна
акаталепсија (грч ака!а1ер51а) неспособност
схватања суштине неке ствари, непои-
мање, несхватање, недостатак разуме-
вања, мед потрес мозга
акаталептичав (грч ака1а1ер1об) недоку-
чљив, непоЈмљив, несхватљив
акатапозис (грч а-, ка1аро818 пиЈење) Мед
немогућност пиЈења или гутања
акатарзија (грч акаШагв^а) нечистоћа, нена-
клоност према чистоћи, мед нечистоћа
крви
акатастатичав (грч а-ка1ав1а1о8) непостоЈан,
несталан, мед неуредан, неправилан (за
р ђ ) воденим боЈама
акатист (грч а- не, без, ка1Мго седнем) у
православноЈ цркви похвална песма Бого-
родици, Христу и светитељима, ко]а се
пева, нарочито на Велику суботу, стојећи
20 акварелист(а)
акатистичан (грч а-, ка1Мгб) не седећи, ТЈ
КОЈИ се не пева седећи, него стоЈећи или у
ходу
акатолик (грч акаШоИкб^) хришћашш КОЈИ
не припада католичко] вери, нарочито
протестант
акаустичав (грч а-каивгов) несагорљив, не-
запаљив
акација (грч акак1а) бот омање трновито
дрво коЈе расте у ист Африци, ЕТИОПИЈИ,
од кога се добиЈа гумарабика, употребљава
се и у фармациЈи као средство за ублажа-
вање надражаја слузокоже, код слободних
зидара симбол чедности и невиности (по
томе што грч реч акагаа значи невиност)
акаша (инд ) фил по учењу Упанишада етар,
т] простор представл.ен као материјални
елеменат, као „просторна супстанци]а"
„Акаша де оно из чега сва бића проистичу
и у што се враћаЈу, акаша Је стари]а од
свих њих, она ]е последње исходиште"
(ДоЈсен)
аква (лат ациа) вода
аквабатик (лат а^иа, грч ћаШуз дубок) пло-
вило направљено од стакла и пластике на
електрични погон, снабдевено рефлекто-
рима, камерама и др , служи за посма-
тран»е и проучавање живота у великим
дубинама (рони до 50 метара)
аква Бинели (нлат адиа ВтеШ) фарм вода за
умиривање крви (названа по проналазачу
ВинелиЈу)
аквагиј(ум) (лат а^иа вода, а^еге водити)/
прав право одвођења воде, право исуши-
вања земл>ишта, акватикум
аква дестилата (лат а^иа <1е51111а1;а) хем де-
стилацИЈОм пречишћена вода, прекапница
а квадро (итал а ^иадго) муз у четири гласа,
четворогласно
аквадукт в акведукт
аквалунг (лат ациа, енг 1ип§ плућа) апарат
КОЈИ рониоцима омогућава дисање под во-
дом
аквамарин (лат ациа, тагшик морскк) шт
провидан полудраги камен КОЈИ има зеле-
ну 6ОЈУ морске воде, врста берила
аквамаривски КОЈИ има зелену бо]у морске
воде
акваваутика (лат ациа, наутика, в ) роњење
и испитивање на]дубл>их делова океана
аквапед (лат а^иа, рез, ре^18 нога) подводни
бицикл
акваплан (лат адиа, р1апш раван) сп широ-
ка даска везана за моторни чамац коЈа
служи за вожњу по води
аквапланинг (енг адиар1ашп§) сп врста ски-
јања на води аквапланом^КОЈИ вуче мотор-
ни чамац
акварел (итал ас^иегеПо) слика израђена
акварелирати (итал ас^егеПаге) сликати во-
деним бОЈама
акварелист(а) (фр адиагеПк^е) сликар ко]и
ради водеиим боЈама
аквариј(ум) 21
аквариј(ум) (лат. а^иагшт) стаклена посуда
с водом у којој се чувају водене биљке и
водене животиње (рибе и водоземци); ме-
сто у апотеци где се држи вода.
Аквариј(ус) (лат. а^иагшз) асгр. Водемвца
(један од дванаест небеских знакова).
акватерариј(ум) (лат. ациа, 1егга земл>а) по-
суда у којој се држе и гаје водоземци
(амфибије).
акватикум (лат. ациаИсшп) прав. в. аквагијум.
акватилије (лат. а^иаИИа) зоол. слатководне
животиње.
акватинта (лат. а^иа, итал. 1т1а боја) гра-
фичка техника дубоке штампе слична ба-
кропису по начину штампања.
акватичан (лат. ациаИсил) подводан, влажан,
мочваран, баровит; који живи у води, по-
крај воде, водени; акватичне биљке оне
које расту по баровитим местима, водене
биљке.
аквафортис (лат. ациа, ГогИз јак) хек снажна
вода, справља се од шалитре и разређене
сумпорне киселине.
акведукт (лат. ациа, дисеге ВОДИТИ) 1. водо-
вод, водоводна цев; канал; 2. грађевина
подигнута преко река или долина радк
превођења канала за снабдеван>е насеља
водом. 3. стари римски водовод; аквадукт.
аквестус коњугалис (нлат. асцие.ч^ш сопји^а-
11з) праа. заједничка тековина мужа и жене.
аквизитер (лат. асцшзНог стицалац) трг. 1.
овлашћено лице које, уз плату или проце-
нат, прикупља наруџбине за робу и му-
штерије; 2. скупљач огласа (за новине),
претплатника (на књиге и часописе) и сл.;
3. лице које прикупл>а и налази нове
осигуранике (за осигуравајуће заводе).
аквизитор (лат. а«Јшвиог) човек који нешто
стиче, зарађује, набавља или задобива.
аквизитум (лат. ас^шкНшп) нешто што је
задобивено, набављено, стечено.
аквизиција (лат. аецшзШо) тековина, стече-
но добро, зарада; набављаЊе; задобивање,
стицање.
аквијесценција (лат. ацшезтеп1т) умирење,
умиривање.
аквијесцирати (лат. а^швсеге) умирити, за-
доволлти.
аквила (лат. а^иИа) зоол. орао; асгр.тле једног
сазвежђа; арх украс у облику орла на
забату куће.
аквилине (лат. ацш1а) пл зоол. орлови (орао
сури и орао крсташ).
аквозан (лат. а^иобш) пун воде, богат водом;
кишовит.
аквозитет (лат. ациозНаз) богатство водом;
КИШОВИТОСТ.
акедија (грч. акеде1а) в. ацедија.
акезија (грч. акек15) в. ацезија.
акеновоет в. асепопое!
акериди пл фарм в. ацериди.
акефалос (грч. акерћа1ов безглав) сањалица;
човек који не трпи ничију власт.
аки (фр. ассЈиН) плаћање, измирење неког
дуговања; признаница.
аколада
акианоблепсија (грч. а-, куапбк загаеито-
плав, ћ!еро видим) мед слепило за плаву
боју.
акмзам (грч. а к к ш з т а ! прегварам се) пре-
тварање; рет кад се неко прави да нешто не
мари, нпр. кад лисица каже да је грожђе
кисело, а медвед за жуте крушке, до којих
не може: „Нису ни биле зреле".
акијезис (грч. а-, куе518 трудноћа) мед неспо-
собност жене да буде оплођена.
акик (тур. акјк) црвени полудраги камен
који се употребљава за прстење и ђердане.
акинезија (грч. актев(а) непокретљивост;
А1вд. укоченост једног уда или више удова,
узетост живаца.
акирија (грч. акуг(а) неправа употреба Једне
речи, тј. употреба речи у пренесеном сми-
слу.
акиургија (грч. аке лечење, ег#оп дело) мед
наука о лечењу сечењем, наука о хирур-
шким операцијама.
акламација (лат. асс1ата1ш) вршење избора
простим извикивањем, без појединачног
гласања; клицање, узвикивање; пар акла-
масјбн (фр. раг асс!атаиоп) ичвршити
избор, или усвојити какав предлог, једно-
гласно, пристанком свих, без појединачног
гласања.
акламирати (лат. асс1атаге извикати) одо-
бравати узвикивањем; изабрати без поје-
диначног , гласања; иоздравл>ати клица-
њем.
акластичав (грч. ак1ев1о8 незатворен) оот ко-
ји не прелама, не ломи зраке.
аклиматација (клат. асс1ипа1а11о) в. аклима-
тизација.
аклиматизација (нлат. ассШпаИкагш) прила-
гођавање туђем поднебљу. навикавање на
туђу климу; прилагођење биљки и живо-
тиња неком дотле страном поднебљу. фиг
одомаћивање; аклиматација, аклимација.
аклиматизирање.
аклиматизирати (нлат. ассИтаИзаге) прила-
годити, прилагођавати поднебљу, навикну-
ти на неку туђу климу; фиг одомаћити.
аклимација (нлат. ассНтаио) в аклиматиза-
ција
акмак (тур. аћтак) глупан, будала.
акме (грч. а к т е врхунац, шиљак) мел кри-
тично, преломно стање у развоју болести,
акмеизам стање у руској литератури настало
после револуције 1905. год., облик руског
ларпурлартизма; главни представник пе-
сникиња Ана Ахматова.
акне (грч. акпе) мед. општи назив за већи број
кожних обол.ен>а која су међусобно слична
само по спољнем изгледу; гаојница, бу~
буљица.
акогнозија (грч. акок лек, @пб81б познавање)
нед. познавање средстава за лечење рана.
акоеметар (грч. акио чујем, т61хоп мера) мед.
справа за мерење степена Јачине чула
слуха; акуметар.
аколада (лат. ассо11а(а, соПшп врат, ф р
ассо1а<1е загрљај) свечани ударац мачем по
аколаст 22
рамену новопроизведеног витеза; пт. за-
града; муз знак који спаја више кота које
треба истовремеио свирати.
аколаст (грч. ак61аз1о8) неумерен човек,
прождрљивац, ждероња.
аколирати (фр. ассо1ег) обгрлити, загрлити;
везати за притке, тачкати; стаиити у за-
граде, заградити; трг- спојити више ставова
у трговачкој књизи.
аколит (грч. ак61и1ћов) помоћкик, помагач
при вршењу свечаних служби у католич-
кој цркви.
акологија (грч. акоз лек, 1о^1а наука) наука о
лековима, о средствима за лечен>е рана.
акомија (грч. а~, к б т е коса) мед. ћелавост,
бездлачност.
акомодација (лат. ассоттоЈаИо) удешавање,
подешавање; акомодација ока подеша-
вање очног сочива на разне даљине виђе-
ња.
акомодирати (лат. ассоттосЈаге, фр. ассот-
тос1ег) подесити, удесити, уредити; порав-
нати, изравнати, изгладити; акомоднрати
се, наместити се удобно, удесити се; нами-
рити се; поравнати се, нпр. о плаћању
неког дуга.
акомодман (фр. ассотто^етепЈ) удобно уре-
ђивање куће, собе и др.; удешаван>е; ван-
судско поравнање, споразум.
акомпањирати (фр. ассотрацпег) пратити,
спроводити; муз пратити нечије певање
(соло) инструментом.
акомпан>ист(а) (фр. асеотра&пег) пратилац;
спроводник.
акомпли (фр. ассотрН) завршен, свршен,
довршен, окончан; фет акомплп (фр. ИаН
ассотрН) свршен чин.
аконитин (грч. акбпИоп једић, нл. АсопИшп
пареПш) хем. алкалоид који се налази у
корену разних врста једића; употребљава
се као средство против реуматизма и неу-
ралгичних болова.
аконтација (итал. а согНо) узимање на рачун,
на име зараде или примања, узимање уна-
пред, узимање предујма; сума која се узи-
ма на рачун, предујам.
аконтирати (итал. а соп!о) узети (или
узимати) на рачун, унапред, на име зараде
или примања, предујмити.
а конто (итал. а соп1о) трг. на име, на рачун, у
име предујма; унапред; аконто.
акорд (итал. ассог<1о, ф р . ассог(1, нлат.
ассогсИшп) иуз пријатно сазвучје три тона
или више тонова; слагање, слога, сагла-
сност; уговор, погодба, поравнање; вој. до-
бровољно предавање неког утврђења опса-
ђивачу; нарочити начин гогаћања радника,
по свршеном парчету, а не надницом, оту-
да: дати неки посао у акорд, плаћати тај
посао по парчету, не надницом.
акордаменто (итал. ассогс1атеп1о) муз. згла-
шавање, удешавање инструмената и гла-
сова.
акордандо (итал. ассогс1апс1о) муз. зглашава-
јући, удешавајући.
акресцензија
акордер (фр. ассогс1еш\ итал. ассог<1а1оге)
муз. згласилац, онај који удешава (штиму-
је) инструменте, „штимер".
акордиов (итал ассогЈо) ручна хармоника за
развлачење, пронађена 1829. год.
акордирати (фр. ассогсЈег) згласити, зглаша-
вати, удесити (гласове, жице); сложити,
слагати; споразумети се, поравнати се, на-
годити се са зајмодавцем у случају немо-
гућности уредног плаћања дуга; дати посао
у рад с тим да се плаћа по свршеном
послу, а не надницама; аој. преговарати и
споразумети се о условима предаје неког
града, утврђења и сл.; одобрити, допусти-
ти, признати.
акордоар (фр. ассогс!о1г) муз. згласило, виљу-
шка за зглашаваше, удешавање музичких
инструмената.
акорпорација (нлат. ассогрогаИо) сједињење,
припајање, здружење.
акорпорирати (нлат. ассогрогаге) присаједи-
нити, спојити, припојити, придружити,
присвојити.
акосмизвм (грч. а-, кбхток васиона) фило-
зофско схватање по коме постоји, као
једино што доиста живи, само бог, док су
све остале ствари, па и сам свет, само
модификације божанства, без истинске
стварности; супротно: атеизам.
акосмија (грч. а-, ковтоз уредан) неуредност,
нечистоћа; мед, бледило, болестан изглед
лица.
акотиледоне (грч. а-, ко!у1е<1бп удубљеље) пл.
бот. биљке које немају разговетних котиле-
дона.
акр (енг. асге) енглеска мера за површину,
= 4840 квадратних јарди (4046,8 т 2 ) .
акранија (грч. а-. кгашоп лубања) физиол.
урођена наказност главе, кад се дете роди
без једног дела или без целе лубање.
акратија (грч. а-, кга1е1а немоћ, слабост)
недовољна способност владања самим со-
бом.
акратотерме (грч. акга!о5 јак, који је у иуној
снази, терме, в.) топле лековите воде са
врло мало минералних материја у себи.
акредитив (нлат. ассгедШушп) пуномоћство,
пуномоћје. оверење; отворено писмо којим
се прималац писма умољава да предавачу,
тј. акредитираном, до извесне висине стави
на располагање новац на рачун издавача
тога писма (акредитивно писмо); цирку-
ларни акредитив акредитивно, кредитно
писмо које гласи на више лица или трго-
вачких кућа у разним местима.
акредитирати (нлат. ассгесШаге) овластити,
опуномоћити; дати кредит, поверење; ове-
рити; акредитирати се стећи име, глас,
уважење, поверење
акремеит (лат. ассгетепШт) пораштај, при-
раштај.
акреп (арап. 'а^гађ, тур. акгер) шкорпија,
уошите свака отровна животиља; јакреп.
акресцензија (лат. ас1- сгезсеге расти) прира-
штај, повећање.
акрибија 23
акрибија (грч. акгЉе1а) тачност, брижљи-
вост, савесност, темељитост.
акрибологија (грч. акгЉо1о{*еота1 бити та-
чан или темељит у истраживању) саве-
сност, тачност у говору, писању, истражи-
вању и, уопште, у животу.
акрибометар (грч. акгЉез, тачан теИхоп
мерим) справа за тачно мерење веома
малих предмета.
акрибометрија (грч. акгЉез, те1хоп) тачно
мерење.
акридофаг (грч. акг!з скакавац, рћа§оз
ждерач) скакавцојед, онај који се храни
скакавцима.
акризија (грч. акг1з(а) нерасудност, недоста-
так у способности расуђивања и оцењи-
вања; неодлучност; мед. неодређеност
стања болести.
акрије (лат. асег љут) фарж. љути, опори
лекови.
акрилна киселива хем. безбојна течност
СН 2 =СНСООН; њени естери и други де-
ривати дају полимеризацијом прозирне
пластичне масе (полиакрилне смоле).
акриминација (нлат. ассггпппаИо) оптужба,
оптуживање, окривљавање.
акримонија (лат. а с п т о т а ) оштрина, опо-
рост, горчина; киселина, љутина.
акритичан (грч. акгЦоз неодлучан) који иема
способности суђења, расуђивања; некрити-
чан.
акро- (грч. акгоз) предметак у сложеиицама
са значењем: крајњи, горњи, шиљат.
акроазис (грч. акг6аз18) слушање; читање,
предавање.
акроама (грч. акгбата) нешто што се чуло
или што треба да се чује, разговор који
прија уву (нарочито за време јела код
старих Грка); предавање.
акроаматичан (грч. акгоатаШсбз) који је
одређен за слушање; усмен, у облику пре-
давања; коме је потребно усмено обја-
шњење, тј. тешко разумљив; акроаматич-
но предавање строго научно предавање за
разлику од популарнога), предавање које
се слуша без прекидања (за разлику од
онога које је у питањима и одговорима).
акробат(а) (грч. акгоћа1е6 идем на прстима)
играч на конопцу; вештак у скакаљу и
превртању у ваздуху, пеливан, превртач.
акробатика (грч. акгок>а1^6 идем на прстима)
вештина извођења телесних вежби којима
је циљ развијање снаге, отпорности, гипко-
сти и окретности.
акробација (грч. акгоћа1ео идем на прстима)
вештина коју изводи акробат; авиј. намерио
изведено кретање у ваздуху које не спада у
она кретања која се врше у току нормал-
ног летења.
акробистија (грч. акпЛузНа) в. акропостија.
акрограми (грч. акго, - § г а т т а слово) песме
код којих стихови почињу последњим сло-
вима претходног стиха.
акрографија (грч. акгоз, јр:арћ1а, писање) тип.
поступак при раду киселинама.
акротизам
акродинија (грч. акгоз, ос1упе бол) мед. зараз-
но обољење које се састоји у болу и утрну-
лости удова, нарочито крајњих.
акрокарпичан (грч. акгоз, кагрбз плод) бот.
који носи плод на врху.
акрокефалија (грч. акгоз, керћа1е глава) анат.
шиљатост главе.
акроколије (грч. акгоз, кб1оп уд) пл. анат.
крајњи удови тела.
акролеив (лат. асег оштар, о1ешп уље) хем.
бистра и веома љута мириса течност која
се ствара сувом дестилацијом глицерина и
неких масти.
акролити (грч. акгоз, Шћоз камен) дрвени
кипови код којих су крајњи делови (глава,
руке и ноге) од камена.
акромазија в. ахромазија.
акроматин в. ахроматии.
акроматопсија в. ахроматопсија.
акромегалија (грч. акгоз, те^аз велик) ш-д.
урођена увеКаност удова која се састоји у
незграпности и изобличености лица, доње
вилице, усница, језика, носа, руку и ногу;
такође: болесно задебљање костију и мека-
них делова тела.
акромикрија (грч. акгоз, гшкгбз мали) мед.
краткоћа једнога или више удова.
акромион (грч. акгбгшоп, акгбт(а) анат. лопа-
тица, плеће, плећка.
акромоносилабике (грч. акгоз, тбпоз једини,
зуИаће слог) стихови који почињу после-
дњим слогом претходног стиха.
акровим (грч. акгоз, опута име) вешгачка
скраћеница састављена од почетних слова
или почетних слова неке сложене речи
или више речи, нпр.: Граиап^Градско на-
бављачко предузеће.
акропатија (грч. акгоз, раЉоз болест) мед.
општи назив за болести на крајним дело-
вима руку и ногу, као и осталих перифер-
них делова тела.
акропеталан (грч. акгоз, ре!а1оп лист) бот.
који се (о новим органима) појављује при
врху стабла (стабљике); супр. базипеталан.
Акрополис (грч. акгоз, роИз град) горњи
град, градска тврђава у Атини и осталим
грчким градовима.
акропостија (грч. акгоровЉГа) горн>и део
кожице на мушком уду, који се, при обре-
зању, одсеца; стање пре обрезања (код
Јевреја); акробистија.
акрософија (грч. акгоз, зорћга мудрост) нај-
виша мудрост.
акростих (грч. акгоз, зМсћоз низ, редак) пе-
сма код које почетна, а каткада и крајња
слова стихова дају неко име или неку реч.
акротерија (грч. акгб1егшп врх, главица) арх
горн>и део, врх зграде, биљке и животиње
као украси на врху, слемену грађевина;
кл>ун лађе (као победни знак на новцу).
акротизам (грч. акгок) фил. истраживање
праузрока, последн.ег узрока ствари;
тежња за оним што је највише у сазнању
(теоријски акротизам) и делању (практич-
ни акротизам).
акрофобија
акрофобија (грч акгоз, рћођеота1 6ОЈИМ се)
страх од погледа с висине у низину
акрохолија (грч акг6сћо1о8 Јаростан, разЈа-
рен) Јарост, разЈареност
акроцијаноза (грч акгов, цијаноза, в ) мед
болест да болесницима поплаве неки дело-
ви тела (нос, шаке, стопала, уши уста)
аксенија (грч ахеп!а) негостољубивост, него- активав (лат ас11уш делатан) радан, вредан,
стопримство, уп аксеничан
аксијални (лат ах15 оса, осовина, ос) осни,
осовински
аксиларни (лат ахШа пазухо) пазуиши
аксиномантија (грч а х т е секира, брадва,
т а п И а прорицање) прорицање по секи-
рама
аксиологија (грч ахгоз вредан, КОЈИ вреди,
1о{Ј1а наука) фил теориЈа вредности учење
о вредностима, тимологи]а
аксиом (грч а х ш т а углед, ауторитет сам по
себи) сама собом увидллва научна истина,
очевидна истина, недокажљива истина,
истина коЈа се не може доказати (нпр
Ниједно тврђење не може бити истовреме-
но и тачно и нетачно, Кад су две количине
Једнаке трећо], онда су и међу собом
једнаке)
аксиоматика наука о аксиомима, в аксиом
аксиоматичан (грч аквштаикбз) сам собом
увидљив, очевидан, ИСТИНИТ, КОЈИ се не
доказуЈе
аксист (нем Асћзе осовина) „осовинаш",
присталица Хитлер—МусолиниЈеве поли-
тике тзв „осовине Берлин—Рим—Токио",
коЈа ]е увукла свет у страхоте другог
светског рата
аксонометрија (грч ахоп оса, осовина,
теШа) мерење осовине код геометриЈских
тела
аксунгија (лат ах15 осовина, ипдеге мазати)
мазиво за осовине или кола, флрм маст,
сало
акт (лат ас1ш, енг ас1, ф р ас1е) дело,
радња, свака свечана Јавна радња, наро-
чито судска радња, расправа, претрес, поз
чин, у ЛИКОВНОЈ уметности положаЈ у КОЈИ
се намести жив човек као преглед, цртеж
или слика нагог човечјег тела, Јавни спис
акта (лат ас!шп, пл ас!а од а^еге делати,
радити) пл дела, радње, списи КОЈИ се тачу
нечега, нарочито у суду, државним над-
лештвима итд , оставити у акта или ад активна трговина раниЈе извозна трговина
акта прикључити актима, ТЈ неку ствар активност (лат асиуш) в активитет
или молбу сматрати свршеном, одстранити
]е, не радити по ЊОЈ ништа, десигнациЈа
аката списак аката КОЈИ се налазе у ЈедноЈ
свесци, акта апостолорум (лат ас!а акпшизам (грч акОз, ак1шо5 сунчани зрак,
аро81о1огит) пл дела апостола, акта публи-
ка (лат ас!а рићћса) пл ]авне радње, оне
коЈе се тичу државе
актенташна (нем Ак1еп(аксће) торба за
списе
актер (фр ас!;еиг, лат ас1ог вршилац,
извршилац) глумац, учесник у некоЈ ра-
дњи или у неком догађају
24 актиније
актив (лат ас11\п18 делатан, радан, КОЈИ ради,
радни, КОЈИ означава делатност) 1 грам
радно стање (супротно пасив), 2 скупина
најделатниЈих члаиова неке организациЈе
актива (лат ас11Уа) трг имовина, имање
(новац, харти]е од вредности, некретнине),
потраживање (супротно пасива)
жив, окретан, прегалачки, усталачки, ЈОШ
у служби, у деЈству, трг она] чи]а су по-
траживања већа од дуговања, грам радни
активатор (лат ас1;1уи5) хемијска супстанца
ко]а покреће или по]ачава деловање неке
друге супстанце
активација (лат ас11У1Д8 делатан, радан) 1
стављање у деловање, појачавање делат-
ности, 2 хем метода за одређиваље трагова
елемента помоћу озрачивања узорка неу-
тронима у нуклеарном реактору
активе (лат асЉуа) трг позитивни саставни
делови Једног имања, од КОЈИХ сопственик
има користи, за разлику од пасива, ТЈ
обЈеката КОЈИ сопственику не доносе ни-
какву корист, или су му чак од штете
активи (нлат ас1пп) пл 1 у студентском
животу чланови студентског одружења
КОЈИ обавезно морају да учествуЈу у свима
приредбама и поЈавама свог удружења,
супротно инактиви, 2 в актив 2
активизам (лат ас1;1\7и5, а{*6ге делати, ради-
ти) фил схватање да ]е за напредак чове-
чанства од нарочите важности разуман и
сталан утица] човечЈег знања и хтења на
културу и живот уопште, практично, акти-
визам је етички захтев да човек не сме да
мируЈе све дотле док природа човекова,
његовим сталним настојањем, не доспе до
потпуног самосазнања и самосталности
активирати (нлат асгвуаге) ставити у деЈство,
увести у активну службу, убрзати, убрза-
вати, поспешити, поспешавати, погурнути
активисати (нлат асиуаге) в активирати
активист(а) (лат асЉуиб делатан) она] КОЈИ ]е
делатан, КОЈИ деЈству]е, ради у некоЈ обла-
сти (нпр политички активист), фил при-
сталица активизма
активитет (нлат ас^1У11а8) живост, окрет-
ност, делатност, радиност, марљивост, рев-
ност, делање, деловање, де]ство, актив-
ност
активиди (грч ак!15, аМшов) хем група ра-
диоактивних елемената КОЈИ у периодном
систему долазе иза актинлЈума
зрак) физ сво]ство сунчаних, надљубича-
стих, зракова да изазову хемиЈске проме-
не, хемиЈско де]ство сунчаних зракова
актиаије (грч акПз, нлат асћпапа) зоол мо-
рузге, морске животиње из породице анто-
зоа, меканог тела, без костура, живе обич-
но поЈединачно и често се одликују лепим
боЈама
актиниј(ум) 25
актиниј(ум) (грч. акИз) хем. радиоактиван
елемент, атомска маса 227, редни број 89,
знак Ас.
актиниметар (грч. акИв, те1гоп метар) фич
апарат за мерење јачине Рендгенових зра-
кова помоћу селеиа.
актинична енергија (грч. ак(лз, епег§е1а дело,
рад, заједнички назив за енергију свих
могућих врста зракова; мед. лечење при-
родним и вештачким светлосним и ренд-
генским зрацима, затим зрацима из раз-
них нуклеарних извора (радијум и његови
изотопи) и др.; таласи ниже фреквенције
примењују се углавном због свог топлот-
ног дејства на живе организме.
активограм (грч. акШ, в г а т т а слово) ренд-
генска слика; реитгенограм.
актинограф (грч. акИз, ^гарћо пишем) физ.
инструмент за мерење јачине хемијског
дејства неког светлосног извора (актино-
метар); такође: инструмент који бележи
промене (варијације) у јачини сунчаних
зракова.
актинографија (грч. акНз, §гарћ!а опис) нау-
ка о зрацима; испитиван>е помоћу Реидге-
нових зракова.
актиноелектрицитет (грч. ак#8, е1ек1хоп)
електрицитет што га у кристалима изази-
вају светлосни или топлотни зраци.
активоиди в. актиниди.
актинометар (грч. ак#5, те^гоп мера) физ
справа којом се мери јачина ТОПЛОТНОГ
зрачења Сунца.
актииометрија (грч. акМн, те1гоп мера) 1.
грана метеорологије која проучава Сунче-
ву енергију у атмосфери; 2. грана астро-
физике која проучава скупно зрачење не-
беских тела на горњој граници атмосфере.
актиномикоза (грч. акпз, тукез гљива) мез
заразна болест најпре опажена код коња,
говеда и свиња, преношљива и на људе,
коју проузрокује једна гллвица звездаста
облика; испољава се ка органима за ва-
рење, у плућима (због удисаља заразне
прашине гљивица) или на површини коже
ако је на њој било озледа.
активомицете (лат. АсШкнпусез) биол конча-
сти микроорганизми на прелазу између
бактерија и гљива, проузроковачи актино-
микозе (в.).
актиноморфав (грч. ак&5, тогрће облик) бот
зракаст,
актинон (грч. ак#з, акОпов зрак) радиоак-
тивни изотоп радона; хем. знак Ап, редни
бро] 86, атомска маса 219; зрачи .Х-зраке;
полувреме распада 3,92 сек.
актиноскопија (грч. а № ; , зкорео гледам) мед
испитиван»е, прозрачавање реидгеиом.
актинотерапија (грч. акЉ, 1ћегаре1а лечење)
мед лечење зрацима.
актински (грч. а Ш ген. акМпоз зрак) фи,
који хемијски дејсгвује, који хемијски ра-
злаже; актински зраци зраци са хемиј-
ским дејством; ултравиолетии надљубича-
сти зраци, невидл.иви, јесу актански.
акулеиформан
актити (грч. ак!е стрма обала) пл они који
станују на обали. приморци.
актовка (лат. асШз радња) позоришни комад
у једном чину.
актор (лат. ас1ог) Прав. тужилац, издавалац
пуномоћја; адвокат, застушшк.
актриса (фр. ас1псе) глумица.
акту (лат. ас!и) у ИСТИНИ, стварно, одиста.
актуалан (лат. ас1иаИв) в. актуелан.
актуализам (лат. асШаШ) фил. принцип при-
родне историје, нарочито геологије и био-
логије, по коме су силе и закони који сада
дејствују оне исте силе које су дејетвовале
и у ранијим периодима Земллне историје.
актуализадија (лат. а^еге радити, нлат.
аскиаИзаИо) привођеље у дело, остварење,
остваривање.
актуализирати (фр. асШаћзег) в. актуализо-
вати,
актуализовати (фр. ас!иаИзег) чинити или
учинити актуелним, остварити, остварива-
ти, привести или приводити у дело.
актуалитет (лат. ас1иаНз) садашњост, ствар-
ност, савременост, данашњица; садашња
важност, данашња занимљивост; теорија
актуалитета псих. В\-н ••«!> схватање да је
суштина душе доживљаЈ гвести, а не не-
што супетанцијално, даност; актуелност
актуар (лат. асШапиз) сучски писар, писар
који води архивске књиге неког иадлеш-
тва и стара се о актима који долазе и
одлазе.
актуација (нлат. асШаИо) мед деЈство неког
лека на организам.
актуелав (нлат. ас1иа11з, ф р ас1ие1) сада-
шњи, данашњи, савремен; стваран, иети-
нит, чињенички; који је на дневном реду;
који се односи непосредно на данашњицу;
дат, дан; актуелна енергија жива сила,
кинетичка енергија.
актуелиост (фр. ас!ие1) в. актуалитет.
актус (лат. ас(ш) радња, дело, чин, свечан
чин, свечаност, школска свечаност; спол-
но сједињавање, спаривање.
акузабилан (лат. ассиваге оптужити, авсиза-
ћШз) тужљив, оптужљив; кажћив
акузатив (лат. асси5а1х\П18) грак. четврти па-
деж (на питање: кога, што).
акузатор (лат. ассгдза1ог) тужилац, тужитељ,
оптужилац; супротно: акузатус.
акузаторски (лат. аесша1опив) прав. тужи-
лачки, оптужни; акузаторски кривични
поступак оптужни поступак, онај који се
води на основу неке тужбе (супротно: инк-
визиторски кривични поступак).
акузатус (лат. ассша1ш) туженик, огиуже-
ник, супр. акузатор.
акузација (лат. ассиааио) тужење, оптужење,
оптуживан.е.
акуитет (нлат. асиИаз) шиљатост, оштрина;
нарочито: оштрина тона.
акулеиформав (лат. аси1еИогпп8) жаокаст,
бодљикаст.
акултурација 26 акцептор

акултурација (енг ассиНигаћоп) 1 модерни- акцелеративан (нлат ассе1ега1г\л1б) убрзаван,

зација (примитивне) културе, 2 преузи- КОЈИ убрзава, убрзаваЈући
мање и усваЈање елемената туђих култура акцелерација (лат ассе1ега1ш) физ убрзање,
акуметар (грч акиб чуЈем, т61хоп мера) в убрзавање
акоеметар акцелерирати (лат ассе1егаге) убрзати, убр-
акумулатор (лат ассшпи1а1ог гомилач, наго- завати
милавач) физ апарат за скупљање елек- акцелерометар (лат ассе1егаге убрзавати,
тричне енергиЈе, скупљач, нагомилавач грч те^гоп мера) апарат за мерење убр-
акумулација (лат ассшпи1а(ш нагомилава- зања
ње) 1 рет нагомилавање (речи и израза), 2 акцен(а)т (лат ассеп1из) грам нагласак (слога
акумулациЈа капитала увећавање капита- ИЛИ речи), знак за обележавање нагласка
ла тиме што се део профига или камате акцентовање (лат ассеп1ив нагласак) грам в
додаје капиталу да би се предузеће или акцетуациЈа
послови проширили, код нас одва]ан>е од акцептовата (лат ассеп!ив) у изговору нагла-
постигнутог нето дохотка извесног дела шавањем нарочито истакнути Један глас,
ради стварања резервних фондова или I слог или иеку реч ставити, ставл»ати ак-
проширеша предузећа и инвестициЈа
центе на речи
акумулирати (лат ассшпи1аге) нагомил(ав)- акцентологија (лат ассеп<;и8 нагласак, грч
ати, стицати, стећи, новац
ј 1о§1а наука) грам наука о акцентима, уп
акупиктура (нлат асирк-1,ига) везење, вез
акуплирати (фр ассоир1ег) спаривати, спа- акцент
рити, везивати два по два, спајати, спо- акцентуација (фр ассепШа^шп) грам нагла-
ЈИТИ шавање истицање, при и зговору, једног
акупресура (лат асиргеззига притисак гласа, слога или неке речи пугем наглаша-
иглом) мед заустављање крви притиском ван,а, сгавл>ање зиакова за маглашавање
крвног суда металном иглом речи (акцеиата)
акупунктура (лат асад игла, нлат рипсћхга акцентус акутус (лат ассеп!и8 аси^ш) грам
бод) кед начин лечења неких болести, при- оштри нагласак, акут
мљен од Кинеза и Јапанаца, КОЈИ се састо- акцентус гравис (лат ассепШв §га\ав) грам
ЈИ у томе да се у оболело место забадаЈу тешки нагласак (у грч и ф р граматици),
игле гравчс
акуратав (лат ассига1:и8) брижљив, тачан, акцентус циркумфлексус (лат ассеп1из
уредан, савестан, исправан сигситДехиз), грам ИЈВи]ени нагласак (у
акустика (грч акшикоз, ак&о чу]ем, слу- грч граматици, као у то!га, циркумфлекс
шам) физ наука о звуку акдепт (лат ассерШз примљен, прихваћен)
акустачан (грч акио чуЈем) КО]И одговара примање менице, ко]е се врши на само]
захтевима акустике, подесан за примање и трасираноЈ меници и изражава речима
преношење звука (нпр дворница, позори- ,,примл.ена", „прихваћена", „спреЈета", а
ште, црква), саграђен тако да се речи и КОЈИМ она] на кога ]е меница вучена из]а-
тонови могу свуда лепо и Јасно чути, вл.у,)е да ће на себе вучену суму о року
акустична средства средства ко]а служе плаћања исплатити, реч КОЈОМ се изража-
побол>шан>у или поЈачању слабог слуха ва примање менице, примл.ена меница
акут (лат аси1ик ассепШз) грам знак КОЈИ се акцепта (лат ассер^а) пл приходи, дохоци
ставља на самогласник и тиме га обележа- акцептабилан (нлат ассер1ађ1ћ8) примљив,
ва као наглашена, оштри акцент прихватљив, усвојљив
акутан (лат асићлз) оштар, прек, КОЈИ при-
сиљава на брзо решење, акутан бол изне- акцептант (лат ассер1апз) прималац (код сва-
надан и веома Јак бол, акутна болест она ког уговора, од двеЈу уговорачких страна,
коЈа ће се брзо завршити или оздра- пацисцената, зедна ]е промитент — пону-
вл>ен>ем или смрћу, а обично тра]е до 40 ђач, а друга акцептант— прималац), при-
дана малац Једнр на себе вучене менице, трасат
акутангуларан (лат аси*и5 оштар, ап{Ји1ап5 акцептација (нлат аесерШвд сатђп) при-
угаони) геом оштроугли мање менице, акцепт
акушеза (фр ассоисћеиве) бабица, примаља акцептибилитет (нлат ассерћћШ^ав) при-
акушер (фр ассоисћеиг) лекар стручњак за мљивост, прихватљивост
све послове КОЈИ су у вези са трудноћом и акцентилација (лат ассери 1аио) трг уно-
порођаЈем шење у књшу неког дуга као плаћеног пре
акушерско одељење мед одељење болнице у но што ]е стварно плаћен
коме се врше порођади акцептирати (лат ассер^аге) примити, прих-
акушерство (фр ассоисћег) бабиштво, при- ватити, признати, одобрити, акцептирати
маљство, наука о трудноћи, порођаЈу и меиицу обвезати се на плаИање менице
бабињама писменом забелешком на самоЈ меници
акуширати (фр ассоисћег) помоћи жени да акцептовати (лат ассер1аге) в акцептирати
роди, породити, бабичити, породити се, акцептор (лат ассер!аге) прималац, одобра-
порађати се валац
акцепција
акцепција (лат. ассерио) примање, прихва-
тање, усвајање; усвојено значење неке
речи.
акцес (лат. ассеззиз, ассе<16ге) приступ, при-
лаз; ступање у неко надлештво ради сти-
цања праксе у пословима; примање неког
правника у суд ради практичног вежбања;
мед напад грознице.
акцесија (лат. ассекзш) приступање, прила-
зак, прираштај; оно што још припада
главној ствари; ступање на власт.
акцесист(а) (лат. ассеззиз приступање, при-
ступ) почетник, приправник у служби или
звању; човек који је примљен у службу
као приправник, на пробу.
акцесит (лат. асседеге приступити, ассеввИ)
похвалница (ученику при раздељивању
награда у школи), друга награда, споредна
награда.
акцесоран (нлат. ассеквогшз) споредан, уз-
гредан, помоћни.
акциденс (лат. ассШепб, ассМеге догодити се,
десити се) небитна, случајна особина нече-
га (за разлику од есенције или супстан-
ције); случај.
акциденталан (нлат. ассМепЂаИв) в. акциден-
цијалан.
акциденталије (лат. асск1еп1аИа) случајно-
сти; случајне особине неке ствари, које
нису битне; споредности.
акциденце (лат. ассШеге) пл ш фини, наро-
чити штампарски послови за које се
тражи стручно спремни слагачи, израда
таблица, образаца, хартија од вредности и
сл.
акциденција (лат. асси!еге, ассШепИа) оно
што у једној ствари није битно, што је
променл>иво или случајно у њој, а што би
могло бити и друкчије па да се суштина те
ствари не промени; споредан посао, спо-
редна, случајна зарада.
акциденцијалан (нлат. ассШепИаИз) небитан,
споредан, случајан, који нема везе са су-
штином ствари.
акциза (фр. аспве, нлат. а с с т а , лат. асидеге
догађати се) прирез; трошарина.
акцизант (фр. ассгзе) онај који плаћа прирез,
трошарину.
акцизирати (фр. асмве) одредити прирез,
трошарину, опорезовати.
акцизор (фр. асс18е) трошаринац; порезник.
акција (лат. асИо, ф р . енг. асиоп) радња,
дслатност, делање, дејство, предузимљи-
вост; трг. удео, деоница, учешће са изве-
сним капиталом у каквом привредном или
трговинском предузећу и документ о томе
учешћу.
акциовар (фр. ассиоппааге) трг деоничар,
сопственик деоница неког трговачког или
индустријског предузећа, члан неког ак-
ционарског друштва.
акционарско друштво у капитализму друш-
тво сопственика акција неког предузећа
којима је цил> заједнички рад и заједничко
27
привређивање; друштво основано на под-
лози уплаћених акција.
акционатор (нлат. ас1шпа1ог) тужитељ,
тужилац; посредник, сензал.
акциони (лат. асИо рад, делање) радни, де-
латни, који се тиче дејства; акциони ради-
јус авиЈ одстојање које може авион да
пређе и да се врати на полазну тачку без
спуштања и узимања погонског матери-
јала.
акционирати (лат. асИо тужба) тужити, оп-
тужити, оптуживати.
акципирати (лат. асгареге) примити; опазити,
опажати, осетити, осећати, чути; схватити,
разумети, научити.
акшам (тур. акзат) 1. први мрак, залазак
сунца, први део вечери непосредно после
заласка сунца; 2. време четврте молитве
мухамеданаца, по заласку сунца.
ал (тур. а1) отворено црвен, румен, ружичаст;
алев.
ал- (ар. ал-) арапски члан, нпр. ал-калн,
ал-кохол, Ал-куран итд.; често се употре-
бљава и ел и ул.
а ла (фр. а 1а) као, попут (чега), по, по угледу
на нешто.
алабандизам уметничко ошл>арење, умет-
ничка дрљотина (по каријском граду Ала-
банда, где је владао рђав уметнички укус).
алабастар, алабастер (грч. а1аћа81го8, лат.
а1аћаз1;гит) шт. нарочита, веома тврда
врста гипса, у води тешко растворљив;
алабастерско стакло мутно, полупровидно
стакло.
а ла бон-ер (фр. а 1а ћоппе ћеиге) у добри
час.
ала бреве такт (итал. а 1а ћгеуе 1ак1) такт од
четири четвртине који се броји, одн. дири-
гује на два потеза уместо на четири.
Аладив главни јунак у причи о чаробној
светил.ци (објављеној у познатој арапској
збирци приповедака „Хиљаду и једна
ноћ"), која ономе који је поседује испуња-
ва све што зажели, Аладинова лампа.
Аладинова лампа в. Аладин.
алај (тур. а1ау) војска, одељење коњавика;
парада, свечана поворка; гомила, светина,
мноштво.
алај-барјак (тур. а1ау ћауга§1) главна војнич-
ка застава.
алај-бег (тур. а1ау-ћеу1) заповедник над
одељењем пешадије (батаљоном) или
коњице (ескадроном).
алајбегова слама оно што нема власника,
оно о чему нико не води рачуна.
алајка (тур. ћа1ау1к) 1. робиња, слушкиња; 2.
жена опака језика, језичара; 3. покварена,
распусна, неморална жена.
а ла карт (фр. а 1а саг1е) према јеловнику,
избор јела по јеловнику.
алал, (арап. ћаШ, тур. ће1а1 оно што је
праведно) благослов, срећа; у изразима:
иека мује алалнека му је просто; алалим
(му) вера браво! одлично!
алалија 28
алалија (грч а-, 1а1е1п брбљати) мед немогућ-
ност изговарања артикулисаних гласова
услед поремећаја у говорним органима
алалити, халалити (тур од ћеШ) 1 опрости-
ти се, поздравити се, опростити се на ра-
станку, 2 поклонити
аламан (нем АЈетаппе) гладница, гра-
межљивац, необуздан човек, пустахија
аламанка (тур А1тап Немац) врста сабље
немачке израде
ала марча (итал аПа тагсш) муз ознака да
КОМПОЗИЦИЈУ треба извести у темпу марша,
корачнице
алантијазис (грч аИаз, аИаШов кобасица) мед
обол>ење услед тровања кобасицом, боту-
лизам
алавтоида (грч аПаз, еМов изглед, вид,
облик) зоокг зачедна бешика, зачедница,
омотач заметка код виших кичмењака
(сисара, риба и гмизаваца), помаже код
гмизаваца и птица дисање, а код сисара
ЈОШ и исхрањивање заметка
алантоидна течност зоол течност ксда се на-
лази између алаитоиде и амниоиа
алантотоксиков (грч аПав, а11ап1оз кобасица,
*окз1к6п отров) хем отров КОЈИ се развија у
поквареним џигерњачама и крвавицама
ала прима (итал а11а р п т а ) слик одмах,
на]едном сликати, ТЈ без претходног грун-
тирања
аларм (фр а1агте, итал аО'агте) ВОЈ узбуна,
позив или знак ка оружЈу, немир, неспо-
КОЈСТВО, забринутост, страх
алармантан (фр а1агтап1) узнемираван, ко-
ЈИ узнемируЈе, узнемируЈући, КОЈИ изазива
или ствара неспоко]ство и забринутост,
обеспокојаваЈући
алармирати (фр а1агтег) узбунити, узбуњи-
вати, правити узбуну, позвати ка оружЈу,
узнемирити, застрашити, обеспокојити
алармист (фр а1агт151;е) разносач узнемиру-
Јућих вести
алас (мађ ћа1азг) она] КОЈИ се бави риболо-
вом, рибар, халас
алат (тур а1 црвен, аг коњ) алатаст коњ,
риђан
алат (арап а1а1, тур аШ) прибор, све што ]е
потребно за рад, нарочито ручни, оруђе
алата (лат аИЕегге донети, доносити, а11а1ш
донесен) пл све оно што жена донесе собом
кад се удаје, мираз, прћија
алатив (фр аИаћ^) у угро-финскоЈ ЈезичкоЈ
групи назив за падеж КОЈИМ се обележава
предмет коме ]е упућена нека радња, на
коме ће се остварити нека радња
алатрација (нлат а11а1га1ш) лаЈање на, напад
на неког грдњама
алатура (нлат аПа^ига, аИегге доносити) прав
мираз, додатак у новцу за издржавање
куће
алатурка (итал а11а 1;игса) на турски начин,
по турски (за разлику рд европског, запад-
њачког); еупр алафранка
алаув (нем А1аип, лат а!итеп) с т п с а
албуминиметар
алафранка (итал а11а {гапса) на европски
начин, по европски, по западњачки (за
разлику од турског, ориЈенталског,
исламског), супр алатурка
алах (арап а-илах) ббг, прави бог
алација (нлат а1а1ш, лат а1а1из крилат)
давање крила, фиг убрзање, пожуривање
алба (лат аЊш бео) дуга бела туника код
старих Римљана, бела, до земл.е дуга,
кошуља католичких свештеника за време
мисе
Алба Грека (лат А1ћа Сгаеса) Један од ста-
рих назива за Београд
албанолог стручњак за албанологи]у
албанологија наука која се бави проуча-
вањем албанског Језика, књижевности и
културе
албатрос (енг аЉа^гозк) кмл велика бела
морска птица ко]а наговештава буру
албација (нлат аЉа1ш) бељење, с]ајан>е ме-
тала, нарочито бакра, посребравање мета-
ла, тобожње претварање бакра у сребро,
албификациЈа
албедо (лат аШш бео, светао, с]а]ан) броЈ
КОЈИ показује моћ одбијања светлости од
тела ко]е само не светли, потпуно бело
тело имало би албедо = 1 , ]ер би одбило
сву светлост
албертотипија тип израда типографских пло-
ча фотографским путем, названо по про-
налазачу, минхенском фотографу Јозефу
Алберту (1825—1886)
Албертина збирка цртежа и гравира у Бечу,
Једна од на]богати]их у Европи (преко
600 000 листова), основао ]е војвода Ал-
берт од Саксен-Тешена (1738—1822)
албинизам (лат аШш бео) мед наследно одсу-
ство бојене материје, пигмента у кожи код
људи и животиња, услед чега кожа и коса
изгледаЈу беле, а очи црвенкасте
албино (шп аНзшо, лат а1ђш бео) мед онај
КОЈИ болуЈе од албинизма
Албион (келт „брдска земља") старо, данас
само песничко име Велике БританиЈе
албит (лат а1ћш бео) мин бели фелдспат
албификација (нлат аЉгћсаиоп) в албациЈа
алболит (лат аЉив бео, грч Шћоз камен)
врста одличног белог цемента
албуго (лат аШидо) мед бела мрља на
рожњачи оха
албум (лат аЉшп бело) белина, књига са
белим листовима, КОЈУ треба испунити
сликама у 6ОЈИ, цртежима и сл , споменар,
спомен-књига; књига за скупљање фото-
графија, поштанских карата са сликама,
марака итд
албумен (лат аШшпеп беланце) хем беланче-
вина
албумин (лат аЉшпеп) хем беланчевинаста
материЈа, беланчевина
албуминат (лат аШшпеп) хем материја ко]а у
себи садржи беланчевине
албуминиметар (лат аЉшпеп, грч те1гоп
мера) Хем инструмент за одређивање коли-
чине беланчевине у мокраћи
албуминозан 29
албуминозан (влат. аШштповиз) који са-
држи беланчевину, беланчевит.
албуминоиди (лат. аЉиз бео) мед. супстанције
по саставу и пореклу сличне правим бе-
ланчевинама, од којих се разликују углав-
ном по томе што им недостају неке амино-
киселине и што су нерастворљиве.
албуминска хартијв фотографска хартија за
чију се израду употребљава из јаја извађе-
на и на топлом ваздуху осушена беланче-
вина.
албуминурија (лат. аИзшпеп, грч. игео мок-
рим) мец. излучивање беланчевине мо-
краћом, као знак шећерне болести, боле-
сти бубрега и др.
албумозе (лат. аШик бео) физиол. супстанце
између беланчевина и пептона које се
стварају у желуцу и гуштерачи за време
варења.
алва (тур. ће1уа) в. халва.
алвалук (тур. ћећгаћк) напојница, награда,
част коју даје обично онај који обуче
нешто ново.
алваџија (тур. ћеКгаа) онај који прави и
продаје алвук напитак од кајмака, куку-
рузног брашна и др. (боза); сластичар.
алвеариј(ум) (лат. а^еапшп) кошница, пче-
ланик, трнка; један део ушне шупљине у
којој се скупља ушна маст.
алвеолараа (нлат. а1уео1апз) који се тиче
зубних лежишта; ћелијаст, ћелијски; ал-
веоларни живци вилични живци.
алвеоле (лат. а1уеоИ) 1. анат. мале дупље,
јамице и мехурићи у појединим деловима
тела, нпр. лежишта за зубе у вилицама,
плућни мехурићи у којима се врши измена
гасова за време дисања и др.; 2. воштане
ћелије у пчелињем саћу.
алвус (лат. а1\лдв) анат. трбух; мед. столица,
измет.
алгаритам (арап., грч. гуОипбз) в. алгоритам.
алге (лат. а1§ае) бот. окреци, криптогамне
водене биљке, бесцветнице, талофите са
бил>ним зеленилом (хлорофилом).
алгебра (арап. а1-§еђг) мат. „састављање раз-
двојених делова", део математике који
истражује односе и својства бројева по-
моћу општих знакова; рачун симболима
по одређеиим законима; уџбеник алгебре.
алгебрист(а) онај који се бави алгебром,
зналац алгебре.
алгема (грч. а1&ета) мед. бол.
алгетичан (грч. а1§66 осећам бол) болан,
болешљив, настао услед бола.
алгија (грч. а1^66 осећам бол) мед. бол жива-
ца, неуралгија.
алгинитом угаљ створен од остатака водених
биљака, најчешће алги; отуда и назив.
алголагнија (грч. а1§о$ бол, 1а§пе1а обљуба)
мед уживаље у болу, пожуда за болом,
израз који обухвата мазохизамк садизам.
алгологија (лат. а^а, грч. к>в1а) бот. наука о
алгама, окрецима.
алгонкиј(ум) (према називу групе индијан-
ских племена Северне Америке — других дела, упутства.
Алгонки) преткамбријско доба у развитку
Земље из којег су познати први трагови
живота.
алгоризам (арап., грч. гуШтбв) в. алгоритам.
алгоритам (арап., грч. гуШтов однос) 1. ве-
шгина рачунања, четири основне рачунске
радње и уџбеник о томе (израз потиче од
арапског математичара Мохамеда ибн Му-
са Алхаризми); 2. логкчки алгоритам по-
куша] да се логичке операције замене
цифрама и рачунским методама, дакле,
покушај једне математичкеплп симболич-
ке логике; опште усвојен начин припреме
за дигиталне рачунаре; у средњем веку
употребљавали су се и изрази алгоризам,
алгаритам.
алгоспазмус (грч. а1§О8 бол, зравтба грч) мед.
грч мишиКа праћен болом.
алгофон (грч. а1@о8 бол, рћбпоз убиство) мед.
средство против зубобоље од слачичиног
уља и шпиритуса.
алграфија (грч. §гарћ1а) тип. поступак при
равном иЈтампању алултанијским место
каменим плочама, који одговара литогра-
фији.
Алдебарав (арап.) астр „воловско око", звезда
прве величине, јасно црвене светлости, у
сазвежђу „Бика".
алдехид (нлат. а1соћо1, с1ећус1го§епа1и8 ли-
шен водоника) хем алкохол лишен једног
дела водоника, органска хемијска течност
љута »Јириса.
алдобрандинска свадба римска зидна слика
пронађена 1606. год.; припадала је карди-
налу Алдобрандинију.
алдум (тур. а № т ) злато.
алдумаш (тур. а1скт акрев!) чашКен»е које
чини купац након куповине на пазару или
у чаршији; напојница.
але! (фр. аПег) хајдете, иди, напред!
алеа јакта ест (лат. а1еа јасЧа ев1) посл. коцка
је бачена, тј. коначно сам се одлучио на
неко дело, сад куд пукло да пукло! Цезаре-
ве речи када је прешао Рубикон.
алеатико (итал. а1еаисо) врста одличног
слатког тосканског црвеног вина од муска-
товог грожђа.
алеатор (лат. а)еа коцка, а1еа*ог) играч коц-
ком, играч на срећу, коцкар.
алеаториј(ум) (лат. а1еа коцка, а1еа1опшп)
играчница, коцкарница.
алеаторива (лат. а1еа коцка) муз. извођење
које се темељи на случајности; настала је у
новој музици свођењем композиције на
низ образаца чији се поредак препушта
вољи извођача.
алеаторни (лат. а1еа коцка) случајан; мат.
алеаторна променљива: случајна проме-
нљива.
алев (перс.) црвен, пламене боје.
алегат (лат. аПе§а1шп) наведено место, на-
вод, кавођење, позивање на неки закон.
алегата (лат. а11е§а!а) пл. места наведена из
алегација 30
алегација (лат. аПе^аИо) навођење, позивање
на спис, дело или писца; навођење чиње-
ница; тврђење
алегоризирати (грч. аПе^огеб друкчије
изражавам, друкчиЈе приказујем) в. алего-
рисати.
алегорија (грч. а11е§ог1а) поетговору коме се
појмови и мисли исказују друкчије, а не
речима које их директно изражавају, сли-
ковит говор, сликовито објашњење појма
или мисли.
алегорисати (грч. а11е§ог6б) сликовито гово-
рити или писати; изражавати мисли зави-
јено, у сликама, а не директно.
алегорист(а) (грч. аПе^опкбб) онај који при-
казује нешто у сликама, сликовито.
алегоричан (грч. аПе^огИсоз) исказан сликом,
сликовит, завијен.
алеграменте (итал. а11евгатеп1е) в. алегро.
алегретино (итал. аИе^геШпо) куз умерено
алегрето.
алегрето (итал. а11еј»геМо) муз мање живо,
мање весело, мање брзо него у алегро.
алегрисимо (итал. аПе^пззнпо) мУз врло жи-
во, врло весело, што живље; алегро асаи,
алегро ди молто.
алегро (итал. а11е§го) муз весело, живо, брзо;
као именица: комад који треба изводити
весело, живо и брзо; алеграменте.
алегро асаи (итал. а11е§го азба1) муз в. алегри-
симо.
алегро виваче (итал. а1евго хдуасе) муз жи-
вахно. в т а к о п лек) мед лек против тровања, про-
алегро ди молто (итал. аИедго сИ тоНо) муз в.
алегрисимо.
алегро кон брио (итал. а11еј*го соп ћпо) муз
врло весело, са жаром, ватрено; алегро
кон спирито, алегро кон фуоко.
алегро кон мото (итал. а11е§го соп то1о) муз
узбуркано, хитро, брзо.
алегро кон спирито (итал. аИер-о соп з р т ! о )
муз в. алегро кон брио.
алегро кон фуоко (итал. аИе^го соп {иосо)
муз в. алетро кои брио.
алегро маестозо (итал. аИедго таев1о8о) куз
одмерено хитро, са достојанством.
алегро ма нон тропо (итал. аПерго т а поп
1горро) муз не одвише брзо.
алегро модерато (итал. а11е§го тодега!о) муз
умерено весело, умерено брзо.
алегро нон танто (итал. аИе^го поп 1ап1о) муз
не много брзо.
алегро фуриозо (итал. аИе^го Јигшво) муз
страсно и брзо.
алеја (фр. а116е) дрворед; шеталиште између
два реда дрвећа; узан пролаз.
алејкум селам (тур. 'а1аукшп-и-88а1ат) му-
слимански поздрав: мир међу вама!
александријски који се догодио у Алексан-
дриЈИ, КОЈИ потиче из Александрије, по-
морског града у Доњем Египту, који је
основао 331. пре н.е. Александар Велики и
био ]е у првим вековима пре и после наше
ере главно седиште грчког образовања и
грчке књижевности; отуда: александриј-
ска библиотека, александријски грамати-
чари, александријски филозофи (алексан-
дријска школа), и др.
александрива свили слична тканина од лана
и памука.
александринац поет дванаестерац, шесто-
стопни стих са цезуром после шестог сло-
га, назван по великом старофранцуском
роману о Александру Великом, из ХП
века; класичан стих Француза.
александринцв овим се именом зове 70 алек-
сандријских научника-тумача; уп Септуа-
гинта.
александринство научно ситничарство, сува
ученост ради учености, без икакве везе са
стварним животом, као нпр. у XVII веку
александрит (грч.) шт врста драгог камена
алексија (грч. а-, 1^X18 говор) псих патолошка
неспособност да се писане или штампане
речи читају са разумевањем (долази услед
повреде великог мозга).
алексин (грч. а16хб помажем, штитим) хем
свака материја крвног серума коЈа раства-
ра стране ћелице.
алексипиретикон (грч. а1ехб браним, руг
ватра) мед средство против грознице.
алексит (грч. а16х6 браним) мед средство за
спасавање и помоћ, нарочито противотров;
алекситеријум.
алекситеричан (грч. а1ехе16пов) који дејству-
Је као противотров, противотровни.
алексифармакон (грч. а1ехб браним, рћаг-
тивотров.
алексифармација (грч.) наука о противотро-
вима
алектација (лат. а11ес4а*ш) мамљење, прима-
мљивање, изазивање дражи; чист рад (у
бакрорезу).
алектриомантија (грч. а1ек1губп петао, тап-
1е*а прорицање) прорицање по певању пет-
лова.
алектриомахија (грч. а1ек1гу6п петао, тасће
борба) борба петлова (као слика истинске
борбе код старих Грка била веома омиље-
на забава).
алелопатија (грч. а11е1бп наизменичан, ра1-
ћоз доживљај, деловање, утица]) наука
која се бави проучавањем биохемијских
утицаја између биљака.
алелофторија (грч. а!1е1бп међусобни, узаја-
мни, рћ!е!гб уништавам, а11е1орћШог1а)
фил израз КОЈИМ је Аристотело назвао
нагон, у природи и животињском свету, за
немилосрдном међусобном борбом и уни-
штавањем.
алелуја (хебр. ћа11а1, ћПе1 јаћ хвалите бога)
припев у црквеним песмама; песма у славу
бога; алилуја.
алем (арап. а1ат знак, симбол) неки драги
камен „спрам кога се види вечерати, у по-
ноћи као у по дана" (нар. песма); у арап-
ском, поред осталих многих значења, ова
реч значи и позлаћена Јабука на врху
минарета.
алеманда
алеманда (фр. аИеташЈе) муз игра у 2/4 или
4/4 такту, умереног темпа (немачког по-
рекла).
Алемани (нем. А1етаппеп) старонемачки на-
зив главног и највећег дела становништва
јужне Немачке, за разлику од владајућих
Франака (отуда Французи и данас зову
Немачку „Алемањ", тј. земља у КОЈОЈ живе
Алемани).
алентандо (итал. а11еп1апск)) муз попушта-
јући, задржавајући, успоравајући; ален-
тато.
алентато (итал. а11еп!а1;о) муз. в. алеитандо. алиирати (фр. аШег) везати савезом, склопи-
алентеза (грч. аПоз други, *ћеб15 положај,
метање) мед. присуство страних тела у чо-
вечјем организму и болест која услед тога
настаје.
алеопат (грч. аИоГоз друкчији, раЉов болест)
мед. в. алопат.
алеопатија (грч. аПошв, ра1ћо8) ш-д. в. алопа-
тија.
алергени (грч. аПоз други, егдоп дело) мед.
супстанције животињског или биљног по-
рекла које у преосетљивих особа изазивају
алергију.
алергија (грч. аПоз, ег§оп) мед. промењена
способност реакције организма на неку
врсту заразних клица којима је тај органи-
зам већ једном раније био заражен.
алергичан (грч. аНоз, 6г§оп) мед који пати од
алершје.
алет (арап. ћћНа1) одело; свечана, почасна
хаљина којом је султаи даривао везире.
алетиологија (грч. аШЉега истина, 1о§1а) нау-
ка (или: учење) о истини.
алетофил (грч. а1еЉев истинит, рћДоз прија-
тељ) пријатељ истине, онај који воли исти-
ну; филалет.
алеуромантија (грч. а1еигоп пшенично браш-
но, тап1е*а) прорицање из брашна које се
приноси на жртву.
алеурометар (грч. а1еигоп брашно, т^Хтоп
мера) инструмент за испитивање ваљано-
сти и чистоће брашна.
алеуров (грч. а1еигоп пшенично брашно) бот.
округласта и кристализована органска
твар, слична зрнцу, у бил>ним ћелијама,
састављена од кристализоване беланче-
вине.
алеуроват (грч. а1еигоп пшенично брашно)
бот. беланчевина која се налази у пшеници. алимевтар (лат. аИтеп^апив) лрав. онај који
алеф (хебр. а1ерћ) прво слово јеврејског и
феничанског писма; уп. алфа.
алиби (лат. а1Љ1) прав другде, на другом
месту, стварна неприсутност једне особе на
неком месту, где је та иста особа, према
тврђењу неке друге особе, у одређено вре-
ме тобоже била; доказати свој алиби зна-
чи: доказати да у извесно време нисам био
на извесном месту.
алигатор (итал. аШ^а^оге, шп. е1 \а.&&т\а) зоол. понуду. савет и сл.).
амерички крокодил; кајман.
алигација (лат. аШ§аИо) мешавина метала
неједнаке вредности у једну масу, слитина,
31 алимфија
смеса, легура; фиг. примеса, примесак, до-
датак; алијажа.
алигирати (лат. аИц»аге) слити, сливати, сме-
шати; легирати.
ализари (шп. аИгап) бот. левантински броћ;
корен броћа.
ализарин (шп. аИгап) хем лепа црвена боја
која се данас добива из антрацена, док је
раније добивана из корена броћа; ализа-
ринско модрило најлепша и најпостојанија
ализаринска модра боја, исте вредности
као и ивдигова модра боја; уп ализари.
ти савез, удружити; свезати браком, опри-
јатељити; обично: алиирати се.
алија (арап. 'аИуа) празна и ненасељена спа-
хијска земља.
алијажа (фр. аШа^е) в. алигација.
алијанса (фр. аШапсе) спајање, удруживање;
савез; орођавање, пријатељство; брачна
веза; Света алијанса (фр- к>е11е аШапсе),
лепи или свети савез између Русије, Пру-
ске и Аустрије 1815. год.
алијас (лат. аИаз) иначе, сем тога, другим
путем. друкчије.
алијенација (лат. а11епа1и>) отуђивање, оту-
ђење; размена, продаја, залог; мед. одсту-
пање од природног стања; духовно ра-
стројство (лат. аИепаШ) тепИз).
алијевизам (лат. аИепш туђ, фр. аИепите)
мед душевно растројство, лудило.
алијенирати (лат. аИепаге) прав. отуђити, оту-
ђивати, уступити другом (право или своји-
ну); одвратити, премаммти (муштерије);
полудети.
алијенист(а) (фр. аИегш^е) лекар за душевне
болести.
аликавте (шп. аКсап!е) врста шпанског вина
из околине града Аликанте.
аликвантан (лат. аћциап1ит) мат. који се
садржи у већем броју, али овај није к.име
дељив без остатка, нпр. 5 и 7 су аликванте
или аликвантни делови броја 12; супр.
аликвотаи.
аликвота (лат. аНциоИеа) мат. број који се
садржи у другом броју без остатка, нпр. 2,
3, 4, 6 су аллквоте броја 12.
аликвотан (лат. аНциоУез) који се садржи у
већем броју без остатка,
алилуја, в. алелуја.
алимент(а) (1. а1ипеп1а) пл новац за издржа-
вање и васпитање ванбрачне деце.
по неком завештању прима издржавање.
алимевтараа интоксикација мед. тровање
храном.
алимевтација (лат. аНтепшио храњење) ис-
храна; издржавање, нпр. ванбрачне деце.
алиментирати (нлат. аИтеп1аге) исхрањива-
ти, издржавати, снабдевати храном.
а лимиве (лат. а Ипппе, с прага) одмах,
сместа, одлучно (нпр. одбити неки предлог,
алимфија (грч. а- не, без. лат. 1утрћа вода)
мед. недостатак лимфних жлезда.
ал ингросо 32
ал ингросо (итал. а11 т^гобзо) трг. на велико;
уп ан гро.
аливеја (лат. а од, Нпеа ред) нов ред, нови
пасус, нови параграф; одељак који почиње
новим, нешто увученим редом.
алињирати (фр. аН§пег, лат. а 1шеа) поре-
ђати у једном правцу, поравнати по концу,
дотерати под конац, постројити, уредити,
сврстати.
алиптика (грч. а1е{рћб мажем, трљам) ве-
штина масирања, наука о лечењу трља-
њем.
алир(а) (фр. аПиге) ход, начин кретања; траг
дивљачи; фиг. начин хода и држања неког
човека. понашате, владање.
алискаф (лат. а1а крило, грч. вкарћоз лађа)
возило с крилима, хидрокрилац, водокри-
лац.
алитерација (нлат. аШегаИо) лоет песничка
фигура која се састоји у томе да више речи
у једном стиху почињу једним истим су-
гласником, нпр.: ,,Она поји по путу пут-
нике"
алитерирати (лат. а<3 ИИега слово) правити
алитерацију; случајно или хотимично по-
нављати иста слова, исте слогове.
алитура (лат. а1еге хранити, аШига) храње-
н>е, исхрана, способност тела да хранљи-
вим соковима надокнади оно што је изгу-
било.
алифатична једињења хем. органска је-
дињења у чијим су молекулима атоми
угл.еника повезани међу собом у виду
јединственог или разгр^анатог ланца.
алка (тур ћа!ка) в. халха.
алказар (арап.) дворац, двор, палата.
алкалесценција (нлат. а1са1е5ееп1ла) хем
преовлађивање једног алкалија; развијање
алкалија КОЈИ се брзо испарава тј. имони-
алкалесиирати (нлат. а1са1евсеге) хем. разви- алкохолатура (арап.) хем. мешавина свежих
јати алкалиј који се брзо испарава (амони-
Јак).
алкали (арап. ћа1каћ) хем со која се добија из
пепела морских биљака; поташа.
алкализација (нлат а1са115аЦо) хек. произво-
ђење (или: добивање) лужне соли.
алкализирати (лат. акаИкаге) Хем. производи-
ти (или добијати) лужну со.
алкалиј (арап. ћаШаћ) хем. со која се добија
из пепела морских бил>ака; поташа.
алкалије (арап.) пл. хем хидроксиди алкалиих алкохолизирати (арап.) хем. пречистити до
метала, имају бљутав укус и веома су
отровни.
алкалиметар (арап. ћа1каћ', грч. т61гоп мера)
хем справа којом се одређује количина
чистих или са угљеном киселином споје-
них алкалија у поташи или соди.
алкалимстрија (арап. ћаШаћ, грч. тејтоп
мера) хем наука о испитивању соде или
поташе, испитивање соде и поташе помоћу
алкалиметра.
алкални метали хем метали прве групе пе-
риодно! система: литријум, натријум, ка-
лијум. рубиди]ум, цезијум и францијум;
Алкураи
електропозитивни су, хемијски наЈреак-
тивнији, разлажу воду; водени раствори
њихових хидроксида и оксида имају ал-
кално дејство.
алкалоиди (арап. ћа1каК, грч. еМоб) хем. азот-
ни органски спојеви биљног порекла,
отровни и горка укуса; до данас их је у
хемији познато више од сто (кинин, ко-
каин, кофеин, атропин, морфин, никотин,
стрихнин, теобромин и др), од којих су
неки веома лековити.
алкатифа (арап., шп. а1саШа) фини оријен-
талски ћилим, са основом од вуне и свиле,
а шаром од златног и сребрног конца.
алксјски стих (грч. А1кат8) псшт. стих од пет
стопа, од којих су прве три и последња
јамби, а четврта анапест (Ј-ичЈ-џ 1МЈ-),
по славном грчком лиричару Алкеју, из
Митилене на Лезбосу, који је живео 600.
год. пре наше ере; алкејска строфа строфа
од четири стиха, од којих два једанаестер-
ца, један деветерац и један дрсетррац.
алковн (арап. аЈ-^иђећ, шп. а1сођа) одељење
одређено за спавање које не прима свет-
лост директно споља, него тек из других
одел>ења, кроз стаклена врата и прозоре;
удубллње у соби са постел>ом; ложница.
Алкоран (арап. А1-^иг' ап) в. Коран.
ал корзо (итал. а1 согео) трг. по курсу, по
садашњој вредности новца.
алкотест (кованица од делова речи а!коћо1 и
лат. 1е81л5 сведок) провера количине алко-
хола у неком организму.
алкохол (арап. а1-доћћ!и) 1. најбољи, савр-
шено пречишћен прах, нпр. од коре кина-
-дрвета, железа и др.; 2. потпуно иречи-
шћен иширитус излучен из вина, пива,
ракије и др.; опојно пиће.
алкохолат (арап.) чврсто хемијско једињење
алкохола са иеком соли.
бил>них сокова са алкохолом.
алкохоли (арап.) пл. хем. органска хемијска
једишена угљеника, водоника и кисеоника.
алкохолизам (арап.) општи назив за све
штетне утицаје на човечји организам и
друштво који долазе услед прекомерне
употребе опојних пића, нарочито ракије.
алкохолизација (арап.) хем ослобођење шпи-
ритуса од воде, пречишћавање алкохола;
мешање алкохола са неком течности.
степена највеће финоће, нпр. неки прах;
излучити шпиритус из неке течности;
ослободити од воде; помешати са алкохо-
лом.
алкохоличар (арап.) човек који је сувише
одан уживању алкохолних пића, пијаница.
алкохолометар (арап., грч. гпе^гоп мера)
справа за одређиваље количине алкохола
у неком опојном пићу.
алхохолометрија {арап., грч.) наука о одре-
ђивању количине алкохола у неком опој-
ном пићу.
Алкуран (арап. А1-диг' ап) в. Коран.
алмавива
алмавива врста кратког огртача, названог
вероватно по грофу Алмавиви, јунаку Бо-
маршеове комедИЈе и Моцартове опере
Фигарова женидба"
Алмагест (арап а1, грч те|^816 8уп1ах18)
наслов арапског превода астрономског де-
Ло ПтоломеЈевог, грч тева1е 8уп1ах18, лат
гаа^па соп$1гисио велики склоп
алмада, алмадет (арап а1 т а ^ ц а ! ) црначки алоквирати (лат аИс^ш) ословити, ословља-
чамац од коре дрвета, врста брзе Једрили-
це у ИСТОЧНОЈ ИНДИЈИ
алмаз (грч аватаз, тур е1таз, арап а1та8)
дазамант
алма матер (лат а1та та1ег мати ко]а храни)
,часна ма]ка", назив за универзитет и ве-
лику школу
алманах (арап а1-тапакћ) календар, годи-
шњак зборник КОЈИ излази годишње
алмандин (по граду Алабанда у Малој АЗИЈИ)
ти црвенол>убичасти гранат (драги ка-
мен)
алмарада (шп акпагаЉ) бодеж са три реза
ал марко (итал а1 тагсо) трг према чисто]
тежини злата и сребра
алморахам (арап) први месец у години по
арабљанском календару
алмукантарат (арап ) астр круг на небу пара-
лелан са видиком, хоризонтом
ало- (грч аПоз) предметак у сложеницама са
значењем други друкчиди, различит, нпр
аЛоген, уп алотиген
алогандромелин (грч а11оз други, апег, ап-
дгоз човек, те1оз уд) зоол наказност ко]а се
састоји само у томе што нека животиња
има удове сличне човеч]им
алогсн (грч а11о8 други, §епов род) странац
туђинац
алопца (грч а1о^а) неразумност, несмишље-
ност бесмислица, глупост
алотичав (грч а-, 1о§б8 ум разум) КОЈИ ни]е у
складу са здравим разумом, иеразуман
нелогичан
алоготрофија (грч а1о8О8 противан сврси
1герћо храним) мед несразмерна угоденост
по]единих делова тела, несразмерност у
развитку удова услед неЈеднаке и несра-
Јмерне исхране по]единих делова тела
алограф (грч а11о8 други, ^гарћо пишем) туђ
рукопис, туђ потпис
алодијалан (нлат аПосћаИз) слободан од
плаћања данка
алодијална добра (стнем а1-, 61) имања ко]а
су постала од ленских — феудалних, но с
том разликом што ]е сопственик могао
њима слободно располагати, задужити их,
продати или оставити некоме у наследство
алоди](ум) (стнем а1-61) слободно добро, ТЈ
оно коЈе ни]е добивено у лено, него ко]е ]е
потпуна сопственост, наслеђено добро
алодоксија (грч а11о8 друга, с!6ха мишљење)
друкчи]е (или погрешно) мишљење или
учење, уп хетеродоксиЈа
алоив (грч а1ое) хем материЈа ко]у садржи у
себи лишће биљке алоЈе
3 Лексикон
33 алотриофагија
алоја (грч а1ое) бот источњачка, нарочито
афричка биљна врста из чи]ег се лишћа
цеди горак сок, од кога се справл>а]у ле-
кови
алокација (нлат а11оса!1о) додаваље, дода-
так, трг одобравање неког рачуна или
ставке доцгоце унесене у рачун
алоквиј(ум) (лат аНо^ишт) в алокуци]а
вати
алокуција (лат аПосиио) ословљавање,
кратка беседа кратак говор нарочито го-
вор КОЈИМ папа поздравља кардиналски
сабор, алоквиЈум
алолалија (грч а11о8 други, 1а1ео брбљам,
говорим) мед прављење омашака у говору,
погрешан говор
аломорфизам (грч аИов, тогрће облик)
сличност или идентичност структуре две]у
супстанциЈа са различитим кристалним
облицима
аломорфија (грч а11о8, тогрће облик) хем в
алотропиЈа
алои (фр аПопз) хаздмо', напред 1 , ура 1
алонж (фр аНоп^е) трг лист КОЈИ се прила-
же уз меницу, а на КОЈИ се стављаЈу индоса-
менти, продужак, продужетак, наставак
(нпр на неком столу), дуг конопац помоИу
кога се коњи уче касању
алониман (грч аНоз други. опута име) под
другам (или туђим) именом
алопат (грч а11оч, раЉов болест) мед лекар
КОЈИ лечи помоћу <ллопати]е, при]атељ,
присталица алопатаде, уп алеопат
алопатија (грч а11о5 раЉоз) мед метода ле-
чења код ко]е се болест с Једног дела тела
преноси на неки други део, алопатски
метод лечења, употреба лекова КОЈИ изази-
вају болести супротног дезства, метод КОЈИ
се данас уопште примењуЈе у научној ме-
ди1?1ни (супр хомеопатиЈа), алеопатиЈа
алопекиЈа (грч а1оре!аа опадање длака, косе)
мед болест опадања косе ћелављење ћела-
вост алопециЈа
алонециЈа Мед в алопеки]а
алопластика (грч а11о5 други, р1а8вет уобли-
чити уобличавати) кел замењиваше Једног
изгубљеног дела тела другим узетим од
некога другог, тражплантациЈа
алотеза (грч а11оч Шбзхз постављање) лингв
прелажен>е једног гласа у други
алотиген (грч аНоИн на другом месту, 8 е п ~
пао рађам) КОЈИ ]е постао дру1де
алотрије (грч а11о1гш8 туђ) пл споредне (или
туђе) ствари туђа занимања, неред, непри-
СТОЈНОСТ
алотриодонтија (грч а!1о1гш5, одив зуб) на-
мештање туђих, вештачких зуба
алотриологија (грч а11о1по8,1о^б8 говор) ме-
шање (или уметање) страних ствари у
говор
алотриофагија (грч а11о1по8, р ћ а ^ е т Јести)
мед болесна жел.а за Једешем ствари ко]е
нису за Јело
алотропан 34
алотропан (грч. а11о8 други, ^гброб начин) хем
који се појављује у више различитих обли-
ка или стања.
алотропија (грч. аПоз, 1г6ров) хем својство
твари, супстанције, елемента да се по]а-
вл»у]е у посве различитим облицима, нпр.
угљеника да постоји као графит и доца-
мант; аломорфија; уп изомерија.
алотрофија (грч. а11о8, (торће храна) биол
особина људи, животиња и бесхлорофил-
них биљака да не могу живети од анорган-
ских Једињења, него им је потребна орган-
ска храна; супр аутотрофија.
алохорија (грч. а11о8, сћог&ј идем, распро-
стирем се) биол распростирање плодова и
семена посредством спољашњих фактора:
ветром, животињама, водом.
алохроизам (грч. аИбсћгооз промењене бо]е)
мењање (или: преливање) боја.
алохроичан (грч. аПбћгоок) који мења боје,
који се прелива.
алохтов (грч. а11о8 други, сћЉбп земља) који
је пореклом из неког другог места или
краја.
алпака (пер. а1расса) 1. зоол врста перуанске
ламе, веома цењене по СВОЈОЈ одличној
вуни; 2. кордиљерска тканина од алпакине
вуне; 3. хем галвански посребрена слитина,
ново сребро.
ал- пари (итал. а1 рап) трг Једнак, који има
Једнаку вредност, исте вредности или са-
држине; једнакост номиналне и стварне
вредности, нарочито код новца
алпијски (лат. А1реб, а1риш8) који припада
Алпима, који има облик Алпа; алпиЈска
раса, мали, кратке лубање и смеђе боје
лица људи који живе око Алпа, у источној
и Јужној Европи.
алпини (итал. а1р1гп) ВОЈ алпијски ловци,
италијанске и француске трупе, од 1872,
за чување и заштиту алпијских долина.
алпинизам (лат. А1рез) познавање и проуча-
вање Алпа, нарочито: пењање на Алпе; у
ширем смислу: сва научна и спортска
бављења високим планинама; планински
спорт, планинарство.
алпинист(а) проучавалац Алпа, пењач на
Алпе; планинар.
алпинистика (лат. АЈрез) в. алпинизам.
алпинум (лат. а1ртшп) врт засађен алпиј-
ским биљкама, нарочито вештачки брежу-
љак у врту засађен алпијским биљкама.
ал пјачере (итал. а1 р1асеге) муз по вољи,
према допадању, како се хоће.
ал пјачименто (итал. а1 р1ас1теп1о) куз в. ал
пјачере.
алпорама (лат. А1рез, грч. огаб гледам,
видим) посматрање (или: разгледање) ви-
соких планина, поглед на глечере, ледња-
ке.
ал пунто (итал. а1 рип!о) у тачку, савршено
тачно, потпуно сагласно; апунто.
алраува (стнем. а1гипа, нем. А1гаипе) у не-
мачко] МИТОЛОПЦИ: дух који прориче, доц-
није неко мало демонско биће у човечјем
алтернациЈа
облику; по томе назван корен мандрагоре,
који ]е сличан човечјем лику, из кога су,
по старом веровању, постали ти патуљци-
-пророци; гаталица, чаробница.
ал ригоре ди темпо (итал. а1 п§оге <Ц 1етро)
муз строго у такту.
ал сењо (итал. а1 вевпо) муз понављање једног
одељка од извесног знака.
алстер в. улстер.
алт (лат аНик висок, итал. а11;о) муз други
глас, виши средњи глас; певач који пева
алт; мезосопран.
алтан(а) (лат. аИш, итал. а11апа) арх балкон,
испуст, доксат на горњим спратовима неке
грађевине.
алта отава (лат. а11а о11ауа) муз израз којим
се означује да треба изводити за октаву
више.
алтар (лат. а11а ага висок жртвеник) в. олтар.
алтеја (грч. аНћа^а, лат. аНћаеа) бот бели
слез, биљка чији се корен употребљава као
лек против кашља.
алтеранције (нлат. аИегапУа) пл мед в. алте-
ратива.
алтера парс (лат. а11ега рагв други део) друга
страна, противна, противничка страна.
алтератива (нлат. аНегаИуа) пл кед лекови
КОЈИ изазивају промену, КОЈИ постепено
побољшавају сокове.
алтерација (нлат. аНегаНо) мењање на горе,
промена, измена, преобраћање, преина-
чење; погоршање; оштећење; узбуђивање;
узбуђење, ужасавање, гнев; муз акорд или
тон повишен или снижен хроматским зна-
ком.
алтер его (лат. а11вг е§о други ]а) 1. лице које
Је од другог неког лица овлашћено да
може потпуно у његово име радити, заме-
ник, заступник; 2. човек по мишљењу и
осеИању потпуно близак и сродан другом
неком човеку, истомишљеник.
алтерирати (нлат. аНегаге) мењати, промени-
ти, изменити на горе; кварити, покварити,
погоршати; уплашити, збунити; узбудити,
расрдити.
алтеркација (лат. аНегсаИо) препирка, ра-
спра, свађа; расправљање, дискусија.
алтернатива (лат. аИегпаШга) избор између
двога, определлвање за једну од две одлу-
ке, тежак избор Једне од двеју могућности;
лог алтернативии судови су 1. они који се
могу Један другим заменити а да се њихов
смисао ипак не измени, нпр.: „Галилеј је
открио законе падања", или: „Законе па-
дања открио је Галилеј"; 2. они дисјунк-
тивни судови чији се предикат састоји
само из два појма који један други искљу-
чу]у, нпр.: „Једно електрично тело је или
позитивно или негативно електрично"
алтернативан (клат. аИегпаШгш) наизмени-
чан.
алтернатор (клат. аНегпа1ог) физ машина за
произвођење наизменичне струје.
алтернација (лат. аНегпаИо) смењивање, од-
мењивање; смеиа, одмена; смењеност, од-
алтервирати
мењеност; пел 1. наизменичност у распоре-
ду часова између тежих и лакших предме-
та; 2. ако у једном разреду има више
група, онда док се једној предаје, друге
имају тзв. тихо занимање, нпр. да нешто
преписују, цртају и сл.; грам. превој (квали-
тативни, квантитативни, самогласнички,
сугласнички).
алтервирати (лат. аИегпаге) смењивати се,
одмењивати се; колебати се; мед. алтерни-
рајућа грозница повратна грозница.
алтерум тантум (лат. а11егит 1ап1ит) још
једном ТОЛИКО, двоструко; трг. камате које алумивозав (лат. а1шптокиз) стипсаст, стип-
су се попеле до висине главнице.
алтес (фр. аНеззе) височанство, висост, свет- алумнеум (нлат. а1итпешп) в. алуминат.
лост (титула).
алтиметар (лат. аНиз висок, грч. т^1гоп ме-
рило, мера) висиномер, справа за мерење
висина.
алгиметрија (лат, аНиз. грч. т е М а ) вештина последље слово грчке азбуке, тј. почетак и
или наука мерења висина.
алтив (тур. аШп) 1. злато, турски златни
новац, дукат; 2. руски бакрени иовац.
алтинг (дан.) исландски парламенат.
алтиора (лат. аШога) пл више ствари, виша
знања, више науке; ићи од алтиора (алци- 1
ора) ићи капред, ићи навише, тежити за
вишим стварима; алциора.
алтист(а) (итал. аКо) муз. певач КОЈИ пева алт. ћирилских и глагољских, у одређеном ре-
алтокумулуси (лат. аНш висок, еиггш1ш
гомила) кумулусни облаци на висини од
4—8 к т ; уп. кумулус.
алтостратуси (лат. аИив, з1ха1ш прострт)
стратусни облаци на висини од 4—8 к т ; уп.
стратус.
алтруизам (од итал а11гш други, лат. а11еп
ћшс овом другом) фил. начин оеећања,
мишљења и делања који се управља обзи-
рима на добро својих ближњих, па и це-
лога човечанства; љубав према ближњи-
ма, несебичност; термин потиче од О. Кон-
та; туизам.
алтруист(а) човек који се у свом мишљењу и
раду управља љубављу према ближњима,
човекол>убац.
алтум силенцијум (лат. аНшп зИепШцп) ду-
бока тишина, дубоко ћутање.
алувијалан (клат. аИггааИз) наноски.
алувиј(ум) (лат. а Ш т ш п наплава, наплавље- Алхамбра (арап. А1-ћатгаћ) „црвена кућа",
но) геол. најгорн>и, тј. најмлађи слојеви
Земљине коре који су постали наиосом.
алувио (лат. аНиуго наплављење) прав. по-
већање обалског земљишта услед постепе-
ног наиоса земље и песка плааљењем; ово
повећање припада сопственику обалског
земљишта на основу тзв. алувионог права.
алудирати (лат. а11ш1еге) смерати, нишагогги,
цил»ати на кога или што; посредно ругати
се или пребацивати некоме нешто, боцка-
ти.
алузија (лат. а11и8к>, аШмЗеге смерати) ни-
шањење, циљање на кога или што; говор-
на фигура у којој се, место праве ствари,
казује н>ој слична која лако може да
подсети на ону праву; пр. алузиван.
35 алциора
алумен (лат. а1шпеп) мин стипса.
алумин (лат. аИдпитшп) шт в. алуутиијум.
алуминаг (лат. а1итгпаг1 васпитавати, одго-
јити) завод у коме се учекици, поред ва-
спитавања, и хране, пансион; алумнеум.
алуминиј(ум) (лат. а1шпеп стипса) хем. еле-
мент атомске масе 26,98, редни број 13,
знак А1, метал по бо]И и сјају стоји између
сребра и платине, тврђи од цинка а мекши
од бакра, тегљив и кован, у техници веома
у употреби због мале специфичне тежине;
алуутн.
сат.
алувкрати (лат. 1ипа месец) пристати летели-
цом на Месец, слетети на Месец.
алфа (грч. а1рћа) прво слово у грчкој азбуци;
фиг. почетак; алфа и омега (сс, ш) прво и
крај нечега, све и сва; алфа-зраци в р т а
радиоактивних зрака, потичу из атомског
језгра радиоактивних елемената у тзв.
процесу алфа-распада; састављени су од
два протона и два неутрона, односно језгра
атома хелијума (алфа-честице).
алфабет (прва два грчка слова а1рћа, 1зе1а)
грам. латинска или која друга слова, осим
ду; алфабетски ред ред слова какав је у
алфабету, тј. а, Б, с, с1 . . .
алфабетар (грч. а1рћа а, ће*а б) 1. списак
израђен алфабетским редом; 2. почетник у
читању и писању; 3. фкг. почетник у чему
(у некој науци, вештини, занату и др.).
алфа-зраци в. под алфа.
алфевид металиа смеса од 60 делова бакра,
30 делова цинка и 10 делова никла, гал-
ванским путем посребрено ново сребро;
назив по проналазачу, фр. хемичару Ал-
фену.
алфитомантија (грч а1рћКоп јечмена пре-
крупа, Јечмено брашно, тап1е!а) гатање у
јечмено брашно.
ал фреско (итал. а1 Л-евсо по свежем) слик.
сликано посним бојама по свеже малтери-
саном зиду.
маварска краљевска палата у Гранади,
најславнији споменик маварске архитек-
туре.
алхемија (арап. а1-^шиа) назив за најстарију
хемију, нарочито код Арабљана; доцније, у
Европи средњег века: ненаучно бављење
хемијом; тобожња вештина прављења зла-
та; алхимија.
алхидада (арап. а1-ћасЈа1) тех. покретни
лењир, део нонијуса, за мерење углова.
алхимија (арап. а1-цтпа) в. алхемија.
алхимист(а) (арап. а1-^ш11а) онај који се бави
алхимлјом, онај који прави злато вештач-
ким путем; тајаиствени средњовековни
научењак.
алциора (лат. аШога) в. алтиора.
 36
алчак (тур. а1^ак ниског раста) никакав чо-
век, лопов, варалица, препредењак.
алџамија (арап. а1-&апи) велика мухамедан-
ска богомоља.
амабиле (итал. атаћПе) иуз. љупко. умилно,
нежно; амабилменте, амореволе, аморозо.
амабилменте (итал. атаћИтеп1е) муз. в. ама-
биле
амагазинажа (фр. е т т а ^ а к т а д е ) смештање у
магазин; такса која се плаћа за лежарину
у магазину.
амагачинирати (фр. е т т а ^ а з т е г ) смештаги
у магазин, оставити на чување.
Амадис (фр. АтасИз <1е Оаи1е) лит. јунак
једног великог старофранцуског круга
прича; фиг јунак из романа, љубавник који
се понаша као витез.
амазезис (грч. а-, тав&отај жваћем) мед.
немогућноет жвакања хране.
амазон (грч. Атагоп) от. женско одело за
јахање, амазонско одело.
амазоике (грч. а- не, без, тагбз дојка,
Атагоп) шгт. „оне које немају дојки", ле-
гендарне храбре становнице женских
држава у којима се нису трпели мушкар-
ци, сем уколико је било потребно ради
обнављања женског становништва. По
причи, њима је у детињству спаљивана
десна дојка да би лакше могле руковати
луком и стрелом; биле су веома ратоборне,
храбро су браниле своју државу, чак и
правиле упаде у туђе землл и вршиле
освајања. У овоме миту сачувани су траго-
ви који указују иа постојање држава са
гинекократским режимом, тј. са владави-
ном мајке и жене; фиг. јунакиња, ратобор-
на жена, јунак жена, мушкобања, смела
јахачица.
амазонско одело сп в. амазои.
амајлија (тур. ћатаИ, ћатаућ) амулет, тали-
сман; предмет који сујеверни људи носе
стално са собом да их тобоже штити од
зла, хамајлија.
амаксофобија (грч. а т а х а кола, рћбђов) мед.
страх од вожње.
амалгам (арап. грч. т а 1 а § т а олакшавно
средство. та1аввет омекшати) хем. спој,
слитина, легура живе са другим металима,
нпр. са калијумом, натријумом, бакром,
златом. сребром и др.
амалгамацмја (нлат. ата18ата(;ш) хем. спа-
јање метала са живом; фиг. стапање.
амалгамирати (арап. агта^ап, грч. та1а$бет
омекшати) хем спојити са живом, слити
живу са другим металима (в, амалгам); фиг.
здружити. тесно стопити (у једно).
амалгамисати (арап. агта^ап грч. та1а8кет)
в. амалгамирати.
амалин (арап. ђ а т т а 1 , тур. ћата1) носач
терета.
амам (арап. ђ а т т а т , тур. ћ а т а т ) турско
купатило с парењем.
амандин (фр. атапсИпе) бадемов сапун.
амбасада
амандирати (фр. атепдег) побољшати, по-
бољшавати, поправити; предложити изме-
ну или допуну законског предлога.
амавдман (фр. атеп<3етеп1) додатак већ го-
товом законском предлогу којим се тај
предлог допуњује или поправља; побољ-
шање, поправка.
аманет (тур. етапе*) препорука, окрил>е, бе-
збедност; поверење, чување, завет, све-
тиња; предмет који се даје на чување,
остава.
а манко (итал. а тапсо) трг тражење предуј-
ма, предујам, потраживан»е; губитак, ма-
њак, дуг.
амаис-амевс (лат. атапк-атепв) који је
заљубл.ен, будала је.
амантман (фр. е т т а п с ћ е т е п ! ) отк. прила-
гођавање делова целини.
амара (лат. атага) пл. фарм. горки лекови,
горка средства.
амаравт (грч. атагап1о8 неувенљив) бот. кра-
суљак, јужноамеричка биљна врста чији
цветови задржавају своју боју и када се
сасуше.
амарела (итал. атагеПа, лат. атагиб горак)
бот. врста вишње која се одликује својом
крупноћом и накиселим укусом вина.
амарин (нлат. атаппшп) хем, горка материја.
амариња (егиоп.) данашњи званични држав-
ни језик у Етиопији, иначе језик влада-
јућег и најкултурнијег етиопског племена,
Амхараца.
амартија (грч. атагМа) грешност. нечистота;
кривица трагичних јунака; хамартија.
амарулентан (лат. атаги1еп!ш) горак, пун
горчине.
амасирати (фр. атаззег) гомилати, нагоми-
лати, нагомилавати, накутшти.
аматер (фр- ата1еш\ лат. ата1ог који воли)
онај који се бави нечим, нпр. науком,
уметношћу, вештином итд., из љубави, а
не професионално, дилетант, љубитељ.
аматија (грч. ата1Иа) незнање, необразова-
ност.
аматриса (фр. а т а М с е , лат. ата1пх) љуби-
тељка, пријатељица уметности, аматерка.
амаурозис (грч. атаигокхз замрачење) мед.
замрачавање вида; црна мрена у очима,
слепило, елепоћа.
амауротачан (грч. а-таигов мрачан, таман)
болестан у очима; слеп.
амбажура (фр. етћоисћиге) муз. писак на
горњем делу лименог дувачког инструмен-
та; у ширем смислу: усник код свих дувач-
ких инструмената у којем се тон ствара
треперењем усана.
амбалажа (фр- атћа11а§е) паковање. упаки-
вање; прибор за паковање, еаргаја; награ-
да за паковање, паковарина,
амбасада (фр. атвакзаде, лат. атђас^ш слу-
га, клетвеник) посланство, представииш-
тво неке стране земље у једној држави;
стаииште амбасадора.
амбасадор 37
амбасадор (фр. атђа5за<1еиг) посланик нај-
вишег ранга, опуномоћени представник
једне државе код друге државе.
амби- (лат. атћо) предметак у сложеницама
са значељем: и један и други, оба, обадво-
јица, обоје.
амбивалевтан (лат. аплЉо обоје, Уа1еге вре-
дета) који има двојаку вредност.
амбивалевција (лат. аггЉо обоје, уа1еге врс-
дети) псих. двострука привлачност; исто-
времена појава душевних осећања (нпр.
љубав и мржња) према истој особи.
амбигвитет (лат. аткм#ш1ак) двосмисленост,
двосмислица •
амбидекстер (нлат. атћ1сЈех1ег) дешњак у обе
руке, човек који се подједнако служи и
десном и левом руком; фиг. лицемер, онај
који живи по начелу: помози бог, чаршијо,
на све четири стране.
амбидекстеритет (влат. ат1нс1ех1ег]1а«) де-
шњаштво у обе руке, подједнака способ-
ност у служењу десном и левом руком; фиг.
лицемерство.
амбијенат (лат. аткпге обилазити; опкољава-
ти) средина, околина, друштво у коме неко
живи и ради.
амбијент (лат. атМепв) онај који обилази и
моли за место или рад; молилац.
амбиологија (лат. а т ћ о оба, грч. 1о^1а) дво-
смислен израз, двосмислица.
амбилоквија (лат. а т ћ , 1<ХЈШ говорити) дво-
смислен говор.
амбирати (лат. атвц-е) тражити службу, оби-
лазити некога и молити за место; ићи за
чим, тежити за чим.
амбис (грч. атђувзов) бездан, понор, прова-
лија; фиг. пропаст.
амбиокада (фр. епЉивсасЈе) заседа, бусија.
амбитус (лат. атћНиз) обилажење; тражење
чега, нарочито недозвол>еним начином, пу-
тем подмићивања и сл.; покривен ходник
око цркве; оптицај, кружна путовања.
амбиција (лат. атћШо) частољубл>е, сла-
вољубље, тежња за нечим, стремл>ење
чему.
амбициозан (лат. атћШовик) частољубив,
елавољубив.
амбл (фр. апЉ1е) јах. раван ход коња.
амблем (грч. е т Ш т а , фр. етМбте) знак;
знамење, обележје, симбол; емблем.
амблијафија (грч. атћ1у8 туп, слаб, арће
пипање) хед. неосетллгаост, слабост чула
гошања.
амблиопија (грч. атМув, 6р8, орбз вид, око)
мед. слабовкдост.
амблозис (фч. атМозш побачај) *ед. в. ам-
блома.
амблома (грч. атћ16та побачај) мед. побаци-
вање, побачај, абортус; амблозис.
амблотика (грч. атМббко побацити) пл. мед.
средства за изазивање побачаја; абортива.
амбо (лат. а т ћ о оба) у томболи: погодак два
броја, од пет, у истом реду једне томболске
карте.
амеблирати
амбовокласт (грч. а т ћ б п катедра, предикао-
ница, к1ахЈ8 ломљење) противник црквене
музике.
амбра (арап. 'апћаг, тур. атвег, сскр.
атђага) мирисна смола којом на Истоку
каде собе и коју пуше са дуваном.
амбрасирати (фр. етћгаввег) загрлити, обгр-
лити, целивати, пољубити; вој. довести
између две ватре.
амбрел(а) в. амрел.
амбринирати (фр. етћгишг) слик превући
тамном бојом, потамнити.
амброзија (фч. атћгок^а) мит. јело које даје
бесмртност, храна вишњих богова; фиг.
јело које окрепљује, изврсно јело; уп. нек-
тар.
амброзијски (грч. атћг6з1в) боговски, који
припада боговима, натприродан; божан-
ски, диван.
амброид (арап. 'апћаг, сскр. атћага мирисна
смола, грч. еМов изглед) пресован ћили-
бар, који се добива у крупним комадима
тако што се велики број ситних комада
ћилибара под великим притиском и на
високој температури слије у једну масу.
амбротипи пл. фотографије на стаклу које
штити лак и друга фина стаклена плоча.
амбулавт (лат. атћи!аге ходата, атћи1апв)
трг. лице које ее бесправно бави трговач-
ким посредовањем.
амбуланта (лат, атћи1апИа) мед. покретна
ИЛИ пол>ска болница; болесничка станица,
установа за пружање прве и хитне помоћи.
амбулантни (лат, атћи1ап8, атђи!аге ходата,
ићи) путујући, покретни; несталан; амбу-
лантни болесник болесник који не мора да
лежи у постељи, него долази лекару на
лечење; амбулантна пошта путујућа, же-
лезничка пошта.
амбуланиа, амбуланција (итал. атђи1апга,
нем. Атћи1ап2) в. амбуланта.
амбулаторија (лат. аткшШопа) мед установа
где се прегледају и лече болесних^! који не
морају да леже у постељи, него долазе на
лечење по потреби.
амбуста (лат. атћиз1а, атктгеге огарета,
опалити) пл. мед. опекотине.
амбушман (фр. етћоисћетеп!) уток, ушће
(реке); отвор кланца ИЛИ теснаца; вој. уста
топовске или пушчане цеви; шуз. дулац,
писак на рогу, свирали итд.
амвон (грч. а т ћ о п избочење на штиту) у
православној цркви: узвишено место
испред олтара, на солеји, са кога се читају
Свето писмо (апостол и еванђеље), моли-
тве, проповеди и помени; амвон симболич-
ки представља камен који је анђео одвалио
са гроба Христовог.
амеба (грч. атоЉе промена) зоол. микроско-
пом видљива животињица (једноћелијски
организам) која стално мен>а свој облик.
амеблирати (фр. аттеик>1ег) кућу снабдети
намештајем, кућу наместити потребним
стварима.
амебни 38
амебни (грч а т о Л е промена) ко]и потиче од
амебе, проузрокован амебама
амебоидно кретање зоол кретање ћелиЈа у
човечЈем телу помоћу псеудопода, названо
по томе што ]е на]пре виђено код амеба
амелиорација (нлат атећога1ш) побољ-
шање, побољшавање, поправљање, доте-
ривање, нпр земљишта, имања
амелиорирати (лат тећог бољи, фр
атбћогег) побољшати, побољшавати, по-
правити (земљиште)
амен (хебр атеп) в атт
аменија (грч а-, т е п месец) хед в аменореа
аменоманија (грч а-, теп, тап^а) мед душев-
ни поремећа] код жена као последица из-
оста]ан»а месечног прања
аменореа (грч а-, теп, гћеб течем, цурим)
мед иадстајање женског месечног прања;
амениЈа
аментес мит реч КОЈОМ су стари Египћани
називали подземни свет
аменција (лат атегШа) мед лудило
аменција актива (нлат атепиа ас11Уа) мед
нагло лудило
аменција окулта (нлат атегНт осси11а) мед
потајно, скривено лудило
аменција парциалис (нлат атегЉа раг11а118)
мед делимично лудило
аменција сенилис (нлат атеп(ш зетћб) мед
старачка слабоумност
аменција симплекс (лат а т е п ћ а 81тр1ех) мед
Једноставна, општа душевна слабост
американ (фр а т е п с а т е ) отворена кола на
четири точка, врста платна
американизирати (фр атепсашвег) поаме-
ричити, поамеричавати
америкавизми лл особености енглеског јези-
ка КОЈИМ се говори у Америци
американка агр 1 врста винове лозе, 2 врста
кошнице америчког типа, 3 врста лубе-
нице
америци)(ум) Хех хемијски елеменат, знах
Ат, редни броЈ 95, атомска маса 243;
припада групи транс-урана, вештачки на-
прављен 1946 год
аметаболан (грч а- не, без, те!ађо1е промена,
преобража]) КОЈИ се не мења, непроме-
нљив, аметаболни инсекти зоол ИНСРКТИ
ко]и нису подложни метаморфози
аметаболија (грч а-, те4аћо1е) биол развитак
инсеката у коме младе јединке у потпуно-
сти личе на одрасле облике и не показу]у
никакве видљиве знаке преображаја
аметаболичан (грч а-, те!аћо1е ) биол КОЈИ
ни]е подложан метаморфози, непромен-
љив
аметист (грч а-, т^1ћу81о8 КОЈИ де]ству]е
против пиЈанства) драги камсн љубичасте
боЈе (по веровању старих Грка чува од
гоцанства)
аметиста (грч а-ш61ћу81:оз) пл мед средства
ко]а спречаваЈу пи]анство
аметодмст (грч а-теОшЉкбз) она] КОЈИ ради
без реда и ненаучно, ошљар
аминокиселине
аметодичан (грч а-те1ћос11кб8) КОЈИ ни]е ра-
ђен по ]едном утврђеном реду, плану, не-
научан, КОЈИ ]е без реда и начела
аметрија (грч а-гаеМа) неравномерност, не-
еразмерност, неЈеднакост, неправилност
аметричан (грч а-теШа) неравномеран, не-
сразмеран, неЈеднак, неправилан
аметропија (грч а-т^1гоп, бр8 вид, око) меш
за]еднички назив за кратковидност и дале-
ковидност ока, мана ока у преламању
светлости
амигдалин (грч ату@(1а1оп бадем) бадемова
горчина, гликозид у горком бадему, Језгру
шљива, кајс-ИЈа, бресака, трешања; отро-
ван
амигдалитис (грч ату^сШе бадем) мед за-
паљење краЈника
амид (нлат атк1а) хем амони]ак ЧИЈИ ]е
водоник заменила киселина
амидин (нлат аписЈа) ™ унутарњи главни
састо]ак зрнца скробног брашна
амизантан (фр атизап!) забаван, занимљив,
пријатан, разонодан
амизета (фр атшеНе) забавица, разонода,
играчка, ВОЈ врста лаког пољског топа
амизирати (фр атшег) забављати, занима-
ти, увесељавати, разонођавати
амикабили модо (лат агтсакић тодо) на
при]атељски начин, на леп начин
амикабилис композицио (лат агтсакићк
сотровгио) прав при]атељски споразум,
пријатељска нагодба
амикалан (лат аписш пријатељ, агтсаћз)
при]атељски, другарски
амиксија (грч а-, т у х а слуз) кед недостатак
(или" немање) слузи
амилацеа (нлат ату1асеа) пл фарм лекови
КОЈИ садрже у себи скроб
амилоза (грч ату1оп скроб) хем органско
једињење С в Н 10 О 5 , или многогубо тога, кед
в амилоидна дегенерациЈа
амилоидна дегенерација мед скупљање бе-
ланчевине између ћелиЈа свих органа, на-
рочито слезине, Јетре, бубрега и црева,
КОЈИ услед тога постаЈу неспособни за оба-
вљање СВОЈИХ функциЈа
амилум (лат ату1шп, грч ату1оп) хем скроб,
штирак, скробно брашно
амиметичан (грч а-т1те1он) неподражљив
амимија (грч а-, т^тезж подражавање) мед
неспособност играња цртама лица код обо-
лелих од мозга
амин (хебр атеп) тако нека буде! реч КОЈОМ
се обично завршавају молитве, отуда рећи
амин прнтзести кра]у, завршити; амен
амини хем општи назив за деривате амовдца-
ка КОЈИ настају заменом атома водоника
оргаиским радихалима
аминокиселиве «•« органске киселине ко]е
настазу као кра]њи производи разлагања
беланчевина у варењу, неопходне су за
изградњу организма и за нормалне живот-
не процесе
аминтерије 39
аминтерије (грч. атупб браним, одбрањујем,
нлат. атуп1епа) пл. мед. заштитна средства,
лекови који служе за предохрану.
амиотрофија (грч. а-, тув мишић, 1горће
исхрана) мед. веома тешка и неизлечива
дечја болест, као последица тешких про-
мека у ртењачној мождини.
амиранте (шп. апигап1е) врховни заповедник
сувоземне и поморске војне силе у Шпа-
нији.
амисија (лат. аппзнш) губитак, губљење.
амитоза (грч. атуШЗ парам, раздирем) биол.
директна деоба једра у животињској или
биљној ћелији.
амитотичан (грч. атуНб парам, раздирем)
биол. код кога постоји амитоза.
амиџа (тур. аписа, атса) стриц; фиг. старац,
Деда.
амнезија (грч. а-, тпек15 сећање) мед. кратко-
трајан, дуготрајан или сталан, делимичан
или потпун губитак способности сећања.
амнестија (грч. атпевОа заборављање) прав.
предавање забораву неке кривице и пот-
пун опроштај казне коју та кривица по-
влачи.
амнестика (грч. атпевШсе) способност или
вештина заборављања непријатних дожи-
вл»аја и успомена.
амвестирати (грч. атепез^б заборавити) по-
миловати, опростити казну, предати забо-
раву кривицу.
амниколист(а) (лат. атшсо1а) становник по-
крај реке.
амвион (грч. атпб8 јагње) мед. водењача,
веома нежна и провидна марамица од
љуспастих ћелија која сачињава унутра-
шњи овој око зачетка у материци, коју
одваја од зачетка тзв. амннонова вода.
амвитис (грч. атпбз) мед. запаљење водења-
че, амииона.
амок (мал.) необична и страшна врста луди-
ла код малајских урођеника које се
испољава у нагону за убијањем (клањем)
свих без разлике које такав лудак у свом
трчању сретне.
Амон (хебр. Атоп, грч. А т т б п ) мит. главно
божансгво старих Египћана, које су пред-
стааљали са овнујским роговима; симбол
стваралачке снаге и рађања.
амониемија (грч. а т т о т а к б п амонијак, ћа1-
т а крв) мед. тровање крви амонијаком.
амонијак (грч. а т т б т а к б п , лат. 8а1атто-
тасиз) хем једињење азота и водоника,
безбојан гас, љутог и непријатног мириса
који изазива сузе, отрован и нагриза кожу
(назив по Амонији, област у Либији, која је
добила име по ег. богу Амон-у).
амониј(ум) (лат. атошшп) хем. једињење азо-
та и водоника, као саставни део нишадора
и др. сложених једињења.
амовити (хебр. Атоп, грч. наставак -Неб,
нлат. согпи А т т о т Б Амонов рог) геол
попут овну]ских рогова савијене окамено-
тине једне изумрле врсте главоножаца; уп.
Амои.
ампатман
Амор (лат. Атог) мит. бог љубави, радости и
шале код старих Римл>ана (одговара
грчком Еросу); фиг. љубав.
аморалав (лат. а-, тоз, т о п в обичај) који је
без морала, који не зна за морал, безмора-
лан.
аморализам (лат. а-ток, тог15) фил безмо-
ралност (овако је немачки филозоф Ниче
назвао своје етичко схватање, које одбацу-
је дотадањи морал).
амор вивцит омнија (лат. атог утсН отша)
посл. љубав све побеђује, љубав је јача од
свега.
амореволе (итал. атогеуо1е) муз. в. амабиле.
аморети (итал. атогеШ) пл. слике малих
богова љубави у старој римској уметности
и уметности ренесансе и новог доба: л>упки
ликови крилате дечице забављене разним
пословима; аморити.
аморити (лат. атог љубав) в. аморети.
аморозо (итал. атогово) 1. муз. в. амабиле; 2.
љубавник, заљубљени.
аморс (фр. атогсе) мамац, ваб (за дивљач);
барут за попрашивање, попрашљач; кап-
сла за паљење мина; грађ. зупчаста ивица
зида.
аморсирати (фр. атогсег) метнути мамац,
вабити, мамити; потпрашити, потпраши-
вати (пушку), ставити капслу.
амортизација (нлат. атоШваУо) 1. постепе-
но, по законом утврђеном плану извођено
враћање дуга, нарочито државних зајмо-
ва; 2. судски поступак којим се изгубљене
хартије од вредности и документа оглашу-
ју за неважеће (мортификација); 3. посте-
пени отпис вредности инвестиране имови-
не; 4. отуђење непокретног имања из све-
товних руку и предаваље цркви („мртвој
руци"); амортизман.
амортизер, амортизатор (лат. атогИкаге) техн.
справа за ублажавање потреса (обично код
моторних возила).
амортизирати (нлат. атогИзаге) 1. отплаћи-
вати, враћати неки дуг постепено; 2. изгу-
бљену хартију од вредности или документ
судским путем огласити неважећим; 3.
продати или уступити имање цркви
(„мртвој руци"); амортирати.
амортизман (фр. атогИззетеп!) 1. в. аморти-
зација; 2. арх. украс на врху грађевине.
амортизовати (нлат. атогИваге) в. амортизи-
рати.
амортирати (фр. атогЦг) в. амортизирати.
аморфан (грч. а-, тогрће облик) безобличан,
наказан; иии. безобличан, некристалисан;
супр. кристалан.
аморфизам (грч. а-тогрћов) безобличност,
наказност; тт. безобличност, некристал-
ност; супр. кристалност.
аморфија (грч. а-, тогрће) безобличност,
наказност.
ампатмав (фр. етра^етеп!) отк. сликан>е
дебелим слојем боја.
ампелографија
ампелографија (грч атре1оз чокот, вино-
град, ^гарћш) наука о врстама винове лозе
и грожђа
ампелургија (грч атре1игша) виноградар-
СТВО
ампер физ Јединица за мерење Јачине елек-
тричне струзе, названа по славном франц
математичару и физичару А Амперу
(1775—1836) Јачина струЈе ко]а пролазећи
кроз два праволиниЈска паралелна про-
водника на међусобном одстоЈању7 од 1 т
узрокује између н>их силу 2Х10~ њутна
амперметар (фр Атр^ге, грч те!гоп мера)
физ технички иструмент за мерење Јачине
електричне струзе, галванометарчиЈа ска-
заљка непосредно, на ЈедноЈ скали, показу-
]е бро] ампера КОЈИ протичу кроз калем
жице
ампир (фр етриге) царство, царевина, наро-
чито француска за време Наполеона I и
Наполеона Ш, ампир-стил стил француске
уметности за време Наполеона I, КОЈИ ]е
подражавао стару римску уметност из до-
ба царева
ампиранс (фр етрггапсе) трг попуштање или
погоршавање квалитета робе, штета на
броду
амплективав (нлат атр1ес11Уиз) КОЈИ обухва-
та обухватан
амплијатив (лат атрИа^уш, атрЦаге по-
већати, проширити) веома висок степен
нског сво]ства или неке особине, за разли-
ку од суперлатива, наЈвишег степена
амплијација (лат атрћаге проширити) ши-
рење, проширивање, прав одгађање судског
процеса о чидем се предмету ЈОШ не може
донети пресуда, израда неког акта у ду-
пликату ради боље сигурности
амшштуда (лат атр]Цис1о обимна величина,
ширина) геогр лук на хоризошу између
изласка и заласка сунца, пространост, физ
наЈвеће удаљење од равнотежног положа-
]а, метеор највећа разлика у ваздушном
притиску, рет начин изражавања надугач-
ко и нашироко
амплификативаи (нлат атр11ћса11\а1з) про-
шириван, КОЈИ проширузе, КОЈИ увеличава,
увеличаваЈући
амплификација (лат атрИАса^ш) прошири-
вање, проширење, развијање, разграња-
ван>е, поЈачавање. увеличавање, разрада,
шира обрада, исцрпно говорничко изла-
гање
амплификовати (лат атрћћсаге) в ампли-
фицирати
амплифицирати (лат атрЦћсаге) прошири-
ти, проширивати, развити, развиЈати, раз-
гранати, разгранавати, опширно излагати,
изложити, увећати, увеличати
амплоаје (фр етр1оу^) службеник, нижи чи-
новник, намештеник, помоћник, калфа
ампортирање (фр етрог!ег) ВОЈ заузимање,
отимање, освајање
40 амфиблестроида
ампортирати (фр етрог1ег) ВОЈ отети, заузе-
ти, ОСВОЈИТИ, анпортирати се, планути ра-
срдити се, жустрити се
ампула (лат атриНа бочица) испупчена, бо-
каста бочица за маст уље, белило, цркве-
ни суд у коме се држи вино и вода за
причешћивање (у католичкоЈ цркви), анат
бокасто проширење на цевкастим органи-
ма, нпр на по Једном кра^у полукружних
канала ува итд , тех стакло електричне
сиЈалице
ампуле (лат атриИае) пл надуте, бомбасте
речи, разметања
ампутација (лат атри1а1ш одсецање) мед
потпуно одвајање, одсецање рањених, раз-
мрсканих, опал>ених и уопште неизлечи-
вих делова тела, фш потпуно и насилно
одваЈање Једног дела од неке целине
ампутирати (лат атри1аге одсецати) чед
ОДВОЈИТИ, одсећи, фиг отцепити, насилно
ОДВОЈИТИ
амрел, амрела (итал отћгеИо) рачуни ШТИТ
од кише и сунца, кишобран, сунцобран,
амбрел, амбрела
амузија (грч атиаЈа) ненаклоност муза,
оскудица у смислу и осећању за оно што је
уметничко и лепо, необразованост
амузичан (грч атш1а) КОЈИ не ужива љубав
муза, ТЈ КОЈИ Је без смисла и осећања за
оно што ]е уметничко и лепо, непеснички,
необразован
амулет (лат ати1е1шп) амаЈЛИЈа, предмет
КОЈИ тобоже има чаробну моћ да штити од
болести и сваке друге несреће, због чега га
су]еверни људи носе гтално са собом,
обично на врату
амундизам (грч а-, лат т и п д ш свет) фил
схватан>е по коме само бог ПОСТОЈИ, а свет
не ПОСТОЈИ, бог ]е апсолутни дух, а свет Је
само треперење, игра тога духа
амурета (фр атоигеИе) мала, пролазна љу-
бав, љубав без страсти
амфи (грч атрћ!) предл око около, унаоко-
ло, у сложеницама с обе стране, са свих
страна, на оба начина
амфибија (грч атрћ1, ђшх живот) ВВИЈ авион
снабдевен и точковима и чамцима, те тако
способан да узлеће и да се спушта и на
суво и на воду, т амфибиЈв
амфибије (грч атрћЉшв КОЈИ живе на суву
и у води) пл зоол водоземци
амфибијски (грч атрћлћкж) водоземски, фиг
дво]ак, превртллв
амфибиолити (грч атрћЉшв, ЦШок камен)
пл окамењени водоземци или њихови поје-
дини делови
амфибиолог (грч атрћЉшз 168О5) зоол онаЈ
КОЈИ се бави проучавањем амфибиЈа
амфибиологија (грч атрћЉ1ое. 1о^(а) наука
о амфибиЈама
амфиблестродитис (грч атрћ1ђ1е81гоп мре-
жа) мед запаљење мрежњаче ока
амфиблесгроида (грч атрћ11з1е51ге1с1е8 мре-
жаст) анат мрежњача ока
анагнориза
анагаориза (грч апавпбгшв) поновно пре-
познавање (рођака, пријатеља) као састав-
ни део старогрчке драме
анагаости (грч апа-(*по81е8) пл образовани
робови или слободњаци код старих Грка и
Римљана КОЈИ су служили као читачи или
предавачи по бољим кућама, у старије
хришћанско време они КОЈИ су, за време
службе, читали поједине главе из Св пи-
сма
анагаостици (грч апа-§поз1е5) пл трагични
песници КОЈИ су сво]а дела писали само за
читање, а не за приказивање
анагога (грч ап-а§6) уздизање, свођење на
нешто општиЈе или духовно, алегорично
тумачење Библи)е (уп анагогиЈа), мед ка-
шљање крвљу бацање крви
анагогија (грч ап-а^б узводим) таЈНИ смисао,
алегорично значење, одушевљење, узди-
зање духа апстрактном размишљању и сл
анаграм (грч а п а ^ г а т т а ) наЈпре обратно
читање Једне или више речи, нпр роб ]е
анаграм од бор, мирор, Рим, загонетка која
се састо]и у томе што се слова Једне речи
напишу различитим редом, реч направље-
на премештањем слова друге речи разли-
читог значења
анаграф (грч апа-^гарћб напишем) справа
коЈа, ради поновног отиска и умножавања,
пише обратно
анаграфа (грч апа-^гарћб) мед пропис лека,
рецепт
анадема (грч апасЈета) главни украс на
краљево] глави, в диЈадема
анадиплоза (грч апа-с!1р16о УДВОЈИТИ, удво-
стручити) удваЈање, рет понавл>ање речи,
реторска фигура ко]а се састоЈи у томе
шго се наредна реченица почиње речима
коЈима ]е претходна завршена, мед удва-
]ан>е напада грозничних болести
анадоза (грч апа-с1о818) физиол сразмерна
подела сокова и хране целом телу, варење,
пробава
анаеробе (грч апа, аег ваздух, ћш5 живот) пл
зоол бактери]е ко]е могу живети без кисео-
ника, клице ко]е се могу развиЈати и раз-
множавати тек кад им се отклони кисео-
ник
анаеробиовти (грч ап-, аег, ђ(о5 живот) пл
•зоол в анаеробе
анакалиптерија (грч апа-ка1ур1о откривам) анактеза (грч апак1еб15) мед окрепљење, оз-
свечано скидање вела са младе
анакамптерија (грч апа-катр1о савиЈам, анакуза (грч апа, акиб чујем) мед глувоћа
скрећем) склониште за сиротињу, обично
поред цркава и манастира
анакамптика (грч апа-катр(б) опт наука о
добиЈању свеглости катоптрика, акуст нау-
ка о одбиЈању звука
анакамптичан (грч апа-катр16) одбојни, ко-
ЈИ одбија (светлост, звук)
анакатабат (грч апа ка1а одозго доле, ћ а т о
идем долаЈим) метеор успостављање равно- осећања бола, аналгиЈа
теже међу слојевима ваздуха када, при аналгетик (грч ап- а1воз бол) мед средство
дувању Јаког ветра, велика количина ваз-
духа по]ури одоздо навише, онда се иста
42 аналгетик
толика количина спушта из висине к зе-
мљи
анакатарзис (грч апа-ка1ћа(гб очистим) мед
чишћење груди од слузи, искашљавање
ааакатартика (грч апа-ка1ћа!гб) пл мед сред-
ство за чишћење груди од слузи, анака-
тартична средства
анакефалеоза (грч апа-керћа1а1бб поновити
у главним тачкама, сЈединити у целину)
здруживање у целину, кратко понављање
нечега, рекапитулаци]а
анаклаза (грч апа-к1а818 преламање) опт
преламање светлосних зракова
анакластика (грч апаМазкж преломл>ен) опт
наука о преламању светлосних зракова,
диоптрика
анаклиза (грч апа-кИпб наслонити се) мед
наслањање леђима, полулежећи положа]
болесника
анакојноза (грч апа-котбб саопштита коме
што оцене ради) заједничко саветовање и
договор, споразумевање
анаколема (грч апа-ко11аб налепити) мел
маст за зарашћивање рана
анаколут (грч апако1и1ћоп) грам в анаколу-
ти]а
анаколутија (грч апакоћхИпа недостатак у
вези, немање везе) грам недостатак у пра-
вилности реченичне конструкци]е КОЈИ на-
ста]е услед изненадне промене или преки-
да нарочито после дужих уметнутих рече-
ница, или услед изостављања речи, ко]е се
онда мораЈу по смислу допунити, анако-
лут
анаколутичан (грч апакб1и1ћов) неправилан,
без везе
анаковда зоол надвећа зми]а тропске Аме-
рике
анакреонтика (грч Апакгебп) песме испева-
не у духу и стилу Анакреонта, с тематиком
о пролазности живота и о уживан>у у вину
и песми
авакреонтичари пл група немачких песника
XVIII века КОЈИ су, по угледу на Анакреон-
та, певали љупке, каткада и фриволне
песмице
анакриза (грч апакп818) испитивање, прет-
ходна истрага
анакруза (грч апакгши) метр наглашавање,
ударање гласом на слог
дрављење
услед обољења слушног живца
анакуфизма (грч апакирћита дизање, по-
дизање) телесна окретност ко]а се стиче
вежбањем
аиалан (лат) КОЈИ се односи на анус, амат
чмарни, анални отвор задњи отвор црева
аиалгезија (грч апа^езш) кед безболност,
неосетллвост, престанак (или губитак)
за ублажавање односно сузби]ање осећаЈа
бола
аналгија 43
аналгија (грч ап-, а1^оз бол) мед в аналге-
зи]а
аналдија (грч ап-, аИа1пб потпомажем, хра-
ним, зачам) мед престанак растења и ра-
звијања, закржљавање
аналекта (грч апа1ек1а) пл одабрана штива
аналепсија (грч апа1ер51$, апа1атђапб по-
дижем, успостављам) мед оздрављење,
опорављање, Јачање
аналептика (грч апа-1атђапб) 1 мед наука о
поправљању здравља, 2 пд мед средства за
Јачање и окрепљење
аналептичан (грч апа1ер11кбз) освежаван,
окрепан, окрепљуЈући, освежавадући
анали (лат аппа1ез, аппив година) пл годи-
шњаци, летописи
ааализа (грч апа1у818) рашчлан>авање, раз-
глабан»е, разлагање целине на њене дело-
ве, логичва анализа разлагања по]ма у
његове ознаке, суда у његове делове, пси-
холошка анализа разглабање Једне пред-
ставе у њене елементе, приказ, оцена,
оцењивање, квалитативна анализа хш
одређиваље састоЈака неког тела, кванти-
тативна анализа хем одређивање састо]ака
]едног тела по њихово] тежини, мат стара
анализа доказивање неког става раш-
члањавањем на простиЈе ставове већ дока-
зане или као истините прихваћене, модер-
на анализа решавање проблема свођењем
њиховим на Једначине, супр синтеза
аналмзатор (лат апа1уба1ог) физ она] део
поларископа КОЈИ служи утврђивању
чињенице да ]е светлост поларизована
(огледало, Николова призма), уп полари-
затор
анализирати (грч апа-1уо) раставити, раста-
вљати, рашчланити, рашчлањавати, ра-
зложити, разлагати, разглабати нешто (у
његове наЈмање саставне делове), испитати,
испитивати потанко
авалмсати (грч апа-1уб) в анализирати
аналист(а) (лат аппа1ез) 1. летописац, писац
годишњака
аналист(а) (грч апа-1уо) 2. в аиалитичар
авалнстика (фр апаћвицие) рад на аналима,
летописима
аналхтика (грч апа1у1хке) теорија анализе,
вештина и метода рашчлањавања мисли и
поЈмова у њихове саставне делове, елемен-
тарна логика ко]а се бави појмовима, судо-
вима и закључцима
аналитичан (грч апа1у1дкб8) рашчлањаван,
КОЈИ рашчлањава, разглабан, КОЈИ разгла-
ба, КОЈИ ]е постао путем анализе, КОЈИ се
оснива на анализи, аналитичан суд онаЈ
КОЈИ се оснива на томе што се суб]екту
придаЈе предикат КОЈИ се у њему већ нала-
зи, ТЈ са њиме ]е идентично везан, нпр сва
су тела распрострта, аналитична дефини-
ци]а одређивање поЈма помоћу н>еговог
на]ближег рода и његове специфичне ра-
злике, супр синтетичан
аналитичар (грч апа1уик6$) филозоф, хеми-
чар и др КОЈИ се бави разглабањем, раш-
анамнеза
члањавањем на саставне делове (мисли,
тела итд), аналист(а)
аналитички (грч апа16п рашчлањавам,
разрешавам) КОЈИ се заснива на методи
анализе, КОЈИ се односи на аналитику,
аналитички Језици лингв језици у којима се
односи Једне речи према друтам деловима
у реченици изражаваЈу у наЈвећем брозу
случа]ева тзв аналитичким облицима, т]
облидама саставл.еним од више речи (нпр
српскохрв ножем — синтетички облик и
нем т11 (1ет Меззег — аналитички облик)
авалог (грч апа1о§оп сличан, одговараЈући)
лингв реч Једног Језика ко]а, семантички,
етимолошки, морфолошки итд , одговара
речи другог ]езика
аналоган (грч апа1о§о5) сличан, подобан,
сагласан, одговарајући, сродан, истоврсан,
КОЈИ одговара неком закону, правилу, тапу
или обрасцу
аналотизам (грч апа1о§1втоз) фил доказ
(или закл»учак) на основу сличноста
аналогизирати (грч апа-1о^2ота1) упореди-
ти, упоређивати, сравнити, сравњивати,
доказивати или закључивати на основу
сличности
аналогија (грч апа1о§1а) сличност, истовр-
сност, истоветност или сагласност у особи-
нама и односима, закључак по аналогији
лог закључак из појединачног или посеб-
ног о поЈединачном или посебном као
сличном, физичка аналогиЈа делимична
сличност између закона ]едне области по-
јава са законима неке друге области поЈа-
ва, ко]а доприноси да се те две области
уза]амно об]ашњава]у (Максвел)
аналогија јурис (нлат апа1о^1а Јип.ч) слич-
ност правна, сагласност са правним наче-
лима
аналогисти (грч апа1о^а) представиици
правца у класично] филологи]и КОЈИ су
аналогиЈу сматрали као природну тенден-
ЦИЈУ ко]а чува подударност између мисли и
говора
авалогичан (грч апа1о§оп) КОЈИ ]е у складу
са неким правилом, типом, обрасцем, сли-
чан, одговарајући, подобан
аналогон (грч апа1о§оп) сллчан или одгова-
рајући предмет (или догађаЈ), слично (или
одговарајуће) стан>е, аналогон рационкс
(нлат апа1о§оп гаиошк) нешто што одгова-
ра разуму, што ]е у складу са разумом
аналфабет (грч ап-, а1рћа, ђе!а) она} КОЈИ не
зна азбуку, ТЈ КОЈИ не зна ни читати ни
писати, неписмен, незналица
авалфабетизам (грч) неписменост
авамартезиЈа (грч ап-атаг1.е8{а) безгреш-
ност, непогрешност
авамартетичав (грч ап-атагШоз) безгре-
шан, непогрешан
авамвеза (грч апатпезгз сећање) фил Плато-
ново учење по ко]ем ]е душа преегзистова-
ла, раниЈе постозала у чистом стању и ту
стекла сво]е идеје, мед подаци ко]е боле-
анамнестика 44
сник да]е лекару о раниЈем стању свог
здравља пре садашње болести
анамнестика (грч апатпез13 сећање) фил
вештина сећања и памћења, јачање пам-
ћења
анамнестичан (грч апа-гттпенко сећам се)
КОЈИ се тиче сећања, КОЈИ припада сећању,
памћењу, анамнестична средства мед леко-
ви за јачање памћења
анаморфичан (грч апа, тогрће облик) ичо-
кренут, изопачена облика, наопак, иске-
жен, наказан, анаморфотичан
аваморфоза (грч апа-т6грћов18 преобража],
преиначење) преображај, физ по оптичким
законима унакажено нацртана слика не-
ког предмета, али тако да изгледа онако
каква треба да Је кад се гледа са извесне
тачке (оптичка анаморфоза), или одби-
Јањем од погодног огледала (катоптрична
анаморфоза) и кроз брушена стакла
(диоптрична анаморфоза), бот ненормално
преображавање услед изопачења или про-
мене у навици биљке
аваморфотичав в анаморфичан
анавас (нлат апапакка 5а1ша) бот Јужноаме-
ричка биљка са веома укусним и мири-
сним плодом тежине 3—4 к§
анандрија (грч ап-апсМа) немушкост, не-
мужевност, плашљивост, кукавичлук
анандричан (грч ап-апЉок) КОЈИ ]е без му-
шкости, плашљив, бот КОЈИ нема прашнич-
ких нити
ананеозија (грч апа-пеб515) подмлађивање
ананкофагија (грч апапке нужност, рћај»е1п
Јести) мед узимање хране по пропису, по
диЈети
анантаподотон (грч апап1арос1о1оп недовр-
шена реченица) рег прећуткивање заврш-
не реченице, нпр Ако ли не учиниш, —
видећеш шта ће ти бити
анантичав (грч ап-ап1ћез) бот без цвета,
КОЈИ ие цвета
анапест (грч апара181о8) метричка стопа од
два кратка и Једног дугог слога 1111—,
обрнут дактил, због чега се зове и анти-
дактилос
анапетија (грч апаре1ев раширен, отворен)
нед проширеност крвних судова
ашшлазис (грч апа-р1а58о преобразим,
уобличим) мед преображавање, наме-
штање сломљених костиЈу, поправљање
оштећених делова тела хируршким путем,
пластнчиа хирургиЈа
анапластика (грч апа-р1а5зб преобразим)
мед вештина наиештања сломљених или
уганутих КОСТИЈУ, покривање и уклањање
разних телесних недостатака хируршким
путем, пластична хирургиЈа
ашшластична средства лед средства ко]а се
употребљаваЈу и примењуЈу у анапла-
спгци
аваолероза (грч апар1его81к) допуњавање
замењивање изгубљених или оштећених
делова тела и удова
анархичан, анархички
анаплеротика (грч апа-р1егбо испуним) пл
мед средства ко]а помажу накнаду изгу-
бл»ених делова и стварање, растење меса
анаплеротичан (грч апа-р1егоо испуним) ко-
ЈИ помаже накнадно растење, КОЈИ допуњу-
]е замењуде
анапнеузија (грч апарпеизда) мвд дубоко ди-
сање, одушак, одмор
авапноика (грч апа-рпео) пл мед средства
коЈа помажу дисање, анапноична средства
аиапрозелит (грч апа, ргове1у1о8) она] КОЈИ ]е
поново обраћен у веру, КОЈИ ]е поново
задоби]ен за нешто
аваптиза (грч апа-р!уо испљу]ем) мед
испљување, искашљавање, избацивање
слузи
анаптиксис (грч апар(ук815 развитак, разво])
лингв уметање вокала између два сугласни-
ка (нпр српскохрватско ди]алекатско пар-
ви место први и с л )
анаптоза (грч ап-ар1б обесим) утученост,
погруженост
аиареа (грч апаггспа) мед пењање сокова,
нарочито крви, према горњим деловима
тела
ан аријср (фр еп агпеге) назад, уназад,
натраг, остраг, у одсуству, иза леђа
анармонија (грч ап, сћагтоп1а) муз в дис-
хармониЈа
анартрија (грч апа аЛћгоп уд) мед 1. недо-
статак (или немање) удова
анартрија (грч ап-, агЉгоп) 2. мед повећана
дисартриЈа, када болесник говори потпуно
неразумљиво, долази услед узетости ми-
шића за говор (Језиха, грла, ждрела, уса-
на, лица као последица мождане капље,
прогресивне и булбарне парализе)
анартрос (грч апа, аг1ћгоп) безудник, човек
ко]и Је толико угојен да му се више не
разазнају зглобови
анархизам (грч ап- агсће власт) безвлађе,
безвлашће, непризнавање ауторитета, ре-
да, дисциплине, самовоља, марксизму не-
при]ател>ска, малограђанска теориЈа за ко-
ЈУ ]е карактеристично свако порицање
државе и ко^а у свом концепту револуциЈе
негира стадоцум диктатуре пролетаријата,
организоване политичке борбе, и руково-
деће улоге пролетерске парти]е, оснивачи
су Прудон, Бакуњин и Стирнер
анархија (грч апагсћт) безвлашће, стање
друштва у коме потпуно престаје влада
закова и сваког ауторитета, фиг потпун
неред
анархист(а) (грч ап-агсћок без поглавара,
без вође) присталица мишљења да ]е по-
требно срушити постојећи државни и
друштвени поредак, човек КОЈИ иде за тим
да свим могућим средствима, без икаквих
обзира, сруши посто]ећи поредак и заведе
стање потпуног безвлашћа, уп анархнчан
анархистичан, аиархистички в анархнчан
авархичан, аиархичхи (грч ап-, агсће) ко]и
се односи на анархиуу хаотичан, несре-
ђен, неорганизован, недисциплинован
анархоидан 45
анархоидан (грч. апагсМа безвлашће, е т Љ
изглед) сличан безвлашћу (анархији).
анархоиндивидуализам (грч. а-, агсћоз, лат.
тсИуШишп јединка) покрет у оквиру анар-
хизма који развија тезу о отуђењу човека
и друштва, и његовом враћању својој људ-
ској природи на бази унутрашње побуне
против свих спољашњих притисака на
индивидуу које врше држава и право;
његово „ја" схваћено је као себично и
изоловано, па није имао много присталица
сем у САД; први теоретичар био је Макс
Штирнер (1806—1856).
анархосиндикализам (трч. а-, агсће, вупсШсов
застугашк) ситнобуржоаски опортуни-
стички правац у међународном синдикал-
ном покрету према коме радници треба да
се боре само за побаљшање свог положаја
без учешћа у политичкој борби.
анасарка (грч. апа, кагх месо) мед. кожна
водена болест.
анасеизам (грч. апа, зегктбв трус, земљотрес)
геол. својство земл>отреса код којих бивају
велика вертикална померања тла.
анасов (нлат. атзшп) бот. биљка из породице
штитара, чији се осушени плодови употре-
бљавају код нас, у Македонији, као зачин
за хлеб и опојна пића, нарочито ракију
(анасонлија).
анасонлија (нлат. атзшп) ракија у коју је
помешан, ради мириса, осушен плод ана-
сона.
анаспазис (грч. апа-арао извлачити) мед. в.
анаспазмија.
анаспазмија (грч. апа-зраб) кед. стезање же-
луца, грч желуца; анаспазис.
анастаза (грч. ап*81епи, апав<;а518 устајање)
ускрсавање, ускрснуће; мед. устајање из
болесничке постеље, оздрављење, опора-
вљење (реконвалесценција); умножавање,
преношење, нпр. бакрореза; тип. спремање
новог издања неке књиге тиме што се
префотографише раније штампани текст.
анасталтика (грч. апа-81е116 сузбијам) пл. мед.
средства за зауетављање крви.
анасталтичав (грч. апа-к!е116) који зауставља
крв, који засушује рану.
авастатичав (грч. апаз^аИкбб) који одводи
оно што је нездраво; који подмлађује, који
обнавља; преносан, преносни; помоћу пре-
фотографисања раније штампаног текста
припремљен за ново издање књиге.
анастигмат (грч. апа\ хИ^та тачка) опт. фото-
графски објектив од нарочито комбинова-
ног сочива који даје слике које све до
ивица показују велику оштрину.
авастигматичав (грч. апа, 511#та) опт. који
даје пуну оштрину слике; мед. оштровид,
који је без поремећаја у оштрини вида.
авастомизирати (грч. апа, з16та уста) саста-
вити отворе, ушћа; ујединити, спојити.
авастомоза (грч. апа, к16та) мед. спојница
која везује два крвна суда или два живца;
противприродно отварање крајњих делова
крвних судова.
аватропа
анастомотина (грч. апа, 816та) пл. мед. сред-
ства за отварање запушених ушћа крвних
судова и др.
авастрофа (грч. апав1хорће) рет. окретање,
извртање речи, мењање места речима, нпр.
„други неки човек"; место „неки други
човек"; мед. извртање материце и мокраћне
бешике.
анатема (грч. апаШета) проклетство, цркве-
но прогонство или проклетство неког чове-
ка или ствари; искл>учен>е из цркве; фиг.
проклињање, клетва; анатема есто (лат.
апаШета ев!о), нека је проклет!
анатематизирати (грч. апаЉетаИгб) прокле-
ти, бацити проклетство на кога или што;
искључити из цркве.
аватемисати в. анатематизирати.
аватимијаза (грч. апа-1ћутГаз15) испаравање,
димл.ење; мед. подригивање.
анатолијски (грч. апа(о1е исток) источни;
источњачки.
аватом (грч. апа1огтк6к који расеца) науч-
ник који се бави анатомијом (стручњак у
анатомији).
аватомизирати (грч. апа-1етпо расецам) в.
анатомирати.
аватомија (грч. апа!от1а расецање) наука
која се бави проучавањем састава склопа
тела живих бића, животиња и биљака;
вештина расецања лешине или биљке у
циљу научног испитивања; патолошка
анатомија она која проучава све промене,
које се дешавају на телесним органима
при разним обољењима; топографска, хи-
рургијска или примењена анатомија она
која проучава поједине делове тела и њи-
хов распоред; упоредна анатомија она која
упоређује грађу и састав човечјег тела са
телом животиње.
анатомирати (грч. апа-1етпо расецам) пара-
ти, рашчлањавати, разуђивати, раставља-
ти на саставне делове; фиг. проучавати у
танчине, до ситница; анатомизирати.
анатоцизам (грч. 1ок1г6 дајем под камату,
зеленашим) прав. наплаћивање интереса на
интерес; углавничење интереса; пр. анато-
цистички.
аватреза (грч. апа1ге51.ч) мед. отварање бу-
шењем, провртање; уп. трепанација.
анатрепсис (грч. апа-1герћо) кед опорављење
(или: ојачање) помоћу хране.
анатрипсис (грч. апа-Мђо трљам) мед.
трљање удова; чешање коже.
анатрипсологија (грч. апа-Шђо трљам, 1о§1а)
наука о уношењу лекова у тело кроз кожу,
тј. трљањем.
аватриптика (грч. апа-Шћо) мед. 1. лечење
трљањем; 2. нлат. апа-4прИса лл. средства
за трл>ање; анатриптична средства.
анатропа (грч. апа-1горе преокрет, обрт) рет.
побијање противничких навода једностав-
ним одрицањем; Мед. превртаље желуца,
јако повраћање.
анафија 46
анафија (грч ап-, арће пипање) м$ц неосе-
тљивост (или смањена осетљивост) коже,
поремећа] у чулу пипања
анафилаксија (грч апа, рћу1ах18 чување,
заштићавање) мед постајање организма
преосетљивим према поновном убризга-
вању беланчевине коЈа му Је раније већ
Једном била убризгана
анафонеза (грч апарћ6пеб1$) мед вежбање и
]ачање плућа и говорних органа гласним
говорењем и певањем
анафора (грч апарћога) поет „изиошење
спреда", понавл>ање истих речи у почетку
реченице или реченичних делова нпр . Ку-
лу гради црни Арапине, — Кулу гради од
двадест тавана, Косу реже остарела ма]-
ка, — Косу реже па виноград веже (уп
епифора), мед избацивање кашљањем или
повраћањем, астр поЈављивање знакова на
небу
анафореза в електрофореза
анафродизија (грч ап-, арћго<1151а љубавно
уживање) мед болесни недостатак или
умањеност сполног нагона
анафродизијака (грч ап-, арћгос1181ак6б КОЈИ
припада љубавиом уживању) пл мед сред-
ства за отклањање и спречавање сполног
нагона и прохтева
анафродит (грч ап-арћгбсМоз) мед онаЈ КОЈИ
ниЈе способан да оплоди
анахорет<а) (грч апасћбг^ез) човек КОЈИ се
повукао од света, пустињак, испосник.
усамљеник, пр анахоретски
анахронизам (грч апасћготктбв) погрешка
у рачунању времена, датума, догађаЈа, оно
што Је у противносга са хронологиЈом,
временска поремећеност, несавременост;
занемаривање онога што одговара духу и
приликама времена, нпр топови у Косов-
ско] бици, Цезар на аутомобилу итд ; зао-
сталост, застарелост, пр анахронистичан
ан блан (фр еп Мапс) трг бланко жиро,
неиспуљено, отворено, неисписано место
за цифре на новчаним упутницама
ан блок (фр еп ћ1ос) навелико, уцело, ђуту-
ре, одсеком, Једно на друго
анвелопа (фр епуе1орре) заво], омот; врста
женског о^ртача, ВОЈ НИСКО утврђено, узано
сполло утврђење, мат непомична крива на
ко]у нека равна помична крива у СВОЈОЈ
равни остаје стално дирка (тангента)
анвер (фр епуепз, лат туегвиз) налич]е, а
л'анвер (фр а Гетгегб) наопако, натрашке,
на наличје
анверсен (фр епуегвтв) трг пл груб вунени
серж
анвоаје (фр епуоуе) изасланик, посланик
другог реда, отправник послова
ангажирати (фр еп^а^ег) обавезати, узети у
службу, погађати, погодити, најмити; по-
будити, наговорити, навести, склонити ко-
га на што, обећати, обавезати обећањем,
нпр за плес, упустити се у нешто, пустити
се, уплести се у борбу; ангажирати се
ангиотеничан
заузети се, заузимати се, заложити се,
залагато се (за кога или што), ангажовати
ангажман (фр еп§ај»етеп1) обвезиваше, оба-
веза, обавезност, нпр за плес, неко
плаћање итд , залагање, давање у залог,
ступање у службу, погодба, наЈмљивање,
служба, редовна дужност, ВОЈ чарка, судар,
сукоб, 6ОЈ
ангажован (фр еп§а§ег) обавезан, КОЈИ се
обећао, ко]и ]е узет у службу, ВОЈ заплетен
у борбу
ангажовати в ангажирати
ангарија (лат апјЈапа) кулук, кулучење, ко-
ла, брод и др узети у кулук
ангаријација (нлат ап^апа(;1о) употреба при-
ватних ствари (кола, бродова и др ) против
вол>е сопственика у службу држави, нпр
за ратне сврхе
ангарирати (лат ап^апа) узети у кулук,
обвезати на бесплатан рад за државу
ангејологија, ангиологија (грч ап^ешп, 1о§1а
наука) физиол в ангиографиЈа
ангелика (грч ап§е1оз анђео) бот анђеоски
корен, муз енглески муз инструмент сли-
чан гитари, Једаи регистар на оргуљама
ангиектазија (грч апдешп суд, ек1;а515 ра-
стезање) мед проширење крвних судова
антиитис (грч ап§ешп суд, крвни суд) мед
запаљење крвних судова, ангитис
авгива (лат ап^еге сузити, стеснити) мед
гушобол.а, запаљење врата, нарочито кра]-
ника
ангина пекторис (лат апрпа рес1опк) мед
стезање груди, ]аки болови у области срца,
праћени смртним страхом, пекторална ан-
гииа
ангиографија (грч ап§ешп суд, §гарћо
пишем) фнзиол опис крвних судова, наука о
крвним судовима или о течносним односи-
ма у човечјем телу
ангиокарп (грч апдетп, кагрбв плод) бот
плод затворен у плодиште и биљка са
таквим плодом
ангиом (грч ап^еГоп) мед пега или израшта]
на кожи или слузокожи услед ненормал-
ног намножавања и ширења крвних или
лимфних судова
ангиовеуроза (грч апдеГоп, пепгоп живац)
мед обољење живаца крвних судова
ангиопатија (грч ап§еГоп, раШов бол) мед
општи назив за све болести система
крвних судова
ангиосарком (грч ап^еГоп, загх месо) мед
опасан рак крвних судова
ангиоспасмус (грч ап^етп, зрактов грч) мед
грч крвних судова
ангиоспермије (грч ап^еГоп, зрегта семе)
бот скривеносемењаче, бил>ке чије су се-
менке затворене у плодиште
ангиостеноза (грч ап{*е1оп, з1еп6б тесан,
узан) мед сужавање (или стешњаван.е)
крвних судова
ангиотеничав (грч ап§е!оп, 1е1пб затежем)
КОЈИ ]е у вези са затегнутошћу крвних
судова
ангиотомија 47
авгиотомија (грч. ап(»е1оп, 16тпб режим) мед.
сечење, операција крвних судова.
ангитис (грч. апдегоп) иед. в. ангиитис.
авглеза (фр. ап§1а15е) живахан енглески
плес у 2/4 и 3/4 такта.
авглизирати (фр. апјЈШзег) поткусити коњу
реп, сечењем мишића спуштача учинити
да коњски реп остане стално у водоравном
положају.
авгликан, англиканац припадник англикан-
ске, тј. протестанске цркве.
авгликанска црква енглеска реформирана
народна црква којом управљају два ми-
трополита и 24 епископа; еиископална
црква.
англист (лат. Ап§Иа Енглеска) научник који се
бави проучавањем енглеског језика и
књижевности.
англицизам (нлат. ап^Нсхвтиб) енглеска реч
која је ушла у неки туђ језик и одомаћила
се у њему; извесна особина енглеског јези-
ка пренесена у неки страни језик; особеност
енглеског језика.
англицизирати (фр. ап§Ис1зег) поенглезити,
поенглежавати.
антломан (нлат. Ап§Иа, грч. т а п ! а страст)
претеран љубитељ свега што је енглеско.
англоманија (нлат. Ап^Иа, грч. т а п ! а страст)
претерано одушевљење Енглезима и угле-
дање на њих и све што је енглеско.
англофил (нлат. Ап^Иа, грч. рМоз пријатељ)
пријатељ свега што је енглеско: политике,
културе, језика итд.
авглофоб (лат. Ап§Иа, грч. рћбвоб страх,
бекство) непријатељ свега што је енгле-
ско; онај који мрзи Енглезе, или се боји
Енглеза и њиховог културно-политичког
утицаја.
англофобија (лат. Ап§Иа, грч. рћоћоз) страх
од Енглеза или мржња на Енглезе.
автора-вуна одлична вуна која се добива од
ангорске козе и оплемењеног ангорског
зеца; има танка и дуга влакна свиласта
сјаја.
ангостура-кора в. ангустура-кора.
ангошјозаменте (итал. ап^окао8атеп1е) муч
в. ангошјозо.
ангошјозо (итал. апвовсшво) муз. брижно,
болно, печално.
ан гро (фр. еп §го$) трг. навелико, навише, на
квантум; углавном (испричати нешто).
авгстер (итал. ап(*ш5*ага, нлат. апвивШнп)
висока боца или врч за пијење са узаним
грлићем.
автуларав (лат. ап8и1ив, угао, ап&и1аг18)
угласт, ћошкаст, рогљаст.
ангулус (лат. апди1из) угао, кут.
ангуста (лат. ап^из^а) иуз. један регистар на
оргуљама.
ангустација (лат. ап§и81аио сужавање) мед.
неприродно сужавање крвних судова у
човечјем телу.
ангустура-кора горка кора једне јуншоаме-
ричке биљке, назване по граду Аигостура,
која се употребљава као лек против по-
андрологија
вратних грозница; сада. се употребљава и
за еправљање једне врсте ликера; ангосту-
ра-кора.
аидалузит мни. алуминијев силикат (назван
по Андалузији, где је пронађен).
андаменто (итал. апдаге ићи, ап<1атеп1о)
ход; »о-з. део једне фуге.
андава (итал. апдапа) низ бродова повезаних
у луци.
андавте (итал. апс1ап1е) муз. као у ходу, лага-
но; као именица: комад у лаганом темпу.
андавтино (итал. ап(1ап1то) муз. мало лагани-
је, умерено.
андарини (итал. апс1апги.) пл. дугуљасто-
-округли резакци у облику грашка.
андезит мин. врста вулканске стене оловно-
-цинкане руде (назив по планинама
Андама).
ан детај (фр. еп <1е1а11) потанко, подробно,
опширно, исцрпно, до танчина, до ситни-
ца; трг. намало (супр. ан гро).
андосирати (фр. епдовзег) трг. потписати ме-
ницу на полеђини и тиме је пренети на
другог.
андосман (фр. епс1о88етеп1) трг. потпис мени-
це на полеђини, пренос менице.
андрагатија (грч. апбгаваИиа) мужевност,
храброст; врлина, честитост.
андрак (перс. апЉек туга, несрећа, јад) ђаво,
враг; невоља, несрећа, зло.
андрамоље (грч. сћоп<1г6та11оп груба вуна)
ствари без вредности, прње, дроњци, дран-
гулије.
андредеум (грч. апег, апс1го5 човек, муж,
ојк1оп кућа, станиште) бот. скуп свих
прашника у цвету.
андристи (грч. апег, апдгбз) пл. фнл. они след-
беници Аристотела који су одрицали бе-
смртност човечјег духа; главни представ-
ник био Помпонације (1462—1525).
андро- (грч. апег, апЉчзз) предметак у сложе-
ницама са значењем: човек-мушкарац.
андрогамија (грч. апег, апдгба, §ато5 брак)
биол. оплођен.е мушкога гамета женским.
аидрогенија (грч. апег, §епов рођење) в. ан-
дрогонија.
авдрогив (грч. апЉо-^упов) двосполник, дво-
сполац, хермафродит; ушкопл>еник; сла-
бик, женскоња, шоња.
андрогинија (грч. апег, дупе жена) двоспол-
ност, хермафродитизам.
андрогонија (грч. апег, §опе рађање) ства-
рање човека, нарочито првог човека; рас-
плођавање људског рода; адрогенија.
авдроид (грч. апег, еМоз лик) вештачки на-
правл>ен, покретан човечји лик.
андроидав (грч. апег, еМоб) сличан човеку,
направл>ен у човечјем облику.
авдрокефалоид (грч. апег, керћа1е глава) мин.
камен који има облик човечје главе или
неког дела човечјег тела.
авдролити (грч. апег, Шћов камен) пл. геол.
окамењене људске кости.
андрологија (грч. апег, 1о§1а наука) мед. наука
која се бави проучавањем болести свој-
андромани]а 48
ствених мушкарцима (за разлику од
гинекологије).
андроманија (грч. апсЈго-таша) чежња за
мушкарцима, упаљеност жене за мушкар-
цима: тшфоманија.
Андромаха (грч. Апс1готасће) тт. жена нај-
већег тројанског јунака Хектора, мати
Астијанаксова. После Хекторове погибије
била робиња Ахиловог сина Пира и с њим
родила три сина. Трагедије од Еурипида и
Расина.
Андромеда (грч.) мит. кћи етиопског краља
Кефеја и Касиопеје; наљутивши богове,
жртвоваиа је морском чудовишту; спасао
је Персеј; астр. сазвежђе на северној небе-
ској хемисфери, у коме се налази нама
најближа спирална маглица (галаксија).
андрпмоље в. андрамоље.
андростерон (грч.) мушки сполни хормон.
андротомија (грч. апег, 16тпо сечем) анат.
сечење човека, нарочито људског леша
ради научног испитивања.
андрофаг (грч. аш1го-рћа§о8) л>удождер; уп.
антропофаг.
андрофоб (грч. апег, рћбђоз страх, бекство)
онај који зазире од људи, који се плаши
људи, мушкараца.
авдрофобија (грч. апег, рћоћоз) страх од
људи, од мушкараца.
андрофономанија (грч. апег, рћопок убиство,
тап*а страст) мед. лудило које гони л>уде на
вршење убистава.
аиђео (грч. ап§е1с>8 весник) теол божји гла-
сник, полубожанско биће.
аиегдота (грч. апек<1о1о8 неиздан) 1. спис
који, ма из ког разлога, још није објављен,
или је намерно задржан од шгампања; у
новије време анегдотама се називају доса-
да нештампани стари списи или поједики
одломци из њих; 2. лит. прича о каквом
занимљивом догађају; иова и кратка при-
ча, шаљива или духовита причица.
анегертика (грч. ап-е^е1тд пробудим) вешти-
на да се обамрли поврате у живот.
анеза (грч. апе818) мед. попуштање, олакша-
вање, слабл^ење, нпр. болести.
анеклогист(а) (грч. ап-ек16јрз1о8 без обра-
чуна) онај који је ослобођен од полагања
рачуна.
анекс (лат. аппехив) прилог, додатак; наста-
вак; принадлежност; све што је додано или
везано за нешто.
анексан (лат. аппехиз) зависан, везан за,
придодан, споредан; припремни.
анексија (лат. аппехш) присаједињење, при-
пајање, придружење, утеловл»ен>е.
авексионист(а) (лат. аппехш) пријатељ или
поборник увећања државе путем присаје-
дињења туђих покрајина.
анектирати (лат. аппес1еге) присајединити,
припојити, придружити. утеловити, утело-
вљавати; шаљиво: красти, украсти, при-
својити.
анекумеаа (грч. а-, ап- не, спкитбпе на-
стањена земља) пл. областа и предели на
аневергИЈа
земљи на којима се људи не могу стално
настањивати (нпр. пустиње, мочвари итд.).
анелектричан (грч. ап-, е1ек(гоп ћилибар)
физ, неелектричан (о телима која изгледа
као да немају електрицитета, нпр. метали).
анематоза (грч. а-, ћанпа крв) мед. оскудно
или недовол>но ствараље крви у телу.
анематургија (грч. а-, ћ а ! т а , ег§оп дело) мед.
наука о бескрвним операцијама.
анемидрија (грч. а-, ћаппа, ћу(1бг вода) мед.
недостатак крвве воде или крвног серума,
нпр. код колере.
анемија (грч. а-, ћаппа) мед. малокрвност;
бескрвност, обол>ен>е које долази услед
смањења количине крвне боје (хемогло-
бина) или услед смањења броја црвених
крвних зрнаца.
анемичан (грч. а-, ћахта) бескрван, малокр-
ван, блед, слаб; фиг. неспособан за живот.
анемо- (грч. апетоз) предметак у сложени-
цама са значењем: ветар.
анемобарометар (грч. апеток, ћагуз тежак,
т61гоп мера) справа која показује, односно
мери, јачину ветра.
анемобат (грч. апетоз, ћа!пб идем) играч на
конопцу, превртач.
анемогаман (грч. апетоз, ^атоз брак) бот.
анемогамне биљке, биљке које се оплођа-
вају помоћу ветра, тј. код којих ветар
преноси цветни прах (полен).
анемогаме (грч. апетоб, §ато8) пл. бот. биљке
код којих ветар, преносећи цветни прах
(полеи) игра важну улогу при оплођавању.
анемограф (грч. апетоа, ^гарћб пишем)
справа која бележи на хартији брзину и
правац ветра: анемометрограф.
анемографија (грч. апешоз, §гарћо) описи-
вање (или: проучавање) ветрова.
анемологија (грч. апетоз, 1о$а наука) наука о
ветровима, проучавање ветрова.
авемометар (грч. апетоз, т64гоп мера) спра-
ва за мерење брзине кретања, струјаља
ваздуха, односно ветра, ветромер.
анемометрија (грч. апетоз, т61гоп) мерење,
вештина мерења брзине и јачине ветра.
анемометрограф (грч. апетоз, те!гоп, ^га-
рћо) в, аиемограф
анемопатија (грч. апетоз, рбШоз бол) мед.
лечење ваздухом, метод лечења који се
састоји у удисању пречишћеног ваздуха.
анемоскоп (грч. апетоз, 5кор6б гледам, ви-
дим) ветроказ, справа која показује пра-
вац дувања ветра,
анемостат (грч. апетоз, 81а(б8 постављен)
уређа] за распршиваље струје ваздуха,
при чему се може регулисати смер излаза
ваздуха и његова количина.
анемофилан (грч. апеток, рћПок пријатељ)
бот. који воли ветар (о биљкама код којих
ветар врши опрашивање, тј. оплођавање).
анемофилија (грч. апето.ч, рћПов) биоп. опра-
шивање биљака посредством ветра.
аневергија (грч. ап-еп6г^е1а) нерадвост, тро-
мост, лењост, оскудица у снази.
аненкефалија
аненкефалија (грч а-, епкерћа1оз мозак) мед
урођени недостатак мозга
аненкефалос (грч а-, епкерћа1оз) мед наказа
рођена без мозга
анеоробни (грч а- не, аег ваздух, к>(оз живот)
биол КОЈИ живи у средини без кисеоника, в
анаеробни, супр аеробни
анепиграф (грч ап~, ер{ на, ^гарћб пишем)
спис КОЈИ нема наслова
анепија (грч ап-, еров реч) мед неспособност
говорења, немоћа, слабост
анепитимија (грч ап-, ерићуппа пожуда)
псих угаснута способност жуђења за чим
анервија (нлат апеглпа) мед узетост, тромост
жила, анервичан
анергија (грч ап-, егјцоп дело) мед одсуство
алергиЈе тамо где би требало да ]е има
(честа поЈава код тешких туберкулозних
обољеша)
анереза (грч апа1ге818) рет одрицање или
поби]ан>е онога што ]е протавник покушао
да докаже
анеретизија (грч апа на, егеШгб дражим) 1.
мед узбуђење, узбуђеност, узруЈаност
анеретизија (грч ап- не, егеТЈго) 2. мед недо-
статак (или немање) раздражљивости
анеритропсија (грч ап-, егуЉгоз црвен, брв
око) мед неспособност ОЧИЈУ да виде и
распознају црвену бо]у
анероид (грч а-, пегоз течан) фИЈ барометар
помоћу еластичне металне плоче на КЈГТИЈИ
из коЈе ]е исцрпен ваздух
ан еспес (фр еп езр&се) трг у звечећем новцу,
у готову
анестезација (грч апакШе^б не осећам) мед
опијање чула тако да постану неосетљива
према болу
анестезија (грч ап-а1в1ћез{а) мед неосетлл-
вост према болу, фт равнодушност, тупо-
главост, неспособност Једног чула да при-
ми чулне надражаЈе
анегтезиолог (грч апа1к1ћек1а, 1ој|оз, реч,
говор) мед лекар — специјалист КОЈИ ]е
оспособљен да обавља општу и локалну
анестезиЈу
анестезирати (грч апа1зШе1&ј не осећам) чед
опити учинити неосетљивим
анестетика (грч апа1бЉе*66) пл мед средства
ко]а изазиваЈу неосетљивост (при хирур-
шким лечењима)
анестетичан (грч ап-аиИмНоз) КОЈИ ЧИНИ
неосетљивим према болу, КОЈИ )е без бола,
безболан, фнг тупоглав, неосетллв, не-
пажљив, немаран, расеЈан
анеурија (грч а- пепгоп живац) кед слабост
(или малакеалост) живаца
анжамбман (фр епјатћетеп!) поет пре-
лажење, преношење смисла из ]едног сти-
ха у други
анже (фр епЈеи, Јеи) улог у игри
ав женерал (фр еп §епега1) уопште, опћени-
то, обично, најчешће
аниверзарија (лат апшуегзагшт) годишњи-
ца, годишња прослава, помен и др
49 анималије
анидрија (грч апусМа) в анхндриЈа
анидроза (грч ап-, 1<1гб8 зно]) мед потпуно
одсуство излучивања зно]а услед недос+ат-
ка ЗНОЈНИХ жлезда
аиизета (фр ап18е((е) раки)а зачињена ани-
сом, ликер од аниса (онаЈсаж)
анизокорија (грч а-, <8О8 ]еднак, кбге зеница)
мед неЈеднакост зеница
анизометричан (грч ап-, 1808, т^1гоп мера)
неравномеран
анизометропија (грч а-, 1505, т&гоп, брк вид)
мед неЈеднака способност оба ока за прела-
ман>е светлости
анизотропав (грч а-, {воз, 1гбро8 обрт) КОЈИ
ни]е у свима правцима у ЈедноЈ тачки
неразличан (кристали, као исландски
кристал)
анизофилија (грч а-, 1зоз, рћуНоп лист) бот
не]еднака величина листова на исто]
грани
анизохромија (грч а-, 1505, сћгбта бо]а) мед
неједнакост бо]ења црвених крвних зр-
наца
анизурија (грч ап-, 15оз, пгоп мокраћа) мед
незеднако лучење мокраће, знатно веће
мокрење Једног дана него другог
ани куревтис (лат апш сиггеп11з) текуће, ове
године, ано куренте
анил (арап ап-ш1, шп аш1) бот индиго биљка
у ИНДИЈИ, од ко]е се добива анилии
анилан (лат ашНв) бапски
анилизам (арап ап-т1) мед тровање анили-
ном
анилин (арап ап-т1) хсм безбојно, ароматич-
но уље, од кога се справљаЈу разне лепе
боЈе, тзв анилинске бо]е, добива се од
индиго-бил>ке (анил), бензидам, криста-
лин, киЈанол
анилитет (лат атиШав) бапскост, бапска ста-
рост, бапско понашање
анима (лат а т т а ) душа, дух, анима мунди
(лат а ш т а тшк11) фил душа света, аиима-
рум диЈвс (лат а т т а г ш п Љез) дан помена
мртвим у католичко] цркви, задушнице,
свисвети
анимал (лат а т т а 1 ) живо биће, живи створ,
животиња
анималан (лат а т т а ћ к ) животињски, ани-
мална храна месо, млеко, ]а]а итд
анимализам (лат аштаћз) животињска при-
рода, нарочито поштоваше свих или само
неких животиња
анимализација (нлат атта11ка1ш) претва-
рање хране у животињску матери]у, гра-
ђу, поживотињење, процес анимализациЈе
претварање анорганских твари у телу, на-
чин исхрањивања тела
анимализирати (нлат аштаћзаге) зоол хра-
нљиву материЈу КОЈУ садржи у себи храна
претворити, у органима за варење хране, у
матери]е живог тела, памук удесити тако
да се може боЈадисати као вуна, фиг пожи-
вотин.ити, поживотињивати
анималије (лат агшпаћа) пл животтгњска
тела, Јела од меса, супр вегетабилиЈе
авималист(а) 50
анималист(а) (лат ашта1 животиња) ™
уметник (сликар или ва]ар) КОЈИ ради жи-
вотиње
анималитет (нлат ашгааМаз) животињство,
животињска природа
анималкула (нлат ашта1си1ит ЖИВОТИЊИ-
ца) пл зоол микроскопске животишице, на-
рочито тобожње семене ћелиЈе (атта1си1а
врегта11са)
анималкулизам (лат атта1си1шп) зоол старо
учење да се ЖИВОТИЊСКИ заметак састоЈи
од микроскопски ситних семених ћелиЈа
анималкулисти (нлат ашта1си1а ЖИВОТИЊИ-
це) пл природњаци XVII и ХУШ века КОЈИ
су били присталице анималкулизма
аниматизам (лат ашша душа) учење и веро-
вање да све што ПОСТОЈИ има душу, да ]е
живо (код примитивних народа)
анимато (итал ашта1о) хуз живахно, ожи-
вљено, одушевл>ено
анимација (лат аштаћо) оживљавање, ожи-
вљење, давање душе, живост, животна
свежина, ватреност, жестина, љутња, тре-
нутак од кога се заметак у утроби сматра
живим, код цртаног филма оживљавање
слика
анимизам (лат а т т а дух, душа) фил 1
веома раширено веровање примитивних
народа о деловању душа и духовних сила у
природи, 2 метафизичко схватање душе и
духовнога као животног принципа од кога
зависи свака делатност тела, 3 вера у
духове
анимирати (лат агитаге) дати душу или дух
оживити, подсгакнути, ободрити, побуди-
ти, одушевити, загрејати, подстрекавати,
подбадати
анимист(а) (лат апша) фил присталица анн-
мизма
анимо (лат а т т и з дух, душа) прав с преду-
мишљајем, у намери
анимозан (лат а т т о в и з страстан) озлојеђен,
огорчен, срдит, раздражен, непри]ател»ски
анимозитет (лат аштовш, ф р аттоз116) в
анимозност
анимозност (лат агшповиз) страственост, л>у-
тина, огорченост, мржња, срџба, раз-
драженост, жеегина, неприЈатељско ра-
сположење према коме или чему
анимозо (итал а т т о з о ) муз срчано, храбро,
живахно
анимус (лат агшпиз) дух, душа, срце,
осећање, карактер, свест, назор, ми-
шљење, самопоуздање, одважност, наме-
ра, накана, уно анимо (лат ипо агшпо)
]еднодушно, сложно
анимус инјуранди (лат ашшш пцигашћ) прав
намера наношења увреде, поруге
анимус ноцевди (лат ашшш посепс11) прав
намера причињавања штете
ани презентис (лат а п т ргаезепив) ове го-
дине
ани претерити (лат а п т ргае^егШ) в аии
прецедентис
анласер
ави прецедентис (лат а п т ргаесес1еп115)
прошле године
аниридија (грч ап-, 1г18 дужица) вжед недоста-
так дужице у оку
анис (лат рипртеНа агшшп) бот онаЈС, биљ-
ка ЧИЈИ се плод употребл>ава као зачин,
као додатак лековима и као лек против
кашља
ани футури (лат апш ОДип) идуће, наредне
године
анихилација (нлат апшћ11а1ло) поништа-
вање, укидање, оповргавање
анихилирати (лат апшћиаге) поништити,
укинути оповрћи, оповргавање
ањон (грч аш6па1 пети се, узлазити) при
електрохемиЈском разлагању састоЈак
електролита КОЈИ се по]ављу]е на аноди
(Фарадејев назив за електронегативни
делић), супр кат]он
анквизиција (лат агк}Ш511ш) прав предлагање
казне
анквирирати (лат агк^шгеге) прав повести
судску истрагу, тражити (или предлагати)
казну
анкер (лат апсога, грч апкуга) брод котва,
ленгер, физ у динамомашинама калем од
намотаЈа бакарних жица КОЈИ се обрће у
магаетном пол»у
анкесер (фр епса15зеиг) сп веома чврст и
отпоран боксер, ТЈ она] КОЈИ може да
гфими и поднесе много удараца
анкета (лат цгс^иевћа, ф р еп^ие1:е) истрага
ко]а се одређу]е за испитивање чињеница и
околности само за Један случа], нарочито
комисиЈа (анкетна комиси]а) КОЈУ бира
парламент, влада или нека установа, и
ко]а има да прикупи на]потребни]е и
стварне податке на основу КОЈИХ би се
могао донети закон, одлука и сл
анкетирати (фр егкЈие!ег) вршити, извршити
анкету, истраживати, испитати, испитива-
ти чињенице о нечему
анкилоглоса (грч апку1оз крив, @1б88а Језик)
мед делимична или потпуна сраслост ]е-
зика
анкилоза (грч апку1оз крив) мед укоченост и
сраслост зглобова
анкилометар (грч апку1оз крив, ш61топ
мера) справа за мерење кривине
анклав(а) (фр епс1ауе) прав земл>иште ко]е
залази у туђу државу или туђе имање
анковеји (грч апкбп лакат) пл анат мишићи
опружачи руке
аакора (итал апсога) муз ]ош једном, поново
анкрије (фр епспег) дивит, мастионица, сан-
дуче за бо]е, тип резервоар на машини за
штампарску боЈу
анласер (нем ап1аз5еп пуштати у рад, пусти-
ти у рад, АгЈазвег) тех покретач (или елек-
тромоторни покретач) ]е у моторна кола
уграђен електромотор КОЈИ СВОЈУ струзу
узима из акумулаторске батери]е, при за-
тварању електричног кола назупченом за-
мајцу мотора са унутрашњим сагоревањем
 51
анлеважа
саопшти неколико обрта]а док оваЈ сам не
ступи у рад, стартер
анлеважа (фр еп1еуа§е) скидање Једне
оштећене слике са платна на коме ]е била,
ради преношења на ново платно
аи мас (фр еп тааае) у маси, у гомили,
скупа, ђутуре, сви заЈедно
ан минијатир (фр еп тпиаШге) у малом, у
малоЈ сразмери, смањен
ано (лат аппо) године, у години
ано анте Христум (лат аппо ап1« Сћпзћлп)
године пре Христа, пре Христова рођења
аноблирати (фр апоћ11г, еппоМгг) дати плем-
ство, племићку титулу, оплеменити, обла-
годарити
анварија (грч ап-, нлат оуапит ]а]ник) мед
урођени недостатак ЈаЈника
аноген (грч апо навише, §1^пота1 посгати)
пр геал стене ЧИЈИ ]е материЈал постао
кретањем одоздо горе, ТЈ еруптивне стене,
супр катоген
аногена матаморфоза геол промене на мине-
ралима изазване утицаЈем воде или вазду-
ха
анода (грч ап-ос1с>8 узлаз, пут навише) физ
пут КОЈИМ електрична струја напушта по-
зитивни пол и улази у електролит на своме
путу ка негативном полу (ФарадеЈ), по-
зитивни пол, супр катода; уп електрода
анодија (грч апосНа) невезан, несликован
начин говора
аиодинија (грч ап-, одупе бол) мед безбол-
ност, немање порођаЈНих болова
аводинум (грч ап-, о<1упе бол, нлат апо-
с1тит) мед средство за ублажавање бола и
за успављиваше
анодонти (грч ап-, бдпз) пл зоол сисари КОЈИ
нема]у зуба
аноксија (грч ап без окзуз кисео, оштар,
8^пе818 постанак) смањење, односно недо-
статак кисеоника у крви и ткивима орга-
низма
аномалан (грч апбта1оз) нередован, непра-
вилан, противан правилу, КОЈИ одступа од
правила, необичан
аномалија (грч апбтаИа) (неправилност, од-
ступање од правила или закона, изузет-
ност, нередовност, необичност, астр непра-
вилност у кретању планете
аномалистички (грч апота1оз) неправилан,
КОЈИ одступа од правила, противан прави-
лу
аномалолотија (грч апота1оз неправилан,
1о$Ј1а) грам наука о неправилностима у
Језику; уп аномалон
авомалоа (грч а п о т а к т ) грам неправилни
глагол
аномеомерија (грч ап-, отбз сличан, истовр-
сач, тбгоз део) састааљеност од неједно-
родних делова
аномизам (грч а-, потоз закон) в антиноми-
зам
аномија (грч апотГа) безакоње, незакони
ТОСТ, необузданост
анофталмија
аноминација (лат аппогшпа11о) рет намерно
изЈедначавање речи, стављање ]едне поред
друге двеЈу речи ко]е гласе Једнако или
слично, а има]у различито значен>е, нпр
Тишина ]е постала ]ош тиша, паронома-
зи]а
аномичан (грч апотоа) незаконит, неуредан,
злочиначки
авонарав (лат аппопагшв житни) КОЈИ се
тиче промета и добијања жита, житни,
нпр анонарни закони
ановимав (грч апопутоз) безимен, без пот-
писа, непотписан, непознат
авонимитет (нлат апопупп^аз) в анони-
мност
авовимно друштво трг у кагттализму бези-
мено, акционарско, деоничарско друштво
авовимност (грч апопутоз) безименост, не-
познатост, анонимитет
авовимус (нлат апопутиз) непозната, непот-
писати, писац КОЈИ об]авл>у)е своде ствари
без потписа
анонга (фр аппопсе) оглас, објава, обзнана
анонсирати (фр аппопсег, лат аппипиаге)
огласити, оглашавати, објавити, објављи-
вати, обзнанити, обзнањивати
анорганизам (грч ап- без, огдапоп) нежива
или мртва природа
анорганогенија (грч ап-, бгдапоп, ^епоз) нау-
ка о постанку неживе (анорганске) при-
роде
аноргавогнозија (грч ап-, огдапоп, 8пбз18
сазнан>е) наука о познавању неживога
аворганографија (грч ап-, бг^апоп, ^гарћб
пишем) наука о камењу, огшсивање ка-
мења
анорганологија (грч ап-, бг^апоп, 1о§1а) нау-
ка ко]а се бави проучавањем анорганске,
ТЈ мртве пррфоде, нарочито минерала
аворгавски (грч ап-, ог^апоп) нежив, мртав,
неспособан за физиолошке и психолошке
функције, КОЈИ ]е без живота, хем КОЈИ не
улази у састав органских тела, настао без
деЈства животних сила, анорганска хеми]а
део хемиЈе КОЈИ се бави поста]ањем анор-
ганских ]един>ења
анорексија (грч а, 6гекз15 жеља, жудња)
немање апетита, недостатак вол>е за ]ело,
нарочито уживање у ]елу
авормалав (грч а-, лат погта правило)
неправилан, КОЈИ одступа од правила, за-
кона, обичаЈа
аворхија (грч ап-, 6гсћ18 мудо) безмудост
авосмија (грч а п о з т т ) кед делимично или
потпуно неосећање мириса
авотација (лат аппо1а1ш) напомена, примед-
ба, белешка, објашњење, попис заплење-
них ствари, аднотациЈа
авотирати (лат аппо!аге) в аднотирати
авофелес (грч апорће1ез бескористан,
шкодљив) дгед комарац маларичар (једини
преносник малари]е код човека)
. нофталмија (грч ап, орћ!ћа1то8 око) иед
немање ОЧИЈУ, слепило
ан пасан
ан пасан (фр. еп раккап!) у проласку, узгред,
узгредно, »бШогред.
ан пат (фр. еп ра!е) у облику теста или каше,
нпр. бојене материје.
ан профил (фр. еп ргоШ) са стране, гледан са >
стране, у профилу. • Ј који лежи на Јужном полу.
авсамбл (фр. епзетШе) целина, скуп, зајед- I
ница; склад, слагање, слога; ансамбл-игра '
заједничка игра више глумаца (супротно: ,
соло-игра); ансамбл-партија муз. оперске
партије у којима певају више од четири
гласа.
ансент (фр. епсетдге, епсет!е) ВОЈ. обим,
насип, бедем, појас неког утврђења, споља-
шњи делови једне тврђаве; лов. опкол>а-
вање дивл>ачи, заграђено (или: опкољено)
земл>иште.
ансилажа (фр. вПо, епзПа^е) смештање жита
у подземне рупе, у силосе, ради чувања,
утрапљавање воћа и поврћа.
ант- (грч. апМ) предметак у сложеницама са
значењем: против (нпр. антагонизам); уп
анти.
антаблман (фр. еп1аћ1етеп1) арх перваз на
врху стуба, оггшивница под Кровом.
антагонизам (грч. ап^а^огазтбб опрека)
опречност; супарништво; супротна тежња,
делање у супротном смислу, супротност,
противност; непријатељство; борба, трве-
же.
антагонизирати (грч. ап1-ап§6га2отаЈ борити
<-е против, такмичити се) бити у опреци с
некИм или нечим, радити у супротном
правцу, борити се против кога или чега.
антагонист(а) (грч. ап&вслш^ев) противник,
супарник, такмац.
анталгака (грч. ап1д, а1ј?оз бол) пл. мед. сред-
ства за ублажавање бола.
анталгичан (грч. апИ, а1@оз) који ублажује,
умањује бол.
антинагога (грч. апИ, ап-а§6 узводим) рет.
одбр<јан>е оптужбе и веигго изврде^о оп-
тужива1ве онота <соји ју је подигао.
антанаклаза (грч. апИ, апаИакхх узвијање)
ррг. понавл>а!ће исте речи у друМ>м или
супротн!()*( значењу, нпр. тај човек је ника-
кав чоВек.
антанта (фр. еп1еп<1ге, еп!еп1е) слога, спора-
зум, сав^з (између држава); Велика антан-
та савез Русије, Француске и Енглеске
који Је (1914) ушао у рат против Немачке и
Аустро-Угарске; Мала антанта савез изме-
ђу Југославије, Чехословачке и РумуШје,
склопл^н после првог светско!- рата у
цил>у чувања и одржавања стања створе-
ног уговорима о миру, нарочито у средњој
Европи и на Балкану.
автаподоза (грч. &тМ, аро-сМдопи предати,
изнети, изложити) поет. додавање поуке,
наравоученија, причи; мед. понован напад
грознице.
антапоплсктика (грч. ап11, арб, р1б58б уда-
рам) пл мед. средства против срчане кагда.
антапоплектЛчав (грч. ап((, арб, р1&95б) КОЈИ
служи као лек против срчане капи.
52 антенупцијални
Антарктик (грч. апИ, агк1оз север, ап4агк11-
кбк јужни) геогр област Земл>е око Јужнога
пола.
' антарктичан (грч. ап1агкШвдб) геогр који
лежи насупрот Северном полу, тј. Јужни,
антартритикл (грч. ап{1. аг1ћгоп зглоб) пл. мед.
средства против зглобобол>е.
антартритичан (грч. апН, аг!ћгоп) који
служи као лек против зглобобоље, који
лечи зглобобољу.
антастматичан (грч. агШ, ав1ћта) мед. који
служи као лек против сипн>е.
антатрофичав (грч. ап1-. а1горћок нехрањен)
кед. који помаже као лек против слабл>ен>а
услед оскудне хране.
антафродитичан (грч ап11, АрћгосШе) који
утишава сполни нагон.
антацида (грч. апМ, лат аидшп киселина) пл.
мед. средства против киселине, нарочито
против киселине у ж е л у ^ .
анте (лат. ап1е) лреда. пре, раније; пред,
испред, напред.
аитеа&т (лат. ап*еас1шп) раније дело, ранији
чин.
антедатирати (лат. ап^е, с1а1шп) место дана-
шњег даТума ставити на писмо или спис
ранији датум; антидатирати.
авгге дијем (лат. ап1е д1ет) пре времена, пре
суђеног дана.
антедилувијумски (лат. ап!е, (1г1ишит потоп)
претпотопни; супр- постдилувијумски.
антедилувијумци (лат. ап!е, сШилшп потоп)
' лл. претпотопни људи.
антеза (грч. апШе цвет) бот цветање, доба
цветања.
антејустинијанско право римско право пре
цара Јустинијана.
антелогијум (лат. ап<г, грч. 16§оз говор) пред- •
говор.
антелоквијум (лат. ап1е, 1оциог говорим)
предговор; право некога да први говори.
антелудиј(ум) (лат. ап1е-1и(Јшт) предигра.
антемеридијански (лат. ап1етегк11апш) пре-
подневни
антемион (грч. апШбпиоп) цвет; арх. пужаст
завијутак на јонским стубовима.
антена (лат. ап!еппа мотка за коју се везују
једра; стубови са обе стране врата) 1. жица
или метална шишса за хватање или за
слање електромагн<>тских таласа на ра-
дио-стаНици или ТВ; 2. пипак код инсе-
ката.
антенагијум (лат. ап1;епа^1ит) прав првен-
ствено право прворођеног детета.
антенат (лат. ап1;е, па!ш рођен) прворођени;
предак, прадеда.
автенатални (лат. ап1е, па1;аНб КОЈИ се тиче
рођења) иед који се налази у току труд-
ноће, претпорођајни.
антениформан (нлат. ап1ептГогт15) у облику
пипака, као гогаци.
антенупцијални (лат. ап^епирИаИб) пред-
свадбени, предбрачни.
нтеокупација 53
штеокупација (лат. ап1еоссира1ш) рет поби-
јање приговора које ]е говорник сам себи
учинио.
штепснултима (лат. ап!ерепиШта) граи до-
прегпоследњи слог неке речи, трећи слог
од краја.
антепилептичан (грч. апУ, ерИерИкбн), мед
који помаже против падавице.
антешмиција (нлат агЛеробНш) стављање
испред, даваше првенства, претпостав-
љање
антепонирати (лат ап^е-ропеге) ставити
испред, претпостављати, претпоставити,
дати (или: давати) првенство.
аагиматерија (грч. апи, лат. т а ! е п а ) суп-
станца сачињена од атома и молекула у
којима су саставне честице — античести-
це; Језгра атома у антиматерији су саста-
вљена од антинеутрона (неутралних) и ан-
типротона (негативних), а атомски омотач
од позитивних електрона (позитрона).
антера (грч. апШега) бот прашница.
антере (грч. апШегбв) ил бот прашници, му-
шки сполни делови цвета.
антеридија (грч. апШегоз) бот мушки сполни
орган у бесцветница.
антсрија (тур еп!ап, арап. 1ап1агх) врста
старинске горње (мушке и женске) халлне
с дугачким рукавима
антериора (лат ап^епога) пл ранији догађаји,
ранији живот, прошлост.
антериорес (лат ап^еггогез) пл претходници;
преци; супр постериорвс.
антериоритет (нлат. ап1егшп1а8) претход-
ност, претхођење, првенство у времену;
приоритет.
антеротмка (грч. ап1-егбикбз) пл мед средства
против љубави, средства за обуздавање
сполног нагона.
антеротична средства мед в антеротика
антестат (лат. аМе81а1из) прав лице коме ]е
тестаментом остављено завештање.
антестација (лат. ап1е81а1ш) прав позивање за
сведока.
автестирати (лат. ап1е51ап, ап1е-1е81ап) ирав
почивати кога за сведока пре подношења
тужбе суду.
автефлексија (лат. ап1е0ехш) мед савијеност
напред, нпр материце.
анте Христум натум (лат. аШе Сћп81шп
па1ит) ире Христова рођења.
автецеденс (лат. ап!есес!еп8) претходник,
претеча; ранизи догађај; грам. претходни
слог.
антецеденција (нлат. ап1еседеп11а) оно што
претходи, претходност, ранији однос у не-
КОЈ ствари; фил антецеденција — конзек-
венци]а=узрок — последица, субјект —
предикат, итд.
антецеденције (лат. ап1»се(Јеп1;1а) гш раније
ствари, ранији догађаји или односи; ранији
живот.
антецедирати (лат. ап1есес1еге) претходити,
ићи напред; претећи, претицати, надмаши-
ти, надмашивати.
антивенереа
автецесор (лат. ап!е-се8зог) претходник, пу-
товођа; учитељ, претходник у неком послу
или звању.
автеци (грч. ап1-, оГкоз кућа) пл геогр станов-
ници под истим подневком и на истом
одстојању од полутара, а на супротним
полулоптама Земл>е.
анти- (грч. апУ) предметак у сложеницама са
значењем: против, према, иза, место, уме-
сто.
антиаболиционист(а) (грч. апМ, лат. ађоИио
укидање) противник укидања нечега, на-
рочито ропства, проституције итд.
антаадијафорист(а) (грч. аггМ, а-, сИарћогов
различит) противник моралне равнодуш-
ности; уп адијафорист.
антиадитис (грч. апИаб крајник) мед за-
паллње кразника.
антиалкохоличар (грч. ап(д, арап. а1-коћНи)
противник пијења алкохолних пића, тре-
звењак.
антианфилаксија (грч. апК, апа, рћу1аиб
чувам, браним) мед неосетл>ивост према
анафштксији.
антианексионист(а) (грч. ап1{, лат. аппехш)
противник анексије.
антиапекс (нлат. апМ, арех) астр тачка на
небу у правцу од које се врши кретање;
супр апекс.
антиаристократ (грч. ап!л, аг1х1окга1;о8) про-
тивник племства, непријател> аристокра-
ти]е.
антиартритичан (грч. апМ, аг1ћгоп зглоб) мед
који служи против запал>ен.а зглобова
антиастеничав (грч. апИ, а-, зШ^пов ]ачина,
скага) мед који повећава животну снагу,
који служи против слабости
антиастматичан (грч. апК, аз1ћта сипња) мед
в. антиастматичан.
антибарбарус (грч. апЦ, ћагБагок негрчки,
туђински) књига која учи како треба избе-
гавати грубе језичке погрешке, тзв. барба-
ризме или варваризме; чистунац у погледу
језика; противник употребе страних речи;
антиварварус
антибахијус (грч. апИ, ВаксШоб) поет в. па-
лимбахиЈус.
антибиотик (грч. атгИ, ћ(о8 живот) супстанца
биолошког порекла ко]а спречава разви-
јање неких клица и убија их У антибиоти-
ке спадају, поред осталих, и лекови КОЈИ се
добијају из неких врста гљивица, нарочи-
то: ауреомицин, пеницилин, стрептомицин,
хлоромицетин и др.
антибиотички (грч. апИ, ћк>8 живот) КОЈИ Је
против живота, који уништава живот, КОЈИ
уби)а
антиборејски (грч. апИ, ћбгешз северни)
окренут према северу.
антиварварус (грч агЉ', ћагћагок) в антибар-
барус.
ашквевереа (грч. апУ и лат. Уегшз богиња
љубави; сполна љубав) пл мед средства
против сполних, венеричних болести
 54 антиквус

антигал (грч. агШ, лат. Са11ш) противник, антиеутаназист(а) (грч. ап1ј, еи. добро Љапа-
непријатељ Француза (језика, културе, по- 1оз смрт) протквник еуганазисга.
литике итд.) антизимотикум (грч. апв, г у т е кисело тесто,
аититен (грч. апИ, #6по8 рођење) назив за све квасац) хем. средство које спречава врење;
супстанце које унесене у тело човека кли уп. аштисептикум.
животиње изазивају образовање против- пнтиишфустатор (грч. ап!;1, лат. 1псги81аге
материја. добити кору) апарат који чува парни казан
антигорит (по налазишту Антигори у Итали- од хватања каменог талога и кречне на-
ји) шш. врста тамнозеленог ссрпентина; слаге.
настаје метаморфозом ампфибола; код антиинокулист(а) (грч. апИ, лат. шоси1аге
нас га има у Фрушкој гори. калемити) противник калемљења, пелцо-
антидактилос (грч. апИ, с!ак1у1о8 прст) метр. вања.
в. анапест. автмка (лат. апИдиик стари) култура и фило-
антидатирати (грч. апН, лат. (1а1шп) в. анте- зофија класичне старине; уметност и ва-
датирати. спитни идеал старих класичних народа,
антидемократски (грч. апЛ, детокгаикбв) Грка и Римл,ана; предмет старе уметногти;
који је против владавине народа, против фчг. уметничка реткост.
демократиЈе. антиканкроза (грч. апИ, лат. сапсег рак) пл.
антидиегеза (грч. апИ, сИбхеит приказивати, мед средства против болести рака.
изнети) рет. приказивање неког догађаја антикариозан (грч. апИ, лат. сапозив кваран,
или ствари од стране противника, догађај труо) дгед. који служи као лек против разје-
или ствар посматрана с противничке стра- дања костију.
не; Уп диегеза. антикатаралије (грч. апИ, ка!^ггоо5 стакање)
антидизевтерика (грч. апИ, <1у8еп{епкб8 пл мед средства против кашља.
срдобољан) пл. мед. лекови који служе про-аитикатегорија (грч. апи-ка1ев ог ^о) "ра* про-
тив пролива. тивтужба.
антидијабетикум (грч. апЦ, сИађе!е5 шећерка антикатода (грч. апИ, ка1ћос1о8 пут на ниже)
болест, сћађатб пролазим) мед- лек прсгага физ. платински лим код Рендгеновог апара-
шећерне болести. та, који је намештен у цеви и на који
антидинастичаи (грч. апУ <Јупа54е8 владар, падају катодни зраци, чиме се добивају
властодржац) непријатељски расположен снажнија дејства.
према владајућем дому. антикатолички (грч, ап1А. каЉоИко8) који је
автидивика (грч. ап11, сИпе, вртлог, окре- против католичке вере.
тање) пл. мед средства против несвестице; антикахектичан (грч. апИ, каков рђав, ек818
антидикична средства. својство, стање) »гед. који служи као сред-
антидолорозум (грч. ап11, лат. с!о1ог бол) дгед.
ство за поправку рђавих сокова што иза-
средство против бола. зивају слабл>ен>е.
аитидорон (грч. апИ, с16гоп дар) уздарје; антиква (лат. а п ^ и а ) старо писмо, латени-
награда; у грчкој православној цркви: ца; иот усправна латинска слова (супр
дел>ен>е вернима посвећеног хлеба (на- курзив).
форе) који )е преостао после обављеног автиквар (лат. цп<лциагш8) истраживалац и
причешћивања. проучавалац старина, познавалац старииа
антидотариј(ум) (грч. апШоСоп противсред- и старих споменика; купац и продавац
ство) књига о лековима; фармакопеја. старина, старииар; купац и продавац ста-
антидотов (грч. апИс1о1оп) мед средство, лек рих и употребл»ених књига.
против чега; противотров; фиг. противсред- антикваран (лат. апИдиагшв) стари, старин-
ство, утук. ски; полован, употребљаван.
антидраматичав (грч. апН, дгата) који је у антикваријат (лат. апИ^иик стари) трговина
супротности са драмским законима и пра- старим књигама.
вилима. антикварница (лат. ап^диапиз) продавница
антиментализам (фр. апитеп1аЦкте) лингв. половних књига и ретких уметничких
правац који полази од дате речи, не водећи предмета.
рачуна о менталним, умним процесима антиквизирати (лат. апИ^иш) угледати се на
који прате језичку реализацију, језичко старе, подражавати укус старих, радити
остварење. према античким узорима; прогласити не-
антиеметика (грч. апИ, етео повраћам) пл. што застарелим.
мед средство против повраћања, антеме- антиквирати (лат. апИ^иаге) застарета; про-
тика. гласити за застарело; одбацити, нпр. за~
антиеметици (грч. апИ, етбб) мед. средства кон.
против повраћања. автиквитет (лат. апИ^иНаз) старина, старо-
антиеметичав (грч. апи, етбб) који сузбија древност, стари свет, стари век; старе,
нагон за повраћањем. односно застареле ствари или установе.
автиепилептика (грч. апУ, ерИерб^а) пл. мед. стара или застарела уређења и сл.
средства против падавице, епилепсија; пр. автиквус (лат. ахШ^ииз) стари, старински,
антиепилепттан. старовременски; уп антжпж.
антиклимакс 55
антиклимакс (грч. апИ, кИтах степенице;
поступност у изразу) рет прелажење од
јаче представе на слабију тако да се права
поступност и не види, нпр.: „Ако смо
велики, велики смо свуда, на престолу, у
палати, у колиби."
автиклинала (грч. апИ, кИпб нагињем се,
спуштам се) т и . положај слојева који су
наслоњени једни на друге тако да граде
хрбат или слеме, а падају у супротним
правцима; супр. синклинала.
автиколика (грч. апИ. коНке трбобоља) пл
мед средства, лекови против трбобол>е.
антиковвулзмван (грч. апО, нлат. сопуиЈзпгиб
грчевит) мед. који служи против трзаја и
грчева.
автикоиституционалан (грч. апИ, лат. сопзИ-
1и1Ао устав) протавуставан.
антиконститудионист(а) (грч. ап11, лат.
сопкШиИо) противник устава.
антиконтагиоза (грч. ап(л, лат. соп1а§Ј05и5
прилепчив, заразан) пл. мед. средства за
предохрану од заразних болести.
автиконвулзиван (грч. апи, нлат. сопутЉћпк
који служи као предохрана од заразе.
антикосметичав (грч. апИ, козт&З украсим)
који уништава (или: нарушава) лепоту.
автикреза (грч. апи, кгез18 мешање) прав
допунски уговор о залози по коме заложни
поверилац, уместо интереса на дуг, има
право да се служи и користи заложеним
предметом.
автикритика (грч. апИ, кгшб судим) одговор
на критику, противкритака; одговор на
нападе; одбрана.
антикритичан (грч. ап*1, кппб) који одговара
на критику, напад итд.; кед. који противре-
чи очекиваној кризи (појав); који спречава
наступ кризе (утицај).
автикритичар (грч. апИ, кппб) писац одгово-
ра на критику; писац одбране од напада.
аитилегомева (грч. апШе^б противим се,
побијам) пл. теол. делови Св. писма чија се
оригиналност оспорава или у коју се су-
мња, нпр,: „Откровење Јованово"; супр.:
хомологумена.
антилемичан (грч. апИ, 1оипб8 куга) нед. који
служи против куге, противкужни.
антилетаргичан (грч. апИ, 1еЉаг§{а дремеж-
ница, болест спавања) мед. који служи про-
тив обузетости дубоким сном, против оба-
мрлости.
антилиса (грч. ап!ј, 1ув8а псеће беснило) пл.
кед. средства против псећег беснмла.
антилогија (грч. апШора) противречност,
приговор, побијање; одбрана пред судом.
антилогичаа (грч. апШојрЉбз) недоследан,
протуслован; који је у противности са
законима мишљења, тј. са логиком.
антилопа (грч. апШ61брз) зоол. „цветно око"
(због лепих очију те животиње), веома
распрострањена врста рогатих сисара, жи-
ви у стадима по топлијим копнима; у
Европи од ове врсте постоји само газела.
антиномазија
антиматерија (грч. ап11, лат. т а ( е ш ) суп-
станца сачињена од атома и молекула у
којима су саставне честице — античести-
це; језгро атома антиматерије састављено
је од антинеутрона (неутралних) и анти-
протона (негативних), а омотач од пози-
тивних електрона (позитрона); у лаборато-
рији су остварени атоми антиводоника и
антилитијума.
антимелавхоличан (грч. апИ, те1апсћоИкбз)
који разбија тугу, који разведрава распо-
ложење.
антиментализам (грч. ап11, ментализам) лннгв.
позитивизам у лингвистици, ограничење
предмета лингвистике иа оно што је непо-
средно дато у говору, не водећи рачуна о
умним (менталвим) процесима везаним с
применом језика.
антимерија (грч. апИ, тегоз део) рет. замењи-
вање једног дела говора друшм.
антаметабола (грч. апи-те1аћо1е) реторска
фигура која се састоји у томе што се
изрази који су били у првом делу реченице
појааљују и у другом, али другим редом,
нпр.: „Једемо да живимо, а не живимо да
једемо"; антиметалепсија.
антиметалепсија (грч. апИ, теШер518 за-
мењивање, размена) рет. в. антиметабола.
авгтметатеза (грч. апИ, те1а111ћет1 преме-
СТИТИ) реторска фигура која се састоји у
томе да се исте речи понављају и у другом
делу реченице, али у противном смислу,
нпр.: „Једи да живиш, а не живи да
једеш."
автимилитаризам (грч. агШ, фр. ггпШапете)
противност милитаризму; покрет против
рата и припремања за рат.
антимов (нлат. апЦтошит) хем. елеменат,
атомска маса 121,75, редни број 51, знак
5 ђ (бУћшт), метал сребрнобеле боје, кри-
сталан и веома крт тако да се може сту-
цати у прах.
автимонархичав (грч. ап1д, топагМа) који је
против монархијског облика владавине.
антимонид (лат. апШпопшт) минерал, сул-
фид антимона, важна његова руда.
антиморалан (грч. апИ, лат. тогаИв) који је у
опреци са моралом, противан моралу.
антнморализам (грч. апИ, лат. т о з , тогш
обичај) фил. учење које не признаје никак-
ву разлику између добра и зла, и које све
људске поступке једнако процењује ,,с ону
страну добра и зла".
антинаркотика (грч. апИ, пагке укоченост,
укочење) пл хед. лекови против наркотич-
них тровања.
пнтинационалан (грч. апИ, лат. паИопаИз),
ненародни, противнародни.
антинефритика (грч. апИ, перћгбв бубрег) пл
мед. средства и лекови против бубрежних
болести.
антиномазија (грч. апИ, бпота име) замењи-
вгње имена, употреба особног имена место
врсте, нпр. „Демостен" место „говорник".
антивомизам 56
антиномизам (грч. ап*1, пбток закон) 1. теол
тобожн>а противречност између староза-
ветског закона и хришћанског учења; 2.
начелно непризнавање било каквих утвр-
ђених закона; аномизам.
антиномија (грч. апЦпогша противречност
закона са самим собом, тако да обе стран-
ке могу га тумачити у своју корист) лог.
противречност, супротност двају судова
или закона — тезе и антитезе — који се
узајамно искључују, нпр.: „Свет има свој
почетак у времену, а и с обзиром на
простор он је ограничен" (теза); „Свет
нема ни почетка у времену нити граница с
обзиром на простор, него је и у једном и у
другом погледу безграничан" (антитеза);
фил код Канта: противречност која се
јавља при примени закона чистог разума
на чулни свет.
антипаиизам (грч. апИ, лат. рара) неприја-
тел>ство и борба против папе.
антипараграф (грч, апИ-рагајргарћов) одго-
вор на критику, утук; реплика.
антипаразитика (грч. апИ, рагазНоз готован)
пл. средства против биљних и животин.-
ских паразита који се налазе на људима и
животињама,
антипаралелан (грч. апИ, рага11е1с>8) две ли-
није које са другим двема линијама закла-
пају међусобно једнаке углове али супрот-
ним правцима, једна будући спољашња а
друга унутрашња-
антипаралелограм (грч. апЦ, рага11е1о5,
ЈЈгатта) 1-еом равнокраки трапез.
антипаралитика (грч. апи, рага-1уо) пл мед
средства против узетости (парализе).
антипатија (грч. апЦраИдоа) нерасположење
према некоме, осећање одвратности или
ненаклоности, немарење, супр,: симпатија.
антипатичан (грч. апИраШЈкбз) који изазива
нерасположеше или одвратност неприја-
тан, немио, несимпатичан.
анпшатриот (грч, апЦ, ра1п61е8) непријатељ
домовине, неродол>уб.
антнперистаза (грч. апУ, репк1а815 споља-
шн>е околности) опрека или супротност
околности (или: прилика), дејство двеју
супротних сила у природи.
аитмпиретика (грч. апИ, руг ватра) пл. мед.
лекови протиов ватре, грознице.
антипиретичав (грч. апЦ, руг) жд који сузби-
ја ватру, грозницу, нпр. аспирин, антшт-
рин и др.
антипирив (грч. апИ, руг) мед. средство против
грознице, ватре, главобоље.
автиплатонска љубав чулна, сполна љубав.
антипленисти (грч. апИ, лат. р1ехшз пун) фил.
присталице теорије о празном простору (за
разлику од плеииста).
антиплеуритика (грч. апИ, р1еигбп бок,
ребро) дл. кед средства против запал>ен>а
плућне марамице; пр. антиплеуритичан.
авпшвеумоничан (грч. апИ, рпеитбп плуће)
мед. који служи против запал>ен»а плућа.
антисоциЈалан
антипод (грч. апМ, рЉ, рос!б8 нога) човек
који у односу према неком другом предста-
вл»а сушту супротност; протавник, супар-
ник; геогр. онај који живи на супротној
тачки пречника Земл>е, противножник.
антиподан (грч. апЦрш) сасвим супротан,
опречан; који се налази на супротној тач-
ци пречника Земље.
антипротаза (грч. ап!лрг61а515 иротивпред-
лог) рет. наговештавање побијања неког
тврђења, које се обично изражава једним
питањем.
антипсихологизам (грч. апИ, рзусће душа)
фил став неких лошчара и гносеолога
против примене психологије у логичким и
сазнајно-теоријским размишљањима.
антирациовализам (грч. агШ, лат. гаИо
разум) фнл схватање да разум, односно
човечје мишљење, није апсолутни извор
сазнања; геоч. неслагање са трезвеним, ра-
зумним правцем у проучавању питања
вере.
аитиреволуциоаар (грч. ап11, нлат. геуоИШ-
опапш) присталица и поборник антирево-
луције, противник револуције.
антирепубликанац (грч. апИ, лат. гез рибћса)
противник републиканског облика влада-
вине; пр. антирепубликански.
антиреуматичан (грч. апЦ, гепта) кед. који
служи против реуматизма.
антиројализам (грч. апИ, фр. гоуаИкте), не-
наклоњеност монархијском облику влада-
вине и крал>евској власти уогапте.
автисемит непријатељ Јевреја и њиховог на-
чина рада (уп. Семити.)
антисемитазам покрет којем је циљ борба
против учешћа Јевреја у привредном, по-
литичком и духовном животу, антисемит-
ски, противјеврејски покрет.
антисепса (грч. агШ, зерзге трулеж) «вд. уни-
штавање трулежних клица хемијским и
физичким средствима.
антисептикум (грч. апИ, херзЈз) хем. средство
које ушшггава клице што изазивају тру-
л>ен>е; пл. антисептика.
автасептичан (грч. апИ, зерИкбз) мед. који
спречава трул>ен.е.
автирадионализам (грч. апИ, лат. га1ш
разум) фил схватање да разум, односно
човечје мишљење, није апсолутни извор
сазнања; теол. неслагање са трезвеним, ра-
зумним правцем у проучавању питања
вере.
автискабиоза (грч. апИ, лат. зсаМез шуга) пл.
мед. средства против шуге.
антисксптицизам (грч. апИ, 5к6р818 недоуми-
ца, двоумиг^) фил. неслагање са оним гно-
сеолошким становиштем које сумња у мо-
гућност ма каквог сазнања уопште, и које
сматра да се не може доћи ни до каквих
општеважећих истина.
антисоцијалан (грч. апИ, лат. зооаИз
друштвен) противан друштвеном поретку;
који својим радом и понашањем шкоди
автиспазмодика 57
људском друштву и незгодно стрчи у
н>ему
аитиспазмодика (грч ап{1, бразтбз) пл мед в
антиспастика
антиспасг (грч ап1д$ра81об вући на другу
страну) метр четворосложна стопа у ко]е ]е
први и четврти слог кратак, а други и
трећи дуг и — - I I
антиспастика (грч ап11, зразиков КОЈИ вуче
трзав) пл мел средства ко]а ублажуЈу грче-
ве, аитиспазмодика
антиспектрологија (грч ап11, 11а, наука
лат 5рес1гит авет, причина) научно поби-
Јање веровања у духове и авети
антиспиритуализам (грч апи, лат врш^ш
дух) фил одрицање духовности и духовне
природе уопште = матери]ализам
антистратег (грч ап11-51га1е8О5) заменик ВОЈ-
сковође, командант непри]ател>ске во]ске
антистрофа (грч апиз!горће) у драми старих
Грка плес хора, КОЈИ ]е потпуно одговарао
рани]О) строфи, отпев ко]и ]е одговор пре
тога певано) строфи
антисции (грч ап11, 8 к т сенка) пл геогр људи
са супротним сенкама, ТЈ становници на
истом подневку, али на супротним страна-
ма полутара тако да њихове сенке у подне
падаЈу на супротне стране, антеци
автитеза (грч апМћечњ супротност, супрот-
но) 1 супротност између значења два]у
поЈмова или два]у судова (може бити кон-
традикторна, противречна, или контрарна, антифон(а) (грч ап(1, рћопе глас) отпев,
опречна), 2 опречност дваЈу карактера,
двеЈу тежњи и сл , 3 у трансценденталноЈ
филозофиЈи Кантово] и диЈалектици Хеге-
лово] супротност према тези, 4 рет иска- антифонариј(ум) грч ап11рћопео одговарам)
зивање Једне мисли помоћу два супротна
по]ма нпр „Иде лудо, проговара мудро",
5 лоет словенска антитеза поетско набра- ки, ове песме су изводили певачи или
]ање више предмета или по]мова КОЈИ има-
ЈУ зазедничко СВОЈСТВО са упоређиваним антифонија (грч апи, рћбпе глас) логичка
предметом, а затим негирање тих предмета
или по]мова, нпр Шта се б']ели у гори
7
зеленоЈ / Ал' ]е сни]ег, ал' су лабудови' / антифраза (грч ап{1, рћгакгк говорење) ре-
Да Је снизег, већ би окопнио, / лабудови
већ би полетЈели / Нит' ]е СНИЈСГ нит' су
лабудови, / него шатор аге Хасан-аге,
(Хасанагиница), уп теза, синтеза
автитермика (грч агЉ, Шегтоз топао) пл мед
средства и лекови КОЈИ снижавају темпе-
ратуру, а истовремено смањуЈу или от-
клањају болове
антитетичан (грч апМћеШсов) противан, су-
протан, ко]и ]е у супротностима
автитип (грч апи, 1;уро8) отисак, препис,
прототип
автитипија (грч апШурт противудар, одбо])
фил код Лајбница оно услед чега ]е ]едно
тело непробоЈно за друго
антитиреоидив (грч ап<д, Шугеов штит, еМов
изглед) фарм лек КОЈИ садржи секрет шти- антихеморатичан (грч апи, ћагта крв,
тасте (тироидне) жлезде, служи за лечен>е
Базедовл>еве болести
антихеморагичан
автитоксин (грч агЉ, 1ох1кбп, отров) мед
противотров, тело коЈе има СВОЈСТВО да
неутралише одређене отрове, токсине
антиунионист(а) (грч апЦ, лат и т о с]еди-
н>ење) протавник Јединства, прогивник
УЈедињења, за]еднице
антифебрилан (грч ап!], лат ^ећпз хрозни-
ца) мед противгрознични
антифебрилије (грч ап11, лат Гећпк) мед
лекови против грознице
антнфебрин (грч апи, лат 1еђп8) фарм сред-
ство против грознице, антипирин
антифсрменти (грч ап1л, лат ^егтепШт) мед
ферменти КОЈИ СВОЈИМ утицаЈем поништа-
ва]у де]ство других фермената
антифлеботомист (грч апи, рћ1ерк жила,
1оте сечем) мед противник лечења пу-
штањем крви
антифлотистика (грч апћ, рћ16х, рћ1о^б8
пламен) 1 хем теори]а франц хемичара
ЛавоазЈеа КОЈОМ ]е побио тзв флогистичку
теориЈу о посто]ању неке хипотетичне ма-
тери]е ко]а ири сагоревању тела не сагоре-
ва, уп флогистон, 2 пл мед лекови против
запаљења
антифлогистичан хех в антифлогистика 1,
мед КОЈИ ублажава запал>ење или ватру, уп
антифлогистика
антифлотистичари (грч ап{1, рМбх) „л ш>
присталице антифлогпстике, *ед лекари
КОЈИ у свима болестима употребљаваЈу ан-
тифлогистичка средства
справица од гуме ко]а се ставља у уши да
би се онемогућило допирање сувише Јаких
шумова и буке
збирка грегори]анских мелоди]а ко]е ]е
почетком VII в одабрао папа Гргур Вели-
народ за време мисе
противречност, бесмислица, такође отпе-
вање, отпев
торска фигура ко]а се састо]и у томе да се
Једна реч употребљава у смиглу КОЈИ ]е
потпуно супротан њеном основном зна-
чењу, нпр „То би било врло паметно", у
смислу „врло лудо"
антифризи (грч ахА\, енг Ггееге замрзавати,
смрзавати) супстанце ко]е се додаЈу води
да би се спречило њено смрзавање на
ниским температурама
антифтизика (грч ап!1, рћ1ћ1313 сушида) пл
мед средства против сушице, туберкулозе,
пр антифтизичан
антихектика (грч апи, екћкбз ]ектичав) пл
кед средства против сушице, Јектике, пр
антихектичан
антихелминтика (грч ап11, е1т18 е1гтп1о5
глиста) пл нед в антхелмингика
ге§пут1 проби]ам) мед КОЈИ служи као лек
против крволиптења
антихемороидалан 58 антр-акт

антихемороидалан (грч. апИ, ћаГта, гћеб антоксантин (грч. ап!ћо8, квапШбв жут) хем,
цурим) дгед. који служи као лек против цветно жутило, жута бојена материја која
шуљева, хемороида. се налази у цвећу.
антихипнотика (грч. апи, ћурпоз сан) пл. мед. автолити (грч. апЉов, ИШо8 камен) Лл. геол.
средства против болесног нагона за спа- окамењени цветови или отисци цветова у
вањем; пр антихипноткчан. камену; антотиполити.
антихолерика (грч. ап&, сћо16га болест са антологија (грч. апШо1о8Ја) брање цвећа,
повраћањем и житком столицом. сћо1аз цветњак; збирка одабраних, нарочито
утроба) пл мед. средства против колере. лирских песама, уопште: збирка сваког
антихреза (грч. апИ, ћге818 употреба) прав. штива одабраног према нарочитим мери-
уговор о залози на основу кога поверилац лима и сврхама; збирка најлепшега.
има право да употребљава у залогу при- антоними (грч. ап{1, опута име) пл. линг. речи
млзен предмет. еупротне по значењу, нпр. лето-зима,
аитихрист (1рч. апЦ Сћпб^бв) противник лаж-истина, добар-рђав, тврд-мек и др.; уп.
(или: непријатељ) Христа или хришћан- синоними, пароиими, хомошши.
стаа; фиг безбожан човек; ђаво, сотона. аитонимија (грч. ап*ј, бпута) ттгв својство
антихронизам (грч. апИ, ћгбпов време) по- супротнога значења некој другој речи; уп.
грешка у рачунању времена; употреба јед- антоними.
ног времена уместо другог. антоноар (фр. еп!оппег, еп^оппоиг) левак;
антихтони (грч. &тА\, сћШбп земља, тле) пл левкаста рупа од експлодиране мине; геол.
тмр. они који станују на истом степену котлина, вртача.
географске ширине, само на супротним антономазија (грч. ап^опотавха други назив)
странама полутара. рет. описивање када се место заједничког
антицквичан (грч. апИ, лат. о т е грађанин) имена у говору употреби властито име,
неграђански, противграђански. нпр. Демостеншт Цицерон место „велики
антициклон (грч. агЉ, кук1оз круг, кружно беседник".
кретање) метеор предео на коме влада ви- анторгастична средства мед. средства против
сок атмосфероки притисак; назив по томе навале крви; уп оргазам.
што се на пределу високог притиска ја- антос (грч. апЉоз) цвет, цват; говорни украс;
вљају метеоролошке појаве супротне они- мед. осип, краста, нарочито на лицу.
ма на пределу ниског притиска (циклону). антотиполити (грч. ап1ћоз, 1уро8 отисак, Ш-
антиципандо (лат. апИарапск)) унапред, у ћок камен) пл. геол в. антолкти.
облику предујма; пре времена. антофталмика (грч. апИ, орћШа1тб8 око) пл.
антиципација (лат. апЦспраИо примање иед. средства против очних болести.
унапред) узимаше унапред, предујам на автофталмика (грч. ап(д, орћ!ћа1т6к око) пл.
робу; стварање суда или добивање пред- мед. средства против очних болести.
ставе о нечему унапред; фил. прихватање автоцијашши (грч. апЉоз цвет, куапоз
неког суда унапред као да је истинит, с тим затвореноплав) хем. бил>ни пигменти који
да ће се касније доказати; рет. предупређу- се налазе у ћелијском соку многих биљних
јуће постављање и обарање приговора ћелија и који дају плаву, црвену или љуби-
противниковог. часту боју — цветовима, плодовима, ли-
антиципирати (лат. апиараге) унапред узети стовима, стаблу итд.
(или: узимати), унапред примити (или: антр (фр. еп1;ге, лат. т1ег) међу, између, у,
примати), предузети, предузимати; предуј- усред; антр ну (фр. еп(хе пош) међу нама,
мити, предујмљивати; добити представу у четири ока, у поверењу.
или створити суд о нечему унапред. антракоза (грч. апЉгакоб претварати у
антички (лат. апИсш, апИциш) стари, ста- угаљ) претварање у угаљ; кед. слагање
рински, старовременски, стародревни, ста- угљеног праха или гара у ткива и због тога
рог кова; по старинском укусу; који поти- њихово црно обојење.
че из старог века, нарочито из времена автраколит (грч. ^пШгах угаљ, НШоз камен)
старих Грка и Римљана; фиг. редак. лога. кречњак обојен угл>еном.
антишамбр (фр. апИсћатђге) предсобље код антракоиетар (грч. апЉгах, т ^ г о п мера) хек.
каквог великог господина. справа за одређиван.е количине угл^ника.
антишамбрирати (фр. апИсћатђге) задржа- антраконит (грч. ап1ћгах, ћЧћок камен) шш. в.
вати се у предсобљу, чекати пријем, џон>а- антраколит.
ти пред чијим вратима за пријем; чинити антракс (грч. ап!ћгах угаљ) хец. црни пришт,
подворење старијим и моћнијим од себе. злич, прострел, непоменик, травњак, бе-
автоалажа (фр. 1оИе, ап!оПа§е) фина ткани- дреница, опасна заразна болест коју иза-
на са чипкама. зива тзв. Давенов бацил (ВасШиз апЉгаав)
антографија (грч. апШов цвет, §?арћо пишем) аитраксне болести оне које се преносе
писање помоћу цвећа. путем посредног ИЛИ непосредног додира
антодонталгика (грч. апИ, о(1П8 зуб, а1§ок са животињама, нпр. беснило итд.
бол) пл. кед. средства против зубобол*. антр-акт (фр. еп1х'ас4е) поз. одмор између
антозое (грч. ап1ћо8 цвет, гбоп животиња, чинова; фш. одмор, почивка, станка, при-
живо биће) пл. зоол. корали. времен прекид у неком послу.
антрацен 59
антрацен (грч. апЉгах угаљ) хем. сложен
угљенички водоник, С 1 4 Н 1 0 , који се добива
из катрана каменог угља; употребљава се
за справљање ализарива и других бојених
материја.
антрацит (грч. апЉгах, наставак Иеа) ш .
најстарији фосилни угаљ, најбоља врста
угља.
антре (фр. еп1гее) улазак, улажење; улаз;
улазна соба, предсобл>е, предворје; при-
ступ; предјело, прво јело при обедима,
нарочито свечаним; улазна цена, улазни-
ца, улазнина; увозна царина; муз. упадање
једног гласа; увод, комад којим почиње
опера или концерт; појава глумца на по-
зорници.
антреозоид (грч.) бот. мушки гамет код би-
љака.
антрицид (грч. апШгах угаљ, лат. оссМеге
убити) лек против уједа це-це муве.
антрколон (фр. еп!гесо1оппе) арх. размак,
одстојање између стубова, простор између
два стуба, антрпиластр.
антркот (еп1гесб1е) кув. месо између два ребра
(код стоке), крменадла.
антр ну (фр. еп!ге пош) в. под аитр.
антропарескија (грч. ап^ћгбрагеккеЈа) жеља
или слабост некога да се допада људима;
супр.: теосебија.
автропизам (грч. апШгброз) фил. очовеча-
вање, општи назив за ове оне представе
које стављају човека према целој осталој
природи, и које га схватају као смишљен
крајњи цил> органског стварања; поглед на
свет и живот који у питању о положају
човека у природи стоји на гледишту да је
„човек мера свих ствари".
антропијатрика (грч. апЉгброз, 1а*г6з лекар)
наука о лечењу људи.
антропински (грч. ап1ћгбр(поз) човечји, који
се тиче људи; земаљски.
антропо- (грч. апШгбров) предметак у сложе-
ницама са значењем: човек.
антропобиологија (грч. апШгороз, ћЈов жи-
вот, 1о§1'а наука) део антропологије који се
бави животним изражајима човечаиства и
њиховим законима проучавајући питање
наслеђа, утицаја околине, укрштања, пло-
ђења, множења, опадања итд.
автропогевеза (грч. апЉгброз, {*епев1в) део
антропологије који проучава развој људ-
ског тела.
антропогенетика в. антропогенија.
антропогенија (грч. апЉгороз, §епе815) наука
о постанку и развитку човека и људских
врста.
антропогеографија (грч. апЉгброз, §е6§га-
рМа) део географије који испитује колико
природни положај земллшта на коме љу-
ди живе утиче на образовање људске за-
једнице, и колико је човек уопште кадар
да известан простор тако преобрази да би
му могао бити од користи; као подврсте су:
историјска, културна, саобраћајна, прн-
вредна, трговачка и политичка географија.
автропоморф
антропотлот (грч. апШгбров, ј»1биа језик) жи-
вотиња са језиком сличним језиКу човека,
нпр. папагај.
антропогнозија (грч. апОтгброз, ј*пб51Б позна-
вање) наука о познавању човека, позна-
вање човека.
антропогност (грч. ап1ћгбро8, впбз1;ез позна-
валац) познавалац људи.
антропогонија (грч. апЉгброз, ^опе рађање)
наука о постанку човека.
антропографија (грч. апЉгброа, ^гарМа)
опис (или: исписивање) човека; наука о
човечјем телу.
антропозоик (грч. ап!ћгбро8, гбоп животиња)
геол. антропозојски период.
антропозојски период геол период у историји
Земл>е у чијем се почетку јавља човек,
почиње са дилувијалним периодом, добом
када човечји говор почиње да се развија,
по траје још и сад, отприлике један ми-
лион година.
антропозофија (грч. апЉгороз, аорМа
мудрост) фил. учење које је основао Рудолф
Штајнер, а које хоће да „духовним очима
гледа" и непосредно опажа и општи са
„вишим световима". Пут ка тим вишим
световима има три степена: „припрема",
„просвегљење" и „посвећење"; тело ]е под-
ложно закону наслеђа, душа судбини коју
сама ствара, а дух закону реинкарнације.
антропоидав (грч. ап1ћгброб, еМоз вид,
облик) човеколик, сличан човеку (о мајму-
нима).
антрополатрија (грч. апЉгбров, 1а1ге1'а
служба) обожавање човека; схватање да је
човек биће слично богу.
антрополог (грч. апШгброз, 1б{»О8) научник
који проучава човека са гледишта анатом-
ског и физиолошког, психолошког и фи-
лозофског, историјског и социолошког,
археолошког и др.
антропологизам (грч. апШгброа, 1о§15тб5)
фил. 1. схватање по којем је религија резул-
тат човечјих назора, жеља, тежњи и идеа-
ла; 2. схватање да је сазнаље (и облици у
којима се оно јавља) услокњено човечјом
природом.
антропологија (грч. апШгброз, 1ој**а) наука
која проучава човека на основу анатомије,
физиологије, психологије, историје, социо-
логије, филозофије, археологије и науке о
језику.
антропомантија (грч. апШгброк, т а п 1 е т
прорицање) прорицање (или: гатање) по
човечјој утроби.
антропометар (грч. апЉгброз, те1гоп мера)
схфава за мерење висине човека.
антропометрија (грч. апЉгорбв, т61хоп) ме-
рење човечјег тела; наука о мерењу чове-
ка, тј. о односима између човечјих удова,
њиховој развијености и другим особинама.
антропоморф (грч. апШгброБ, тогрће облик)
камен сличан човеку или неком делу њего-
вог тела; мајмун сличан човеку.
антропоморфан 60
антропоморфан (грч. апЉгбро-тогрћоз) сли-
чан човеку, који има човечји облик.
автропоморфизам (грч. апЉгороз, тогрће
облик) фил. схватање и тумачење ствари и
природе у односу на човека, тј. свако
расуђивање или свако учеље које ради
објашњења онога пгго није човек (нпр. бог,
физичке појаве, биолошки живот, пона-
шање животиња итд.) употребљава појмо-
ве узајмљене од природе или понашања
човека; религиозни антропоморфизам
сматра да је бог сличан човеку, тј. да
мисли, осећа и ради као човек, почовечење
бога; антропоморфоза.
антропоморфоза (грч. ап1ћгорок, тогрће)
фил в. аитропоморфизам.
антропоморфозира ги (грч. апИггорок, тогр-
ће уобличавам) почовечити, почовечавати,
тј. замишљати и представљати бога као
човека, са људским особинама, врлинама,
слабостима и др,
антропоморфологија (грч. апШгорок, тогр-
ће, 1о^а) наука о облицима човечјег тела.
антропонимија (грч. апШгороз, бпота име)
лиигв. део науке о језику који проучава
лична имена.
антропономија (грч. апШгброз, пбтоз закон)
фил. наука о законима који владају у чо-
вечјем животу; по Канту: законодавни ра-
зум човеков.
антропопатизам (грч. апЉгорораШет) фил.
схватање да је бог биће које има све
људске особине, које осећа и жели исто
као човек; антропопатија.
антропопатија (грч. ап1ћгброра1ће{а) фил. в.
антропопа тизам.
антропопеја (грч. апЉгбро-рош) стварање
човека.
антропопластика (грч. апЉгброз, р1азШсе)
сликање (или: вајање) човека.
антропоскопија (грч. апЉгброз, зкореб
посматрам) вештина да се по цртама лица
закључи о умним и карактерним особина-
ма човека; уп. физиогномика.
антропосоматологија (грч. апШгброз, ббта
тело, 1о^а) наука о саставу и особинама
човечјег тела.
антропоспелеологија (грч. апЉгброз, зре-
1атп пећина, 1о^а наука) научна дисци-
плина која проучава везе између човека и
пећине; у ужем смислу, антропоспелеоло-
гија је наука о пећинском човеку.
антропосфера (грч. апШгороз, зрћаЈга кугла,
лопта) део животног простора који је под
утицајем човека.
антропотеизам (грч. апЉгброБ, 1ћео8 бог)
обогочовечење, обожаваље човека, сма-
трање онога што је човечје божанским.
антропотека (грч. апШгороб, Шеке причуви-
ште, сандук) дворана заслужних људи,
дворница славе.
антропотерапија (грч. ап1ћгбрб8, 1ћегареуб
лечим) наука о лечењу човека и о него-
ван>у човечјег здравља.
ан-ту-ка
антропотизија (грч. апЉгороз, Шуз^а жртва)
приношење људи на жртву.
антропотомија (грч. апЉгброз, 1оте сечење)
иед. разуђиван>е, резан.е човечјег тела у
цил.у научног испитивања.
антропофаг (грч. ап1;ћгбро8, рћа^еГп јести)
онај који једе људско месо, људождер;
канибал.
антропофагија (грч. апЉгорбрћа^а) људож-
дерство; канибализам.
автропофитеја (грч. апЉгброб, рћу!е!а са-
ђење; рађање) биол. рађање човека, наука о
сполном животу човека.
антропофобија (грч. ап1ћгоро5, рћбђов страх)
страх (или: зазирање) од људи.
антропофовика (грч. ап1ћгбро8, рћбпе глас)
наука о људским гласовима.
антропохемија (грч. апШгороз, сћетеЈа) нау-
ка о материјама које сачињавају човечје
тело.
антропохисторија (грч. апШгбров, 1з1ог(а)
наука о развитку људског рода, историја
човечанства.
антропохорија (грч. апШгброз, сћогео ра-
спростирем се) зоол, распростирање плодо-
ва и семена од стране човека.
антропоцентризам (грч. апШгбров, лат. сеп-
1гшп средиште) филозофски поглед на
свет који сматра да је човек средиште
света и крајња сврха њешва развитка.
антрпа (фр. еп^гераз) полураван, ход коња,
полукас.
антрпиластр (фр. епЈхерПав^ге) арх. размак
између стубова, одстојање између два сту-
ба; антрколон.
автрпо (фр. еп1герб1;, лат. т^егрозНиз метање
између, уметање) трг. стовариште, склади-
ште, магацин за смештај робе која долази
из иностранства, а под условима које за-
кон одређује (роба, док лежи у њему, не
плаћа царину); у антрпо се може сместити
свака роба којом се може манипулисати,
која се може разврставати, поправљати,
делити, и одатле увозити, извозити или
упућивати, придржавајући се притом про-
писа који се односе на сваку од тих радњи;
— ан антрпо (фр. еп еп1гер61) нецарињен,
неоцарин.ен.
автртај (фр. 1аШе, еп1ге1аШе) у бакрорезу:
фини међузарез; плес: фшура у игрању
када се једна нога стави на место друге, а
ова се пружи напред.
автрфев (фр. еп1геИп5) пл. тканине осредње
финоће и каквоће.
аитрфиле (фл.еп<хеШе!) наговештај нечега
вешто уплетен у говор, вест или саоп-
штење које треба прочитати између реда-
ка; кратак чланак, обично званично, саоп-
штење владе, убачен у редакцијски део
листа.
антрша (фр. еп!гесћа1, итал. т1гесаа1о заНо)
уметнички скок у плесу, ударање ноге о
ногу у скоку при игрању.
ав-ту-ка (фр. еп 1ои1 саз) амрел средње
величине који може послужити и као ки-
антхелминтика 61
шобран и као сунцобран, амрел за свако
време; фиг. човек који се може употребити
за сваки посао
автхелминтика (грч. апИ, ће1пипз, ће1тт!о8
глиста) пл. мед. средства за истеривање гли-
ста; пр. антхелминтичан.
антхиперидротикон (грч. апИ, урбг над, из-
над, преко, к1гб5 зној) мед. средство против
прекомерног знојења нсну.
антхипнотика (грч. апи, ћурпоз сан) пл. мед. в.
антихипнотика.
антхипофора (грч. апИ, ћуро-рћего сносити)
рет. навођење и набрајање приговора, да би
се после један по један побијали.
авуални (лат. аппиаИз) годишњи, који се
догађа сваке године; који траје годину
дана.
авуариј(ум) (лат. аппиапшп) летопис, годи-
шњак, календар.
авуитет (нлат. аппиНаз, аппииз ГОДИШЊИ)
годишња отплата дуга; годишњи приход,
годишњи доходак, годишња рента.
анулација (нлат. аппи11а1ш) поништење, по-
ништавање, укинуће, оповргнуће, оповрга-
вање; оглашавање неважећим.
анулирати (нлат. аппиИаге) поништити, по-
ништавати, укинути, укидати, оповрћи,
оповргавати; уништити; уништавати; огла-
сити неважећим.
анулус (лат. аппи1из) прстен; анулус матжкус
(лат. аппи1ш та^1сш) чаробни прстен;
анулус палации (лат. аплиЈш ра1аШ)
краљевски прстен печатњак; анулус пи-
скаторијус (лат. аппгд1ш р1зса1огшз) папин
прстен печатњак на којем је представљен
св. Петар у рибарском чамцу, рибарски
прстен.
анумерација (лат. аппшпегаИо) прибрајање,
добрајање, урачунавање.
анумерирати (лат. аппшпегаге) прибројити,
прибројавати, добројити, добројавати; ура-
чунавати, убрајати.
анунцијација (лат. аппипааИо) наговешта-
вање, објављивање, нарочито Деви Марији
да ће родити сина, Благовести.
анурија (грч. ап, пгоп мокраћа) мед потпун
престанак лучења мокраће.
анус (лат. агшз) атт. чмар, завршетак задњег
црева; пер анум (лат. рег апшп) мед. кроз
чмар.
анус (лат. ашшз) година; анус еклезијастикус
(лат. аппиз есс1е8иа511си8) црквена година;
аиус иитеркаларис (лат. аппш т1:егса1аг)в)
преступна година; аиуе комунис (лат. ап-
пиз соттшив) проста, непреступна година;
анус куренс (лат. аппиз сиггепз) текућа
год1ша; анус соларис (лат. аппиз 8о1агЈ8)
сунчана, обична јулијанска година; анус
цивилис (лат. аппиз ауШв) грађанска годи-
на, од 1. јануара до 31. децембра.
анфан (фр еп^ап!) дете; анфан перди (фр.
еп1ап1в регс1ив) пл. војници који се сами
јаве да изврше неко опасно дело, мртва
стража; анфан терибл (фр. еп*ап11еггЉ1е)
брбљивсЈ дете пред којим се не сме свашта
апанажа
говорити због тога што хоће да ода; неста-
шко, ђаволан, враголан.
ан фас (фр. РП ^асе) спреда, с лица; очи у
очи, право у очи.
анфилада (фр. епШас1е) дуг ред, нпр. ред
соба у једном правцу; вој. тучење топовима
уздуж, по дужини, с бока.
анфилирати (лат. Шига конац, фр. Ш, епШег)
уденута, удевати; низати, нанизати, нпр.
бисер; заподенути разговор; заплести не-
кога у неко предузеће, у опасност; вој. тући
топовима по дужини, с бока; направити
ћуприју (у трик-траку).
анфрактуозан (нлат. апЈгасШокив) кривудав,
искривудан, вијугаст; нераван, џомбаст;
заобилазан.
анхелација (лат. апће1а(ш) кратко, тешко
удисање ваздуха, дахтање, задиханост.
анхидрид (грч. ап, ћус!6г вода) хем. једињење
кисеоника са неким елементом без водони-
ка, али које изложено води апсорбује,
упија, водоник и постаје киселином.
анхидрија (грч. ап, ћуЈбг) безводност, неста-
шица воде, суша; анидрија.
анхидрит (грч. ап, ћуЈбг вода) л-ем сумпорно-
-кисели креч коме је одузета вода.
анхидричан (грч. ап, ћу<1бг вода) хем. слобо-
дан од воде, коме је одузета вода, нпр. соли
и оксиди.
анцепс (лат. апсерв) двострук; двостран; ко-
лебљив, несигуран; двосмислен; кетр озна-
ка за квантитет једног слога који може
бити дуг или кратак.
аншантирати (фр. епсћап1ег) очарати, оча-
равати. опчинити, опчињавати, задивити,
задивљавати, усхитити, усхићивати; пр. ан-
шантиран.
аншер (фр. епсћбге) трг боља понуда на
јавној продаји; подизање цене, поскупљи-
вање, поскупљење.
аншерирати (фр. епсћепг) трг. нудити више,
дати више при надметању; поскупљивати,
подизати цену.
аншлус (нем. Апзсћ1ш8) прикључење, припа-
јаше, присаједињење, придружење, спа-
јање; пол присаједињење Аустрије хитле-
ровској Немачкој 1938. год.
аорист (грч. а-опз1о8 неограничен, неодре-
ђен) грам. пређаиш>е свршено време, про-
шло тренутно време.
аорта (грч. аог1е) анат. главна срчана жила,
жила срчаница, најважније артеријско
стабло од кога потичу све артерије у чо-
вечјем телу.
аортитис (грч. аог№ мед. запал>ење аорте.
аосмичан (грч. а, о з т е мирис) безмирисан.
апаге! (грч. ар-а§5 одвести; отаћи, лат.
ара§е) одлази, иди, чисти се!
апагога (грч. ара^о^е) лог. посредан доказ;
апатогичан доказ индиректан, посредан
доказ, тј. онај који доказује тачност једног
тврђења показивањем немогућности или
погрепшости тврђења које га одриче.
апанажа (фр. арапа&е, нлат. арапа^шт)
имање дато на доживотно уживање; годи-
апанажирати 62 апелацио фривола

шња плата ближих владаочевих рођака апедеузија (грч. араШеуз^а) неваспитаност,

(деце, браће); годишњи приход, обезбеђен необразованост, незнање услед слабог
приход. школовања; апедеутизам.
апанажирати (фр. арапа^ег) дати коме апедеутизам (грч. а-, раШеуб васпитавам,
имање на доживотно уживање; одредити одгојим) в. апедеузија.
сталан годишњи приход. апедеутичан (грч. а-, раШеуШсбв васпитни;
апантеза (грч. арап1е515) одговор, одвраћање, одгојни) необразован, неваспитан, нешко-
побијање. лован.
апантропија (грч. арап!ћгор1а зазирање од апеирокалија. (грч. ареи~о$ неискусан, ка16п •
људи) нечовечност, свирепост; зазирање лепо) непознавање лепоте, неупућеност у
' (или: страх) од људи; одвратност међу оно што је лепо; недостатак укуса; рет.
људима; уп антропофобнја. усиљена тежња за лепим и китњастим
апарат (лат. аррагаШв спрема; оруђе) справа, изражавањем.
направа, строј; цео прибор, сва оруђа, апеиров (грч. ареигоз неограничен, бес-
помоћна средства и др. која су потребна за крајан) фил. почетак, праузрок из кога
неки посао или неку службу. су све ствари изашле и у који се поново
апараториј(ум) (нлат. аррага!огшт) одељење враћају (овај појам увео Анакеимандер).
(или: орман) за смештај оруђа, справа и апекс (лат. арех врх, шиљак) купаста капа
сл. староримских свештеника; геом. врх купе;
апаратура (лат. аррагаШв) сви апарати јед- астр. тачка неба у правцу које се врши неко
ног техничког предузећа; сва механичка кретање, нпр. при Земл>ином обртању;
постројења (нпр. неке радионице, биоско- апекс Суичаног система тачка ка којој се
па, позоришта и др.)- креће Сунце са својим пратиоцима
апарентан (лат. аррагепв) видљив, видан; (планетама); супр.: антиапекс; грам. знак за
дужину или наглашавање над самогласни-
очигледан, очевидан, јасан, привидан (нпр. ком.
одстојање, величина и сл.)-
апаренција (лат. аррагепИа) привид, привид- апел (фр. арре1) позив, позивање, дозив,
ност, изглед, спољашњост; вероватмоћа; знак; прав. жалба вишој власти, позивање
трг. спољашњи изглед неке робе. на виши суд; вој. збор; мач. кратак и оштар
удар напред истуреном ногом; послушност
апартан (фр. араг! нарочит, јединствен) на- код паса, нпр. тај пас нема апела, тј. не
рочит, необичан, несвакидашњи; пун одазива се на позив господара.
дражи, дражестан.
апартман (фр. арраг1етеп1) стан, соба, апелант (лат. арреНаге, арреПапк) прав. онај
који се у правним или судским пословима
одел>ење, стан са више одељења. обраћа, после нижих, вишим судовима и
апартхеид (енг. араг! одвојено, издвојено, тражи њихову помоћ. |
подељено) назив за доктрину расне супе- анелат (лат. арреИаШв) прав. лице против кога,
риорности беле у односу на црну расу коју или пресуда нижег суда против које апеА
на најбезобзирнији начин практикује Јуж- лант подноси призив вишем суду.
ноафричка Република одричући свако по-
литичко право својим поданицима црне апелатив (лат. потеп арреПаЦуит) грам. за-
коже. једничко име, реч која означава род или
апасионато (итал, арразвшпа^о) муз. страсно, врсту, нпр.: дрво, човек, животиња.
апелативан (лат. арреЦаИуиз) грам. који озна-
са пуно осећања. чава заједничко име, род, врсту.
апатетичан (грч. ара!ао, ара1:еикб8 преваран, апелаторија (лат. арре1аге) виши, призивни
лажљив) лажљив, лажан, преваран, за- суд за црквене спорове.
плетен, замршен, нпр. закључак. апелација (лат. арреИаИо) виши суд (између
апатија (грч. араШеш) неосетллвост, утрну- првостепеног и касационог суда); призив
лост осећања, равнодушност, немарност; вишем суду; познавање; називање, имено-
стање у коме код човека ништа не може вање.
изазвати ни радост ни жалост (у нормал- апелацио адмисибилис (лат. арреПаИо ас1-
ним приликама обично наступа услед за- т ж Љ Ш з ) прав. допустљив и прихватљив
морености мозга); млитавост покрета са призив, призив који се може допустити и
тежњом некретању. прихватити.
апатит (грч. ара!ао заводим) мин. калцијев апелацио дезерта (лат. арреПаИо с1езег1а)
фосфат с флуором, веома распрострт, боје прав. пропуштен, задоцнео призив.
сиве, љубичасте или зеленкасте, тврдине 4 апелацио инадмисибилис (лат. арреИаИо
по Мосовој лествици. таДтаззЉШб) прав. недопустљив призив,
апатичан (грч. араШез) неосетљив, равноду- неприхватллв призив.
шан, немаран, утрнулих осећања. апелацио темерарија (лат. арреПаЦо ^етега-
апатрид (грч. а-, лат. раШа домовина) лице Г1а) прав. неоснован призив, непромишљен
које нема држављанства. призив.
апаш (фр. арасће) велеградски разбојник, апелацио фривола (лат. арреПаИо Шуо1а)
лопов, злочинац, отимач. прав. безначајан и ништаван призив.
апелирати 63
апелирнти (лат. арреИаге) молити кога за
помоћ; позивати се на нешто; обраћати се
(или: обратити се) призивом вишем суду,
уложити (или: улагати) призив; уложити
(или: улагати) протест.
апеловати (лат. арреИаге) в. апелирати.
апевдикс (лат. аррепсвх) додатак, допуна,
прилог књизи или делу; анат. издужен про-
дужетак са површине неког органа, наро-
чито: црволики продужетак на доњем делу
слепог црева. црвул>ак.
апендикуларије (лат. аррешНси1а мали при-
везак) пл. зоол. мали прозирни морски пла-
шташи са репом за веслање.
апендицит (лат. аррепЉх) мед запал>ен>е др-
воликог продужетка на доњем делу слепог
црева, црвуљка (погрешно се каже: за-
пал>ен»е слепог црева).
апепсија {грч. а- не, без, рер518 пробава,
варење) <«ед. лоша пробава, слабо варење
у организам унете хране.
апептичан (грч. а-рер1о5 неварен) несвар-
љив, непробављив; који пати од слабог
варења желуца.
аперантологија (грч. арегап1о1о§1а) претера-
на брбљивост, бујица празних речи,
аперкат (енг. иррег горњи, си! ударац) сп у
боксу: ударац песницом тако да је онај део
руке где је шака окренут према сопстве-
ном лицу и рука гала замах одоздо на горе.
аперијенс (лат. арепге отворити) мед. сред-
ство за чишћење; пл аперијенције.
аперијеитан (лат. ареггепз) који отвара вољу
за јелом; аперитиван.
аперијенције (лат. арепегШа) пл. мед. в. аиери-
јенс.
апериодичан (грч. а-, рег^оЛоз) фт. слободан
од њихања, који се не клати око свога
равнотежног положаја.
аперитив (нлат. арегтддип) средство које
изазива вољу за јелом, ракија или друго
пиће као средство за отварање апетита.
аперитиван (лат. арепге отворити, нлат.
арегЦптш) в. аперијентан.
аперси (фр. арегди кратак преглед, летими-
чан преглед; суштина, кратко и прегледно
излагање, сажетак.
апертура (лат. арегћдга) ават. отвор нпр. на
пречаги, ветрилима (дијафрагми) за про-
лаз једњака итд.; олт. отвор (издубеног
огледала, заклона на оптичким апарати-
ма).
аперцепција (лат. ад-регсерУо) <риЛ за-
пажање, схватан>е, јасно схватаље предме-
та помоћу аката пажње, односно ми-
шл>ен»а; они акти пажње, односно ми-
шл>ен>а, помоћу којих се један предмет
схвата, сазнаје и тумачи; по Вунту: прво
акт или процес којим се психички садржа-
ји доводе до јасног схватања, друго, начело
на којем почивају друге, више везе душев-
ног живота, а не оне које почивају на
асоцијацијама.
аперциниратн (лат. аЛ-регсдреге) запазити,
запажати, увидети, јасно схватити; са-
аплаудирати
држај једне представе јасно схватити и
тим је ставити на право место у свести.
апеталав (грч. а-р61а1оз) бот без лишћа; чији
цветови немају круничних листића, бе-
скрунични, који су без латица.
апетевцнја (лат. арре1епЦа) чежња, пожуда,
нагон, склоност, тежња за чим.
апетит (лат. арреШиз) прохтев за јелом,
воља за јелом, јешност, осећање глади;
прохтев, жеља, жудња за нечим.
апетитивав (илат, арре1Ш\Д15) жељан, пожу-
дан, похотан.
апетитлих (лат. арре!еге, нем. арреШИсћ)
укусан, течан, сладак, прммамљив, који
изазива жељу за јелом, да се једе, да га
(или: је) поједеш.
апетиција (лат. арре!Шо) тежња за чим,
тежња, жудња, наклоност.
апехема (грч. ар-есћета) одјек; мед. супротна
пукотина на повређеној кости (контрафи-
сура); супротно дејство пада, тј, када се
бол проузрокован тим падом осети на
супротној страни.
апијариј(ум) (лат. архапшп) пчеланик, пче-
лињак.
апикултура (лат. ар18 пчела, сиНига гајење)
пчеларство.
апмрексија (грч. а-, руг ватра) мед. стање без
грознице, стање болесниково између капа-
да повратних грозница.
апиреничан (грч. а-, ругеп коштица) бот. који
нема коштице (о плоду).
апиретичан (грч. а-, руг) мед. без високе
температуре, без грознице.
апирија (грч. а р е т а ) неискусност.
апиричав (грч, а-ругоз, а-, руг ватра) 1.
незапаллш, сигуран од ватре.
апиричав (грч. аренгоз, а-, ре1га искуство) 2.
који нема искуства, неискусан, невичан.
апирман (фр. аригетеп!) трг. закључак, ове-
равање, проверавање рачума.
Апис мит. свети бик, црн са белом пегом ка
челу кога су стари Етапћани поштовали
као божанство; симбол земљорадње.
апис (лат. арш) зоол. пчела.
апистија (грч, ар181т) неверовање, подозре-
вање, сумња.
апицес јурис (лат. арех, арк-ез јиг18) пл прав-
ничке досетллвости.
аплазија (грч. а-, р1а815 образовање, уобли-
чење, творење) анат. немање или недовољна
развијеност једног органа или више н.их.
апланат (грч. а-, р1апаб лутам) фотографски
објектив, конструисан 1866, који нема
сферне аберације; линкејоскоп.
апланатичан (грч. а-, р1апао) опт. без (сферне)
аберације, као сложено сочиво; апланази-
ја: кемање (или: непостојање) сферне абе-
рације.
апланирати (фр. ар1агшг) поравнати; довести
у ред; отклонити сметње, загладити.
аплаудирати (лат. арр1аис!еге) тапшати, шве-
скати у знак одобравања; примити нешто
са бучним одобравањем, живо одобравати.
аплауз 64
аплауз (нлат. арр1аивш) тапшање, пљескање
у знак одобравања, пљесак, гласво одобра-
вање, похвала.
апликабилан (нлат. аррИсаћШв) применљив,
подесан; који се може лако наместити на,
приљубллв; апликативан.
апликант (лат. аррНсаш) в. кандидат.
апликата (лат. аррНса!а) геом. ордината (ход
купиних пресека); трећа оса у просторном
координатном систему.
ашшкатив (лат. аррПсаге ириближити; дода-
ти, здружити) ЈПШГВ. у неким кавкасккм,
афричким и др. језицима изведени глагол
који глаголској радњи даје значење накло-
ности према некоме (објекту).
апликативан (нлат. аррНсаИуш) в. аллика-
билан.
апликаторика (лат. аррИсаге) објашњавање
теоријских питања помоћу практичних
примера, нарочито у војним наукама.
апликатура (нлат. аррНса4ига) муз. правилан
положај прстију при свирању.
апликација (лат. аррНсаИо) начии извођења,
примењивање, примеиа; метање, наме-
штање, стављање, утискивање, прилешви-
вање, нпр. украса од друге материје на
неку тканину; мед. употреба спољних сред-
става, завој, облог; марл.ивост, вредноћа,
прил>ежност; апликационе боје шаре (или:
мустре) у боји које се утискују у тканину;
апликациона школа виша војна школа у
Француској и Италији за приправнике за
генералштаб.
аплицирати (лат. аррИсаге) наместити, ста-
вити, метнути; применити, употребити; да-
ти нпр. лек; брижљиво изучавати, обраћа-
ти јаку пажњу на нешто, старати се, прио-
иути за неки посао; пришити, прилепити,
нпр. украс на халлну; мат. унети, уцртати.
апнеа (грч. а-, рпео дахћем) мед. недисање,
краћи или дужи застој у дисању услед
поремеИаја центра за дисање.
апо- (грч. аро) предметак у сложеницама са
значењем: од, раз-, опет, натраг.
апогамија (грч. арб. §атео женим се) зоол.
размножавање без оплођавања код кога се
развиће врши само помоћу једне вегета-
тивне ћелице; појава опажена код нај-
нижих једноћелијских животиња.
апогеј (грч. арб-^ашп) встр. тачка на путањи
Месеца, итд. у којој је он најудал>енији од
Земл>е; такође: највеће удал»ење Сунца од
Земље у афелијуму; супр.: перигеј; оба
израза су из астрономије Птоломеја, када
се још сматрало да је Земл>а средиште, а
не Сунце (ул. афелијум); данас се употре-
бл>авају само у односу на Месец.
апограф (грч. арб, §гарћб пишем) препис,
копија изворног документа.
апода (грч. а-, рш, родбб, нога) зоол. безнож-
ни водоземци.
аподан (грч. а-, рЉ) који нема ногу, без-
ножан.
аподејктичан (грч. аросЈеШШсбз) в. аподикти-
чаи.
апокалиптичан
аподемијалгија (1рч. аросЈетш боравак у ту-
ђини, а1{;ов бол) бол или туга за завичајем.
аподија (грч. а-, рпз нога) мРД рађање без
ногу, немање ногу од самог рођења, без-
ножност.
аподиксис (грч. арос^еииз) приказивање,
излагање; огледни говор; лог. доказивање,
неоповргл>ив доказ.
аподиктичан (грч. арск!е1кикб8) који доказу-
је, доказан, неоповргљив, необорив, неми-
нован, безуслован; аподиктичан суд лог.
суд који изражава логичку нужност, нпр.:
„У равностраном троуглу морају сва три
угла бити једнака"; уп. асерторан, пробле-
матичан, модалитет.
аподоза (грч. арбдовјв) рет. други, последњи
део сложене реченице, за разлику од
првог дела (протазе); грам. завршница.
апођатура (итал. арро|»§1а1:ига) муз. предудар,
украшавање мелодије ситним нотама.
апоен (фр. арро1п1) фин меница која измкру-
је неки дуг или дугује извесну суму; свака,
нарочито инострана, меница; ситан иовац
за поткусуривање, папирна новчаница као
средство плаћања у платном промету;
апунто.
апоентирати (фр. аррот!ег) одредити плату,
плаћати; поравнати се у нечему; одредити
рочиште; сравнити рачун са трговачким
књигама.
апозитив (лат. арропеге приложити, аррозШ-
\гшп) грам. придев који стоји уз именицу као
апозиција, нпр.: Дете болесно мора да
лежи, Човек поштен не би то никад ура-
дио.
апозитиван (нлат. аррокШ-уик) грам. који стоји
као додатак, као алозиција.
апозиција (лат. аррозШо) грам. додавање, јед-
на атрибутивна именица као додатак некој
другој именици; замева субјектова ко]а га
казује другим именом, може да га замени
(нпр. Душан, твој млађи брат, чита књигу).
апојовијуи (нлат. аројоушт, грч. арб од, Зо\-
од ЈирНег ген. ЈОУ15) астр. тачка на путањи
једнога од Јупитерових пратилаца у којој
је он најудал>енији од планете, Јупитера.
Апокалипса (грч. Арока1ур515) 1. Откровење
Јована Богослова, последња књига Новог
завета, један од најдрагоценијих докуме-
ната и извора за историју првих дана
хришћанства; 2. религиозни правац који
све појаве тумачи као неко предсказаље о
свршетку света.
апокалиптика (грч. аро-ка1ур(х> откривам)
једна грана позније јеврејске књижевности
која хоће да прикаже, у облику симболич-
ких слика и чудесних визија, будућност
божјег царства и долазак обећаног Месије.
апокалиптичан (грч. аро-ка1ур16 откривам) у
духу или стилу Апокалипсе, тј. тајанствен,
мрачан, загонетан; апокалштгични број
мистични број х& = 666 у Апокалипси
(13, 18); апокалиптични коњаници четири
симболичне прилике из Апокалипсе (6,
1—8): куга, рат, глад и смрт.
апокалиптичари 65
апокалиптичари (грч. аро-ка]ур16 открквам)
они који верују да Откровење Јованово
садржи пророчанство о будућем испуњењу
и остварењу царства божјег; истраживачи
Откровења; религаозни занесењаци.
апокапнизам (грч. арб, карпоз дим) иед ка-
ђење као предохрана од заразних болести;
суфумигација.
апокарпија (грч. арб, кагрбз плод) бот. плод
из једног цвета са више слободних тучко-
ва, од којих се сваки развија у по један
плодић (нпр. код љутића).
апокартереза (грч. аро-каг1ег^6 убијам се
глађу) својевољно уздржавање од јела;
својевољна смрт од глади.
апокатастаза (грч. аро-ка1а84а818 враћање у
раније стање) враћање у пређашње стање;
у догматичном смислу: обраћање свих љу-
ди у Христову веру и њихов улазак у
вечно блаженство; учење о враИању свих
ствари и о коначном уласку у царство
небеско чак и грешника (палингенезија);
астр. повратак у исти привидни положај;
мед. потпун престанак неке болести,
враћање здравл>а, оздравл>ење; фил учење
о вечитом понављању ствари (Хераклит,
стојици, питагорејци).
апоклазма (грч. аро-к!а6 сломим, скрхам)
мед. прелом кости.
а поко а поко (итал. а росо а росо) муз. мало
по мало, поступно, постепено.
апокопа (грч. аро-кор№ одсецање, одрезива-
ње) грам. изостављање последњег слова или
слога неке речи.
апокопирати (грч. аро-кбр1;6 одсечем) скра-
тити реч на крају изостављањем једног
гласа или више гласова; скратити, скраћи-
вати.
апокриза (грч. арокгЈпо излучујем, издвајам)
1. мед избацивање (или: излучивање) су-
вишне течности из тела.
апокриза (грч. аро-кг1пота1 обавестим, од-
говорим) 2. одговор, одлука, решење, оба-
вештење.
апокризијар (грч. аро-кппота!) „онај који
треба да говори и да одговара", од IV века
титула бискупског, нарочито римског, по-
сланика на царском двору у Цариграду;
на франачком двору: титула највишег све-
штеника који је, у исто време, био и врхов-
ни старешина дворске канцеларије.
апокритичан (грч. аро-кг!пб излучујем) мед.
КОЈИ лучи, који помаже лучење и избаци-
вање сувишне течности.
апокрифав (грч. аро-кгур16 скривам) неси-
гуран, сумњив, неправи, лажан, подмет-
нут, мрачан с обзиром на своје порекло;
апокрифни списи списи или кљиге које
црква не признаје као праве (за разлику
од канонских); такође: дела непознатих
писаца.
апокрифи (грч. аро-кгур16 скривам) пл спи-
си или књиге чије је право порекло тајан-
ствено, које нису праве, откривене, канон-
ске.
5 Лексикон
апоплектичан
аполепса (грч. ар61ер813 задржавање, аро-
1атћапо задржавам, спречавам) мед. пре-
кид (или: сметња, поремећај, престанак,
изостанак) неке органске функције, нпр.
дисања, говора, била.
аполид (грч. ароИз, ар61Ио8 који је без зави-
чаја или без отаџбине) прав лице које је
изгубило држављанство своје, а није при-
мљено у држављанство друге неке државе.
аполиза (грч. ар6-1у818 одвајање) отпуст вер-
них у грчкој православној цркви; мед одва-
јање.
аполитоза (грч. ароШћуо скаменити) ЛРОЈ.
скамен»аван>е, прртварање у камен.
аполог (грч. ар6)ој{о8 прича) поет поучна
причина, поређ*'н>е у причи, измишл>ена
прича којој је цил> да предочи неку морал-
иу истину или поуку.
апологема (грч. аро16ј>ета) одбрана, одбрам-
бена тачка.
апологет (грч. аро1одеикб8) она) који говори
или пишс одбрану, бранилац; нарочито:
бранилац хришћанства од напада невер-
ничких и јеврејских.
апологетика (грч. аро1о§6ота! браним) теол.
наука о томе како треба бранити веру,
нарочито хришћанско учен»е.
апологетичан (грч аро1о8еота1) одбрамбен
говор и др., који има карактер одбране,
нпр. спис.
апологизирати (грч. арок^еота!) бранити,
заузимати се за, држата одбрамбени говор.
апологија (грч. аро1о§1а) одбрана, одбрамбе-
ни говор или спис у корист неког човека
или учен>а.
апологист(а) (грч. аро1о§6ота1 браним) в. апо-
логет.
Аиолон (грч. АрбИбп) мт- син Зевса и Лато-
не, бог сунца, поезије, муаике, лекарства,
речитости итд.
аполоникон (грч. АрбПоп) музички инстру-
менат, сличан оргуљама, пронађен 1828. у
Енглеској
аполонион (грч. АрбИоп) му< врста фортепи-
јана, пронађена у Дармштату.
апомиксија (грч. аро, гтх1н мешање, спари-
вање) тоол размножавање без оплођаваља
путем партеногенезе или апогамије.
аповеуроза (грч. арб, пеигоп жила; живац)
аиат бабушина, беличаста чврста и јако
отпорна опна која обавија, попут навлаке,
мишиће, групе мишића и целе удове; са-
ставл»ена је од везивног жиличастог ткива.
апонија (грч. а р о т а ) безболност, здравље,
СНОШЛ.ИВО стање, спокојство.
апоплексија (грч. арор1ех1а) мед. напрасан
прекид делатности неког важног органа
(плућа, срца или мозга) редовно праћен
онесвешћењем, капља,
апоплектичан (грч. арор1е8$6 ударцем оду- •
змем) »гед сличан капљи, крвокапни; склон
капљи; апоплектнчна средства средства
против кашве; апоплектични хабитус те-
лесни састав склон каплл.
апоплектичар 66
апоплектичар (грч. арор1б88б ударцем оду-
змем) мед онај који је склон капљи.
апопсихија (грч. аро-рзусћо издахнем) изди-
сање, испуштање душе; мед дубока несве-
стица, обамрлост.
апор (фр. аррог! принос, улог) трг. допринос
једног лица у неко предузеће у стручној
спреми, непокретностима или покретно-
стима, али не у готовом новцу; прав. имање
донето у брак.
апорем (грч. арбгета, арогбб у забуни сам)
сумња, тешкоћа, тежак задатак; логичка
тешкоћа, спорно питање; допуштање двају
супротних судова у спорном питању; апо-
ризма.
апорематичан (грч. арог&З) загонетан, тежак
за разумевање, нејасан.
апорета (грч. а-рогеи^оз непроходан, непро-
лазан) пл. ствари забрањене за извоз, роба
забрањена за извожење.
апоретика (грч. арогеб бити у недоумици,
колебати се, арогов непроходан) фил. ,,ве-
штина" расправљања о проблемима а да
се при том не жели да се пошто-пото дође
до њиховог решења; метод да се проблеми
пре њиховог теоријског обрађивања и не-
зависно од могућих решења чисто сами у
себи испитују, да се непојамно од појамног
одвоји, да се тешкоће и противречности
датих феномена ради њих самих истичу.
апоретичан (грч. а-рогеи4о8) забрањен, недо-
пуштен.
апоретичар (грч. арогеШшз) онај који сумња,
скептичар.
апоризма (грч. арогбб) в. апорем.
апорија (грч. арогЈа) збуњеност, беспомоћ-
ност, нејасноћа; логична тешкоћа; еумњи-
ва (или: спорна) ствар.
апорт! (фр. аррог!е) дај овамо, донеси! (код
обучених паса).
апортирати (лат. аррог^аге, фр. аррог^ег)
донети, доносити, приносити, нарочито код
обучених паса.
апосиопеза (грч. аро-81бреб18 занемљењр) рет.
прећуткивање, затајивање мисли: преки-
дање говора нпр. „Ја ћу теби" . . .!
апостазија (грч. ароз^азт) одвајање, одме-
тање, отпадништво, нарочито од хришћан-
ске вере или цркве.
апостазирати (грч. аро81а(;&> отпадам) отпа-
сти, преверити, одметнути се, одвојити се
од правог учења или вере, преврнути ве-
ром, одрећи се вере, начела.
апостат (грч. ароз1а1§8, лат. аро81а1а) отпад-
ник, одметник од правог учења или праве
вере, нарочито хришћанске, нпр. Јулије
Апостата.
апостематозан (грч. аро-з1:ета чир, нлат.
ароб1ета1овив) који има облик чира, који
се гноји, гнојав.
апосгемација (нлат. ароб1ета1ш) мед. гнојење,
загнојавање.
апостериоран (лат. а ро5<;егк)п) фил. зависан
од искуства, створен на основу искуства;
уп а постериори.
апосфрагизма
а постериори (лат. а ров1епоп) фил. зависан
(или: зависно) од искуства, на основу иску-
ства; супр. а приори.
апостил (нлат. аро.чШ1ик) опроштајно ИЛИ
отпусно писмо; додатак неком писму или
повељи; препорука приложена уз писмо
или молбу; белешка (или: примедба) са
стране или испод текста.
апостилатор (нлат. аровШ1а*ог) писац бе-
лежака са стране или испод текста.
апостилирати (нлат. арозШ1из) писати (или:
правити) белешке са стране или испод
текста.
апостол (грч. ар6в1х>1о5 одаслан) посланик,
онај који шири неко учење; Христов уче-
ник; проповедник хришћанства; бого-
службена књига православне цркве која
садржи књиге Св. писма које су написали
апостоли, тј. Дела апостола, саборне по-
сланице и 14 посланида апостола Павла;
фиг. одушевллн поборник и првоборац за
победу неке науке, учења, идеје и сл.
апостолат (нлат. ароз!о1а1;и8) проповедање
(ИЛИ: ширење) вере; звање проповедника
вере; апостолско достојанство; пашшска
власт.
апостоликум (нлат. аров1оИсшп) заједнички
назив за апостолске списе Новог завета, ТЈ.
Дела апостола, Посланице и Откривење
Јованово.
апостолицизам (грч. аров1о1о8) систем нео-
граничене црквене власти.
апостолицитет (нлат. ароа^оИсНав) теол. са-
гласност праве Христове цркве са тзв.
чистим учењем апостола.
апостолски (грч. ар6з1:о1о5) који потиче од
апостола, који одговара учењу апостола;
папски; апостолска столица (лат. зедав
аро8*оНса) папска столица у Риму, коју је
основао апостол Петар.
апостроф (грч. ар6в1горћо8) грам. знак којим
се обележава да је један самогласник
испупгген (').
апострофа (грч. аров^горће одвраћање, от-
клањање, прибегавање) рет. 1. фигура у
којој говорник или писац изненадно заста-
не у свом излагању и обрати се некој
личности, било присутној или одсутној,
или некој ствари; 2. фигура којом се неко
обраћа одсутним лицима или стварима
које замишља као живе, нпр.: Јао, мајко
моја! — Посестрими гору и планину, Бо-
гом сестро, горо и планино; 3. бот. збијање
протоплазме и хлорофилних зрнаца на
ћелијским зидовима суседним са другим
ћелијама; 4. фиг. укор, грдња.
апострофирати (грч. аро-81г^рћо одвратити,
окренуги) грам. означити апострофомда је
у некој речи испуштен самогласник или
сугласник; ословити неког живљим,
оштријим тоном; у говору одједном се
обратити коме или чему; фиг. укорити,
грдити.
апосфрвгизма (грч. аро, з р ћ г а ^ печат) лик
урезан у прстен, као печат.
апотаназиЈа
апотаиазија (грч. аро, Љапа1о5 смрт) потпун
престанак живота, несумн>ива смрт.
апотеза (грч. ароЉевгз одвајаље, скидање,
укидање, ароШћепн одвојим, скинем, уки-
нем) линт губљење гласа.
апотека (грч. ароШеке, ароИШепп оставити
на страну, склонити, сачувати) радња
(или: трговина) лековима; кутија у којој се апракскја (грч. аргахт беспосленост) псих
држе лекови; нпр. куКна, пугничка апо-
тека.
апотскар (грч. ароЉеке) стручно лице које
има права да справља лекове по лекар-
ским рецептима; трговац лековима.
апотема (грч арп-Шћет!) т>« линија управ-
но повучена ит средишга правилног мно-
гоугаоника на једну његову страну; хем.
нерастворљив талог који се образује у
биљним екстрактима изложеним ваздуху.
апотеоза (грч. аро, Љеов бог) уздизање умр-
лог јунака или великог човека до божан-
ства; обожавање, величан>е.
апотеозирати (грч аро, Шебз) уздизати до
божангтва, обожавати, везшчати.
апотерапија (грч. ар<5, Шегаре(а) мед потпуно
излечење, продужење лечења и после бо-
лести.
апотома (грч. аро!6тпб одсецам) нат разлика
између двају величина самерљивих само
као степенованкх, т] подигнутих на ква-
драт итд. као између "УТи 1, која је раз-
лика између дијагонале и стране квадра-
та; нуз разлика између целог и наредног
полутона.
апотропејон (грч. аро!г6рак>п) амајлија,
средство за заштиту од несреће, уроха и
сл.
апофаза (грч. арбрћавјз) давање савета, али
тако да не изгледа да се то хоће; пори-
цан>е, попис иметка, инвентар.
апофиза (грч. арбрћуиз израштај, млади-
ца, изданак) мед коштани израштај, наро-
чито на завршетку зглоба цевастих костију,
са кошћу спојеи коштаном масом (уп. епи-
физа); мии присуство једне руде у некој
другој у облику гране или корена (рамифи-
кација); апофизе пл геол. жице које одра-
жавају везу између интрузивних маса из
КОЈИХ изби]ају.
апофонија (грч. арб, рћопе глас, ф р .
арорћоше)" ЛЈШГВ. промена самогласника у апробативан (клат. арргоћаТлуин) одобраван,
било ком делу речи, превој; уп аблаут.
апофтегма (грч. арбрћШе^та) кратка и ду-
ховита изрека, мисао. пословица; уп. сен-
тенција.
апофтегматичан (грч. арорћЉе^таикбз) у
облику духовите изреке, кратак а мисаон,
духовит
анохометрија (грч. аросће одстојан>е, т е М а )
мерење одстојаља, раздаљине.
апохромат (грч. аро, сћгогга боја) оот објек-
тив за микроскопе са потребним окулари- апробација (лат. арргоћаЦо) одобравање,
ма који отклања хроматску и сферну абе-
рацију, Јер зраке трију боја скупл>а у
једноЈ тачки.
67 апробација
апохроматичаа (грч. арб, сћгота) опт. каже
се за систем сочива код кога су три боје
сједиљене у једној тачки.
апоџато (итал. арро^ра^о) иу-> вечано, сли-
вено.
апоџатура (итал. аррр.а1ига) иуз предудар;
везивање, сливање тонова.
неспособност извођења извесних обичних
покрета без постојања одузетости (парали-
зе) и тачног схватања значења неких
ствари.
апре (фр. арг&5) после, потом, затим; им
играч који у игри долази после другог
играча, нпр. мој апре.
апрекација (лат арргесап, нлат. арргеса*к>)
преклињање. усрдна молба.
апретирати (фр. арргН.ег) дотерати (или:
дотеривати) разно текстално градиво тако
да добије изглед и својства финијет тј. дати
му глаткоћу, сзајност итд.
апретура (фр. аррге!ег) рад око дотеривања
и поправл>ања којим неки индустријски
артикли (тканине, хартија, кожа, крзно)
добијаЈУ изглед и својство финије робе
(глаткоћу, сјајност), или својства која им
дају веКу трговинску вредност, такође иова
сво]ства која ти артикли добијају оваквим
дотеривањем; муз правилна сразмера у
грађи једног музичког инструмента.
апрехензија (лат, арргећепио) фил усвешћи-
ван>е садржаја једне иредставе, разуме-
вање, појам, представа; прав узимање у
посед, у државину; хапшење, затвор;
страх, страховање, забринутост.
апрециЈација (нлат арргеЦаЦо) одређивање
цене, вредашсти нечему, процена, про-
цењивање; оцена, оцен.ивање.
а прима виста (итал. а ргипа \дз1а) трт в.
прима виста.
априоран (лат. а ргхог!) фи.т в. а приори.
а приори (лат. а рпоп) фшт. независан од
искуства, независно од искуства (супр.: а
постериори) те, према томе, означава ло-
гичку претходност значења, а не времен-
ску претходност (психолошку); у обкчном
животу: унапред.
априоризам (лат. а рпоп) филозофски пра-
вац који прима нешто а прнорн, било у
теорији сазнања, било у етици.
који изражава одобравање; ааробатораи.
апробатор (лат. арргоћа1ог одобравалац) ли-
це које врши стручан преглед и одобрава
пуштање у промет производа у научно-ис-
траживачким заводима, станицама, пољо-
привредним добрима, фабрикама итд.
(жита, брашна, вина, млечних прерађеви-
на и др.).
апробаторан (нлат. арргођа1опиз) в. апроба->-
тиван.
одобрење, пристанак; поволлн суд о нече-
му, похвала; допуштење, нпр. да се књига
штампа; признање некоме способности за
апробирати 68
нешто; дозвола бискупа (владике) да све-
штеник врши исповест и држи проповеди.
апробирати (лат. арргоћаге) одобрити на
основу претходног испитивања, повољно
оценити, похвалити; допустити; признати
некоме способност за нешто.
апровизација (лат. а-ргоуШеге) снабдевање
животним намирницама.
апровизионирати (фр. арргстзшппег) снаб-
дети (или: снабдевати) животним намир-
ницама.
апроксиматива (лат. арргох1та(луа) тачха
зближења, додирна тачка.
апроксимативан (лат. арргохипаИуик) при-
ближан.
апроксимација (нлат. арргохипа(ш) при-
ближност; мат приближно изналажење ко-
рена; приближно израчунавање; при-
ближна оцена, оцењивање отприлике.
апроксимирати (лат. арргохипаге приближа-
вати се) приближити, приближавати.
апроксимитет (нлат. арргохипНаз) приближ-
ност.
апропинквација (лат. арргортциаИо) при-
ближавање, нарочито неког тренутка или
догађаја.
апропинквирати (лат. арргории}иаге) при-
.ближити, приближавати.
а пропо (фр. а ргороз) згодно, у згодан час,
баш кад треба, као поручен, као поручено;
тим поводом, поводом тога.
апропријација (лат. арргорпаИо) присва-
јање, присвојење; удешавање, прилагођа-
вање; хемијско сједињавање двају тела
помоћу трећега.
апроприрати (лат. арргорпаге) присвојити,
присвајати; удесити, прилагодити; саобра-
зити, подесити према чему.
апросексија (лат. аргозех1а) мед. недостатак
концентрације мисли, расејаност.
апрофитер (фр. арргоШег користити се) в.
профитант.
апрош (фр. арргосће) вој прокоп, ров, сао-
браћајни ров који води из позадине у први
борбени ред.
апроширати (фр. арргосћег) приближити се,
примицати се, имати приступ; аој. правити
прокопе, ровове.
апсенс (лат. аћвепв) одсутан, о особи која
није присутна у разговору или речи које
нема у тексту, иако се у њему подразуме-
ва; уп абест.
апсеитан (лат. ађзепз) одсутан, удал>ен.
апсевтери (енг. аћбеп1ег8) пл. в. под апсенти-
зам.
апсентизам (лат. аћвепк, енг. аћвепЦзт) од-
сутност од места на коме неко стварно
припада, нарочито боравак ирских посед-
ника ван Ирске (апсентери).
апсида (грч. ар818, арзШоз округлина, свод) 1.
астр једна од двеју тачака на елиптичној
путањи небеског тела у којој се оно налази
на највећем односно на најмањем одсто-
јању од тела око којег оптиче, дакле,
афелијуми перихелијум за планету, неку
апсолутизам
комету и апогеј и пернгеј за Месец; 2. у
средњовековној црквеној архитектури: за-
дн.и, полукружни делови цркава, нарочито
оних које су грађене у романском стилу.
апсидиола (нлат. арз1с1ш1а, грч. архјв) арх.
мала хорска капела, нарочито у црквама
романског стила.
апсидва линија астр. велика оса елиптичне
путање, тј. дуж која спаја обе апсиде.
апсинт (грч. арвШИиоп) бот. пелен; ракија са
пеленом, пелењача, горка ракија.
апсинтизам (грч. арв^пОиоп) мед болест жи-
ваца као последица прекомерног пијења
апсинта.
апсихија (грч. арзусМа) несвестица; непри-
суство духа, неприсебност; страшл>ивост;
уп апопсихија.
апсолвент (лат. ак>8о1уеге завршити) лице
које је провело на универзитету или некој
другој високој школи прописано време и
тиме стекло право на полагаље завршног
(дипломског) испита.
апсолвирати (лат. аћ-8о1уеге одрешити) ра-
зрешити, ослободити од (греха или кри-
вице); свршити, завршити, нпр. школу.
апсолут (лат. аћво1и1;ит) 1. фил. први основви
узрок свим појавама, вечно и непроменљи-
во (идеалистички: бог, дух; материјали-
стички: материја); ствар по себи; 2. прил.
безодносно; безусловно, неусловљено; нео-
граничено; савршено; просто, напросто,
просто-напросто; супр. релативно.
апсолуган (лат. аћ-8о1и1ш) слободан од свих
односа (или: обавеза, услова, ограничења)
независан, безуслован, неограничен, неу-
словљен; чист, потпун, савршен, апсолут-
ни алкохол хем. алкохол чист од воде;
апсолутни број, апсолутна вредност мат.
број, вредност без обзира на знак + или
—; физ. апсолутне мере које имају за основ-
не јединице центиметар, грам и секунду;
апсолутнн систем мера систем у којем су
основне јединице за дужину: центиметар,
за масу: грам, за време: секунда; апсолуг-
на тежина тежина тела која се добија
обичним мерењем, без обзира на његову
запремину; у филозофији религије: апсо-
лутно биће, бог; агр. апсолутно тле оно које
се ни за коју другу културу не може
рационално употребити, но само за једну,
нпр. за виноград и сл.; физ, апсолутна гем-
пература она чија се нулта тачка налази
на -273°С.
апсолутив (лат. аћзеЛуеге разрешити) грам. в.
индикатив; супр релатив.
апсолутивирати (лат. аћ$ок-еге завршити,
аћ8о1и1шп) ЧИНИТИ, учинити нешто апсо-
лутним; фил разумевати, схватати, или
представљати нешто као алсолутно, у ап-
солутном смислу.
апсолутизам (лат, аћзоћгеге) неограниче-
ност; самовоља; облик владавине код кога
владаочева власт није ограничена уста-
вом, самодржавље, самовлашће, неогра-
ничена владавина једног човека.
апсолутизирати 69
апсолутизирати (лат. а!з8о1уеге, аћзо1и1шп) в.
апсолутивира ти.
апсолутист(а) (лат. аћзоћ^еге) присталица
или вршилац неограничене владавине.
апсолутвост (лат. аћвоШ^из) безодносност;
безусловност, неусловл>еност; неограниче-
ност; савршеност; супр.: релативност, рела-
тивитет.
апсолуторан (лат. аћзо1и1,огш8) који ослобо-
ђава, који разрешава, разрешни, отаусни.
апсолуториј(ум) (лат. аћзо1и*огшт) разре-
шење, ослобођење; сведоџба да је неко
завршио сгудије на ВИСОКОЈ шхоли и сте-
као право иа полагање завршног, диплом-
ског испита; разрешно писмо, разреш-
ница.
апсолуција (лат. аћвоћШо) опроштење грехо-
ва ИЛИ кривице; ослобођење; помиловање.
апсорбенција (лат. аћзогћепиа) гш хем. сред-
ства која упијају влажност из других тела.
апсорбирати (лат. аћ-зогћеге) усисати, усиса-
вати, упити, упијати, прогутати, увлачити
у се; трошити, потрошити; обузети, обузи-
мати, овладати; сасвим заузети послом
некога, потпуно запослити.
апсорбовати (лат. аћ-зогћеге) в. апсорбирати.
апсорптиван (нлат. аввогриуик) способан да
упије или усиса, упојан, усисан.
апсорпција (лат. аБкогрИо) физ. усисиавање,
упијање, примање у себе (супр.: емисија);
физиол пролазак сварене хране кроз црев-
ну слузокожу у крвоток, чин којим се у
желуцу завршава варење хране; фиг. пот-
пуна заузетост (послом, мислима и сл.)-
апсорпциометар (лат. ак>когр1ш. грч. те!гоп
мера) физ. справа помоћу које се одређује
способност течности за упијање гасова.
апстенција (нлат. аћз^епИо уздржавање) лрав.
одустајање од наследства.
апстергентан (лат. аћв!егвепв) мед. в. апстер-
зиван.
апстергенције (лат. аћз1ег§епиа) лл. мед. сред-
ства за чишћење спол>а, средства за испи-
рање рана.
апстергирати (лат. ак>81ег(*еге отрти) прати,
испирати, чистити (рану).
апстерзиван (нлат. аћкгегвјуиз) м е д . који
служи за испиран>е, који чисти (рану).
апстерзија (нлат. аћб^егзк)) мед. прање, испи-
рање, чишћење (рана).
апстинент (лат. аћзИпепз) присталица апсти-
неиције, трезвењак.
апстиаентан (лат. аћвИпепк) који се уздржа-
ва од уживања у алкохолу, месу, дуваиу,
сполном опдгген>у, трезвен.
апстиненција (лат. аћвипепИа уздржавање)
трезвеност, уздржллвост, уздржавање од
алкохолних гшћа, дувана, меса, сполног
општења итд.
апстивирати (лат. аћк1теге) уздржавати се
од алкохола, дувана, меса, сполне љубави,
живети трезвено.
апстрактан (лат. а1>81гас1ш) лог замишљен,
који постоји или је замишљен да постоји
одвојен од материјалних предмета, мисао-
апсциса
ни, мислен, који постоји само као појам
(супр.: конкретаг!); теоријски, чист; тежак
за разумевање, виши, дубок, дубокоми-
слен; расејан; апстрактан број мат неиме-
новани број; апстрактна наукв чиста нау-
ка (за разлику од примењене); ин апстрак-
то (лат. т аћз1а-ас1о) у општем. само у
мислима, мислено (супр.: ин конкрето).
апстрактив (нлат. ак>51гае1л\а1т) хем екстракт
неког сока или алкохола.
апстрактум (лат. ак>81гас1шп) лог оно што је у
мислима, појмовно одвојено, чист појам.
чиста мисао; грам. мисаона имевица; ап-
страхтум про конкрето (лат. аБв1гас1ит
рго сопсге^о) ОПШТИ појам место стварног
предмета.
апстракција (лат. аћз^гасИо) ло>. одваЈање,
грађење појмова, мисаоних пррдстава; чи-
ста мисао, чист акт мишл>ен>а мудровање;
удубеност у мисли, замишЈБекост; расеја-
ност; негледање, неосвртање ка.
апстрахирати (лат. а1)8-1гаћеге) одвојити,
одвајати у • мислима, градити мисаоне
прсдставе; ради што бољег уочавања и
појимања онога што је у нечему главно,
опште, нужно и битно намерно занемари-
вати (и не обазирати се на) оно што је у
томе споредно, специјално, случајно или
небитно: однечега апстрахирати не водити
о томе рачуна, не обазирати се на то,
оканити се тога.
апстраховати (лат. а1)8-1гаћеге) в. алстрахи-
рати.
апструзан (лат. аћз^швик) скривен, затворен,
тешко разумљив, таман, нејасан, замршен.
апсумпција (лат. аћзитрИо) трошење; истро-
шеност, измученост,
апсурд (лат. аћзигдит немогуће) в апсурди-
тет.
апсурдан (лат. ађзигсЦлБ) ЛОГИЧКИ немогућ,
бесмислен, неразложан; неподобан, непри-
личан, смешан; отићи ад апсурдум (лат. а<1
аћвигс1шп) отаћи у бесмисленост тј. доћи у
сукоб са здравим разумом.
апсурдитет (лат. аћБигсШак) логичка немо-
гућност, бесмисленост, бесмислица, нера-
зложност, глупост.
апсурдност (лат. ађзигдшп немогуће) в. ап-
сурдитет.
апсцедирати (лат. аћб-сес1еге) одлазити,
отићи, удаљити се, удал»авати се; мед. пре-
лазити у гној, загаојавати се.
апсцес (лат. аћзсеззш) одлазак, одвајање; мед.
гаојно запаљење ткива, загној, гнојник,
гнојница, напон, испољ, усов; метаетатич-
ни алсцес, загаој који се појави далеко од
места првобитног обол>ен>а, што бива
услед пиемије; фиксацчони апсцес, загаој
изазван намерно хемијским надражајем,
нпр. убризгавањем млека и др., ради ле-
чења сепсе, гонореје, прогресивне парали-
зе итд.
апсциса (лат. аБасгзва тј. 1теа, аћвстдеге
отргнути, одвојити, одсећи) геом у (Декар-
товом) координатном систему: мерни број
апсцисија 70
(+ или —) одстојања ма које тачке у равни
до ординатне осовине; апсцисна линија
права линија која је узета ради одређи-
вања положаја неке тачке или особине
једне криве; апсцисна осовнна права која
обично заузима хоризонталан положај.
апсцисија (лат. аћбшззго) одсецање, отки-
дање, одвајање; рет. прекидање.
аптсрологија (грч. а-р^егов .бескрилан, 1о&(а)
зоол. наука о бескрилним кукцима (пау-
цима, бувама и др.).
аптијализам (грч а, р1уа1оп пљувачка) кед
смањено лучење или одсуство лучења
пљувачке.
а пунта дарко (итал а рип1а сГагео) муз
врхом гудала.
апунто (итал. аррип!о) трг. меница за изми-
рење неког дуга.
апциговати (нем. аћглећеп) 1. одузимати, од-
бијати (нпр. од плате на име отплате дуга);
2. отакати, претакати (вино); 3. тип. узима-
ти први отисак сложеног шифа (ради оба-
вљања коректуре); 4. фиг. повраћати, бљу-
вати.
ар (лат. агеа површина) јединица за мерење
површина = 100 т 2 .
ара (лат. ага) олтар, жртвеник.
арабеска (итал. агађезсо) 1. слик. украс у
арапском стилу, заправо слике из биљног
света, пошто је Арапима вера забрањива-
ла да сликају људе и животиње; фанта-
стичне линије у сликарству; 2. у балету:
фигура кад играч(ица) стоји на једној
нози.
арабизам особеност арапског језика; реч
узета из арапског језика.
арабизирати удесити по арапски; говорити
арапски; употребљавати у говору арапске
речи; угледати се на Арабљане, нпр. у
уметности,
арабист(а) зналац арапског језика, арапске
књижевности и уметности; нарочито: чу-
вени медицинари средњег века који су
били под утицајем арапских лекара.
арабицитет (нлат. агаћ1п1ав) суштина, особе-
ност. и познавање арапског језика, арап-
ске књижевности и др.
аработедеско (итал. агаћо1ес1е5со арапско-
-немачки) мешавина маварског, римског и
готског стила у сликарству и вајарству.
арагонит мин. безбоЈан или жућкаст минерал,
карбонат креча, кристалише по ромбском
систему (назив по Арагонији, покрајини у
Шпанији).
арак (лат. агсиз лук) 1. ген. арка табак (хар-
тије).
арак (арап.) 2. ген. арака врста јаке ракије од
пиринча, шећера или од сока кокосовог
ораха, рум (од ове је постала реч ракија).
арам в. харам.
аранеографија (лат. агапеа паук, грч. ^гарћо
пишем; описујем) описивање паука.
аранеологија (лат. агапеа, грч. 1о§1а) зоол. в.
арахнологија.
арбитражни посао
аранжер (фр. аггапј»еиг) управлтач, уређи-
вач, приређивач, удешавач.
аранжирати (фр. аггап^ег) уредити, уређива-
ти, средити, сређивати, распоредити; уде-
сити, удешавати; спремити, приредити,
приређивата; изравнати, веровнике задо-
вољити, поравнати; сложити, направити
споразум. *
аранжман (фр. аггап§етеп1) уређивање, уре-
ђење, ред, распоред; споразум, поравнање,
измирење; муз. обрада, удешавање.
аранцини (итал. агапстг) пл. мале, осушене и
пошећерене наранче.
аратура (лат. агаШга) рад на њиви под кулук
(у средњем веку).
арахииде (грч. агасћпе, лат. агапеа паук, грч.
ег<1о8 вид, облик) пл х>ол. пауцима сличне
животиње, пауци; арахиоиде.
арахнити (грч. агасћпе паук) пл. геол. в, арах-
нолити.
арахнитис (грч. агаскпе) мед. в. арахнодитис.
арахнодактилија (грч. агасћпе, с1ак1у1ок
прст) мед. прекомерна дужина прстију на
руци и нози.
арахнодитис (грч. агасћпе) мед запаљење пау-
чинасте мождане опне; арахнитис.
арахноида (грч. агасћпе, еМов вид, облик)
зоол. паучинаста мождана огага.
арахноиде (грч. агасћпе, еМоз) пл зоол в.
арахниде.
арахнолити (грч. агасћпе, Шћоз камен) геол.
камење са отисцима морских звезда; арах-
кити.
арахнолог (грч. агасћпе, 16^ов) познавалац
(или: проучавалац) паука; аранеолог.
арахнолотија (грч. агасћпе, 1ојЈ(а) зоал. наука
о пауцима; вештина да се по паучини
предвиди какво ће бити време; аранеоло-
гија.
арач в. харач.
арба, араба (тур. агаћа) оријенталска кола иа
два точха, нарочито за жене.
арбија (тур. ћагђг) шипка од гвожђа или
тврдог дрвета којом се набија набој у цеви
пушака кремењача.
арбитер (лат. агћНег) изборни судија, иза-
брани судија, судија у неком спору; при-
сутни сведок, посматрач; неограничени го-
сподар, деспот; главна, најутицајнија, нај-
меродавнија личност у спорним питањима
(уметности, укуса, моде и др.).
арбитража (фр. агћИгајЈе, лат. агћИгап пре-
суђивати као изабрани судија) изборни
или изабрани суд; суђење изборним судом;
пресуда изборног суда; трг. девизновалутна
радња по којој се врши размена једне
валуте за другу валуту, а по утврђеном
курсу за обе такве валуте; пол. радња којом
завађене државе решавају спор помоћу
комисије у којој су поред представника
завађених страна и делегати неутралних
страна.
арбитражни посао (лат. агћНгап) фин. посао
којим се тражи начин како би се најбоље
измирио дуг у иностранству, или како би
арбитралаи 71
се најповољније наплатило неко потражи-
вање.
арбитралан (лат. агћЉаНз) који се тиче
изборног суда, изборносудски.
арбитрарав (лат. агћНгагшз) изборносудски,
који пресуђује и поступа према свом лич-
ном нахођењу и својој вољи, својевољан,
самовол>ан, произвољан, ириближан.
арбитратор (лат. агМ1га!ог) судија кога бира-
ју завађене стране ради решавања неког
свог спора, изборни судија, изабрани су-
дија.
арбитрација (лат. агђНгаИо) цењење (или:
процењивање) по свом нахођењу; прои-
звољна процена, ђутуре процена.
арбитриј(ум) (лат. агММшп) пресуда, суд,
изборног судије; оцена, мишљеље, схва-
тање; воља, самовоља; слободан избор,
слобода определлвања.
арбитријум либерум (лат. агћНгшт Ићегшп)
слободна воља, слободно опредељивање.
арбитрирати (лат. агђЛгап) ценити, про-
цењивати, решавати по свом мишљењу и
нахођењу; судити, пресуђивати као иза-
брани судија; трг. мењати (или: размењива-
ти) домаћу валуту за другу валуту по
утврђеном курсу.
арбор вите (лат. агћог уНае) анат. „животно
дрво", мождана маса малог мозга која је у
пресеку слична дрвету.
арбор генеалогика (нлат. агћог ј»епеа1ој*1са)
родословно стабло, породично стабло, ро-
дослов
арборесценција (нлат. агћогексепИа) растење
(или: развијање, разграњавање) у облику
дрвета (о кристалима); одрвењавање, пре-
тварање у дрво, одрвељење.
арборесцирати (лат. агћогевсеге) претварати
се у дрво, одрвењавати.
арборетум (лат. агћоге^шп) школа у којој се
учи познавање дрвећа; збирка дрвећа, врт
(расадник) са дрвећем.
арборизапија (нлат, агђопка*1о) природно
стварање облика дрвета на камењу; биљни
отисах.
арборикултура (лат. агћог дрво, сиИига
гајење) подизање (или: гајење) дрвећа
(или: воћа).
арборин (лат. агћог) течност за прскање
растиња и дрвећа у циљу заштите од
заразних болести.
ар5орист(а) (лат. агђог) онај који се бави
гајењем дрвећа.
арбориформан (нлат. агћоггГогтхв) који је у
облику дрвета, као дрво.
арвикултура (лат. апаиз њива, сиИига гајење)
пољопривреда, земл»оделство.
аргат (тур. аг^И) пушкарница.
аргентал (лат. аг&епШт) в. пахвон, аргеитан.
аргентан (лат. аг$»еп1шп сребро) легура ба-
кра, цинка и никла; аргентал, паквон,
пакфонг.
аргентометар (лат. агвеп1шп, грч.
мера) справа за испитивање сребра.
аргентум (лат. агјЈепШт) сребро; новац.
аргументација
аргенгум вивум (лат. аг&епШт чаушп) живо
сребро, жива.
аргевтум фолијатум (лат. агдепШт 1оЦа1ит)
лиснато сребро.
арпмризам (грч. аг^упоп сребро) мед. појаве
хроничног тровања сребром: аргиријаза и
дегенерација плућа, бубрега и јетре.
аргирија (грч. агдугшп) мед. в. аргиријаза.
аргиријаза (грч. агдупоп сребро) мед. модро-
сива или црнкаста боја коже која се поне-
кад јавља после дуже унутарње употребе
сребрних препарата.
артироза (грч. агј>угк>п) мед. в. аргирнјаза.
артироида (грч. аг^упоп, е!с1о8 вид, облик)
вештачко сребро, метална смеса слична
сребру.
аргкрократија (грч. агј^упоп, кга1о5 јачина)
владавина («ли: господарство) сребра, тј.
владавина иовца.
аргироманија (грч. аг^упоп, т а п ! а помама,
лудило) жеља (или: жеђ, страст) за новцем,
богатством.
арго (фр. агјЈо!) језик париске улице и полу-
света; лоповски, мангупски, шатровачки
говор; говор л>уди једне класе или једног
заната.
аргов (грч. аг{$б8 неделатан, нерадан, лењ)
хем елеменат, атомска маса 39,948, редни
број 18, знак А§, племенити (инертни) гас
без боје, мириса и укуса, откривен 1894.
год.; употребљава се за рекламне лампио-
не и даје сивкасту светлост; уп. неон, крип-
тон, ксенон.
аргонаут (грч, Аг^б, паи^ез бродар) зоол врста
главоножаца.
арговаути (грч. Аг^б, паи1еб) шп. стари грчки
јунаци, названи по својој лађи Арго, који
су се под Јазоновим вођством били упути-
ли на море да донесу из Колхиде златно
руно.
аргонаутика (грч. Аг^б, паШез) историја по-
хода аргонаута у Колхиду, коју су Алоло-
није с Рода и Валерије Флакус обрадили
као епску песму.
арготизам (фр. агао!) израз или особеност
шатровачког говора.
арготирати (фр. агј»о1;ег) говорити шатровач-
ким језиком, говорити језиком који свако
не разуме.
аргумен(а)т (лат. агвшпеп1шп) доказно сред-
ство, доказ, разлог; онај део доказа на
коме се тај доказ оснива, образложење;
садржај или извод из неког дела.
аргумеитативан (лат. аг0итеп1ит доказ) ко-
ји даје (или служи као) доказ (разлог,
образложење), доказни.
аргументатор (лат. агј»итеп1;а1ог) онај који
наводи доказе, који образлаже, КОЈИ за-
кључује; расправљач.
аргументација (лат. аг^итепШИо) докази-
вање, закључивање, образлагање; вешти-
на доказивања, закључивања; начиндока-
зивања, закључиван.а.
аргумевтирати 72
аргументирати (лат. агвшпеп1ап) наводити
као доказ, доказивати, закључивати, обра-
злагати.
аргументисати в. аргументирати.
аргумевтозан (лат. агјЈшпеп^озиз) богат гра-
ђом, богат разлозима, доказима.
вргументум ад веритатем (лат. агцшпепћнп
ап уеп1а1ет) доказ који излази из опште-
признатих и научно утврђених истина.
аргументум ад хомивем (лат. аг§итеп1ит а<1
ћ о т т е т ) 1. доказ који није строго логичан
него више удешен према способности ра-
зумевања или интересу слушаоца, лако
разумљив, популаран доказ; 2. доказ који
се не заснива на самој ствари, већ на
особинама или положају оних који је из-
носе, нпр.: „Тај предлог није добар, јер је
предлагач рђав човек".
аргументум бакулинум (лат. аг^итепШт
ћасиНпит доказ батином) кад неко, нема-
јући других доказа, доказује нешто бати-
ном, тј. силом.
аргументум е консензу генцијум (лат. агци-
теп1ит е сопзеши вепИит) лог. докази-
вање неког тврђења на основу тога што су
сви одувек то тврђење сматрали истини-
тим.
Аргус (грч. Аг8О8, лат. Аг#ш) мит. син Зевсов
и Ниобин, стооки чувар Зевсове љубазни-
це Ионе (од Хере у краву претворене) кога
је, по Зевсовој заповеети, убио Хермеј; фиг.
веома опрезан и ревносан чувар; ухода,
шпијун; Аргусове очиврло будне, пажљи-
ве, увек отворене очи којима ништа не
може промаћи.
ардаса (фр. агс^аззе) трг. врста грубе свиле из
Смирне.
ардасина (фр. агдазвте) трг. врсга фине пер-
сијске свиле.
ардентав (лат. агсЈепв) горући, врео, усијан,
зажарен, жарки; ватрен, силан, плах, жу-
стар, ревностан; страстан.
ардит (итал. агеШо) вој. у италијанској војсци:
војник јуришних одреда, наоружан руч-
иом бомбом и камом.
ардито (итал. апЈНо) хуз. смело, плахо, ср-
чано.
ардуитет (лат. аге1ш стрм) стрмост; фиг. вели-
ка теижоћа, тегоба, мука.
ареа (лат. агеа) површина; градилиште; тр-
калиште у циркусу; гумно.
ареал (нлат. агеа1е) област на којој је нека
биљна или животињска врста (род и сл.)
распрострањена на Землл.
Ареј (грч. Агез) мит. син Зевса и Хере, бог
рата; симбол сурове храбрости, рата и
ратних ужаса; Арес.
арена (лат. агепа) борилиште посуто песком,
поприште борбе и игара у циркусу
(амфитеатру) код Римљана; фиг. поприш-
те, поље борбе, рада и сл.
аренант (лат. агепа) борац на арени, рвач.
аренација (нлат. агепаОо) мед. купање у пе-
ску, пешчано купатило.
ариважа
аренда (нлат. агтеп<1а) закуп земл>ишта, уго-
вор о давању земљишта у закуп.
арендар (нлат. аггепс!агш8) онај који даје
земљиште у закуп.
арендатор (нлат. аггепсШог) закупац земљи-
шта,
арендирати (нлат. аггепс1аге) дати или узети
земљиште у закуп, закупити.
ареола (лат. агеа, агео1а) мало, слободно
место; аиат. прстен око брадавице на сиси;
мала шупљина између ткивних снопића;
мед. црвен круг око запал>еног места; астр.
круг око Месеца.
ареометар (грч. ага1О8 редак, те1гоп мера)
физ. справа за мерење густине и специфич-
не тежине течности; грашшетар, хидроме-
тар.
ареометрија (грч. ага1О5, т е М а ) физ. одређи-
вање гуетине и специфичне тежине течно-
сти.
Ареопаг (грч. Агек>8 рај?оз) 1. брежуллк
посвећен богу рата Ареју, западно од
Акрополиса, у Атени; 2. најстарији и нај-
угледнији суд у Атени; чије је седиште би-
ло на томе брежуљку; 3. фиг. збор угледних
и непристрасних судија.
ареотектоника (грч. Аген« Аресов, бога рата
Ареса, 1ек4ошк1) вој. вештина, наука о на-
падању и одбрани утврђених места.
арераже (фр. агтега^еБ) пл. заостала плаћа-
ња, дугови; неплаћена закупнина; непла-
ћена камата.
ареражирати (фр. аггбга^ег) бити у заостат-
ку с примањем, не бити исплаћен.
Арес (грч. Агез) мит. в. Ареј.
арест (итал. аггез1о, нлат. аггезиип) затвор,
хапс; уп. решт.
арестант (нлат. аггезЈлпз) ухапшеник, каж-
њеник, заточеник; прав. лице које судским
путем тражи стављање забране.
арестат (нлат. аггебЈлШз) прав. лице протав
кога се тражи стављање забране.
арестаториј(ум) (нлат. аггев^а^опшп 8С.
тапда!шп) прав. наредба о хапшењу; јавно
прозивање поверилаца (код стечаја).
арестација (нлат. аггез1а<;јо) хапшење, затва-
рање; хапс, затвор.
арестирати (нлат. аггез^аге) в. аретнрати.
аретирати (фр. агг61ег) зауставити, зауста-
вљати, задржати, задржавати; обуставити,
обуставл>ати; ухапсити, затворити, узапти-
ти, ставити забрану на.
аретологија (грч. аге!;е врлина, 1бј»1а) фил.
наука (или учење) о врлини, део етике.
арза (грч. аг81в) кетр. муз дизање гласа; уда-
рање гласом при читању на известан слог;
супр.: теза.
арзи-махзар (тур. агх-таћгаг) писмено, ко-
лективно јављање, молба, оптуживање;
петација упућена из народа вишим тур-
ским властима (ова реч се некад употре-
бљавала у Србији у службеном језику).
ариважа (фр агпуа^е) пристајање, долазак
лађа у пристаниште; долазак; довоз робе;
довезена роба.
аривизам 73
аривизам (фр. агпуег постићи) особина оних
који, без икаквих обзира, лове звања и
положаје, гургурство, лакташтво.
аривиот(а) (фр. агпуег постићи, агпу181е)
безобзиран ловац на звања и положаје,
каријерист, гургур, лакташ.
аридаи (лат. агШи.ч) сув, сушан, спржен;
јалов, неплодан, мршав; фиг. сувопаран.
аридитет (лат. апсШав) сувоћа, сушност, су-
ша; мршавост; неплодност, јаловост; фиг.
сувопарност.
аридура (нлат. агИига) мед. сушење, мрша-
вл>ење; мршавост, слабост.
аризација (сскр. агуа) претварање у Аријце;
нарочито: превођење појединих предузећа
из јеврејских у аријевске руке (ово је на
страховито нечовечан начин спроводио
Хитлеров нацистички режим у Немачкој
пре и за време другог светског рата).
арија (итал. апа, ф р . аЈг) песма лирског
садржаја која се пева; мачим певања, на-
пев, мелодија.
Аријадна (грч. Апас1пе) мит. кћи критског
крал>а Миноса и Пасифаје, помогла Тезеју,
пошто је убио Минотаура, помоћу једног
клупка конца да изађе из лавиринта и
побегла с њим, али ју је он оставио на
острву Наксу; отуда: Аријаднин конац,
средство да се човек извуче из неког те-
шког положаја.
аријанизам учење александријског свеште-
ника Арија, из IV века, који је тврдио да
Христос није бог, него обичан човек.
аријанци пл присталице и поборници арија-
низма; аријевш.
аријевци га. в. аријанци.
Аријевци (сскр. агуа) пл. в. Арирџи.
аријер-бан (фр. агпеге-ђап) ВОЈ последња
одбрана.
аријергарда (фр. агп6ге-ј»аг<1е) «,;. заштитно
одел>ен>е, заштитница, одступница.
аријета (итал. апеИа) муз мала арија, пе-
смица.
Аријци (сскр. агуа, перс. апја) пл. име којим
су индоевропски (аријски) становници Ин-
дије, Персије и ист. Ирана сами себе нази-
вали; у новије доба, овим се именом нази-
вају сви Индоевропљани; Аријевци; ариј-
ски јежци сви индоевропски језици.
Ариман (перс. Аћгшгап) мит. у зендској рели-
гији и Заратустрином учењу: симбол нега-
тивног принципа, бог и праизвор свега зла,
поглавица злих духова, вечни противник
Ормузда.
ариозо (итал. апозо) муз. певајући, у виду
арије; им. кратак мелодичан комад који се
умеће у речитатив.
Аристарх (грч. Ап51агсћо5) највеКи алексан-
дријски граматичар, чувен као критичар
песама Хомерових и Пиндарових; фиг
строг и праведан судија у питањима умет^
ности; пр. аристархски.
аристодемократија (грч. аг1з1о8 најбољи, (1е-
то8 народ, кга1ок моћ, власт) владавина
племства и народа.
аркада
аристократ(а) (грч. апзгокгагек) племић по
рођењу или положају; пријател. и члан
аристократије, владавине племића.
аристократизам (грч. аг1л1окга1^отај имам
аристократски устав) аристократски си-
стем владавине; љубав према аристокра-
тији и аристократским начелима.
аристократија (грч. ап81окгаИа) владавина
племства; племићки сталеж, племство.
аристолохика (грч. ап81оз најбољи, 1осће1а
порађање) пл. лгед. средства која помажу
порађање, нарочито чишћење породил>е.
аристотелизам (грч. Ат1оШе8) фил. учење
грчког филозофа Аристотела (384—322.
пре наше ере), ученика Платонова, учи-
тел>а Александра Великог и оснивача пе-
рипатетичке школе, и његових приста-
лица.
аритметмка (хрч. агИћтов број, е агИћтеике
тј. ^сћпе) мат. вештина рачунања, наука о
бројевима; наука о рачунању одређеним
бројевима који се пишу цифрама; поли-
тичка аритметика примена аритметике на
друштвене и државне установе (нпр. оси-
гурањс живота, лутрије и др).
аритметичар (грч. агИћтеИкок) онај који се
бави аритметиком или зна аритметику;
вештак у рачунању.
аритметички (грч. агИћтеикбс) који спада у
рачунање, који се може представити или
решити бројевима, рачунски; аритметичка
средина неких бројева јесте збир тих бро-
јева подељен бројем од онолико јединица
колико је тих бројева; уп. геометријска
средина; в. прогресија.
аритмија (грч. агу1ћпиа) недостатак равно-
мерности, неправилно кретање; иесклад-
ност; кед. неправилност у ритму срчаних
откуцаја.
аритмогриф (грч. агШипов број, §гурћов
загонетка) загонетка изражена бројевима.
аритмологија (грч. агНћтов, 1о§(а) наука о
бројевима, нарочито о тајанственим и чуд~
ним својствима бројева.
аритмомааија (грч. агИћток, гаагаа лудило)
мед. неодољиви нагон за сталним бројаљем
и пребројавањем свега и свачега.
аритмомавтија (грч. агНћток, тап1е1"а про-
рицање) врачање (или: прорицање) из бро-
јева.
аритмометар (грч. агИћток, т^1гоп мера)
справа (или: машива) за рачунање, рачу-
наљка.
аритмус (грч. а-, гу!;ћтб8 такт) мед. неправил-
ност, нарочито куцања била, пулса.
арка (лат. агса ковчег, сандук) 1. мит ковчег у
коме се старозаветни Ној спасао од потопа
и који се пловећи зауставио на врху пла-
нине Арарат; 2. у старохришћанској
цркви: посуда у којој су чуване еухаристи-
ја, реликвије и др. драгоцености.
аркада (фр. агсаде) 1. ирхит низ лукова на
стубовима; 2. атг. део чеоне кости (очна).
аркадски 74
аркадски (грч. АгкасИа, агкасИкбз) који је из
Аркадије, тј. пастирски, сеоски, наиваи;
идиличан,
Аркађани (грч. Агкаски) пл. становници Ар-
кадије, пастирског предела у средини Пе-
лопонеза; фиг. песници пастирске поезије.
арканист(а) (лат. агсапиз тајанствен, тајан)
познавалац тајни у појединим струкама,
нпр. како се праве средства за улепша-
вање, подмлађивање итд.
арканум (лат. агсапик) тајни лек, тајно сред-
ство.
аркапија (тур. аг1 карг стражња врата) врата
која не воде у кућу са улице, него из
авлије, позади куће; фиг. заббилазан, не-
правилан, непрописан пут.
аркато (итал. агеа1») муз. превлачећи гуда-
лом.
аркбутан (фр. агс-ђои1ап<;) врх. потпорни по-
лулук, лучни стуб, стуб подупирач.
врко (итал. агсо, лат. агсиз лук) чуз гудало,
потез гудалом; кол' арко (итал. со1Г агсо)
гудалом.
аркоза (грч. агкеб издржавам) кол. пешчар
од трошака гранитних и гнајсних стена.
аркосолиј(ум) (лат. агсш лук, зоИшп мртвач-
ки сандук од камена) уметнички израђен
старохришћански гроб у катакомбама са
сводом у облику лука.
арктација (нлат. агс1а1ш) мед сужавање,
суженост утробе *>* затвор као последица
тога; стезање неког дела тела завојем.
Арктик (грч. агкИкбз северни) Северно Ле-
дено Море.
арктички (грч. агкИкбб северни) који се на-
лази око Сев. Пола; тј. онај који је у вези
са сазвежђима Великог и Малог Медведа.
арктос (грч. е агк*ов Велики Медвед, Велиха
Кола) астр. Велики и Мали Медвед (групе
звезда); север.
арктура (лат. агс!ига) кед ураслост ноката у
месо.
аркуација (лат. агсиаИо) мед. кривљеље ко-
стију у облику лука.
аркцијус јус (лат. агсИив јиз) прав ближе
(или: прече) право, право првенства.
аркцијус мандатум (лат. агсУш тапс1а$ит)
праа. пооштрена заповест (или наредба).
аркциор цитадио (лат. агсПог сИаИо) лрвв.
оштрији (или: пооштрен) позив пред суд.
арлекин (итал. аг1ессћшо) лахрдијаш, ша-
љивчина; човек који често мења мишље-
ње, превртљивац, врдалама.
арлекинада (фр. агЦ>^шпас1е) шала, лакрди-
ја, поза; превртл>ивост, врдаље.
арма (лат. агта) лл оружје; од средњег века:
породични грб.
армада (шп. агтада) опрема; у Шпанији:
оружана сила, нарочито ратна флота
(овако се у XVI веку звала „непобедива"
флота Филипа П коју је 1588. год. послао
против Евхлеске).
армадиља (шп. агтасИПа) мор. мала ратна
флота; мали наоружан брод, нарочито ца-
рински.
ароматизацИЈа
армалисти (маћ. агтаИз, лат. а г т а оружје)
пл мађарски племићи који нису имали свог
имања, него су живели само од службе у
војсци.
арматер (фр. агта1;еиг) мор. наоружан трго-
вачки брод; гусарска лађа; закупац брода
који припрема свој брод на далеки пут;
сопственик гусарске лађе, гусар, морски
разбојник.
арматура (лат. агтаћи-а) жу. наоружање, рат-
на спрема; мор. наоружавање и снабдевање
посадом једног брода; физ. појачавање сна-
ге магаета уметањем гвожђа; грађ. по-
већање носивости зида гвожђем; *гуз. кр-
стови и бемолну почетку композиције.
Армида лит. име лепе и моћне чаробнице у
Тасовом спеву „Ослобођени Јерусалим";
фиг. жена способна да заведе.
армија (лат. а г т а оружје, фр. агтбе) 1. ору-
жана сила, војска; 2. стратегијска опера-
тивна јединица чија јачина зависи од уло-
ге коЈа јој је намењена, најчешће има у
саставу 3-4 пешадијске дивизије, тенкове,
ваздухопловство, артиљерију и др.; 3. фит.
велико мноштво, нпр. „армија незапосле-
них", „армија бескућника" итд.
армирати (лат. агтаге) вој. оружати, нао-
ружати, снабдети ратном спремом, опре-
мити; физ. појачати снагу магаета помоћу
гвожђа; грађ. повећати носивост зида гвож-
ђем и цементом; муз. ставити (или:
стављати) знаке у почетку музичког кома-
да; фиг. јачати, снажити.
арморијал (фр. агтопа1, клат. агтога1е)
књига са грбовима.
арморист(а) (нлат. агтога1е) познавалац гр-
бова, онај који се разуме у грбове.
ароганган (лат. агго^апз) надут, надмен, на-
дувен, горд, охол, разметљив, уображен,
безобразан, дрзак.
ароганција (лат. агго&апиа) иадменост, наду-
тост, охолост, дрскоет, безобзирност,
арогирати (лат. агговаге) усудити се, дрзнути
се; присвојити, присвајати; прав. узети под
своје, усинити.
арозажа (фр. аггова^е) заливање, наводња-
вање њива; подливање улица; вој. методич-
но бомбардовање, обасипање ватром,
арозија (лат. аггодеге, нлат. аггозш) мед. наје-
дање, нагризање костију.
арозирати (фр. агговег) заливати, поливати,
наводњавати; вој. методски бомбардовати,
обасути (или: обасипати) ватром, граната-
ма, бомбама; трг. доплатити, накиадно пла-
тити.
арозмав (фр. агговетеп!) заливање, поли-
вање; овлажавање, освежавање; трг. до-
плаћивање, накнадно плаћање.
арома (грч. агота) мирис, пријатан мирис
што га пуштају од себе етерична уља;
сочна материја код биљака; вииски цвет.
ароматизација (грч. агота) метан>е мириса
(или: зачина) у лекове, јела и др.
ароматизирати 75
ароматизирати (грч. агбта) намирисати,
метнути мириса у нешто; зачинити, за-
чињавати.
ароматика (грч. агбта, нлат. аготаИса) пл.
миришљаве материје, зачини.
ароматичан (грч. агбта) миришљав, мири-
сан, који пријатно мирише, са зачином.
арондисмав (фр. аггопсЦбкетеп!) заокругљи-
вање, заокругљење, заокруживање, зао-
кружење, заокругљеност; увећање, про-
ширење; срез, део града, кварт.
аростема (грч. аггб81ета слабост) нед. слабост
ума, лудило; аростија.
аросгија (грч. аггбзиа) мед. в. аростема.
арпанета (итал. аграпеИа) муз. мала харфа,
харфица.
арпантажа (фр. агреп1а@е) земљомерство;
премеравање (или: мерење) земље.
арпаџик (тур. аграак) ситаи црни лук за
пресађивање.
арпеђато (итал. агре&ра1о) муз. као на харфи,
тј. у разломљеним акордима.
арпеђатура (итал. агредоаШга) муз. низ раз-
ломљених акорада.
арпеђирати (итал. агредааге) «уз. свирати иа
харфу; тонове једног акорда свирати раз-
ломљено али брзо једне за другим; подру-
гллво: тандркати.
арпеђо (итал. агре^о) муз. ломл»ен>е тона као
на харфи.
арпикорд (итал. агр1согдо) музички инстру-
менат по звуку сличан харфи, спинет;
арпихорд.
арпихорд (итал. агра, грч. сћогде жица цре-
вара, струна) муз. в. арпикорд.
арс (лат. аге) умегност, вештина; занат, по-
сао; теорија (или: основ) уметности или
науке.
арс антика (лат. агв а п ^ и а ) стара уметност;
муз. музички стил који се развио у Паризу
од краја ХП до почетка XIV в.
арсен (грч. агзеп мушки, јак) хеж. сичаи,
елеменат атомске масе 74,9216, редни број
33, знак Аз, једињења су му јако отровна;
уп. арсеник.
арсевал (фр. аг$епа1, нлат. агзепа, итал.
аг8епа1е) оружница; магацин за смештај
ратне спреме, нарочито у морским приста-
ништима.
арсенијати (грч. агнешкбп) пл хем. соли арсе-
никове киселине.
арсеник (грч. агнешкбп) хем. арсентриоксид
(А82О3), јак отров; тровања акутна и хро-
нична.
арсенити (грч. агзешкбп) пл. хем. једињен>а
арсенове киселине са базама.
арсеногонија (грч. агзеп мушки, ^опе рађа-
ње) рађање мушке деце, мушки пород.
арсенофагизам (грч. агзешкбп, рћа^еГп
јести) мед навика узимања иначе отроввих
количина арсенових једињења ради ја-
чања телесне снаге или сполне способно-
арс лонга, вита бревис (лат. агз 1оп^а,
ћгечов) уметност је дуга, а живот кратак.
артизам
арс мвемоника (нлат. агз т п е т о т с а ) вешти-
на пам&ења.
арс нова (лат. агв поуа) нова уметност, му-
зички стил у XIV и XV в. који представља
прекретницу у развоју музике и реакцију
на арс аитику.
арсонвализација (нлат. агкопуаИвапо) в. дар-
сонвализација.
арс силогистика (лат. агв зуПо^Иса) сред-
њовековни назив за Аристотелову логику.
артељ (рус. артелв) радна задруга; занатлиј-
ска радна заједница.
артериектазис (грч. аг1ег1а жила, ек1а515
померање) мед. проширење артерија.
артериеуризма (грч. аг1ег1а, еигуз широк) мед.
в. артериектазис.
артерија (грч. аг1еп'а жила) анат дамар, било,
крвна жила, жила одводница (општи на-
зив за крвне судове који носе крв било из
срца у плућа, било из срца у остале делове
тела); фкг. главна улица и саобраћајница у
граду и сл.
артеркјализација (нлат. аг^епаИкаИо) фшшол.
обнављање (или: оксидација) крви.
артеријалитет (нлат. аг!;епаИ1а8) физиол. бо-
гатство у артеријама; надмоћност система
артерија и њиховог утицаја у једном телу;
артериожтет.
артеријски (грч. аг1ег1а жила) који се тиче
артерије; артеријска крв отвореноцрвена,
оксидисана крв, крв која је прошла кроз
плућа и примила кисеоник.
артериографија (грч. аг!ег1а, ^гарћла) анат.
опис (или: описиваже) артерија.
артериозитет (нлат. аЛеповНав) физиол. в. ар-
теријалитет.
артериоле (нлат. аг!епо1ае) пл. физиол. најсит-
није артерије, после којих долазе капи-
лари.
артериологкја (грч. аг!ег1а, 1о^'а) анат иаука
о артеријама.
артериорексис (грч. агкепа, гехј.ч кидање,
прскање) жед. прскање артерије.
артериосклероза (грч. аг!ег1а, вИегбв крт,
тврд) кед. задебљање и закречавање зидова
артерија.
артериостеноза (грч. аг1ег*а, зсепбз тесан) мед.
сужавање (или: суженост) артерија.
артериотомија (грч. аг1ег{а, 1оте сечење) нед
оперативно отвараље артерија.
артеритис (грч. аг1ег1!а) иец. запаљење арте-
рија.
артески бунари бунари који се добивају
одвесним бушењем у синклиналан набор
слојева одакле стално истиче вода (назва-
ни по бившој француској области Артоа,
где је веома рано било таквих бунара).
артес либералес (лат. аг^ев 1Шега1ез) пл. сло-
бодне уметности, лепе вештине.
артефакт (лат. аг1ж1ас1;ит) вештачки произ-
вод, оно што је вештачки направллно,
рукотворина (за разлику од природног
производа).
артизам (лат. аге, агИз уметност) начин умет-
ничког, нарочито књижевног, изражавања
артизан 76 археоптерикс

који је више последица вештине и знања артритичав (грч. аг!ћгоп) који је у вези са
него чистог талента и осећања, те се стога запаљењем зглобова; који је против за-
више користи спољним средствима (речју, паљења зглобова (средство, лек).
стилом, композидијом и др); претераиа артро- (грч. ^г1ћгоп) предметак у сложени-
склоност спољашњем облику уметничког цама са значељем: зглоб, зглобни.
дела, „игра речи". артродинија (грч. аггћгоп, одупе бол) мед. бол
артизан (фр агИзап) занатлија; глумац; фиг. (или: тргање) у зглобу.
оснивач, покретач, виновкик. артроза (грч. бгтгоп) мед. бол у зглобу, згло-
артик(а)л (лат. агИси1ив зглоб, чланак) чла- бобол>а.
иак, напис; тачка уговора; анат. зглавак; трг.артрозоа (грч. аг1ћгоп зглоб, гбоп животиња)
предмет, ствар, роба у трговини; трам. члан; зоол. животиње са зглобовима, опште име
саставни део једног списа, одсек, поглавље, за кукце (иисекте), пауке ракове и црве.
параграф; бот. чвор, колеице. артрокарцином (грч. агЧћгоп, кагкЈпок рак)
артмкуларии (лат. аШси1ап5) зглобни. кед. рак у зглобу.
артикулација (лат. атИс\паг\о) ашт. зглоб,артропатија (грч. аг|;ћгоп, ра1ћок бол) мед бол
зглавак, прегиб; лингв. намештање (сме- зглоба, зглобоболл.
штање) говорних органа при образовању артропиоза (грч. ^Нћгоп зглоб, руоп гној) мед.
појединих гласова; јасно и разговетно из- гаојење (или: загнојавање) зглоба.
говарање речи и слогова; слик. правилан артропода (грч. агкћгоп, риз, рос16з нога) пл
и тачан изражај свих делова слике. ж>ол зглавкари.
артикулирати (лат. аг11си1аге) узглобита, уз- артротомија (грч. агЉгоп, (оте сечење) мед.
глобл*авати; лингв намештати говорне ор- оперативио отварање зглоба.
гане при образовању појединих гласова; артрофима (грч. агШгоз, рМта израштај,
речи и слогове јасно, један по један, изго- оток) мед. мекаии оток зглоба.
варати; изнети, износити нешто члан по артрофиоза (грч. агЧћгоп, рћуб стварам) нед.
члан; артикулисати. гнојење зглобних костију, загаојавање
артикулисати в. артикулирати. зглобова.
артиљерац, артилерац (фр. агЦПеиг) војник аруи в. харун,
који рукује топом, тобџија. арундинозан (лат. агипсјшоник) трсковит, бо-
артиљерија (фр. аг1Шепе, нлат. агШ1апа) гат трском, обрастао трском.
првобитно: свака ратна справа уопште; архаизам (грч. агсћаГов стари, прастари) грам.
доцније: топови, топништво, род војске застарела реч, облик или израз, нпр. про-
наоружан топовима. чи (други), јестаство (природа), полза
артист(а) (итал. аг1181а, фр. аг1Ј81е) уметник, (корист), прикљученије (дожиаљај) итд.
вештак, познавалац уметности; глумац; архаизирати (грч. агсћаГоз стар, старински)
вештак у јахању, итрач на конопцу (у употребл>авати у говору и писању архаи-
циркусу). зме, да(ва)ти архаичан облик.
артистички (фр. агИвИ^ие) уметнички, ве- архаистичан в. архаичан.
штачки. архаичан (грч. агсћаГов стар, прастари) стар,
артифицијелан (лат. агШилаИз) вештачки, старински, застарео; прастари.
уметнички; неприродан, извештачен. архајски период в. азојски период.
артифициозаа (лат. агШипозиз) уметнички, архегет (грч. агсћ-еде^еб) вођа, поглавар; ти-
вештачки; лукав, препреден. тула спартаиског краља у Ликурговом за-
артишока (итал. аг11стссо, фр. агИсћаи!) бот. кону.
главочика са цевастим цветовима, гаји се архегоније (грч. агсће почетак, ^бпов) пл. бот.
женски сполни органи код неких бесцвет-
као веома цењено поврће.
ница и маховина.
артокарпи (грч. аг1о8 хлеб, кагрбб плод) пл. архејски (грч. агсћакбб) старински, тј. који
бот хлебно дрвеће и хлебне биљке. одиста потиче из старог времена; уп. ар-
артолатрија (грч. аг(оз, 1а(геш поштовање) хаичан.
служба за хлеб; поштовање (или: обожа- архелогија (грч. агсће почетак, 1о^а) почет-
вање) хлеба (хостије). на наука; основи науке о човеку.
артофаг (грч. аг!оз, рћа^оз) хлебојед. археографија (грч. агсћаГоз стар, ^гарћо
артралгија (грч. агЉоп зглоб, а1§о8 бол) кед. пишем) описивање старина.
бол зглоба, тргање у зглобовима. археолог (грч. агсћаТов стар, древан, 1б^ов
артремболеза (грч. агШгоп, етђаПб убацити, реч, говор) онај који се бави старинама и
уметнути) мед намештање ишчашених познаје старине, нарочито античху умет-
зглобова. ност и науку.
артритизам (грч. агЉгоп зглоб) мед. састав археологија (грч. агсћак>$ стар, древан, 1бј*о5
тела који је склон гојазности, шећерној реч, говор) наука која се бави ископа-
болести, костобољи, камену у жучи и мо- вањем и проучавањем предмета старих
краћном мехуру, превременој артерио- култура.
склерози, неуралгији, астми и др. археорнис в. археотггерикс.
артритис (грч. агЉгоп) дгед. запаљење зглобо- археоптерикс (грч. агсћатк стар, древни,
ва, тргање у зглобовима; уп. гихт. р1ег1Х перо, крило) зоол. фосилни кич-
археспориЈум 77
мењак, величине голуба, по извесним де-
ловима сличан рептилијама, а по другим
опет птици; потиче из преисторијског доба.
археспоријум (грч. агсће почетак, крога се-
јање, сетва) бот ћелија од које постаЈе
ткиво што ствара споре код папрати.
архетип (грч. агсће^уроп праузорак) прасли-
ка, праузор; праписмо; нарочито: први
отисак; оригинал; архетипи отисци (или:
примерци) првог издања; архитип.
архи- (грч. агсћб предњачим, почињем)
предметак који у сложеницама значи:
главни, први над, пра-.
архибласт (грч. агсћо предњачим, почињем,
ђ1ав(6.ч клица, заметак) зоол празаметак.
архив(а) (лат. агсМушп, грч. агсћетп влади-
но надлештво, градска већница) место где
се држе и чувају документи, списи или
акта.
архивалије (нлат. агсШуаНа) списи који се
налазе у архиву, повел>е, документи.
архивар (лат. агсћшапш) управник (или:
надзорник) архива; службеник архива или
архиве, архивист.
архивист(а) (нлат. агс1и\а81а) в. архивар.
архиволт (итал. агсћгсоНо главни лук) арх
полукружни лук који спаја два стуба (у
хеленистичкој, римској, ренесансној и ба-
рокној архитектури); у готској и романској
архитектури: низ лукова главног црквеног
портала, који су често украшени кипо-
вима.
архивски (лат. агсШушп) који се тиче архи-
ва, који припада архиву, који се налази у
архиву, који ради у архиву.
архигонија (грч. агсћб почетак, ^§пота1
стварам) биол спонтано постање живота,
постанак живота у његовим најпростијим
почецима из тзв. анорганске материје,
прапочетак, прастварање; уп. абиогеиеза.
архидијецеза (грч. агсћб, <1ш1ке8Ј5 газдин-
ство, управа) духовна област архнеписко-
па, надбискупа.
архиђакон (грч. агсћбн, сИакопоа слуга) мо-
нашки чин који се даје ђакону кад се
одликује у служби; први служитељ једне
цркве; заступник владике — бискупа у
управи дијецезом; у протестантској цркви:
титула двојице свештеника главних црка-
ва у великим градовима.
архиепископ (грч. агсћбз, ерЈзкороз) први
владика. митрополит, надбискуп; првосве-
штеник.
архиепископија (грч. агсћбз, ерикореб)
област која стоји под духовном управом
архиепископа.
архијатер (грч. агсћбз вођа, 1а1гб5 лекар)
први лекар, виши лекар; лични лекар;
дворски лекар.
архијереј (грч. агсћмегеЉ) владика; врховни
свештеник код Јевреја.
архилохијски (грч. АгсћИосћоз) поет. тако се
зове више врста стихова које је први
пронашао најстарији грчки лиричар и
јампски песник Архилох (између 680. и
640. пре н. е.); фиг. заједљив, жучан, подру-
гл>ив у говору или писан>у.
архимагија (грч. агсћ1-та^е(а) врховно чаро-
бњаштво, тобожња вештина прављеља
злата и сребра; уп. алхимија.
архимаадрит (грч. агсћипапЉНев) стареши-
на манастира; највиши свештено-мо-
нашки чин до владике у православној
цркви.
архипелаг (грч. агсћј-р^1а§о5 море) острвље;
првобитно: острва у Егејском мору, између
Грчке и Мале Азије.
архитект (грч. агсћКек1»п) онај који се бави
грађевинарством, тј. ради планове за гра-
ђевине и руководи њиховим подизањем,
школован грађевинар, неимар.
архитектоника (грч. агсћИек1дп) грађевин-
ска уметност, наука о грађевинарству, неи-
марство; вештина израђивања једног
научног система, иаука о систему.
архитектонски (грч. агсћК:ек1ош.кб8) грађе-
вински. грађевинарски, који одговара пра-
вилима грађевинске уметности; који се
тиче једног научног система.
архитектура (грч. агсћИек1;бп, лат. агсћНес-
Шга) грађевинарска уметност, грађевинар-
ство, неимарство; начин зидања, распоред
и грађење једне грађевине; грађевински
стил.
архитип (грч. агсће!уроп) в. архетип.
архитраб (грч. агсћб, лат. 1гаћ$ греда) арх. в.
архитрав.
архитрав (грч. лат.) арх. главна греда која
везује два стуба или више стубова и лежи
на н>има; архитраб.
архихијерарх (грч. агсћ1-Јегагсће8) врховни
свештеник, првосвештеник, епископ.
архихијерархија (грч. агсћ1-1егагсМа) досто-
јанство првосвештеника; високо свештен-
ство.
архонт (грч. агсћбп) владалац, поглавар; нај-
виши државни чиновник у Атени после
пропасти старог краљевства
архоптоза (грч. агсћба чмар, р1бз18 пад) чед
спаднутост задњег црева.
архорагија (грч. агсћба чмар, ге^тшш прс-
нем) крварење из задњег црева.
архоцела (грч. агсћбз, ке1е просутост) кед.
просутост, продор задњег црева.
аршин (тур. агзш) стара мера за дужину:
лакат, риф.
аршлама (тур. аг?1ата) бот. трешња (плод и
стабло); врста црног лука.
ас (лат. аз, аз518) 1. код старих Римљана:
новац, у почетку од пола к^ бакра; 2. у
новије доба: апотекарска фунта од 12 ун-
ца, сада потиснута тзв. метричким ме-
рењем; 3. најмања јединица за мерење
злата; 4. иајјача карта, „кец" ва францу-
ским картама; 5. првак, најбољи у некој
струци, нарочито у авијатици и разним
гранама спорта.
асаи (итал. а8за1, фр. а88ег) муз. веома, врло.
а салво (итал. а заКго) трг. добро очувано,
неоштећено (на товарним листовима).
асамар 78
асамар (лат. азвиз печен, атагиз горак) хем
производи распадања који се стварају при
загревању животињских или биљних ма-
терија и дају им зачински укус, нпр. кора
од хлеба, површина печења и др.
асанација (лат. загшз здрав, фр. азваииг)
смишљен рад на подизању здравља поје-
динаца, у неком граду, крају (или држави),
поздрављаван>е насеља, поздрављавање и
побољшавање општих здравствених при-
лика, чишћење од заразе, исушење моч-
варних места итд.
асанзер (фр. абсепзеиг) дизалица, успињача.
лифт; уп. асцензор.
асанирати (лат. запив, фр. азвати-) поправи-
ти (или: поправљати) опште здравствено
стање у неком месту, крају, некој држави'
завођењем ииза хигијенских мера: чи-
стоће, исушивања подводних места итд.
асасинат (нлат. аккакзта^шп) прав. мучко уби-
ство, уморство; насиље.
асасинатор (нлат. авзаззјла&и:) прав. подстре-
кач на извршење мучког убиства.
асација (нлат. а.чкаИо) кување јела и лекова у
њиховом сопственом соку.
асебија (грч. ав6ће1а) безбожност, безверство,
непризнавање богова.
асеверативан (лат. аз8етегаге доказивати)
потврдан, доказни.
асеверација (лат. абвеуегаИо) озбиљно увера-
вање или тврђење нечега, доказивање, за-
клињање у нешто.
асеитет (нлат. авеИаз, а 8е евзе бити тј.
постојати сам собом) самосталност, особи-
на л>уди који раде само по свом сопстве-
ном, унутаршем нагону, без икаквог под-
стицаја спсмБа; по схолаегачкој теологији:
својство бога који узрок свог бића има у
самом себи, дакле, постоји сам собом или
кроз себе сама (а ве ез1); у новије доба: јачи
израз за слободну вољу.
асексуалан (грч. а- без, лат. зехиб спол)
бесполан, који нема спола, коме је одузета
могућност оплођавања.
асексуализација (грч. а- без, нлат, зехиаИва-
Ио) уништење, одузимање способности
оплођавања; уп. кастрација.
асекурант (нлат. аввесигапз) осигуравач.
асекуранција (нлат. акбесигапИа) осигурање,
нпр. против пожара, смрти и сл.
асекурат (клат. авбесигаћдз) оситураник.
асекурација (нлат. аззесигаИо) в. асекуран-
ција.
асекурирати (лат. а<1-, аесигиа безбедан,
нлат. аввесигаге) осигурати, обезбедити.
аселгија (грч. абе1деја) развратност, разврат,
похотллвост.
аселеничан (грч. а-зе1епо8) без Месеца, нпр.
аселеиична иоћ за планете Меркур и Вене-
ру каже се да су „аселеничне", без пратио-
ца, без трабанта.
асемија (грч. а- не, зета знак) мед. неспособ-
ност разумевања знакова.
асемичан (грч. азетоз) који нема знака, који
је без ознаке, без обележја.
асигнатар
асензија (лат. аззепзш) одобравање, приста-
јање уз кога; фил. примање нечега као
истинитог.
асентација (лат. а58еп1аИо) ласкање, удва-
рање; улагивачко одобравање.
асепсија (грч. а-, зер818 трулеж) м-д. от-
клањање могућности да заразне клице,
нпр. при вршењу операције, загаде место
које се оперише (ово се постиже употребом
антисептичних средстава за прање руку,
болесникове коже и др.).
асептин (грч. а-, вер818) хем. средство које
чува млеко и јела да не ускисну и не
покваре се; састоји се од стипсе помешане
са борном киселином.
асептичан (грч. а-керИкбб) који није склон
труљењу; који нема заразних клица; уп.
антисептичан.
асептол (грч. а-, 5§р818 трулеж, лат. оЛешп
ул>е) хем. раствор киселине као средство за
спречавање трул>ен>а, добива се мешави-
ном сирове карболне киселине или крезо-
ла са концентрисаном сумпорном кисели-
ном.
асерват (лат. аззегуа^шп) оно игго је оставл>е-
но на чување, у похрану.
асервација (лат. аззеп/аге) чување, похрана;
остављање у похрану.
асервмрати (лат. аззегуаге) чувати, сачувати,
похранити.
асертиван (нлат. аззегЦуш) в. асерторан.
асерторан (лат. аззег^огшб) којим се тврди,
потврдан; фил. асерторан суд суд у којем се
однос између субјекта и предиката исказу-
је као чињеница (уп. проблематичан, апо-
диктичан); асерторна заклетва прав. закле-
тва која се полаже после датог исказа (за
разлику од промисорне заклетве, тј. оне
која се полаже пре давања исказа).
асерција (лат. авзегЦо) тврђење, тврдња; прав.
званично тврђење да је неко слободан.
асесор (лат. аззеззог помоћник у служби)
присудитељ, помоћник судијин; помоћник
старешине надлештва.
асесорат (влат. аввеззогаШт) присудитељ-
ство, звање помоћног судије; судско по-
моћништво; асесура.
асибилација (нлат. азбШИаИо) грам. спајање
једног гласа са шуштавим гласом (ж или
ш), или претварање неког гласа у шушта-
ви глас.
асибилирати (лат. аззЉИаге) грам. спојити
неки глас са шуштавим гласом (ж или ш).
асигнант (лат. азз1§папз) онај који шаље
новац, дозначилац.
асигват (лат. а881{гпа1из) лице на које гласи
упутница, дознака, налог; упутница на
примање годишњег дохотка од непокрет-
ног имања.; папирни новац за време фран-
цуске револуције (19. априла 1790) којем
су служила за подлогу непокретна имања
узапћена у корист државе.
асигнатар (нлат. аз81§па1агш8) лице на које
гласи упутница или дознака, прималац
новца по упутници или налогу.
асигнатура 79
асигватура (нлат. аккЈдпаШга) в. асигнација. асинхроничан (грч. а-, 8уп са, сћгбпоз време)
асигнација (лат. аввц^паИо) дознака, упутни- неистовремен, неједновремен, неистодо-
ца, налог за исплату. бан.
асигнирати (лат. аззј|>паге) упутницом дозна- асириологија наука која проучава књижев-
чити (или: дозначивати), издати (или: ност, језик, историју и старине Асирије и
издавати) налог за исплату неке суме. Вавилоније.
асидуитет (лат. аззМиИаз) тачност, трудољу- асистевт (лат. азз181.еп8) лице које помаже
бивост, ревност, марљивост, вредноћа; по- професору у раду са студентима и које се
стојаност, истрајност. спрема за професора; помоћник, помагач
асилабија (грч. а- не, зуПаће слог) неспособ- уопште.
ност слагања виђених слова у слогове. асистенција (нлат. аз8151епИа) помагање, по-
асилогистичан (грч. а-, 8у11о§15т6з посредни моћ, потпора; присуство.
закључак) лог. из кога се не може извести асистирати (лат. аз8181еге) помагати некоме у
закључак. послу; пратити некога; присуствовати
чему.
асиметрија (грч. а-, з у т т е М а несиметрич- асисголија (грч. а-, 5уз1о1е скушБање, стеза-
ност) несразмерност, нескладност, неједна-
кост, неравномерност. н>е) жед. општи назив за све оне тешке
поремећаје у организму услед радне недо-
асиметричаи који нема симетрије, несразме- вољности срчаног мишића, нестезање
ран, нескладан, неједнак.
срца.
асимилација (лат. азв1ггп1а1.к>) изједначење, аситија (грч. азШа неједење, гладовање)
изједначавање; грнм. једначење гласова (по пост; недостатак вол>е за јелом, нејешност;
звучности, месту или начину творбе); лсих. недостатак хране.
примање у свест новог садржаја (дожив- асјеража (фр. апегаце) галванско почелича-
љаја) и његово прилагођавање саставу све- ван>е бакарних плоча.
сти; физиол. збивање којим ћелије прео- асјерација (фр. ас1ега1шп) претвараље у че-
браћају храну у материје од којих се саме лик, челичење.
састоје (процвс асимилације). аскариде (грч. азкапз) пл. зоол. бубине, детише
асимилирати (лат. авзипИаге) изједначити, глисте.
изједначавати, прилагодити, прилагођава- аскариодоза (грч. азкаНз) мед присуство гли-
ти; грам. једначити; физкол. примити у се, ста у столици.
примати у се, преобратати храну у орган- аскеза (грч. азкез^з) испосништво, покајниш-
ску материју. тво, угађање богу до крајњег самоодри-
асимиловати в. асимилирати. цања; мучење тела ради што успешнијег
асимпатија (грч. а-, зутраЉе1а) ненаклоње- убијања чулних страсти и прохтева, да би
ност; недовољно саосећан>е, неман>е сауче- душа била што независнија од тела и тиме
шћа према коме или чему. се могла посветити своме правом опре-
асимптота (грч. а-, 8утр1;б1о8 који се не по- дељењу.
клапа) мат. права која у односу према јед- аскер (тур. азкег) војска; војвик.
ној кривој лежи тако да се њих две ако се аскет(а) (грч. азке1ез) испосник, покајник,
продужују све више приближују једна онај који својевољним гладовањем и му-
другој, али се никад не додирују, нпр. чењем тела убија у себи страсти и про-
хипербола има две асимптоте (симбол бе- хтеве.
скрајне човечје тежње која никад не по- аскетизам (грч. азкеб старам се) начин ми-
стиже свој цил>; Лајбниц је назвао човека шљења и живљења аскета, испосништво,
„асимптотом божанства"). покајништво у мучењу тела одрицањем.
асимптотичан (грч. а-, зутрШдаз који се не аскетика (грч. аккеб) учење о аскези.
стиче) који се не поклапа, непоклопллв. аскетичар (грч. азкеб) писац побожних, бо-
гоугодних списа, дела.
асимулација (лат. аз5шш1аио) претварање, аскетски (грч. азке^бз) испоснички, покај-
притворство, лицемерство. нички, богоугодан; васпитни.
асимфонија (грч. а-, з у т р ћ о т а ) несклад, асклепијадска строфа метр. веза асклепијад-
нескладност, пр. асимфоничан. ског стиха са другим врстама стихова.
асиндезија (грч. азуш1е81а) невезаност, не- асклепијадски стих метр. врста класичног
спојеност) рет. недостатак везе у реченица- стиха, названог по грчком песнику Аскле-
ма, невезаност; уп. асицдет(он). пијаду, састоји се од два (мали асклепијад-
асиндетичан (грч. а-зупде^оз невезан) који је ски стих) или три хоријамба (велики ас-
без везе, без свеза, без свезица. клепијадски стих), у почетку са трохејом
асиндет(он) (грч. а-8уп<1е1;оп) поет. песничка или спондејом, и са јамбом на завршетку.
фигура у којој се изостављају везе између асли (арап. азИ, тур. азћ) прави, исти,
двеју или више реченица, или између чла- сушни; доиста, управо, заиста, вероватно,
нова једне реченице, нпр.: „Мисли млада, могуће.
(да) нико је не чује, — (али) Слушало је асо (фр. анзаи!, итал. азнаИо) напад, јуриш;
момче чобанине, — (па) Стријели јој у напад, ударац у двобоју; врста вежбе у
скуту јабуку". мачевању.
асодичан 80
асодичав (грч. аз-одез који осећа гађење,
који изазива гађење, азе презасићеност)
мед асодична грозница грозница са по-
враКањем,
асо-чирати (фр. а88о1ег) засејавати земљу
наизменично разшш усевима.
асоматичан (грч. а-5бта1ок) бестелесан.
асомнија (грч. а-, лат. котпиз зап) иед. неса-
иица.
асонавда (нлат. аззопапИа) поет. самогла-
сничко подударање, стих у коме се сликују
само самогласници, непотпун слик; муз.
једнакост тонских фигура у једној музич-
кој мисли.
асонанција (нлат. азвопапИа) в. асонанца.
асониратм (лат. а.чкопаге) бити сличан по
звуку или гласу, слично звучати.
асортиман (фр. абвогИтеп!) потпуно и сређе-
но слагалиште робе; збирка разне робе
исте врсте (нпр. књига); бирање, одаби-
рање.
асортирати (фр. авзогЦг) средити (или:
сређивати) по врстама, одабрати ствари
једие према другима; радњу или слагали-
ште снабдети прикладном робом; опре-
мити.
асортисажа (фр. а88ог1188а^е) трг издвајање
(или: сређивање) робе по врстама.
асосје (фр. азвоае) друг (или: ортак) у послу;
асосје ан командит (фр. аззоае еп
соттапсМе) трг. тајни ортак, ортак који
само улаже новац у посао а сам не ради.
асотија (грч. азоћа) развратност, разврат,
раскалапшост, пуст живот.
асоцијалан (грч. а-, лат. зослаИз) недружеван,
недруштвен; који не воли друштво и не
жели да му буде користан члан; који је
равнодушан према општим потребама и
шггересима заједнице.
асоцијалност (грч. а- не, лат. зослаНз) недо-
статак осећања за друштвену заједницу.
асоцијативан (нлат. аззоааге здружити,
абзостаУуиз) који здружује или сједињује,
који надовезује на нешто.
асоцијадија (нлат. аззоааИо) удруживање,
спајање, везивање; друштво, удружење;
фил. асоцијација идеја везивање представа
на тај начин што једна представа, када се
појави, изазове у свести и неку другу;
астхијациоиистичка психологија правац у
психологији који хоће све душевне појаве
да објасни из представа и њихових меха-
ничких веза, и да сву духовну делатност
сведе на асоцијацију идеја.
асоцирати (лат. аззсхзаге) придружити,
удружити; спојити, везати; примити за
ортака, члана, задругара; асоцирати св
здружити се, уортачити се.
аспарагус (лат. азрага^из) бот. род биљака из
фам. СопуаПапасеае; има их више врста,
од којих се неке гаје у становима као
украсно бил>е; уп. шпаргла.
аспек(а)т (лат. ахрес1из) изглед, појава, вид;
гледиште, страна нечега; астр. положај пла-
нета једне према другој хакав нам изгледа
астатичан
кад их посматрамо са Земље; фиг добро
знамење.
аспергилоза мед. обол»ен>е изазвано нарочи-
том врстом гљивица познатом под именом
Азрег^Шиз {шпј^а^из; јавља се обично код
особа које рукују зрневљем и брашном.
аспергиолоза (лат. аврег&Шиз) мед обољење
изазвано гљивицом А.чрегјр11и5 !ит1^а1и5,
у организму људи и животиња, нарочито
код особа које имају посла са житом и
брашном; код људи се појављује у облику
плућне туберкулозе (псеудо-туберкулоза).
асперитет (лат. азрегИаз) храпавост, нерав-
нкиа; опорост, суровост, грубост, неотеса-
ност; тврдоћа, крутост.
асперифолија (нлат. абрепГоНа) пд. бот. бил>ка
са храпавим лишћем.
асперматизам (грч. а-, зрегта семе) мед. в.
аспермизам.
асперматичан (грч.) в. аспермичан.
аспермизам (грч.) мед. урођева или стечена
немогуЈшост излучивања семена из спол-
них жлезда; асперматизам.
асперммја (грч.) иед. в. аспермизам.
аспермичан (грч. акрегток) мед. који нема
семена, који не може да излучује семе.
аспида (грч. аврЈз, акрМон) зоол. туја отровни-
ца, египатска наочарка; фиг. оштроконђа,
зла и опака жена, роспија.
аспик (фр. акр1с) кув. пихтије, хладетина.
аспиравт (лат. азри-апз) кандидат, оиај који
тежи за нечим (положајем, звањем); чи-
новнички приправник.
аспирата (лат. азр1га(а кс. Ниега) пл. грам
сугласници с дахом.
аспиратор (лат. азр1га1ог) справа за усиса-
вање прашине, гаса или течности, усисач,
усисаљка; уп. вентилатор.
аспирација (лат. азри-аИо) грам. изговарање с
хуком, с дахом, при чему се чује глас
сличан гласу х; сисање, усисавање, уди-
сање, увлачење у себе; тежња. жел>а за
нечим; чежња.
аспирин фарм. фабрички назив за ацетило-
-салицилну киселину (77%), прашак који
отклања ватру и изазива знојење, употре-
бл>ава се као лек против главобаље, реу-
матизма, назеба и сл.
аспирирати (лат. анрггаге) тражити нешто,
тежити за нечим; удисати, увлачити у себе,
усисавати; грам. изговарати из грла, са
дахом, с хаком; мгуз. у певању: удахнута
ваздух тако да се чује.
аспра (грч. азргоз бео) најмања новчана
јединица у Турској, пара.
астазија (грч. аз1а1еб, аз1а8(а) немир, непо-
стојаност; «гед- бунило, бацакање тешког
болесника.
астаколит (грч. аз1акоз рак, Н1ћоз камен) тхт.
окамењени рак.
астаткчан (грч. ак1а!оз несталан, иепостојан)
који нема пранца, који се у сваком по-
ложају налази у равнотежи, без одређене
оријентације; астатичне нгле физ. две под-
једнаке магиетне игле утврђене тако једаа
астеизам 81
над другом да су им полови супротно
обрнути, чиме су заштићене од утицаја
Земљиног магнетизма, те тако могу сло-
бодно следовати сваком спољњем дејству.
астеизам (грч. аз1е18тб8 утанчан, досетллв
говор, углађена радња, аз1у град) велико-
варошко понашање, фини тон у опхођењу;
духовит говор; рет када неко тобоже хоће
нешто да прећути па, ипак каже; задирки-
вање, задевање.
астенија (грч. азШегта слабост) мед. немоћ,
слабост, неотпорност према напору (као
последица прележане болести или као
предзнак опасних болести).
астеничан (грч. авШбпез) немоћан, слаб, оро-
нуо; који потиче од слабости; астенична
грозница живчана грозница; псих астени-
чан афехтдушевни покрет којим се слабе
телесне радње, нпр. туга; супр. стеничан
афект.
астенологија (грч. азШепе1а немоћ, орону-
лост, 1о§1а наука) мед наука о узроцима у
лечењу слабости, наука о астеничним бо-
лестима.
астевомакробиотика (грч. азШепез, такгоз
дуг, ћшз живот) вештина да се слаб орга-
низам одржи дуго у животу.
астенопија (грч. азШепез, огаб видим, гле-
дам) мед. слабост вида, слаб вид, лако зама-
рање очију.
астеризам (лат. аз^епбтш, грч. ав1ег звезда)
физ. светлосна појава код које од извесне
светлеће тачке избијају светлосни зраци,
нпр. особина неких врста лискуна које,
услед штгерференција светлости, показују
звездасте зраке кад се кроз њих гледа.
астеризма (грч. аз1ег) сазвежђе, група звезда.
астерискус (грч. а81егак6з) звездица у књи-
гама (*), као знак којим се читалац упућује
на примедбу испод текста која је обележе-
на истим таквим знаком.
астеричав (грч. а81егбе1в) звездаст; звездан,
пун звезда; звездани, који потиче од звез-
да, нпр. утицаји.
астероидав (грч. аз^егоеШез) звездолих, у
облику звезде; сјајан.
астероиди (грч. аз1;ег, еМоз облик, вид) пл. встр
мале, простим оком невидљиве планете
између Марса и Јупитера, нпр. Церес,
Палас, Јуно, Астреа, Веста и др.; уп. плане-
тоиди.
астигматизам (грч. а- не, зИ^та боцка,
тачка) физ. мана пресликавањем прола-
ском зракова кроз сочива услед тога што
лик површинског елемента око осне тачке
лежи уопште на двема кривим површина-
ма, тј. што свакој тачки предмета одгова-
рају управо две тачке лика; кед. мана ока
која почива на различитој закривљености
рожњаче у разним меридијакима и на
нележању симетрично око исте осе
рожњаче и кристалног сочива.
астигматичан (грч. а- не, 511§та) који има
својство астигматизма.
6 Лексикон
астрогеодезија
астигмометар (грч. а-, зИрпа, т61гоп) оптич-
ка справа за одређивање јачине астигма-
тизма (в.).
астиграфија (грч. а8(у град, {»гарћо пишем)
описивање градова.
астилов (грч. а- не, з1у1о8 стуб) арх. грађе-
вина без стубова.
астиномиЈа (грч. аа!у град, пбтов закон)
управл>ање градом, управа града; надзор
над кућама.
асгма (грч. аз1ћта) мед. сипња, заптивање,
тешко и кратко дисање у наступима; уп.
астматичан.
астматичар (грч. аз1ћта) сипљивац, онај ко-
ји пати од сипње или заптивања (живча-
ног, срчаног, желудачног).
астрагал (грч. аз1га0а1о8) коцка; атт скочна
кост, пиљак, глежњача; арх. обруч, венац
на горњем делу стуба који одваја капитл
од доњег дела.
астрагализам (грч.) игра коцком, коцкање.
астрагаломавтија (грч. аз1га^а1об коцка,
тап1еш прорицање) прорицање из коцака
на којима сгоје слова из којих се, после
сваког бацања коцака, саставља одговор
на поставл>ено гтатање.
астрагав крзно мртвојагњених или веома
младих јагањаца из Аетрахана у Русији,
веома скупоцено крзно са црносјајном и
коврчастом вуном.
астралит (лат. ав^гшп звезда, грч. ИШоз)
тамноцрвено стакло са иверјем плавкаста
сјаја, служи за прављење разних украса.
астралви (лат. а8(гаИз) који се тиче звезда,
који потиче од звезда, звездани, звездаст,
облика звезде; астрална светлост, звездана
светлост, нарочито призрачак између
звезда Кумове сламе, слабија но на оста-
лом небу, која изгледа да потиче од без-
бројних, веома удаљених и појединачно
невидљивих звезда некретница; астрални
духови, у старом источњачком веровању у
звезде: духови звезда замихшвених као
жива бића; у средњем веку: пали анђели,
душе умрлих, духови постали из ватре
који лебде између неба, земље и пакла;
астрално тело, тело без земаљских, теле-
сних особина, које узимају на себе духови
кад се појављују; друго, етерично тело
човека, по учењу окултизма; астрални
свет, свет звезда, звездано небо.
астратија (грч. аз1га1е1а) ослобођење од војне
обавезе; избегавање војне обавезе.
астрафобија (грч. ак!гоп сазвежђе, звезда,
рћоћоз страх) мед. претерано велик страх
од грома или грмљавине.
астро- (грч. аз1топ) предметак у сложеница-
ма са значењем: звезда.
астроболизам (грч. аз^гођоИзтбз, аз^гоп, ћа1-
16 бацам) удареност (или: погођеност) звез-
дом; мед. удар сунчанице, сунчаница; смрт
или обамрлост од удара муње.
астрогеодезија (грч. аз*ег звезда, геодезија,
в.) геол. грана астрономије која се бави
одређивањем облика земл>е. ,
астрогнозиЈа 82
астрогнозија (грч. ан1гоп, {Јпбб13 спознаја,
познавање) познавање звезда, наука о
звездама с обзиром на њихов положај,
поделу на сазвежђе и називе.
астрогност (грч. аз1гоп, дпбб^ез познавалац)
познавалац звезда, онај који се бави
астрогнозијом.
астрограф (грч. аз1хоп, ^гарћо пишем) доглед
који служи за фотографско снимање
звезда.
астрографија (грч. аз1го, ^гарћб) описивање
звезда.
астродиктикум (грч. аб1гос1е1кик6п) покази-
вач звезда, справа помоћу које се свака на
небеској лопти показана звезда може лако
наћи и на небу.
астролабијум (грч. аз1го, 1ак>18 држак, дршка)
некадашња астрономска справа за мерење
висине Сунца и звезда.
астролатрија (грч. аб1го, 1а1ге*а обожавање
(или: поштован.е) звезда, служба звездама.
астролит (грч. а81го, Шћоб камеи) звездаст
камен, окаменотина у облику звезде.
астролог (грч. аб1го1о{»оз) онај који уме да
чита и прориче судбину по положају и
кретању звезда; звездочатац, звездозна-
нац.
астрологија (грч. а81го1о{»1а) код старих Грка
и Римљана аетрономија. Ослањајући се на
Аристотелово мишљење, по коме су звезде
бића са натчовечанском интелигенцијом и
која, због својих чистијих и божанскијих
облика, врше известан утицај на овозе-
маљски живот, створили су средњовеков-
ни астролози празноверицу о јаком утица-
ју астралинх духова на човечји живот;
тако је астрологија постала читање из
звезда, тј. вештина да се судбина човекова
чита из положаја звезда (има и данас
присталица).
астромантија (грч. аб1гоп, тап1е!а прори-
цање гатање) прорицање будућности из
звезда.
астрометар (грч. аз1гоп, т61хоп мера) звез-
домер.
асгрометеорологија (грч. аз1;гоп, метеороло-
гиа, в.) наука о (неком) утицају на време,
поднебл»е, итд. положаја планета, комета,
Сунчаних пега итд. и тобожње предскази-
вање времена на основу тога.
астрометрија (грч. ав1гоп, т&гоп) наука о
одређивању положаја небеских тела.
астронаутика (грч.) в космонаутика.
астровом (грч. абћгопбтоз) научењак који се
бави астрономијом.
астрономија (грч. а81гопогша, ак1гоп, п е т е ш
управл>ати, пбтоз, закон) наука о кре-
тањима, величини небеских тела, о ономе
што је геометријско код небеских тела; уп.
астрофизика.
астрономски (грч. а51гоп, пбтоб) који се тиче
науке о звездама или који спада у науку о
звездама; астрономска јединица одстојање
Земље од Сунца, тј. 149,500.000 к т ; астро-
номски месец тачно израчунато време оп-
асфалт
тицања Месеца; време које Сунце проведе
у једном знаку Животинлког круга; астро-
номско познавање је потпуно познавање
неког збивања; фиг. врло велик, огроман.
астроскоп (грч. аз1гоп, зкор&З гледам) доглед
за посматрање звезда.
астроскопија (грч.) вештина посматрања
звезда; посматрање звезда помоћу вели-
ких догледа.
астрософија (грч. аз1гоп, 80рМа мудрост)
наука о звездама; уп. астроиомија.
астротеологмја (грч. ав1гоп, Шебз бог, 1о^1а
наука) вера у постојање бога на основу
постојања звезда и реда који међу њима
влада.
астрофизика (грч. а81гоп, рћу81ке) део астро-
номије који се служи физичким методама
у испитивању састава и кретања небесних
тела, нарочито астрофотографијом, астро-
фотометријом и спектралном анализом.
астрофит (грч. аб1гоп, рћу!;6п) зоол. морска
звезда слична биљци.
астрофичав (грч. а-, 81горћ6 спој више сти-
хова у метричку целину) поет. назив за
ритмичку песму која није подељена на
строфе.
астрофотографија (грч. ак(.гоп, рћбб, рћо1б8
светлост, ^гарћ/а) фотографско снимање
звезда; примена фотографије у посма-
трању небеских тела.
астрофотометрија (грч. аб1гоп, рћбб, рћо!6б,
т е М а ) мерење јачине светлости небеских
тела.
аструм (лат. аб1гшп, грч. аб1гоп) звезда; сик
итур ад астра (лат. 81С Ниг ас! аб1;га) овако
се иде до звезда, тј. до части, славе
(Вергил).
асумирати (лат. азвитеге) преузети, узети к
себи, узети на себе, примити одговорност;
фил. поставити у силогизму другу (ттог)
премису; схватити, разумети, нпр. неку
мисао; рет. главни закључак противников
поновити па онда прећи на његово оповр-
гавање.
асумити (тур. ћавипак) жестити се, срдити се,
расрдити се.
асумпсит (лат. абзшпрбН) примио је на себе;
прав. формула којом неко добровољно
обећава и прима обавезу да ће за другога
нешто платити, обавити какав посао и сл.
асумција (лат. азбшпрИо, аббитИо) примање,
узимање; примање душе на небо; даи
смрти неког светитеља; фил. друга (ттог)
премиса у силогизму.
асуплирати (фр. аззоирИг) учкнити гипким,
окретним; сломити (вол.у, карактер) укро-
тити, начинити попустллвим.
асура (тур. ћаз1г) простирач од рогоза.
асурдирати (фр. аззоигсИг, лат. зигс!ик глув)
заглушити; умерити, ублажити (светлост,
глас); слик. дати блажи карактер.
асфалт (грч. азрћаИоб) хем. земљина смола,
паклина, смеса разних угллводоника у
којој има и кисеоника. азота и сумпора;
помешан са кречњаком, употребљава се за
асфалтирати 83
прављење тротоара и за изолациЈу зидова
од влаге.
асфалтирати (грч. азрћаНоз) калдрмисати
смесом асфалта и кречњака.
асфиксија (грч. а-, зрћух^к било) жед. преста-
нак или успореност куцања срца услед
неке механичке препреке, обамрлост, нај-
виши степен несвестице.
асфиктичан (грч. а- зрћуккоз) кед. који је у
дубокој несвестици, полумртав, обамро.
асцевденти (лат. авсепс1еп1е8) пл. лрав. сродни-
ци по узлазној линији, преци као роди-
тељи, дедови, прадедови; супротно: дес-
цендечги.
асценденција (нлат. азсепдепИа) права,
узлазна линија сродства; астр. пењање,
узлазак; надмоћност, претежност; мат. ра-
стење.
асдензија (лат. авсегшо) пењање, узилаже-
ње, уздизање, узлазак; Вазнесење Христо-
во, Спасовдан; напредовање, полет; астр.
пењање, узлажење небеског тела; физ.
пењање течности у каииларним цевима;
пењање играча на конопац.
асцензор (лат. азсегшог) в. асанзер.
асцији (грч. а-, зк1а сенка) пл. геогр. „бесенча-
ни", тј. становници жарког појаса који
двапут годишње остају у подне без сенке,
наиме у дане кад Сунце код њих пролази
кроз зенит.
асцитес (грч. азкНеб тј. пбвоб, азкба кожа) мед.
трбушна водена болест.
ат (тур. аХ) кон>.
атавизам (лат. а!ауш напредак) сличност са
пренЈима; случај када се код потомака
појаве извесне душевне и физичхе особине
њихових предака; наслеђе, особина преда-
ка.
атавистика (лат. а!ауив) наслеђен од предака
(физичке и душевне особине).
атавистички (лат. а1ауив) наслеђен од преда-
ка (физичке и душевне особине).
атак, (фр. аИадие) вој напад, нападање, нава-
ла, јуриш, нарочито коњице; мед. удар,
напад неке болести.
атака (итал. аМассаге, аНасса) муз. непосред-
но вежи, прикључи! (када између завр-
шетка једног и почетка другог оделжа не
треба да буде почивке).
атанирати (фр. аШ«}иег) напасти, нападати,
навалити, ударити на некога; мед спопасти,
спопадати, наједати, нагризати; фиг. напа-
сти. нападати, вређати, устати отворено
против кога.
атаксија (грч. а1ахја) жд. неправилност, неу-
редност у току болести; дрхтање. непра-
вилно кретање (код оболелих од леђне
мождине).
атактичаа (грч. а-1ак1об) неуређен, неправи-
лан, неуредан, нпр. атактична грозница.
аталско благо огромно, неизмерно богатство
које је, 133. пре наше ере, оставио пергам-
ски краљ Аталос Римљанима у наследство.
атентат
атаман (рус. атамант., нем. Наир1тапп) вођа
једног одреда козака, обично у чину пу-
ковника: козачки харамбаша; уп. хетман.
атамбија (грч. аШагпМа) неплашљивост, неу-
страшивост.
атаназија (грч. а1ћапав{а) бесмртност, неумр-
лост.
атанатизам (грч, а-1ћапа1о8 бесмртан) веро-
вање у бесмртност душе; уп атанизам.
атанатологија (грч. а-Шапа*о8 бесмртан, 1о-
^1а наука) учење о бесмртности душе.
атанизам (грч. аЉапаз^а бесмртност) в. ата-
иатизам.
атараксија (грч. агагах1а) фил. душевни мир,
душевно спокојство, стаље без страсти.
атаумазија (грч. а-, Шашпаго чудим се, ди-
вим се) нечуђење ничему, неизненађење,
равнодушност.
аташе (фр. аИасће) на рад додељени службе-
ник, нпр. код војске, неког посланства; фиг.
одан човек, приврженик.
аташирати (фр. аЛасћег) придати, доделити
на рад; примамити; навикнути се на не-
што, заволети нешто.
атеизам (грч. аЉеоз безбожан) безбожност,
безбожништво; одрицање да постоји бог
или божански поредак у свету.
атеист(а) (грч. аШеов безбожан) безбожник,
онај који не верује у постојање бога.
атекиија (грч. а!екп!а бездетност) бесплод-
ност, брак без порода, немање деце.
ателажа (фр. а№1а@е) запрега; запрежни
прибор, амови; вој. топовски прибор.
ателија (грч. а!61е{а) бесврхност, бесциљност,
нецелисходност; ослобођење од пореза и
државиих намета.
атеље (фр- а1;е11ег) уметникова соба за рад;
радионица сликара, вајара. лекара и др.
а темпера (итал. а 1етрега) сликати воденом
бојом, по староиталијанском начину.
атемперирати (лат. аИетрегаге) умерити,
умеравати, ублажити, ублажавати, утиша-
ти, утишавати.
а темпо (итал. а 1етро). муз. у прави час,
тачно по такту.
атемпорирати се (лат. а 1етроге) управл>ати
се према времену, према приликама, при-
лагођавати се духу времена.
Атена (грч. А1ћепа) мит кћи Зевсова, по
легенди никла из његове главе, богиња,
заштитница уметности и вештина, нарочи-
то женских, заштитница јунака и градова,
нарочито града Атене (Атине), богиња ра-
та; (код Римљана: Минерва).
Атенеум (лат. АШепаешп) виши васпитни
завод у Риму, који је основао цар Хадријан
ради неговања науке и уметности и назвао
га по граду Атени, као средишту целокуп-
не образованости онога времена; отуда:
учено друштво, виша школа; у новије доба
и као наслов књижевних часописа.
атентат (лат. а11еп1а1шп од аИеп^аге, аИетр-
1аге напасти, покушати) противправан на-
пад на живот, имање или част некога;
злочин, злочиначки нападај; покушај уби-
атентатор 84
ства; атентага кримина (лат. а11еп1а1а
сгншпа) пл. првв. покушани али неизвршени
злочини.
атентатор (нлат. а11еп1а1ог) онај који покуша
да противправно удари на живот, част или
имовину некога
атентирати (лат. аиеп1аге) покушати нешто
против кога или чега, извршити злочинач-
ки покушај, насрнути на туђе право, напа-
сти, нападати.
атеоретичаи (грч. а-Љеоге1е8) који не зна,
неупућен. невичан чему.
атеража (фр. аИега^е) мор место пристајања,
пристан, пристаниште.
агсрамнија (грч. а-, 1жгатпб8 тврд) мед. тешко
вареље хране, рђава пробава.
атерирати (фр. аиегтг) авиј спустити се авио-
ном, аеропланом или балоном на земљу;
мор. пристати, притерати землл, обали,
припловити обали.
атерисажа (фр. аИетзваде) авкј. слетање,
спуштан>е авионом, аеропланом или бало-
ном на земљу; мор пристајање, притери-
вање обали.
атерман (грч. а-. Шеипатб) физ. в. адијатер-
ман
атест (лат а11е8!ап посведочити) писмена
потврда, сведоџба, уверење; атестат.
атестат (нлат. аие81а*шп) в. атест.
атестација (лат. аИез1а1к>) оверавање, потвр-
ђивање; сведочанство, сведоџба, уверење,
писмена потврда.
атестирати (лат. аиез1ап) потврдити, овери-
ти, посведочити; издати сведоџбу, уверење,
потврду; позивати (или: позвати) за све-
дока.
атетсза (грч аШ6№з18) одбацивање, пони-
штавање, поништај, укидаље, проглашење
неважећим.
атехнија (грч. а1ећп{а) неумешност, неве-
штост, неспретност (нпр. једног лекара);
неразумевање неке уметности или вешти-
не.
атехничан (грч. а!ећшкб8) неискусан, не-
вешт, неумешан, неспретан.
атика (нлат. аШса, фр. аШдие) арх. каракте-
ристичне одлике старог атичког грађевин-
ског стила; нарочито: украшаван>е грађе-
вина стубовима.
атила кратак коњички огртач оишивен гај-
танима, назван по имену хукског краља
Атиле.
атимија (грч. аШта) лишавање часта (врста
казне код старих Атењана која се састоја-
ла у лишавању свих грађанских права).
атимирати (грч. аИтагб) лишити (или: ли-
шавати) части, не поштовати, презирати;
лишити кога грађанских права.
атипија (грч. а~, 1уро8 облик; узор) мед не-
правилност у развоју неке болести.
атипичан (грч.) неуредан, неправилан, који
одступа од утврђеног обрасца; атштчне
болести болести које се не развијају пра-
вилно.
атмидометар
атитида (фр. аШ1и<1е, итал. аШ1шИпе), по-
ложај, држање тела; став; понашање; у
балету: став на једној нози.
атицизам (грч. аИЈклзтбк) атички начин го-
вора; атички фини укус у начину ми-
шљења и изражавања; атичка духовитост
и досетл>ивост.
атички (лат. аШсш) својствен атичком духу,
тј, танан, углађен, духовит, досетллв;
атичка со духовит и фиии начин изража-
вања.
Атлавт (грч. АИаз) шп. в. Атлас.
атланти (грч. А*1а8) арх. стубови у човечјем
облику који држе опшивиицу, симс.
Атлантида (грч. АИапИв) легендарно острво
које је, по Платоиу, лежало у Атлантском
океану, око 9000 година пре њега, и било
,,веће него Азија и Лидија заједно", па
потонуло у море.
Атлаитик (енг. АИапИс) Атлантски океан,
назван по џину Атласу који, по грчкој
митологији, држи на својим плећима куглу
земал«ску.
атлавтски (лат. аИаписиз) горостасан, дивов-
ски, велик и снажан; који припада плани-
ни Атласу; отуда који припада Зап. Афри-
ци, западноафрички.
Атлас (грч. АОаз) мит титан који, по веро-
вању старих Грка, држи на својим плећи-
ма небесни свод (Атлаит); геогр. планина у
северозападној Африци.
атлас (грч. А^аз) геогр књига са географским
картама свих делова света; анат. први врат-
ни пршљен, пршљен-носач; трг. сјајна сви-
леиа тканина.
атлета (грч. аШе1е8) такмичар на јавним
гимнастичким утакмицама код старих
Грка и Римл>ана; човек који се бави атле-
тиком, борац, рвач; фит. веома јак и лепо
развијен човек.
атлетика (грч. аШеШсе) скуп витешких на-
родних игара, које су много неговали још и
стари Грци, нарочито на олимпијсхим и
другам играма, а које се и данас у целом
свету много негују по утврђеним међуна-
родним правшшма; тешка атлетика
рвање, песничење, дизаље терета и кате-
зање конопца; лака атлетика трчање, хо-
дање, пливање. бацање, скакање и др.
атлетски (грч. а1МеШс6б) који се тиче атлете
чиш који припада атлети, који има особине
једног атлете. лепо и правилно развијен,
веома снажан; атлетске.отреборачке игре
атлотет (грч. аШ1о-Ш^1е8) судија у борби и
раздељивач награда.
атмав (иид. а1тап) дах, животни дах, душа; у
индијској фил.: душа, право ја, најунутар-
њија суштина личности или ствари уоп-
ште, душа света, принцип света.
атмидијатрија (грч. а1пи8, а1тк1о5 пара, 1а-
1хега лечење) кед. в. атмијатрија.
атмидкјатрика (грч.) мед. в. атмијатрија.
атмидометар (грч. а1т18, те(хоп мера) справа
за мерење количине испаравања воде.
атмидоскоп 85
атмидоскоп (грч. а1ггп5, зкорбо гледам) в.
атмидометар.
атмијатрија (грч. а^ппв, 1а1ге1а лечење) мед
лечење помоћу паре, парних купатила;
лечење инхалацијом; уп. атмидијатрија, ат-
мијатрика.
атмологија (грч. а!тб8, 1оЦ1а) наука о испа-
равању, о прегварању воде у пару.
атмометар (грч. а1т6б, т^1гоп мера) в. атми-
дометар.
атмосфера (грч. а1т6з, крћаГга лопта) ваз-
душни омотач, ваздушни океан који обви-
ја нашу Земљу и простаре се до 3.000 к и
дебљине; физ. физичка атмосфера прити-
сак који врши живин стуб висине 76 с т на
0°С на морском нивоу географске ширине
45° на 1ст 2 , што износи око 1,033 к{» на
1 с т 2 ; атмосферски притисак долази од
тежине ваздуха; техиичка атмосфера оз-
начује притисак једног килограма на
1 ст 2 , а у пракси те две атмосфере значе
исто, фиг. средина у којој један човек живи
и развија се; уп. тропосфера, стратосфера,
хевисајд.
атмосферилије (нлат. а1то8рћаегШа) пл па-
давине: киша, снег, град итд.
атмосферографија (грч. а1т6в, зрћаГга,
§гарћ1а) описивање (или: опис) атмосфере.
атмосферологија (грч. а1тб5, чрИаГга, 1о@1а)
наука о атмосферским појавама.
атмосферски (грч. а1то5, зрћагга) који се
тиче ваздушног омотача Земл>е или при-
пада ваздушном омотачу Земље; атмос-
ферски ваздухобични ваздух који удише-
мо; атмосферски електрицитет в. електри-
цитет.
ато (итал. а!1о) поз. чин, појава; ато дикаден-
ца (итал. аШз сИ са(1епга) муз. завршетак
музичког комада, нарочито комада за пе-
вање, каденцом.
атокија (грч. а-1око8 који не рађа, неплодан,
јалов) мед. в. атоција.
атоксичан (грч. а-, (хткбз отрован) који не
садржи у себи отрова, неотрован.
атоли (мал.) геол. ниска острвца, прстенастог
облика, која су постала услед наслојавања
корала; у њиховој се средини налази шшт-
ка лагуна, а стране им падају стрмо ка
морском дну.
атолмија (грч. а1о1ппа) страшљивост, бо-
јажљивост, кукавичлук.
атом (грч. а!ото$ недел>ив) 1. физ. најмањи
делић хем. елемента за ко]и се, све до
почетка XX века, мислило да је недељив;
савремена физика утврдила је да је атом
дељив и да представља сложен систем,
који се састоји из позитивно напуњеног
језгра и електрона који се, са негативним
набојем електричног елементарног кванту-
ма око њега крећу; језгро има исто тако
сложен систем; оно се састоји из протона и
неутрона. При судару врло брзих делића
(протона, деутрона, алфа-честица, неутро-
на и др.) долази до цепања (дезинтеграци-
је) атомских језгра и претварања атома у
атракторан
друге облике; у таквим збивањима то це-
пање доводи до издвајања огромне коли-
чине енергије (атомска емертлја); 2. фиг.
најситнији делић нечега, веома сићушна
ствар.
атомволум (грч. а!;ото5, лат. уо1итеп запре-
мина) физ. однос атомске тежине према
густоћи.
атомизам (грч.) фил. учење по коме су све
ствари састављене од изолованих елемена-
та (атома), и по коме се све што постоји
оснива на спајању и раздвајању тих елеме-
ната.
атомизација (грч.) фиг. распарчавање, раз-
двајање у ситне делове; уп. атом.
атомизирати (грч.) фиг. распарчавати, раз-
двајати у ситне делове; уп. атом.
атомистика (грч.) физ. наука о атоммма, тј. о
најситнијим делићима из којих су" тела
састављена; атомологија.
атомистичар (грч.) филозоф, присталица
атомизма.
атомологија (грч. а1отов, 1о81а) физ в. атоми-
стика.
атомска бомба бомба чије страховито разор-
но дејство почива на цепању атомског
језгра урана (изотопа 235 или 233) или
плутонијума 239 при чему се ослобађа
огромна количина енергије (нуклеарна
енертаја).
атомска маса физ број који казује колико је
пута атом неког елемента тежи од атома
водоника.
атомски (грч.) који се тиче атома; фиг. веома
ситан, недељив.
атонија (грч. а1ота) безгласност; мед млита-
вост, клонулост, малаксалост, слабост те-
ла; гром ненаглашеност.
атонификација (грч. а1опо5 олабављен, лат.
{асеге чинити) мед омлитавл>ен>е, успављи-
вање.
атоничав (грч.) безгласан; клонуо, малаксао,
слаб, уморан, млитав; грам ненаглашен.
атонон (грч. а!опоп) грам ненаглашена реч.
атопија (грч. а1ор1а) непристојност, непри-
личност, противречност
атопичан (грч. а1оров) који није на правом
месту, неприличан, необичан.
атофан хем. фенил-хинолин-карбонска кисе-
лина, жућкасти кристали горка укуса;
употребл>ава се код обољен>а зглобова,
реуматизма и др.
атоција (грч. а1окоз) мед. неспособност ра-
ђања, неплодност, уп. атокија.
атоције (нлат. а1оаа) пл. мед. средства која
чине неспособним за рађање
атрабилитет (лат. а!га тамна, црна, ћШз жуч,
нлат. а1гаћШ1аз) мед. жутица.
атрактибилан (нлат. аПгасШнИз) привла-
чљив, примамљив.
атрактибилитет (нлат. аИхасШпМав) привла-
чљивост, привлачност, примамллвост
атрактиван (клат. аИхасИуш) привлачаи,
примамл>ив; супр.: репулзиван.
атракторав (нлат. аигас1огшз) привлачан.
атракцида 86
атракција (лат. аНгасИо привлачење) при-
влачност, привлачна сила; ствар која при-
влачи, привлачан предмет, забава, заии-
мљивост; знаменитост; узајамно привла-
чење; супр.: репулзија.
атрахенције (лат. аИгаћепИа) мед. средства за
извлачење, мелеми (нпр. која извлаче
гној).
атрахирати (лат. аМхаћеге) привлачити; при-
мамљивати.
атрезија (грч. а-, <хе818 бушење) иед. недоста-
так природног отвора; сраслост задњич-
них или сполних делова.
атремија (грч. а1гепиа непокретност, мир;
неустрашивост) мирноћа, мир; поузданост,
чврстина, одлучност.
атремичан (грч. а^гетез који не дршће, непо-
креган, миран) миран, тих, непомичан,
који се не колеба.
атремограф (грч. а1гет&ј не дршћем, не
узрујавам се, §гарћо) справа за спреча-
вање грча при писању.
атрепсија (грч. а-, 1х€рћб храним) мед. атро-
фија код одојчади; уп. атрофија.
атрибут (лат. аИхШиШт, аНхгћи&ге придава-
ти, приписивати) својство, каквоћа, знак,
обележје, ознака; грам реч која ближе
одређује неку именицу; фил. битна, трајна
особина нечега, главна особина (од бе-
скрајног броја атрибута бескрајне суп-
станције човечјем сазнању приступачна су
само два: просторност и мишљење, по
Спинози).
атрибутиван (нлат. аМпћиЦуиБ) који се одно-
си на атрибут, који врши службу атрибута.
атрибуција (лат. аИхНпШо) давање (или:
уступање) оно што некоме припада; право,
надлежност.
атриј(-ум) (нлат. аМгшт) предсобл>е у старо-
римској кући; дворана за примање посети-
лаца; предњи део храма; хед. срчано прег-
коморје, предсрђе.
атријум мортис (лат. а(пшп тогИз) предсо-
бље смрти, предзнаци (или: весници)
смрти.
атрихија (грч. а- не, Шпх длака, коса) мед.
недостатак косе, длака, бездлачност.
атрихичан (грч.) који нема косе, длака, без-
длачан.
атриција (лат. аМгШо) мед. трење, оједање,
оједеност коже; привидно кајање, споља-
шња погруженост само због страха од
казне (супр.: контриција).
атропа (грч. а1горо8 неотклоњив, неумитан)
бот велебиље, пасквица, курјача, виника
(веома отровна биљка); уп. беладона.
атропин (грч. а!горо8) хем. отрован биљни
алкалоид који садржи биљка атропа
(употребљава се много у медицини код
неких стомачних, катаралних, астматич-
них, очних и спазмодичних обољења).
атротомија (грч. агЉгоп зглоб, 1оте сечење)
мец. оперативно отварање зглоба.
аугуст
атрофија (грч. а!горМа) закржљалост (или:
слабост, мршавост) услед слабе исхране;
лгед. копн.ен>е, сушење, сасушивање.
атрофима (грч. агЉгоп зглоб, рћута изра-
штај, оток) мед. мекани оток зглоба.
атрофичан (грч. а-, 1горће храна) закржљао,
слаб, мршав; сув, сасушен.
атроцитет (лат. а1госНаб) грозота, страхота,
ужас; строгост, суровост, немилост, свире-
пост.
атх- в. под адх-.
Аугије (грч. Аиде1а5) мит. краљ у Елиди, чију
је шталу, у којој је било 3.000 грла стоке и
која није никако чишћена 30 година, Хер-
куло очистио за један дан; отуда: Аугијева
штала мучан и непријатан посао око дово-
ђења у ред нечега што је било дуго време-
на запуштено и занемаривано.
аугирати (лат. аи§еге) в. аугмеитирати.
аугит (грч. аи§е сјај, зрак) »ш. бледозелен
драги камен, састоји се из силиција, магне-
зија, гвожђа и креча, понајвише као састо-
јак вулканских стена; зове се и тиркиз,
пироксен.
аугмент (лат. аи§теп1шп) повећање, прира-
штај, додавање, додатак, умножавање;
грам. предметак помоћу кога се, код грчких
и староиндијских глагола, образују прош-
ла времена; мед. погоршање болести.
аугментатив (нлат. аивтепгаИуит) грам реч
која увећава ИЛИ појачава првобитно зна-
чење једне речи, нпр. кућетина, волина
итд. (за разлику од деминутива, који
умањује и слаби основно значење, нпр.
коњић).
аугментација (лат. аијрпеп^ш) умножење,
умножавање, увећање, увећавање, појача-
вање, појачање; повиишца, додатак, по-
већање.
аугмевтирати (лат. аи&теп1аге) умножити,
умножавати, додати, додавати, појачати,
појачавати, повећати, повећавати, пови-
шавати, нпр. цену; уп аугирати.
аугур (лат. аи^иг, а\п.-виг) римски свештеник
који је по лету и граји птица тумачио и
прорицао шта ће се догодити; пророк,
гатар, погађач, предсказивач, тумач зна-
мења.
аугуралан (лат. аи^игаИз, фр. аи§ига1) про-
рочки, предсказивачки; уп. аугуриозан.
аугуриј(-ум) (лат. аи^ипит) прорицање бу-
дућности по лету птица; фиг предскази-
вање, знамење, предзнак.
аутуриозав (нлат. аи^игшаив) в. аугуралан.
ау1урирата (лат. аи^игаге) гатати (или:
проридати) по лету, броју и граји птица;
слугити, наслућивати, предсказивати.
ау^уст (лат. аи§из!ив узвишен) 1. почасно
име римских царева; 2. август, коловоз,
осми месец у години, месец жетве, има 31
дан (назван по римском императору Цеза-
ру Октавијану Аугусту, 31. пре н. е. — 14.
н. е.).
аугустинизам 87 ауратура

аутуспшизам средњовековна хришћанска а узо (итал. а изо) трт. по обичају, плаћање

филозофија и теологија које су се развиле мевице о вормалвом, редовиом року.
из учења св. Аугустина. ауксанометар (грч. аихапо умножавам, т б -
аугустинијанизам тесш. учен>е о милости след- 1гоп мера) справа која бележи вапредо-
беника св. Аугустина по којем човек може вање у растењу, нарочито биљака.
добити милости тек када у њему љубав ауксеза (грч. аихает) рет. говорвичко преу-
према царству иебеском надјача љубав величавање и претеривање; кед. пораст
према царству земаљском. (или: напредовање) болести.
аугустовско доба доба цветања књижевности ауксилијаран (лат. аихШапв) помоћни, по-
и уметности (као за време римског цара мажући; ауксилијарве књиге помоћне тр-
Аугуста). говачке књиге; ауксилијарне трупе^помоћ-
ау1устус (лат. аи§из1и5) свет, освећен, узви- не трупе; ауксилијарие машнне помоћне
шен, велкчанствен (иридев римских машине (на броду).
цезара); царски. ауксин (грч. а1дхе815 раст, множење) биол.
аудацем фортуна јуват (лат. аидасет 1ог1ипа оргавска материја која делује ва растење
јиуа1) поет. храброме помаже срећа, тј. ко биљних ћелија.
сме тај и успева, ирегаоцу бог даје махове. ауксометар (грч. аихапб увећавам, т61хоп
аудацитет (нлат. аидасНаз) срчаност, сме- мера) опт. справа за одређивање способво-
лост, храброст, прегалаштво. сти догледа за увеличавање.
аудаче (итал. ашЗасе) муз. срчано, смело, аукгор (лат. аис1ог) в. аутор.
храбро. ауктор деликти (лат. аис1ог деНсИ) прав. ви-
аудијатур ет алтера парс (лат. аисЦа1иг е! новник кривичвог дела, преступа.
аНега раге) нека се саслуша и друга, тј. аукторитате кураторис (лат. аис!,огПа1е си-
противна страна. Смисао: нико не може и га1от) прав. по одобрењу (ИЛИ: са при-
не сме бити осуђен пре него што буде станком) старатеља (или: стараоца).
саслушан (основно судско начело). аукторитативав (влат. ашЛогНаШоцз) в. ауто-
аудијенција (лат. аисИепИа) званичав пријем; ритативан.
прав. саслушање, саслушавање; судска сед- аукција (лат. аис1ш) трг. јавва продаја, јавно
ница, заседање, рочиште. вадметање; уп. лицитација.
аудимутизам (лат. аисИге чути, ти1ш нем) аукционатор (нлат. аис!шпа1ог) вадметач
кед. врста немости, кад човек нормалво при јаввим куповинама и продајама.
чује, а не може да говори. аукциовирати (лат. аисИопап) трг. држати
аудиометар (лат. ашћге чути, грч. те1топ лицитацију, јавно продавати, продавати
мера) мед. справа за одређивање степена најповољнијем повуђачу, продавати над-
глувоће неке особе; уп. сонометар. метањем.
аудиометрија (лат., грч.) мед. метод за испи- аукционис леге (лат. ашЛк>га8 1еј>е) путем
тивање слуха или глувоће помоћу нарочи- јавне продаје, јаввим надметањем.
то конструисаног радио-апарата (аудио- аула (грч. аи1е лат. аи1а) двориште, предвор-
метра). је; зборво место, пространа дворава; све-
аудиоа (лат. ашИге слушати) електронска чава дворана универзитета, велика слу-
цев која служи за појачавање гласа и шаоница.
звука у пријемном радио-апарату. аулет (грч. аи1ео свирам у фрулу, аи1е1ез)
свирач у фрулу, фрулаш.
аудитиван (лат. аисИге чути, слушати, нлат. аулетика (грч. аи1Шке) вештива свирања у
ашИЦуш) који се тиче чујења и слуха,
слушни, чујни; аудитивни тип псих. онај Фрулу.
који лакше памти ствари које је чуо него аулеум (лат. аи1ешп) простирка, ћилим; небо,
оне које је прочитао или видео. балдахив; завеса, нарочито позоришма.
аулизам (лат. аи1а двор, дворница) дворјан-
аудитор (лат. аисШог слушалац, судија који ство, дворски живот и обичаји; ласкање,
саслушава) војни иследвик, војни судија; улагивање.
слушалац. аулодија (грч. аи1б8 фрула, оде песма, пе-
аудиториј(-ум) (лат. ашШопшп) слушаоница, певање) муз. певање уз пратњу фруле.
учионица; судница; слушаоци. аулодика (грч.) куз. наука о певању уз пра-
аудигус (лат. ашШодз слух) слушно чуло, тњу фруле.
чуло слуха; чувење; де аудиту (лат. <1е аувс (евг. оипсе) в. унца.
ашШи) по чувењу по рекла-казала. аура (грч. аига) пријатан ваздух, мирисав,
аудифон (лат. ашНге чути, грч. рћбпе глас) пријатав поветарац.
хед. апарат помоћу којег глуви могу слуша- аура виталис (лат. аига уНаИв) животва сна-
ти, слушалица за глуве. га, животви дах.
аудиција (лат. аиЛШо) чувење, слушање; муз. аура популарис (лат. аига рори1аг1з) вакло-
пробно певање, пробно свирање, проба вост светиве (весталва).
глумца, оперног певача, свирача и др. пре аураран (лат. аигшп злато, аигагшз) који се
но што ће бити ангажован (врста прије- тиче злата, златви.
мног испита пред члавовима управе и ауратура (лат. аигаШга) позлата, позлаћи-
стручњацима). вање.
ауреатан 88
ауреатан (лат. аигеаШв) златан, одличан
ауреола (лат. аигео1а тј. согопа) светли ве-
нац, круг око главе светаца; фиг сјај,
слава, велик углед.
аурига (лат. аип^а) кочијаш; астр. ..Возар"
(сазвежђе).
аурикула (лат. аипси1а) увенце, увце, део ува
за вешање ободаца, минђуша; аивт. споља-
шње уво, ушна шкољка.
аурикуларан (нлат. аипси1аг18) који се тиче
уха или је у вези с ухом, ушни.
аурин (лат. аигшп злато) хе». жута боја која
се добива загревањем фенола са оксал-
ном киселином и концентрисаном сумпор-
ном киселином.
аурипигмент (лат. аигшп, р1§теп1шп) мин.
жут ИЛИ црвен минерал арсенов сулфид.
аурипунктура (нлат. аиприпс1ига) мед убод у
бубну, бубањску опну.
аури сакра фамес (лат. ашј 8асга {атев)
проклета жеђ за новцем, одвратна жудња
за златом.
аурискалпијум (1. ашч5са1р1шп) мед. кашичи-
ца за уво.
аурископ (лат. аига ухо, грч. вкорео) мед
справа (ИЛИ: огледало) за преглед ува
аурист(а) (лат. аипн) лекар за уши.
ауриформан (нлат. аипЈогпив) уваст, у обли-
ку ува, као уво.
аурозан (лат. аигшп) златовит, који садржи у
себи злата, златан.
аурора (лат. аигога) зора, јутарње руменило;
исток.
Аурора (лат. Аигога) мит богиња зоре и
јутарњег руменила код Римл>ана.
аурора музис амика (лат. аигога, шик1а
аппса) зора је приЈатељица муза, тј. јута-
рњи часови вреде злата за умни рад, „ко
рано рани две среће граби".
аурум (лат. аигит) злахо.
аускултант (лат. ашсиИаш) слушалац; по-
четник, судски приправник, помоћни суди-
ја без права гласа; уп аускултатор.
аускултатор (лат. аикси11а1ог) в. аускултаит.
аускултација (лат. ашеиЈ^аио) мед ослушки-
вање, испитивање шумова унутрашњих
делова код болесника, било самим увом
или помоћу нарочите слушалице, стето-
скопа.
аускултирати (лат. аизсиИаге) слушати, при-
слушкивати; мед испитивати шум плућа
слушањем, помоћу стетоскопа.
ауслаут (нем. Аиб1аи1;) лингв. завршни глас,
крај речи.
ауспекс (лат. ашрех) пророк по лету птица
код старих Римљана, аугур; фиг заштит-
ник, покровитељ.
ауспициј(ум) (лат, аизргсшт, ашзршшт по-
сматрање птица пророчица) предскази-
вање по лету и грајању извесних птица код
Римљана, знамење, знак; врховна управа
и заповедништво; моћ, власт; окриље, за-
штита; срећа, срећан почетак; суб ауспи-
цијус (лат. зић аивртазб) под окриљем, под
заштитом, под покровитељством.
аутентифицирати
аусиициозан (нлат. ашрјсшкик) који нагове-
штава и предсказу]е срећу.
ауспицирати (лат. ашршап) тумачити будућ-
ност по лету птица, прорицати.
Аустралазија Индијски Архипелаг.
аустралопитек (лат. аи81гаИв јужни. рШгекоБ
мајмун) фосилни човеколики мајмун,
аустралопитек (лат. аик^гаНз јужни, р11ћекоз
мајмун) фосилни човеколики мајмун, жи-
вео у плиоцену.
аустријацизам (нлат. АшШа) особеност не-
мачког језика и говора КОЈИМ се говори у
Аустрији.
аустромантија (лат. аш*ег Јужни ветар, грч.
тап1^1а) прорицање (или: гатање) по ду-
ван>у ветра.
аустромарксизам скуп теоријских реформи-
стичких схватажа о друштвеним и поли-
тичким проблемима која су се формирала
у Социјалдемократској партији Аустрије у
периоду од краја 19 века до 1938. год., кад
]е с нацистичком окупацијом партија пре-
стала да постоји као организација.
аустрофобија (нлат. АизМа, грч. рћбђоз)
мржња на Аустрију.
аусштафирати (нем. а ш из, о, итал. 51оГГа
материја) опремити, удесити, наместити
(стан), искитити.
аут (енг. ои1) сп. код ногомета (фудбала) и
тениса: кад лопта изиђе ваи игралишта, па
је противнички играч убацује обема рука-
ма (у фудбалу), или када се лопта не
одбије правилно или одлети сувише дале-
ко, те СР због тога искључује из игре (у
тенису).
аутадија (грч. аи1ћае1е1а, аиШасИа) самодопа-
дање, уживање у самом себи. задовол>ство
самнм собом.
аутаркија (грч. аи!агке1а) довпл>ност самом
себи, задовољство самим собом, самостал-
ност, независност од сшхљашњих ствари;
трг способност једне земл>е да се издржава
само својим средствима, без увоза са стра-
не; фил. идеал старих кииичара и стоичара
по коме је стоички мудрац „доваљан сам
себи".
аутарх (грч. аи«>8 сам, агсћб владам) само-
владар, самодржац, деспот; уп. апсолутист.
аутархија (грч.) самовлада, самодрштво; уп.
апсолутизам.
аут — аут (лат. аи1 — аи!) ИЛИ — или.
аугемеран (грч. аи(х>8 сам, етега дан) мед.
истодкевни, који пролази још истог дана.
аутемерон (грч.) мед лек који дејствује већ
онога дана кад се употреби.
аутевтике (нлат. аиШепИса) пл. прав. додније
допуне и додаци неком старијем законику;
уп. аутентикум,
аутентикум (нлат. аи1ћеп1Јсшп) изворно де-
ло, оритнал; прав. првобитни, оригинални
спис или докуменат.
аутентмфицирати (трч. аиОгепШшв поуздан,
лат. Гасеге) потврдити, оверита.
аутентичан 89
аутентичан (грч. аи1ћегШкб8) законит, пра-
воважан, истинит, известан, изворни, пра-
ви, непатворен, веродостојан.
аутентичност (грч. аи1епикоз) ИСТИНИТОСТ,
изворност, непатвореност, правоважиост,
веродостојност.
аутизам (грч. аи16з сам) псих претежно ра-
звијен фантастичко-сањалачки унутра-
шњи живот, насупрот послован.у и учешћу
у животу спољашњег света.
ауто (грч.) уобичајена скраћеница за аутомо-
бил.
ауто- (грч.) предметак у сложеницама са
значењем: сам, само-.
аутобаза (грч. аи<;о8, ћа818) простор за сме-
штај аутомобила.
аутобиограф (грч. аи1о8, 1н'о8 живот, цгарћо
пишем) саможивотописац, писац аутобио-
графије.
аутобиографија (грч.) саможивотопис, књи-
жевни род у коме писац описује свој жи-
вот, било да прича само своје доживља-
је, или да, ради што бољег приказиван>а
своје личности, износи услове под којима
је живео и радио.
аутобус (грч. аи16з, лат. о т т ћ ш свима)
аугомобил-омнибус; в. омнибус.
аутовакцина (грч. аи1б8, нлат. уасста) мед
лековита маја за убризгаван>е, справљена
од клица које су узете од самог болееника
аутотамија (грч. аи!б8, §апиа) вот самоопло-
ђивање код биљака, самоопрашивање.
ауто-гаража (грч. аи1о8, ф р §ага#е) склони-
ште (или: место за склањање) аутомобила.
аутоген, (грч. аи16в, ј;еппа6 рађам) физиол
који се сам порађа; «ош који је постао тамс
где је и нађен (камен, стена); супр: алоген.
аутогнозија (грч. аи1о8, #пов18) самоисгшти-
вање, познаван>е самог себе.
аутогол (грч. аи1б8, енг, {Јоа1) сп у фудбалу:
гол који играч непажњом или случајно да
свом сопственом тиму; рачуна с<? у корист
противника.
аутогонија (грч. аи!б8, р ^ о т а ! рађам) биол
постанак живота у његовим најједностав-
нијим почецима из тзв. анорганске мате-
рије: произвођен,е живих бића вештачким
путем.
аутограм (грч. аи16ј>гатта) в. аутограф.
аугограф (грч. аи!ој>гарћоп) реч ИЛИ спис
коЈе је извесна особа евојеручно написала,
својеручан потпис; машина за умножа-
вање рукописа; уп аутограм
аутографија (грч аи16з, кгар^а) вештина
умножавања рукописа, умножавање руко-
писа (са камена или металне плоче).
аутографирати (грч. аШб8, кгарће1п писати)
израдити помоћу копирања, умножити,
умножавати.
аутографоманија (грч. аи!б5, ^гарћо, тапха)
страст за прикупл»ан.ем својеручних пот-
писа и рукописа великих и чувених људи.
аутографски (грч. аи1б8, 0гарћ1кбЈ>) својеру-
чан, својеручно нагшсан; израђен путем
аутоклав
копирања помоћу тзв. аутографског ма-
стила.
аутодафе (порт. аи!о-(Ја-1^, лат. ас1ик Кс1е1)
јеретички суд, свечано спал,иван,е јерети-
ка, безбожника, Јевреја и вештица у сред-
њем веку (нарочито у Шпанији), ичврше-
ње инквизицијске пресуде; аутодефе.
аутодетерминизам (грч. аи1б8, лат. с1е1епш~
паге определити, одредити) фил учење о
самодетерминацији, тј. о самоодређивању
делања и хтења путем законитости која је
у нашој свести, путем разумне воље, лич-
ности и идеје.
аутодефе (шп. аи1о-де-Г6) в. аутодафе.
аутодигестаја (грч. аи!б8, лат. Л^ев^ш ва-
рење) физиол. самоварење, размекшавање
органског ткива, после смрти, под утица-
јем желудачног сока.
аутодидаксија (грч. аи1о8, ^Иакво, учим,
проучавам) самоуштво.
аутодидакт (грч. аи1б8-с11с1ак1б8) самоук.
аутодикија (грч. аи16-с11ко.ч који самом себи
суди) право некога да сам себи суди.
аутодииамичан (грч. аи1оа, с1упат1кб8 моћан,
јак) који дејствује сам од себе, сам собом.
ауто-дрес (грч. аи1б8, енг. с!гек8) одело за
аутомобилисте.
аутодром (грч. аи!о8, с!гото8 пут) аутомобил-
ско тркалиште, вежбалиште (или: пут) за
аутомобиле,
аутоеротазам (грч. аи!о8, егбк л>убав) псих
задовољење еротичних нагона помоћу сво-
га сопственог тела, при чему тело служи
само као замена другог сексуалног објек-
та, на који онај што врши то задовољење
при том мисли (за разлику од нарцизма,
код кога је сопствено тело крајши сексу-
ални циљ).
аутожир (грч. аи16$, ^угов круг, фр. аи!о§уге)
ашЈ ваздухоплов намешен усправном
пењању и спуштању, чији је главни састав
нарочит водоравни вијак (хелиса) који се
обрће под притиском ветра.
аутоинтоксикација (грч. аи!о8, 1охгкоп, лат.
1п) мед тровање услед нагомилавања мате-
рије која се природно ствара у органичму и
издваја из њега.
аутоиифекција (грч. аи16в, лат. 1п^ес1ш
заражење) мчд обољење од заразних клица
које су се већ налазиле у организму чове-
кову и дошле у могућност да ичазову
болест.
аутокар (грч. аи16в, енг. саг, итал сагго кола)
отворени аутобус за 40 и више особа.
аутокатализа (грч. аи!б8, ка!а-1ио дрешим,
одрешим) хем појава да неки производ који
се ствара при некој реакци/и убрзава сам
процес те реакције.
аутокефалан (грч. аи*О8, керћа1е глава) са-
мосталан, независан, сам свој.
аутокефалност (грч.) самосталност, незави-
сност од друтах, нарочито у црквеном
погледу.
аутоклав (грч. аи16в сам, лат. с1аухб) физ.
затворен суд чија се садржина загрева под
аутократ(а) 90
притиском већим од атмосферског; мед.
апарат за стерилизацију лекова, хирур-
шких инструмената и др.; Папинов лоиац.
аутократ(а) (грч. аи1бз, кгаЧоз власт, моћ)
самодржац, самовладар, неограничени
владалац или господар.
аутократизам (грч.) неограничена владави-
на, самодрштво, систем апсолутистичке
владавине; фит владање самим собом, го-
сподарење разума над чулима.
аутократија (грч.) в. аутократизам.
аутократски (грч.) у господарству неограни-
чен, самодржачки.
аутокритика (грч. аи16к, кгШке) самокрити-
ка, оцењивање самога себе, оцењивање
својих сопствених списа, творевина, посту-
пака.
аутолиза (грч. аи16з, 1уб растварам) самора-
стварање; хем. растварање и ферментатив-
но разлагање мртвих животињских ткива,
при чему не долази до труљења.
аутолитотом (грч. аи16з, ћЧћок камен, 1&ппб
сечем) мед справа која, тако рећи, сама
собом разбија камен у мокраћном мехуру
(у бешици).
аутологија (грч. аи1бз, 1о@1а) рет. стварни
говор, за разлику од сликовитог; однос
према самом себи, владање собом, само-
сталност.
аутомат (грч. аи*6та1о8 који се креће сам од
себе, аШоз сам, т а о т а ! тражити жудети)
физ. самокрет, апарат који сам дејствује
под извесним условима, нпр. вага, кишо-
бран, нож, пушка; за човека: онај који
личи на ствар, безвољник, бесвесник, глу-
пак; звекан; фил. биће које нема душе, тј.
животиња (код Декарта).
аутоматизам (грч. аи16та1ов) наука о само-
кретању, учење да се радња и кретања
животиња не управљају свешћу, већ чисто
физиолошким узроцима; самокретллвост,
самокретање; уп. аутоматија.
аутоматизација в. аутомација.
аутоматизирати (грч., фр. аи1ота1Ј8ег) пре-
творити у машину, учинити да неко ради
као аутомат, лишити саморадње.
аутоматија в. аутоматизам.
аутоматика (грч. аи1отаик6б који се креће
сам од себе) научно-техничка дисцишшна
која проучава системе за регулисање и
управљање технолошким процесима.
аутоматограф (грч. аи16в сам, т а о т а 1 ,
ј*гарћ6) псих апарат који аутоматски бе-
лежи нехотичне покрете.
аутоматски (грч. аи16та1ок) самокретан, ма-
хиналан, механички, који сам од себе ра-
ди, који ради без учешћа своје воље и
разума; аутоматски покрети псих. нехотич-
ни и несвесни покрети, који настају услед
непосредног надражаја једног нервног
центра.
аутомахија (грч. аи!6з сам, т а ћ о т а ! против-
речити) противречност са самим собом (у
говору, мишљењу и писању).
ауторизирати
аутомација (грч. аи16та1ок који се креће сам
од себе) техника управљања и регулисања
производног процеса аутоматима.
аутомобил (грч. аи1бк, лат. тођШ.ч покретан,
покретљив) кола која се тобоже сама
крећу, тј. кола која се крећу помоћу мото-
ра којег покрећу бензин, нафта или елек-
трицитет; моторни чамац; уп. ауто.
аутомобилизам (грч. аи1о8, лат. тоћШз) све
што се односи на грађење аутомобила;
путовање аутомобилом, терање аутомоби-
ла, аутомобилски спорт.
аутомобилист(а) (грч., лат.) онај који тера
аутомобил, који ради аутомобиле, који се
бави аутомобилом као спортом.
аутоморфоза (грч. аи1б8, тогрће облик) биол.
један од начина постајања бил>ног и живо-
тињског облика; уп морфогенеза.
аутониктобатија (грч. аи!б8, пух, пук!6в ноћ,
ћаЈпо идем) мед. в. аутосомнамбулизам.
аутономан (грч. аи16поток) самоуправни, са-
мосталан, слободан, који се управља и
живи по својим сопственим законима.
аутономни нервии систем в. вегетативки
живчани систем.
аутономија (грч. аи1опот!а, аи16в сам, пбтоа
закон) самозаконодавство, самоуправа,
политичка независност, самосталност; фил.
покоравање својим властитим законима
(супротно: хетерономија).
аутономист(а) (грч.) присталица самоуправе,
присталица самозаконодавства.
аутопатија (грч. аи16з, раасћо искусим,
аи1орасЈе1а) сопствено осећање, лично
искуство.
аутопортрет (грч. аи(,6к, фр. рог1гаН слика
личности) ум. слика, скулптура или цртеж
на коме је уметник израдио сам себе.
(Најпознатији: Рафаел, Рембрант, Тици-
јан, Тинторето и др.).
аутопсија (грч. аи1б8, 6рв18 гледање, виђење)
1. самогледање, гледање (или виђење) сво-
јим (или рођеним) очима, лично посма-
трање; 2. мед. преглед, отварање или расе-
цање леша да би се утврдио узрок смрти.
аутопт (грч. аи16р1ез) очевидац.
аутоптички (грч.) прил. сопственим очима, на
основу виђења својим или рођеним очима;
на основу личног посматрања; нед. путем
отварања и прегледа леша (уп- аутопсија).
ауто-пут в. ауто-страда.
аутор (лат. аи^еге, аис!ог творац, зачетник,
фр. аи1еиг) писац, творац неког књижев-
ног, научног или уметничког дела; прона-
лазач; ауторско право искључиво право
књижевника, уметника, научељака, про-
налазача да могу морално и екоиомски
искоришћавати своје духовне творевине (с
обзиром на објављивање, превођење и
умножавање њихових дела); уп. ауктор.
ауторизација (лат. аис1ог, ф р . аи1опзаиоп)
овлашћење, овлашћивање; одобрење, одо-
бравање.
ауторизирати (лат. аисЛог творац, ф р . аи!о-
пвег) в. ауторизовати.
ауторизовати 91 аутохтон

ауторизовати (лат., фр.) овластити, одобри- аутотерапија (грч. аи!б8 сам, 1ћегаре1а лече-
ти, опуномоћити; ауторизован превод, пре- ње) мед лечење самога себе природним
вод неког књижевног или научног дела са средствима.
допуштењем његовог писца. аутотип (грч. аи1б8, 1уров отисак) појединач-
ауторитативан (лат. аис-1ог, творац, зачет- ни отисци списа некога ранијег писца оти-
ник) који се оснива на ауторитету, који снути још за његова живота; новија фак-
хоће и може да наметне своју вољу или симилна издања; први отисак.
мишљење; меродаван, надлежан, позван, аутотипија (грч.) један од најважнијих про-
угледан; ауторитативна држава недемо- налазака у области графике: преношење
кратско државно уређење код кога се вла- слика урезивањем у цинк или дрво, и
да по принципу војне дисциплине, са ауто- њихово умножавање; уп. хемиграфија, хе-
ритетом одозго и са послушношћу одоздо: митипија.
наређењима вођства мора се безусловно аутотомија (грч. аи16к сам, 1оте сећи, резати)
покоравати, чак кад су и погрешна, јер је појава која се често може видети код
одржавање реда важније од сузбијања по- неких животиња; осакаћивање самога себе
грешности; такве су, нпр., државе биле: у случају опасности по живот, нпр. кад
Мусолинијева фашистичка Италија и гуштер жртвује свој реп.
Хитлерова нацистачка Немачка. аутотрансфузија (грч. аи16б, лат. (гапз^изш
ауторитет (лат. аисЛогНаз углед, фр. аи!оп!6) пр^ток) нед. код великог губитка крви:
1. углед, утицај; надмоћност (духовна, мо- потискивање крви из периферних делова
рална, правна), законита власт, закон који тела (руку, ногу) у срце и мозак у случају
је на снази; 2. призната величина (у некој када у срце и мозак не долази крви колико
струци), признат стручњак. је потребно; врши се на тај начин што се
ауторотација (грч. аи16к сам, лат. го!а1ш руке и ноге дигну усправно, па се, од врха
окретање) самоокретање, самообртање; прстију, омотају еластичним врпцама.
ауторотација крила авиј. обртање крилааутотрофан (грч. аи!6з, 1горће храна) који
око вертикалне осе, нпр. код акробатског сам себе храни; аутотрофне биљке бот. в.
лета „ковит". под хетеротрофан.
аутосеротерапија (грч. аи(х>5, ШегареЈа, лат. аутотрофија (грч.) биол. својство свих хлоро-
зегшп) мед. лечење убризгавањем серума филних (зелених) биљака и малог броја
узетог од самог болесника, нпр. код за- бактерија да се могу исхрањивати и изгра-
паљења плућне марамице итд. ђивати искључиво из анорганских је-
аутос ефа (грч. аи16з, ерћа) „он, тј. Питагора, дињења средине у којој живе; супр. алотро-
је то рекао", формула којом су питагореј- фија, хетеротрофија.
ци решавали сваки спор који би се међу аутофатија (грч. аи!6к, рћа^ет јести) мед.
њима појавио услед разлике у мишљењу о једење самог себе, тј. мршављење услед
неком питању, позивајући се на ауторитет шећерне болести.
учитеља. аутофизиотерапија (грч. аи16з, рћу818 приро-
аутоскопија (грч. аи1б8, вкор&з гледам) в. да, 1ћегаре1а лечење) мед. лечење самога
аутопсија. себе природним средствима, самолечење.
аутосомнамбулизам (грч. аи16в, лат. зотпш аутофилија (грч. аи16з, рћШа ваклоност, љу-
сан, атк>и1аге ходам) мед. сама од себе бав) самољубље, љубав према самом себи,
настала магаетична будноћа за време спа- зал»убл>еност у самог себе.
вања; уп. аутониктобатија. аутофонија (грч. аи16з, рћопок убиство) 1. в.
аутостабилност (грч. аи1б8, лат. з1аћШв аутохирија.
чврст, непомичан) физ. аутоматско одржа- аутофонија (грч. аи!б8, рћопе глас) 2. кед. код
вање стабилности. запушености ушне трубе (Еустахијеве) или
ауто-страда (грч. аи^бз, итал. з1гас!а друм) спољњег ушног канала: осећај као да нам
модерно израђен друм за аутомобиле. иаш сопствени глас одјекује гласније и
аутосугестија (грч. аи16з, лат. зиј^егеге ули- звонкије баш у запушеном уву.
ти коме што у главу, надахнути кога чим) аутохемотерапија (грч. аи1бз, ћаипа крв,
самоупливисан»е, самоубеђивање, утицање Љегаре1а) мед. лечење убризгавањем боле-
на самога себе; стицање погрешног, намет- сникове крви непосредно после вађења из
нутог суда на основу сопствених погреш- вене.
них представа; псих. садржаји свести који аутохипноза (грч. аи^бв, ћурпоб успавам)
се појављују путем аутохипнозе. довођење (ИЛИ: успављивање) самога себе
аутосхедијастички (грч. аи1оксћес1т2б без у хипнотично стање; уп хипноза.
припреме учиним) без припреме, на брзу аутохирија (грч. аи!осће1г1а) дизање руке на
руку, импровизирано. сама себе, самоубиство.
аутотеизам (грч. аи1б8 сам, Љебз бог) обожа- аутохорија (грч. аи!6в сам, сћог^б идем, ра-
вање самога себе, сматрање себе самога спростирем се) бот. распростирање плодова
богом. и семена сопственим средствима биљке.
аутотелија (грч. аи1о-1е1ев независан) само- аутохтон (грч. аи16-сћШ6п) прастановник,
сталност, неограниченост, неуслоаљеност. староседелац урођеник.
аутохтони 92
аутохтонм (грч. аи16-сћШопов) урођен, уро-
ђенички, староседелачки; самоникао, са-
мобитан.
аутохтонија (грч. аи1б-сћ1ћбп) прастанов-
ништво, урођеништво, староседелаштво;
самонихлост, самобитност.
аутсајдер (енг. ои18к1ег) онај који је изван
чега, који ]е по страни, неупућен човек,
онај који је далеко од чега; код трка: кон.
који нема нимало изгледа на победу; кла-
дилац који ее клади насумце; коњ тркач
непознатог порекла, на кога због тога нико
не рачуна; фит човек који се не осврће иа
друге у животу, него иде својим путем.
аут Цезар, аут нихил (лат. аи1 Саекаг, аи1
шћЛ) ИЛИ бити Цезар, тј. нешто велико,
или не бити ништа.
ауф (нем. алхТ) предл на; горе! устај! ДИЖИ се!
дижите се! на ноге! дижи! дижите!
афабиле (итал. аНаћИе) муз. пријатно, л>убаз-
но, умиљато.
афагија (грч. а-, р ћ а ^ е т јести) мед немогућ- |
ност гутања хране.
афазија (трч. а-, рћазкб говорим) иед. немоћ
(или: немогуЈшост) говора; занемелост од
ужаса; паас болесна смањеност способно-
сти говора услед заборављања појединих
речи или целкх врста речи.
афазичар (грч.) човек који болује од афази-
је, који није способан да изговара поједине
речи.
афакија (грч. а-, рћакбв сочиво) мед. недоста-
так очног сочива: уп афакичан.
афамирати (фр а^^атег) мучити (или:
морити) глађу; уп афамиран.
афанато (итал. а(Тапа1о) муз болно, тужно,
плашљиво.
афанија (грч. арћапе1а) глупост, којешта-
рија.
афгани новчана јединица Авганистана (1
афгани=100 пула).
афеза (енг. арће$1.ч) лингв губљење делова
речи или групе речи у њиховом развитку;
нпр. наше: подруг (једам и по) од пол
други.
афек(а)т (лат. аИес1ш, аШсеге упливисати
на некога или нешто) псих врло јако
, осећање које већином наилази наједном,
» изненадно, траје обично само кратко вре-
ме и у }едном тренутку достиже толику
јачину да готово посве завлада свешћу;
душевни покрет, узбуђење, стање разјаре-
ности, разјареност.
афектација (лат. аНесЦо деловање) извешта-
ченост, неприродност, усил>еност, претва-
рање, млаћење, пренемагање, ачење.
афективан (нлат. аНесИуш) узбудљив, чув-
ствен, осетљив, осећајан.
афективност (лат. аНесИо деловање) осећај-
ност, стање расположења, начин на који
изражавање осећања прати психичка зби-
вања.
афектирати (лат. аНес1аге) бити извештачен,
правити се, претварати се, пренемагати се,
афилијација
ачити се, млатити се; хтети вешто прика-
зати нешто онаквим какво у ствари није.
афектуозав (нлат. аПесПшвиз, ф р . аНес-
Шеих) усрдан, љубазан, веома накло-
њен.
афектуознтет (нлат. аИес1ио811а8) усрдност,
велика наклоњеност, страсност.
афекција (лат. аМес11о утицан>е) наклоност,
нежност, оданост, љубав, срдачкост; свако
узбуђење и промена у телесном или ду-
шевном стању; кед. сваки утисак на тело,
обол»ење, оболелост, болест; осећај, осет;
уп афицирање.
афекциона (афективна) вредност вредност
коју нека ствар има за одређено лице али
не за друге (породична успомена, поклон и
сл.)-
афелеја (грч. арћ&ега) рп простота, једно-
ставност, природност (у говору).
афел(ијум) грч. арб од, ћеИок сунце) астр
тачка планетске или кометске путање у
којој је она најудал»енија од Сунца; супр
пррнхел(ијум).
афемија (грч. арће додиривање) лиигв. губи-
так способности изговарања гласова са
чувањем представе о њиховом значењу.
афера (фр. а!/а1ге) ствар, посао; парница,
спорна ствар, спор; тежак положај; замр-
шена ствар; непријатан доживљај: крупан
догађај; сукоб.
афераш ( ф р ) онај који има или прави афе-
ре, који се бави прљавим пословима, наро-
чито на рачун државе.
афер д-онер (фр. аНшге (1'ћоппеиг) ствар час-
та, двобој.
афереза (грч. арћаггеви одузимање, ски-
дање) грвм. скраћивање почетка, скраћи-
вање једне речи тиме што ]ој се изостави
почетак, прво слово, први слог; мед укла-
њање сувишног или онеспособљеног дела
човечјег тела.
афетуозисаменте (итал. аГ{е11ио5158ат^п1е)
муз в. афетуозисимо.
афетуозискмо (итал. аИеиио81881то) муз
врло осећајно, веома страсно.
афетуозо (итал. а^Јеииово) муз узбудљиво,
ганутл>иво, дирллво, топло, страсно; уп
кон афето.
афефобија (грч. арће додиривање, рћоћо!
страх) мед болестан страх од додира.
афидаиит (лат. а№АачИ) мор исказ под за-
клетвом о товару неког брода.
афидат (лат. аШсЈаШз) клеветнкк, вазал.
афијун (стгрч.. арап., тур.) в. афион.
афикс (лат. аШ^еге причврстити, приковати,
абЕххшп) грам. додатак корену, основи или
речи.
афиксација (лат. лиигв додавање афикса
коренима или основама речи.
афилантропија (грч. а-, рМоа пријател>ски,
ап1горо8 човек) недостатак љубави према
ближњима; мржња на људе.
афилијација (нлат. аГШшИо) усвојење, уси-
њење, усиновљење; примање у неки ред
афилирати 93
или друштво; братство, свеза; дружба.
друштво, тајно удружење.
афилирати (лат. аШНаге) усинити, усвојити
некога за сина или ћерку; збратимити;
примити некога у неки ред, братство или
друштво; придружити, здружити; афнли-
рана ложа слободнозидарска ложа која је
ушла у састав неке веће ложе.
афилмчав (грч. арћуПоз, а-, рћуПоп лист) бот
без листова, без чашичног листиИа.
афинажа (фр. аШпа^е) ггрофињавање, пре-
чишНаван>е, нпр. племенитих руда; доте-
ривање, глачање, стањивање.
афинерија (фр. аШпепе) пречишћаваоница,
радионица за пречишћавање племенитих
руда и др.; радионица где се праве жице;
уп рафинернја.
афинмрати (фр. аШпег) префинити. профи -
нити, направити лепшим; очистити, пре-
чистити, пречишћавати; дотерати, стањи-
ти.
афинирање (фр ) одвајање злата од сребра
концентрованом сумпорном киселином.
афинис (лат. аШшз) рођак по жени, зет, таст,
шурак, пријатељ.
афинитет (лат. аШпЦа$) сродство, сродност.
орођавање, пријатељство (супротно: ког-
нација); хем степен лакоће КОЈОМ се два
разна елемента спајају, тежња за сједиња-
ван>ем између два хемијска елемента или
више н>их; фкг сродност, сличност.
афион (стгрч. ор1оп, арап. аГупп, тур, аГуоп)
мак; опијум, дремак.
афирматива (нлат. аШгтаИуа) потврдно ми-
шљ*-н>е; потврђиваље. потврда.
афирматмвав (нлат. аШгтаЦуш) потврдан;
одлучан, одсечан; показни; лог афирмати-
ван суд, потврдан суд (3 је Р), нпр. злато
ЈР скупоцено.
афирмапија (лат. аШгтаИо) погврђиван^;
потврда; тврђење. исказ дат под закле-
твом.
афирмирати (лат. аШппаге) тврдити. потвр-
дити, потврђивати, уверити; афирмирати
се успети одржати се као такав.
афитажа (фр. аИи1а^е) всу намештање топа
на лафет. пушке на к>ндак; прштреман.е
топова за пуцање; оштрење алата
афитирати (фр. аМп!ег) ВОЈ наместити (или:
намештати) топ на лафет или пушку на
кундак: топ или пушку припремити за
паљбу; бити афитнран бити у приправно-
сти, имати при руци.
афицмрање (лат. аШсеге) в. афекиија.
афициратм (лат.) утицати, направити утисак,
узбудити, дирнути, ганути, растужити, дој-
мити се.
афиш (фр. аШсће) оглас, јавна објава, при-
лепљена (или: прихована) цедул»а.
афишмратм (фр аШсћег, лат. аНхвеге прику-
цати. приковати, прикачити) прилепити
(или: приковати) објаву, оглас; нешто пу-
тем огласа објавити; фш- раструбити, уда-
рити на сва звона.
афродитски
афликција (лат. аИИсИо) утученост, ожало-
шћеност, уцвел>еност; жалост. бол, туга,
јад, мука; несрећа, недаћа.
афлито (итал. аШјНо) муз болно, тужно,
нуЈно; кон афлиционе.
, афлогистичан (грч. а-, рМо^Јхо запалим,
сагорим) који гори без пламена, нпр.
афлогистинна лампа.
афлуенција (лат. аШиепИа) приткцање, при-
ливање, нагомилавање, умножавање, изо-
биље, обиље, обилност.
афлукс (лат. аН1ихив) притицан>е, прилив,
навала чега, обиље; уп афлуксија.
афлуксија (лат. аШих1о) в. афлукс.
афобија (грч арћоћга) неосећање страха,
неплашљивост, небоЈажљивост.
афонија (грч. а-, рћопе глас) мед безгласност;
губљрње (или: губитак) гласа услед
обаљеља мишића и живаца који покрећу и
затежу гласне жице; уп афоничан.
афоризам (грч. арћопбтбв) кратка и у одре-
ђеном облику исказана изрека, која крат-
ко и веома јасно изражава једну мисао;
мудра, поучна изрека.
афорија (грч. а-. рћогок плодан, родан) мед.
неплодност, јаловост.
афористички (грч. а р ћ о т т б з ) кратко и јез-
гр<ЈВито. у облику изреке.
аформација (нлат аНогтаИо, лат а<1 (огта-
ге образовата, уобличити, градити) гра-
ђење новог облика придодаван.ем; у јевреј-
ској граматици: грађење личних облика
глаголских додавањем скраћених замени-
ца (аформатива).
афреско в алфреско.
афретандо (итал. аКге1апс1о) муз све брже.
убрзавајући; т афрегозо.
афретозо (итал. аИге1озо) куз в. афретандо.
африканист научник који се бави проуча-
вањем афричких Језика и кн>ижевности.
африканистика наука која проучава африч-
ке језике и књижевност.
африката (лат. а№Чсаге натрл>ати) пл грам.
сложени сугласници. шгр. ц, ч.
афретирање (фр. аИге^етеп!) мор закуплл-
вање лађе; закупнина.
афродмзија (грч. арћгсм^ахб сладим се
љубављу) мед л.убавни бес, љубавно луди-
ло, прегерано развијен сполни нагон; уп
афродизијазам.
афродм-жјазам (грч.) мед в. афродизија.
афродизијака (грч арћго<1151о5 љубавни) пл.
ср^дства за изазивање сполног нагона.
Афродита (грч. Арћгос1Ш?) мит богиња љуба-
ви и лепотр код старих Грка, која се
родила из морске пене (код Римљана:
Венера); фмг. љубавно уживање, сполна
љубав, обљуба, парење; драж, љупкост;
тоол морска гусеница
афродитографски (грч АрћгосШе, |§гарћб)
КОЈИ описује или приказује предмете љуба-
ви; астр који описује планету Венеру.
афродмтски (грч.) љубавни.
афрометар 94
афрометар (грч. арћгбв пена, те1гоп мера)
справа за мерење притиска пене, справа за
мерење врења.
афроит (фр. аШ-оп!) отворен напад, увреда,
срамота.
афронтерија (фр. а№оп1ег1е) јавна погрда;
бечобразна и дрска превара.
афросинија (грч арћговупе) безумље; мед
бесмисленост, бунцање у грозници.
афте (грч. арћ!ћа1, лат. арМае) пл мед
обол>ење на слузокожи усне дупље; бели
или жућкасти мехурићи са црвеним ру-
бом
афтезан (грч. арМћа, нлат. арМћовиб) меху-
раст; иед који има афте на слузокожи усне
дупље.
афтер-динер (енг. аЛег-сЦппег) одмарање од-
мах после ручка.
афтонг (грч. а-, рћШ6пј>ов звук, глас, тон)
грам безвучни сугласник.
афузија (лат. аИипдеге ДОЛИТИ, досути) доси-
пање, доливање.
афунде (лат. аГГипсЈеге, аДипде) фарм на ре-
цептима: сипај на то!
ахаристија (грч аћатУа) незахвалност.
Ахасфер (хебр. Асћазсћуеговсћ) старозавет-
ни облик имена персијског краља Ксеркса,
који у књизи Јестириној игра извесну уло-
гу. Доцкије је овим именом назван и Вечи-
ти Јуда, тј. човек кога је бог проклео да не
може иикад умрети ни смирити се, него
мора вечито лутати.
ахат (грч. асћа1е$) шш врста драгог камена,
минерал састављен од више врста кварца
(калдедона, карнеола и др.). са калцедон-
ским слојевима веома порозним, тако да
могу упијати боје, због чега су у трговина-
ма најчешће вештачки обојени; служи за
накит
ахатизирати (грч.) дати нечему преливе боја
и шара као у ахата, израдити да изгледа
као ахат
ахеман (грч. а-, сћеб сипам, сћетет) пр физ
који слабо или никако не пропупгга онај
део светлосних зракова који изазива хе-
мијске промене на неком телу.
ахеманзија (грч. а-, сћетета) физ својство
неког тела да слабо или никако пропушта
- светлосне зраке који имају хемијско деј-
ство.
Ахерон (грч. Аћегбп) тт река жалости у
доњем, подземном свету; подземни, доњи
свет.
ахидрија (грч. а-, ћус1дг вода) недостатак
воде, оскудица у води, безводност.
Ахил (грч. АсћШеш) мит највећи грчки јунак
у Тројанском рату, син Пелеја и божице
Тетиде.
ахилија (грч. а-, сћу16з сок) мед обол>ен>е
желуца услед ненормалног лучења желу-
дачног сока; састоји се у томе што у
желудачном соку нема довољно соне кисе-
лине и иеких фермената.
Ахилова пета Ахил је могао само на једноме
месту бити рањен, и то на пети; отуда:
ацериди
слабост, слаба страна, мана једног човека;
Ахилова жила анат најјача иожна жила
која се спушта од задњег, меснатог дела
гњата (листа), до пете.
ахипнија (грч. а-, сћурпоз сан) мед бесаница,
немање сна; уп. ахипничан.
Ахитофел (хебр.) име мудрог саветника
краља Давида; фиг добар и мудар савето-
давац.
ахлис (грч. асМук) тама; мед помрачење вида,
магличаста мрља на рожњачи ока.
ахмедија (арап. аћтасИууа, тур. аћтесИуе)
бели шал којим се обавија фес, турбан,
чалма.
ахолија (грч. асћо1ок) мед оскудица у жучи,
бежучност.
ахреа (грч. а-, сћгбв кожа; боја коже) мед
бледило, малокрвност.
ахромазија (грч. а-, сћгбта боја) опт в. ахро-
матизам.
ахроматмзам (грч.) опт отклањање боја, по-
ништај боја (ахроматичним призмама,
ахроматичним сочивима) чиетоћа боја;
безбојност, бледило; уп. ахромазија.
ахроматин (грч.) биол материја у ћелијском
језгру која не боји; уп акроматин.
ахроматичав (грч. асћгбта1об) безбојан; опт
који пропушта (преламањем) белу (сложе-
ну) светлост не разлажући је у њене са-
ставнице боје (компоненте).
ахроматопсија (грч. а-, сћгбта боја, огаб
видим) мед потпуно слепило за боје, неспо-
собност разликовања боја.
ахронија (фр асћготе) лингв искључење вре-
менског чиниоца из језичког исгоггивања.
ахроничан (грч. а-, сћгбпов време) који не
зависи од времена, који није у своје време,
иесавремен; који се дешава увече или кад
се спушта ноћ, вечерњи.
ацедија (грч. акеЈеха) духовна тромост, зату-
пелост, равнодушност према неком добру,
према животу; уп акедија.
ацезија (грч. акезгв) лечење; уп. акезија.
аценоноет (грч. а-, котбз заједнички, т1з,
пбоз разум, ум) човек без здравог човечи-
јег разума; уп акеноноет.
ацера (лат. азегга) кутија с тамјаном, кадио-
ница; ацера турарија (лат. асегга Шигапа)
црквена посуда у којој се држи тамјан;
ацера филологика (нлат. асегга рћШЛоЈр.-
са) збирка филолошких расправа; ацера
хисторика (нлат. асегга Мз^опса) збирка
о,>-чбраних ИСТОРИЈСКИХ расправа (као на-
с.и >в књига).
ацербан (лат. асегћик) горак, опор; огорчен;
груб, <л~~ а, строг.
ацербацкЈ«! (нлат. асегђаИо) загорчање, огор-
чење, погоршање.
ацербитет (лат. асегћИак) опорост; горчина,
грубост, суровост, строгост.
ацервација (лат. асел/аИо) нагомилавање, го-
милање.
ацериди (грч. а-, кегбк восак) пл фарм мелеми
у масти у којима нема воска; уп. акериди.
ацерирати 95 ашиковати

ацерирати (лат. асег, фр. асегег) челичити, ацефалан (лат. асерћа1ив, грч. акерћа1ов
очеличити, окалити. безглав) у старогрчкој метрици: метрички
ацесценција (нлат. асезсепИа) хем. проки- низ или стих коме недостаје почетни слог;
шљивост, склоност прокишњавању. ацефална се често зове и књига (или
ацесценције (лат. асевсеге, асезсепИа) пл. јела зборник и сл.) којој недостаје наслов или
и лекови који лако прокисну. прве стране.
ацетабулум (нлат. асе!аћи1ит) суд (ИЛИ: ацефалија (лат.) у метрици или стиху: недо-
боца) за сирће; анат, зглобна чаша. стајање почетнога слога.
ацеталдехид хем. лако испарљива течност ацид (лат. асШшп) хем. киселина.
СН2СНО; настаје дестилацијом етил-алко- ацидација (нлат. асШаИо) хем. ускишњавање,
хола; употребљава се у производњи ве- нпр. хране у желуцу.
штачких смола. ацидиметар (лат. асШшп, грч. те(хоп) справа
ацетати (лат. асе^шп сирће, оцат) пл. хем. соли за мерење јачине киселине.
сирћетне, оцатне киселине. ацидиметрија (лат. асМшп, грч. теШа) ме-
ацетерин (лат. асе1шп) фврм. средство, лек рен>е јачине киселина.
против жуљева и брадавица. ацидирати (нлат. асШеге) хем. укиселити, пре-
ацетил (лат. асеШт) хем. радикал сирћетне творити у киселину.
(ацетилне) киселине. ацидитет (нлат. асШНаз) хем. киселост; љу-
ацетилен (лат. аее1шп) хем. гасовит угљоводо- тина.
ник С2Н2, безбојан и отрован, употребљава ацидификација (нлат. асШШсаИо) хем. ства-
се за осветљење; ацетиленска лампа лам- рање киселине, претварање у киселину.
па у којој гори ацетилен. ацидоза (нлат. асМозк) мед. самотровање ки-
ацетилцелулоза (лат. асе!шп) хем. ацетате- селином услед нагомилавања у организму
стар целулозе; служи за добивање лакова ацетонских тела, нарочито' код шећерне
и ацетатне свиле. болести.
ацетичан (лат.) сирћетовит, који садржи сир- ацидофилав (лат. асШин кисео) који подноси
ће, сирћетно кисео. киселост.
ацетоза (лат.) 1. &>т. кисељак; 2. минерална, ацијаноблепсија (грч. а- не, куапоз плав,
кисела вода. ђ1ерет гледати) слепоћа за плаву боју,
ацетометар (лат. асећдт, грч. те1хоп мера) неспособност очију да запажају плаву
хем. справа за мерење киселине сирћета. боју.
ацетометрија (лат. асе1шп, грч. теМа) хем ациниформан (нлат. астЦогтде) в. ацинозан.
мерење јачине сирћета. ацинозан (лат. астозш) пупаст, који има
ацетов (лат. асе1шп) хем. безбојна течност облик зрна грожђа, нпр. жлезде.
пријатна мириса добива се из воденог ачакатура (итал. ас<ласса1ига) муз. стапање,
дестилата сува дестилација дрвета (диме- сазвучање раније удареног тона са наред-
тилни кетон). ним главним тоном; такође: додавање јед-
ацетонемија (лат. асеШт, грч. ћа!та крв) мед. ног иитервала акордима ради појачања
присуство ацетона у крви, нарочито код хармоније.
шећерне болести тежег облика. аџитато (итал. а§Иа!о) иуз. узбуркано, дирлл-
ацетонурија (лат. асећмп, грч. пгоп мокраћа) во, тронуто; кон аџитационе.
мед. присуство ацетона у мокраћи, нарочи- аџустамевте (итал. адри81атеп4е) муз. тачно,
то код шећерне болести. потпуно, сасвим тачно.
ацетум (лат. асе1шп) сирће, оцат. ашиковати (тур. а?1к) водити љубав.
 Б
Б, 6 друго слово наше ћирилице и наше
латанице (В, ћ); као скраћеница: 5= бене,
бонус, беатус, басо; В. С=басо континуо;
Всо= банко; ВНо= бруто; лог В=предикат
(док А означава субјекат); муз. В=снижени
тон Н; физ Вц = јединица за мереље ра-
диоактивности; хем В=бор, Ћл—баријум,
Ве= берил, В1= бизмут, Вк= берклијум,
Вг=бор.
баб (перс) врата, капија; мореуз.
баба-кан (перс.) краљев отац; нарочито у
уиотреби као почасна титула високог све-
штенства.
бабел (хебр ћаће1) неред, збрка, забуна;
безбожност, изопаченост, разврат.
Бабклон, в. Вавилон.
бабиола (фр. ћађш1е) дечја играчка; фш
детињарија, ситница, којештаригја.
ба-бле (фр. ћаз-Шеи) плава чарапа; фит уче-
на госпа, вајна списатељка.
бабо (тур к>аћа отац, перс. ћаћа отац, деда)
отад.
баборак (чеш. ћађогок) омиљена чешка на-
родна игра, чешка брза мазурка.
ба-бретон (фр. ћаз-ћге!оп) келтски дијалекат
којим се говори у Бретањи.
бабу (инд.) индијска титула: господар, кнез.
бабувизам социјално-политичка доктрина
КОЈУ је основао велики франц. револуцио-
нар Франсоа Ноел Бабеф (1760—1797):
сваки човек има једнако право да задо-
вољи своје потребе и да ужива сва добра
природе; друштву је цил> да појача и
одржи ту једнакост.
Бав (лат. Вауша) в. Бавијус.
бавела (итал. ћауеИа, ћауа) грг отпаци од
свиле.
Бавијус (лат. Ва^шв) име двојице рђавих
песника и дрских критичара који су пре-
тенциозно критиковали Хорацијеве песме;
отуда: рђав песник и пакостан критичар.
бавош (фр. ћауосће) нечист штампарски
отисак, нечисто израђен бакрорез; нечиста
ичрада.
бавоширати (фр. ћатосћег) правити нечисте
отиске, нечисто штампати.
багав (тур ћа^так) хром, ћопав; бангав.
багавата (инд. ћћадауа^а) в. панчаратра.
багажа (фр ћа^а^е, влат. ћ а ^ а ^ ш т ) пр-
тљаг, ствари; фиг олош, град, неваљалетво,
машупарија.
багаса (фр ђа^авке) исцеђена шећерна
трска; отпаци који остану при фабрикаци-
ји шећера; ком од грожђа, шл>ива, маслин-
ки и др.
багат, пагат (итал. ђа^а(а) у тароку: први од
22. тарока или адута. "-
багатела (фр. ћа^а^еИе, итал. ћа^а1е11а) сит-
ница, маленкост, играчка, тричарија, сит-
нарија; јевтина цена: мали и лак музички
комад.
багателисати (фр.) не марити за некога или
нешто, не обзирати се на . . . , потцењива-
ти, узимати кога или што сувише олако,
ниподаштавати
багдалин врста шарене памучне тканине,
сличне багдадским шаловима, по чему је и
иазвана.
багер (хол. ћацвег) јаружар, справа за ва-
ђење песка са речног дна, за чишћење
речног корита и дубење прокопа, канала и
сл. ради исушивања земллшта.
багеровати (хол.) јаружарити, вадити песак
из реке; чистити речно корито од песка,
муља.
багет (фр. ћајЈиеИе штап, мотка) врста ду-
гачког танког хлеба.
бадава (тур. ћес1ауа) бесплатно, врло јевтано;
узалуд, узаман.
бадавадисати (тур.) беспосличити, ленство-
вати, траћити време улудо, не радећи ни-
шта.
бадем (тур. ћадет) бот познато дрво и плод
из породице каменика.
бадминтон в. бедмчитон.
баждар (тур. ћасЉг од перс. к>а§<1аг, ваЈмЈаг)
наллаћивач царине трошаринац, цариник;
мерач, кантарџија; контролор мера.
баждарина (тур. ћасдаг од перс. ћагдаг) 1.
такса баждару, мерачу; 2. царина.
база (грч. вазЈз) основа, темељ, подлога једне
ствари; арх. подножје стуба, кипа или сво-
да; мат основа степена, потенције или лога-
ритма, геом страна или површина на којој
замишљамо да лежи полигон или полие-
дар; геод права линија дуга више киломе-
тара која се, помоћу мотака за мереље,
тачно измери и која онда служи као осно-
базалт 97
ва триангулације; иетр. уводна стиховна
стопа; хем. твар (материја, супстанца, елек-
тропозитивна) која се једини са кисели-
ном и неутралише је градећи со; уп. базе;
вој. место или земљиште са кога јединице
неке војске напредују, одакле добивају
појачања и потребе сваке врсте, и одакле
сви путеви воде ка разним оружаним
одељењима како ова напредују; одређен
пут на земљи (нпр. дужине од 3000 т ) који
служи за мерење брзине лета авиона, бр-
зине аутомобила или другог моторног во-
зила; фил. по Марксу: укупност производ-
них односа у људском друштву, који „чине
привредну структуру друштва, реалну ба~
зу, на којој се подиже правна и политичха
надградња и којој одговарају одређени
друштвени облици свести".
базалт (лат. ђаваНез, по Плинију реч афркч-
ког порекла) вулканска стена саставл>ена
од плагиокласа, аугита, и магнетита, јавља
се у облику сливова, купа итд., одличан
материјал за грађевине
базана (фр. ђавапе) учин>ена или обојена
јагњећа, овчија, или телеИа кожа за кори-
чење књига; кожа на коњичким чакши-
рама.
базанирати (фр. ћавапег) обојити или учини-
ти кожу (јагњећу, овчију, телећу) за кори-
чење књига; обојити црно.
базанит (грч. Мвапов пробни камен) тврд
црни камен од кога су стари Египћани
израђивали кипове.
базар (перс. ћагаг) пијаца. вашариште, по-
кривена чаршија на Истоку; у Европи:
радња нарочито са луксузном робом;
дућан са сваковрсном робом; модни лист
са мустрама за хал>ине.
базарн (фр. ћагагпе) врета финог буртунд-
ског вина.
базс (грч. ђазгв) пл. хем- једињења која са
киселинама образују соли (њихови раство-
ри у води показују већином алкалну реак-
ЦиЈУ); уп- база.
Базедовљева болест мед. хронична болест као
последица обољења штитасте жлезде, са базука вој. ручии реактивни бацач.
знацима: увећана штитаста жлезда, круп-
не бул>аве очи, убрзан рад срца, дрхтање баитилије (грч. ћаИуНа, сем. ће1;ће1) лл. небе-
прстију, знојење, пролив, појачана проба-
ва материја, мршављење и др. (названа
по нем. лекару К. Базедову, 1799—1854,
који ју је први утврдио и описао).
базеитет (грч. ћав1в) хек. својство киселина да
се са извесним количинама базних оксида бајаги (тур. ћауа^1) тобоже.
претварају у соли; присуство једне хемиј- бајадере (порт. ћаИасЈек-а) шг. јавне играчице
ске базе.
базен (фр. ћаззш) в. басен.
базен (фр. Бавт, ћ о т ћ а в т ) трг. врста финог и
јаког порхета, који се употребљава наро-
чито на Истоку.
базеологија (грч. ћавм, 1о§(а) наука о основи-
ма тела; основно учење.
базилика (грч. ћавШке) првобитно код ета-
рих Грка: дворана са седиштем архонта бајати (тур. ђаутак) врачати, опсенарити (у
басилеуса у Атени; потом, код Грка и
1 Лексикон
бајати
Римљана: зграда за трговање и правне
послове која се еастојала из две дворане на
стубовима, једне за пу&лику, а друге за
судије (трибушал);ткп првих хришћанских
цркава; саборна, главна црква (такође:
василика); анат. главна вена на пакору-
чици.
Базилике (грч. ВазНеш) пл. законик цара
Басилијуса (Василија) Великог за грчко
царство. објављен 887. год.
базилихалан (грч. ђавШке) у облику базили-
ке, сличан базвдшци.
базилиск (грч, ђавШзкбк) зоат. крал>евски
змај, врста нешкодљивог гуштера у Јужној
Америци и Азији; хит. легендарни крал>ев-
ски змај који је, тобоже, својим погледом
задавао смрт.
базиотриб (грч. ћаетв. 1гИ>е трљање) мед аку-
шерски инструмеиат за ломљење детиње
главе у материци и ча извлачење детета
(употребљава се код тешких порођаја када
је то једини излаз); базиотрттгор, кефало-
трмб, кефалотрипзор.
базиотрипсија (грч. ћак18, 1пр518 трљање) мсд.
у случајевима нарочито тешког порођаја:
ломл>ење детгаБе главе у материди и ва-
ђење детета бажотрибом.
базиотриптор (грч. ћаз«;, №1)6 трллм) мед. в.
базиотриб.
базирати (грч. ћаби) основати, оснивати, за-
сновати, утемел>ити; ослонити се, ослања-
ти се на кога или што, поуздати се, поузда-
вати се у, почивати.
базитет (грч. ђавјз) хем в. базеитет.
базити (грч. ћак«) пл. геол. еруптивно камење
са нешто мало базалта, долерита итд.;
базно камење.
базицитет (грч. ћак18) хем. в. бачеитет.
базни (грч. ћа818) пр. в. базални.
базрђан (тур. ћаг1г§ап од перс. ћагегдап)
старешина трговахда, представник трго-
ваца.
базрђаи-баша (перс.-тур. ћегјг^апђаб!) ста-
решина трговачког еснафа,
сно камење, метеори које су стари по-
свећивали боговима или их само обожава-
ли (названо по камену на коме је Јаков
спавао и уснио анђела, Мојс. I, 28, 19);
бетилмје.
и певачице у Индији, које су, у исто време,
и јавне женске; играчице на служби у инд.
храмовима (инд. <Је\уа-с!а815 = служавке
богова) које се одмалена посвећују служби
боговима и у сваком храму их има 8—12;
врста малих марама.
бајат (тур. ћауа!) који више није свеж, уста-
јао, стари.
сврху лечења); варати.
бајацо
бајацо (итал. ћајасио) лакрдијаш, шаљивчи-
на, арлекин, кловн у напуљској народној
комедији, пајац.
бајдаки (рус. баидаки) ал лађе са необично
великим крмама на Дњепру, Дњестру и
Бугу.
бајдара (рус. баидара) мали сибирски чамац
од рибље кости или лаког дрвета, превучен
кожама.
бајлбриф (хол. ВуЉпе{) писмени уговор о
градњи брода; уверење градитеља брода
или надлежних власти да је брод прописно
израђен; признаница о новцу примљеном
за градњу брода.
бајонет (фр. ћашппеИе) ВОЈ дуг нож са два
реза или више резова, који се меће на
пушку (пронађен у Бајони 1640. год.)
бајрак (тур. ћаугак) в. барјак.
Бајрам (перс. ђејгат) в. Барјам.
бајронизам схватање живота и уметности
које одговара схватању великог енгл. пе-
сниха Џорџа Гордона Бајрона (Вугоп
1788—1824), нарочито његовом песими-
стичком схватању света и живота.
бајц (нем. Вејге) хем 1. мочење, лужење; 2.
мочило, раствор неке киселине или соли у
који се замаче или којим се премазује иеки
предмет да би се боја за н> учврстила.
бака (нем., хол. Ваке) знак (обично комад
дрвета, фењер или буре) који плива на
води и означава лађи пут по опасним
местима; уп боја.
бака (лат. ћасса) бот. бобица, јагода.
бакалауреат (илат. ћассакшгеаШт) достојан-
ство бакалауреуса.
бакалауреирати (нлат. ћасса1ашеа1шп) пола-
гати (или: положити) бакалауреус.
бакалауреус (нлат. ћасса1аигеиз, ћасса 1аи~
геив ловорова бобица) на нем., фр. и енг.
универзитетима: најнижи академски сте-
пен, испит који претходи лиценцијату, ма-
гистрирању и докторату; испит зрелости.
бакалин (тур. ћаккаЈ) трговац намирницама.
бакана (итал. Вассо Ваћиз, ћассапа) обична
винарница, ракиџиница, крчма.
бакара (фр. ђассага!) француска хазардна
игра карата.
бакборд (енгл. ћаскђоагс!) КОр. лева страна
брода кад је човек окренут лицем прамцу.
баквудс (енгл. ћаскт^оодз) вл прашуме, ди-
вљи и необрађени крајеви на западу Сје-
дињених Америчких Држава.
баквудсмени (енгл. ћаскугооЉтеп) пл гор-
штаци, белци насељени по дивљим и нео-
брађеним крајевима Сједињених Америч-
ких Држава; уп баквудс.
баклава (тур. ћаНа^а, арап. ђаЧ^аша) врста
слатке пите са доста меда и растопљеног
шећера, млевених ораха, лешника и др.
баклажа (фр. ћас1а§е) мор такса коју плаћају
бродови за пристајање у луку.
баклер (фр. ћас1еиг) затварач луке, приста-
иишта.
бакрач (тур. ћакгад од ћакп- бакар) посуда од
бакра, бакрени котао (и уопште котао).
бал
бакрачлија (тур. ћакгас1г) стремен, узенгија,
оно на чему јахач држи ногу кад јаше
коња.
баксуз (тур. ђаћ1512) несрећан, злосрећан
човек; човек који другоме доноси несрећу;
несрећа, невол>а, баксузлук.
бактериемија (грч. ђак1:ег(а палица, ћаппа
крв) мед продирање бактерија кроз крвне и
лимфие судове у крвоток.
бактерије (грч ђак*ег1а) биол-мед најмања,
једноћелична жива бића, простим оком
невидљива и слична штагшћу, која живе
као готовани и изазивају растварање и
често тешке болести; припадају биљном
царству, а има их покретљивих и непокре-
тл,ивих.
бактериозе (грч. ћак1егшп штапић, де» од
к>ак!егГа батииа) пл општи назив за биљне
болести које проузрокују бактерије.
бактериолиза (грч. ђак1ег!а, 1у518 раствара-
ње) хем растварање бактерија имуним се-
румом.
бактериолизиви (грч.) пл хем састојци имуног
серума који имају моћ да растварањем
убијају бактерије.
бактериолог (грч. 1>ак1ег{а, 16§ок) научник
који проучава особине и живот бактерија.
бактериологија (грч. ђак!ег{а, 1о^1а) наука
која се бави проучавањем особина и живо-
та бактерија (оснивачи: Луј Пастер и Ро-
берт Хох).
бактериотерапија (грч. ђак*ег*а, ЉегареЈа)
лечење помоћу бактерија.
бактериофати (грч. ђак1;ег1а, рћа§оз) пл. биол.
клицождери, веома ситна, микроскопски
невидљива бића која живе у телу и уни-
штавају заразне клице.
бактериоциди (грч. ћак1ег1а, лат. саедеге
убити) биол. клицомори, уништачи зараз-
них клица; уп. бактериоцидност.
бактериоцидност (грч. 1зак1%11а, лат. саедеге)
биол особина неких живих бића, материја и
сокова у телу да уништавају заразне кли-
це; уп бактериоциди.
бактериурија (грч. ђак(;егГа, пгоп мокраћа)
кед присуство бактерија у мокраћи, мо-
крење заразним клицама.
бакулација (нлат. ђаси1а1ло) батинање, каж-
њавање батином, штапом.
бакулометрија (лат. 1заси1шп штап, грч.
т61га) мерење помоћу штапа, мотке.
бакулус (лат. Баси1и8) штап, прут, палица,
батина.
бакфиш (нем. ВаскИвсћ пржена риба); фиг
млада девојка, шипарица.
Бакхус (грч. Ваксћов) мит в. Бахус.
бакциферан (лат. ћасса бобица, {его доно-
сим) бот који роди бобицама.
бакциформан (нлат. ћассЦогпш) у облику
бобице, бобичаст, јагодичаст.
бакшиш (тур. ћаћ§1§) дар, поклон, напојница,
награда за учињену услугу.
бал (фр. ђа1, итал. ћа11о, нлат. ђа11аге играти)
игранка, забава са игранком; бал ан маск
. (фр. ћа! еп таа^ие) игранка под маскама;
бала 99 балзамирати

крабуљни плес, игранка под образинама; вања равнотеже; џакови песка који се
бал паре (фр. ћа1 рагб), отмена игранка, ставл>ају у ваздушне лађе ради регули-
бал у свечаном руху; бал шампетр (фр. 1>а1 сања дизања балона; фиг. сваки непотребан
сћатр§1хе) игранка у пољу. и сувишан терет, ствар за одбацивање.
бала (фр. ђа11е) дењак, свежањ. балата (нлат. ћа1а1а) 1. материја веома слич-
балаган (рус. балаган, перс. ћа1аћапе) даш- на каучуку и гутаперки, али еластичнија
чара, барака, шатра, нарочито циркуска. од ових, употребљава се за електричне
балада (фр. 1за11ас1е, итал. ђа11а!а песма уз ' изолаторе, машинске каише, ђонове и у
игру) цоет. првобитно: песма која се уз зубарству (добива се од сасушеног млечног
играње певала (к>а1аг=играти); доцније се сока гујанског дрвета типиворз ђа1а!а).
развила у песму лирско-епске садржине, балата (итал. ћа11а1а) 2. муз. песма уз играње.
која, служећи се и дијалошком формом, балбоа вовчака јединица Панаме (=100
прича неки догађај и у исто време изазива центимоса).
лирско расположење; песничка припо- бал-бој (енг. ћа11-ћоу) сп. дечко који, код
ветка. тениса, купи лопте и доноси играчима.
баладен (фр. ћа1а(Нп) шаљивчина, лакрди- балбутирати (лат. ђаШиШ-е) мед. тепата, му-
јаш; глумац; балетски играч. цати, замуцкивати, нејасно изговарати,
баладине (грч. ћаПо, клат. ћаПаге) пл. преплитати језиком.
служавке у азијским храмовима, врста балбуцијес (нлат. ћаЉиИез) мед. муцање, за-
хијеродула, које се посетиоцима храмова муцкивање, преплитање језиком.
нуде за новац; уп. бајадере. балдахин (итал. ВаШассо, БаМассћто) по-
балазор трт. врста источноиндијске памучне кривач над престолом или креветом од
тканине. скупоцене материје; „небо" које стоји пред
балалајка (рус. балалаика) муз. руски народ- олтаром и носи се на литијама (назив по
ни инструменат, сличан гитари, са троу- златотканој материји која се најпре изра-
гластом кутијом, дугим вратом и три жице ђивала у Багдаду).
у које се удара прстима. балева (фр. ћа1ете, лат. 1за1аепа) зоол. кит;
баландер (хол. Ва1аш1ег) плитка дереглија са витка шипка из китових уста (фишбајн).
једном катарком (у Холаидији). баленологија (лат. ћа1аепа, грч. \о$.а) зоол.
баланитис (грч. ђа1апо8 жир) мед. запаљење опис, проучавање кита и његових особина,
главића и унутрашње покожице мушког наука о китовима.
сполног органа. баленоптера (лат. ћа1аепа, грч. р!егоп) пл. зоол.
баланобленореа (грч. ђа1апо8, 1>16ппа слуз, китови који имају само једно леђно пераје.
гбо цурим) загнојавање главића. балерииа (итал. ћаПеппа) уметница у игра-
баланоидан (грч. ћа1апоб, еГдос) који има њу, балетска играчица.
облик жира, жиролик. балерино (итал. ђаПегто) учитељ играња;
баланопоститис (грч. ђа1апок, розШшп капи- уметник у игрању, балетски играч.
ца) мед. запаљење главића и капице. балет (фр. ћа11е1, итал. ђаПеИо) уметнички
баланофаг (грч. ђа1апок, рћа^оа) зоол. онај плес, игра на позорници, било као уметак
који се храни жиром, жирождер. у опери, или у вези са пантомимом, само-
баланс (фр. ћа1апсе, лат. ћПапх) равнотежа; стална радња у којој се немим покретима и
недоумица, колебање, неодлучност; корак ритмичким комбинацијама покушавају
у игри кад тело стоји на једној нози, уметнички да прикажу људска осећања и
фигура у плесу (у лансу и кадрилу); астр. страсти.
Теразија у Зодијаку; трг. биланс, коначни балетеза (фр. ћа11е1:еи5е) позоршпна, балет-
рачун; мор. подаци морнара о роби коју су ска играчица; уп. балерина.
натоварили. балет-мајстер (фр. ћа11е1, нем. Ме1з1ег
балансе (фр. ћа1апс6) у плесу: играчево њи- мајстор) вођа балета; први играч у балету.
хање с ноге на ногу у месту. балет-тенцер (фр. ћа11е1, ием. Тапгег играч)
балансирање (фр. ћа1апсетеп1) колебање; играч у балету, балетски играч.
равнотежа; муз, дрхтање, треперење; н>и- балзам (грч. ћа1батоп) в . природна смеса
хање, л>уљање. биљних смола са етеричним уљима, а де-
балансирати (фр. ђа1апсег) уравнотежавати, лом и ароматичним киселинама, јака и
уравнотежити, држати у равнотежи; коле- већином пријатна мириса; такође: вештач-
бати се, устезати се, бити неодлучан; слик. ка композиција ради ублажавања болова и
делове слике складно представити и ра- лечења рана.
споредити; трг. правити (или: направити) балзамика (нлат. к>а1загтса) пл. фарм. балзам-
закључни рачун; уп. биланс. ска средства, балзамски лекови.
балансје (фр. ћа1апгаег) шеталица, клатно; балзаминке (нлат. ћа1§аттасеае) пл. бот. биљ-
справа чије кретање одређује покрет неке на врста, у којој је нарочито познат тзв.
машине; мотка за одржавање равнотеже „лепи човек" (названа по томе што су неке
код играча на ужету; израђивач теразија, од ње некада употребљаване као лек за
вага, кантара. ране).
баласт (келт. 1за1 песак, 1а8с1 товар) тешке балзамирати (грч. ккЉатоп, бил>ка рода Ва1-
масе песка или камеиа у лађи ради одржа- катос1еп(Јгоп и миришљава смола тих
балзамовати 100
дрвета) намазати мирисним мастима и
уљима, нарочито, по обичају старих Еги-
пћана. Асираца и Персијанаца: учинити да
тела умрлих буду сачувана од труљења
(данас се убризгава у артерије сублиматов
раствор и др., утроба се испере карболном
киселином, а телесна шупљина напуни
свежим дрвеним угљем).
балзамовати в балзамирати.
балзамум анодинум (нлат. ђа1затит апо&у-
пит) фарм. балзам за умињавање, угиша-
ван>е болова.
балзамум кордијале (нлат. 1>а1батшп согс!х-
а1е) фарм балзам за јачање срца
балзамум офгалмикум (нлат. 6а1*атшп
орћШгтсшп) фарм. балзам за очи.
бализам (грч. ћаШгб, ћаШвтбз „играње")
болесна, хистерична жеља за играњем код
појединаца или маса (у револуционарним
временима); мед трзање, дрхтање, грчење,
бацакање.
Балила (итал. ВаШ1а) фашистичка омладин-
ска организација за дечаке од 8—14 годи-
на, названа по дечаку Балили, који је 1746.
године у Ђенови, први повео оддучну бор-
бу италијанског народа против Аустрија-
наца
балина (фр. ћа11е, ћаИпе) вунена материја за
паковање, саргија од вуне.
балиста (лат. к>аШк!а, грч. ћа11б бацам,
хитам) бацачица, ратна справа старих Ри-
мљаиа ча бацање камена.
балистика (грч. ћа116 бацам) вој теорија ба-
цања. гађања; наука о кретању бачених
тела (пушчаног или топовског зрна), наука
која се бави проучавањем кретања зрна од
тренутка кад оно, под притиском барутних
гасова, напуста своје лежиште и крене
кроз цев па све до поготка циља.
балистички (грч. 1>а11б) који се тиче балисти-
ке, који спада у балистику; балистичка
крива (линија) физ. линија којом се креКе
тело бачено у атмосферу и која, услед
дејства ваздушног отпора, косије пада него
што се пење; балисткчкн лробпгемзадатак
да се одреди путања тела баченог у неку
отпорну средину; балисткчко клатно на-
права која служи за одређивање ваљано-
сти барута и почетне брзине зрна.
балистограм (грч. ћаПб бацам, ^ г а т т а
слово) у судској медицини: снимак напра-
вл>ен помоћу балистоскопа, који служи
као иденгификација између оружја (пуш-
КР, револвера) и испал>еног зрна.
балистоскоп (грч. ћа116 бацам, зкореб
гледам) у судској медицини: апарат по-
моћу кога се утврђује из којег је ватреног
оружЈа испаљен метак (у случајевима где
је у питању више оружја истог модела и
истог калибра).
балканијада сп такмичења у атлетици пред-
ставника балканских народа (Албаније,
Бугарске, Грчке, Југославије, Румуније и
Турске); одржавају се од 1929. год.
балкавистика в. балканологија.
балустер
балканологија иаука о Балкану, нарочито
наука која се бави проучавањем заједнич-
ких појава у језику, књкжевности, фол-
клору, друштвеном и историјском развит-
ку балканских народа.
балков (итал. ђа1сопе) арх. непокривен, иста-
кнут део на спрату неке грађевине; доксат;
поз. продужење прве и друге галерије до
позорнице; мор задњи део великог паро-
брода.
балнеографија (лат. ђа1пешп купатило, грч.
Јртарћб) описивање бања, купалишта.
балнеологија (лат. ва1пешп. грч. Њфа) проу-
чавање бања, иаука о минералним извори-
ма који служе као лек (пијењем, купан>ем
и др.).
балнеотерапија (лат. ћаЈпешп, грч. ШегареЈа)
примењиван.е минералних извора у ле-
чењу болесника, бањско лечење.
балнеотехннка (лат. ћа1пешп. грч. 1есћтке)
вештина подизања и целисходног уређења
бања, бањско грађевинарство.
балпеум (лат. к>а1пешп) бања, купатило.
балнеум ареие (лат. ћа1пешп агепае) пешча-
но купатило
балнеум вапорис (лат. ћа1пешп уаропк) пар-
но купатило, купање у пари.
балнеум лаконикум (лат. ћа1пеит 1асотсит)
ЗНОЈНО купати.по, купање знојењем.
балнеум цинерис (лат ћа1пеит с т е ш ) пе-
пелно купатило, купање у топлом пепелу.
бално (фр. ђа1псЛ) врста бургундског вина.
бало (итал. ћаИо) 1. игранка, плес, бал;
музички комад за плес.
бало (фр. ђаНе, ћа11о!) 2. дењак, свежањ,
бала трговачке робе.
балон (фр. ђа11оп) шупље, округло тело,
нарочито ваздушни балон напуњен гасом
лакшим од ваздуха (аеростат); округла,
бокаста боца за течности; геотр ћувик, гла-
вица; мед бешика од гуме или свиле прот-
кане гумом, за олакшање порођаја; балон
д'есе (фр. ђа11оп сЈ'ез8а1) мала ваздушна
лопта за испитивање правца ветра; фиг
новински чланак који се објављује да би се
опипало расположење и мишљење јавно-
сти; балон каптиф (фр. 1>аИоп сарШ) веза-
ни балон, којим се може попети само до
извесне висине и спустити на место пола-
ска.
балота (фр. ћаИоИе) куглица за гласање,
гласачка куглица.
балотада (фр. к>а11о1ас1е) скок коња испруже-
ним ногама.
балотажа (фр. ћаИоНа^е) бирање (или:
гласаше) помоћу куглица разне боје; избор
код кога ниједан кандидат нема потребну
већину, због чега се мора поново гласати.
балотирати (фр. ваИоИег) убацивањем беле
илм црне куглице у посуду или кутију
гласати ,,за" или „против", гласати кугли-
цама.
балустер (фр к>а1и51ге, итал. 1>а1ш1га, грч.
5а1аш>иог1 цвет дивљег иара) арх лепо
израђен стубић, сојица.
балустрада 101 бавкнота

балустрада (грч. ђа1апз1шп, фр. ћа1и81:гас1е) тарци; ветроказ; човек који се управља
арх. наслон, приручје, ограда на алтанима, према ветру; ремник на пушци; опасач на
балконима, степеницама. коме стоји фишеклија, реденик; омотач на
балустрирати (фр. 1за1и51;гег) оградита сту- цигарпапиру и на кутији са цигаретама;
бићима, поставити балуетраду. унакрстан повез на поштанским пошиљ-
балхорнизирати (нем. ћаИћогтбЈегеп) хтето кама; рекламна трака на омоту кн>иге; трг
нешто поправити, па направити горим но таблица са ценом неке робе.
што је било (по Јохану Балхорну, штампа- бандист(а) (итал. ћапда) члан (свирач) у
ру, 1531—1599). војној музици; уп. банда-
балчак (тур. 1>а1?ак) дршка од сабл»е илк бандит (итал. 1запс1Но) разбојник, друмски
мача. разбојник, плаћени убица; пустахија, не-
бамбино (итал. ћатћто) детенце, мало дете, ваљалац, пропалица, скитница.
лутка; нарочито дрвена лутка која пред- бандитизам (фр. ћапс1Ш8те) разбојнико-
ставља малог Христа, у цркви Ага СоеН на ван>е, хајдуковање, хајдучија; пустахиј-
Капитолу у Риму. ство, неваљалство.
бамбочаде (итал. вапЉоапабе) пл. рђаве, неу- бавдлета (фр. ћапс1е1е1еМж) узан завој, заво-
спеле слике холандских сликара које јић; мала трака, трачица; пруга у боји; грађ.
представљају сеоске крчме, вашаре, пл>осната мала шипка.
сељачке игранке и сл. бандола (итал. 1>апс1о1а, шп. е1 1аап(1о1а) муз
бамбус (малај. ћатћи, тапЉи, енг. ћатћоо) гитари сличан муз. инструмент са 4 до 10
врста трске, често висока до 20 т и по металних жица, употребл>ава се нарочито
60—70 с т дебела, расте у Индији. у Сев. Америци и Мексику; уп. мандора,
бавалан (фр. ћапа1е) обичан, извештао. отр- мандола.
цан, свакодневни, општи; банална фраза бандолин маст за косу, да би била глатка и
отрцана, сувише понављаиа реченица. сјајна.
бавализирати (фр. ћапаИзег) начинити отр- бандовеон муз. в. бандонион.
цаним, свакидашњим. бавдоаион муз четвороугаона хармоника за
баналитет (фр. ћапаШб) в. баналност. развлачење са већим бројем гласова (130
оаналност (фр. ћапаШб) отрцаност, евакида- тонова) него обичан акордеон (назван по
проналазачу, Хајнриху Банду); бандонеон.
шњост; баналитет. бавдура (рус. бандура) музички инструмент
бавава (шп. ћапапа) бот. малајско име позна- Украјинаца и Пољака, сличан гитари и
те источноазијске зељаоте биљке, чији је балалајци, само са више жица (8—24).
плод по облику сличан краставцу. а по бавк (итал. ћапсо, фр. ћап ие) уплаћени
укусу дињи. ч
иовац свих играча у хазардној игри кара-
бавариј (нлат. ћаппапшп) право присиља- та; уп. банка.
вања, принудно право (различито од јус банка (итал. ђапсо, фр. ћапцие, нем. Вапк)
когенс). новчани завод, установа која ради с нов-
банаузија (грч. ^атиша) бављење науком цем; посредује у кредитниме пословима,
ИЛИ уметношћу само занатски, без љубави прима новац на штедњу, дај зајмове уз
према самој ствари и без неког вишег камату, купује и продаје хартије од вред-
циља; филистарство. ности, страни новац итд., шгедионица; код
баваузијски (грч. ђапаиков) занатски, фили- нас и новчаница од 10 дашара; зграда у
старски, просто, обично. којој се налазе просторије једног новчаног
банда (итал. ћапда) чета, одред; гомила, завода; уп. банк: •
дружина (лоповска); путујуће друштво бавкар (фр. ђап^шег) лице које се бави
свирача, глумаца; војна музика. новчаним, кредитним и ефектним посло-
бавдажа (фр. ћапда^е) мед. завој; завијање, вима, сопственик бакке, мењач, оараф;
превијање; ,утега (код мачевалаца и боксе- играч који држи банк:
ра); обруч на наплатку, оков на точку; банквалута (итал. ћапсо, ^а1и1а) банковни
новац као фингарана новчана јединица.
веза, спојница.
баадажирати (фр. ђапдавег) мед. завити, пре- бавкет (фр. ћапциек, итал. ћапсћеШ)) свеча-
вити, превијати; сп. ставити утеге (у маче- ни обед некоме и нечему у част, гозба;
ван>у и боксу); метнути обруч на наплатак. опроштајна гозба.
оков на точак. бавкета (фр. ћагкцдеШ) вој. ступљевита узви-
бандажист (фр. ћапЛа^ге) произвођач, про- шица иза грудобрана за стрелце; узвише-
давац хируршких апарата, нарочито заво- на пешачка стаза поред коловоза на путу;
ја, утега и сл. унутрашњи наслон на прозору.
бандериља (шп. ћапдегШа) копл.е са заста- банкијсри (итал. ђапсМеп) пл в. лазарони.
вицом, које се употребљава у борби с бавкир (фр. ћапншег, нем. Вапк1ег) в. баи-
биковима. кар.
бандериљеро (шп. ћап(1егШего) борац с бико- банкнота (итал. ћапсо, по!а) врста менице
вима наоружан бандериљом. I коју нека новчана банка издаје на саму
бандерола (фр. ћапс1ег61е) кита или гајтан на ј себе, обавезујући се да ће њеном доносио-
труби; коњичка заставица; застава на ка- ј цу исилатати у металном новцу износ на
банко-конто 102
који та упутница гласи; папирни новац,
новчаница.
бавко-конто (итал. вапсо-соп1;о) трг. књига у
коју трговац бележи своје послове са бан-
ком ради обрачунавања.
банкократ (итал. ђапсо, грч. кга1оз снага)
присталица владавиве и утицаја новчаних
људи и представника новчаних завода на
јавни живот и послове.
банкократ (итал., грч.) заступник схватања
да банке односно њихови представници
треба да имају одлучујући утицај у држави
и да одређују њену политику; спроводилац
владавине банака и новчаних установа.
банкократија (итал. ђапсо, грч. кга1^6 вла-
дам, господарим) господарење банака
државним пословима, владавика великих
новчаних завода и његових представника.
банкрот (итал. ћапсагоМа, нлат. ћапсиб клу-
па, гшпреге СЛОМИТИ) слом банке, обустава
плаћања, неспособност плаћања и одгова-
рања својим новчаним обавезама, постра-
далост; фиг потпуна пропаст, страдање;
баикротство.
бансек (нем. Вап<1-8а{»е) заи. машинска тесте-
ра трачара; бонсек.
бантам (енг. ђап^ат петлић) сп бантам кате-
горија боксер, рвач и дизач терета тежак
између 50,75 и 53,5 к{> (назван по бантам-
-кокошкама најситнијој врсти кокошака,
можда пореклом са Јаве).
банџо (енг. ђапјо) муз в. бенџо.
баобаб (амх.) бот. џиновско хлебно дрво, ви-
соко до 20 т и дебело до 9 т , са освежава-
јућим плодовима, расте у жарким крајеви-
ма Африке; плод, лишће и кора служе и
као лек, нарочито против грознице (нлат.
Ас1ап5ота сИ{»На1а).
баптизирати (грч. ћарОгб, фр. ђарИзег) кр-
стити, крштавати; наденути име.
баптизма (грч. ђарИвта) црквена тајиа кр-
штења; крштење, крштавање.
баптистериј(ум) (грч. ћарИзШчоп) крстиони-
ца, капела поред цркве или део цркве у
коме се обавља крштење.
баптисти (грч. ћар#гб) пл. чланови хришћан-
ске секте који одбацују крштавање деце,
траже да се крштавају само одрасли, тј.
они који су свесни акта који се над њима
врши.
бар (грч. ђагоз тежина, притисак, терет) 1.
динамичка јединица за мерење атмосфер-
ског притиска.
бар (енг. ђаг) 2. крчма, пивница, кафана са
алкохолним и другим пићима; американ-
-бар крчма без столова и столица, у којој
се пије и једе стојећи.
бара (фр. ћагге) полуга; мотка, шипка; пре-
града, брана у судници; гомила песка или
стења на ушћу реке или на улазу у приста-
ниште, спруд наслага; преграда између
коња у коњушници.
бараж (фр. ћаггаде) брана, устава; преграда,
греда којом се запречава пут, рампа; кал-
дрмарина; такса за прелазак преко моста,
барбарски
мостарина; ВОЈ. баражна ватра запречна
ватра, препречна ватра.
баражист(а) (фр. ћагга{рз1е) чувар бране,
рампе.
бараха (фр. ћага^ие) дашчара, трошна кући-
ца, страћара; дућан од дасака, обично у
близини војничких логора и места где
ради већи број радиика итд.
баракан (арап. ђагакап, итал. ћаггасапо, ф р .
ђоигасап) тканина од кострети и вуне или
камиље длаке, веома густа и тешка, слич-
на платну; широка арабљанска хаљина од
те тканине; уп. беркан.
баракирати (фр. ђага^иег) сместити у бара-
ке; становати у логорским колибама, даш-
чарама.
баранда (шп. ђаггапда) ограда у арени где се
изводе борбе с биковима.
барат (итал. ћагаИо, фр. ћага!) трговање,
размена, трампа.
баратерија (итал. ђагаиепа) кор. свака непо-
штена ИЛИ противзаконита радња капета-
на или морнара која иде на штету сопстве-
ника брода и осталих законитих интересе-
ната; подвала, превара, поткрадање, кри-
јумчарење.
баратирати (итал. ђагаИаге) трговати да-
вањем робе за робу, трговати разменом,
трампити.
барато-трговииа (итал. ђагаИо) размена,
трампа, трговина код које се даје роба за
робу, нарочито уобичајена у књижарству.
барба (лат. ћагћа, итал. ћагћа брада) чика,
чича (у Далмацији); ин барбам (лат. т
ћагћат) у браду, тј. у брк, у лице.
барбакана (фр., итал. ђагћасапе, нлат., шп.
ђагћасапа) вој. спољашњи зид утврђења са
пушкарницама; стражарска кула; пропуст
за воду, за светлост.
барбар (грч. ђагћагоз) в. барбарин.
барбаризам (грч. ћагћапзтоз) грам. употреба
страних речи и израза у говору и писању,
нарочито за она значења за која имамо
нашу реч, нпр.: шнајдер, шустер; без да
сам знао, пола три, имате ли што за јести,
назвати телефоном итд., груба језичка гре-
шка, на штету јасности и чистоте језика;
кованица, погрешно употребл>ена реч;
варваризам.
барбаризирати (грч. ђагђаЉо) учинити не-
што барбарским, побарбарити; грешити се
о правила и чистоту језика, говорити у
кованицама, искварено, неправилно; вар- '
варизирати.
барбарин (грч. ћагћагоз) код старих Грка:
сваки онај који није знао да говори грчки,
дакле туђинац, странац; код Римл>ана: на-
роди који нису имали грчког ни римског
образовања; данас: необразован, груб, су-
ров човек, дивљак; барбар, варварин.
барбарски (грч. ћагћапкбз) првобитно: стра-
ни, туђински; нечовечан, груб, суров, ди-
вљи; противан духу и правилима језика;
барбарски орнамент готски, келтски и
барбарство 103
овима слични облици орнамената; варвар-
ски.
барбарство (грч. ћагћагоз) необразованост,
неуљуђеност; грубост, еуровост, дивљаш-
тво; вараарство.
барбирати (фр. ћагће, ћагђШег) бријати, ши-
шати; кув. скидати крљушт са рибе.
барбитов (грч. МгђНоп) музички инструменг
старих Грка са много жица, сличан лири;
уп. полихорд.
бард (енг. Багс1, келт. ћагс1с1) песник и певач
старих Гала и осталих келтских народа,
који је певао, уз пратњу харфе, у славу
јунака и богова; песник.
бардак (тур. ћагдак) земљани суд за воду;
дрвени, земљани или бакарни суд у коме
се држи ракија или вино.
бардиљо (итал. ђагсИ^Ио) врста веома тврдог
белог флорентинског мрамора.
бардит (нлат. ћагсШш) убојна песма барда,
гусларска песма.
бардо (фр. ћаг(1о1, итал., шп. ћагс1а, арап.
аЉагда) товарна животиња, млада мазга;
фиг. човек који извлачи све на својим
леђима, пепељуга.
барђело (итал. ћаг^еПо) раније: палата гу-
вернера (подестата) у Флоренци; затим:
седиште капетана полиције и затвор; да-
нас: народни музеј за италијанску умет-
ност и културну историју.
бареж (фр. ћаге§е) првобитно: лака вуиена
тканина, названа по месту Барежу Пири-
нејима; сада: све слично ткане материје од
вуне, свиле и памука.
барел (енг. ђагге1 буре, буренце) англосак-
сонска јединица запремине за мерење теч-
ноеги (163,55 1 у Енглеској, 158,98 1 у САД)
барељеф (фр. ђак-геНе{) шшћи, слабије
испупчен вајарски рад на равној површи-
ни; уп. рељеф.
барета (фр. ћаггеИе, итал. ћеггеиа, нлат.
ћагге1шп) капа уопште; ћошкаста или
округла капа без штита, какву носе на
служби судије, свештеници итд.
бари- (грч. ћагуз) предметак у сложеницама
са значењем: тежак.
барибал зоол. врста малих, црних медведа у
Сев. Америци, Јапану и др.
бариглосија (грч. ћагуз тежак, §1озза језик)
мед, в. барилалија.
баријера (фр. ђагп&ге) преграда, брана, бра-
ник; преграда од решетака; граница, међа;
погранично утврђење; заклон, одбрана;
варошка капија, улаз где се плаћа троша-
рина, ђерам; фиг. сметња, препона, пре-
прека.
бариј(ум) (нлат. ћагушп, грч. ђагуз тежак)
хек. елемент, атомска маса 137,34, редни
број 56, знак Ва.
барикада (фр. ђагт1сас1е) брана, преграда
узаних места (улица, мостова) у циљу од-
бране; фиг. грађански рат, улична борба;
сметња, препрека.
барикадирати (фр. ђатсадег) преградити,
препречити, затворити узане пролазе
баркарола
(улице, мостове) у циљу одбране; дизати
(или: правити) барикаде; барикадирати се
оградити се, затворити се добро; фиг. из-
двојити се, усамити се.
барилалија (грч. ћагуз тежак, 1аШ> говорим)
мед. тешко, отежано говорење, тешко изго-
варање речи.
бариља (шп. ћагШа) хем. иечиста шпанска
сода која се добива сагоревањем морских
биљака.
бариметрија (грч. ћагуз тежак, теМа) в.
барометрија.
бариолажа (фр. ђапсЛа^е) шаренило, наша-
раност; неукусно, сувише шарено сликар-
ство.
бариолирати (фр. ђапо1ег) шарати, нашара-
ти, прошарати, проткати шаренилом.
бариони физ. општи назив за две групе еле-
ментарних честица, и то за: нуклеоне и
хипероне.
барисоматија (грч. ђагуз тежак, збта тело)
мед. тромост, угојеност, гојазност.
баристер (енг. ћагпз^ег) титула енглеских
адвоката који воде спорове пред високим
судовима.
барисфера (грч. ћагув, зрћаГга лопта) геол.
Земл>ино језгро, састоји се, вероватно, од
тешких елемената, никла, гвонфа и др.
баритимија (грч. ђагу1ћугт'а) зловоља, сета,
туга, нерасположење.
баритов (грч. ћагув јак, дубок, 16поз тон) муз.
дубоки тенор или високи бас, мушки глас
између баса и тенора, који се креће отпри-
лике између „А" до „а"; музички инстру-
мент са жицама, еуфовијум (у војној
музици).
баритонирати (грч. ћагу1опеб нагласим гра-
висом) грам. један слог, нарочито последњи
слог речи, оставити ненаглашен; муз. пева-
ти баритон.
баритонист(а) (грч. ћагув, 16пов) муз. певач
који пева баритон.
баритонон (грч. ћагу1:опоп) грам. реч код које
је последњи слог иенаглашен.
барифов (грч. ђагуз, рћопе глас) муз. певач
који пева дубок глас, тј. бас, басист.
барифонија (грч.) муз. дубок глас, бас; мед.
тешкоћа говорења као болесно стање.
барицевтрум (грч. ђагуз, к6п1хоп) физ. тежи-
ште.
барјак (тур. 1заугак) застава, стег; чета војни-
ка; бајрак.
Барјам (перс. ћејгат) два велика мухамедан-
ска празника у години; први се слави
одмах после поснога месеца рамазана;
други, курбан барјам, празник жртве, зове
се због тога што се тада кољу овнови који
се деле сиротињи, а слави се 70 дана после
првог барјама; Бајрам.
барка (итал. ћагса, фр. ђаг^ие) чун, мали
чамац, лађица; велика трговачка лађа са
три катарке.
баркарола (итал. ћагсагио1а) весела песма
венецијанских гондолијера; песма у ше-
баркаса 104
тњама по води (пева се уз пратљу гктаре,
мандоле и др.); такође: баркерола.
баркаса (шп. ћагсага) мор. највећи чамац на
ратним бродовима, са катаркама, једрима
и малим топовима.
баркерола (итал. ђагсћегоИа) шетни чамац
без катарке, гондола; уп. баркарола.
баркета (итал. ћагсће1;1а) чун, мали чамац,
лађица, баркица.
бармен (енг. ђагшап) власник или пословођа
бара; келнер у бару.
барие (нем. Ваггеп, фр. Баггев) пл. гимнастич-
ка справа: две округле, паралелне (и
водоравне) мотке, свака учвршћена на два
стуба, разбој.
баро- (грч. ћагок) предметак у сложеницама
са значењем: тежина, притисак.
барограм (грч ћагоз, {»гатта слово, писмо),
хартија на којој је барограф исписао ли-
нију ваздушног притиска.
барограф (грч. ћагоз, §гарћ6) метеор апарат
који бележи промене у ваздушном прити-
ску, барометар који сам себе региструје
правећи тзв. барографеку кривуљу; уп.
барограм.
барок (порт. ћаггоссо) арх в. барокни стил.
барокав (порт.) неправилан, настран, чудан,
смешан; барокним називају се оне појаве у
животу и уметности које својим претера-
ностима, искривљеностима и противреч-
ностима између средстава и циља, матери-
је и форме. изазивају утисах нечега на-
страног и лудог; барожна поезија учена,
дворска, високопарна поезија која је цве-
тала за време трајања барокног стила у
архитектури и уметности.
барокни стил (порт. ћаггоссо, грч. 51у1о8)
епоха у историји уметности која обухвата
крај XVI, ХУП век и прву половину ХУШ
века, добила име по називу који су Порту-
галци дали бисеру меправилна облика
(ђаггоссо); овај стил је потиснуо ренесажу
и ггредетавља н>ену дегенерацију, при-
ближујући се готској уметаости XV века са
њеним претпостављањем криве линије
правој; барок.
баромакрометар (грч. ћагов тежина, такгоз
висок, т^1гоп) вага за децу, која мери у
исто време и висину и тежину.
барометар (грч. ћаго$, тб4гоп) <риз. справа за
мерење ваздушне тежине, ваздуншог при-
тиска.
барометарски (грч.) који се тиче барометри-
је; барометарски максимум највиши ваз-
душни притисак, највише стан>е бароме-
тра; барометарски минимум најнижи ваз-
душни притисак, најниже стаље бароме-
тра.
барометрија (грч. ћагок, те1гЈа) мереље ваз-
душног притиска; вештина руковања ба-
рометрима; бариметрија.
барометрограф (грч. ћагоз, т61гоп, ^гарћб)
барометар који сам региструје промене у
ваздушном притиску; уп. барограф.
басо облигато
барон (нлат. ћаго, фр. ћагоп, итал. ћагопе)
племићка титула, степен племства између
грофа и племића; фиг јак, храбар човек,
јунак, витез.
баронат (нлат. ваго) посед за који је везана
баронска титула; баронија.
баронеса (итал. ћагопез5а) баронова кћи.
баровет (енг. ћагопе!) титула ентлеског на-
следног племства; члан нижег племства,
између барона и витеза.
баронија (фр. ћагопте) в. баронат.
бароскоп (грч. ђагоз, зкор&ј) старији назив
барометра; данас: нарочита врста бароме-
тра (са камфором, нишадором и шалитром
који су преливени алкохолом) код кога се
по талогу познаје хоће ли време бити
ведро или мутно; уп. дазиметар.
баротермометар (грч. Багоз, Шегток топао,
те!гоп) термометар за мерење тачке кљу-
чан.а воде, која је нижа што је висина на
којој се она одређује већа; уп. хипсотермо-
метар.
баротропизам (грч. ћагоз, (тброз обрт, пра-
вац) бот. в. геотропизам.
барофов (грч. ћагов, рћопе глас) човек који
има дубок или груб глас.
бартолинитис Кед. запаљење бартолинијских,
усминских жлезда.
Бартоломејска ноК или Париски крвави гшр,
ноћ од 24. августа 1572, на дан св. Барто-
ломеја, када су хугеноти побијени у Па-
ризу.
барут (тур. ћаги*) прах за ватрено оружје.
бас (итал. ђазво, грч. ћаззоп, дорски компа-
ратив од ћаШуз дубок) муз. најдублл му-
шки глас; најдубљи глас у вишегласним
вокалним и инструменталним комадима,
основа хармоније; инструмент КОЈИ прои-
зводи бас-тонове.
басамак (тур. ћаватак) пречага на лествама,
степеница на степеиишту.
баса отава (итал. ђакка о11ауа) пл муч места
која треба изводити за једну октаву ниже.
басев (фр. ћаззт, итал. ћасто) речно кори-
хо; вода вештачки ограђена (у парковима
и сл.); место у пристаништу где стоје лађе;
котлина; базен.
басет (итал. ћаззеИо) муз. мали контрабас са
три жиде,
басето (итал. ђаззбШ)) муз. дубоки тенор,
баритон; уп. бастај.
басилеус (грч. ћазИеив) краљ; титула другог
архонта у старој Атени.
басист(а) (фр. ћа5Н1з1е) иевач који пева бас;
свирач који свира бас.
баскитбол (енг. ђакке!-ђаБ) сп. кошарка.
бас-лмс (фр. ћаззе-Нззе) врста вунеиих или
свилених зидних тепиха са дубоком осно-
вом.
басма (тур. ђавта) 1. танка шарена памучна
тканина, циц; 2. штампа. штампана књига.
басоа (фр. вавзоп) муз в. фагот.
басо облигато (итал. ћакво ођћИ^а1о) муз. глас
баса који води мелодију.
басо остивато 105
басо остинато (итал. ћабво ов1та1о) куз. стал-
но понављање једне теме у басу.
басо профондо (итал. ћаазо рго1опск>) куз.
дубок глас.
басо рипмјено (итал. ђазко пргепо) муз. бас
који прати.
баста! (итал. ђав1а) доста! доста о томе!
бастај (фр. ђавве^аШе) муз. глас између бари-
тона и баса, дубок баритон; такође: 6а-
рељеф.
бастард (итал., шп. ћав1агс1о) ванбрачно дете,
копиле; зоол. мелез који долази од спари-
вања различитих врста (иир. коња и ма-
гарца, вука и пса); бот. биљка која је
постала сполним укрштањем двеју разли-
читих биљних врста; трг. врста фине и
густе памучне тканине, бастардна вуна,
најслабија вуна на овчијем крзну; ба-
стардва меница лажна меница, са потпи-
сом лица које не постоји; бастардни про-
зор прозор са једнаком или маљом виси-
ном него ширином.
бастардирати (итал. ћаб1агдо) бот размножа-
вати се путем укрштања различитих
врста.
бастиља (фр. ђааШ1е) тврђава, кула, утврђен
замак с кулама који служи као тамница:
Бастиља чувена париска тамница коју је
подигао у XIV веку Карло V и која је
разорена 14. јула 1789. за време Луја XVI.
бастион (фр. ћавИоп) форт. утврђен>е, грудо-
бран.
бастионирати (фр. ђазИоп) ВОЈ утврдити, по-
дигнути утврђење (или грудобран).
бастонада (фр. ћа81оппас1е) батинање; бати-
нање по табанима у Турској.
бастовирати (итал. ћаз1опаге) батинати, на-
рочито по табанима.
бат новчана јединица у Тајланду (1 бат=100
сатанга).
батавија полусвилена тканина која се изра-
ђује на Јави; име добила по граду Бата-
вији.
баталити (тур. 1за11а1так) покварити нешто,
пореметити; фиг. оканити се чега, напусти-
ти (неку намеру, замисао и сл.).
батаљон (лат. ћаииеге бити се, тући, фр.
ћа!аШоп) вој. одред војске који представља,
према формацији, трећину или четвртину
пешадијског пука, обично са 800—1000
војника, подељених у 4 чете.
батард (фр. ћа1агде) покривена лака бечка
кола на габњевима, федерима; вој. врста
старих топова; борбени мач који се у
борби држао у једној руци; тип. полулежећа
француска слова између ронд и англез.
батардо (фр. ђа1агс1еаи) ВОЈ. привремен за-
клон, насип од камена.
батаризам (грч. ђаНапго муцам) мед. муцање,
замуцкивање, брзоплет говор,
бателажа (фр. ћа1е1а(>е) опсенарство, мађио-
ничарство, превара; мор товарење и исто-
варивање лађе чамцима; бродски сао-
браћа]; бродарина, превознина.
батов
батерија (фр. ћаИепе) вој. више топова (4—8)
исте врсте, са потпуном опремом и прибо-
ром, који представљају једну борбену једи-
ницу; кремен, огњило на старим пушкама;
електрична батерија више лајденских бо-
ца које се, ради већег електричног пун>ења,
споје тако да су све спол>ашн>е облоге с
једне стране и све унутрашње облоге с
друге стране међу собом повезане; галван-
ска батерија спој више галванских елеме-
ната у истом проводнику ради добијања
јаче струје или вишег напона (паралелно
или узастопно спајање).
батибиј(ус) (грч. ђаШув дубок, Мов живот)
биол. онај који живи у дубики, израз који је
направио енглески природњак Томас Хак-
сли (Них1еу 1825—1895) и њим назвао
органску праслуз, које има у морским
дубинама и која не спада ни у животиње
ни у бил>ке, него представља неко неутрал-
но међуцарство прабића или протиста, јед-
но једноћелијско органско биће у морској
дубини.
оатиметрија (грч. ћа1ћув, теЧгоп) мерење
дубине; батометрија.
батирати (фр. ђаШге, итал. ћаИеге, лат. ћа1-
1иеге ударити, лупити) тч. избити против-
нику мач из руке.
батискаф (грч. ђаЉуз дубок, зкарћон брод,
лађа) ..дубински брод", уређај валжастог
облика на самостални погон опремљен
специјалним апаратима за проучавање мо-
ра и океана на великим дубинама.
батист (фр. ћаЉ1е) врста веома финог и
густог платна.
батисфера (грч. ћа1ћув дубок, врћа^га лопта,
кугла) 1. морска дубина; 2. апарат за
мерење и испитивање морских дубина; 3.
морски омотач Землл.
батифон (грч. ћаЉув, рћопе) муз. дувачки
инструмент са дубоким тоновима (прона-
ђен 1829. у Берлину).
батли (перс.-тур. ћаћШ) срећан; који доноси
срећу.
батман (фр. ћаИетеп^) ударан>е руку и ногу
при игрању; лупање срца; мач. удар по
противниковом мачу; муз. двоструки удар;
замајни удар клатна на часовнику.
бат-метал беложута мешавина од 55 проце-
ната бакра и 45 процената цинка (употреб-
љава се за свећњаке и друге предмете).
батоар (фр. ђаисаг) млат, тучак за лопту;
пл>осната машка, пракљача.
батолити (грч. ђаШок дубина, ИШок камен) пл.
геол потпуно кристалисане најду6л>е гро-
маде плутонских стена, понаЈвише грани-
тоидних.
батологија (грч. ђаио1о81а) непотребан говор,
лупетање, трућање, наклапање.
батометар (грч. ћаШов дубина, т^1хоп) спра-
ва за мерење морске дубине.
батометрија (грч. ћаЉов, те!г{а) в. батиме-
трија.
батов (фр. Ба1оп, нлат. 1за81о) штап, прут,
палица, нарочито маршалска палица; иуз.
батонда 106 беатикум

диригентова палица за давање такта; знак Бахус (лат. Вассћив, грч. Ваксћоз)' мит. бог
за мировање. вина, син Зевса и Семеле; фиг. вино; добар
батонда (итал. ћаИеге) у циркусу: салтомор- винопија, пијаница, бекрија (Грци су га
тале преко коња; уп. батута. звали и Дионизос).
батос (грч. ђагћок дубина) нискост, простота бациларије (нлат. ђасШапа) пл. в. бацили.
у говору и писању. бацили (лат. ђасШшп прутић, штапић) мед.
батофобија (грч. ћаШоз, рћбћоз страх) мед.
страх од дубине или висине, обично бактерије које имају облик штапића, иза-
праћен вртоглавицом. зивачи тифуса, тетануса, срдобоље; врења
батрахиј(ум) (грч. ђа1гасћов жаба) мед. в. бутерне киселине и др.; бациларије.
батрахус. бацилофобија (лат. ђасШшп штапић, грч.
Батрахомиомахија (грч. Ва1гасћоппотасМа) рћбћов страх) мвд. претеран страх од зараз-
„Бој жаба са мишевима", чувени грчки них клица (бацила), особина оних који су у
комични јуначки еп, који се погрешно сталном страху да ће се заразити клицама
приписује Хомеру, пародија Илнјаде. болести (при руковању, додиру неког пред-
батрахус (грч. ћа1хасћо8 жаба) мед. пришт мета, вожњи јавним саобраћајним сред-
испод језика; батрахијум. ствима и др.).
батриј(ум) (грч. ћаШгоп постол>е; клупа,
седиште) мед. хируршка постеља, клупа; баџа (тур. ћаса, перс, ћа^е) димњак; пушкар-
справа за намештање ишчашених удова. ница.
батрум (грч. МЉгоп) мед. в. батријум. баш (тур. ђа?) 1. предњи крај лађе; 2. у
батута (итал. ђаШ11а) муз. ударац за такт; кач. полусложеницама: главни, најстарији:
јак ударац дуж противниковог мача коме баш-кнез; баш-чаршија и др.
је цил> да се противников мач изведе из баша (тур. ђа$а) старешина, поглавар.
нападне линије или да се направи места за башибоз(л)ук (тур. ђа?1ћогик) ист. војници
извођење удара на противника; скок при нередовне турске војске; недисциплинова-
коме коњ само мало додирује земљу копи- на војска.
тама; салтомортале направљен преко башка (тус. ђа§ка) напосе, одвојево, засебно,
коња. посебно.
бауер (нем. Ваиег сељак) у шаху: пешак, башлик (тур. Ба§ћк) марама која покрива
пион. главу, врат и рамена.
Баухаус (нем. Ваићаш) школа за архитекту- башмалик (тур. ћа^такИк) „новац за папу-
ру и уметничко обликовање коју је 1919. че", део прихода султанија који се састојао
год. у Вајмару основао архитекта В. Гро- од новчаних казни за шумске кривице.
пијус са цил>ем да се оствари јединство башта (тур. ћаћре) в. башча.
ликовних уметности и да се оне, а нарочи- баштоваи (тур. ћаћ^уап) онај који се бави
то архитектура, тешње приближе занат- гајењем поврћа, вртар, повртар.
ству и функционалности. По доласку на- башча (тур. ћаћде) врт, градина; башта.
циста на власт 1933. школа је распуштена баш-чаршија (тур. ћа??аг?2) главни трг,
и 1937. наставила рад у Чикагу. обично покривен.
бафт (перс. \заН) трг. врста источноиндијских, баш-чауш (тур.) наредник у турској војсци.
обично белих катунских ткашша. бделометар (грч. Ш11а пијавица, т&гоп) нед.
Бах (грч. Ваксћоз) нит. в. Бахус. стаклена справа за исисавање крви, која
бахаизам напредни правац у бабизму, који
има присталица и у Бвропи и Америци. замењује лекарску пијавицу.
баханалије (лат. ВассћапаНа) пл. код старих бделотомија (грч. Ме11а, 16тпб сечем) засе-
Римл>ана: оргијске и мистичне свечаности цање лекарске пијавице која се насисала
у част бога Баха; фиг. пијанке, теревенке, крви испред завршетка репа са трбушне
бурно весеље. стране, ради испражњавања и одржања
бахант (грч. Ваксћоз, лат. ћассћапз) Бахов животиње.
свештеник код старих Римљана. беавизам (нлат. ђеапив) глупо и неотесано
бахантн (грч. ћаксћов, лат. ћассћага) пл. код држање (или: понашање).
Римљана: учесници у Бахусовим свечано- беанус (нлат. ђеапш, фр. ћес-јаипе, ћејаипе)
стима; у средњем веку: путујући ђаци новајлија, жутокл>унац, почетник; студент
(ваганти). прве године, бруцош; глуп и неотесан чо-
бахија (шп. ћаћјо) залив; врста финог дувана век.
који се довози из бразилијанске покрајине беата (лат. ћеа1а) блажена, срећна; им бого-
Бахија.
мољка.
бахијус (грч. Ваксћешз) метричка стопа од
једног кратког и два дуга слога (бахијски беата вирго (лат. ђеа1а \дгео) блажека деви-
стих употребљаван је нарочито у химнама ца, тј. мајка божја, богородица.
богу Баху). беате меморије (лат. ђеа!ае т е т о п а е ) бла-
бахур (хебр. ћасћиг) јеврејски студент који жене, свете успомене (покојник).
се бави проучавањем Талмуда, познавалац беатизам (лат. ђеа1д18 блажен) прављење све-
хебрејских закона. цем, тобожња светост, лицемерство.
беатикум (лат. ђеаИсшп) последња помаст,
причест самртника код католика.
беати посидентес 107
беати посидентес (лат. ћеа1ј р
срећни су они који имају, благо онима који
имају.
беатитудо вестра (лат. ћеаШидо уез^га) Ваша
Светости (ословљавање папе).
беатификација (лат. ђеаШ1са!ш) посвећи-
вање, проглашење за свеца, увршћење у
ред блажених од стране папе, после чега
долази акт канонизације; фил. електрична
беатификација електрични експеримент
који се састоји у стварању светлог свети-
тељског веица (ауреоле).
беатификовати в. беатифнцирати.
беатифицирати (лат. к>еа!Шсаге) посветити,
прогласити свецем, уврстити у ред свети-
теља.
беби (енг. ћаћу) мало дете, детенце, беба.
беванда (итал. ћеуапда) вино, нарочито црно,
помешано с водом (у Далмацији).
бег (тур. ћеу) 1. велики поседник и власте-
лин, племић у старој Турској; 2. заповед-
ник, управник једне области, кнез; 3. титу-
ла, која се ставља обично иза имена,
господин, господар.
бегенисати (тур. ђе^ептек) 1. свидети се,
допасти се, допадати се; 2. изабрати, ода-
брати нешто по свом укусу; 3. одобрити,
одобравати, бити сагласан с нечим.
бегинг (енг. ћ е ^ ш ^ ) платно за паковање.
бетине (нлат. ћа^а, енг. ђе§§аг) пл. врста
католичких калуђерица нарочито рашире-
них у XI и ХШ веку, најстарији ред по-
свећен богоугодном раду, неговању боле-
сних итд.; фиг. богомоллсе, оне које се праве
светицама; бегуине, бегуте.
беглербег (тур. ђеу1егћеуг) врховни заповед-
ник војни и грађански, старешина неке
области, покрајине у старој Турској.
беглук (тур. ћеуНк) 1. турско државно
имање; 2. бегов посед (добивен од султана);
3. бесплатан рад раје на беговом имању; 4.
сточни трг.
бегоглија (тур.) бегов син.
бегуине (енг. ћ е ^ а г ) пл. в. бегиие.
бегум (тур.) удова-царица, удовица великог
господина; титула једне индијске киегиње.
бегуте (енг. ђе@§аг) пл. в. бегине.
бедак (перс. 1>ес1ак тур. ћеда!) глупак, луда,
будала; пр. бедаст.
бедевија (арап. 1>а<1а\туу, тур. ђе<1е\л беду-
ински) кобила добре пасмине, обично
арапске.
бедекер путни водич, књига, приручник за
туристе (према имену немачког издавача
К. Ваедескег-а).
бединерка (нем. ВесИепепп) кућна помоћни-
ца само у одређене дане или сате; бедине-
. рица.
бедивермца в. бединерка.
бедлемит (енг. Вес11ат, ћесИатИе) лудак, оиај
који живи у лудници (по велккој лондон-
ској лудници Бедлем).
бедтштов (екг. к>ас1тт(х>п) сп. игра слична
тенису; игра са рекетима и лоптицама са
бекерел
усађеним перима на једној страни, преко
мреже разапете 155 с т од земље.
бедуина (арап. ђасШтууОп) мод. женски огр-
тач сличан арабл>анској ношњи.
бедуини (арап. 1зас1атуупп) пл. становници
пустиње, скиталачка арапска племена у
арабијским, сиријским и североафричким
пустињама, која су живела од сточарства
и пљачке.
Бе-дур (итал. В6-диг) шуз. тврдо звучање са
основним тоном 1з; супротно: Бе-мол.
беж (фр. ће1ве) који је бледосмеђе боје;
необојен, природне боје.
без (хебр. ђеЉ-Љп) 1. јеврејска судница,
трибунал који сачињавају рабинери ради
религиозних и обредких питања.
без (тур. ћег) 2. платно.
безбели (тур. ћезђеШ) дабоме, заиста, на-
равно.
безе (фр. ћагзег) пољубац; кув. врста колача
пуњеиих пеном од јаја и шећера.
беземшон (хол. ћегетвсћооп) трг. одбитак на
име онога што остаје у сандуцима или
бурићима при испражњавању, нарочито
код непрерађеног шећера.
безета (фр. ћегеИе) црвена шминка, фино
танко платно, јако обојено кошеиилом&о-
ја коју употребљавају посластичари за бо-
јадисање колача.
безистав (перс. ђег1з1ап) трг, тржиште, део
трга под кровом, покривена чаршија, на-
рочито у Цариграду; безистен.
безистен (перс. ђе2181ап) в. безистан.
безмен (фр. ћа18етат) целивање руке, ру-
кољуб; вазалско, клеветничко целивање
руке господару у знак понизности или као
дворски церемонијал,
безоан (фр. ђезот, итал. ћшо^по) потреба,
потребност, нужда, оскудица, сиромаштво;
о безоаи (фр. аи ћезот) у случају потребе,
кад буде нужно; адрес о безоан (фр. аЉев-
не аи ђезот), трг. на меницама: адреса по
потреби, тј. упућиван>е менице на треће
лице, ако би трасат одбио примање.
безоар (фр. ћегоагс!, перс. радгећг) фарм.
врста противотрова састављена од конкре-
ција из стомака разних сисаваца.
безоардика (нлат. БегоагсИса) пд. фарм. про-
тивотрови.
бејзбол (енг. ђаве-ђаП) национална спортска
игра у САД лоптом и палицом, у којој на
свакој страни игра девет играча; лопта за
ту игру.
бек (енг. ђаск) сп. играч из уже одбране
фудбалског тима (сваки тим има два бека,
левог и десног).
бекасива (фр. ђ^саззте) зоол. барска шљука,
ритска шљука.
Бе-квадрат муз. четвороугласто „В". разре-
шавајући знак којим се једна повишена
или снижена иота враћа на првобитни
степен.
бекерел (скр. Вс[) физ. јединица за мерење
активности радиоактивних супстанци у
Међународиом систему; представлл један
беков 108
радиоактивии распад у секувди; назив по
францусжом научнику А.—А. Бекерелу
(1852—1908); ранија Јединица кирл.
бекон (енг. ђаеоп) кора сланине, осушена
половика (страна) свиње, без главе, кичме,
бутне кости и лопатице.
бекуордејшн (енг. к>аек\уагс1а1шп) трг. у трго-
вини државним хартијама: интерес који
продавац мора да сноси; уп. депорт.
бекрија (арап. ћикгздуу, тур. ђекп) пијаница,
лола.
бел јединица за мерење јачине звука (по
Александру Грахаму Белу, изумитељу
телефона); ознака ћ; уп. децибел.
беладона (итал. 6е11а с1оппа „лепа жена") бот.
(А1гора ВеИадоппа) велеблље, бун, балан,
пасквиза, курјача, виника, лудача; бела-
дона-екстракт сок који се справља од
свежег сока лишћа ове биљке, главни
састојак атропина.
беладонин (итал. 5е11а (1оппа) хем. органска
база која се добија од корена и лишћа
велебиља; употребљава се, као средство за
улепшавање, ради повећања зеница.
белај (арап. ћа1а тур. 1>е1а) 1. несрећа, зло,
јад, невоља. патња, мука; 2. фиг. ђаво, враг.
беланда (итал. ће!апсЗа, фр. ће1апс1ге) мор
врста нордијских плитких једрилица-
белведере (итал. ће1уе<Јеге леп изглед) кула,
чардак на кући, летн>иковцу или каквом
узвишеном месту одакле је леп изглед
(белви); део Ватикана у коме се налази
чувени кип Аполонов.
белви (фр. веИелгие) в. белведере.
белегија (тур. ће1е0) брус за оштрење косе.
беледин трг. врста левантског памука слабог
квалитета.
белелакс трг. врста источноиндијске свилене
тканине, сличне тафту.
белемнити (грч. ће1егапоп оружје за хитање,
стрела) геол. фосшши остаци изумрлих се-
пија из периода Јуре и Креде.
белевзука (тур. Шездк) 1. наруквица, гривна;
2. карика, павта; 3. пл. окови на ногама,
лисице.
бел-еснри (фр. к>е1-еврп1) леп дух, тј. паме-
тан и духовит човек.
белетрист(а) (фр. БеНез 1е11хе8, 1зе11е1пз1е)
онај који се као писац бави белетристиком,
забавни писац.
белетристика (фр. 1>еПез-]е1;1ге8 књижевност)
она грана литературе која не служи ни
религиозним, ни научним, ни практичним
цил>евима, дакле песништво у стиху и
прози, забавна књижевност сваке врсте,
фељтон, естетска и књижевва критика.
Белзебуб (хебр. Ваа1-3ећић) мит. божанство
старих Филистинаца; код Јевреја и у Но-
вом завету: архиђаво, ђаволски поглавица.
бели (арап. ћа1а, тур. ћеШ) познато, јасно,
извесно, без сумње.
белнкозав (лат. ђеШсозш) ратобораи, рат-
нички.
бел канто (итал. ђе1 сап!о) муз. лепо певање;
правац у музици који тежи за што савре-
бенгало
менијом репродукцијом тона и за виртуоз-
ношћу у извођењу.
белмонтин хем. чист парафин који се добија
од петролеума; употребл>ава се нарочито
за прављење свећа.
белогардејац (рус. белогвардеец) „бели гар-
дист", незванкчан и подругллво-презрив
назив за војника Дењикинове, Врангелове
и др. војске која се, за време грађанског
рата у Русији, борила против бољшевика;
фиг. војно лице које се сматра као против-
иик садашњег режима у СССР.
беломантија (грч. ђе!ок стрела, тап1е1а) га-
тање (или: прорицање) из стрела (на
Истоку).
Белова (лат. Ве11опа) мит. богања рата код
Римљана, жена Марсова.
белт (сканд. ВеН) теснац, мореуз.
белћим (тур. ћеШ) можда, ваљда, вероватно.
белуга (рус. белуга) зоод. риба јесетра-мо-
руна; као камен тврда маса која се у
величини кокошијег јајета понекад налази
у бубрезима великих јесетриморуна; белу-
га кавијар најфинија врста кавијара.
белум ивтераецинум (лат. ђе11ит Јп1етес1-
п и т ) рат до истраге.
белум омнијум коатра омиес (лат. 1зе11ит
о т т ш п соп^га отпез) рат свију против
свих, општи рат; фил. првобитно природно
стање човечанства, пре образовања друш-
тва (Хобсова претпоставка).
белчите (шп. ће1сћа*е) врста шпанске вуне,
назване по граду Белчите.
бема (грч. в е т а узвишење) преграђено место
за свештенике у грчким православним
црквама, нарочито владичин сто.
бематин-свеће пл. свеће израђене од неке
мешавине парафина и стеарина.
Бембаша (тур. ћеп<1-ћа?1 главва брана) пред-
грађе Сарајева где река Мшвацка улази у
град (некад је на том месту постојала
велика браиа која је служила за довод
воде).
Бе-мол (итал. Ве-то11) муз. звучање са основ-
ним тоном ћ; супротно: Бе-дур.
бен (хебр. ћеп син) код семитских особних
имена ставља се пред име очево; нпр.
Соломон бен Давид=Соломон, Давидов
син.
бена (тур. ђбп) будала, луда, глупан.
беварес (инд. Вепагез) источноиндијска сре-
брна тканина, брокат, названа по граду
Бенаресу.
бенгал (енг. ћепј;а1) полусвилена тканина, мус-
лин са пругама у више боја.
бснгали (енг. Веп{»а1) ал. енглеске трупе у
Индији саставл>ене од урођеника.
Бенгалија (енг. Веп§а1) област у североисточ-
ном делу Индије.
бенгало (бенг. ћап^1а, енг. ђип^а1о\^) једно-
спратна кућа, на Далеком истоку, од лаког
материјала (бамбусове трске или дасака),
с кровом од сламе или црепа; служи за
туристе, ловце итд.
бенгалска ватра 109
бенгалска ватра позната ватрометна смеса
шалитре и сумпора, гори лагано црвеним,
жутим, зеленим или белим пламеном.
беигал страјп (енг. ђеп@а1 81пре) трг муслин
са пругама у више боја.
бенди (енг. ћапс1у) сп. игра на леду палицама
и тврдом лоптицом, претеча хокеја; игра
се у Скандинавији и СССР.
бенђелук (перс.-тур. ћеп§Шк, ћепсШк) 1.
опојна трава (напитак); 2. мађије, чини.
бене (лат. ћепе) добро, валлно, лепо.
бене валете! (лат. ћепе Уа1е1е) живели! буди-
те здраво!
беневентава (по итал. кнежевини ВепеуепЛо)
врста латинског средњовековног писма;
јавило се (у другој половини УШ в.) у
бенедиктинском самостану у Монте Каси-
ну, одакле се проширило најпре у кнеже-
вини Беневенто, а онда и по целој јужној
Италији; то писмо је из Италије прешло и
у Далмацију, где се у местимичној употре-
би задржало до XIV в.
беневол«; лектор (лат. ћепеуо1е 1ес1к>г) благо-
наклони читаоче!
беневолентан (лат. 1зепеуо1еп5) благонаклон,
наклоњен, одан.
беневолендија (лат. ћепеуо1епИа) благона-
клоност, наклоњеност, милостивост.
беневреке (алб. ђепеугек) уске сукнене чак-
шире; беневреци.
бенедиктинер (фр. ћеп6д1с1ш, нем. ВепесИкЦ-
пег) врста финог ликера (названа по томе
пгго су га најпре почели справљати калу-
ђери једног бенедиктинског манастира у
Француско)).
бенедиктинци пл. калуђерски ред св. Бене-
дикта (480—543), основан у VI веку у
Монте Касину.
бенедикција (лат. ћепесћсИо) у католичкој
цркви: благослов, благосил>ан>е.
бенедикција апостолмка (лат. БепесИсИо
ароз1о11са) апостолски благослов који па-
па, правећи знак крста, даје трипут годи-
шн»е целом католичком свету.
бенедицирати (лат. ћепесИсеге) благословити,
благосил>ати.
бенедиците (лат. ћепесИсНе) молитва пре
обреда у католичким манастирима; благо-
сиљање, благослов.
бенемерит (лат. ћепе тегНиз) врло заслужан
човек.
бенефактор (нлат. ђепе^ас^ог) добротвор, до-
брочинилац.
беиефакција (лат. ћепе1ас!к>) доброчинство,
добротворство, бенефиценција.
бенефис (фр. ћепеИсе) представа у корист
неког глумца.
бевефиц (лат. ћепе&сшт) добиг, зарада, ко-
рист; приход; првенство, повластица;
представа у корист неког глумца или как-
вог добротворног цил>а. корисница.
бенефиција (лат.) добит; повластица.
бенсфицијални (нлат. ћепе&иаИз) који при-
пада црквеним приходима или се тиче
црквених прихода.
бергонизација
бенефицијант (нлат. бепеШедапз) доброчини-
лац, добротвор.
бенефицијар (клат. ћепеКшагшв) онај који
прима приход од неког бенефица, напр. од
неке представе кориснице; прималац при-
хода цркве; уп. бенефицијат.
бенсфицијат (клет. ђепеГкла1и8) в. бенефи-
цијар; такође: ђак који прима стипендију,
благодејање, благодејанац.
бенефициј(ум) (лат. ћепеНшшп) в. бенефиц.
бензин (нлат. ћегое) хен. течна и лако за-
паљива смеша угл>оводоника, добија се из
нафте, раствара се у алкохолу, служи као
погонско гориво код експлозивних мотора
и у хем. индустрији.
бевзол хем течан, безбојан, ароматичан
угл>оводоник, С 6 Н в , лако испарљив и за-
паљив, добија се из катрана каменог угл>а.
бенигнитет (лат. ћетпцпНаб) доброта, добро-
душност, дарежљивост; мед безопасност,
пролазност болести.
бен-мари (фр. ђ а т - т а п е ) кув загревало во-
дом, посуда вруће воде у коју се стављају
судови са јелом да би се одржала топлота.
бентонит (по Ког! Веп1оп-, САД) врста гли-
не, садржи више од 50% монтморилонита;
употребљава се при вађењу нафте, изради
калупа за ливнице, челичане и др.
бентос (грч. ћепИов дубина) биол животиње и
биљке које живе иа морском дну.
беаџо (енг. ЈзапЈо) гитари сличан северноаме-
рички црначки муз. инструмент са 5—7
цревних жица; нарочиту улогу даиас има у
џез музици.
бење (фр. к>е1^пе1) хув, уштипак, приганица,
крофиа.
бењоар (фр. ћах^појге) 1. купалиште, купати-
ло, бања; поз. ложе у партеру грађене у
облику каде, тј. спреда узане, а позади
широке; 2. када за купање.
беотски (грч. Во1б16в) прил. из Беотије, тј.
глупо, неспретно, тромо.
Беоћани (грч. Во161о8) становници старогрч-
ке покрајине Беотије које су стари сматра-
ли тромим и глупим људима; отуда: не-
спретњаковићи, глупаци.
берат (арап. к>ага1) царско писмо или повеља
којом се неком дају нарочите повластице;
царско писмо којим се неко поставља на
неки положај; писмо којим се давала ег-
зекватура европским дипломатским пред-
ставницима у Турекој.
бераха (хебр. ђегасћа) јеврејска молитва
захвалница.
берберина (нлат. ћегвепз) жута боја која се
добија из корена бил>ке жутике.
берберис (нлат. ћегћепв уи1вап8) бот. жутика.
бергами (итал. ћег^ато) пл зидни теписи
израђени у талијанској покрајини Берга-
мо.
бергамота (итал. ђег^атоИо) царска крушка,
врста племенитих крушака које су из Тур-
ске пренесене у Италију.
бергонизапија мед. в. електрогимнастика.
берданка 110
бердавка (енг. Вегс1ап) пушка острагуша,
названа по проналазачу Американцу Бер-
дану ( + 1893), раније употребљавана у ру-
ској и српској пешадији.
бере (фр. ћеге1) плитка и округла француска
капа; беретка.
берекин (итал. ћ т с ћ т о ) распуштен дечак,
деран, мангуп-
берета (итал. ћеггеМа) в. бере.
бержера (фр. ђег^еге) пастирка; широка,
постављена наслоњача; украс за главу;
фиг. љубазница, драгана.
бержерак (фр. Вег^егас) врста финог фран-
цуског вина, названа по истоименом де-
партману на Дордоњи.
бержерија (фр. ђег^епе) тор за овце; овчар-
ство; пастирска песма и игра.
берза (фр. ђоигве, итал. ћогза, нлат. ћигза
кожа, крзно; тулум за вино) место где се
редовно састаје пословни и трговачки свет
ради закључивања послова, нарочито са
меницама и хартијама од вредности (ефек-
тна берза), затим са робом: житом, угљем
и сл. (продуктна берза); новчана пијаца,
новчаник; берзијанци људи који се баве
берзанским пословима, који тргују на бер-
зи; берза рада има за задатак да утиче на
тржиште радне снаге тиме што усредсре-
ђује понуду и тражњу и, на тај начин, ути-
че на сузбијање беспослице; уп. бурза.
берзански узанси трг. месни обичаји ко]е је
утврдила управа једне берзе, а који важе
за послове обављене на тој берзи.
берзеркери (норд. ћег-зегкг) шгт „они који се
појављују у кожи медведа", полумитске
личности у Норвешкој и на Исланду, људи
који, када побесне, добију снагу за два-
наест људи: страховити јунак и његових
дванаест синова који су ишли у бој без
оклопа, само у медвеђој кожи, и одликова-
ли се у борби дивљим бесом; фит бесни,
плаховити људи и ратници.
берзијанци (фр. ћоигве, нем. Вегзгапег) пл. в.
под берза.
берибери (инд. ћеп) мед. веома раширена
крвна болест у Сев. Африци, Аустралији и
ист. Индији, која се јавља као последица
храњења само куваним пиринчем, који
нема у себи витамина „бе"; главни јој је
знак: потпуно расуло у функционисању
' живчаног система који се јавља у кочењу
доњих делова тела и слабл>ен>у срца; =
бели скорбут, беавитаминоза.
берил (грч. ћегуИоз) мин. хексагонални мине-
рал, непровидан, мутнозелене боје; племе-
нити берил је или дивне затворенозелене
боје (смарагд), или зеленкастоплаве (аква-
марин).
берилиј(ум) (грч. ћегуИоз, нлат. ђегуШшп)
хек елемент, атомска маса 9,02, редни број
4, знак Ве; бео метал који улази у састав
берила.
берилистика (грч. ћегуИов) гатање, прори-
цање будућности из чаробног огледала
(направљеног из берила).
бертијонажа
берит-мила (хебр. ћегН савез, завет, тПа од
глагола та1 обрезати покожицу пениса)
црквено-верски обред код Јевреја; уво-
ђење у завет праоца Аврама, завет обре-
зања, обрезање.
берићет (арап. ђагака, тур. ћегеке!) 1. летина,
плод, род; 2. срећа, напредак.
беркан (итал. ћеггасапо) густа и тешка тка-
нина од вуне, кострети или камил>е длаке
за превлачење намештаја.
беркелијум в. берклијум.
берклијум хем. трансурански елемент, прои-
зведен вештачки у лабораторији Кали-
форнијског универзитета у Берклију (Вег-
Меу), отуда и назив; редни бр. 97, хем.
знак Вк.
берковец (рус. ббрковец) мор. руска морнар-
ска мера од 10 пуда = 400 руских фунта =
163,805 к^.
беркшир (енг. ћегкзМге) по енг. граду Берк-
ширу названа раса црних свиња, произве-
дених укрштањем сијамске, китајске и
наполитанске расе.
берленго (фр. ћегИпво*) полу-берлина, лаке
каруце са два седишта, без предњег седи-
шта; уп. бреленто.
берлина (фр. ћегИпе) врста лаких кола са
четири седишта и са заваљеним арњевима,
берлинска кола.
берлингоца (итал. ђегИп^аге, ђегИп^огга)
италијански народни плес.
берма (лат. Ш-таге) кризма, црквени чин
којим се крштење потврђује миропома-
зањем; уп. бирма.
бермет (нем. \Уегти1) ароматично десертно
вино с пеленом, пелинковац; уп. вермут.
берна (фр. вегпе) кор застава којом се мор-
нари позивају да се врате с копна на лађу;
затегнуто ћебе којим се неко баца увис
(стара француска игра).
бернардинац (нем. ВегпћагсИпег) раса паса
између доге и овчарског пса, дуге длаке,
црвене и беле; употребљују их као путово-
ђе кроз снежне мећаве на Св. Бернхарду
(Швајцарска) и за спасавање путника на-
страдалих у снежним вејавицама.
бераардинци пл. бела браћа, калуђери като-
личког калуђерског реда, основаног 1098.
у Француској.
бервескан (итал. ђегпезсо) в. бернијескан.
бернијескан (итал. Вегт, ђетевсо) ћудљив,
настран (по начину писања итал. песника
Бернија, који је прерадио Бојардов еп
„Заљубл>ени Роландо").
берсаљери (итал. ђегзавИеп) пл. стрелци (вр-
ста пешадије у итал. војсци, основана 1836.
год.).
берсеза (фр. ћегсеике) муз. успаванка.
берт-бродови (хол. ћеш~1) пл. холандски
поштанско-трговачки бродови који врше
редован саобраћај на одређеним линијама
и имају повластицу за превожење путника
и робе.
бертијонажа (фр. ћегЦПопа^е) у криминали-
стици: утвр^ивање истоветности (иденти-
беса 111
фикација) неке личности путем антропо-
метријске методе (назив по фр. антрополо-
гу Алфонсу Бертијоцу, 1853—1914).
беса (фр. кшззе) 1. трг. падање цена и курсева
државних папира, акција и других хартија
од вредности, као и робе која се котира ва
берзи.
беса (алб.) 2. код Албанаца: тврда вера,
тврда реч; некоме дати бесу дати некоме
тврду реч да му се неће никакво зло
догодити од онога који је дао бесу.
бесар (фр. ћакзег) трг. в. бесје.
бес-бол (енг. Баве-ћаП) сп северноамеричка
народна игра лоптом, игра се на играли-
шту у облику ромбоида чије су стране дуге
27 т , и са два тима са по девет играча.
бесеже (по фр. скраћ.: ВСС од ђасИ
Са1теие-Сиепп) вакцина против туберку-
лозе.
Бесемеров апарат апарат за произвођење
челика и бакра.
Бесемерова метода поступак при прочишћа-
вању сировог гвожђа помоћу топлог вазду-
ха; в. Бесемеров челик.
Бесемеров челик челик који се добија окси-
дацијом сировог гвожђа, назван по швед-
ском хемичару Хенри Бесемеру (Нешу
Веззетег, 1813—1898).
бесје (фр. ћа1551ег) трг. играч на берзи који
шпекулише падањем вредности берзан-
ских артикала; бесар.
бескомпромисаи (лат. сотргопмзбшп) који не
прави компромисе, непопустљив, непоми-
рљив.
бестија (лат. БенИа) звер, животиња; грубо,
дивље; нечовек, звер-човек.
бестијалан (лат. ћезИаИз) зверски, животињ-
ски; груб, дивлл, суров, нечовечан.
бестијалност (лат. вевИа) животињство, звер-
ство, зверска природа, скотство, скотско
понашање, нечовечност; скотолоштво.
бестијариј(ум) (нлат. ћезИапит) књига са
сликама животиња, књига са причама из
животињског света.
бестијаријус (лат. ћезИапив) борац са зверо-
вима у арени (код старих Римљана).
бестселер (енг. ђез1 најбољи, зе11 продавати,
трговати) дело које у одређеној врсти по-
стигае највећи број продатих примерака.
бета (грч. ће1а) име другог слова грчког
алфабета (Р = наше „б"); бета-зраци физ.
врста радиоактивних зрака, потичу из
атомског језгра радиоактивних елемената
у тзв. процесу бета-распада, а саставље-
ни су од бета-честица, електрон или пози-
трон који излеће из атомског језгра за-
једно с неутроном или антинеутроном; уп.
алфа-зраци, гама-зраци.
бетон (лат. ћШлпеп, фр. 1зе1оп) смеса од
шљунка и цемента која има својство, по-
што се овлажи, да се стврдне као камен (у
новијој грађевинској техници игра једну од
најважнијих услуга); армирани бетонкада
се у бетонску смесу дода још и гвожђе,
ради појачања; преднапрегнути бетон ар-
библиогнозија
мирани бетон претходно напрег^гг на при-
тисак затезањем челичне арматуре (носи-
вост му је већа од армираног).
бећар (перс. М-каг без посла, тур. ђекаг) 1.
неожењен човек, нежења, момак; 2. лола,
бекрија; мангуп; 3. најамни радник, надни-
чар; 4. ист. најамни војник.
дехаизаи напредни правац у бабизму, који
има присталица и у Европи и Америци.
бехар (тур. ћећаг пролеће, лист и цвет воћке)
цвет, нарочито цвет на воћкама.
бехика (грч. ћех, ћехбв кашаљ) пл. мед. сред-
ства, лекови против кашља.
бецирк (лат. сп-киз, нем. Вегигк) срез, кварт,
одељак.
беша (тур. ђеза) мана, недостатак, грешка.
бешика (тур. ђезгк) детиња колевка; мехур.
бешлија (тур. ћезћ) 1. стражар; 2. припадник
плаћене коњице.
бештек (нем. Вез1еск) прибор за јело: нож,
виљушка, кашика, тањири и убрус.
би- (лат. к>15) предметак у сложеницама који
казује да се значење другог дела сложени-
це двапут јавља, нпр. биаидрија, билупа
итд.
биангуларан (лат. ап^и1аг1з угловни, кутни)
двоугли.
биандрија (лат. 1л-, к>15, грч. апег, ап<1г6з
муж) законом забрањени брак једне жене
са два мужа у исто време.
биануелан (лат. \>1-, аппиз година, фр.
МаппиеЦ који излази двапут годишње,
нпр. часопис.
биарда машина за ткање, разбој (назив по
проналазачу).
биартикуларав (лат. М-, агИси1иб зглоб) који
има два зглоба, двозглобан.
биархија (лат. Мз, грч. агће влада) двовла-
шће, истовремено владање двојице влада-
ра у једној земљи; уп. диархија.
бибацитет (нлат. ђЉасНаз) жеља (или:
страст) за пићем, склоност пићу.
бибере (лат. ћШеге) пити; бибере греко море
(лат. ћШеге ^гаесо тоге) пити по грчком
обичају (тј. када се у чије здравље пије
онолико чаша колико његово име садржи
слова или колико му се још жели година
живота); бибере ад нумерум(лвт. ђЉеге ас1
пшпегшп) испити уз здравицу одређен број
чаша.
биберон (фр. ђЉегоп) пијанац, винџија; си-
саљка, боца са цуцлом.
биби (фр. Шл) женски шешир са малим
штитом; мушки шешир са узаним ободом.
Библија (грч. ШзИоп књижица, књига, ћШИа
књижице, књиге) Свето писмо, књиге које
сачињавају Стари (на хебрејском) и Нови
завет (на грчком); библијска археологија
наука која испитује начин уређења и жи-
вота, обичаје, уметност и сл. оних народа
који се у Библији помињу.
библио- од грч. 16 ћЉИоп у значењу књижи-
ца, књига.
библиогнозија (грч. ћЉНоп, §пб515 познава-
ње) познавање књига, разумевање у књиге.
биготност 113
биготност (фр.) в. биготизам.
биде (фр. М<1е1, итал. ћи!еПо) суд за интимно
испирање жеиа; када у којој се купа се-
дећи; коњче, мали кон>.
биденс (лат. М-депз) двозубац, двозубе виле,
двозубе рогуље.
бидуум (лат. ћкћшт) време од два дана; рок
од два дана; интра бидуум (лат. т ! г а
ђМиит) у року од два дана.
бижу (фр. ћцои) накит, украс, драгоценост,
драгуљ, драги камек.
бижутерија (фр. ћцои^епе) трговина драго-
ценостима, златарска радња, јувелирска
радња; накит, драгоцености, драгуљи; ју-
велирска роба.
бижугје (фр. МјогШег) трговац драгоцено-
стима, златар, јувелир.
бизам (нлат. 1л8атшп, хебр. ћевет) густ сок
јака и пријатна мириса који се налази код
неких животиња, нарочито у мошкавца, у
једној кеси у близини чмара (употребљава
се као мирис. и као лек за јачање живаца);
д71 мошус.
бизантијски (грч. ВугапИкоп) који се тиче
грчког или источноримског царства; фиг
који кади, који се улагује старијима од
себе, улагивачки, удворички, пузавачки;
византијски.
бизашинизам (грч. Вугап1шп) 1. бизантијска
уметност; 2. систем владавине сличан оно-
ме у Источноримском Царству, где је нео-
граничени владар био у исто време глава
државе и цркве, и допуштао својим двора-
нима и љубимцима да врше утицај иа
најважније државне послове; 3. фиг. покор-
но служење и удварање владарима и њи-
ховим прохтевима, пужење пред вишима а
надменост према нижим од себе; визаити-
низам.
бизантинци (грч.) 1. ал. грчки писци који су
писали од времена Константина Великог
(325) па до пада Цариграда (1453), тј. до
пропасти Бизантијског Царегва, и радили
на историји, аналистици, географији, ар-
хеологији, филозофији, теологији, ретори-
ци и поезији; 2. златници грчких царева;
византинци.
бизантолог (грч. ВугапИоп, 16^ок) научник
који се бави проучавањем духовне и мате-
ријалне културе у старој Бизантији; ви-
зантолог.
бизантологија (грч. ВугапИоп, 1о§1а) наука
која се бави проучавањем целокугшог жи-
вота (духовне и материјалне културе) у
старој Бизантији; византологнја.
бизар (фр. ћ12агге) чудах, особењак, настран
човек.
бизарав (фр.) ћудллв, настран, особен; чуд-
новат, чудесан, необичан.
бизарерија (фр. Шгаггепе) чудност, необич-
ност, особеност; уп. бизарност.
бизарност (фр.) в. бизарерија.
бизмут (лат. ћ18ти1;шп) хем. елемент, атомска
маса 208,980, редни број 83, знак В1 (упо-
требљава се и као антисептично сред-
Н Лексикон
биковкаван
ство, при лечењу од сифилиса и др.);
визмут.
бизнис (енг. ћизтезк) посао, трговачки посао.
бизон (грч. Мвоп) жол, дивл>и биво, зубер (у
Еврогш); буфало, амерички дивлл биво.
бизоналан (лат. \л-, грч. гопе појас, област)
који је подељен на две зоне, који се састоји
од две зоне.
бизоњо (итал. МБОЈ*ПО, фр. ћезот) нужда,
потреба; ал бизоњо (итал. а1 Мко^по) трг. у
случају потребе (на меницама).
бије (фр. ћШе1) грг в. билет; бије а ордр
(ћШе( а огс!ге) властита меница, меница
која се исплаћује само издаваог^; бије о
портер (к>Ше1 аи рог!еиг) признаница или
меница која се исплаћује доносиоцу; бије
д' банк (БШе1 де ћап^ие) банкнота, новча-
ница.
бијеналан (лат. клепшб) двогодишши.
бијенале (лат. ћ1еппа1е) културна манифе-
стација која се одржава сваке друге го-
дине.
бијеналије (лат.) пл бот двогодишње биљке.
бијениј(ум) (лат. ћ1епшшп) време од две го-
дине.
бијои (фр. Ш1оп) легура од сребра и бакра,
али са знатно више бакра, од које је раније
прављен ситан новац; бакарни новац са
нешто сребра; сребрни новац без прописне
количине сребра.
бијонажа (фр. ћШоппа^е) недопуштена трго-
вкна новцем мале вредности; кривотво-
рење новца; протурање лажног новца.
бијонер (фр. ћШоппеиг) протуривач непро-
писног или лажног новца.
бијонирати (фр. ћШоппег) протурати непро-
писан или лажан новад.
бикамеризам (лат, кп-, сатега) дводомни си-
стем у уређењу државе.
бикарбонат (нлат. 1лса1 ћопак) хем карбокат
са два еквивалента угљене киселине према
једном базном, нпр. бикарбонат соде.
биквадрат (лат. ћ1-циаЉ-а1и$) мат. четврти
степен (четврта потенција) једне величине;
биквадратне једначине једначине четвртог
степена; биквадратии корен четврти корен
неке величине.
бикефалан (лат. 1н5, грч. керћа1е глава) дво-
глав; уп. бицефалан.
бикини (по острву Бихини у Тихом океану,
на коме су 1946. вршени опити атомском
бомбом) врста дводелног женског купаћег
костима чија је величина сведена на нај-
мању меру.
биколоран (лат. 1мсо1ог) бот. двобојан, у две
боје.
биконвексан (нлат. М-сопуехив) опт. двогубо
испупчен, испупчен с обе стране, нпр.
биконвексно сочиво.
бикоњугиран (лат. 1»-сопјива1ив) двоструко
спарен, двогубо спрегнут.
биконкаваа (нлат. 1л-сопеауи5) о;гг. двогубо
издубљен, с обе стране издубљен, нпр.
биконкавно сочиво.
бикорнан 114
бикорнан (лат. М-согтз) зоал. дворог, са два
рога.
биксин (нлат. Мха) хеи. в. орлеан.
бил (енг. 1>Ш, фр. 1>Ше, нлат. ћШа, лат. 1>и11а)
предлог, законски предлог (у Енглеској),
који се, тек пошто буде трипут прочитан и
примљен у оба дома, подноси краљу; тако-
ђе: писамце, цедуља, признаница, меница.
билабијал (лат. к»-, 1акпшп усна) грам. сугла-
сник који се изговара с обе усне, двоуснени
сугласник (б, п, м).
билабијалан (лат. ћИаМаИз) грам. који се из-
говара уз учешће обеју усана, двоуснени !
(сугласник).
биланс (фр. Ш1ап, итал. ћПапсш, лат. М-1апх
са два таса) трг. поређење прихода и расхо-
да на крају једног рачуна, завршни рачун
о приходима и губицима који се изводи с
времена на време, обично крајем сваког
месеца и сваке године; фит. крајњи исход
нечега; уп. салдирање, салдо.
билансирати (лат. ђИапх) трг. извести заврш-
ни рачун, извршити сравњење прихода и
расхода у трг. књигама; закључити неки
посао, извести закључак о свршеном по-
слу.
биланца (нем. ВПапг) в. биланс.
билардирати (фр. М11агс1ег) на билијару: јед-
ним ударцем гакомлопту двапут додирну-
ти; једним ударцем ударити две лопте; о
коњу: избацивати предње ноге напоље.
билатералав (лат. 1л5, 1а1из страна, нлат.
ћЦа^егаИз) двостран, обостран, управљен
на супротне стране; билатералии коитракт
уговор који обавезује обе уговарачке
стране.
билбоке (фр. ћШхх^ие!) игра у којој се лопта
хвата на штап; фигурица од зовине сржи
са оловом на дну, тако да увек стоји
усправно; тип. ситни штампарски послови
(карте, посетнице и сл.); дрвени прутић
којим се меће злато при позлаКивању.
билет (фр. 1>Ше1) писамце, цедул>а; трг. приз-
наница; улазница; железничка (или:
трамвајска) карта; етикета.
билета (фр.) в. билет.
билетар (фр. ћШеИег) поз. продавац улазница
за представе; издавалац карата (желез-
ничких итд.); уп. билетер.
билетарница (фр. Ш1е1) благајна, место где
се издају карте, улазнице.
билетер (фр. ШИеИег) в. билетар.
билетирати (фр. Ш1е1ег) стављати на робу
цедуллце са ценом; издавати улазнице,
железничке карте и др.
билетура (фр. ђШе1) издавање улазница, же-
лезничких карата; продавница улазница,
железничких карата итд.
биливердин (лат. ђШв жуч, фр. \ет\. зелен)
хем. жучно зеленило, зелена бојена матери-
ја жучи.
билиерав (лат. ђШв, фр. ђШа!ге) који се тиче
жучи, жучни.
билијар (фр. ћШагс!) водоравна табла на
четири кратке ноге, превучена зеленом
биметализам
чојом, четвртаста и зарубл>ена, на којој
две особе или више њих играју лоптама од
слонове кости које ударају таковима
(кеовима); игра на билијару.
билијарда (фр. МШагде) хиљаду билиона.
билијарити (фр. ђШагс!) играти на билијару.
билин (лат. ђШб) хем. главни састојак жучи.
билиигвизам (лат. ђШп^шз двојезичан) в.
билингвитет.
билингвитет (лат. Мз, Цп^иа језик) двојезич-
ност; употреба двају језика у говору; фиг.
притворност, препреденост, дволичност.
билингвмчан (лат. Штдшз) двојезичан; који
говори два језика; фиг. притворан, дволи-
чан, препреден.
билиозан (лат. ћШонив, ћШз) жучан, пун
жучи; жутозелен; фиг. жустар, прек, на-
прасит, раздражљив, мрзовољан.
билион (фр. ђШшп) милион милиона
(1.000.000.000.000).
билирубин (лат. ћШз, нлат. гићтиз) хем. жуч-
но црвенило, црвена бојена материја жучи.
билис (лат. ћШз) мед. жуч, фиг. гиев, јед,
љутина.
билифулвив (лат. ђШб, \11УШ, мркожут) хем.
жучно жутило, црвеножута бојена матери-
ја жучи.
билокација (лат. 1н-, 1осиз) истовремена
присутност на два места.
билтев (фр. ћиПеИп, итал. ђиИеШпо) дневно
саопштење; кратак, званичан дневни изве-
штај (нпр. о стању здравља, о стању на
фронту, о седници министарског савета, о
актуелним политичким преговорима и
сл.); изборни листић; листак, цедул>а; по-
тврда, признаница.
билупа (лат. Мб, фр. 1оире) от. лупа са два
сочива.
билџ (енг. ћИ^е) мор. равно дно у средини
лађе, доњи део лађе.
биљур (ар. ђа11иг кристал, лат. ћегуИш, грч.
ћегуИоз берил) горски кристал; кристално
стакло.
биман (лат. ћгз, шапш, нлат. ђипапш) дво-
РУ
бимбаша (тур. ђтђа§1) командант по европ-
ском узору уређених трупа у Турској, за-
поведник табора који је обично имао
хил>аду војника; мајор.
бимембричан (лат. ШтеггЉпв) који има два
уда; са два члана, двочлан.
бимензан (лат. ђипепшпб) двомесечни.
бимензис (лат.) време од два месеца, двоме-
сечје; уп. биместер.
биместер (лат. ћипев1хе, зс. 1етриз) в. бимен-
зис.
бимесгран (лат. ћипевМв) двомесечни.
биметализам (лат. 1п8, двапут, те1а11шп)
двојни новчани систем једне земље, по
којем злато и сребро имају сталну и одре-
ђену вредност у међусобном односу, и обоје
служе као подлога папирном нов1^; непот-
пуниппи. хроми биметализамонај код кога
и златни и сребрни новац важи као купов-
но и платежно средство с тим што злато
бив 115 биологист(а)

важи као основа и што се може неограни- јединке кратко и брзо, закоиима наслеђа и
чено ковати, док је ковање сребрног новца прилагођавања условл>ено, понављање
законом ограничено; супротно: мономета- филогенезе или развоја свих предака, који
лизам. чине предачки лавац дотичне јединке"
бин в. ибн. (Хекл).
бина (нем. Вићпе) позорница; позориште. биогенија (грч.) историја развитка живота.
бинаран (лат. ћ ш по два, ђ т а п ш који са- биогеографија (грч. МОБ, (>е земља, (*гарћГа),
држи два, од два) двојни, од два дела, који наука о географској распрострањености
се састоји од две јединице, двојединични; живих бића; дели се у фитогеографију
уп. бинеран. (географију бил>а), зоогеографију (геогра-
бинда (нем. Вш<1е) веза, врпца, повој, завој; фију животиња) и антропогеографију
петља; оковратник; појас. (географију човека).
бивен-регулатор (нем. Вићпе, нлат. ге§и!а!ог) биограф (грч. ћшз, ^гарћб пишем) онај који
поз. апарат за удешавање светлости на описује живот, животописац, писац био-
позорници и у позоришту. графије; опт. фотографски приказивач
биверан (лат. 1зш1, фр. ђшаиге) в. бинаран. ствари и особа у кретању (кинематограф).
бивокл (фр. ћтос1е) цвикер, наочари; доглед биографија (грч. ћш§гарћ!а) описивање (или:
за оба ока; мед. завој за оба ока. оиис) живота, животопис.
бинокуларан (лат. ћни, оси1ив око) са оба биографика (грч. ћ(о5, ^гарћб) вештина опи-
ока, који је удешен за оба ока у исто сивања живота, вештина писања биогра-
време. фија.
бином (лат. \А-, грч. потоз закои) мат. вели- биодинамика (грч. Мо5, сЈупат15 сила) наука
чина која се састоји из два дела, нпр. а+ &, о животним силама и животној делатно-
полином од два члана, двочлани израз. сти; пр. биодинамички.
бивомизам (лат., грч.) фил. схватање да посто- биоенертетика (грч. ђк>8, епег^еЈа) фил. енер-
је две врсте законских односа: каузални гетика свега живога, свих животних про-
(узрочни) односи, на којима се оснивају цеса, збивања.
природне појаве, и њима одговарајући за- биозофија (грч. Мов, борШа) в. биософија.
кони на којима се оснивају душевне биоинжињеринг (грч. Шоз, енг. еп0Јпеег1п@)
(психичке) појаве. в. генетички инжињеринг.
биномски (лат., грч). мат. са два члана, дво- биокибернетика (грч. ћ{о8, 1ићегпаб упра-
члани; који се тиче бинома. вљам, крманим) део кибернетике који
бивуб (лат. ћтићш) човек који се двапут проучава токове информација и системе
жени. регулахџЈЈе у живим организмима.
бињекташ (тур. 1>тек 1а§1) велики камен код биоклмматика (грч. Мов, 16 к]1та нагиб;
степеница који служи коњаиику да се предео у погледу географског положаја)
лакше попне или сиђе са коња. наука која проучава угицаје атмосфер-
бињиш (тур. 1мш§) грађански велики огртач ских промена, разних зракова на човечји
од црвене чохе без украса, носила га је организам и уопште на све што живи.
поглавито турска коњица, а и Срби. биоклиматологија (грч. Мов, кИта, 1ов1а) нау-
био- (грч. Мов) предметак у сложеницама са ка која проучава угацај климе на жива
значењем: живот, животни. бића, као и утицај живих бића, посебно
биоаритметика (грч. Мов живот, агЦћгпеИке) биоценоза и вегетације, на климу.
наука која се бави срачунавањем просеч-
ног трајања човечјег живота. биолити (грч. ћшв, Шћох камен) кол. камење
биобиблиографија (грч. ћшн, ћЉИоп књига, које је углавном постало од окамењених
§гарМа) списак дела и књига које се одно- остатака животиња и биљака.
се на живот и рад неког човека (песника, биолог (грч. 1ло16ј»о8) научник који се бави
филозофа, владаоца и др.). проучавањем порекла и услова живота.
биобласти (грч. Моб, ћ1аз1е клица) пл. биол. биологизам (грч. Мов, 16^08) фил. правац у
животне јединице мање од ћелија живих теорији сазнања који сматра сазнавање
бића, последња седишта свих животних као акт одржања и унапређења живота,
појава (ћелија је, по учењу Алтмана, коло- као средство у борби за опстанак; она
нија биобласта); уп. биофори. филозофија која на појму „живота" хоће
биоген (грч. ћ{о8, {»епов порекло) биал. овако је да изгради целокупни поглед на живот и
назвао професор Макс Ферворн (1903) свет; правац социологије који поступа по
веома комшшковаиа беланчевииаста тела биолошким аналогијама.
која су прави и главни носиоци живота: биологија (грч. \Ао\о&а) наука о животу,
живот се састоји у непрестаном распадању нарочито наука која се бави проучавањем
и обнављању тих биогена. органских природних тела и појава које су
биогенеза, (грч. Моз, ј*епе81В постанак, поре- за њих везане (зоологија и ботаника);
кло, рађање) развитак живота. електробиологија наука о електричним
биогенетичаа (грч. Мов, дбпоб) који се тиче условима живота биљака и животиња.
развитка живота; биогенетични закон за- биологист(а) (грч. Моз, 1бво8) фил. присталица
кон по коме је „онтогенеза или развој биологизма.
биолуминесценција 116
биолуминесценција (грч. кпоз, нлат. 1шпте8- биопсихизам (грч. к>к>8, рзусће душа) фил
сеп11а хладно светљење) биол појава хлад-
ног и видљивог зрачења светлости код тзв.
светлећих организама из биљног (неке бвопсихологија (грч. Мо5, рзусће, 1о@Са) фил
бактерије и неке гллвице) и животињског
(неке рибе и неки инсекти, нпр. свитци) биоризатор (грч.) в. биоризација.
света; ова појава бива услед оксидације
луциферина помоћу кисеоника из ваадуха.
биомагаетизам (грч. к>1оз, та^пез) магнетска
сила која се налази у органским бићима;
пр биомагнетски.
биомантија (грч. ђшк, т а п М а прорицање) 1.
судсколекарско утврђивање, према изве-
сним знацима на телу, да ли се новорођен-
че родило живо или мртво; 2. шарлатан-
ско предсказивање трајања живота на
основу куцања била, црта на длану и
других неких симптома.
биоматематика (грч. Моз, т а Ш е т а ) матема-
тичка дисцшглина прилагођена потребама
биолошких наука.
биометрија (грч. каоз, гаеМа) грана биологије
којој је циљ да математички израчуна и
одреди разне животне појаве, нарочито
појаве наслеђа; у ширем смислу: проуча-
вање и мерење животних способности чо-
века, тј. његових физичких и психичких
особина
биомеханика (грч. ћ{о8, т е с ћ а т к е ) наука о
механичким процесима на живим бићима
и у њима.
бионегативан (грч. ђ т з , лат. пе{*аге одрица-
ти) КОЈИ је неправилан и неповољан по
живот и животне функције или по потом-
ство (наказе, поремећаји у развитку, непо-
вољне варијације духовних способности и
све што је изразито болесно или болеш-
љиво).
бионика (скраћ. од биологија — електроника
— техника) нова научна дисцишшна, на-
стала у XX веку, која се бави проучавањем
грађе и функције биолошких система и
њихових саставних елемената ради приме-
не добивених знања у техници, односно
ради усавршавања постојећих и стварања
нових техничких средстава и система —
нових машина, прибора, апарата, грађе-
винских објеката чије основне особине
треба да буду што приближније основним
особинама живих система.
биономија (грч. МОБ, потоб закон) наука о биотехнологија (грч. Моз, 16сћпе, 1о^1а) проу-
законима који владају животом.
бионти (грч. Мо8, 16 оп, 1и оп1оз постојеће
биће) пл биол овако је назвао 1866. нем.
природњак Ернст Хекл физиолошке је-
динке које су већином састављене од мор-
фолошких јединки и које представљају
јединствено живо биће,
биоонтологија (грч. ћшк, оп, оп1о8, 1о|*1а)
наука о живим бићима.
биопсија (грч. 1>шз, огаб видим) мед начин
клиничког испитивања узимањем, опера-
тивним путем, делића неког органа са
живог човека кад се сумња на какав тумор
(рак, сарком).
биотит
претооставка да све животне појаве имају
своје психичке процесе; уп панпсихизам.
в психобнологиЈа.
биоризација (грч. Мок) 1912. год. пронађени
метод стерилизовања млека тако да за-
држи и поеле карактер сировог млека:
веома брзо загревање млека до 75° и нагло
расхлађивање помоћу нарочитог апарата,
биоризатора.
биосинтеза (грч. Моз, 8уп1ће81'в састааљање)
стварање органских хемијских Једињења у
ћелијама живих организама; основни
облик је фотосинтеза.
биоскоп (грч. Мов, зкорет гледати) апарат
који показује живе слике, тј. слике ствари
и бића које се крећу као да су живе;
дворана у КОЈОЈ се приказују такве слике
(филмови).
биоскопија (грч.) испитивање да ли једно
тело има способности за живот; испити-
вање да ли је у неком телу било живота;
електрична биоскопија утврђивање смрти
помоћу електричне струје.
биософија (грч. Мов, ворМа) животна му-
дрост, учење о практичној мудрости у
животу; уп биозофија.
биосоциологија (грч. 1>{оз, лат. зоспих друг,
грч. 1ој#а) део социолотје који проучава
друштвени значај дужине човечјег живо-
та, размножавања итд., а човека, члана
друштвене заједнице, као анимално биће.
биостатика (грч. Мов, 81а0ке) наука о здрав-
ственом стању и просечном трајању живо-
та људи ко]и живе под извесним околно-
стима, нпр. становника неког града, неке
области, државе итд.
биосфера (грч. Моз, 8рћа1га лопта) целоку-
пан простор на нашој планети који је
насел>ен живим бићима, животни простор
(обухвата: атмосферу, литосферу и хи-
дросферу, јер живих бића има и у ваздуху,
и у земљи, и у води).
биотехвика (грч. Мов, ^есћшке) део технике
који се тигче живих бића и живота уопште:
наслеђа, прилагођавања. механике развит-
ка, практичне еугенике и медицине.
чавање и примена животне делатности
најмањих животињских и бил.них бића
(микроорганизама) на привредну делат-
ност, нпр. организама који изазиваЈу вре-
ње итд.
биотака (грч. ђЈоз) практично учење о живо-
ту.
биотип (грч. Шо5,1уров) чист тип, чиста раса,
животиње и биљке које потичу од једне
једине јединке и показују уједначене и
постоЈане одлике.
биотит мин хексагонални или магнезијин ли-
скун (назван по француском научнику
биотичан 117 бисексан

биотичав (грч. 1)108) који се тиче живота, биргермајстер (нем. Виг§ег-Ме181ег) градона-
животни. челник, председиик општине, председник
биотомија (грч. Мо8, 1етпб сечем) наука о месног одбора.
рашчлањивању, разуђивању живих хела; бирема (лат. ћигепш) чамац са два весла;
наука о стању у којем се тело налази у античка ратна лађа са два реда весала
разна доба живота. који су стајали један над другим.
биотоп (грч. ћ!о8, 16ро8 место) место жи- бирев (фр. Бипп, итал. ћигто) бакрорезачка
вљења једне животне заједнице (бноце- резаЈвка, вајалица, длето; бакрорезац; ба-
нозе). крорез.
биофеноменологија (грч. Моз, 1а рћатотепа биренирати (фр. ђигшег) резати резаљком,
појаве, 1ој?1'а) наука о животним појавама. вајати; правити грбове; фиг. сликовито
биофизика (грч. Моз, рћузјз) део бнологије причати.
који се бави стварним међусобним односи- бирета (фр. ћиге!1е) хеж. стаклена цев са
ма живих бића; део физиологије који се лествицом, скалом (употребл>ава се за ме-
служи физичким методама у испитивању рење малих количина течноста, нарочито
животних појава. у аналитичкој хемији).
биофон (грч. ћтк, рћопе глас) апарат за бирземан (тур. ћгг-гетап) старо време, дав-
приказивање фотографских слика које у нина.
исто време и говоре или певају. биро (фр. ђигеаи, итал. ћитаго) писаћи сто;
биофори (грч. ћШ8, рћогбз КОЈИ НОСИ) ал. биол. канцеларија; писарница; вадлештво;
носиоци живота, биобласти. одел»ен.е; канцеларијско особл>е.
биохемија (грч_ 1но8, сћете{а) део физиоло- бирократ(а) (фр. ћитеаисга!е) службеник ко-
гије, наука о хемијском саставу живих ји је у дужности строг, крут и надмен;
бића и о хемијским процесима у здравом и службеник који мисли да се све решава
болесном организму. само за канцеларијским столом.
бирократизам (фр. ћигеаи, грч. кга1ео јак
биоценоза (грч. ћЈоз, котбв заједнички) жи- сам) в. бирократија.
вотна заједница, скуп живих бића која бмрократија (фр., грч.) тесногруда влада чи-
живе у једном одређеном делу „животног новништва за зеленим столом, која
простора" (биотопа). исправност форме претпоставл>а стварној
биоценологија (грч. кнох, кошбз заједнички, целисходности у општењу са странкама;
1ојра наука) в. биоценотика. укоченост, цепидлачност и тесногрудост у
биоценотика (грч.) наука која се бави проу- званичној дужности; систем управл^ања у
чавањем биоценоза, део екологије. коме власт држи чиновништво ие водећи
биоцентрично посматрање (грч. ћтз, лат. рачуна о стварним интересима маса; биро-
сеп1гшп средиште) фил. једнострано посма- кратизам.
трање природе и њеног развитка, посма- бирократски који се тиче бирократије.
трање природе само са становишта човеч- бироманија (фр. ћигеаи, грч. тап!а) жел>а
јег живота и његових вредности. (ИЛИ: тежња, навика) да се сви управни
бипартиција (нлат. Мраг1Шо) дељеље на по- послови уреде у канцеларијском, тј. пре-
ла, половљење, раздвојење. тежно формалистичком духу.
бипед (лат. киз рев нога, Ш-рез) двоножна биротехника (фр. вигеаи, грч. 16сћпе умет-
животиња, двоножац. ност, вештина) скуп метода, правила, ко-
бипедалан (лат. ШредаШ) дуг или широк две јих се треба држати да би се канцелариј-
стопе, двостопни. ски послови најуспешније обавили.
бироутензилије (фр. ђигеаи, лат. и1еп8Ша) пл.
бипедаи (лат. ћг-рев. ЂнресЦа) који има две канцеларијске потребе, канцеларијски
ноге, двоног. прибор.
биплан (лат. к>ш, р1апит раван, равна биртија (нем.ОДг&ћаиз)в. бирцаус.
површика) ааиј. легелица (или: аероплан) бирцаус (нем. Шг&ћаиз) крчма, гостионица;
са двема равним или главним подржним биртија.
површинама, од којих је једна изнад друге. бис (лат. ћ15) двапут; муз. по други пут, још
биполаран (лат. 1)18, ро1из стожер) двополан,
једанпут, поново.
са два супротна пола. бисаге (фр. Бјззас) пл. двострука торба (у
бира (фр. кшга!) трг. врста полусвилене, полу- Лици); торба на седлу.
вунене тканине. бисегмент (лат. ћ1з, ае^шеп^шп одсечак) мат.
бириго вој. врста лаких пољских мостова, половина, као одсечак једне линије или
названа по проналазачу, аустријском површиие.
инжињеријском официру, Карлу Бкраго бисегментабилан (лат. ђ18, зе^теп1шп) мат.
(1792—1845). који се може поделити на двоје, половл>ив.
бирај (фр. ћигаИ) трг. глатка ИЛИ кеплована бисегментација (лат.) шг. дељење на полови-
полусвилена тканина са памуком, вуном не или на два (обично једнака) одсечка,
или кострети. половл>ен>е.
биратива (фр. ћигаШт) трг. врста пуплина од
фине свиле и вуне. бисексан (лат. ђ18, вехш, спол) в. бигенери-
биргер в. пургер. чан.
бисекстилан 118
бисекстилан (лат. ђдохШш) преступни, са
једним преступним даном; бисекстилна го-
дина преступна година (са 366 дана); уп.
бисекстус.
бисекстус (лат. ђ^ехШз) преступни дан тј.
онај дан који се сваке четврте године,
после 28. фебруара, домеће.
бисексуалан (лат. ђде, зехиз спол) који има
оба спола, двосполан, хермафродитски.
бисекција (лат. коз, зесИо) дељење на два
(обично једнака) дела, половљење.
бисеријалан (лат. ђј-, зепев ред, низ) који
има два реда, у два низа, дворедан, двони-
зан.
бисилабичан (лат. ћк, грч. вуИаће слог) грам.
двосложан, од два слога.
бисквит (фр. Мвсш!;, итал. (наеоМо, лат. ђ15
сос*из двапут печен, двапут куван) двопек,
пексимит; шећерни двопек; двапут печен
поргцглан без глазуре.
бискотев (фр. кизсоИп, итал. ђдесоШпо) мали,
округао колачић, округао двопек.
бискроиа (итал. ђксгота) муз. тридесет други
део једне ноте.
бискуп (грч. ерГбкорох надзорник, чувар) од
П века: председник презвитерског колегија
католичке цркве, доцније: старешина дије-
цезе (бискупије); по римокатоличком
учен>у бискуп је наследник апостола.
бискупија (грч. ер18кор(а) в. под бискуп.
бисолит (грч. ђуззоз памук, ИШоз камен) шш.
са азбестом сродан минерал свиласта сјаја.
биста (фр. ћи81е, итал. ђш1о, нем. Вгиз!;)
попрсје, нарочито кип који представлл
главу и горњи део груди.
бистоке (фр. кп8*<к}ие1) билијарски штап.
бистрирати (фр. 1>181хег) сликати (или: боји-
ти, обојити) чађавом акварелном бојом.
бистури (фр. 1м81»ип, итал. ћ181оп) хир. нож
са покретним сечивом које се може затво-
рити, обично дуг 7—8 с т .
бисус (грч. ђук5О8 памук) веома фина и
скупоцена памучна или ланена тканина
старих народа, нарочито Бгипћана.
бит (енг. ћН) 1. ситан северноамерички новац
од 5 пенса.
бит (енг. ћеа! ударац) 2. у енглеској музичкој
терминологији, метричка јединица такта;
у џез музици бит означава стално, рав-
номерно пулсирање увек једнако наглаше-
них метричких јединица. Бит је увек па-
ран, а изводе га удараљке.
бит (енг.) 3. у теорији информација, јединица
информације која одговара резултату
избора између две једнако вероватне ал-
тернативе.
битва (итал. ђШа) брод. стубић на приставиш-
ној обали или на прамцу брода који служи
за привезивање бродова.
битеизам (лат. Мз, грч. Ше6$ бог) веровање у
два бога, двобоштво.
Битлси (енг. Тће ВеаИез) и/уз. енглески
вокално-инструментални ансамбл (од че-
тири члана) из Ливерпула, који је својим
нарочитам извођењем поп-музике и сво-
бихевиоризам
јим спољашњим изгледом (дуга коса, осо-
бен начин одевања) задобио симпатије
омладине широм света. Чланови групе да-
нас наступају одвојено; фнг. (битлси) чу-
павци, младићи с дугом и неуредном ко-
сом.
бит-музика (енг. веа1 ударац) врста забавне
музике у којој је бит ритам један од битних
елемената афроамеричког фолклора и џез
музике.
битник (енг. ђеа1шк) 1. припадник америчке
књижевне групе Веа1 ^епетаИоп (А. Гин-
зберг, Џ. Керуак), која иступа против кон-
венцкја грађанског друштва; 2. лице скло-
но неуобичајеном понашању и одевању
које често заступа и настране погледе.
битометрија (грч. ћу1ћ6з дубина, т&гоп) ме-
рен>е дубине (помоћу виска или прорачу-
навањем).
битумен (лат. ђИшпеп земљана смола) име
извесних запаљивих твари које се јављају
у земљи, нарочито угљоводоничних мате-
рија смоласта мириса, нпр. петролеј, наф-
та, асфалт и сл.
битуминизација (лат.) претварање у земљану
смолу, у асфалт.
битуминирати (лат.) превући (или: покрити,
премазати) земљаном смолом, асфалти-
рати.
битуминозан (лат. Шшптозш) сличан зе-
мљаној смоли, који садржи у себи земљану
смолу.
бифе (фр. ђиИе!, итал. ђиНеШ)) тезга у
крчми, сто по железничким станицама, у
биоскопима или на забавама на којем стоје
разна јела и пића; орман за стоно посуђе,
орман са сребрнином; радњица са јелом и
пићем без столова, крчмица.
биферан (лат. ђЦег) бот двородан, који два-
пут годишње носи плод или цвета.
бифеџија (фр. ђиНе1) сопствевик бифеа.
бифиларав (лат. Мз, Шшп нит, конац) двони-
тан, који виси о два конца (код физичких
апарата).
бифлоран (лат. № , Пов, Нопк цвет) бот. са два
цвета, који има два цвета.
бифлуенција (лат. ћШиеге) рачвање реке.
бифоличан (лат. ђхв, (оИит ЛИСТ) бот дволист.
биформан (лат. ђИоггшв) са два облика,
двообличан.
биформитет (клат. ШогтНав) двообличност,
дволичност.
бифтек (еиг. ћееМеак) кув. парче говеђег
меса од полеђине (слатке печенице), у
дебл>ини од 4 ст, пржено упола на јакој
ватри.
бифти (енг. ћее!-1еа) врло јака чорба од
исецкане говедине.
бифуркација (нлат. ШигсаИо) рачвање, гра-
нање ИЛИ цепање на двоје, дељење на два
крака, нпр. реке.
бихевиоризам (енг. ћећа\аоиг владање, пона-
шање) псих. правац у ПСИХОЛОГИЈИ, основао
га Американац Ватсон 1912, који своја
сазнања црпе из пажљивог посматрања
бихер-шранк 119 бленофталмија

понашања људи у разним условима и на бланше (фр. ћ1апсће!) апотекарско цедило од

темељу тих опажања објашњава душевне
процесе.
бихер-шранк (нем. Впсћегзсћгапк) орман за
књиге.
бихроматнчав (лат. 1)15, грч. сћгбта боја) бластема (грч. ћ1а81ета) биол. група ћелија од
двобојан, од две боје; бихроматични хар-
монијум справа за постизавање четвртине
тонова код клавирског распореда дирки.
бицарија (итал. Мггагпа) муз. брз скок из
једне врсте тона у другу.
бицепс (лат. Мсерз) који има две главе, два бластозоид (трч. 1з1а81б8, еГсЈок вид, облик)
лица (надимак римског бога Јануса); вват.
двоглави ручни мишић.
бицефалан (лат. Ш-, грч. керћа1е глава) в.
бикефалан.
бицикл (енг.-фр. 1>1сус1е, лат. 1>18, сус1ив круг)
точак, велосипед.
бициклист(а) (ент. ђасусИв!) онај који тера
точак, точкаш, велосипедист.
бициниј(ум) (лат. МстШт, Шб, сапеге пева-
ти) муз. композиција за два гласа.
бишоф (нем. В18сћо1 бискуп) пиће од црног
вина, поморанџине коре и сока, цимета,
каранфилића и шећера.
бјанко (итал. Мапсо бело, белииа) трт. празно, бласфемав (грч. Мазрћетов) богохулан, обе-
тј. непопуњено место на меници или пуно-
моћи; бјаико меница чиста, непопуњена
меница (само са потписом).
блазирав (фр. Шазег, Маке) отупелих осећа-
н>а, засићен и пресићен, преживео, нео- бласфемист(а) (грч. Мазрћетбв) богохулник,
сетљив.
блазираност (фр.) отупелост, засићеност,
неосетљивост, преживелост.
блазон (фр. к>1а8оп) грб; иаука о грбовима, блеквуд (енг. ћ1аскт^оос1) црно абоносово
хералдика.
бламажа (фр. ћШпаде) срамота, брука, рђав
глас; укор, прекор; куђење.
бламирати (фр. Матег) осрамотити, обрука-
ти, изнети на рђав глас; корити; кудити,
покудити, грдити.
бланк (фр. 1>1апс, Иапсће) пр. бео, чист, не-
исписан; им. бело, белоћа, белина; бела
боја, белило.
бланкет (фр. ћ1апс бео) неисписано овла-
шћење, пуномоћ само са потписом; чист
формулар, образац признаиице или овла-
шћења (пре но што се испуни).
бланко (итал. Мапсо) в. бјаико; блаико-кре- блевемеза (грч. к>1еппа слуз, етео повраћам)
дит отворен кредит, онај који се оснива на
личном поверењу, кредит без покрића;
бланко-акцепт примање меиице на којој
нису исписани сума и рок плаћања;
бланко-овлашћење неограничено овла-
шћење; бланко-трговање привидно, то-
божње трговање, ради шпекулације разли-
ком у ценама; бланко-меница чиста (или:
непопуњена) меница.
блавш (фр. Шапсће) бео, чист, неисписан;
карт бланш (фр. саг^е Мапсће) чиста бела
неисписана карта, хартија, тј. неограниче-
но пуномоћство, потпуна слобода рада,
потпуно одрешене руке; врста шампаљца;
в. карта бјаика.
белог сукна, сукно за филтрирање.
бластем (грч. в1аз1егта) бот. клица, младица;
физиол. течност из које постају чвршћи
састојци у организму.
које се развија нова организована структу-
ра или организам.
бластодерм (грч. Ша816б клица, изданак, сЈег-
т а кожа) физиол. кожица заметног мехура,
бластуле.
биол. животињска јединка која настаје бе-
сполним или вегетативним размножа-
вањем (деобом, пупљењем).
бластомере (грч. Шаб1б8, тегоз део) бкол. ће-
лије које настају од оплођене јајне ћелије у
току периода браздања.
бластомикоза (грч. ћ1аз1б8, тукев гљива) мед.
акутно и хронично обољење коже изазва-
но нарочитим гљивицама (Ма81отусе1ез).
| бластоциетис (грч. 1з1аб16б, кунИз мехур) фи-
зиол. заметни мехурић.
бластула (грч. ћ1аб1б8, нлат. ћ1а51и1а) физиол.
заметни мехур.
светилачки, погрдан.
бласфемија (грч. ШаврћетЈа) погрда, хуље-
ње, псовка, грдња; богохул>ење, хуљење
на бога, обесвећивање.
обесветилац.
блејзер (енг. ћ1а2ег) кратки мушки и женски
спортски капутић.
дрво на Мадагаскару.
блена (грч. Шбппа) мец. слуз; лучење слузаве
течности.
бленаденитис (грч. ђ1еппа, асЈеп жлезда) мед.
запаљење слузокожних жлезда.
бленда (нем. В1епс1е) арх. део додан зиду са
спољашње стране; удубљење у зиду са
сводом; слепи прозор, слепа врата; шпан-
ски зид; опт. мали отвор на фотографском
апарату помоћу кога се отвор објектива
може смањити и повећати, ирема потреби,
ради одстрањења светлости са стране; мии.
сулфид циика.
мед. повраћање слузи.
бленентерија (грч. ћ16ппа, еп!егоп утроба)
мед. слузни пролив, слузна срдобоља.
блевометритис (грч. ћ1еппа, те1;га матери-
ца) мед. запаљење материце са лучењем
слузи,
бленорагија (грч. Шеппа, г^^пугп! избијам,
процурим) мед. капавац, капавица.
блевореа (грч. ћ16ппа, гћбо течем) кед. лучеље
слузавогнојне течности из неког органа
(нпр. очију, сполних органа и др.).
блевотореа (грч. Иеппа, и8, ген. 61;б8 ухо,
гћбб 1Џфим) кед. цурење из ушију.
бленофталмија (грч. Мбппа, орћ1ћа1т6з око)
мед. запаљење везнице очних капака.
бленурија
бленурија (грч. в1еппа, пгоп мокраћа) мец.
слузаво мокрење.
блестризам (грч. ћШвШгб бацакам, бацам
тамо-амо) кед немир код тешких болесни-
ка, превртање, бацакање.
блесура (фр. Шезкиге) озледа, повреда, осо-
бито у спорту.
блеф (енг. к>1иИ) измишљотина којом се хоће
да се некоме баци прашина у очи па да се
тиме лакше престраши, превари, завара,
обмане; застрашивање, обмањивање, об-
мана, бацање прашине у очи.
блефараденитис (грч. Шерћагоп очни капак,
адеп жлезда) мед запаљење жлезда очних
капака.
блефаризам (грч. Мбрћагоп очни капак) мед.
жмиркање, трептање.
блефаритис (грч.) мед. запаљење очних капа-
ка.
блефароптоза (грч. Мерћагоп, р1б813 пад)
мед. спаднутост очних капака
блефароспазмус (грч. Мбрћагоп, зразтбз
грч) мед грч очних капака.
блефаротомија (грч. Шерћагоп, 1оте сечење,
резање) нед. засецање сполљег угла очног
капка.
блефарофимоза (грч. Мерћагоп, рМпктз
сужење) мед. суженост очних отвора.
блефарофталмија (грч. Шфћагоп, орћ1а1т6з
око) мед. запаљење ивица и везница очних
капака.
блефирати (енг. МиК) плашита, заплашити,
варати, заваравати, обмањивати; претва-
рати се, правити се, хвалисати се; збуњи-
вати разметљивом рекламом, хватати на
збуњивање, бацати неком прашину у очи у
циљу обмањивања.
блех (нем. В1есћ) лим (код нас у употреби и
плех).
блиета (фр. ШиеЗДе) варннда, искра; фиг.
искрица духа, досетчица, духовита ситни-
ца; мали позоришни комад пун досетака,
поза; уа. фарса.
блиндажа (фр. ћНпда^е) форт. заштићивање
од зрма (пројектила); ојачавање рова,
шанца гредама; оклоп (на ратној лађи,
чамцу, аутомобилу, авиону); оклопљи-
вање, облагање челичним плочама.
блиндирати (фр. ћИгнЈег) форт. осигурати од
зрна, ојачати ров, шанац гредама; чели-
ком или гвожђем оклопити (ратну лађу,
чамац, аутомобил, авион).
блињи (рус.) пл. руски колачи, слични пала-
чиикама, од финог пшеничног брашна,
пржени у путеру и премазани кавијаром и
ДР-
блиц (нем. ВН1г муња) в. флеш.
блицкриг (нем. ВШгкпејЈ) вој. муњевити рат
тј. рат који се води муњевитом брзином и
силином, и због тога треба да се врло брзо
заврши потпуним поразом непријатеља.
блок (фр. Шос) велики комад (ипр. мермера);
гомила (књига); велика количина (робе);
мноштво, гомила; целина; пањ, клада, тру-
пац; заједница, удружење више разних
120 блумистика
странака из тактичких разлога, нарочито
о изборима и ради спровођења извесних
захтева; наслага листова хартије који се
могу откидати; свеска за писање или цр-
тање; геол. велики одломак стене; ан блок
(фр. еп ћ1ос) навелико, ђутуре, хрпимице,
уцело.
блокада (фр. ћ1осш, итал. ћ1осса1а) вој. опса-
да, затварање једне луке или целе обале
помоћу ратних бродова у циљу спреча-
вања сваког увоза и извоза; опсада, затва-
рање са свих страна града, тврђаве, затва-
рање железничке скретнице; уп. блоки-
рање.
блокажа (фр. ћ1оса@е) одломци камења или
опеке за попуњавање празнина у зидови-
ма; тип слагање изврнутим словима ради
попуњавања редова или ради доцније за-
мене правим словима.
блокира&е (фр. Моциег) в. блокада.
блокирати (фр.) вој. затаорити неку луку или
обалу ратним бродовима и на тај начин
спречити сваки увоз и извоз (животних
намирница, војске, муниције и сл.); трупа-
ма затворити приступ неком граду; затво-
рити скретницу; у билијару: јаким удар-
цем лопту отерати у рупу у углу; грађ.
испунити шупљину каменчићима и кома-
дима цигле; тип- слагати изврнутим слови-
ма ради доциије замене правим.
блокфлаута (нем. В1оскЕ1о1е) муз. дрвени ду-
вачки инструмент једноставне конструк-
ције, сличан свирали.
блокхауз (нем. В1оскћаш) вој. кулица, карау-
ла, тврђавица (обично на планинским пре-
војима и границама); затвор, хапсана.
бломба (фр. р1огпђ) погрешно, треба: пломба.
бломбирати (фр. ркнпђег) погрешно, треба:
пломбирати.
блонд (фр. Шопс1, итал. Мопс1о) плав, отворе-
не боје, жућкаст; светао, нпр. пиво.
блонда (фр ћ1оп(1е) чипка од сирове свиле,
названа због жућкаетог сјаја.
блондин (фр. 61опсНп) плавушан, младић
плаве косе; фиг. кицош, удварач женама.
блондина (фр. МопсИпе) девојка или жена
плаве косе, плавојка, плавуша.
блондивка (фр. МопсЈте) в. блондииа.
Блу бук (енг. В1ие Воок) ,,Плава књига",
књига коју издаје британско Министар-
ство спољних послова, а која садржи ди-
пломатску преписку британске владе са
другим државама о каквом важном пи-
тању међународне политике.
блуза (фр. Моизе) лака горња хаљина код
жена; кочијашка (или: шоферска) ко-
шуља у боји; војнички копоран.
блуминг кондишв (енг. МООГПШЈ* сопсЈШоп)
сп. добро, поволшо стање у којем коњ
стигне на циљ (у тркама).
блумирати (нем. В1ите цвег, ћ1штегеп)
снабдети неку тканину цветним шарама,
мустрама од цвећа.
блумистика (нем. В1шпе) познавање цвећа;
подизање цвећа; цвећарство.
блу-стокинг 121 бојлер

блу-стокинг (енг. к>1ие-з1оект§) „плава чара- бодмерај (нем. Во<1теге1, енг. ћоШмпгу) трг.
па", подругљиво име за жене које за љубав узимање зајма на лађу или на њен товар,
својих духовних склоности занемарују или на обоје уједно.
своје домаће послове и обавезе, или које Бодрити лл. в. Оботрити.
воле да износе на пазар своје знан>е и да се бодул, бодуо (итал. ђодо1о) острвљанин, ото-
размећу њиме (израз постао у ХУШ веку у чанин (у нашем приморју обично у пејора-
Енглеској по плавим чарапама једног тивном значен.у).
угледног друштва интелектуалаца). боемерија (фр. ђоћете) начин живљења бое-
боа (нлат. ћоа сопзШеЛог) зоал. змијски цар, ма, неуредан живот, живот од данас до
удав (највећа змија у Африци и ист. сутра.
Индији); женска огрлица у облику змије од боеми (фр. ћоћ&пез) пл. кљижевници, умет-
крзна и перја. ници, студенти и др. који живе својим
боабаб (амх.) бот. в. баобаб. нарочитим, природним животом, по пра-
боату (фр. ћоНЧои!) чаша без постоља, која вилу неуредно, од данас до сутра, по наче-
се не може оставити док се течност из ње лу: док траје нек лаје; чергари.
не испије; фиг испичутура, древна пија- боететика (грч. ћоеЉбо притрчим у помоћ)
ница. познавање помоћних наука.
боб (енг. *о ђоћ) в. бобслеј. божоле (фр. Беаијо1а18) врета француског
бобадиљизам неправедно, лажно оптужи- вина, производи се у пределима северно од
вање (по шп. племићу Бобадиљи — Ргап- Лиона.
С18со с!е Вок>асШ1а, + 1502. год. — који је
лажно оптужио Колумба код краља Фер- божур (арап. Бшиг) бот. дугогодишња зеља-
динанда и краљице Изабеле да намерава ста биљка (Раеоша аШсшаИз) из фамилије
да отцепи од Шпаније део Америке који је Раеотасеае, у народном лекарству употре-
открио. Због тога је Колумбо био ухапшен бљавају се корен и цвет; косовски божур
и окован, али се потпуно оправдао и добио диаљи божур, црвен као крв; расте на
пуно задовољење). Косову, по легенди никао из крви косов-
ских јунака.
боби (енг. ћо№у) пл надимак лондонских боза (перс. ћига, тур. ђога) познато пиће од
полицајаца, који су им дали Лондоици по кукурузиог брашна, кајмака и шећера;
имену организатора лондонске полиције буза.
сер Роберта Пнла (име Боб је, код англо-
саксонских народа, деминутив имена боилер в. бојлер.
Роберт).
бои-најф (енг. ђо\^1е-кш5е) велики ловачки
нож оштар с обе стране, проналазак аме-
бобина (фр. ђоћте) калем (за конац); физ. ричког пуковника Џемса Бои.
калем од намотаја бакарне жице; индук- бој (енг. Боу) дечко, дечак; момче, слуга.
циоии калем. боја (хол. ђое1) в. бака; такође: справа за
бобинет (енг. ћоћћте!, фр. ћоћте) тканина намотавање бродских конопаца, каблова.
од ћелијастих шестоугаоних петљи, енгле- бојар (рус. бонрии) племић који је и ратник;
ски тил, памучни тил. саветник великих руских кнежева и царе-
бобслеј (ент. ђоћ-51ег{*ћ) америчке саонице са ва у старој Русији; у Румунији: племић;
више седишта и два пара салинаца, од нарочито племић велепоседиик.
којих је предњи пар покретан и служи за бојер (хол. Војег) мала холандска лађа са
управљање; скраћено: боб. јаком катарком, употребљава се нарочито
бова (итал. ћоа, фр. ћоие) укотвљено буре на за поставл>ан>е боја (бака).
води (мору) за везивање бродова и као бојкот (енг. ђоусоИ) једна од принудних мера
ознака дубине воде. на тржишту рада којој је циљ да се посло-
богаз (тур. ћо^аг грло) грло, гуша, ждрело; давац примора на прихватан.е извесних
кланац, планински теснац; мореуз. услова: састоји се у томе што радници неће
богатири (тур., перс. бахадер) пл. јунаци из да купују производе неког фабриканта или
великог руског народног епа. трговца, или шго неће код њих да ступе у
богдо-лама (монг. к>о#до-1ата) врховни све- посао (овакав начин борбе примењује се
штеник, духовни поглавар у Тибету који, често и иначе, нпр. код бојкота стране робе
заједно са далај-ламом, управља земл>ом. у некој држави); фиг. прекид сваког оп-
богомили пл в. богумили. штења с неким. Израз потиче од имена
богумили плг. дуалистичко-манихејска рели- управника једног великог поседа у Ирској,
гаозна секта у ХП и ХШ веку у Тракији, Џемса Бојкота, против кога је ирска Зе-
Македонији, Бугарској, Босни, Далмацији, маљска лига 1880. организовала овакав
Хрватској; уп. патарени. начин борбе и упропастила га.
богус (ир. во^из) ирско народно пиће од воде, бојкотовати (енг. ћоусоП) прогласити против
ракије, шећера и друтах додатака. некога бојкот; фиг. прекинути с неким сва-
бодега (шп. ћодејЈа) подрум, винара, крчма; ку везу и општење.
износ бербе грожђа; мор. магазин с робом у бојлер (енг. ђоИег казан) казан, котао, резер-
луци; на лађи: део који се налази испод воар за топлу воду при купатилима и
палубе. штедњацима (обичним и електричним).
бока 122
бока (итал. ћосса, фр. ћоисће, лат. ђисса)
уста; улаз, отвор; ушће, мореуз, залив.
бокажа (фр. ђоса§е, итал. ђозсо, нлат.
1оа5са§шт) шумарак, шумица, луг; један
део побуњеника из Вандеје за време фран-
цуске револуције.
бокал (фр., шп. ћоса1, итал. ћосса1е, нгрч.
ђокаИоп суд са уским грлићем) пехар, врч,
већа чаша с поклопцем.
бокасин (итал. ђосазвто, фр. ђоисаазт)
врста памучног сукиа с мустрама из Јер-
меније и Персије.
бокс (енг. вох) 1. от. песничање у рукавицама
разне тежине, по угледу на античке борбе
песницама код Грка и Римљана. У овој
борби забрањени су грифови: ударање
ниже од појаса и иза леђа, гурање и
ударање ногама, главом и леђима; уп. бок-
совање.
бокс (енг. ђохсаИ) 2. в. бокскаф.
бокс (енг. ћох) 3. кутија; ложа у позоришту;
затвор за поткивање немирних коња; оде-
љење у штали само за једног коња у којем
се слободно креће.
боксати(се) в. боксовати се.
боксер (енг. ћохег) 1. сп. песничар, онај који
је стручно обучен и увежбан у песничању,
тзв. „племенитој вештини"; боксери се
деле с обзиром на тежину, у 8 категорија:
од категорије „мува"(50,800 кц), до техгже
категорије (преко 79,378 к^).
боксер (нем. Вохег) 2. булдогу слична раса
немачких паса, жива и окретна, средње
величине.
Боксери (кин. Та-сћиап) „удружење савез-
них пријатеља отаџбине", кинеска тајна
организација, основана око 1890, која је
1900. дигла устанак против хришћана и
Европљана у Кини и тиме изазвала интер-
венцију страних сила.
боксит мии. хидрат чисте глине, један од
главних извора алуминијума; назив по
месту Бо (1>з Ваих, Француска).
бокскаф (енг ћохсаН) учињена и обојена
телећа кожа за обућу и др., бокс.
бокс-меч (енг. ћох-та!сћ) јавна утакмица у
песничењу аматера или професионалних
боксера (траје од 3 до 15 рунди, свака
рунда 2—3 минуте, са 1 минутом одмора
између сваке рунде).
боксовање (енг. ћох) сп. в. бокс.
боксовати се (енг. ђох) песничати се, тући се
песницама у рукавицама.
бол (лат. ђо1из, грч. ђб1об) в. болус.
бола (енг. ћоиг1е) стаклена ИЛИ порцуланска
здела са пићем од расхлађеног вина, шеће-
ра, неког ароматичног воћног сока и др.
болас (шп. к>о1ав) замка за бацање оптереће-
на оловним и др. лоптицама (код јужноа-
меричких урођеника и гауча).
болеро (шп. ћо1его) шпански народни плес у
3/4 такта, праћен песмом, кастањетима,
гитаром или тамбурином; мод. кратак, до
струка, женски пролећни огртач са рука-
вима или без рукава.
бомба
болета (итал. ћо11о, ћо11е11;а, ћи11еНа) цедуља,
признаница.
.болетит (лат. ћо1е!ш печурка, рудњача, грч.
ћоШез печурка за јело) пол. окамењена
гљива.
боливар мовчана јединица Венецуеле (=100
цевтимоса).
боливијано (шп. резо (зоИутапо) новчана је-
диница у Боливији=100 центавоса.
болиди (грч. ћоИв, 1ооШ1о8 хитнуто, оружје за
бацање, стрела) пл. астр. ватрене лопте које
се од падалица или метеорских ројева
разликују само својом величином, а сјајем
надмашују најлепше планете и највеће
звезде, због чега се могу и дању видети.
болинг-грин (енг. ћомуНпј^гееп) игралиште
за куглање у зеленилу; уп. буленгрен.
болометар (грч. ћо1е зрак, т61гоп) физ. зрач-
ни термометар, справа за мерење веома
малих разлика у температури (до 0,000001
°С), основана на чињеници да електрични
отпор метала расте што је температура
виша.
болоњска школа сликарска школа коју је,
поткрај XVI века, основао у Болоњи Лодо-
вико Карачи (Саггаса, 1555—1619), и која
је тежила да у себи сједини одлике старих
мајстора.
болоњске бочице физ. стаклене бочице кру-
шкаста облика, брзо хлађене на ваздуху и
са веома дебелим дакцетом (врло отпорне
спол>ном притиску, али се распадају у
ситве парчиће кад се у њих баци комадић
кремена, који запара површину и тиме
отклања отпор којим се површина у непо-
вређеном стању противи унутрашњем на-
пону масе).
болус (лат. ђо1ш, грч. ккИоз) хем. лемноска
земља, мрк или црвен мастан глинени
силикат који се употребљава као боја, кит
и за облоге ради заустављања крви; уп.
бол.
бољшевизам (рус. болвшевизм) теорија и
тактика револуционарне борбе пролетари-
јата, разрађене од стране Лењина, са
циљем претварања капиталистичког по-
репка у комунистички; назив је настао
после П конгреса Руске социјал-демократ-
ске радничке партије (РСДРП) одржаног у
Лондону 1903, где је дошло до расцепа на
два крила: једно, већина, прихватило је
Лењинове идеје (бољшевици) и друго, ма-
њина, Мартовљеву концепцију партије
(мењшевици).
бољшевици (рус. болБшевики „чланови ве-
ћине", присталице бољшевизма; октобар-
ска револуција (1917) довела је у Русији
бољшевике на власт.
бомба (фр. ћотђе, итал. ђопЛа, грч. ћбтћов
потмуо, дубок тон) вој. железна или челич-
на лопта, облица или кутија испуњена
експлозивом; ручна граната; атомска бом-
ба; водонична бомба испуњена експлози-
вом чије је разорно дејство јаче од атомске
бомбе; велика бокаста боца, балон.
бомбажа 123
бомбажа (фр. ћотћа§е испупченост) испу-
пченост покварене конзерве; испупченост
великих стаклених површина на специјал-
ним прозорима појединих зграда.
бомбазен (фр. ћ о т Б а з т , лат. ћотћусишз,
грч. ћбтћух свилена буба; свила) памучна
свила, врста кепловане свилене тканине;
врста памучне тканине за подставу.
бомбардер (фр. ђотћагсЈеиг) вој. онај који
врши бомбардовање, нарочито: врста те-
шких авиона за ношење великих количи-
на авионских бомби и вршење бомбардо-
вања.
бомбардирати (фр. ђоггЉагс1ег, нлат. ћ о т -
ђагдаге) вој. тући (или: гађати) из топова
непријатељске положаје или утврђења;
бацати авионске бомбе; фиг. гађати (или:
обасипати) некога (цвећем, конфетима);
сколити кога, досађивати коме (молбама,
љубавним изјавама, својим песмама и сл.);
уп. бомбардовати.
бомбардје (фр. ђотђагсИег) вој. тобџија; ба-
цач бомби, војник бомбашког одељења,
бомбаш.
бомбардовати в. бомбардирати.
бомбаст (енг. ћотћаз!;, грч. ћбтћух) 1. памук,
вата за испуњавање хаљина и сл.; 2. лит.
бујица речи, која унакарађује језик и стил
својом претераношћу и неумешношћу.
бомбастичан (енг. ћотћаз*) лиг. претеран,
претерано китњаст, крупноречив, високо-
паран, надмен, надувен (начин писања,
изражавања).
бомбаш (фр. ћотће) в. бомбардје.
бомбикометар (грч. ђбтђух памук, те1гоп) у
памучарству: таблица за одређивање фи-
ноће (нумере) конца према тежини извесне
дужиие конца.
бомбикс (грч. ћбтћух, лат. ћдапћух памук)
зоол. свилопреља, свилена буба; свила, сви-
ласта материја.
бомбо (енг. ћотћо) врста ракије од рума,
муската и шећера у Сев. Америци.
бомбона (фр. ђопђоп) шећерлема, посласти-
ца од истопљеног, ароматизираног и обоје-
ног шећера, често са додатком желатина,
брашна, слада (малцбомбоиа) или воћа.
бомбоњера (фр. Ђхшђопшеге) кутија или кор-
пица, обично укусно и луксузно израђена,
у којој се држе бомбоне; фиг. врста женске
капе; укусно намештена соба, укусно на-
мештен стан и сл.
бон (фр. ћоп) трг. налог за плаћање; налог за
издаваше неке робе; признаница, потврда
пријема; бонз а ви (фр. ћопз а \тае) пл.
налози који се исплаћују одмах, по ви-
ђењу.
бона (лат. ђопшп добро, ћопа добра) 1. пл. до-
бра, имање, иметак; оставштина.
бова (фр. ђоппе) 2. дадиља, девојка за децу;
служавка.
бона адвентициа (лат. ђопа аЛтепШа) пл. прав.
накнадно придошла добра, делови имања
који нису остали од оца, него потичу од
неке друге стране.
бонтон
бона менте (лат. ђопа теп1е) у доброј наме-
ри, добронамерно.
бона минорум (лат. ћопа пппогшп) пл. прав.
добра (или: имање) малолетника.
бовапартизам оданост династији Бонапарта;
одобравање Бонапартиног начина влада-
вине; политика која има за циљ да доведе
породицу Бонапарта на престо у Францу-
ској.
бонапартисти пл. присталице династије Бона-
парта у Француској.
бова фиде (лат. вопа Ше) добронамерност, у
доброј намери (учинити, казати).
бова хередитариа (лат. ћопа ћегес111аг1а) пл.
прав. наслеђена добра, наследна добра,
имања.
боваца (итал. ђопагга) стање мора када је
потпуно тихо и мирно (израз који се упо-
требљава у Далмацији).
бовбов, бовбова в. бомбона.
боввивав (фр. ћотлуап!) весели брат, ве-
сељак, онај који тражи у животу првен-
ствено уживања и разоноде.
бовд (енг. ћоп<1) писмено јемство, обавеза;
признаница; меница.
бовдирати (фр. ћопсИг) скакати, пропети се,
пропињати се, подскакивати (на коњу).
бовдрук (нем. ^апс1г1е{»е1, метатеза од
К1е§е1\уапс1) кућни зид изграђен од дирека
и греда између којих је стављен ћерпич
(непечена цигла).
бонсек, в. бансек.
бовета (фр. ћопеМе) вој. земљишни насип на
грудобрану за заштиту оруђа или стрелаца
од бочне ватре и рикошета.
бонзе (јап.) пл. свештеници Будини у Јапану,
Кини и источноиндијским земљама, источ-
ноиндијски калуђери; фиг. сујеверни попо-
ви, затуцане попескаре.
бовитет (лат. ћопИаз) доброта, вал>аност,
унутарња вредност; изврсност (у смислу
израде); трг. платна способност; сигурност
неког потраживања (супр. веритет).
бовификација (нлат. вошћсаИо) накнада,
одштета; побољшање, побољшавање, по-
правка; попуст у цени.
бовифицирати (лат. ђопшп, {асеге, фр. ђо-
пШег) накнадити, одштетити; побољшати,
поправити, поправљати.
бовом (фр. ћ о п ћ о т т е ) добричина, простоср-
дачан човек, наивчина, чичица.
бовомија (фр. вопћопшие) простосрдачност,
добродушност; претерана простота, наив-
ност, поверл>ивост.
бово модо (лат. ћопо тосЈо) добрим начином,
на леп начин, мирним путем.
бон пур (фр. ћоп роиг) добар за . . ., важи
за . . .
бов-савс (фр. ћоп кепз) здрав (човечји) ра-
зум, природна обдареност.
бонтон (фр. Боп 1оп) добар тон, фино пона-
шање и леп начин изражавања добро ва-
спитаних и образованих људи, отмено
држање.
бонум 124
бонум (лат. ћопшп) добро, срећа, преимућ-
ство, дар, врлина, корист; пл бона.
бонум нубликум (лат. ћопшп риђНсшп) добро
државе, државна корист, опште добро.
бор (нлат. ђогах) хем елемент атомске масе
10,811, редни број 5, знак В, неметално
чврсто тело, тачка топљења 2030°, мрке
боје; бориа кисвлина једињење бора са
кисеонихом (употребљава се код очних
болести за облоге).
бора (итал. ђога) жесток и хладан северни
ветар на Јадранском мору, долази од брда
из Хрватске и дува нарочито зими.
боракс (нлат. ћогах, арап. ђигад) хем. је-
дињење бора, натријума и кисеоника
(Ка2В4О7), налази се растворен у води не-
ких планинских језера у Тибету, сред.
Азији и Калифорнији, важан за индустри-
ју, козметику и медицину.
боранија (арап. ћпгашууа, тур. ћогаш, ђигат)
зелен млад пасуљ, махуне; фиг нешто сит-
но, невахшо, зелено, неискусно.
борати (нлат.) гш хем. соли борне киселиие.
боргис (нем. Вогјрв) врста штампарских сло-
ва, већа од петита, а мања од гармонда.
борд (енг. ћоагс!) 1. сто, даска; фиг колегијум
који се скупл>а око једног стола, одбор;
храна, кост, новац за храну; сто за којим
се држе седнице, саветовања; суд, судница,
надлештво.
борд (нем. Вог<1, фр. ћогс!) 2. окрајак, ивица,
руб; мор ивица лађе, лађа.
борда (фр. ћог<16) 1. гајтан за опшивање,
ширит, перваз; уп бортна.
борда (арап.) 2. врста суре вуиене ткашше
која се израђује у Египту; Мухамедов огр-
тач; уп. бордат.
бордажа (фр. ћопЈа^е) облагање лађе даска-
ма; материјал за облагање лађе; опши-
вање, порубљивање; перважење.
бордат (арап.) в. борда 2.
бордел (фр. ћогс1е1, итал. 1х>гс1е11о) јавна
кућа, јавна радња; уп. бурдељ.
бордижати (итал. ћогаеараге) једрити про-
тив ветра тамо-амо, крстарити.
бординг (дан. ћогсИп^) мор. мања лађа у Ист.
мору, обалска лађа која прима део терета
са великих бродова и тиме их олакшава
како би могли да преплове плића места.
бординг-хаус (енг. ћоагЈт^-ћоике) пансион
са станом и храном, гостионица, јавна
кухиња.
бордирати (фр. ђогс1ег) опшити, опшивати,
порубити, порубљивати, оивичити; обло-
жити лађу даскама; у сликарству: према-
зати платно основном бојом, грундирати.
бордо-боја (фр. ћогсЈеаих) боја црног вина, тј.
тамноцрвена.
бордо-виио (фр. Вогдеаих) општи назив за
сва вина која се шаљу у трговину преко
Бордоа.
борд ов тред (енг. ђоап! оГ 1га<1е) трговачка
комора.
бордро (фр. ћогЈегеаи) трг књига у којој су
рачуни; извод, листа, списак рачуна, ме-
ботано-
ница, новчаних вредности; спроводно пи-
смо.
бордура (фр. ћогдиге) ивица; поруб, перваз;
оквир, венац.
бореалав (грч. ћоге1а!о8, лат. ђогеаНз) север-
ни.
бореас (грч. ђогбаз) северац, северни ветар,
север.
бореј в. бореас.
борер (нем. Воћгег) бургија.
бор-машина (нем. Воћгтазсћте) направа за
бушење, бушилица.
борнирав (фр. вогпе) ограничен, мали; фиг,
ограничен, скучен, глуп.
борнирати (фр ћогпег) ограничити, омеђити,
поставити граничне белеге, камене међа-
ше; фкг умеравати, умерити жеље, ограни-
чавати, ограничити се.
бортна (нем. Вог1е) в. борда 1.
борусоманија (нлат. Вогикзга Прусија, грч.
тагаа) претерана љубав према Прусима и
свему што је пруско.
борусофобија (нлат. Вогиз81а, грч. рћођоз
страх) страх од Пруса, мржња на Прусе и
све што је пруско.
боршч (рус. борид) омиљено руско народно
јело: чорба од просеног брашна и разне
зелени.
боса (фр. 1ооз5е, итал. ћогга) грба, чврга,
кврга; испупчеи вајарски рад изливен од
гипса; округле вајарске фигуре које стоје
саме (за разлику од оних које стоје на
реллфу, у групи).
босажа (фр. ђозза^е) арх начин отесавања
камена, при чему су саставци (фугае) јако
испупчени а површина грубо отесана (лат.
орих гшисшп).
боселажа (фр. ћокке1а§е) рад на испупченим,
брежул.кастим, таласастим фигурама, ша-
рама.
боселирати (фр. ћо8ве1ег) улубити, улубљи-
вати; радити испупчене, таласасте фигуре,
шаре.
босирати (лат. ћоззаге) правити пластичне
предмете од иловаче, воска, гипса.
босоктерити (од нем. \^ак 5а§1 ег) подругљи-
во: говорити немачки, тј. неразумл>иво.
бостав (тур. ћов1ап) лубенице и диње; врт,
башта.
бостон (ент. 1зоз1оп) 1. игра карата слична
висту, са четири играча, или са мањим
бројем карата и три играча (три бостон),
назван по граду Бостону у Сев. Америци;
2. једна врста плеса, игре (америчка, не-
што упрошћенија врста валцера).
ботанизирати (грч. ћббко напасам, ђо1апе
трава) скупљати биљке; бавити се биљ-
кама.
ботаника (грч. ћо^атке) наука о бил>ном
свету, о бшвкама и растињу.
ботаничар (грч. 6о1аткб5 травни, биљии)
познавалац биља и растиња, онај који се
бави проучавањем бил.а и растиња.
ботано- (грч. ђо1апе крмна трава) предметак
у сложеницама са значењем: биљка, трава.
ботанограф 125 брадифазија

ботанограф (грч. к>о1апе, цгарћб) описивач бошча (перс. ћоЈЈсе, тур. воћса) 1. четвороу-
биља и растиња. гласто платно за увијање или покривање
ботанографија (грч. ћо1апе, ^арМа) описи- нечега; 2. платно којим муслиманке скри-
вање биља и растиља. вају лице; 3. прегача; 4. повезача, марама,
ботанолити (грч. 6о1апе, Шћоз камен) пл. кал. шамија; 5. врста дувана.
окамењене биљке. бошчалук (перс.-тур. ћоћраИк) свадбени дар
ботанолог (грч. 1>о1апе, 16ј>о8) познавалац и младин (обично кошуља, гаће, чарапе)
проучавалац биља и растиња. увијен у бошчу.
ботанологија (грч. ћо!апе, 1о^а) познавање и Брабансона (фр. Вгађапсоппе) белгијска на-
проучавање биљака, наука о биљкама; ционална песма, „Марсељеза" белгијске
ботаника; пр. ботанолошки. револуције.
ботаномантија (грч. ћо^апе, тап1е1а) гатање брабавсовм (фр. ћгаћап^опз) пл. брабантски
(или: прорицање) судбине из биљака. војници који су, нарочито у ХП веку, били
ботанофаг (грч. к>о!апе, рћа^оз) зоол. биљоједа у енглеској или француској служби, чуве-
животиња, биљождер. ни због својих пљачкашких изгреда по
ботанофил (грч. ћо1апе, рћЛоз) љубитељ Француској.
биља, онај који воли да се бави ботаником. брабанта (фр. ћгаћап^е) трг. врста холандског
ботарга (шп. ћо1а 1аг#а, ћо1аг^а, итал. платна.
1зо11аг§а) јело слично кавијару, од усол>ене брависимо (итал. ћгауаззипо) усклик у знак
икре морског липена, туњевине и др., у одобравања: врло добро, врло лепо, сјајно,
јужној Европи и на Леванту. одлично!
ботега (итал. ћоМера. фр. ћои1Јк}ие, лат. браво (итал. ћгато) 1. усклик у знак одобра-
аро!ћеса) дућанчић, мала трговина; крчма, вања, одлично, ваљано. тако је!
винара; слуга, келнер. браво (итал.) 2. јунак, делија; ваљаи и вредан
ботел (од нем. Воо1 чамац и (ћо)1е1) установа човек; најмљени убица, мучки убица (онај
за снабдевање и оправку различитих пло- који је мајстор у свом занату и сигуран у
вила (једрилица, чамаца и др.). свој ударац).
ботелар (нлат. 1зо1е11а, ћо1е11агш5) шеф ку- бравура (фр. ћгауоиге, итал. ћгалгига) ваља-
хиње, чувар животних намирница на бро- ност; храброст, јунаштво, неустрашивост;
довима. јуначко дело; нешто израђено или изведе-
ботриити (грч. ћ61гу5 грозд, -Нез) пл. теол. но са великом вештином и стручношћу;
окаменотине гроздаста облика. техничка вештина и окретност извођења
ботриитичан (грч. ђ61гув) гроздаст, у облику нарочито у музици.
грозда; уп. ботриотичан. бравур-арија (фр. ђга\гоиг. итал. апа) муз.
ботриокефалус (грч. Б61ћгтп јамица, керћа- музички комад (за свирање или певање) са
1е глава) зоол. широкочлана тракуља, 2—8 нарочито великим техничким тешкоћама.
т дугачка и са 3—4 хшнаде чланаха, живи брагердизам (енг. ђга©?аг<1) разметљивост,
у танком цреву човека, пса и др. хвалисавост, хвастање.
ботриомикоза (грч. ћ64губ грозд, тукез брагоц (итал. ђгајЈогго) пом. лак рибарски
гљива) мед црвен израштај на руци или брод са два јарбола.
нози, велик као зрно грашка до ситнијег брагура (стнорд. к>га(*г) песничка уметност,
лешника, причвршћен на кожу једном пе- песништво.
тељком. брадиекоја (грч. к>га<1у5 спор, а к б е т слуша-
ботриотачан в. ботриитичан. ти) мед. глувоћа, тешко слушање.
ботроилит (грч. к>61гу8 грозд, Шћоз камен) брадикардија (грч. ћгаЛуз, кагсНа срце) мед.
мин. камен гроздаста облика. болесна успорена делатност срца.
ботулизам (лат. ћоћЛиз кобасица) мед. тро- брадилалија (грч. ђгасЈуз, 1аИа говор) мед.
вање поквареном храном, нарочито поква- спор и тежак говор услед мане у говорном
реним мрсом (у кобасицама) и рибом. органу; уп. брадилогија.
бофл (итал. 6ауе11а, нем. Ва&1) трг. отпаци; брадилогија мед. в. брадилалија.
рђава, покварена роба, роба за одбаци- брадимасеза (грч. ђгас1у8 спор, т а з а о т а ј
вање, фурда. жвакати) мед тешхо жвакање.
боча (итал. ћосаа) италијанска и наших брадипепсија (грч. ћгаЈук, рерк^з кување;
примораца игра у којој учествују две пар- варење) мед. тешко, споро прокувавање
тије са разнобојним дрвеним куглама: јед- хране, рђава пробава.
на црвена кугла избаци се и служи као брадисперматизам (грч. ђгас1ук, зрбппа семе)
цил., а остали играчи труде се да своје мед. тешко, споро излажење семена (при
кугле баце што ближе оној црвеној; уп. сполном сношају).
балота. брадисурија (грч. Бга<1ук, игоп мокраћа) мед.
бош (фр. ћосће) име којим Французи подру- в. странгурија. »
гљиво и презриво називају Немце. брадифазија (грч. ђгас1ук, р ћ е т ! кажем,
бошерија (фр. ћосћепе) Немци; немачко не- говорим) мед. тежак, успорен говор услед
ваљалство (француски израз). непотпуног савлађивања извесних сметгаи
бошонерија (фр. ћосће) в. бошерија. (нпр. при муцању).
брадифразија 126
брадифразија (грч. ћга<1у8, рћга818 говорење) браун (нем. ђгаип) отворено мрк, кестењаст,
дгед тежак говор услед неког душевног
недостатка.
брад-сајд (енг. ћгоас1-8к1е) мор. страиа брода;
сви топови ва једној страни ратног брода;
паљба из топова са једне стране брода.
бразилејин в. бразилин.
бразилив црвена боја која се прави од бра-
зилског дрвета; бразилејин.
бразлетна (фр. ћгасе1е1, лат. ћгасћЈа1е) на-
руквица, гривна.
Брајов систем међународна азбука за слепе,
која се састоји од свега шест јагодицама
прстију опипљивих тачака (проналазач
слепи француски учитељ слепих 1х>Ш8
ВгаШе).
Брајтова болест (нлат. тогђив ВпјЈћШ) мед.
акутно и хорнично запал>ење бубрега са
излучивањем беланчевине у мокраћи
(нефритис), названо по енглеском лекару
Ричарду Брајту (ЂтАфХ, 1789—1858), који
ју је први објавио.
бракадабра (ђгасаЈаћга) в. абракадабра.
брактеја (лат. ћгас1жа лист) бот. лист у чијем
се пазуху налази цват, приперак.
Брама (сскр. Вгаћта) в. Брахма.
брамаизам (сскр. Вгаћта) в. брахманизам.
брамани (сскр. ћгаћтапа) пл в. брахманац.
браманизам (сскр. ћгаћта) в. брахманизам.
Брамарбас (шп. ђгатаг) хвалисавац, јунак
на језиху, смешан разметљивац (по имену
главног јунака неких комедија).
брамарбасирати (шп.) хвалисати се, бити
јунак на језику.
Брамахова брава брава сигурности код које
има више шипова, обично 6 до 7, неједнаке
величине, који морају бити једнако далеко
померени да би се брава могла отворити
(названа по свом проналазачу, енглеском
механичару Вгашаћ-у, 1749—1814).
Брамехова преса физ хидраулична преса
која ради под притиском воде; в. Брамахо-
ва брава.
бранд (нем. Вгапв) мед. локално изумирање
једног дела тела; гангрена, некроза.
брандер (нем. Вгапс! пожар) брод на једра,
напуњен лако упаљивим материјалом
(смола, барут, шалитра и сл.) који се палио
непосредно пред сударом са непријатељ-
ским бродом да би се на њега пренео
пожар.
бранди (енг. ћгапду) в. бренди.
бранжа (фр. ћгапсће, итал. ђгапса) грана;
део, одсек, огранак (једне науке, неког
посла), струка; позив, нарочита, ужа
област занимања; уп. бранша.
бранкар (фр. ђгапсагс!, ђгапсће) носила; ру-
кунице (на колима); бранкар-кола теретна
кола без лотри.
бранхије (грч. ћгапсћшп) пл. зоол. шкрге.
бранхус (грч. ћгапсћоз) мед. промуклост; за-
паљење крајника.
бранша (фр. ћгапсће) в. бранжа.
браон в. брауи.
брахиодонти
смеђ.
браунијанизам мед. учење енглеског лекара
Џона Брауна (Јоћг) Вго^п, 1735—1788), по
којем се жива бића од неживих ствари
разликују по томе што имају способност
надраживања, тј. способност да спољним
утицајима „надражајима" бивају покрета-
на на делатност; порекло болести је, према
томе, немање или постојање сувишне ве-
лике надражљивости организма.
браунијанци пл. мед. присталице учења Џона
Брауна; в. браунијанизам.
браувинг (енг. ћгоштп^) аутоматски револ-
вер белгијског система са 7 и више метака
у шаржеру, који је смештен у кундаку, ка-
либра различитог (назван по проналазачу,
Американцу Џ. М. Браунингу).
брахи- (грч. ђгасћув) предметак у сложени-
цама са значењем: кратак, мали, ситан, ии-
зак.
брахибиотика (грч. ђгасћуз, ћ1оз живот)
тежња или вештина скраћивања живота;
супротно: макробиотика.
брахибиотичан (грч.) кратковек, који живи
мало времена.
брахиграф (грч. ћгасћуз, {ргарћб пишем) онај
који уме брзо да пише служећи се скраће-
ницама; уп стенотраф.
брахиграфија (грч. ђгасћуз, §гарМа писање)
вештина писања помоћу скраћивања уоп-
ште; у ужем смислу исто пгго и стеногра-
фија и тахиграфија.
брахидактилија (грч. ћгасћув, с1ак1у1ов прст)
антроп урођена краткоћа прстију.
брахидромичан (грч. ћгасћув, Љогшкбз спо-
собан за трчање) који кратко трчи, који је
кратке стазе.
брахијалан (грч. ћгасМоп мишица, рука, лат.
ћгасШаћб мишични, ручни) мишићни, руч-
ни; фиг насилан, насилнички.
брахијум (лат. ћгасћшт, грч. ђгасМбп) ми-
шица, рука, нарочито доњи део руке, од
прстију до лахта; моћ, сила.
брахикаталектичан (грч. ђгасћу-ка(а1екИ-
кбв) метр. непотпун, тј. стих који на крају
нема једне стопе или двеју стопа.
брахикефал (грч. ћгасћун, керћа1е глава)
антроп. човек који има кратку лубању, код
које је иајвећи попречан пресек готово
једнак уздужиом пресеку.
брахилог (грч. ћгасћуа, 16§оз) који уме бити
кратак у говору и писању.
брахилогија (грч. к>гасћу-1о§(а) вештина
кратког изражавања у говору и писању;
рет. фигура при којој је привидно и фор-
мално изостављен какав за излагање ми-
сли важан елемент, али се крије у самом
смислу реченице.
брахиметропија (грч. ћгасћуз, т № о п , огао
видим) мед кратковидност.
брахиодонти (грч. ћгасћуз, одЉ, ос!6п1о5 зуб)
зоол. зуби са ниском круном и добро разви-
јеним кореном, нпр. у сисара.
брахиометар 127 бренди

брахиометар (грч. ђгасШоп, те1гоп) мед. спра-

брахмавизам (сскр. ћгаћта) индијска рели-
ва за мерење мишице, руке. 1-ија, основана, отрилике осам векова пре
брахиоподе (грч. ћгасМоп, рЛв, родбз нога) наше ере, која је тражила од својих при-
зоол. веома распрострањене морске живо- сталица високо моралан живот; брахмани-
тиње, имају два капка, и по томе личе на змом се и данас назива религија која влада
шкољке, али се по склопу тела од њих у Индији, али тачније ју је звати необрах-
знатно разликују. мализами хиндуизам.
брахиотомија (грч. ђгасМоп рука, 1&ппб брач (итал. уго1а сЦ ђгассш) куз. виола, нешто
сечем) хир. одсецање руке. већа виолина чије се четири жице зглаша-
брахипеталан (грч. ђгасћуз, р&а1оп лист) бот.вају, штимују у с, %, сГ, а'; врста тамбуре за
који има кратке цветне листиће, кратке пратљу.
латице, кратких латица. бреве (итал. ћгеуе) сваки званични писмени
брахипнеја (грч. ћгасћуз, рп&> дишем) мед. акт, нарочито папино писмо државама,
узетост груди, тесноћа груди и споро ди- владаоцима и др. које нема строго фор-
сање као последица тога. мални облик (за разлику од буле); (фр.
брахшшеума (грч. ћгасћу-рпепта) мед. кра- ђгеуе!) диплома, повелл, декрет; писмо,
так дах, сипња, астма. повластица, патеиг; бреве д'енванс/он(фр.
брахиподан (грч. ћгасћуз, рос1з, родоз нога) ћгеуе! сРтуегЛшп) проналазачка повеља,
краткоиог, кратких ногу. патент.
брахиптера (грч. ћгасћуз, р1ег6п крило) пл.брев(е)те (фр. 1згеуе1е) пр. са дипломом, са
зоол. животиње кратких крила; инсекти ко- повел>ом; са патентом, патентиран.
ји имају кратка крила. брев(е)тирати (фр. ђгеуе^ег) дати, издати де-
брахиптеран (грч. краткокрилан, кратких крет, диплому, патент, повељу.
крила; жтр. који има кратке метричке бревијар (лат. ћгеугапшп) в. бревијариј.
стопе. бревијариј(ум) (Лат. ђгеугапшп) кратак пре-
брахисилабус (грч. ћгасћуз, зуИаћб слог) ме- глед, кратак извод, кратак списак, кратак
тричка стопа која се састоји само од крат- извештај; молитвеник, требник католич-
ких слогова. ких свештеника за дневна богослужења;
брахистохрова (грч. ћгасћуз, ћгасМк1оз нај- уп. бревијар.
краћи, сћгбпоз време) мат. линија пада забревијатура (нлат. 1зге\аа1ига) в. бревијација.
најкраће време, точканица; уп. циклоида. бревијација (нлат. ђгегааИо) скраћивање,
брахисцијаи (грч. ћгасћуз, 81аа сенка) геотр.скраћење; уп. бревијатура.
који има кратку сенку (каже се за станов-бревилоквиј(ум) (лат. вге\тз, 1о^ш говорити)
нике најтоплијих делова света — брахис- кратак, сажет и језгровит говор.
ции, тј. за људе који бацају краттсу сенку
бреви ману (лат. ђге\а тапи) отворено, без
због тога шго им сунчани зраци падају на увијања, одмах, кратким путем.
теме готово вертикално, усправно). бревиотипија (лат. ћгеу18 кратак, грч. 1уро$
брахит опт. скраћен назив за брахителескоп. отисак) муз. штампање нота.
бревмпедав (лат. ћге\о8, рез нога) кратконог,
брахителескоп (грч. ћгасћуз, 4е1е далеко, на
раздаљини, зкорео гледам) Опт. врста крат- кратких ногу.
бревис (лат. ђге\т.5 кратак) у^Ј. нота која
ких догледа са огледалима који се одлику- вреди за два цела такта.
ју својом практичношћу. брегма (грч. ђгејЈта) аиат. средљи део лубање,
брахихроничан (грч. ђгасћуз, сћгошкбз теме.
временски) краткотрајан, кратковремен.
бреда врста машинске пушке, митраљез (по
брахицефал атроп. в. брахикефал.
италијанској фабрици оружја Вгес1с1а).
Брахма (сскр. Вгаћта) у индијској филозо-
фији Веда овако се зове врховно индијско бредизам мед. — хипнотизам, назван по ен-
глеском лекару Џемсу Бреду (Јатез Вга1-
божанство. де, 1795—1860), који га је први открио и
брахмаизам (сскр. Вгаћта) старије учење о указао на везу између хипнозе и сугестије.
Брахми, онако како је изложено у Упани- брек (енг. ђгеак) отворена кола на 4 точка,
шадама (за разлику од учења изложеног у ловачка кола са 3-6 седишта, са две клупе
Веданти).
намештене по дужини или попреко и са
Брахмав (сскр. Вгаћтап) тш- фил. апсолутно високим боком; муз. краћа импровизирана
Биће и Небиће у исто време. фраза у џезу, а изводе је обично трубачи и
Брахмава (сскр. Вгаћта) збирка дела која саксофонисти; от. команда за прекид борбе
представљају догматско-спекулативне ра- у боксу.
справе индијске књижевности, неку врсту брекфест (енг. ћгеаМаз!) доручак.
коментара Ведама. бремза (нем. Вгетзе) тех. кочница.
брахмани (сскр. ћгаћтапа) чланови највише бремзати (нем. ђгетзеп) тех. кочити, укочити,
и најугледније касте у Индији, који су, закочити.
дајући одувек свештенике, песнике, науч- бремзовати (нем. ћгеткеп) в. бремзати.
нике и политичаре, вазда заузимали наји- бревди (енг. ћгапду) ракија препеченица;
стакнутије положаје и уживали велик ре- бранди.
лигиозни углед.
бренер 128
бревер (нем. Вгеппег) део карбидске лампе
који даје пламен.
бреновати (нем. ђгеппеп) 1. коврџати косу
врућим гвожђем; 2. обзирати се на некога,
водити рачуна о некоме, зарезивати не-
кога.
бресква (перс.) бот. познато дрво и воћка из
фамилије ружичастих биљака (ргшшз
рег51са).
бретања (фр. 1зге1а0пе) стари француски
плес удвоје; врста одличног француског
платна (назив по Бретаљи, покрајини у
северној Фрашђгској).
бретела (фр. ћге!е11е) упрта, ремен, каиш за
ношење терета; вој. коси положај који ве-
зује два узастопна положаја; — пл. бретеле
нарамнице, прекорамник, ораменице за
држање чакшира, хознтрегери.
бретова (фр. ћге^оппе) врста женског огрта-
ча за кишу, названог по француској по-
крајини Бретањи.
брефотроф (грч. ђгбрћоб новорођенче, 1го-
рћепз хранилац) настојник, управник бре-
фотрофеума.
брефотрофеум (грч. ћгбрћов, 1горћеш) завод
за нахочад, завод за исхрану и подизање
деце; уп. брефотрофиј.
брефотрофиј(ум) (грч. ћгерћов, (.горћеиз) в.
брефотрофеум.
бреча (итал. ђгессда) геол. стена састављена
од слепљених угластих комада.
брета (фр. ћг&сће, итал. ђгесаа) вој. пролом,
продор (у зиду, бедему, утврђењу); фиг.
штета, уштрб.
бриг (енг. ђп§, ћг188) мор. лака једрилица са
две катарке или са веслима, за сто нао-
ружаних људи; раније врста ратних бро-
дова са 10-20 топова.
бригада (фр. ћпдаде, итал. ћп{»а1а) 1. аој.
јединица саставл>ена обично од два пука
истог рода војске; 2. група радника који
раде на извршењу неког задатка.
бригадир (фр. ђп^а&ег) 1. вој командант
бригаде; 2. коњички подофицир у францу-
ској војсци; 3. руководилац радне бригаде;
уп. бригадист.
бригадист (фр. Бп^аде) члан радне бригаде.
бригант (итал. ћпдап^е) друмски разбојник,
пљачкаш; хајдук, бунтовник.
бригавтина (енг. №&&, фр. ћп^апИпе, нем.
Вп$>ап1апе) мор мала једрилица са две ка-
тарке.
брипна (грч. ћгусћб шкргућем, ћгу^тбз
шкргут) мед. шкргутање зубима; брипмос.
бригмос (грч. ћгу^тба) мед. в. бригма.
бриза (фр. ћпве, итал. ћгегга) благ морски
ветар, ветрић, поветарац.
бризантан (фр. ђ т е г , ћ т а п ! ) који ломи,
распрскава, разара, распрсан, распрска-
ван, који размрскава.
бризаатност (фр. ћ т е г ) распрсност, способ-
ност распрскавања, разорност, разорна
снага.
бризер (фр. ћгшеиг) ломилац, разбијач; пре-
дњи ваљак на справи за предење.
бримада
бризомант (грч. ђпгб спавам, т а п Ш пророк)
вештак у тумачењу снова.
бризомаатија (грч. ђЉо, тап1е1а прорица-
ње) вештина тумачења снова.
брик (енг. ћп^) мор. в. брнг.
брикабрак (фр. впс-а-ћгас) старудија, ста-
реж; разне уметничке стварчице, нарочито
старинске; телалница, старинарница.
брикет (фр. ћп^иеМе) нешто у облику цигле,
лопте или јајета; нарочито ситан угаљ
веома употребллв као гориво, сабијен у
облику опеке, цигле, лопте, јајета и сл.
брикетажа (фр. 1>га]ие1а§е) бојење зида тако
да изгледа као зид од цигле; израда лица
грађевине (фасаде) тако да се виде цигле;
уп. фуговање.
брикетирати (фр. ћгј^ие!ег) поплочати ци-
глама; обојити зид тако да изгледа као зид
од цигала; пресовати у облику опеке, цигле
ситан, у прах претворен материјал.
брикола (нлат. ћпсо1а, фр. ђпсо1е) средњове-
ковна ратна справа за бацање камења; код
билијара: одскок, одбој лопте од ограде;
ударити пар брикол ударити лопту са
стране од ограде одбијеном лоптом, отуда
фш- пар брикол (фр. раг ђпсо1е) посредно,
заобилазно, са стране, лукаво.
бриколирати (фр. ћпсо!ег) одбити, одскочи-
ти; учинити да се нешто одбије, одскочи;
помоћу одбијања погодити са стране; фиг
не радити часно, врдати, радити заоби-
лазно.
бриланте (итал. ћп11ап!;е) муз. веома ватрено,
живахно, плаховито.
брилијант (фр. ћгШап!) дијамант углачан
дијамантским прахом тако да има облик
двоструке (основама спојене) купе. одозго
јаче одоздо слабије затушБене, а са стране
подељене у многобројне троугле и четво-
роугле (фацете).
бриљант в. брилијант.
бриљантав (фр. ћгШап!, ђгШег сјати, бли-
стати) сјајан. светао, блистав; фкг. одли-
чан, диван, красаи, величанствен.
бриљантив (фр. ђгШапИпе) колм врста мири-
шљаве масти за косу, браду и бркове.
бриљантина (фр. ћгШапИпе) густо ткана па-
мучна материја у мустрама.
бриљантирата (фр. ћгШап1ег) од дијаманата
глачањем правити брилијанте; украсити
(или: опточити) драгим камењем, нарочито
брилијантима.
бриљантност (фр. 1>гШап4) сјај, блиставост,
раскош, велелепност; фиг дивота, величан-
ственост, одличност.
бриљирати (фр. ћпНег, итал. ћпПаге) сјати,
сијати, блистати, светлети се, преливати се
у светлости; фш видно се истицати, одска-
кати од осталих.
бримада (фр. ћптасЈе) код француских сту-
дената: терање шеге са новајлијама, „кр-
штење" бруцоша на тај начин што их
старији другови зграбе за ноге и руке и
бацају увис.
бример 129
бример (фр. ђгитагге, лат. ћгшпа најкраћи
дан) у републиканском француском ка-
лендару: други месец у години, од 23.
октобра до 24. новембра, маглени месец
(18. бримера УШ год. — 9. новембра 1799
— узео је Бонапарта као први конзул,
владу у своје руке).
бринет (фр. ђгапе*) црнпураст, црномањаст
мушкарац, гаравко.
бринета (фр. ђгипеИе) гаравуша, црнка.
бринирати (фр. ћгитг) мегалне предмете
мрко углачати, усјајити и на тај их начин
сачувати од рђања; бојити (или обојити)
мрко, поцрнити.
бриозо (итал. ћпово) иуз. живахно, шумно,
бучно, пламено; уп. кои брио.
бриозое (грч. ћгуоп маховина, гбоп животи-
ња) зоал. морске, ређе слатководне, живо-
тиње из породице „памекушаца", живе у
колонијама и маховинасто су разгранате.
бриоидан (грч. ћгуоп, еМоз облик) бот. сличан
маховини, маховинаст.
бриологија (грч. ђгуоп, 1о§1а наука) бот. наука
о маховинама.
бриои (фр. ћпоп) врста доброг француског
вина.
брискирати (фр. ћгиз^иег) брецати се, обрец-
нути се, осећи се на некога; хтети нешто
брзо спровести, пренаглити чиме, пребити
преко колена.
британија-метал у Британији (Енглеској)
пронађена легура од цинка, антимона и
нешто бакра понекад и никла и бизмута,
беле, сребрнасте боје; употребљава се, ме-
сто сребра, за израду стоног прибора.
Бритиш мјузеум (енг, ВгШвћ Мшешп) вели-
ки народки музеј у Лондону, основан 1753,
са веома богатим научним и уметничким
збиркама.
бриџ (енг. ћгМзе) игра карата, слична висту,
једна од најзанимљивијих игара са всома
много комбинација.
брвистра (итал. §тев1га) бот. шиб жута цвета
од чије се лике израђују грубе тканине за
омотаче и прекриваче.
броајон (фр. ћгоуоп) тучак за мрвљење,
трљање боја.
Бродвеј (енг. Вгос1\^ау) „широка улица",
главна саобраћајна и трговачка улица Н>у-
јорка, културно средиште.
бродерија (фр. ћгоЈепе) вез, везиво; везење;
трговина везивом; фиг. кићење, улепша-
вање.
бродет (итал. ћго^еИо) врста рибљег папри-
каша.
бродирати (фр. Нгос1ег) вести, извести зла-
том, сребром, свилом; фиг. красити, улеп-
шавати измишљеним додацима.
бројлер (енг. ђгоИег) врста пилета за печење,
обично индустријске производње.
брокантер (фр. 1огосап1сиг) трговац старим
уметничким предметима, нарочито слика-
ма; старинар, телалин.
брокантирати (фр. ћгосап!ег) трговати умет-
ничким стварима, нарочито сликама; ку-
9 Лексикон
бронзано доба
повати и препродавати старе ствари, тела-
лити.
брокат (итал. ћгосса!о) златотканица, сре-
бротканица, тешка, златним и сребрним
концима проткана свилена тканина; груб
метални прашак од легуре бакра и цинка;
фини лискун у прашку и бојадисан (обе
врсте овог прашка употребљавају се за
бронзане боје); брокатна хартија хартија у
боји са мустрама, фигурама и сл., утисну-
тим у злату и сребру.
брокател (итал. ћгосса1е11о) брокату слична
полусвилена тканина, од свиле и памука,
или само од памука, са утканим крушшм
цветовима; врста жутог, црвенкастог или
љубичастог италијанског мермера.
брокер (енг. ћгокег) трговачки посредник; уп.
маклер, сеизал.
брокеража (енг. ћгокег) трг. награда коју
трговачки посредник добива за посредо-
вање; уп. маклеража, сензарија.
брокуле (итал. вгоссоИ) врста карфиола са
меснатим и сочним цветовима и стабљи-
кама.
Брокхаус (нем. Вгоскћаш) велики немачки
конверзациони лексикон са много издања,
последње у 20 књига закључено 1935, на-
зван по издавачу, великом нем. издавач-
ком предузећу у Лајпцигу, основаном 1805.
год.
бром (грч. ћгбтоб смрад, нлат. ћгогтшп) хем.
елемент, неметал атомске масе 79,909 ред-
ни број 35, знак Вг, црвенкастомрка тешка
течност, јако надражајног мириса.
броматика (грч. ћгота јело) наука о спра-
вљању јела по научним и економским
начелима.
броматографија (грч. ђгбта јело, ^гарћет
описивата) описивање јела и средстава за
исхрану.
броматологија (грч. ђгбта јело, 1о§(а) наука
о јелима, науха о средствима за исхрану.
броматометар (грч. ћгота јело, те!гоп) спра-
ва за одмеравање количине дневне хране.
бромид (грч. ћгбтов смрад) хем. со бромово-
доничне киселине.
бромизам (грч. ђгбтоз) мед. тровање бромом.
бромоформ (нлат. вготоИогпишп) фарм. теч-
ност веома слична хлороформу, употре-
бл>ава се као средство против великог
(магарећег) кашља
бромурал (грч. ћгбтов) фарм бромов препа-
рат, познати лек за живце.
бронза (фр. ћгопхе, итал. ћгопго, нлат.
ћгогшшп) туч, легура (слитина) бакра,
цинка и гвожђа.
броазана болест мед туберкулозно обол>ен>е
надбубрежних жлезда праћено великом
малокрвиошћу и мрком бојом коже.
бровзано доба рани историјски период
(3500-1000. год. пре н. е.) познат по употре-
би бронзе као основног материјала за
израду оруђа и оружја; раздобље које
карактерише настанак првих држава и
бронзирати 130
употреба писма (хијероглифи, клинасто
писмо и др.).
бровзирати (фр. ћгопгег) обојити бронзаном,
тј. мрком, црном, бакарном бојом (дрво,
гипс, кожу и др.); обојити модрикастим
преливима на ватри.
бровт (нем. Вгапс!) мед. изумирање ткива под
утицајем трулежних бактерија, тако да
ткиво трули и распада се, јако заудара и
добива прљавоцрвену или зеленоцрну
боју.
бровтеум (грч. ћгоп!е грмл>ава) справа за
извођење вештачке грмљавине на позор-
ницама.
бронтологија (грч. ћгоп1е грмљавина, 1о§1'а)
наука о грмљавини, о непогодама уопште.
бронтосаурус (нлат. ћгоп1о5аиги5) геал. огро-
мни кичмењак, из периода креде, дуг пре-
ко 18 т .
бронтотериј(ум) (нлат. ћгоШоЉегшт) геол.
џиновска носорозима слична врсга сисара
из средњег терцијара Северне Америке.
бронтофобија (грч. ђгоп1е, рћођеб плашим
се) страх од грмљавине и непогоде.
бронхијални (грч. ћгбпсћоз душник) душ-
нички, који се тиче душника или душница,
нпр. бронхијални катар = бронхитис.
броихије (грч. ћгбпсћГа) пл. аиат. две цеви,
лева и десна, које постају рачвањем душ-
ника од трећег леђног пршллна.
бровхитис (грч. ћгбпсМа) мед. запаљење
бронхија, бронхијални катар.
бронхо- (грч. ђгбпсћоз) предметак у сложе-
ницама са значењем: душник, дуишице.
бровхобленореа (грч. ћгбпсћоз, ћ1еппа, слуз,
гћео течем) кед. гнојаво запаљење душ-
ница.
бронхолитија (грч. ћгбпсћоз, Шћбз камен)
мед. стварање камена у душницама.
бронхомикоза (грч. ћгбпсћоз, тукез гљива)
мед. запал>ење душница изазвано разним
гљивицама.
бронхоплегија (грч. ћгопсћоз, р1еззд ударим)
мед. узетост (или: парализа) душница.
бровхопнеумонија (грч. ћгбпсћоз, рпеита
дах) кед. запаллње бронхија које прелази
на плућно ткиво и изазива запаљење
плућа, туберкулоза плућа.
бронхорагија (грч. ђгбпсћов, гедпупи скрхам,
поломим) мед. крварење душница.
бровхореа (грч. вгбпсћоз, гћ46 течем) мед.
претерано лучење слузи код хроничног
запаљења душница.
бронхоскоп (грч. Бгбпсћоз душник, зкореб
гледам) мед. апарат за преглед слузнице
бронхија.
бронхоскопија (грч. ђгопсћоз, зкорео гледам)
кед- преглед душника или душница помоћу
нарочитог огледала.
бронхоспазмус (грч. ћгбпсћоз, зразтбв грч)
кед. грч у душницама.
бронхостеноза (грч. ћгбпсћоз, 8<;епб8 тесан)
сужавање (или суженост) душница.
бронхотомија (грч. ћгбпсћоз, ^етпо сечем)
мед. оперативно отварање душница; брон-
брух
хотом инструмент за вештачко отварање
душница.
бронхофонија (грч. ђгбпсћоз, рћопе глас) мед.
пискутавост гласа (код промуклости).
бронхоцела (грч. ћгбпсћоз, ке1е посутост) мед.
посутост душника, гуша.
бронхус (грч. ђгбпсћоз) анат. душник, гркљан;
уп. бронхије.
бронц, броица (итал. ђгопго) в. бронза.
брош (фр. ђгосће) запињача, луксузна игла
за скопчавање женских хаљина (обично
ма грудима или под вратом).
брошира (фр. ђгосћиге) в. брошура.
броишрати (фр. ђгосћег) прошити, прошива-
ти (књигу), повезати књигу у мек повез;
проткати, проткивати тканину (златом,
сребром, свилом); фиг. урадити нешто на
брзу руку.
брошура (фр. ђгосћиге) свеска, меко повеза-
на књижица; књижица о актуелним днев-
ним питањима.
брошурист(а) (фр. ћгосћипег) писац бро-
шура.
брудершафт (нем. ВгидегзсћаЛ) братство,
братимство.
брујар (фр. к>гош11агс1) в. брујон.
брујон (фр. ћгоиШоп) концепт, нацрт, први
састав; књига дневног трошка, дневник
пазара, штраца у коју се уносе, на брзу
руку и привремено, трговачке белешке; уп.
брујар.
брум (енг. ђгои^ћат) затворена лака кочија
са два седишта и једним коњем, названа по
имену чувеног енглеског државниха Бру-
ма (1778—1868).
брумалав (лат. ћгшпаИз) зимски.
брунирати (нем. ђгишегеп) давати нечему
(металу, дрвету, намештају) мрку боју.
брусит (по презимену Брус Вгисе) шш. мине-
рал, магнезијумов хидроксид (М§(ОЊ), се-
дефастог сјаја.
брустбилд (нем. Вгиз1-Шс1) попрсје, слика
или кип који представља главу и горњи
део груди, биста.
бруст-халтер (нем. Вш81-ћа11ег) прслучић
женски за придржавање груди.
бруталан (нлат. ђги1аИз, фр. ћпд1а1) живо-
тињски; скотски, грубијански, груб, суров,
неотесан, дивљачки, зверски.
брутализиратм (фр. ђги1аИзег) злостављати,
зверски (или: грубо) поступати с неким;
поживотин.ити, осуровити.
бруталитет (нлат. ћги^аШав) суровост, гру-
бост, дивљаштво; животињско понашање
према коме, животињска пожуда.
бруталност в. бруталитет.
брутифицирати (нлат. ђги1Шсеге) направити
некога стоком, учинити да подивл>а, пот-
пуно занемарити.
бруто (итал. ћгиио) трг. тежина робе заједно
са тежином онога у што је та роба упако-
ваиа; брутоприход целокупан приход, без
одбитка трошкова; супротно: нето.
брух (нем. Вгисћ ломљење) мед. в. хернија.
брухголд 131
брухголд (нем. Вгисћ^оШ) изломљено, непре-
рађено злато.
бруцелозе општи назив за обољења домаћих
животиња и људи, која проузрокују бакте-
рије: ВгисеИа аћогШв Вап^, Вг. вшв и Вг.
бруцин хем. веома отрован алкалоид који се
налази у семену биљке пих уоппса (назван
по енглеском путнику Вгисе).
бубалис (грч. ћпћа1ов) зоод. афрички јелен, бујрум (тур. ктуигтак заповедати, наредити)
антилопа.
бубикопф (нем. ВиЂпкор!) „дечачка глава"
кратка женска фризура као у дечка.
бубонаденитис (грч. ћићбп препонске жлез- букагије (тур. кшка^) пл. окови на ногама
де, ас1еп жлезда) мед. запаљење жлезда у
препонама.
бубоналгија (трч. ћићбп, а1§о8 бол) мед. болест
препона.
бубони (грч. ћићоп) пл. мед- запаљење лимф-
них жлезда у препонама (обично у вези са
меким шанкром), мицине, ницине, буб-
њице.
бубоноцела (грч. кшћбп, ке1е) кец. просутост
препона, кила.
бубонулус (грч. ћићбп, нлат. ћићогпЈиб) мед.
лимфатични трипер (капавац).
бубрег (тур. ћбј*игек) бубрег.
бугзирати (хол. ћиккггеп) мор. вући лађу по-
моћу парног брода, помоћу чамца на весла
за који је лађа везана конопцима.
Буда (сскр. ВидсЊа) в. Будха.
будала (тур. ђис1а1а) лудак, глупак.
будизам (сскр, ВисМћа) в. Будхизам.
будисти (сскр. Вш1с1ћа) пл. в. будхисти.
будоар (фр. ђоидохг) мали елегантно наме-
штен салон једне даме за облачење и
дотеривање (обично у близини спаваће
собе); соба у којој даме примају ближе
познанике.
Будха (сскр. ВшМћа) „пробуђени, просвеће-
ни", оснивач по н>ему прозвате религаје
(будхизма), рођен око половине VI века букиверија (фр. ћоицшпепе) трговина ста-
пре наше ере у старој племићкој породоши,
у Индији поштован као бог, „свети му- букинист(а) (фр. ђо1К1Ш1из1е) продавац ста-
драц", и као девето отеловљење бога Виш-
ну, уп. будхизам.
Будхизам (сскр. ВшШга), учење Гаутаме
Будхе (око 557—447 пре наше ере); инд.
религаја коју је основао Будха, чија се
филозофија садржи у две тачке: патња и букмекивг (енг. ђоок-такш^) саставл>ање
спасење. Живот је патња, узроци патње су
страсти (тј. жеђ за жиаотом, воља за
живот), ослободити се тих страсти значи
ослободити се патње, пут ка ослобођењу
води ка нирвани, тј. стању блаженог мира,
без страсти и патње; уп. будизам.
будхисти (сскр. ВисМћа) пл. присталице рели-
гије и филозофије будхизма.
буђ (тур. ћпј»е) плесан; буђа.
бужија (фр. ћои^е, шп., итал. ћ и ^ а свећа)
чед. ваљкаста шипка од воска, гуме, каучу-
ка и сл. за проширивање сужених канала
нарочито мокраћних, затим задњег црева
и једњака; фкз. електрична свећица.
буколски
буздоваа (тур. ђогс1о^ап) врста старинског
оружја, топуз; фиг. глупак.
буј (фр- ћоиШе) царински жиг који се удара
на вунену робу; врста тканине.
бујатрика (грч. ћЉ, говедо, гаШке лекарство)
сточно лекарство, лечен>е говеда.
бујирати (фр. ћошИе, ђошИег) снабдети робу
царииским жигом, бујом.
бујоа (фр. ћошИоп) кув. в. буљон.
изволите, заповедајте!
бук (енг. ћоок) књига; књижевно дело; спи-
сак, листа.
затвореника.
буканир пом. пустолов који се у Западној
Индији борио против Шпанаца (назив по-
тиче од француске речи: Боисап дивље
говедо, јер су се ти пустолови хранили
месом дивљих товеда).
буканирати (инд.) сушити комаде меса на
сунцу или над ватром.
букање (фр. ћоисатег) ловац на биволе;
зверокрадица у Сев. Америци; морски ра-
збојник, гусар.
букардија (грч. ћЉ, каг&а срце) иед. увећање,
хипертрофија срца, као последица јачања
срчане мускулатуре.
букасев (фр. ђоисазкт) врста крутог фран-
цуског платна; памучна тканина за по-
ставу.
букет (фр. вои^ие*) лепо пробрана и уређена
кита природног или вештачког цвећа;
цвет, мирис од вина; пена на пиву; фитура
у ватромету; ум. успео и хармоничан састав
боја на слици.
Букефал (грч. ђ т говедо, керћа1е глава,
„воловска глава") име коња Александра
Великог.
букивер (фр. ђоицшпеиг, ђ о и ф ш ) љубител>
и сакупљач старих књига; онај који воли
да рије по старим књигама.
рим књигама, антикварница.
рих књига, автиквар.
букмекер (енг. воок-такег) онај који на коњ-
ским тркама приређује клађења или се сам
клади, посредник при клађењу; професио-
нални кладилац.
књига, тј. обичан начин клађења на коњ-
ским тркама, за разлшсу од тотализатора.
буколмазмос (грч. ћикоћазтон) пастирска
песма, пастирско певање.
буколика (грч. ћикоИке) поет. пастирска пе-
сма, идила (нарочито код римског песвика
Вергила).
буколичар (грч. ђикоИкбв) поет. писац па-
стирских песама.
буколски (грч. ћикоЦкоз) поег. пастирски,
сеоски, у духу или у облику пастирског
песништва; буколска цезура метр. уобичаје-
на цезура на крају четврте стопе у хекса-
метру грчких буколичара.
букраније 132
букраније (грч. ћиз, кгап^оп лубања) арх.
украси, нарочито на дорском фризу, у
облику голих лубан»а на жртву принесе-
них волова.
букс (енг. ђоокз) пл. прозирна и лака тканина
од финог памука.
букскив (енг. ћискбкш) „јеленска, јагњећа
кожа", врста јаке вунене тканине за чак-
шире и спортска одела.
букцинатор (лат. ћисста*ог) трубач; анат
образни мишић, мишић дувач.
букша новчака јединица Јемена (ћи^ћав),
четрдесети део ријала.
бул (енг. ђиИ) 1. бик; фиг. неотесаност, глу-
пост; напомена или кратка прича, код које
је шаљива поента у томе што јој недостаје
доследност главне мисли; Џон Буд, оли-
чење енглеског народа као целине, тј. ње-
гових карактерних особина: претеране
укочености, хладнокрвности и др.
бул (фр. ђои1е, лат. ћиПа) 2. лопта, кугла,
једна друштвена игра на билијару или
итра куглама; рад од дрвета са металним
умецима, назван по француском резбару
А. Сћ. Вои1е (1642—1732).
була (лат. ђи11а) 1. првобитно: мала златна
кутија у којој су се носиле амајлије; кап-
сла која служи као печат који виси о
врпци, нпр. на повељи; печат од воска или
метала на повељи; повеља са таквим печа-
том; званична папина повеља или распис о
важним питањима снабдевен велихим
црквеним печатом (за разлику од бреве,
која има само отисак печата са прстена с
рибом); златиа була (лат. Би11а аигеа) за-
кон који је 1356. год. издао немачки цар
Карло IV.
була (лат. 1ш11а) 2. мед. округло и јајолихо
издигнуће покожице испод кога се скупља
чиста сериозна, мутиа, крвава или гнојна
течност, плик.
була (тур- ћи1а, ћо1а стрина, тетка) 3. верски
образована муслиманка; муслиманска же-
на, удата жена; булом зове шегрт мајсто-
рову жену.
булариј(ум) (нлат. ћиНагшт) збирка папских
була или одредаба.
булбиферан (лат. ђиЉив луковица, Гего
доносим) бт. која рађа луковичастим под-
земним стаблом.
булбиформав (лат. к>и1к>ш, {огта) који има
облик луковице, главичаст.
булбозан (лат. ђиШозив) луковичаст, глави-
част, кромпираст, чворноват.
булбул (арап. ћиЉи1) славуј; Булбулдер Сла-
вујев дб.
булбус (лат. ћиЊш) луковица, главица; лук;
булбус окулк (нлат. ћиШш осиИ) аиат. очна
јабучица.
булдог (енг. ћи1 С1ОЈ») 1. велики енглески пас
широких груди, кратке и дубоко усечене
њушке, тако да му се виде предњи зуби; 2.
врста џепног револвера са 6 и више ме-
така.
Бундесвер
булевар (фр. ћои!еуаг<1) шеталиште, широка
и лепа улида засађена дрвећем, главна
улида; вој. тврђава, бедем.
буленгрев (фр. ћоиНп^гт) в. болинг-грин.
булеутериои (грч. ћи1еи<жпоп) већница, са-
борница, скупштинска зграда.
булимија (грч. ћи1ип(а) мед. велика, неодољи-
ва, животињска глад
булинирати (фр. ђоиИпег) Мор. ПЛОВИТИ укосо
(кад ветар дува са стране); фиг. непоштено
трговати, швачкати, красти.
булиран (лат. 1ои11а, Би11а1и8) запечаћен, по-
тврђен печатом, снабдевен булом.
булист(а) (лат. ћи11а) писац папских була.
булиција (лат. ћиШге, нлат. ћиИШо) кл>у-
чање, таласање, врење, избацивање меху-
рова.
буллн (енг. ћиШоп) непрерађено злато ИЛИ
сребро у шипкама, плочама или грудвама;
туђи, стран новад, онај који није у опти-
чају.
бултеријер (енг. БиШепег) врста енглеских
паса, постала укрштањем булдога и тери-
јера, одличан ловац на мишеве и пацове.
булумента (итал. {оНатегЛе густо, збијено) 1.
гомила људи, руља; метеж, врева, уриебес;
2. велика количина (нечега), гомила.
бул-финч (енг. ћиИ-Нпсћ) сп. густа трновита
живица кроз коју кон>, на тркама с препо-
нама, мора да пројури.
буљон (фр. ћошНоп) кув чорба, супа од
поврћа и меса у којој се обично размути
јаје; уп бујон.
бул.ук (тур. к>б1ик) 1. чета пешака ИЛИ еска-
дрон коњаника у некадашњој турској војс-
ци; 2. велика гомила, мноштво (обично
стоке).
буљук-баша (тур. ћ61пкћар) четовођа, за-
поведник пешадијске чете у некадашњој
турској војсци, капетан, заповедник јед-
ног буљука; буљубаша.
бум (енг. ћоот) енглески назив за нагли
успон и полет привредне делатности у
некој капиталистичкој држави.
бумашки (рус.) пл хартијице, папирићи; си-
тан папирни новац у Русији.
бумеравг (аустрал. игоотега) бацаљка ау-
стралијских домородаца за борбу и лов;
узана, око 60 с т дугачка дашчица од
тврдог дрвета, на крајевима пл>осната а у
средини коленасто савијена. Служи као
оружје, а одликује се нарочито тиме што
се, ако не погоди у цил>, враћа ономе који
ју је бацио.
бунгалов (енг. Бипј*а1о^) дрвена кућица
(обично приземна) са верандом.
бунгур (тур. кш18иг) прекрупа од кукуруза
ИЛИ пшенице; јело од н»е.
бунд 1. (нем. <1ег ВшкЗ) савез, друштво. лига;
2. (нем. <1аз Випс!) свежањ, смотак, за-
вежл>ај, мера за стакло, мера за конац.
бунда (мађ. 1шпс1а капут) крзнени капут;
зимски калут поставл>ен крзном.
Бувдесвер (нем. ВипсЈезл^ећг) оружане снаге
СР Немачке.
Бундесрат 133
Бундесрат (нем.) савезно веће, један од два
дома парламента у СР Немачкој и Репу-
блици Аустрији; сачињавају га заступници
федералних јединица; уп. Бундестаг.
Бундестаг (нем.) савезна скупштина СР Не-
мачке, представнички дом парламента; уп.
Буидесрат.
бункер (нем. Випкег) 1. вој. мали бетонски
фортификациони објекат сталне форти-
фикације са дубоким подземним заклони-
ма за посаду; 2. бетонско склониште
(кућно, улично) од напада из ваздуха; 3.
мор. простор, спремиште на броду за угаљ
(„угљеница"), цемент, песак и др.; 4. део
комбајиа: сандук у који падају зрна.
бунт (нем. ВилЛ савез) буна; незадоволлтво.
бунтдрук (нем. Вип1с1гиск) штампање у више
боја.
бунтинг (енг. ћиШш^) енглеска лака вунена
тканина за правл»ење застава.
бура 1. (фр. ћоигге, итал. ћогга) отпаци од
длаке, вуне; длака за пуњење ствари.
бура 2. (итал. ђога) североисточни ветар с
копна на северном Јадрану.
бураг (рум. ћипси пупак) желудац живо-
тин>е.
буразер (перс. ђјгадег, тур. МгаЛег) брат.
буран. (рус. бураш.) жесток вихор са
(снежном) вејавицом у степама Русије и
Сибира.
бураска (итал. ђштазса, фр. ћоштавдие) бу-
ра, изненадна непогода, нагао вихор; фиг.
излив зловоље, л>утине.
бург (нем. Виг§) замак, дворац; мала твр-
ђава
буршја (тур. ћигди) алатка са спиралним
врхом за бушење; фиг бесмислица, изми-
шљотина, подвала.
бургундска вина чувена црна и бела францу-
ска вина из покрајине Бургундије.
бургундска смола пречишћена жута омори-
кова смола.
бурда (арап. ћиг<1а) Мухамедов огртач; доц-
није: особени знак абасидијских калифа;
такође: назив једне арабл>анске религиоз-
не песме.
бурдалу (фр. 1зоигс1а1ои) трака, гајтан на
шеширу са копчом; врста шареног фран-
цуског платна.
бурдељ (фр. ћогс1е1) в. бордел.
бурдижати в. бордижати.
бурдон (фр. ћоигс1оп) муз дубоки бас на
оргуљи; тип. изостављање речи при сла-
ган>у.
бурек (тур. ћогек) врста пите са сиром, ме-
сом, јабукама.
бурет (фр. ћоштеие) тканина од отпадака
свиле.
буржоа (фр. ћоиг§ео15, од ђоиг^ варош ИЛИ
село под окриљем града, замка, тврђаве,
немачки Виг§; в. бург) 1. првобитно:
(француски) грађакин или становник гра-
да за разлику од кмета, сељака и племића;
2. припадник буржоаске класе (в. буржоа-
бурма
зија 2); 3. малограђанин, ћифта (у овом
значењу више је у употреби буржуј).
буржоазија (фр. ћоигвеоше, Боигд, нлат.
ћиг^иб; уп. буржоа) 1. првобитно: назив за
грађанство насупрот вишим сталежима
феудалног друштва (племству и свештен-
ству). С економским јачањем буржоазије
јача и њен политички положај: она укида
феудално друштво и сама узима власт; 2.
данас: сав онај део друштва који живи од
експлоатације најамних радника и сиро-
машних радних сељака који део друштва,
према томе, чини у економским односима
једну друштвену класу, капиталиетичку,
насупрот радничкој класи — пролетарија-
ту. Енгелс: „Данашњи капиталистички на-
чин производње има за претпоставку по-
стојање двеју друштвених класа; с једне
стране капиталиста, који поседују сред-
ства производње и живота, и с друге стра-
не пролетера, који искључени из овог по-
седоваља имају да продају само једну једи-
ну робу: своју радну снагу."
буржуј в. буржоа.
буржујка грађанка, варошакка; имућна же-
на, газдашка жена; ћифтиница.
бурза (фр. ћоигзе, грч. ђугза) в. берза.
бурзе мускозе (нлат. ћигзае тиксовае) пл. мед.
слузне кесице.
Бури (хол. ћоег) „сељаци", становници Јуж.
! Африке холандског порекла.
Буриданов магарац фил чувени пример за
немогућност слободне вол>е, који се припи-
сује француском схоластичком филозофу
Жану Буридану (13 00—1358): гладан мага-
рац који стоји између два потпуно једнака
и подједнако од себе удаљена снопа сена
мора неминовно скапати од глади, пошто
се, због потпуне једнакости и равнотеже
побуда не може одлучити да приђе нијед-
ном од ова два снопа.
бу-риме (фр. ћои1в-гјтб8) лл унапред напи-
сани сликови за које тек после треба да се
нађу стихови; песме код којих су најпре
написани сликови, а тек после стихови.
бурка (рус. бурка, перс. ћагак) чупав крзне-
ни капут без рукава, са длаком окренутом
напоље и обореном тако да се вода не
може задржавати (носе га сви кавкаски
народи).
бурлак (рус. бурлак) сел>ак који тражи посла
ван свога места, печалбар, нарочито као
лађарски радник на Волги.
бурлеска (нлат. кшгга. итал. ћиг1а, ћиг1е8со,
фр. 1>иг1е8^ие) иоет. шаљиво приказивање
великих и озбил>них ствари, шала, лакр-
дија; музички комад хумористичког ка-
рактера; весео и несташан музички комад
ча плес.
бурлескни (фр. 1зиг1е5дие) смешан, шаљив,
макарадан, лакрдијашки.
бурлета (итал. ћиг1е11а) мала весела игра,
мала бурлеска.
бурма (тур. ђштоа од ћигтак завртети,
усукати) 1. једноставан прстен без укра-
бурмут 134
сног камења, венчани прстен, витица; 2.
завртањ, шраф.
бурмут (тур. вигипоШ) ситан дуван и др. за
ушмркивање.
бурнетизирати (енг. ћигпег) натогогга дрво у
раствору хлор-цинка и тиме га учинити
отпорним према труљењу.
бурнетирати в. буривтизирати.
бурнонит (по презимену Вигпоп) оловна и
бакарна руда (РђСи5ћ8 3 ).
бурнус (арап. ђигпш, фр. ћоигпош) огртач
без рукава, са капом, обично од беле
вунене тканине, који Арабљани (бедуини)
носе преко одела.
бурова вода фарм. безбојна течност, сирћетна
мириса, сладуњава и опора укуса, раствор
базног алуминијевог силиката; употребља-
ва се за облоге код рана, чирева, отока и
др.; названа по нем. хирургу Бурову
(1809—1874).
бурса (итал. Вогза) кеса.
бурситмс (фр. ћоигзе) кед. акутно ИЛИ хро-
нично запаљење слузних кесица.
бурш (нлат. ђигва, нем. Вигзсћ) у Немачкој:
слушалац универзитета који је члан неког
ђачког удружења; необуздан, весео, пун
живота студент или младић уопште; мо-
мак, детић; слуга; посилни, курир.
бус (енг. ђиз, лат. отгаћив свима) в. омнибус.
бусола (итал. ћив8о1а кугијица, нлат. 1>ихи1а,
лат. рих18 кутаја, грч. рих*8 кутија од
шимшировиие) физ. морнарски компас, на-
рочито подешена магаетна игла за одређи-
вање правца.
бусија (тур. ризи) заседа.
бустрофедон (грч. ћ ш говедо, з1горће окрет,
обртај) назив за писан>е на епитафским
споменицима старих Грка и Феничана, код
кога редови теку наизменично: један ред
слева надесно, а други — обрнуто, као што
иду волови при орању.
бут (енг. ћоо! чизма) справа за мучење у
облику чизме; футрола за карабии.
бутада (фр. ћои1а<1е) духовита шала, досет-
ка; нагао и необичан наступ ћуди и ћефа;
брзи солоплес без припреме; необузданост
из ћудљивости и ћефа; муз. = капричо; пар
бутад (фр. раг ђоиШс^ез) према ћефу, на
махове.
бутан (грч. клИугоп масло, бутер) хем. врста
гаса, засићени угл>оводоник (С 4 Н 10 ).
бутеља (фр. ђои^еШе, итал. ћоШ^Иа) боца,
флаша, стакло.
бутер (грч. ћи*угоп, лат. ћиђтшп, нем.
ВиМвг) масло, маслац; уп. путер.
бутага (итал. ћоИе^а) продавница, дућан.
бутик (фр. ћоиИ^ие) продавница, дућан, тр-
говина на мало.
бутикажа (фр. ђоиИдиа^е) торбарење, трго-
вање на мало.
бутирин (лат. ћиђтшп) хем. маслена кисели-
на, киселина путера.
бутирометар (грч. ћШугоп, тб^гоп) справа за
одређивање масноће млека.
буш-тру
бугон (фр. ћои1;оп, итал. ђоМопе) дугме, пуце;
стварчица слична дугмету; пупол>ак; бу-
буллца, брадавица; (крупан) брилијант у
обоцу, минђуши.
бутонјера (фр. ђои1опп&ге) рупица за дугме;
мед. оперативно отварање сужене мокраћне
цеви код мушкараца да би се омогућило
пуштање мокраће.
бутономантија (фр. ђои1оп, грч. тап1е{а
прорицање) гатање у дугмета; преброја-
вање дугмета на капуту („хоће-неће") да
би се видело да ли ће нешто бити или неће.
бутрола (фр. ђои1его11е) справа за убијање
стоке.
бутсел (фр. ћои^евеПе) вој. трубни знак за
седлање (код коњице).
бутум, бутун (тур. 1ш1ип) сав, цео, потпун.
буфа (итал. ћиНа) шала, лакрдија; опера
буфа комична опера.
буфало (енг. ћиКа1о) зоол. бивол, бик.
буфер (енг. ћиНег) одбојник (на вагону).
буфета (фр. ћои#е!1е) кићанка, машна, те-
мњак.
буфо (итал. ћиНо) КОМИЧНИ певач у итали-
јанској опери; буфо карикато (итал. ћиНо
сапса1о) претераност у лакрдијашењу
итал. комичне опере; уп. буфон.
буфон (итал. ћиНопе) шаљивчина, лакрди-
јаш, комичар; дворска будала.
буфонерија (фр. ћоиИоппепе) шала, лакрди-
ја, лака комедија; лакрдијање.
буфталмичаи (грч. ђ ш во, орћШа1т6б око)
мед. са воловским очима, волоок, буљоок.
буца (итал. ћосета) округао љљоснат дрвен
суд за течност.
Буцефалус (грч. Ви-керћа1а8) „воловска гла-
ва", најмилији коњ Александра Великог,
којем је, ради урпомене, саградио град
Букефала (цанас Џалалпур, у Индији); уп.
Букефалос.
буцов (мађ. ћисго) зоол. врста речне кошљо-
рибе, Аврта гага и АЉитив теп1о.
буџак (тур. ћисак) угао, кут, ћошак.
буџет (енг., фр. ћид^е!, итал. ђо1|ра, лат.
ђи1§а кожна кеса, новчаник) једногоди-
шњи закон којим се предвиђају, претходно
одобравају и претходно распоређују сви
државни (као и градски, неке установе и
др.) приходи и расходи у једној буџетској
тодини; предрачун прихода и расхода уоп-
ште; буџетска годииа година трајања при-
мл>еног буџета, рачунска година.
буџегарати (енг. ћид^е*.) 1. саставити, саста-
вљати буџет, 2. финансирати по буџету.
бушел (енг. ћивће1) енглеска мера за жито,
меров, мерица, 36,349 1 (у САД 35,239 1).
бушсризирати (фр. Висћепе) телеграфске
стубове натопити у бакарном витриолу
(назван по проналазачу).
бушон (фр. ћоисћоп) запушач, затварач,
чеп; неравнина (на свили).
буш-тру (фр. ћоисће-1;гои) пришипетља
(безначајна споредна личност, или според-
на улога у позоришним комадима).
 в
В, в треће слово наше ћирилице, двадесет ватинизам (лат. уарпа) мед. грчевито стезање
осмо иаше латинице (V, V); као скраћени- мишића вагиналног улаза и карличног
ца: \=вотум; х.= виде види, верте превр- дна, чисто живчана појава која долази,
ни; вал. = валута; вол. = волумен; \, \. = ви- нарочито код младих жена, услед претера-
це верса; физ. У—волт, У/=ват, УП>=вебер; не осетллвости вагиналног улаза.
хем. V— ванадијум, \У= волфрам. ватинитис (лат. уа&ша) мед. запаљење вагиие.
ва! (фр. уа) вреди, важи, може; у хазардним вагиноскопија (лат. уа^та, грч. $кор&)
играма: израз који се употребљава када се гледам) мад. преглед валше помоћу нарочи-
ставља новац на неку карту. тог огледала (спекулума).
ва банк (фр. уа ђавдие) „важи за цео банк", вагон (енг. ^ а ^ о п ) железничка или трамвај-
тј. када се игра у целу суму која лежи у ска кола.
банку (при коцки); фмг. играти ва банк вагонет (енг. \^১оп, фр. ^а^оппе!) мала
ставити све на коцку, тј. или остати или теретва кола која се крећу по пружницама
пропасти. (шинама), мали вагон.
Вавилон (хебр. Вађе1, према акадском ВаШи вагон-ли (фр. \^а§оп-И1) (железничка) кола
врата бога) древни град у Месопотамији на за спавање.
Еуфрату, престоница Вавилоније, један од вагон ресторан (фр. \^а§оп-ге51аигап1)
најстаријих културних, трговачких и по- (железничка) кола за ручавање.
литичких центара; саградили су га Сумери
у XXIV в. пре н. е.; Вавилонска кула вагон-салон (фр. ша^оп-8а1оп) салонски ва-
степенаста кула-пирамида, тзв. зигурат, по гон, салонска железничка кола.
Библији, Мојсије књ. I, зидана с намером вадемекум (лат. уа<1е тесшп) „хајде са
да допре до неба, а чије је зидање прекину- мном", обичио наслов за књиге које служе
то због „језичке пометње"; фиг. збрка, не- као помоћне књиге, тумачи, упутства, пу-
ред, метеж, пометња, хаос; вавилонско товође или саветници за разне струке и
ропство 1. робовање Јевреја у Вавилонији циљеве у животу; збирка прича (или:
586—536. год. пре не. е.; 2. принудно ба- анегдота); подсетник.
вљење папа у Авињону 1309—1378. год. вадиј(ум) (илат. уасИшп, лат. уаз, уасИз јемац)
вага (нем. ^а^е) справа за упоређење непоз- прав. новац који се полаже на име јемства,
натих маса са познатим (теговима) тј. за јемчевина.
одређивање тежине тела; теразије, кантар. вадимониј(ум) (лат. уас1ипошшп) прав. јем-
чен>е, јемство (нарочито да ће неко у одре-
вагабунд(а) (лат. уазаћипдш) скитница, про- ђени дам доћи на суд); долазак на суд; рок
бисвет, луталица, бескућник, тумарало, доласка на суд; вадимоиии десерцио (лат.
протува; битанга, левента. уадшшгш девегио) пропуштање обећаног
вагавти (лат. уајЈап скитати се, лутати) у доласка на суд.
средњем веку ђаци (студенти) који су ишли
од школе до школе, скитнице, луталице; вадла (нем. \Уас1е) лист ноге.
имали су и своју сатирично-љубавну пое- ваза (лат. уаз суд, посуда, фр. уаве) узан суд
зију. за цвеће, за украс, нарочито антички умет-
вагати (нем.тоа^еп)одређивати тежину тела нички израђени судови од иловаче; вазна.
на теразијама, мерити на кантар. вазал (нлат. уаваПш, фр., еиг. Уа88а1) клевет-
вагаш (мађ. уав&з) 1. дубок усек точкова у ник, кнез (владар) који је био подређен
влажној земљи, коловоз; 2. ров, јарак. неком другом кнезу (владару) или зависан
ватина (лат. уа@ша) атт. канал између гр- од неког другог кнеза (владара); поданик.
лића материце и спољњег отвора жекског вазалагијум (нлат. уакаИадшт) вазалска
сполног органа (служи за спаривање и за дужност и обавеза, клеветничка заклетва;
излазак плода при порођају), родница, ро- новац који је вазал дужан да плаћа влада-
дуља, јажа, стидница. ру коме је подређен.
вагинални (нлат. уа^таИв) који се тиче ваги- ваза сакра (лат. уава засга) пл. свети судови,
не, стаднични. свето сасуђе.
вазектомиЈа 136
вазектомија (лат. уаз посуда, грч. ек1от6
исецање) мед. одстрањивање семених кана-
ла код мушкараца да би се спречило
оплођавање (ушкошвење).
вазелин (фр. уавеИпе) лии. минерална маст
без мириса и боје, или жућкаста смеса
получврстих угллводоника, добија се пре-
чишћавањем сировог петролеума (нафте);
употребљава се много у фармацији, техни-
ци итд.
вазна (лат. уав. ф р . уазе) в. ваза.
вазодилататори (нлат. уа8осШа1а1оге5) пл.
атт. живци који изазивају ширење (дила-
тацију) крвних судова.
вазодилатација (нлат. уазосШа1аио) Мед. ши-
рење крвних судова (са опадањем крвног
притиска, појачаним крвотоком, повише-
ном температуром).
вазоконстриктори (нлат. Уа8осопз1хјс1оге8) пл.
аиат. живци што сужавају крвне судове.
вазоконстрикција (клат. уазосопв^псИо) мед.
етезање крвних судова (са повећањем
крвног притиска, успорењем крвотока,
опадањем температуре).
вазомотори (нлат. Уа8ото1;оге8) пл. анат. живци
што изазивају проширивање и сужавање
крвних судова.
вазомоторна неуроза мец болест живаца која
је дошла као последица поремећаја у жив-
цима који изазивају проширивање и сужа-
вање крвних судова, нпр. Базедова болест
и др.
вазовеуроза (лат. уав суд, грч. пепгоп живац)
мед. обољење живаца крвних судова.
ваиз (арап., тур. уа1г) проповедник, познава-
лац верске литературе (код муслимана).
ваишја (инд. Уаовуа) трећа индијска каста, у
коју спадају трговци, земљорадници и за-
натлије.
ваишнаве (инд.) пл. обожаваоци и поштовао-
ци бога Вишиу; уп. вишиујити.
вајандотка (енг. \^уап<1оМе) врста кокоши,
пореклом из Америке, због својих одлич-
иих особина раширена по целој Европи:
бела, средње величине, ноге жуте, креста
ружичаста, тешка до 3 к%, носи 140—160
јаја годишње.
вајат (арап. ћауа*, тур. ћауаЦ 1. омања,
обично дрвена зграда у дворишту сеоске
куће за ноћивање младенаца и за држање
спреме, воћа и сл.; 2. трем, доксат (у
сеоској кући).
вајда (арап. *а'кШ, тур. Гаус1а) корист, добит;
интерес; фајда.
вајзбратна (нем. \Уе188ћга1еп) бело месо са
обе стране кичме.
вајкаунт (енг. \д8Соип1) в. виконт.
Вајл-Феликеова реакција . -а реакција која
служи за утврђивање постојања пегавог
тифуса (пегавца).
Вајнбергова реакција мед. серумска реакција
која служи за утврђивање постојања же-
дњака (ехинококуса).
вајсманизам биол. учење познатог немачког
биолога Августа Вајсмана \У
вакуоле
втапп, од 1834—1914) чија се теорија на-
слеђа оснива на његовој тзв. теорији кли-
цине плазме.
вајтбет (енг. \ућНећаИ) млада харинга из
Темзе која се сматра као нарочита посла-
стица.
вајтбојс (енг. «гћИвћоуз) пл. бели момци, од
1760. тајна организација сиромашнијих
католика у Ирској, која је кажњавала
претерано строге поседнике, чиновнике и
др. (названа по томе што јој је као симбол
била бела боја).
Вајт стар лајн (енг. \УћИе 5<аг 1лпе) „Линија
бела звезда", прекоокеанска паробродска
линија између Ливерпула и Њујорка.
Вајтхол (енг. ^^ћНећаП) раније: краљевска
палата на Темзи у Лондону; сада: широка
улица у зап. делу Лондона у којој су зграде
министарстава.
Вајтчепел (енг. \УћНесћаре1) најсиромашнији
и најзапуштенији део у источном крају
Лондона.
вакаит (лат. уассиз незаузет, слободан)
имање без власника.
вакантав (лат. уасаге бити празан, уасаш)
празан, упражвјен, незапремљен, незаузет,
непопуњен; вакантно имање прав. имање
без законитог господара, наследника.
вакавција (нлат. уасапИа) упражњеност, не-
попуњеност, празно место (нарочито паро-
хијско); школски одмор, распуст; судски
одмор.
вакат (лат уаса!;, уасаге) 1. празно је, слобод-
но је, незаузето је; недостаје, нема; као иж
код књига: чиста, нештампана страна (иза
насловне).
вакат (арап. ^ а д ! , тур. уакИ;) 2. време, час,
одређени час кад треба нешто да се уради;
време муслиманске молитве — намаза,
сама молитва.
вакатура (нлат. уасаШга) упражњавање,
упражњење, упражњеност (нпр. неког
места).
вакација (лат. уасаИо) ослобођење, ослобође-
ност од неке обавезе, пореза, намета и др.
вакери (шп. уадиегоз) пл. пастири, чувари
стоке у шпанској покрајини Овиједо, по-
томци римских робова, по некима Мавара,
и као такви презрени.
вактиле (арап.-тур. уакИу1е) у старо време,
некада.
вакуирати (лат. уасиаге) испразнити, ис-
пражњавати; уп евакуирати.
вакуист(а) (лат.) онај који верује у постојање
празног ггростора у природи; осматрач ва-
куума код машина и др.
вакуитет (лат. уасш!а8) празноћа, празнина;
упражњеност; ништавост, сујета, тапггана.
вакуоле (нлат. уасио1ае) пл. бот. мехурасте
шушвине у протоплазми биљних ћелија,
испун.ене водњикастом течношћу, из којих
се стварају нове ћелије; зоол. мешчићи у
пихтијастој маси неких микроскопски сит-
них морских животињица.
вакуум
вакуум (лат. уасишп) празак простор; праз-
нина, безваздушни простор; вакуум-апа-
ра гапарат за дестилисање осетљивих теч-
ности под сниженом температуром, нпр.
при уклањању воде из млека ради доби-
јања „млека у праху".
вакуум-метар (лат. уасишп празак простор,
грч. те!гоп) справа за мерење разређено-
СТИ ваздуха (код вакуум-апарата); в. ва-
куум.
вакуф (арап. тоа^Г, тур. уа!а1) код муслима-
на: задужбина за опште религиозне и ху-
мане сврхе, са циљем да подиже и издржа-
ва џамије, школе, јавне библиотеке, бол-
нице, сиротишта, водоводе и др.
вакцина (лат. уасса крава, нлат. уасста 8С.
уапо1а кравља богиња) мед кравља маја
против великих богиња; серум за цепл>ење
против заразних болести, цепиво.
вакцинација (нлат. уасстаИо) мед. кале-
мл>ење богиња, пелцовање, цепл»еље,
убризгавање серума као предохрана про-
тив разних болести, уношење у оргамизам
антигена који га подстичу на производњу
заштитних тела; анимална вакцинација
калемљење ЖИВОПИБСКОМ лимфом.
вакцинирати (нлат. уаеста) мед. к а л е м и т ,
цепити, пелцовати, убризгавати у органи-
зам вакцину у циљу активног имунизи-
ран>а од заразних болести.
вакциниеати= вакцттрати.
вакциноида (нлат. уассша, грч. е!ск>8 вид,
облик) мед. лажне, неправе кравље богиње,
водене богање.
вакцинотерапија (нлат. уасста, грч. 1ћега-
риа лечење) мед. лечење вакцинама, це-
пљење да би се организам подстакао на
што јачу производњу тела која ће га за-
штитити од изазивача болести.
вал (фр. уо11е) 1. вео од танке прозрачне
тканине за невесту при венчању; 2. прови-
дан покривач за лице.
вала (стнорд. уа1а) 1. видовита жена, гатара,
чаробница.
вала (итал. уа11е) 2. дугачка уска долина;
увала; залив.
валабилан (фр. уа1аћ1е, лат. уа1еге вредети)
ваљан, вредан, који важи; прав. правно
ваљан, у прописном облику, пуноважан.
валах (арап. \*га-11аћ, тур. уа11аћ1) богме,
заиста, одиста, баш, е баш.
валансјен (фр. уа1епс1еппе8) пл. валанске
читасе различите врсте, нарочито узане
(назване по истоименом француском граду
у Фландрији).
валахи билахи талахи три муслиманске нај-
светије формуле за заклетву.
валација (нлат. уаПаИо) вој. ошанчавање, по-
дизање бедема, утврђивање у пољу; поди-
зање насипа.
валва (лат. уа1уа) крило врата; бот. љуска,
кошуљкца, махуна; љуштура (у шкољке).
валвација (нлат. уа1уаШ>) фин. одређивање
вредности или цене нечему, нарочито зва-
нично утврђивање вредности извесних
137
врста новца према државној новчаној
стопи.
валвациоиа табела фин. списак разних врста
новца са назначењем н>ихове вредности.
валвирати (нлат. уа1уеге) оценити, одредити
вредност, утврдити цену нечему; уп. валуи-
рати, валутирати.
валвула (лат. уа1уи1а) аиат заклопац, затва-
рач, залистак (на срцу, венама, цревима);
валвуле интестиналес (лат. Уа1уи1ае т1е8И-
па1е$) пп. цревни залисци.
валдензери лл. реформаторска секта, коју је
основао 1176. у Лиону Петрус Валдус, као
удружење за проповедање еванђел>а и ре-
форму католичке цркве путем враћања
апостолском сиромаштву и једноставно-
сти: уп. леонисти, сабатати.
вале! (лат. уа1е, уа!еге бити здрав, бити јак)
здрав био, живео!
валедикција (нлат. уа1е-<ИсИо) поздрав на
растанку, опроштајни говор.
валенсија (шп. уа1епаа) врста шпанских
веома јаких зимских тканина, названих по
шп. граду Валенсији.
валенца хем. в. валенција.
валенција (нлат. уа1епИа) вредност, важност;
хек. способност атома неког елемента да се
веже с једним атомом, са два атома, до
седам атома једновалентног елемента;
изражава се емпиријским бројем који оз-
начава колико се атома водокика једини
са једним атомом неког елемента.
валер (фр. Уа1еиг, нлат. уа!ог, итал. уа1оге)
вредност, цена; хартија од вредности; муз.
трајаше ноте; храброст, јунаштво; валер
ан атант или валер ан рекуврман (фр.
уа1еиг еп аиеп*е, V. еп гесоиугетеп!) трг.
вредност која се очекује, евентуална бу-
дућа вредност.
валеријана (нлат. уа1епапа оЖсшаНб) бот.
одол>ен, једна лековита биљка.
валете! (лат. уа1е1е) будите здраво, остајте
здраво! бене валете! (лат. 1>епе уа1е1е)
остајте у добром здрављу! (поздрав којим
се завршавају писма и који папе, у облику
монограма, ставл>ају испод својих була).
валетудинариј(ум) (лат. уа1еШ<Нпагшт) бол-
ница, болесничка соба.
валида (арап. уаШеЈ.) родитељка, мати; мати
бившег турског султана.
валидан (лат. уаЦдш, уа1еге) јак, крепак,
снажан, здрав; прав. правно важан. важећи,
пуноважан.
валидација (нлат. уаИс1а1ш) потврда, потвр-
ђивање; овера, оверавање, признање прав-
не важности неког акта.
валидирати (нлат. уаИ<1аге) оверити, потвр-
дити, извршити правну форму оверавања;
бити правно ваљан, бити пуноважан.
валидитет (нлат. уаШНаб) прав. правна важ-
ност, правна вредност, ваљаност једне
ствари или неког поступка.
валижа в. вализа.
вализа (фр. уаИзе) путничка ручна кожна
торба.
валија 138

валија (арап. чуаИ, тур. уаИ) гувернер, царев валцер (нем. \К^а1гег) популарна окретна игра
намесник, турски војно-административни у 3/4 такта; музички комад за ову игру; уп.
старешина једне области. валс.
валкире (стнорд. уа1кугја, нем. \Уа1кигеп) пл вал.енке (рус. валенхи) чизме од сукна.
у нордијској митологији и песништву: вамп (еиг. уатр од уатруг) назив за жену
божанске девице, виле, богиње битака и без скрупула; заводница, „жена-демон".
суђаје бораца, које одлучују који ће јунаци вампир (слов., итал. уатри-о, фр. уатрц-е) по
у борби погинути; оне су, као веснице, у народиом веровању јужних Словена, Грка
служби бога Одина и, по његовој запове- и Румуна, мртвац који ноћу устаје из гроба
сти, доносе победу, доводе му оне који и сише људима крв; по томе зоол. (нлат.
храбро погину и, у Валхали, дворе и служе уатругиз 8рес1гшп) велики јужноамерич-
пићем богова оне који су у н.у примљени; ки слепи миш који, у недосгатку хране,
уп. Валхала. напада сисаре, птице, па и човека при
валковер (енг. 1о ша1к оуег Ље соигве) на спавању, и сиса им крв.
тркама: лака победа, услед тога што је вампиризам кед. прекомерно пуштање крви;
противник постао неспособан. уп. вашшр.
валовница (мађ. уаИотаз исказ) пореска ванадиј(ум) (нлат уапасИшп) хем. в. ванадин.
пријава. ванадин (лат. УапасИз) хем. елемент, метал,
валор (нлат. уа1ог) вредност, цена; хартија од пронађен 1830. у рудама гвожђа и олова,
вредности; ад валорем (нлат. ас1 уа1огет) атомска маса 50,942, редни број 23, знак V;
према вредносги; валор екстринсекус ванадијум.
(нлат. уа1ог ехМпвесш) спољашн>а вред- Вавдали (лат. Уап<1аИ) пл. германскоготско
ност једног новца; валор интринсекус племе које је, од Ш века н. е., ратовало с
(нлат. уа1ог т<хт8еси5) унутарња вредност Римљанима на Рајни, доцније са настани-
неког новца. ло у Панонији (Угарској), у V веку пусто-
валоризација (лат. уа1ог вредност) трг. одре- шило Галију, Шпанију и Италију, а 455.
ђивање вредности, процена, такође пракса пљачкало Рим четрнаест дана унгаптава-
држања или подизања релативне вредно- јући сва уметничка дела и споменике;
сти (ревалоризација). отуда фиг. дивл>и И сурови варвари, склони
валоризирати (нем. \уа1оп81егеп) извршити, уништавању свега лепог и доброг.
извршавати валоризацчју, проценити,
процењивати већу вредност. вандализам (лат. Уапс1аИ, итал. уаш!а1шпо)
вандалска ћуд, тј. дивљаштво, дивљачка
Валпурга (нем. ^Уа1риг§а) светитељица като- страст за рушењем и уништавањсм умет-
личке цркве чија се успомена прославл>а •
1. маја, заштитница од враџбина и вешти- ничких предмета и др.; уп. Ваидали.
ца; дошла са својом браћом из Енглеске у вандал(ин) фиг. човек склои дивљачком уни-
Немачку, где је као опаткиња једног мана- штавању, нарочито културних вредиости
стира, умрла око 780; валпургијска ноћ (према германском племену Вандала).
прва мајска ноћ (в. Гете, „Фауст"). вандемијер (фр. уеп<1еппа1ге, лат. У1пдет1а)
валс (фр. уа1зе) в. валцер. „месец бербе", први месец некадашњег
валуирати (фр Уа1иег) в. валвирати. француског револуцијског календара, од
валута (итал. уа1и1а) „вредност"; фин. зако- 22. К до 21. X.
ном утврђени новчани систем једне држа- вандла (нем. ААГаппе када, каца) широк ку-
ве, тј. новац који је, у свом саставу и хињски лимени суд, при дну ужи, за прање
облику, признат као законито средство посуђа.
плаћања; с друге стране, валута је однос вандровата (нем. •«гапс1егп путовати) лутати,
између номиналне вредности новчаница и скитати, отиснути се на вандровку.
уопште хартија од вредности једне државе вандровка (нем. шапдегп) лутање по свету
и њиховог курса у иностранству; врста ради трговине, заната и сл.; скитња; песма
новца, новац. о вандровању, песма вандроваца.
валута пер дато (итал. уа1и!а рег с1а1о) трг. вандровкаш (нем. \уапсЈегп) човек који путу-
вредност ИЛИ обрачунавање камата од да- је, лута по свету ради трговине, заната и
нас, вредност од данас. сл.; скитница, пробисвет.
валутирати (итал. Уа1и1аге) в. валвирати. вавдрокаш в. ваидровкаш.
валутни дампивг (енг. дитрт^) девалвација ванила, ванилија (фр. уатПе, шп. уатШа)
новца; законска промена односа новчане бот. врста тропске биллсе чији се мирисави
јединице према злату или према другим плодови употребљавају као зачин.
валутама. ванилизам (фр. уапШе) мед. тровање вани-
валутви шшири фин. хартије од вредности лом, нарочито у јелу, са појавом пролива,
које гласе на инострану монету, због чега грчева, повраћања и сл.
им је курс несталан. ванилин (фр. уапШе) хем. ароматична мате-
Валхала (стнорд. Уа1ћб11, нем. \^а1ћа11а) у рија ванилиног плода, која искристалише
норд. митологији: рај у који долазе у бици иа површини када плод дуже стоји; добива
погинули ратници Одинови, седиште бого- се и вештачким путем, као замена природ-
ва и јунака; уп. валкире. не ваниле.
ванилоквентност
ванилоквентвост (лат. уапПс^иепиа) хвали-
сање, разметљивост, празан говор, бр-
бљање; уп. ванилоквенција.
ванилоквенција в. ванилоквентност.
ванитас ванитатум (лат. уапЦаз уапНа1шп)
таштина над таштинама, тј. све је ташто,
ништавно, празно, привидно.
вавитет (лат. уапИаз) таштана, сујета, ни-
штавност, привидност, празнина, пролаз-
ност; хвалисавост, уображеност, надуве-
ност, славол>убивост.
ванстеп (енг. опе један, з1ер корак) в. уан-
степ.
вантоз (фр. уеп1обе) „месец ветра", шести
месец француског републиканског кален-
дара, од 19. П до 20. Ш.
вантуза (фр. уеп1оше) мед. купица, мала ча-
ша од дебелог стакла која се ставља на
оболело место да би се, разређивањем
ваздуха у н>ој, крв привукла у поткожно
ткиво и тиме унутрашњи органи ослободи-
ли навале крви (вегттуза); рупица на ше-
ширу за обнављање ваздуха, одушка.
ванцага (нем. Вап<1за§е) 1. стара, тупа секи- варијанте (лат. уапае 1ес11опез, уапап1ез) пл.
ра, нож или бритва; 2. хул>а, невал»алац,
пропалица, пробисвет.
вањкуш (мађ. уапкоз) јастук.
вањкушница (мађ. уапкоз) јастучница.
вапор (лат. уарог, итал. уароге пара) паро-
брод, парна лађа.
вапорација (лат. уарогаИо) испаравање, ве-
трење; уп. евапорација.
вапоризатер (фр. уарог18а1еиг) справа за
избацивање течности (мириса, средстава
за прочишћавање ваздуха) у облшсу течне
прашине; прскалица, штрцаљка, распр-
шивач.
вапоризација (нлат. уаропзаИо) испаравање,
претварање у пару.
вапоризирати (фр. уаропзег) испарити, пре-
творити у пару; разбити у капљице, попр-
скати прскалицом, распршивачем.
вапориметар (лат. уарог, грч. т&гоп) ин-
струмент за одређивање запремине или
притиска паре.
вапорирати (лат. уарогаге) пушити се, испа-
равати, претварати се у пару; испаравати,
претварати у пару.
вапорозан (нлат. уарогозиз) паровит, пун
паре, парни; магловит, нејасан, мутан.
вара (порт.=лакат) стара мера за дужину у
неким романским земљама (Португалији,
Шпанији и Јужној Америци); једна вара
износи 0,84 т .
варак (арап. уагаЧ}, тур. уагак) лист, листић, варикозан (лат. уапсозив) мед. проширених
писмо, писамце.
варант (енг. шаггап1) трг. еспапна заложница, варикозитет (нлат. уапсозИаз) мед. болесно
онај део сместишне признанице којом соп-
ственик депоноване робе залаже ту робу и
на тај начин долази до потребног кредита;
пуномоћ; наредба, налог за хапшење.
варантед (енг. \уаггап1е<1) ознака на енгле-
ским фанрикатима = гарантовано.
варваризам (грч. ђагђагоз) в. барбаризам.
варварин (грч. ћагћагоз) в. барбарин.
139 варикс
вардати (итал. §иагс!аге) покр. 1. пазити, чува-
ти се; 2. вребати.
варзило (према земљи Бразилу, одакле је
пореклом) црвена боја која се добива од
дрвета Сае8а1рш1а ђгавШепз^з.
вариа (лат. уапа, уагшв различит) пл. поме-
шане ствари, разноликости, сваковрсно-
сти, сваштине.
варијабилав (нлат. уапаћШв) променљив;
склон мењању, несталан, непостојан.
варијабилитет, в. варијабилност.
варијабилност (нлат. уапаћИИаз) променљи-
вост; пасивна способност организама да се
мењају под утицајем прилика и средине у
којим живе (једна од основних и општих
особина живих бића).
варијабл (фр. уапаШе) променљива вред-
ност, променљива количина; подељак који
показује променл>иво време.
варијанта (лат. уагшз) 1. лит. различит текст
(в. варијанте); 2. нешто што има различит
облик од нечега а што има са тим исто
порекло или стоји у присној вези.
лит. места у рукописима једног дела која
нису једнака, која се разликују једна од
других.
варијато (итал. уапа1о) нуз. промекљиво,
преиначено.
варијација (лат. уапаИо) промена, мењање;
астр. одступање или промена у главном
кретању или путањи неког небеског тела;
куз. делимично одступање од једне теме;
арх. делимично одступање од једног плана
или нацрта; биол. одвајање једне биљне или
животињске јединке од врсте којој припа-
да са једном особином или са више особи-
на, које су код ове одвојене јединке друк-
чије развијене него код осталих јединки
исте врсте; физ. колебан.е, неједнакост,
нпр. у стању барометра, магаетне игле и
ДР-
варијацио делектат (лат. уапаИо <Ле1ес1а1)
посл. промена весели, промена је пријатна.
варијациони компас физ. в. деклинаторијум.
варијете (фр. уап^16) позориште које негује
лаку музику, песму, плес, гимнастичке
продукције, жонглерске вештине и сл.
заријетет (лат. Уапе1«з) различност, разно-
ликост, разноврсност; бот., зоол. подврста,
одлика.
веријетети (лат. уапе1а1ез) пл. различитости,
разноврсности, разне ствари; сваштарије,
сваштице.
веиа, отечених вена; квргав.
отицање вена, проширеност вена.
варикомфалус (лат. уапх проширење вена,
грч. отрћа18оз пупак) мед. Хфоширење пуп-
чаних вена.
варикоцела (лат. уапх, грч. ке1е) мед. пр-
скање (или: просутост) вева у мишићима.
варикс (лат. уапх) мед. проширење вена,
отицање вена.
варинас 140
варинас (шп. уаппак) најфинији америчхи
дуван, назван по граду Варинас (Венецу-
ела).
вариолација (нлат. \'апо1а(ло) мед цепљење
садржииом правих богиња као заштита од
богиња (начин лечења богања пре увођења
цепљење крављим богињама); уп. вариоли-
зација.
вариоле (нлат. Уапо1ае, шп. ушле1а) пл. мед.
праве богање, велике богиње.
вариоле вакцине (нлат. уапо1ае уасстае) пл
мед. кравље богиње.
вариолизација (нлат. уагшИваИо) Мед. в. ва-
риолација.
вариолис (нлат. уапоНб) мед. обољење од
великих богиња, велике богиње.
вариолозав (лат. \'апо1о.чив) мед. богињав, бо-
лестан од богала, рошав.
вариолоиде (илат. уаги>1а, грч. еМоб вид,
облик) пл. мед. блажи облик великих бо-
гаља, са мањом грозницом (нарочито код
раније цепљених особа).
вариометар (лат. уагшз различит, грч.
т^Хтоп) физ. сваки апарат помоћу кога се
могу мерити колебања једне физичке ве-
личине, нарочито апарат за мерење гео-
магаетних варијација; авиј. апарат за ме-
рење брзине уздизања или спуштања
(авиока или балона) у вертикалном
(усправном) правцу.
варирати (лат. уапаге) бити различит, ра-
зликовати се; бити разног или другог ми-
шљења, не слагати се, разилазити се у
мишљењу; имати променљив успех; дели-
мично одступати од чега; уносити измене у
што; мењати се, променити се; муз. развија-
ти арију не мењајући основни мотив.
варицеле (нлат. уапсеПае) пл. мед. мале бо-
гиње, водене богиње.
варицес (лат уапх, уапсеб) лл мед. проширење
вена, проширене вене; уп флебектазија.
вармеђа, вармеђија (мађ. уагтецуе) жупани-
ја, некадашња управна област у Угарској;
жупанијски уред; зграда у којој се он
налазио.
васа сп. најдужа скијашка трка на свету (86
к т ) ; одржава се у Шведској као успомена
на скијашки подвиг Густава I Васе (1523),
доцнијег шведског крал>а.
васервага (нем. АУабвепуаве) зан. в. либела
(равњача).
васердрук (нем. \Уа85ег<1гиск) водени отисак
на хартији (нарочито на новчаницама),
водотисак.
васеркопф (нем. ^авзегкор^) водена болест у
глави; човек с таквом главом; фит. глупак.
Васерманова реакција ш-д реакција крвног
серума којом се може утврдити обољење
од сифилиса.
василика в. базилика.
Василике (грч. ВакШкбб) велики византијски
законик у 60 књига из IX века, најопсеж-
нија и најважвија прерада Јустинијановог
права на грчком језику.
ватирати
васкуларав (лат. уа8 суд, Уа8си1ап8) анат који
се тиче крвних судова, пун крвних судова;
бот. састављен од судова или канала.
васкуларизација (лат. уа8, нлат. уакси1ап-
5а(;ш) биол. стварање крвних судова; прот-
каност крвним судовима.
васкулитис (лат. уавсићип мали суд, судић)
мед. запаљење крвких судова.
васкулоза (нлат. уазсгЈоза) бот. главни састо-
јак биљиих судова.
васкулозав (нлат. уазси1оби5) зоол., бот. судов-
ни, богат судовима, судовит.
васкулум (лат. уабси1шп) аиат. мали суд, су-
дић, жилица.
ваститет (лат. уакШаз) празнина, пустош;
пространост, неизмерност.
ват (скр. 'ЛО физ. јединица за снагу у Међуна-
родном систему јединица; то је снага која
за 1 секунд изврши рад од 1 џула; 1000 \У
чини 1 киловат (к\^); назив по ШКОТСКОМ
физичару Џемсу Вату.
вата (нем ^УаИе) хигијенски памук, изгребе-
ната и пречишћена влакиа фимог памука
сложена као листови.
вателин (нем. ЛУаие) тканина (обично памуч-
на) прошивена и подешена за поставу;
фателин.
ватер-баласт (енг. \уа1ег-ћа11а51) одељење ла-
ђе, нарочито подморнице, у којем се нала-
зи вода за одржавање равнотеже лађе.
ватер-клозет (енг. луа!ег-с1о8е1) модерни хи-
гијенски нужник, са порцуланском шол>ом
и водом за испирање нечистоће, енглески
нужних.
ватер-линија (енг. \лга1ег-1те) црта на боку
брода која показује нормалан газ брода.
ватермав (енг. \Уа1егтап) прекоморски трго-
вац девојкама, белим робл>ем.
ватер-машмва (енг. \уа*ег, грч. тесћапе) ма-
шина за предење коју креће вода.
ватерполист(а) (енг. -«га1:ег ро1о) играч ватер-
пола.
ватерполо (енг. \»га1ег-ро1о) сп. рукомет у води
са седам играча у сваком тиму.
ватерпруф (енг. \^а!егргооЈ) материја која не
пропушта воду; кишни огртач од такве
материје.
ватер-твист (енгл. \уа4ег-*\У181) конац изра-
ђен на ватер-машини.
Ватикаи (итал. УаИсапо) папина палата у
Риму на Ватиканском Брегу, почета у VI
веку и стално проширивана, тако да сада
има 11.000 соба; фиг. папска влада, папска
политика; врховна управа римокатоличке
цркве.
ватиканска догма догма католичке цркве о
непогрешивости папе.
Ватикански концил најмлађи екуменски са-
бор католичке цркве (од 8. ХП 1869 — 18.
VII 1870), одржан у Ватикану, на коме је
проглашена догма о непогрешивости папе.
ватирати (нем. \уаШегеп) подметнути вату,
поставити ватом.
ватмен 141
ватмен (енг. муаШпап) возовођа на електрич-
ном аутомобилу, локомотиви или трам-
вају.
ватметар (енг. \*гаи, грч. т61гоп) физ. справа
за мерење ефекта електричне струје.
ватони (нем. АЛ^аМе) пл. јастучићи, умеци од
вате за попуњавање облика тела.
ватсат (енг. \уа11) ел. јединица за мерење
електричног рада и енергије; знак 1 А^ћ;
ватчас.
ватсекувда (енг. ша!1, секуцца, в.) јединица за
мерење рада и енергије, особито електрич-
не; знак \\ђз.
ва ту (фр. уа 1ои1) играм у све, тј. у сав новац
(при картању); фиг. стааљам све на коцку,
све ризикујем.
вахабити (арап.) пл. присталице релмгиозног
покрета у Арабији који су, под вођством
Мухамеда ибн Абд ел-Вахаба, половином
ХУШ века тежили да поврате ислам прво-
битној чистоти и једноставности; вехабити.
вахтмајстор (нем. ^асћ1те181ег) вој. сгареши-
на страже, наредник.
вачето (итал. уассеШ}) муз. умерено, умере-
ном брзином.
вачилавте (итал. уасШап*е) муз. треперећи,
колебл>иво, љуљајући се.
ваџиби (арап.) пл. строге верске дужности
муслимана, али мање обавезне него фар-
зови.
вашка (тур. уа$ак рис) пас, псето.
ве (енг. шеу, «ге1§ћ) стара енглеска мера за
в
уну> У употреби и данас = 82,554 к^.
вебер (скр. \АГћ) физ. јединица за мерење
магаетног флукса; назив по немачком фи-
зичару В. Е. Веберу (1804—1891).
ве виктис (лат. уае УГСИЗ) јао си га побеђени-
ма, тешко побеђенима!
вегетабилан (лат. уе^е^аћШв) биљни, који
припада биљном царству; направљен од
биља; способан да расте; вегетабилни жи-
вот живот биљака; вегетабилна земља зе-
мл>а на којој успевају билже, тј. земља
вртова и њива; вегетабилна храна биљна
храна, поврће.
вегетабилије (лат. уе^еШпИа) пл. растиње,
биљке; биљна храна.
вегетабилитет • (нлат. уе§е1аћШ1аб) биљна
природа, особеност биљака, способност ра-
стења.
- ведута (итал. уеди^а) изглед; слика града или
вегетабилни пергамевт в. пергамент-папир.
вегеталав (лат. уе§е1аИ5) биљни, који расте,
који је способан да расте.
вегетаријанац (нлат. уеве^апапапш) човек
који једе само биљну храну, а обично и не
пије V не пуши; строги вегетаријанацхра-
ни се искључиво биљем; умерени вегета-
ријанац једе и млеко, јаја, путер и сир.
вегетаријанизам (лат. уе^е1ш живахан, чио)
исхрана храном искључиво бил>ног поре-
кла; обично: исхрана без меса и животињ-
ске масти, млеком, млечним прерађевина-
ма и јајима.
вегетаријанство в. вегетаријанизам.
везикатор
вегетативан (лат. уе^еШн) 1. који чини те
биље расте, који има способност растења
(вегетативни систем биљака је супротан
репродуктивном систему); 2. који се тиче
растења, у вези са растењем; 3. који уна-
пређује растеше или вегетацију (вегетатив-
на тла); 4. фиг. који животари, без духа.
вегетативни живчани систем ашт. део нерв-
ног система који регулише активност уну-
трашњих органа; састоји се од парасимпа-
тккуснотп симпатикусногџ,елл, који међу-
собно дејствују супротно; аутокомни нерв-
ни систем.
вегетативно расплођавање бот. несполно рас-
плођавање биљака (помоћу калема, пелце-
ра, лозице и саднице).
вегетација (нлат. уе^е1аио) бот. живот и ра-
стење биљака, животна сиага биљака;
биљни свет, биље, растиње; фж. бујање,
бујност; мед израслине на телу биљака и
животиња; вегетациона тачка најјаче ра-
стење иа врху једног органа.
вегетирати (лат. уе{»е1аге оживети) живети,
расти као биљка, живети о бил>ној храни;
фиг. животарити, живети колико да се
живи; живети животом бил>ке, тј. ухвати-
ти корен у неком месту и ту остати не
радећи ништа.
веданта (сскр.) „крај Веда", један од шест
система инд. филозофије, најпопуларнији
у Индији; проповеда апсолутно јединство
свих бића.
ведалтизам учење Веданте (Веде); један од
великих филозофских система Индије.
Веде (сскр. Уе<1а, вид) „знање". најстарији
споменици санскртске књижевности, свете
кшиге брахмина у Индији; имају четири
дела: ВЈ@~, 8ата-, Уајиг- и АШагуа-веда;
у ужем смислу, под Ведама се често мисли
само на Риг-веду.
ведета (фр. уедеие, итал. Уес1е1;1а, лат. уМеге)
вој. коњаник стражар, коњичка извидница,
извиђач (ратна лађица), мали торпиљер за
стражу око пристаништа; стражар на бе-
дему тврђаве; поз. чувен, славаи глумац
или чувена глумица, позоришна „звезда".
ведска религија најстарија фаза индијских
религија, нарочито она која је изложена у
Риг-веди и у којој су богови подел>ени на
четири класе.
предела којој је циљ да предмет што вер-
није представи; уп, проспект.
везика (лат. уеагса) анат. мехур, бешика, на-
рочито мокраћни мехур (нлат. Уез1са
и г т а па ); везикалне артерије артерије мо-
краћног мехура.
везиканције (лат. уекгсапЦа) пл. иед. средства
за изазивање пликова иа кожи ради од-
страњивања запаљења у унутрашњем делу
тела, ш ф . слачида и сл.
везикатор (нлат. уез1са1огшт) фарм бешич-
ник, врста мелема у облику шипке, непри-
јатна мириса и црнкаст, састоји се од
праха истуцаних зелених бубака (шпан-
везикуларан 142
ских буба), терпентина, жутог воска, смо-
ле, мастикса; има својство да на здравој
кожи без бола извлачи мехурове, а у
народу се употребл>ава као лек против
запаљења плућне марамице, реуматизма и
ДР-
везикуларан (лат. уе81си1ап5) мехураст, у
облику мехурића.
везир (арап. \уагег, тур. уег1г) на Истоку:
титула високог државног чиновника; у
бившој Турској Царевини: титула мини-
стра-председника (велики везир).
везират (арап.) звање и власт везира.
векер (нем. АУескег) будилник (часовник).
векио конто (итал. уессћш соп1о) трг. стари
рачун.
веква (нем. Шеске) хлеб дугул>астог облика,
штруца.
вексација (лат. уехаИо) злостављање, киње-
ње, мучење; узнемиравање, досађивање,
задиркивање, пецкање.
вексир (лат. уехаге мучити) оно што служи
за вексирање, мучитељ, нарочито направа
за осигурање на вештачким бравама, тако
да се брава не може отворити ни правим
кл>учем ако се не уме руковати том напра- велур (фр. уе1оигв) сомот, кадифа; врста
вом; тако постоји и вексир-доза, вексир-
-коцка, вексир-огледало, вексир-пехар и
ДР-
вексирати (лат.) кињити, злостављати; узне-
миравати, досађивати.
вексла (нем. №есћзе1) меница.
вектор (лат. уес4ог) мат. величина која има велутирати (фр. уе1ои!ег) радити (или: изра-
своју бројем одређену вредност и правац,
упрааљена величина, нпр. брзина, убр-
зање, сила, електрична струја итд.; супр. велутоар (фр. уе1ои1о1ге) слнк. сомотска чет-
скалар.
веламент (лат. уе1етеп1;ит) покривало, вео;
изговор, измишљен разлог; хонорар који
прима уметник за своје дело.
велар (фр. у&аи-е) грам. задњонепчани глас (г,
к, х).
велараи (фр.) грам. задњонепчани; уп. велар.
веларизација (фр.) фон. претварање у велар вена артериоза (лат. уепа аг1;епова) аиат.
приближавање изговора неког сугласни-
ка изговору (артикулацији) задњонепча-
них сугласника.
велариј(ум) (лат. уе1агшт) велихо платно у
староримском амфитеатру, разастрто ради
заштите од сунца; ћилим као украс над
алтанима и на фасадама о свечаним при-
ликама; веларије пл. заставице на коноп-
цима разапетим између катарки једног
брода.
велверет (енг. уе1уеге1) трг. в. велветин.
велвет (енг. уе1уе1, нлат. уе11ие1;шп) трт. сомот, доноси крв из органа за варење у јетру.
кадифа.
велветин (енг. уе1уе1ееп) трг. тешка, сомота-
ста памучна тканина, врста некеплованог
манчестра; велверет.
велеитет (нлат. уеПеИаб, фр. уе116Н^) псих
воља која још није прешла у акцију, руди-
ментарно хтење, жеља на чијем се оства-
рењу не ради, слаба и нејасна тежња,
прохтев.
вендета
велен (фр. у61т, лат. У1Ш1и8) пергамент од
телеће коже; фина и глатка, пергаменту
слична хартија; фина алансонска чипка.
вело (фр. уе1о1) кожа и пергаменат од мртво
отељеног телета или јагњета.
велодром (лат. уе1ох брз, грч. с1гото5 трка-
лиште) тркалиште за бициклисте (точка-
ше), стаза за велосипедске трке.
велосиметар (фр. у61осе брз, грч. т61гоп)
справа за мерење брзине авиона, брзино-
метар.
велосипед (фр. у61оар6с1е) точак, бицикл,;
ул. велоципед.
велосипедист(а) (фр. у&ос1р&Ц81е) онај који
се вози на точку, точкаш.
велоспорт (лат. уе1ох брз, енг. $рог1) в. бици-
клизам.
велоципед (лат. уе1ох брз, рев, ресИз нога) в.
велосипед.
велоцитет (лат. уе1осНа8) брзина, хитрина.
велоче (итал. уе1осе) муз. брзо, хитро.
велочисимо (итал. уе1ос188ипо) муз. врло брзо.
велгер (енг. тлгеНег велика тежина) сп. велтер
категорија боксера тежииа 63,5 до 67 к§.
велум (лат.) анат. задње, меко непце.
штофа са дугом длаком; велур де котон
(фр. уе1оигз с!е со1:оп) памучни сомот; ве-
лур сатине (фр. уе1оиг8 8а1т^) атласни
сомот.
велутина (фр. уе1ои1те) козм. шминка од
бизмута и пиринчаног брашна.
дити, ткати, откати) у виду сомота, дати
тканини изглед сомота.
кица за ровашење глатких тонова на сли-
кама у масним бојама.
вена (лат. уепа) анат. опнаста цев којом се
враћа у срце крв, која је кружила по
разним органима и која је један део својих
хранљивих материја и кисеоника предала
ткивима, доводница; супр. артерија.
плућна вена, она која доводи из плућа у
леву преткомору срца артеријску (оксиди-
сану) крв.
вена кава (лат. уепа сауа) анат. шупља вена,
она која доводи непречишћену крв из
доњег дела тела у десну преткомору срца.
вебалитет (нлат. уепаШаз) поткупљеност,
подмитллвост; купљивост, продајност.
вена поетика (лат. уепа роеИса) песничка
жица, песнички дар, песничка снага.
вена порта (лат. уепа рог1а) аиат. вена која
венаторан (лат. уепа1огшз) ловни, који се
тиче лова, или ловца, ловачки.
вен бриле (фр. ш ђги16) кувано вино, меша-
вииа од црног или црвеног вина, шећера,
коре мушкатњака, цимета и паприце
(коријаидра), над којом се запали кашика
рума.
вендета (итал. уепс1еШ1, лат. утсИс1а освета)
крвна освета (на Корзици).
Вевди 143 вентрилоквенциЈа

Вевди (нем. ^епдеп) најстарији назив за вевија доценди (лат. уеша (1осепс11) дозвола
Словене у историјским изворима; код Не- за држање предавања (на универзитети-
маца назив за Словенце и Лужичке Србе ма); венија легенди.
(Венди, Винди). венија етатис (лат. уета ае!а118) прав. прогла-
вендита (итал. уепдеге продавати, уепсШа шење пунолетсгва пре законом утврђеног
продаја) место где се тргује, трг, пијаца; времена.
зборно место, ложа; алта веидита (итал. венија легенди (лат. уета 1е^епсИ) в. веиија
аНа уешШа) висока ложа карбонара. доценди.
вендиција (лат. уешШш) продаја, продавање, венијат (лат. уешге доћи, у е т а ! нека дође)
отуђење путем продаје. прав. наредба, позив пред суд.
Венеди в. Венди. вевозан (лат. уеповиз) аиат. венски, који при-
Венедик (тур. УепесИк, нем. УепесИ^) стари пада венама, који се тиче вена; богат
назив у нашем народу за данашњу Вене- венама; венозна крв неоксидисана крв та-
цију (Млетке). мноцрвене боје; венски.
венедичкм млетачки, в. Венедик. вевски (лат. уепа) анат. в. венозан.
венедјена (фр. уепесИеппе) трг. фина врста тка- вевта (шп. уеп!а, лат. уеп<1еге продавати)
нине гродетур. усамл>ена друмска крчма, механа.
вененозав (лат. уепепшп отров, нлат. уепе- вевтарола (итал. уеп1аго1а, лат. уеп1;и8 ветар)
П05Ц8) отрован, који трује. справа која показује правац дувања ветра,
венеролог (лат. Уепив, грч. 16|»О5 говор, реч) ветроказ; место где се оставл>ају јела и
мед. лекар за венеричне болести. пића ради хладноће, леденица.
венетромбоза (лат. уепа, грч еп- у, Љгбтћов вевт-ев (фр. \о1ч»!-е1:-Ш1) „двадесет један",
грумен, грудва) мед. згрушавање крви у позната хазардна игра са француским
веиама. картама, ајнц.
вененум (лат. уепепшп) отров. вевтер (лат. уеп^ег) анат. трбух, задак.
Венера (лат. Уегшз) мит. в. Венус. вентил (лат. уеп1из ветар, нлат. уепШе) оду-
венерабилан (лат. уепегаћШз) веома пошто- шка, механичка направа, обично од мета-
ван, частан, достојан поштовања, часни; ла, помоћу које се врши отварање и затва-
пречасни, веледостојни. рање пропуста за ваздух, течности, гасове,
венерабмле (лат. уепегаШе) оно што је до- паре и др., залистак.
стојно високог поштовања; посвећена хо- вевтилатор (лат. уепШа1ог) ветрило, справа
стија у католичкој цркви која се показује за обнављање, тј. за исисавање и усиса-
вернима да би јој одали поштовање. вање ваздуха, справа за покретање вазду-
венерација (лат. уепегаИо) дубоко пошто- ха и других гасова.
вање, страхопоштовање, обожавање. вевтилација (лат. уепШаИо) обнављање ваз-
венерија (лат. Уепив Венера, богиња љубави) духа у затвореним просторијама, ветрење,
1. мед. назив за полне болести, тј. оне које проветравање; фиг. претходно претресање,
се најчешће преносе сношајем, нарочито темељно разматрање неког питања (пре
сифилис, трипер и меки шанхр. доношења коначне одлуке), процењивање
венерија (фр. убпепе, лат. уепап ловити) 2. имања које треба делити; вентилирање.
лов, ловљење, хајка; ловачка кућа. вентилирање в. вентилација.
венеричан (лат. уепегеив) мед. полно боле- вентилирати (лат. уепШаге) обнављати ваз-
стан, полно заражен; који долази као по- дух, ветрити, проветравати; грађ. снабдети
следица неке полне болести. вентилом, начинити одушку на чему; фиг.
венерологија (лат. Уетдз Венера, богиња љу- неко питан>е претресати, свестрано разма-
бави, грч. 1о§!а) део медицине који се бави трати, објашњавати у танчине.
венеричним болестима. вентилогиј(ум) (лат. уеп1ш ветар, грч. 16$роп)
венесекција (лат. уепа, весИо сечење, резање) справа која показује правац дуван.а ветра,
мед. пуштање крви из вене. ветроказ.
венефик (лат. уепепшп {асеге отров спра- вевтозав (лат. уеп^озш) ветровит, пун ветра:
вљати, уепеИсш) онај који справља отро- мед. који надима, који изазива ветрове у
ве, справљач отрова. желуцу (за јела).
вени, види, вици (лат. уеп1, уШ, VI«) „Дођох, вентозитет (лат. уеп^овИав) мед. надимање,
видех, победих!", речи којима је Цезар нагомиланост ветрова у желуцу, ветрови-
јавио у Рим своју победу у Понтијском тост; фиг. ветропирство.
рату; фит. кад се хоће да каже како је нека вевтралав (лат. уеп1;га118) анат. трбушни, који
ствар брзо свршена. се тиче трбуха, који припада трбуху; који
венија (лат. уета) одобрење, допуштање, се налази на трбупшој страни.
дозвола; кум венија (лат. сшп уеша), са вевтрикулус (лат. уеп1пси1иб) анат. желудац;
допуштењем; бона венија или кум бона уопште свака шупљина на телу; вентрику-
венија (лат. ћопа уета, сшп ђопа уета) са ли кордис (лат. уепМсиИ согсИз) пл. коморе
љубазним допуштењем, одобрешем; сит срца (десна и лева).
веиија вербо (лат. зН уета уегБо) нека буде вевтрилоквевција (лат. уеп!ег трбух, 1одш
речи дато допушгење, тј. нека је допуште- говорити) вештина тобожњег говорења из
но рећи. трбуха; вентрилоквија.
вентрилоквија 144
вентрилоквија в. вентрилоквенциЈа.
вентрилоквист(а) (лат. уеп!ег, 1оцш) онај који
уме да говори из трбуха.
вентуза (фр. уеп1оибе) мед- в. вантуза.
венула (лат. уепи1а) анат. мали крвни суд,
мала вена, веиица.
Венус (лат. Уегшз, ген. Уепепв) мит. богиња
љупкости и љубави код старих Римљана
(код Грка Афродита), жеиа Вулканова,
мати Купидонова; фиг. полна љубав, обљу-
ба, парење; пожуда. похотљивост, нечед-
ност; л>убавница; лепотица; астр. Друга по
реду планета у Сунчаном систему, која се
види и по дану, звезда Даница, Зорница,
Зорњача (Фосфорус), Вечерњача (Хеспе-
рус); Медичијева Венера најлепши приказ
богиње Венере, једно од највећих вајар-
ских дела старог века, које се налазило у
уметничкој збирци флорентинске породи-
це Медичи; Милоска Венера величанстве-
ни мраморни кип Венере, рађен у П веку
пре наше ере, пронађен 1820. на острву
Милосу, сада у париском Лувру; Венера.
Венус вулгивага (лат. Уепш уи1{>ауај»а) обич-
на похота, л>убав која се свуда скита,
улична љубав, свачија жена, развратница;
Веиус паидемос.
Венус пандемос (лат. Уегшз, грч. рап-детов)
в. Венус вултвага.
венусто (итал. уепиз^о) муз. пријатно, умилно,
љупко.
Венус уранија (лат. Уепш, грч. игатоз небес-
ки) висока, узвишена Венера, тј. чиста,
узвишена, непохотна л»убав.
вења (мађ. Гепуо, ^епуи) бот. клека, клекиња
(дрво и плод).
вео (итал. уе1о) 1. комад танке провидне или
мрежасте тканине којим жене покривају
лице или га носе преко главе и низ плећа,
као знак жалости; подужи комад беле
тканине који, пребачен преко главе и низ
плећа, невесте носе на венчању; 2. тањи
слој нечега, застор (од магле, облака, мра-
ка и сл.); 3. фиг. нешто што прикрива
стварност, пгго омета да се нешто сазна,
као плашт, омотач око нечега.
веранда (енг. уегапда, шп. ђагапс1а, сскр.
уагаш!а) доксат, отворен трем на кући.
верас (лат. уегбш) поет. в. верс.
вератрин (лат. уега(гшп) хем. мешавина раз-
них веома отровних алкалоида који се
налазе у соку неких биљки из породице
чемерика; служи, у облику масти, као лек
против живчаних болести и реуматизма.
верацитет (лат. уегах који истину говори,
нлат. уегасИаб) истинитост, истинол>уби-
вост, исправност, веродостојност, љубав
према истиви.
верба (лат. уегћа) пл. грам. в. вербум.
вербалан (лат. уегк>а115) који се састоји од
речи, усмени; који се тиче речи; дослован
буквалан, од речи до речи; грам. глаголски.
вербализам (лат. уегђит реч) празно разме-
тање речима и реченицама, у циљу да се
вербум депоненс
пред слушаоцима покажеш учен и паме-
тан, млаћење глогиња, трућање.
вербализацнја (лат. уегћит реч, нлат. уегђа-
1шИ1о) лрав. саставл>ан>е протокола, писме-
но саслушање; фиг. причање утаман, тро-
шење речи улудо, наклапање.
вербализирати (лат. уегћшп, нлат. уегћаИ-
ааге) лрав. саставл>ати протокол, писмено
саслушавати; усмено расправљати; фиг.
причати утаман, говорити у ветар, накла-
пати.
вербалист(а) (лат. уегћшп) причало, прекла-
пало, трућало, онај који више држи до
речи него до њихове садржине.
вербалитер (лат. уегћаМег) прил. од речи до
речи, дословно, буквално; усмено.
вербалитет (нлат. уегћаШаз) дословност,
буквалност, благоглаголлвост.
вербална дефиниција објашњење речи,
одредба речи.
вербална егзегеза објашњење речи, тума-
чење речи.
вербална инјурија прав. увреда нанесена ре-
чима; супр. реална инјурија.
вербална нота под. нота једне владе другој,
коју посланик оне прве само усмено саоп-
штава овој и која има карактер поверљи-
вог саопштења.
вербалност в. вербализам.
вербатим (лат уегћаШп) лрил. од речи до
речи, дословно.
верберација (нлат. уегђегаИо) батинање, ши-
бање, шамарање; физ. потрес ваздуха услед
којег настаје звук.
верберирати (лат. уегћегаге) шибати, батина-
ти, тући; потресати.
вербигерација (нлат. уегћ^егаИо) кед. бесми-
слено понавл>ан>е речи.
верби грација (лат. уегМ ^гаИа) в. вербн
кауза.
верби кауза (лат. уегкн саиза) на пример,
ради примера; уп. верби грација.
вер блав (фр. уегз ћ1апсв) пл. поет. стихови без
слика; версУг жибери.
вербозан (лат. уегћовш) речит, пун речи,
опширан (у причању или излагању).
вербозитет (нлат. уегћовИаз) прекомерна ре-
читост, бујица речи, опширност у изла-
гању, развученост (стила).
вербум (лат. уегћшп) грам. глагол, глаголска
реч; вербум диценди — глагол говорења:
рећи, говорити, казати и сл.; вербумфини-
тум — лични глаголски облик; вербум
инфинитум — неодређени глаголски
облик (инфинитив).
вербум активум (лат. уегћшп асИушп) грам.
радни глагол.
вербум авомалум (лат. уегђшп апота1шп)
грам неправилан глагол.
вербум ауксилијаре (лат. уегђшп аихШаге)
грам. помоћни глагол.
вербум депоненс (лат. уегћшп <1еропепб) у
грчкој и латинској граматици: глагол који
има пасивне облике а активно значење,
одложни глагол.
вербум дефективум 145
вербум дефективум (лат. уегћшп с1е1ес1дуит)
грам. непотпун глагол, тј. онај који нема
свих облика.
вербум имперсоиале (лат. уегћшп ппрегзо-
па1е) грам. безличан глагол.
вербум интранзитивум (лат. уегђшп т1гап51-
ИУШП) грам. непрелазни глагол.
вербум инхоативум (лат. уегћшп тсћоаИ-
УШП) грам. глагол којим се исказује почетак
неке радње.
вербум пасивум (лат. уегћшп ра881УШп) грам.
трпни глагол.
вербум примитивум (лат. уегћшп рптШушп)
грам. в. примитивум.
вербум транзитивум (лат. уегђшп 1гапзШ-
уит) грам. прелазни глагол.
верв (фр. уегуе) полег, занос, замах, жар.
вергија (тур. \етф) порез, данак, харач.
вергл (итал. уегј*и1а) куз. механички инстру-
мект са једном мелодијом или двема на
који се свира окретањем ручке.
вердикт (лат. уегесИсћдт, енг. уегсИсЦ прав.
пресуда, одлука, поротска одлука.
верем (арап. \^агат, тур. уегет) 1. сушица,
туберкулоза; 2. туга, јад.
веренда (лат. уегепс!а) пл. зоол. полни органи.
вересија (тур. уегез1) куповина или продаја
на веру, продаја на кредит.
веретизан (арап. \уагат, грч. рћШ1818) онај
који изгледа као да има туберкулозу.
верз (лат. уегзиз) поет. в. верс.
верзали (лат. уегвиз) пл. тип. в. версали.
верзација (лат. уегеаИо) окретање, обртање;
мењање, промена.
верзија (нлат. уегзк), лат. уег1еге обрнути,
окренути) иначица једне приповетке,
облик (или: начин) причања о иеком дога-
ђају; превод на матерњи језик, превод; о
томе има миого верзија о томе се различи-
то прича; кед. (нлат. уегзк) и1еп) обрт
детета у материци, обрнутост материце.
верзиколоран (лат. уегз1со1ог) разнобојан,
шарен.
верзио ин рем (клат. уегзш т гет) прав.
употреба ствари у туђу корист без пуно-
моћи сопственика употребљене ствари,
или кад неко употреби у туђу корист своју
сопствену ствар не знајући да је његова (у
оба случаја сопственик има право да
тражи ствар натраг, или, ако ствар није
могуће издвојити без повреде њене сушти-
не, да захтева накнаду вредности).
верзио ин утилитатем (клат. уегао ш
и1Ш1а1ет) прав. в. верзио ин рем.
верзиран (лат. уегзаШз) упућен у нешто,
вичан чему, искусан, обавештен, извеж-
бан, вешт.
верзирати (лат. уегвап) долазити у додир,
дружити се; бавити се, занимати се чим,
радити на чему.
верзификација в. версификација.
верзо фолио (лат. уегво 1оИо) на другој стра-
ни, на обратној страни (листа).
верзо шолто (итал. уегео ксшНо) в. верси
либери.
10 Лексикон
верминозан
верзура (лат. уегвига) трг. мењање повериоца,
прављење зајма да би се њим покрио неки
други дуг, плаћаше дуга зајмом; промет,
обрт, прођа робе.
верзурирати (лат. уегзига) вршити промет
робе, обртати робом; покрити (или: покри-
вати) дуг зајмом.
веризам (лат. уегвив истанит, итал. уего,
г е п з т о ) крајње натуралистички правац
који је од почетка седамдесетих година
XIX века почео узимати маха у пластици,
сликарству, књижевности и музици модер-
не Италије. Циљ му је да приказује живот
онаквим какав је, са свима његовим руж-
ним и лепим странама. Оснивач и вођа му
је романсијер Ђовани Верга.
верикл (фр. уепс1е, лат. уНгк:и1шп, УИТШП
стакло) лажан драги камен.
верист(а) (фр. уеп81е) уметник присталица
веризма.
веритас (лат. уеп1аз) истина; уп. веритет.
веритас јуридика (лат. уеп1а8 јигкЦса) прав
правна истина.
веритет (лат. уегИаа, фр. У6П№) истина, исти-
нитост, стварност, нпр. веритет неког по-
траживања.
верификатор (нлат. уепПса1ог) утврђивач
истине, оверилац; справа за испитивање
јачине метала.
верификација (нлат. уегШсаИо) проверава-
ње, оверавање, утврђивање правог ста-
н.а, истине; фил. утврђивање тачности јед-
не претпоставке, хипотезе, путем иску-
ства.
верифицирати (нлат. уегШсаге) проверити,
проверавати, оверити, утврдити истини-
тост чега и затим је потврдити; прегледати
(рачуне, документе, пуномоћи и др.), па
онда потврдити исправност.
веркштат (нем. ^егкв1а11) радионица.
вер-либризам (фр. уегн-Ићтте) употреба
слободних стихова; књижевна шхола која
проповеда употребу слободних стихова.
вер-либрист(а) (фр. уегк-Нћпк1е) поборник
слободних стихова; песник који пише сло-
бодним стиховима.
вермати (тур.) поштовати, зазирати, бојати
се; фермати.
Вермахт (нем. МУећгтасћ! одбрамбена снага)
назив за немачку војску за време нацизма.
вермеј (фр. уегтеИ, итал. уегпизИо) румена
(ИЛИ: црвена) боја; у ватри позлаћено сре-
бро; позлаћен бакар; ватреноцрвен драта
камен.
вермес (лат. уегш18, уегтез) пл. зоол. глисте.
вермијои (фр. уегтШоп) јако црвена сликар-
ска боја (цинобер, руменица); руменило (за
усне, образе).
вермикуларан (нлат, \гегписи1ап8) црваст,
црволик.
верминација (лат. Уегт1па11о) мед. глисна бо-
лест, болест од глиста.
вермивозан (лат. у е г т т о з ш ) мед. пун глиста;
који болује од глиста, глистав.
вермичели 146 веспер

вермичели (итал. уегппсеШ) пл. црвићи; врста верси либери (лат. уегв1 Ићеп) пл. слободни
финих талијанских резанаца. стихови, тј. стихови без слика.
вермиформан (нлат. уегтгСогш18) у облику версифекс (нлат. уегзШех) надрипесник, сти-
црва, црваст, црволик. хоклепац.
вермифуга (нлат. уегтШ1ј»а, зс. гетесИа) пл версификатор (лат. уегеШса1ог) стихотворац,
мед лекови за истеривање глиста. песник, писац стихова.
вермут (фр. уегтои!е, нем. ^ е г т и ! пелин) версификација (лат. уегзШса1до) стахотвор-
ство, стављање у стихове, прављење сти-
десертно вино с пеленом и другим зачи-
хова; наука о стиховима.
нима. версифицирати (лат. уегзШсаге) ставити у
верналан (лат. уегпаНз, уег) пр. пролећни. стихове, правити (или: писати) стихове.
вернација (лат. уегпаИо) подмлађивање, об- верста (рус.) в. врста.
нављање, избијање младица у пролеће; версус канкринус (лат. уегвив сапсппив) поет.
пресвлачење неких животиња, скидање рачји стих = палиндромос.
свлака, нпр. змија. версус меморијалес (лат. уегвив тетопа1ев)
верније (фр. уегшег) геом. врста нонијуса, пл. СТИХОВИ помоћу којих се лакше памте
названа по свом проналазачу, математи- извесна граматичка правила (нпр. предло-
чару Уегтег-у (1580—1637). зи који се слажу са неким падежом сложе-
вернилитет (лат. уегшШаз) ропско пона- ни у стихове).
шање, улагивање; простота, неотесаност; вертатур (лат. уег1а1иг) нека се окрене, нека
прављење глупих шала. се обрне (лист).
вернирати (фр- уеииг) лаковати, премазати верте (лат. уег1;е) окрени, обрни (лист).
фирнајзом, глазирати; фиг. дати (или:
давати) сјајан изглед. вертебралан (нлат. уег^еђгаИз) зоол. кичме-
вернисаж (фр. уеишваде) свечано отварање ни, ртењачни, пршл>енски; вертебрални
уметничке (сликарске или вајарске) из- систем део живчаног система који полази
ложбе. из леђне мождине.
верол (фр. у6го1е, нлат. уапо1а) мед. сифилис; вертебрата (нлат. Уег1еђга4а) пл. зоол. кичме-
шуга, свраб. њаци.
веронал фарм. фабричко име за синтетичку вертекс (лат. уег1ех) вртлог, вир; теме, глава;
диетил-барбитурну киселину; служи као стожер на небу; врх, вис, брег.
средство за успа&љивање. вертипшозав (лат. уегИвшовив) 1. ковитлав;
вртоглав, који изазива вртоглавицу; 2. ко-
веротипија (фр. уегге стакло, грч. 1уроз га је ухватила вртоглавица, који пати од
облик, лик) преношење фотографија на вртоглавице.
стакло. вертиго (лат. уегИјЈо) мед. вртоглавица, несве-
верофон (фр. уегге стакло, грч. рћопе глас) стица.
музички инструмент који се састоји од два вертикала (нлат. уегИсаИз) мат. усправна,
реда винских чаша разне величине које се права линија, вертикалан положај.
сипањем воде у њих хроматски штимују, и
онда ударањем овлаженим прстима по њи- вертикалан (нлат. уегИсаИз) усправан, у
правцу дејства Земллне теже, окомит,
ма производе тонови.
одвесаи; уп. перпендикуларан.
верс (лат. уег1жге, уегеиз) поет. стих, тј. низ
вертико (нем. УегШсо) врста малог ормава са
метрички сређених ритмова који, помоћу саставком, назван по проналазачу, бер-
римовања, асонанције или алитерације, линском столару Вертикоу.
представљају целину; верас, верз. вертицитет (нлат. уегИсИаз, фр. уегИсШ:)
Версај (фр. УегваШез) величанствени дворац физ. моћ определ>ивања, управљања (нпр.
са парком који је саградио Луј XIV; магнетне игле).
1672—1789. престоница француских вертхајмовица (по Немцу \Уег1ће1т-у) 1. бра-
краљева; 1871—79. седиште републикан- ва; 2. каса која се не може отварати без
ске владе; у Версају је потписан мир изме- нарочитог кључа; вертхајмовача, верт-
ђу Немачке и савезника 28. VI 1919 (Вер- хајмица.
сајски мир). верука (лат. уеггиса) кед. брадавица, нарочи-
версали (лат. уегзш) пл тт велика почетна то на оку.
слова. верукозав (лат. уеггисозиз) мед. брадавичав,
версатилан (лат. уегваИИз, уегеаге окретати, пун брадавица.
обртати) превртллв, променљив; окретан, верукозитет (нлат. уеггисовНав) мед. брадави-
вешт. чавост.
версатилитет (нлат. уегваШИаз) превртлл- верфен теол. почетак геолошког периода три-
вост, колебл>ивост, променл>ивост; окрет- јаса.
љивост, довитљивост. весњанка (рус. весна пролеће) пролећни плес
версето (итал. уегзеИо, фр. уегве!;) китица, • Украјинаца.
строфа. веспер (лат. уезрег „вече") у католичкој
версија в. верзија. цркви: вечерња, претпоследњи кавонски
версикул (лат. уег81си1ив) мали стих, изрека .час; ужина; астр. звезда Вечерњача.
из Библије.
Веста 147 вибрафон

Веста (лат. Уез^а) мит. римска богиња огњи- гшп \еЊ) право слободног одрицања, лли
шта, домаће слоге, чедности, благослова и одбијања.
сигурности у градовима и државама; астр. Ветус тестаментум (лат. УеШз Теб*атеп1шп)
планетоид откривен 1807. г. (Церес 1801, Стари завет, списи Ст. завета.
Палас 1802, Јуно 1804, Веста). већил (арап. л»ак!1 тур. уекЛ) пуномоћник,
весталивке (лат. уев1а1е8) пл, девице које су заступник; некад турски министар.
морале 30 година служити у храму божице вехабити (арап. УаћаћЦ уп. вахабити.
Весте и стално одржавата свету ватру; за
то време морале су живети најчеднијим вехементан (лат. уећетепв) жесток, плах,
животом, а после су могле иступити из ватрен, страстан, необуздан, жустар.
службе и удати се; ако се која огрешила о вехементност в. вехеменција.
невиност, била је жива закопана; весталке. вехемснција (лат. уећетепИа) жесшна, ва-
весталке (лат. уе81а1ез) пл. весталинке. треност, жустрина, плаховитост, силови-
вестерн (енг. »е81егп западни) популарни тост, необузданост; вехементност.
назив за филмове у којима се приказује вехикл (лат. уећ1си1шп) кола, превозно ИЛИ
амерички ,дивљи запад"; јунаци тих фил- преносно средство; фит. средство за прено-
мова су колонизатори — пионири, каубоји, шење. преносилац; спроводник; фарм.дода-
револвераши, шерифи, пустолови, Инди- так течним лековима који треба да им даде
јанци. масу, облик и др., обично дестилована
вестибил (фр. уезШшЈе) в. вестибул. вода; физ. проводник, вод.
вестибул (лат. уебШ>и1шп, фр. уе8*Љи1е) вехтер (нем. МУасМег) чувар, стражар.
трем, предворје, улаз у кућу; предсобље; вецозамевте (итал. уеггозатеп^е) муз. в. ве-
вестибил. џозо.
вестигаје (лат. уевиршп, уебИ^а) пл. стопе, вецозо (итал. уегхозо) куз. нежно, благо, ме-
трагови ногу, трагови. ко; вецозаменте.
вестијар (лат. уезИагшв, уезОб одело, одећа) веџвуд (енг. ^едј^оос!) врста енглеског по-
трговац хаљинама, хаљинар; код католи- лупорцулана, фајаиса, названа по прона-
ка: надзорник свештеничких одежда и лазачу Џ. Веџвуду (1730—1795).
црквених утвари.
вестијариј(ум) (лат. уебИагшт) соба где стоје веш (нем. ^азсће) рубље, преобука; фит. из-
хаљине, хаљинарница; облачионица и носити прљав веш.
свлачионица, гардероба. вепшлав (нем. \Уа5сћђ1аи) плавило за рубље.
веститура (нлат. уезШига) облачеље, оде- виа (лат. \аа) в. вија.
вање; закалуђеривање, свечано облачење вибралитет (клат. уНзгаШав) физ. својство
манастирског искушеника у калуђерско (или: способност) тела да трепере, да се
одело (код католика). њихају, треперавост, њихавост; физиол.
ветатив (лат. уе1о забрањујем) лингв. забран- наизменична напетост и лабавост делова
ски начин, начин забране. тела.
ветеран (лат. уе1егатл8, уе1ив стар) стари внбрант (лат. у1ђгаге трести, дрхтати) глас
војник, ислужени војник, нарочито онај чија је битна особина треперење; такав је,
који је учествовао у рату, стари ратник; нпр., српскохрв. глас р, који се ствара
фиг. човек остарео у служби, човек који је треперењем врха језика на алвеолама гор-
стекао искуство у неком послу. њих секутића.
ветеранство в. ветеранцкја. вибрантан (фр. \аћгап1) устрептао, трептав,
встеранција (нлат. уе1егап11а) одмор после дрхтав.
ислуженог пуног рока службе, стање јед- вибратер (лат. уШгаге витлати, њихати; тре-
ног ветерана; ветеранство. перети, њихато се) 1. мец. хируршки ин-
ветерина (лат. уе1егта) наука о марвеним струмент који се употребл>ава за болест
болестима, марвено лекарство; школа за женских полних органа; 2. тех. пнеуматич-
марвене лекаре, ветеринарски факултет. на машина за набијање земљишта, бу-
ветеринар (лат. уе1еппагш8) марвени лекар, шење бетона и др.
живинар, онај који је свршио ветеринар- вибрато (итал. уЉга!;о) муз. дршћући, трепе-
ски факултет или равноправну високу рећи.
школу и добио диплому марвеног лекара. вибратор (лат. уЉгаге) 1. тело које врши
ветернус (лат. уе1жгпш дремљивост) мед. бо- механичко или електрично треперење; 2.
лесна жеља за спавањем, дремљивост, мр- справа која неки предмет ставља у брзо
твило, млитавост, летаргија. треперење.
вето (лат. уе1о) забрањујем, не примам, одба- вибраторан (лат. уШгаге, нлат. уИзга^огшз)
цујем; у старом Риму: формула којом су треперав, њихав, који се састоји у трепе-
народни трибуни оглашавали одлуке сена- рењу, њихању, трептајни.
та за неважеће; у уставним државама вибрафов (лат. уИзгаге треперети, грч. рћбпе
владаоци имају, у односу према народном глас) муз. џез-инструмент састављен од ме-
представништву право на неограничено талних плоча нанизаних на покретном
(апсолутио) или само на ограничено сталку; ударањем батића о плочице про-
(суспензивно)вето; либерумвето (лат. 1Ље- изводи се карактеристичан треперав звук.
вибрација 148
вибрација (нлат швга&о) физ треперење,
трептај, клаћење, њихање (шеталице), др-
хтање, подрхтавање, уп осцилацн]а
вибриови (лат угћгаге треперети, нлат
уЛпопев) пл кратке тавоЈите бактериЈе,
нпр изазивачи колере
вибрирати (лат угђгаге) дрхтати, треперети,
клатити се њихати се, витлати, махати
виброграм (лат чађгаге, грч дгатта црта)
физ звучна кривуља ко]а се добиЈе помоћу
вибротрафа, фонаутограм
виброграф (лат уЛгаге, грч јргарћо) физ
справа коЈа аутоматски бележи трептаЈе
звучних тела посредством слободног ваз-
духа, уп фонаутогрлф
вибрографија (лат уЛгаге, грч дгарМа) ФИЈ
наука о треперењу звучних тела
виброскоп (лат У1ћгаге, грч зкореб гледам)
физ справа за посматрање треперења
вива (итал \пуа) живео'
вива вокс (лат VI уа уох) живи глас, жива
реч, усмено поучаваље
вива вокс доцет (лат \пуа УОХ <1осе1) живи
глас поучава, ТЈ жива реч има поучну
снагу
вива воце (лат угуа уосе) живим гласом,
живом речЈу, ТЈ усмено
вивандје (фр чауапЉег) трговац КОЈИ прати
воЈску и продаје ЈОЈ Јело и пиће, пуковски
крчмар, уп маркетендер
виваадјерка (фр угуашћ&ге) воЈничка, пу-
ковска крчмарида, уп маркетендерка
вивант! (лат \дуап() живели'
вивариј(ум) (лат утуагшт) место где се држе
и гаЈе животиње (сувоземне и водене),
зверињак, зоолошка башта
виват (лат У1уа1) живео'
виват, крескат, флореат 1
(лат У1уа1, Ногеа1)
живео, растао цветао (узвик при здрави-
цама и сл), да живи да расте, да цвета
вивацитет (лат У1уас1*а8) животна снага, жи-
вахност, живост, жестина, жар
виваче (итал члуаее) куз живахно, ватрено,
са жаром, виво, кон вивеца
вивачмсимо (итал уггаазбипо) муз врло жи-
во, што живље веома брзо
вивер (фр упгеиг) она] КОЈИ воли добро да
живи и да СР проводи, уп бонвиван
вивипар (лат уилраг) зоол животиња која се
жива рађа (за раалику од животиња ко]е
се легу из ]а]а), супр овипар
вивипаран (лат \ауиз ЖИВ, рагеге рађати)
ко]и рађа живе младунце (а не носи ]а]а),
уп овипаран
вивипаризам зоол в вивипарија
вивипарија (лат У1\О13 жив, рагеге рађати)
зоол рађање живих младунаца (за разлику
од животиња ко]е се легу из ]а]а), уп ви-
виларизам
вивисектор (лат чауш жив, бес1ог КОЈИ сече)
научник КОЈИ пара, разуђуЈе живе живо-
тиње у циљу проучавања
вивисекција (лат чауик жкв, 5ес1ш сечење)
отварање тела живих животиња у циљу
видеант конзулес.
научног, нарочито медицинског испити-
вања
1висецирати (лат уаутЈЗ жив, весаге сећи)
отварати (или разуђивати) живе живо-
тиње у цил>у физиолошких огледа
крикација (нлат У1У1^1саио) оживља-
вање, оживљење
виво (итал У1УО) муз в виваче
вивос воко, мортуос планго, фулгура фравго
(лат У1УО8 уосо тогШоа р1ап§о, 1и1^ига
Љгап{;о) , Живе дозивам, мртве оплаку]ем,
мун>е ломим", уобича]ени натпис на звони-
ма мото познате Шнлерове песме „Оав
1лес1 УОП с!ег С1оске" („Песма о звону")
вигвам колиба или шатор северноамеричких
ИндиЈанаца обично од биволских кожа
вигизам (енг \ућ1§^15т) начела и програм
виговаца
вигилант (лат У1^11апв) стражар, чувар, на-
СТОЈНИК, надзорник
вигилантан (лат) будан, опрезан, пажљив,
смотрен обазрив, брижљив
витлантибус легес сунт скрипте (лат У1@1-
1ап1Ли$ 1е8в8 зип! 8спр1ае) правничко на-
чело закони су писани за опрезне, ТЈ
законе треба познавати да се не би о њих
грешило, или да би човек могао штитити
сво]е право, треба да га будно чува
вигиланција (лат У1§11ап1т) будност, пажљи-
вост, опрезност, брижљивост
вигилија (лат У1^111а) бдење, ноћно стража-
рење, код Римљана воЈничка ноћна
стража коЈа ]е стражарила од заласка до
изласка сунца, код католика служба уочи
неког великог празника, дан уочи празни-
ка, навечерје, бдениЈе, ноћна молитва пре
сахране за душу умрлог
виговци (енг \ућ1$*к) пл слободњаци, приЈа-
тел.и слободе, члаиови енглеске либералне
странке, противници ториЈеваца, у С]е-
дињеним Аморичким Државама приста-
лице америчке независности за време ре-
волуционарних ратова у XVIII веку
вигоња (фр У1@о^пе) перуанска овца, лама,
фина, свиласта вуна ове овце
вигор (лат У1{*еге, У1§ог) животна снага, жи-
вахност, крепкост, фиг силина, јачина
вигорозаменте (итал У1{?ого8атеп4е) нуз в
вигорозо
вигорозан (нлат \л§оговиз) снажан, ]ак, си-
лан, крепак, пун животне снаге, свеж
вигорозо (итал УЦЈОГОЗО) муз снажно, крепко,
живахно, силно, вигорозаменте, кон ви-
горе
Видалова реакција жед крвна реакциЈа за
утврђивање постоЈања цревног тифуса, па-
ратифуса, срдобоље, колере, сакагиЈе и др
виде (лат ук1е укЈеге) види, погледа], срав-
ни, упореди
вмдеант ковзулес . . . (лат У1<1еап1 сопзи1ез пе
цшс! гезрићиса <1еШтеп1а сарш() нека кон-
зули обрате пажњу да држава не претрпи
какву штету (формула КОЈОМ ]е римски
сенат, у опасним временима, доносио одлу-
ку да се конзулима даде већа власт), да-
видеатур 149
нас: израз којим се препоручује влади
опрезност.
видеатур (лат. уИеа1иг) нека се ВИДИ, треба
видети, тј. место наведено из неке књиге и
5 тографа.
виде инфра (лат. УШС тГга) види доле, види
ииже, види доцније (у књигама),
виделицет (лат. уШеИсе! = ук1еге Исе!) прил
као што се лако може видети, очевидно,
јасно, разумљиво, наравно.
виде супра (лат. ук1е кирга) ВИДИ горе, види
напред, види раније (у књигама).
видетур (лат У1<1е1;иг) изгледа, чини се; као
им. мишљење, налажење, схватање, нпр.
дати свој видетур дати своје мишљење о
нечему.
види (лат. \лсИ) видео сам; видео.
видимација (лат. укНтаИо) званично срав-
њење и потврда, оверавање, овера једног
акта, нарочито потврда да је препис веран
ориганалу; копија видимата (лат. сор!а
ук!ш1а1а) оверен препис; про видимационе
(лат. рго уШипаИопе) такса за преглед, за
оверу.
видимирати (лат. укИтив, фр. \71сНтег) ста-
вити на нешто види, званично потврдити
да је препис акта или документа веран
оригиналу; пр. видимиран.
видимус (лат. умИтш) видели смо, сравнили
смо; као <ш уверење о сравњењу с орига-
налом; оверен препис.
видит (лат. \псМ) видео је, сравнио.
видуалициј(ум) (лат. уМиа удова, нлат.
уМиаШшт) прав. удовички део, који по
закону припада жени после смрти мужа.
видуитет (лат. у&иИав) удовање, удовиштво,
удовичко стање, обудовелост; фиг. осамлл-
ност, морална беда.
виза (лат. УПЗШП виђено, прегледано, фр.
угва) оверавање потписом и печатом да је
нешто виђено и прегледано (нарочито за
путне исправе, пасоше), званична овера; у
картању: основни улог (код фарбла).
визави (фр. ујв-а-шв) лице у лице, према
чему, спрам чега, наспрам, спроћу чега;
прекопута; особа која се налази насупрот
другој особи, преко пута од друге особе;
узана кочија са два седишта, преко пута
једно од другог; мало каиабе за две особе
тако да су, кад седе, окренуте једна другој.
византинизам (грч. ВугапИоп) в. бизантшш-
зам.
вмзибилан (лат. ушћШв, \гк!еге видети) ви-
дљив, очевидан, очигледан, приметан.
визибилитет (нлат. у ш Т Н а в ) видљивост,
очевидност, очигледност, приметност.
визија (лат. \л8к>, \ас1еге) виђење, гледање;
псих. халуцинација чула вида, представа
коју сматрамо, услед болесне раздражљи-
вости централног органа (у полусну или у
хшшотичном стању), за стваран опажај;
приказа, причина, привиђења, опсена,
утвара; уображења, сањарија.
визионар (нлат. У15шпагш5, ф р . ^авшпаиге)
видовњак, видовит човек, онај који може
виЈа грације
духом да види; фиг. занесењак, сањалица,
песник.
визионоскоп (лат. \О8Ш гледање, грч. вкорео
гледам) специјална конструки(ија кинема-
визир (итал. \ав16га) 1. део шлема: решетка
која покрива лице а не смета гледању и
која се може, према потреби, дићи и спу-
стити; 2. направа на ватреном оружју по-
моћу које се нишани, нишанска гајка,
нишан; 3. на инструментима за мерење
углова: задњи диоптер.
визирати (лат. У1зеге гледати, загледати, ф р .
У1вег) 1. нишанити, гађати, узети на ни-
шан; 2. имати у виду што, смерати нешто,
тежити за нечим; 3. одредити запремину
посуде; 4. оверити путне исправе, ставити
визу на пасош и др.; 5. делове и фигуре
једног грба описати и означити према
правилима хералдичке уметности.
визис актис (лат. У1518 асИв) прав. пошто су
виђена, прегледана акта.
визита (фр. \л5Не) посета, похода; лекарска
посета; преглед, прегледање (лекарско,
царинско); кратак женски огртач за по-
сете.
визитатор (клат. \о5На1ог) посетилад, похо-
дилац, полазник; прегледач, надзорник
иман>а; калуђер који обилази манастире
свог реда или своје области.
визитација (лат. УшНаИо) посећивање, поха-
ђан>е, посета; преглед, прегледаше, смотра;
нарочито: преглед стања у којем се налази
нека установа или веко надлештво; вој
мали одред војника који је под надзором
једног подофицира.
визитирати (лат. \о8Ј1аге, фр. У1зНег) прегле-
дати, извршити преглед; претресати, извр-
шити претрес; посетити, посећивати, похо-
дити, похађати.
визиткарта (нем. У1зи-каг1е) посетница, при-
јавница, карта са именом, презименом,
звањем и местом становања.
визориј(ум) (нлат. \лзогшт) тип. справа која
држи рукопис са кога слагач слаже, при-
државач листова; уп. теиакл.
визуалан (лат. \а5иа1ш) опт. ВИДНИ, који се
тиче вида; визуално памћење оно које се
поглавито ослања на представе добијене
чулом вида; визуелан.
визуелан (фр. лп5ие1) в. визуалан.
вкзум (лат. \о5шп) оно нгго је виђено, појава,
призор, слика; представа, слика уобра-
зил*е; такође: виза.
визура (лат. ук!еге видети, лдзшп) опт. зами-
шљена црта која полази из посматрачева
ока и иде кроз дурбин право до предмета
посматрања.
вија (лат. \аа пут) средство, начин; ва адре-
сама: преко, нпр. вија Беотрад преко Бео-
града; ин вија јурис(лат. т у!а јипв) пугем
права, правним, законским средствима;
виа.
вија грације (лат. \\а. §гаИае) прав. путем
милости, путем помиловања.
вијадукт 150
вијадукт (нлат. у1ае-<1ис<;гд8) мост изнад доли-
не, пута, баровитог места и сл.
вијатикум (лат. ујаисшп) путни трошак, по-
путнина; код старих Римљана: новац који
се метао мртвацу у уста да плати Харону
превоз преко реке Стикс; код католика:
последња причест која се даје самртнику;
последња помаст.
вијаториј(ум) (лат. \аа*огшт) путомер; уп.
ходометар.
вија факти (лат. \гаа 1асИ) прав. насилно,
силом, самовољно, самовласно.
викар (лат. угсагиз) заступник, заменик, на-
месник (папе, патријарха) у једној области,
бискупији, дијецези итд.; у Енглеској:
нижи свештеник, капелан.
викарија (нлат. \гасапа) звање и власт једног
викара, намесништво, делокруг намесни-
ков; капелакство; викаријат,
викаријат (нлат. \лсапаШз) в. викарија.
викаријус апостоликус (нлат. угсапш аро-
51оНси8) „апостолски намесник", високо
свештено лице у римокатоличкој цркви.
викарни (лат. \асагшв) намесни, заступајући,
одмењујући; намеснички; викарна крва-
рења мед. крварења на нос место менструа-
ције.
викевд (енг. \уеек-еп<1) недељни одмор, по-
чише суботом по подне и траје до понедељ-
ка ујутро, а обично се проводи ван места
становања.
викендица кућа за одмор, викенд.
викинг (стнорд. \п1ап{>г) борац, ратник, јунак,
нарочито јунак на мору, гусар; име гер-
манских становника Скандинавије који су,
од УШ—XI века, били на злу гласу као
гусари.
виклер (нем. Ш1ске1п омотавати, савијати)
свитак за коврчање косе; уп. папијота.
виклифити пл присталице енглеског теолога
Џона Виклифа, претходника реформације
у XIV веку, који се истакао у борби против
злоупотреба у католичкој цркви и тражио
чистоту хришћанског учења.
виконт (нлат. \асесоте8, фр. У1сот1е, енг.
У18соипЦ француска племићка титула
између грофа и барона; подгроф, титула
грофовог сина коју носи за очева живота;
поседник властелинства у Француској.
виконтеса (фр. у1сот1;е85е) жена или ћерка
виконта.
викс (нем. \Лђсћ5е) маст за обућу, ималин.
виксати (нем. тосћвеп) чистити обућу машћу
за чишћеше (виксом).
Викторија (лат. УкЛопа) мит. богиња победе
код старих Римљана (код Грка: Нике), коју
су представљали са крилима и ловоровим
венцем или палмовом гранчицом у руци;
астр. астероид откривен 1850. год.
викторија (лат. \ас1ог1а) летња отворена кола
са једним или два коња и са 3—4 седишта.
викторија-оранџ хем златножута боја изра-
ђена од креозота и шалитрене киселине, за
бојење вуне и свиле.
виндикација
викториозав (лат. укЛогшзш, фр.
победоносан, победнички.
виктуалијанци (нлат. укЛиаИа) пл. опасни
морски разбојници у XIV и XV веку у
Источном и Северном мору, првобитно
грађани из Ростока и Визмара који су, по
иаредби свог војводе (херцога), сачекивали
бродове и одузимали им виктуалије, које
су после носили опседнутим Стокхолмља-
нима; виталијанци.
виктуалије (клат. \ас!иаИа, у1Уеге живети) пл
животне намирнице, храна.
виктус (лат. хлсЛиз, учуеге живети) начин
живота; средство за живот, издржавање;
виктус ет амиктус (лат. \дс1ш е{ аппеШв)
храна и одело.
викуња (шп. часипа) в. вигоња.
вила (лат. и11а, фр. уШе) летњиковац, кућа
израђена у облику летњиковца.
вилајет (арап. \уЦауа, тур. уИауе!;) место
рођења, завичај; покрајина, провинција,
област којој стоји на челу валија (у
Турској).
вилајетлија (арап.-тур. уИауеШ) земљак.
виланела (фр. уШапеПе, итал. уШапеИа) па-
стирска песма састављена из непарног
броја терцета и завршена строфом од
четири стиха; песма уз коју се игра, сеоска
игра.
вилеђатура (итал. уШе§81а1гдга) летње време
које се, ради разоноде и одмора, проводи
на селу, живот на селу ради разоноде;
летн>а свежина.
вилис (лат. \о118 јевтин) прост, мале вредно-
сти, без вредности, незнатан, рђав; вилио-
рис коидиционис (лат. УШОПЗ сопдШошз)
слабијег састава, незиатније вредности;
корпус виле (лат. согриз \д1е) огледни обје-
кат без вредности.
вилификација (нлат. \а1Шса1ш) побијање
(или: обарање) цена, смањивање вредно-
сти; унижаван>е, вређање.
вилстек (енг. уеаМеак) пржен или печен
комад телећег меса, енглеска телећа шни-
цла.
виљ (тур.) зоол. слон.
ви мандати (лат. VI тапс^аИ) прав. по запове-
сти, на основу наредбе.
вина (инд.) муз. најстарији индијски музички
инструмент од бамбусове трске и са 4
жице, сличан мандолини.
виналије (лат. утаИа) пл. светковине вина
које су у старом Риму слављене два пута
годишње: 19. IX у част Венере и 22. IV у
част Јупитера.
вина медиката (лат. уша тес11са1а) пл фарм
медицинска (или: лековита, биљна) вина.
Винди в. Венди.
виндикативав (нлат. ушсИсаИУш) осветољу-
бив, осетллв, жељан освете, казнени, од-
маздни.
виндикација (лат. утсћсаИо) освета: узимање
у заштиту, заштићивање; прав. захтев за
повраћај ствари сопственику.
виндикациона тужба 151

виндикациона тужба прав. тужба за заштиту винофобија (лат. \ппшп, грч. рћоћео бојим
својине; такође: виндикта. се) страх од вина, мржња на вино, гађење
виидикационо право прав. право тражења да од вина.
се испоручена роба врати сопственику ако винт (нем. Ое\кгцк1е) ручна дизалица са зуп-
је купац, пре но што је исплатио, постао чаником; уп. гвинт.
инсолвентан. винум мисале (лат. ташп гт5за1е) причесно
виндикта (лат. уимИс1а) освета; кажњавање; вино (у католичкој цркви).
прав. тужба због нанесене штете; законско винцилир (мађ. \Т1сге11ег од нем. ^ т г е г )
прогоњење и кажњавање преступника; код стручан виноградар; чувар винограда, пу-
старих Римљана: штап слободе којим је дар.
претор додирршао роба и тако га ослоба- винчестерка (по имену америчког конструк-
ђао. тора Винчестера — ^тсће81жг) врста вој-
виндицирати (лат. уцкИсаге) осветити, иичке и ловачке пушке.
кажњавати; штитити, бранити; прав. пола- виња (фр. ^ЦЈпе, итал. \а@па) винова лоза,
гати на нешто право као на сопственост, виноград; пољска кућа, летњиковац.
судским путем тражити своје натраг; досу- вињета (фр. \а§пеНе) шара која служи као
дити; дозначити судски. украс (у књигама, на писмима, марамица-
виндјак(н)а (нем.ТОпсЈјаске)кратак спорт- ма); мали бакрорез или дрворез као украс
ски капут од лаке непромочиве тканине на корицама, у почетку или на крају
кроз коју ветар не може да продре. књиге; монополски завој са печатом (на
Вивдобона (лат. УтскЉопа) сгароримско име дувану, папиру, жигицама); уп. етикета.
за Беч. виола (лат. У1о1а) 1. бот. љубичица, љубица и
вивификатор (нлат. \гтШса1х>г) произвођач друго цвеће са мирисом сличним мирису
вина, направа помоћу које вино може љубичице.
превирати и кад је затворено. виола (итал., шп. \п.о1а, фр. У1о1е, нлат. лд1и1а)
винификација (нлат. утШсаИо) произво- 2. муз. општи назив за већи број музичких
ђење (или: производња) вина, вештина гудачких инструмената.
справљања вина. виола алта (итал. \ао1а а!1а) муз. в. виола ди
вивкл (нем. Штке1 угао) име већег броја брачо.
инструмената за мерен>е, нарочито занат- виола д'аморе (итал. \ао1а (1'атоге) муз. љу-
лијских. бавна виолина, брачу сличан музички ин-
винклаг (нем. А^ткеШакеп) тип. врстач, сла- струмент веома љупких тонова, раније са
гаљка (мала метална преграда, у ширини 12—14 жица, од којих су неке биле метал-
штампаног ретка, коју ручни слагач држи не, доцније само са седам цревних жица.
у левој руци и у њу, десном руком, слаже вмола ди брачо (итал. У1о1а <И ћгассш) нуз
слова), слагачица. алт-виолина, брач-виолина; виола алта.
вивктура (лат. утсШга, утиге) врпца, веза, виола ди гамба (итал. Уш1а (И ^атћа) муз.
спона; спајање, здруживање. виолончело.
винкулација (лат. утси1а окови) везивање; виоларе јус територијале (лат. У1о1аге ји8
ограничење права располагања хартијама 1;еггНопа1е) прав. повредити сопственичко
од вредности и њихова преношења на или земл>ишно право.
друго лице. виолата (лат. уј.о1а1а) обешчашћена, силова-
вивкулирати (лат. утс1ге, нлат. утси1аге) на девојка.
спојита, свезати, здружити; обавезати се, виолација (лат. У1о1аИо) прав. повреда права,
примити обавезе; фии. хартије од вредности преступ закона; оскрвњење, осрамоћење;
искључити из курса. обесвећење.
вивкулум (лат. лгшси1шп) конопац, уже, веза, виолентан (лат. \ло1еп1ш) силан, жесток, на-
петл>а, врпца. прасит, плаховит, горопадан, претеран,
вивкулум коијугале (лат. утси1шп сопји§а1е) прекомеран; насилан, принудан.
брачна веза, брак. виолентвост (лат. уш1епИа) в. виоленција.
вивкулум матримошга (лат. утси1шп т а М - виоленција (лат. уш1епИа) силина, жустрина,
жестина, напраситост, плаховитост, нео-
тош) винкулум конјугале. бузданост, претераност; сила, насиље, при-
ВИВОВНИК (рус. виновник) кривац; изазивач,
сиљавање.
проузроковач. виолет (итал. ук>1е!1;о, фр. \гк>1е1) љубичаст;
винолентан (лат. лгц1о1еп1и$) пијан од вина; мешавина плаве или црвене боје; у видљи-
склон пићу, који се опија; измешан с вом спектру: боје сунчаних зракова које се
вином. најјаче ломе.
виноленција (лат. уто1епиа) пијанство, пија- виолета (тал. ук)1е11а) муз. виолица, мала
ност; склоност пићу, опијање. виолина; бот. љубичица.
вивометар (лат. ш ш п вино, грч. тећгоп) виолетав (фр. ук>1еМе) који је боје љубичице,
справа за мерење јачине вина, виномер. љубичаст.
виво секо (итал. \гто зессо) италијанско вино виолин (нлат. ушШшт) хем. материја коју
од сувог грожђа; уп. сект. садрже многе врсте љубичица и која иза-
виво тивто (шп., итал. у т о Шг1о) в. тинто. зива повраћање.
 152
виолина (итал \ао1то) муз ћемане, наЈваж-
НИЈИ оркестарски инструмент са четири
жице (§, А, а е), у данашњем облику
израђен у ИталиЈи у XVII веку
виолинист(а) (итал ушИшзга) и п свирач у
виолину
виолино пиколо (итал \гао1то рЈссо1о) муз
наЈмања виолина, четвртана виолине
виоливо примо (итал У1о1шо р п т о ) мта прва
виолина
виолино сековдо (итал УШ1ШО зесопдо) муз
друга виолина
виолирати (лат \по1аге) повредити, престу-
пити закок, нарушити, погазити уговор,
обавезу, силовати, обешчастити, оскрна-
вити, обесветити
виолон (фр \ао1оп) мрт в виолина, по итал
виолоне (\до1опе) бас-виолина у XVII и
XVIII веку најдубљи гудачки инструмент у
басу, данашњи контрабас
виолонист(а) (итал У1о1опе) муз свирач у
виолон
виолончелист(а) (итал \по1опсе11о) муч сви-
рач у виолоичело
виолончело (итал У1о1опсе11о) куз мали вио-
лински бас КОЈИ се за време свирања држи
између колена, виола ди гамба, чело
вип (енг мућф) топло пиће од белог вина,
ЈаЈа, лимунова сока, шећера и зачина
випер-ин (енг \ућфрег-1п) надзорник и гони-
лац ловачких паса, пол истакнут члан
странке КОЈИ другове из странке збира за
гласаље у енглеском Доњем дому
ви пресидии (лат VI ргаев1с1п) на основу
председничког права, на основу права ко]е
да]е председнички положа]
вирагинитет (нлат \тгавт11а5) физиол поре-
мећа] у полном развитку код жена, КОЈИ се
састоЈи не само у непотпуном развитку
унутарњих полних органа, са слабом или
потпуно изосталом менструациЈом него и
у томе што таква жена и у развитку
секундарних сполних обележЈа личи на
мушкарца мале груди, брадатост, дубок
глас, промене у карактеру, тинандриЈа,
вирилизам
вираго (лат лага^о) мушкобања мушкарача,
жена ко]а изгледа и понаша се као мушка-
рац
вираж (фр \гагаЈ?е) ВВИЈ нагао заокрет, круж-
но спуштање авиона
виргинал (лат \аг(?а гранчица) муз инстру-
мент сличан клавиру, уп спииет
виргиналан (лат шгјрпаЦз) девојачки, деви-
чански, фиг чист, чедан
виргинеус морбус (лат угг^теиз тогћш) мед
девоЈачха болест, малокрвност, бледило
вирџинија врста дувана и цигара, потиче из
северноамеричке државе ВирџиниЈе (VII--
вирпшитет (лат \пгЈ51т1а8) мед нетакнутост
женског девичњака (химена), девичанство,
девојаштво, сполна невиност, фиг чедност,
чистота
виртуелав лик
вирго (лат У1г§о) мед девојка, девица, вирго
интакта невина девоЈка
ви рескрипти (лат VI гевспрћ) прав на основу
наредбе, по заповесги
вирибус унитис (лат чтпђив ит!;15) еједиње-
ним силама. целокупном снагом
виридариј(ум) (лат У1гк1апит) врт за ужи-
вање и забаву, градина, баигга
виридин (лат У1пс115 зелен) бот зелена боЈена
материЈа у бшвака, уп хлорофилин
вирилав (лат уопћб, \дг муж) мушки, муже-
ван, одважан, вирилни глас в вотум ви-
риле
вирилесценција (нлат \пп1е8сеп11а) зоод по]а-
вллвање мушких особина код женских
животиња у старости, нарочито код птица
вирилизам (лат \тг муж, ут115) в вирагини-
тет
вирилист(а) (лат У1п115) Пол члан неког поли-
тичког тела по положаЈу а не по избору
вирилитет (лат \гап111а5) мушкост, мужев-
ност, зрелост, зрело доба, фиг одважност
вирилва порција (лат \'1п115 рог11о) прав део
наследства ко]и припада по]единцу
вирипотенција (лат \ш°1 ро1еп1ш) мушка сна-
га, способност, мушкост, женска способ-
ност за ступање у брак
вирмав (фр У1гетеп1) фин исплата ко]а се
врши без готовине, простим кн>ижењем,
преношење новца с Једне буџетске партаде
или позици]е на другу; трг уза)амно обра-
чунавање, мор обртање (или окретање)
лађе
вирмависати (фр У1гетеп1) фин пребацивати
(или пребацити, пренети, преносити) из
]едне буџетске парти]е или позиције на
другу, трг вршити обрачун, мор окретати
лађу
вирозе (лат чтгив отров) мед заразне болести
изазване вирусима
вирола (фр \ш-о!е) спирални свитак у сату,
челичви калуп за ковање новца
вирологија (лат «Ш5 отров, 16#оз реч, говор)
иаука о вирусима
вмртуалав (нлат \пгШа118) в виртуелан
виртуалитет (нлат У1гШа118) способност за
рад, ноћ деловања, мируЈућа или дрема-
Јућа снага, битна или поЈамна важност
виртуелан (фр лшг1ие1, лат \мг1;из способ-
ност, ваљаност, снага) снажаи, могућан,
способан за деЈство, настроЈен за дело-
вање, КОЈИ ]е способан за рад, али се том
способношћу не користи, са прикривеном
снагом, физ КОЈИ се добиЈа гфесеком про-
дужења стварних зракова на супротну
страну, привидан, уображен, принципвир-
туелних померања начело могућих поме-
рања, супр реалан
виртуелан лик опг лик неког предмета доби-
]ен одбиЈањем светлости о огледало или
преламањем кроз сочиво, наста]е иро-
дужењем на другу страну стварних одбиЈе-
них или преломл>ених зракова Лик пред-
мета у равном огледалу ]е виртуелан
виртуелна брзина 153
виртуелна брзина физ. принцип или начело
виртуелних брзина или виртуелних поме-
рања: ако је нека веза материјалних тача-
ка на које нападају силе у равнотежи, онда
је збир виртуелних, тј. могућних, радова
ових сила једнак нули за сва мала при
даној вези виртуелна, тј. могућна, поме-
рања нападних тачака.
виртуелна жижа олт. код издубених сочива
она тачка из које изгледа да полазе зраци
који напуштају сочиво по преламању пав-
ши на њ паралелно.
виртуоз (нлат. У1г1;ио818, итал. У1г1ио8о) човек
који је у некој вештини или уметности,
нарочито у музици, достигао савршенство,
поглавито у техничком погледу.
виртуозан (нлат. уц-Шовк) ваљан, одличан,
савршен.
виртуозност (нлат, шгШозНаз) савршеиа ве-
штина, нарочито у музици.
виртуоскиња (итал. угг1ио8а) мајсторица у
својој вештини, велика уметница.
виртус (лат. VII-, УЈГ1ДД8) мушка снага, му-
шкост, снага која дејствује, ваљаност, хра-
брост; врлина, крепост.
вирулентав (лат. У1гш отров, ушЈеп^из
отрован) кед пун љутих и опаких сокова,
отрован, гаојав; фиг. једак, загрижљив, пун
жестине.
вируленција (нлат. У1ги1епИа) мед гаојење
ране, отровност, способност патогених
бактерија да продру у стран, жив органи-
зам, да луче отровне продукте и да, на тај
начин, изазивају обољења; фиг. јеткост,
загрижљивост.
вирус (лат. уи-из отров) мед. изазивач болести,
заразна клица, отров, нарочито отров што
га луче мртве или живе бактерије.
виршафтерица (нем. Д^јг18сћаЛегт) жена
која води домаћинство нежењена човека.
виршла (нем. \АД1г81е1) врста мале кобасице.
вис (лат. У1з) сила, снага, моћ, власт.
вис апсолута (лат. \а5 аћ«о1и1а) прав. апсолут-
на сила (кад је неко прискљен да иешто
учини или не учини због апсолутне силе,
од које се није могло бранити нити је
одбити).
вис армата (лат. \О5 агта1а) оружана сила,
војска.
вис атрактива (лат. \лз аИгасИуа) физ. при-
влачна сила.
вис вива (лат. \П8 уј\'а) физ. жива сила,
кинетичка енергија.
вис виталис (лат. \П8 уНаИв) животна снага.
вис инерције (лат. VI5 тегИае) фт. сила
ленивости, ленивосна сила.
вискача (шп. у1всасћа) зоол. зецу слична јуж-
ноамеричка животиња, укусна меса и вео-
ма цењеног крзна, које представља важан
трг. артикл.
виски (енг. мгЈшку) енглеска ракија од жита;
високе отворене двоколице са једним
коњем.
виталност
вискоза (лат \гс8сшп лепак) хем. целулозна
маса (за израду вештачке свиле и фил-
мова).
вискозан (лат. \озсо8и8, У18сшп лепак) те-
гл>ив, лепљив (за тело које под дејством
притиска на његову површину стално
мења свој облик каже се да је вискозно).
вискозиметар (лат. У18сшп, грч. те1гоп) апа-
рат за мерење вискозности неке течности,
нарочито лакова, уља и др.
вискозитет (нлат. чазсозИав) физ. лепљивост,
тегљивост, својство вискозног тела; ви-
скозност.
вискозност физ. в. вискозитет.
вис летис (лат. УГЗ 1ец15) прав. законска сила,
сила закона.
вис мајор (лат. У15 ташг) виша сила, она
сила против које се човек не може борити
нити је отклонити; уп. форс мажер.
виспрен (рус.) 1. оштроуман; вешт, сналаж-
љив; духовит; 2. племенит, узвишен.
вис пробанди (лат. У18 ргоћапсИ) доказна
снага, снага доказа.
вист (енг. шШб!) енглеска игра карата са
четири играча и 52 карте; пиће од чаја,
шећера, лимуна и црног вина.
виста (итал. \О51а) трг. виђење, увид, покази-
вање менице; а виста (итал. а У151а) одмах
по виђењу, тј. менице.
висцера (лат. У18сега) шг. мед. унутрашњи ор-
гани животињског тела; утроба, нутрица,
дроб, нарочито срце, плућа, црева, јетра
итд.
висцералан (нлат. У18сегаМз) утробни, дро-
бан, који се тиче унутрашњих органа жи-
вотин>ског тела.
висцидаа (клат. \08с1с1ш) жидак, густ, ле-
ШБИВ; фит. отпоран, тврдоглав.
вита (лат. хгНа. живот) животопис, ток живо-
та, курикулум вите.
вита бревис, арс ловга (лат. уНа ћге\аз, аг8
1оп8а) живот је кратак, уметност је дуга
(латински превод почетка Хипократових
„Афоризама").
виталан (лат. уШкЦв) животни, који се тиче
живота; живахан, способан за живот, са
животном снагом; оживљавајући, који по-
маже живот; фиг. веома важан, битан,
неопходан.
витализам (лат. уНаНв животни) теорија по
којој се живот не може објаснити само
хемијско-физичким процесима у њему,
него треба узети при том у обзир и извесне
нематеријалне принципе (вис виталис).
виталијанци (лат. уЦа) в. виктуалијанци.
виталист(а) фил. присталица витализма.
виталитет (лат. уНаШаз) животна снага, жи-
вотност, способност за живот; просечно
трајање живота (нпр. код једног народа),
вероватноћа живљења.
виталви осећај псих. општи осећај живота. тј.
онај у коме се огледа, у нашој свести,
опште стање нашег организма, целовупно
здравствено стање.
виталвост (лат. уНаШаз) в. виталитет.
витамини 154
витамини (лат. лгНа живот) пл. биол. разне
хранљиве материје, још неиспитане до-
вољно, које су за исхрану организма веома
потребне; налазе се у већини вамирница,
нарочито у зеленим деловима биљака,
свежим плодовима и семењу, у свежем
месу, жуманцету, млеку и др. Употреба
хране у којој нема витамина изазива разне
болести (скорбут, рахитис, берибери, пела-
гру итд.)-
вителус (лат. уИеИиз, \аШ1и8) жумавце.
ви тестамеити (лат. VI 1е81атеп11) прав. силом
опоруке, на основу последње вол>е, теста-
мента.
витилиго (лат. уНШ{*о лишај) мед. нестајање
пигмената у кожи, тако да се на тим
местима појавл>ују беле мрл>е.
витлејизам систем радничких заједница који
је постао у Енглеској после првог светског
рата, са циљем да у индустријским преду-
зећима учествују, поред послодаваца, и
радници у сразмерном делу добити; име по
првом председнику одбора који се бавио
овим шггањем Џ. X. Витлеју.
витраж(а) (фр. уКха^е) стаклена врата; ста-
клена преграда; прозорске завесе; про-
зори.
витрај (фр. уНхаИ) декоративне слике од
комада стакла у боји повезаних оловним
тракама.
витрезав (лат. уИгеиз стаклен, фр. уЦгеих)
стакласт, кристаласт; провидан, сјајан.
витрссцибилан (лат. уНхевсЉШв) који се
може претворити у стакло, претворл>ив у
стакло.
витресцибилитет (нлат. \гШ°е5сНзШ1аз) пре-
творљивост у стакло.
витрина (фр. \л1ппе) стаклен орман за сме-
штај ситнијих уметничких предмета;
дућански излог; прозор.
витриол (лат. \гНгео1и5 дем. од У11геив стаклен,
фр. уИт1о1, шп. уНгк>1о) хем. сулфат (тј. со
сумпорне киселине) свакога од разних ме-
тала, бакра (звави плави витриол, плава
галица), гвожђа (звани зелени витриол,
зелена галица), цивка итд.
витриолесцирати (клат. \а(лгш1е8сеге) хем. пре-
тварати се у витриол.
витриолизација (нлат. уЦпоШгаИо) хем. пре-
тварање у витриол.
витрификација (нлат. уИгШсаИо) постакла-
вање, претварање у стакло, постакљење.
витрифицирати (нлат. уИтШсаге) постакли-
ти, претворити (или: претварати) у стакло.
витрометар (лат. УНГШП стакло, грч. т61гоп)
опт. апарат за мерење јачине ломл>ења
зракова.
витротипија (лат. \л!гшп стакло, грч. Иров)
вештина израђивања фотографских слика
на стаклу.
витрум (лат. УИГШП) стакло; кристал.
виц (нем. \УНг) досетка, досетллвост,
оштроумност; духовита шала.
вице (лат. У1се) у сложеним речима значи:
под-, замењивање, заступање некога, нпр.
Вишну
вице-адмирал, вице-директор, вице-кои-
зул.
вице верза (лат. ^гасе уегва) обратно, обрнуто,
у противном случају.
вицедом (лат. угседоттш) намесник, заме-
ник владара; управник црквених добара.
вицезимација (нлат. У1се81та1ш) двадесетко-
вање, издвајање сваког двадесетог члана
какве велике чете побуњеника ради погу-
бљења (код Римљана).
вицезимирати (нлат. \асез1таге) двадесетко-
вати, сваког двадесетога по реду искључи-
ти, издвојити, осудити, казнити смрћу (у
побунама и сл.).
виценалан (лат. хаиез двадесет пута, апаИг
годишњи) двадесетогодишњи, који се
врши или догађа сваких двадесет година.
вицениј(ум) (лат. У1сеппшт) време од дваде-
сет година.
ви цесионис (лат. VI сеБкштз) прав. силом, тј.
путем преношења или уступања.
вициа етатис (лат. уШа ае^аИв) пл. мане, греси
(младићког) доба, греси младости.
вицијум (лат. \гШшп) мана, недостатак; по-
грешка, промашај, омашка; заблуда, грех,
кривица, порок; пл. вициа.
вицијум каноникум (нлат. УШШП сапошсшп)
телесна мана због које је неко неспособан
да буде свештеник.
вицијум кордис (лат. \гШшп согсИз) кед. мана
срца.
вицијум натуре (лат. УШШП па1игае) мед. при-
родни (или: урођени) недостатак.
вициналан (лат. У1стаНв суседски) општин-
ски, сеоски; вицинална железница, желез-
ница, обично узаног колосека, која везује
само оближња места, споредна железница;
вицинални пут општински, сеоски пут,
онај који везује само суседна села.
вициозан (лат. лгШовш) погрешан, покварен;
порочан, неваљао; мед. који има ману, који
је са недостатком; вициозан посед прав.
посед који није без замерке, без мане.
вициозитет (лат. \гШобНа8) поквареност, по-
рочност, рђавост; вициозност.
вициозност (лат.) в. вициозитет.
вицемахер (нем. АУИж, тасћеп чинити) ша-
љивџија, духовит човек.
Випша-карман (ивд.) „Творац васиоие"; фил
оличење стваралачке силе у природи, ве-
лики архитект индијског пантеона (одго-
вара грчком Вулкану).
вишер (нем. •иозсћеп брисати) брисач, оти-
рач; справа на возилима за отклањање
кише или снега са стакла.
Вишву (инд.) један од три главна божанства
у брахманизму, првобитно бог Сунца; нај-
популарнији бог у брахманизму, са све
већим бројем поштовалаца (ваишнава). Да
би ослободио богове или људе од зла, он је
узимао на себе разне облике (девет) и
појављивао се у њима на Земљи, а његову
десету инкарнацију (калки) очекују тек у
будућности, и тада ће уништити све своје
вишнуизам 155
непријатеље и ослободити свој народ од
туђинског господарства.
випшуизам (инд.) вера у учење вишнујита.
вишнујити (инд.) пл. обожаваоци и поштовао-
ци бога Вишну.
Влашка иекадашња румунска покрајина
између Карпата и Дунава; старији иазив
за Румунију.
воал (фр. УоИе) превез, вео, копрена, застор;
врста танке материје за женске хаљине,
нарочито за вео.
Водав (нем. \Уос1ап) мит. најглавнији бог свих
германских народа (скандинавски Один),
бог ветра, мртвих, победе, добре жетве и
лекарства; Вуотан.
водвиљ (фр. уаиЈеуШе) првобитно: францу-
ска народна песма сатиричне садржине;
данас: весео, мали поз. комад са куплети-
ма; позориште у којем се приказују овакви
комади.
водвиљист(а) (фр. уаидеуШјз^е) писац вод-
виља.
вокабула (лат. уосаћи1шп) лита. реч, назив,
име, поједина реч (као предмет лексиколо-
гије и лексикографије).
вокабулар (нлат. уосаБи1агшт) речник, све-
ска у коју се пишу речи неког туђег језика
и њихова значења ради лакшег учења
напамет.
вокабулист(а) (лат. уосаћи1шп реч) писац
речника.
вокал (лат. УосаИз, УОХ глас) грам. самогла-
сник (код нас гласови: а, е, и, о, у);
супр. консонант.
вокалан (лат. УосаНз) грам. самогласнички;
гласни, који се тиче гласа; изговаран,
усмени (доказ); вокалиа музика певање;
вокални концерт концерт у којем су само
тачке певања.
вокале (итал. уоса1е) куз. певајући.
вокализа (нем. УокаИге, итал. уосаИгго) муз.
вокална композиција (вежба) без текста са
певањем на један исти вокал.
вокализам (фр. уосаИзте) грам. теорија само-
гласника; самогласници једнога језика или
једне речи с обзиром на њихове међусобне
односе.
вокализација (нлат. УосаИааИо) грам. претва-
рање сугласника у самогласнике; муз. изго-
варање самогласника при певању; вокали-
зирање.
вокализе (итал. уосаИгге) муз. вежбе у певању
са слоговима и1, ге, пи, 1а итд. (солмиза-
ција).
вокална хармонија (лат. уосаНз, грч. ћагто-
п!а склад) складност два слога или више
слогова који долазе један за друтим, с
обзиром на боју звука, нарочито кад вокал
једног слога зависи, у овом погледу, од
вокала претходног слога (особито у
уралско-алтајским језицима).
вокалски (лат. УосаИз) грам. самогласнички.
вокатив (лат. УосаИуш) грам пети падеж,
дозивни падеж; фиг обешењак, спадало,
несташко, онај кога човек често мора пре-
корно да дозива.
вокација (лат. УосаИо) позив, позивање на
неки положај; дар, склоност (неком заии-
мању, занату, струци).
воки-токи (енг. \*га1к1е Шк1е) преносни
радио-телефон, конструисан 1933. год. у
САД.
вокс (лат. уох) глас, звук, тон; реч, израз; ад
воцем(л.а.т. а<1 уосет) уз реч, при тој речи
(паде ми на памет); аса воце (лат. азза уосе)
самим гласом, тј. без пратње неког инстру-
мента; суб хак воце (лат. «ић ћас уосе) под
овом речи (при упућивању на речник).
вокс акута (лат. уох аси1а) хуз. висок (или:
оштар) глас.
вокс виртивеа (лат. УОХ уиг^хпеа) жуз. девојач-
ки глас (за једну октаву виши и умилнији
оргуљски регистар но што је вокс хумана).
вокс кламантис ин дезерто (лат. УОХ с1атап-
Љ т <1е8ег1о) глас вапијућег у пустињи, тј.
Јована Крститеља; фиг. глас истине који
нема дејства, узалудно опомињање.
вокс попули, вокс деи (лат. уох рориИ, УОХ
Ое1) посл. глас народни је глас божји, тј.
што народ хоће, то је светиња.
вокс хибрида (лат. УОХ ћуђгШа) мелез-реч, тј.
реч састављена од речи два или више
језика, нпр. за-интересовати.
вокс хумава (лат. УОХ ћитапа) муз. човечји
глас (на оргулл).
Ј
волабилитет (нлат. Уо1аћШ1ан) површност,
несталност.
волан (фр. уо1ап1) перната лопта; крило
ветрењаче; физ. точак замајац; точак за
управљање аутомобилом; део листа који се
цепа (у признаничкој књизи); карнер на
женској хаљини.
волантан (лат. уо1апз, ф р . Уо1ап1) који лети,
летећи, који је у лету, лепршав.
волапик (уо1арик = енг. \уогк! свет, зреак
говорити) међународни, светски језик,
претходник есперанта, проналазак немач-
ког свештеника Ј. М Шлајера (5сћ1еуег,
1831—1912).
волат (итал. Уо11а) зидни свод; засвођена
просторија.
волатилав (лат. уо1а1Ш8) хем. који може да се
претвори у гас или у пару, испарл>ив.
волатилизација (нлат. уо1аШ18а1ш) хем. испа-
равање, претварање у пару.
волатилизирати (нлат. уо1аШ1ваге) хем. испа-
рити, испаравати, претворити (или: прет-
варати) у пару или гас.
волатилитет (нлат. Уо1аШНа8) испарљивост;
несталност, променл>ивост.
волва (лат. уо1уа) бот. опна на младим печур-
кама.
волвулус (лат. уо1уи1ш) кед. завезаност (ИЛИ:
заплетеност) црева, увртање делова танког
или задњег црева око осовиие свога опор-
њака.
воле (фр. уо1ее) лет, летен>е (птица); фиг.
положај, ранг; пуцатииз волеја у фудбалу;
ударити лопту у лету; от воле (фр. ћаи1е
волеј 156
људи висока положаја, најугледнији
л>уди неког места.
волеј (енг. уо11еу) сп. ударац лопте (у тенису
рекетом, у фудбалу пуном ногом) док је у
лету, пре него што додирне тле.
воленс-ноленс (лат. уо1еп5-по1епз) „хтео-не
хтео", тј. кад се нешто у сваком случају
мора учинити, без обзира на лично распо-
ложење.
воленти нон фит инјурија (лат. Уо1еп1л поп Ш
тшпа) ономе који хоће не чини се неправ-
да, ко хоће да му тако буде, томе је право.
волитивав (лат. УО1ШО) 1. вољни, који потиче
од (или из) воље; 2. грам. допусни, жељни.
волиција (лат. УО1ШО) псих. хтење, воља, поје-
диначни акт воље, израз воље.
воло (лат. УО1О хоћу) сик воло, сикјубео (лат.
81С УО1О, 81С јићео) тако хоћу, тако запове-
дам, тј. уместо свих разлога нека важи
моја воља (по једном стиху из Јувеналових
сатира).
вол-о-ван (фр. уо1-аи-уеп!) кув. лиснато тесто
пуњено рибом, месом, гљивама и др., ли-
сната пастета.
воловтер (фр. Уо1оп1а1ге, лат. \'о1ип1агшз)
онај који служи добровољно и бесплатно;
добровољац (војник).
волт (скр. V) физ. јединица за мерење напоиа
у Међународном систему јединица; пред-
ставља онај напон на хомогеном жичаном
проводнику кроз који пролази струја од 1
ампера, а утрошена снага између те две
тачке износи 1 ват; назив по италијанском
физичару Алесандру Волти.
волта (фр. УоИе, итал. уо11а, лат. уо1и4и8
ваљан, котрљан) у школи јахања: јахање у
малом кругу, терање кон>а у круг; у карта-
ма: вештина у мешању карата тако да
извесна карта тачно дође на оно место које
се жели.
волта-електрометар (А. Уо11а, грч. е1ек(хоп,
т^1хоп) фкз. в. волтаметар.
волтажа (фр. УоИаде) напетост, напон струје
мерене у волтима, електрични напон.
волтаизам (А. Уо11а, фр. уоИаЈате) фт. гал-
вански електрицитет, галванизам.
волта-индукција (А. Уо11а, лат. шдисИо) физ.
појава изазивања (индуковања) електрич-
не струје у затвореном проводнику помоћу
кретања у његовој близини другог провод-
ника кроз који пролази струја, или помоћу
спајања и прекидања струје у блиском
проводнику, или помоћу појачавања или
слабљења струје у том проводнику.
волтаметар (А. Уо11а, грч. т<Ихоп) физ. справа
за мерење електролизом издвојених коли-
чина супстанца; измери ли се истовремено
време проласка струје, онда деоба издвоје-
не количине временом даје у јединици
времена издвојену количину, а одатле се
добија у јединици времена кроз апарат
протекла количина електрицитета, тј. ја-
чина струје (под претпоставком да је за све
време збивања струја стална); дакле, вол-
волуметар
таметар служи и за мерење јачине струје;
уп. волтметар.
волтампер (А. Уо11а, А. М. Атреге) фт
производ из једног волта и једног ампера:
служи за мерење привидне сиаге код на-
изменичне струје.
волтера (фр. Уо11а1ге) велика наслоњача с
ниским седиштем а високим наслоном за
главу, названа по француском песнику и
филозофу Волтеру.
волтеризам филозофија и иачин мишљења
француског филозофа Волтера (1694—
1778); фриволан, епикурејски начин ми-
шљења, као код Волтера; волтеријанизам.
волтеријанизам (фр. Уо11аташЈте) фил. в.
волтеризам.
волтижер (фр. УоМ@еш~) вештак у скакању;
играч на конопцу; врло вешт коњаник,
јахач вешт у скакању на коња; коњ обучен
јахачком вежбању; лаки пешак, стрелац (у
француској војсци).
волтижирати (фр. уоШ^ег, итал. уо11е^гаге)
вешто се бацити на коња или са коња;
правити вештачке скокове; играти на ко-
нопцу; фит. брзо прелазити с предмета на
предмет.
Волтив елеменат физ. галвански елеменат
саставл>ен од цинка, бакра и сумпорне
киселине.
Волпш стуб физ. стуб саставл>ен од много
елемената наслаганих један преко другог
редом бакар — течност (разређена Н2ЗО4)
— цинк.
волти субито (итал. уоШ виђНо) мга брзо
окрени (на нотама).
волтметар (А. Уо11а, грч. т<>1гоп) физ, инстру-
менат за мереље потенцијалне разлике,
мапонске разлике; т волтаметар.
волтфас (фр. уо11е-1асе, лат. уо1уеге окрета-
ти, {аспез лице) вој. полуокрет, полуобрт;
нагла промена мишљења; направити волт-
фасизненада се окренути и испрсити пред
непријатеља који те гони; фиг. нагло про-
мевити мишљење.
волубилан (лат. уокЉШб, уо1уеге окретати,
обртати) гибак, витак, савитљив, окретан;
непостојан, несталан, променљив; течан,
слаткоречив, говорљив.
волубилитет (лат. уо1ићШ1аз) гипкост, покре-
тљивост, савитллвост, окретност; течност
у говору, слаткоречивост; несталност, про-
менљивост.
волумен (лат. уо1шпеп, Уо1уеге) рукопис, спис
овијен око штапића. свитак; књига, све-
ска; физ. простор што га заузима једно
тело, запремина; куз. обим, јачина, пуноћа
(гласа, звука).
волуменометар (лат. уо1шпеп, грч те1гоп)
справа за мерење запремине чврстих и
течних тела.
волуметар (лат. уо1шпеп, грч. те1гоп) физио-
лошки апарат за мерење промена у запре-
мини појединих делова живог човечјег или
животињског тела.
волуметрија
волуметрија (лат. уокчпеп, теШа) вештина
мерења запремине; физиол. мереље промена
у запремини појединих делова човечјег
или животињског тела; хек. одређивање
количине растворене материје.
волуминозан (нлат. уо1игшпо5Ш) који се са-
стоји из више делова, који је састављен из
више свезака; у много књига; велик, оби-
ман, опсежан, гломазан, кабаст, дебео.
волуминозитет (нлат. УсЛшшпозНав) оби-
мност, опсежност, гломазност.
волумивозност в. волуминозитет.
волум-теорија (лат. уоћнпеп запремина, грч.
ШебгЈа) хем. схватање по којем се количине
тела спојених у хемијска једињења не
замишљају према њиховој тежини, него
према запремини.
волунтаризам (лат. уо1ип1а8 воља) фил. фило-
зофски правац (психолошки и метафи-
зички) који сматра за битно својство душе
вољу, а не интелекат, који, дакле, обја-
шњава битност живота помоћу воље као
основне функције душевног живота (Шо-
пегосауер, Вунт).
волунтаристи (лат. уо1ип1ав воља) фил при-
сталице волунтаризма.
волунтаристичка психологија правац емпи-
ријске психологије који наглашава битни
значај процеса вол»е и осећања; супр. инте-
лектуалистичка психологија.
волунтас (лат. уо1ип1ав, УО1О хоћу) воља; стат
про рационе волуитас (лат. еЛаЛ рго га11опе
уо1ип!:а8) важи уместо разлога воља.
волунтас ултама (лат. Уо1ип1ав иШта) прав.
последља воља, тестаменат.
волунтатив (лат. Уо1ип1аз воља) лингв. в. во-
литкв.
волуптуозан (лат. Уо1ир1иози8, Уо1ир1аб
похота) сладострасан, страсан, похотљив;
забаван, пријатан, пун весеља.
волута (лат. уо1и1а) арх украс на стубовима >
облику завојице, спирале, шара у облику
пужа, увојница; зоол. увијени пуж.
волутација (лат. Уо1и4аио) ваљање; фиг. непо-
стојаност, несталност.
волфрам (нлат. угоМхапишп) хем веома тврд
и отпоран метал, атомска маса 183,85,
редни број 74, зиак ^ , топи се на 3400°;
употребљава се за добијан>е волфрам-че-
лика и за влакиа електричних сијалица;
тунгстем.
волшебан (рус.) натприродан, чудотворан,
мађијски.
волшебник (рус.) чаробњак, мађионичар.
вомика (лат. уоппса) мед. чир, пришт; наро-
чито: чир у плућима.
вомикозан (лат. уогшсозив) кед пун чирева,
гаојав.
вомирати (лат. уотега) мед. в. вомитирати.
вомитив {нлат. УотШуиш) мед. средство које
изазива повраћање.
вомитирати (лат. уотИаге) мед. повраћати,
бљувати; вомирати.
вомитус (лат. у о т и ш ) мед повраћање, бљу-
вање.
157 вражда
вон новчана јединица Северие Кореје (1 вон
= 100 сена).
ворацитет (лат. уогасИав, уогах прождрљив)
прождрљивост; фиг. грамжл>ивост, неза-
јажљивост.
востро конто (итал. УО81ГО соп1;о) трг. на ваш
рачун.
вотант (лат. уо1апз, уоуеге) гласач.
вотација (лат. уо^аио) гласање, изгласавање,
скупљање гласова; вотирање.
Вотергејт афера (енг. ^а^ег^а^е) политички
скакдал у САД 1972-73. настао откри-
вањем уређаја за прислушкивање у избор-
ном штабу Демократске странке у згради
Вотергејт (\Л?а1ег§а1е) у Вашингтону; при-
слушкивање су организовале присталице
Републиканске странке уз знање најодго-
ворнијих личности те странке; ова је афе-
ра компромитовала и саме врхове америч-
ке државне управе.
вотив (лат. уоуеге заветовата, уоиуигп) етн.
заветна жртва ИЛИ дар божанствима, све-
цима, црквама и др.; приноси се у пол»о-
привредним производима или у израђеви-
нама од гвожђа, злата, сребра или воска.
вотиван (лат. уо1дуи8) заветован, заветни.
вотирање (лат. Уо^аИо) в. вотација.
вотирати (лат. \го1шп, итал. уо!аге, фр. уо!ег)
дати свој глас за нешто, гласати за, изгла-
сати, гласањем одобрити.
вотка (рус. вбдка) популарна руска ракија.
вотум (лат. уо1ит, уоуеге) завет, обећање;
глас који се даје за нешто, против нечега;
гласање, изгласавање; лл. вота; кум вото
(лат. сигп УО*О) С правом гласа; кум вото
илимитато (лат. сшп УО!О ШипНаИо) са
неограниченим правом гласа; мео вото
(лат. т е о уо!о) по мојој жељи, по мом
нахођењу, што се мене тиче; суб вото
ремисионис (лат. зић УО!О гет1881оп18) са
жељом за повраћај.
вогум вириле (лат. уо1шп уц-Пе вирилни
глас) кнежевски појединачни глас, за ра-
злику од куријалног гласа, прелата. гро-
фова у старом немачком парламенту.
вотум децизивум (лат. уоШт с1ес181ушп) прав.
одлучујући глас.
вогум ковзултативум (лат. уо1шп сошиИа-
Цуит) прав савегодавни глас.
вотум куријатум (лат. уо1шп сиг1а!ит) уку-
пан, заједкички глас; уп. куријски тлас
вохајнит (нем. М^осћет) ш синоним за ми-
нерал боксит, назван по месгу Бохиња
(нем. Шосћет) у Словенији, где има лежи-
шта боксита.
воче (итал. уосе) муз певачки глас; а воче
сола (итал. а уосе зо1а) само за један глас.
воче ди пето (итал. уосе д1 ре!.{о) муз. пун
глас, глас из груди.
воче ди теста (итал. уосе сИ 1ев1а) муз. глас из
грла.
вражда (рус. вражда) 1. свађа, завада, не-
пријатељство; 2. крвнина; 3. племенски
мхровни суд (тзв. крвно коло).
врак 158
врак (нем. ^гаск) оштећена лађа која се
више не може оправити; фит. олупина,
рушевина, неупотребљива ствар.
врбаит минерал нађен међу арсенским руда-
ма у Македонији, назван по чешком мине-
ралогу Врби.
врста (рус. верста) руска мера за дужину
(1,066,78 к т ) ; верста.
вулва (лат. \т1уа) анат. спољашњи делови
женског сполног органа, стидница, сра-
мница.
вулвитис (лат. уи1уа) лвд. запал>ење споља-
шњег дела женског сполног органа.
вулво-утеривски (лат. уи1уив, и!егиз) анат.
стиднично-матерични, који припада стид-
ници и материци или се тиче стиднице и
материце.
вулвула (нлат. уи1\ги1а) зоол. материца код
животиња.
вулгаран (лат. уи^апв општи, свакидашњи)
низак, простачки.
вулгаризам (лат. уи1ј»ага општи свакидаш-
њи) прост, непристојан израз; непристој-
ност, простаклук.
вулгаризатор (лат. уи1{*ап8 обичан, сваки-
дашњи) онај који вулгаризује, претерано
упрошћава научне појмове.
вулгаризација (нлат. у и ^ а т а И о ) упрошћа-
вање, упрошћење; чињење општим, зајед-
ничким, чињење да буде свима разумљиво.
вулгаризирати (лат. уи1{*аге учинити оп-
шттим, опште познатим, нлат. уи1ј»апваге)
упростити нешто; учинити нешто општим,
заједничким, објавити, обнародовати, учи-
нити да нешто буде свима разумљиво;
вулгирати.
вулгаритет (нлат. \аЦј»ап1;а8) обичност, про-
стаклук, просташтво, нискост; простачки
начин изражавања; вулгарност.
вулгарност в. вулгаритет.
Вулгата (нлат. Уи1{>а1;а) латински превод
Светог писма који је католичка црква
признала као аутентичан на Триденгин-
ском црквеном сабору 1546. год.
вулго (лат. уи1§о) прнл. код народа, у народу;
уопште, обично, у обичном животу, народ-
ски, језиком простог света, просто речено.
вулго квезитус (лат \ги1(*о диаезНиз) прав. дете
блуднице.
вулгус (лат. чоЦзиз) народ, пук, светина, го-
мила.
Вулкан (лат. Уи1сапиз) тгг. староиталски бог
огња (нарочито његове разорне снаге) и
металских радника или ковача, са радио-
ницом у вулкану Етни; син Јупитера и
Јуноне, муж Венерин (одговара грчком
Хефесту).
вулкан (лат. уи1сапиз) геоп. место на Землл
где је она толико дубоко отворена да из
њене вреле увутрашњости могу избијати
на површину топле паре и гасови, врућ
Вуотав
пепео, усијано камење и растопљене стене;
ватрени брег (назив по богу Вулкану).
вулканизам (лат. уи1сапш) геол. све вулкан-
ске радње и њихове последице које су у
тесној вези са поремећајима у Земл>иној
кори; схватање да је Земља добила свој
облик дејством ватре (супр. нептунизам).
вулканизатор в. вулканизер.
вулканизација (лат. уи1сагш5, нлат. \ги1-
сашваИо) поступак при загревању гуме,
каучука и гутаперке, помешаних са сумпо-
с
ром, на температури од 130—140 С. На тај
начин ове материје, које су иначе на 0° твр-
де као дрво а које на вишој температури
омекшају, постају, услед високе темпера-
туре, еластичне и не растварају се, као
обично, у етру, бензолу, терпентину и др.
вулканизер онај који вулканизира.
вулканизирати (лат. уи1сагш5, нлат. уи1са-
гиваге) каучуку и гутаперки додавати (или:
додати) сумпора, па их онда на високој
температури учинити да постану еластич-
ни и нерастворљиви.
вулканисти (лат. уи1сагшз) пл. теол. пристали-
це теорије да је Земља свој данашњи
облик добила дејством ватре (супр. непту-
нисти); пр. вулканистички.
вулканитет (нлат. \ги1саги1а8) геол. постанак
(ИЛИ: порекло) вулкана; својство неког те-
ла добијено дејством ватре.
вулканити (лат. угЈсапив) геол. вулканске сте-
не (које су постале ерупцијом вулкана).
вулканолог (лат. уи1сапш, грч. 16{»ОБ реч,
говор) научник који се бави вулканологи-
јом.
вулканологија (лат. уи1сапик, грч. 1о^а) геол.
наука која до ситница изучава све вулкан-
ске појаве.
вулкански (лат. угЛсапшз) који се тиче бога
Вулкана; који бљује ватру, који потиче од
вулкана; који је постао или преображен
дејством ватре.
вулкорд (енг. \УОО1СОГС1) врста јаке енглеске
вунене тканине, нарочито за чакшире.
вулнерабилан (нлат. члЛпегаћШз) ранљив,
обранљив, који се може ранити, повре-
дл>ив, озледллв; фиг. слаб, неотпоран.
вулнерабилитет (нлат. уи1пегађШ1аз) ранљи-
вост, обранллвост, повредавивост, озле-
дљивост; неотпорност, склоност боле-
стима.
вулнерариа (лат. уи1пегапа) пл. мед. средства
за лечење рана.
вулнус (лат. уи1пиз) рана; вулнуслетале(лат.
чпд1пи8 1е1а1е) смртоносна рана.
вултиспекс (нлат. \гиШврех, лат. уиИив израз
лица, лице, зресеге гледати) вештак у поз-
навању људи по цртама лица; уп. физио-
гном.
вундеркивд (нем. ^ипЛег чудо, Кик! дете)
изванредно обдарено дете, чудо од детета.
Вуотан (стнем. \Уио1ап) «ит. в. Водан.
 г
Г, г четврто слово наше ћирилице, једанаесто
наше латинице (С, в); к а о скраћеница: -
8= грам; муз. О=пети тон у дијатонској
скали; физ. 8=скраћеница за гравитацију;
хем. Са = галијум, ОА=гадолинијум, Ое=
германијум.
габарден (фр. ^аћагсИпе) фина тканина од
чешљане вуне или памука: вунена тканина
се употребљава за огртаче, одела и женске
тканине, а памучна за лаке хаљине и,
натопљена гумом, за кишне огртаче.
габарит (фр. ^аТоатО) калуп, модел у природ-
ној величини или умањен, према коме се
нешто обликује.
габион (фр. @а!зшп) вој. кош који се пуни
земљом за брзо подизање грудобрана.
габионада (фр. §аћгоппас1е) вој. грудобран од
кошева пуњених земљом.
габро (итал. §ађћго) шт. крупнозрна еруп-
тивна стена, тамнозелене боје.
гаваз в. каваз.
гаван врло богат човек (по Гавану, личности
из народних песама и прича — немилоср-
дан човек, тврдица).
гавијал (нлат. §а\ааИз) зоол. врста индијског
крокодила са узаиом и дугачком њушком.
гавота (фр. ва^оМе) старински весели плес са
разним фитурама; музичка пратња за тај
плес у 4/4 такта.
гавун (итал. ^а^опе) зоол. врста морске рибе,
АШеппа ћерзеив.
гагат (грч. да§а1ћоз) шш. мрки угаљ, крт, као
смола црн и воштаног сјаја, врста црног
ћилибара; у преисторијско доба употре-
бљаван за израду накита.
гадолиниј(ум) Хем. хемијски елемент, метал,
хем. знак Сс), редни број 64, атомска маса
157,25; припада групи ретких земаља, лан-
танида.
гаета (итал. §ае1а) врста великог чамца на
једро. а
гажа (фр. ва^е, итал. ј» 8в1°) залога, јемство;
плата, стална награда, стална зарада.
гажирање (фр. 8 а 8 е ) давање плате (или:
сталне награде).
гажист(а) (фр. §ајр.81е) плаћеник, најамних,
службеник; прав. онај који држи залогу, гајтан (грч.племенитост.
прималац залоге.
газа (фр. §аге) провидна и танка материја од
памука или свиле, вео; врста гајтана од
златног или сребрног ткива и свиле; мед.
стерилна провидна тканина за завоје и
превијање рава.
газал, газел (арап. 8ага1, ТУР- 8а2е1) врста
арапско-персијске лирске песме, поглави-
то љубавне, коју је нарочито неговао пер-
сијски песник Хафис.
газела (арап. §ага1, шп. §аге1а, итал. ^аггеЦа)
1. зоол. афричка антилопа, становник пу-
стиње, слична срни, али од ње много
лепша и нешто мања; нарочито се одлику-
је великом брзином.
газела (арап. @аха1) 2. врста лирске љубавне
песме, састављена из строфа од по два
стиха, особито честа у књижевности
источних народа.
газета (итал. ^аггеиа, фр. ^агеИе) двевни
лист, новине; фиг. торокуша, алапача.
гази (арап. &ат.1) ратник, јунак, војник мусли-
ман; борац за веру; победник, освајач (ти-
тула мухамеданских владалаца и заслуж-
них војсковођа).
газирати (фр. ^агег) покрити (или: превући)
велом; увити (или: увијати) газом.
газификација претварање чврстог горива
(каменог угља, лигнита, дрвета) у гас за
гориво.
газолив хем. течни део сировог петролеума,
кључа између 70—80°С, служи за грејан>е
и осветљење.
гаип (арап. 8а'Љ, тур. §аућ, 8аУР) о н о ш т о Ј е
невидљиво, скривено, тајно; духовна ствар;
гајб.
гајба (итал. ^аЉћа) 1. крлетка, кавез, живи-
нарник; 2. решеткаст сандук за прено-
шење воћа, стаклених боца и друге робе.
гајде (арап. ^Ги'с1а, тур. §ау<1а) муз. народни
музички дувачки инструмент; састоји се из
кожног меха, дуваљке којом се дува у мех
и цеви кроз коју излази ваздух, стварајући
звук; уп. гадље.
гајо (итал. §аш) муз. весело, живахно, чило;
уп. геман.
гајрет (арап. ^У1'^' ТУР- 8ауге1) ревност, ср-
чаност, §вае1ап6п тур. §ау*ап, кау1ап) 1.
памучна или свилена упредена или плете-
на врпца за порубљивање и украшавање
одеће; 2. две или више изолованих жица за
 160 галванисати

спровођење електричне струје, сплетених 2. фини ареометар за одређивање специ-

слично врпци; 3. фиг. танах млаз. фичне тежине путера.
гала (итал., фр., шп. 0а1а) свечани украс; галактостаза (грч. |?а1а, з!:а813 засто]) мед
дворска, свечана ношња; свечаност, све- застој млека код дојиља.
чан обед итд. (појављује се нарочито као галактофаг (грч. ^а1а, рћа^еш јести) млеко-
саставни део речи, нпр. гала-представа, јед, човек који се храни поглавито млеком.
гала-вечера и сл.); аи гала (фр. еп §а1а) галактофора (грч. %&\а, рћогео носим) пл мед
или ин гала (итал. т 8а1а) у свечаном средства за изазивање млека, тј. која по-
оделу, у парадном оделу. мажу стварање млека у организму
галабија (арап.) бели огртач код Египћана, галактоцела (грч. @а1а, ке1е) мех оток млечне
Арапа и др. жлезде са млечном садржином.
Галаксија (грч. §&1а млеко, #а1ах!а.<5) астр галактурија (грч. §а1а, пгоп мокраћа) мед
Млечни Пут, Кумова Слама, наш звездани млечни састав мокраће (најчешће код тру-
систем који се састоји од више десетина дница и дојиља).
милијарди најразноврснијих васионских галалит (грч. {>а1а, И1ћо8 камен) хем млечни
тела (звезда, система звезда, маглина, јата, камен, целулоиду сличиа вештачка мате-
космичке прашине и др.) распоређених у рија израђена од млечног казеина и фор-
облику огромног спљоштеног диска. Поред малдехида, тврда, еластична и сјајна,
наше галаксије у свемиру постоје и бе- може се бојадисати, те се употребљава за
збројне друге галаксије које у просеку правл>ен>е дугмета, чешл>ева, клавирских
садрже масе од I до 100 милијарди Суна- дирки итд.
ца; докле допиру наши телескопи у свеми- галавтан (фр. да1ап1, итал., шп. 8 а ' а п ' е )
ру је избројано око 100 милијарди галак- услужан, углађен, фин; частан, учтив.
сија. пристојан; пријатаи, свидллв, допадљив,
галактагога (грч. §а1а, 8а1ак1»8 млеко, а§о љубазан; укусан, дотеран, лепо одевен;
произведем) »«д лековита или хранљива издашан, који је лаке руке: галантан стил
материја која помаже лучење млека. муз световни стил у музици (за разлику од
галактакратија (грч. ^а1а, акгаИа неумере- духовног или цркверог стила); галантна
ност) мед. прекомерно губљење млека. болест венерична болест
Галактика (грч.) астр. в. Галаксија. галантерија (фр. ј»а1ап<«пе) предусретљи-
галактит (грч. §а1а млеко, Шћо8 камен) вост, услужност, углађеност, учтивост, фи-
млечни камеи, млечни јаспис. но понашање, нарочито према женском
галактички (грч.) пр. од галаксије или галак- полу; удварање женама, ашиковање, ла-
тике. скање; трг радња са тзв. „кратком робом"
галакто- (грч. §а1а, §а1ак1об) предметак у (бижутерија, рукавице, лепезе, ташне, ма-
сложеницама са -шачењем: млеко, млечни. рамице итд).
галактотен (трч. &&.1&, @^тло& рођеил^ тсранљтљ- т&лакгефкстОД ^фр. б а ^ а п ^ е ™) трговац га-
ви препарат који се израђује од млечног лантеријском робом; в. талаитерија.
казеина, пријатна укуса. галантизам (фр. #а1ап1е) надриобразовање,
галактографија (грч. &а1а, ^гарћеш) проуча- привидна ученост.
вање (или: описивање) млечних сокова. галавтирати се (фр. §а1ап1е) показивати се
галактоза (грч. Ј»а1а) врста шећера која се дарежллв, издашан, трошити не штедећи.
добива од млечног шећера помоћу разре- галантност (фр. §а1ап1е) издашност, отменост;
ђених киселина. љубазност.
галактозиди в. гликозиди. галаанизам физ. наука о електрицитету и
галактологија (грч. &а1а, 1о$а) наука о млеч- електрицитет који настаје путем додира
ним соковима. (контакта) неједнаких елемената (нпр. ба-
галактометар (грч. §а1а, т61гоп) инсгрумент кра и цинка са киселином), електрицитет
за испитивање густоће млека, нарочито за добијен из хемијске акције; проналазак
утврђивање степена разређености млека болоњског професора анатомије ЈГуиђија
водом. Галваиија (1737—1798), који га је назвао
„животињским електрицитетом".
галактометрија (грч. §а1а, т е М а ) мерење
млека, утврђивање ваљаности млека. галванизација лечење електричном струјом
галванске батерије; употреба галванске
галактопиометар (грч. &а1а, р(6п мастан, струје, помоћу усијане жице, као средство
те<гоп) инструмент за мерење масноће за иагризање; покривање слојем метала
млека. помоћу галванског електрицитета; фиг ве-
галактопира (грч. (?а1а, руг ватра) мед млечна штачко оживљавање.
грозница (код породиља). галвавизирати утицати (или: лечити) помоћу
галактореа (грч. §а1а, гћеб цурим) мед. боле- галванске струје; покрити (или: покрива-
сно повећање лучења млека у дојке и ти) слојем метала помоћу галванског елек-
његово цурење и кад дете не сиса. трицитета (обично се употребл>ава за „по-
галактоскоп (грч. &а1а, зкореГп гледати) 1. цинковати гвожђе"); фш- вештачки ожи-
апарат за оцењивање ваљаности и масноће вети.
млека према степену његове прозирности; галванисати в. галванизирати.
 161 гализирати

галвано (итал. §а1уап<>) предмет од бакра галпанохромија (Са1уат, грч ћгбта бо]а)
КОЈИ јр израђен путем галванопластике. боЈадисање метала галванским путем
нарочито такав клише. галванска батсрија фи< спој више галван-
галваноглифија (Са1уаш, грч. ^1урћ(к зарез, ских елемената, да би се добила Јача
урез) израда рел>ефш1х цртежа и бакроре- струЈа или виши напон; у п Волтин стуб
за на металној плочи хемијским средстви- галванска струја (по Л. Галванију) истосмер-
ма помоћу галванизама (метода први пут на електрична стру]а.
примењена 1856). ј
галвански електрицитст физ истосмерна
галванотрафизирати (Са1уат, грч. ^гарћо) I електрична гстру]а која тсче између двеју
и фађивати штампарске плоче и слике ! п,чоча (1;лек фода) ратличитих метала кад
помоћу галванске струје !
су у контакту преко неког електролита
галванографија (Са1уаш, грч. ^гарМа) изра- (назвам по Л ГалваниЈу, који га је открио).
да штампарских плоча на таЈ начин што се галвански елеменат фи, справа за произво-
цртеж у облику пасте (теста) утисне на ђење трајне електричне струје путем хе-
мсталну плочу, затим се поспе графи-гом и мијске енергије.
онда, галванопластичким путем, побакри галгнхумор (нем. Оа1§епћитог) хумор чове-
галванокаустика (Са1уат, грч каш15 горе- ка кога воде на вешала; фиг усиљена
ње, сагоревање) хир сечење чирева и из- шала
раштаја помоћу галванском струјом уси- галенизам мед начела и начин лечења чуве-
Јане платинске жице. ног старогрчког лекара Клаудијуса Гале-
галваномагнетизам (Са1уаш, грч. тадпе1е5)в нуса
електрома гнетизам. галеника (нлат. ^а1етса) пл фарм в. галенски
галванометалургија (Са1уат, грч. те4а11иг- лекови.
р а ) израда и добијање метала помоћу галенисти пл мед присталице старогрчког ле-
галванске струје. кара КлаудиЈуса Галенуса (131—200 н. е.)
галванометар (Са1уат, грч те1гоп) физ ин- КОЈИ Ј<? д у т времена важио као највећи
струменат за одређивање правца и јачине ауторитот за све медицинске школе.
галванске, електричне, струје; уп галвано-галенит (грч. 8 а 1^ п е оловна руда) кин најбо-
скоп гатија оловна руда, еулфид олова са 86%
галванопластика (Са1уат, грч р1а88ет обра- олова и до 1% сребра
зовати, уобличити) поступак основан на галенскм лекови фарм лекови справл.ени
електролитичком таложењу метала: пре- простим апотекарским поступцима од дро-
влачењо металом. галванским путем, пред- га и хемикалија, а не хемијским путем
мета (од дрвета, гипса, воска и др ), да би (назив по старогрчком лекару Галенусу,
на таЈ начин постали бољи и трајнији, КОЈИ је први скупио и објавио прописе о
израда верних отисака у металу од пла- зготовљавању ове врсто локова)
стичних предмета (новца, медаља, плакета галеонист{а) (итал ^а1еопе врста великог
и др) брода) трговац који ради еа Амориком.
галванопунктура (Са1уат, лат. рипс1ига бо- галеот (шп. ра1ео!р, итал. §а1ео(1о) веслач
ден.е, бод) мед примена галванизма у вози (или: робијаш) на гали]и; ул галијаш
са акупунктуром. галеота (итал (5а1ео11а, шп §акч>1а) мала
галваноскоп (Оа1уага, грч. ккорео посма- галиЈа са 16—20 весала; веома брза ратна
трам) фш инструмент који показује пос- лађа средње величине; уп галиота.
галрра (фр ^а1еге, шп итал ^а1ега, нлат.
тојање струје; уп галванометар. да1еа) врста средњовековне дуге и узанс
галваностегија (СаК?ап1, грч. 81е(5б покри]рм)галије са 25—50 веслачких клупа на КОЈИ-
галванско превлачеи.е металних предмета ма је веслало по 3—5 робова; робиЈашка
другим неким металом (нпр. позлаћивање лађа
сробра, поеребравање бакра, поииклавањо галерија (нлат. ^а1епа, итал ^аПепа) дугачка
гвожђа итд). и узана просторија ко]а јр, због својих
галванотсрапија (Са1уат, 1рч. 1ћегаре1а ле~ дугих зидова, нарочито подесна за изла-
чење) мед лечење помоћу галванске стру- гањс уметничких дола; чбирка умотничких
]е и наука о томе. дела. нарочито слика; дуг ходник, кори-
галванотехника (Са1уаш, грч. 1есћп1ке) пре- дор: покривен балкон (у позоришту,
влачење предмета металом помоћу галван- парламенту); у утврђењима: покривен ход-
еке струЈе. ник; у рудницима• прокои; фиг слушаоци.
галванотииија (Са1уапј, грч 1уров лик, гледаоци. публика (у позоришту, парла-
менту и др ).
слика) в галванопластика.
галста (итал ^аНеИа) ' морнарски двопек; 2.
галванотропизам (Са1уат, грч. 1г6ров обрт) чахура свилене бубе
бот повијање водених би.љака према елек- Гали (лат СаШ) пл име наЈСтариЈих станов-
ТрИЧНОЈ СТрујИ. ника данашже ФраицЈ»'Ске (Галијо), који су
галвано-фарадизација (Оа1уаш, Кагас^ау) ж-д били келтског порекла.
истовремено покретањо једног мишића галичирати поправЈБати слабо вино дода-
или живца галванском и Фарадејевом. ТЈ вањем вод1' и шећера и на тај начин
индукционом стру]ом
11 Лексикон
Галија 162
садржину винске киселине смањити на 5
до 7 процената (проналазак хемичара Лу-
двига Гала, 1791—1863)
ГалиЈа (лат СаШа) Француска
галија (итал, шп §а1ега, нлат §а1еа итал
диЈал §аћа, арап ћаћ]ак) в галера
галијамбус (лат @аШ грч штћоз) метр ката-
лектични анакластични тетраметар на-
зван по томе што су свештеници богиње
Кибеле (гали) у таквим стиховима певали
своЈе песме приносећи жртве
галијаш (итал да1еа) веслач на галиЈИ, роби-
Јаш, галеот, галиот
галиот (итал ) в гвлеот, галиЈаш
галиота (итал §а1еоиа) в галеота
галијун в галион
галиканизам (фр ^аШсашзте) иде]е и теж-
ње француске цркве за што већом само-
сталношћу, тежња за независниЈим одно-
сима према папству
галиканска црква католичка црква у Фран-
цуској уколико ]е, у односу према папи,
успела да задобиЈе извесну националну
самосталност
галикански (лат даШсагшн) француски
(израз КОЈИ употребл>ава ЈОШ само като-
личка црква у Француско]), уп галски
галикоманија (лат СаШа грч тапСа) в
галоманиЈа
галикус морбус (лат §аШси8 тогћив) галска
(француска) болест, ТЈ сифилис, вренга
галилеј (по Г ГалилеЈу, знак §а1) Јединица
убрзаша у ССЗ-систему, 1 §а1=1 ст/з 2
галиматијас (лат СаПиз МаМиае, ф р
§аћта11а5) збрка од речи, неЈасан и нера-
зумл>ив говор, речи без смисла
галина (лат ^аШпа) кокош
галион (итал §а1еопе) пом врста старинске
морске лађе, ратни и трговачки брод на
]едра у XVI и XVII веку, служио особито за
путовања у прекоморске земл>е
галионизам равнодушност према религиЈи
по рим^ком проконзулу ГалиЈу, ОаШо, ко-
]и ]е апостола Павла узео у заштиту од
Јевре]а и за кога се мислило да ]е био
потпуно равнодушан и према ЈевреЈству и
према незнабоштву)
галионист(а) човек равнодушан према рели-
ги]и, уп галионизам
галицизам (лат СаШа, ф р даШсгзте) особе-
ност француског Језика, нарочито с обзи-
ром на конструкциЈу реченица и др , при-
мењивање тих особености у неком другом
Језику, француска реч у неком туђем ]е-
зику
галицисти (фр §а111С151е5) пл присталице
француске књижевности у Шпанији (за
разлику од гонгориста)
галоман (лат СаНив, грч шаша помама,
лудило) претеран обожавалац свега што ]е
француско
галоманија (лат Са11и8 грч тагаа) претера-
на л>убав према свему што ]е француско,
галикомани]а
гамарологија
галон (енг §а11оп, нлат §а1опа) Јединица за
мерење течности и жита У ЕнглескоЈ
= 4,546 1, у САД = 3,785 1
галони (фр §а1опз, итал §а1ош) пл гаЈтани,
ширити, ро]те, га]тани у 6ОЈИ на споља-
шњем шаву чакшира
галоп (фр §а1ор, итал да1орро) 1 трк коња
при чему се кон> креће напред у скокови-
ма, 2 брза окретна игра (полка) у 2/4
такта
галопада (фр ^а1орас1е трчање скоком) ]а-
хање у галопу, Јахање у трку, играње
полке, в галоп
галопен (фр да1орт) слушче за трчкарање,
она] КОЈИ об]ављу]е курс на берзи, ВОЈ
ордонанс-официр, спољни коњ у „тројци"
галопирати (фр §а1орег) ]ахати у галопу
(или трку), трчати у скоковима, играти
полку, фиг радити непгго врло брзо, разви-
Јати се врло брзо
гало-романско (л? - ОаПив, Котапиз) оно
што ]е постало спајањем галског и роман-
ског (духа, Језика итд)
галофил (лат ОаИиз, грч рћ11оз пријатељ)
при]атељ Француза и Француске
галофоб (лат ОаНиз, грч рћоћов страх) она]
КОЈИ се претерано плаши Француза, онаЈ
КОЈИ мрзи на Французе и на све што ]е
француско
галофобија (лат СаИиз, грч рћбћов) пре-
теран страх од Француске, мржња на
Французе и све што ]е француско
галошне (фр §а!осће, итал §а1озс1а, нлат
§а1ос1па) каљаче, горње ципеле од гуме за
снег и воду
галски (лат ^аШсш, ф р ^аПнцЈе) КОЈИ се
тиче Гали]е или Гала, француски
галски петао петао као симбол Француске,
због истозвучности латинских речи ^аНиз
(петао) и СаИиз (Гал)
гама (грч § а т т а ) име трећег слова грчке
азбуке (/=наше ,,г"), муз низ од осам то-
нова, лествица, скала, мед гама-глобулин
беланчевина крвног серума, с функциЈОМ
антитела, <риз електромагаетски зраци
ко]и потичу из атомског Језгра, настазу у
процесу радиоактивности или при нукле-
арним реакци^ама, врло су продорни
гама-зраци (грч § а т т а ) физ електромагнет-
ни трептаЈи као Рендгенови зраци, али
много краће таласне дужине Има]у огро-
мну продирност, њихово дејство показало
се на]кобни]им на организме у Хирошими
и Нагасаки]у, по експлозиЈИ двеЈу атом-
ских бомби Не скрећу под утицаЈем маг-
нетног поља
гамар (арап) врста црвеног источњачког
вина
гамарографија (грч к а т т а г о з ракушац
обични, §гарћ1а, лат ^ а т т а г и з ) зоол проу-
чавање (ИЛИ описивање) љускара (рако-
ва)
гамарологија (грч к а т т а г о з , 1о$а) зоол на-
ука о љускарима (раковима)
гамашне 163
гамашне (фр §атасће) пл доколенице, уви-
Јачи, камашне
гамба (итал §аггЉа) в виола да гамба
гамбит (итал с!аге 11 {»атђеио) отварање
шаховске парти]е у козем се жртву]е пе-
шак ради бржег разви]ан>а фигура и изво-
ђења каквог вешто смишљеног напада
гамбусија (нлат цаткндзт) зоол врста веома
ситних северноамеричких рибица ко]е ра-
ђаЈу жив род и брзо се размножаваЈу,
нарочито су знача]не као средство у борби
против малари]е, ]ер, уништаваЈући лар-
ве, спречаваЈу развитак комараца, а тиме
и преношење малариЈе
гамбусиво (шп ^атћившо) пустолов ко]и
трага за златом, у Мексику
гамелан (мал) Јавански народни оркестар,
састо]и се од великог броја различитих
инструмената (дрвених звона, бронзаних
плоча, бамбусових свирала и др )
гамен (фр {»агтп) слушче у кухињи, шегрт,
деран, улични мангуп, скитница, беспри-
зорни, обешењак, чапкун
гамет (грч ј * а т е * е 5 ) &""1 сполна ћелица, ]а]е
или сперматозоид код животиња ]а]на
ћелица или поленово зрно код бил>ака, уп
зигот
гаметогенеза (грч ј» е п е 5 1 8 ) биол процес ства-
рања полних ћелиЈа код вишећелијских
организама
гамогонија (грч §атоз брак, §опе рађање)
биал рађање путем сполног оплођавања,
супр агамогониЈа
гамологија (грч §атоз брак, 1о§1а наука)
наука о браку, расправа о браку
гамономија (грч ј»ато5 брак, потоз) етн
проучавање (или познавање) свадбених
обичада
ганг (енг §ап§) разбоЈничка дружина, банда,
уп гангстер
ганглија (грч §ап§1шп мртва кост) зоол нерв-
ни чвор или задебл>ан»а каква се налазе на
задљим коренима леђне мождине, мед
мртва кост, рскавичав израштаЈ
ганглијски систем зоол сви живци у живча-
ним ткивима трбушне дупл>е
ганглионитис мед в ганглитис
ганглитис (грч §а§|*1шп) мед запаљење жив-
чаних чворова, ганглионитис
гангрена (грч §ап§гата, §гато глођем,
Једем) мед трул>ење меканих делова тела,
врста изумирања ткива или органа, жива
рана, вучац, га>илеж
гавгревесцевција (нлат §ап§гаепексепиа) мед
прелажење у трулеж, разви]ање вучца
гангревесцирати (нлат §ап§гаепебсеге) мед
прелазити у трул>ен.е, изазивати вучац на
неком делу тела, фиг покварити, заразити,
гангренира ти
гавгревизовање в гангренесценциЈа
гашревизовати се в гангренесцирати
гангренирати в гангренесцирати
гангренозан (нлат §апЈ?гаепозик) *гед ко]И
болу^е од вучца, гангрене, КОЈИ ]е у
трул>ењу, КОЈИ труне, гњилежан
гарда
гангстер (енг §ап§51;ег) члан разбоЈничке и
уцењивачке дружине у Америци
ганилук (арап -тур ј а т к к ) богатство обиље
ганоиди (нлат §апои!е1) лл зоол штитоноше
(врста риба)
ганоин (грч §апо5 с]а]) твар од ко]е крљушти
ганоидних риба, штитоноша, има]у сребр-
наст с]а]
гант (нем Оап1, ф р епсап1, итал тсагНо) трг
судска прода]а због презадужености, ли-
цитаци]а, стеча]
гаража (фр §ага§е) место где се склањаЈу
аутомобили, вагони, чамци, мор приста-
]ање брода у месту подешеном за укр-
штање, да би се пропустио други брод
гаравсин (фр 8 а г а п с е ) броћни угаљ, препа-
рат извађен из корена броћа, КОЈИ садржи
чисту боЈену матери]у
гаравт (фр §агап1, итал §иагеп!;о земство)
]емац, јамац
гарантија в гаранциЈа
гаравтирати (фр §агапиг) Јамчити за кога
или што, примати одговорност за некога
или нешто
гарантво писмо банк писмена обавеза КОЈУ
банка да]е СВОЈИМ комитентима ]амчећи
према трећем лицу за извршење извесног
посла, и ко]им се обавезузе да ће она сама
дати обештећење за свог комитента у ви-
сини износа на ко]и гласи „гарантно пи-
смо" ако он сам не изврши обавезу
гаравтовати в гарантирати
гарантол (фр §агап1, лат о1еит ул>е) хем
препарат од гашеног креча за конзерви-
рање ]а]а
гаранција (фр §агап!1е) ]емство, осигурање
сигурност
гарбин (итал ^агђто) зугозападни ветар на
Јадрану
гарбо (итал §агћо) присто]ност учтивост,
кон гарбо (итал соп §агћо) муз присто]но
гаргализам (грч §аг§аћкто8) мед голицавост,
свраб, надраженост коже
гаргаризам мед в гаргаризациЈа
гаргаризација (грч §аг§аг15тов) мед гр-
гљање, грготање, испирање гуше и уста
гргљањем, гаргаризам
гаргаризирати (грч ^аг^апхо) мед гргл>ати,
грготати, испирати уста и гушу гргл>ањем
гаргаризма (грч даг^апзтоз) мед вода за
испирање гуше и уста гргљањем
гаргија (тур кагр) копл>е
гаргујада (фр цаг§ош11ас1е) цифраст, изуви-
]ан корак у плесу
гаргурав (фр §аг§оигап) трг врста тешких
источноинди]ских и кинеских свилених
тканина, гургуран
гард (енг §иагс1, ф р §агс1е) сп одбрамбени
став у боксу, мачевању и сл
гарда (фр 8ап1е, итал , шп §иагЉа) стража,
телесна стража ]едног владаоца, нарочито
одабрана, елитна трупа свих родова во]ске
као засебна во]на Јединица, фиг одане и
поуздане присталице нпр неког политич-
ког првака, вође и сл
гардедама
гардедама (фр. §агс1ег чувати, с1ате) пра-
тиља, дружбеница некоЈ женској особи
приликом излазака.
гарде ла рен (фр. ^агЛег 1а гете) у шаху:
шех крал>ици!
гарденија бот тропска азијска биљка Сагс1е-
т а НогШа из фам. Викиасеае. која се гаји
због мирисног цвета.
агс ег
гардероба (фр. 8 1 ође) соба или орман гдо
се чува одело или рубље; у позоришту:
соба где се глумци облаче; сви костими
почоришта; одељење где посетиоци оста-
вљају шешире, горњс капуте и др. (у
позоришту, концертној дворани итд ); свс
одело и све рубље једне особе; нужник,
заход.
гардсробар в. гардероба.
гардеробарка (фр. §агбегокиеге) чуварица
гардеробе.
гардина (нлат., итал. согИпа. фр. соигИпе,
нем. ОагсНпе) прозорска (ИЛИ креветска)
завеса.
гардист(а) (фр. §агс1ег чувати) војник КОЈИ
служи у гарди, телесни стражар; прати-
лац.
гард-кот (фр. ј;агс1е-с61е) обалски брод; чу-
вар обале.
гардн-парти (енг. 8агс1еп-раг1у) састанак
друштва у башти, свечаност која се про-
славл»а у башти, градини.
гармон (фр. џ$ттоп&) гиА врста штампар-
ских слова средње величине (од 10 тачака)
из којих се обично слажу кљиге (назив по
француском печаторесцу С1аи(1е Сага-
топс1, 1499—1561).
гармонд тип в гармон.
гарнст (енг. 8 а г п е * ) "ор витло са ужетом за
утоваривање и истоваривање бродског то-
вара.
гарнизон (фр. §агшбоп) ВОЈ посада, војска
која борави у једној вароши; варош у КОЈОЈ
борави војска.
гарнизонирати (фр. Вагп1воп) ВОЈ бити у гар-
низону.
гарнијерит жн. руда никла, силикат никла и
магнезијума (по француском геологу Гар-
нијеу).
агп г
гарнир (фр. Ј> 1 ) додатак поврћа уз неко
месно јело.
гарнирати (фр. §агп1Г, итал. ^иагпгге) снаб-
дети, украсити; улепшати изглед јела тиме
што се око њега укусно ставе разни додаци
(першун, салата, кромпир, пиринач и др);
зачинити.
гарнирунг (нем. Сагшегипј*) украшавање је-
ла, нарочито меса, разним повркем и сл.;
уп гарнирати.
гарвитура (фр. цагпНиге) опрема, спрема,
прибор; украс, накит, додатак; известан
број истоврсних предмета који спадају за-
једно (кућни и кухињски прибор, наме-
штај, дугмета и др); тех сва оруђа која су
потребна за једну врсту посла; сви делови
одела и осталих ствари који су потребни
једном војнику.
164 гасохгмија
гарота (шп. ^аггоИе, ф р $>аггоМе, итал.
^аггеИо) швртан. за давл»ењс, справа ко-
јом се некада извршавала смртна казна у
Шпанији и њеним некадашњим колонија-
ма; смртна казна давл>ен>ем
гаротсри (фр. в
агго
^
еиг5
>
е н г
каггоИегв) пл
врста опасних уличних разбо]ника, наро-
чито у Лондону. који свој пљачкашки
посао почињу ТИМР игго своје жртве прет-
ходио давл»ењем онесвесте.
гаротирати (фр. ^аггоИег) удавити помоћу
гароте; опљачкати жртву која се, помоћу
замке бачене иа врат, претходно онесвести
(у Енглеској и Сев. Америци)
гарофал в. гарофан
гарофан (итал. ^агоГапо) ћпт каранфил.
гарочон (шп. ^аггосћа, ^аггосћоп) мало ко-
пљо КОЈИМ су наоружани борци с бико-
вима.
гарсон (фр. ј*аг^оп, нлат. §агс1о) младић, деч-
ко, дечак; момак, бећар, нежења; конобар,
келнер; помоћник, калфа.
гарсонирати (фр. # а г 9 о п п е г ) понашати се као
мушко, бита мушкобања; бити одан педе-
растији.
гарсоњера (фр. в а г С о г ш ^ г е ) девојка ко)а се
понаша као мушкарац, мушкобања; мали
једнособни (ретко двособни) стан, обично
без кухиње; момачки стан, момачка соба
гартер-орден (енг јЈаг1ег) чувени енглески
орден „подвезицс".
гас физ и хем плин, тело које, због стан>а
својих молекула. нема ни самосталног
облика нити сталне запреминр, ваздуша-
сто тело, тело коЈе тежи да се неограниче-
но шири (реч први уиотребио 1610. хо-
ландски хемичар и физичар Ј. Б, Хелмонт,
+1644, према грчкој речи сћаок неред).
гас-аутомат (грч. ећаоз, аи16та1о8) направа
за аутоматску продаЈу светлећег гаса.
гас-генератор (грп. сћаок, лат. ^епега^ог) на-
права за произвоћењо горећег гаса од ка-
МРНОГ угл>а и других горивих материја.
гас-динамо (грч. сћаок, (Јупагшз сила) физ
врста динамомашине која се покреће по-
моћу гасне машине.
гасификација (нлат. ^абШсаЦо) фнз образо-
вање (или: стварање) ваздуха (гаса), ра-
звијање ваздуха; претварање у ваздушасто
(или: гасовито) тело, уплињавање, упли-
њење.
гас-кокс (грч. сћ^оз, ент. соакв) кокс који се
добива при справл>ан>у светлећег гаса,
употребл>ава се за гориво.
гасконада (фр. §авсоппас1е) хвалисавост, ра-
зметљивост, разметање.
гасмотор (грч сћаок, нлат. то1ог) тех маишна
која се креће сагоревањем извесне меша-
вине гаса и ваздуха
гасометар (грч сћаок, гткНгоп) физ. справа за
мерење количине гаса који струји; справа
за примање, чување и испуштање гасова,
нарочито гаса за осветл.ење; гасара.
гасохемија (грч. сћаоз, сћете(а) хемија о
гасовима.
гастералгија 165
гастералгиЈа мед в. гастралгиЈа.
гастсранакс мед в. гастранакс.
гастеропода пл кмл в. гастропода.
гастралан (грч. |Јаб1ег трбух, нлат. §аз1га11б)
анат који припада трбушној дупљи, трбуш-
ни, желудачни, стомачни.
гастралгија (грч. ^ак1ег, а1§оз бол) кед бол у
желуцу, нервозно обољење желуца, грч у
желуцу; гастералгија.
гастранакс (грч. §а51ег, апах господар) мед
варење, пробава хране у желуцу, пробавна
делатност желуца.
гастректазија (грч. §а51ег, ек1аз18 прошире-
н>е) мед проширење желуца.
гастрентеритис (грч. §ак1ег, еп1егоп црево)
т'д запаљење желуца и црева.
гастрентеричаи (грч. §аз1ег, еп1ега црева)
који се тичђ желуца и црева.
гастрепатитис (грч. ј> а 8 ^ г * ераг јетра) мед
чапаљење желуца и јетре.
гастрепатичан (грч.) који се тиче желуца и
јетре.
гастризам (грч. &аз1ег) мед претрпавање же-
луца храном.
гастрилог (грч. §аб1ег, 16{»ов) онај који може
да говори из желуца, тј. који може, не
покрећући уста, да говори тако да изгледа
као да му глас долази из даљине.
гастрилогија (грч. {{аб1.ег, 1о§1'а) вештина го-
ворења из желуца.
гаотримаргија (грч. ј*а81птаг§1'а) прождрљи-
вост, прекомерна јешност.
гастритис (грч. §ав1ег) мед запаљење желуца,
желудачна грозница.
гастрицизам (грч.) мед болесно стање желу-
ца, поквареност желуца, рђаво варење,
рђава пробава.
гастричан (грч. {*аб1пк6з) стомачни, који се
тиче варења, нарочито желуца; гастричне
болести оне које шкоде и сметају варењу;
гастрична грозница грозничави катар сто-
мака.
гастро- (грч. јЈаз^ег) предметак у сложеница-
ма са значењем: желудац, желудачни.
гастроаденитис (грч. ј*а51ег, асЈеп жлезда) мед
запаљење желудачних жлезда.
гастроброзис (грч. #аз1ег, к>гоз1б разједање)
мед разједеност (или: пробушеност, про-
гризеност) желуца.
гастродијафанија (грч. ^аз1;ег, 61арћапе1а
провидност) мед просветљавање желуца
ради утврђивања желудачних и трбушних
обољења и поремећаја.
гастродинија (грч. ^ав1ег, о<1упе бол) бол у
желуцу, грч желуца.
гастроентеритис нед. в. гастрентеритис.
гастроентеролог (грч. ^ав1ет желудац, еп1;е-
гоп црево, утроба, 16{»О8 реч, говор) лекар
специјалист за болести црева и утробе
уопште.
гастроза (грч. ^а$1ег) <*ед општи назив за сва
обољења желуца.
гастрозофија (грч. ј*аб1ег, корћ!а мудрост)
вештина паметног и разборитог једења
добрих јела.
гастростомија
гастрокриза (грч. Ј>ак1ег, кпк18) ш>д напад
болова у желуцу, праћен повраћањем (код
сушења кичмењаче).
гастролатер (грч. јЈаз1ег, 1а1гепо обожавам)
онај који служи желуцу тј. који живи да
једе и пије; гастроман
гастролатрија (грч. §а51ег, 1а1ге!а) служење
желуцу. схватање да се живот састоји у
јећу и пићу; уп гастроманмја.
гастролит (грч. §аз(;ег, И1ћоз, \офа) све оно
што се односи на кување, куварску вешти-
ну и што је с тим у вечи; такође: гурман-
лук, сладокуство.
гастрологија (грч. 8 а 5 ^ г - 1о8*а) с в е ( ) н о ш т о
се односи на кување, куварску вештину и
што је с тим у вези; такође: гурманлук,
сладокуство.
гастромалација (грч. ^ак1ег, та1ак1а мекоћа)
мед размекшавање желудачног шда
гастроман в. гастролатер.
гастроманија (грч. јЈа81ег, ш г а а ) прсторано
уживање у јелу и пићу.
гастромантија (грч. §а81ег, тап1е1а прорица-
ње) прорицање по желуцу (начин прори-
цања код старих Грка по фигурама трбу-
шастих, водом напуњених и свећама оп-
кољених чаша).
гастроном (грч. §а81ег, пото8 чакон) сладо-
кусац, гурман, онај КОЈИ ВОЛИ добра јела;
вештак у спремању фииих јела.
гастрономија в. гастрологија
гаетронатија (грч. §а81ег, раШок болест) мед
општи назив за све болести желуца.
гастропликација (грч. §ак1ег, лат. р11са11о)
мед в. гастрорафија.
гастропода (грч. §аб(;ег, рпк нога) пл кккп
пужеви, тј. животиње које се крећу на
трбуху, односно помоћу меснатог органа
на трбуху, који се зове „стопало"; гастеро-
пода.
гастроптоза (грч. §аз1ег, р1б818 пад) мед спа-
лост (или: спуштеност) желуца, спад же-
луца.
гастрорагија (грч. §а81ег, ге(Јпугш прснем,
пукнем) мед крвароње из желуца.
гастрорафија (грч. §аз1ег, гарће шав) мед
операција која се састоји у шивењу желу-
ца ради смањивања његове запремине;
гастропликација.
гастрореа (грч. §аз№г, гћеб течем, цурим) мед
повраћање слузи из оболелог желуца; пре-
комерно лучење желудачних сокова.
гастроскоп (грч. §а81ег, зкореб гледам) мед
апарат за прегледање желуца тиме што се
његова унутрашњост осветли.
гастроскопија кед исгтативање желуца и
утробе помоћу гастроскопа.
гастрософија в. гастрозофија
гастроспазмус (грч. §ав1ег, врактбб грч) кед
грч у желуцу.
гастростеноза (грч. §аб1ег, з1еп6б узан) мгд
суженост желуца.
гастростомија (грч. ј?аб1;ег, з16та уста) мед.
отварање рупице на желуцу.
гастротомиЈа 166
гастротомија (грч §а51ег, (.етпо сечем) мед
оперативно отварање желуца ради од-
страшивања разних страних тела (чира,
рака и др )
гастрофил (грч даб1ег, рћ11оз приЈатељ) љу-
битељ желуца = гастролатер
гастроцела (грч §аз1ег, ке1е) мед продор (или
просутост, кила) желуца
гаструла (лат ј*а81ги1а) виол трећи степен у
развитку животињског ]а]ета, други степен
у развитку бластодерма
гатер (нем ОаИег) тех у стругарама машин-
ска вишеструка оквирна тестера са више
сечива (до 10), ко]а балван Једновррмено
расеца у више дасака
гатирати (нем §аиеп, §аШегеп) разне врсте
руда, пре топљења, измешати тако да се
доби]е повољнија просечна садржина и
лакше изврши топљење
гатметје (фр §а!е-теиег) трг онаЈ КОЈИ квари
цену роби даЈући ]е ЈевтиниЈе, фиг ошл>ар,
рђав радник, рђав занатлиЈа, маЈСтор-ква-
риш
гатофобија (лат са1из мачка, грч рћоћоз
страх) болестан страх од мачака
гатре (нем Са1ег) гвоздене шипке у решетки
прозора, гитер
гаудеамус (лат §аис1еати5) будимо весели,
веселимо се' (почетак и наслов познате
старе студентске песме „Оаис1еати8 х§1-
1иг ")
гаудијум (лат ^ашћшп) радост, весел>е, ужи-
вање
гаулајтер (нем Саи жупа, област, 1_,е11;ег
вођа, управник) покраЈински вођа, жупски
старешина бивше Хитлерове националсо-
циЈалистичке странке у Немачко]
гаус физ по математичару и астроному К
Фр Гаусу (1777—1855) названа Јединица
Јачине магаетног поља
гаучо (шп ^аисћо) пл гаучи, сељаци Јахачи у
пампама, нарочито аргентински КОЈИ се
баве сточарством и живе несталним па-
стирским животом, обично у служби вели-
ких одгаЈИвача стоке (потомци су Шпаиаца
и готово сви местицк), нарочито су позна-
ти као одлични Јахачи
гаф (фр §аКе) 1 грешка, несмотреност,
глупост, 2 гвоздена мотка са куком за
приЛлачење чамца обали
гаширати (фр §асћег) правити малтер, гаси-
ти креч, рђаво сликати, дрљати, сман-
дрљати, упропастити нешто рђавим радом,
продати (или продавати) испод цене, дати
у бесцење
гвајак (шп §иауасо, нлат Сиатсшп оНгапа-
1е, 5апс1шп) бот дрво коЈе расте у тропским
крајевима Јужне Америке и Индоце, висо-
ко до 15 т , садржи смоласту материЈу од
КОЈИ се добива гва;акол и гва]ацен (кора
му се раниЈе употребљавала као лек про-
тив реуматизма и сифилиса), смола тога
дрвета
гвајакол (шп §иауасо, лат о1ешп уље) фарм
материја ко]а се добива од смоле гваЈака,
наЈважгоци састојак креозота, лек против
туберкулозе плућа
гвако (шп §иасо) бот биљка у НОВОЈ Гранади,
служи као противотров од ЗМИЈСКОГ у]еда
гванако (шп ^иапасо) зоол врста ламе-ками-
ле у ЈужноЈ Америци, жкви ЈОШ И сад у
дивљем стању
гвано (шп §иапо) измет од морских птица,
птич]е ђубриво, жутосмеђа и земл>аста ма-
са, употребљава се као одлично средство
за ђубрење, због чега се, као трговачки
артикл, од 1840, вози у Европу и Сев
Америку са малих острва Јужног мора,
хуано, гуано
гварана (шп ^иагапа) фарм мрка паста коЈа
се справља од семена Јужноамеричке бил>-
ке РаиНииа вогћ1118 и служи као лек
против главобаље, а разређена у води као
пиће за окрепљење, слично кафи и чаЈу
гварани новчана Јединица ПарагваЈа (1
гварани=100 сантимоса)
гваранин (шп §иагапа) ХРМ алкалоид КОЈИ се
налази у гварани, уп кафеин
гаварапо (шп ^иагаро) преврео сок шећерне
трске, пиво Јужноамериканаца
гвардијаи (итал §иагс11апо, нлат вчагЉапик)
чувар, стражар, настоЈатељ у фрањевач-
ким и капуцинским манастирима, заступ-
ник бискупов за време ваканциЈе (у Енгле-
СКО])
гвардинфанте (итал §иаг<Ј1п{ап1;е) ,,чувар де-
тета", широка женска горња хал.ина кода
чини да се не примећу]е трудноћа
гваш (итал ^иагхо, ф р ^оаисће) слик слика
рађена воденим боЈама ко]е су помешане
са гумом и са нешто меда
Гвелфи (итал СиеШ) в Гибелини
гвинеја (енг рлпеа) равдци енглески златник
у вредности од 21 шилинга, назван по
златом богато] ГвинеЈи (Африка), зато што
су први златници ковани од злата донесе-
ног из ње, врста памучне индоцске ткани-
не, мед врста грознице ко]а влада у ГвинеЈи
и ко]а ]е слична тзв жуто] грозници
гвинт (нем Се-уутсЈе) мех лоза (на завртњу, у
навртњу), уво]ак
Геа (грч §е) мит ,,3емл>а", космолошко
божанство старих Грка
гебри (перс {Јаћг) пл свештеници обожавао-
ци ватре, маги, обожаваоци ватре уопште,
присталице старопергацске религиЈе Зара-
тустрине, парси, код мухамеданаца невер-
ници, кривоверци
гег (енг ј*а§) 1 ПО3 шала у слици, с неочеки-
ваним, необичним, парадоксалним, а често
и фантастичним обртом догађаЈа КОЈИ нас
незадрживо нагоне на смех 2 фиг прева-
ра, лаж, подвала, смицалица
гедал (тур) рат протав неверника, „свети
рат" мухамеданаца
геез изумрли стари етиопски (семитохамит-
ски) језик, сачувао се до данас у црквеноЈ
литургиди
геин (грч {*е земл>а) агр црномрки главни
састојак земл.е оранице
геистика 167
геистика (грч. §е) наука о земљи и позна-
вању земље, описивање чврстих маса са
Земљине површине.
гејзир (исл. §еук1г) геол. врео извор који изба-
цује млаз воде на махове у велику висину,
на Исланду, у Сев. Америци и Новом
Зеланду.
гејша (јап. {*е1зсћа) врста играчица и певачи-
ца у јапанским чајџиницама.
гекони зоол. гуштери који производе звук
(„гек, гек").
гелазмус (грч. (*е1аб смејем се) смех, смејање,
нарочито грчевит смех.
гелација (лат. §е1а1ш) мржњење, смржња-
вање, пихтијање, стезање.
гелендер (нем. Ое1ап(Јег) ограда на степени-
цама, мосту и сл.
гелоскопија (грч. §е1аб смејем се, бкорео
гледам) псих. проматрање (или: проучава-
ње) смеха.
гелсонимо (итал. ј»е1вотто) кицош, фићфи-
рић; по томе: ка^рактерна улога на итали-
јанској позорници.
гем (енг. §ате) сп. део одигране игре у тенису;
збир поена у игри тениса.
гем (мађ. §ет) зоол. несит, пеликан.
гема (лат. § е т т а , нем. С е т т е ) скупоцен
драги камен са урезаним фигурама, наро-
чито омиљен украс у старо време; леп
драгул> (бела звезда) у скандинавској
круни.
гемација (нлат. деттаИо) бот. пупл>ење, исте-
ривање пупољка; доба пупљења.
гемели (лат. в е т е В Д пл- близанци.
гемза (нем. Сетзе) зоол. дивокоза, врста анти-
лопе, велика као коза, тешка 40-45 к{»,
живи у Алпима.
гемината (лат. {?епппаге удвостручити) лингв.
удвојени сугласник, нпр. у немачком: к о т -
теп, француском: ј т т е п с е .
геминација (лат. ^епппаио) удвајање, удво-
стручавање; двојност, удвојеност, посто-
јање удвоје, по два; фиг. зближавање,
зближеност.
геминирати (лат. зепипаге) удвојити, удваја-
ти, удвостручити, удвостручавати.
гемишт (нем. птсћеп, §епп8сћ1) оно што је
помешано, смеса; нарочито: разне врсте
прерађевива од меса у нарезу.
гемоглиптика (лат. § е т т а , грч. §1урћо ре-
жем, урезујем) вешгина брушења драгог
камења.
гемула (лат. {гетти1а пупољчић, дем. од § е т -
т а пупољак) зоал. заметно телашце у слат-
ководних спужви; клица која помаже раз-
множаваше; невидљива клица у ћелијама
организама која се, по Дарвину, добива
наслеђем.
ген (гр. §епо8 род) структуралне и функцио-
налне јединице наслеђа, наследне супстан-
це; хемијску грађу гена чине већи или
мањи делови макромолекула дезоксирибо-
нуклеинске киселине, а код неких ми-
кроорганизама (вируса) и рибонуклеинске
киселине; пл. гени.
генерални гувернер
генг (енг. §ап§) разбојничка дружина; уп.
гангстер.
генге (фр- §шп§ие1) трг. врста тканине од
камиље длаке.
е п е а
генеалог (грч. ^ поколење, род, 16воб)
родословац, познавалац (или: проучава-
лац) родословл.а.
геиеалотија (грч. §епеа1о§{а) родослов, родо-
словље, наука о постанку, пореклу и ра-
звитку породица.
генеалогист(а) в. генеалог.
генеалошки (грч. депеа, 16§об) који се односи
на родословље, постанак, порекло, родо-
словни.
генеза (грч. ^пев^в) рођење, постанак, поре-
кло, стварање; праисторија; Септуагинта:
прва књига Мојсијева, Књига постања.
генезимантија (грч. вепе818 рођење, тап1;е1а
прорицање) прорицање судбине детета из
нарочитих околности под којима је рођено.
генез - .1т. зепега) пл.в. генус.
генерал ,.хлат. ^епегаИз) највиши војнички
чин испод маршала, у свим војскама има
више степена и родова; ђенерал.
генералат (нлат. §епега1а1ш) генералски чин;
војни округ који спада под једну генералну
команду; више заповедништво; ђенералат.
генералија (лат. депегаИа) пл. прав. околности
и питања опште природе (за разлику од
специјалних околности и питања); општи
подаци.
генерализација (нлат. ^епегаИваио) уопшта-
вање, уопштење; уопштеност.
генерализирати (нлат. ^епегаИзаге, фр.
^епегаИбег) уопштавати, уопштити; приме-
нити (или: примењивати), уопште на све
случајеве без изузетка; генералисати.
гевералисати в. генерализирати.
генералисим (клат. {гепегаШбипш) вој. врхов-
ни заповедник, главнокомандујући војске.
генералЛсти (лат. ^епегаНз) пл хришћани
који неће да буду припадници ниједне од
постојећих хришћанских вероисповести.
генералитет (лат. зепегаИз) општост, јавност;
вој. сви генерали једне војске.
генералва проба (лат. ^епегаНа, ргоћаге) поз.
главна проба.
генерална пуномоћ прав. пуномоћ која се не
издаје само за један правни посао или
више правних послова, него којом се једно
лице овлашћује да заступа права другог
лица у свима датим случајевима.
генералви (лат. {»епегаИз) општи; главни,
врховни; родни, који се тиче рода (за
разлику од специјалног).
генерални викар (лат. §епегаИб, часагшв)
опуномоћени заступник бискупа у његовој
административној власти.
генерални гувернер (лат. ЈЈепегаИк, фр.
§оиуегпеиг) у бившој Русији: висок досто-
јанственик коме је било поверено да само-
стално управља у више губернија; вој. гене-
рал који за време рата, командује свима
војним снагама једне области или покраји-
не (Немачка).
гснсрални прокуратор 168
генорални прокуратор (лат. §епегаНк, ргоси-
га1ог) врховни државии правобранилац у
Француској; главни правобранилац код
ноког вишег суда; председник свих држав-
них правобранилаца једне државе.
генерални секретар (лат. ^епегаНв, 5есге1а-
гшк) титула сталних пословођа у великим
трговачким и пољопривредним предузећи-
ма; главни секретар партије у Француској;
шефови канцеларија у министарствима и
префектурама.
гснералштаб (лат. ^епегаПв, нем. 81аћ) ВОЈ
одабрани официри из свих родова војске
са потпуном стручном спремом, који су
додел.1'ни, као помоћници и саветници,
вишим командантима.
генеративан (нлат. §епегаИуик) који служи
рађању, стварању, који је у вези са ра-
ђањем, стварањем; производан, творачки,
родилачки.
генератор (лат. депега!ог) рађач. родилац,
произвођач, стваралац; физ. справа за
произвођење гасова електрицитета; дина-
моелектрични генератор машина за прои-
чвођење слектрицитета индукцијом.
генератрикс (лат. §епега1г1х) родитељица.
стваралица, створитељка, прамајка; ма^
тачка, линија или површина која својим
(чамишл>еним) кретаЉем производи лини-
ју, површину или тело.
гснсрација (лат. ^епега11о) рађање, произво-
ђоњо, постајање: нараштај, поколење, ко-
лено, сви л>уди који живе у исто време и
истих су година; један човечји век (обично
пориод од 30 година).
генерацио еквивока (лат. §епега!ш ае^ШУО-
са) биол рађање без семена, прастварање,
самозачеће, постанак ЖИВИХ бића из
мртвих (анорганских) твари, материја
(учење коЈе се ослања на чињеницу да у
гаставу органске супстанције нема никак-
вих елемената који се не би могли наћи и
у саставу анорганске — јединство мате-
риЈе — као и на учење о развоју уопште)
гоиерационизам (лат. §епега1ш) теолошка
теорија по којој дете добива ,,душу" од
својих родитеља у времо зачетка.
п-нсрацио спонтанеа (лат. §епегаИо 8роп1а-
111'и) бнол в. гснорацио еквивока.
гснсрификација (нлат. §епепПса1,]о) лог. об-
разивањо (или: саварање) родних појмова.
гснсричан (лат (Јепик род, фр. ^епеп^ие)
који припада роду или се односи на род,
родни; геноричкч.
гснорички (лат. депик, фр. ^епегј^ие) в. гене-
ричан.
генерозан (лат. ЈЈепегозих) племенит, велико-
душан; илпшан, дарежљив.
генсрозитет ,'лат. ^епеговИаз) племенитост,
благсЈродност, вс^ликодушност; издашност,
дарежл>ивост, податљивост.
гс-нетив (лат. депеИуив) грам. в. генитив.
генстика (грч. (^'дпотај рађам ее, родим се)
маука о наслођу.
геникулиран
генетичан (грч. ^епеукоз) фил к о ј и с е Односи
на постанак (генезу), који се тиче историје
постанка и развитка биљака и животиња;
који се тиче наслеђа и наукс о наслеђу.
генетичар (грч. ^епеИков од ј«епе818 постанак.
рађање) стручи>ак за гснетику.
генетичка дефиниција лиг. она која одређује
појам тиме што излаже пут и начин на
који један стварни или чамишљени пред-
мет постаје.
генетичка метода фил метода која иде за тим
да проучи и схвати једну ствар у њеном
постанку (за разлику од дескриптивне мс—
тоде, која описујр ствар као готов прои-
звод, тј. онакву каква је сад).
гснетичка психологија психологија рачвића.
заједничко име за животињску, дечју и
социјалну психологију.
генетички инжињеринт (грч. 1ПОБ, енг.
еп§теепп$5) област примењене биологајо
која, користећи резултате молекуларне ге-
нетике, биохемије, биофизике и цитологи-
је, директно утиче на формирање и прено-
шење наследних особина; биоинжињеринг
гсиетлијакон (грч. #епе1ћПо8 рођендан) песм;
о рођендану; песма за успављлвањр деце,
успаванка.
генстлиолог (грч. вепеЧћНох дан рођења.
16§о.ч) вештак у прорицању дана и часа
рођења.
генетлиологија (грч. ^епсЧћНох дан рођсња,
1о^1'а) прорицање дана и часа рођеља.
генијалан (лат. Кеп1а118) који је по својим
урођеним духовним особинама изванрсдно
јак, велик духом, стваралачки изванредно
даровит; уп геније.
генијалитет (нлат. @ета1На!>) в. геиијалност.
генијалност (лат. ^епјив дух) духовна особи-
на и одлика једног генија. велика ствара-
лачка снага духа, изванредна даровитост;
генијалитет.
геније (лат. (Јешш, ф р §еше) човек урођене
снаге духа, која долази до изражаја као
оригинална моћ схватања (интуиције),
комбиновања (фантазијеЈ и приказивања
генијус (лат депшз) гекије; духовна особе-
ност, карактер, ознака, обележје; у грчкој
и римској митологији генији су нижа кри-
лата божанства (анђсли).
генијус лоци (лат. ^епш.ч 1осч) дух заштитник
неког места; особеност неког места коју му
да'је његов дух заштитник; општи дух који
влада у неком месту и даје му своје обе-
лежје.
гснијуе патрије (лат. §еп!и8 ра1пае) добри
дух отаџбине.
генијус сскули (лат. §епш.ч заесић) д>'Х вре-
мена ИЛИ века, особеност јавног мишљсња
неког доба.
геникулација (лат. ретеи1а(;ш) клечањо.
изражавање поштовања клечан>(>м.
геникулиран (лат. § е П 1 с и ' а ^ и 8 ) савијен у
облику колона. коленаст, чворноват.
гениографија 169
гсниографија (лат. детик, ^гарћЈа) описи-
вање духова, учење о духовима божан-
ствима.
п-ниологија (лат. ЈЈОПШЗ, грч. 1о^а) наука о
ВСЛИКИМ, генијалним људима и о биоло-
шким и социолошким елементима који
условљавају њихову појаву.
гениопластија (1рч. §епе1оп брада, р1а88о
образујем, уобличујем) мед. операција која
се састоји у крпљењу, поправљању озле-
да на бради путем аутопластије.
гсниталан (лат. ^епНаЦк) који се тиче спол-
них органа, сполни.
ггниталијс (лат. ^епИаНа, #1^пеге рађати) пл
бч<>л сполни органи, органи који служе и развитку земље; геогенија.
расплођавању.
гонитст (грч. ^епок врста) линга. врста специ-
фичне артикулације појединог гласа.
генитив (лат. допШуиз) грам други падеж који
обично чначи припадање нечему, део нече-
га или потицање од нечега.
генитура (лат. детШга) рођење, рађање;
прои чвођоње, стварање; оплодНо семе; чи-
тање судбине по констелацији звезда у
часу рођења, нативитет.
геном (грч. цепоз) Сжол укупан потенцијал
наследиих особина (генетских информаци-
ја) који се преноси на потомство.
генопластика (лат. депа образ, грч. р1а88б
обрааујем, уобличујем) мед- операција која
се саетоји у поправци оштећеног облика
образа и уста.
гснотип (грч. ^епок, 1уров) ћнол скуп свих
наследних особина које један организам
садржи и које под одређеним условима
доводе до развића једне одређене индиви-
дус (органичма). Свака индивидуа има је-
дан једини. непоновљиви и специфични
генотип.
геноцид (грч. ЈЈепо.ч племе, народ, лат. саес!еге
убијати, сесЈсИ убио сам) уништавање на-
рода или племена.
генс (лат. ^епв) род, колено, породица; врста,
род; племе, народ.
еп 5
гентилизам (лат. ^епв, в ^ ) нечнабоштво,
многобоштво.
генуални (лат. ^епи колено. ^епиаНз) који се
тиче колена, коленски.
генуинитет (лат. Ј;епи1пи8. нлат. ^епшпиаз)
ИСТИНИТОСТ, стварност, тачност, верност,
непатвореност.
генус (лат. §епив) род; гра.м. род.
гснуфлексија (нлат. цегшПехш) клечање;
клањањг, поклон пред ким; понизно ода-
вањс поштовања, поничност.
п-нцијанин (лат. {{епИапа) «•.«. горка материја
коју садржи у себи генцијана, линцура.
гсо- (грч. §е) предметак у сложеницама са
чначењем: земља, чемаљски.
геобиологија (грч. ^е, ћк)8 живот, 1о§1'а) нау-
ка о животу Земље.
геобласти (грч. #Р- к>1а881бк клица, ичданак)
пл Гх>т биљке чији први клицини листићи правац теже.
(котиледони) при клијању остају под че-
мљим.
гсоизотсрме
геоботаника (грч. §е, ђо1ап1ке) биљна геогра-
фија.
геогенија (грч. де, ^1§потаЈ) в. п-огонија.
геогнозија (грч. §е, ^пб81а) наука о склопу и
грађи Земл>е као васионског тела ко]е се
састоји ич анорганских маса, нарочито о
саставу и грађи чврсте Зомљиие коре;
геогностика.
геогност (грч. Ј?е, кпов^ез) почнавалац (или:
проучавалац) састава и грађе чврсте Зе-
мљине коре; пр. геогностички.
гсогностика в. геогнозија.
гсогонија (грч. §е, 01(Јпота1 постајем) поста-
нак Земље, наука о постанку. обрачовању
гсогонист(а) (грч.) научник који проучава
постанак Земље.
гсограф { -ч. %е. ^гарћбб) познавалац (или:
проуча: . \, географије.
географија (грч. ^е, ЈЈгарМа) земљопис, нау-
ка о положају, кретању, величини, облику
и животу Земље и њене иовршиие, саме по
себи и с обзиром на човека; биолошка
географија проучава распрострањеност и
шачај биљног и животињског свста на
Земљи; математичка географија или
астрономска географија проучава Земљу
као небеско тело и начин њеног иродста-
вљања на картама; политичка географија
приказује друштвене и државне односе на
Земл.и; физикална или фичччка гсогра-
фија описује природне облике и појаве на
Земљиној површини.
географски (грч. ^ео^гарћхкбб) земљописни,
који спада у географију; географска дужч-
на (лонгитуда) неког места је лук упоред-
ника (паралела) тога места од почетног
подневка (меридијана) у правцу истока
(источна) или у правцу запада (западна
дужина); географска ширина (латитуда)
неког места је подневачки (меридијански)
лук тога места од полутара (екватора) у
правцу севера (северна), или у правцу југа
(јужна ширина).
геодсзија (грч. §е, <1а1с1п делити, поделити)
грана примењене математико која одређује
облике и површине великих д«*лова Зе-
мљине површине и облик Земље као цели-
не; земљомерство, тј. картографско при-
казивање површине Земље.
геодет (грч.) човек са потиуном геодетском
спремом и квалификацијама, чемл>омер
геодинамика (грч. џ,е, сЈупатјк сила) «<»л
наука која проучава појаво коЈе се данас
дешавају на Земљи, силе које те поЈаш1
ичазивају и последице рада тих сила у
погледу одржавања, стварања и мсњања
Земљине коре; уп динамичка гео.чогија.
гсоид (грч. $е, о1с1о8 вид, облик) истински
облик Земље, геометријско тело готово
истоветно са Зомљиним сфероидом, али
му је површина у свакој тачки управна на
геоизотсрме (грч. ^е чсмља. 1.чс>8 исти, Јсднак,
1ћ|»гтб8 топао) линије или повришис КОЈО
геокарпија 170
места Једнаке температуре земљи-
шта или унутрашњости Земље
геокарпија (грч §е, кагрбб плод) бот особина
неких биљака да своЈе опрашене цветове
зариЈу у земљу и тако их засеЈу
геолит (грч §е, ћИгаз камен) вештачка смо-
ла, употребљава се, као замена рожине, за
израду дугмета
геолог (грч §е, 16$*об) познавалац (или
проучавалац) састава и грађе Земље, она]
КОЈИ се бави геологиЈом
геологија (грч {*§, 1овГа) наука о постанку,
саставу и грађи наше Земље, као тела које
]е састављено из анорганских маса, са-
ставни делови геологиЈе су геогнозиЈа и
геогониЈа
геомагаетизам (грч §е земља, Мадпез, Мћов)
магнетизам Земље, земаљски магаетизам
геомагнетика (грч §е земл>а, Ма^пез) наука
ко]а проучава магнетска поља Земл>е
геомант (грч ј*е, т а п и з пророк, врач) то-
божњи познавалац геомантиЈв, нарочито
код Арабл>ана
геомантија (грч §е, тап!;е1а прорицање) про-
рицање по тачкама, насумце направл>еним
у земл>и, и по њиховом броју, положаду и
сликама коЈе случадно представл>а]у, или
по слици КОЈУ доби]емо када на неку плочу
или сто бацимо насумце шаку земље
геометар (грч §е земл>а, те1гоп мера) позна-
валац геометри]е, онај КОЈИ се у пракси
бави мерењем земл>е, земљомер
геометрија (грч §е6теШа земл>омерство) део
математике КОЈИ се бави проучавањем осо-
бина и међусобних односа просторних
облика ТЈ геометри]ских тела, површина,
лигоца и тачака
геометријски (грч § е ° т е 1 ; г 1 ^ О Б ) К О Ј И с е тиче
геометриЈе, КОЈИ спада у геометрију, в
прогресиЈа, геометриЈска средина квадрат-
ни корен из производа два броЈа (ТАБс). уп
аритметичка средина
геометричар (грч §е земл>а, те1гоп мера)
онаЈ КОЈИ се бави геометриЈом, уп геометар
геомеханика (грч %е тесћашке) механика
чврстих тела
геомицин антибиотик произведен од ми-
кроорганизма 81гер1отусев хапШорћаеиз,
делузе протав грам-негативних бактерија
геомонтографија (грч §е, §гарМа лат топк,
топ!18 брег) вештина израђивања рел.еф-
них карата у више боЈа од пресоване
хартијске масе
геоморфологија (грч §е, тогрће облик, 1о§!а)
наука коЈа проучава како се стварао и
преиначивао рељеф Земл>е енерпцом уну-
трашњих, терестричних и соларних сила и
њиховим комбинованим деЈством
геоном (грч §е, потоз закон) познавалац
(или проучавалац) врста, обрађивања и
искоришћавања земље
геономија (грч §е, попиа) наука о врстама
земл.е и о начину обрађивања и искори-
шћавања земље
геофизика
геопластика (грч §е, р1а511ке) рел»ефно при-
казивање Земљине површине
геополитика (грч §е, роћике) разматрање
политичких питања са географског гледи-
шта, ТЈ има]ући у виду целу Земљу, наука
о утицају спољне природе на друштвени и
политички живот
е поб
геопонија (грч 2 ° " Р б труд) обрађивање
земл>е, земљорадња
георама (грч §е, ћогата поглед, призор)
горостасни геопластични рељефни глобус,
потпуно сликовит приказ Земљине лопте
георгика (грч §ебг§ео обрађуЈем земљу, лат
§еог§1Са) пл идиличне песме, нарочито пе-
сме о земљорадњи (Вергилове)
георгина бот леп и крупан цвет, сличан ружи,
донет пре сто година из Мексика (назван
по ботаничару ГеоргиЈу) *-
георгофил (грч %ебт%б5 земљорадник, рШон
приЈатељ) при]ател> земл.орадње, љубитељ
пол»опривреде
геоскоп (грч §е, нкореб гледам) посматрач
Земл>е, в геоскопиЈа
геоскопија (грч) посматрање (или проуча-
вање) Земље, нарочито у метеоролошком
погледу
геостатака (грч §е, в^аЦгб ставим, поставим)
наука о равнотежи (статици) чврстих тела
геотектоника (грч §е, 1ек1отке) геол наука
ко]а проучава како су стене у кори Земљи-
но] распоређене и на ко]и начин склапају
целу њену грађевину
геотермика (грч §е, Шегтов топао) геол део
геологиЈе КОЈИ испиту]е топлотна стања
коЈа владају у дубини Земл>е
геотермичка енертија унутрашња топлота
наше планете, ко]а се може, ири повол>ним
условима, преобратити у погонску снагу за
добиваше електричне енерги]е
геотермометар (грч §е, Шегтов, те1;гоп)
справа за одређивање Земл>ине температ>'-
ре на разним тачкама н>ене дубине
геотропизам (грч §е, 1гороз обрт) бот особи-
на биљних органа да под утицајем Земљи-
не теже заузму известан одређен правац
према вертикЈЛи, он може бити: позити-
ван, кад орган расте у правцу дејства теже
(корен), негативан, кад орган расте супрот-
но правцу деЈства теже (стабло), и тран-
сверзалан, кад расте управно на правац
теже (лист и нека подземна стабла)
геотропоскоп (грч (?" 1горов окрет, смер
вкореб гледам) в гироскоп
геофаг (грч %е земља, {а§Гп ]ести, ждерати)
онаЈ КОЈИ Једе земљу (код неких племена на
Јави, Мартинику, у Сибиру), земл>ождер
геофагија (грч §е, Ја^ет) Једење, гутање
земље, земљождерство, уп геофаг
геофактори (грч §е, лат {ас1ог чинилац) пл
геогр чиниоци од КОЈИХ зависе географске
појаве и промене на површини Земље
геофизика (грч ј*е, рћувЉе) наука о физич-
ким поЈавама у унутрашњости Земље, на-
рочито о њено] температури, густоћи, ње-
геофон 171
ном магнетизму и о телурским појавама у
ваздуху.
геофон (грч. §е земља, рћопе глас) геоаку-
стички детектор, апарат за примање зву-
кова који пролазе кроз слојеве Земље;
служи нпр. при проучавању звукова или
за откривање затрпаних особа.
геохемија (грч. §е, сћеб течем, истичем,
сћете1а) наука која проучава распоред
хемијских елемената и атома у Земл>иној
кори, као и њихову историју и кретање у
простору и времену (главни елементи су:
водоник, кисеоник, силицијум, алумини-
јум, гвожђе, калцијум, калијум, натријум,
магнезијум).
геохидрограф (грч. §е, ћпс!бг вода, §гарћ6б)
проучавалац воде на Земл>иној кори.
геохидрографија (грч. §е, ћис!6г, ^гарУиа) део
физичке географије који испитује и проу-
чава воду на Земл>иној кори.
геохозија (грч. §е, сћоо сипам, наспем,
заспем) мед зешљано купатило, лечење ти-
ме што се оболели делови затрпају земл>ом
(рука, нога и др.).
геохровологија (грч. ^е земља, сћгопбз вре-
ме, доба, 16§оз реч, говор) грана историјске
геологије која се бави проучавањем старо-
сти Земл>е; геокронологија.
геоцентризам (грч. $*е, лат. сеп^гшп средиш-
те) астр., фил некадашње погрешно схва-
тање да је Земл>а средиште целе васионе и
да око ње круже сва остала небеска тела;
супр хелиоцентризам.
геоцентричан (грч. §е, лат. сеп^гшп среди-
ште) фил назив за схватање које узима
Земл>у као средиште васионе и за астро-
номско одређивање места које се упрааља
према средишту земл>е (геоцентризам); ко-
ји се тиче средишта Земље.
геоцентричност в. геоцентризам.
геоциклика (грч. §е, куМоз круг) физ машина
која очигледно приказује кретан>е Земл>е
око Сунца; геоцикличка машина.
геоцикличан (грч.) који приказује кретање
Земл>е око Сунца.
гепард (фр. §иераг<1, нем. Серагс!) зоол веома
брза грабл>ива животиња из племена ма-
чака, доста слична псу, може се обучити и
лову, живи у Азији и Африци.
гепек (нем. Сераск) пртл>аг.
гераниј(ум) (нлат. §егатшп, грч. §егапов
ждрал) бот. иглица, једна многобројна бил>-
на врсга; тех. дизалица.
герант (лат. §егапз) в. жерант.
гербелирати (итал. §егће11аге) гвоздену руду
иситнити и тиме је припремити за топ-
љење.
гербулирати (нлат. §аЛе11аге) пребрати робу
и очистити од прљавштине.
гербулура (нлат. §аг1>е11аге) нечисти и
оштећени делови неке робе; одбитак изве-
сног процента од погођене цене због нечи-
стоће робе.
германофоб
геријатрија (грч. @егоп старац, 1а1ге1а лече-
ње) мед. наука која проучава старост у
свим њеним облицима.
герила (шп. циегШа мали рат) наоружане
чете сељака и пастира у Шпанији које су,
приликом непријател>ских упада или уну-
трашњих борби, ратовале на своју руку;
партизани.
гериљеро (шп. @иеггШего) вођа гериле.
герла (енг. §1г1) девојка, нарочито девојка
витка, окретна и одана спорту; играчица у
групи, балетна играчица.
герлин (итал. дћегИпо) врло дебело уже на
великим бродовима.
герма (нем. Сегт) квас, квасац.
Германи (лат. Оегташ) име којим су Римља-
ни и Гали називали старе Немце. Народно-
сна група у коју улазе Немци, Аустријан-
ци, Данци, Холанђани, Фламанци, Швеђа-
ни, Норвежани и Англосаксонци; уп.
Нвмци.
германизам (лат. С е г т а т ) особеност немач-
ког језика с обзиром на склоп и ред речи;
владавина (или: моћ) немачког духа, не-
мачке културе и политичке силе.
германизација (фр. {*егтатзаиоп) понемча-
вање, немчење, понемчење.
германизирати (фр. §егтап18ег) немчити, по-
немчити, понемчавати; употребљавати у
говору или писању немачке изразе или
облике направл>ене у духу немачког је-
зика.
германизовати в. германизирати.
Германија (лат. О е г т а т а ) римски назив за
Немачку; део Европе између Северног мо-
ра, Дунава, Рајне и Лабе који је у римско
доба био насељен германским племенима;
Немачка предсгавл>ена у облику жене која
штити.
германист(а) научник који се бави проуча-
вањем немачког језика, немачке књижев-
ности, немачких старина и историје Не-
маца.
германистика наука која проучава језике
германских народа (нарочито немачки),
књижевност, старине и историју.
германитет (лат. ^егтапИав) рођено брат-
ство, рођено сестринство.
германоман (лат. С е г т а т , грч. т а ш а ) онај
који претерано воли Немце и све што је
немачко.
германоманија (нем. С е г т а т , грч. тагаа
лудило) претерана, слепа љубав према
Немцима и свему што је немачко.
германофил (лат. Сегташ, грч. рћПов) онај
који воли Немце, немачки језик, немачку
културу итд.
германофилија (лат. Сегташ, грч. рћПеб
волим) љубав према Немцима и ономе што
је немачко.
германофоб (лат. С е г т а т , грч. рћоћоз
страх) онај који се плаши Немаца,"који
мрзи Немце.
германофобија
германофобија (лат Сегтага, грч рћоћео
6ОЈИМ се) страх од Немаца, мржња на
Немце и све што ]е немачко
германски (лат ^егташсиз) своЈствен Герма-
нима КОЈИ припада Германима, немачки,
германски Јвзици, Језици германског поре-
кла (готски, горњонемачки и доњонемач-
ки, холандски, англосаски, нордиЈски или
скандинавски Језици)
гермивалан (лат ^ е г т т а ћ в ) бот клични, КОЈИ
спада у клице или се односи на клице,
сполне делове, нпр герминална селекциЈа
сполно одабирање
горминативан (нлат ^егттаиуиз) бот КОЈИ
кли]а КОЈИ прокли]ава, КОЈИ ниче, КОЈИ
изазива клиЈање
герминација (лат §ептппа11о) бот клиЈање.
проклијавање, време клиЈања
герминирати (лат ^егттаге) бот клиЈати, гестикулатор (лат §ек11си1а1ог) онаЈ КОЈИ при
проклиЈавата, ницати
герок (нем Сећгоск) припиЈен улични капут
са дугим пешевима, ВОЈКИЧКИ капут, копо- гестикулаторски (лат §е511си1ап) изражен
ран
герокомија (грч §егоп старац, котео негу-
ЈСМ) мед вештина неговања старих људи,
нарочито подмлађивање преживелих ста-
раца у непосредно] близини младих особа
герокомиј(ум) в геронтокомиЈум
геромаразмус (грч ^егоп старац т а г а п е т
гасити, слабити) мед старачка слабост, ста-
рачка изнемоглост
героморфизам (грч §егбп, тогрће облик) мед
борање коже зборавање, збрчкавање
геронти (грч ^егоп) пл у хероЈском периоду
грчке историЈе наЈСтариЈИ или најплеме-
НИТИЈИ представници народа, код Хомера
кнезови, доцниЈе, нарочито у дорским
државама чланови герусиЈе, већа стараца,
коЈе )е, поред краљева и ефора, имало
врховну власт
геронтокомиј(ум) (грч §егоп, котеб негујем)
дом стараца, завод за неговаше и збриња-
вање старих људи, герокоми](ум)
геронтократија (грч ^ г ° п . кгаћа влада) вла-
да Једног савета (већа) састављеног од
на]стари]их л>уди сената
геронтологија (грч §егоп старац, 1о§1а) науч-
но испитивање процеса старења, његових
по]ава и обол>ен>а ко]а се Јавл>а}у код
старих особа
геронтофилија (грч дегоп старац, рћ11еб
волим) мед посто]ање сполног прохтева
(или нагона) за старијим особама супрот-
ног спола
герундив (лат §египс11уит) у латинско] гра-
матици придевски употребљен партицип
Футура пасивног, нпр гев аААепда ствар
КОЈУ треба додати
герундиј(ум) (лат ^егапЉит) у латинскоЈ
граматици глаголски облик КОЈИ гласи као
зависни, падежнл облици партиципа фу-
тура пасивног (на српскохрватски се пре-
води именицом нпр уеша 1е$епсЈ1, дозво-
ла читања)
172 Гибелини
герусија (грч ^еги51а) веће стараца у старо]
Спарти, сенат, државни савет у НОВОЈ
ГрчкоЈ
гесимс (нем Оевипк) арх истакнути украсни
део на лицу (фасади) грађевинс испод
крова, изнад врата итд , перваз. опшивни-
ца, уп симс
гесло (чеш ћек1о) основно начело, крилати-
ца, лозинка, парола, мото животна дсвиза
гест (лат §е51и*>, нем Сез^е) покрет КОЈИ се
прави целим телом или само руком при
говору, Јуначко дело, дело коЈе неко учини
не спонтано него да би изазвао допадање
(леп гест), или недопадање (ружан гест)
код других
гестација (лат #е81аио) мед ношење, труд-
ноћа, бременитост, здетност, време труд-
ноће (или бременитости, адетности)
говору маше, млатара рукама, КОЈИ прави
гестове, опсенар, варалица
(или исказан) покретима (не говором)
гестикулација (лат ј»е811си1а1ш) прављење
покрета при говору целим телом, нарочито
раменима и рукама опсенарство, глу-
мљење
гестикулирати (лат §е511си1ап) правиги ге-
стове при говору, махати, млатарати ру-
кама
гестикулисати в гестикулирати
гестио про хереде (лат н е 5 * 1 0 Р г ° ћегеде) прлв
примање наследства
гестозе (лаг §ез1аге) мед обол>ења повезана с
трудноћом (повраћање прекомерно лу-
чење пљувачхе, горушица и др )
гетеанум (нем Сое1ће, нлат Оое1ћеапит)
висока антропозофска школа ;а духовне
науке у Дорнаху (Швајцарска), КОЈЈ ]е
основао вођа антропозофског покрета РУ-
долф Штајнер
гетер (енг ^ е ^ " и Р удесити, дотерати) фиЈ
материЈа КОЈОМ се постиже виооки вак\ум
у електронским цевима
гето (итал §ће!1о) д€>о вароши КОЈИ су у
Италији, Немачко] и др , власти одређива-
ле Јеврејима за становање, оваЈ део варо-
ши био Је, у средњем веку, сасвим одвојен
од других делова
геузиодисфорија (грч ВеУ415 укус Јуврћогео
тешко подносим) мед болесни надражаЈ
живаца од укусних приЈатних ствари
геуматика (грч ^сута окушано) наука о уку-
су, геустика
геустика (грч ) в геуматика
гефирофобија (грч ^ерћуга насип мосг
рћоћов страх) мед болестан страх од прела-
ска преко моста или преко ноке воде
гефрајтер (нем СеЈгеИег) ВОЈНИ старешина
на]нижег чина (између редова и каплара) у
аустроугарскоЈ или немачко] ВОЈСЦИ
Гибелини (итал СЉђеШт) пл овако су се у
средњем веку у ИталиЈИ звали присталице
парти]е немачких царева за разлику од
Гвелфа, КОЈИ су припадали папино] парти-
гибон 173
ји. Борба између ових двеју партија траја-
ла ]е готово кроз цео средњи век
габон шол антропоидни мајмун, живи у ју-
гоисточној Азији, одликује се нарочито
веома дугим рукама.
енг а в
гиг (фр. ^вче. - &&• итал. 8*в ) 1- - жиг.
гиг (енг §1$) 2. лак и узан чамац, нарочито за
команданта ратног брода; сп широк и
доста тежак школски чамац, врста јоле, са
металним дршкама за весла изван чамца;
лаке отворене двоколице са једним коњем.
гигант (грч. §18аз) горостас, џин, див.
гигантескан (грч. §1{!а5. итал. §1§ап1езсо, фр.
Ј?1^ап1е5^ие) в. гигантски.
гигантизам (грч. §1§а5) антроп величина тела
која знатно премаша просечну величину
човечиЈег тела; уп макросомија.
гигантографија (грч р'#а5, нгарћаа) описи-
вање или историЈа џинова; тип поступак
при штампању великих плаката када се
нормалан аутотипски слог одштампава
чнатно увећан.
гигантологија (грч. §1{5а5, 'о&а) наука о џино-
вима уопште, а нарочито у животињском и
биљном свету.
гигантомахија (грч. К1§а5, тасМа бој) бој ги-
ганата (омиљен предмет уметничког при-
казивања).
гигантосаур(ус) ЈООЛ род огромних изумрлих
гмизаваца (највеће копнене животиње на
Земљи); живео у мезозоику.
гигантостеологија (грч. §1|»а5, ов1еоп кост,
1о§1'а) тоол наука о костима горостасних
животиња.
гигантоцити (грч. §1|?а5, ку!об) пл мед в. ма-
кроцити.
гигантски (грч. §1§а5) горостасан, оријашки,
дивовски, џиновски, огроман растом и ве-
личином; гигантескан.
гигерл (нем. С1#ег1) кицош, гиздавац, онај
који претерује у дотеривању, тако да често
оставља утисак будале.
гидон (фр |^шс1оп) барјачић (за равнање и
даваже сигаала); мор троугласто барјаче;
мушица, нишан на пушци; ручице, упра-
вљач на велосипеду.
гијотина (фр. §иШо!те) в. гиљотина.
гијошс (фр. #ш11осће) рад у вијугавим шара-
ма; цртеж израђен у вијугавим шарама;
изукрштана, испреплетана шара; уп гијо-
ширати.
гијоширати (фр. ^шНосћег) металне површи-
не украсити симетрички гравираним ли-
нијама (при штампању хартија од вредно-
сти, меничних формулара и др); вијугаво
ишарати, украсити испреплетеним ша-
рама.
гилда (нем. С^Ше цех, еснаф) средњовековни
савез трговаца или занатлија у западној
Европи, еснаф, удружење, друштво. орга-
низација уопште.
гилдхол (енг. §шШћа11) еснафски дом; оп-
штински дом у Лондону.
гилтати (нем Ј>е11еп) вредети. важити; гилта
вреди. важи (код погодби, опклада).
гил>отина (фр. {гшПоИпе) по француском ле-
кару Ј. I. СиШоИп-у названа справа за
извршење смртне казне одсецањем главе
(уведена 1792. за време француске револу-
ције); гијотина.
гиљотинирати (фр. §иШо1тег) извршити
смртну казну (или: погубити) гилотином.
гиљотоманија (фр. ^иШоИпе, грч. гаагаа)
страст за извршавањем смртне казне.
гимкана (грч. §утп скраћ. ^утпаго вежбам,
инд. кћапа игралиште) сп такмичење у
савлађивању разних неочекиваних, шаљи-
вих препрека.
гимнаестрада (од гимнастика и естрада) ме-
ђународна гимнастичка приредба; одржа-
ва се сваке четврте године од 1953. год.
гимназија (грч. ^утпабвдп) првобитно, код
старих Грка: место где су младићи и одра-
сли голи (§утпб8 = го) вршили телесна
вежбања; доцније: средиште целокупног
духовног живота; данас: средња школа. тј.
школа између основне и високе, која при-
према ученике за универзитет.
гимназијарх (грч. дУ1111135!"«11"0^105) надзор-
ник, управник гимназије код старих Грка.
гимназист(а) (грч. ^утпазшп) ђак гимназије.
гамнастика (грч. ^утпазИке) код старих
Грка: вештина телесног вежбан>а (скака-
ња, окретања, рвања и шшвања); данас:
вештина телесног вежбања ради хиги]ен-
ско-естетских циљева.
гимнастичар (грч. {тупшагб вежбам) онај ко-
ји се бави гимнастиком, вежбом.
гимнички (грч. §утп1кб5) КОЈИ се тиче теле-
сног вежбања или припада телесном веж-
бању.
гимноптера (грч. §утпб8, р1егоп крило) пл
зоол голокрилци, инсекти са голим кри-
лима.
гимнософисти (грч. §утпб8 го, наг, корћбк
мудар) назив за индијске и друге источне
аскетске филозофе.
гимносперме (грч. §утпоз го, зрегта семе) пл
бот голосеменице. биљке са оголићеним
семеновим пупол>чићем, нпр. бор, јела.
смрча, клека и др.
гинандер (грч. §упе жена, апег човек, муж)
двосполник, хермафродит.
гинандрија (грч. §упе. апег) бот особеност
монокотилних биљака чији су прашнички
судови срасли са гинецеумом (орхидеје и
др.); особина жена које имају мушки из-
глед и мушко држање; пр гинандричан
гинандроид (грч. §упе жена. апег човек. еМов
лик, изглед) кед женска особа с неким
мушким особинама.
гинандроморфизам (грч. вупе жена, апег
човек, муж, тогрће облик) фижол појава
код особа које имају груди развијене као у
жене, а у исго време изражене бркове и
браду.
гинган (енг. §т$Јћат, фр. ^п^ап) трг фина
енглеска, првобитно источноиндијска пру-
гаста, карирана и шарена памучна тка-
нина.
гингивитис
гингивитис (лат. 0т{*1Уа десни) мед. запаљење
десни.
тоне- (грч. §упе) предметак у сложеницама
са значењем: жена, женски.
гинекизам (грч. зупаИизтбб) женственост,
женско држање и понашање уопште (у
страху, л>убави и др.).
гинекократија (грч. §упа1кокгаМа) власт
(или: владавина) жена, надмоћност жена у
односу према мушкарцима.
гинеколог (грч. §упе, 16§оз) мед. лекар-специ-
јалиста за болести женских сполних ор-
гана.
гинекологија (грч. ^упе, 1о{#а) мед наука о
особеностима женског тела и о његовим
функцијама, а нарочито о болестима жен-
ских сполних органа.
гинеколошки (грч. §упе, 1о§1к6з) који се тиче
болести женских сполних органа и њихо-
вог лечења; гинеколошки институт завод
за порађање и за лечење болести женских
сполних органа.
гинекоман (грч. §упе, шаша лудило) човек
луд за женама, претерани женскар.
гинскоманија (грч\ вупа1ко-тап{а) страст ју-
рења за женама, лудило за женама, прете-
рано женскарство.
гинекомаст (грч. цупе, таз1;6б дојка) мушка-
рац код кога су дојке развијене потпуно
као код жене, тако да луче, у неким
случајевима, чак и млечну течност.
гинекоморфан (грч. §упе, тогрће облик) по
облику сличан жени, женског облика.
гинекофоб (грч. ВУпе, рћоћоз) женомрзац.
гинекофобија (грч. §упе, рћоћеб бојим се)
мржња на жене.
гинекофоничан (грч. §упе, рћопе глас) који
има женски, тј. танак глас.
гинеологија в. гинекологија.
гинецеја (грч. ^упагкеЈа) дгед. месечно прање
код жена; гинеција.
гинецеум (грч. §упа1кешп, лат. ^таесешп)
одељење за жене у унутрашњости куће
старих Грка и Римл>ана; чест назив жен-
ских средњих школа; бот. укупност жен-
ских сполних органа код ангиосперма
(скривеносемењача).
гинецизам (грч. §упа1к15тб8) в. гинекизам.
гинеција (грч. §упа1кеш) мед. в. гинецеја.
гинко (кин. к т к о , нлат. § т § к о ћОођа) бот.
„дрво са златним плодом" арста дрвета из
породице гимносперма, високо и јако (у
Кини и Јапану често га саде поред храмова
као украс).
гинус (грч. §тпоз, лат. §тпиз) зоол. живо-
тиња, бастард који се добије укрштањем
мулца и кобиле.
гипира (фр. §шриге) чипка код које су цр-
тежи и поједине фигуре испупчени због
тога што се ради дебелим концем (свиле-
ним, златним, сребрним); испупчен вез.
гипс (грч. ј*ур5О5) шш. садра, калцијумов
сулфат са водом у води тешко раствор-
љив.
174
гипсовати (грч. ј^урзоз) учинити да вино по-
моћу гипса постане бистрије и пламеније;
биљке, нарочито лептирњаче, посути гип-
сом у праху да би боље расле; закрпити
(или: попунити) гипсом.
гипсотека (грч. Ј*урзо8 садра, 1ћеке ковчег)
музеј или одел>ење музеја са моделима
вајарских радова изливених у гипсу.
гирандол(а) (фр. §1гапс1о1е) свећњак који има
два или више кракова; ђирандола.
гирација (нлат. §уга1ш) мед. вртоглавост, ме-
тил>авост.
гири (лат. §уг1, грч. вугоз) пл. анат. завијуци,
вијуге, нарочито вијуге на површини моз-
га, мождане вијуге.
гирланда (фр. §шг1апс!е, итал. ^ћШапба) ве-
нац од лишћа и цвећа; врежа, лоза; ниска
драгог камења.
гирландина (фр. §шг1апс!те) врста енглеске
тканине у разним бојама.
гирозан (нлат. ^уговиз) завијен, прстенаст.
гиром (грч. §угота) ствар у облику тањира
или чиније; бот. чинијаст плодоноша код
биљака.
гиромантија (грч. §уг6в, тап1е1а) гатање из
круга који направи онај што гата.
гирометар (грч. §уг6б, те^гоп) физ апарат за
мерење брзине обртања, нарочито код ро-
тационих машина.
гароскоп (грч. §угб8, зкорет) физ апарат за
очигледно приказивање и доказ да се Зе-
мља окреће око своје осовине.
гиростат (грч. вугоз, 81аИк6з) физ направа
која приказује динамику обртног тела.
гитара (шп. ^иНагга, фр. §иНаге, итал.
сћИагга) муз. инструмент са шест до десет
жица, који су Маври донели у Шпанију;
данас у целој Европи веома распро-
страњен за пратњу при певању.
гитарист(а) (фр. §ш1апв<;е) свирач у гитару.
гихт (нем. О1сМ) 1. мед. костобол>а, улози,
габа, подагра; 2. количина руде или угља
што се одједном метне у пећ.
гише (фр. §шсће1) вратанца која се налазе у
великим вратима, нарочито у тврђавама,
затворима и сл.; улазна вратанца; прозор-
че са затвором (у вратима, зиду и др.);
шалтер.
гладијатор (лат. &1а<11а1ог, {?1ас1шб мач) онај
који се бори за плату, професионални
борац, борац у арени; код Римљана: борци,
обично робови или ратни заробљеници,
који су се у циркусима међусобно борили и
били врло радо гледани.
гладиола (лат. ^асЦш мач) бот сабллчица,
украсна биљка, слична перуници, СИасНо-
1из Шупсиз.
глазба (чеш. Мазћа) музика.
глазе (фр. ј»1ас«») углачан, сјајан; смрзнут;
свила проткана златом или сребром; врста
сјајног конца; глазе двобој двобој без за-
штитних средстава на рукама и грудима;
глазе кожа најфинија сјајна кожа за изра-
ду рукавица (глазе рукавице); глазе харти-
глазирати 175
ја фина, сјајна хартија; правилан би изго-
вор био гласе. ' говор) научник који проучава геолошке
глазирати (нлат. §1ас1аге, фр. §1асег, нем.
§1а81егеп) постаклити, предметама напра-
вљеним од земл>е, коже и др. дати сјајан
изглед; јела превући глазуром, остаклицом
(нпр. печење густим сосом, колаче белан-
цетом, шећером и др.); гласирати.
глазура (лат. §1ас1ез, нем. СИазиг) глеђ, ца-
клина, остаклица; фиг спољашњи сјај
глајхштром (нем. С1е1сћ81гот) физ једносми-
слена (или: једносмерна) струја; глајх-
штром-мотор електрични мотор који по-
креће једносмислена струја.
гландиформан (нлат. §1апсШогпи8) у облику
жира, жираст. •
гландула (лат. Ј*1апс1и1а) мед жлезда, вратна
жлезда, обично крајник.
гландуларан (нлат. §1апсћл1ап8) жлездани.
гландулозан (лат. Ј*1апс1и1о8ив) жлездовит,
жлездан.
гландулозитет (нлат. §1апс1и1о5На8) жлезда-
вост, жлездовитост.
гланц (нем СИапг) сјај, сјајност; светлост.
гланцати (нем. §1ап2еп) сјајати, давати сјај,
нарочито кожи; глаицати се блистати се,
сјајити се.
гласе (фр. $?1асе) в. глазе.
гласија (фр. з1ас18) форт код утврђења, наро-
чито сталних: насип од земл»е с оне стране
рова или скривеног пута, који се благо
спушта према страни с које се очекује
напад.
гласијалист(а) (фр. §1ас1аИз1) познавалац
(или: проучавалац) ледених брегова, лед-
ника, глечера.
гласирати (фр. ј*1асег) в. глазирати.
глауберит, Глауберова со хем. натријумсул-
фат с кристалном водом (Ка 2 8О 4 Х 10Н2О),
горког укуса; употребљава се за чишћен>е
и истеривање цревних глиста (по пронала-
зачу Јохану Глауберу, 1604—1668).
глауком (грч. §1аукоз плавкаст, плавозелен)
мед зелена мрена, опасна очна болест која
се састоји у повећаном притиску у унутра-
шњости очне јабучице (названа по томе
што зеница при том често изгледа зелен-
каста).
глаукома (грч. §1аук6з) мед в. глауком.
глаукоматичан мед в. глаукоматозан.
глаукоматоза (грч. §1аук6з) мед постојање
(или: развијање) зелене мрене у очима; в.
глауком.
глаукоматозан (грч.) мед који болује од зеле-
не мрене у очима; глаукоматичан; в. глау-
ком.
глауцедо (нлат. §1аисес1о) мед в. глауком.
глацијал (лат. §1ас1е8 лед) геол ледено доба у
развитку Земље.
глацијалан (лат. ј*1ас1аНз) геол који припада
леденом добу.
глацијалин (лат. §1ааез лед) хем препарат
саставл>ен од борне киселине, боракса,
глицерина и др. (служи за одржавање
меса, млека итд. у свежем стању).
гликопенија
глациолог (лат. §1ас1ез лед, грч. 16§об реч,
проблеме ледених доба.
глациологија (лат §1ас1ев лед, грч 1о§т) геол
наука која изучава леднике у прошлости и
садашњости.
гледичија бот дрво слично багрему, са јаким
трновима по стаблу, С1ес1Н8сћ1а 1пасап1-
ћоз, које се често сади као жива ограда, а
варијетет без трнова као украсно дрво.
глена (грч §1епе) зеница, гледеће; анат чаши-
ца (на кости).
гленитис (грч. 81епе) мед запал.ен>е зенице.
гленоидан (грч. §1епе, еМоз) благо удубен,
коритаст, сличан чашици (кост).
глеукометар (грч. §1еуко8 слатко вино, шира,
те(хоп) справа за испитивање вина, наро-
чито за одређивање шећерне садржине у
слатком вину; гликометар.
глечер (лат. §1ас1агшт, нем. С1е18сћег) лед-
ник, велики ледени комплекси који се
образују од снега регелацијом (поновним
смржњаван>ем) у близини полова и по
високим планинама.
гливајн (нем. СИићшет) црно вино кувано са
шећером, циметом и кором од лимуна (као
лек против назеба).
гликемија (грч. §1укув сладак, ћаппа крв) мед
присуство шећера у крви.
гликископ (грч. §1укуз сладак, зкорео гле-
дам) хем. инструмент за одређивање коли-
чине шећера у некој материји.
гликоген (грч. §1уку8, §епо8 врста) зоол угље-
ни хидрат, скробу слична, безбојна, безу-
кусна и безмирисна супстанца у животињ-
ском телу, нарочито у мишићима и јетри,
важна резервна материја животињског те-
ла, постаје из сувишка грожђаног шећера
у крви.
гликоза (грч. §1укуз сладак) хем грожђани
шећер; глукоза, декстроза.
гликозиди (грч. §1укуз сладак) хем једињења
шећера са биљним и животињским, већи-
ном киселим једињењима, која, посред-
ством материја које изазивају врење, луче
шећер; глукозиди.
гликозурија (грч. ј»1уку8 сладак, пгоп мок-
раћа) мед привремена појава шећера у
мокраћи (а не хронична као код шећерне
болести).
гликолиза (грч. 81укуз сладак, 1уз1з растапа-
ње) разлагање (разграђивање) шећера.
гликометар (грч. §1укуз, те(топ) в. глеукоме-
тар.
гликонеус (лат. §1усопеи8) метр антички ката-
лектички стих који се састоји од три тро-
хеја и једног дактила, назван по неком
грчком песнику Гликону.
гликопексија (грч. §1уку8 сладак, рех18
грушање) мед нагомилаван>е шећера у
крви.
гликопенија (грч. ^У^уз сладак, р е т а
оскудица) мед недостатак шећера у крви.
гликохалофите 176
гликохалофите (грч. |?1укуб сладак, ћа1б со,
рћу1бп бил>ка) бот. биљке које успевају у
сланим и сувим земљиштима.
8
гликохол (грч. &1укУ сладак) хем амино-
-сирћетна киселина (1ЧН-СН2-СООН), је-
дан од производа распадања беланчевина;
густа безбојна течност сладуњава укуса.
глимерица (нем. §1јттеп тшљата) тињалица,
исгтативач струје, електрична сијалица
пуњена плином, служи за испитивање
присуства струје у електричном струјном
колу.
глиом (грч ^На) м<?л израштај у мозгу и
кичми, некад и у живцима мозга или
кичме, настаје бујањем ћелија живчаног
ткива; врста тумора.
глипти (грч. ј>1ур1б8) пл. фигуре израђене у
металу или камену.
глиптика (грч. ^ У Р ^ з у дрвету, камену ре-
зан) вештина прављења или урезивања
фигура у камену или металу; пластична
уметност, каменорезачка вештина, вајар-
ство; глифика.
глиптогнозија (грч. §1ур16б, §пб81б) позна-
вање извајаног (резаног) камења.
глиптографија (грч. §1ур16б, ^гарћет) описи-
вање вајарских дела, нарочито извајаног
(резаног) камења
глиптодон (грч. §1ур16в изрезан, урезан, гра-
виран, ос!из ген. ос16п1ов зуб) геол. род изумр-
лих безубих сисара у који спадају џинов-
ске животиње из америчког квартара.
глиптотека (грч. 81ур16п, 1ћеке) збирка изва-
јаног (резаног) камења; такође: збирка
вајарских дела (нпр. позната велика збир-
ка у Минхену).
глисада (фр. ^НбзасЈе) клижење мачем при
мачевању; клижење ногом при плесу; авиј.
клизање на једно крило; клизалица, кли-
зал>ка. тоциљајка.
глисандо (итал. §Ц88ап<1о) муз. в. глисато.
глисантан (фр. цИббагН) клизав; фиг. опасан,
сумњив, тугаљив.
глисато (итал. §Нв8а1о) муз. благо превлачећи;
брзо превлачећи горњом страном прста
преко доњих дирки на клавиру; глисандо,
глисикато.
глисер (фр. ^Нзбег клизити) сп. моторни ча-
мац с равним дном који при већој брзини
клизи по површини воде.
глисикато (итал. §1138Јса1о) в. глисато.
глиф (грч. §1урћ6) арх удубена, ужлебљена
пруга (у зиду, стубу и др.).
глифанон (грч. ^1урћо дубем, режем) резбар-
"ско (или: каменорезачко) длето, дубач.
глифика (грч. ^Урћо) в - глиптика.
глифички (грч. 8'УР^о) резбарски, вајарски,
каменорезачки.
глифоген (грч. ^]урћб дубем, режем, §епов)
тех. средство за нагризање челика.
глифографија (грч. ^1урћ6, дгарЈиа) тех ве-
штина израђивања испупчених слова или
плоча галванским путем за штампање као
дрворез (један део галванопластике).
глорификатор
глицерин (грч. §1уку8 сладак) хем. житка,
сирупаста и безбојна течност, природни
састојак масти, слатка укуса (хемијски
састав: С 3 Н 8 О 3 ).
глицинија (грч. ^'укуб сладак) бот. украсна
биљка из фам. лептирњача, пузавица с
љубичастим цветовима пријатна мириса.
глицифаг (грч. (*1уку8 сладак, рћа^ов који
једе) онај који воли да једе слаткише,
сладокусац, облапорац.
глоб (лат. §1ођи8) геогр в. глобус.
глобалан (лат. §1ок>иб, фр. §1ок>а1) целокупан,
укупан.
глобозан (лат. §1оћо8и8) лоптаст, кугласт,
грудваст; састављен од лоптица, зрнаст;
глобулозан.
глобозитет (лат. ^1оћо81б1а8) лоптастост.
глобозити (нлат. §1о^обИ1) пл. геол. округле и
завојите окчменотине пужева.
глобоид (лат. 8'°1>и5. Г Р Ч - еМоз вид, облик)
лопти слично тело, на половима спљоште-
на лопта.
глобтротер (енг. Ј>1ок>е1го11ег) човек који,
спорта и задовољства ради, путује око
света, путник око света.
глобулини (лат. ј»1о1ои1ив) пл. хех. врсте белан-
чевина које се не могу растварати у чистој
води, него у разблаженим соним раствори-
ма (киселине које се налазе у крви, млеку,
јајима и семењу).
глобулозан (нлат. §1оћи1о5и5) в. глобозан.
глобус (лат. §1ок>из) геогр. слика Земљине
лопте; астр. лопта на чијој је површини
приказана привидна небеска лопта; Зе-
мљина лопта, Земљин шар; глоб.
глобус империјалис (лат. #1оћиб 1трепа11б)
царска јабука (као један од симбола
државне, краљевске власти).
глобус хистерикус (лат. §1ођи8 ћуб1епсиб) мсд.
болесно осећање хистеричних особа као да
им се једњаком, од желуца ка гуши, пење
нека лопта.
глорија (лат. §1опа) слава; част; сјај; у като-
личкој цркви: анђеоска химна која почин»е
са С1опа т ехсе1б1б Оео (Слава во вишњих
богу); код Француза: црна кафа са коња-
ком; тканина од ибришима и конца; светао
круг око светитељске главе, ореол; ум
слика отвореног неба с богом и анђелима.
глорија мунди (лат. §1опа типЈј) слава све-
та, част света; сик транзит глорија мунди
(лат. 81с 1гапбН §1ог1а типсЈЈ) тако пролази
слава овога света.
глоријет(а) (фр. {>1опеие) кућица, мали па-
виљон у врту.
глориола (лат. ^1опо1а) светитељски сјај,
обележје божанских и светих лица у хри-
шћанској уметности: светао круг око главе
(нимбус) или око целог тела (ауреола.
ореола); фиг. сићушна сујета, таштина у
малим стварима, бедна слава.
глорификатор (лат. §1огШс1аге, славити, ве-
личати, фр. ^1огШса1еиг) онај који некога
глорификација 177
или нешто слави и велича, славилац, узно-
силац.
глорификација (нлат. ^1огШса1к>) слављење,
прослављање, величање, обожавање, узди-
чање хвалама.
глорификовати в. глорифицирати.
глорифицирати (нлат. §1огШсаге) славити,
величати, уздизати хвалама.
глоса (грч {;1б58а. §1611а језик; говор) прво-
битно: тамна, нејасна реч коју треба про-
тумачити; затим: тумачење, објашњење; у
обичном животу: покудна или злобна при-
медба; поет песма од четири строфе чија
последња четири реда, читана заједно, дају
саму за себе разумљиву сликовану стро-
фу; напомена, примедба (нарочито са
стране у књизи).
глосалгија (грч. 016зза181'а) мед болест језика
и слузокоже уста, као последица обољења
симпатичког живчаног прибора; глосоди-
нија
глосар (нем. д1о8загшт) в. глосариј(ум).
глосарет (енг. §1оззаге1) вунена, полусвилена
тканина из Норвича (Мог\*псћ) у Енглеској.
глосариј(ум) (лат. ЈЈ1обзагшт) књига са при-
медбама, напоменама; речник у којем су
објашжена значења речи, нарочито заста-
релих и непочнатих; речник.
глосатор (нлат. |*1о88а1ог) онај који објашња-
ва нејасно речи; писац речника; писац
напомена у књизи са стране; у средњем
веку: болоњски тумачи дела Согрив јипз
глоссм (грч. ј*1б8за језик) нејасна реч којој је
потребно објашњење; само то објашњење;
глосема.
глосема (грч.) в. глосем.
глосирати (грч.) ради објашњавања додавати
неком тексту напомене, белешке; правити
глосе; објашњавати, тумачити; фиг. прави-
ти покудне, пакосне примедбе; давати кон-
ЦУ сјај.
глоситис (грч.) мед запаљење језика, упала
језика.
глосо- (грч.) предметак у сложеницама са
значењем: језик, језика.
глосограф (грч. ^]б88а, ^гарћеГп) писац глоса.
глосографија (грч.) анат описивање језика;
писање глоса.
глосодииија (грч. ^Јозза, оЛупе бол) мед гло-
салгија.
глосолалија (грч. ^1б8ва, 1а1ео тепам) псих.
особена појава религиозног усхићења, која
се састоји у говорењу неразумл>ивим гла-
совима без учешћа свести; говорење стра-
ним језицима; уп глотолалија.
глосолиза (грч. §1б88а, 1у818) мед в. глосопле-
гија.
глосолог (грч. §16б8а, 16^об) грам зналац јези-
ка, познавалац језика.
глосологија (грч. ^1о88а, 10^1'а) анат наука о
јечику; грам наука о језицима, лингвисти-
ка; в. глотологија.
12 Лексикон
О55а
глосоманија (грч. $5' , тагаа) страст за
говорењем страним језицима; в. глотома-
нија.
глосомантија (грч. §1б5ка. тапге!а) прори-
цање (или предсказивање) према облику и
саставу језика.
глосономија (грч. §1б88а, пбтоз закон) наука
о језичким законима; уп граматика.
глосоплегија (1рч. §1б88а, р1е§е удар, рана)
мед. узетост језика; глосолиза.
глосорагија (грч. ^Швба, гедпут1 пуцам,
прснем) мед. крварење језика.
глососкопија (грч. ^озза, зкорео) мед. преглед
(или: испитивање) језика.
глососназмус (грч. зЈозза, зразтоз грч) мед
грч у језику.
глосотомија (грч. ^бзза, 1етпо сечем, режем)
хнр. разуђивање (или: сечен>е) језика.
глотис (грч. 81°85а језик) анат. гласница.
глотиседем (грч. 81б б 8 а , О1с1а6 отекнем, на-
бубрим) мед в. ларинкседем.
глотогнија (грч. ^ШИа језик, ^опе рођење)
лингв порекло језика; део лингвистике који
се бави питањем порекла и развитка је-
зика.
глотограф (грч. ј*ЊИа језик, ^гарћб пишем)
апарат за испитивање људског гласа, на-
рочито певанога.
глотолалија (грч. ј^бзза, \ау$о говорим) гово-
рење страним језицима; уп глосолалија.
глотологија (грч. 81озба, 1о§1а) наука о језику,
о језицима, уп. лингвжтика.
глотоманија (грч. §1б8за, тагаа) страст за
говорен>ем страним језицима.
глукоза (грч. §1укуб) хем в. гликоза.
глукозиди (грч. §1укув) в. гликозиди.
глутен (лат. ј*1и1еп) лепак, лепл>ива течносту
животињским телима; хем смеша више
хемијских тела, сви протеини из пшенице;
од њега зависи каквоћа хлеба.
глутин (лат. Ј»1и1тшт) 6ИЛ.НИ ленак; лепак
од животињских костију и жила.
глутинанција (лат. ј»1и1тап1.1а) пл мед сред-
ства за слепљивање, срашћивање.
глутинативан (лат. §1иИпаИ^г1б) који слепљу-
је, спаја, срашћује.
глутинација (лат. ^1и1та11С)) лепљење, сле-
пљивање, лемљен>е.
глутинозан (лат. §1иИпозиз) лепљив.
гнајс (нем. Спе1зз) геол. врста кристаластог
шкриљца, по саставу мешавина кварца,
фелдспата и лискуна.
гнатонеуралгија (грч. ^паШоб, вилица, образ,
пепгоп живац, а1^об бол) мед бол лица.
образа.
гнатоспазмус (грч. §па1ћоз, зрабтбз грч) мед.
грч лица и вилица.
гнозис (грч. §пбз1з) фил. знање, сазнање; код
александријских Јевреја и старих хри-
шћана: дубље познавање Библије и рели-
гије (за разлику од веровања простог
народа), филозофија религије у првим ВР-
ковима хришћанства.
гном
гном (фр јЈпоте, нлат §потик) мит земаљски
или брдски дух КОЈИ живи под земљом и
чува благо, пл гноми
гнома (грч §поте) крахка, обично у ритмич-
КОЈ форми написана мудра изрека, поука и
сл , нпр „Позна] самога себе", уп сентен-
гномида (фр (*п6те) кит женски гиом
гномичар (грч {»поте) писац мудрих изрека
(Солон, Теогнис, Фокилидес и др )
гномологија (грч §пото1о§1а) збирка мудрих
поучних изрека (гнома), говорење мудрих
изрека
гномон (грч §п6т6п) казаљка на сунчаном
сату, ТЈ усправан прутић КОЈИ ]е дужином
своЈе сенке показивао доба дана, сунчани
часовник, сунчаник
гномоника (грч) вештина (или наука) о
конструисању сунчаника
гномски (грч {Јпбте) мудар, поучан, гномски
песници песници гнома
гносеологија (грч §пб51В сазнање, 1о§1а) фил
теориЈа сазнања, део филозофиЈе КОЈИ се
бави проучавањем извора, путева и форми
сазнања
гностик в гностичар
гностика (грч дпбзике^фил теорија сазнања
гностици (грч §п6з!еб) пл фил в гностичари
гностицизам (грч 0пб818, §пб81е8) фил учење
гностичара
гностичари (грч) пл хришћански филозофи
из првих векова ко]и су покушали да
помоћу КОСМОГОНИЈСКИХ теорија и ориЈен-
талске митологије, апсолутно утврде хри-
шћанску религиЈу и поставе хришћанство
као наЈвиши принцип света, гностици
гностологија (грч {*П6В1ОБ сазнатљив, познат,
1о§1а) мудријаштво, свезналаштво
гноти сеаутон (грч §п61ћ1, зеау16п) фил „поз-
на] самога себе'"
гну (хотент %п\\, енг §поо, ф р §пои) зоол
врста афричке антилопе, личи на вола или
бивола
го национална игра Јапанаца, играју два
играча црним и белим каменчићима на
квадратно] дасци 19X19 (361) поља
гобелин (фр §ок>ећп) в гоблен
гоблен (фр ^оћећпз) уметнички израђен ћи-
лим са сликама предела или фигуралним
сценама за застирање зидова назван по
чувеном боЈадисачу Гоблену, КОЈИ ]е живео
у првоЈ половини XVI века
говерно (итал доуегпо) управа, управна
власт, трг правило, пропис, правац (кога се
нпр Један комисионар има да држи у свом
раду)
Гог и Магог (хебр ) опасан непри]атељ КОЈИ
све уништава По пророку Језекиљу, Гог]е
владалац народа Магог КОЈИ ]е са Севера
продро у земљу Израиљеву и био потучен,
код Мо]си}а, Мафиог)е син Јафетов
годрон (фр §ос1гоп) избочена кврга на зла-
тарским радовима, арх избочен, извијен
украс на ивици
178 гонагра
годронирати (фр ј*ос1гоппег) правити кврге,
арх правити избочене украсе на ивици
гоелета (фр §ое1еие) тип француске и ита-
лијанске мање ратне лађе од 50—100 тона,
мала ратна ]едрилица
гоетија (грч §ое1е1а опсена) дозивање злих
духова помоћу враџбина, чаробњаштво,
чаролија, опсена
гоетичан (грч §ое1епб опсењуЈем) волшебан,
чаробан, опсенарски
гој (хебр) она] КОЈИ није Јеврејин, Жидов
(пагани за ЈевреЈе, Жидове)
гојзерица тешка, добро окована ципела за
планинаре и скидаше
гојим (хебр ^ОЈ, §о]1т) пл незнабошци, хри-
шћани (израз КОЈИМ су ЈевреЈи називали
све оне КОЈИ нису Јевреји)
гол (енг §оа1) сп капија код фудбала и
осталих игара лоптом, убацивање лопте у
капи]у при фудбалским и другам лоптач-
ким утакмицама, уп голман
голгетер (енг §оа1-§е11ег) сп у фудбалу онаЈ
КОЈИ да]е на]већи бро] голова, најбољи
навални играч
Голгота (грч Со1§оШа, хебр Си1§о11а) „лу-
бањиште", брдо код Јерусалима на којем
]е Христос разапет и где су извршаване
смртне казне уопште
Голијат мит филистински див кога. ]е, по
Старом завету, млади Давид у двобоЈу убио
из праћке, фиг горостас, ори]ашки разви-
Јен човек, џин-човек
голман (енг 8 о а 1 - т а п ) сп чувар вратница,
бранилац капи]е у фудбалу (]едан од наЈ-
важниЈих играча у тиму), уп гол
голубец (рус голубец) руски народни плес
КОЈИ се изводи уз пратњу лире и рога, или
уз мелодију ]едне народне песме
голф (грч к61роз недра, итал §оМо, нлат
соНив) 1. морски залив, затон, пристани-
ште, лука, Голфска струЈа топла морска
струЈа у северном делу Атлантског океана,
полази из Мексичког залива
голф (енг &оИ) 2. шкотска народна игра
лоптом, у КОЈО] се лопта нарочитим пали-
цама (с1ићв) утеруЈе у рупу
голш (нем Со1зсћ) врста порхета који се
израђује у околини Улма, мера = око 41 т
гомаристи пл присталице Калвиновог учења
о предстинациЈИ, а противници учења Ар
минијуса, оснивача секте ремонстраната,
због чега се зову и контраремонстрантн,
названи по Францу Гомарусу (1536—1641)
гомба (мађ дотћ) пуце, дугме
гоменол фарм пречишћено етарско уље до-
бива се од лишћа Једног дрвета коЈе расте
у пределу Гомена (Нова Каледонија), упо-
требљава се као благо антисептичко сред-
ство и за ублажавање болова
Гомора (хебр ) мит град у Палестини КОЈИ ]е,
због СВОЈИХ грехова, заједно са Содомом
изгорео у сумпору и смоли, отуда фиг град
огрезао у греху
гонагра (грч §опу колено, а§га плен) мед
реума у коленима, уп хирагра и подагра
гонаде
гонаде (нлат ј»опас1е8) зоол сполне жлезде
гоналгија (грч §опу колено, а1{*ов бол) мед
бол у колену, коленобоља, гонаталгиЈа
гонартритис (грч Ј?опу, аг1ћгоп) шед за-
паљење колена
ОП
гонаталгија (грч 8 У. 8опа1о5, а1§о8) мед в
гоналгиЈа
гонг (кин ) ручни добош Кинеза и ИндиЈана- горж де пижон (фр 8 о г 8 е ^ е Р х 8 е о п ) бо]а
ца, муз оркестарски инструмент у КОЈИ се
удара дрвеном маљицом, има облик зделе, горила зоол на]већи човеку сличан маЈмун,
сливен од 78% бакра и 22% цинка, звучни
тањир у КОЈИ се, у кућама, на бродовима и
др местима удара и тим, место звоном,
да]е знак за обед и др
гонгоризам претрпан сликама, бомбастичан
и сувише китњаст стил, назван по шпан- гота (нем ОоЉаз) велики немачки ВОЈНИ
ском песнику Л де Гонгори (1561—1627)
гонгористи пл ученици и присталице шпан-
ског песника Гонгоре, КОЈИ су писали по
угледу на његов начин писања, уп гонгори- готика уметнички стил КОЈИ се, половином
зам
гонгрона (грч ЈЈОПЦГОЗ) мед израшта] на вра-
ту, гуша
гонгрос (грч |*оп§го5) мед округао чворновит
израшта]
гондола (итал §опс1о1а) узан венециЈански
чамац са веслом, речни чамац за ужи-
вање, корпа на ваздушном балону
гондолијер (итал §опс1о11еге) онаЈ КОЈИ тера
гондолу
гондолијера (итал §опс!о11еге) песма венеци-
Јанских гондолиЈера, уп баркарола
та гао
гониометар (грч 8 ° > У > те!гоп) инстру-
мент за мерење углова, угломер
ота гао
гониометрија (грч ј * > У > теШа) геом
наука о мерењу и израчунавању углова,
део тригонометрије и математичке ана-
лизе
гонитис (грч §опу колено) мед запаљење
колена
гонокока (нлат ^опососсиз) "ед врста бакте-
ри]а коЈе изазиваЈу трипер (капавац), на-
лази се у ГНОЈУ триперног обољења
гонореја (грч §опе семе, гео цурим, течем)
мед капавац, трипер
опе
гонохоризам (грч 8 > сћопго ОДВОЈИМ,
растављам) биол одвоЈеност сполова, поЈава
кад биљка, или животиња има само мушке
или само женске сполне органе (за разли-
ку од двосполности)
гонфалонијер (итал §оп!а1отеге) заставник,
барЈактар, стегоноша, поглавар итал ре-
публике Сан Марино у средњем веку, по-
лици}ски чиновник у шжраЈинама бивше
црквене државе
гопак (укр гопак) украјинска народна игра
горгона 1 шгт фантастично женско биће у
грчкоЈ МИТОЛОГИЈИ са змијама уместо косе
и врло ружног изгледа 2 зоол пл ред зоофи- гравамен (лат ^гауатеп) прав жалба, тужба,
та коЈе живе у рачвастим колони]ама
причвршћеним за морско дно
горгонцола, горгонзола (фр §ог§опго1а,
итал ^ог§оп2о1а) врста меког сира с гљи-
вицама плесни (према итал градићу Сог-
ј*оп2о1а, у коме се производи)
179 грават
Гордијев чвор (лат пос1и8 ООГЈШБ) тешкоћа
ко]а изгледа несавладл>ива, задатак КОЈИ
се може само силом решити (фригиЈски
краљ ГордиЈе увезао ]е руду и ]арам на
СВОЈИМ колима чвором КОЈИ нико ни]е мо-
гао раздрешити, док га ни]е Александар
Велики расекао мач^м)
голубиЈег врата
висок преко 2 т , живи по прашумама
средње и зап Африке, међу данашњим
мајмунима наЈЈачи и на]дивл.ччни]и, рани-
]е су га звали „шумски човек"
аероплан за бомбардовање, назван по фа-
брици вагона у Готи ко]а их ]е израђивала
за време првог светског рата
ХП века, по]авио у Француско] и одатле,
постепено, раширио по целоЈ Западно]
Европи Главна карактеристика готске
уметности, ко]а се ослободила од традици-
]а антике, Јесте велико богатство маште,
шиљатост форми и уметнички индивидуа-
лизам, КОЈИ ]е често прелазио у бизарност
и гротеску (сликарство, пластика, грађеви-
нарство и писмо- готица)
готица немачка азбука ко]а ]е, под утица]ем
готског стила, постала у ХШ веку и ко]а
има ]ако орнаменталан карактер, пр го-
тички
готски пр КОЈИ припада Готима или се тиче
Гота, старогерманског народа, староне-
мачки, Готима своЈствен, готски Језик ста-
ронемачки Језик од XI—XV века, готски
стил в готика, фиг старински
готски стил в готика
гоуда пуномасни сир, обично обложен црве-
ним воском, из холандског града Ооис1е,
гауда
гофража (фр ј» а и ^ г а 8 е ) утискивање шара,
мустра на тканину, утиснуте шаре, мустре,
уп гофрирати
гофрирати (фр § а и ^ г е г ) помоћу загре]аних
металних плоча или ваљака у коЈе ]е
урезана нека шара, извесна мустра, удари-
ти шаре на тканину, кожу, хартију, тапете
и сл , нарочито тзв гофрир-машином
гоч (алб §о?) бубањ, добош (обично већи)
грабелажа (фр §гаће1а8е) трг чишћење робе,
требљење робе
грабо (фр ј*гаћеаи) трг в фусти
грав (фр §гауе) 1. грам в гравис
грав (фр ЈЈгауек) 2. врста белог и црног
бордоског вина, названа по краЈу Грав у
департману Жиронд
терет, намет, пл гравамина
граванција (лат §гауаге отежавати, ^гауап-
11а) пл прав отежавајуће околности
грават (лат ј^ауаШв) прав подносилац жалбе,
увређени, такође окривљени осумњи-
чени
гравација
гравација (нлат Јтгауа1ш) прлв отежавање,
терећење оптерећивање
граве (итал рауе) 1. мм ОЈбиљно веома
лагано, свечано, достоЈанствено, граве-
мснте
граве (лат Ј»га^е) 2. тешко, важно, озбиљно,
о тону дубоко
гравеменге (итал #гауетеп1е) в граве 1
гравеолентан (лат §гау18 тежак, о1еге мири-
сати. кга\'ео1епк) Јака и непријатна мириса
гравер (фр ^гауеиг) резач онаЈ КОЈИ гравира
(дрворезац, каменорезац, челикорезац, ба-
крорезац, печаторезац)
гравида (лат #гаУ1с!а) трудна тешка, бреме-
нита "здетна жена
гравидирати (лат #гау1с1аге) оплодити, за-
груднити обременити, затруднети, остати
бремена бити у другом стању
гравидитет (лат §га\а<111а5) трудноћа, бреме-
нитост чдетност
гравиметар (лат #гаУ15 тежак, грч те1гоп
мера) физ в ареометар
гравиметрија (лат , грч ) део геофизике КОЈИ
се бави проучавањем Земљине теже
гравира (фр ЈЈгауиге) в гравура
гравирати (фр ^гауег) 1. резати, урезивати
правити ра ше цртеже, у дрвету, металу,
драгом камену и др
гравирати (лат §гауаге) 2. теретити, оптере-
тити, оптерећивати; фиг стављати на те-
рет, задужити, задуживати
гравис (лат (|гаУ1н) / Р а м тешки акценат, ак-
ценат КОЈИ иде с лева на десно ( ), у грчкоЈ
и францускоЈ граматици
грависимо (итал #га\а551то) муз веома оз-
биљно, уп граве 1
гравигација (нлат §гаУ11а11о) фи> тежа, при-
влачна сила и Јмеђу материЈалних делића
у васиони, под ЧИЈИМ се утицаЈем врше
кретања небеских тела
гравитет (лат ;*гаУ11а8) озбиљност, достојан-
ственост свечано држање, важност, кру-
тост, укрућеносг придавање важности са-
моме себи, чуз дубина, кон гравита (итал
соп §га\а1а) тп са достоЈанством, озбиљно
гравитетски (лат §га\а1а5) озбил>ан, досто-
Јанствен, свечан, КОЈИ се прави важан, са
усиљеним достоЈанством
гравитирати (нлат ^гаУ11аге) фкч тежити,
бити тежак, испољавати тежу, СВОЈОМ ма-
сом тежиги приближавати се неком дру-
гом телу, фиг тежити нечему, бити на-
клоњен коме или чему
гравура (фр ;5гаУХ1ге) резбарство, резбарска
вештина, урезак, лик (или слово, знак)
урезани у дрвету (или металу, камену и
ДР )
град (лат {^асЈи^) степен, ступан>, мат триста
шездесети део пунога угла, физ подељци
лествице скале физичких инструмената
(термометара, ареометара, електрометара
и др ), чин класа (у служби)
градација (лат цгасШш) постепеност, по-
ступност, ступљевитост, рет поступност,
начин излагања у ко]ем се представе ређа-
180 градуелан
)у поступно Једна за другом по Јачини од
слабијих се прелази ка Јачим, све до наЈЈа-
че да би се на њу обратила што већа
пажња и изазвао што Јачи утисак (кли-
макс), слик неприметно прелажење из бо-
је у 6ОЈУ
градеволе (итал ^гас!еуо1е) м\ < УГОДНО при-
Јатно, привлачно
граделс (итал #га1е11а) гвоздена решетка !а
печење меса, рибе и сл , уп роштиљ
градијација (нлат ^гаАглио) подела на етепе-
не (географских карата), подела на степе-
на (термометра и др )
градијент (лат ^гас11 корачати грести) 1
степен (или ступањ) пада, степен (или
ступањ) успона (пута, колосека) износ на-
гиба према водоравном правцу, 2 део
неводоравног пута, 3 сразмерни износ по-
раста или пада барометра или термометра
при преласку из Једног места у друго
градијента (лат §гас11 корачати) висинска
лини]а железничке пруге
градирати (лат #гас1и5) оплеменити, попра-
вити, побољшати вредност чему (нпр гра-
дирати ллагодати злату Јачу 6ОЈУ), у сола-
рама од природе слану воду постепсно
концентрисати и дати ЈОЈ већу сланоћу,
измерити степене (граде) Јачине. нпр ра-
ки]е
градитаменте (итал §гасћ1атеп1е) м\з при-
Јатно, усрдно. допадл»иво
градл (нем Сгас1е1) врста памучне тканине са
утканим шарама, мустрама употребљава
се за рубље
градо (итал ^гасЈо) М\Ј постепено поступно
(када ноте иду од Једне линиЈе друГОЈ)
градуалан (нлат |Јгас1иа118) посгепен посту-
пан, КОЈИ се односи на степен или чин,
положаЈ
градуализам (лат §гас1и5 стопен) постопе-
ност, поступност, 7 израз КОЈИМ се обе-
лежава политика ». тактика енглеске рад-
ничке странке (лабуриста) ко]а тежи оства-
рењу соци]ализма путем реформи
градуална диспутација учено расправл>ање
или полемичан спис у цил.у постигнућа
неког чина на великим школама Зап
Европе
градуални систем прав одређивање реда на-
следства према степену сродства
градуат (нлат §га<1иа1и;>) онаЈ КОЈИ Је добио
неку академску титулу (бакалареус ли-
ценциЈат магистрат докторат)
градуатор (нлат §гас1иа1ог) онаЈ КОЈИ или оно
што дели на степен (или стутгњеве) на-
права коЈа дели неку ЛИНИЈУ криву на
мале правилне делове, мед апарат КОЈИ
подешава дужину варница при лечењу
електричном струјом
градуација (нлат дгас1иа11о) дељење (ИЛИ
подела) на степене, ступњеве, гр->" поредба
придева, компарациЈа, даваше академске
титуле на великим школама
градуелан (лат #гас!ив степен, ф р §1ас1ие])в
градуалан
градуирати 181
градуирати (нлат ј*гас!иаге) поделити на сте-
пене (или ступњеве), обележити степене
(на термометру и др ), дати некоме извесну
академску титулу, неко звање, фт посте-
пено мењати Јачину нечему навише или
наниже, постепено повећавати по]ачава-
ти смањивати итд
градус когнационис (лат §гас1иБ со§па11ош5)
прав стекен сродства
градус прохибитус (лат {Јгас1иб ргоћЉ^ив)
прав забрањени степен, степен сродства у
којем се не може склопити брак
грам (фч, § г а т т а мала тежина, ф р § г а т т е ,
нем С г а т т ) маса кубног ценгиметра де-
стиловане воде на 4°С, тежина КОЈУ има
један грам Јесте сила КОЈОМ грам-маса
притиска на подлогу ко]а ]е држи или
КОЈОМ вуче конац о КОЈИ }е обешена, ]еди-
нице веће од грама су декаграм= 10 %,
хектограм= 100 §, килограм= 1000 §, мири-
Јаграм—10000 § или 10 к^, милион грама
или 1000 к§= 1 тона, ]единице мање од гра-
ма су дрциграм= 1/10 §, центиграм= 1/100
§, милиграм—1/1000 {>
граматизирати (грч §гатаике) формалисти-
чки проучавати Језик, занемарлући се-
мантичку (значењску) и функционалну
страну Језичких поЈава, сувопарно преда-
вати или учмти граматичка правила
граматик (грч јЈгаттаикоз) в граматичар
граматика (грч ^ г а т т а и к е ) наука о Језику и
његовим законима (може бити описна,
упоредна и историЈСка)
граматикални (лат §гатта11Саћ5) ко)И се
тиче науке о Језику или спада у науку о
Језику, уп граматички
граматичар (грч ^ а т т а ^ к о к ) о н а Ј КОЈИ
проучава тконе зезика, познавалац ]ези-
ка, учитељ Језика, граматик
граматички (лат §гатта11сиб) ко]и ЈР у
складу са законима и правилима науке о
Језику, уп граматикални
граматолатрија (грч ^ г а т т а , 1а1ге1а обожа-
вање) обожавање слова, т] слепо веро-
вање свему што ]е написано и наштампано
са запостављањем слободне делатности
духа
граматологија (грч ^ г а т т а , 1о§1а) начела и
упутства о састављању ]едне граматике,
наука о познавању рукописа по његовим
битним особинама
грам-атом, физ маса неког елемента или
Једињења Једнака његово] атомско] маси
ИЈраженоЈ у грамовима
грамина (лат §гатеп трава § г а т т а ) пл бот
в граминее
граминее (нлат Јгагтпеае) пл бот траве
граминозан (лат Ј^аттозив) траван, обра-
стао травом, богат травом
грам-калорија физ в калориЈа
грамофон (грч ^ г а т т а , рћбпе глас) усавр-
шениЈИ облик фонографа, апарат КОЈИМ се
човечји глас или тонови музичких инстру-
мсната уписузу на обртни воштани ваљак
или обртну воштану плочу тако да се
гранирати
доцни)е могу по вољи, поново произвести
(репродуковати)
гран (лат §гапит зрно, зрнце) зрно груми-
чак, рани]а Јединица за мерење малих те-
жина, нарочито у апотеци = 0,073 §, уп грен
граналије (нлат ^гапаИа) пл метална зрнца,
метална сачма, нарочито гранулирањем
иситњено гвожђе и бакар
гранат (лат јЈгапшп, нлат ^апаШ^ зрнат
КОЈИ има зрнца 5С 1ар15 камен) шш веома
распростран>ен минерал, велике тврдоће
лепог стакластог с]а]а, црвенкаст, има га
више вари]етета
граната (лат §гапшп, итал §гапа1а нем
Огапа1е) ВОЈ ваљкасто артил>ериЈСКо зрно
са ]аким разорним пуњењем ко]е се, кад Је
бачено из топа и удари у земл>у или какав
други чврст предмет, распрскава на много
ситних делова и има разорно дејство
гранатина (нем Сгапа+те) врста Јаке свиле
нарочито за црне чипке
грангињолескан (по имену париског позори-
шта СгагмЈ Сш§по1) узбудљив, Језив, стра-
шан
грангањолство поз неговање узбудљивих и
настраних позоришних комада (какве на-
рочито приказу^е париско позориште
Сгапс! СШ{ЈПО1)
гранд (шп §гап<1е) 1. великаш досто)анстве-
ник, члан високог племства у ШГШНИЈИ, в
гранди
граид (фр д^агм! велик) 2. игра карата у
КОЈОЈ се, без адута, прави највећи бро]
бодова (штихова), грандо
гранд (фр §гапс1 лат §гапс!15) 3. велики,
важан, отмен
грандеца (шп §гапс!ега, итал §тап<1е72а) до-
стоЈанство Једног гранда, охолост, гордост,
охоло држање, кон грандеца (итал соп
^гапвегга) муз са достојанственошћу, по-
носито гордо
гранди (шп ^гап(1еб) пл од ХШ века чланови
на]вишег наследно1 племства у ШпаниЈИ
са многим повластицама, привилегицама,
уп гранд 1
грандиозан (нлат ^гапсћозив) величанствен
узвишен, великолепан
грандиозитет (нлат §гапсћо811а5) величан-
ственост, узвишеност, великолепност,
грандиозност
грандиозност в грандиозитет
гранд мод (фр §гапс1е тоде) велика мода ТЈ
оно што ]е на]нови]е у моди
грандо (итал §гагм1о) 1. в граид 2
гранде (1 ^гапдо) 2. град, туча, мед чмичак у
ок>
грандоман (лат §гапс118 велик грч тагаа
лудило) в мегаломан
грандоманија (лат , грч ) в мегаломаниЈа
гранирати (нлат , итал ^гапаге) зрнати, пра-
вити (или израђивати) у облику зрна (нпр
кожу), у бакрорезу, дати површини зрнаст
изглед
гранит 182
гранит (лат ^гапшп ф р §гат!) мин на]ра-
спрострањениЈа сложена громадна стена,
ЧИЈИ су главни састоЈци кварц, фелдспат и
лискун
гранолит (итал §гапо зрно, грумичак, грч
111ћоб камен) смеса од гранита и цемента
коЈа се употребљава за поплочавање, кал-
дрмисање улица
гран при (фр ^гапс! рпх) велика награда, ТЈ
прва награда
гран-сењер (фр Сгапс1-8е1§пеиг) „велики го-
сподар" (титула турских султана)
гранулација (нлат §гапи1а1:1о) зрњење, пре-
тварање у зрна, прављење зрна, прерада
(нпр метала) у зрна, мед замлађивање
рана, стварање гранулационог ткива, за-
млад, гранулирање
гравулационо ткиво мед ткиво коЈе се разви-
]а при зацељивању ране у облику црвенка-
стих, Једрих и набубрелих брадавичица и
квржица
гравулирање в гранулаци]а
гравулирати (нем §гапи11егеп) претварати,
претворити у зрнасто стање, гранулирати
се зарасти, зарастати путем гранулациЈе
гранулирати (нлат |*гапи1аге) зрнити, пре-
тварати (или прерађивати) у зрна, мед
замладити, замлађивати, зацељивати ства-
рањем на рани гранулационог ткива, пр
гранулиран
гранулиформав (нлат дгапиМогпиз) бот у
облику зрна, зрнаст
гравулоза (лат §гапи1шп зрнце) мед грану-
лозно запал>ен>е ОЧИЈУ, египатска окобоља,
трахома
гранулозав (лат §гапит, нлат ^гашЈозиз),
зрнаст, зрнат
гранулозитет (нлат §гапи1об11а8) зрнатост,
зрнастост
гравулом (нлат §гапи1ота) мед оток КОЈИ се
састоји од гранулационог ткива, замлад-
ник
гранулум (лат §гапи1шп) зрнце, ин гранулис
(лат ш јЈгапићз) у зрнцима
гранум салис (лат дгапит за118) зрно соли,
ТЈ малчице памети, разборитости, расуђи-
вања, кум грано салис (лат сшп дгапо
заћз) са зрном соли, ТЈ здравим, правил-
ним разумевањем, са мало духа (соли у
глави) „посољено", а не буквално (схвати-
ти нешто)
гранцеола (итал §гапсе(у)о1а) зоол врста мор-
ског рака, МаЈа з^шпсЈо
грас (фр јргасе, лат ^гаиа) милост, помило-
вање, опрошта], л>убав, наклоност, љуп-
кост, милина, драж
грасирати (лат ^гавбап) узимати маха, прео-
влађивати, пустошити, ширити се, распро-
стирати се (за болести)
гратакеж (итал дгаиасаиа) ренде, треница,
рибеж
гратен (фр (тгаип) кув начин готовљења ]ела
тако да се ухвати кора преко ]ела, ]ело
зготоаљено на таЈ начин, ]ело с кором
графичко приказивање
гратинирати (фр §га1тег) кув пећи тако да
се ухвати кора, да се запече
гратис (лат §га*18) бадава, бесплатно, џабе
гратист(а) (лат) ђак КОЈИ добива бесплатно
храну, благоде]анац, гратуист
гратификација (лат §гаи^1сас1о) поклон, дар,
даривање, награда
гратифицирати (лат {*га1111сап) даровати, об-
дарити, почастити
гратуист(а) (лат @га!ш1:и8) в гратист
гратуит (лат ) в гратист
гратуитет (нлат §га!ш1аб) незаслужена л>у-
бав или милост, бесплатност
гратулант (лат §гаШ1апз) она] КОЈИ честита,
гратулатор
гратулатор (нлат §га1и1а1ог) в гратулант
гратулација (лат §га1и1а!;1о) честитање, че-
ститка
гратулирати (лат дга1и1ап, §гаШ8) честита-
ти, изјавити радост због чега
граф (нем СгаГ) првобитно виши чиновник,
доцније висока племићка и наследна ти-
тула, гроф
графажа (фр §гаИа§е) утискивање шара и
фигура на тканину помоћу врућих плоча
графема (грч §гарћо пишем) лингв писмена
представа гласа, слово
графија (грч дгарћб пишем, опису]ем) за-
вршна реч у сложеницама, значи опис,
описивање, наука (нпр географија, био-
графија, етнографиЈа итд )
графијато (итал §гаШа1;о) в графито
графика (грч §гарћ1ке) вештина писања
(или цртања, сликања), поступак при
умножавању књижевних и уметничких
дела
графит (грч §гарћб пишем) тш тамносиве
до црне боЈе, мек, мастан и Јако металне
СЈаЈности угљеник
графито (итал §гаИ11о) мозаичко украша-
вање подова и зидова од мермера, бо]ади-
сање зидова сивом воденом 6ОЈОМ, тако
што се на зид, КОЈИ ]е претходно премазан
црном 6ОЈОМ па потом окречен бело, угребе
нека шара тако да црна основа просиЈава,
графиЈато
графичке вештине сви поступци при репро-
дуковању и умножавању писма слика или
цртежа помоћу плоча или печата дрворе-
ство, литографисање, бакрорезачка и че-
ликорезачка вештина, затим фотолито-
графиЈа, цинкографиЈа, аутотигаца и др
графички (грч §гарћ1ко8) КОЈИ припада ве-
штини писања, цртања, сликања, или се
тиче вештине писања, цртања или сли-
кања, писан, представљен словима, прика-
зан цртежно
графичко приказивање сликовито. цртежно
приказивање резултата добивених проуча-
вањем извесних чињеница, ко]е, место ци-
фара и низа цифара (табела), приказу]е
добивене резултате помоћу цртежа и про-
сторне слике, подврсте су диЈаграм, кар-
тограми др
графодром 183 гриз

графодром (грч јгарћо пишем, (Јготоз тр- гревист(а) (фр §геу18*е) радник ко]и ]е напу-
чање трк) вештак у брзом писању стио посао, штраЈкач
графодромија (грч) брзо писање вештина грегоријански календар в под ]ули]ански
брзог писања календар
графолог (грч (*гарћ6 пишем, 1о§оз) стру- греж (фр §ге§е) трг сирова, непрерађена
чњак (или вештак) у познавању каракте- свила
ра ]едног човека по његовом рукопису, } грејпфрут (енг ^гаре {гш!) бот врста воћа
криминалистици вештак у утврђивању добивена укрштањем лимуна и наранџе
истоветности извршиоца фалсификата, грека (лат ^гаесш грчки, ^гаеса) пл грчке
извршених мен>ањем сопственог рукописа, ствари, грчки списи, грчка дела
писањем левом руком, подражавањем ту- грека фидес (лат р"аеса ћс^ек грчка верност)
ђег рукописа итд у пословично] употреби за вероломство,
графологија (грч §гарћо, 1о{ра) наука (или недржање речи, превртљивост
вештина) да се по рукопису човека об]асни грекоман (лат Сгаесиз Грк, грч тагиа пома-
н>егов карактер, моралне и интелектуалне ма, лудило) претеран поштовалац или по-
особине уопште дражавалац онога што )е грчко
графоманија помама или страст писања грекоманија (лат , грч) претерана наклоност
графометар (грч §гарћо пишем те1гоп) на- и љубав према свему што ]е грчко, слепо
зив разних математачких инструмената, угледање на оно што ]е грчко
нарочито угломера гремиј(ум) (лат д г е т ш т ) крило, средина,
графоспазмус (грч §гарћо, зразтоб грч) мед друштво, удружење колегиЈум
писарски грч, уп могиграфцја грен (фр §гат, лат §гапит зрно) ]единица
графостатика (грч ^гарћо, з^аћго ставим) за мерење финих и ситних ствари (доцама-
тех графичко испитивање, помоћу цртања, ната, бисера, медицинских ствари и др ),
постоЈаности Једне конструкције, коЈе се ]а]е од свилене бубе, уп гран
одлику]е великом Једноставношћу и пре- гренадина (фр ^гепас^те) груба памучна
гледношћу (за разлику од рачунске, ана- вунена или свилена тканина за горње жен-
литичке методе) ске хаљине, црне свилене чипке из Лиона,
Грахамов хлеб по лекару и вегетариЈанцу врста платна тканог слично дамасту
Силвестру Грахаму (Сгаћат, 1794—1851) гренадир (фр р"епас11ег) ВОЈ првобитно пе-
названи хлеб од пшеничне и Јечмене ]ар- шак одређен за бацање бомби, бомбаш,
ме без квасца УпотребљаваЈу га они КОЈИ доцни]е Језгро пешадије
пате од желуца, нарочито од шећерне гренажа (фр §гепа§е) зрнасто позлаћивање,
болести нарочито делова часовника
грација (лат дгаШб, |*га11а итал §гах1а) зах- гренирати (фр ЈЈгат) в гранирати
валност, благодарност, милост наклоност, грефирати (фр §геНег) мед калемити, нака-
љубав ко]а се неком указу]е, лепота л>уп- лемити, нпр здраву кожу на рану
кост, милина, дражесност, кон грациЈа грецизам (лат Огаесиз Грк) особеност грчког
(итал соп ^гагш) муз са љупкошћу, умилно Језика оно што ]е само за грчки ]език
Грацијани декретум (лат С г а и а т с1есге1ит) карактеристично, облик у неком другом
прав први део Согрив ]ип8 сапотс1, назван Језику направљен према грчком облику,
по италиЈанском калуђеру ГрациЈану КОЈИ уп хеленизам
Је, око 1150, скупио и приредио збирку грецизирати (лат Сгаесиз) погрчити, погрча-
свих дотадашњих извора црквеног трава вати, направити Грком поЈелинити, ради-
грације (лат Сга1те) пл мит три љуп *е гфа- ти у грчком духу, говорити или писати
тилице Венерине, богиње л>угасости и ми- грчки, особености грчког Језика уносити у
лине код старих Римљана АглаЈа, Еуфро- други ]език, давати грчки облик
сина и ТалиЈа, уп харитине грецист стручњак за грчки ]език и грчку
грацилан (лат §гаа115) витак, танак, су- књижевност
грецистика наука о грчком Језику, кн>ижев-
воњав, мршав, нежан, танан
ности и грчком животу
грацилитет (лат ^гааМаз) виткост, сувоња- грецитег (лат дгаесиаз) грчки начин писања,
вост, нежност, тананост познавање грчког дезика, особеност грчког
грациозаменте (итал {ЈгагнзватегЛе) муз в духа и Језика
грациозо грешља (нем Сго5сће1) стари аустриЈски ба-
грациозан (лат дгаиокиз) љубак, мио, уми- карни новчић грошић
лан, приЈатан, умил.ат гри (фр §П5, нем §гаи) сив, сур, сед, гри
грациозност (лат) љупкост, умилност, при- д'лен (фр §П5 с!е 1т) ланена бо]а, боЈа
Јатност, умил>атост лана
грациозо (итал §гаг1О8о) муз љупко умилно гривелиран (фр §пуе1е) попрскан сивим и
допадљиво, грациозаменте белим пегама као дрозд, пиргав
грев (фр дгеуе) песковита обала, негдашње гривеник (рус гривенник) стари руски сре-
губилиште у Паризу (за време револуци]е), брни новац од 10 копеЈКи
зборно место беспослених радника, фиг гриз (нем Опез) крупно самлевено брашно,
обустава рада, штрајк врста Јела од тог брашна
гризај
гризај (фр ЈЈпзаШе) сликање сивом 6ОЈОМ са
разним осенчавањима, мешавина сиве и
беле косе у власуљама (перикама), бео и
црн ситно кариран штоф
гризета (фр ^пзеМе) 1 сирота девоЈка коЈа
живи са каквим младим човеком, нарочи-
то студентом, у дивљем браку, али му Је
верна и одана другарица (израз постао по
хаљини од обичног сивог штофа — зпзеМе
— какве су носиле младе раднице), 2
врста вунене тканине помешане са ланом,
свилом и др , сива домаћа хаљина
гријада (фр §п11ас1е) хув месо печено на
роштиљу, ћулбастиЈа
гријажа (фр ј»п11ај*е) решетка, загревање
метала пре топљења, сагоревање (на ваз-
духу), пржење, роштиљ с месом, пржени
бадеми
гријер (фр §гиуеге) врста финог шваЈцар-
ског крааљег сира (по истоименом селу у
кантону ФраЈбург)
грил (енг 8Г1П, ф р %п\) роштил> за печење,
прженица
грилрум (енг рчПгоот) гостионица у КОЈОЈ се
Јела (месо) пред очима ГОСТИЈУ пеку на
роштиљу, ћевабџиница, локал за доручко-
вање
гримаса (фр ј*птасе, лат ј>птаееа) кре-
вељење, бекељење, искривл»ено (или
исцерено) лице, фиг претварање, притвор-
ство, лицемерство
гримасирати (фр Ј*птасег) кревел>ити се,
бекел>ити се, правити искривл>ено лице,
гримасе, фиг претварати се
гринбекс (енг (*геегЉаск5) ш, новчакице, бан-
кноте СЈедињених Америчких Држава
(због зелене полеђине)
Гринич предграђе Лондона, кроз коЈе, на
месту где се налазила стара опсерваториЈа,
пролази почетни Земл>ин меридијан
Грин-парк (енг Сгееп-рагк) Зелени зве-
рињак (шеталиште у Лондону)
грин-рум (енг Ј р " е е п ~ г о о т ) „зелена соба", у
енглеском позоришту. соба за глумце КОЈИ
кису заузети на позорници, названа по
томе шго су некада глумци чекали на ред
да изиђу на позорницу у ЈедноЈ зеленоЈ
сеници
гринта (нем Сппс1) мед паразитна, заразна
кожна болест код деце, с крастама на
глави и опадањем косе, струп
грин хорн (енг (*гееп ћогп) новаЈлија, почет-
ник, жутокљунац
гринцајг (нем Сгипхеи^) кув зелен, нарочито
за супу
грип (фр §прре) кед врста катаралне, при-
лепчиве и веома заразне грознице са висо-
ком температуром, врлед, врлесиЈа, куња-
лица, рорина, инфлуенца
грипоза (грч (Јгуроз крив, кукаст) мед кри-
вљење НОКТИЈУ у облику канџи, грифоза
грис (нем Спезз) жито млевено у зрнца са
пречником 0,2—1,5 т ш без мекиња
гриф (нем §ге1Геп, хватати, СпН) 1. сп хва-
тање, хватаЈ, начин хватања (противника у
184 гросист(а)
борби, нарочито у рвању и боксовању),
дршка, држаље, рукохвач, балчак
гриф (фр впНе) 2. потпис жигом, жиг са
потписом
гриф (грч ^гуроз) 3. мит животиња са ла-
вл.им телом а орловском главом и крили-
ма, често као мотив у ваЈарству и уметнич-
ком занатству
гриф (грч ) 4. зоол белоглави суп
грифоза (грч §гуров) мед в грипоза
грифон (фр ^пИоп) пас птичар чупаве дла-
ке, а дугачких и клемпавих ушију
гро (фр §го&, §го5зе) главии део, наЈвећи део
нечега, нпр гро посетилаца, прихода итд ,
главни део зграде, главни део воЈске, глав-
на воЈска, главнина, назив тешких свиле-
них тканина, ан гро (фр еп ^гоб) трг
навелико
гробијан (нем Сго1лап, Ает (ЈгоБе Јап) груб,
суров човек, грубиЈан
гробијанизам (нем Огоћшп) грубост, суро-
вост, дивљаштво
грог (енг §гов) пиће од топле воде, шећера и
рума или коњака (названо по надимку —
ОШ Сго§ — проналазача, енглеског адми-
рала Бернона, из средине ХУШ века, КОЈИ
]е СВОЈИМ матрозима давао рум помешан са
водом)
гроги (енг $*гој*§у) КОЈИ ]е у полусвесном
стању, ошамућен (обично боксер КОЈИ ДО-
биЈе тешке ударце)
грогирати (енг) довести у полусвесно стање,
ошамутити, потпуно савладати, победити
некога
гро-де-Тур (фр ^ о к с1е Тоигз) јака свилена
тканина, ко]а се израђуЈе у француском
граду Туру, уп пти-грен
громада (рус громада) велика гомила маса,
мноштво, геол велика маса неке магматске
стене, обично неправилна облика
громатик (лат р о т а ) земљомер, уп грома-
тика
громатика (лат ^гота земљомерско мерило)
ВОЈ вештина уређења и утврђења пол>ских
логора, вештина земљомерења, обележа-
вање (камењем, кољсм), омеђавање
громби (енг сготћ1е) врста пуниЈе вунене
гканине за зимске капуте, као придев
КОЈИ ]е од такве тканине, кромби
гроплан (фр јЈгов крупан, р1ап) оно што Је
снимл>ено из непосредне близине, снимак
изблиза, увеличан детаљ неке сцене
грос (нем Огов) трг 144 комада неке робе 12
туцета
грос-веит (енг 0го5>8-!Л'е1{;ћ1) трг бруто те-
жина
гросерија (фр §го88епе) трговина навелико,
великопродаја, груби предмети од гвожђа,
гвожђарска радња
гросето (итал ^говвеМо) трг половина Једног
гроса
грооист(а) (нем Ого88151 ф р §го881ег) трго-
вац КОЈИ се бави куповином и продаЈом
робе у великим количинама, навелико,
велетрговац
гросмама 185 гулаш

гросмама (према нем Оговвтииег) бака, гу (фр §о<И, лат визШз) укус. мирис, фиг
баба склоност, наклоност, оданост, љубав према
гросо модо (нлат ЦГОЗБО тос1о) фарм грубо чему, а сон ту (фр а коп §ои1) по свом
исгицано или исечено (на прописима за укусу
прављење лекова), фиг без танчина, у на]- гуа (шп §иа ) в гва
главни]им потезима гуано (шп диапо, ф р ^иапо) в гвано
гросхаидл (нем Сго8бћапс1е1) трговина наве- гуаш-сликарство (фр §оиасће, итал ^иагго)
лико, великопрода]а, велетрговина сликање (или бо]адисан>е) гумираним во-
гросхендлер (нем СггокзћапсПег) трговац на- деним бо]ама (нарочито се примењује у
велико, великопродавац бојадисању тапета, лепеза и др ), гвацо
гротеск (фр §го1е5^ие) врста стилизованих губа (арап ^Ш>а, тур кића) позната кожна
штампарских слова болест, лишаЈ, лепра
гротеска (итал §го11а, ^гоиезсо) фантастич- губернатор (лат §ићегпа!ог) крмар, крма-
но састављен украс из животињских, бил>- нош, управитељ, управљач= гувернер
них и других облика, првобитно употре- губернија (нлат вчђепишп) област, покра]и-
бљаван у античким термама и гробницама на, провинциЈа
(§го!1а пећина) а од кра]а XV века у гувернадур (итал ј>о\?егпа1оге) заступник
декоративном и пластичном сликарству, млетачке власти у доба протектората Мле-
тт духовита, оштро поентирана кратка така над Црном Гором (као главни светов-
прича или драма ко]а приказу]е необичне ни старешина, касгоце наследно звање у
догађа)е и личности (Шо, Ведекинд, Еверс), племенско] хиЈерархи]и)
екстреман и неприродан покрет при гувернанта (фр §оиуегпап1е) васпитачица,
игрању (израз постао одатле што су у домаћа учитељица, на дворовима домоу-
рушевинама Титове палате у Риму, ко]е су правитељка, намесница
се звале гроте, нађене сваковрсне фанта- гувернер (фр §оиуегпеиг) главни командант
стичне слике) ВОЈНОГ округа (или провинције, колониЈе,
гротескан (итал ^гоИеБСо, ф р §го!еб^ие) града или тврђаве), у Сев Америци на]ви-
фантастичан, необичан, чудан, претеран, ши државни службеник, управник нпр
неприродан, смешан, настран, гротескни банке, намесник, васпитач (принчева итд )
играч балетни играч КОЈИ прави комичне гувернирати (фр ^ 0 1 1 ^!" 1 1 6 1 ". л а т ви* 361 "" 81 " 6 )
покрете и скокове крманити, управљати, руковати, руково-
гроф (нем Ога!) в граф дити, владати, васпитавати
грош (нлат Ј»ГО88Ц8 дебео новац, нем гувернман (фр §оиуегпетеп1) влада, облик
Огобсћеп) назив за сребрни новац разне владаша, управа, управа ]едне покраЈИне
вредиости код Француза, Немаца, Чеха и намесништво, управништво, управна об-
др , у Срби]и грош ]е вредео 20 пара ласт, во]ни округ, стан управника, наме-
грубијан (нем СЈгоБшп) в гробиЈан сника и сл
грум (енг §гоот) хотелски момак, слуга гуд бај! (енг {*оос1 ђуе = ^оо<Ј ће уои) здраво,
(обично дечак), коњушар збогом
груид (нем СгигмЈ) основа, подлога, темел>, гудок (рус гудок) руски музички инструмент
земљиште, земл.а за обрађивање, ошк (виолина) са три жице
прво премазивање 6ОЈОМ, површине на ко- гудров (фр §оис1гоп) 1. хем катран, густ црн
ЈОЈ ће се радити слика, грунт остатак при дестилаци]и парафинског
грундирати (нем јтгипсћегеп) направити уља, употребл>ава се место асфалта
основу (или темељ) у сликарству повр-
шину (платно зид) први пут премазати и гудрон (фр §оис1гоппе) 2. катраном намазана
на та] начин припремити ]е за примање хартиЈа за изоловање влаге
бо]а, грунтирати гудронирати (фр §оис!гоппег) катранисата
мазати (или намазати) катраном
грунт (нем Сгипс!) в грунд
грунтирати в грундирати гудтемплерски ред (енг ОгЗег о{ Соос1
грунтовница (нем Огипс1) земљишна, ба- Тетр1агз) ,,ред добрих храмовника", по
штинска књига са подацима о непокрет- угледу на слободно зидарство спроведена
ним имањима ]едне катастарске општине, организаци]а за наЈстроже уздржавање од
води се у суду алкохолних пића
груп (фр јЈГоир) запечаћен овећм пакет са гуд форм (енг §оос1 1огт) прикладан облик
новцем, новчано писмо ТЈ лепо и пристоЈно понашање тон КОЈИ
група (фр §гоире, итал $»гирро) скупина, влада у фином друиггву, леп начин пона-
скуп, гомила, хрпа шања и изражавања у друштву, питомост
групација (фр ^гоире, нем Ошрре) група, и васпитаност у личном опхођењу
скуп, груписање, престроЈавање, прегру- гуланфер (арап -перс §и1атћаге, тур ^Шат-
писавање раге хомосексуалац) бескућник, скитница,
групирати (фр ^гоирег) скупити, скупљати у пробисвет, спадало, мангуп
гомилу, састављати у извесну целину, ску- гулаш (мађ §и1уав) кув мањи комади говеђег
пину, груписати меса упирзањени са доста црног лука,
груписати (фр (5 г о и Р е г ) в групирати паприке и кима
гулден 186
гулден (нем СиШеп) првобитно златан, а
после и сребрн новац у Холандији и Ау-
стриЈИ
гума (грч кошпи, лат §шшт) биљна матери-
]а ко]а у води постаје слузаста и лепљива,
има ]е у бил>ним соковима и ћелиЈичним
ткивима, употребљава се у чврстом и ела-
стичном стању за брисање хартиЈе, а у
течном за лепл>ење, мед нарочита врста
гранулационог ткива изазваног спирохета-
ма сифилиса, Јавља се у облику ситних
чворића или чворова у величини кокоши-
]ег ЈаЈета, сифилистични израшта], сифи-
лом
гумаластика в гумиластика
гумарабика в гуми-арабика
гуми-арабика (лат §итпи агаМсит) арапска
гума, лепак
гумигут (лат §итгш, мал §е!аћ) сасушен
црвенкастожут млечни сок неких троп-
ских бил>ака (употребл>ава се у сликарству
за прављење жуте боЈе, а у медицини као
Јако средство за чишћење)
гумиеластика в гумиластика
гумиластика (грч котггн, е1аип6 вучем
растежем) врло еластична, растегљива гу-
ма, предмет израђен од такве гуме, ткани-
на проткана гуменим влакнима
гумина (итал §отепа) дебело уже КОЈИМ се
везуЈу бродови
гумирабика в гуми-арабика
гумипаста (лат §итпи, нлат раз1а) фарм
паста од гуми-арабике, беланчевине и
шећера, употребљава се као лек против
кашља
гумирати (лат §шшш) превући (или према-
зивати, премазати) раствореном гумом
(нпр поштанске марке), залепити
гумоза (лат @шшш, нлат $Јшпто818) бот бил>-
на болест ко]а се састоЈИ у великом лучењу
гуме услед распадања ћелиЈичног ткива
гумозан (лат дшптозиб) сличан гуми, као
гума, мед сифилистичан, вренгав
гунгула (перс §и1^и!е, тур ви1§и1е) гужва,
метеж, гомлла, мноштво, бука, вика, граЈа
гурабија (арап §ига1пууа ПТИЧЈИ колач, вра-
нин колач, тур {*игак>1уе) 1 колачић од
брашна, ]а]а, шећера или меда и масла 2
врста ситних зимских диња
гургуран (фр доигдоигап) трг в гаргуран
гурд новчана Јединица ХаитиЈа (1 гурд=100
сантима)
гурман (фр §оигтапс1) она] КОЈИ воли много
да Једе, Јешник, прождрл>ивац, обично у
значењу онаЈ КОЈИ ВОЛИ добра Јела и пића,
сладокусац
гуц
гурмандиза (фр §оигтапс118е) Јешност,
прождрљивост, облапорност, наклоност
према добрим Јелима и пићима, слаткиш
посластица, прислачак, преслачак
гурме (фр ^оигте!) познавалац добрих ]ела
и вина, добар винџија, уп гурман
густ (лат §изШ5) укус, воља ћеф распо-
ложење према чему, уп густус
густати (итал §из1аге) 1. пробати, кушати
(]ело, пиће и др )
густати (итал) 2. допадати се свиђати се,
при]ати, годити, бити по вољи (некоме)
густиозан (лат §и51из) укусан, приЈатан, ко]и
изазива допадање и вољу нпр Јело, одело
итд
густирати (лат ^ик^аге) кушати, окушати
(]ело), налазити задовољство, уживати у
посматоању некога или нечега (]ела одела
карата при игри и др ), лагано сладити,
изазивати или хтети изазвати допадање
код кога за нешто, за кога
густо (итал 0и81о) укус, кон густо (итал соп
јЈ1151:о) муз в густозо
густозо (итал §ик1;о5о) муз са пуно укуса, кон
густо
густус (лат дизШз) укус, де густибус нон ест
диспутандум (лат с!е ^инићин поп ек!
с!15ри1апс1ит) посл о укусима не треба ра-
справл»ати, ТЈ сваком ]е слободно да мисли
и воли оно што хоће и шта му се свиди
гута (фр §ои!1е лат цчИа) кап, капл>а,
трукка, малчице, мед костобол,а, уп гихт
гутаперка (мал ^иИаћ, регсћа) каучуку
слична, али нееластична гума са Суматре,
ко]а омекша и постане еластична у врелоЈ
води, употребл>ава се за машинске каише
цеви, ђонове и др , а у медицини, у облику
харти]е за завоЈе и, растворена у хлоро-
форму, за премазивање и затварање рана,
гутаперка сатин кожа од гуме
гутатим (лат §и11аит) мед у капима, капл>и-
цама, кап по кап, кашвући
гугација (лат §и!1а капља) бот издвајање
воде из биљке у виду капљица нарочито
ноћу (вечерња роса)
гут д'ор (фр 8 о и ^ е с1'ог) златна каиљица
врста белог бургундског вина
гутолин (лат ^иИа капл>а) маст од воска
терпентинског уља и др (за обућу)
гутурал (лат §и11иг грло гркл>ан) грам грле-
ни глас
гутуралан (лат диИиг, нлат §и!1ига11з) грле-
ни, КОЈИ се тиче грла, гутурални гласови
грам грлени гласови
гуц (итал §0220) врста малог чамца са
оштрим прамцем и оштром крмом, мањи
пароброд
Д, д пето слово наше ћирилице, шесто наше
д дактријаденалгија (грч. с1акгуоп суза, ас!еп
латинице (О, А) као скраћеница; д = динар;
А.=да или датур (лат. с1а, с!а1иг) дај, нека се
даде (на рецептама); <1.1. А. = да талес дозес
(лат. с1а 1а1ев ск>беб) дај такве дозе; <1г,
др=доктор; др мед.=доктор медицине; Ат
рћИ, др фил.= доктор филозофије; Ае\
=делеатур (лат. с!е1еа1;иг) нека се брише;
д. т . = декстра ману (лат. с1ех1га тагш) де-
сном руком; муз. други тон С-дур лествице;
физ & = скраћеница за диоптрију; хем Пу
=диспрозијум.
даба (арап.) ђаво, нечастиви; чудовиште.
дава (тур. с1ауа) парница, тужба, потражи-
вање.
давуџија (тур. с1аћас1) тужилац, жалилац.
даг (тур. с1а|[) брдо, планина, гора; земл>а
која ништа не доноси; уп. Карадаг.
дагеротип (фр. Вардегге, грч. 1уроз отисак)
фот. направа, коју је 1838. пронашао Дагер,
која трајно задржава слику створену ути-
цајем светлости на хемијски приређеној
металној плочи.
дагеротишца правл>ење фотографија на јод-
ном сребру помоћу живе; уп. дагеротип.
дадаизам (према ф р с1ас1а) названи правац у
књижевности и ликовној уметности који
обрађује предмете из области бесмислено-
га, примитивнога и сл. на нарочит начин.
дазиметар (грч. с1абув густ, те1хоп мера) физ.
апарат за мерење густине ваздуха.
даире (арап. с1а'гга круг, тур. (Загге) муз. врста
ударачког инструмента — удараљка,
обруч с натегнутом кожом и прапорцима
по ивици; деф.
дајак (тур. с!ауак) потпорањ; мотка; дугачак
штап за потискивање речног чамца.
дајм (енг. сИте) североамерички новац, десе-
та део долара.
дајмонион (грч. (Ааипбтоп) фил. овако Сократ
назива онај унутарњи глас који он сматра
божанским надахнућем, а који га одвраћа
и опомиње да не учини нешто што би било
неправично, некорисно или рђаво
дајнинг-кар (енг. с1тт§-саг) кола за руча-
вање; дајшшг-рум (енг. с1тт§-гоот) трпе-
зарија, ручаоница.
да капо (итал. <1а саро) муз испочетка, изно-
ва, тј. целу музичку партију поновити до
тога знака.
жлезда, а1§о8 бол) мед обољење сузних
жлезда.
дакријаденитис (грч. с!акгуоп, а<1еп) мед за-
.паљење сузних жлезда.
дакриореа (грч. (Јакгуоп, гео течем, цурим)
мед. одвише јако сужење.
дактил- (грч. (1ак1у1о5) 1. предметак у сложе-
ницама са значењем: прст.
дактил (грч. <1ак1;у1о5) 2. поет стиховна стопа
од три слога од којих је први дуг, а друга
два кратка (ЧЛЈ).
дактилиоглифика (грч. с1ак1;у1о5 прст, фу-
р ћ е т резати, урезивати) вештина резања
камења за прстење.
дактилографија (грч. с1ак1:у1о$, §гарћо пи-
шем) описивање прстења.
дактилиографика (грч. с1ак4у1о8, §гарћо) в.
дактилиоглифика.
дактилиомантија (грч. с1ак1у1о8, тап1е1'а
прорицање) прорицање из прстења, прори-
цање помоћу чаробног прстења.
дактилиотека (грч. <1ак1;у1о5, Ш:ћепа1 ставити)
збирка камења за прстење (гема) нарочито
грчког; збирка отисака таквог камења;
јувелирско сандуче.
дактилитис (грч. с1ак*у1о5) мед запал>ење
прста, чир на прсту.
дактилограм (грч. с!ак4у1о8, § г а т т а црта)
отисак прстију.
дактилограф (грч. (1ак1у1о8, §гарћб пишем)
онај који пише на писаћој машини.
дактилографија (грч. с1ак1;у1о8, §гарћ6) пи-
сање на писаћој машини.
дактилографкиња (грч. с!ак1:у1о5, ^гарћб) она
која уме да пише на писаћој машини.
дактилологија (грч. с1ак1у1ов, 1о81а) говор
помоћу прстију, вештина исказивања ми-
сли помоћу прстију.
дактилоиантија (грч. (1ак4у1о8, тап!еГ) про-
рицан>е (ИЛУУ: врачање) из прстију.
дактилономија (грч. (1ак1у1о5, погтхб ми-
слим, држим) вештина рачунања на прсте,
рачунање на прсте.
дактилосимфиза (грч. (Мк1у1о8, 51трћу1а)
сраслост прстију на руци или нози.
дактилоскопија (грч. (1ак1;у1об зкорео гледам,
посматрам) метод препознавања злочина-
ца по индивидуалној разлици финих лини-
дактилотека
]а на унутарњо] страни прстију, на Јагоди-
цама, испитивање отисака прстиЈу
дактилотека (грч с1ак4у1об 111ћегш стављам)
иед заво] КОЈИМ се одржава повређени прст
у правом положају
дактилотип (грч с1ак{у1о5 (уроб отисак) пи-
саћа машина
далај лама врховни будистички свештеник у
ламаизму обожавани поглавар духовне и
световне власти у Тибету
далак (тур <1а1ак) 1 слезина, 2 оток слезине
даласи новчана Јединица Гамбије, дели се на
100 бутута
далга (тур с1а1{*а) таласи, таласање
далија бот љубичаста георгина, названа по
шведском ботаничару Далу (О&\\\ +1789)
Далила (хебр) в под Самсон
далматика (лат с!а1та11Са) 1 одећа која се
носила у П веку у старом Риму, 2 дуга
горња одећа папе, бискупа и свештеника у
католичкоЈ цркви
дал сењо (итал с!а1 ке^по) муз в ал сењо
далтонизам слепило за бо}е, неспособност
чула вида да разликуЈе бо]е, нарочито
црвену (назив по енглеском хемичару Дал-
тону КОЈИ ]е опажао само три боЈе и први
описао ову појаву)
дама (лат с1отта госпођа, фр сЈате, итал
с!ата) госпођа, госпа, жена из вишег ста-
лежа, племићкиња, властелинка, отмена
жена ко]а уме да држи до себе, фигура на
картама за играње, „крал>ица" у шаху
дамар (тур <1атаг) крвна жила
дамасев (фр (Јатаззт) полудамасг, материЈа
слична дамаоту
дамасирати (фр (Јатазвег) ткати на дамаст-
ски начин, шарати (или ишарати) цвето-
вима тканину
дамаскет (фр с!ата5цие11е) богата дамастска
материЈа са цветним шарама на атласно]
основи
дамаскини (по грчком писцу Дамаскину
Суидоту) зборници проповеди и беседа пи-
сани на народном ]езику, КОЈИ се од XVII до
XIX в ]авл>аЈу код Срба, Македонаца и
Бугара
дамаст (итал с1атаз1;о) свилена, вунена или
платнена матери]а са цветовима
дамасциран ишаран, извезен, уп дамаст
дамасцирати (фр (Јатаз^шпег) гвожђе или
челик нарочито сечиво ножева и мачева,
зажарита, па онда златом и сребром иша-
рати (поступак назван по сириЈском граду
Дамаску)
дамнатур (лат с!атпа1иг) одбацу]е се, за-
брањуЈе се, цензорска формула КОЈОМ се
забрањуЈе да се нека књига, или неко
место у ЊОЈ штампа
дамнатус (лат <1атпа1и5) осуђен, осуђеник
дамнација (лат с1атпа!ш) осуда на вечне
муке, проклетство
дамнацио меморије (лат <1атпа1ло т е т о -
пае) прав уништавање (или оштећивање
или погрда) успомене неког имена, слике,
грба и др
188 дарвинизам
дамнификат (нлат сЈаттћсаШз) онаЈ КОЈИ ]е
претрпео штету, оштећени
дамнификација (нлат сЈатшћсаио) нано-
шење штете, оштећивање
дамнифицирати (нлат с1атгићсаге) нанета
штету, оштетити
дамнум (лат <1атпит) штета, губитак
Дамокло име Једног ласкавца КОЈИ ]е тирани-
ну ДИОНИЗИЈУ позавидео на срећи Да би му
показао каква ]е то грећа, наредио Је
ДионизиЈе да га почасте ;а његовом трпе-
зом као каква краља, али му ]е обесио
изнад главе мач о коњску длаку Отуда
Дамоклов мач опасност ко]а човеку стал-
но прети
дампер (енг <1итр-саг) в кипер
дампинг (енг с1итрт§) трг в демпинг
дампфер (нем ПатрГег) пароброд
Данаиде (грч ) мит педесет кћери краља Да-
на]а ко]е су по заповести оца побиле своЈе
мужеве, због чега "у осуђене од богова да у
подземном свету носе воду у амфоре беч
дна, фиг рад, посао Данаида тежак, неуспе-
шан посао
данајски поклон опасан поклон из неприЈа-
тел.ске руке, попут онога дрвеног коња
напун>еног на]бољим грчким Јунацима, ко-
]и су Грци (ДанаЈци) оставили у свом
логору да би га Тро]анци сматраЈући га
поклоном, увукли у СВОЈ град (Вергил
Ћ т е о Оапаоз е1 Јопа {егеп{е8, БОЈИМ се
ДанаЈаца и кад дарове доносе, т] неприја-
тел>а се треба боЈати и кад дарове доноси
— увек)
Данајци (грч Вапасн) антички становници
Арга на Пелопонезу, код Хомера — Грци
дано (итал (Јаппо) трг штета, губитак
давре (фр (1апг6ез) гш трг животне намирни-
це, роба, данре колонијал (фр депгеев
со1оша1е5) колони]ална роба
данс (фр <1апзе) плес, игра, играње
дансинг (енг с!апсе играти, с1апст§) игранка
плес, место, локал (кафана, ресторан и
др ) у коме се посетиоци могу забављати и
плесом
дантел (фр с!еп1е11е) чипка, шара око стране
на књизи, све што ]е изрезано у облику
чипке
дара (тур с1ага) тежина материјала за пако-
вање ко]а се одби]а од целокупне (бруто)
тежине неке робе
дарбизам хилиЈастичка секта КОЈУ Је 1840
основао у франц ШваЈцарскоЈ / N Оагду,
ко]а пророштва Старог и Новог завета
буквално схвата и тумачи, присталице се
зову дарбисти, дарбихришћани, пр дар-
бистички
дарвинизам учење енглееког природњака
Чарлса Дарвина о развитку и преображају
у животињском и биљном царству по коме
су се све врсте у органском свету развиле,
Једне из другах, из простијих V сложениЈе
у борби за опстанак, природиим одаби-
рањем (сексуалном селекци]ом)к прилаго-
ђавањем околностима у којима су имале
дарвинист(а) 189 дебаккирати

да живе и с ко]има су се морале борити, датум ут супра (лат с1а1ит и1 вирга) на

уп десцендентна теориуа меницама место, дан и година као горе
дарвинист(а) присталица Дарвиновог учен>а, датурин (перс 1а1игаћ) хем алкалоид КОЈИ се
в дарвинизам справља од семена татуле
дардаваријат прав зеленашење, лихварење, Даунинг-стрит (енг По\упт§-51гее1) име лон-
куповање животних намирница, нарочито донске улице у КОЈОЈ се налази британско
жита да би им се истерала висока цена Министарство спољних послова и Мини-
Израз потиче од некога феничанског ча- старство финансиЈа, често се употребл>ава,
робњака Дардануса КОЈИ ]е, СВОЈОМ чароб- у дипломатском и новинском Језику, место
ном вештином скупљао жито у сво]е ам- имена ових британских министарстава
баре па га продавао кад му ]е цена била дафнин (грч дарћпе ловор) хем алкалоид
највиша КОЈИ се налази у кори дарћпе тегегешп
дарданаријус (нлат багЉпагшз) она] КОЈИ дафномантија (грч сЈарћпе тап!е1а) прори-
зеленаши житом, в дарданариЈат цан>е из ловорове гране бачене у ватру
дарданели (грч ОагсЈапок) пл два замха с обе дахија (тур с1ау1 у]ак ]унак, ]аничарски
сгране Хелеспонта, названи по старом старешина) силник КОЈИ ]е недисциплино-
азиЈском граду ДарданиЈи КОЈИ ]е основао ван у односу на власт и државне законе, а
Дарданос, отуда и име познатог мореуза тиранин према народу
Дарданела дахилук (тур даугћк) дахи]ска власт, наси-
дарик староперсијски златник назван по ље, зулум
крал>у Дарију I дацит мин еруптивна површинска стена, пор-
дарлинг (енг <1аг11П§) љубимац, мил>еник, фирске структуре
драган даџаз в даџазмач
дармар (перс 1агтаг тур 1агатаг) збрка, даџазмач (етиоп) воЈна титула у етиопско]
нерсд метеж ВОЈСЦИ, мања од титуле рас, а значи што и
дарсонвализација мед када се наизменичне генерал, такође заповедник покра]ине,
струЈе врло високог напона (Теслине употребл>ава се обично у скраћеном обли-
стру]е) употребл>авају за лечење нервних и ку даџаз
др обол>ен>а метод назван по франц ф и - де (фр деих, лат с1ио) два, дез-а-де (деих а
зиологу Ж Д'Арсонвалу (1851—1940) (1еих) код билиЈара два по два, два и два
даскал (грч сћдавкак«) учитељ пар и пар
дата (лат <1аге дати с1а1а) тш дано оно што ]е де- (лат с1е) предметак у сложеницама са
дано, мат оно што ]е познато, жт подаци, значањем 1 одвајање, растављан>е, уки-
познате и утврђене чињенице дање (нпр демобилизациЈа), 2 падање
дата ет акцепта (лат с1а1а е! ассер1а) пл трг срозавање, снижавање (нпр девалвациЈа
и вдаци и примици, издавање и примање деградациЈа)
датар (нлат сШагшз) управник папске комо- деалбација (лат де-аШаге побелити, убели-
ре за чолбе и жалбе, датариЈе ти) побељивање (или бељење) метала
датарија (нлат итал <1а1агга) папска комора деартикулација (нлат с1е-аП,1си1а1;1о) мед иш-
)а молбе и жалбе коЈа да]е црквене дозво- чашење угануће
ле и забране нпр диспензациЈу, забрану деаурација (лат с1е-аигаге позлатити) по-
склапања брка и др злаћивање, позлата
датив (лат с1а(;1Уи5 $с сазш) грам трећи па- дебакл (фр <1ећас1е) пролом леда, фиг про-
деж, падеж намене правца паст, слом, крах
датизам (грешење у ]езику, нарочито код дебаклажа (фр Ае\зас\а^,е) мор крчење при-
онога коме та] Једак ни]е матерњи, назив станишта склањање истоварене робе, бро-
по Датису во]сковођи персијског краља дова итд
Дарија I ко]и ]е говорећи грчки упадао у дебаклирати (нлат <1е-ћаси1аге, ф р с16ћас1ег)
такве 1решке раскрчити, очистити, раскрчити приста-
датирати (фр с!а1ег) ставл>ати на акт (или ниште, ТЈ истоварене бродове уклонити из
писмо и др ) место дан месец и годину кад луке
]е писано, потицати имати СВОЈ почетак, дебалажа (фр с!еђа11авр| трг распакивање
трзати од дењкова и сандука с робом
дато (итал с1а*о) трг данас од данас од дана дебаланс (лат с!е-, ф р Ба1апсе равнотежа)
потписа (нарочито на меницама, код одре- несагласност неу]едначеност, поремећа]
ђивања дана плаћања) равнотеже
дато-меница трг она код ко]е се рок плаћа- дебалирати (фр <1Ла11ег) трг распаковати
н.а рачуна од дана издавања дењкове, сандуке с робом
датула (итал (1аио1о) урма дебавдада (фр с1ећапс1ас1е) ВОЈ борба без
датум (пат <1а1:ит с1аге дата) податак о икаквог реда, растро]ство, расуло, одсту-
времену, месту дану и месецу (на актима пање у на]већ.ем нереду
писмима итд) дебаидирати (фр с1ећап<1ег) растурити се
датум >т ретро (лат с1а1ит и1 ге1го) на расути се прснути куд КОЈИ
меницама назначивање истог времена и дебаакирати (фр сШзагкЈиег) добити цео банк
места као и на предњо] страни (у картама)
дебарасирање 190
дебарасирање (фр с!е!загга55етеп1) уклања-
ње сметн>и (или препрека), ослобођење од
неке бриге (или терега)
дебарасирати (фр с1евагга88ег) раскрчити,
распремити, ослободити, отрести (нечега)
дебарбаризирати (лат <1е, грч ђагћагоб) уљу-
дити, лишити грубости и суровости
дебаркирање (фр с!ећаг^иетеп1) приста-
Јање, искрцавање из лађе, истоваривање
робе
дебаркирати (фр с!ећаг^иег) истоварити
истоваривати, искрцати на копно, приста-
ти уз обалу
дебата (фр с1№а1) расправљање, препирка,
расправа
дебатовати (фр с1ева(;1ге) претресати, ра-
справл>ати, препирати се, учествовати у
дебати
дебент (лат Лећепз) трг дужник
дебентура (лат с1ећеп1иг, енг с1ећеп1иге) трг
трошкови, царински предујам КОЈИ се за-
држава, потврда пријема
дебет (лат с1еђе1) трг дуговање, дугу]е, дуг
КОЈИ неко има да плати за робу, или чи]е
плаћање продавац очекуЈе, супр потражи-
вање, потражуЈе
деби (фр с1е1л1) 1. трг продаја, промет робе,
неког глумца или певача на позорницу
приступна улога у КОЈОЈ се уметник прика-
зу]е публици, приступни говор
деби (фр с1ек>11) 1. трг продаја, промет робе,
продавање на мало, крчмл>ење
дебилитација (лат с1ек>1111а11о) слабл>ење, по-
стајање немоћним
дебилност (лат (Јекићк) иед малоумност, сла-
боумност, умна заосталост
дебискирати (фр бећиз^иег) ВОЈ отерати
(или потиснути) са бол>ег положаја
дебитант (фр с1ећи(;ап1) онаЈ КОЈИ први пут
Јавно наступа, нарочито на позорници
дебитирати (фр ЈекиНег) 1. први пут се
поЈавити, своју прву улогу играти, држати
први говор
дебитирати (фр с!е1л1ег) 2. трг продавати,
крчмити, урачунати нешто у дуг, оптере-
тити рачун, пронети глас, разгласити
дебито (итал с1ећ11о) трг дуг, дуговање
дебитор (лат с1ећ11ог) прав дужник
дебитум (нлат с1е1>11ит) трг дуг, дуговање,
деблејирати (фр с1ећ1ауег) уклонити (или
раскрчити) откопану земл>у, ВОЈ ровове и
прокопе после опсаде порушити
деблокирање (фр с16ћ1о^иетеп1) ВОЈ ослобо-
ђење од посаде, уп деблокирати
деблокирати (фр ЈеМо^иег) ВОЈ ослободити
од опсаде, нагнати непри]атеља да преста-
не с опсађивањем, тил обрнута слова
привремено употребљена при слагању ме-
сто правих, опет извадити и заменити их
правим
дебри (фр с!6ћг18) рушевине, ВОЈ остаци тру-
па преостала момчад
дебрујирати (фр с1е1згош11ег) размрсити ра-
спетл>ати расветлити, средити
девијатер
дебурзирање (фр сијћоигветеп!) трг испла-
ћивање, давање предузма, капарисање
дебурзирати (фр (Шзоигзег) трг исплатити,
извршти исплату, дати предујам, капари-
сати
дебуширање (фр дећоисћетеп!) ВОЈ излаз
(или излажење) из неког теснаца, трг про-
ђа,прода]а робе, пут и начин да се роба
прода
дебуширати (фр с!е1х>исћег) нешто запушено
отворити, извадити запушач, ВОЈ извући се
из теснаца, трг наћи прилику за добру
продају робе
дев (перс) зао дух КОЈИ СТОЈИ у служби
Аримана, бога таме и извора свега зла у
зендској религији и учењу Зараостра
дева (тур с1еуе) камила
девалвација (нлат с1е-уа1уа1ш) фин смањи-
вање номиналне вредности Једне врсте
новца, потпучо повлачење Једне врсте нов-
ца, супр ревалвациЈа
девалвирати (лат с1еуа1уеге) фин смањити
(или смањивати) вредност новцу
девализирти (фр (ЈеуаИзег) красти, украсти,
поробити, опљачкати
девалутација (лат с1е-, Уа1и1а) напуштање
званично утврђеног курса по ко]ем се на-
ционална новчана Јединица замењивала за
злато или друге новчане Јединице да би се
после неког времена одредио нови курс
деванагари (сскр ) „божанско писма", писмо
КОЈИМ се служи више ИНДИЈСКИХ ]езика,
међу њима санскрт и хинди
девапорација (нлат с1еуарога1ш) физ претва-
рање паре у течност
девастација (нлат с1еуа81а1вд) пустошење,
опустошавање, уништавање, разаран.е,
опустошење, опустошеност
девексан (лат сЈеуећеге, сЈеуехив) нагнут на-
пред, низбрдан, низводан, кос, стрм
девелопман (фр с!еуе1орретеп1) развијање
нпр Једног одреда воЈске, Једне армиЈе, тех
дужина пређена Једним обртом подножни-
ка точка, арх излагање (или представља-
н>е) грађевине, у плану, са свима њеним
деловима
девербативаи (лат с!е, уегћшп глагол) грам
КОЈИ ]е изведен од глагола
девергенција (лат с1еуег2еп11а) нагнутост на-
гињање
девергирати (лат <1еуег§еге) нагнути се на-
гињати се
девеститура (лат с1еуез11ге) лишавање чина
феудалног прихода
девиза (нлат, шп с!еУ18а) лозинка, гесло
начело, кратка изрека на грбу, застави
итд , трг страна меница, ТЈ она ко]а гласи
на страну валуту и кода треба да се испла-
ти у иностранству
девиирати (лат сЈеутге) скренути (или
скретати) с правог пута скретати, скрену-
ти, одступити, удал.ити се
девијатер (фр <1еу1а1еиг) ВВИЈ погонска котва
код ваздушних лађа
девијација
девијација (нлат <1е\па11о) одсгупање неког
тела од своје путање или правца, скрета-
ње (или одступање) магнетне игле (код
компаса) на броду због гвоздених маса
брода
девиргинација (лат с1еуц-§1паге) одузимање
(или лишаваше) девичанства (ИЈШ неви-
ности), дефлорисање
девиргинирати (лат <1е\аг§1паге) раздевичи-
ти, лишити девичанства (или невиности),
дефлорисати
Девисов куп такмичење у тенису екипа свих
држава, борбу решава пет такмичења че-
тири поЈединачна (сингл) и Једно удвоЈе
(дубл, дабл) Оснивач Американац Два]т
Девис, 1900 год
девитализација (лат с1е, У1*а живот) лиша-
вање живота, умртвљивање, девитализа-
ци]а зуба мед умртвљивање и вађење сржи
зуба (помоћу локалне анестезије)
девитрификација (лат с!е, У11гит сгакло,
{асеге ЧИНИТИ) претварање стакла загре-
вањем у неку врсту порцулана (Реомиров
порцулан)
девитрифицирати (лат с1е, уЦгшп, 1асеге)
стакло путем Јаког загревања претворити
у непрозирно, порцулану слично тело (Ре-
омиров порцулан)
девитс (енг с1аУ118) мор железне дизалице за
извлачење котве, покретне дизалице о ко-
Јима висе чамци за спасавање на броду
деволвирати (лат с!еуо1уеге свалити) неку
правну ствар изнети пред виши форум,
пренети нешто на кога другог, нарочито
оставити у наследство
деволутивно средство правно средство КОЈИМ
се Једна спорна ствар са нижега суда
износи пред виши суд
деволуција (лат с!еуо1и1;1о сваљивање) прав
оставл>ан>е у наследство неког наслеђеног
права или кмања
деволуционо право (лат ЈЧБ (Јеуо1и11оп18)
право преношења наследства по ко]ем, ако
умре Један супружник, целокупно имање
припада деци, а други супружник има
само право доживотног уживања тога
имања
девомирати (лат Љуотеге) мед бљувати,
избљувати, повратити избацити
девон (по енглеско) грофовији Веуоп5ћ1ге)
геол в девонски период
девонски период геол у развитку Земљине
коре доба у коЈем ]е трансгресиЈа мора
трајала веома дуго, вулкански рад био
веома снажан, а органски свет разновр-
СНИЈИ и обилнији него раније, формаци]а
која се образовала између силурскем кар-
бониферске карбонске
деворација (лат <1еуога11о) гутање ждерање,
прождирање
девотан (лат с1еуоуеге <1еуо1и5) богу по-
свећен ИЛИ одан, побожан, смирен, пун
поштовања скрушен понизан, презриво
притворно побожан лицемеран покоран,
пузавичав, понизан
191 дегресија
девотизам (лат деуоуеге) в девоциЈа
девоција (лат с1еуо1ш) код старих Римљана
драговол>но посвећивање, жртвовање жи-
вота, у знак пока]ања, подземним богови-
ма, данас побожност, смиреност, скруше-
ност, велико поштовање, потпуна оданост,
лицемерство, притворна побожност, пуза-
вост, понизност (девотизам)
дегажиран (фр Је^а^е) слободан, неусиљен,
отворен, окретан
дегажирати (фр сЈе^а^ег) ослободити, извући
из неприлике, разрешити, решити, отпу-
стити из воЈске, у стану направити тајни
излаз, кач ослободити мач од противнико-
вог мача, сп избаци(вати) чопту у поље, у
игру (обично о голману)
дегажман (фр с1е§а§етеп1;) слобода, лакоћа,
спретност, неусиљеност, ослобођење од не-
ке обавезе, споредан таЈни излаз, мач осло-
бођење мача од противниковог мача
дегарнирати (фр (1б§агтг) оголити, скинути
украс с нечега, ОДВОЈИТИ, дегарнирати твр-
ђаву ВОЈ извући ратну опрему и воЈнике из
тврђаве
дегенек(тур с1е{*пек) батина, ударац батином
по табанима
дегенерација (нлат <1е§епега1ш) изрођаван>е,
изметање, изопачавање, изрођење, изрође-
ност, изопачење, изопаченост, опадање,
пропадање, кварење
дегенерисан (лат с1е§епегаге) изрођен, измет-
нут, изопачен, погоршан, КОЈИ се налази у
стању опадања
дегенерисати (лат Љ^епегаге) изродити се,
изрођавати се, изметнути се, изметати се,
изопачити се, изопачавати се, опадати,
пропадати, погоршавати се
деглутиција (нлат с1е§1и111ш) гутање, жде-
рање
деголизам политика и погледи француског
генерала де Гола (Сћаг1ез с1е Саи11е), при-
врженост де Голу
дегомираги (фр с№{»оттег) ослободити од
лепљиве материЈе, скинути гуму са нечега,
гумасту матери]у на свиленим концима
искувавањем у сапуњаво] води одстрани-
ти, дегумирати
дегоржиран (фр с1е§огЈ*ег) са дубоко исече-
ним хаљинама
дегоржирати (фр с1е§ог{»ег) очистити од
мул>а, прочистити
деградација (нлат с^е8гас1а11о) понижење,
враћаше са вишег положа]а на нижи по
казни (нарочито у ВОЈСЦИ и код свештен-
ства), лишавање чина и зван>а, свођење на
ниже стање развоЈа, физ свођење на сту-
пањ мање способан за претварање
(енерги]е)
деградиран (нлат <1е§гас1аге) запостављен,
лишен чина и звања, потцењен
деградирати (нлат <1е§гас1аге, ф р Је^гасЈег)
запоставити, лишити неког чина и звања,
унизити, потценити
деграсирати в дегресирати
дегресија (лат с1е{>гес11ог) в дигресиЈа
дегресирати 192
дегресирати (фр Је^гакзег) очистити од ма-
сти масних мрља (вуну), кув скинути пену,
опенити, деграсирати
дегросирати (фр с1е§гоз81г) дотерати, углади-
ти утањити (сребро, челик)
дегу (фр <1е§ои1) одвратност, гађење, гну-
шање, немање воље за ]ело, невољење
извесних Јела, незадовољство, нераспо-
ложење
дегумирати в дегомирати
дегустатор (лат) лице коЈе проба пића
дегустација (нлат (1е@и81а11о) кушање, про-
бање, дегустациЈа вина одређивање укуса,
мириса, бо]е и изгледа вина помоћу чула
укуса мириса и вида
дегустирати (лат с1е§ш.1аге) окусити, окуша-
ти, опробати, само површно додирнути,
нпр Јело
дегутирати (фр Дејои^ег) 1 огадита (некоме
нешто) одвратити некога од нечега, поква-
рити некоме вол>у за нешто, 2 (фр
с1еј;ои11ег) окапати (у фабрикациЈИ свиле)
Дедал (грч Оак1а1ов) у хеленско] МИТОЛОГИЈИ
савременик Тезеја и МиноЈа, вешт ва]ар и
неимар градител, лавиринта на Криту,
отац Икаров, са КОЈИМ Је заједно полетео са
Крита на крилима сачињеним од воска и
перЈа
дедалеум (грч Оа1с1а1о5) фил „живи гочак",
зоотроп, ]една врста фенакистоскопа или
стробоскопа
дедалски (грч сЈаи!а1ео5) уметнички, лепо
израђен, шарен, китњаст
дедекорација (нлат с1ес!есогаио) срамоћење,
бешчашћење, каљање
дедигнација (лат с1ес11§паио) презирање, пот-
цењивање, ниподаштавање
дедикатор (лат (Јесћсаге посветити, нлат
с!есЈ1са1ог) завештач, посветилац
дедикација (лат (Јесћсаио) посвета, посвећи-
вање поклањање, завештавање
дедирати (лат <1аге дати, <1е<11) трг унети
нешто у књиге као плаћено, брисати неки
дуг, дедитирати
дедит (лат (Јесћ!, с!аге дати) трг дао Је, платио
ЈС измирио ]е
дсдитирати (лат с1аге) трг в дедирати
дедиција (лат сЈесћио) предаЈа капитулациЈа
дедицирати (лат с1ес11саге) посветити, по-
свећивати, поклонити (нпр некоме неку
књигу) завештати наменити
дедомажирати (фр с!ес1оттај*ег) обештета-
ти обештећивати, накнадити штету, дати
отштету
дрдублирати (фр с!ес1ои1>1ег) ВОЈ Један одред
во]ске смањити на пола
дедуковати (лат <1ес1исеге) в дедуцирати
дедуктивна метода в дедукциЈа
дедуктивност (лат с1ес1ис1пш5) лог каквоћа
постоЈања као дедуктиван
дедуктис дедуцендис (лат с1е<1ис118 сЈе(1исеп-
<Ј18) по одбитку онога што треба да се
одбиЈе, пошто се докаже оно што треба
доказати
дезапоантирати
дедуктис импензис (лат с!ес1ис118 1трепв18) по
одбитку трошкова
дедукција (лат с1ес1ис11о) лог извођење, за-
кључивање из општега о посебном, метод
мишљења код кога се од општег закона
долази до посебних, трг одбиЈање од неке
суме
дедупловање (фр с!ес1оик>1етеп1) псих удва-
]ан>е, удвостручавање свога бића, тако да
Један део посматра рад другог дела, спо-
собност да се човек ОДВОЈИ ОД СВОЈИХ
осећања, па да их посмагра и анализира
дедуцирати (лат <1ес1исеге) извести, изводи-
ти, закључити (или закључивати) из оп-
штега о посебном, показати, доказати,
ИЗЛОЖЈПИ, обЈаснити, правни доказ изве-
сти из других, већ доказаних чињеница
дед хит (енг (Јеас! ћеа1) сп ,мртва трка" т)
нерешена трка, кад оба коња стигну на
мету истовремено
деетатизација (фр ) слабл>ење улоге државе,
издва]ан>е и пренос одређених функциЈа са
класично државних органа на друштвене
у соци]алистичким земл.ама, супр етати-
заци]а
дежурати (фр (1е ]оиг) бити на служби,
вршити службу (нарочито за официре,
лекаре итд)
дежурни (фр с1е Јоиг) ко]и ]е на служби КОЈИ
врши службу, в дежурати
дез- (фр с1еб-) предметак у сложеницама ко-
ЈИ означава неко уништавање, искорењи-
вање, отклањање, спречавање (нлр дезин-
секциЈа, дезодорациЈа)
дезабије (фр с^езћакиПе) ноћна хаљина, до-
маћа хал>ина, нарочито женска, андезаби-
}е (фр еп с1е8ћа1)111е) у домаћо], кућно]
хаљини
дезавантажирати (фр (јевауап^а^ег) оштети-
ти, закинути, закидати окрњити
дезавуирати (фр с!е8ауоиег) порицати по-
рећи, одрицати, одрећи, не признавати,
оспоравати нешто не признати СВОЈУ везу
са неком особом или радњом
дезавуисање (фр (1е8ауоие1) одрицање, по-
рицање, непризнавање, опозивање
дезавуисати в дезавуирати
дезакордирати (фр с№8ассогс1ег) изазвати
неслогу, завадити, унети раздор, муз пок-
варити складност, пореметити зглашеност
дезанбалажа (фр јбветћаПа^е) трг испаки-
вање, распакивање
дезанбалирати (фр с1ечетк>а11ег) испаковата,
распаковати (нпр робу)
дезанексија (фр с1<В8-, лат аппех1о) укидање
(или обустакљање) анексиЈе (и Јраз КОЈИ су
створили Французи при поновном заузи-
мању Алзас-Лорена, 1919)
дезанектирати (фр с!е&-, лат аппес1еге) уки-
нути (или прекинути) анексиЈу одрећи се
анексиЈе
дезапоантирати (фр (1е8арро1п(;ег) лишити
некога користи ко]а се оснивала на нечему
утврђеном и сигурном, нарочито одузети
некоме заслужену награду, плату, брисати
дезапропријација 193
воЈника из списка, преварити у сигурном
очекивању или нади, смести, помести, збу-
нити, разочарати
дезапропријација (фр Јебарргорпаћоп) оту-
ђивање сопствености, својине, одрицање
(или напуштање) своЈине
дезармирање (фр Јебагтег) разоружавање,
распуштање во]ске, смањивање сталног
кадра
дезармирати (фр с!6загтег) разоружати, ра-
спустати во]ску, смањити стални кадар,
положити оружје
дезасортирати (фр с1е&аб8ог11г) раздвојити,
раставити оно што треба да буде заЈедно,
распарити, раздружити направити неред,
збрку
дезафекција {фр с1ебаИес11оп) ненаклоност,
немилост, губљење љубави
дезекипирати (фр с1ебе^шрег) распремити
брод
дезен в десен
дезертан (лат Љбег1иб) ненаетањен, нена-
сељен, ггуст, опустео
дезертер (фр с1е8ег!еиг) бегунац из воЈске,
ВОЈНИ бегунац, пребеглица
дезертирати (фр с!ебег1ег) напустити војску,
побећи из воЈске, испод заставе
дезертор малициочус (пат с!езег1ог таИио-
кш>) прав онаЈ КОЈИ злонамерно напусти
неку заједницу, нарочито жену
дезерција (лат с1езег11о) ВОЈ напуштање ВОЈ-
ске, бекство испод заставе, прав пропу-
штање да се учини нека правна радња.
нпр пропуштање законског рока за под-
ношење призива вишем суду (сЈевегћо ар-
ре11а1штз)
дезинсекција (фр с1е8-, лат т а е с Ј ч т буба,
кукац) уиишгавање (или таман ' н>е) шко-
дљивих инсекага (нарочито по кућама и
становима)
дезинтегратор (фр с1е8-, лат т!е§гаге успо-
ставити, обновити) справа за уситњавање
разних нежиличастих материја, справа за
врцан>е меда (врцаљка) итд
дезинтеграција (фр <1еб-, лат т^е^гаио
успостава, обнова) уништавање везе, нару-
шавање неке целине, детинтеграци]а ато-
ма фнз разби^ање атома, уп дезорганиза-
ци]а
дезинтересирав (фр с1е8т1егез8б) некори-
стољубив, несебичан, непристрастан, ис-
крен, простодушан
дезинфектор (фр с1е8-, лат тКсеге зара-
зити) справа за утамањивање и чишћење
од заразних клица и матери]а, лице ко]е
та] посао врши
дезинфекција (фр с!б8-, лат 1пГ1сеге) чи-
шћење ваздуха (или- тела, одела, стана и
др) од чаразних испаравања и материЈа,
утамањивање заразних клица, откужи-
вање
дезинфицирати (фр с1ез-, лат 1п11сеге) осло-
бодити (или очистити) од заразних клица
и материја, нпр стан, одело, ваздух, руке
итд , откужити, откуживати
13 Лексикон
дезорганизовати
дезинфлација (фр сЈез, лат 1пШ1вд надима-
ње) фин смањивање количине новца у
оптицазу у цил>у спречавања скакања цена
роби (што бива кад ]е на тржишту више
новца него робе, т] кад новац тражи робу,
а не роба новац), уп дефлациЈа, инфлаци-
]а, рефлациЈа
дезинформација (фр с16б-, лат 1п1огта11о
обЈашњење) злонамерно погрешно и лаж-
но обавештавање или обавештење
дезињолни барут (фр с1^51§по11еб) ВОЈ меша-
вина сумпорне и пикринске киселине, КОЈУ
су Французи употребљавали нарочито за
пуњење торпеда
дезмалгија (грч (Јевтбв веза жила, а1§ов
бол) мед бол у жилама зглобова
дезмитас (грч с1езто5) мед запал>ење зглоб-
них жила
дезмографија (грч с!е8тб8, §гарћб) зоол опи-
сивање жила и сплетова
дезмологија (грч с1езтоз, 1о{*!а) наука о спле-
товима, жилама, везама итд , синдезмоло-
ГИЈЗ
дезмопатија (грч с!е8т6б, р а Љ е т патити,
претрпети) мед бол жила и сплетова
дезмопатологија (грч сЈебтбб, ра1ћоб патња,
бол, 1о§1а) мед наука о болестима жила и
сплетова
дезмотомија (грч <1езтб8 жила, 1оте сечење)
мед раздвајање, сечење жила и сплетова
дезодоранси (фр сЈеб-, осЈеиг мирис, лат
ос!ога11о мирисање) средства помоћу КОЈИХ
се одстрањуЈе непризатан мирис
дезодоризација (фр (1еб- ос!еиг, лат
ос!ога11о> одузимање неприЈатног мириса
нечему, хиг в дезодоризирати
дезодоризирати (фр с1еб-, одеиг) учинити да
нешто изгуби мирис, хиг угушивати непри-
Јатне и шкодљиве мирисе КОЈИ се развијаЈу
услед хеми]ских и биолошких процеса
дезоксидатор елеменат КОЈИ издва]а кисео-
ник од Једињења
дезоксидација (фр с1е8-, грч охуб оштар,
љут) хем ослобођавање од кисеоника, из-
влачење (или издва]ање) кисеоника
дезоксидирати (фр с!еб-, грч охуб) хем осло-
бодити од кисеоника, редуцирати
дезолантан (фр с1езо1ап1) врло тужан, врло
жалостан, неутешан; несносан, досадан
дезолатан (фр <Јево1ег) опустошен, врло бе-
дан, јадан, у растројству
дезопструктива (фр <1еб-, лат оћб^гиеге за-
пушити, оћб1хис!;гш1) пл кед средства про-
тив затвора, рђаве столице
дезоргаиизација (фр с1ебог§атба11оп) поре-
мећај или уништавање живе, органске ве-
зе међу саставним деловима, нпр у човеч-
Јем телу, растројавање, расуло, растро]-
ство, неред, потпун преобража] и поре-
мећа] чулних органа код неког човека
услед тзв магнетизирања
дезорганизирати (фр бебог^атбег) растроЈИ-
ти, растро]авати, растурити, раскинути,
довести у неред, унети расуло
дезорганизовати в дезорганизирати
дезоријентациЈа
дезоријентација (фр (ЈезопегЛаиоп) немање
(или губљење) способности сналажења и
опредељивања у простору, у неком месту,
у некоЈ прилици, у извесним приликама,
завођење са правог пута, збуњивање, по-
метња
дезоријснтиран (фр с1ебопеп1ег) КОЈИ не
може да се снађе и определи у некоЈ
прилици или у простору, у неком месту,
заведен с правога пута, наведен на погре-
шан пут, сметен, збуњен, пометен, без
ори]ентаци]е
дезоријентирати (фр с1езопеп1;ег) смести у
сналажењу у простору, помести у некоЈ
прилици, помести, навести на погрешан
пут, забунити
дезоријентисан в дезориЈентиран
дезоријентисати в дезориЈентирати
деи грација (лат с!е1 §га11а) по МИЛОСТИ
божрЈ (уобичаЈена формула у владалач-
ким повељама, титулама итд , у употреби
од Карла Великог)
деизам (лат (Јеиз бог) фил мишљење коЈе
допушта да Је бог праузрок и творац света,
али не признаје никаква чуда нити какав
бож]и утицаЈ на ток света, нарочито не
признаје неко божанско откривење Деи-
зам ]е играо главну улогу у филозофиЈИ
ХУШ века, главни представници Волтер,
Русо, Лесинг, Менделсон и др , де]изам,
уп теизам
деиктичан (грч <1е1кико5) КОЈИ се оснива на
примерима, на доказима
деиноза (грч с1ето5 страшан) рет претери-
вање, преувеличавање
деинотериј(ум) (грч с1ето8, Шепоп дивља
животиња, звер) зоол ориЈашка претпотоп-
на животиња, сисар, нађена у окаменотин-
ским остацима
деинтегрирати (лат с!ет1е§гаге) одузети од
целине, смањити, сузити
деист(а) (лат с1еи8) фил присталица деизма,
уп теист
деитет (нлат с1е11аз) божанство
деификација (нлат сЈе1ћса11о) обожавање,
одавање божанске почасти
деифицирати (лат (1еи8, {асеге учинити)
обожавати, указивати част као богу, цени-
ти више свега
дејекториј(ум) (нлат с1е1ес1опит) мед сред-
сгво за отварање и регулисање столице
дејекција (лат с1е1ес11о) прав отеривање,
удаљивање с положаја или поседа, мед
испражњавање столице, измет, издваЈање,
лучење
дејизам (лат с1еш) фил в деизам
де јуре (лат с1е ]иге) по праву, с правног
гледишта, уп де факто
дека (нем Е)еске) 1. покривач, покров, ћебе,
губер
дека (грч с1ека десет) 2. десет, мера од десет
грама, у Међународном систему Јединица
предметак за ознаку десет пута већег
(декалитар — 10 1, декаметар — 10 т и
др ), скр <1а
194 декаметар
декабристи (рус декабриств1) млади руски
племићи — официри КОЈИ су, 26 децембра
1825, подигли у Петрограду устанак про-
тив апсолутизма
декагиничан (грч с1ека, §упе жена) са десет
жена, бот цветови са десет стубића или
уста плоднице
декагон (грч с!ека, догаа угао) геом десетоу-
гаоник, тело од десет углова, страна
декатрам (грч с!ека, § г а т т а ) тежина (или
тег) од 10 грама
декада (грч сЈеказ, сЈекас1оз десетина) десето-
рица, бро] десет, десет комада, период од
десет година, збирка или дело од десет
књига, нпр ЛивиЈева „Римска историЈа", у
календару француске револуциЈе недеља
од десет дана (од примиди, дуоди итд до
декади), мат децимални систем
декадент (нем , ф р ) присталица декаденци]е
декаденција (лат <1е-сас1еге опадати, итал
с1есас1еп2а) опадање, пропадање, распад,
погоршавање, пропаст, општи израз за
разне феномене друштвено-историЈског и
културног збивања кад се они карактери-
шу губљењем виталних и стваралачких
енергиЈа, или бива]у захваћени дезинте-
гришућим процесима КОЈИ су праћени сла-
бл>ењем моћи постоЈећих система вредно-
сти
декадика (грч с1ека8 с1екас1о8 десетина) мат
децимални систем, в под децималан
декадни систем маг десетни систем, бројни
систем КОЈИ има за основу броЈ 10, в под
децима пан
декаед _ грч <1ека, ћес!га, седало, основа)
геом полиедар са десет површина
декалвација (нлат с!еса1уа1;1о) оћелављава-
ћ>е, оћелавл>ење, Једна од срамних казни у
средњем веку, ко]а се састо]ала у томе што
]е осуђеник био оћелавл>ен
декалирати (итал с!е-са1аге) трг изгубити у
тежини услед сушења, цурења итд
декалитар (грч с!ека, Мга) мера од 10 литара
декалкирати (фр (ЈесаЦиег) преносити оти-
ске нпр са бакра или камена на дрво итд ,
пренети цртеж на провидну хартиЈу
декалкоманија (лат с1е-са1саге угазити, туца-
ти, грч шаша помама, страст) вештина да
се слике у боЈама, штампане на нарочитоЈ
хартиЈи ко]а Је превучена Једним лако
растворљивим слоЈем, овлажавањем задње
стране преносе на дрво, стакло, метал
порцулан, кожу, лим и др , в метахрома-
типиЈа
декало (итал с1еса1о) трг губитак у тежини
неке робе услед сушења, цурења итд
декалог (грч с1ека1о§оз) десет бож]их запове-
сти
Декамерон (итал Весатегопе, грч (Јека, ће-
тега дан) десет дана, историја о десет дана
(наслов познате збирке новела итал пе-
сника Бокача)
декаметар (грч с!ека, те1гоп) мера за дужи-
ну од 10 метара
декан 195
декан (лат с1есапи5) 1 у римском логору
старешина шатора у коЈем ]е било 10
војника, 2 данас старешина )едног фа-
култета на универзитету, председник фа-
култетског савета, 3 више свештено лице,
одмах после бискупа, у римокатоличко] и
протестантско] цркви, 4 у Итали]и на]-
старији слуга у кући неког кнеза, кардина-
ла итд
деканат (нлат аесапаћлв) деканство, звање и
положаЈ декана, место службовања де-
кана
декандрија (грч с1ека, апег човек, муж) бот
хермафродитне биљке са десет слободних
прашникових кончића, у Линеовом систе-
му десета класа
декански језици (инд Векћат) в дравидски
Језици
декантација (фр с1есап1а11оп) хем лагано от-
клањање и одва]ан>е бистре течности од
талога
декантирати (лат с!есап1аге, ф р с!есап1ег)
хем оточити, оцедити, неку течност ОДВОЈИ-
ти од талога КОЈИ се налази на дну, разби-
стрити
декапирати (фр с1есарег) површину метала
— загревањем, куван>ем у соди, лужешем
и рибањем — очистити и тако ]е приреди-
ти за галванопластику
декапитација (фр с1есар1*а1гоп) одсецање
главе, обезглављење
декапитирати (лат сари! глава, ф р с!еса-
р1*ег) одсећи главу, обезглавити
декапод (грч с!ека, риз стопа) мера за дужи-
ну од десет стопа
декапсулација (лат <1е-, сарби1а) мед опера-
тивно скидање капсуле (површинске
превлаке) с бубрега (код уремиЈе) или с
других органа
декар (грч <Јека, лат агеа површина) мера за
земљиште од десет ара
декарбирирати (фр с!есагк>игег) в декарбо-
низирати
декарбонизирати (лат сагћо) ослободити
(или ослобођавати) од угљена или угљене
киселине, декарбирирати
декартирати (лат с1е-сћаг!а, ф р саПе) пошт
утврђивати садржину пошиљки на основу
карата
декастер (фр с1есаб1еге) десет кубних мета-
ра, десет стера
декастилон (грч с!ека, 51у1оз) арх грађевина
на десет стубова или сводова
декастих (грч сЈека, зћсћоЈг) лит строфа од
десет стихова
декатирати (фр с1еса11г) обрадити сукно по-
моћу водене паре да би му се дао благ и
постоЈан с]а] и спречило доцниЈе ску-
пљање
декатисажа (фр сЈеса1185а§е) поступак при
декатирању, пронађен 1822 у Паризу, уп
декатирати
декламандо (итал (Јес1атап(Јо) муз веома
изразито, са пуно изражаја
13*
деклинаторан
декламатор (лат <1ес1ата1ог) уметник у гово-
рењу (стихова), маЈстор у излагању висо-
копарни беседник, књига са песмама за
декламовање
декламаториј(ум) (нлат <1ес1ата1огшт) веж-
бање у декламовању, књига коЈа садржи
песме за декламовање
декламаторика (лат с!ес1атаге) упутство
(или наука) о лепом излагању, читању,
или о вештини лепог бесеђења
декламаторски (лат с1ес1атаге) беседнички,
речито, што одговара декламаторскоЈ ве-
штини, високопарно
декламација (лат с!ес1атаио) вештана усме-
ног излагања, говорење са пуно изразито-
сти, уметничко говорење неке песме, веж-
бање у говору у школи, претеривање у
изразитости говорења и у беседничком
тону
декламирати (лат <1ес1атаге) уметнички и са
пуно изражаЈа говорити неку песму гово-
рити беседничким тоном, беседничким и
одвише ватреним тоном говорити о безна-
чаЈним стварима
декламовати в декламирати
декларативан (нлат с1ес1агаиуи5) КОЈИ има
карактер обЈављивања (или обЈашњава-
ња), обЈавни, изјавни, исказни, деклара-
тивна или исказна реченица зависна рече-
ница КОЈОМ се казује шта се изриче глаго-
лом главне реченице, нпр Мислим да ћеш
послати
декларација (лат с1ес1агаио) обЈава, изЈава,
изЈашњење, излагање, нпр неког закона
преко особа или тела за то овлашћених,
обЈављивање, нпр веридбе, трг пријава
(или приЈављивање) царинским властима
робе ради царињења (царинска деклара-
циЈа), изЈава о садржини поштанских па-
кета (поштанска декларациЈа), лично при-
Јављивање пореским властима висине и
извора имања и прихода итд
декларешн ов рајтс (енг <1ес1ага11оп о{ п§ћ1з)
излагање права, об]ава енглеског парла-
мента 1689 о основним начелима енгле-
ског устава
декларирати (лат с1ес1агаге) обЈавити, об]а-
вљивати, изЈавити, изЈављивати, изразити
ее, обзнанити сво]у одлуку, трг приЈавити
царинским властима робу ради царин>ења
декласирати (лат Љ-с1а8515, ф р с!ес1а55ег)
брисати (или избрисати, искључити) из
Једног друштвеног сталежа, реда, разреда,
класе, удаљити, одстранити, понизити
деклинабилан (нлат <1ес11пак>1118) грам проме-
нљив (по падежима), скретллв, способан
за скретање, одступање
деклинабилитет (лат с1ес1таБ1111а5) грах про-
менљивост, скретљивост, способност скре-
тања одступања
деклинатор (лат с1ес1таге скретати) физ в
деклина ториЈум
деклинаторан (лат десћпаге) КОЈИ одступа,
скреће, одбиза, КОЈИ оспорава
деклинаториј(ум) 196
деклинаториј(ум) (лат с^есћпаге) физ справа
за мерење магнетне деклинације
деклинација (лат с1ес11па11о) грам именска
(или падежна) промена, физ одступање
(или скретање) магаетне игле од географ-
ског подневка (или меридиЈана) неког ме-
ста, астр управно одстоЈање небеског тела
од небеског полутара, екватора, мед ишча-
шење, такође опадање, попуштање неке
болести
деклинирати (лат с1ес1таге скретати) грам
мењати по падежима (именице, придеве,
заменице и броЈеве), скретати, савиЈати,
одступати, прав не признавати, одбиЈати
деклинограф (лат с!ес1таге, грч ^гарћб
пишем) астр инструменат за аутоматско
бележење деклинације звезда кончанич-
ним микрометром
деклинометар (лат сЈесЈтаге, грч те!гоп
мера) физ инструменат за мерење магаетне
деклинације, астр инструменат за посма-
трање и бележење деклинациЈе
дековати (нем (Јескеп) покрити, прекрити,
поклопити, застрти, трг покрити, измирити
дугове, поставити сто
декокт (лат с!есодиеге) фарм одварак, укувак,
укуван сок од трава (служи као напитак за
лечење)
декокт-инфузум фарм лек КОЈИ се прави када
се врелим укуваним соком прелиЈе други
какав лек
декоктор (лат с1есос1ог) она] КОЈИ прекувава,
укувава, прав лице које ]е пренело иа
другог своЈе имање да би тим оштетило
своЈе повериоце, расипник
декоктор бонорум (лат сЈесос1ог ђопогшп)
прав расипник свог имања
декоктор долозус (лат с1есос1ог с!о1о5ив) прав
расипник свог сопственог и уза]мл>еног
имања
декокција (лат с1есос11о) искувавање, укува-
вање прокувавање
дехолажа (фр с^есоИа^е одлепљивање) авиЈ
завршавање узлетања авиона, одвајање
авиона од земље, полет, узлетање, поле-
тање, полазак авиона
деколација (лат ЈесоПаћо) одсецање (или
одрубљивање) главе
деколирати (лат с!есо11аге) одсећи (или
одрубити) главу, хем врат реторте откину-
ти запаљеним сумпорним концем или уси-
Јаном жицом
деколонизација (лат с1е, со1оп18а*ш) ослоба-
ђање земаља од колониЈалне зависности
дсколорација (лат с1есо1ога11о) обезбоЈење,
губљење бо]е попуштање у бо]и, блеђење,
обезбојење, одузимање бо]е, фиг безбоЈ-
ност
деколориметар (лат (1есо1огаге обезбо]ити,
грч те1;гоп мера) апарат за одређивање
способносги губљења бо]е, обезбојења
извесних твари
деколориран (лат (Јесо1ога1иб) обезбо]ен, ко-
ЈИ ]е изгубио боју, избледео, коме ]е одузе-
та боја, фиг КОЈИ ]е изхубио драж
декорисати
деколорирати (лат с!есо1огаге) обезбоЈити се,
изгубити бо]у избледети, ослабети у 6ОЈИ,
обезбОЈИти, одузети боЈу, фиг изгубити
драж
деколте (фр (Јесо11е1ег) изрез на хаљинама,
нарочито женским, тако да се виде груди,
рамена, врат, обнаженост
деколтиран (фр <1есо11е1е) са изрезом на
хаљини, обнажен, наг, в деколте
деколтирати (нем ЈекоШегеп) обнажити,
разголитити врат и груди
деколтовати (фр <1есо11е1ег) обнажити врат
декомбинирати (нлат (Је-соткипаге) раста-
вити, ОДВОЈИТИ, уп комбинирати
декомпозитум (лат с!есотро811шп) тело коЈе
]е растављено у своје састоЈке, саставне
делове, мед лек КОЈИ ]е саставл>ен из више
разних лекова, гр*м реч састављена од
више речи
декомпозиција (лат с1есотро511ш) раста-
вљање (или рашчињање, растварање) не-
ког тела на његове састоЈке, саставне дело-
ве, рашчлањавање, распадање, труљење
декомпонирати (лат ) раставити, рашчинити,
растворити неко тело на његове саставне
делове
декомпоновати в декомпонирати
деконт (фр с1есотр1е) трг отпис, одбитак од
дуга или рачуна, узајамни, контролни ра-
чун, остатак, кусур
деконтирати (фр с!есотр1ег) трг одбити од
дуга или чачуна, отписати
декор (лат с!есог, ф р с1есог) украс, урес,
лепота, украс у 6ОЈИ, кићење, нарочито у
керамици, поз све декорациЈе Једне позор-
нице
декоратер (фр с!есога1еиг) она] КОЈИ >тсраша-
ва ИЛИ боЈИ собе, радње и др , нарочито
КОЈИ украшава драперијама, уметнички
израђеним намешта]ем итд , позоришни
сликар
декоративан (лат с1есога(1Уиз) украсан, уре-
сан, КОЈИ краси, КОЈИ реси, КОЈИ служи за
украшавање, украсни, уресни, КОЈИ има
природу украса (или уреса), арх КОЈИ
служи само за украс (супротно конструк-
тиван), слик КОЈИ тежи само за спољним
деЈством боЈа, без удубљивања у форму и
значаЈ
декорација (нлат (Зесога11о) украшавање не-
ког предмета, кићење неке просториЈе
(вешање ћилима или гоблена по дадовима,
намештање стилски израђеног намешатаја
итд), поз намештање позорнице помоћу
кулиса, позадине и др , украс, урес, орден,
одличЈе, почасни знак
декорирати (нем д^копегеп) 1 украсити,
украшавати, 2 одликовати орденом
декорисање в декораци]а
декорисати (лат (Јесогаге) украсити, укра-
шавати, уресити, урешавати, накитити,
улепшати, одликовати орденом, бити де~
корисан добити орден, имати на себи ор-
ден
декорт 197
декорт (лат. с1е-сиг1из, итал. <1е-сог1о) трг.
одбитак од рачуна за неку робу, нарочито
због слабе мере или рђаве каквоће; уоби-
чајени одбитак због тога што се одмах
плаћа у готовом.
декредитирати (фр. <1есгесШег) лишити пове-
рења, поткопати (или: убити) некоме кре-
дит, поверење, углед, част.
декремент (итал. с1есгетеп1ит) смањитак,
опадак, износ изгубљен поступним смањи-
вањем, опадањем; мат мала величина за
коју се променљива смањи; супр. инкре-
мент.
декренитација (итал. сЈесгерНаИо) хем. пр-
скање кристала, услед загревања, који
имају у себи механички затворену воду,
нпр. кухињска со; праскање, прштање,
пуцкарање.
декрет (лат. (Јесегпеге, с1есге1ит) одлука. ре-
шење, наредба власти, свака виша наредба
уопште.
декрегали (лат. десгеШез) пл. папске одлуке
или наредбе и разне збирке таквих одлука;
нарочито: одлуке које је издао Гргур IX и
које, као канонски законик, представљају
други део црквеног права (Согриз ј и т
сапотсј).
декретирати (лат. с1есге!аге) одлучити, реши-
ти, закључити; наредити, одредити, издати
наредбу.
декретисти (лат. <1есгевсеге) пл. у средњем
веку: учитељи и писци канонског права, за
разлику од легиста, учитеља и писаца
римског права.
декреторан (лат. <1есге1огш8) одлучујући, ре-
шавајући; декреторан дан(А\е% с1есге!огш5)
био је, у Вестфалском миру, 1. јануар 1624.
за секуларизације, које су тога дана већ
ступиле на снагу.
декрешендо (итал. <Јесгезсепс1о) муз. постепе-
но тише, сво слабије; место које се тако
свира.
дексиографија (грч. Јекбгбв десни, дгарћо)
писање с леве стране на десну.
дексиографски (грч. с1ек81бз, §гарћо) писано
слева надесно.
дексиокардија (грч. с1екз1б8, кагсМа срце) мед.
неприродна појава у градњи човечјег тела
када срце, место на левој, стоји на десној
страни.
декстралан (лат. дех^гаИз) десни, који је с
десне стране.
декстрин (лат. с!ех!ег десни) хем. тело које се
добије када се скроб греје на 160°; раства-
ра се у води и тим се раствором може
лепити као гумом; уп декстроза.
декстроза (лат. с1ех1ег десни) назив од свој-
ства обртања поларизационе равни наде-
сно; хем грожђани шећер; гликоза; в. дек~
стрин.
декубитус (нлат. с1есик>Низ) мед. лежање, на-
чин (или: положај) лежања; разранављење
лежањем (или: од лежања), пројед од
лежања; таложење сокова на неком месту.
делегант
декувер (фр. Десоиуег!) откривен, неза-
штићен, без покрића; а декуввр (фр. а
<1есоиуег1) берз. продавати робу које нема;
кредит а декувер кредит без покрића који
банкар даје издаваоцу менице; им. дефи-
цит, мањак, немање; берз. немање једне
хартије од вредности која је баш потребна
ради покрића.
декујус (лат. с1е сијиз од кога) прав. лице после
чије смрти остаје наслеђе.
декуражмрати (фр. (1есоигадег) обесхрабри-
ти, обесхрабљивати, уплашити, поплаши-
ти, убити некоме храброст или вољу за
нешто.
декурзус (лат. (Јесштеге, Јесигзиб) ток, нпр.
неке болести; опадање болести.
декурија (лат. десипа) класа, одељак, оде-
љење од десет чланова, десетана (у војсци
старих Римљана).
декурион (лат. с1есигш) старешина над десет
људи, десетар, водник (у војсци егарих
Римљана).
декурт (фр (Је-соиг1) трг в. декорт.
декуртирати (фр- <1есоиг1ег) трг одбити,
смањити, скратити; смањити рачун за
известан проценат због слабе мере или
рђаве каквоће робе.
декусориј(ум) (лат. с1еси1еге, нлат. (Јесиззо-
г ш т ) мед. апарат за притискивање можда-
не опне при бушењу лобање.
делабијализација (лат. Је-, 1а1>шт усна) лкнгв.
губл>ен.е усненог дела изговора појединих
гласова.
делакримација (лат. с!е, 1аспта суза) мед.
сужење, сузе у очима.
делактација (лат. <}е, 1ас млеко) одбијање
детета (од материњег млека).
делат (лат. с1е1а1из) прав оптуженик.
делатор (лат. с1е1а1ог) достављач, потказивач,
потајни тужилац.
делаторан (лат. с1е{егге, с!е1а1ит) потказивач-
ки, достављачки, издајнички; клевет-
нички.
делатура (нлат. (1е1а1ига) потказивање, до-
стављање, клеветање, оцрњивање.
делација (лат. с1е1аИо) доставл>ан.е, поткази-
вање; прав. позивање некога да прими на-
следство.
делацио јураменти (лат. <1е1а1ш
прав. наметаше заклетве.
делацио хередитатис (лат. с1е1аИо
прав. прелажење у наследство имања услсд
нечије смрти или по последњој вол,и; суд-
ско преношење наследства на најближег
сродника.
деле (лат. с1е1еге уништити, с1е1е) бриши,
избацуј!
делеатур (лат. с1е1еа1иг) нека се брише, да се
избаци (слово или речи, нарочито у
коректури).
делегант (лат. с1е1едап5) ичдавалац наредбе
(или: налога): трг. дужник који своме зај-
модавцу уступа потраживање преко дуга
код неке треће особе.
делегат 198
делегат (лат с1е1е§аШб) изасланик, посланик,
представник, члан делегациЈе
делегатар (нлат с1е1е§а1апив) трг поверилац
КОЈИ ]е упућен на неко треће лице ради
тражења неког дуга
делегатски систем по Уставу СФРЈ од 1974
представља укупност односа, начела и
уставних установа коЈима се омогућава и
обезбеђузе радним људима, самоуправно и
политички организованим, да путем деле-
гата и делегациЈа учествуЈу у одлучивању
на свим нивоима, од основне организације
удруженог рада до федерације и о свим
питањима о којима се одлучу]е
делегација (лат с1е1е§а1ш) посланство, иза-
сланство, праа уступање потраживања не-
ког дуга или налог за плаћање Једног
дужника на неко друго лице са пристан-
ком овога последњег, по Уставу СФРЈ од
1974 год радни људи у основним самоу-
правним организацијама и заједницама и
друштвено-политичким организациЈама
образуЈу своЈе делегације ради непосредног
остваривања СВОЈИХ права, дужности и
одговорности и организованог учешћа у
вршењу функциЈа скупштина друштвено-
-политичких заЈедница
делегирати (лат с1е1е§аге) одредити, послати,
изаслати, овластити, опуномоћити, прене-
ти на кога (право, дуг итд)
делекција (лат (Зећдеге одабрати, изабрати,
<1е1ес1шп) бирање, избор
деленимеиги (лат с1е1еттеп1;ит, с1е1етге
ублажити) пл мед средства за ублажавање
(или умињавање, умиривање), ласкаве ре-
чи, мажења
делетериј(ум) (грч с!е1еота1 уништавам, с1е-
1е1епоп отров) мед материЈа ко]а тру]е и
уништава живот, отровна материја
дели (тур с^ећ) луд, махнит, храбар, смео,
срчан, им делиЈа
делибал (тур ) отровни или ОПОЈНИ мед КОЈИ
пчеле купе са биљке Рарћпе ропћса на
Црном мору
делибација (лат с1е11ћа1ш) смањивање, при-
краћивање, прав делибацио хередитатис
(лат с1е1Ла1ш ћегесМаив) смањивање на-
следства
делибаша (тур (Јећћа^) старешина дели]а
делиберативан (лат (1е11ћега11Уи8) КОЈИ саве-
туЈе, решавајући, већа]ући
делиберато (итал <1е11ћега1о) муз одлучно
делиберација (лат Јећћегаио) саветовање,
премишљање, размишљање, договарање
деливранс (фр (Јећугапсе) ослобођење, трг
испорука, предаЈа, издавање
деливрезон (фр јећуга18оп) трг испоручи-
вање, предаја, издавање робе
деливрирати (фр (ЈбИугег) ослободити, изба-
вити, трг испоручити, послати, предати,
издати робу
делигатура (лат с1ећ§а(;ига) мед завоЈ, завиЈа-
ње, превиЈање ране
делигација (лат с1е11ј*а11о) мед завиЈање ране,
преви]ање
делиријум тременс
делија (тур с1ећ, Јунак) 1 турски коњаник, 2
Јунак
деликанлија (тур деИкапћ) млад момак,
младић плахе крви
деликатаменте (итал <1е11са1атеп1е) муз в
деликато
деликатан (лат (ЈеИсаШв) нежан, љубак, мио,
фин, леп, укусан, веома обазрив, пажљив,
осетљив, КОЈИ треба пажљиво радити; ту-
гаљив, шкакљив, тежак, неприЈатан (нпр
положај, ствар)
деликатеса (фр сШ1са1е88е) као етичка осо-
бина нежност, осетљивост, обазривост,
пажл>ивост, у уметности. префињен укус,
смисао за лепо, китњастост, као предмет
за уживање посластица, прислачак, ]ело
приређено нарочито лепо и укусно
деликато (итал (1еИса1о) муз са нежношћу,
нежно, деликатаменте
деликвент (лат дећгкцдеге) в делииквент
деликвесцентан (лат Јећдиезсепб) топљив,
растопљив
деликвесценција (нлат с!е11^ие8сеп1;1а) то-
пљење, утечшавање, СВОЈСТВО постајања
течним на ваздуху
деликвесцирати (лат с1е1к}ие8сеге) ТОПИТИ се
(или растапати се, утечнити се, утечњавати
се) упиЈањем влаге из ваздуха, губити се,
топити се
деликвиј(ум) (лат сШкцдезсеге) топљење
(или растварање) на ваздуху, пер делик-
виЈум (лат рег деЈицлшп) или скраћено р.
Ј. мед растварањем на ваздуху, да се на
ваздуху раствори, деликвиЈум аними (лат
с1е11^шит а т п и ) несвестица
деликт (лат (ЈеИгкЈиеге, с!е11с4шп) прав иступ
против закона, преступ, злочин
делимитирати (лат с1е, ћ т е з , 1ип1118) грани-
граничење, омеђавање, ограничавање, обе-
лежавање или постављање границе
делимитирати (лат с1е, ћтев, 1ш11118) грани-
чити, ограничити, омеђити, омеђавати,
обележавати или постављати границу
делинеавит (лат с1е1теаУ11) он Је то цртао (на
цртежима и бакрорезима)
делинеација (лат сШтеаћо) цртање, нацрт,
скица
делинеирати (лат Јећпеаге) цртати, скици-
рати
делинквент (лат с1е11ГКЈиеге, (Је1ик}иеп8) оп-
тужени, преступник, зликовац, делин-
квенткиња преступница
делирант (лат Јећгапв) онаЈ КОЈИ бунца,
трабуња, лудак, онад КОЈИ болуЈе од дели-
ријума
делирација (лат (1е11га1ш) мед в делириЈум
делириј(ум) (лат ЈеИгшт) мед лудило, буни-
ло, бунцање услед болесних духовних
представа, ко]е долази као последица
извесне пренадражености мозга и можда-
не опне, делирациЈа
делиријум тременс (лат ЉИгшт 1гетепв) мед
пи]аничко лудило, долази од прекомерне
употребе алкохолних пића, по]ављу]е се са
делирирати 199
немиром и дрхтањем удова, завршава се
обично смрћу.
делирирати (лат. ЈеИгаге) бунцати, трабуња-
ти, бити луд, беснети, заносити се.
делитесценција (лат. (1еИ1е8сеге) мед изненад-
но губљење (или: нагло ишчезавање) боле-
сних материја.
делициозан (нлат. <1еИсш5ш) диван, сладак,
укусан; мио, умилан, бајан.
делкредере (итал. с1е1сгес1еге) трг јемство по-
средника (или: агента) да ће роба коју је он
продао на кредит бити плаћена у одређе-
ном року.
делкредере-провизион трг награда коју по-
средник прима за своје јемство; в. делкре-
дере.
деложирање (фр. сШо§етеп1) излазак, одла-
зак, покрет, нпр. логора или трупа; исте-
ривање са неког положаја или из стана;
потискивање непријатеља, са положаја,
деложман.
деложирати (фр. сШо^ег) избацити, истерати
из стана; ВОЈ потиснути непријатеља са
његовог положаја; изићи, одселити се,
делта (грч с1е11а) 1. четврто слово грчке
азбуке Д , б= Д, д; 2. троугласто острво у
Доњем Египту које праве рукавци реке
Нила (отуда свако такво острво које праве
рукавци неке реке, ушће реке облика
делте); 3. музички инструменат старих
Грка и Римљана у облику слова делта.
делта-зраци физ радиоактивни зраци, који се
увек појављују заједно са алфа-зрацима,
ако бета-зраци имају веома малу брзину.
делта-метал злату слична легура (56% ба-
кар, 4 1 % цинк, 1% гвожђе, 1% олово, 1%
манган и нешто фосфора) за окивање
бродова, бродске завртње, машинске дело-
ве и оруђа.
делтоид (грч. с1е11а, еШов облик) геом четво-
роугаоник симетричан у односу према јед-
ној дијагонали, и са дијагоналама које се
управно секу.
делтоидан (грч. (ЈеНоеЈаеб) у облику делте,
троугаон
делтоидеус (грч. с1еКа, еМоз облик) мед делти
сличан мишић горњег дела руке.
делувиј(ум) (лат. с1е-, 1иеге прати) геол произ-
води од распадања стена који се спирањем
преносе са виших брдских положаја и та-
ложе на падинама и у подножју.
делфијско пророчиште в. Делфи.
Делфи (грч. Ое1рћо1) чувено пророчиште
Аполоново у Фокиди, на подножју Пар-
наса.
делфин (лат. с1е1рћти5) морска животиња,
слична киту, којој се приписује оданост
људима и љубав према музици, морска
свиња, плискавица.
делфис (грч. с1е1рћу8) мед материца.
демагог (грч. (Јетов народ, а § е т водита,
с1етај*б|*б8) вођа народа; у старо] ГрчкоЈ
тако су звали људе који су личним угле-
дом, речитошћу итд. вршили велик утицај
на народне скупштине; данас се употре-
деменција
бљава у прекорном смислу, као заводник
народа, тј. као онај који ласкајући народу
долази до власти.
демагогизам (грч. <1ето8, а§ет) мишљење и
начин рада Једног демагога.
демагогија (грч. с1ето8, а§ет) вођење народа;
заправо: завођење народа; систем и методи
којима се служе демагози да би дошли до
свог цил>а, тј. власти.
демагошки (грч. <1етоб, а§ет) који ровари,
подбада, бушкара; уп демагог.
демај (енг. с!ету) врста хартије малога фор-
мата.
деманти (фр. с№тепи) оповргавање, одри-
цан>е, порицање, исправљање неке неисти-
не или нетачности.
демантовати (фр. ЈетепИг) оповргнути, по-
рећи, порицати, одрећи, одрицати, испра-
вити неистину или нетачност.
демаркација (фр. с!етагциег) ограннчавање,
омеђавање, обележавање граничне линије;
мор одређивање места на којем се налази
брод на отвореној пучини.
демаркациона линија граничка линија, на-
рочито ради утврђивања раније спорних
граница; мад код гангрене: линија на којој
се ова зауставља.
демаркационе трупе пограничне трупе, гра-
ничари.
демаркациони кордон гранични ланац.
демаркирати (нем. Магке, ф р . с1етаг^иег)
ограничити, обележити границу, повући
граничну лмнију.
демарш (фр- с1етагсће) корак, поступак;
учинити демарлг предузети потребне мере,
предузети кораке, поступати по некој
ствари.
демаскирати (фр. с1ета8^иег) скинути (или:
здерати) образину (или: маску); раскрити,
открити, приказати у правој боји, онако
како јест, разголитити, разголићавати, ра-
скринкати; ВОЈ трупе у покрету открити
непријатељу и тиме их изложити његовој
артиљеријској или пушчаној ватри.
дембел (перс. 1епће1, тур. 1етк>е1) ленштина,
нерадник.
дембелија (перс, тур. 1епЛе1ћапе) земља дем-
бела.
дембелисати (перс.) проводити време у нера-
ду, ленствовати.
деме (грч. ЈетаИ, тур. с1ете1) нарамак, сноп.
демеблирати (фр. ЉтеиШег) уклонита (или:
уклањати, износити, изнети) намешта).
демегорија (грч. с1ете§опа, сЈетоз народ,
а^огеуб говорим) јавни говор, говор пред
народом, у народној скупштини; фиг ути-
цање на народ говором.
демек (тур. с1етек) дакле, рецимо, на пример;
што би се рекло . . .
демембрирати (лат с1ететћгаге) раскомада-
ти, распарчати, изудити, растргати, раста-
вити на делове.
деменс (лат. с!етепв) лудак, малоумник.
деменција (лат. с1етепИа) мед лудило; демен-
ција паралитика (нлат. детепиа рага1уи-
демерзИЈа 200
са) прогресивна парализа лудака; демен-
ција прекокс (лат. (ЈетепИа ргаесох) мла-
далачко лудило, заједнички назив за ду-
шевне болести које почињу за време или
одмах после пубертета; деменција сенилис
(лат. (ЈетепИа зепШв) лудило које долази
са годинама, као последица старости.
дсмерзија (лат. сЈетег§еге, (Јетегвш) пота-
пање, загњуривање.
демеритирати (фр. сЈетегИег) скривити, згре-
шити, огрешити се о нешто.
демеритни дом у католичкој цркви: завод за
поправку и кажњавање свештеника који
учине какву кривицу.
демефитизација (лат. с1е, терћШк кужно
испарење) мед чишћење од шкодллвих
испаравања, од загушл>ивог ваздуха.
демсфитизирати (лат. Љ, терћИов, фр.
(1е-терћШкег) проветрити, чистити, очи-
стити од шкодљивих испаравања.
демешкиња в. димискија.
демибастион (фр. (Јепгп-ћавИИоп) ВОЈ мало
утврђење, полуутврђења.
демиволт (фр. с1етм>11е) ]ах полуопток, ја-
хање у полукругу.
демије в. димије.
демикотон (фр. с1егт-со1оп) јака полупамуч-
на тканина.
демилитаризација (лат. с!е-, тИНапв) ВОЈ ра- демограф (грч. с!ето5 народ, ^гарћо.пишем)
зоружање, разоружавање; распуштање,
смањивање на најпотребнију меру војске и
уклањање војних објеката у неком месту,
некој области или држави; увођење цивил-
не место војне управе; супр милитариза-
демилитаризирати (лат. с!е-, тПНапз) ВОЈ ра-
зоружати, разоружавати; нарочито: ра- демодулатор в. детектор.
спустити (или: знатно смањити, не држати) демократ(а) (грч. сЈетов, кга166 моћан сам,
војску и порушити војне објекте у неком
месту, некој области или држави; увести
(или: уводити) цивилну управу место војне
управе; супр. милитаризирати.
дсмилитаризовати в. демилитаризирати.
демимонд (фр. (1егштопс1е) полусвет, тј. само
по спољашњем сјају отмено друштво јав-
них жена, коцкара и других пустолова у
Паризу (по једној драми А. Диме-Сина).
демимонткиња (фр. <1етипопс1ате) дама из
полусвета, јавна жена.
дсминутив (лат. с1еттиеге умањивата) грам в.
диминутив.
деминуција (лат. дегшгшИо) в. диминуција.
демипаралела (фр. с!ет1-рага11е1е) ВОЈ полу-
шанац, полуров.
демир (тур. дегтг)) гвожђе, жељезо; демир-
-капија гвоздена капија.
демирељеф (фр. (ЈегшгеНеГ) полуиспупчен
рад, полурељефни рад.
демисија (лат. Јегшбвш) скрушеност, утуче-
ност, клонулост; оставка; уп димжија.
демисионар (фр. с1егшбвјоппа1ге) прималац
уступљених добара, имања; службеник у
оставци.
демократија
демисионирати (лат. сИтШеге, фр. с1е1Ш851-
оппег) дати оставку, захвалити се на служ-
бу или звање; отпустити.
дсмискија в. димискија.
демитур (фр. с!етНоиг) полукруг, полуобрт
(налево ИЛИ надесно).
демиург (грч. ^егшиг^бз) фил творац (ИЛИ:
неимар) света. Овако назива Платон бога,
као творца света. Гностичари су називали
демијургом творца материјалног света, за
разлику од највишег бога, и изједна«авали
га са богом Јевреја.
демиџон (енг. с1егт-јоћп, фр. (1ате-јеаппе)
оплетена стаклена боца за вино, сирће итд.
разне величине (до 60 1), која је у неким
земљама утврђена.
демо- (грч. (Јетов народ) предметак у сложе-
ницама са значењем: народ, народни.
демоазел (фр. скгшпзеНе) госпођица; девојка.
демобилизација (фр. (Ј^тоМИааИоп) ВОЈ ра-
зоружавање војске, враћање војске на
мирнодопско стање.
демобилизирати (фр. (Ј^тоћШзег) ВОЈ разо-
ружати, свести војску на мирнодопско
стање; демобилисати.
демобилисати в. демобилизирати.
демограф (грч. <1етоб народ, дгарћо пишем)
по старости и достојанству; сенатори у
данашњој Грчкој.
онај који се бави демографијом.
демографија (грч. бетоз, §гарћо) грана ста-
тистике која проучава кретање и развој
становништва.
демодоксологија (грч. с1етоб, Јбкза мишље-
ње, 16§О8 реч, говор) проучавање јавног
мишљења народа.
владам) присталица и заступник демо-
кратског уређења државе и односа у зајед-
ници уопште; човек слободољубивих, ши-
роких погледа.
демократизам (грч. с!ето8, кга1еб) в. демо-
кратија; у обичном говору слободољуби-
вост.
демократизирати (грч. с!ето5, кга^еб) увести
или спроводити мере које ослобађају све
људе и дају им равноправност, без обзира
на имовно стање, положај, порекло итд.;
учинити једну ствар приступачном сред-
ствима и схватањима широких народних
слојева, нпр. науку.
демократизовати в. демократизирати.
демократија (грч. с1етоз, кга1еб владам, кга-
1о8 владавина, власт, с1етокга1д'а) појам
који обично означава власт народа. Гра-
ђанско-формалистичко схватање тумачи
демократију као режим формалне једна-
кости и права сваког грађанина да уче-
ствује у одлучивању о јавним, државним
пословима; ово схватање разликује само
два типа демократије: непосредну (скуп-
штина свих пуноправних грађана) и по-
средну (скупштина представника које на-
демолирање 201
род бира на дужи или краћм период).
Марксизам схвата демократију као облик
класне владавине и стога, поред разлико-
вања формалних облика, разликује демо-
кратије по њиховом друштвено-истори]-
ском и класном садржају. Социјалистичка
демократија заснована на друштвеној сво-
јини и на учешћу произвођача и грађана у
управљању привредним и друштвеним п о
словима, је квалитативно нов облик демо-
кратије, која подруштвљава и саме поли-
тичке облике убрзавајући процес одуми-
рања државе стварањем аутономне друш-
твене организације радних људи.
демолирање (фр. (1етоИг) рушење, разваљи-
вање, уништавање. упропашћавање, оба-
рање; демолиран.
деиолирати (лат. ЈетоИп, фр. сЈетоИг) ру-
шити. порушити, развалити; упропастити,
уништити; пр демолиран.
демолиција (лат. (ЈетоШш) в. демолирање.
демолициони систем форт систем утврђивања
по којем се објекти, кад их непријатељ
заузме, могу одмах разорити минама.
демологија (грч. с1ето5. 1о§1'а) наука о народу
и његовом духовном животу.
демон (грч. Јаппбп) натприродно биће, дух,
нарочито зао дух, сотона; зла коб.
демонетизација (фр- сЈетопеЉег, лат. с1е- и
топе1;а новац) фин повлачење новца из
оптацаја, било да би се сасвим избацио из
оптицаја, било да би се претопио или
прековао
демонетизирати (лат. топе1.а, фр. с1етопе-
Цвег) фин једној врста новца укинути вред-
ност и тиме је повући из оптицаја.
демонизам (грч. с1а1т6п) веровање у духове и
натприродна бића уопште.
демонолатрија (грч. с1аип6п, 1а1геја обожава-
ње) поштовање духова, обожавање ђавола
и клањање (или: служење) ђаволу.
демонологија (грч. Јаипоп, 1о§1'а) учење о
духовима, демонима.
демономагија (грч. с1анпбп, та§е1а) гатање
(или: врачање) помоћу духова.
демономанија (грч. с1а1т6п, т а т а помама,
лудило) веровање да је у некога ушао ђаво
и да је због тога полудео; веровање у авети.
демономантија (грч. сЈаипбп, тап!е!а прори-
цан»е) врачање помоћу демона који се
налази у ономе који врача.
демономеланхолија (грч. с1а1тбп, те1апећо-
Ца) лудило човека који верује да су у њега
ушли зли духови.
демонски (грч. с1аЈтбпшв) ђаволски; сотон-
ски; натприродан.
демонстраит (лат. с1етопз1:гап8) тумач, изла-
гач, показивач; онај који јавно даје израза
својој намери, који испољава мишљење
или расположење.
демонстративан (лат. <1етоп81гаИуит) који
указује на нешто, који нешто показује;
грам демонстративна заменица показна за-
меница, нпр. ова], онај, тај, и др.
демпинг
демонстративно (лат. с!етопб1гаге) јавно,
отворено, очигледно, изразито, живо. сло-
бодно; уп деможтрација.
демонстративум (лат. сЈетопк^гаИуит) грам
показна заменица, нпр. овај, онај, тај и др.
демонстратор (лат. с1етопб1га1ог) доказивач,
излагач, онај који тумачи, приказивач,
објашњивач.
демонстрација (лат. с1етоп81.га1н>) доказ, до-
казивање, очигледно приказивање, наро-
чито експериментирање у природним нау-
кама; јавно испољавање, појединаца или
гомиле, свог расположења; вој акција, при-
видан тобожњи напад да би се изазвао
непријатељ да открије своју снагу, или да
му се одврати пажња од неке друге опера-
ције.
демонстрирати (лат. с!етоп81гаге) показива-
ти, доказивати, излагати, тумачити; видно
испол>авати расположење.
демонтажа (фр с1^топ(а^е) раставл>ање на
саставне делове, расплетање: онеспосо-
бљење за рад; уп демонтирати.
демонтирати (фр. (1етоп1ег) једну машину
раставити на њене саставне делове; вој
оборити с коња, наредити да се сјаше;
учинити неупотребљивим (или: неспособ-
ним) за одбрану (нпр. неку тврђаву или
батерију разорити зрнима); ућуткати топ,
разорити му лафет или га на други начин
оштетити; покварити неку справу, мост
итд.
демонтирна батерија ВОЈ батерија која фрон-
талном ватром уништава непријатељске
топове.
деморализација (фр. (Зетогаћза^шп) ква-
рење, поквареност морала (или: нарави);
развратност; губљење храбрости; мало-
душност; в. деморализирати.
деморализирати (фр. <1етога118ег) направити
развратним, лишити мо{.-1ла, покварити,
упропастити некога, лишити некога осећа-
н>а сопствене вредности; ВОЈ ЛИШИТИ војску
храбрости и вере у победу, утерати јој
страх.
деморализовати в. деморализирати
деморалисати в. деморализирати.
демос (грч. с1етоз) народ; у демократској
Атини: општина, одсек једне филе-
Демостен (грч. Вето81ћепек) најславнији
старогрчки беседник у Атини (384—322);
отуда: демостенска речитост изванредна,
убедљива и силна речитост.
демотичан (грч. сЈетоИкбб) који припада на-
роду, народни, наклоњен народу.
демофил (грч. <Јето8 народ, рШоз прија-
тељ) онај који воли народ, народољубац.
дсмпинг (енг. 1о сЈитр фрл>ити, претурити;
продавати по ниској цени, извозити робу и
продавати је испод цене коштања или
испод цене домаћег тржишта, с1шпрт§) трг
продавање робе у иностранству испод цене
коштања, обично у циљу конкуренције и
освајања тржишта; продавање робе, наро-
чито фабричких производа, по јевтинијо]
демуленциЈа 202
цени иностранству него домаћим потроша-
чима, у циљу да се да одушке хиперпро-
дукцији, или да се за себе обезбеде картел-
ски и трустни монополи, дампинг.
демуленција (лат. с!ети1епЦа) пл мед. средства
(ИЛИ: лекови) за умиривање болова.
демпфер (нем. Т)ктр1ет) пригушивач, напра-
ва за ослабљивање и ублажавање јачине
тонова на музичким инструментима, му-
зички чешаљ.
деназализација (лат. с1е-, нлат. пазаИзаИо)
лингв губљење носне артикулације; прелаз
прасловенских носних самогласника е и о
у самогласнике без назалне артикулације.
денаријус (лат. Јепапш) стари римски
сребрн новац, који је најпре садржавао 10,
доцније 16 аса или 4 сестерца; денар.
денаро (итал. с!епаго) бакарни новац разли-
чите вредности у бившим провинцијама
северне и средње Италије; трг удео једног
трговца у неком броду или његовом това-
ру; мера за свилу и злато.
денаталитет (лат. с1е-, па1а118 који се тиче
рађања) опадање броја рађања (у неком
народу, држави итд.) и, у вези с тим,
смањивање броја становништва.
денатурализација (фр. с^епаШгаИбаИоп) от-
пуштање из поданства, губљење грађан-
ског или завичајног права, лишавање по-
данства, завичајности.
денатурализирати (лат. па!ига, фр. <1епа1ига-
Нвег) отпустити из поданства, лишити не-
ког грађанског или завичајног права.
денатурисати (фр. с1епа1игег) своју природу
изменити; природу неке ствари променити,
изопачити; робу иначе подложну разним
дажбинама и порезу (нпр. со, шпиритус и
др.) додавањем других материја (гаса,
зејтина), учинити неупотребљивом за љу-
де, да би за пољопривредне и индустријске
цил>еве била ослобођена намета.
денационализирање (фр сЈепаИопаИзаИоп)
одрођавање, однарођавање.
денационализирати (лат. паИо народ, фр.
(ЈепаиопаИзег) одузети народни карактер,
лишити некога битних особина народа ко-
ме тај припада, одродити, однародити.
денацификација (фр. с!е, лат. паИо народ,
Гасеге радити) настојање и рад победнич-
ких савезничких сила, по свршетку другог
светског рата, да у Немачкој потре све
трагове Хитлерове антидемократске и не-
хумане националсоцијалистичке влада-
вине.
денга (арап.) мед врло заразна болест; јавља
се повремено у топлим крајевима, само
лети, као нагао наступ грознице.
денди (енг. с1апс1у) кицош, фићфирић, помо-
дар.
денди-ваљак (енг. с1апс1у) у фабрикацији
хартије: ваљак за утискивање водених
знакова.
дендизам (енг. с1апс!у) кицоштво, каћипер-
ство, помодарство.
дентарпаг
дендритичан (грч. ЈепЉоп дрво) у облику
дрвета, сличан дрвету, као дрво.
дендрографија (грч. ЗепЉоп, §рар1тГа) опи-
сивање дрвета; пр дендрографички.
дендроидан (грч. <1епс1гоп, еМоз облик, лик)
в. дентритичан.
дендролити (грч. с!епс1гоп, Шћоб камен) пл
мин окамењене биљке и окамењена дрвета.
дендролог (грч. с1епс1гоп, 16§оз) познавалац
дрвећа, онај који проучава дрвета, њихово
подизање и практичну примену.
дендрологија (грч. с!епс1гоп, 1о§1'а) познавање
дрвећа, наука о дрвећу подизању и прак-
тичној употреби.
дендрометар (грч. с1еп<1гоп, те1гоп) инстру-
менат за мерење висине и јачине дрвећа,
као и за одређивање његове запремине.
дендрометрија (грч. (ЈегкЈгоп, те1гоп) вешти-
на мерења дрвећа; наука која одређује
количину дрвне масе, прираста и старости
појединих дрвета и читавих шума; уп ден-
дрометар.
денегација (лат. <1епе§а1ш) одлучно пори-
цање (пред судом), одбијање, ускраћивање;
денегацио аудијенције (нлат. <1епе§а1;ш
аисИегШае) прав ускраћивање саслушања;
денегацио дебити конјугалис (нлат. с1епе§а-
Ио ЈећШ сопхи^аИв) прав неизвршавање
брачне дужности.
денегирати (лат. с!епе§аге) одлучно порица-
ти, одбијати, ускраћивати.
дензиметар (лат. Јепниз густ, збијен, грч.
те!гоп) физ направа за мерење специфич-
не тежине и густоће течности, врста арео-
метра.
деникотинизирати (лат. <1е-, фр. №со1) оду-
зети дувану никотин и тиме га учинити
мање шкодљивим по здравље.
де нихило нихил (лат. с1е пШПо тћП) в. екс
нихило нихил.
деноминатив(ум) (нлат. с1епотта1;птлт) грам
реч која је изведена непосредно од неког
имена, нпр. „рибати" од „риба".
деноминатор (лат. с1епоттаге) мат именитељ,
именилац (у разломку); деноминатор ра-
ционис (нлат. <1епотта1ог гаИотн) број
који казује однос, количник, квоцијент.
деноминација (лат. Ј е п о т т а и о ) именовање,
наименовање; пријава, објављивање.
деноминирати (лат. с!епоттаге) назвати;
именовати, наименовати
де нон прејудикандо (лат. <1е поп ргаејшН-
сапсЈо) прав не наносећи штету, без штете
по права неког другог.
денотација (лат. (ЈепсЛаИо) означавање, обе-
лежавање, давање података.
денотирати (лат. ЈепсЛаге) назначити, обе-
лежити, дати податке.
дентали (лат. с1еп1а1е5) грам. зубни гласови, тј
они код којих врх језика, при изговарању,
додирује зубе у горњој вилици (т, д, с, з, ц).
дентални (лат. <Јеп1аИв) зубни.
дентарпаг (лат. с1еп8 зуб, грч. аграго зграбим,
шчепам) мед инструменат за вађење зуба.
дентикули 203 депо

дентикули (лат <1еп1:1си11 зубићи) пл арх депедикулација (лат с1е, рес11си1и5 ваш) хш-
украси на сводовима и стубовима у облику развашл>иван>е, уништавање (или утама-
зуба њивање) вашију и гњида
дентин (лат с!еп8, с1еп118 зуб) зоол зубна кост,
депедикулирати (лат <1е, ресћси1и8) хиг ра-
главна маса из ко]е се састоЈИ зуб звашљивати, уништавати (или утаманити)
дентискалпиј(ум) (лат с}епк, зуб, зса1реге ваши и гњиде
грепсти) справа за чишћење зуба депенденције (лат <1ерепс1еге) пл прав принад-
дентист(а) (лат с!епз) зубни техничар, зубни лежности, в пертинеци]е
лекар, зубар депенирати (лат реппа перо, итал сћреппаге)
дентифрициј(ум) (лат с1епи1п1шт) средство трг рачуне у трговачко] бележници прецр-
(ИЛИ прашак) за чишћење зуба тати и тиме их поништити, повући налог
дентиција (лат с!еп11(;1о) мед добијање (или депеша (фр с1ересће) вест на]хитни)им путем
ницање) зуба код мале деце достављена, нпр брзојав, бежични брзо-
дентура (нлат с^епШга) зуби, зубало, стање у ]ав, званично писмо, нпр министарства
коме се зуби налазе код некога спол>них послова СВОЈИМ представницима у
денудација (лат с1епис1аио) откривање, ого- иностранству, козе се обично шаље на]хит-
лићење, одва]ање КОСТИЈУ од меса, т м НИЈИМ путем, по нарочитим куририма
заЈедничка делатност ерози]е и распадања, депеширати (фр с1ересћег, лат ^15- и рап^е-
због коЈе, услед одношења земље, долази ге причврстити) хитно послати или отпре-
до снижавања тла мити, брзо доставити, брзојавити, телегра-
денунцијант (лат (Јепипиапв) достављач, пот- фисати
казивач, проказивач, тужитељ депилаториј(ум) (нлат с1ер11а!;ог1шп) мед сред-
денунцијант (алт ЗепшЉапб) доставл>ач, ство за скидање косе и длака
потказивач, проказивач, тужитељ депилација (нлат с1ер11а11о) опадање косе,
денунцијат (лат (ЈепигИдаШз) достављеник, скидање длака
потказаник, оптужени депилирати (лат с!ер11аге) скинути косу (или
денунцијатор (лат (1епип11а1ог) в денунци- длаке), лишити косе, фиг лишити некога
Јант имања
денунцијација (лат с1епипиа11о) доставл.ање де плано (лат с1е р1апо) прав просто, Једно-
власти неког кажњивог дела, потказивање, ставно, укратко, без околишеша
проказивање, оптужба деплантација (нлат с!ер1ап1а11о) пресађи-
денунцирати (лат с1егшпиаге) доставити су- вање, расађивање (биља дрвећа)
ду, потказати, проказати, оптужити деплантирати (лат р1ап!а бил>ка, с!ер1ап1а-
деонтологија (гр с1еоп дужност, 1ора наука) ге) пресадити, расадити
1 фил наука о дужностима (израз потекао депласиран (фр сЈер1асе) неуместан, ко]и
од енглеског филозофа Бентема), 2 учење ни]е на свом месту, погрешно или рђаво
о лекарскоЈ етици, ТЈ, О етичком понашању постављен, КОЈИ се догађа или ради када
лекара у свима односима и облицима ле- му ни]е време
карске делатности депласирати (фр с!ер1асег) преместити,
деонтолошки (грч с1еоп, с1еоп1о5 дужност, уклонити, са свог места, променити место,
1о§1а) теол деонтолошки доказ за постоЈање сменити некога са његовог положаЈа, фарм
бога, назван ЈОШ И моралним доказом, што потпуније издва]ати Једну бил>ну суп-
сматра да ]е потреба нашег ума да претпо- станци]у помоћу чешћег доливања сред-
стави постоЈање бога као основ моралног ства за раствао" . (етра), при чему неза-
света сићени или мање ^ићени раствор поти-
депалатализација (лат с1е-, ра1а1длп) лихгв скуЈе потпуно засићен раствор
губљење палаталне артикулаци]е, што до- депласман (фр с1ер1асетеп1) премештање,
води до претварања неких умекшаних су- смењивање, потискивање, наопако (или
гласника у тврде погрешно рђаво) постављање рђав по-
депанданс (фр Љрепс1апсез) пл прав принад- ложаЈ, мор запремина дела брода под во-
лежности, в пертиненци]е дом, запремина истиснућа
депарализирати (лат <1е, грч рага1ует деплеција (лат с1ер1еге испразнити, с1ер1е1;1о)
пражњење, испражњавање
клонуги) мед отклонити узетост, излечити деплоајирање (фр (1ер1о1етеп1;) ВОЈ разви-
од парализе Јање, постројавање за борбу
цепартиција (нлат с1ераг1111о) подела, раз- деплоајирати (фр (Јер1оуег) развијати, ра-
дела ширити, распростирати, ВОЈ прелазити из
департман (фр <1ераг1етеп1) подела изве- маршевског поретка у борбени поредак,
сних послова међу разна лица Једног коле- разви]ати се, постро]авати се за борбу
таЈума, одељење, делокруг, срез, округ, деплорација (лат с1ер1ога1;1о) оплакивање,
соба, одел.ење (стана) сажаљевање, жаљен>е
деплорирати (лат (1ер1огаге) оплакивати,
депауперација (лат с1е, раирег сиромах) оси- сажаљевати, жалити
ромашаван.е, осиромашење депо (фр с1еро*) стовариште, магацин за
депауперирати (лат <Је, раирег) осиромаши- робу, склониште, ВОЈ војска ко]а служи за
ти, осиротити
депозит 204
допуну осталих јединица; војни материјал
који служи за допуну; место где се чувају
топови и остали ратни материјал; ан депо
(фр. еп с1ер61) на чување.
депозит (лат. с1ероз14шп) поверено добро, оно
што је дато на чување, улог; дати, примити
ад депозитум (лат. ас! ЈерозНит) дати или
примити на чување; ин депозито (лат. т
ЈерозЦо) на чувању, у похрани; талог,
нанос.
депозитар (лат. ЈерозНагшв, фр. сЈерозИеиг)
чувар, онај коме је нешто дато ИЛИ повере-
но на чување.
депозитна банка завод који прима новац уз
мањи интерес, да би га давао другима уз
већи, и на тој разлици заснивао своју
зараду.
депозитна меница она која се издаје ма новац
узет и уложен у радњу.
депозитни новац новац који се полаже суду
ради чувања; новац узет уз интерес ради
проширивања посла.
депозитор (лат. (ЈерозНог) в. депонент.
депозиториј(ум) (нлат. с1ерозНопшп) одеље-
н>е за чување, место у суду где се ствари
и новац чувају, архкв.
депозитум в. депозит.
депозиција (лат. ЈерозШо) остављање ствари
на чување, улагање, залог; нарочито: оста-
аљање ствари и хартија од вредности у
банку на чување; исказ пред судом.
деполаризатор (лат. с!е ро!из, грч. р61оз
стожер) физ. хемијска твар (супетанца) која
спречава слабљење галванских елемената
услед поларизације.
деполаризација (лат. с1е, ро1ш, грч. р61оз
стожер) физ уништавање поларизације
галванском елементу.
деполаризирати (лат. с1е ро1из, грч. р61об) физ
ЛИШИТИ поларизације галвански елеменат.
деполирати (фр. с1ероНг) одузети сјајност,
глаткоћу.
деполитизација (нлат. с1еро1Шза11о) одузи-
мање политичких права неком сталежу
или групи л>уди, нпр. службеницима, чи-
новништву, војсци итд.
деполитизирати (лат. с!е, нлат. ро1Шзаге ба-
витл се јавним пословима) одстранити од
политике, неки сталеж или групу људи
лишити политичких права, нпр. службе-
нике, чиновништво, војску итд.
депоненс (лат. сЈеропеш) грам глагол КОЈИ има
пасиван облик а активно значење, дакле,
који тобоже напушта своје првобитно зна-
чење, депонентни глагол.
депонент (лат. (Јеропепз) полагач, улагач,
онај који даје нешто на чување у оставу;
сведок пред судом.
депонирање (лат. с!еропеге) в. депозиција.
депонирати (лат. <1еропеге) одложити; по-
ложити, уложити; дати на чување, у оста-
ву; прав. пред судом исказати; баик оставити
у банци потпис ради сравњивања; депоно-
вати.
депоновати (лат. с1еропеге) в. депонирати.
депресирати
депо-посао банх. кад банка прима на чување,
у сефовима, разне ствари од вредности
(драгоцености, хартије од вредности и др),
за шта наплаћује од депонента награду.
депопуларизирати (лат. (Је, рори1апз на-
родни) отуђити некога од народа, лишити
некога народне наклоности.
деоопулација (лат. аерориШш) расељавање;
опадање становништва.
депопулирати (лат. с!ерори1ап опустошити,
опљачкати) расел>авати, раселити (станов-
ништво).
депорт (итал. фр. с!ерог1) у трговини берзан-
ским хартијама: разлика између садашње-
га и доцнијега нижегкурса хартија (разли-
ка између садашњега и доцнијег вишег
курса зове се репорт).
депортација (лат. АеротХаИо) прогонство,
протеривање, изгнање, присилно упући-
вање у логоре, упућивање по казни у неку
колонију, нпр. Енглеза у Тасманију, Руса
(за време царизма) у Сибир, Француза у
Нову Каледонију итд.
депортиран (лат. с1ерог1а1и5) прогнан, про-
теран, изгкан, послан у заточење или по
казни у колонију.
депортирати (лат. ЉроЛаге) прогаати, про-
терати, изгнати; послати у заточење, по-
слати по казни у колонију; бацити у беду.
депоседирати (лат. с1е-ро581с1еге, фр. (Јероззе-
с1ег) прав лишити некога поседовања неке
ствари или земље, прогаати, отерати; де-
поседирани нпр. владалац који је збачен с
престола.
депостирати (фр. (Јерок^ег) ВОЈ отерати са
места, потиснути са положаја.
деправација (лат. с1ергауа!.к>) морално ква-
рење, поквареност, исквареност, разврат-
ност, изопаченост, погоршање.
депревербација (фр. ЈергеуегћаИоп) лингв в.
депрефиксација.
депрекација (лат. <1ергеса1ш) молба за кога
или за што; свечано проклињање са при-
зивањем божјег суда, проклињање; заузи-
мање за некога, посредовање.
депресивна област метеор област најнижег
ваздушног притиска.
депресија (лат. с1ерптеге, (Јергеззм) псих уту-
ченост, потиштеност, клонулост психичке
енергије, поглавито осетљивости, нарочито
у заједници са извесним афектима (брига
итд.) и меланхолијом; мед операција ока
при којој се живац потискује наниже;
улегнуће, спуштање; геол област која лежи
ниже од морске површине; метеор падање
живе у барометру услед слабог притиска
ваздуха; низак притисак ваздуха; трг па-
дање цена, опадање цена; физ. капиларно
притискивање живе у кагшларним цевима;
астр угловно одстојање звезде испод хори-
зонта.
депресирати (лат. Јергеззш) ВОЈ топовску цев
управити ниже; нешто, нпр. књигу, изва-
дити из пресе.
депресориј(ум) 205
депресориј(ум) (нлат. (Јергеввогшт) мед. ин-
струменат за свлачење, потискивање мож-
дане опне.
лепресорни нерви биол. нерви који шире
крвне судове и тиме смањују притисак
крви.
депрефиксација (фр. <1е, рге&хе предметак)
лингв одузимање предметка (префикса) од
глагола са предметком да би се добио, по
значењу и облику, нов прост глагол. Нпр.
од глагола запатити (живину) добива се,
одузимањем предметка за-, нов глагол па-
тити.
депрецијаткван (лат. <1е-, ргеИот, цена, вред-
ност) који изазива презир, омаловажава-
јући-
депримирати (лат. с1ерптеге) притискивати,
утући, погружити, онерасположити; сла-
бити, угњетавати, тлачити; одузимати сна-
гу, изнуравати; мед код катаракта; нерв
повући наниже, притиснути, ослабити; де-
примиран пулс притиснут, тј. слаб пулс,
који значи ослабелост; депримирана кали-
ларност физ. ниже стање живе у узаним
цевима него у ширим судовима који оп-
кољавају цеви.
де профундис (лат. с1е ргоћтсНз) ,,из дубина"
(почетак 130. псалма, у католичкој цркви
покајна и жалосна песма).
депуранција (лат. ЈеригапИа) пл мед средства
за чишћење, нарочито лекови који чисте
крв.
депуративан (фр. <1еригаШ) који чисти, на-
рочито који помаже чишћење крви.
депураторан (нлат. с1ерига1огшк) в. депурати-
ван.
депурација (нлат. беригаИо) чишћење крви.
депургативан (лат. с1ериг§аи\а15) који чисти
(или: прочишћава) црева.
депургаторан (нлат. с1ериг§а1огш8) в. депур-
гативан.
депургација (лат. с1ериг§а1ш) чишћење, про-
чишћавање; требљење.
депургирати (лат. с1ериг§аге) ЧИСТИТИ, очи-
стити; требити, отребити.
депурирати (фр. Јеригег) ЧИСТИТИ, прочисти-
ти, очистити крв.
депутат (лат. с!ери1а*ит) утврђени приход
који неко, поред плате, прима годишње у
стварима, у натури, нпр. дрва, жито, стан и
др., као један део својих принадлежности.
депутатист (лат. с1ери!а1ит) онај који прима
депутат.
депутација (лат. <1ери1аио) изасланство, по-
сланство, лица која, у име неке веће орга-
низације, имају овлашћење да обаве изве-
стан посао; посланици; одбор одређен да
припреми све што је потребно за реша-
вање неког крупнијег питања.
депутирати (лат. с1ери1;аге) одредити, назна-
чити; изабрати, упутити.
депутирац (лат. с1ери1а1;иб) заступник, пред-
ставник, посланик (нарочито: онај кога је
народ изабрао за свог представника у
политичком представништву земље); ко-
деривометар
мора депутараца народно представнииггво,
народна скупштина.
дераденитис (грч. с!еге врат, ас1еп жлезда) мед.
запаљење вратних жлезда.
дерашкирати (фр. с!егап§ег) узнемиравати,
узнемирити, реметити, задржавати (кога),
сметати коме; померити, покварити, поре-
метити, побркати; пореметити своје имов-
но стање, пасти у дуг, задужити се.
деранжман (фр. с1егап§етеп1) сметање, узне-
миравање у послу; поремећеност, поре-
мећај, неред.
дератизација (фр. ск\ га1 пацов) убијање
(или: утаман»иван>е) пацова, мишева.
дерби (енг. с1егћу) сп класична трка у Енгле-
ској, која се одржава, у среду после Троји-
це, обично на чувеном тркалишту у Епсо-
му, југозападно од Лондона, на стази од
преко 2400 т и са коњима старим три
године (име добила по свом оснивачу, лор-
ду Дербију, који ју је основао 1779).
дерби-крек (енг. Јегћу-сгаск) првокласан
коњ тркач који учествује у дербију.
дервиш (перс. с!епла8, тур. с1егу15) припад-
ник дервишког реда, секте (тарика).
дереглија (мађ. (Јеге§1уе) дугачак чамац ши-
роког и равног дна за превоз разних пред-
мета.
дереликта (лат. с1егеИс1а) пл прав. напуштене
ствари, ствари без господара.
дереликција (лат. дегеИсИо) прав. напуштање,
оставл>ање.
дериванција (лат. с1еггуаге одводити, с1епуап-
Иа) пл. мед. дерцвирајућа средства, тј она
која одводе сокове.
дериват (лат. с!епуаге, с1ег1уа1ит) грам в.
дериватум.
деривати (лат. с1епуаге, с1етга1а) пл Хем. је-
дињења која су настала из других је-
дињења заменом извесних елемената.
деривативан (лат. с1епуаге, нлат. <1епуа1и5)
изведен, који је постао извођењем, из нече-
га; који одводи на другу страну.
деривативум грам. в. дериватум.
дериватум (лат. с1епуаге изводити, (Јепуа-
1ит) грам изведеница, реч која је постала
од неке друге речи, изведена реч, нпр.
становати — становник.
деривација (лат. (ЈепуаИо) грам извођење,
нпр. једне речи из друге; мат извођење,
извод, радња преласка од једне функције
ка некој изведеној функцији, диференци-
Јација; одступање од правог пута; ави;
скретање авиона са курса своје путање
услед ветра; ВОЈ правилно одступање ду-
гуљастих зрна устрану, изазвано њиховим
обртањем, и промена ваздушног притиска
коју то одступање изазива.
деривирати (лат. п ш поток, Љпуаге
изводити) долазити, произлазити, постати
од, водити порекло од; извести, изводити.
деривометар (лат. депуаге, грч. те1хоп мера)
авиЈ инструменат помоћу кога извиђач
утврђује правац и силу ветра и, према
томе, врши поправку курса.
дерма 206
дерма (грч. (Јегта кожа, с!егта1о8) предметак
у сложеницама са значењем: кожа, кож-
ни, у вези са кожом.
дермални (грч. с1егта) кожни, који припада
кожи, који је у вези с кожом.
дермаскоп (грч. с!егта, вкореб гледам) апа-
рат, у облику нарочитог огледала, помоћу
кога се може видети свака, па и најмања
промена на кожи, свака пора, бора, длачи-
ца и др. (употребљава се у заводима за
улепшавање).
дерматалгија (грч. дегтпа, а1@о5 бол) мед бол
коже; дерматодинија.
дерматијатрија (грч. с1егта, \аАте\а лечење)
мед лечење кожних болести.
дерматитис (грч. с1егта) мед. запаљење коже.
дерматичан (грч. с!егта) кожни, који се тиче
коже.
дерматографија (грч. с1егта, ^гарћо пишем)
описивање коже.
дерматодинија (грч. с!егта, ос1упе бол) кед. в.
дерма талгија.
дерматбзе (грч. с!егта, кед. општи назив за
болести коже.
дерматозое (грч. (Јегта, гбоп животиња) пл.
готовани који живе на кожи, кожни пара-
зити.
дерматоид (грч. с1егта, еМов вид, облик)
кожаста маса која се употребл>ава за пове-
зивање и коричење књига.
дерматол (грч. с1егта, лат. о1ешп уље) фарм.
жућкаст, безмирисан бизмутов прашак
који има антисептичко дејство и који лечи
ране.
дерматолиза (грч. с!егта, 1уб лабавим) пре-
терана растегљивост и млитавост коже.
дерматолог (грч. <1егта, 16§ов) онај који се
бави проучавањем коже; лекар за кожне
болести.
дерматологија (грч. с1егта, 1о§*а) наука о
кожи, наука о кожним болестима.
дерматом (грч. с!егта) мед. оток коже.
дерматомикоза (грч. с!егта, тукев гљива) мед.
болест коже коју проузрокују паразитске
гљиве, гл>иве готованке.
дерматовоза (грч. с!егта, пбзов болест) мед. в.
дерматопатија.
дерматопатија (грч. <1егта, раШет патити)
мед. болест коже; дерматоноза.
дерматопатологија (грч. сЈегта, раШоз бол,
1о§1а) наука о кожним болестима.
дерматопластика (грч. сЈеипа, р1азике ве-
штина уобличавања) мед. део хируршке
пластике који се бави вештачким обна-
вљањем и поправљањем оболелих делова
коже.
дерматотилус (грч. Зегта, 1у1ов жуљ) мед.
кожни жуљ.
дермијатрија мед в. дерматијатрија.
дермо- (грч. (Јегта) в. дерма.
дермографизам (грч. с1егта, §гарћо пишем)
мед. појаве на кожи код неких, нарочито
нервозних, особа (настају трљањем, уда-
ром, превлачењем каквог предмета или
десенатер
писањем по кожи каквим тврдим предме-
том), које оставл>ају трајан и јасан траг.
дермологија в. дерматологија.
дермопластика (грч. с1егта, р1азике вештина
уобличавања) 1. пресађивање здраве коже
хируршким путем на место где је она
уништена; 2. вештина пуњења животиња.
дермоскопија (грч. с1егта, вкорео гледам) мед
начин испитивања коже и њених обол>ења
посматрањем, помоћу нарочитог увелича-
вајућег апарата, површине или дубљих
слојева коже.
дермотилус мед в. дерматотилус.
дермотомија (грч. с1егта, 1оте сечење) мед.
расецање коже.
дернек (тур. Љгпек, Љгпек) сабор, вашар;
весел>е, свадба.
дерније кри ((фр. Јегшег сп) последњи крик,
нарочито у моди, тј. оно што је најновије у
моди, последња новост.
дерогативан (нлат. с1его§а11\ги5) који крњи,
штети, ради на уштрб; опозиван, који
опозива, укидан, који укида, ставл.а ван
снаге.
дерогација (лат. с!его§аио) крњење, окрњи-
вање, закидање, одузимање, закинуће,
смањење, ограничавање, одступање (нпр.
од уговора); стављање ван снаге, опози-
вање, укидање неке наредбе, закона.
дерогирати (лат. с^его^аге) крњити, окрњива-
ти, закидати, закинути, одузимати, смањи-
ти, повредити, чинити криво, радити на
уштрб; укинути, опозвати, ставити ван
снаге, нпр. неки закон.
дероспазмус (грч. Аеге врат, зразтбз грч) мед
грч у врату.
дерт (перс. с1егс1, тур. Јег!) туга, жалост, јад,
брига, бол.
дерут (фр. <1егои1е) неред, пропаст; вој.
бежање у нереду разбијене војске, расуло.
дерутирати (фр. <1егои1ег) скренути некога с
правога пута, завести, смести, збунити,
побркати нечије намере, осујетити; вој. ра-
збити, растуритт*.
дес, десес муз. за пола степена снижени тон
де, односно за пола степена снижени тон
дес.
десант (фр. с1езсеп<;е) силажење, силазак,
спуштање; товар једног брода; искрцавање
војске на непријател>ско земл>иште, не-
пријатељски упад у неку земљу; војска
доведена воденим, ваздупшим путем на
непријател>ско земљиште; форт. тајни ход-
ник у некој тврђави која води у ровове или
ка минама; падина, нагиб.
десантни брод (фр. <3е8сеп1е) специјално гра-
ђени брод за искрцавање на неуређеној
непријатељској обали.
десен (фр. Јевзет, итал. сИзе^по, лат. с1е81§-
паге обележити) намера, цил>; план, нацрт;
(фр. с1е5вт) трг. узорак, шара, врста; муз.
основа једне композиције.
десенатер (фр. с1еввта1еиг) цртач мустара,
узорака.
десензибилизатор 207
десевзибилизатор (нлат (ЈезепзЉгћза^ог она]
КОЈИ отклања осетљивост) в под десензи-
билизаци]а
десензибилизација (нлат сЈезепзЉШзаио от-
клањање осетљивости) мед радња КОЈОМ се
отклања или сман>у]е преосетљивост изве-
сних организама на неке твари, супстан-
циЈе (код копривњаче и др), фот смањи-
вање осетљивости емулзи]а плоча и фил-
мова помоћу нарочитих бо]а (десензиби-
лизатора), растворених у води
десен-машина машина за израду тканина по
мустри, машина за десенирање машина
ко]а се употребљава у фабрикациЈи ткани-
на, и ко]а мустру, шару тканине ко]а треба
да се изради наЈпре избоцка на тврдоЈ
харти]и (картону)
десер (фр с1е5зег1) прислачни, последњи део
обеда (сир, воће, посластице)
десервит (лат <1ебег\а1;шп) браниочева (или
заступникова) принадлежност, хонорар
десерт (фр (1е88ег1) в десер
десертна вина вина коЈа се пи]у после обеда
(обично фина, слатка и ]ака вина)
десертви тањир, тањир за воће и посластице
десигнативан (нлат с1еБ1ј5паи\О15) означаван,
обележаван, одредан, КОЈИ означава, обе-
лежава, одређуЈе
десигватор (нлат (1е51§па1ог) разводник, ре-
дар, она] КОЈИ показу]е места (у позориш-
ту итд), досуђивач награда при Јавним
играма и утакмицама
десигнатус (лат с1е81{тпа<;и5) неко КОЈИ ]е
одређен за неки положа], а КОЈИ ЈОШ ни]е
уведен у дужност
десигнација (лат с1ез1§па1;1о) означавање, оз-
начење, одређивање, именован>е, наимено-
вање, назначење, име
десигнациона пресуда прав пресуда по коме
ће се реду исплаћивати повериоци код
неког стечаЈа
десигнирати (лат с1е81Впаге) означити, наз-
начити, одредити (некога), именовати, наи-
меновати (некога за нешто)
десиграм в дециграм
десидерат (лат с1е81с1ега1ит) нешто што ]е
пожељно, дакле, нешто што недоста]е, че-
га нема, потреба, недостатак, празнина
КОЈУ би требало попунити
десидерата (лат (1еб1с1ега1а) шг ствари КОЈИХ
нема, нестале ствари, ствари ко]е су по-
требне, ко]е су пожељне, нпр за попуња-
вање збирки
десидеративан (нлат с1е8к1егаиуи8) КОЈИ из-
ражава жељу, потребу, верба десидерати-
ва (нлат уегћа с1ебк1егаиуа) грам глаголи
ко]и исказуЈу неку жељу или потребу
десидерација (лат с1е81(1егаио) немање, недо-
ста]ање, потреба, жеља
десидерија пија (лат с!ев1с1ег1а р1а) пл скро-
мне, добронамерне жеље (ко]е се обично не
испуњаваЈу), пусте жеље
десидериј(ум) (лат (1е81сЈепит) жел.а, жудња,
чежња, молба, захтев
деспотизам
десидерирати (лат <1е81с1егаге) желети жуде-
ти, чезнути (за чим)
десикација (лат 81ссиб сув нлат с!е81сса11о)
сушење, исушивање
десиметар (фр с1естге1ге) в децкметар
десине (фр с1е5зте) цртано, нацртано, цртао,
нацртао
десиненција (лат ^езшеге завршити се, фр
Дезтепсе) грам кра], завршетак речи
десинирати (фр с!езб1пег, итал с115е8паге)
цртати, скицирати
десистирати (лат (1еб1з1еге) одустати (или
одустајати) од чега, оканити се нечега,
престати с чиме
десквамација (лат (1е8^иата11о) љушћење,
губљење љуске, мед љушћење коже после
кожних болесги
десквамирати (лат с1еб^иатаге) ољуштити,
остругати љуске, губити љуску
дескриптива (лат дезспђеге описивати) мат
нацртна геометриЈа
дсскриптиван (лат ^езсгЛеге, ф р дезспри^)
описан, КОЈИ опису]е, КОЈИ приказу]е, оцр-
тава, приказан, оцртаван
дескриптивна лингвистика грана лингвиети-
ке ко]а се бави изграђивањем метода за
об]ективно описивање Језичке структуре у
Једном временском пресеку
дескрипција (лат (Је8спр1.1о) оиисивање, при-
казивање, оцртавање, опис
десолација (лат с1е8о1а1ш) пустошење, разо-
рење, рушење, дубока туга, очаЈање, неу-
тешност
десолиран (лат <1е8о1аге) опустошен, разо-
рен, уништен, оча]ан, безутешан
десолирати (лат с1езо1аге) пустошити, опу-
стошити, разорити, уништити, бацити у
оча]ање, тешко ожалостити, уцвелити
деспект (лат с1езр1сеге презирати, <1езрес1;и8)
презира*е, презир, грдња, поруга
деспектмрати (лат с1езрес1аге) потцен»ивати,
омаловажавати, презиратп
деспекција (лат с1ебрес1;1о) в деспект
десперадо (шп <1еБрегас1о очајник) разбо]-
ник, револуционар КОЈИ ]е ставио себе ван
законз
десператан <лат с!е8рега!иб) очаЈан, клонуо
духом, без наде, кра]ње огорчен
десператист(а) (лат <1езрегаге) човек без на-
де, очаЈник, кра]ње огорчен човек
десперација (лат дезрегаио) оча]ан>е, без-
главост, осећање безизлазности, кра]ње
огорчеше
десперирати (лат с^езрегаге) очаЈавати, пасти
у оча]ан>е, клонути духом, губити сваку
наду
деспот (грч с!е8р61;е8 господар) првобитно
господар роба или слуге, неограничени
господар, неограничени владалац, само-
држац, тиранин, самовољан господар, ти-
тула грчкоправославних владика, титула
неких српских владара после Косова
деспотизам (грч <1е8ро1.е8) неограничено го-
сподарство, неограничена владавина, са-
мовоља, тиранство деспотизам Поданици
деспотизирати 208
стоЈе правно према деспоту у истом односу
као ма КОЈИ предмет поседа Деспотизам се
разлику]е од апсолутазма непосто]ањем
неке уређене управе
деспотизирати (грч (1е8ро1ез) владати нео-
граничено и самовољно, понашати се као
тиранин или насилник, поступати насил-
нички, вршити насиље
деспотија (грч с!е8ро1ез) неограничено госпо-
дарство, неограничена и самовољна влада-
вина, држава неограниченог и самовољног
владаоца
деспотски (грч с1е8ро1ез) самовољно, неогра-
ничено, насилнички, тирански
дестилат (лат с1ези11а1и5) хем течни производ
дестилаци]е, прекапница
дестилатер (фр с1ези11а1еиг) онаЈ КОЈИ пречи-
шћава, побољшава, издваЈа, онаЈ КОЈИ пече
раки]у, фабрикант ликера
дестилација (лат Је81Ша11о) хем процес при-
казан под дестилирати, испаравање течно-
сти и поновно згушњавање у течност,
испаравање, печење ракиЈе, сува дестила-
циЈа загревање органских тела (дрвета,
КОСТИЈУ и др ) у затвореним судовима да би
се из њих добили течни и гасни производи
дестилациони апарат справа за вршење де-
стилациЈе, казан за печење ракије
дестилиран (лат с1ез*111аге) дестилаци)ом до-
би]ен пречишћен, поправљен
дестилирати (лат сЈе5>Ш1аге капати, с!е- и
5Ш1а кап) испарити, излапити, хем неку
течност путем загревања у затвореним
судовима (ретортама и др ), претворити у
пару, а потом ову, расхлађивањем, поново
направити течном, испаравањем прекапа-
ти, прекапавати, пречистити
дестиловати в дестилирати
дестинатер (нлат с1ев11па1агш8, ф р с1ез1.1па-
1а1ге) трг онаЈ коме заповедник лађе има
да преда робу, прималац, адресат консиг-
натор
дестинатив (лат с1ез1таге одредити) тшв
падеж цил>а у наЈопштиЈем значењу
дестинација (лат (1е811па11о) одређење, опре-
дел>ење, намена, кра]њи цил>, посвета
дестинирати (лат сЈез^таге) одредит. наме-
нити, определити, посветити
дестра (итал с1ез1га десница) кола дестра
(итал со11а с!ез1га) муз десном руком
деструктибилан (лат (Јеб^гисикићб) разор-
љив, уништл>ив, разрушл>ив
деструктибилитет (лат с1ез1гис111з1Ма5) ра-
зорљивост, уништљивост, разрушљивост
деструктиван (лат (ЈезигцЛпгиз) разоран, ру-
шилачки
деструктивност (лат с^е-з1гиеге) разорност
деструктор (нлат <1еб1гис1ог) рушилац, разо-
рилац, уништилац, превратник
деструкција (лат Је51гис11о) рушење, раза-
рање, уништавање, преврат
десублимација (лат <1е-, зиМипаио) процес
обрнут процесу сублимаци^е, при ко]ем
неке материЈе прелазе непосредно из гасо-
деташман
витог у чврсто стање, ако се охладе до
одређене температуре
десугестија (лат Зе-зи^ез^ло) ослобођавање
од сугестије и њене моћи
десудација (лат зи{1ог зно], с!езис1а11о) зно-
]ен>е, презноЈавање
десцендент (лат <Језсепс1епб) потомак, изда-
нак (дете, унук, праунух итд)
десцендентна теорија биол учење о постанку,
учење о природном развитку животињ-
ских и биљних врста у току истори]е
Земл>е, о чињеницама коЈе на таЈ развитак
указуЈу и коЈе га доказу]у, и о узроцима
тога и таквог развитка Творци ове теориЈе
су стари грчки мислиоци Анаксимандар и
Емпедокло, а, у нови]е време, нарочито
Ламарк (в ламаркизам), Дарвин (в дарви-
низам) и Хекл
десценденција (нлат Ле5сепс1еп11а) потом-
ство, порекло, колено
десцендирати (лат с1е~, зсепс1еге) силазити,
сићи, спуштати се, скидати се, водити
порекло, потицати
дет (фр с1еие) подужица, дуг, нарочито
државни дуг, дет флотант (фр с!е11е
ПоиагИе) летећи дуг, детпублик(фр пеИе
рић1и}ие) државни, Јавни дуг
детаксација (нлат с1е1ахаио) в таксациЈа
дстаљ (фр с1е1а11) појединост, подробност,
ситница, опширно причање (или описи-
вање, излагање) набрајање до ситница,
ан детаЈ (фр еп Је^аЈ) трг продаја намало,
наситно, на парче, на комад
детаљиран (фр (1е1а111ег) опширан, исцрпан
у излагању (или причању, описивању),
осамл>ен, распарчан
детаљирање (фр де1аШег) опширно (или
подробно) излагање, причање (или огшси-
вање) до ситница
детаљирати (фр с!е1аШег) распарчавати, ко-
мадати, уситњавати, потанко, опширно до
ситница причати (или итлагати, описива-
ти), трг продавати намало (или наситно,
на парче), крчмити
детаљисати в детаљирати
детал>ист(а) (фр сШаШеиг) трговац намало,
наситно, ситничар, онај КОЈИ ]е сувише
опширан у излагању (или причању опи-
сивању)
детант (фр <1е1;еп1;е) попуштање затегнутости
у односима, побољшање у односима изме-
ђу двеЈу држава, опуштеност
деташе (фр (1е1асће) ку^ назив за потез
гудала при свирању на гудачком инстру-
менту
деташиран (фр с1е1асћег) одвоЈен од целине,
отцепл>ен од целине, отцепљен без везе са
осталим деловима, придодат, додељен
деташирати (фр с!е1асћег) од целине ОДВОЈИ-
ти поЈедине делове и одаслати, отцепити,
ВОЈ откомандовати, ОДВОЈИТИ одред во]ске
или флоте и послати га да изврши неки
задатак, доделити, придодати
деташман (фр с!е1асћетеп1) ВОЈ одред воЈске
(мањи од дивизиЈе) одвојен од целине и
детектив 209
упућен ради извршења неког нарочитог
задатка
детектив (лат с1е1е§еге открити, енг
<Је1ес1дуе) потајник, службеник КОЈИ откри-
ва злочине и њихове извршиоце, таЈни
полицајац, приватни детектив лице ко]е,
по поруџбини и за награду, потаЈно мотри
рад поЈединих личности
детектив-апарат врло мали фотографски
апарат КОЈИМ се могу, сасвим неприметно,
правити снимци
детектор (лат <1е1е§еге открити, енг <1е1ес1ог)
у радиотелеграфиЈи и телефониЈи апарат
КОЈИ намештен у приЈемноЈ станици, прима
електромагнетне таласе и слушалац их
нарочитим уређајем чуЈе, справа коЈа от-
крива боЈне отрове у атмосфери, справа на
вештачким бравама ко]а покушаЈе оби-
Јања об]ављу]е и спречава
детектор лажи уређаЈ КОЈИ бележи физиоло-
шке промене (крвотока, пулса, дисања,
зноЈења итд) ко]е се збива]у код оптуже-
ног или осумшиченог лица за време н>его-
вог саслушавања, те забележене промене
приликом саслушавања користе се при
утврђивању истинитости изјава опту-
женог
детекција (нлат с!е1ес11о) откривање, обело- детерминисати (лат с1е1егттаге) ограничи-
дањивање, изношење на видело
детентор (лат с1е1еп1ог) прав притежалац,
она] КОЈИ располаже неком ствари, то-
божње сопственик
детенција (лат с!е1;еп11о) задржавање, неза-
конито задржавање, обустава, прав ствар- детерџент (лат с1е1ег§еге, енг с1е1ег$*еп1
но располагање неком ствари, нпр закуп-
ца, за разлику од сопствености, лишавање
слободе путем затвора или притвора
детергирати (лат (1е1ег8еге) обрисати, отрти, дето (итал (ЈеИо, лат сћсШт) речено, поме-
отирати, чистити, очистити
детерзив (лат сЈе1ег§еге чистити) мед сред-
ство за чишћење
детерзија (нлат с1е1ег8ш) чишћење
де-герзориј(ум) (лат с!е1егзогшт) мед в детер-
зив
детериоративан (лат с1е1епог гори) в пеЈора-
тиван
детерирати (лат <1е1еггеге) застрашити, за-
плашити
детериција (нлат де^еггШо) застрашивање,
одвраћање од зла претњом казне
детерминабилан (нлат <1е1;егт1пак>111в) одре-
дл>ив, решљив, одлучљив, ограничљив
детерминабилитет (нлат (Је^егттакиМаз)
одредл>ивост, решл>ивост, одлучљивост,
ограничљивост
детерминанта (лат де1егттаге одредити)
фил пресудан фактор, чинилац КОЈИ одре-
ђу]е правац и хџт>
детерминанте (лат с1е1егт1паге одредити) мат
извесни спо]еви величине коефици]ената
ко]и се ]авља]у при решавању линеарних
алгебарских Једначина са више непозна-
тих
14 Лексикон
детранп
детерминатив (лат с1е1егт1па1пш8) грам
одредница, у сложено] речи (сложеници)
она] део КОЈИМ се други одређуЈе
детерминативан (нлат <Је1егтта11Уи8) одре-
дан, КОЈИ одређу]е, грам одредбени, уп де-
терминатив
детерминато (итал (1е1егт1па1;о) муз одлучно,
оштро наглашено
детерминација (лат (1е1егтта11о) одређи-
вање, одређење, одређеност, опредељи-
вање, опредељење, опредељеност, одлука,
одредба, одлучност, решеност, лог сужа-
вање обима по]ма проширивашем његове
садржине, чиме се долази од ОПШТИЈИХ ДО
ман>е општих поЈмова, синтеза општих
по]мова у посебне
детерминизам (лат с1е1;егт1паге) фил учење о
одређености људског делања и хтења и
условл>ености ЊИХОВОЈ СПОЉНИМ И унута-
рњим узроцима и мотивима, побудама,
према чему ни човеч]а воља не може бити
слободна, него одређена и условљена тим
узроцима и мотивима, супр индетерминл-
зам
детерминиран (лат с1е1еггтпа1;иб) одређен,
опредељен, ограничен
детерминирати в детерминисати
ти, одредити, одређивати, определити
опредељивати, одлучити, утврдити
детерминист(а) (лат с1е1егттаге одредити)
фил присталица детерминизма, супр инде-
терминист
очистити) хемијско средство (прашак теч-
ност и др ) за чишћење и праље разних
предмета (рубља, посуђа и др )
нуто, напред именовано, то исто, нпр 6 к^
брашна 9 к§ дето, ТЈ тога истог, трг Ј дето
(итал а с1еио) истога дана
дстоксинизација (лат (^е- грч 16хоп отров)
уклањање отровних састо]ака из неке тва-
ри, материЈе, организма и др
детонатор (лат с1е1опа1ог) упаљач, лако
упаљив експлозив као средство за паљење
теже упаллвих експлозива
детонација (лат <}е1опа11о) пуцањ, тресак,
прасак, грмљавина, експлозиЈа, МУЈ ПО-
грешно певање, испадање из тона
детонирати 1 (фр с!е1опе:) муз узети одвише
висок или одвише дубок тон, погрешно
певати, дистонирати, 2 (лат с1е1опаге, ф р
с1е1опег) пукнути, праснути, треснути, екс-
плодирати
детрактор (лат с1е1гас1ог) опадач, клеветник
пањкало
детракција (лат с1е1гас1ш) одбиЈање, одузи-
мање, нпр крви отварањем вене, смањи-
вање, клеветање, пањкање, Јус детракцио-
нис (лат ЈШ> де1гас11оп1!>) право одласка
(или удаљивања)
детранп (фр Је1гетре) водена бо]а помеша-
на са туткалом и беланчевином (служи
детранспозиција 210
истим циљевима као и гваш), слика рађе-
на воденим боЈама
детранспозиција (нлат с1е-1гапзро8111о) тт
исправл>ан>е измешаних страна
детранспонирати (лат с1е-1тап8ропеге) тип
измешане стране поново довести у ред
поново распоредити
детранспортација (лат с1е-1хап8рог<;аио) тип
в детранспозициЈа
детранспортирати (лат <1е-1гапзрог1аге) тип
в детранспонирати
детрахирати (лат <1е1гаћеге) одбити, одбиЈа-
ти, одузети, одузимати, ускратити, уклони-
ти, оклеветати, обедити, опањкати
детритус (лат (Је^пШз) облутак, шл>унак,
истрошен камен, производи распадања,
рушења
детриција (лат (1е1п1;1о) трл»ан>е, кед рана
направљена трл>ањем, чешањем
детронизација (лат с1е, грч Шгопоз престо)
лишавање престола, свргавање (или
збацивање) с престола
детронизирати (лат с!е, грч Шгопоз) лишити
престола, свргнути с престола
детронирати (лат <1е, грч 1ћгопоз, ф р
<1е1г6пег) в детронизирати
детрузориј(ум) (нлат <1е1.ги8огшт) мед хирур-
шка справа за потискиваше тела ко]а се
задрже у ждрелу
детумесценција (лат <Је1итезсеге) мед спла-
шњавање, попуштање (ИЛИ престајање)
отицања
детумесцирати (лат сЈеШтезсеге) мед спла-
шњавати, престати да отиче, попустити
(оток)
детур (лат с!е1иг) нека се да, да се да
детур копија (лат с1еШг сорха 8С рго1осоШ)
прав прилаже се препис расправе
деус (лат с!еи8 грч Шеоз, сскр с!е\уа с1е\^аб)
бог, дии (лат с1п) пл богови
деус екс махина (лат (Јеиз ех т а с ћ т а ) лит
„бог из машине", изненадно посредовање
кога бога у неком критичном положаЈу,
КОЈИ ]е, у античкој трагедији, помоћу наро-
чите справе (машине) био спуштан на
позорницу, фиг неочекивана сила ко]а се
изненадно поЈављује и решава ствар, изне-
надна помоћ, неочекивано посредовање у
некоЈ ствари
деутериј(ум) (грч с1еи1егоз други по реду) хем
физ тешки водоник, знак Е>
деутеро- (грч с1еи1;егоз) предметак у сложе-
ницама са значењем други по реду, потоњи
деутерогамија (грч с1еи1егоз, (»атов брак)
женидба (или удаЈа) по други пут, други
брак
деутерогонист(а) (грч с1еи1егоз) други глумац
по важности у старогрчко] трагедиЈИ
деутероза (грч с1еи1его8) понављање
деутероканонске књиге канонске књиге Св
писма другог ранга, ко]е су тек доцниЈе
примл.ене у канон
деутероксид (грч с1еи1;его8, охуз) хем оксид
другог степена
дефективни глаголи
деутерони (грч с1еи1егоб) хем физ Језгра те-
шког водоника, деутериЈума
деутерономија (грч с!еи1его8, попиа) друго
законодавство (у односу према неком
ранијем)
деутерономион (грч с1еи1его8, потоз закон)
пета књига МојсиЈева (као понављање за-
кона садржаних у 2—4 књизи), деутероно-
миЈум
деутеропатија (грч с1еи!его8, р а Љ е т патита,
подносити) мед болест ко]а долази као
последица друге неке болести
деутеропатичан (грч <1еи(.его8, раЉоб бол)
мед КОЈИ долази као последица неке раније
болести
деутероскоп (грч с1еи!;егов, зкорео гледам)
ВИДОВИТ човек, видовњак
деутероскопија (грч с1еи1егок, вкорео) други
вид, ТЈ способност да се види и оно што
ни]е ту (извесно де]ство поремећене или
пренадражене делатности нерава ко]а сс
по}ављу]е као видовитост), уп деутероскоп
деф (арап с1аН, тур <1е{, 1е1) в даире
дефакто (лат <1е 1ас1о) в под факат
дефалцирати (лат с!е, (ахх срп) пожњети
српом, уклонити, прав узети напред, одби-
ти, нпр Један део наследства
дефамирати (лат с!Шатаге) изнета на рђав
глас, озлогласити, дифамирати
дефанзива (фр ЉЈепзгуа) одбрана, стање у
коЈем ]е ]една страна само у ставу одбране,
супр офанзива
дефанзиван (лат сЈеГепкик, ф р сЈе1еп81Г) од-
брамбени, КОЈИ ]е за одбрану, заштитни
дефанзивни положај ВОЈ одбрамбени по-
ложаЈ, она] на ко]ем се очекује напад
дефанзивни рат ВОЈ одбрамбени рат, ТЈ рат
КОЈИ се води само ради одбране
дефанзивни угао ВОЈ место изложено унакр-
СНОЈ, ТОПОВСКОЈ или пушчано], ватри
дефанзивно оружје ВОЈ одбрамбено оруж]е
(ко]е служи само за одбрану)
дефанзивно средство (лат <1е{еп51уит) мед
спољашње заштитно средство, ради за-
штите од ШКОДЛ.ИВИХ утица]а
дефекација (лат (ЈеГаесаио) чишћење од
шљама, талога, хем пречишћавање, наро-
чито шећерног сока помоћу креча, биол
избацивање измета
дефект (лат с1е{ес1из) недостатак, мана, не-
потпуност, празнина, грешка, квар, нпр
на мотору, мањак, нпр у каси
дефектан (лат с1е{ес1из) крн>, мањкав, непот-
пун, оштећен, са празнинама
дефектив (лат с1е{ес11Уит) грам реч ко]а нема
свих облика своје промене, нпр именица
доба, глагол Јесамптд
дефективан (лат с1е{ес11Уиз) непоттпун, КОЈИ
нема свих делова и облика
дефективитет (нлат (5е{ес11У11аз) кршост,
мањкавост, непотпуност
дефективни глаголи (лат уегћа с!е{ес11уа)
грам непотпуни глаголи, ТЈ ОНИ КОЈИ немаЈу
свих облика
дефективум 211
дефективум (лат. с^есИуит) грам именица
или глагол код којих се не употребл>авају
сви облици.
дефектирати (лат. (ЈеНсеге) погрешке у рачу-
нању тражити и корити; замеравати, ма-
нисати нечему; допуњавати, попуњавати,
поново наручивати; проневерити; у пошти:
јавити да је нешто нестало.
дефектологија (лат. (^е^есШв, грч. 1овЈа) нау-дефилман (фр. <1еШетеп1) ВОЈ. уређивање,
ка о урођеним телесним и психичким не-
достацима (глувонемост, умна заосталост и
ДР)-
дефектоскоп (лат. с1е!ес1из, грч. зкореб
гледам) уређај за откривање дефеката у
производима (најчешће откривање греша-
ка у материјалу помоћу рендгенског сни-
мања, снимања гама-зрацима или помоћу
ултразвука).
дсфектоскопија (лат. с1е{ес4и5, грч. вкорео
гледам) техн скуп метода за проналажење
грешака у неком материјалу.
дефектуозитет (нлат. с1е1ес1ио8И;а8) в. дефек-дефинитиван (лат. АеНпШлгш) одлучан, пре-
тивитет.
дефектура (нлат. Љ^есШга) фарм снабдевање,
попуњавање лабораторијума;,испитивање,
допуњавање.
дефекција (лат. с1е1ес1ш) отпадање, одме-
тан>е; слабљење, попуштање у снази, изну-
рен>е, изнуреност, малаксалост.
дефеминација (нлат. с1е^етта1;1о) псих гу-
бљење сполне раздражљивости код жене;
супр ефеминација.
дефенденд (лат. (1е^епс1епс1иб) оптужени кога
треба бранити, клијент, штићеник.
дефендент (лат. с!еЈ:епдепз) в. дефензор.
дефензива в. дефанзива.
дефензија (лат. с1е^еп8ш) одбрана.
дефензор (лат. с1е!епзог) бранилац, заштит-
ник, заступник; правобранилац.
деферент (лат. с1е1егепз) онај који тражи
заклетву, који некоме другом нуди закле-
тву; достављач; на новцу: знак места ко-
вања и мајстора који је правио новац.
дефетизам (фр. (ШаИе пораз, сШаШзте) ми-
шљење и политака извесних личности у
Француској које нису веровале у победу у
првом светском рату 1914—1918, него су
тражиле да се закључи мир по сваку цену;
фиг малодушност, клонулост, неверовање
у успех или победу.
дефетирати (фр. сШагге) правити малодуш-
ним, клонулим; одузимати (или: слабити)
веру у успех или победу.
дефетист(а) (фр. <ШаШв1е) присталица дефе-
тизма, тј. закључења мира пре победе; фиг дефицијентан (лат. с1е*1С1епв) 1. мањкав, не-
човек малодушан, без вере у успех или
победу; пр дефетистички.
дефигурација (лат. сЈе&^игаио) кварење, на-
грђивање, унакаживање.
дефигурирати (лат. Љ-Л§игаге) покварити,
унаказити, нагрдити, наружити.
дефиле (фр. с!еШе) теснац, кланац, сваки
тесан пут по којем трупе могу да се крећу
само по један или два у реду (усек, кланац,
дефицитан
ћуприја, капија итд.); свечан пролазак,
парадни марш.
дефилирати (фр. с1еШег) појединачно прола-
зити каквим тесним путем; ВОЈ пролазити
парадним маршем, свечано пролазити; де-
филирати ров подигнути и удесити ров
тако да непријатељ не може у њега видети
и гађати.
обезбеђивање једног фортификационог
објекта од непријатељске ватре; хоризон-
тални дефилман ров удешен тако да се
у њега не може гађати ни упадати; вер-
тикалнн дефилман ров удешен тако да
непријатељ не може у њега гледати ни
гађати. "
дефивисати (лат. де&шге ограничита, одре-
дити) лот појам одредити, појам објаснити
другим појмовима; в. дефиниција.
дефинитива (лат. сЈећпШуа) завршни испит,
практични учител>ски испит.
судан, одређен, изричан, коначан, закљу-
чен; прил дефинитивно.
дефинитива сентенција (лат. дећпШуа неп-
1епИа) коначни суд, коначна пресуда.
дефинитивни трактат коначни (или: закључ-
ни) уговор.
дефинитивум (лат. ЛеНпШушп) коначно обја-
шњење, завршна редакција уговора; ко-
начно уређење (супр. провизоријум).
дефинитор (нлат. ЈеИпНог) одредилац, онај
који одређује; виши члан једног калуђер-
ског реда, старешина манастира; помоћ-
ник декана у католичкој цркви.
дефинитум (лат. ЉНпЦшп) неЉго одређено,
тачно, одређен појам.
дефиниција (лат. с1е&пШо) лог одређење (или:
одредба) појма, објашњење једног појма
другим појмовима, свођеше једног појма на
друге појмове; то бива назначењем нај-
ближег рода (§епи8 ргох1тит) тога појма и
његове специфичне разлике (АШегегШа
вресШса), тј. специјалних ознака које при-
падају само ономе појму који треба дефи-
нисати; нпр.: Квадрат је паралелограм
(§епиб ргох1тшп) са једнаким странама и
једнаким угловима ((1Шегеп1да зресШса).
То је родна, генеричка, дефиниција; уп
генетичка дефиниција.
дефицијент (лат. (ЈеШмепб) отпадник, одмет-
ник; дужник; онај који има мањак у рачу-
ну, каси итд.; онај који услед слабости или
болести није више способан да врши своју
дужност.
довол>ан, нејак, слаб; 2. мед слабоуман,
ментално (душевно) слаб.
дефицит (лат. <1еЛсеге недостајати, с1еНс11.
нема, недостаје, није ту) мањак, мањи
износ у једном рачуну, сума за коју су
приходи мањи од издатака; мањак у каси.
дефицитан (фр. дећсНаЈге) који има дефи-
цит, непотпун, мањкав у нечему; дефици-
таран.
дефлаграција
дефлаграција (лат сЈеПа^га^ш) хем чишћење
(или пречишћавање) помоћу ватре
дефлагрирати (лат сЈећа^гаге) сагорети, из-
горети, обгорети ватром очистити
дефлација (лат с1еПаЦ<>) фин смањивање
новчаница V оптицаЈу и тиме подизање
куповне вредности новца, уп инфлациЈа
дефлационисти (лат с1е(1а11о) фин пристали-
це финанси]ске политике КОЈОЈ Је циљ да
смању]ући број новчаница у оптицају, на-
рочито оних за ко]е нема покрића и подло-
ге, подигне куповну моћ новца, супр ин-
флационисти
дефлегмација (лат с1е, грч рШбрпа слуз) хем
ослобођавање алкохолних течности, те-
кућина, од воде, дефлегмирати
дефлегмирати (лат с!е, грч рћ1еј*та) хем
ослободити од воде, неку течност путем
испаравања или дестилисања ослободити
од небитне и непотребне водене садржине
дефлексија (лат с1еИехш) скретање, сави-
]ање, одступање
дефлектирати (лат с1е11ес1еге) савиЈати, са-
вити, скретати, скренути
дефлектор (лат с1ећес1ог)* направа на ди-
мњаку ради заштите од ветра и дима
димовук, направа за довођење ваздуха
(код петролеЈСКих лампи)
дефлората (лат (1е{1ога1а) дево]ка КОЈОЈ )е
одузета невиност, обешчашћена
дефлоратор (лат с1е{1ога1ог) она] КОЈИ }е
одузео девојци невиност
дефлорација (лат <1е11ога11о) обешчашћење,
одузимање невиности девоЈачке
дефлорисати (лат с1е{1огаге) одузети дево]ци
невиност, обешчастити
дефлуксија (лат с1еПих1о) отицање, опадање,
губљеше, мед катар
дефо (фр с№{аи1) оскудица, мана, недоста-
так погрешка, неоправдан изостанак, прав
изостанак са рочишта недолазак на су-
ђење
дефолијација (нлат (1е{оћа11о) опадање ли-
шћа, лисгопад, кидање лишћа са дрвећа и
ДР
деформаи (лат с1е1огш15) покварена облика,
нарушен, унакажена облика, деформисан
деформација (лат (1е{огта11о) кварен>е обли-
ка, унакаживање, унакажење, нагрђива-
н»е, нагрђење, поквареност облика, унака-
женост, нагрђеност
деформисан (лат ^еГогпив) в деформаи
деформисати (лат с1е{огтаге) кварити (или
покварити) облик унакачити, наружити,
нагрдити искварити облик
деформитет (лат с1е{оггш1а5>) унакаженост,
наказност поквареност, облика
дефраудант (лат с!е{гаис1ап8) проневерилац,
варалица, утајивач, кри]умчар
дефраудатор (илат
дсфраудација (лат Ле&аис1а1ог)
(1еГгаис1а11о) впроневера
дефрау-
превара, ута]а, кри]умчарење
212 децептиван
дефраудирати (лат с1е!гаис1аге) проневерити,
проневеравати, преварити, ута]ити, наро-
чито прикрити порез, дарину итд
дефтер в тефтер
дефтердар в тефтердар
дефункција (лат (1е{ип@еге) престанак живо-
та, смрт
дехидратација (лат с1е-, грч ћудог вода)
одузимање или губл>ен>е воде; мед стање у
организму коЈе наста]е услед великог гу-
битка воде, дехлдрациЈа
дехидрација в дехидратациЈа
дехидрогенација (лат Ае-, грч ћудбг вода,
{»епезгб постанак) хем одузимаље водоника
из хеми)ских ]един>ен>а
дехисцентан (лат (Јећ1зсеп5) ко]и з)апи (семе-
не чауре)
дехисценција (нлат <1ећг8сеп11а) бт з]ап-
љење
дехисцирати (лат дећ1бсеге) распући се,
отворити се, ЗЈапити
дехортација (лат с!ећо11а1;1о) одвраћање, са-
ветовање да се нешто не учини
децем (лат с!есет) десет
децембар (нлат) дванаести месец у години,
просинац, заправо десети месец по наЈста-
риЈем римском календару, бро]ећи од
марта
децембристк присталице ЛуЈа Наполеона и
помагачи тзв државног штра]ка 1 децем-
бра 1851 год
децемвир (лат десептг) члан колеги)а од 10
чланова, на]познатиЈи су, из старе римске
историЈе, децемвири за писање закона
(Оесетуш 1ејЈЉи5 5спћећс118) ИЛИ законо-
давна десеторица КОЈИ су об]авили тзв
„Закон на десет таблица"
децемвиралан (лат Љсептгаћз) КОЈИ се са-
СТОЈИ од десет чланова
децемвират (лат с1есетУ1га1иб) владавина де-
сеторице, ТЈ децемвирата
децемпеда (лат с1есет, реч стопа) мотка за
мерење, од 10 стопа, нешто више од 3 т
децеииј(ум) (лат сЈесеппшт) време (или
период) од десет година
децентан (лат с1есеге, <1есепб) пристао, при-
кладан, пристоЈан, поштен, честит, УЈ-
држљив (у уметничком смислу)
децентрализација (лат с1е сеп1гшл среди-
ште, ф р с1есеп1га118а1;1оп) лабављење ]ед-
ног политичког тела и, као последица и
циљ тога, већа самосталност по]единих
делова, остављање извесних послова
нижим органима, управни систем КОЈИ
свима управним одељењима да]е што већу
самосталност, нарочито у државно]
управи
децентрализирати (фр с1есеп1га118ег) подели-
ти послове на разна одел>ења и одсеке,
нарочито у државно] управи
децентралисати в децентрализирати
деценција (лат (Јесепиа) иристојност, приста-
лост, прикладност, складност
децептиван (лат (1ес1реге варати) варљив
обманл>ив лажљив, КОЈИ подваљуЈе
децептор 213
децептор (лат с1ееер!ог) лажов, варалица,
подвалаџиЈа
децепторан (нлат с1есер1огш8) в децегггиван
децепција (лат (Јесер1ш) варање, лагање,
превара, подвала
децернат (нлат сЈе-сегпаШз) делокруг, круг
послова, надлештво и надлежност Једног
децернента
децернент (лат Јесегпепк) прав састављач
(или писац) пресуде, известилац, рефе-
рент по некој ствари, струци или врсти
послова, начелник Једног надлештва или
управног одељења
децернирати (лат десегпеге) судским путем
одлучити, решити, в декреп
децортација (лат с1есег1а1к>) завршна (или
пресудна оддучна) борба (или битка)
децертирати (лат (1ееег1аге) борити се одсуд-
но, бити одлучну битку
децесија (лат (Јесезчш) одлазак, одилажење,
одступање
децссор (лат десезног) онај КОЈИ одлази,
претходник у служби
деци- (лат Несет) предметак у сложеницама
са значењем десети део (неке Јединице за
меру)
децибел Јединица ]ачине звука, ознака (11
(Јачина звука гихог говора износи 8—10
децибела), >п бел
дециграм (лат с1есет, грч ^ г а т т а ) десета
део 1рама, уп декаграм
дециденција (лат са(1еге пасти, с1еС1с1еге па-
сти, спасти) пад, опадање, назадак у погле-
ду имовног стања, попушташе, нпр ватре
у болести
децидирати (лат сас!еге, <1ес1с1еге свршити,
решити ф р <1ес1с1ег) решити, решавати,
пресудити одлучити, одлучивати, деци-
денди рационес (лат (ЈескЈепЉ гаиопев)
прлв разлози судске пресуде
децизиван (нлат Лесшуш) одсудан, пресу-
дан, одлучан, одсечан, оштар
децизиван глас (лат уоШт с1еС181уит) праа
глас КОЈИ одлучузе, пресудан глас
децизија (лат Јестао) праа судска одлука
нарочито у сумњивим случа]евима
децизор (нлат с1ес1зог) прав изборни суди]а
децизум (лат Ј е а з и т ) суд, пресуда, судска
одлука
децилигар (лат с1есет, грч Шха) десети део
литра, уп декалитар
децима (лат сЈесипа) муч десети тон рачуна-
Јући по реду од основног тона, поет строфа
од десет стихова (шпанског порекла)
децимала (лат сЈесшшБ десети) мат двсетно
место, десетни разломак
децималан (лат сЈесегп, с1емтш) десетни,
КОЈИ се састоЈИ од десет делова, децималии
разломак мат десетни разломак, ТЈ обичан
разломак ЧИЈИ ]е именитељ декадна ]еди-
ница, децимални рачунрачун са децимал-
ним разломцима, децимални систем бро]-
ни систем чи)а ]е основа бро] 10, децимал-
на мера подела мера на десет Јединица,
децимална вага вага саста&љена од дво-
диагометар
краке разнокраке полуге, код ко]е одржа-
ва равнотежу са телом ко]е се мери десет
пута лакши тег
дециматор (нлат с1ес1та1ог) десетар, она]
КОЈИ скупља десетину
децимација (лат с!ес1та11о) право на десети-
ну, скупљање десетине; десетковање, из-
два]ање сваког десетог човека ради деци-
мирања
дециметар (лат с1есет, грч те^гоп) десети
део метра, уп декаметар
децимирати (лат сЈесипаге, ф р Леатег) сва-
ког десетог изазвати, десетковати, сваког
десетог казнити, нарочито смрћу, када су
сви под]еднако криви; становништво бива
децимирано, нпр каквом великом зараз-
ном болешћу, т] бива веома осетно сма-
њено
децимола (итал с1есппо1е) муз нотна фигура
ко]а назначује да ]едну групу од десет
тонова треба одсвирати у времену за ко]е
би се иначе одсвирало осам нормалних
тонова
дечизо (итал Љсмзо) муз одређено
дешарж (фр с1есћаг§е) мор истоваривање
лађе, искрцавање, враћање дуга или неке
обавезе и признаница о томе, разрешница,
ВОЈ Једновремено испаљивање, скупна паљ-
ба, плотун, арх носач свода, подупирач
дешаржирати (фр с16сћагј*ег) стоварити,
истоварити, дати разрешницу, разрешити,
одужити, подмирити, изравнати, нпр дуг
и чи обавезу, ВОЈ испалити (пушку или топ)
дешармирати (фр <1есћагтег) лишити дра-
жи (или чари, лепоте)
деше (фр с!6сће!) трг мањак (или губитак) у
тежини ко]и нека роба претрпи услед
одва]ан>а прашине, песка и др што се у то]
роби налази, услед сасушивања, отицан»а
итд , в декалирати
дешсндендо (итал с!е5сепс1еп<1о) муз в декре-
шендо
дешифрер (фр десћШгеиг) онаЈ КОЈИ решава
тајно писмо, КОЈИ чита шифре
дешифрирање (фр <1есћШгетеп1) одгоне-
тање, тумачење неког таЈног писма, прочи-
тавање шифри
дешифрирати (фр (ЈесћЛгег) одгонетнути,
протумачити, решити знаке — шифру —
неког та]ног писма, фиг прокљувити, доку-
чити, дешифрирати се казати се, дати се
препознати
дешосоар (фр с1есћаи85О1г) справа зубних
лекара за одва]ање десни од зуба
ди- (грч А\- за, сЦв двапут, двоструко) пред-
метак у сложеницама са значењем два-,
дво-, двапут, двоструко
диа- (грч Ља) грчки предлог, по нашем
правопису диЈа-, значи кроз, скроз, у, на,
дуж, преко, за, иза, раз-, про-, итд , Јавља
се и као ди-, нпр ди-оптрика
диагометар (грч сћ-а§ет проводити, те1гоп)
фи< апарат помоћу кога се налази и утвр-
ђуЈе способност по]единих тела за прово-
ђење електрицитета
диаделфија 214 дивизиван суд

диаделфија (грч (11-, ас1е1рћо5 брат) пл бот
биљка са хермафродитним цветовима, чи-
ЈИ су прашници срасли у два снопића (у
Линеовом систему XVII класа)
диакустика (грч сЦакиб) физ наука о прела-
мању звука
диандрија (грч сћапЉш) двомужевност, бот
пл биљке са два прашника у Једном херма-
фродитном цвету, нпр маслина (П класа у
Линеовом систему)
диантус (грч сћапЉев) бот КОЈИ има два
цвета, КОЈИ бу]но цвета (ТЈ каранфил,
каравиље)
диартроза (грч сћ-аг1ћгоп) спа]ање зглобова
тако да буду способни за кретање, саста-
вак зглобова
диарх (грч с!1-агсћ6 владам) члан владе
двојице, члан двовладе, савладар, полу-
владар, полугосподар
диархија (грч сћ-агсћб) влада двоЈИце, дво-
влада, управљање двојице господара, в
дуумвират
диархичан (грч сћ-агсћб) са два владара,
КОЈИ има два господара
диба (перс сШза, тур сћћа) свилена тканина дивертименто (итал сћуег11тепк>) муз лак и
проткана златом
дибловати (енг си№1е) агр сеЈати дибл-ма-
шином, коЈа прави рупе у земл>и и пушта
семе да у њих пада
дибрахис (грч си-ћгасћуз) метр стиховна сто-
па од два кратка слога ШЈ
дибук (хебр сШзив) у )евре]ском народном
веровању зао дух КОЈИ опседа човека
див (перс сћ\у, зао дух, ђаво, тур <1е1) мито-
лошко биће горостас, гигант, оличење )а- дивиде ет импера (лат сЦук1е е! 1трега) в
кости и снаге
дива (лат сћуа) божанска, обожавана, да- дивиденд (лат (11У1с1епс1и8) мат дељеник
нас чувена и славна глумица, нарочито дивиденда (лат <11У1с1епс1а) трг удео у добитку
певачица, код итал песника љубазница,
драгана
дивагација (нлат сћуа^а^ш) тумарање, лу-
тање, мед говорење без везе, трабуњање
(нарочито код умно оболелих), рет удал>а-
вање од предмета (у говору и писању)
дивагирати (лат сћ-уај?ап) тумарати, отума- дивидирати (лат сћу1с1еге) делити, разделити,
рати, лутати, мед говорити без везе, тра-
буњати, рет удаљавати се од предмета о
коме се расправља
диван (перс сИ\^ап, тур сћуап) турски
државни савет, та]ни савет бивших султа-
на, царинарница, попис пореских обвезни-
ка, источњачка софа с Јастуцима (за се-
дење и спавање), лит збирка сгшса или
чланака, нарочито песама (нпр Гетеов
„Западно-источњачки диван")
диварикација (нлат сћ-уапсаио) физиол раз-
грањавање, гранасто развиЈање зедне
жиле
дивергентан (лат сћуег^епв) разлазан, КОЈИ
иде у различитом правцу, КОЈИ се разила- дивизибилитет (нлат Љу1бЛ1ћ1;а8) дељивост
зи, дивергентне линиЈе лини)е ко]е се
удаљују Једна од друге, фиг КОЈИ одступа,
КОЈИ се разликуЈе, мат ЧИЈИ се збир чланова
неограничено повећава уколико се више
чланова узимаЈу, супр конвергентан
дивергенција (фр с!1Уег§епсе) разилажење
удаљавање ]едан од другог, фиг одступање,
удаљавање
дивергирати (лат с!1-уег§еге) разилазити се,
размицати се, одступати, удаљаваги се ]ед-
но од другог, бити другог мишљења
диверзан (лат сиуегзиб) различит, разнолик,
разноврстан, сваковрстан (диверзна роба)
диверзија (илат с11Уегв1о) одвраћање, скре-
тање, промена правца, ВОЈ неочекиван на-
пад збока или слеђа, скретање неприда-
тељске пажње на другу страну, осу)ећи-
вање извесних намера, мед раздеоба влаге
по телу, разонода, разгаљивање, забора-
вл>ање непри]атних мисли и брига
диверзант (лат с1гуегз1о) човек КОЈИ врши
диверзиЈу
диверзитет (лат с11уегз11аз) различитост, раз-
новрсност, разнородност, разноликост
диверзификација (нлат Љуег$г{1са1;1о) мења-
н>е, различнос^, промена, уношење про-
мена
диверзиформан (лат сћуегзш, ^огта) незед-
наког облика, различит обликом
приЈатан музички комад, забавна компо-
зиција
дивертирати (лат ЉуеЛеге) ОДВОЈИТИ, одвра-
тити, разонодити, разонођавати, развесе-
лити, забављати
дивертисман (фр сћуегизбетеп!) забава, ра-
зонођење, поз плес на позорници, мали
балет, игра и плес између чинова, диверти-
мегтго
под дивидирати
кози у одређено време, припада сваком
удеоничару у неком трговачком или ак-
ционарском друштву, према броЈу његових
удеоница, акци]а или улога, од добитка
КОЈИ се има поделити, удео у подели дуж-
никова имања
поделити, мат Један бро] поделити неким
друтам бројем, дивиде ин партес еквалес
(лат (11У1с1е т раг1еч ае^иа1е5) мед подели
на зеднаке делове (на рецептама), дивиде
ет импера (лат с1пас1е е! 1трега) подели па
влада]' (принцип староримских осва]ача и
савремених империЈалиста)
дивидуалитет (нлат с1тс1иа111а5) могућност
дељења, дељивост
дивидуум (лат <ћу1с1иит) оно што се може
делити, оно што ]е дељиво
дивиз (лат с!1У1с1еге делити) знак за дељење
речи
дивизибилан (нлат сИччзЉиж) дељив
дивизиван суд (лат <11У1с1еге) лог суд у којем
се субЈекту (8) прида]е више предиката (Р,,
Р2 ), облик 8 ]е делом Р 1 ; делом Р 2 ,
нпр Тела су делом чврста делом гечна,
делом гасовита
дивичиЈа 215
дивизија (лат д т б ш ) дељење, подела, мат
дељење бро]ева (Једна од четири основне
рачунске радње), лог подела обима Једног
појма, дакле. назначивање свих врста ]ед-
ног рода путем детерминаци]е Једне и исте
ознаке родног појма, ВОЈ виша тактичка и
здружена Јединица за самостално изврша-
вање задатака у борби, постоЈе пешади]-
ске, коњичке, оклопне, механизоване, ар-
тиљери}ске, ваздушно-десантне, помор-
ско-десантне и ваздухопловне дивизи^е
дивизионар (фр сћу151оппа1ге) ВОЈ командант
дивизиЈе
дивизиоиизам (лат ЉУ1810 дељење) ум начин
сликања француских импресиониста из
друге половине XIX в тонови се стављаЈу
на платно Један поред другога, уместо да се
мешаЈу на палети Тако, нпр да би се
добио зелен тон, ставља се Једно поред
другог плаво и жуто, на та] се начин, у оку
посматрача, изврши оптичко с]един»авање,
а бо]е добиваЈу већу свежину и живост
дивизор (лат сћУ18ог) шт делитељ, делилац,
бро] КОЈИМ се дели
дивизориј(ум) (нлат сћУ1зогшт) инструмент
за дељење, броЈчаник (или цифарник) код
часовничара, тип вил>ушка за дељење
слова
дивизура (нлат Љугзига) одсек, одељак
Дивина комедија (итал В т п а сотесћа) лит
„Божанствена комедоца", спев итал пе-
сника Дантеа
дивинатор (нлат <11У1па1ог) онаЈ КОЈИ може да
предвиђа, видовњак, погађач, гатар, врач,
пророк
дивинаторан (лат сћутаге погађати, прори-
цати) КОЈИ врача, предвиђа, предсказу]е,
прориче, предвиђачки, пророчки
дивинација (лат с11У1па11о) погађање, предви-
ђање, предсказивање будућности по снови-
ма и разним поЈавама у природи, прори-
цање, гатање, врачање, слућење
дивинизација (фр сћупизаиоп) обожење,
обоготворење, ставл>ање некога у ред бого-
ва, обожавање
дивинизирати (фр сћуипзег) обожавати, ста-
вљати у ред богова, дизати до неба, пошто-
вати као бога
дивит (арап с!а\^а1, тур с!пд1) перница са
мастионицом за]едно
диворцијум (лат ЉуогЧшт) прекид, распуст,
растанак, развод брака
дивотаменте (итал с!1Уо1атеп1;е) муз побож-
но, са побожношћу, свечано
дивулгација (лат сћуи^а^ш) изношење на
велика звона, разглашавање, разношење,
распростирање
дивулгирати (лат с11уи1§аге) разгласити, ра-
струбити, изнети на велика звона
дивулзиван (нлат сћуи151уи5) растрзан, ра-
скидан, КОЈИ кида, растрже, раскида
дивулзија (нлат ЉхдЉвд) кидање, раски-
дање, растрзање
дивус (лат сћуик) божански, небески
диграм
дигама (грч Љ, ј »
а т т а
..даоструко гама")
слово у наЈСтаријем грчком алфабету, ко]е
се читало као ,,в" (име добило по томе што
]е имало облик двоструког „г" Г)
дигамија (грч сћ- §ато8 брак) други брак,
друга женидба, друга уда^а
ег
дигер (енг с1188 ) копач, нарочито копач
злата у Аустрали]и
дигеренција (лат <Ј1п§еп1;1а) пл мед средства
за растварање и варење
дигерирати (лат <11§егеге) раздел>ивати, раз-
делити, растворити, варити, сварити, про-
бавити, пробављати, тврду материзу у за-
греЈанОЈ течности умекшати и растворити
дигеста (лат с11§е5<;а) пл збирка списа ко]а ]е
раздел>ена на поЈедине одсеке, прав повећа
збирка одломака из списа стари]их рим-
ских правника (Пандекта), подељена по
књигама, насловима и параграфима, ко]у
]е приредио цар Јустинијан
дигестибилан (нлат (11§е5и1л11б) сварљив,
пробављив
дигестив (нлат с11§е811уи5) мед средство ко]е
помаже варен.у, средство ко]е помаже
излучивање гноЈа
дигестивна маст фарм са терпентином поме-
шана маст за лечење опекотина
дигестија (лат сћ^евио) варење, сваривање,
пробављање, пробава, мед помагање лу-
чења гноЈа, хем растварање чврстог тела у
неко] течности на умерено] температури (у
тзв дигерирноЈ пећи)
дигестор (лат сћ^еб^ог) Папинов лонац, ло-
нац за брзо кување ]ела, аутоклав
дигесториј(ум) (нлат ^1§е81;ог1ит) у хемиЈ-
ским фабрикама, лаборатори]ама итд
апарат за кување КОЈИ се загрева врелом
водом или, обичниЈе паром, пећ за загре-
вање пешчаних купатила, парна кухиња
дигинија (грч А\-, §упе жена) бот особина
биљака ко]е има]у два тучка, пл двожене
биљке, т] билаке са два тучка (други ред
већег бро]а класа у Линеовом биљном
систему)
дигиничан (грч &\-, §упе) бот са две жене, ТЈ
са два тучка
дигиталан (лат сћј>Иа118) прстни, КОЈИ се тиче
прсти]у (ноге и руке)
дигиталин (нлат д1§11а118) хем алкалоид КОЈИ
се налази у биљци напрстку
дигиталис (нлат сћЈр^аћз) бот бесник, бумба-
рећи]а, пустикара
дигитата (лат (ћр4а!а) пл зоол животиње са
прстима, т] сисари ко]и има]у слободне
прсте на ногама
диглота (грч (11-, §1б8за Језик) књига написа-
на на два ]езика, биглота
дигнитар (нлат сћ§п11агш8) носилац високог
звања, великодостојник
дигнитет (лат (11§ги1;а8) досто]анство, углед,
досто]анственост, високо звање
диграм (грч сћ-, § г а т т а слово) два слова
која се чита]у као Један глас (у нашо]
латиници 1Ј, ПЈ И СИ)
дигредирати 216
дигредирати (лат сћЈЈгесћ) одступати, удаља-
вати се од предмета (нарочито у говору)
дигресија (лат <11ј*ге881о) одступање, удал>а-
вање од предмета (нпр у говору), астр
на]веће источно или западно удал>ење уну-
трашњих планета (Меркура, Венере) од
Сунца
дидактика (грч с1к1азко учим, поучавам,
си^акикоч) вештина обучавања, ТЈ наука о
уређењу и спровођењу наставе као сред-
ства духовног развитка, наука о наставним
методама
дидактичан (грч сЦс1ак11ко8) поучан, дидак-
тична лирика она ко]а нас не поучава
причаЈући нам неки догађаЈ него нам у
кратким реченицама непосредно казу]е
поуку (гаома, епиграм, загонетка), дидак-
тична пссма поучна песма, дидактична
поезиЈа песништво ко]е не гледа СВОЈ зада-
так само у уметничкоЈ обради неког дожи-
вља]а, него с тим спаЈа и изношење неког
еазнања, неке поуке
дидактичар (грч с11с!абкет поучавати) ве-
шгак у обучавањ^, онаЈ КОЈИ уме добро и
успешно да предаЈе
дидаскалије (1рч ЉЈахкаћа) пл излагања,
објашњења, упутства
дидаскалски (грч (Јк1а!>ко поучавам) поучно,
што доказуЈе, необориво, аподиктички
Дидахе (грч (ћс1асће) ,Учење дванаест апо-
стола" стари хришћански спис, написан
око 100 год на ИСТОКУ, издат 1883, из кога
видимо како се живело и мислило у првим
данима хришћанства
дидекаедар (грч сЦ-, сЈека десет, ћес!га осно-
ва седиште) пчш полиедар КОЈИ има двапут
по десет ТЈ двадесет површина
дидекаедарски (грч (11- с!ека ћеЉа) КОЈИ
има двапут по десет (20) површина
диделфис (грч с!1- с1е1рћу8 материца) мед
двострука материца, ЈООЛ торбар
дидимитис (грч с11с1уто8 с два муда) мед
запаљен>е Ја]а
дидимос (грч сћс1уто5) близнац, близанац
дидинамија (грч ЉсЈупагтб) пл бот XIV класа
\ Линеовом биљном систему (двомоћне
биљке, са чеаири прашника у Једном хер-
мафродитном цвету од КОЈИХ су два дужа)
дидинамичан (грч д^-сјтапикоб) бот дво-
моћан ТЈ хермафродитни цвет (код кога
су од четири прашника два дужа)
ди-ди-ти (енг ОБТ, скр од дихлор-дифе-
нил-трихлоретан), отров за борбу против
инсеката и за спречавање зараза, открио
га шваЈцарски хемичар П Милер (добио
Нобелову награду 1948)
дидодекаедар (грч Љ- <5ос1ека дванаест, ће-
с!га основа) геом полиедар КОЈИ има двапут
по дванаест површина, ТЈ двадесет четири
површине
дидрахма (грч с11-, с!гасћте) сребрни новац
КОЈИ ]е некада био у оптицаЈу у ГрчкоЈ и у
Средоземљу
диегеза (грч сће^еб^) р« причан.е од почетка
до краЈа опширно итлагање
дизентерија
диелектрикум (грч сћ- е1ек4гоп ћилибар)
физ твар (матери^а, супстанца) коЈа ни]е
само непроводник елетрицитета (изола-
тор), већ учествуЈе као средина (међутвар)
у простирању електричне силе нпр ва!-
дух ул>е, чврст сумпор, стакло, порцулан,
парафин, алкохол, вода
диелектрин (грч (11-, е1ек!гоп) хем мешавина
сумпора и парафина
диелектрицитет (грч с11-, е1ек1гоп) физ кон-
станта диелектрицитета диелектрична
константа
диелектричан (грч (11-, е1ек1гоп) КОЈИ не
проводи електрицитет, КОЈИ изолу]е а уче-
ству)е у простирању електричне силе, дие-
лектрична тела диелектрикуми, диелек-
трична константа Једног изолатора назива
се бро] КОЈИ показу]е колико ]е пута капа-
цитет Једног истог кондензатора већи када
су у њему облоге раздвоЈене тим изолато-
ром него кад ]е изолатор ваздух, диелек-
трична поларизациЈа електрична подела
ко]у претрпљу]е ]едан изолатор услед ин-
флуенциЈе, диелектрични капацитет, в
индуктивитет
диени хем незасићени угл.оводоници КОЈИ у
СВОЈИМ молекулима садрже две двоструке
везе (ди-ени) између С-атома, технички
нарнача]вдци ]е изопрен
диереза (грч с1т1ге6 раздва]ам, с11а1ге815) грам
раздва]ање, рашчлањавање Једног двовла-
сника (дифтонга) на два самогласника,
нпр ае у ае, мед раздваЈање, раотавл,ање,
нарочито крвних судова
диес (лат сћен дан) прав дан суђења рок
термин
дизајн (енг с!е51§п нацрт) грана примењене
уметности која се бави ликовном страном
обликовања предмета индустријске произ-
водње
дизајнср (енг (1е818п) проиалазач, уметник
КОЈИ се бави дизаЈном
дизартрија (грч <1ун- агЉго рашчлањавам)
мед поремећа] говора КОЈИ се испољавг>
сметњама у стварању гласова
дизгин (тур с112К1п) зедан од два каиша на
узди КОЈИМ кочиЈаш или јахач управл>а
коњем односно коњима, каЈас
диздар (тур с!12(1аг перс А\/ тврђава, <1аг од
(1аз1еп држати, имати) заповедник тврђа-
ве утврђеног града, градски заповедиик
дизел-мотор тех погонска справа код ко]е се
течно гориво не претвара претходно у гас,
него уштрцава и, услед Јаког притиска и
високе температуре пали само собом, упо-
требљава се за погон бродова, аутомобила,
железница и др (назив по проналазачу,
нем инжењеру Рудолфу Дизелу 1858—
1913)
дизентерија (грч (1уз- предметак КОЈИ озна-
чава нешто несрећно, тешко, не- зло-,
еп1егоп црево, (1у8еп1епа) мед срдобоља,
заразна болест КОЈУ карактерише запаље-
ње цревне слузокоже, заразни пролив
дизеитеричан 217
дизентеричан (грч с1у8-, еп1егоп) мед срдо-
бољан КОЈИ има заразно запаљење цревне
слузокоже, заразни пролив
дизменореја в дисменореЈа
дизурија (грч с1ув, пгоп мокраћа) мед отежа-
но мокрење, настаЈе због механичких и
психичких сметњи (нпр код тумора про-
стате)
дија- (грч сћа) предметак у сложеницама са
значењем кроз, скроз, у, на дуж, преко
за, уза, раз-, про-, и др , уп див-
дијабаз (грч с!1аћак18) геол минерал из стари-
Јег палеозо]ског доба, обично густ и тамно-
зелен
дијабаза (грч д ш в а т о пролазим, сћа1за818)
пролаз, прелач, газ брод, мост
дијабетес (грч сиаћато, <11ак>е1;ез) мед шећер-
на болест ко]а ]е везана са знатним излу-
чивањем мокраће, КОЈЗ ]е или нормално
саставл>ена (сћаће^ез шзфиЈиз) ИЛИ има у
себи шећера ((Јтће^ез теШ1ив), у тежим
облицима изазива велико мршављење и
малаксалост
дијабетин (грч сИаће^ев) мед левулоза коЈа се
употребл»ава код диЈабетичара место обич-
ног шећера
дијабетичар (грч с1шк>е1е5) мед болесник КОЈИ
пати од шећерне болести, шећераш
дијабетометар (грч <11аће№8, те*гоп) кед
справа за одређивање количине шећера у
мокраћи (у шећерне болести)
дијабл (фр с!1аћ1е, грч, с11аћо1о8 клеветник,
лат сћаћо1иБ) враг, ђаво
дијаблерија (фр с^тМепе) ђаволи^а, враго-
ли]а, чароли]а, магиЈа
дијабола (грч Љаћо1е) потвора, клевета, опа-
дање, рет окривљавање противника са наз-
начивањем казне ко]а га очекуЈе
дијаболизам (грч (11аБо1о8) ђаволско дело,
ђаволски посао
дијаболо (грч сиаћаНб пребацуЈем, преведем,
итал (11аћо1о) врста игре, пореклом из
Кине, слична игри ЈО-ЈО
дијаболски (грч <11аћо1о8) ђаволски, сотон-
ски
дијаботанум (грч Ља, ћо!апе билжа) мед
биљни мелем, бил>ни фластер
дијаглипти (грч «11а§11р1о5 изрезан, Ља^у-
рћет) пл фигуре изрезане или издубене у
плочи
дијаглифичан (грч сћај?1урће1п изрезата) ич-
дубен, изрезан, исечен
дијагноза (грч сиарвпозкет, ^га§пб818) мед
распознавање и утврђивање код болесника
извесне болести по њеним битним ознака-
ма и појавама
дијагнозирати (грч сћа^12*пб8кеш разазнати,
распознати) мед утврдити код болесника
знаке и симптоме неке болести и на основу
њих саму болест, одредити природу боле-
сног стања
дијагиостика (грч сћа&пбзике) мед наука или
вештина распознавања и утврђивања бо-
лести
диЈадоха
дијагностицирати (грч с11а§по511ке1п распо-
чнати) мед в диЈагнозирати
дијагностичар (грч <11а§по811ко8) лекар КОЈИ
уме да распозна]е и утврђу^е болести пре-
ма њиховим битним ознакама или симпто-
мима
ДИЈаГНОСТИЧКИ (грч Ља§Пб813) мед ШТО Је
основано на поузданим знацима или симп-
томима, диЈагностички знаци битни знаци
или симптоми неке болести
дијагонала (грч с11а§6п1а, л а т Ља^опаИз)
геом д у ж повучена и з Једног темена угла,
четвороугла и л и многоугла у теме несусед-
нога угла, диЈагонали ф и н е вунене ткани-
не са косим ш а р а м а
дијагоналан (грч с11а0бп1О8, л а т с11а§опа11б) у
правцу дијагонале, кос, попрек, попречан
дијаграм (грч <11а§гарћет нацртати, с11а§га-
гаша) ф и г у р а и л и геометри]ски цртеж, ц р -
т е ж (или нацрт, скица) ради об]ашн>ења
неког чињеничног стања, ради очиглед-
ног представљања извесних односа, гра-
ф и ч к о (или цртежно) представљање н е -
ког стања, статистике, размера итд , п р е -
сек, просек, слика рада и л и снаге, план,
муз ноте од пет линија, код гностичара
два међусобно у к р ш т е н а троугла у КОЈИ-
ма ]е уписано неко мистично име бога, и
КОЈИ су им служили к а о амаЈлиЈа (Соло-
моново слово)
дијаграф (грч Љ а § г а р ћ е т нацртати) апарат
за механичко цртање перспективе према
природи
дијаграфија (грч сћа, ^гарМа) у м н о ж а в а њ е
на л и т о г р а ф с к о м камену ц р т е ж а пренесе-
них н а гумирани тафт
дијаграфика (грч Ља^гарћеш) вештина п р а -
вљења скица, вештина с к и ц и р а њ а
дијада (грч с!уа8, <1уа<1об дво]е, двоЈина) мат
величи^— одоеђена производом два^у век-
т >р<*
дијадексис (грч Ља(16сћота1 преузимам) н а -
слеђе, наследство, мед п р е л а з а к и л и прео-
бража] Једне болести у неку другу, ди]а-
доха
дијадема (грч Љас1ео вежем око, с обе стра-
не, сћа<1ета) плава или бела трака око
чела КОЈУ су, као знак владарског досто-
Јанства, носили перси]ски краљеви и грч-
ки цареви, круна, женски украс за главу,
владарско досто]анство и власт
дијадика (грч <1уа8 ДВОЈСТВО) диЈадични си-
стем броЈева ЛаЈбницова наледноставниЈа
подела броЈева у класе, код ко]е се употре-
бљу]у само две цифре (1 и 0)
дијадоза (грч с11а(11с16т1 раздадем) кед раз-
деоба (или разилажење) хранл>ивих твари
кроз тело, попуштање или престанак неке
болести
дијадох (грч <ћас1осћо8) наследник престола,
нарочито наследници Александра Вели-
ког (диЈадоси) у разним деловима н>егове
државе
дијадоха (грч <11ас16сћота1 преузимам) мед в
диЈадексис
дијакинеМа 218
дијакинема (грч сћактета) мед размицање,
раздвајање костију
дијаклаза (грч сИакЈаб преламам) физ прела-
мање светлости, преламање зракова, пуко-
тина у СЛОЈУ неке стене
дијакластичан (грч сћакЈао) физ преломни,
КОЈИ ]е настао путем преламања
дијаклиза (грч сћаИуго испирам) игпирање
уста, вода за испирање уста
дијаклизма (грч сИаИугб) мед вода за испи-
рање уста
дијакриза (грч сћаки818) процењивање, ра-
спознавање (нарочито ступњева болести)
дијакритичан (грч сћакппо распознаЈем) ра-
спознајни, КОЈИ Је основан на распозна-
ван>у, разликовању, диЈакритички знаци
знаци за распознавање правилног изгово-
ра слова и речи (нпр акценти), мед знаци
за распознавање болести
дијалекат (грч <11а1е§е51ћа1 разговарати се
с11а1ек1;о8) филол нареч]е, сваки начин гово-
ра КОЈИ одступа од општег књижевног
говора, и КОЈИ ]е, као такав, у извесним
областима изражен у утврђеним обли-
цима
дијалектизам (грч с11а1ек1о8) реч, облик или
израз ограничен на уже Језичко подручЈе,
наЈчешће на дацалекат КОЈИ не улази у
основицу књижевног Језика
дијалектика (грч (11а16§ота1 разговарам,
сЈ1а1екике) веитдаа разговарања (било са
другима или са самим собом), вештина
научног расправљања, диспутовања, досе-
тљивост, довитљивост, доскочл>ивост у го-
вору, фил наука о кретан>у мишљења кроз
противречности, ко]е се, у току мишљења,
поново укидаЈу (Хегел „Увиђање да ]е
природа самога мишљења диЈалектика, да
оно као разум мора допасти негативнога
самога себе, противречности, сачињава
Једну страну логике" ЕпгуМ ЈоаЉе с1ег
рћ11о8орћ15сћеп ШхзбепзсћаКеп ип Сгип-
с1г18бе, § 11), Маркс „За Хегела ]е процес
мишљења, КОЈИ он штавише под именом
идеЈе претвара у самосталан суб]ект, де-
миург (творац, створитељ) стварнога
Код мене, обрнуто, идеално гоце ништа
друго до у људско] глави преобраћено и
преведено материјално" Лењин „Према
томе по Марксу ]е ди]алектика „наука о
општим законима кретања како спол>а-
шњега света тако и људскога мишљења "
Окретност и вештина у говору ко]а логич-
ки погрешне закључке уме да наоко при-
каже као тачне
дијалектичан (грч сћа1ек1;1ко8) КОЈИ одговара
науци о мишљењу, КОЈИ ]е у складу са том
науком, довитљив, доскочљив, КОЈИ ]е у
наречју, ди]алекту
дијалектичар (грч сћа1ек11ко8) вештак у го-
вору и расправљању, вештак у мишљењу,
учени кавгаџија, фил онаЈ ко]и уме да се
вешто служи доцалектиком, КОЈИ примењу-
]е дијалектичку методу
дијамантска боја
дијалектолог (грч с1ш1ек1;о8 нареч]е
филол она] КОЈИ испитуЈе и проучава ди]а-
лекте, познавалац диЈалеката
дијалектологија (грч сћа1ек1об 1о§1а) филол
наука о дијалектима
дијалектомаии]а (грч сЈт1ек1ок тата
страст) претеривање у употреби покраЈИн-
ског Језика у књижевним делима
дијалелон (нлат од грч сћа11е1оп, сћа помоћу,
а11е1бп узајаман) лог дефинициЈа у кругу
ТЈ одређивање помоћу појма КОЈИ има да се
одреди, диЈалела
дијалелус (нлат од грч 1горов с!1а11е1оБ) лог
закључак у кругу
дијалема (грч сћа1е1ро остављам размак
<11а1е1тта) прекид размак међувреме, мед
болесно, нарочито грозничаво стање код
наступне грознице
дијализа (грч сЦа1уб рашчињавам, раздва-
]ам, растварам, с11а1у818) мед разлучивање,
рашчињавање, растварање, смрт, губљење
или исцрпљивање снага, физ одваЈање
кристалоида од колоида путем осмозе,
измена течности, филол и рет в диереза и
асиндетон
дијалитичан (грч <11а1уо) растворан, разоран,
уништаван, КОЈИ раствара, разара, уни-
штава, диЈалитични доглед врста догледа
КОЈИ одстрањуЈе боЈе, ахроматичан доглед
дијалог (грч <11а1о8о8) разговор (или говор) у
двоЈе, литерарна уметничка форма у ан-
ТИЧКОЈ филозофији ко]у су створили со-
фисти, Сократ и нарочито Платон, пр
диЈалошки
дијалогизам (грч сћа1о§о5) лит фигура у КОЈОЈ
су удружени питањеи одговор писац само-
га себе пита и одговара, или другог пита, а
сам одговара
дијалогизирати (грч с11а1е|*ота1) дати нечему
облик разговора, изложити неку мисао
итд у облику разговора
дијалогирати (грч с!ш1е§ота1) уводити на
сцену више лица ко]а разговараЈу
дијамагнетизам (грч сћа кроз та§пе8 маг-
нетни камен) СВОЈСТВО неких супстанци
(бакра, бизмута и др ) да им ]е магнетски
пермеабилитет мањи од пермеабилитета
вакуума
дијамагнетометар (грч с!1а, та§пе8, те!гоп)
физ апарат за мерење и испитивање дија-
магнетизма
дијамант (фр с11атап1;, лат ас1ата5 грч
ас1атаб) мин кристалисан угљеник, најтвр-
ђи, најгушћи, на]С]азни]и и наЈскупоцениЈи
драги камен, ко]и се може брусити само
сво]им сопственим прахом, тип на]ситни]а
врста штампарских слова, форт ров без
дна (веома дубок) за спречавање упада
непријатеља у заклон
дијамантин (фр сћатап!;) вунена тканина са
фигурама и крстићима
дијамантска боја мешавина ланеног ул>а и
графита, служи за премазивање гвоздених
предмета (ограда, кагоца итд )
дијамбус 219
дијамбус (грч сћ-, т т ћ о б ) метр двоструки
Јамб, стиховна стопа од четири слога и-11-
дијаметар (грч сћате^гоз) геом пречник, наЈ-
већа тегива, ТЈ дуж ко]а пролази кроз
средиште круга, криве (нпр елипсе) и
везуЈе две тачке обима
дијаметралан (грч сћате^гоБ) пр пречнички,
КОЈИ припада пречнику, Прил сасвим, по-
све, потпуно, нпр диЈаметрално супротан
сасвим, скроз, потпуно супротан
дијаморфоза (грч сћа, тогрће облик) фор-
мирање претварање у одређен облик
дијанасологија (грч (11апа5зет пунити 1ој51а)
наука о пуњењу животињских тела
дијаноегонија (грч сиапсиа мишљење, §опе
рађање) фил наука о пореклу и извору
сазнања
дијаноетичан (грч сиапот разум) фил руко-
вођен разумом, разуман, диЈаноетичне вр-
лџне су, код Аристотела, оне у коЈИма
долази до изражаја разум (знање, разбо-
ритост, мудрост, уметност), за разлику од
етичких врлина, код КОЈИХ се разум поЈа-
вљуЈе као господар жеља и страсти
дијаноја (грч с!1апо1а) фил мишљење, способ-
ност мишљења, разум, значење
дијапазон (грч сћа, раз сав) куз код Грка
октава, данас обим једног гласа или ин-
струмента, звучна виљушка — мала ме-
тална вил>ушка коЈа даЈе стално утврђен
тон а
дијапасма (грч сиаразвет посипати између)
бил>ни прашак за посипање рана
дијапедезис (грч с11арес1а6 пробијем, избиЈем,
Љарес1е518) мед крваво зноЈење, пробијање
крви кроз опну вена, процурење крви кроз
вене
дијапенте (грч сћа, реп!е пет) муз кроз пет
тонова, ТЈ квинта
дијапијеза (грч Ља, р у е т ГНОЈИТИ, загнојити,
ру§815 гноЈење, загноЈење) в ди]апи]ема
дијапијема (грч сћа, р у е т ) мед загно]авање,
нарочито плућа, чир у грудима
дијапијетика (грч с!1а, рует) пл мед средства
ко]а помажу гноЈење
дијапијетичан (грч (Ј1а, рует) мед ко]и по-
маже стварању гноЈа, загно]авању
дијаплазис (грч с11ар1аз18) мед намештање
уганулог или преломл>еног уда, преломље-
не кости
дијаплазма (грч с1уар1азта уобличено) кед
кишни облог, облагање или мазање целог
тела
дијаплегија (грч с^1а, р1е§та ударац) мед
општа клонулост, узетост
дијанноика (грч (11арпеб испаравам) пл мед
средства ко]а помажу испаравање коже,
средства ко]а изазива]у умерено зно]ење
дијапноја (грч с!1арпеб исхлапим) мед благо
испаравање коже, слабо зноЈење
дијапоштив (грч сЈ1а, лат розЉуиз) опт сли-
ка на нарочито] стаклено] или целулоидно]
плочи ко]а се, помоћу тзв проЈекционе
дијастатичан
лампе (скиоптикона), баца увеличана на
платно
дијапореза (грч с11ароге818 забуна, недоуми-
ца, сумња) неодлучност, неизвесност, су-
мња (нарочито као реторска фигура)
дијареа (грч сћаггеб протичем) мед пролив
дијаризам (грч с1уао унесрећим, упропастим)
рет фигура у КОЈОЈ се нарочито извргава
руглу нечиЈа неприлика или неприлич-
ност, нпр Личи му као магарцу седло,
Видела жаба где се коњ поткива, па и она
дигла ногу, и др
дијарија (лат сћапа ^ећпв) мед свакодневна
грозница
дијариј(ум) (лат сћагшт) код Римљана
дневни оброк, нарочито за кућну послугу,
данас дневник, књига у ко]у се уноси
дневни пазар
дијас (грч (1уаз) ДВОЈСТВО, ДВОЈНОСТ
дијасирм (грч (11а8угтоб) ругање, исмевање,
реторска фигура ко]а се састоЈи у прете-
раном умањивању предмета, супр хипер-
бола
дијаскеуаст (грч сћазкеиав^еб, сЈ1а8кеиакво
прерађу]ем) она] КОЈИ критички прерађуЈе
неко старо дело, нарочито Хомерове пе-
сме
дијаскоиија (грч с!1а8корео свестрано испи-
ту]ем, разматрам) мед прегледање болесни-
ка помоћу просветљавања рендгеновим
зрацима
дијаскопска пројекција Опт приказивање
провидних предмета, нарочито прозрач-
них слика, на стаклу (диЈапозитиву) у
пропуштеноЈ светлости
дијасостика (грч с11а8О2б спасем) мед вешти-
на одржавања живота, неговање и одржа-
вање здравља, пл средства за одржавање
здравл>а и живота
дијасостичан (грч с!1абО2б) мед КОЈИ чува,
спасава, предупређује, предохрањузе
дијаспазма (грч с11а8разта раздво]ење, праз-
нина, Љазрао развлачим, раздво]им) раз-
два]ан>е, пауза, станка између два стиха
]едне песме
дијаспора (грч сћабре1Гб расипам, с!1аброга)
расипање, расутост, расејаност, у Новом
завету Јевре]и прогнани из Јуде]е и расе-
Јани по другим земљама, у братствима
чланови КОЈИ стану]у одвоЈено
дијастаза (грч сЈтб1аб1б раздвојеност) хем
ензим (енцим) или фермент нађен у живо-
тињама и биљкама ко]и де]ству]е на угље-
не хидрате и чини да се скроб претвара у
шећер, те знатно доприноси метаболизму
дијастазис (грч с11а81аб1б) разилажење, ра-
стаЈање, раздвајање, цепање, зоол против-
природно раздва]ање КОСТИЈУ или рскави-
це, бот одрођавање, дегенерисање бил.ака
дијасталтичан (грч Ља81е116 раздвајам, рас-
тављам) КОЈИ се раставља, раздваЈа, КОЈИ
се растеже, развлачи, шири
дијастатичан (грч сћаб1аб1в) хем КОЈИ претва
ра скроб у шећер
дијастема 220
дијастема (грч с11ав1ета) размак, одсто]ан>е,
међупростор, МУЈ интервал
дијастематичан (грч с11а81ета) муз са међу-
просторима, са интервалима
дијаетил (грч сћа, б1у1о& стуб) арх велика
дворница са много стубова, код старих
Грка дворница у КОЈОЈ су стубови били
далско Један од другог за три дебљине
стуба
дијастимометар (грч скаб^ета размак, т е -
(гоп мера) апараг за мерење удаљености,
одсто]ања
дијастола (грч сћазгеИо) раздвајам, растав-
љам) пост растезање, продужавање, наро-
чито слога КОЈИ Је иначе, сам по себи,
кратак, физиол ширење срца при раду ср-
чаног мишића, ритмички се смењу]е са
скупљањем (систолом), у грч граматици
чнак за растављање
дијастолни крвни притисак минимални
(доњи) крвни притисак
дијасхиза (грч <11а5сћ12ет цепати) мед це-
пање одва]ање, растављање
дијасхизма (грч (^гавсЈпгет) мед в диЈасхиза
дијатеза (грч сћа1ћеб18, ЉаиШепи) распоре-
ђивање, уређаЈ, устројство, састав, мед
склоност неко] болести, уп диспо <ици)а
дијатезе (грч сћаШе81б) мед тзв „основне
болесги" или подобности за болести
дијатека (грч с^аиШепм) савез, уговор, Ста-
ри и Нови завет
дијатермазија (грч сћа, Љ е г т а з т топлота)
физ особина тела да пропуштаЈу топлотне
зраке
дијатерман (грч сћа, Ш е г т а т о греЈем) физ
КОЈИ пропуцпа топлотне зраке, супр атер-
ман, адиЈатерман
дијатерманзија (грч сћаШегтато прогре]ем)
физ СВОЈСТВО гела да пропуштају топлотне
зраке
дијатесарон (грч с!1а, О1 или а1 1е58агев, 1а
1ев8ага четири) куз чиста кварта, назив за
преводе четири еванђеља, тзв евангели]-
ске хармониЈе
дијатоман (грч с11а1ото8 подељен) мин КОЈИ
се може само у Једном правиу лако делити,
фиЈиол Једноћеличан
дијатомеје (грч сћа^отов раздељен, растав-
љен) пл бот силикатна алга коЈа СТОЈИ
између животињског и бил>ног царства (од
њихових љуштурица и ни гроглицерина
прави се динамит)
дијагоника (грч д1а1отко8) муз ТОНСКИ си-
сгем од ступњева у оквиру октаве, поређа-
них Један за другим у размацима од целих
степена и полустепена, КОЈИ морају бити на
одређеним местима
дијатонска скала (грч с11а1ет6 истежем, лат
всаЦ лествица) м>з скала у ко]О] тонови
СТОЈС у истом односу према своме основном
тону у ко]ем стоЈе одговара]ући тонови
друге скале према основном тону, КОЈИ Је
октава за основни тон прве скале, дакле,
интервали у ди]атонскоЈ скали нису }ед-
наки
дијафтороскоп
дијатриба (грч <1т1,г].к>е) занимаље, Јабава,
разговор, обука, критички полемички
спис, љутња, претерано оштра кригика,
памфлет, пасквила, фил омиљеии метод
киничара и стоЈика по коме су излагали
сво]а учења час озбил>но, час шаљиво,
веома сатирично и са грубим пикантери-
]ама
дијафан (грч сћарћатб просиЈавам просвет-
лим) провидан, прозиран, диЈафане слике
провидне слике на стаклу Ја украшаван>е
прозора, ди]афано посуђестаклсно посуђе,
обложено или ишарано златним листиКи-
ма па постакљено, диЈафано радирање
фотографско копирање бакрореча итд на
нарочито] диЈафаноЈ, ТЈ провидно] хар-
ТИЈИ
дијафанитет (грч Љарћатб) провидност,
прозирност
дијафанометар (грч скарћато, те!гоп) фи-з
справа за мерење и одређивање провидно-
сги атмосферског ваздуха
дијафанорама (грч д и р ћ а т о , огао глсдам,
видим) провидна слика
дијафаноскоп (грч (11арћатб, !>корео гледам)
мед апарат за осветљавање мехура (беши-
ке) помоћу електричне светлости
дијафиза (грч сћарћует прораста, изнићи)
бот пупл>ење, окце, место са кога у биљке
избиЈа грана, зоол део дуге кости између
две Јабучице, геол међусло]
дијафонија (грч с^гарћопео не слажем се, у
раскладу сам, сИарћбгиа) првобитно, код
Грка неслагање у гласу, несклад, дисхар-
монија, дисонанца, фиг неслагаше, нејед-
НаКОСТ, у НОВОЈ МуЗИЦИ ПОД ДИЈвфоНИЈОМ
се, погрешно, разумева композици]а за два
гласа
дијафоника (грч Лтрћбпеб) в диакустика
дијафонски (грч Љарћбпеб) КОЈИ се не слаже
у гласу, КОЈИ звучи неЈеднако
дијафора (грч Љарћ^го) рашика, различ-
ност, неЈеднакосп, неслога, спор, рет пона-
вљање ]едне исте речи ралличитог значења
у Једно] реченици
дијафореза (грч с11арћоге81ч) зноЈење, мед
испаравање коже, пре знојавање
дијафоретикум (грч Јшрћогео разносим) мед
средство коЈе помаже испаравање коже,
презно] авање
дијафоретичан (грч с!1арћогео) КОЈИ помаже
испаравање коже, презноЈавање
дијафрагма (грч Љарћга^та) анат мишићна
пречага ко]а одва]а грудну од трбушне
душве, бот препона у семено] чаури, опт
покретни лимеЈО1 прозорчић (бленда) за
отклањање ивичних зракова код великих
догледа
дијафрагмалгија (грч сћарћ1а{?та, а1§оч бол)
шд болест диЈафрагме
дијафрагмитис (грч Јшрћга^та) мед за-
паљење диЈафрагме
дијафтороскоп (грч сћарћ1ће1гб кварим, чко-
реб посматрам) апарат за испитивање пок-
варености ваздуха
ди]ахореза 221
диЈахореза (грч сћасћогео имам пролив) мед
етолица испражњавање црева
дијахоретичан (грч <11асћоге6) мед КОЈИ по-
маже урсдну столицу, диЈахоретични орга-
ни органи за испражњавање црева
дијахронија (грч с11а сћгопоз време) лингв
историја, повест Језика
дијахроничка лингвистика правац у науци и
о ]езику ЧИЈИ су методи испитивања усме-
рени на историју Језика, ТЈ на испитивање
узастопних Језичких поЈава
дијеза (грч д1-1ет1, ф р сћеке) муз разлика
између великога и малог полутона, четвр-
тина тона, свака мала промена у тону,
,крстић" као знак да се Једна нота пови-
шава за пола тона
дијета (грч сћа11ао лечим, <11а11а, лат &те1а
начин живота) мед уредан начин живота (с
обзиром на храиу, пиће, спавање и одма-
рање), неговање здравл.а, нарочито храна
КОЈУ у ту сврху пропише лекар, болеснич-
ка храна, држати диуегуживети Једностав-
но и умерено, ист време заседања народ-
них представника (нпр дијета у Регенс-
бургу)
дијеталан КОЈИ ]е у вези са диЈетом
дијетар (нлат сће^агшв) в диЈетист
дијетарски (лат (11е& дан) КОЈИ прима дневни-
цу, дневничарски, прил дневно. на дан
дијете (лат Ље^ дан, нлат сће!а) пл наднице,
дневнице које прима службеник, народни
посланик итд место сталне плате на име
ванредних послова, седнице народних по-
сланика
дијетегика (грч сћа1*е11ке 8С 1ећпе) наука о
начину живота корисном по одржавање
адравља
дијететичар (грч д1а11а6 лечим) онаЈ КОЈИ
>чи како треба чувати здравл>е, пррцатељ
>редног и умереног начина живота
дијететски (грч <11а11ао) умерено, корисно по
здрављо, дИЈететски прописи прописи ко-
]их се ваља придржавати да би се очувало
здравље, диЈететска средства средства ко-
рисна по здравље
дијетист(а) (лат Ље& дан) слуга или службе-
ник КОЈИ ради само за дневницу, дневни-
чар, > католичкОЈ цркви свештеник КОЈИ
служи Јутрењу
дијецан (грч с!1- оЉоз кућа, дом) са два
дома дводом
дијецеза (грч сћоЉезк газдинство, кућење)
господарство, управа, уређење, од Диокле-
циЈана назив за 14 главних делова римског
царства, данас се употребл»ава само у
црквеноЈ управи (код православних вла-
дичансгво, код католика бискупија, код
протестаната парохи]а ко]а СТОЈИ под Јед-
ним суперинтендантом), ди]ецез(ал)но пра-
во званично право, надлежно право влади-
ке, бискупа
дијецезан (грч д1-О1кеб газду]ем, кућим,
управљам) владика или бискуп (као
управник диЈецезе, припадник (или члан)
диЈецезе
диктатура пролетариЈата
дијеције (грч с11-, оЈкоч) бот дводоме бил>ке,
т] оне код КОЈИХ Једна стабла носе само
мушке а друга само женске цветове, нпр
топола врба и др
оијурна (лат сћез дан, <1идгпа) дневна плата
или награда, дневница
ди}урнист(а) (лат сииггшв) дневничар
дик (фр јис, лат сЈих) 1 воЈвода, херцог, у
ФранцускоЈ степен племства између
принца и маркиза, 2 луксузна лака кола
за даме, без седишта за кочијаша, а са
седиштем за слугу позади
дике (грч сћке) право, правда, правичност,
мит Дике грчка богиња правде и праведне
одмазде
дикеархија (грч с11ке, агћо владам) владави-
на права, правна држава, стар деспотиЈа
дикеократија (грч сћке, кга!ео владам) в
дикеархиЈа
дикеологија (грч с11ке, 1о(*1а) право, наука о
праву
дикеополитика (грч дЉе, роћ11ке) правично
учење о држави, државна мудрост
диклиније (фч сћ-, И т е легато, постеља) бот
бил,ке код КОЈИХ се прашници и тучко-
ви не налазе у Једном цвету, него су
подел>ени на разне цветове, Једносполне
биљке ко]е имаЈу или само мушке или
само женске сполне органе
дикокичан (грч (11-, коккок Језгро) бт КОЈИ
има два Језгра, дво]езгрени
диколон (грч «11-, ко1оп део, одел»ак) поег
песма коЈа се састо]и из две врсте стихова,
диколичка песма
дикотиледоне (грч (11-, ко1у1е<1оп удубл.ен>е,
пијавчица) бот биљке код КОЈИХ се, при
клијању, ]авл>а]у два клицина листића
дикси (лат <11сеге рећи, казати, (31X1) рекао
сам, реко завршио сам што сам хтео
рећи, готов сам, дикси ет анимам меам
салвави (лат <11Х1 е1 а т т а т т е а т 8а1уа\п)
рекох и спасох душу своју, ТЈ сад ми ]е
савест мирна
диктандо (лат с11с1апс1о) казивањем у перо,
задатак рађен по казивању у перо
диктат (лат <11с1аШт) 1 ка јивање у перо,
задатак рађен по казивању у перо, диктан-
до, дикте, 2 наређење, заповест, оно што
налаже, сугерира (неке поступке и сл )
диктатор (лат Љс1а1ог) 1 у староримско]
држави. највиши службеник са неограни-
ченом влашћу, коЈа ]е могла трајати наЈви-
ше шест месеци, а кога су бирали у изузет-
но тешким приликама по државу, 2 она]
КОЈИ неограничено влада КОЈИ заповеда,
КОЈИ тражи послушност без поговора
диктатура (лат сИс1;а1:ига) звање и власт
диктатора, режим КОЈИ заводи диктатор,
неограничена власт
диктатура пролетаријата државни облик
власти радничке класе (пролетариЈата) ко-
ЈИ она мора успоставити да би обезбедила
укидање капиталистичке експлоатациЈе и
капитализма и остварење комунисточког
друштва — „ Између капиталистич-
диктафон 222
ког и комунистичког друштва лежи пе-
риод револуционарног претварања прво-
га у друго Том периоду одговара и полити-
чки прелазни период, и држава тог перио-
да не може бити ништа друго осим рево-
луционарна диктатура пролетари]ата"
(Маркс, Критика готског програма) —
Ствар ]е у томе да су закони о наздемо-
кратскије буржоаске државе срачунати на
очување буржоаског друштвеног уређења
и капиталистичких економских односа
Отуд радничка класа не може без гажења
тих закона спровести ни Једну меру уки-
дања капитализма Према томе њена власт
и њене мере мораЈу нужно бити насил>е —
блаже или оштриЈе (већ према условима)
— против старих односа и закона, ,,]ер
сломити отпор експлоататора-капиталиста
нема ко други и немогуће ]е другим пу-
тем" — ,,А диктатура пролетариЈата, ТЈ
организовање авангарде угњетаваних у
владајућу класу ради угњетавања угњета-
ча, не може дати просто — само проши-
рење демократиЈе За]едно са огромним
проширењем демократизма, КОЈИ први пут
постаје демократизам за сиромашне, демо-
кратизам за народ, а не демократизам за
богате, диктатура пролетариЈата доноси
низ ограничења у односу на слободу угње-
тача, експлоататора, капиталиста " дилетант (итал д11еиап!е) при]атељ (или
(Лењин, Држава и револуци]а)
диктафон (лат сЦсШге, грч рћбпео звучим)
апарат КОЈИ, слично фонографу, прима
оно што се говори и понавља кад треба да
се запише (служи место стенограма)
диктиван (лат Љсеге говорити, сксШв) грам
изЈаван, исказан, изречан
диктиитис (грч с11к1;уоп мрежа) мед за-
паљење мрежњаче
диктирани мир мир КОЈИ се склапа по дикта-
гудругих сила, ЧИЈИ се услови има]у само
да приме и потпишу, без икакве дискусије
диктирати (лат с(1с1аге) казивати у перо,
говорити некоме с тим да онаЈ коме се
говори то запису]е, говорити некоме шта
треба да ради, саветовати, заповедати,
прописивати, прописати, нпр казну
диктовати в диктирати
диктум (лат сћсШт) изрека, пословица, ме-
сто из неког дела
диктум де омни ет нуло (лат сћс1шп (Је о т т
е1 1ш11о) лог основно правило закључи-
вања што важи за све, важи и за неке и
поједине, што не важи за неке и поједине
не важи ни за све
диктум фактум (лат <ћс1шп {ас1шп) речено-
-учињено, како ]е речено онако се и де-
сило
диктус (лат Љсеге рећи, казивати, сћс^из)
именовани поменути, напред поменути
дикција (лат сћсио) ]език или стил ]едно1
писца, начин изражавања, изражавање
дикционер (нлат сћсиопапшп) речник КОЈИ
не садржи само поЈедине речи него и
фразеологију ]едног Језика
дилувиј(ум)
дилатабилан (нлат Љ1а1;а1з1115) протегљив,
растегљив, проширл.ив
дилататор (нлат <111а1а1;ог) мед отварач, спра-
ва за проширивање, нпр ране
дилататоран (нлат ск1а1а1;огш5) КОЈИ про-
ширу]е, растеже, развлачи
дилатација (лат с111а1а11о) растезање, ши-
рење, проширивање, мед проширење срца
дилатометар (лат сШа1;аге, грч те!.гоп) физ
апарат за мерење запреминског ширења
поЈединих течности
дилаторан (лат ск1а1огш5) КОЈИ развлачи,
одуговлачи, отеже, одлаже
дилаториј(ум) (лат сШа^опшп) прав пропис
(или наредба) о одгађању рока
дилација (лат <1Шеге одгодити, с!11аио) оду-
говлачење, одгађање, продужење рока
дилбер (тур ЉШег, перс (Ш срце, к>ег од
ћигсЈеп НОСИТИ) драган, лепотан, мил>еник,
она] ко)и привлачи и осваја срца
дилекција (лат сћЦ{*еге, волети, с!11ес1;1о) љу-
бав, склоност, оданост
дилема (грч Љ1етта) непри]атан положа] у
ко]ем се човек налази кад треба или мора
да бира између две подЈеднако непрИЈатне
ствари, лог закл>учак у ко]ем ]е прва пре-
миса хипотетичан суд, а друга дис]ункти-
ван (полилела)
љубител,) уметности, оназ КОЈИ се бави
неком уметношћу или вештином само из
љубави према ЊОЈ ИЛМ ради прекраћивања
времена (за разлику од уметника као знал-
ца, стручњака), фиг она] КОЈИ ]е у некоЈ
струци површан, недоучен, без стручне
спреме
дилетантизам (итал (ШеИаге) љубав према
уметностима или вештинама, бављење не-
чим из љубави а не по позиву, професио-
нално, фиг нестручност, површност
дилетантско позориште позориште у коЈем
играЈу они коЈима глума вдце струка
дилигенција (лат с11118еп11а) брижљивост,
пажл>ивост, ревност, марљивост, прав
брижљиво избегавање нехатности у посло-
вима, кон дилиђенца (итал соп д.\\1^,еп2.а)
муз брижљивост, пажљиво
дилижанс(а) (фр сћћдепсе) брзина, хитрина,
установа за превоз путника, тзв брза по-
шта, поштанска кола
дилогија (грч сШо§!а) двојако значење, дво-
смислица
дилогичан (грч сШо§оз) КОЈИ се може двоЈако
разумети, двосмислен
дилувијалан (лат сШтааћб) потопски, по-
плавл.ен, дилувиЈално тле тле поплавље-
ног земљишта, дилувиЈални минералиошл
кози су постали услед последњих великих
промена у Земљино] кори ко]е су дошле
као последица поплаве, дилувиЈални човек
преисториЈски човек, прачовек
дилувиј(ум) (лат с111и\пит спирање земље)
поплава, потоп, поплављена земл>а, геол
доба у развитку Земљине коре када су
дилудиј(ум) 223
ледници почели да се топе, а коЈе ]е непо-
средно претходило данашњем добу
дилудиј(ум) (лат (ШиЉшп) одмор при глади-
Јаторским борбама, поз време између чи-
нова
дилуендо (итал сШиепск)) муз гасећи се, са
постепеним ослабљиван>ем ]ачине тона док
се потпуно не изгуби
дилуенције (нлат сШиегНт) тд средства за
разблаживање
дилуирати (лат сШиеге) разблажити, нпр
вино водом, растворити, растопити, опра-
ти, збрисати, разбити (нпр сумњу, подо-
зрење)
дилуцида интервала (лат <Шис1с1а иг1егуа11а)
пл мед светли тренуци, т] тренуци свести и
присебности код болесника, нарочито
умно оболелог, обичниЈе луцида тггер-
вала
дилуцидација (нлат (Шиск1а1:1о) прав об]а-
шњење тумачење
дилуцидирати (лат сШипбаге) осветлити, ра-
светлити, обЈаснити, протумачити
дилуција (нлат сћ1и!1о) разблажавање, ра-
стварање, умањивање Јачине
димензија (лат Љ-те1;1Г1 измерити, Љтепзш)
мерење, пространство, пружање, зами-
шљене праве линиЈе помоћу КОЈИХ се про-
странство неког тела и његових граница
(површине, лини]е), или неког дела про-
стора КОЈИ представљамо као празан, могу
одређивати и мерити Да бисмо то могли
одредити, потребне су нам три димензиЈе,
три праве ко]е се секу под правим углом
дужина, ширина и висина (или дубина)
Тело има три димензи)е, оно ]е тродимен-
зиЈално, површина две, а лигоца Једну
димензиЈу По теори]и релативитета четвр-
та димензиЈа ]е „време", уп координатни
систем
димензионирање (лат с11теп81о) одмераван>е,
прерачунавање величине, Јачине, пресека
димензионирати (лат с11теп51о) одмерити,
измерити пресек, нпр добро димензиони-
рани зидови зидови чи]а ]е Јачина добро
прорачуната, димензионирано дрво дрво
за грађу, грађа
димеран (грч сћ-, тегоз део) КОЈИ се састоЈи
од два дела, два члана, двочлан
диметар (грч Љ-, те1гоп) метр стих КОЈИ се
састоЈИ од две стопе или два стаховна
такта, нпр Један Јампски стих од четири
стопе, кватернариЈус
димије (тур дшие, грч (Ит11о8) женске ши-
роке чакшире коЈе се носе уместо сукње,
уп шалваре
диминуендо (итал сћт1пиепс1о) муз постепено
тише, све слабије (т] смањивати Јачину
тонова), декрешендо
диминуирати (лат сћгтпиеге) смањити,
сман>ивати, умањити, сузити, скратити,
попустити (нпр у снази, Јачини)
диминутив (лат с ћ т т и и у и т ) грам умањавна
реч ТЈ реч ко]а СВОЈИМ завршетком
(диминутивним суфиксом) изражава по]ам
дина
умањивања, нпр прст-прстић, кућа-
-кућица, дете-детенце, тачни]е деминутив
диминутиван (лат (ћпшићуив) умањаван,
КОЈИ смању]е, умању]е, сужава, скраћује
диминуто (шп -11т1пи1о) у шпанско] ИНКВИ-
ЗИЦИЈИ оптужени за ]ерес ко]и ни]е, по
нахођењу инквизитора, све признао, наро-
чито она] КОЈИ зе издао премало сукриваца
(после темељног мучен»а, овакви су кривци
спаљивани на ломачи као непоправљиви
грешници)
диминутор (нлат сћпигиЛог) мат умалилац,
умалитељ, одузимак, суптрахенд
диминуција (лат (ћпшшгш) смањивање,
смашење, умањивање, умањење, попу-
штање, смањење, смањеност, умањење,
умањеност, трг одбиЈање од суме, димину-
цио кашггис (лат с11пшш11о сарШз) прав
грађанска смрт, грам извођење, стварање
диминутива
димисија (лат с!ти831о) смењивање с по-
ложа]а, отпуштање, оставка, захвал>иван>е
на служби, уп демиси]а
димисионар (нлат с11т1381опапиз) она] КОЈИ
да]е оставку на звање ИЛИ положаЈ
димискија (арап Отпбц-1уу, тур с1ши$к1)
сабља кована у Дамаску, у средњем веку
димисориј(ум) (нлат дшибзогшт) акт о отпу-
штању, смењивању
димитирати (лат дитИеге) отпустити, исте-
рати из службе, захвалити се, дати остав-
ку, одступити
димлије в димиЈе
диморфаи (грч (^1-, тогрће облик) ко]и има
два облика, двообличан, диморфне биљке
биљке чи]и се цвегови ]авл>а]у у два обли-
ка, в диморфизам
диморфизам (грч Љ-, тогрће) двообличност,
биол ]авл>ање Јединки исте врсте у два
различита облика (у биљном и животињ-
ском свету), мин СВОЈСТВО неких тела да се
могу и поред истоветног састава, по]ављи-
вати у битно различитим кристалним
облицима, диморфиЈа
диморфија в диморфизам
дин (грч (1упат18 сила) 1. физ Јединица силе
у апсолутном систему мера сила ко]а
Јединици масе (граму) у ]единици времена
(секунди) саопшти брзински прирашта] од
Једног центиметра у секунди, или сила ко]а
масу од зедног грама у ]едно] секунди
помери из мира за Један центиметар, по
Међународном систему Јединица данас се
за силу као Јединица употребл>ава њутн
дин (скр од Е)еи1зсће 1псЈиз1пе-Когтеп) 2.
немачке индусгри]ске норме, служе као
основа за индустриЈСке норме и у многим
другим земл>ама (нпр у фототехници и
штампарству)
дин (перс , тур сЈт) 3. вера (обично мусли-
манска), ислам
дина (грч с1упагт8) 1. физ в дин
дина (нем Пипе, ф р с!ипе, према келт Љп) 2.
геол пешчани брежуљак, дуг по неколико
динаметар 224
стотина а висок по неколико метара, сипи-
на, пешчани пруд
динаметар (грч Јупапиз сила, те1гоп) опт
инструменат за мерење моћи увеличавања
телескопа
динамизам (грч с1упагш8) в преанимизам
динамика (грч Јупапнке) физ 1 наука о
силама и о кретањима ко]а те силе произ-
воде (део механике), 2 силе ко]е делују
(или сила енергиЈа коЈа делује), производе
де]ство и управљаЈу њиме у ма каквом
облику, ку3 мера КОЈОМ се означу^е Јачина
извођења
динамис (грч с1упат15) сила, снага, способ-
ност, (у АристотеловОЈ филозофији насу-
прот енергиЈи, стварности) могућност, по-
тенциЈа
динамистика (грч с!упат15) учење коЈе мате-
ри]у и појаве у природи изводи из сила
природе
динамит (грч с1упапп8) разорна материЈа,
мешавина 75 делова нитроглицерина са 25
делова неког другог, еластичног, порозног,
али неексплозивног тела, обично са инфу-
зориЈском или диЈатомеЈСком земљом, ако
се, место са инфузори]ском земљом, поме-
ша са прахом слабо печеног дрвеног угља,
мешавина се тада зове целулозни динамит
(проналазач шведски хемичар Алфред
Нобел 1833—1896)
динамичан (грч <1упа1Ш8) КОЈИ се оснива на
динамици, способан, КОЈИ има Јако дејство,
КОЈИ има своЈу снагу, КОЈИ слободно де]-
ству]е КОЈИ делу^е сопственом унутарњом
и живом силом, ко]и ]е стално у покрету,
супр статичан
динамичар (грч (Јупагшв) присталица дина-
мистике
динамичка геологија в геодинамика
динамо (грч <1упагш5) машина за произво-
ђење електричне стру]е механичкмм радом
обртањем проводника кроз магнел < о поље
динамоген (грч <1упагт8, депоз порекло) физ
КОЈИ рађа, КОЈИ производи силу
пинамограф (грч Јупагтз, §гарћ6 пишем)
показивач силе, направа за аутоматско
бележење употребљене силе
динамоелектричиа машина в динамо
динамозоизам (грч с!упат18, гбоп живо биће)
фил учење о снази обдареноЈ свешћу и
вољом
динамологија (грч сЈупагтз, 1о§1а) наука о
поЈединим природним силама
динамомашиаа в динамо
динамометаморфоза (грч с1упат18, т е ! а -
тогрћбч1!> преобража]) геол преобража-
вање руда у великим дубинама камене
коре под угицајем великог притиска, висо-
ке температуре и воде у нове руде
динамомотар (грч (Јупагшз, те1хоп мера) физ
направа (обично са опругом) за мерење
сила, силомер
динамометрија (грч с1упат15, те1па) физ
мерење сила, пр динамометри]ски
дионизијска ера
дивар (лат с1епагш8) новчана Јединица у
СФРЈ, Алжиру Бахреину, Ираку, Јордану,
КуваЈту, Либи]и и Тунису, а у Ирану стоти
део риЈала
династ (грч с1упата! могу с1упа51е&) владар
господар, у средњем веку иоседник вите-
шког имања, властелин, бољар
династизам (грч с1упа81§5 владалац) оданост
владару, односно владаЈућем дому при-
врженост династиЈи
династија (грч Јупа81е1а власт моћ) влада-
лачка лоза, низ владара исте лозе
дииастичан (грч с!упа81еч) КОЈИ припада не-
КОЈ владалачкоЈ лози, КОЈИ Је присталица
неке владалачке лозе, династиЈс
динас-цигле према ватри веома отиорно ка-
меше од чистог кварца, са малом примесом
креча, гвозденог оксида и иловаче, служи
за унутарње облагање пећи са високим
гемпературама
дин-душман (перс , тур с!тс1и5тап) верски
непријатељ, заклети непријатељ заклети
противник
дине (фр Љпег ручак, данашње значење
вечера) главни оброк, у подне или око 5—6
сати по подне, свечан ручак, гозба
диника (грч сИпок вртоглавица) пл мкд сред-
ства против вртоглавице, тачније антиди-
ника
диносаур(ус) (грч сЈетоб ужасан страшан,
]ак, запгок гуштер) зоол горостасан препо-
топски гмизавац, до 30 т дуг, ЧИЈИ костур
показуЈе знаке птице и сисара
динотериј(ум) (грч (1е1по;>, Шепоп звер) изу-
мрла врста препотопског горостасног сур-
лаша
динофонитет (грч (1етоб, рћопе глас) чингв
Јачина гласа
дио (итал Т)1о, лат сЈеиз) бог, пер Дио '(итал
рег Бш) забога, побог>'
Диогеи (грч ОшЈЈепез „она] КОЈИ ВОДИ поре-
кло од Зевса") филозоф и ! Синопе у М
АЗИЈИ (404—323 пре н е ), назван пас"
Сократов по]ам аутаркије подигао ]е до
аскезе ко]а, одбацуЈући сваку животну
удобност, тражи краЈње одрицање жеља,
ни]е признавао постоЈеће законе и био
прототип киничног филОЈофа О њему се
прича да ]е становао у ]едном бурету да Је
Александра Великог, кад га ]е оваЈ посетио
и рекао му да каже Једну жељу чамолио
да му се склони са сунца, да ]е у подне по
Атини свећом тражио л>уде" итд , 'фиг
она] КОЈИ презире свет мизЈнтроп
диоктаедар (грч сћ-, ок!о осам, ћеЈга седи-
ште, основа) т м полиедар са двапут по
осам, ТЈ шеснаест, површина, пр диоктае-
дарски
диолефини хем в диени
дионизије (грч Ошпузш) пл светковине у
славу бош Бшшга код сгарих Грка, ко]е су
се поглавито састо]але у орги]ању и пи]ан-
чен>у, уп баханалиЈе
дионизијска рра рачунање времена од Хри-
стовог рођења, коЈе ]е увео ДионизиЈе Ма-
дионизијски 225
ли (Пштзшб ех1§ииб), научник из VI века;
по њему, Христос се родио 754. год. од
оснивања Рима.
дионизијски (грч ОЈбпуБоз) фил израз којим
Ниче назива елеменат пун снаге и стра-
ствености у животу и вољи; супр аполи-
нијски.
Дионизос (грч. Вшпуаов) кит. пријатељ муза,
бог вина и виноградарства код старих
Грка; Бахус.
диоптер (грч. сИа кроз, огао гледам, видим, 16
(Кор1гоп, е с1н>р1га) опт справа помоћу које
се једна визирна линија управља на одре-
ђену тачку, нарочито на апаратима за
мерење; састоји се од два дела, од којих је
један окренут оку онога који визира, а
други предмету који треба визирати.
диоптерски лењир месингани лењир са две
танке металне плочице са прорезима кроз
које се гледа (застарео геодетски инстру-
менат за одређивање правца на столу за
мерење).
диоптрија (грч. Љ'ор1гоп све кроз што се
види) очт јединица за мерење јачине сочи-
ва (јачина сочива једнака је реципрочној
вредности жижне даллне), јачина сочива
чија је жижна даљина један метар. Сочиво
јако 5 диоптрија има жЈ*жну даљину
0,20 т .
диоптрика (грч. Аха, огао гледам) опт. наука о
преламању светлосних зракова кроз воду,
стакло и др.; анакластика.
диоптричан (грч. сИорШкоз) који спада у
диоптрију; диоптричне боје боје које на-
стају услед преламања светлости.
диорама (грч. сН-огао гледам кроз) провидна
слика, округла слика на провидној мате-
рији која, помоћу вештачког осветљавања,
показује променљиве светлосне тонове
(дневне и вечерње пејсаже) или тонове боја
(зима, алпинско бујно зеленило), понекад
са фигурама у покрету; пронашао Дагер
1822. год.
диорсксин (грч. сИогукво поткопавам) екс-
плозивни прах, мешавина пикринске ки-
селине, дрвеног угља, струготине, шалитре
и сумпора; хераклин.
диоризам (грч. (ЈвдпБтбб ограничавање,
одредба) фил одређивање појма.
диористички (грч. сИопго) ограничавам,
одељујем, разликујем) који објашњава, ту-
мачи, одређује.
диортоза (грч. <И6г1ћб815 уређивање) попра-
вл>ање, побољшавање; мед намештање,
исправл>ан.е уганутих или искривљених
удова.
диортотичан (грч. с1шг1ћ66 исправљам) који
исправља, КОЈИ служи за исправљање
(или: намештање, дотеривање).
Диоскури (грч. Пн>з-киго1 СИНОВИ Зевсови)
мит грчки полубогови Кастор и Полидеук
(Полукс), близанци; фиг нераздвојни при-
јатељи; астр Ш зодијачки знак (Близанци)
и сазвежђе на северној небеској хемис-
фери.
Лексикон
дипломатија
диосмоза (грч. сИ-, сНа-, октбк гураље, тиска-
ње) фи-1 в. осмоза.
диостоза (грч. с11-, ок1еоп кост) мед померање
костију.
диотелети (грч. с!уо, 1ће1о хоћу) пл теол при-
сталице учења о две природе и две воље у
Исусу Христу; уп монотелети.
диофизити (грч. с!уо, рћуз18 природа) пл при-
сталице хришћанске секте која је сматра-
ла да су у Христу биле две природе,
божанска и човечанска; супр. монофизити.
дипеталан (грч. сИ-, ре1а1оп лист) бот са два
листа, са два цветна листића.
дипигус (грч. сИ-, ру#е задњица) двојна нака-
за која има једну главу и један грудни
кош, али се тело испод пупка удваја, тако
да наказа има две задњице и два пара
ногу, дводупаЦ.
дипирихијус (грч. сИ-, ругпсће) метр двостру-
ки пирихијус, стиховна стопа од четири
кратка слога: и и II II
диплазија (грч. сИр1абк>8 двострук) му, дво-
струхи пијанофорт^1, са две клавијатуре
које стоје једна према другој.
диплазијазам (грч. с11р1а51О5 двострук) удво-
стручење, подвостручење.
дипле (грч. (Ир1е) 1. критички знак облика
положеног великог слова ипсилона за оз-
начавање погрешног начина читања, као и
сумњивих места у песничким делима, на-
рочито у драми, да би се глумац упозорио,
да не погреши у интерпретирању.
дипле (грч. сИр16о8 двострух) 2. двојнице,
врста фруле.
диплоја (грч. <Ј1р16п) физиол међуплочје. ће-
лијски слој између две танке коштане
плоче, нарочито код коетају лубање; бот
унутарн>а ћелична маса лишћа и оплод-
нице.
диплома (грч. с11р166, сНрШта) повеља, наро-
чито она којом се дају достојанства, слобо-
де, повластице, права итд.; повеља о име-
нован>у, поставл>ењу, ослобођењу или по-
миловању; повел>а којом се указује почаст,
одликовање; сведоџба о положеном испи-
ту, нарочито на високим школама.
дипломат(а) (грч. сНр166, с11р16та) лице које у
међународиим односима представља једну
суверену државу, државник; фиг опрезан и
предострожан човек
дипломатариј(ум) (грч. с11р16та) збирка по-
веља.
дипломатизирати (грч. сНр1дта) одржавати
везу са страним дворовима; водити прего-
воре, преговарати са страним дворовима и
владама; фиг на углађен начин крити своје
мишљење и намере, понашати се опрезно,
мудро и углађено
дипломатија (грч. сИрШта) формално посре-
довање у међусобном општењу између
држава, начела и правила која у томе
погледу важе; званични органи који се тим
послом баве; умешност у јавном и тајном
вођењу преговора између појединих влада.
дипломатика 226
дипломатика (грч (1ф1ота) помоћна исто-
ријска наука, наука о повељама, ТЈ вешти-
на читања и правилног тумачења старих
повеља, утврђивања њихове изворности,
оригиналности, времена кад су издане
итд , понекад = дилломатиЈа
дипломатичар (грч сћр1бта) познавалац и
вештак у читању и тумачењу старих по-
веља
дипломатски (грч сћр16та) повељно, доку-
ментирано, што се оснива или доказуЈе на
основу повеља, што се тиче преговора и
веза између држава, што спада у послове
Једног посланика на страни, државнички,
посланички, амбасадорски, фиг мудро,
опрезно, учтиво, углађено, са пуно такта,
дипломатски кор (фр согрв с!ф1ота(;КЈие)
сви предсгавници страних држава акреди-
товани на Једном двору, код неке владе,
дипломатско тело
дипломација в дипломатиЈа
дипломиран (грч с11р1бта) КОЈИ Је добио
писмену потврду о некоЈ почасти, сведо-
чанство о положеном завршном испиту,
повељу о постављењу на неки положа] или
неко звање
дипломирати (грч (1ф1ота) положити после-
дњи и завршни испит на ВИСОКОЈ школи
или на факултету универзитета
диплопија (грч <11р1ооб двострук, орз, ороз
око) мед поремећаЈ вида при коме се Један
предмет види двоструко, диплосиЈа, дитоп-
сиЈа
диплосија (грч (11р1ооз двострук, брз, ороз
око) в диплопиЈа
диплосомија (грч (1ф1ооз, з о т а тело) рађање
двоструких наказа (нпр сијамски бли-
занци)
диподан (грч Љ-рив) метр са две стопе, од две
стопе двостопни
диподија (грч (11-, рив, роск>8 стопа) метр
двострука стопа, спаЈање двеЈу метричких
стопа у основни метар или такт Једног
стиха, сизигиЈа
дипол (грч с11-, ро1ов) физ са два пола
дипросопус (грч (11-, ргозороп лице) наказа
са две сљубљене главе, али тако да се на
ЊОЈ разликуЈу два лица
дипсакус (грч скрза жеђ, Љрвакоз) мед бо-
лест жеђи
дипсетичан (грч (ћрзао жедним) КОЈИ жедни,
КОЈИ воли да пИЈе, КОЈИ изазива жеђ
дипсодичан (грч (јфзао) в дипсетичан
дипсоманија (грч Љрва, т а ш а помама) мед
страст за пићем, пиЈаничко лудило
диптера (грч (11-, р!егоп крило) пл зоол дво-
крилци, инсекти са два необрасла крила
(муве, обади, комарци и др)
диптерални храм арх в диптерос
диптерологија (грч (11-, р!егоп, 1ој*т) зоол
наука о двокрилцима
диптерон арх в диптерос
диптерос (грч с|1-, р!егоп) арх храм ограђен
са два реда стубова, диптерални храм,
диптерон
диригент
диптихон (грч Љргусћоп) двоструко преса-
виЈено) двострука табла на склапање, код
старих народа двострука табла за писање,
код старих хришћана списак рођених,
крштених, умрлих итд , ум слика у два
дела, на две табле или два платна, која се
може склапати
диптотон (грч (11-, рф1б падам) грам реч ко]а
има само два падежа
дирек (тур Љгек) греда, дрвени стуб
директ ((ћгесШв прав) сп у боксу ударац
испруженом руком тако да рука пође на]-
краћим путем у правцу тела противни-
кова
директан (лат скгесЛив) прав, КОЈИ ]е у правоЈ
ЛИНИЈИ, без посредника, непосредан, КОЈИ
ради без околишавања, пер директум (лал
рег с11гес!ит) правим путем, директни по-
рези непосредни порези нпр порез на
приход, инлиректни порези посредни по-
рези, нпр на животне намирнице итд ,
директна трговина куповање робе из прве
руке од произвођача
директива (нлат (11гес11Уа) упутство, пропис,
правило о држању у некоЈ ствари, правац
рада, смерница, правац деловања, тока,
развоЈа, линиЈа по КОЈОЈ се неко креће или
нешто развија, вођство, руковођење, ВОЈ
упутство ча рад (у облику наредбе)
директоар (фр (кгесилге) управни савет,
директориЈум, у францускоЈ револуци]и
наЈвиша управна власт, основана 26 X
1795 а оборена 9 XI 1799, цео период док
]е та власт тра]ала, мода и начин у оде-
вању, намештаЈу и др КОЈЗ, се тада по]ави-
ла и имала класицистичко-антички карак-
тер
директор (нлат с11гес1ог) управител,, управ-
ник, руководилац, в диригент
директорат (нлат (ћгес1ога1;и5) управниш-
тво, управитељство, звање и надлежност
]едног управитеља, стан и канцелари]а уп-
равитеља
директоријални (нлат (ћгес^опаћн) КОЈИ до-
лази од директора или директориЈума
(нпр директориЈално решење)
дирскториј(ум) (нлат (11гес1;ог1ит) врховна
управа, врховни управни и надзорни савет
неког предузећа, завода, установе и др , в
директоар
директриса (фр сћгес1псе) улравница,'у п ра-
витељица, директорка, руководил>а, мат
лини]а водиља
дирекција (лат ЉгесЉо) управа, врховно
управно или надзорно тело у неком преду-
зећу, друштву и сл , руководство неке
установе или предузећа, зграда или про-
етори]а у КО]ОЈ се налази управа преду-
зећа
дирекциона линија ВОЈ линија правца, нпр
путања Једног зрна
диригент (лат (11п§еп8) управљач, управник,
руководилац, руковалац, ку3 она] КОЈИ
управља извођењем музичког дела, у по-
диригирати 227
морском праву пословођа паробродског
друштва
диригирати (лат <Ј1П§еге) управл>ати, руко-
водити упућивати, муз управљати изво-
ђењем музичког дела
дирижабл (фр сЦг1§еак>1е) ваздушна лађа,
аеростат са мотором за кретање и апара-
тима за управљање
дирижер (фр с!и-1§еиг) руководилац игара
дирименције (лат с1ттепиа) прав разлози за
развод брака, препреке за брак
диримирати (лат сћптеге) раставити, разве-
сти, укинути, поништити
диринџити (тур с!ег гепс, перс с!ег у, геп|>
мука, тегоба) мучити се, радити тежак
посао без одмора
дирита (итал сћпИа) муз тонска скала, ала
дирита (итал а11а ( Ј т и а ) по ТОНСКОЈ скали,
ТЈ постепено од Једног тона до другог
дирупција (лат Љгир1;1о) пробиЈање, пробоЈ,
проламање
дирхам (грч сЈгасћгпе) новчана Јединица Абу
Дабиа и Марока
дис (с118) муз полутон КОЈИ лежи између тоно-
ва с! и е
Дис староиталски бог подземног света
дис- (грч Љз) 1. прил у многим сложеницама
двапут двоструко
дис- (лат Љз-) 2. предметак КОЈИ одговара
нашем раз- и изражава разилажење, раз-
дваЈање, супротност уопште
дис- (грч сћб-) 3,. предметак КОЈИМ се исказу-
]е рђаво стање, сметња непри]атност или
тешкоћа (у многим нарочито медицин-
ским изразима), одговара нашем не-
дисажија (итал с!18а§1о) разлика по КОЈОЈ ]е
курс неке валуте нижи од њене номина 1не
вредности, уп ажиЈа
дисакордирати (итал с118ассогс1аге) не слага-
ти се, не саглашавати се, не звучати
складно
дисборзо (итал сћбћогзо) трг предујам, изда-
так трошак
дисгеника (грч с1уз-, §епоз род, порекло)
рађање душевно и телесно заостале деце,
супр еугеника
дисгрегација (нлат (118§ге§а11о) рашчиња-
вање распадање, распад на састојке
дисгресија в дигресиЈа
дисдијаклаза (грч сћа- ЉаМао преламам)
опт двоструко преламање зракова
дисдијакластичан (грч (118-, (11ак1аб) опт КОЈИ
показузе двоструко преламање зракова
дисдијапазон (лат <118, грч Ља, рав сав) муз
Један интервал од две октаве
дисђири (итал сћ8§1Г1) технол отпаци од сви-
лених конаца
дисектација (лат с1188есаге) в дисекциЈа
дисектор (нлат с!188ес1;ог) она] ко]и врши
дисекциЈу
дисекција (нлат с115зес1;1о) расецање неког
тела, рашчлањавање (или отварање)
леша
дисемија (грч с1ув-, ћ а ! т а крв) мед болестан
састав крви распадање крви
15*
дисимулатор
дисеминација (лат Љззеттаио) сеЈање, ра-
сеЈавање семена живих бића по ваздуху,
фиг распростирање (или разношење, ши-
рење) неког гласа, вести
дисеминирати (лат с1188егтпаге) расе]ати, ра-
сеЈавати, расипати, растурати, распрости-
рати, разносити, проносити глас, нарочи-
то ширити лажно учење
дисентер (енг с!185еп1;ег) „онаЈ КОЈ ^ друкчије
мисли", одступник, ]еретик (овако се нази-
ва]у у Енглеској присталице свих проте-
стантских цркава ко]и су се, не толико по
учењу колико по устроЈСтву и обредима,
ОДВОЈИЛИ од државне, епископалне цркве,
као презбитериЈанци, индепенденти мето-
дисти, баптисти, квекери, нонконформи-
сти и др )
дисенција (лат сћззепио) разлика (или рази-
лажење) у мишл>ен.у, неспоразум, раздор,
неслога
дисерирати (лат с1188егеге) в дисертирати
дисертант (лат <118вег1аге расправљати) в
дисертатор
дисертатор (нлат сћ88ег1а1ог) писац научне
расправе, подносилац дисертациЈе универ-
зитету
дисертација (нлат сћ88ег1а1вд) научна ра-
справа, нарочито она ко]а се подноси уни-
верзитету ради хабилитациЈе или доби-
Јања докторске титуле (инаугуралиа ди-
сертација)
дисестеза (грч ^уб-, 1азЉе818 осет, осећа])
псих чеосетлаивост, тупоглавост
дисецирати (лат с11кзесаге) расецати, разуђи-
вати, рашчлањавати сечењем
дисидент (лат с11881(1епз) отпадник, одмет-
ник, онај ко]и се одваја у мишл>ен>у, Је-
ретик
дисиденција (лат с1188к1еп11а) расцеп, цепа-
ње, поцепаност, раздор, неслога, различ-
ност у мишљењу, нарочито религиозном
дисидиј(ум) (лат с11881<1шт) раздор, расцеп,
неслога, различност у мишљењу
дисилабум (грч <11-, зуПаће слог) грам реч од
два слога, двосложница
дисимиларитет (нлат с11881т11ап1:аз) неслич-
ност, различност, разнородност
дисимилација (нлат сћззцшШш) грам разЈед-
начавање, т] претварање Једног од два
Једнака сугласника у неки други сугла-
сник, нарочито сугласник с дахом (ас-
пират) у одговараЈући тенуис, нпр Бак-
хус место Бах-хус, Сапфо место Саф-фо,
бот растварање органске хране у листу,
биол разарање метаболизма, катаболизам
разарање промена твари у организму, ра-
спадање живе супстанције, уп асимила-
ци]а
дисимилирати (лат с11881т1118) не бити сли-
чан, разликовати се, грам разЈедначавати
дисимулатор (лат <Ј1581гпи1а1;ог) она] КОЈИ не-
што та]и или крије, прикривалац, таЈилац,
притворица, лицемер
дисимулација 228
дисимулација (лат сЦббшшШш) зата]иван>е,
претварање, претворство, прикривање,
дволичност, лицемерство
дисимулирати (лат с11881ти1аге) крити, при-
кривати, таЈити, затаЈивати, претварати се,
лицемерити
дисинволто (итал С1181ПУО11.О) муз неусил>ено,
природно
дисипатор (нлат с118б1раи>г) распикућа, ра-
сипник, димњак са више постраних отвора
на горњем делу ради равномерне поделе
гасова
дисипација (лат сћ581ра1вд) расипање, разба-
цивање, расеЈаност, непажња, растурање,
нпр магле, дима, расипање енергије и
њено претварање у облике КОЈИ се више не
могу поново искористити за р 1Д, нпр то-
плота из парне машине која а греЈе ваз-
дух
дисјсктан (лат с118]1сеге, <118]ес11. Јазбацан,
растурен, растеран, разасут
дисјунгирати (лат сћбјипјЈеге) ОДВОЈИТИ, оде-
ЛИТИ, раставити, развести
дисјунктиван (лат сћбЈипсЉуиб) раздвоЈан,
одво]ан, искл>учан, раставан, КОЈИ раздва-
]а, одва]а, искључуЈе, противан, супротан;
грам дисјунктивне или раставне реченице
независне реченице коЈе казуЈу радње од
КОЈИХ се ]една може догодити, а друга не,
нпр „Или дођи, или пиши", дисЈунктивни
везник или или , Лог дисЈунктивни
ПОЈМОВИ они КОЈИ су по свом обиму одво]е-
ни Један од другог, али оба припадаЈу, као
родни, неком вишем, општиЈем поЈму,
нпр човек — жена, пас — мачка, дис-
Јунктивни судови судови са дисЈунктивним
појмовима, ТЈ са поЈмовима КОЈИ се међу-
собно искључузу (нпр 8 ]е или Р, или Р 2 ),
диСЈуиктивни силогизам (или закључак)
закључак у коЈем ]е прва премиса дисЈунк-
тивни суд, а друга потврђуЈе или одриче
Једну од алтернатива постављених у првоЈ
премиси
дисјункција (лат с118шпс11о) раздваЈање,
искључен,е, противност, супротност, ло-
гично раздваЈање
дискант (нлат сИзсапШз) наЈвиши глас (код
деце и жена), сопран, регистар оргуље,
ко]и обухвата горњу половину клавиЈа-
туре
дискантист(а) (лат (118-сап1аге) певач КОЈИ
пева наЈвиши глас, сопранист
дискантни кључ муз она ознака тонских
скала, лествица, ко]а назначује да с (це)
пада на прву лигоцу
дискатапозија (грч сЈуз-, к а 1 а р т е т прогута-
ти, ка1аро818 прогутање) кед тешкоћа (или
сметња) при гутању хране или пића
дисквалификација (лат сИк-, ^иаћх какав,
{асеге учинити) онеспособљавање, чињење
неспособним (или неподесним) за вршење
какве службе, неког рада, онеспособље-
ност за вршење нарочитог рада, недоста-
так способности, немање важности,
искључивање, искључење
дисконтни посао
дисквалификовати (лат с115-, ^иаћк, {асеге)
в дисквалифицирати.
дисквалкфицирати (лат <Ј1К-, ^иаИк, Гасеге)
онеспособити, учинити (или начинити) не-
способним (или неподесним) за вршење
какве службе, прогласити неспособним
или неважећим, сп некога искључити из
такмичења зато што не одговара прописа-
ним условима такмичења, обележити не-
кога као недостојног, нрподобног, дисква-
лификова ти
дискламација (нлат с118-с1ата!ш) одрицаље,
непризнавање, прав лажно порицање сво-
ЈИХ обавеза
дискламирати (нлат <118-, е1атаге) порицати,
одрицати, не признавати
дискоболија (грч сИзко!>, колут ћо1е хитац)
бацање дискоса
дискоболос (грч сћбков, ћо1е) бацач дискпса
дискографија (грч сКвков, ^гарћо пишем)
попис прои (нпН.-ча грамофонских плоча
дискоидан (грч Љзкоз, еМок вид, облик)
сличан дискосу. сличан тањиру, тањираст,
плочаст
диско-клуб (грч -енг) обично затворено ме-
сто у коме се скупл>а омладина да би
слушала модерну музику са плоча и
играла
дисколија (грч (ЈузкоИа) незадовољство не-
расположење, туробност, сета, склоност
извесних људи да све ствари и појаве
тумаче и гледаЈу у црноЈ 6ОЈИ, супр еуко-
лиЈа
дисколоран (лат сЦбСо1ог) различите боЈе,
разнобо]ан, шарен
дисколорација (лат с11всо1ога1;го) обезбо]ење,
губљење боје, блеђење
дисконвенијенција (нлат с!18сопуегиеп11а) не-
приличност, непристојноет, неприклад-
ност нескладност
дисконт (итал с11всоп1о) трг в дисконто
дисконтант (итал (115соп1о) тр! лице КОЈС даЈе
меницу у есконт
дисконтар (итал сћбсоп1о) трг лице коЈе при-
ма меницу у дисконт, коЈе ]е дисконтује
дисконтинуиран (лат с!18-, соп1тиеге) преки-
нут, код кога ]е престала веза, без веЈа,
прекидан, непродужан, КОЈИ ниЈе у ве зи са
законом континуитета
дисконтинуитет (лат сћв-, с-оп11пш1а*. про-
дужност, непрекидност) прекид, преста-
нак, прекидност, непродужност
дисконтирати (итал с!1зсоп1о) тр* одбити,
одрачунати, нарочито менице пре истека
рока, по одбитку извесних процената, за
готов новац купити или продати, дискон-
табилна меница она ко]а се издаЈе поузда-
ним трговачким фирмама, у коЈе се не
сумња да ће их тачно и на време регули-
сати
дисконтни посао банк куповање краткороч-
них тражбина, нарочито моница, ЧИЈИ рок
плаћања ЈОШ ни]е доспео, уч есконтни
посао
дисконтни рачув 229
дисконтни рачун трг израчунавање садашње
вредности, у готовом, извесне суме (траж-
бине) чије плаћање тек, доцније, доспева.
дисконто (итал. с118Соп1о, ф р . с!есотр1е,
енсотр1е) грг одрачунавање, одбијање про-
цената при исплаћивању меница којима
још није доспео рок плаћања; накнада.
дискордантан (лат. сИвсогЉпн) нескладан,
несложан, несагласан, неједнак.
дискордантност (лат. сИвсогс1аге не слагати
се, фр. сИзсогЈапсе) несклад, нескладност;
неслога, несагласност; геол нескладно (или:
непаралелно) лежање једног система мла-
ђих слојева на неком старијем слоју или
поред неког старијег слоја.
дискорданција (лат. (ИвсогсИа неслога) несла-
гање, неподударање.
дискордија (лат. сИвсогсИа) неслога, раздор,
несагласност.
дискордирати (лат. сИ8Согс1аге) муз. одступати
од правилног тона, не слагати се, не ићи
упоредо са другим тоновима, не бити у
складу.
дискос (грч. сИзкеио, сЦбкоз) сп. округла ИЛИ
обла, у средини одебела плоча од камена,
железа или дрвета за бацање, игра код
старих Грка већ у Хомерово доба веома
позната и омиљена; у савременој лакој
атлетици бацан>е дискоса поново је оживе-
ло: модерни дискос, обично од дрвета или
железа има 22 с т у пречнику, а тежак је 2
к§; у православној цркви: тањир на којем
стоји путир (део црквених утвари); бот
унутарњи круг сложених цветова, нпр.
сунцокрета.
дискофил (грч. сЦзкон, рћЛоз пријател«) л>у-
бител> и познавалац квалитета грамофон-
ских плоча; пасионирани скупљач интере-
сантних примерака старих и савремених
грамофонских плоча.
дискразија (грч. сЈуз-, кга815 мешавина) мед.
рђаво мешање сокова у телу.
дискредит (нлат. с115- сгесШаге, фр. сИбсгесШ)
неповерење, рђав глас, губитак кредита;
губитак угледа (или: вредности).
дискредитирање (фр. сИзсгесМег) лишавање
поверења или угледа, озлоглашење, изно-
шсње на рђав глас, наношење штете нечи-
јем добром гласу.
дискредитирати (фр. сНзсгесШег) лишити по-
верења или угледа, извикати, озлогласити,
убити некоме добар глас, углед или пове-
рење.
дискредитовати в. дискредитирати.
дискрепантан (лат. сЦвсгерапв) који одступа,
одудара, који се разликује од некога или
нечега, који није у складу.
дискрепанција (лат. сИвсгерапИа) несагла-
сност, неслагање, нескладност, несразмер-
ност, разлика.
дискретан (лат. сИзсегпеге раздвојити, одво-
јити, с11зсге1и8 раздвојен, одвојен; разли-
чит) 1. по себи различит или одвојен; мат
фил., хем. дискретна величина величина код
које део претходи целини. величина чији
дискулпаци]а
део служи као мера (стотина као цело
састоји се од 100 јединица), супр. континуи-
рана величина, тј. величина код које цели-
на претходи деловима, величина која нема
мере у себи (јединица се не састоји из
разломака); 2. који уме разборито да пра-
ви разлику међу стварима и сл., уз-
држљив, пажљив, смотрен, ћутл>ив, који
уме да чува тајну, поуздан, поверл>ив,
обазрив, мудар, опрезан; 3. дискрето, кон
дискреционе (итал. сШсге1о, соп сИксгегЈ.-
опе) муз опрезно, водећи рачуна о главном
гласу и о намери композитора.
дискреција (нлат. сИзсгеио, ф р . сИзсгеИоп)
смотреност и обазривост у говору и пона-
шању, пажљивост, уздржљивост, вођење
рачуна о осетл>ивости другога; непроливе-
ност. ћутљивост; нахођење, великодуш-
ност или увиђавност (победиоца); предати
се на дискрецију предати се на милост и
немилост; а дискресјон (фр. а сЦзсгеИоп)
према нахођењу, на милост и немилост;
дискреционе године године зрелости, годи-
не пунолетности; дискреционо доба доба у
којем неко има право да се одлучи којој ће
вероисповести приступити; дискрециони
дани трг. време које се може још чекати од
дана када меници дође рок па до њеног
слања на протест.
дискреционараи (фр. сИзсгеИоппаи-е) оста-
вљен увиђавности и личном нахођењу;
дискреционарна власт слободно, неогра-
ничено право и власт суда, нарочито пред-
седавајућег, да у току претреса по сопс-
твеном нахођењу бира средства која му
се чине целисходна; дискрециони.
дискрециони в. джкреционарам.
дискримен (лат. сИзсегпеге, сИвептеп) нешто
што одваја, међа, граница. међупростор;
разлика, размак, различност; одсудан или
критичан тренутак, највећа опасност,
криза.
дискриминанта (лат. сИкспттаге) мат. код
одређивања корена (х,, х 2 ) квадратне јед-
начине; израз који се налази под кореном.
дискриминација (лат. Љ з с п т т а г е одвајати,
правити разлику, нлат. сИкспттаИо) у
међународним односима: давање мањих
права припадницима једне државе него
што се дају припадницима других држава;
расна дискриминација социјалноправни
однос у неким државама који припадници-
ма других раса (нпр. Црнцима и Јеврејима)
и националним мањинама оспорава она
права и грађанске слободе што их уживају
припадници владајућег народа; обеспра-
вл>ен>е колонијалних, полуколонијалних
народа или народних мањина од стране
владајућег народа.
дискриминирати (лат. сИвспттаге) делити,
одвајати, разликовати; смањивати права,
прикраћивати права, обесправл.ивати;
граничити.
дискулпација (нлат. с115си1ра1ш) оправда-
вање, доказивање невиности.
дискулпирати 230
дискулпирати (нлат. сИб-си1раге) правдати,
оправдавати, доказати невиност.
дискурзиван (нлат. сЦзсигбпоЈб) лог. онај који
је чисто мисаоне, појмовне природе (супр.:
интуитиван); разговоран, у разговору, уз-
гредан.
дискурирати (лат. сИз-ештеге, фр. сНзсоиги-)
говорити, разговарати се.
дискурс (лат. сИзсигзиб, фр. сНвсоигб) разго-
варање, разговор; говор, беседа, преда-
вање, излагање.
дискус (лат. сИзсиб, грч. Љзкоз) в дискос.
дискусиван (нлат. сН8си881\>г18) који претреса,
објашњава; који разлаже, раздел>ује.
дискусија (лат. сИбсиззш) претресање, ра-
справљање, истраживање разговором, об-
јашњавање путем измене мисли и разних
гледишта.
дискутабилан (лат. сИзси^еге расправљати)
расправљив, претрешљив, који је способан
да се о њему претреса, расправља.
дискутирати (лат. сИзси1;еге) в. дискутовати.
дискутовата (лат. сНзси^еге) претресати, обја-
шњавати, расправљати.
диск-џокеј (енг. сИзс-јоскеу) лице које бира и
пушта плоче забавне музике на приредба-
ма, диско-клубовима или на радију уз
пропратни коментар.
дислалија (грч. с1уз-, 1а1ет тепати, говорити)
жд поремећај у изговарању речи услед
обољења или каквог недостатка на спољ-
ним органима за произвођење говора (на
језику, уснама, зубима или гркљану).
дислексија (грч. с1уз-, 1ех18 говорење) мед
неспособност читања када болесник може
само да почне читање текста а није спосо-
бан да чита до краја.
дислогија (грч. с1уз-, 16$*об) пскх поремећаји у
говору услед недостатка интелигенције.
дислокација (лат. с11б1оса1ш) премештање,
размештање; подела, раздеоба; ВОЈ разме-
штај трупа по извесној области; геол. пу-
цање ЗеаддАвде коре и поремећаји који су
с тим у>В^зи; бед. ишчашење, угануће; дис-
локациона карта мапа из које се види ка-
ко су труПе размештене у некој области.
дислоцирати (лат. сИз1осаге) преместити, пре-
мештати, разместити, размештати, нпр.
војску; лгед. уганути, ишчашити.
дисмембратор (лат. сИз-, т е т ћ г ш п уд; члан,
део) дезинтегратор за жито.
дисмембрација (лат. (ИбтетћгаИо) распар-
чавање, раскомадавање, рашчлањавање;
нарочито: подела једног комплекса земљи-
шта на мање делове (парцеле); издвајање
црквене општине из њене досадање паро-
хије.
дисмембрирати (лат. сИб-, теггЉгшп) одваја-
ти делове из неке целине, распарчавати,
раскомадавати, раскомадати, рашчлања-
вати.
дисменореа (грч. с1уб-, т е п месец, гео течем)
мед менструација праћена боловима (као
последица недовол>не развијености или не-
правилног положаја материце; код жена и
диспареунија
као последица неког обол.ења унутарњих
сполних органа).
дисолвенција (лат. сИв8о1уепиа) пл мед. сред-
ства за растварање (или; разблаживање,
омекшавање, раставл.ање).
дисолвирати (лат. сИббо1уеге) растворити, ра-
стварати, растопити; распустити, раста-
вити.
дисолубилан (лат. сИ55о1и1)Шб) растворљив,
растопљив, растављив.
дисолутан (лат. сИз5о1и1из) растворен; нео-
буздан, лакомислен, разуздан.
дисолутиван (нлат. сЦзбо1и1;1\ги5) растваран,
који раствара, раставан, који раставља,
растопан, који растапа; растворни, растоп-
ни, који је природе раствора (или: растава,
растопа), који припада раствору (или: ра-
ставу, растопу).
диеолуција (лат. сИзбо1и1ш) растварање, ^-а-
спадање једног тела; распад (нпр. друштва.
државе, брака); необузданост, распуште-
ност, развратност; дисолуциони конт-
ракт трг. уговор о разортачењу.
дисонантни интервал муз онај чије једновре-
мено звучање тонова не задовољава наш
слух.
дисонанца (нлат. сИзбопапЦа) несклад, несло-
га, несагласност, неслагање, раздор; муз
однос двају или више тонова чије звучање
не може да задовољи, него тражи већу
консонанцију (у секунди, септими, нони и
др.) тј. пријатнији утисак на уво.
дисонирати (лат. сИззопаге) не звучати
складно, не слагати се у гласу, бити нес-
кладан; разликовати се.
дисопија (грч. (Јуб-, 6р818 виђење) мед слабо-
видност, слабост вида; дисопсија.
ДИСОПСИЈа ( г р ч . С1у8-, 6рб18) мед В. ДИСОПИЈа.
дисоцијабилан (лат. сИббопаћШз) неспојљив,
нездружљив.
дисоцијација (лат. Љкбоааио) раздвајање,
растајање, растурање (неког друштва); хем
разлагање хемијског једињења у његове
саставне делове нарочито дејством топло-
те; електролитична дисоцијација физ. ра-
спадање молекула раствора у простије са-
стојке (јоне).
дисоцирати (лат. сИвзоааге) раставити, раз-
дружити, растурити, раздвојити.
диспанзер (енг. сИврепвагу) социјална устано-
ва за бесплатно лечење сиротиње.
диспарагиј(ум) (нлат. сИз-рага§шт) неприли-
чан брак (са особом из нижег сталежа,
нарочито чланова владарске куће); в. ме-
залијанс. ,
диспаратан (лат. сИзрагаШб) из основа разли-
чан, неједнак, нескладан; диспаратни пој-
мови лог. они који не припадају заједнич-
ком родном појму те немају никаквих
заједничких ознака, нпр. разум и биљка,
јабука и врлина.
диспареунија (грч. с1уб-, рагеипоз супруг,
супруга) лгед. слабо, недовољно распо-
ложење жене за сполно општење.
диспаритет 231
диспаритет (лат. сИз-раг) неједнакост, разли-
читост, нескладност.
диспаширати (фр. сИзрасћег) мор. штету пре-
трпљену на лађи проценити или накна-
дити.
диспензариј(ум) (лат. (Јјзрепдеге) завод за
бесплатно давање лекова сиротињи, сиро-
тињска апотека.
диспензатор (лат. сИбрепва1;ог) раздавалац,
делилац, приложник; управник, настојник
(нарочито у манастирима).
диспензаториј(ум) (нлат. сЦбрепва1огшт)
апотекарска књига са прописима за спра-
вл>ање лекова коју издаје санитетски са-
вет; апотекарски зборник.
диспензација (лат. сНкрепкаЦо) раздвајање,
дељење; разрешавање од неке обавезе или
сметње у појединачном случају, нарочито
код препрека за брак; ослобођење, опро-
штај; диспензациони трошкови, новац ко-
ји треба платити за једно овакво разреша-
вање или опроштај.
диспензирати (лат. сИз-репваге) поделити,
разделити, раздати; фарм. лекове правити и
издавати; ослободити од обавезе, казне
или невоље; опростити.
диспепсија (грч. с1уз-, рер818 варење, проба-
ва) мед. поремећаји у органима за варење
(желуцу и цревима), нарочито: слабо ва-
рење желуца услед поремећаја у лучењу
сокова за варење.
диспептичан (грч. с!уб-, рерз18) који тешко
вари, тешко прекувава.
диспептичар (грч. с1уз-, рерз15) онај који пати
од слабог варења.
диспергирати (лат. сИврегдеге) расипати, ра-
сути, растурати, растурити.
дисперзиван (нлат. сИ8регз1\пдз) расипан, ра-
стуран.
дисперзија (лат. сИзрег^еге, сИзрегзш) опт. ра-
стурање светлости, појава да се сложена
светлост може призмом разложити на сво-
је саставне, елементарне, хомогене, свет-
лости, боје, растурање боја.
дисперматичан (грч. сЦ-, зрегта семе) физиол.
двосемен, са два семена.
диспесцирати (лат. сИз-резсеге) раставити,
раздвојити; спорне суме, нарочито у вези
са штетом на мору, поделити међу заинте-
ресоване (в. диспаширати); тешке рачуне
регулисати.
диспечер (енг. сИзра1сћ хитно обавити) 1.
службеник који регулише кретање возова
на једном делу пруге; 2. службеник који
врши раздеобу електричне енергије на ви-
ше електричних станица међусобно пове-
заних; 3. службеник који управља целим
током производње неког механизованог
предузећа из једног средишта снабдевеног
потребном сигналном апаратуром и сред-
ствима везе.
дисплантација (лат сЦб-р1ап1а1;ш) пресађи-
вање, расађивање; премештање.
дисплиценција (лат. сИврИсепИа) недопадање,
несвиђање; дисплиценције пактум (лат.
диспонирати
сИзрИсепИае расћлп) прав. уговор о раски-
дању закл.ученог трговачког посла, уговор
о пишманлуку.
дисплицирати (лат. сИзрИсеге) не допадати
се, не свиђати се, не бити по вољи.
диспноја (грч. с1ув-, рпеб дишем, рпое диса-
ње) мед. заптив, заптивање, тешко дисање
(код тежих обољења органа за дисање,
срца, извесних живчаних поремећаја,
грознице, механичких сметши и др.)-
диспозитив (нлат. сНзрозШуа) прав. одлука,
решење, формула пресуде.
диспозитиван (нлат. сИзрозШуив) који се тиче
располагања нечим или уређења нечега;
који наређује, прописује, одлучује.
диспозиција (лат. (ИзрозШо) распоред, раз-
мештај; еређивање, уређивање, припре-
мање; план (нпр. за битку); скица, нацрт
(расправе, чланка, предавања); распола-
гање, руковање новцем, имањем; мед. на-
стројеност за извесне болести, склоност
извесним болестима; душевно распо-
ложење, добра воља; настројеност, наро-
чита способност за нешто (нпр. музику.
науку, злочин, крађу); диспозициони
фонд новац стављен некоме на распола-
гање у извесне сврхе, и о којем се не мора
полагати рачун.
диспозициона способност прав. способност ра-
сполагања нечим, способност за правне
радње или послове, способност за само-
стално обављање послова.
диспозиционо добро трг. роба коју поручилац
неће, због рђаве каквоће или задоцњења,
да прими, кего је ставл,а продавцу на
располагање.
диспозиционо ограничење прав. ограничење
слободе примања обавеза, задуживања
или отуђивања имовине.
диспондеј (грч. сН-, зропсЈетб) метр. двоструки
спондеј, стиховна стопа од четири дуга
слога: — — — —.
диспоненда (лат. с11бропепс1а) пл. оно што је
стављено на располагање, нарочито у
књижарству; књиге које је књижар при-
мио ради распродаје, али их није продао те
их, стога, поново ставља издавачу на ра-
сполагање.
диспонент (лат. сНбропепз) управник, посло-
вођа, лице које је овлашћено да управља
пословима једне трговачке куће; лице ко-
је располаже.
диспонибилан (нлат. сНбропШШз) распо-
ложл.ив, на располагању, којим се може
располагати.
диспонибилитет (нлат. (ИзротћИНаз) стање
нечега што је на располагању, распо-
ложл.ивост; вој. време између активне слу-
жбе и пензије (док се прима аконтација
пензије).
диспониран (лат. сИзропепз) расположен, ве-
дар, добре воље.
диспонирати (лат. сИзропеге) разместити,
размештати, распоређивати, тамо-амо по-
ставити, разредити; средити, уредити, при-
диспосесиЈа 232
редити, удесити, спремити (чланак, пре-
давање), располагати, руковати (новцем,
имањем), склонити, расположити, побуди-
ти некога на нешто, наговорити
диспосесија (нлат <11броб8е8б1о) прав лиша-
вање поседа, лишење поседа
диепосесирати (итал сћбровбевбаге) прав од-
странити (или уклонити, отерати) са посе-
да лишити поседа
диспраксија (грч <31бргах1а) псих мала апрак-
си]а, ТЈ мала неспособност вршења изве-
сних кретњи, тачног поимања и разуме-
вања значења ствари, недостатак разуме-
вања за практичну употребу поЈединих
предмета
диспрозијум хем елеменат из групе ретких
земаља, редни брОЈ 66, атомска маса 162,5,
знак Х)у
диспропорцмја (нлат Јм-ргорогио) несраз-
мерност, неЈеднакост
диспропорционалав (нлат сЦз-ргорог11опа118)
несразмеран, не]еднак
диспут (лат сћчри1;аге) препирка, спор, ра-
справљање, надметање речима
диспутабилан (лат сћври1аћ1115) споран, коме
]е потребно обдашњење
диспутант (лат сЈ1зри1ап5) в диспутатор
диспутатор (лат (118ри1а1ог) расправл>ач
претресач, учесник у диспутовању
диспутација (лат сћври1а11о) надметање (ИЛИ
борба) речима, нарочито Јавна научна
распра у КОЈОЈ Једна страна (опонентЈтлеца
да поби]е оно што ]е друга (респондент
или дефендент) тврдила, данас се ЈОШ вр-
ши ради добиЈања академских почасти
(инаугурална диспутациЈа, хабилитацио-
на диспутациЈа, промоциона диспутациЈа,
лат Љ5ри1а11о рго ргади)
диспутирати (лат с115ри1аге) препирати се
спорити се, нарочито, водити научну пре-
пирку
диср/вкомандација (лат с115-, ф р г е с о т т а п -
сШшп) рђава препорука, куђење
дисрекомандирати (лат с115-, ф р г е к о т т а п -
(1ег) рђаво препоручити, покудити
дисреномс (лат (118-, гепоттее) ружан глас,
извиканост, озлоглашеност, дисрепута-
Ј дистихија (грч с!у81усћ1а) 2. несрећа недаћа
дисреномиран (лат <Ј18-, ф р гепоттег)
и шикан, озлоглашен, на рђавом гласу
дисреномирати (лат <118-, ф р гепоттег)
извикати, изнети на рђав глас
дисрепутација (лат Љз-, ф р гФри1а1шп) в
дисреноме
дисреформа (лат с115-, ф р геЈогте) рђав
(или неуспео) преобража] или преокрет
дисруптивно пражњење (лат сћкгшпреге) фи;
нагло пражњење електрицитета, кратко-
траЈно електричио пражњење (за разлику
од електричне стру-Је, код коЈе се елек-
тричне масе крећу равномерно и траЈНО
утврђеном путањом)
дистаназија (грч <1уз-1ћапа1;о8) тешко улш-
рање, борба с душом, супр еутаназиЈа
дистовирати
дистанца (лат с11ч1;ап11а) одсто]ан>е, раздаљи-
на, размак, држати дистанцу ВОЈ при мар-
шеван>у држати прописно растоЈање Ја-
хање на дистанцу дуго Јахање (кад се кон.
не замењуЈе), дистантна меница меница на
друго место, код коЈе су, дакле место
издавања и место плаћања различити
дистанциран (лат сћбШпз) на одстоЈању, сл
израз за коња КОЈИ ЈОШ ни]е стигао ни до
дистаитног стуба (ко]и СТОЈИ на 200 метара
испред мете) када ]е победник већ прешао
мету
дистанцометар (лат д1.ч1ап11а одстојање, грч
те1гоп мера) инструмент за одређивање
одстојања
дистелеологија (грч с1ув- 1е1еш^> савршен
потпун 1о§1а) фич учење коЈе пориче це-
лисходност и савршенство света односи у
природи и култури су нецелисходни и по
живот штетни, те као такви апсолутно
противрече телеолошком схватању живо-
та и природе
дистендирати (лат с115-1епс1еге) мед силом
истегнути растегнути
дистензија (лат сћ8-1епс1еге) затегнутост на-
прегнутост, обим, опсег, дистенциЈа
дистенција (лат с!1з1еп11о) в дистензиЈа
дистингвиран (лат с11-811п§иеге) КОЈИ се раз-
лику]е од других, одличан, отмен, угле-
дан истакнут
дистинг(в)ирати (лат с11-з1;т§иеге) одваЈати
разликовати нешто од нечега, указивати
некоме нарочиту пажњу, одликовати, ди-
стингвирати се одликовати се, истицати се
дистинктан (лат (11б1тс1и8) одвоЈен засебан
различит, Јасан разговетан разумљив
дистинктиван (нлат сћвћпсЛауиб) ожачан
КОЈИ одва]а, разликузе, КОЈИ одлику]е, КОЈИ
служи да обележи разлику у шачењу
дистинкција (лат (1181тс1:1о) разликовање
разлика, лог тачно разликовање поЈмова
одликовање, отменост, положа], особа од
дистинкциЈе, особа од положаЈа или
угледа
ДИСТИХ ( ф Ч с!18^1Сћоп) метр В ДИСТИХОН
дистихија (грч (11- з11сћо$ ред) 1. мед дво-
струки ред, нарочито трепавица
зла коб, несрећан случаЈ
дистихијаза (грч (11- в11сћоб) мед стварање
двоструког реда трепавица (као болест)
дистихичан (грч (11- зђсћов) дворед са два
реда, дворедан
ДИСТИХОН ( г р ч <11б11сћоп) метр ДВОСТИХ ДВа
стиха заједно ТЈ хексаметар и пентаметар
(КОЈИ долазе ]едан за другим)
дистокија (грч сЈ1б- ћк1о родим) мед рађање
двоЈака близанаца
дистоматоза (грч <11-, б1ота уста) мед
труљење ]етре ко]е долази од црва у Јетри
(О1б1отит ћера!1сит) метиљавост
дистонирати (итал сћч!опаге) ЛП-Ј ИЗИКИ И Ј
првог тона, одвише високо или одвише
ниско (певати, свирати)
дисторзија 233
дисторзија (лат сћв^огио) мед искривљавање,
ишчашење, угануће неког уда, превртање
(ОЧИЈУ), кривљење
дистракција (лат с|151гас11о) расејаност, не-
пажња, разонода, разонођење, забављање,
забава, мед одваЈање сломљених или
оштећених удова, прав отуђивање, прода]а
дистрахирати (лат. сћ81гаћеге) расејати, раз-
вући, одвући, збунити, скренути пажњу
са нечега, разонодити, забављати, забави-
ти, разгалити, мед ОДВОЈИТИ, одва]ати по-
ломл>ене или оштећене удове
дистрибуент (лат (ћзШђиеш) раздавач, раз-
делилац, ра здељивач, дародавац
дистрибуирати (лат сИ$1г1к>иеге) разделити,
раздељивати, раздати, раздавати, подели-
ти, развести, разводити, распоредити, раз-
местити
дистрибутиван (лат сћз^пћиЈлуиз) разделан,
распоредан, размештан, КОЈИ дели, раз-
дел.ује, распоређује, размешта, разделни,
раздеобни, распоредни, размештаЈни, ди-
стрибутиван поЈам лог поЈам КОЈИ се одно-
си на сваки члан неке скупине или класе
(супр колективан поЈам), дистрибутивно
решење прав судско решење о подели сте-
чајне масе међу повериоце, дистрибутивни
броЈ броЈ КОЈИ казује колико на свакога
долази (по један, по два итд), адвербиЈа
дистрибутива (лат адуегкла Љз^ићииуа)
грам деони прилози, нпр делом — делом,
час — час итд
дистрибуција (лат с11б1стђи1и)) подела, раз-
деоба, распоред, лит кад се једна општа
слика или један по]ам не представља ]ед-
ном речи, него се разлаже на своЈе састоЈ-
ке, нпр „Те он турску силу разгледуЈе,
прегледуЈе какви су чадори, прегледуЈе
коње и Јунаке"
дистрикт (нлат (Ј154г1с1ив) судски срез, срез,
округ, област, одељеше, надлежност, дело-
круг
дистрингас (лат с11з1г1п§еге, с11в1.г1ПЈЈав) прав
наредба о позиван>у пред суд, пуномоћ за
пописивање ствари
дистрихијаза (грч (1у&-, 1пх, 1псћоз длака,
влас) мед в дистихиЈа-га
дистрофија (грч с!ув-, 1горће храна) мед по-
ремећаЈИ у исхрани Једног органа или
неког његовог дела
дистрофон (грч сЈ1-, 51горће) поеч песма ко]а
се састоји од две строфе
дисунија (итал с118игаге) раз]един>ен,е, от-
цепл>ење, раздор, неслога
дисунионисти (итал сћкишге) пл присталице
странке КОЈОЈ ]е циљ раз]един>ење Север-
ноамеричке УНИЈО
дисуниран (итал с118Шиге) разЈедињен, ра-
стављен, одво]ен
дисунирати (итал Љвишге) разјединити, ра-
ставити, раздво]ити, поцепати
дисурија (грч с!у8-, игоп мокраћа) мед те-
шкоћа мокрења, болестан састав мокраће,
дисуриЈа психика (нлат Јгвипа р;>усћ1са)
дисциплинарни
немогућност пуштања мокраће у прису-
ству других, због СТИДЛЈИВОСТИ
дисфагија (грч с1уз-, рћа^еГп ]ести) мед те-
шко гутање хране, тешкоће и ]аки болови
при гутању
дисфазија (грч с1ув-, рћа818 изрека, рћегт
кажем) псих сметња у говору услед неспо-
собности да се за представе нађу одговара-
]уће речи
дисфигурација (лат (118-, ћ^ига^^о) унакажа-
вање, унакажење, Иагрђивање, нагрђење,
кварење облика, наказа
дисхармонија (лат (118-, грч ћ а г т о т а ) МУЈ
неслагање тонова, несклад, погрешан тон
(дисонанциЈа, какофониЈа), несагласност,
неслагање, раздор, расцеп
дисхармонирати (лат (118-, грч ћагтогб
слажем се) не бити складан, грешити у
тону, не слагати се, не бити сложан
дисхармоничан (лат с118-, грч ћагтогаа
склад) нескладан, погрешан у тону, КОЈИ
ремети сагласност
дисхемија мед в дисемиЈа
дисхидрозис (лат (118-, грч ћу<16г вода) мед
кожно обољење на прстима руку и ногу,
јавља се у облику мехурића (ситних пли-
кова), напуњених бистром течношћу и
праћених сврабом
дисхимија (грч (1у8-, сћутов сок) нед рђав
(или неповол>ан) састав сокова у телу
(поглавито услед рђаве хране)
дисхроматопсија (грч с1уз-, сћгота боЈа, ор-
815 вид, виђење) мед слепило за бо]е, неспо-
собност чула вида да у под]еднако] мери
опажа све 6ОЈС спектрума
дисцептатор (лат (11зсер1а1ог) пресудилац,
судиЈа у спору
дисцептација (лат (118сер1а11о) расправа, ра-
справљање о питању коЈе ЈОШ НИЈС изведе-
но начисто, претрес, дебата
дисцептирати (лат (ћ8сер!аге) расправљати,
претресати, дебатовати
дисцернирати (лат с115сегпеге) одвајати, раз-
ликовати, распознавати, увиђати, сазна-
вати
дисцесија (лат (118се531о) одлазак, одва]ање,
развод брака
дисцидиј(ум) (лат (115с1с11ип1) раскидање, раз-
дваЈање, развод брака
дисциплина (лат сћзсфИпа) стега, ред, поре-
дак, запт (школски, ВОЈНИ, црквени), код
калуђера бич, бичевање, наука, грана
науке, учење, научна струка, научни пред-
мет, настава, наставни метод, дисциплина
аркана (лат <118С1р11па агсапа) таЈна наука,
теол уредба о таЈнама
дисциплинабилан (нлат Јшсфћпаћ^ћз) спо-
собан да се обучи или доведе у ред, КОЈИ се
може нечем научити
дисциплинарни (лат с118С1р11па) КОЈИ се тиче
стеге, реда, запта, заптни, дисциплинарна
власт право да се потчињени силом и
строгошћу натераЈу на вршење дужности,
дисциплинарни псступак истрага претпо-
стављене власти против службеника због
дисциплинирати 234
несавесног вршења дужности и одређи-
вање дисциплинарне казне
дисциплинирати (лат Љзсфћпа) навикнути
(или навикавати) на стегу, на ред, на запт,
држати у стези, у реду, у запту, у строго- диференција (лат <ћНе1еп1да) разлика, раз-
сти, дисциплиниране трупе извежбани и
добро обучени или на ред навикнути ВОЈ-
ници
дисциплински в дисциплинарни
дита (итал с1111а) трг потпис на писму, мени- диференцијал (лат с11Кеге разликов^ и се)
це трговца ко]е има у радњи, име под
КОЈИМ се радња води, фирма
дитеизам (грч с11-, Шеоб бог) веровање у два
бога, двобоштво
дитеист(а) (грч с!1—, 1ћеоб бог) онаЈ КОЈИ
веруЈе у два бога, двобожац
дитетраедар (грч сћ-, 1е(;га четири, ћес1га
површина, основа) геом полиедар са двапут
по четири површине, октаедар
дитирамб (грч с111ћугатћок) надимак бога
Баха, због његовог тобожњег двоструког
порекла од Семеле и Зевса, поет првобит-
но бурна и одушевљена песма у славу
бога Диониса, Баха, бога вина и уживања,
данас лирска песма у КОЈОЈ неограничено
влада машта и доводи песника као у неко
бунило, те у највећем заносу опева и слави диференцијална тарифа систем у обрачуна-
земаљску срећу и уживања (нпр нека
места у Ђачком растанку Бранка Радиче-
вића)
дитирампски (грч (Јићугатђов) одушевљено,
заносно, бурно, као у дитирамбу
дито (итал сћИо) в дето
дитомија (грч с11-, 1етпо сечем) раздваЈање,
раста&љање на два дела
дитонус (грч с!11опо5) муз интервал КОЈИ се
састоји из два цела тона, велика терца
дитопсија (грч сћИок двострук, огаб гледам)
в диплопиЈа
дитрохеј (грч сЦ-, 1госћаГо5) метр двоструки
трохеЈ, стиховна стопа од четири слога диференцијални посао трг берзански посао
-11-11
диурезис (грч сћ-, пгоп мокраћа) мед издва-
]ање (или лучење) мокраће
диуретикум (грч сћ-, пгоп) мед средство коЈе
гони на мокрење, пр диуретичан
дифалко (итал сћМсо) трг одбитак од цело-
купног износа
дифаматор (лат с11Ј{ата!ог) опадач, клевет-
ник, пањкало
дифаматорски (лат сћНатаге) опадачки,
клеветнички, погрдан
дифамација (нлат сШатаио) ширење руж-
них гласова, клеветање, опадање, огова-
рање, дифамацио цивилис (лат с11{{ата1ло
01^1118) прав када се неко хвали и размеће
како има на нешто веће право но неко
други
дифамија (лат сШЈатаге) клеветање, потва-
ран»е, опадање, оговарање
дифамиран (лат (11Г{атаШ8) озлоглашен,
извикан, изнесен на ружан глас
дифамирати (лат сћМатаге) изнети (или из-
носити) на рђав глас, озлогласити, озло-
глашавати, разгласити, разглашавати
диференцирање
диферентан (лат сШГегегш) различит, неЈед-
нак, друкчиЈИ, разнолик
диферентизам (лат с11Кегге разликовати се)
в детерминизам
личност, нетачан износ, мат разлика, део
за КОЈИ ]е нека величина већа или ман>а од
друге, вишак, мањак, дефицит, несугласи-
ца, неслагање
мат бескраЈно мала (инфинитезимална)
разлика између узастопних вредности не-
прекидно променљиве величине, тех код
моторних возила спона (веза) између мо-
тора — мењачке кутије (разводника брзи-
не) — и точкова
диференцијална бремза тех кочница са дво-
струким дејством
диференцијална психологија наука ко]а се
бави разликама у душевним способности-
ма поЈединаца, нпр ПСИХОЛОГИЈОМ разлика
у сполу, у способностима, ПСИХОЛОГИЈОМ
типова, разлика у старости итд , психоло-
гија индивидуалних разлика, индивидуал-
них вариЈациЈа душевног живота и њихове
узрочне зависности
вању наплате подвоза на железницама, по
коЈем, код превоза у масама (жита, дрва,
угља и сл ), што ]е веће одсто]ање подвозни
ставови биваЈу сразмерно све мањи, изузе-
тан подвозни став
диференцијалне царине трг царине ко]е се за
робу исте врсте различито, ТЈ ПО неједна-
ком царинском ставу, обрачунавају, циљ
им ]е помагање домаће трговине (смањива-
ње царинског става за домаће трговце),
или олакшавање односно отежавање увоза
из извесних држава, изузетна (или по-
влашћена) царина
(или трговање вредносним хартијама) при
чему се хартиЈе стварно не издазу, него се
само прима или надокнађује разлика, уко-
лико су скочиле или пале у вредности
диференцијални рачун мат део више анализе
ко]и учи како се изналази вредност дифе-
ренциЈала
диференцијални тон физ трећи тон КОЈИ се
чује када истовремено звуче подједнако
]ако два тона различите висине и чи]а ]е
висина ]еднака са разликом броЈа трептаја
она два тона
диференцијални царински систем трг систем
по ко]ем се царински ставови за увозне и
извозне артикле за поЈедине земље, у ко]е
се ти артикли увозе или из КОЈИХ се извозе,
различито регулишу и обрачунавају
диференцијално плаћање исплата разлике
пале вредности државних хартија или ак-
ЦИЈа
диференција специфика (лат сћКегегЉа
зреаћса) лог в под дефинициЈа
дифсренцирање (лат ЈШегге) фил стварање
разлика и различности из истоврснога,
диференцирати 235
одвајање, рашчлањавање нечега истовр-
сног у разноврсне делове, мат изналажење
вредности количника двеЈу бескрајно ма-
лих величина или диференциЈала
диференцирати (лат сћНегге разликовати се)
разликовати, правити разлику, мат изна-
лазити диференциЈал
диферирати (лат сћНегге) бити различан,
разликовати се, не слагати се
дифесија (нлат д1{{ез8ш) непризнавање, суд-
ско непризнавање важности или ориги-
налности Једног документа
дифесиона заклетва (лат сМГеззш ]ига1а)
прав непризнавање и одрицање заклетвом
неког дела, нарочито оригиналности руко-
писа или потписа
дифиденција (лат с11Шс1еп11а) неповерен>е,
подозревање, неверовање
дифизер (фр сиМивеиг) апарат за извлачење
репиног сока (у фабрикацији шећера)
дифилан (грч (11-, рћуИоп лист) са два листа,
дволист
дифиндирати (лат сћШпсЈеге) цепати, расце-
пити, прав прекинути парницу и од шжити
]е за други дан
дифисија (лат сћШззш) цепање, расцепљи-
ван>е, прав одлагање претреса
дифицилан (лат <Ј1{{1С1118) тежак, мучан, нез-
годан, КОЈИ прави тешкоће, кога ]е тешко
задовољити, нпр дифицилан човек, строг,
упоран, Јогунаст, тврдоглав
дифлуентан (лат с11Шиеп5) КОЈИ се разлива,
распада, раствара
дифлуенција (лат скШиеге) разливање, ра-
спадање, растварање
дифониј(ум) (грч Љ-, рћбпе глас) муз компо-
зици]а са два гласа
диформан (фр сиНогте) нагрдан, наказан,
ружан, нескладан
диформирати (фр ЉНогте) направити на-
казним, нагрдити, наружити
диформитет (фр сШ^огтЦе) наказност, на-
карадност, несразмерност, несклад
дифракција (нлат сћИгасио) ломљење, пре-
ламање савиЈање, физ спајање светлости
услед проласка кроз узан процеп, отвор
или поред уског непровидног тела и наста-
]ање појава ко]е почиваЈу на интерферен-
дифтерија (грч сИрМепа одрана и учињена
кожа) мед акутна и веома заразна болест
коЈа се одликује запаљењем слузокоже
душника, ждрела
дифтеритис мед в дифтериЈа
дифтонг (грч сћ-, рћ1ћоп§оз глас) грам дво-
гласник, ТЈ два разна самогласника КОЈИ
су споЈени у Један слог (нпр ао, ео, ио,
итд)
дифтонгирање (грч (11-, рћШоп^ов) грам пре-
тварање простог гласа у двогласник
дифузан (лат сћКизиб) расут, опширан,
развучен, дифузна светлост расута свет-
лост, у свима правцима одбиЈена (рефлек-
тована) светлост
ДЈУС
дифузија (лат (ћНиаш) разливање, ширење,
распростирање, претерана опширност и
развученост у говорењу и писању, фИЈ
међусобно мешање разних гасова и течно-
сти
дифузиометар (лат ЉКизш, грч те!гоп ме-
ра) апарат за мерење брзине мешања раз-
них врста гасова
дифузионизам (лат с1Шипс1еге раширити,
распростирати) учење ко]е порекло кул-
турних поЈава у неком подручју тумачи
њиховим преношењем и примањем са
стране
дифузиони поступак начин добиЈања сока
путем осмозе из веома ситних режњића
репе (уведен 1865 у фабрикацију шећера)
дифундирати (лат сМ1ипс1еге) ИЗЛИТИ, разли-
ти, растурити, раширити, мешати се ди-
фузиЈом, проћердати, спискати (новац,
имање)
дихексаедар (грч сћ-, ћех шест, ће<1га повр-
шина) геом полиедар са двапут по шест, ТЈ
дванаест, површина, пр дихексаедарски са
двапут по шест површина, дихексагонална
пирамида в дидодекаедар
дихогамија (грч Љсћа двоструко, ј>ато5
брак) бот двоструки брак, начин оплођа-
вања код бил»ака при кОЈем се сполни
органи развијаЈу ]едни за другима, дакле,
не у исто време код протерандри]е пре
сазреваЈу мушки, а код протерошни]е
женски сполни органи
дихордијум (грч (11-, сћогс!е жица) муз ин-
струменат са две жице
дихотоман (грч сКсћа двоструко, 1етп6
сечем) подељен на двоЈе, рачваст
дихотомија (грч с11сћо1огта, (Цсћа на два,
16тпо) подела на два дела, подела ко]а
садржи два члана, подела рода на две
врсте, месечева мена (фаза) када се види
половина његовог осветл»еног колута, псих
подела човечјег бића на душу и тело, лог
подела на две врсте, позитивну и негатив-
ну; бот рачвање
дихроизам (грч сИсћгооз, (ћ-, сћгок боЈа
коже, маст) двобоЈност, двоструко мењање
бо]а
дихроматичан (грч с!1-, сћгбта бо]а) у две
боЈе, двобојан
дихромија (грч (11-, сћгота) биол различита
обоЈеност истих органа
дихроскоп (грч сИсћгооз, зкорео гледам) ин-
струменат за посматрање и утврђивање
дихроизма кристала итд
дицефалан (грч <11-, керћа1е глава) двоглав
дицефалиј(ум) (грч с!1-керћа1о8) мед наказа
рођена са две главе
дицијан Хем в циЈан
дицис грација (лат сћаз §га11а) в дицис
кауза
дицис кауза (лат <11С18 каига) ради форме, за
љубав форме, КОЛИКО да се каже, само
изгледа ради, дицис грациЈа
дјус (енг с1еисе) двоЈка у картама и у коцки,
у тенису Једнак броЈ бодова, ТЈ кад су обе
ДО 236
стране једнако јаке, нпр. кад обе имају
..четрдесет" (Гог1у).
до (лат. <1аге давати, дати. ск> дајем) доутдес
(лат с1о и! с1е8) прав дајем, да би и ти дао; до
ут фацијас (лат с1о и1 {аааз) ја да]ем. а ти
да радиш.
доајен (фр. с1оуеп) старешина, најстарији по
реду примања у неком друштву, некој
установи, најстарији по годинама, декан,
старешина факултета; доајен дипломат-
ског кора страни посланик који је најдуже
акредитован на неком двору или при вр-
ховној управи неке државе; најстарији по
служби.
доалиј(ум) (нлат. с1оа1шт) прав имање које
остаје, после мужевл>еве смрти жени на
уживање, удовички део; доариЈум.
доариј(ум) (нлат. сЈоагшт) прав в доалијум.
доберман племенита раса паса, укрштање
немачког овчарског пса и великог пинче-
ра. одличан полицијски пас (назван по
одгајивачу А. А. Доберману).
дова (тур. с1иа, арап. с1и'а) молитва; благо-
слов.
дога (енг. <1о§) род великих и снажних паса;
енглеска, немачка дога, булдок и др.
догана (итал. Јо^апа) царинарница.
догер (хол. довдег) холандски рибарски ча-
мац.
догеса (итал. с1о^е88а) дуждевица.
догма (грч. сЈокеб мислим, <Ј6^та мишљење)
правило, поука; у класичној књижевности
Грка: филозофско правило; у Новом заве-
ту: царска наредба, законска одредба, за-
кључак црквеног сабора (концила); хри-
шћанске догме формулисана хришћанска
начела која садрже сазнања о богу, свету и
о божанским одредбама које су у вези са
спасењем човека.
догматизам (грч. с16§та) фил слепо прихва-
таље неког учења као истине коју не треба
или није дозвољено проверавати. У поли-
тичкој теорији и пракси под овом се речју
подразумева такав начин мишљења и де-
ловања КОЈИ тежи да своја схватања и
погледе на свет претвори у непроменл>иве
истине, а своју праксу приказује једино
исправном и једино могућом, а све то у
цил>у зауставл.ан>а прогресивних и рево-
луционарних кретања.
догматизирати (грч. (ЈорпаИго доносим од-
луку, одређујем) поставл>ати научна твр-
ђења; предавати о догмама; говорити од-
лучним, одсечним и убедљивим тоном; го-
ворити о нечему с висине.
догматика (грч. с!6§рпа мишљење) целина
или систем учења једне филозофске или
религиозне школе; нарочито: систематско
научно излагање хришћанских учења о
богу или вери, искључујући учен>а о дуж-
ностима и моралу (део систематске теоло-
гије).
догматист(а) (грч. с!офпа) фил присталица
догматизма; фиг онај који нешто упорно и
одлучно тврди.
дозирање
догматицизам фил в. догматизам.
догМатичан основан на догми, који се тиче
догме, учења о вери; неиспитан, некрити-
чан, без доказа; који прима или тврди
нешто једноставно, без образложења и
доказа
догматичар (грч. с16§та) онај који учи пра-
вилима вере; фил првобитно: онај фило-
зоф који је, за разлику од скептичара који
су у све сумњали, уопште постакљао пози-
тивна тврђења и учења; по Канту, догма-
тичари су они који поставл>ају позитивна
метафижчка тврђења не питајући да ли
човечји разум уопште има права на таква
тврђења; фиг онај који постааља тврђење
без довољног оправдања и који се, упркос
противразлога, упорно придржава тих
тврђења.
догматолатрија (грч. с16§та, 1а1геш обожава-
ње) слепа и некритична приврженост не-
ком теолошком или филозофском учењу
или методу.
догматологија (грч. <16§та, 1о^1а) ,,наука" о
догмама.
додариј(ум) (нлат. (ЗосЈапшп) в. дотаријум.
додека- (грч. с!бс1ека) предметак у сложени-
цама са значењем: дванаест.
додекагинија (грч. с!6с1ека, §упе жена) пл бот
ред Линеовог система бил>ака које имају
једанаест или дванаест тучкова
додекагон (грч. с16с1ека, §6ш'а угао) геол два-
наестоугаоник.
додекадактилон (грч. с16с1ека, <Јак1у1о5 прст)
анат дванаестопалачно црево, дванаесник;
Уп
дуоденум.
додекадика (грч. <16с1ека) мат систем рачу-
нања дванаестицама, а не десетицама као
у декадном или децималном систему.
додекаедар (грч. с16с!ека, ћес!га површина,
основа) геом тело ограничено са дванаест
правилних петоуглова (пентагонални доде-
каедар).
додекандрија (грч. с1бс1ека, апс1па мушкост)
бот XI класа у Линеовом систему биљака:
цветови са 12 до 19 прашникових кончића
у једном хермафродитном цвету.
додекапеталан (грч. (ЗбсЈека, ре!а1оп лист) бот
који има дванаест цветних листића.
додекарх (грч. с!б(1ек-агсћо8) члан владе два-
наесторице.
додекархија (грч. с!6с1ека, агсћо владам) вла-
давина дванаесторице.
доза (шв. с1ова, дан. с1аа5е, арап. 1а88аћ) 1.
кутија за чување сувих твари, супстанца
(шећера, дувана и др.).
доза (грч с^1(16т1 дајем, с1о818 давање) 2.
давање, нарочито: давање лека: количина
материје (твари) која улази у састав неког
лека; количина лека коју треба дати боле-
снику; дозис.
дозиологија (грч. с1б815 давање, 1о^'а) мед
наука о давању лекова с обзиром на коли-
чину.
дозирање (грч. (16818) мед одређивање коли-
чине твари, материје која треба да уђе у
дозирати 237
састав Једног лека одређивање количине
лека КОЈИ треба дати болеснику
дозирати (грч ск>818) мед одредити количину
материЈе ко]а треба да уђе у састав ЈРДНОГ
лека одредити количину лека КОЈУ треба
давати болеснику
дозис (грч сЦскитп, ск>518) в доза 2
дозни телефон телефон у облику дозе
док (енг с1оск) на]унутарн>и]и део пристани-
шта, водени базен снабдевен бранама и
уставама како би могао стално имати ду-
боку воду ради пријема натоварених бро-
дова, суви док, радионица за грађење и
оправку бродова, озидан базен, толико
дубок да може примити брод Када брод
уђе у такав док вода се из н>ега исцрпе, а
брод се спусти и задржи на нарочитом
постол>у Пошто га оправе, вода се поново
пусти у базен и брод опет исплови Плива-
Јући док подиже се тамо где не може бити
суви Такав док се помоћу воде потопи и
брод на њега наседне, затим се вода исцр-
пе и он, за]едно са бродом, изиђе на
површину
докер (енг с!оскег) лучки радник КОЈИ ради
на утовару и истовару бродова
докет (енг с1оске1) трг писмо са списком
послане робе, списак, листа робе
докетизам (грч б о к е т чинити се, с1окета
привид) учење да ]е Христос имао само
привидно тело, и да су цело његово земаљ-
ско постоЈање и патња били само привид
докимазија (грч (1ок1та81а) испитивање,
истраживање, у староЈ Атини нарочити
испит кандидата за неки положа] у држав-
НОЈ служби с обзиром на њихове грађанске
способности и спрему, хем вештина испи-
тивања (докимазиологиЈа, докимастика)
докимазиологија (грч докнпаго, испиту]ем,
1о§1а) хем в докимазиЈа
докимастика (грч сЈокипаго) хем в докима-
Ј ни повел>ни, ко]и се осиива на исправама,
докјард (енг с1оскуагс1) поморски магазин у
пристаништу или у бродоградилишту
доковати (енг 1о с!оск) мор довести лађу у
док
доксографи (грч с1оха, §гарћо пишем) пл фил
писци КОЈИ служе као важан извор за
познавање античке филозофиЈе
доксозофија (грч с16ха, зорМа мудрост) уми-
шљена мудрост. мудрост наоко
доксологија (грч с!6ха слава, глас, углед,
мнење, 1о$*1а) слављење и величање бога,
завршна формула свих источноправо-
славних проповеди и евангеличког оче-
наша
доксоманија (грч сЈоха, тагаа помама,
лудило) претерано частол>убл.е
доктор (лат (1ос1ог) учен човек, научник,
титула наЈвишег академског досто]анства
(V теологи]И, правним наукама. филозофи-
ЈИ , нарочито у медицини), у обичном живо-
ту лекар, докторска днплома сведоцба о
добиЈено] докторско] титули
долар
докторанд (лат с1ос1огапс1ич) она] КОЈИ се
спрема да полаже докторски испит, канди-
дат за доктора
докторат (нлат с1ос1ога1ит) докторски ис-
пит, докторска титула
докторирати (лат с!ос1;ог) положити доктор-
ски испит, ТЈ с успехом одбранити доктор-
ску дисертациЈу, бити проглашен за докто-
ра Једног факултета
доктрина (лат с1ос1ппа) ученост, наука,
учењс о нечему изложено као систем,
научно тврђење које не води рачуна о
стварности или се не осврће на н>у, у
црквеном смислу поучавање у хришћан-
СКОЈ религиЈи, катихизам
доктринар (лат с1ос1ппа) човек КОЈИ своја
схватања и своЈе назоре заснива на ".сћ
усвоЈеним принципима (начелима), КОЈК за
н>ега, а да их поново и не испиту]е, важе
као сигурни и несумњиви, онаЈ КОЈИ тежи
да конзеквенце СВОЈИХ схватања оствари,
приведе у дело без обзира да ли Је ствар-
ност за то већ дозрела, или без обзира што
]е уопште и очевидно немогуће да се ти
принципи остваре
доктринаран (лат с1ос1гта) учен, КОЈИ има
више поверења у сво]е мишљење него у
оно чему га уче искуство и живот, прете-
рано тачан, педантан
доктринаризам (лат с!ос1гта) склоност од-
лучиван>> само на основу апстрактних тео-
риЈа боз обзира на стварност, доктринар-
ство
доктринарство в доктринаризам
докумен(а)т (лат <1осеге поучавати, покази-
вати, с1оситеп1шп) писмен доказ, исправа,
повел>а, документум приватум (лат с1оси-
т е п 1 и т рпуа1ит) приватна исправа, ТЈ
она КОЈУ ни]е издала власт, документум
публикум (лат досшпеп1;ит рићисит) ]ав-
на исправа, ТЈ она КОЈУ Је издала власт
документаран (нлат <1оситеп1;агш8) исправ-
повељама, чињенички доказан, КОЈИ може
доказати (или КОЈИ доказу]е) на основу
чињеница
документарни филм врста филма V коме се
без игране радње и глумаца приказуЈу
по]аве и догађаЈИ из живота
документирати (нлат с!оситеп1аге) писмено
посведочити, поднети доказ, поткрепити
доказима, открити
долама (тур с!о1ата) врста старинске мушке
и женске ношње од чохе са дугим рукави-
ма КОЈИ су затворени или разрезани
долан врста хемиЈског (синтетичког) влакна
долап, долаф (перс с1п1аћ, тур с!о1ар) 1
ормар са полицама, узидан или причвр-
шћен уза зид, 2 уређа] за наводњавање —
точак КОЈИ покреће коњ, 3 сандук, ковчег
долар (енг с1о11аг) новчана Јединица САД =
100 центи; употребљава се и у АустралиЈИ,
Канади, ЛибериЈИ, Новом Зеланду, Родези-
]и, Тринидаду и Тобагу
долентементе 238
долентементе (итал. сЈо1еп1етеп1е) муз в. до-
ленто.
доленто (итал. (Јо1еп1о) муз. са болом, болно,
тужно, жалосно.
долихокефалија (грч. <1оИсћо5 дугачак, ке-
рћа1е глава) својство лубања којих је пш-
рина мања од четири петине дужине; доли-
хокефали људи који имају такву лубању.
долихоцефалија в. долихокефалија.
долозан (лат. ск>1о$ш) преварен, злонамеран,
који намерно наноси штету.
доломит шш. безбојан кристаласт кречњак,
али га има и бела, жута, сива, смеђа и
црна; има редовно примеса железа и ман-
гана, а у неким и кобалта; Доломитиџрпо-
митске планине, нарочито у јужној Тирол-
ској.
долор (лат. ск>1ог) бол; долорвс (лат. (Могез)
пл. болови, патње.
долорозо (итал. ск>1огозо) муз в. доленто.
долус (лат. <Јо1из) превара, лукавство; злона-
мерна превара, пакост, злоба.
долче (итал. <1о1се) муз. слатко, умилно.
долче вита (итал. с1о1се-\а1а) сладак живот,
забављање, уживање.
долче кон утиле (итал. с!о1се соп иШе) угодно
с корисним, спојити лепо и корисно.
долче ф а р нијенте (итал. с1о1се 1аг теп1е)
сладак нерад, блажена беспослица.
дом (лат. ск>тш, нлат. с1ота, фр. с1оте, итал.
с1иото) 1. саборна црква, столна (шта:
главна) црква (надбискупа, бискупа или
каптола); главна црква у граду, нарочито
она чији је кров израђен у кубетима; у
ширем смислу: сваки кров израђен у ку-
бетима и свака грађевина са таквим кро-
вом; тех. скупљач суве паре.
дом (порт. с!от) 2. в. дон.
дома (нлат. с!ота) кров у облику кубета.
доманијалан (лат. с 1 о т т ш т , нлат. с1отат-
и т ) који се таче крунских, владарских
или државних добара.
доманијализирати (нлат. с1отатшп) претво-
рити у владарско, крунско или државно
добро.
домен(а) (лат. скнштит, ф р . с!отате) вла-
дарско, крунско добро; пл крунска имања,
земљишта и поседи који су одређени за
издржавање владаоца, његовог двора и за
подмиривање његових специјалних изда-
така; државна добра; круг делања, дело-
круг, поље рада, област, подручје, струка.
доместикација (нлат. ^отезИсаио) припито-
мљавање, укроћавање, навикавање на по-
слушност.
доместикс (енг. (Јотевисз) врста грубе и јаке
памучне материје.
доместикус (лат. (Јотевисиз) домаћи, кућни,
кућевни, породични; завичајни, унутарњи,
нпр. рат.
домина (лат. <1отта) госпођа; домаћица;
владарка; настојница васпитног завода,
опаткиња, игуманија.
доминанта (итал. с1оттап(;е) куз пети тон у
дијатонској скали тонова, тј. главни тон;
домино
фил. главна компонента неког збивања ко-
ја му одређује правац.
доминантан (лат. с!оттап8) који влада, го-
сподари, надмоћан, главни, претежан.
доминат (лат. (Зотта1ш) власт, владање,
господарство; облик владавине што га је
император Диоклецијан био завео у старом
Риму.
домиватор (лат. с1отта1ог) владар, господар.
доминатрикс (лат. с1отта1пх) владарка, го-
сподарица.
доминација (лат. с1о1шпа11о) власт, влада,
владање, господарство; надмоћност.
домиве (итал. <1огтпо) пл камене или кошта-
не плочице којима се игра позната друш-
твена игра домино; в. домино 5.
доминиј(ум) (лат. с1отшшт) право владања;
посед, евојина, право својине; слободан
посед, ритерско имање.
домшаика (лат. с1от1тса 5с. сИез) дан гос-
подњи, недеља; бискупски двори, рези-
денција.
доминикалан (нлат. скжпшсаИв) господар-
ски, властеоски; господњи, господов; до-
миникални порез порез који плаћају на
своје приходе поседници и свештеници, и
који је, обично, мањи од пореза осталих
пореских обвезника (у неким државама
Запада).
доминикалије (нлат. догштеаНа) одсеци из
еванђеља или посланица који се, о недељ-
ним и празничним данима, читају и тума-
че; перикопе, доминикалне лекције.
домивикалист(а) (лат. <1огттсаН8) онај који
плаћа доминикални порез; в. под домини-
калан.
доминиканац католички калуђер из реда
Доминикуса де Гуцмана (ред основан у
Тулузи 1215).
доминикат (нлат. с!оппгаса1;ит) господарски
двор, властелински двор.
домивикум (нлат. (Јогштсшп) црквено
имање, драгоцености које су својина
цркве; раније: сама црква; миса.
доминион (енг. с1оттшп) суверенство, власт;
земља или област којом се управл>а; зва-
ничан назив за британске колоније које
имају своју самоуправу, тј. свој законодав-
ни парламенат (оне су у својој управи
потпуно самосталне, само што им енглески
краљ поставља гувернере и има право вета
против донесених закона).
доминирати (лат. <1оттаг1) владати, господа-
рити, заповедати; узвишивати се над ким
или над чим, правити се господин; бити на
челу, бити на првом месту, истицати се,
владати над ким или над чим, надвиши-
вати.
доиино (итал. (Јопнпо) 1. господин, нарочито
свештеник; 2. зимска одећа свештеникова
која покрива главу и лице; 3. свилени
огртач за маске, одело за балове под ма-
скама, образинама, крабул>ама; 4. лице
обучено у домино (на балу под образина-
ма); 5. игра у којој се 28, 36 или 45
доминус 239
плочица, обележених двоструким бро]еви-
ма од 1—12, дели међу играче, КОЈИ ИХ
слажу наизменично, Једну до друге тако да
свуда два иста броЈа стоје Један поред
другог (ко наЈпре изда све своЈе плочице —
домине, таЈ ]е долтно, ТЈ господар игре)
доминус (лат склтпив) господар. домаћин,
поседник, власник, владар, господин
домицелар (нлат ЈописеПиз) млад католич-
ки свештеник КОЈИ ЈОШ нема право да
присуствуЈе седницама каптола
домицил (лат ск>тш кућа, дом с1огшс11шт)
завича], стално место становања пребива-
лиште, стан, трг место у коме треба да се
плати Једна меница
домицилат (лат с1от1С11шт) трг означени
платилац Једне домицилиране менице
домицилијант (лат <Јот1С11шт) трг лице на
ко]е се трасира Једна домицилирана ме-
ница
домицилиран (лат с1от1С11шт) КОЈИ станује,
настањен, домицилирана меница или до-
мицилна трата (фр еНе! а (Јогтс11е, енг
сктисмћа^ес! ђШ) меница ко]а се не ис-
плаћу]е у месту где ]е издата, него у неком
другом
домицилирати (лат с1опис111шп) становати,
бити настањен, боравити, пребивати, одре-
дити неком место становања, настанити
некога, трг означити место плаћања ме-
нице
дон (пш с1оп) господин, почасно име углед-
них људи у Шпани]и и Португали]и, као и
титула кнежева, кнежевских синова и све-
штеника у Риму и Напуљу (увек испред
крштеног имена, нпр дон Карло, дон Ху-
ан итд)
дона (лат с1опа) 1. пл од донум (поклон, дар)
дона (итал с!оппа) 2. госпођа, господарица,
владарка
донариј(ум) (лат с1опапшп) жртвеник
донатар (нлат <1опа1агш8) онаЈ КОЈИ прима
поклон, прималац, обдарени
донатор (лат с1опа1ог) давалац, дародавац,
онаЈ КОЈИ нешто поклања или завештава
(црквама, установама итд ), донатор водо-
ника хем давалац, предавалац водоника
другим молекулима
довација (лат ск>па1ш) поклањање, нарочито
судским путем, акт о давању поклона
донг новчана Јединица СоциЈалистичке Репу-
блике ВиЈетнам, дели се на 100 суа
донжон (фр С!ОПЈОП) главна, наЈЈача кула у
неком замку или тврђави
Дон Жуан (шп Ооп Јиап) погрешан, по
француском, изговор, место правилног
шпањолског Дон Хуан, имена легендарног,
дрског заводника жена, какав ]е, по староЈ
шпањолско] традициЈИ, био племић Дон
Хуан Тенорио (из XIV в ) , мотив ]е ко-
ришћен у литератури (Тирсо де Молина,
Моли]ер, БаЈрон, Хофман, Мисе, Пушкин,
ТОЛСТОЈ и др ) и музици (Глук, Моцарт, Р
Штраус)
доризам
Дон Кихот (шп Воп <3ш]о1е с1е 1а Мапсћа)
име витеза луталице у чувеном истоиме-
ном сатиричном роману шпанског писца
Мигуела Сервантеса тип авантуристе-
-занесешака, пустолова
донкихотерије (шп Ооп Сјш]о1е) лл пусто-
ловски (аванту ристички) луди подвизи,
пустоловска предузећа пустоловине, дон-
кихотиЈаде
донкихотизам (шп Ооп С3шјо1е) склоност
пустоловинама авантурама, пустоловство
донкихотијадс пл в донкихотерије
дон-премија (фр сЈоп!, лат р г а е т ш т ) берз
накнада штете ко]а се полаже на дан када
би требало извршити плаћање, код посло-
ва закључених на ограничен рок (ако роба
ниЈе могла бити испоручена или прим-
л>ена)
Донтов систем изборни систем код сразмер-
ног представништва, по коЈем се не дели
укупан броЈ гласача сваке листе укутшим
броЈем посланика, него се дели бро] гласо-
ва сваке кандидатске листе прво са 1,
затим са 2, па са 3, те се тако добијени
резултати сређу]у, а за изборне количнике
узима онолико наЈвећих резултата колико
има да се изабере посланика Творац овога
система ]е БелгиЈанац Д'Онт (П'НопсИ;)
Дон Хуан (шп Роп Јиап) в Дон Жуан
допио (итал (Јоррк)) муз двоструко
допионе (итал с1оррк)пе) велика чаура са две
свилене бубе
допио узо (итал с!орр1о изо) трг двоструки
рок плаћања
доплгенгер (нем Ворре1§ап§ег) човек КОЈИ
потпуно личи на некога другог човека,
човек КОЈИ се привиђа сам себи, или му се
неко други привиђа двОЈако, и као жив и
као мртав, ДВОЈНИК, истоветник, себевид,
созиЈа, двсдак, истоветњак, подобњак
допл-игл (нем с1орре1, енг еа§1е) „двоструки
орао", северноамерички златник од кали-
форни]ског злата, 20 долара
Дорадо (шп е1 Оогас1о) в Елдорадо
доража (фр <1ога§е) позлаћивање, позлата, у
фабрикациЈИ шешира превлачење пусти
(филца) фином длаком
дорат (тур с1оги а!) коњ мрке бо]е, мрков
дорзалав (нлат (1ог8а11к) анат леђни
дорзетин (енг (ЈогвеИееп) врста вунене тка-
нине са свиленим умецима
дорзивентралан (лат с1огбит леђа, уеп1ег
трбух) анат леђнотрбушни КОЈИ иде од
кичме у правцу трбуха
дорзуалан (нлат (Јогзиаћз) в дорзалан
дорзум (лат с1ог8игп) леђа, кичма, хрбат,
геогр гребен, планински прево], задња,
обратна страна, ин дорзо (лат т СЈОГБО)
или ин терго (лат т 1ег§о) с друге стране, с
обратне стране (нпр Једне менице)
доризам (грч Вопз) снажно, тврдо и грубо
нареч]е (дорски диЈалекат) и карактер До-
рана, Једног старогрчког племена, супр
атицизами Јонизам
дорирати 240
дорирати (лат. с1е-аигаге, фр. с!огег) позлати-
ти, позлаћивати; пуст (филц) за шешире
превући фином длаком.
дормеза (фр. с1огтеи8е) спаваћа ИЛИ ноћна
капа; путничка кола у којима се може и
спавати; канабе за спавање.
дормиол (лат. Јоггшге, о1ешп) хем. амилински
хлорал, зејтињава и као вода бистра теч-
ност, служи као средство за успављивање.
дормитив (нлат с1огтШушп) мед. средство за
успављивање.
дормиториј(ум) (лат. ЈогтНогшт) спаваћа
соба, дворана за спавање (нарочито у
манастирима); гробље.
доронга (мађ. с!огоп§ мотка) 1. дуже дрво,
греда, или дебела мотка; висока незграп-
на особа; 2. уже, коноп.
дорски (грч. <1бпако8) својствен Доранима;
дорски стубови по племену Дорана назва-
ни најстарији и најједноставнији старогрч-
ки стубови са обичним капитлима и у
фризу са триглифима и метопима.
Дорћол (тур. <16г1 уо! раскршће, место где се
састају четири пута) назив једног дела
Београда.
дос (лат. с1ок, (ЈоЉ) у староримском праву:
мираз, прћија; у праву неких средњове-
ковних држава: удовички део (који муж
оставља жени).
досије (фр. с1об51ег) наслон; завој, корице од
аката; свежањ аката; сви списи и сва акта
који се тичу једног предмета; прилог уз
акта.
дослук (перс.-тур. с1обНик) пријатељство.
дост (перс. с!6з1, с1пз1, тур. с!о81) пријатељ.
доталан (лат. с1о1аНз) миразни, прћијски, ко-
ји се тиче мираза (или: прћије), који спада
у мираз (или: прћију); доталиа пакта (лат.
с!о1аИа рас!а) склапање брака, уговори о
миразу.
дотали (лат. (Јо1а1ез) пл лица обавезна да
плаћају порез цркви или свештенику.
доталиј(ум) (нлат. с1о1аИит) прав. в. дотари-
јум.
доталициј(ум) (нлат. с1о1а1Ншт) прав в. дота-
ријум.
дотариј(ум) (нлат. с1о1агшт) прав део имања
који припада жени после мужевљеве
смрти, удовички део имања.
дотација (лат. (1о1а1ш) мираз, прћија; поклон
у земл>ишту заслужним државницима,
војсковођама, почасни поклон, народни
дар; дар цркви или добротворној установи;
принос. Давање из буџетских средстава
појединим друштвеним, културним, про-
светним и сличним организацијама ради
унапређења њихове друштвене делатно-
сти.
дотирати (лат. с1о1аге) опремити, дати мираз,
давати прћију; даровати, обдарити (цркву,
школу, добротворну установу).
дофен (фр. (Јаирћт) титула француских
престолонаследника (1349—1830).
драконски
дохмијус (грч. <16сћггпо5) метр стиховна стопа
састављена од пет слогова, једног јамба и
кретикуса: џ - - II - .
доцент (лат. с1осепз) учитељ, нарочито на
високим школама (један од ступњева уни-
верзитетских наставника).
доцентура (лат. досепз) доцентски степен;
доцентско звање.
доцилан (лат. с1осШз) поучљив, који лако учи
и схвата; послушан.
доцирати (лат. с!осеге) поучавати, учити дру-
гога, упућивати; доцендо дисцимус (лат.
<1осепс1о сизатиз) учећи другога и сами
учимо; фит говорити сувише учено и над-
мено; гњавити својим тумачењима.
дравидски језици (сскр. с1га\пс1а) језици који-
ма су говорили пресанскртски прастанов-
ници Индије, који и данас представљају
главни део становништва полуострва Де-
кана; декански језици.
драгер (фр- с1га§иеиг) мор. помоћни бојни
брод за чишћење мора од мина код своје
обале и испред својих већих бродова.
драгирати (фр. с1га§иег) мор. ЧИСТИТИ морске
путеве од подморских мина ради обезбе-
ђења пловидбе и кретања других бродова;
уп драгер.
драгоман (арап. 1аг§шпап) тумач, преводи-
лац, нарочито при страним посланствима
у Турској.
драгонада (фр. Јга^оп) присилно превођење
протестаната у католичку веру под Лујем
XIV, 1681. помоћу драгонера; присилно
наплаћивање пореза помоћу драгонера,
војске; војничка власт; свака одлука владе
која се извршава помоћу војне силе.
драгонери (фр. <1га§оп) лаки коњаници који
се, по потреби, боре и као пешаци; прво-
битно, код Француза: пешаци, који су се
служили коњима само кад је требало да се
брзо крећу; драгони, драгуни.
драгстор (енг. Љи{;-81оге) првобитно (у САД)
назив за специјализоване продавнице ле-
кова, хемикалија потребних у домаћин-
ствима, санитарног материјала и неких
животних намирница; у новије време, у
европским земљама, продавнице или
одељења робних кућа у којима се у свако
доба дана или ноћи могу купити прехрам-
бени производи, као и разноврсни предме-
ти личне потрошње.
драже (фр. с1га§ее) шећерно воће, ушећерени
бадем; сачма, гмиза; лек у таблетама које
су обложене шећером.
драј (енг. с1гу) сув; драј докс (енг. с!гу с!оскз)
мор суви док; екстра драј (енг. ех^га Агу)
„нарочито сув", врста шампањца опора
укуса.
Дракон (грч. Огакоп) атински законодавац
из VII века пре н. е., чији се закони, због
претеране строгости („крвљу писани") ни-
су могли одржати; отуда: драконски пре-
терано строг, неумољив, свиреп.
драконски в. Дракон.
драм 241
драм (грч. с!гасћте, тур. сЦгћет) турска мера
за тежину, = 1/400 оке, тачније 3,207 §.
драма (грч. Љаб чиним, радим, <1гата радња)
радња; поет песничка врста која приказује
догађаје из људског живота као да се у
садашњости и пред нашим очима збивају:
лица која учествују, говоре и раде, свако
према свом карактеру; при том увек мора
да постоји борба двеју супротности —
конфликт, сукоб, а нарочито јединство
драмске идеје. Пошто се, у експозицији,
прикажу разлози конфликта и чвор запе-
тља, развитак радње достиже, у псрипети-
ји. свој врхунац, после чега, у катастрофи,
долази решење конфликта. Драма је по-
дељена на чинове (1,3 или 5), а чинови на
појаве или сцене. Врсте: жалосна игра или
трагедија, комедија (са шалом и позом) и
позоришна игра, тј. драма у ужем смислу;
фиг догађај или доживл>ај који је по својој
узбудл>ивости сличан драми.
драматизација (грч. Љ а т а ) прављење драме,
давање драмског облика (причи, догађају,
мисли), удешавање за приказивање на по-
чорници.
драматазирата (грч. с1гата) правити драму,
један предмет, догађај, или једну мисао
обрадити као драму, дати драмски облик,
удесити за приказивање на позорници.
драматика (грч. Ј г а т а ) драмска поезија, на-
ука о драми и драмској уметности.
драматичан (грч. Љ а т а ) који се односи на
драму, који се збива као у драми, тј. са
пуно радње, живо и у разговору (дија-
лошки).
драматичар (грч. сЈгатаИкок) драмски пе-
сник, писац драме.
драматоманија (грч. с1гата, тагаа помама,
лудило) претерана л>убав према драми,
страст за позориштем.
драматопеја (грч. с1гата, рспеб правим) пи-
сање и приказивање позоришних комада.
драматург (грч. Љ а т а , егдоп дело, с1гата1иг-
§6з) онај који познаје драмску поезију и
критички пише о њој и о приказивању
драма на позорници; стручни саветник
управе позоришта који чита драмска дела,
продлаже жихово приказивање и удешава
их за позорницу.
драматургија (грч с1гата1иг§1а) наука о бићу
и суштини драмског песништва, теорија
драме; наука о устројству и уређењу по-
зорнице.
драматургика (грч. Јгата^игрке) в. драма-
тургија.
драматуршки (грч. с1гата1иг§1ко8) који (или:
што) се тиче драматургије, што је у вези са
драматургијом (нпр. чланци, прикази и
сл.)-
драмлија (грч.-тур. сИгћетИ) крупна сачма
за патроне ловачких пушака.
драмолет (грч. с1гата) мали позоришни ко-
мад, мала драма која само у једном чину
приказује драматизован догађај.
16 Лексикон
дрес
дранг нах остен (нем. Огап§ пасћ Ов1еп)
продор на исток; лозинка немачке експан-
зивне политике и тенденције ка освајању
источних, поглавито словенских, терито-
рија.
драп (итал с1гарро, фр. Јгар) чоха, сукно;
драп боја прљавожута, отвореномрка боја.
драпа (норд. Љара, пл Јгариг) у старој нор-
дијској поезији: песма, нарочито похвална,
с припевом.
драперија (фр. с1гарепе) фабрика чохе, твор-
ница сукна; чохарство, сукнарство; трго-
вина чохом; чохана роба; завесе, застори.
драпирати (фр. Љарег) слик., вај израдити на
фигурама одело, приказати одело; дворану
украсити завесама; наместити завесе.
драстика (грч. Агао делујем, делам, радим) пл
мед јака средства за чишћење.
драстичан (грч. с^газикбз) који има јако,
снажно дејство; груб, неотесан, строг; не-
посредан, опипљив, очевидан.
драфт (енг. АтаИ) трг меница, трата.
драхма (грч. с1гасћте) стари сребрни новац
Грка и Јевреја веома различите вредности;
данашња грчка новчана јединица садржи
100 лепти; стара атинска мера за тежину,
од VI до П века пре н. е. = 4,32 *»•
дребанк (нем. ОгеМзапк) стругарска тезга,
токарска тезга, струг.
дребина (нем. с1гећеп окретан, Вићпе позор-
ница, Огећ-ћићпе) окретна позорница коју
је 1896. пронашао поз. техничар Карл
Лаутеншлегер, и помоћу које се може
вршити брзо мењање сцена; док је један
део велике окретне плоче окренут публици
као готова сценарија, дотле се други може
приређивати за наредну сцену
дреднот (енг. с!геас1пои§ћ1;) „небојша", ,,сме-
ли", врста горостасних и веома јако окло-
пљених ратних бродова, преко 20.000 I, са
тешким далекометним топовима.
дрекслер (нем. Огесћб1ег) стругар, токар,
„тракслер".
дрексловати (нем. с!гесћ5е1п) стругати, на
стругарској тезги, дребанку; израђивати од
дрвета, рога, костију, слџноваче и др. раз-
не предмете.
дрем (енг. сЈгат) јединица за мррење тежине
у Енглеској и САД = 1.7718 §.
дрен (фр. с!гат) исушивање помоћу одвод-
них цеви; подземне цеви од иловаче за
исушивање влажних и баровитих чемљи-
шта да би се направила плодним; мед
одводна цевчица
дренажа (фр Љата^е) исушивање влажног
или баровитог земл>ишта помоћу подзе-
мних цеви за одвођење; мед чишћење гноја
путем одвођења.
дренер (фр. (Јгатеиг) онај који поставља
цеви за исушивање подводног земл,ишта.
дренирати (рнг. 1о (Јга1п) одвести (или: одво-
дити) сувишну воду помоћу подземних
цеви.
дрес (енг. Ље.чк) одело, униформа; одело неке
организације, нарочито спортског друш-
дресина 242
тва, фул дрес (енг {и11 с1гебн) друштвено
одело, балско одело, гала-одело
дресина (фр (Јгашпе) машина за самовожњу
помоћу ногу, са два точка КОЈИ сто]е Један
за другим, претходница данашњег точка,
велосипеда (пронашао Је, 1816, К Огезиз
Виртемберга, по коме ]е и добила име),
данас мала и лака кола, на четири точка,
ко]а људи сами тераЈу по железничком
колосеку, употребл>ава се за превоз желез-
ничког особља коЈе прегледа и оправља
пругу, моторна дресина она КОЈУ тера мо-
тор
дресинг-рум (енг <1гез81п§-гоот) соба за об-
лачење, соба за улепшавање (или доте-
ривање)
дресиран (фр (Јгеввег) обучен школован,
увежбан, дотеран, укроћен
дресирати (фр Љезбег) обучити, обучавати
(нпр пса вештинама, коња Јахању, птицу
да пева кад ЈОЈ се нареди итд), увежбава-
ти, увежбати, дотерати, подшишати, нпр
косу
дресир-машина (фр Љеввег, грч тесћапе)
преса за шешире
дресура (фр с!ге8!>ег, нем Огеззиг) обуча-
вање, увежбавање (паса, кон>а, птица и
ДР)
дриблати в дрибловати
дрибловати (енг ЉЉМе) варакати, у футба-
лу, ногомегу варакати противничког
играча и држати га у неизвесности у којем
ће правцу лопта бити протерана поред
њега
дријада (грч Вгуак) мит шумска нимфа коЈа
Је заједно живела и умирала са дрветом, у
коЈем ]е становала, горска вила, вила на-
горкиња
дрикер (нем Опдскег) притискач, квака,
обарач на пушци, ситно метално (из му-
шког и женског дела) дугме на женско]
хаљини, сп навијач
дрил (лат 1п11х трожичан, нем ОпП) в
дрилих
дрилих (нем ОпШсћ, лат 1п11х трожичан)
платно од три жице, тројник (]ака ланена,
кудељна или памучна тканина), служи за
постељне ствари, радничка одела и рубље,
дрил, цвилих
дрил-култура (енг Љт11, лат сиНига) се]ање
ИЛИ сађење по браздама у циљу повољни-
]ег и бољег приноса
дрил-машина (енг с1п11, грч тесћапе) маши-
на за сеЈање или сађење по браздама,
сеЈалица
дриловати (енг ЉШ) сејати (или садити) по
браздама, жу обучавати регруте, мор пре-
вести лађу преко плитких места
дримифагија (грч с!пту8 љут, опор, {а^бб
Једем) мед Једење љутих, горких или кисе-
лих Јела
дрога (фр Љодие) лекарија, непрерађен лек,
фарбарска роба
дрогерија (фр ЉојЈиепе) фарм животињске,
бил>не и минералне сировине од КОЈИХ
дуализам
апотекари справљају официналне лекове,
апотекарска роба, радња ко]а прода]е го-
тове лекове
дрогерист(а) (фр с1го§ие) в дрогист
дрогист(а) (фр Јгодшз^е) трговац, лекарија-
ма и дрогама, дрогерист
дрозометар (грч Љозоз роса, влага, те1гоп
мера) инструменат за мерење количине
росе која падне
дрозометрија (грч с1гобоз, те^гоп) мерење
количине росе ко]а падне
дромбуља (мађ <1огот1з1уа, нем Тготте1) куз
мали метални инструменат у облик> пот-
ковице у дну ко]е ]е уграђена еластична
челична опруга ко]а вибрира и ствара
звук
дромедар (грч Љотан, нлат с1готес[агшз)
обична Једногрба камила, врста брзе ]е-
дрилице
дромос (грч с1гото5) трка, на колима или
пешке, КОЈУ су стари Грци држали о 1и-
мнастичким играма, стаза КОЈУ ]е на такво]
трда требало претрчати
дропс (енг с1гор8) врста ситних воћних бом-
бона, сп удубљење на тркачко] стази
дросирати (фр с!го88ег) в друсирати
дрошка (рус дрожки) лака, откривена руска
кола са три седишта и ниским точковима
друд (хол с1ги{) вештац, волшебник зао дух
виловњак
друда (хол Љи{) вештица, волшебница, ча-
робница
друза (нем Огизе) мала шупљина у стени
испуњена кристалима
Друзи пл ратнички народ у СириЈИ, говори
Једним арабљанским наречЈем, а религија
му ]е нека мешавина паганства, мухаме-
данства и хришћанства
друид (лат келт с!гшс1еб) свештеник еветог
храста код старих Келта (у ГалиЈи Брита-
НИЈИ итд), старокелтски свештеник
друковати (нем с1гискеп) штампати, сп нави-
Јати за (играча, кон>а и др )
друсирати (фр с!гои88е) у предењу вуну
намазати зе]тином
дуал (лат с!ио два, с1иа115 дво]ан) грам ДВОЈИ-
на, особина неких Језика (нпр санскрт-
ског, грчког, готског, српскохрватског) ко-
ЈИ има]у, поред Једнине и множине ЈОШ
Један бро] за граматичко мењање именица
и глагола, а КОЈИ означава ДВОЈСТВО ствари
или радњу удвоЈе
дуализам (лат с!ио, с1иаћв) фил учење о
двоЈству, дељење на дво]е, учење о посто-
]ан>у два]у различитих, потпуно супротних
стања, принципа, начина мишљења по-
гледа на свет, праваца вол>е итд , нпр бог
и ђаво (добар и зао принцип), бог и свет
дух и материЈа, природа и дух, душа и
тело, анорганска и органска природа, суб-
јекат и обдекат, чулно сазнање и раЈум
оваЈ и онаЈ свет, итд , политичка поцепа-
ност Једног народа на два дела КОЈИ делуЈу
Један против другог
дуалист(а) 243
дуалист(а) (лат Зиаћз) присталица дуали-
зма, присталица дељења управне власти
на два самостална дела
дуалистички (лат с!иа118) КОЈИ се оснива на
дуализму
дуалитет (лат диаћз) ДВОЈСТВО, двоЈина, лог
закон лотачког рашчлањивања мисаоне
садржине на два дела (субјекат — преди-
кат)
дубијум (лат с1и1лшп) сумња, ин дубио (лат
1П (Јикио) у сумњи, у сумњивом случаЈу, у
случаЈу неизвесности
дубиоза (лат Зићшна) нешто што ]е сумњиво,
неизвесно, нарочито сумњиво потражи-
вање, неизвесна и несигурна наплата неког
дуга
дубиозан (лат (Јићшзиз) сумњив, подозрив,
неизвестан, КОЈИ Је у питању
дубитативан (лат с1ик>Иаге сумњати фр
(1ик)11а11^) сумњив, подозрив, склон су-
мњању, КОЈИ сумња, ко]и показуЈе (или
изражава) сумњу
дубитација (лат с1ик>11а11о) сумњање, двоу-
мљење, двоумица, неизвесност, двоу-
мљење, колебање, оклевање, неодлучност
дубитирати (лат <1ик>11аге) сумњати, двоуми-
ти се, не бити у што сигуран, бити у
неизвесности
дубл (фр (ЈоиНе) двострук, двогуб, на фил-
му сваки кадар у поновном снимању исте
слике
дублажа (фр с1оик>1а{*е) удваЈање, удвостру-
чавање, хор друго облагање брода даска-
ма, тип погрешно двоструко слагање Једне
речи или целог реда, упредање свиле
дубле (фр сЈоиМе) 1 у билијару ударац
лопте с леђа, тако да се одбиЈе од Једне
ивице и удари у другу, 2 златни или
сребрни предмети КОЈИ се састозе од два
метала и код ко]их Је само спољна превла-
ка златна или сребрна, док главну масу
сачињава метал знатно мање вредности,
метална ствар позлаћена или посребрена,
3 (фр ЈоиШе!) ИСТИ бро] поена, бодова при
коцкању
дублеза (фр с1оик>1еи8е) машина за упредање
(у ткачко] индустриЈи), дублер
дублер (фр с1оик>1еиг) 1 лице ко]е у позори-
шту а нарочито на филму замењу]е глав-
ног Јунака у извођењу опасних сцена
(каскадер), 2 в дублеза
дублет (фр доиђ1е1) 1 два примерка исте
ствари у збирци, 2 лажан драги камен,
двоструки камен од кристала између ЧИЈИХ
пола лежи Једна фолиЈа, 3 врста каран-
фила чи]а Је главна бо]а превучена дугам
пругама друге боЈе, 4 грам речи истог
корена, истоветне по значењу а врло мало
различне по гласовном склопу, нпр чули-
ти — ћулити (уши), муха — мува, довозити
— доважати итд , 5 муз оргуљски реги-
стар, за октаву виши од принципала, 6 лов
направити дублет из двоцевке две зверке
оборити непосредно једну за другом
дублир в дуплир
дуктилан
дублирати (фр с1оић1еиг) удвојити, удвајати,"
удвостручити, удвостручавати, умножити,
поставити (хаљину) метнути поставу
(отуда дубл-штоф, материЈал за поставу),
билиЈар ударити лопту тако да се од ]едне
ивице одбиЈе и дође до друге, кор опловити,
обићи (нпр гребен), ВОЈ угурати у борбену
ЛИНИЈУ, тек прерађивати више конаца или
трака у ]едну целину на дублир-машини, у
Јувелирству спајати два камена у Једну
целину, замењивати главног глумца на
филму у опасним ситуациЈама
дубл-скул (енг с!ои)з1е-8сии) сп врста уског
тркачког чамца, скулера КОЈИ возе два
веслача са по два весла
дувак (тур с1иуак) покривач КОЈИМ се покри-
ва невеста кад ]е воде младожењино] кући
дуван, духан (арап Зићап, тур Јићап дим,
пара) биљка из породице помоћница, осу-
шени листови служе за пушење
дувар (перс Љ»аг, тур (Јиуаг) зид
дутае (перс Шкте, тур с!иј»те) пуце на
одевном предмету, типка за звонце, типка
на каквом апарату
дугонг (малаЈ (Јиуоп^) зоол морска крава,
сисар у ИНДИЈСКОМ океану из породице
китова (цетацеа)
дугунг (]ап <1иуип8) зоол в дугонг
дуд (тур ди! перс 1и1) дрво из фам Мога-
сеае, мурва, бели и црни дуд
Дуден познати немачки правогдасни речник
(назван по свом писцу, филологу Конраду
Дудену, 1829—1911)
дудук (тур <1ис1ик) 1 чобанска свирала, фру-
ла, 2 фиг огрч:гичен човек, глупак, блесан,
тром, лењ човек, ленштина
дуе (итал с!ие, лат с!ио) два, муз дуе волте
(итал <1ие уо11е) двапут, а дуе ИЛИ а дуе
воћи (итал а с!ие УОС1) за два гласа, двогла-
сно, а дуе корде (итал а <1ие согс!е) на две,
са две жице
дуел (лат с!ие11ит, ф р с1ие1) двобо], мегдан
дуелант (лат с1ие11апз) она] КОЈИ води двобо],
мегданџи]а
дуелирати се (лат с1ие11аге) имати с неким
двобоЈ, тући се у двобоју
дует (итал диеио) жуз певање у два гласа,
свирање удво^е
дуеченто (итал <1иесеп1;о) у итали]анско]
историји уметности назив за ХШ в
дужд (итал &ој*е, лат с!их, (Јис15 вођа) во]во-
да, титула некадашњег поглавара Млетач-
ке и Ђеновске Републике, дуждевство,
звање и досто]анство дужда
дука (итал с^иса, лат с^их) воЈвода, херцог
дукат (грч Оиказ, итал с1иса1о) по имену
византи]ских царева (с1ика5) назван златни
и сребрни новац разне вредности, нарочи-
то у ИталиЈИ, бившо] Аустро-Угарско] и
Француско)
дукс (лат (1их) вођа, заповедник Једног одре-
да воЈСке, војвода
дуктилан (лат (Јисеге вући, извлачити с!ио
и118) извлачљив у врло танке конце, те-
гљив (нпр платина)
дуктилитет 244
дуктилитет (нлат. дисШИак) извлачљивост у
врло танке конце, тегљивост.
дуктилност в. дуктилитет.
дуктор (лат. дис1ог) доносач, довођач (код
неке машине).
дуктус (лат. с1ис1и8) вођење, управљање; пут,
ток; потез пера, рукопис.
дукција (лат. дисИо) вођењо, управљање.
дулек (тур. (161ек) тиква, бундева; мала нена-
расла тиква, тиквица у врту.
дулум, в. дунум.
дулцин (лат. с1и1с15) хем безбојан прашак, 200
пута слађи од шећера.
дулцификација (нлат. сЈи1сШсаИо) слађеше,
јаслађивањр.
Дулчинеја (шп. Пи1стеа) име л>убазнице Дон
Кихотове; отуда, у подругљивом смислу:
љубазница, драгана; незграпна и чдепаста
сеоска девојка.
дум (енг. <1оот), суд, пресуда, осуда.
дума (рус. дума) руска народна скупштина,
сабор, парламенат; скупштина сталежа;
ху< врста малоруских народних песама,
које се певају уз пратњу бандуре, инстру-
мента сличног мандолини.
думдум-метак пушчано зрно веома страшног
дејства због тога што му је врх пљоснат и
шири се у предмету у који удари (назван
по индијском граду Дум-Дум, близу Кал-
куте, где се најпре израђивао).
думенџија (тур. с1итепсг) кормилар, крма-
нош.
дуна в. дина. 2.
дуналма (тур. допапта) турски народни
празник који се славио седам дана и седам
ноћи (после велике победе, кад би се родио
принц, султанов први улазак у град, итд.).
дундар (тур. <1птс1аг, мађ. с1апс!аг) заштитни-
ца (у војсци); командант заштитнице; ре-
зерва.
дун^ер (перс. с1иг§ег, тур. с!и1§ег) старински
столар и градитељ (дрводеља, тесар и зи-
дар истовремено); дунђерин.
дунст (нем. Бипз!) 1. пара (у којој се нешто
укувава); 2. компот, укувано воће.
дунум (тур. с!бпит) комад земље од 1000 т 2 ,
дулум.
дуо (лат. с!ио) два; муз комад за певање ИЛИ
свирање удвоје; в. дует.
дуоденалан (нлат. с^ио^епаћв) анат. дванае-
СНИЧНИ, који припада дванаестопалачном
цреву; који се тиче дванаестопалачног
црева.
дуоденитис (лат. с1иос1епит дванаесник, два-
наестопалачно црево) мед чапаљење два-
наестопалачног црева.
дуоденостомија (лат. <1ио<1епшп, грч. 516та)
мрд расецање, отварање дванаестопалач-
ног црева у извесним обољењима, нарочи-
то у случају сужавања.
дуоденотомија (лат. с!иос1епит, грч. 1оте
сечење) мед расецање (ИЛИ: операција) два-
наестопалачног црева.
дуоденум (лат. с1иос1еп1. нлат. сЈиодепит) анат
дванаестопалачно црево, дванаесник.
дура лекс, сед лекс
дуодец (лат. т с^иоЈемто) дванаестина,
облик дванаестине, нарочито: формат
књиге код које је један штампан табак
подељен на дванаест листова; нешто што
је нарочито мало, нпр. дуодецимално ме-
рење мерење дванаестинама; дуодецимал-
ни систем в. додекадика.
дуодецима (лат. с1иос1ес1т дванаест) муз. два-
наести тон, почевши од основног тона.
дуодецимола (итал. <1иос1ес1то1а) муч. фигура
од 12 нота која се има сматрати као
фигура од само осам нота.
дуодрама (лат. с!ио два, грч. с!гата радња)
ппет. мелодрама у којој играју два лица.
дуоле (лат. с1ио) муз. две ноте које се изводе за
исто време за које би се извеле три такве
ноте.
дуплекс (лат. с!ир1ех двострук) 1. стан на два
нивоа са спаваћим собама обичио горе на
спрату; 2. телевизијска или радио-емисија
која се емитује уживо, истовремено из два
центра; 3. в. хомо дуплекс.
дуплика (лат. сЈир1еге удвојити, удвостручи-
ти) право оптуженика да одтовори на ре-
плику тужилаца или њихових бранилаца;
писмени одговор оптуженог на реплику.
дупликат (лат. дирНсаШт) препис неког спи-
са у два истоветна примерка.
дупликатор (нлат. с!ирИеа1ог) 1. физ. скупљач
електрицитета; 2. апарат за умножаваше,
прављење копија, писмених састава.
дунликатура (нлат. сЈирЦсаШга) в. дуплика-
ција.
дупликација (лат. с1ирИса1ш) удвајање, удво-
стручавање; удвојење, удвојеност, удво-
стручење, удвострученост; дупликатура.
душшр (лат. с!ир1ит двоструко, двострука
количина, двогубо) велика и дебела во-
штаница, славска свећа; дублир.
дуплирати (лат. с1ир1аге) удвојити, удвајати,
удвостручити, удвостручавати, подвостру-
чити
дуплицирати (лат. (ЈирИсаге) удвојити, удво-
стручити; превити на двоје; праа писати
или дати други одговор (одговор на одго-
вор); ад дупликандум (лат. ас! с1ирНсап~
с1шп) у цил>у одговора на реплику тужио-
ца, или ради давања последње речи оп-
туженога пре изрицања пресуде.
дуплицитет (лат. ЈирИсИаб) удвојеност, дво-
струкост, двогубост; фиг дволичност, неи-
скреност, лицемерство, превртљивост.
дуило (лат. с1ир1шп) прил в. дуплум.
дуплум (лат. <5ир1ит) у два примерка, дво-
струко, двогубо. дупло.
дур (лат. с1иги5 тврд, јак) муз један од два
главна тонска рода, лествица од осам дија-
тонских степена (супр мол).
дурабилан (лат. с1игаћШб) трајан, истрајан,
постојан, издржљив.
дурак (рус. дурак) лудак, шал.ивчина, лакр-
дијаш; као псовка: будала.
дура лекс, сед лекс (лат. с1ига 1ех, .чес! 1ех)
суров закон, али је закон; каже се кад је
дуралуминијум 245
неки законски пропис сувише строг, али
му се морамо покоравати.
дуралуминмјум (лат. дигик тврд, а1ипигишп)
лака. врло чврста и постојана легура алу-
минијума, садржи око 4% бакра, око 0,5%
мангана, око 0,5% магнезијума и до 0,7%
силицијума; употребл>ава се за грађење
авиона, аутомобила и железничких ва-
гона.
дурација (нлат. с1игаИо) мед. стврдњавање,
отврдн>аван>е.
дурбин (перс. сЈпгМп, тур. <1игћип) опточки
инструмент за оематрање удал»ених пред-
мета; може бити за једно око (монокула-
ран) или за оба ока (бинокуларан).
дурина (фр. <1оигте) сполна зараза коња,
проузрокована протозоом Тгурапозота
^ р
дуритет (лат. с1ип1аз) тврдоћа; строгост, око-
релост, суровост, нечовечност.
дурус (лат. с1игик) тврд; атт дура матер в.
матер; прав. ин дуријус (лат. т <1иг1ив) ИЛИ
ин пејус (лат. 1П рејш) оптужити, некоме
оптуженом, на наредном претресу, ставити
душман, душманин
на терет крупније отежавајуће околности
но што су му стављене на претходном.
дустабан (тур. с1иг1а1>ап) раван табан, равно
стопало; онај који има равно стопало,
дуста банлија.
дућан (тур. <1пккап) трговачка радња.
дуумвир (лат. с1ииггтг) члан владе двојице,
члан комисије од два члана.
дуумвират (лат. (1ишп\дга1ш) звање и досто-
јанство дуумвира.
дуче (итал. <1исе) вођа.
душ (фр. <1оисће, лат. <1исНаге) купање поли-
вањем, прскањем; исгшрање; цеви за оти-
цање воде из резервоара; туш.
душек (тур. с16?ек) вунена постел>а (мадрац)
која се, у време док још кревети нису
ушли у употребу, стављала на под и на њој
се спавало.
душирати (фр. скшсћег) купати поливањем,
прскањем; туширати.
душман, душмании (перс. <1и&теп, тур. с1и?-
тап) непријатељ, противник; дин-душман
верски непријатељ, заклети непријател..
 Ђ
Ђ, ђ шесто слово наше ћирилице, осмо наше
латинице (О, 3)
ђаво (грч сћа1зо1о8) зао дух, сатана, враг,
нечастиви
ђакон (грч сЦакопоз слуга) управник оп-
штинских добара и старалац сиротиње и
болесника у наЈрашце хришћанско доба,
доцније црквени слуга и помоћник при
богослужењу, наЈнижи, почетни свеште-
нички чин у православно] цркви (не може
сам обааљати богослужење, већ само по-
маже свештенику), помоћни свештеник
ђаконат (грч сћакопоз) чин, зван>е, достоЈан-
ство и стан помоћног свештеника, ђакона
ђаконија (грч дткопоб) делокруг Једног ђа-
кона, помоћ, потпора, послужење (јелом и
пићем), посластица
ђаконик (грч сћакоткоз) у православноЈ црк-
ви сасудохранилница, удубл>ење у зиду
или засебна соба на десно] страни светог
престола, у олтару, где се чувају свети
сасуди
ђаконикон (грч сћакопоз, нлат Љасотсшп) у
православно] цркви кратка молитва ко]у
чита или пева ђакон
ђакониса (грч сћакопон) с ^ужитељица
цркве, у на]стари]о] хришћанскоЈ цркви
све до VI века стариЈа жена ко]а се стара-
ла о сиротињи, неговала болеснике и води-
ла надзор над женским члановима цркве-
не општине, данас, у евангелистичко]
цркви болничарка, нарочито образована
за та] позив, у манастирима сестра ко]а
служи око олтара
ђаконисати (грч сиакопоз) обавл>ати посао
ђакона, обавл>ати око олтара посао помоћ-
ног свештеника
ђакон-фластер мед в диЈахилон
ђало (итал §1а11о) жута бо]а, жуто, ђало
антико (итал 21а11° апћсо) жућкасти мра-
мор КОЈИ се налази само на споменицима
старе архитектуре
ђалорино (итал 2 1 а 11° Г 1 п о ) напуљско жутило,
лепа и веома жута земл>а око Напуља, но
већином вештачки справљена (за слика-
ње уљаним и масним бојама)
ђаур (тур §аиг, §а\Д1г) неверник, кривовер-
ник, Јеретик (погрдно име КОЈИМ Турци
називају хришћане), ђаурин
ђаурин (тур ) в ђаур
ђебра (тур §ећге) кеса од кострети ко]а се
навуче на руку, па се онда тимаре и чисте
коњи
ђеваир (тур сеуаћ1г, арап Ј*аи'аћ1г) накит,
драго камење, драгул.и
ђевђир (тур кеу^г, перс ке! пена, ^ т П е п
ухватити, узети) метална или земл>ана по-
суда за цеђење, цедиљка
ђеврек (тур §е\тек) врста пецива у облику
колутића
ђеисија (тур ^У 5 1 °Д &Уте^- обући) одело
кошуља, преобука
ђел! (тур §е1 од §е1тек доћи) дођи, ходи,
приђи 1
ђем (тур ЈЈет) жвале, узда, гвожђе на узди
што га коњ држи у устима
ђемија (тур §егш) лађа, брод
ђеназа (арап ) молитва за умрлог код мусли-
мана, џеназа
ђене (тур уте) опет, и опет, ђене-ђене при-
лично, тако-тако
ђенерал (лат ^епегаћв, ф р 8 е п е г а 1 ) во^ в
генерал
ђенералисим (нлат §епега11851ти5) в генера-
лисим
ђенерозо (итал §епего8о) муз племенито, у
племенитом заносу
ђењушка (рус дешошка од денБга) руски
бакарни новац од пола копеЈке
ђерам (грч ^егапок ждрал тур §егтек) на-
права, полуга за извлачење воде из буна-
ра, такође бунар са оваквом направом,
полуга код великих дизалица, вага, рампа
ђердан (тур §ег6ап врат) грло, гуша, предњи
део врата, накит што га жене носе о врату
Ђердан (перс §1гс!ак>, тур §1Г<1ар вртлог
брзица) 1 фиг опасно место, тешка ситу-
ациЈа, 2 клисура на Дунаву, наЈвећа у
Европи (дуга око 150 к т )
ђердек (тур ^ег<1ек) соба у КОЈО] младенци
проведу прву брачну ноћ, ложница, прва
брачна ноћ
ђерђеф (тур §ег§е{ од §егтек растегнути
потегнути) дрвена направа, оквир округлог
или четвртастог облика на КОЈИ се разапне
платно по коме се везе
ђерз (перс §игћиг одважан, окретан Јуна-
чан) соко, млад Јастреб, код нас момак,
нарочито момак за женидбу
ђериз (тур в е г 1 2 > перс капг) канализаци]а
ђерчек 247
ђерчек (тур дегрек) додуше, заправо, уисти-
ну, збиља
ђечерма (тур §е?1гте) грудњак без рукава,
прслук, Јелек
ђеџелук (тур ^есеИк) спаваћа капа, врста
мушке пиџаме, дуга мушка кућна хаљина,
ноћна хаљина
ђидија, ђидо (тур &<И) обешењак, живахан
младић, Јунак
ђилас (арап сШаг) 1 борба, сукоб, битка, 2
тркач, скакач, 3 распусник, развратник
ђилкош (мађ §у11ков убица) ветропир, ки-
цош, дангуба, нерадник, кавгаџиЈа
ђинђува (мађ 8УОП§у) стаклени бисер, науш-
ница, минђуша
ђирандола (итал §1гагк1о1а, ф р §1гапс1о1е) в
жирандола
ђирант (итал §1гаге) трг в жирант
ђират (итал ) трг в жират
ђирирати (итал) трг в жирирати
ђиро (итал §1го) трг в жиро
Ђиро д'Италија (итал Сп-о <Г11а11а) бицикли-
стичка трка око ИталиЈе, одржава се сваке
године
Ђовинеца (итал Сктпегга) „Младост", хи-
мна фашистичке странке у ИталиЈи
ђогат (тур §ок плав, отворене бо]е, бистар, а1
коњ) коњ беле бо]е, белац, фиг незналица,
глупак
ђогатаст (тур) беле бо]е, беле длаке, бео
ђогин (тур ) в ђогат
ђоја (тур 8"уа, перс §пуа) кобаЈаги, тобоже
ђојозето (итал @1о1О8е11о) муз в ђокозо
ђојОЗО ( и т а л §1О1О5О) муз В ђОКОЗО
ђокозаменте (итал Ц1осо8атеп1;е) муз в ђо-
козо
ђокозо (итал §1осозо) муз шаљиво, весело,
несташно, ђоЈозо, ђоЈозето
Ђоконда (итал СшсопЈа) слик чувени пор-
трет Монализе, жене фирентинског пле-
мића Франческа Делђокондо, рад Леонар-
да да ВинчиЈа (1911 украдена из Лувра,
1913 пронађена у Фиренци и враћена
ФранцускоЈ)
ђокондаменте (итал {росопс1атеп1е) цуз при-
Јатно, љупко, умилно, ђокондеволе, ђокон-
дозо
ђокондеволе (итал §1осоп(1еуо1е) муз в ђо-
кондамекте
ђокондозо (итал дшсопЈозо) муз в ђоконда-
менте
ђорда (перс ) в ћорда
1О
ђорнале (итал 2 гпа1е) дневни лист, новине
ђорно ди пагаменто (итал §1огпо (11 ра§атеп-
1о) трг дан плаћања
ђорнут (тур когтек) мртав пи]ан, трештен
пи]ан, при пићу
ђутуре
ђорнути се (тур когтек) напита се као тре-
сак
ђор ћутук (тур ког ко1ек) мртав пиЈан, пи]ан
као тресак
ђубре (тур §иђге) ГНОЈ, смеће, стаЈно гно]иво
ђувсгија (тур §иуеу1) младожења, муж
ђувеглија (тур ) в ђувегија
ђувез (тур (Јиуег) румен, тамноцрвен, црве-
но-љубичаст
1)увендија (тур §иуеп(1е) раскалашна жена,
блудница
ђувеч (тур ^иуер) 1 врста Јела месо поме-
шано са пиринчом, луком и др ко^е се
пече у земљаном суду, конзервирано месо
помешано са разним поврћем, 2 земл>ани
суд у коме се пече ђувеч и слична Јела
ђугум (тур § и § и т ) бакрени суд за воду
^уз (арап ) тридесети део Курана
ђузел (тур §иге1 леп) леп, елегантан, кит-
њаст, диван, господски, лепотица, драгана
ђул (перс §и1, тур §и1) ружа, ружица
ђулабија (перс Ји1 ружица, аћ вода) врста
слатке црвене Јабуке која ]е веома сочна,
врста слатких колача
ђул-баклава (перс ци1 ћаИауа) врста колача
КОЈИ има облик руже
ђулганџе (перс ) ружин пупољак
ђуле (тур §и11е, §иг1е) топовско тане, зрно,
метак
ђулистан (перс §и1151ап, тур ^ићк^ап)
ружичњак, градина са ружама, ле]а од
ружа
ђулић (тур §и1) млада ружа, ружин пу-
пољак, уп ђул
ђулнар (арап ) шипак, шипков цвет, трешња
ђулса (перс -тур §и1зиуи) ружина вода
ђумбир (мађ §уотк>ег) зељаста биљка чи]и се
корен употребл>ава за зачин и као лек,
21п§г1зег оШста1е
ђумишли (тур ^ т и ^ Ш ) од сребра, сребрн
ђумрук (тур ^шпгик царина) трошарина,
царина, такса за пролаз
ђумрукана (тур рдтгикћапе) трошаринска
станица, царинарница
ђумрукчија (тур ^шпгикри) трошаринац, ца-
риник
ђунија (тур §итуе) спољашњи изглед,
облик, средство, начин
ђунта (итал 31ип1а) удружење саветника ко]е
ПОСТОЈИ поред државног савета у ИталиЈИ
шосо
ђуоко пијано (итал {* Р'апо), „тиха
игра", тзв ,,тали]анска партија" у шаху
ђусто (итал §шв1о) одмерено, сразмерно, по-
десно, згодно
ђУтУРе (тур §о!иги) све укупно, све за]едно, у
целини, Једно на друго
 Е
Е, е седмо слово наше ћирилице, девето
наше латинице; као скраћеница: Е на
компасу = исток (енг. Еаз1, фр. ез1); ЕЛ. =
едицио (лат. е<1Шо) издање; ес1. = едидит
(лат. есћсШ); е. о.= екс официо (лат. ех
оШсш) по дужности; му.< трећи тон С-дур
лествице; физ ознака за енергију, електро-
моторну силу и др.; астр. нумеричка ознака
за хелиоцентричну путашу; мат основа
природних логаритама, = 2, 7182 . . ., Непе-
ров број; хем Ег= ербијум, Е$=ајнштај-
нијум, Еи = еуропијум.
е латински предлог = из; екс.
сбанистерија (итал. бћапо абонос, е1>атз1е-
па) фина столарија, уметнички израђени
предмети од дрвета, нарочито од абоноса.
ебенирати (нлат. ећепаге) обложити абонови-
ном; обојити црном бојом да изгледа као
абонос.
ебенист(а) (фр. ећетз1«) столар који ради са
абоносом, који ради фине столарске по-
слове.
ебенос (хебр. евеп, грч. ећепоз, лат. ећепиз)
бот ебен, абонос, абоновина, црно, веома
чврсто и тешко дрво источноиндијског и
афричког дрвета Вшзругоз ећепшп.
ебн (арап.) син (пред неким другим именом,
нпр. ебн Мустафа= Мустафин син, између
два имена пише се бен, нпр. Али бен
Мухамед= Али син Мухамедов).
ебонит (енг. ећопу) врста вештачке абонови-
не; хем вулканит, једињење угљеника и
водоника ко)е се, мешењем и загревањем
са сумпором, вулканизира па затим хор-
низира, хорнизирани каучук, тврда гума
* (ова тврда и сјајна маса употребљава се,
нпр. за разни накит од џета).
ебош (фр. ећаисће) први нацрт, прва скица
(слике, цртежа, научног рада).
ебоширати (фр. ећаисћег) израдита у глав-
ним потезима, без појединости, скицира-
ти; абоцирати.
сбриљада (фр. ећгШасЈе) уах трзање уздом
ако коњ неће да се окрене.
ебриозитет (лат. евгшзНаз) склоност пићу,
страст за пићем.
ебриометар (лат. ек>гшз припит) справа за
утврђивање степена пијанства, нарочито
код возача аутомобила; алко-тест
ебулиоскоп (лат. ећиШге избијати кл.уча-
јући, грч. зкорео гледам) 1 хем инструмент
за мерење тачке кључања ради одређи-
вања садржине алкохола у спиритуозним
течностима посматрањем њихове тачке
кључања; 2. апарат за брзо одређивање
количине алкохола у вину; уп малиган.
сбулирати (лат. ђи11а, евиШге) кључати, ки-
пети, врети.
ебулиција (нлат. ећиПШо) кључање, врење,
узавирање течности (услед топлоте); мед
избијање ситних бубуљица по телу услед
ватре.
ебур (лат. ећиг, сскр. 1к)ћа) слонова кост,
слоновача.
сбурин (лат. еђиг слоновача) смеса коштаног
праха и беланчевине начињене под прити-
ском.
ев- (грч. еу) в. под еу-.
Ева (грч. Еуа, хебр. Сћа\ушаћ „мајка живо-
та") прва жена по Библији; фиг жена
уопште, нарочито: радознала и чулна
жена.
евадирати (лат. еуас1еге) изићи, измаћи,
утећи, избећи, ускочити.
евазиван (лат. еуас1еге, нлат. еуа81\шз) уви-
јен, заобилазан, околишан, који изврдава,
нпр. да даде категоричан одговор, катего-
ричну изјаву и сл.
евазија (лат. еуа<1еге, нлат. еуазт) бежање,
бекство, избеглиштво; избегавање; вађење,
двосмислица, измигољавање; пр евашван
измигољан, побегљив, који се тешко хвата,
који се тешко ухвати, који се тешко схва-
та; увијен, врдав (одговор).
евакуанција (лат. еуасиапИа) пл мед средства
за чишћен>е, за испражњавање.
свакуативан (лат. еуасиаге) кед који чисти,
који помаже чишћење.
евакуација (лат. еуасиаИо) ВОЈ долачак ич,
напуштање, нарочито када неку оператив-
ну зону, за време рата, напусте: станов-
ништво, болнице, разна војна и друга сла-
галишта којима би се непријател., у случа-
ју успеха, могао користити итд ; мед чи-
шћење, испражљавање измета, избаци-
вање шкодљивих твари из тела.
евакуирати (лат еуасиаге) ВОЈ испрачнити,
изићи из, напустити (касарну, варош, зау-
евакуисати
зети крај итд), кед чистити, ишчистити
испра 1нити, и збацити из тела нечисто^у
евакуисати в евлкуирати
евалвација (нлат еуа1уа1ш) одређивање (или
процењивање) унутарње вредности неке
ствари уп евалуациЈЈ
свалвирати (нлат еуд1уеге) оцењивати про-
цењивати вредност, ЈП евалуирати
1-валуација (фр еуа1иа1вдп) одређивање
вредности вредност новца
евалуирати (фр еуа1иег) ценити, оцењивати,
одређивати вредност
евангел . . . в под еванђел
еванђелизација (грч еиап^е11чота1) в еван-
ђелизирање
еванђелтирање (грч еиап^ећзота! добру
вест доносим) ширење еванђеличке цркве
и учења, еванђелиза1Џ1}а
еванђелизирати (грч еиапде118ота1) обЈавити
(или објављивати) радосну вест, ширити
еванђелско или еванђеличко учење и
цркву еванђелиску
еванђелист(а) (грч еиапдећв^ез, нлат
еуап$е11з1;а) об]ављивач спасења, описивач
живота рада и страдања Исуса Христа,
четири еванђелиста Мате) Марко Лука и
Јован, писци тзв канонских еванђеља, ТЈ
оних које црква признаЈе као аутентичне и
верне (за разлику од великог бро]а апо-
крифних, ТЈ оних ко]е црква не признаЈе
као аутентичне)
еванђелистар (лат еуап§е11агшт изборно
еванђеље) књига ко]а садржи еванђеље
еванђелички (грч ецап^е112ота1) в еванђел-
ски, КОЈИ признаЈе еванђеље као Једини
прави извор вере, нпр еванђелички хри-
шћани еванђеличка црква и др
еванђелски (грч еиап§е117ота1) КОЈИ одгова-
ра учењу Хрисговом хришћански, уп
еванђелички
еваиђеље (грч еиап^ећоп радосна вест до-
бра вест, нлат еуап§ећит) 1 добар глас,
радостан глас ИЛИ добра вест, радосна вест
коЈа у хришћанском учењу приказује Ису-
са као обећаног меси]у и спасиоца људског
рода 2 Нови завет или објављивање спа-
сења, 3 еванђеља пл описи живота, рада и
страдања Исуса Христа
еваиесцирати (лат еуапезсеге) ишчезнути,
ишчезавати изгубити се нестати
еванс-гамбит почињање игре на шаху ко]е ]е
увео енглески морнарски капетан Еванс
1829, које се састо]и у томе што се жртвује
пион да би се напад могао брже и лакше
извести, уп гамбит
еванџеликел френдс (енг еуап§еИса1 {пепсјз)
приЈател>и еванђел>а или хришћанско
друштво пријатеља (религиозна секта у
Сев Америци ко]а сама себе овако нази-
ва, док ]е остали обично зову именом кве-
кери)
евапоратор (нлат еуарога!ог) испаривач,
справа помоћу ко]е се врши испаравање
слане воде у соланама
249 евидентирати
евапорација (лат еуарогаио) испаравање
претварање у пару
евапорирати (лат уарог пара еуарогаге)
испаравати, испарити, претворити (или
претварати) у пару
евекција (лат еуећеге извести, узвести, уз-
дићи, еуес1ш) уздизање, пењање, узлаже-
н>е, астр неЈеднакост ко]у показуде путања
Месечева у кретању око Земље услед ре-
мећења од стране Сунца за време коЈе не
одступа много од времена оптицаја Месеца
око Земље
евенка (перс а^епк, тур ћеуепк) грожђе
обешено ради сушења и чувања за зиму
свентилација (лат еуепШа11о) ветрење про-
ветравање
евентилирати (лат еуепШаге) изветрити,
проветрити, проветравати
евентрација (лат еуеп!гаио) мед велика про-
сутост код пупка, при КОЈОЈ се проспе
велик део утробе
евентуалан (нлат еуеп1иа11в) случајан, мо-
гућан, услован, повремен, споредан
евентуалија (нлат еуепШаћа) пл споредне
(или непредвиђене) ствари, споредна (или
непредвиђена) питања, ствари ко]е се ЈОШ
могу појавити (обично последња тачка
дневног реда на скупштинама у КОЈОЈ се
расправљају питања ко]а нису била на
дневном реду)
евентуалитет (нлат еуепишШаз) наступање
могућег случа]а, могућан случа], могућ-
ност, случајност, евентуалност
евентуално (нлат еуеп1иа1е) прил по могућно-
сти, у случају потребе, по потреби, у слу-
ча]у да ако се деси, случаЈно
евентуалност в евентуалитет
еверглас (енг еуег увек, §1аз8 стакло) врста
тканине од пластичне масе
евергрин (енг еуег^гееп) увек Јелен, зимзе-
лен, у забавноЈ и џез музици трајне не-
пролазне мелодоце
еверзиван (нлат еуегз1уиз) превратнички
рушилачки, разоран
еверзија (лат еуег81о) обарање, разорење,
преврат уништење
еверластинг (енг еуег1а81т§ вечит) врста
веома Јаке вунене тканине са попречним
пругама, уп етернал
евза (тур есга, арап е§га) 1 капсла, чахура,
утаљач, 2 хемијско Једињење, лек, свза-
џана= апотека
евзон (грч еигопов окретан вешт спреман
за битку) грчки ВОЈНИК ИЗ рода лаке пеша-
евива! (итал вУУ1Уа, лат У1Уа1) живео 1
евигилирати (лат еУ1|р1аге) пробдети, изра-
дити нешто брижл>иво и савесно
евидентан (лат еуиЈепз, У1(1еге видети) очи-
гледан, очевидан, очит, по себи Јасан и
разумљив, лог непосредно мишљењем или
опажајем увиђан као истинит
евидентирати (лат еУ1с1еп8 очевидан, Јасан)
уписати, уписивати, забележити у књигу
евидентичар
евиденциЈе, имати, правити преглед не-
чега
евидентичар (лат е\пс1еп11а очевидност, очи-
тост) она] ко]и се стара о прегледу онога
што се збило, што ]е урађено
евиденција (лат еУ1с1еп11а) очигледност, оче-
видност, лог СВОЈСТВО неких судова ко}и су
по непосредном опажању и мисаоно] нуж-
ности истинити, преглед из кога се види да
]е нешто постојало, да се нешто збило, да
Је нешто урађено, држати у евиденциЈи
имати у виду, водити о чему рачуна док се
не укаже могућност да се изврши
евикција (лат елпсио) прав Јамство, давање
Јамства, обезбеда, кауциЈа, евикциона туж-
ба тужба КОЈОМ се тражи отуђење нечиЈег
имања
евинцент (лат еушсеш) прав она] КОЈИ, у току
Једног правног спора, друго] странци не-
што оспорава
евинцибилан (нлат еушаћШк) КОЈИ има да се
докаже, КОЈИ ]е за доказивање
евинцирати (лат еутсеге) доказати, убедити,
изложити, приказати, испољити, прав ]ам-
чити, бити Јамац, право лишити добра,
одузети некоме имање судским путем
евирација (лат еУ1га1ш, У1г човек, мушка-
рац) одузимање мушкости, ушкопл>авање,
прерано губл>ење мушкости
евирирати (лат е\пгаге, чаг) одузети му-
шкост, ушкопити
евисцерирати (лат е\азсегаге) мед извадити
утробу, нпр из леша
евлад (арап аш1ас1, тур еу1ас1) деца, пород
евлек (тур еу1ек) мера за површину, 1/4
дунума
евлија (арап ^аИуу тур еућуа) светац, све-
титељ, бож]и угодник
евнух (грч еипе легало, постеља, есћо имам,
држим, еиппсћов) „чувар кревета", она]
КОЈИ Је лишен своЈСтава мушкости, ушко-
швеник, нарочито надзорник жена у ха-
ремима, чувар жена
евнухизирати (грч ештсћоз) ушкопити,
уштројити, одузети мушкост
евнухоид (грч еиппсћоз, еМоз вид, облик)
особа са урођеним или услед обол>ења
недовољно разви]еним функци]ама спол-
них жлезда, те због тога слична ушкопл>е-
ном човеку (евнуху)
евнухоидизам, евнухизам (грч еиппсћоз, е1-
с!оз лик, изглед) стање проузроковано
обољењем или недовољним развоЈем мош-
ница, са смањен>ем лучења мушког полног
хормона
евокабилан (нлат еуосакићз) КОЈИ се може
дозвати, призвати
евокативан (лат еуосаге изазвати, позвати)
изазован, узбудљив
евокаториј(ум) (нлат еуоса1огшт) прав пи-
смени позив, акт о позивању на суд
евокадија (лат еуосаге дозвати, еуоса1вд)
дозивање (или призивање) духова, под-
сећање и оживљавање успомена на некога
или на нешто, преношење парнице на
250 ЕвроазиЈа
виши суд, позивање пред неки спол>ни суд,
нарочито у средњем веку, папино право да
позове некога у Рим на суђење
еволвента (лат еуо1уеге развијати, еуо1уепк)
геом еволвенту Једне криве, кривуље (ос-
новне криве) опису]е тачка дирке (таиген-
те) основне криве када се прва котрл.а по
последњо] без клижења
еволвирати (лат еуо1уеге) развити, развија-
ти, одвити, разложити, обЈаснити, описати
еволуирати (лат еуо1уеге, ф р еуо1иег) разви-
]ати се (од нижега вишему, од простога
сложеном итд), фит напредовати
еволута (лат еуо1уеге, еуо1и!а зс ћпеа) геом
неке криве, кривуље (основне криве) зове
се енвелопа њених нормала, истовремено
место њених кривинских средишта
еволуција (лат еуо1и!1о) развиЈање, разви-
так, развоЈ, развиће вишега, савршегоцег и
компликованиЈег из нижега, несавршени-
]ег и ЈедноставниЈег, ВОЈ заобилажење,
мењање правца, муз пребацивање (или
премештање) гласова у двоструком кон-
трапункту, супр инволуциЈа
еволуциона ескадра ВОЈ флота ко]а честим
мењањем положаЈа тежи да се приближи и
угрози непри]ател>а
еволуциона теорија фил иде]а о развоЈном
карактеру свих по]ава (код Канта, X
Спенсера и др), иде]а ко]а се протеже на
све феномене па и на саму основу феноме-
на, у науци примењуЈе се у објашњењу
настанка галаксије, звезда, Сунчевог си-
стема и сл , у об]ашњењу историјских и
соци]алних феномена, као и у об]ашњен>у
духовних, културних феномена и сл , биол
наука о развоЈу органског света, од про-
СТИЈИХ облика ка сложенијим, КОЈИ наста]е
путем дуготраЈног мењања под де]ством
фактора сп^љне средине и природног ода-
бирања организама (Чарлс Дарвин Поста-
нак врста путем природног одабирања
1859), уп дарвинизам
еволуциони (лат еуо1и1ш) развоЈни, КОЈИ се
тиче развоЈа, ко]и ]е у вези са развитком
еволуционизам (лат еуо1и1ш) 1 поглед на
свет КОЈИ се заснива на еволуциЈи, в ево-
луциона теориЈа, 2 подвргавање законима
развитка, напредност
еволуционигт(а) (лат еуо1и1вд) присталица
еволуционе теориЈе, уп еволуциони
еволуционистички в еволуциони
евомирати (лат еуотеге) мед повратити, по-
враћати, 6л>увати, избљувати
еворзиЈа (лат еуег1;еге оборити, избацити,
еуогзш) геол ерозиЈа воде ко]а се креће у
ковитлац и тако ствара тзв „џиновске
лонце"
евоцирати (лат еуосаге, уосаге) призивати
дозивати, нпр духове, прав жалити се ви-
шем суду, призвати, оживети успомену на
кога или на што
Евразија в ЕуразиЈа
Евроазија в ЕуразиЈа
Европа 251 егзанимирати

Европа (семит егек> запад) геогр назив конти- егзаги-ирати (лат еха§11аге) терати, истера-
нента, иит (грч Еигбре) кћи феничанског ти, продрмати, пробудити, узнемиравати
краља Агенора и сестра Кадмова Зевс, не дати мира, дражити
претворивши се у бика, украде ]е и на егзаиматоза (грч ех из, ћаипа крв) мед ства-
СВОЈИМ леђима однесе на Крету (Крит) где рање крви, крварење, егзематоза
му постане женом и роди Миноса, Сарпе- егзаимија (грч) мед оскудица у крви, мало-
дона и Радамантиса, по ЊОЈ ]е и маш крвност, губљење крви, изнемоглост услед
континент добио име губљења крви
Евроатом европска заједница за атомску егзаимозан (грч) малокрван, изнемогао
енегиЈу КОЈУ чине чланице За]едничког услед губитка крви
тржишта егзаимон (грч ) мед пунокрван човек
Евровизија техничко-програмска западно- егзаиреза (грч е§2а1го вадим) мед вађење,
европска организациЈа, орган Европске нпр утробе, егзереза
угоце за радио-дифузи]у, осн 1953, седи- егзактан (лат ех1§еге изискивати, ехас^ив
ште у Женеви, а режи]ски центар у Бри- тачан) тачан, брижљив, савестан, потпун,
селу броЈно одређен, егзактне науке науке коЈе
европијум в еуропи]ум теже за тачно одређеним сазнањима, ко]а
евулзија (лат е\ги1з1О, еуеПеге чупати) чу- би се могла математичким и експеримен-
пање, ишчупавање талним путем изложити и доказати, нпр
евх- в еух- математика, физика, хемиЈа, астрономија
егав (тур е§п) крив, искривљен, кривоног и др
егагропила (грч а1§а§гоз, лат р11а) в безоар егзактност (лат ехас!из) тачност, исправ-
егал, егалан (фр е§а1) цеднак, Једнообразан, ност, правилност, одређеност
равав, водораван егзактор (лат ехасЛог) трг потраживалац,
егализатор (фр ебаћзег) изЈедначитељ сопственик менице, она] код кога се мени-
егализацкја (фр е^аћкег) изједначавање, ца налази, фиг уцењивач, изнуђивач
изравнавање егзакција (лат ехас1ш) наплаћивање, нпр
егализациони фонд у буџетским установама пореза, намета и сл , глобљење, изнуђи-
новац КОЈИ виша установа додељује НИЖОЈ вање, отимање
да би ова надокнадила своЈе губитке, на- егзалза (грч еха1в18 искакање, ех-а11ота1
чин изравнавања губитака у СПОЛ>НОЈ трго- искочим) мед искакање, испадање, ег-
вини због разлике у ценама залма
егализирбанк (фр е§а11зег, нем Вапк) стру- егзалма (грч ех-а11ота1) мед в егзалза
гарска тезга за фине радове егзалтација (лат ехаНаио) уздизање, узно-
егалите (фр едаМе) Једнакост, уп фратерни- шење, величање, слављење, усхићавање,
те, либерте одушевљавање, занос, духовни полет, раз-
егалитет (фр ) Једнакост, Једноликост, равно- драганост, раздраженост, усхићеност
мерност егзалтиран (лат ехаНив врло висок) занесен,
егбета (арап аућа, тур ћеуће) пл бисаге усхићен, одушевл»ен, узбуђен, у егзалтира-
Егеј (грч А1§еоз) у грчкоЈ МИТОЛОГИЈИ атин- ном стању у великом душевном узбуђењу
ски краљ, отац ТезеЈев Када се његов син егзалтирати (лат ехаНиз, ехаНаге) узносити,
Тезе], убивши Минотаура на Криту, величати, славити, распалити, усхитити,
враћао кући, заборавио ]е да на лађи '1 чвати, одушевити, узбудити, узбуђи-
замени црна Једра белима, како су се вати
договорили, Еге] ]е од туге за сином скочио егзамблоза (грч ехатћ16з15 побача], е х а т -
у море и удавио се По њему Је названо к>166 побацим) мед побацивање, побача]
ЕгеЈско море екзамблома (грч ехатк>1бта) мед побача]
егендија (тур е^1п<11) прах или струготина од егзамен (лат ех1§еге, еха§1теп, ехатеп)
метала испит, испитивање, истраживање, саслу-
Егерија (лат Е§епа) староиталска изворска шавање, егзамен ригорозум (лат ехатеп
нимфа, пророчица по ЧИЈИМ ]е саветима и п§ого8ит) строг ИСПИТ на високим шко-
упутствима издавао своје законе Нума лама
ПомпилиЈе, други римски краљ, после ње- егзаминирати (лат е х а т т а и о ) испитивање,
гове смрти била претворена у извор, фиг истраживање, саслушавање, егзаминацио-
поверљива саветница Једног владаоца, астр на комисиЈа испитни одбор, комисија ко]а
Један астероид, откривен 1850 године врши испитивање
егестија (лат е^евћо) мед испражњавање, егзанастомоза (грч ех из, апа на, 51ота уста)
чишћење црева уредном столицом мед упадање Једног крвног суда у други
егзагерација (лат ех১ега11о) претеривање, егзанија (лат ех из, апиз чмар) мед спуштање
преувеличавање, прецењивање (ИЛИ спуштеност) задњег црева
егзагерирати (лат ехај»§егаге, авдег) прете- егзанимација (лат ехаштаћо) падање ду-
рати, претеривати, преувеличавати, пре- хом, застрашеност, духовна клонулост, мед
цењивати дубока несвестица
егзагитација (нлат еха(р.1а11о) дрмање, узне- егзанимирати (лат а ш т а дух, душа,
миравање, дражење, подраживање е х а т т а г е ) одузети душу (или живот),
егзантеза 252 егзекутиван

обесхрабрити, обесхрабривати, уплашити, I погоршаност; заоштрење, заоштреност;

застрашити. супр. ремисија.
егзантеза (грч. ехапШет процветати) шд егзеат (лат. ех-1ге изићи, ехеа1) „нека изиђе,
избијање оспи на кожи, осипање, осип. нека одступи, нека иде!", дозвола за изла-
егзантем (грч. ехапШета) мед оспа, која зак или одсуство; у католичкој цркви: акт
може различито изгледати и захватити којим бискуп дозвољава свештенику пре-
само један део коже или целу кожу. лазак у другу парохију.
егзантематичав (грч. ехапШета) мед осипан, егзегеза (грч. е§2е§ев1з) излагање, обја-
оспичав, бубуљичав; егзантематичне боле- шњење, тумачење (неког списа); нарочито,
сти осипне болести, нпр. шарлах, пегави у теолошком смислу: излагање и тумачење
тифус итд.; егзантематична грозница гроз- Библије.
ница праћеиа осипањем коже. егзегезирати (грч. е8ге§еота1 излажем, ту-
егзантематологија (грч. ехапШета оспа, мачим) излагати, објашњавати, тумачити
1оЈ<1'а) *»ед наука о осипним болестама. егзегет (грч. ехе§е№8 поучавалац) онај који
егзантлација (лат. ехапИаге) исцрпл>ивање, стручно тумачи, објашњава, излаже (неки
црпење. спис, нарочито Библију).
егзантронија (грч. ех из, ап1ћг6ро8 човек) егзегетика (грч. ехе§е81Б тумачење, објашња-
зазирање од људи, страх од људи. вање) вештина излагања и тумачења, на-
егзантропичан (грч). који зазире од л>уди, рочито Библије.
који се плаши од људи, дивљи. егзедеза (грч. ех-оШеб отекнем, натекнем)
егзапотеоза (грч. ех, ароШеб515 обожавање) мед оток, отицање; егзојдеза.
лишавање божанствености, лишавање ве- егзеденција (лат. ех-ес1еге извести, изгристи,
личанствености (или: божанског угледа). ехес!еп11а) пл мед хемијска средства за уни-
егзартикулација (нлат. ехагисиЈаИо) мед иш- штавање органског ткива, нпр. арсеник;
чашење, угануће; хируршко одвајање сублимат, киселине, усијано гвожђе, гал-
Једног уда у зглобу отварањем зглоба и ванокаустика и др.
расецањем зглобних веза. егзедра (грч. ех, ћес!га) покривен или непо-
егзартикулирати (лат. ех из, аШси1и8 зглоб) кривен ходник за седење, нарочито: по-
мед извадити уд из зглоба. луокругла дворана, као продужење ходни-
егзартрема (грч. ех, аг1ћгоп зглоб) мед. в. ка, на стубовима, за разговор или преда-
егзартикулација. вања у отменим римским кућама; соба за
егзартроза (грч.) мед в. егзартикулација. разговор; у католичкој цркви: место за
егзартрома (грч. ех из, агЉгок зглоб) мед в. бискупа.
егзартикулација. егзекватур (лат. ехе^иаШг) прав нека извр-
егзарх (грч. ехагсћоз коловођа; предводник, ши, нека се изврши!
старешина) раније: намесник византиј- егзекватура (лат. ехе^иа1ига) наредба за
ских царева у Горњој Италији; у право- извршење пресуде; дозвола којом једна
славној цркви: епископ као заступник па- влада даје одобрење конзулу стране држа-
тријарха, којем је овај уступио један део ве, који је код ње акредитован, да може
својих права. вршити своје функције; владарска потвр-
сгзархат (грч. ех-агсћб предводим, нлат да папских була.
ехагсћа1иб) звање, достојанство и област егзеквација (лат. ае^ииз једнак, ехае^иа1го)
Једног егзарха, нарочито егзархат равен- изједначење, изједначавање.
ски који ]е, после пропасти државе Источ- егзеквент (лат. ехе^ш) в. егзекутор.
них Гота (555), обухватао целу Италију; у егзеквије (лат. ехзе^шае, ехзецш испратити)
православној цркви: достојанство и дело- лл погреб, мртвачки спровод, пратња, по-
круг патријарховог намесника у некоЈ по- гребне свечаности; у католичкоЈ цркви:
крајини. мисе за поко] душе, обично 1, 3, 7, 30. дана
егзархија (грч. ехагсћоз) самостална нацио- и о годишњици смрти покоЈника; ексск-
нална црква (нпр. бугарска) на чијем челу виЈе.
стоји егзарх. егзеквирати (лат. ехе^ш, ехзе^ш) извести,
егзасперација (лат. ехазрегаИо) огорчење, извршити наплату дугова путем егзекуци-
раздражење; заоштравање, погоршавање је, пописати или запленити ствари за дуг;
једног злог стања. ексеквирати.
егзаугурација (лат. ехаи^игаИо) одузимање екзекрација (лат. ехбесгаИо) свечано про-
(или: укидање) светости нечега; супр. клињање, проклетство; оскврњење, гнусо-
инаугурација. ба; ексекрација.
егзау1урирати (лат. ехаи^игаге) одузети не- ј егзекрирати (лат. ехзесгап) проклињати,
ком посвећеном предмету светост, укинути | проклети; ексекрирати.
освећење, учинити га обичним; супр инау- ј егзекутант (лат. ехзе^ш) в. егзекутор.
гурирати. | егзекутива (нлат. ехесиИуа) извршна држав-
егзацербација (нлат. ехасегћа^ш) огорча- на власт (за разлику од легислативе, тј.
вање, огорчење, раздраживање, раздра- законодавне и судске власти).
жен>е; огорчење, огорченост, раздражење, егзекутиван (нлат. ехесииуш) извршни, који
раздраженост; погоршавање, погоршање, извршује; егзекутивиа комаида ВОЈ одред
егзекутирати 253
војника КОЈИ се упућу]е ради извршења
неке казне или пресуде, егзекутивни про-
цес прав кратак правни поступак у циљу
извршења донесене законске пресуде
егзекутирати (фр ехеси!ег) извршити, извр-
шавати, извести, изводити, обавити, оба-
вљати, урадити, изводити музички комад,
извршити заповест, наредбу, пресуду,
извршити наплату дуга присилним путем
по судско] одлуци, извршити попис нечи-
ЈИХ ствари ради наплате дуга, извршити
над ким смртну пресуду, погубити
егзекутор (лат ехзеси1ог) изводилац, извр-
шилац судске пресуде, она] КОЈИ извршује
пресуду присилним путем, извршилац
смртне казне, џелат, крвник, егзекутор
тестаменти (ехкеси^ог 1еб1атепи) прав
извршилац последње вол>е, тестамента
етзекуторав (нлат ехесгИогшз) извршан, пу-
тем присилног извршења, путем присилне
наплате
егзекуторијале (нлат ехеси1опа1е) прав пи-
смена наредба о извршењу неке судске
одлуке
егзекуција (лат ех-зе^ш извршити, спрове-
сти, ех8еси11о) извршаваше путем закон-
ског присиљавања, нарочито присилно
извршење судске пресуде (у грађанско}
или кривично] парници), присилна напла-
та дуга на основу законске одлуке пописи-
ван>е ствари због дуга, извршење пресуде,
нарочито телесне или смртне казне, погу-
бљење осуђеног на смрт, почети нешто аб
егзекуционе (лат ак> ехзесићопе) правни
поступак почети отпозади, наиме, присил-
ним извршењем и без претходног правног
саслушавања, ВОЈ поседање неке земље
ВОЈНОМ силом да би се присилно извршили
постављени захтеви
егзем(а) (грч е§гет прокључати, проврети)
мед кожно обољење са црвенилом, отоком
и ситним пликовима (мехурићима), праће-
но, у наЈчешће случаЈева, су&бом, уп ек-
цем
егзематоза (грч ех из, ћаипа крв) мед в
егзаима тоза
егземија (грч ) мед в егзаимиЈа
егземал (лат ехетр1шп пл ехетр1а) пример,
примерак, узорак, узор, углед, пропис, ег-
земпладоцент (лат ехетр1а с1осеп1) посл
примери су поучни, примери обЈашњаваЈу
егземплар (лат ехетр!аг) примерак, узорак,
поЈединачан отиеак (књига, бакрореза), ]е-
дан Једини примерак у збирци
егземпларан (лат ехетр1ап5) примеран, узо-
ран, узорит, КОЈИ треба да послужи као
пример, примера ради, застрашујући, ег-
земпларна казна казна ко]а треба да по-
служи као застрашуЈући пример другима
егземплификација (нлат ехетр11|1са1ш) об-
Јашњавање или доказивање помоћу при-
мера (или на примерима), егземплифика-
цио документи (нлат ехетрћћсаио с1оси-
теп11) оверавање преписа сведочанства
или исправе
егзигент
егземплифицирати (нлат ехетрћћсаге) по-
моћу примера нешто изложити (или об]а-
снити, доказати), указивати на нешто што
треба да послужи као пример
егземплум (лат ехетр1шп) в егземпл
егземтан (лат ехетрШз, изузет) в егзимиран
егземти (лат ехетрШв, ехетри) пл они КОЈИ
има]у право да буду ослобођени од неке
иначе опште, обавезе
егземција (лат ехетр^ш) разрешавање, изу-
зимање, ослобођавање од неке, иначе оп-
ште, дужности или обавезе, егземциона
претензиЈа полагање права на ослобођење
од неке обавезе
егзентерација (лат ехеп1ега1ш) вађење утро-
бе, унутрашњих делова, мед вађење
(егзентериза, егзентеризам)
егзентериза (грч ехеп^епгб вадим утробу,
унутрашње делове) мед в егзентерациЈа
егзентеризам (грч ехеп1ћеп1ћо, лат ехеп4е-
гаге) кед в егзентерациЈа
егзентерирати (грч ехеп1еп2О, лат ехеп-
1егаге) мед вадити утробу
егзенцефалија (грч ех, е8керћа1ох) мед дечја
болест код ко]е, на горњем и задњем делу
лубан>е и кичменог стуба, ПОСТОЈИ урођени
недостатак костију, услед чега се мозак
налази ван лубан>е, таква деца су, иначе,
веома кратка века, праве наказе
егзергазија (грч ехег^аготаг израђуЈем, об-
рађуЈем, ехег{*а51а) израђивање, обрађива-
ње, обрада
егзереза (грч ехашз) мед в егзаиреза
егзерсис (фр ехегс1се) вежба, муз комад за
вежбање
егзерцир (лат ехегсеге вежбати нем
Ехег21ег) скупно извођење ВОЈНИХ вежби
егзерцирати (лат ехегсеге ф р ехегсег) веж-
бати, вршити вежбе, нарочито војне веж-
бе, вежбе са оружјем
егзерцириште (лат ехегсеге) вежбалиште,
место где се ВОЈНИЦИ вежбаЈу у руковању
оруЖЈем и у ратно] служби
егзерцитор (лат ехегсИог) учител. у веж-
бању, увежбавач
егзерцициј(ум) (лат ехегс111ит) вежба, веж-
бање, школско вежбање Језичко вежбање
телесно вежбање, егзерцициЈум религио-
нис (лат ехегса11шп гећјЈштз) слободно
вршење верских дужности, егзерцициЈум
Саламандри (лат ехеги11шп 5а1атапс1г1)
на сгудентским комерсима наздравити не-
коме тиме што се чаше, по команди пред-
седаваЈућег на комерсу, крену у кругу по
столу затим се истцу, после тога се њима
задобоша по столу, па се онда наЈедном
ударе о сто и оставе
егзеунт (лат ех-1ге изићи, ехеип!) пл одлазе
иду (израз КОЈИ, у позоришним комадима
казузе да глумци одлазе са позорнице),
егзеунт омнес одлазе сви
егзибиција в ексхибициЈа
егзигент (лат ех1§епб) захтевалац, потражи-
валац изискивалац
егзигибилан 254
егзигибилан (нлат ех1§11л118) потражљив, за-
хтевљив, КОЈИ се може с правом захтевати,
тражити
егзигибилитет (нлат ех1Ј*1к>1111а8) потражљи-
вост, захтевљивост, могућност захтевања
или потраживања, наплатљивост, могућ-
ност наплате
егзижантан (фр ех1§еап1;) КОЈИ МНОГО тражи
или захтева, ко]и полаже велико право на,
КОЈИ много изискуЈе
егзил (лат ех11шт) изгнанство, прогонство,
место борављења у прогонству, у ужем
значењу вавилонско робовање ЈевреЈа,
отуда постегзилно доба доба Јеврејске
историЈе после вавилонског робовања
егзимиран (лат ехипеге ослободити) ослобо-
ђен, решен, слободан од службе, оелобођен
пореза, разрешен обавеза, нарочито осло-
бођен од иначе надлежног суда, егзимира-
ни пл в егземти
егзимирати (лат ехнпеге изузети) изузети,
ослободити
егзинаниција (лат ехшашћо) испражња-
вање, мед празноћа крвних судова, преко-
мерно и стално испражњавање, теол ома-
ловажавање божанствености или божан-
ских особина Исуса Христа
егзистенција (лат ех181еп11а) постојање, бив-
ствовање, битисање, живл>ен>е, живот, су-
штаствовање, стварност, издржавање, на-
чин живота, егзистенциЈални суд лог син-
тетичан суд, суд КОЈИ исказуЈе неко посто-
Јање, нпр живот ПОСТОЈИ
егзистенцијализам (лат ех1з1еп11а постојање)
фил учење данског филозофа КЈеркегора
(Кхегке^аагс!, 1813—1855), ко]е , егзистен-
ЦИЈУ" сматра основом тзв „егзистенцијал-
не филозофије", „Има нешто што се не
може замислити, а то ]е егзистенцрца"
Цил. филозофије ниЈе сазнање стварнога у
области апстрактних појмова, него питање
о постоЈању онога КОЈИ пита „Одржање
егзистенције Је осовина филозофирања"
Главни представници овог учења су К
Јасперс, М ХаЈдегер, Ж П Сартр, Г
Марсел и др
егзистенцијалист(а) (лат ех1з1еп11а) приста-
лица, присташа егзистенци]ализма
егзистирати (лат ех!б(.еге) бити, постоЈати,
живети, налазити се, трајати, издржавати
се
егзитус (лат ех11ив) излазак, одлазак, исход,
свршетак, кра], успех, егзитус леталис
(лат ех1Шз 1е1а11з) смрт
егзо- (грч ехо) предметак у сложеницама са
значењем изван, споља, напољу
егзогамија (грч ехо, §атео женим се) в
ексогамиЈа
егзоген (грч ехб споља, напољу, §еш>8 род)
КОЈИ ]е споља израстао, КОЈИ споља расте,
егзогеничан, супр вндоген, вндогеничан
егзогеничан (грч ) в егзоген
егзодерм (грч ехо, сЈегта кожа) зоол споља-
шњи лист у заметка
егзотерман
егзодинамика (грч ехб из, <1упат18 сила) геол
део геологиЈе КОЈИ обухвата геолошке поја-
ве и промене што их на Земл>иноЈ кори
врши атмосфера СВОЈОМ топлотом, састоЈ-
цима, покретима, и промене на кори и у
ЊОЈ ко]е врши текућа, стајаћа, залеђена,
надземна и подземна вода
Егзодус (грч ехоск>8, лат ЕхсхЈш) 1 излазак,
исход, назив друге књиге МоЈСИЈеве (код
нас Исход), по томе што се у ЊОЈ поглавито
описује излазак Израиљаца из Егапта, 2
егзодус исељавање Ираца у масама, део
трагедиЈе иза последњег хора (код старих
Грка), лакрдиЈа (код Римљана), Ексодус
егзојдеза (грч ех-О1с!ео) мед в егзедеза
егзоканибализам (грч ехб, шп сашђа1
људождер) етн обичаЈ неких л.удождер-
ских племена да Једу месо само људи ван
свога племена, с;-пр ендоканибализам
егзокрини (грч ех из, кппб лучим) Пр КОЈИ
лучи напоље, егзокрине жлезде фижол
жлезде ко]е луче и избацуЈу свозе произво-
де у нарочите канале, КОЈИ ИХ одводе или
на површину тела или у дупље осталих
органа (има их простих и сложених), уп
ендокрнии
егзометер (грч ехо напољу, те1ег материца)
агед испадање материце
егзомфалус (грч ех из, отрћа16в пупак) мед
оток на пупку, отицање пупка
егзорабилан (лат ехогаћШа) умољив, измо-
љив, КОЈИ се може измолити
егзорбитантан (лат ехог1п1ап8) прекомеран,
претеран, ванредан, огроман
егзордиј(ум) (лат е х о г Ј т т ) почетак говора,
увод
егзорцизам (грч ехоЉго заклињем) истери-
вање злих духова из човека или из куће (у
ст веку обича] код ЈевреЈа, незнабожаца и
старих хришћана)
егзорцизирати (грч) молитвама истеривати
зле духове, нечастиве (из човека или из
куће)
егзорцист(а) (грч) она] КОЈИ истерује зле ду-
хове, Један од нижих свештеничких редо-
ва у католичко] цркви
егзосмоза (грч ехб напоље, озтоз гурање)
физ стање при појави осмозе (при прола-
ску две]у различних течности кроз опну)
када се насталом СТРУЈОМ смањуЈе запре-
мина течности, супр ендосмоза
егзостоза (грч ех из, ов1еоп кост) мед непри-
родан израшта] ко]и се ствара на површи-
ни КОСТИЈУ, чворуга
егзосфера (грч ехо изван, зрћа!га лопта)
Једно од подручја изван земаљске сфере
егзотерик (грч ехо^епкоз спољашњи) она]
КОЈИ ни]е упућен у највиша та]на учења
неког друштва
егзотеричан (грч) спољњи, спољашњи, на-
родски схватљив, Јавни, општи, одређен
за оне КОЈИ нису посвећени, ТЈ за неструч-
њаке, за лаике, супр езотеричан
егзотерман в егзотермичан, супр ендотерман
егзотермичан 255
егзотермичан (грч. ехб напоље, 1ћегтоз
топао) физ., хех. који даје топлоту околини;
супр. ендотермичан.
сгзотероманија (грч. ехо1егоз више напоље,
т а ш а помама, страст) љубав према ино-
странству, страст за иностранством; наро-
чита склоност ономе што је инострано и
туђе; егзотикоманија.
егзотизам в. егзотика.
егзотика (грч. ехбШсбз иноземски, туђ) пл.
инострани (или: туђи) предмети, иноземне
(или: туђе) ствари.
егзотикоманија (гр. ехбШвдз, тагаа) в. егзо-
тероманија.
егзотикосимфиза (грч. ехбикоз туђ, зуп са,
рћу818 природа) мед. сраслост једног органа
са неким страним телом.
егзотичан (грч. ехбШадз) инострани, туђи,
који припада другим, нарочито топлијим
деловима света, нпр. егзотичне биљке.
егзофталмус (грч. ех из, орћ1ћа1тбз око) мед.
буљоокост, буљавост, испадање очне јабу-
чице услед запаљења, накупљања гноја,
отока или прекомерног развијања масти у
очној дупљи.
егзуберантност (лат. ехићегапЦа) претрпа-
ност, бомбастичност, обиље, прекомерност,
пребујност.
егзудат (лат. ехис1а1ит) мед. ИЗЛИВ, течност
која се скупља у дупљама тела кад се
појави неки запаљиви процес на марами-
цама које их облажу (зависи од врсте и
јачине запаљења, а може да буде серозна,
гнојава или крвава).
егзудативан (лат. ехзис1аге) мед. ИЗЛИВНИ, који
се тиче егзудата.
егзудација (нлат. ехзис1а1ш) мед. изливање
егзудата у дупље тела; уп. егзудат.
егзудирати (лат. ехзис1аге) ИЗНОЈИТИ се, през-
нојавати се, помоћу знојења избацити
(или: истерати) из тела.
егзултација (лат. ехзиНаио) ликовање, кли-
цање, раздраганост, превелика радост,
скакање од радости и усхићења.
егзултирати (лат. ехзиНаге) ликовати, клица-
ти, скакати од радости.
егзулцерација (лат. ех-и1сега1ш) мед за-
паљење са загнојавањем, добијање чира,
чир.
егзулцерирати (лат. ех-и1сегаге) мед. проузро-
ковати чиреве, гнојити се, загнојавати;
огрепсти, убости.
егзундација (лат. ехипс&Ио) изливаље реке
из корита.
егада (грч. а1§18) мит. бронзани штит Зевсов
који је оковао Хефест и који мраком,
громом и муњом задаје страх; надимак
богиње Атене и симбол заштите богова;
заштита, окриље, бранич; бити под чијом
егидом бити под чијом заштитом,
окриљем.
егијет (фр. ацтиШеИе) на вој. униформи:
врпца као украс на рамену; у п егиљета.
сгалопс (грч. а^Пбрз) мед. чир у углу ока.
ед
егаљета (фр. а1§ш11еМе) аој. каиш за закопча-
вање; врпца с окованим крајевима; врпца
као украс на рамену.
египтолог (грч. А1Ј*ур1оз, 1о§1а) истраживач
(или: познавалац) египатских старина,
егапатске уметности, египатског језика
итд.
египтологија (грч.) наука која се бави
истраживан>ем и проучавањем старог
Египта, нарочито његове културе, уметно-
сти, језика и др.
егландирати (лат. §1апв, жир, ^1апс1и1а
жлезда) мед. исећи (или: извадити) жлезду.
еглен (тур. е§1еп) разговор ради забаве, заба-
ва, провођење времена.
его (лат. е§о) ја.
егоизам (лат. е§о ја, фр. е|*О18те) себичност,
свесебица, саможивост, самољубл>е; фил.
схватање које се, у практично-етичком
погледу, управља само осећањем свога ја и
има корен у пранагону сопственог самоо-
држања; наивни егоизам самољубље које
опажамо код животиња, примитивних л>у-
ди и деце; супр.: алтруизам.
егоист(а) (лат. е§о, фр. е§о181е) себичњак,
свесебица, својко, саможивац; фил приста-
лица егоизма.
егоистичан (фр. еЈ»О151е) себичан, саможив,
свесебан, који се у животу и раду руководи
само сопственом коришћу.
егоикт (лат. едо ја) в. егоизам.
еголатрија (лат. е^о ја, грч. 1а1ге1а служба,
обожавање) култ према себи; претерана
љубав према самом себи, самољубл>е.
егологија (лат. е^о ја, 1о§1а наука) фил. наука,
учење о ја.
еготеизам (лат. е^о, грч. Шебз бог) обожа-
вање самога себе, самообожавање.
еготизам (лат. е^о) грубо самољубл.е, егои-
заму најружнијем облику.
еготист(а) (лат. е^о ја) претерано самољубив
човек.
еготистичан (фр. е§оИ$те) који сматра себе
Средиштем света.
егофонија (грч. а1х, а^оз коза, рћбпе глас)
мед. козји глас, кад неко, због болести
говорног органа, говори као да вречи.
егоцентризам в. егоцентричност.
егоцентричан (лат. е§о ја, сепЈтшп средиште)
који у свом мишљењу и делању, свесно
или несвесно, у средиште свега ставља
своје сопствено ја и само своје користи,
који себе сматра средиштем свега.
егренеза (фр. е^гатеиве) машина за круње-
ње кукуруза, круњача, круњачица.
егрес (лат. е^гесИ изићи, едгеззиз) излазак,
иступање, одлазак; излаз; узети егрес
отићи, иступити из чега.
егрета (итал. е§ге11а, фр. а1§ге11е) украс за
главу од перја (за шешир и сл).
ед (фр. аИе, нлат. ас1ш1аге) помоћ, помагање;
у висту: саиграч, партнер; ед мемоар (фр-
аШе-тетслге) спис који треба да послужи
као подсетник.
Еда 256
Еда (Ес1с1а) лт наслов дваЈу дела старе
исландске књижевности Млађа или
Снора-еда (између 1220 и 1230 год) ]е
уџбеник за младе скалде, садржи излагање
нордијске митологиЈе, описивања и пе-
сничке изразе, као.и ]едну песму посвеће-
ну ДВОЈИЦИ кнежева, СтариЈа еда (између
1240 и 1250) Је збирка са тридесет песама
из IX—ХП века, садржи нордоцску мито-
ЛОГИЈУ и приче о старим Јунацима и херо-
Јима
едацитет (лат ес!ас1<;а8) Јешност, претераност
у Јелу, прождрл>ивост
едеитис (грч ак!б8 зазор, срамл>ење, стид)
мед запаљење стидних делова
едем (грч О1с1а6 отичем, натичем, охАетоа) мед
оток КОЈИ постаје прелажењем течности из
крви у поткожно ткиво
едематезан (грч О1с1аб) мед в едематичан
едематизирати (грч) мед отицати, патити од
водене болести
едематија (грч ок1ета) мед отицање коже
едематичан (грч окЈаб) мед отечен, КОЈИ има
оток, са отоком
еден (хебр ) раЈ, врт сласти, фиг уживање,
сласт, наслада
едентата (лат ес1еп1а1а) пл зоол безупци, сиса-
ри без предњих зуба, нпр лењивци, љу-
скари и др
едеобленореја (грч а1с!б8 стид, ћ1еппа слуз,
геб течем) мед женско бело прање
едеолатрија (грч ак1б8 зазор, стид, 1а1ге!а
обожавање) обожавање стидних делова,
(сполних органа) као симбола плодности
нпр код ИндиЈанаца
едеотомија (грч ак!б8 стид, 1етпо сечем,
режем) мед оперативно лечење сполних
органа
едикт (лат еЉсеге, есћсШт) код старих Ри-
мљана Јавна об]ава претора у КОЈОЈ саоп-
штава план свог рада у идућо] години, тзв
, преторски едикт" (један од најважнијих
извора римског права), службена објава,
обзнана, службено наређење, Нантски
едикт повел>а КОЈОМ ]е француски крал>
Анри IV дозволио 13 априла 1598 хуге-
нотима слободу вероисповести
едиктале (лат е<ћс*а1е) прав званичан или
судски јавни позив, едиктална цитациЈа,
едиктални позив, пл едикталиа (ес11с1а11а),
пер едикталес (лат рег есЦс1а1е5) прав пу-
тем јавног позива
едикталитер (лат ес!1с1а111;ег) прав путем ]ав-
ног позива, путем позива преко Јавности,
едикталитер цитирати позвати службено
путем Јавности
едиктална цитација прав в едиктале
едил (лат аесШ18) виши чиновник у старом
Риму КОЈИ се старао о грађевинама, храмо-
вима о реду и безбедности на трговима и
улицама, народним весељима, било их ]е
две врсте плебеЈских КОЈИ су се старали о
Јавним играма (ЈиЉ готаш), и курнлских
ТЈ штрициЈских, едилима се и данас у
неким градовима називају општински од-
едулкорирати
борници КОЈИ се старају и воде надзор иад
грађевинама
едилитет (лат аесћМав) чин и звање едила,
едилство
Едип (грч О1с11ри5) кит син тебанског краља
Ла]а и Јокасте разрешио загонетку Сфин-
ге и тиме ослободио Тебу од тога чудови-
шта, у незнању убио оца и оженио се
рођеном матером са КОЈОМ ]е имао децу
Етеокла, Полиника, Исмену и Антигону
Када им ]е пророчиште открило ова] грех
Јокаста се убила, а Едип у очајању сам
себе ослепио и у пратњи одане кћери
Антигоне, дошао на антички брег Колон и
ту се упокоЈио, предмет многих уметнич-
ких и песничких дела (трагедиЈе од Софо-
кла Есхила, Волтера КорнеЈа и др ), Еди-
пов комплекс у психоанализи душевни
поремећа} услед сукоба између сполног
нагона према родитељима супротног спола
и етичке савести
едирати (лат ес1еге) издати, об]авити, нпр
књигу спис
едитор (лат еЉге издати, е^Иог) издавач,
књижар-издавач
едиторијалан (лат есШог) издавачки, КОЈИ
потиче од, КОЈИ се тиче шдавача
едификација (лат аеЉћса^ш) зидање, поди-
зање грађевине, грађење, подизање, по-
државање
едифицирати (лат аесћћсаге) градити, зида-
ти, подизати грађевину, поучити подићи
на ноге, подржати, укрепити, умирити,
утешити
едиција (лат РСМШ) издавање, издање
(кн>иге), прав судски извешта] и саоп-
штење, едицио принцепс (лат есМт
рппсерв) прво издање, на]стари]е (или
прво) штампано и адање неког старог пис-
ца после проналаска штампарства, главно
издање, најбоље издање
ед-мемоар (фр а1с!е-тето1ге) в ед
едукатор (лат ес!иса1ог) васпитач, одгаЈивач,
хранитељ
едукација (лат ес!иса1ш) васпитање, ОДГОЈ,
одгаЈивање, подизан>е
едукт (лат ес1исеге и Јвести, извадити,
ес!ис(;ит) извод, извадак, оно што ]е издво-
]ено иј нечега, хем твар коЈа ]е издвојена
из неког тела и коЈа Је у њему, као састо-
Јак већ постојала а не произведена тек у
току хемијског процеса, супр продукт
едукција (лат е^ис1ш) хем издвазање
лужењем
едулкорација (лат с!и1с1К сладак, нлат
ес!и1сога11о) фарм додавање леку какве
слатке твари да би му се поправио укус,
заслађивање ублажавање горчине или
опорости, извлачење сока
едулкорирати (лат (1и1с18 сладак, нлат
ес!и1саге) кем талог додавањем и поновним
одстрањивањем извесне течности, ослобо-
дити од састојака КОЈИ су се у њему раство-
рили, засладити, разблажити, извући сок
 257
езан (арап а(Јап, тур егап) позив на молит-
ву, КОЈИ му]езин упућуЈе с минарета
еземпио (итал ебетрш, лат ехетр1ит) при-
мер, позоришни комад КОЈИ се веома изра-
зито односи на стварни живот
езито (итал ебЦо, лат ехЦиз) трг извоз,
езито-роба роба за извоз, езито-царина
извозна царина
Езоп ( ф ч А15оро8, лат Аезорив) дучовити,
заједљиви и грбави роб Из ФригИЈе у VI
веку пре н е , КОЈИ се сматра као творац
басне у прози
езопски (грч а18оревд8) духовит, шаљив, за-
Једљив, загрижљив, ружан, гадан
езотерик, в езотеричар
езотеричав (грч езо унутра, ебо1епкоз
унутарњи) унутарњи, та]ни, неразумљив за
свакога намењен само посвећенима, стро-
го научан, учен, стручан, супр егзотеричан
езотеричар (грч еб61его8 КОЈИ Је више уну-
тра, унутарњи) онаЈ КОЈИ ]е упућен у таЈне
неког друштва, онаЈ ко]и ]е посвећен у
битност и суштину неког учења или науке
езофаг (грч а1зорћа§оз) анат в езофагус
езофагектомија (грч О18орћа{*0!> Једњак ек-
1оте исецање) мед вађење целог или само
Једног дела Једњака
езофагазам (грч О1зорћа§оз) жд в езофаго-
спа нлус
езофагитис (грч О1борћа§из) мед запаљење
једњака
езофагодинија (грч спзорћаЈОБ, ос1упе бол)
мед осећање бола у Једњаку
езофагомалација (грч снзорћа^о;. та1ако8
мек) мед омекшање Једњака
сзофагопатија (грч О1зорћа{*об. ра1ћоб пат-
ња) мед обољење Једњака
езофагорагија (грч О15орћа§о8, ге^пугш
прснем) мед крварење и) Једњака
езофагореа (грч О18орћа§о8, гћео цурим) мед
лучење сокова из Једњака
езофагосноп (грч О18орћа§оз, зкорео гледам
посматрам) мед инструменат за прегледање
Једњака
езофагоскопија (грч О18орћа§оз бкорео) мед
прегледање Једњака, нарочито помоћу езо-
фагоскопа
езофагоспасмус (грч О1борћа§об, зразтоб
грч) мед грч ]едн>ака, езофагизам
езофаготомија (грч О18орћа^оз, 1оте сечења
резање) мед прорезивање ]едн>ака опера-
тивно отварање Једњака
езофагоцела (грч О18орћа§оз, ке1е просутост,
кила) мед просутост Једњака Једњакова
кила
езофагус (грч О1зорћа§оз) аиат Једњак
еид- (грч еШоб) вид, изглед, облик, слика
лик
еидетизам (грч еМоз вид, облик, слика) спо-
собност поновног доживљавања утиска и
дуже времена после опажања
еидетика (грч еГс1о8 вид, облик, слика) псих
део психологиЈе КОЈИ испиту]е свет опажа-
ња и почетни степен образовања представа
17 Јкксикон
екарлат
у раном детињству и код примитивних
народа
еидетски (грч ек1об лик изглед) КОЈИ се тиче
лика и изгледа
еидограф (грч еГс!об слика, дгарћо пишем),
машина за копирање слика
еидографија (грч ) поступак при израђивању
слика на металним плочама за штампање
еидологиЈа (грч еМоз, 1о§1а наука) псих наука
о сликовитом представљању ствари у чо-
вечЈОЈ представи
еидос (грч еМоз) вид, слика, лик, облик,
биће, идеЈа
еикр в акр
еипатија (грч а1е увек ра1ћоб патња бол
ае1ра1ће1а) мед стална болест непрестано
поболевање
еирометар (грч еМоз вуна те1гоп) инстру-
меит за мерење дебљине вунених длака
према степену коврчавости вуне
еисантема (грч е13, апЉета оспа) мсд в
енантем
ејакулација (нлат е1аси1а(;ш) избацивање,
физиш избацивање мушког семена у ваги-
ну женке, кратка усрдна молитва
еЈакулирати (лат е1аси1ап) фичиол избацити
избацивати (нарочито семе у вагину
женке)
ејалет (тур е1Ја1е!) област у 6ИВШОЈ ТурскоЈ,
КОЈОЈ ]е ста]ао на челу Један чиновник
(валиЈа, мутесариф) са титулом паша, због
чега се звала и пашалук, делила се у више
санџака, после 1865 више елајета сачиња-
вало ]е Један вилаЈет
ејвала (тур еууа11аћ) реч коЈа се употребља-
ва као поздрав при растанку збогом, уч-
дрављу, као захваљивање хвала, Бог ти
платио'
ејд- в еид-
ејектор (лат едхсеге избацити) справа за
црпење и усисавање паре гаса или течно-
сти
ејекција (лат ејес11о) прав избацивање, исте-
ривање протеривање са поседа
ејицирати (лат Јасеге, е]1сеге) избацити,
истерати, изгурати, отерати (са поседа)
протерати, изагнати
ејурираги (лат еЈигаге) одрећи се нечега под
Јаклетвом
ек- (грч ек-) грчки предлог са значењем из
од (долази у сложеницама)
ека-алуминиј(ум) хем стари назив за елемент
галиЈум
ека-бор хем стари назив за елемент сканди-
]ум
екај (фр есаШе, итал зса§ћа) љуштурасто
бојење на порцулану у тапетама, корњаче-
вина, корњачина кора за држаше накита и
ДР
екар (фр есаг1) у игри карата одбачене и
уместо њих купл.ене друге карте, берз ра-
злика између дневног курса и курса испо-
руке
екарлат (фр есаг1а1е сскр &игак1а) скрлетно
црвенило скрлетна б
екартирати 258
екартирати (фр есаг!ег, итал зсаг1аге) у
картању неке карте одбацити да би се
друге узеле или купиле, уклонити,
уклањати, удаљити, ОДВОЈИТИ, метнути у
страну
ека-силицијум хем стари назив за елемент
германиЈум
екбер (арап) на]већи, најстариЈи
екблефарон (грч ек-, Мерћагоп очни капак)
мед вештачко око
екболе (грч ек-ђа116 избацим екћо1е уга-
нуће, побача]) иед угануће, потпуно ишча-
шење, побачаЈ
екболиа (грч екћо1е) пл мед средства којима
се врше побачаји, абортива
екболика (грч) мед в екболиа
еквалан (лат ае^иаћз) ИСТИ, Једнак, раван,
равномеран
еквалитет (лат ае^иаШаз) једнакост, равно-
мерност, Једнака старост
екванимитет (лат ае^иш, апипш,
пи1аб) равнодушност
екватор (лат ае^иаге изједначити,
геогр полутар, линија Земл>ине лопте ко]а
Је од оба Земл>ина пола подЈеднако удаље-
на и ко]а дели Земљу на северну и Јужну
полулопту
екватореал (лат ае^иаге изЈедначити) астро-
номски доглед за одређивање деклинациЈе
и ректасцензиЈе Једне звезде
екватореалан (нлат ае^иа1огеаћз) в еквато-
риЈалан
екваторијал в екватореал
екваторијалан (лат ае^иагопаћз) КОЈИ при-
пада полутару, КОЈИ се тиче екватора, по-
лутарски
сквација (лат ае^иа^ш) изједначавање, из-
Једначење, мат Једначина, Једнаџба
еквес (лат е^иез) пл еквитес коњаници, ]аха-
чи, витезови, у римскОЈ држави род војске
у којем су служили наЈимућниЈи племићи
као коњаници, доцтце се од ових створио
засебан, веома утицаЈан и моћан сталеж
КОЈИ ]е ста]ао између сената и народа, у
доба царства, еквитес су били само ЈОШ
као официри парадних трупа и царски
управни чиновници
еквестрика (лат едиез1ег КОЊИЧКИ) вештина
Јахања, Јахачка вештина, нарочито у цир-
кусима
екви- (лат аедиив) предметак у сложеница-
ма са значењем Једнак, исти
еквивален(а)т (нлат ае^ш-уа1епз псџцеднако
вредећи, Једнаковредан) исто значење, ]ед-
нака вредност, иста вредност, ствар исте
вредности, замена за вредност, одштета,
накнада, у механичком смислу сила КОЈИ
производи исти рад као и нека друга сила,
електрохемиЈСКи еквивалент количина
некога елемента издвоЈеног из раствора
проласком количине електрицитета Једног
кулона, нпр струја од 1 ампера, т) кулона
у 1 секунди, ИЗДВОЈИ на катоди 0,001118 §
сребра из сребра нитрата, те електрохе- .
МИЈСКИ еквивалент сребра ]е 1,118 т ^ ,
еквиноциј(ум)
механички еквивалент топлоте количина
рада, 427 килограмометара, ко]а ]е Једна-
ка количини топлоте потребне да се 1 к§
воде (килограм-калори]а) загреЈе за 1°С,
хемиЈски еквивалент неког елемента ]е
количник из атомске тежине и валенце
тога елемента
еквивалентан (нлат) једнаковредан, једнаке
вредности, еквивадентна тежина неког
елемента Јесте количник из атомске тежи-
не и вредности тога елемента, КОЈИ има
Једнако деЈство, КОЈИ има исто значење
еквиваленција (нлат ае^и1-уа1еге) Једнакост
вредности, Једнака вредност, Једнака (или
иста) вредност, одговараЈућа вредност
еквивалирати (нлат ) Једнако вредети, имати
Једнаку вредност бити истог значаја као и,
имати исто значење са чим
еквивока (лат ае^шуоса) пл речи ко]е имазу
више разних значења, двосмислености, су-
мн>е, подозрења, в и генерацио еквивока
еквивокан (лат ае^шуосиз, ф р едшус^ие)
двосмислен, са два значења ко]и да^е маха
незгодном тумачењу и разумевању, подо-
зрив, сумњив
еквивокација (нлат ае^шуосаио) двосмисле-
ност, двосмислица
еквидистанта (лат ае^иик Једнак, ИСТИ, Љз1а-
ге одсто]ати) мат права која у свим СВОЈИМ
тачкама има Једнако одстојање од друге
праве
еквидистантан (лат аеди1-(1181ап8) једнако
удаљен, на једнаком одсто]ању
еквилатералан (лат ае^ииз Једнак, ИСТИ, 1а-
1егаћ5 бочни) са ]еднаким странама, исто-
стран, равностран
еквилибризам (лат ае^ииб Једнак, ИСТИ, ћ-
ћга вага) наука о равнотежи, у етичком
погледу учење по коЈем човек у СВОЈИМ
поступцима и делима може само онда
имати праву слободу када постигне потпу-
ну равнотежу побуда, мотива
еквилибриј(ум) (лат) равнотежа
еквилибријум индиференције (лат аедш-ћ-
ћ г ш т тс11Г{егеп11а) фил равнотежа два]у
супротних мотива, двеЈу супротних побу-
да, ул Буриданов магарац
еквилибрирати (лат ае^ииз Једнак ИСТИ И-
ђга вага) уравнотежити уравнотежавати,
УЈедначити
еквилибрист(а) (лат) вештак КОЈИ уме да
одржава равнотежу у ваздуху (играч на
конопцу и други скакачи у ваздуху)
еквилибристика (лат) вештина одржавања
равнотеже у ваздуху, пр еквилибристички
еквиноцијалан (лат аецииз Једнак, ИСТИ, пох
ноћ) КОЈИ пада у време када су дан и ноћ
Једнако дуги, еквиноцк]алне буребуре ко]е
наста]у за време пролетње и Јесење рав-
нодневице (21 марта и 23 септембра),
еквиноцијална зона жарки по]ас, тропске
области
еквиноциј(ум) (лат) равнодневица, два дана
у години када су дан и ноћ ]еднако дуги (по
12 часова), 21 марта и 23 септембра, зато
еквиноцио
што Сунце тада пресеца небески полутар
(или екватор) пролећна и Јесења равнод-
невица
еквиноцио (лат ) в еквиноциЈум
еквипарирати (лат аецшрагеге изЈедначити)
изједначити, изЈедначавати, испоредити,
упоредити, упоређивати
еквиполентан (лат аецшроНепз) једнаке
важности, Једнаког значења, Једнаке вред-
ности, еквиполентни ПОЈМОВИ ЛОГ Једнаки
ПОЈМОВИ само са различитим именима, нпр
, равнострани паралелограм" и „ромб",
„Аристотел" и „оснивач научне логике",
еквиполентни судови лот судови КОЈИ на
различите начине и у различитом облику
казују исто, нпр „Аристотел ]е био васпи-
тач Александра Великог" и „Александар
Велики ]е био васпитаник Аристотелов"
еквиполенција (нлат аецшроПепЦа) Једнака
важност, Једнако значење, Једнака вред-
ност, лог ]еднако значење по]мова или
судова
еквипотенцијалан (лат ае^иш, нлат ро1еп-
11а118 моћан да изврши рад) КОЈИ има исти
потенци]ал, еквипотенциЈална површина
или нивоска површина ]е геометриЈско
место свих тачака ко)е имаЈу Једнак потен- ек-кризиологија (грч ек-, кг^по лучим, из-
циЈал, нпр електростатична еквипотенци-
Јална површина површина чи]е тачке има-
]у исти електрични потенцијал, магнетиа ек-кризис (грч ек-, кИпо лучим) дгед излучи-
еквипотенциЈална површина површина
чије тачке има]у исти магнетни потенци-
Јал
еквитас (лат ае^ш1аз) прав осећање правич-
ности КОЈИМ суди]а има право да се руко-
води кад га закон директно упућуЈе на то,
или при тумачењу закона и отклањању
законских празнина
еквитација (лат е^ииз коњ, еци11а1ш) вешти-
на јахања, Јахање
еквитес (лат е^ш4ез) пл в еквес
еквитет (лат ае^ш^аз) Једнакост, равно-
правност, праведност, правичност
еквус (лат ае^иш) ]еднак, раван, прав, пра-
ведан, екво анимо (лат ае^ио агито) рав-
нодушно, мирно, СПОКОЈНО, екс екво (лат
ех ае^ио) с Једнаким правом
екдемиомаиија (грч екс1етео идем ван зе-
мље, ван земл>е сам, т а т а лудило, страст)
страст за сељакањем, љубав према путо-
вању
екзибиција (лат ехћхћШо) погрешно, треба
ексхибициЈа
екиклема (грч еккук1ета) у старогрчком
позоришту направа ко]а ]е служила от-
прилике као данашња покретна позор-
ница
екипа (фр е^шре) сп извр^оуЈући чланови
Једног спортског клуОа ко]и учеству]у на
некоЈ утакмици, група радника на неком
послу, поворка лађа повезаних Једна за
другу
екипажа (фр е^шра§е) прибор КОЈИ ]е потре-
бан за путовање, коњи, кола и послуга,
нарочито коњи и кола, све оно што Један
259 еклектизам
официр мора да има, мор целокупно људ-
ство у служби на броду, посада Једног
брода
екипирање (фр ^ ш р е т е п ! ) опремање, спре-
мање, нарочито снабдевање брода л>уд-
ством и свима потребним стварима
екипмрати (фр е^шрег) опремити, опремати,
снабдети, снабдети прибором за путовање
и свим што Је потребно, снабдети људ-
ством и потребним стварима, нпр брод
ек-катарза (грч ек-, каШагв13 чишћење)лгед
ишчишћавање, чишћење, уредна столица
ек-катартика (грч ек-, ка1ћаг11коз КОЈИ
служи за чишћење) пл мед средства за
чишћење ко]а деЈСтву]у кроз кожу
ек-клизис (грч ек-, к11813 савијање, нагиња-
ње) мед разилажење КОСТИЈУ, ишчашење,
размицање краЈева код прелома КОСТИЈУ
ек-копроза (грч ек-, кбргоз измет) мед изба-
цивање измета
ек-копротикум (грч ек-, кбргоз измет) мед
лек КОЈИ помаже чишћењу, КОЈИ изба1^]е,
избацивање измета
ек-копротичан (грч ек, коргоз измет) мед
КОЈИ помаже чишћењу, изба1Џ1вању из-
мета
два]ам, 1о^1а) мед наука о лучењима човеч-
]ег тела
вање болесних матери]а кроз зно], мо-
краћу итд
еклампсија (грч ек1атрет засветлети,
заси]ати) мед ]една од најтежих болести
код трудних жена, обично за време поро-
ђа]а, изненадно губљење свести, грчеви и
трза]и по целом телу, престанак дисања
(овакви грчеви се понављаЈу веома често)
еклатантан (фр ес1а!ап1) СјаЈан, одличан,
изванредан, славан, очигледан, очит, ]а-
сан, јавам, звонак, звучан
еклезија (грч екк1ез!а народна скупштина,
лат есс1езт) рани]е, народна скупштина,
после црква, еклезиЈа метрополитана
(лат есс1ез1а те!горо111апа) саборна, над-
бискупска црква
еклезијарх (грч е к И е з т предводим, руко-
водим) старешина, настОјник цркве, над-
зорник цркава, онаЈ КОЈИ се стара о ре-
ду богослужења у грчко] православно]
цркви
еклезијархија (грч екк1ез!а, агсћо) црквена
власт, надзор цркава
еклезијаст (грч екк1ез1а81е5) свештеник,
црквени слуга, еклезиЈастик
еклезијастик (лат есс1ез1аз11сиз) в еклези-
Јаст
еклезијастика (грч екк1ез!а) 1 црквено
учење, учење цркве, 2 еклези]астика (лат
есс1ез1аз11са) пл гфквене ствари, црквени
послови
еклезијастички (грч екМезш) гфквени, ду-
ховни, свештенички
еклектизам в еклектицизам
еклектицизам 260
еклектицизам (грч ек1е§о одабирам ек1ек!1-
коз одабирам, КОЈИ одабира) фил начин
мишљења када неко не ствара >-ВОЈ СОП-
ствени систем, него бира из других система
оно што му изгледа тачно и згодно, па онда
од тога гради целину и систем
еклектичар (грч ек16§6, еМекћкоз) фил ,,ода-
бирач", онаЈ КОЈИ не ствара СВОЈ филозоф-
ски систем, нити приступа само Једном
филозофском систему, него од разних си-
стема узима оно што му изгледа као тачно
и добро, па онда све то сгкда у целину,
сваки онаЈ КОЈИ од свега што га опкољава и
што се окб њега збива присваја себи оно
што одговара његовој природи
еклектички (грч еИекћкоз) бираЈући, одаби-
рајући, КОЈИ одабира и узима од других оно
што му изгледа тачно и добро, нествара-
лачки, неоригиналан
еклеража (фр ес1а1га§е) осветљење, осве-
тљавање, улог у игри
еклерер (фр ес1а1геигз) пл ВОЈ трупе претход-
нице, чаркаши, четници, нарочито лако
наоружани коњаници за извиђање, бро-
дови за извиђање
еклерирати (фр 6с1а1гег) осветлити, обасЈа-
ти, посветлити, ВОЈ извиђати, извидети, би-
ти у извидници
еклизис (грч ек1у818 слабљење, слабост,
ек-1уб ослабим) мед слабост, немоћ, несве-
стица
еклипса (грч ек1е1рз18) астр помрачење не-
ког небеског тела услед тога што се између
н»ега и Сунца поЈавило друго небеско тело,
помрачење, мрак, тама, мед пролазна не-
свестица, немоћ
еклиптика (грч ек1ефб18 изостаЈање, помра-
чење) астр Сунчева путања, највећи круг
на небеском своду КОЈИ Сунце у години
дана привидно пређе (назван због тога што
се у близини тога круга догађа]у помра-
чења Сунца и Месеца), косина еклиптике
угао од 23'/ 2 степена под КОЈИМ Сунчева
путања на двема тачкама, еквиноциЈама (у
Овиу и ТеразиЈама), пресеца небески полу-
тар
еклога (грч ек1е§6 одабирам, ек1о§е) поет
изабрана песма, обично пастирска песма,
песма из природе, идилична песма (по
томе што ВергилиЈеве идиле носе наслов
„Еклоге")
еклогит (грч ек!о&е бирање, избор)иин мета-
морфна стена састављена од граната и
пироксена или амфибола
екмечија в екмеџиЈа
екмеџмја (тур ектек?!) пекар, хлебар
еко (итал ессо) гле, ево га, ево, овде ]е'
екографија (грч оЉов кућа, §гарћо опису-
)ем) описивање куће
еколог (грч о!ко8 кућа, 1о§1а) стручњак за
екологи]у
екологија (грч о!ко8, 1о^а) биологија и фи-
зиологиЈа у ужем смислу, наука о односи-
ма животиња и бил>ки према СВОЈОЈ мртвоЈ
и ЖИВОЈ околини, као и Једних према
екоиомски систем
другима У екологију спада, на пример,
исхрањиван.е, становање, место стано-
вања распрострањеност, породични и
друштвени живот, неговање младунаца,
оплођавање биљки, симбиотични односи
итд
економ (грч О1копотоз) домаћин, газда,
привредник) привредник, домаћин КОЈИ
економично организује обраду свога
имања или пословање свога предузећа
привредни стручњак органичатор при-
вредног пословања предузећа
економат (грч) одел>ење у предузећима и
установама ко]е набавља, чува и распоре-
ђуЈе потрошни материЈал, вођење кућних
послова домаћинство
економетрија (грч ткопопна управл>ање
кућом, те1гоп мера) научна дисциплина
која испитуЈе економске и друштвене поЈа-
ве применом статистичко-математичке
анализе
економизам (грч спкопоггца) опортунистичка
стру]а у међународном социјал-демократ-
ском покрету према КОЈОЈ радници треба да
воде само економску борбу против капита-
лизма а не и политичку
економизер (грч) маш греЈач воде у уређају
парног котла
економизирати (грч откопотбо управљам
кућом, руководим, владам, наређуЈем) во-
дити домаћинство, бавити се рационалном
привредом или пол.опривредом живети
разумно и штедљиво, економисати
економија (грч сикопопиа, оГкоз кућа, потоз
закон) управљање кућом, домаћинство, це-
лисходно уређење, газдинство, имање до-
бро, штедња, штедл>ивост, разумно иско-
ришћавање добара и снаге, привреда,
пољопривреда, наука о привреди, о орга-
низациЈи производње, по начелу што већи
успех што мањим средствима, ТЈ постиза-
вање циља што мањом уиотребом снаге
економика (грч снкопопике) 1 економиЈа,
чешће практична примгљена, праћење и
проучавање привредних 'О]ава, 2 привре-
да, привредни систем, 3 економисање,
штедња, уштеда, рационална употреба
економисати в економизирати
економист(а) (грч слкопоггпкоб) присталица
физиократског система*(в економски си-
стем), стручњак, проучавалац привредних
појава и проблема
економичан (грч огкбпоток домаћии газда,
привредник) КОЈИ не изискуЈе велике тро-
шкове, ко]и доноси уштеду, целисходан,
рационалан
економичност (грч спкопогта) пословање
ко]е уз наЈмање троашове постиже највећи
привредни учинак, рационалност
економски (грч оЉопогткоз) домаћинствен,
кућанствен, господарствен, КОЈИ ]е по на-
челима економиЈе, (пољо)привредни, до-
маћински
ековомски систем привредно уређење, схва-
тање фиЈиократа по којем Је земља Једини
 261
ИЈВОР богатства и благостања Једног наро-
да и државе
екопа (грч еккоре исек) иед повреда кости,
нарочито лубање
екосаедар в икомедар
екоскопија (грч оГкоз кућа, ккореб гледам)
прорицање по случајним појавама у кући
или на кући
екпијезис (грч ек-, руоп ГНОЈ) 1. мед излучи-
вање гноја, потпуно загноЈавање
екпијезис (грч ек-ршгб истискам) 2. исти-
скивање, цеђење сокова из биљака, мед
З1и>ечавање лубање
екпијезма (грч) сок исцеђен из билже, биљ-
ни сок, мед разбиЈеност лубање
екпироза (грч ек-ругоо изгорим, сагорим)
спаљење, сагорење, фил по учењу Хера-
клита и стоичара пропаст света од пожа-
ра, после чега ће се опет обновити, да би
периодично проживљавао исти процес
екплексија (грч екр1ех1в) згранугост, за-
пањеност, запрепашћеност
екразантан (фр есгазег здробити, смрвити,
сатрти) разоран, експлозиван, снажан,
веома надмоћан
екразе (фр ^сгав^) дуг корак у плесу, СЈаЈна
кожа, лак
екразер (фр есгазеиг) хируршки инструмент
?а уништавање оболелих делова силом
екразирати (фр ^сгазег) згашти, згњечити,
смрвити, здробити уништити
екразит (фр) разорни матери]ал КОЈИМ се
пуне бомбе пикринска киселина
екран (фр есгап) 1 платно на коЈе се пројек-
Г
УЈУ слике с филмске траке, 2 део телеви-
зора на коме се по]ављу]е слика, предњи
део катодне цеви, 3 помичан зид, заклон,
преграда
екраничација (фр есгатба1кт) снимање,
претварање у филм
екранизирати (фр есгап платно на коме се
приказуЈу филмови) роман, епопеЈу, позо-
ришно дело и др обрадити као сценарио
према коме ће се снимати филм
екрем (арап акгаш, тур екгеш) наЈвећи,
наЈплеменитиЈи, најмилостивији
скритир (фр есп^игек) пл СПИСИ трг рачуни,
писма
екс (лат ех) 1 прил наискап, до дна наду-
шак, (у именичко] служби) чаша ко]а се
тако испиЈа, 2 први део сложеница у
значењу бивши, некадашњи, раниЈИ ек-
сминистар, екскраљ, иначе значи из од
екса- в под егза- (по правопису нашег
књижевног Језика, грчко и латинско х кс,
кад СТОЈИ међу самогласницима, пише се и
чита као гз)
екс абрупто (лат ех аћгир1о) и Јненада, на-
Једном, без припреме
ексангвинација (лат ех, зап^шб крв) крва-
рење до смрти
ексаркома (грч ех, загх, за1коб месо) мед
и зрашћиваље дивљег меса
екскапитулирати
ексартикулација (лат ехаг!1си1а1;1о) одсе-
цан>е, ампутирање удова или њихових де-
лова у зглобу
екс-архијатер (грч ех, агсћб управљам, пре-
дводим, 1а1го5> лекар) помоћник главног
лекара, помоћник личног лекара, бивши
лични лекар
екс вото (лат ех УО1О) на основу завета, по
завету, по завешташу
ексе- в под егзе- (в напомену под екса )
ексекција (лат ех-8ес11о) исецаше, одсецање,
шкопл»ен>е, штро]ен>е
екселенција (лат ехсеПегЉа) в рксцеленци]а
ексер (тур еквег) гвоздени клин, чавао
ексецирати (лат ех-зесаге) исећи, исецати,
одсећи, ушкопити, уштроЈити
екси- в под егзн- (в напомену под екса-)
ексик (тур екв1к) непотпун, мањкав фали-
чан, неисправан
ексиканције (лат ехз1ссап11а) пл фарм сред-
ства за исушивање (или сушење)
ексикативан (нлат ехмссаиуик) исушиван,
КОЈИ суши, КОЈИ исушује
ексикатор (нлат ех51сса1ог) исушивач, лабо-
ратори]ска справа за чување хемикалиЈа,
снабдевена тварима ко]е ]ако упи]а]у воду,
— како што ]е хлор-калци]ум, сумпорна
киселина и др — у циљу сушења, процес
исушивања убрзава се исцршвивањем ваз-
духа из ексикатора (вакуум-ексикатбр)
ексикаториј(ум) (нлат ех81сеа1ш) фарм
сушница
ексикација (нлат ех81сса11о) фарм сушење,
исушивање
екс импровизо (лат ех 1трго\/18о) нехотице,
изненада, неочекивано, непредвиђено не-
слућено
скситовати (лат ехсг!аге) подстаКи, подсти-
цати, побудити, побуђивати, учбудити, уз-
буђивати, надражи(ва)ти
сксицирати (лат ех-81ссаге) исушити, осу-
шити
екс јуре (лат ех ]иге) прав с правне стране по
праву, с правног глодишта
екск. (лат ехс =ехеис111) скраћеница на ба-
крорезима коЈа сто]и иза имена уметнико-
вог = исковао ]е, израдио
екскаватор (нлат ехсауа1ог) багер Јаружар,
машина за копање и вађење земље, мед
зубарска бургија за одстрањивање натрулр
зубне кости
екскавација (лат ехсауа1го) дубење ископа-
вање
екскавирати (лат ехса\'аге) издупсти, иско-
пати, ископавати
екскапитулаит (нлат ех-сар11и1апз) она] КОЈИ
]е ислужио СВОЈ рок, она] КОЈИ тражи
разрешење од службе
екскапитулација (нлат ехсар11и1а11о) ислу-
жење, дослужење, тражење раЈрешења од
службе
екскапитулирати (нлат ех-сар11и1аге) бита
ислужен, навршити рок службе, тражити
разрешење од службе
екскарнаци]а
екскарнација (лат ех, саго месо, сагтв) ски-
дање меса, дерање, мучење
екс катедра (лат ех сатеЉа) са катедре, ТЈ
са меродавног, надлежног места, учено,
екс катедра Петри (лат ех са!ћес1га Ре1п)
реч са Петрове, ТЈ папинске столице, ко]а
]е, по догми об]ављено] 1870, непогрешива
ексквизиција (лат ех^шзШо) избор,
истраживање, испитивање
ексклава (лат ех, с1аУ18 кључ) 1 део држав-
ног подручја КОЈИ ]е као посед друге држа-
ве искључен из матице земље, 2 бот по)а-
вљивање извесних биљака или животиња
на местима или подруч]има у коЈима их
иначе нормално нема
ексклавација (лат ехсауаге издубити) начин
вађења руда или земље уз помоћ екскава-
тора или минирањем
екскламативан (лат ехс1атаге узвикивати)
грам узвичан (нпр реченица)
екскламација (лат ехс1ата1ш) узвик, ус-
клик, узвикивање
екскламирати (лат ехс1атаге) викнути,
узвикнути, дрекнути
ексклудирати (лат ехс1ис1еге) искључити,
искључивати, изузети, изузимати, ИЗДВОЈИ-
ТИ, ОДВОЈИТИ
ексклузиван (лат ехс1и81уиз) искључан, КОЈИ
искључуЈе, КОЈИ Је искључив, КОЈИ не пу-
шта (супр инклузиван), ексклузивне рече-
нице грам оне независне реченице од КОЈИХ
се друга јавља као изузимање од претход-
не, нпр Дошао ]е, само ни]е донео књигу,
ексклузивно друштво друштво у коЈе није
слободан приступ онима КОЈИ нису Једнаки
по положају или по рођењу са осталим
члановима, ексклузораи
ексклузиве (нлат ехс1и81уе) прил искључиво,
искључно, искл>учу]уће
ексклузивизам (лат ехс1из1уиз) в ексклузи-
витет
ексклузивитет (нлат ехс1из1У11аз) искључи-
вост, искључност, повученост, затворе-
ност
ексклузивност (лат ехс1из1Уиз) в ексклузи-
витет
ексклузија (лат ехс1изш) искључење, искљу-
чивање, изузимање, издвајање
ексклузоран (лат ехс1ис!еге) в ексклузиван
екскомуникација (нлат ехсоттитсаио)
искључење, истеривање из неког друштва
или заједнице, нарочито, искључење из
цркве, анатема
екскомуницирати (нлат ехсоттишсаге)
искључити из црквене заЈеднице, бацити
анатему, анатемисати
екс концесис (лат ех сопсезз1з) прав према
одобрењу, на основу признатог и стеченог
права
екскоријација (лат ехсопаио) мед површин-
ска повреда (огреботина) на кожи или
слузници
екскорпорација (лат ех, согриз тело) издва-
Јање, изузеће, излучивање из нечег, супр
инкорпорациЈа
262 ексмисија
екскраљ бивши краљ, свргнути монарх
екскреација (лат ехсгеаге, ехсгеа^ш) мед
искашљавање, искашља]
екскремент (лат ехсегпеге ИЗДВОЈИТИ, излу-
чити, ехсгетепШт измет) изметина
екскресценца (лат ехсгезсеге) мед израшта],
грба, брадавица и др
екскресцирати (лат) израсти
екскрети (лат ехсегпеге) излучити, ехсге1а)
пл зоол излучци, излучевине, ТЈ хемијски
састојци неупотребљивих матери]а ко]е,
де]ством (екскрециЈОм) нарочитих жлезда,
лучи и избацује животињско тело
екскретирати (лат ехсегпеге) излучивати,
лучити, избацивати
екскреторан (нлат ехсге^опиз) излучан, КОЈИ
излучује, КОЈИ лучи, КОЈИ помаже и изази-
ва лучење
екскреција (нлат ехсге11о) излучивање, лу-
чење, одвајање, избацивање, излучење,
излучевина
екскудит (лат ехсисМ) в екск
екскурз в екскурс
екскурзиван (лат ехсиггеге истрчати) одсту-
пан, КОЈИ одступа, КОЈИ се удаљује, КОЈИ се
тиче екскурса
екскурзија (лат ехсигвш) излет, кратак пут,
путовање ради проводње, ВОЈ упад, препад,
фиг мало удаљавање од главног предмета
екскурс (лат ехсигз) одступање, засебно об-
Јашњење неког предмета КОЈИ ]е са глав-
ном темом научног ИЛИ уметничког дела у
ма каквоЈ вези, додатак књизи КОЈИ са-
држи исцрпни]е изглагање «амо ]едног
предмета
екскусија (нлат ехсивзш) прав подношење
тужбе ради наплате дуга, испитивање да
ли ]е дужник ЈОШ у стању да одговара
обавезама
екскутирати (лат ехси4аге претрести) прав
поднети тужбу ради наплате дуга, судским
путем испитати стање дужника или њетову
способност плаћања и одговарања обаве-
зама
екслекс (лат ех 1ех) изван закона, неподврг-
нут закону, лишен свих закона, без зашти-
те закона
екслибрис (лат ех ћћиб) ,,из књига", знак на
књигама ради означавања сопственика,
обично се налази на засебном листу у
почетку књиге, са именом власника и са
графичким цртежима и украсима, алего-
риЈама итд
сксматрикулација (нлат ехтаШсиШш) бри-
сање, исписивање из списка или из упи-
снице (матрикуле), одлазак са универзи-
тета
ексматрикулирати (лат ех, т а ( п х списак,
та1пси1а) брисата из списка, нарочито из
списка грађана, студената и др , исписати
кога из уписнице
ексмисија (лат ехггиз810, ехпиИеге избацити)
избацивање, истеривање (са поседа, из
куће, стана) од стране власти, приСилно
исељавање, испражњавање просториЈа
 263
ексо- в под егзо- (в напомену под екса-)
ексогамија (грч ехо, датбб оженим се) брак
између припадника разних племена, супр
ендогамиЈа
ексоген в егзоген
ексоним (грч ехб, опота име) друкчиЈа упо-
треба назива неког географског поЈма код
нас у односу на употребу у ДОТИЧНОЈ земљи
(нпр Беч према немачком \^1еп)
екс официо (лат ех оШсш) по дужности, по
службеној дужности, службено
експандер (лат ехрапс1еге раширити, раза-
пети) сп гимнастичка справа са растегљи-
вим врпцама, ко]а служи за Јачање ручних
мишића
експанзер в експандер
експанзибилан (нлат ехрапвЉШв) ширљив,
раширљив, растегл>ив
експанзибилитет (нлат ехрап51ћ1ћ1а5) шир-
љивост, раширљивост, распространљи-
вост
експанзиван (лат ехрапвгуиз) КОЈИ се шири,
ширл»ив, раширан, раширљив, експанзив-
на сила сила КОЈОМ се нешто шири, наро-
чито сила КОЈОМ гасовита тела теже да се
шире, напонска сила, мед психопатско
стање у коЈем ПОСТОЈИ увећаност само-
осећања, нпр код мегаломаниЈе, големаш-
тва
експанзивност (лат ехрагшуш) особина оно-
га што ]е експанзивно, склоност ширењу,
освајачке тежње, осваЈачки карактер
експанзија (нлат ехрапвш) ширење, раши-
ривање, раширење, проширење, раши-
рење, раширеност, напон
експанзиони (нлат) напонски
експанзионизам (нлат ) склоност експанзи]и,
ширењу, експанзивна политика
екс парте (лат ех раг!е) делом, делимично,
делимице, од стране, нпр те и те власти,
тога и тога човека
експатријација (нлат ехра1паио) изгнање из
отаџбине, напуштање отаџбине, иступање
из поданства
експедирати (лат ехре<11ге одрешити) слати,
послати, отпремати, отпремити, отправити,
отправљати, упутити
експедитан (лат ехресИШз) в експедитиван
експедитиван (нлат ехреЛШуш) хитар, брз,
окретан у свршавању послова
експедитор (лат ехрес^ог) отпремилац, она]
КОЈИ отправља пошиљке, пошиљалац, от-
прављач, царински посредник, шпедитер
експедиција (лат ехресиио) слање, ода-
шиљање, отправљање, отпремање, по-
ход више лица са извесним цил>ем, нпр
научним, ВОЈНО предузеће, поход, место у
пошти где се пошиљке припремазу за ода-
шиљање и одакле се шаљу, одељење у ад-
министрациЈИ неког листа одакле се лист
шаље на пошту и где се издаЈе продавци-
ма, трг в шпедициЈа
експектан (лат ехрес^апз) ишчекивалац не-
ког места (или положаЈа), онај КОЈИ се
нада неком месту или КОЈИ чека неко
експертизирати
место, кандидат за неки положа] или
звање
експектирати (лат ех-зрес1аге) чекати, иш-
чекивати, очекивати, надати се, нпр неком
положаЈу, звању и сл
експекторанс (лат ехрес^огапв) мед лек за
чишћење груди, лек КОЈИ помаже избаци-
вање слузи из груди
експекторација (нлат ехрес!ога11о) мед изба-
цивање из груди, искашл>авање, испљувак
из груди, искашља], фиг изливање срца,
олакшавање душе
експекторанције (лат ех, рес^ш прса, груди)
мед средства ко]а олакшаваЈу искашља-
вање (обично у облику сирупа или чаЈева)
експекторирати (лат ехрес^огаге) мед изба-
цити (или избацивати) из груди, испљува-
ти, искашл>ати, избацити слуз, експекто-
рирати се отворити срце, рећи што ]е на
души, исповедити се
експензариј(ум) (нлат ехрепзагшт) списак
трошкова, рачун о учињеним трошковима,
трошковник
експензе (лат ехрепве 5С реситае) пл тро-
шкови, издаци, нарочито судски тро-
шкови
експензиван (лат ехрепс1еге платити, нлат
ехреп81\гиз) скуп, скупоцен
експензија (нлат ехрепзш) исплата, ис-
плаћивање, издатак
експензилација (лат ехрепз1 1а1ш) уношење
неког издатка у књигу рачуна, привидан
фиктиван издатак уп акцептилациЈа
експеријенција (лат ехрепп покушати,
ехрепеп!1а) искуство
експеримен(а)т (лат ехрептепШт) оглед,
опит, покус покуша], проба
експерименталан (лат) искуствен, огледни,
опитни, покусни, основан на искуству, по-
тврђен опитима, експериментална физика
физика са огледима, експериментална хе-
миЈа хемиЈа на основу опита
експериментатор (лат) она] КОЈИ врши огле-
де или опите, онат ко]и „природи поставља
питање и примор,.за ]е да му се откриЈе"
(КивиЈе)
експериментирати (лат екзрепп покушати,
огледати, ехрептеп<;шп) вршити огледе
или опите учити из искуства, учити на
основу огледа
експериментисати в експериментирати
експерт (лат ехрег^ив) стручњак, зналац,
вештак у чему, нарочито она] КОЈИ врши
вештачење чега
експертан (лат) искусан, вешт, вичан, стру-
чан
експертиза (фр ехреШбе) прав употреба ве-
штака у изналажењу материјалне и објек-
тивне истине у приватноправним и Јавно-
правним односима, вештачење, исказ ве-
штака, записник о извршеном вештачењу
експертизирати (фр ехрегћзег) прав истра-
живати нешто путем вештачења, вешта-
чити
експиЈациЈа 264
експијација (лат ехрт!1о) ока]авање погре-
шке преступа и сл , испаштање
експилатор (лат ехр11а1ог) крадљивац туђег
наследства, друмски разбОЈник
експилација (лат ехрг1а!1о) пљачкање, кра-
ђа, нарочито туђег наследства
експираторан (лат ехр1гаге) 1 КОЈИ се односи
на издисање, на фазу дисања КОЈОМ С°
одстрањуЈУ из организма непотребни гасо-
ви, 2 фон КОЈИ се одлику]е снагом фона-
ционе стру]е
експирација (лат ехр1га!ш) издисање, уми-
рање, смрт, прав истицање извесног време-
на или рока, дан плаћаша
експирирати (лат ех-$р1гаге) издисати, из-
дахнути, испустити душу, умрети, минути,
прохуЈати, престати, угасити се, истећи,
доћи, доспети (за дан плаћања)
експланација (лат ехр1апаге) об]ашњавање,
разјашњавање, излагање
експлантација (нлат ехр1ап1а1ш ишчупа-
вање ИЈ земље) физиол особина живих ор-
ганских ткива да могу, у подесним хран-
љивим растворима, расти и напредовати и
изван тела
експлемент (лат ехр1етеп4ит) средство за
испуњавање (или попуњавање), додатак (у
говору)
ексолентивум (лат ехр1еп11ушп) грам уметну-
та реч, ПЛ експлетива
експлетиван (лат ехр1еге) КОЈИ допуњуЈе,
употпуњуЈе
експликабилан (нлат ехрћсаћШз) об]ашњив.
КОЈИ се може обЈаснити
експликативав (нлат ехрћса1;1уи8) об]ашн»а-
ван, КОЈИ служи ш обЈашњење, КОЈИ об]а-
шњава објашњавајући
експликација (лат ехрћсаге, ехрћсаћо) об-
]ашн>аван>е, разјашњавање, об]ашн>ен>е,
разјашњење, тумачење, приказивање,
излагање
експлицирати (лат ехрћсаге) разјаснити,
фазјашњавати, објаснити, об]ашњавати,
ту^ачити, излагати, приказати, привести
краЈу завршити
експлицит (фр ехрИси) завршни део текста
у коме се износи закл>учак, сажети са-
држа] онога што ]е напред речено
експлицитаи (нлат ехрћоШз) изречан, отво-
рен, стр имплицитан
експлицитс (нлат ехр!1С11;е) изречно, Јасно
разумл>иво, супр имплиците
експлоататор (фр ехр1о11ег) искоришћавати)
искоришћавалац туђе радне снаге
експлоатација (фр ехр1си1;а11оп) искоришћа-
вање, искоришћавање туђе радне снаге,
вађење копање (руде)
експлоатирати (фр ехр1о11ег) искоришћава-
ти, користити се, употребљавати, израђи-
вати, обављати, обделавати, вадити, копа-
ти (руду)
експлоатисати в експлоатирати
експлодирати (лат ехр1о<1еге) распрснути се
уз пуцањ, распрскавати се, распући се,
праснути
екслоненцијалан
експлозив (лат ехр1о81уив) општи назив ш
све твари ко]е имају СВОЈСТВО распрска-
вања уз пуцањ (барут, динамит екразит
итд), грвм праскавац (глас)
експлозиваи (лат) распрсан, КОЈИ се распр-
скава, КОЈИ има СВОЈСТВО распрскавања,
праскав, експлозивна зрна зрна са разор-
ним пуњењем
7
експлозија (лаг ехр1о8п>) прасак, п> цањ, ра-
спрскавање уз пуцан>, фиг нагао и ]ак
излив, нпр гнева, срдитости и др
експлоратер (фр ехр1ога1еиг) ВГ>Ј ИЗВИДНИК,
извиђач, ухода, истраживач
експлоративан (нлат ехр1ога11Уиб) истражи-
ван, истраживачки, извиђачки, извид-
нички
екгплорација (лат ехр1ога1ш) истраживак»е
испитивање, извиђање, мед вештачко пре-
гледање болесника помоћу физичке екс-
плоративне методе (гледањем куцањом,
слушањем, гтапањем, термометричким, хе-
МИЈСКИМ, микроскопским прегледањем)
екеплорација (лат ехр1ога1ш) истраживање
испитивати, извиђати
експозе (фр ехроке) извештаз излагање
приказивање неког стања, нпр извештај
КОЈИ министар подноси скупштини о неком
важниЈем питању или стању у свом по-
ДРУЧЈУ, ресору
експозиметар (лат ехро&Шо, грч те*гоп
мера) фот справа за одређивање експоји-
ци]е потребне за снимање
експозитура (нлат ехрокЦига) испостава,
одељак неке установе, нпр суда, у като-
ЛИЧКОЈ цркви од неке парохиЈе одвојена
црква, која ]е углавном самостална и има
свог свештеника (експозитуса)
експозитус (нлат ехром^из) в експозитура
експозиција (лат ехрозШо) излагање,
изложба уметничких ствари и др , по-
ложа] према ваздуху и сунцу излагање
светлости, причање. излагање, разлагање
приказивање, развиЈање Једног поЈма об-
Јашн>ење, тумачење, у драми први од три
главна дела драме, у којем се упознаЈемо
са поводом драмске радње и са лицима
која се у драми по]ављу]у
експолирати (лат ехроћге) угладити, углача-
ти, китити, улепшати
експолитура (нлат ехроИШга) глађење, доте-
ривање, улепшавање нпр неког израза
китњастим фразама
експолиција (лат ехроћио) в експолитура
експонат (лат ехропеге) предмет КОЈИ се
приказује на изложби, у музеЈу и сл ,
изложени предмет
експонатор в експонент
експонент (лат ехропеп!>) човек ко]и ради ш
рачун неког другог, нарочито у политич-
ком животу поверљива личност, повере-
ник, мат изложилац шложитељ (степенов
а3, 3 ]е експонент)
експонениијалан (лат ехропеп11а11з) мат КОЈИ
се тиче изложител>а изложитељни, експо-
експонибилаи 265
ненциЈална Једначина једначина у КОЈОЈ ]е
непозната у изложиоцу, експоненту.
експонибилаи (нлат. ехрошђШб) изложљив,
објашњив, који се може објаснити.
експонирати (лат. ехропеге) изложити, изла-
гати, приказати, објаснити; изложити че-
му, нпр. некој опасности; фот плочу у
фотографском апарату изложити за крат-
ко време утицају светлости откривањем
сочива на апарату; изложити светлости.
експорт (енг. ехрог!) трг извоз, извожење
робе у иностранство; извезена роба
(експортација); експорт-пиво гогоо које се
справља само за извоз у иностранство;
супр ИМПОрТ.
експортабилан (нлат. ехрог1аћШ8) трг
извожл>ив. који се може извозити, који је
за извоз
експортатер (фр. ехрог!а1еиг) трг ИЗВОЗНИК,
онај који извози робу на страна тржишта.
експортација (лат. ехроЛаИо) трг в. експорт.
експортер (лат. ехрог1аге) оиај који се бави
извозом, извозник.
експортирати (лат. ех-рог1аге) трг извозити
(робу у иностранство, на страно тржиште);
супр импортирати.
експортви (енг. ехрог!) трг извозни, у вези са
извозом; експортна боиификација царин-
ске, подвозне и др. повластице за из-
вожење робе у иностранство, које се дају
у цил,у помагања извоза домаће робе;
експортна кућа извозничка кућа, тј. трго-
вачка кућа која се поглавито бави
извожењем домаће робе (у иностранство).
експрес (лат. ехргезбиз) 1. хитно, врло брзо,
што је брже могуће (писмо, телеграм); 2.
брзи воз; пароброд.
експресан (лат.) изречан, јасан, тачан; наро-
чит, намеран. хотимичан, навлашан; хи-
тар, брз; хитан; брзовозни; експресно пи-
смо = хитно писмо; експресна пошиљка =
хитна пошилака.
експресиван (нлат. ехрге881Уив) изразит,
изражајан, пун израза, силан изразом.
екопресивност (лат. ехргеззиз ИСТИНИТ; јасан,
очит) особина онога што је експресивно,
изразитост, изражајност, упечатљивост.
експресија (лат. ехргеззш) израз. изража-
вање, изразитост, изражајност, прикази-
ван>е; слик појачавање боја, избор боја.
експресионизам (лат. ехрптеге изразити,
изражавати, ехргенвиз) уметнички и
књижевни правац од почетка XX века
(1912) којем је главно исходиште и главни
циљ да прикаже и изрази оно што је
изнутра, уметниковом визијом доживље-
но, дакле — изражавање субјективних
расположења и осећања, без обзира на
..објективне" или конвенционалне вредно-
сти, судове и истине; према томе, експре-
сионизам сматра да подражавање и репро-
дуковање природе не само да није задатак
уметности него директно одриче сваку ве-
зу између уметности и природе, које нема-
екстабулација
ју ничега заЈедничког и коЈе су потпуно
супротне; супр импресионизам.
експресионист(а) (лат. ехрптеге. ехргекзиз)
ум присталица експресионизма
експрес-ресторан ресторан са самопослужи-
вањем.
експримирати (лат. ехрптеге) изразити,
изражавати, описати, приказивати нешто
(бојама или речима).
експромисија (нлат. ехргогшбзш) трг при-
мање туђег дуга на себе тако да потпуно
престаје обавеза плаћања стварног дуж-
иика.
експромисор (нлат. ехргогтвког) трг лице
које прима на себе туђи дуг.
експромитирати (лат. ехргогшИеге) Трг осло-
бодити неког обавезе примајући на себе
његов дуг.
експромптно (лат. ехрготр1ив готов. при
руци) без припреме, изненада, одједном.
експропријатор (лат. ех, ргоргшк) онај који
врши експропријацију.
екепроиријација (нлат. ехргоргхаИо) прав
присилно одузимање имовине од приват-
них лица, у општем интересу, нарочито
земљишта, фабрика и свих других сред-
става производње; закон о експроприЈаци-
ји закон по којем се врши присилно одузи-
ман>е имања у општем интересу; право
експропријације право одузимања од ири-
ватних лица имања у општем интересу.
екс пропријис (лат. ех ргортз) из сопстве-
них средстава; по свом сопственом нахо-
ђен>у, из сопствених побуда
експроприрати (нлат. ехргорпаге) прав оду-
зети (или: одузимати) посед или имовину,
нарочито земљиште које ће се употребити
за опште циљеве, извршити експроприја-
цију.
екс професо (лат. ех рго^екко) темељно, зна-
лачки, стручно, са стручним познавањем
ствари.
експулзива (нлат. ехриШуа) пл хед средства
за протеривање (или: чишћење).
експулзиван (нлат. ехриШуш) који истерује,
који претерује, који чисти.
експулзија (нлат. ехриШо) истеривање, изг-
нање, искЈЈ-^чење.
експургац;'; • лат. ехриг^аИо) чишћеше,
прочишћавање; оправдавање. оправдање.
извин>ење.
експургирати (лат. ехриг§еге) ОЧИСТИТИ. про-
чистити; исправити, нпр. рукогшс; оправ-
дати, извинити.
ексрекс (лат. ех, гех крал.) бивши (или:
некадашњи, свргнути) краљ; уп екскраљ.
ексротулација (нлат. ехго1и1аио) прав судски
поступак, када се отварају враћена акта
која су била разаслата ради доношења
пресуде.
екс специјали мандато (лат. ех 8репа11
тапс1а1о) по нарочитом налогу.
екстабулација (нлат. ех!ађи1а1;1о скидање,
брисање са табле) прав брисање хипотекар-
ног меничног дуга, скидање интабулације.
 266
екстаза (грч ек из з1а815 померање) занос,
усхићен»е, одушевљење, осећање бескрај-
не радости, наЈвиши степен усхићености,
близак лудилу, у коЈем се постоЈање чове-
ка стапа у Једно Једино осећање када се
душа СЈедињује са богом, у томе стању, по
Плотину, човек постаје чисто духовно биће
коЈе ]е дошло у непосредан додир са
божанством, са апсолутним
екстатичав (грч) заносан, КОЈИ заноси, усхи-
тан, КОЈИ усхикава, заношљив, усхитљив
екстатичност (грч) особина онога што ]е
екстатично, занетост, занос
екстемпорале (лат ех1етрога1е) превод
израђен одмах, без припреме, пробни рад
(или пробни задатак) КОЈИ се ради без
припреме, поз говорити екстемпорале го-
ворити на сцени оно што се не налази у
тексту улоге, импровизовати
екстсмпорација (лат ех, 1етрш) извођење
нечега што ни]е било предвиђено, припре-
мљено (нарочито у глумачким улогама),
импровизаци]а
екс темпоре (лат ех (.етроге) сместа, одмах,
без припреме
екстемпорирати (нлат ех4етрогаге) радити
без припреме (нпр држати говор, писати о
чему, певати и сл ), уп импровизирати
екстензибилан (нлат ех1еп51к>1113} истегљив,
КОЈИ се може растезати, растегљив, раши-
рљив, проширљив
екстензибилитет (нлат ех1епз1ћ11иаз) исте-
гљивост, растегллвост, раширљивост,
проширљивост
екстензиван (нлат ех1еп81уиб) истезан, КОЈИ
истеже, растезан, ко]и растеже, проширен,
КОЈИ прошируЈе, распрострт, екстензивна
величина просторна величина, величина у
простору, обиман, опширан, простран,
супр интензиван
екстензија (лат ех1епк1о) истезање, расте-
зање, пружање, испружање, ширење, про-
ширивање, проширеност, распростирање,
раепростртост, обим, опсег, мед код прело-
ма кости одржавање окрајака преломље-
не кости у најповољниЈем положаЈу за
зарашћивање помоћу истезања
екстензитет (лат ех1епс!еге испружитт*) ши-
рина, обимност
екстензор (лат ех1епс1еге, нлат ех1епзог) аиат
мишић опружач
екстензум (лат ех!епс1еге, ех1еп8шп) трг ис-
црпно и заметно набра]ање узрока због
КОЈИХ ]е немогуће извршити плаћање, са
давањем података о СВОЈИМ дужницима и
потраживањима, ин екстензо (лат т чита врста плуга
ех^епзо) веома исцрпно, у потпуности, на-
дугачко и нашироко, посве опширно
екстенуанције (лат ех^епиапиа) пл фарм
средства за разблажавање
екстеран (лат ех^егпиз) спољњи, спољашњи,
туђ, стран, супр интеран
екстеријер (фр ех1епеиг) 1 спољашњи из-
глед, спољашњост, 2 филмска сцена сним-
екстирпацИЈа
љена изван студи]а, 3 слика са мотивом
из спол>ашн>ег, отвореног простора
екстериторијалан (лат ех из, 1егга земља,
1егп1огшт земл>иште, област) КОЈИ се на-
лази ван земље или државе), иностран,
сполљи
екстериторијалитет (лат ех, 1егп1огшт)
прогнаност из отаџбине, право дипломат-
ског представника у страноЈ држави да он
и подручно му особље живе и управља]у се
по законима сво]е земље и да буду ослобо-
ђени од свих намета и пореза, право рат-
них бродова да у време мира остану под
судском надлежношћу своје државе, сло-
бода од плаћања државних намета и поре-
за ко]у ужива папа у ИталиЈИ
екстериторијалност в екстериториЈалитет
екстерминација (нлат ех1егтта11о) протери-
вање, изгнање, истребљивање, истреб-
л>ење, утамањивање, утамањење, иско-
рењивање, искорењење, уништавање, уни-
штење, истребљење, истребљеност, ута-
мањење, утамањеност, уништење, униште-
ност
екстерминирати (лат ех1егттаге) протерати
преко границе, истребити, истребљивати,
искорењивати, искоренити, утаманити,
утамањивати, уништити, уништавати
екстернат (лат ех1егпи8 спољашњи) школа у
КОЈУ ђаци само долазе на предавања, а не
стануЈу у њо), супр интернат
екстерни (лат) пл спољњи, спољашњи, наро-
чито помоћни лекари у ФранцускоЈ КОЈИ
не етануЈу у болници, питомци КОЈИ не
стануЈу у школи, него само долазе на
предавања
екстернист(а) (лат) мед болесник КОЈИ има
спољну озледу, болесник КОЈИ није при-
мљен да лежи у болници, али долази да се
лечи и прима лекове, ђак КОЈИ не стану]е у
интернату
екстинктиван (нлат ехипсиуш) угасан, КОЈИ
гаси, уништаван, КОЈИ уништава, екстинк-
тивна застарелост прав застарелост која
поништава неку тужбу
екстивктор (нлат ех1тс1;ог) гасилац, она]
КОЈИ гаси, ватрогасац, справа за гашење
ватре
екстинкција (лат ех1тс1:1о) гашење, уни-
штавање, физ губљење светлосних трепта-
]а, нарочито услед њихове хеми]ске делат-
ности
екстирпатор (лат ех!ира!ог) искорењивач,
утамањивач, пољопривредна справа за чи-
шћење корова и за риљање земл>е, наро-
екстирпација (лат ехШраио) искорењи-
вање, искорењење, ишчупавање из корена
истребљивање, истребљење, уништавање у
клици, искорењење, искореаеност, истре-
бљење, истребљеност, мед искорењивање,
вађење путем операциЈе разних болесних
творевина на човечЈем и животињском
телу (нпр гука, нараслица и др )
екстирпирати
екстирпМрати (лат ех11граге) искоренити,
искорењивати, чупати из корена, требити,
истребити, истребл>ивати, таманити, пота-
манити, уништити у клици
екстра (лат ех1га) спол>а, изван, ван, наро-
чит, особит, изванредан, одличан, оно што
се учини више и боље но што ]е одређено и
што се тражи, прил изванредно, особито,
нарочито
екстраблат (лат ех1ха, нем В1аИ лист) ва-
нредан лист, ванредан прилог неким нови-
нама
екстравагантан (лат ех^га, уа§ап8 лутаЈући)
КОЈИ одступа од уобичаЈеног, КОЈИ
стрању]е, настран, претеран, чудан, чудно-
ват, луд, будаласт
екстравагантност (нлат ех1гауа§ап1;1а) одсту-
пање од уобичајеног, застрањивање, на-
страност, претераност, будалаштина, лу-
дост
екстраваганција в екстравагантност
екстравазат (лат ех1га изван, ван, уав суд)
мед изливена крв, излив крви или других
течности у телу
екстравазација (лат ) мед изливање (крви или
других течности), излив
екстравазирати (лат) мед излити се (или из-
ливати се) из СВОЈХ судова
екстраверзија (лат ех1га, уеЛеге окретати)
прилагођавање
окстравертан (лат ех!га, уег1еге окретатк)
управљен, окренут напоље, екстравертне
личности псих по Јунгу, то су активке
личности, оне коЈе воле да се мешаЈу са
светом, коЈе воле и траже друштво и
стварност (супр интравертне личности)
екстравертиран в екстравертан
екстрадирати (нлат ех-1хас1еге) издати, изда-
вати, предати, предавати, прав издати
кривца некоЈ другоЈ држави, трг испоручи-
ти, испоручивати
екстрадиција (нлат ех!гас111;1о) издавање,
преда]а, прав издавање криваца, ко]е се
састоји у томе што власти Једне државе
предају властима друге државе извесно
лице ради вођења кривичног поступка
против њега или ради извршења казне над
н>им
екстрадобит в екстрапрофит
екстраесенцијалан (лат ех!га изван, езвеп-
иаћз битан, суштински) небитан, несу-
штински, неважан, непотребан
екстрајудицијалан (нлат ех1;га]ис11сха115)
вансудски, нпр трошкови, претрес
екстракт (лат ех1гасШт) 1 извадак, оно што
]е извађено, извучено, фармацеутски пре-
парати ко]и се справљаЈу тако што се
разне дроге (биљке, месо и др ) помешаЈу
са водом, алкохолом или етром да би се из
њих извукли њихови фармаколошки ак-
тивни састозци, 2 (нлат ех1гасШ$) извод,
извадак (из књиге или списа), 3 срж
Језгро чега, оно што ]е на)боље или на]леп
ше у некоЈ ствари
267 екстрахент
екстрактиван (нлат ех1гасиуив) извлачан,
КОЈИ извлачи, КОЈИ вади, екстрактивна ма-
териЈа састоЈци органских тела ко]и се,
помоћу воде и алкохола, могу издвајати и
вадити из њих
екстрактор (лат ех1;гаћеге извлачити, ех-
1гас1ог) в вентплатор, извлачилац, вади-
лац, Јаружар, багер
екстракција (лат ех1гас11о) вађење, извла-
чење, мат извлачење корена, мед вађење
неког предмета чи^е би даље присуство у
телу могло бити штетно (нпр пушчаног
зрна, поквареног зуба итд), извлачење
за- руком детета из порођаЈног канала да би се
што пре довршио порођаЈ, фиг порекло,
род, нарочито добро порекло, човек од
екстракциЈе човек из добре породице, лепо
васпитан, углађен и образован, угледан
човек
екстралибералан (лат ех1га, ћћегаЦв дареж-
љив) веома дарежљив, веома издашан,
врло податљив
екстраменталан (лат ех1га, тепв разум, па-
мет, свест) фил ко]и се налази ван свести,
вансвестан
екстранац (лат ех1га, ех^гапеиз) она] КОЈИ ]е
спољњи, КОЈИ не стануЈе (нарочито КОЈИ не
стануЈе у васпитном заводу), уп екстер-
нист
екстраординаран (лат ехггаогЉпагшз) изу-
зетан, необичан, нередован, ванредан
екстраординариј(ум) (нлат ех1гаог<11папит)
ванредни приходи и расходи једне државе
екстраординаријус (лат ех^гаог^тапиз) ва-
нредни професор (на ВИСОКОЈ ШКОЛИ
универзитету), супр ординариЈус
екстрапарохијалан (лат ех!га, грч раго!к)а)
ванпарохиЈски
екстраполација (лат ех!га, нлат 1п1егро1аге
уврстити) примена оних законитости ко]е
су утврђене у Једном подручју на ширу,
]ош неиспитану област, мат одређивање
вредности неке функци]е изван интервала
у КОЈСМ ]е дефинисана или позната, астр
одређивање помрачења Сунца или Месеца
за стотане година унапред
екстрапрофит (лат ех!га изван, ван, ф р
ргоМ) екои вишак изнад просечног профи-
та, посебна зарада остварена на основу
разлике између постигнуте и нормалне,
реалне цене производа
екстрасистола (лат ех!га, 8ув1о1е стезање)
хед поремећа] у правилности срчаног рада
екстраутерина (лат ех1га, и1егиз материца)
ванматерична трудноћа
екстраутерински (лат) мед ванматерични
(нпр екстраутеринска трудноћа)
екстрафајн (лат ех1га, нем ^ет) нарочито
фин, изванредно фин
екстрахент (лат ех1гаћепз) она] КОЈИ прави
извод из чега, прав она] КОЈИ нешто тражи
или моли, односно КОЈИ даје повода да се
нешто изради
екстрахирати 268
екстрахирати (лат ех-(хаћеге) вадити, изва-
дити, извући, извлачити, правити извод из
чега, прав издејствовати (позив, наредбу)
екстрацуг (лат ех1га, нем 2и§ воз) ванредни
воз, специЈални воз, нарочита железничка
композици]а
екстрем (лат ех1гетшп) крајност, краЈ, кра-
]н>а тачка, оно што ]е највише, врхунац,
наЈвиши степен, претераност, пл екстреми
супротности, претераности, ад екстрема
(лат ас1 ех^гета) до краЈности, до краЈњих
граница
екстреман (лат ехЈтетиз) крајњи, последњи,
највиши, прекомеран, претеран
екстремизам (лат ) претераност, непопустљи-
вост, непомирљивост (у држању, у неком
педишту и сл)
екстремист (лат) присталица екстремних
мера, следбеник екстремизма (в)
екстремитет (лат ех1гепи1а5) краЈност, кра-
јња тачка, последњи тренутак, последњи
час, претераност, непомирљивост, непопу-
стљивост (у гледишту на неко питање),
екстремизам, краЈња збуњеност, кра]ња
невоља, последње уточиште, пл екстреми-
тети крајњи делови тела (нарочито руке и
моге), крајња средства, насилна средства
екстремност (лат ех1гетив кра]њи) в ек-
стремизам
екстрофија (грч ех из, 1горће исхрана,
храна) мед извраћеност мокраћног мехура
(бешике), услед чега болесник ниЈе у стању
да задржи мокраћу
екстуберанција (нлат ехШђегапиа) мед в
екстуберациЈа
екстуберација (лат ехШћегаио) мед оток,
гука, мицина израшта], екстуберанциЈа
екстуберирати (лат ех-1ићегаге) «ед отицати,
натећи, отећи
екстумесценција (нлат ехШтевсепиа) мед
оток, нажуљеност, нарочито кости
екстумесцирати (лат ех-1итезсеге) мед ОТИ-
цати, отећи
ексу- в под егзу- (в напомену под егзо ) ради накнадног утврђивања правог узрока
ексукција (нлат ехзисћо) извлачење сокова,
исисавање
ексуцирати (нлат ехкиссаге) исисати, исиса-
вати, одузимати сокове
ексфолијатив (лат ех, {оИитп лист) мед лек
против љуспања КОСТИЈУ или" коже
ексфолијативан (лат) љуспав, љускав
ексфолијација (нлат ех^оИа11о)лп?д љуспање,
одвајање у облику листића извесних дело-
ва КОСТИЈУ, жила и др ко]е су у запаљењу,
љушћење коже
ексфолирати (лат ех, 1о1шт лист) кед љу-
спати се љускати се, цепати се
ексхалација (лат ехћа1а1ш) издисање, оди-
сање, испаравање, пара
ексхалирати (лат ћа1аге, ехћа1аге) одисати,
издисати, испаравати
ексхауетија (лат ехћаизио) исцрпл.ивање,
извлачење, исисавање (нарочито ваздуха)
ексцелзитет
ексхаустор (нлат ехћашЈот) машина за ис-
црпљивање (или исисивање) ваздуха или
гаса, шмрк за исисивање нужничких ]ама
ексхередат (лат ехћегес!аШ5) она] КОЈИ ]е
искључен из наслеђа
ексхередација (лат ехћегес1а11о) искључење
из наслеђа, лишавање наслеђа
ексхередирати (лат ехћегеЉге) искл.учити
из наслеђа, лишити наслеђа
ексхибент (лат ехћЉеш) прав предавалац,
подносилац (списа, исправе итд )
ексхнбирати (лат ехћЛеге) издати, издавати,
испоручити, предати, предавати, изложи-
ти, показати, нпр меницу, ексхибирати се
показивати се, показати се истаћи се
ексхибит (лат ехћЛишп) предат спис, пре-
дана исправа и сл , писмена представка
ексхибиција (лат ехћЉШо) сл Јавно покази-
вање пропагандно такмичење, прикам-
вање, излагање, подношење (исправа и
сл), ексхибициона тужба прав тужба због
издавања неке ствари или показивања не-
ке исправе
ексхибиционизам (лат ) мед нагон код душев-
но оболелих да показу]у и разголићуЈ>
јавно иначе покривене делове тела (гени-
талиЈе и др )
ексхибиционист(а) (лат ехћЉШо) мед боле-
сник КОЈИ пати од ексхибиционизма
ексхорта (лат ехћоПап подстицати) кратак
говор за бодрење, поука, школска пропо-
вед
ексхортативан (лат ехћог4ап ободравати,
подстицати) ободраван, КОЈИ ободрава, ко-
ЈИ подстиче, КОЈИ служи за подстрек
ексхортација (лат ехћог1а11о) ободраваше,
подстица! .о, храбрење
ексхортирати (лат ехћог1ап) ободравати, бо-
дрити, соколити, подстицати, наговарати
ексхумација (лат ех, ћшпиз земља) ископа-
вање леша из гроба извесно време после
сахране, било ради преношења на друго
место, било пак, на захтев судских власти,
смрти
ексхумирати (нлат ехћшпаге) ископати из
гроба леш, фиг отргнути од заборава
ексцедент (лат ехсеЛеш) она] КОЈИ прави
изгреде, изгредник, преступник, иступник,
разуздан човек
ексцедирати (лат ехсес!еге) прекорачити, на-
правити испад, прелазити границу допу-
штеног, разучдано живети
ексцелентан (лат ехсеПепв) изврстан, одли-
чан, СЈаЈан, веома истакнут
ексцеленција (лат ехсеИепиа) одличност
изврсност, као титула министара у шише-
ност, преузвишеност, пар екселанс (фр
раг ехсеИепсе) прил нарочито, особито
изванредно, по превасходству, у правом
смислу речи, прави, екселенци]а
ексцелзиор (лат ехсе18ш узвишен, ехсеЈзшг)
виши, узвишениЈИ
ексцелзитет (лат ехсе1811аз) узвишеност
ексцелирати 269
ексцелирати (лат ехсеПеге) истицати се, од-
ликовати се, бити у чему одличан
ексцентар (лат ех сеп1гшп средиште) физ
код парне машине ексцентрична плоча,
ТЈ главни део, поред разводника, справе
ко]е пушта у стублину пару час с Једне час
с друге стране клипа и испушта ]е, ексцен-
трикум, ексцентрика
ексцентрикум фич в ексцентар
ексцентрицитет (лат ех, сеп!гшп средиште)
одстојање (или удаљеност, одступање) од
средишта, одступање (криве, кривуље) од
кружног облика, нумерички (бројни) екс-
центрицитет (купиног пресека) однос
између жижне даљине и одстојања од
линије водиље (директрикс), фиг настра-
ност, занесењаштво, фантастичност
ексцентричан (лат ех, сеп1гшп, ф р ех-
сеп1п^ие) вансредишни (круг) ко]и нема
исто средиште са другим кругом, КОЈИ има
СВОЈУ тачку ослонца итд ван средишта;
КОЈИ не пролази кроз средиште, КОЈИ ни]е
кружни, КОЈИ одступа од кружног облика,
фиг настран, Једностран, претеран, ексцен-
трична глава усиЈана глава, ексцентричан
ударац ударац ЧИЈИ правац не пролази
кроз тежиште тела
ексцеитричност (лат ех, сеп1гшп) неуравно-
теженост, несређеност, настраност
ексцептиван (нлат ехсер11уш) изузетан, из-
ниман, КОЈИ садржи изузетак, искључу-
]ући услован
ексцептиве (лат ехсер11уе) прил искључузући,
изузимаЈући, условно
ексцепто (лат ехсер1о) изузев, изузевши,
изузимаЈући, осим
ексцепција (лат ехсер1ш) изузимање, изу-
зеће, прлв приговор, изузеће у техничком
смислу одбрана оптуженог у КОЈОЈ тврди
неко своЈе право ко]е СТОЈИ насупрот по
себи основаном праву тужиочевом, и ко-
ЈОМ, истичући га као своЈе право, хоће
посве или делимично да искључи важност
и де]ство тужиочевог права
ексцепционалан (нлат ехсериопаћз) изузе-
тан, изниман, изванредан
ексцерпирати (лат сагреге брати, ехсегреге)
вадити из, извлачити, правити изводе из
чега, нпр из неке кшиге
ексцерпт (лат ехсегрШт) извадак, извод (из
књиге, уџбеника)
ексцес (лат ехсеб&ик) прекомерност, прете-
раност, испад, изгред, преступ, иступ, на-
сиље, свирепост, ексцесус ин модо (лат
ехсеккиз т тос1о) прав грешка у начину
и звођења или у облику неке радње
ексцесиван (нлат ехсе881Уи5) прекомеран,
претеран, необуздан, разуздан
ексциденција (нлат ехск1еп11а) мед испадање
зглоба
ексцидирати (лат ехск1еге) испадати, мед
сечењем вадити, извадити, исећи
ексцизија (лат ехс151о) мед вађење сечењем,
исецање одстрањиваше чега
ектодерм
ексцизура (нлат ехсгзига) мед исечак, изре-
зак
ексципирати (лат ехиреге) изузети, изузи-
мати, искључити, прав приметити, приго-
ворити, одговорити на тужбу
екецитабилан (нлат ехсПакпИз) надражљив,
раздражљив, узбудљив
ексцитабилитет (нлат ехс11ак>1Шаб) раз-
дражљивост
ексцитанције (лат ехс11ап11а) пл мед средства
за раздраживање
ексцитат (лат ехс11а1ик) прав дужник КОЈИ ]е
пао под стечај
ексцитативан (нлат ехс11а11уи5) надражан,
КОЈИ надражује, надражујући, подбодљив,
подстрекљив, КОЈИ подбада, КОЈИ подстре-
кава, КОЈИ подстиче
ексцитација (лат ехс11а1ш) надраживање,
раздраживање, надражење, раздражење,
надраженост, раздраженост, подстицање,
подстрекавање, подбадање, подстица],
подстрек, узбуђивање, узбуђење, изази-
вање
ексцитирати (лат ехс11аге) подстицати, под-
бадати, надраживати, побуђивате, дражи-
ти, бодрити, соколити, узбудити, узбуђива-
ти, изазивати, изазвати
ексченџ (енг ехсћап^е) трг размена, мењање,
трампљење, лондонска берза, бил ов екс-
чеиџ (енг к>Ш оГ ехсћап^е) менично писмо,
меница
^чтаза (грч ек!аз18 истезање, протезање, ек-
1е1по истежем, протежем) протезање,
продужавање, нпр слогова
ектеза (грч ек-{д1ћет1) излагање, об}ашн»а-
вање, тумачење
ектетотрофеум (грч ек-иШепи напустим,
оставим, ^горћеГоп хранарина, издржава-
ње) завод за находчад
ектилотика (грч ек-, 1у1о8 жул.) пл фарм
средства против жуљева, курдих ОЧИЈУ
ектима (грч ек-Љуб избиЈам) мед гноЈнораз-
једно запаљење коже ко]е изазива гнојна
стрептокока (обично на бутинама и, код
деце, на дебелом месу)
ектимоза (грч) мед навала крви
ектипи (грч ек~, 1уР° 8 отисак, лик) Пл отисци
брушеног камења, фини, уметнички радо-
ви од дрвета, камена, мрамора итд
ектипографија (грч ек-, 1;уро8, §гарћб) фино
гравирање у металу на Јако] ватри, штам-
па за слепе, ко]а се чита помоћу пипања
нарочито испупчених слова, рељефна
штампа
ектлипса (грч ек-Шћћо истиснем) истиски-
вање, грам избацивање Једног слова или
више слова да би се избегао хиЈатус
ектобласт (грч ек1оз напољу, изван, ћ1а18бз
клица) физиол в ектодерм
ектодерм (грч ек1ох напољу, изван, с1егта
кожа) физиол спољашњи од три клицина
листића на животижском заметку, ембри-
ЗУ, ектобласт, епибласт
ектопаразит 270
сктопаразит (грч ек16з, рага811об) спол>а-
шњи, готован, готован КОЈИ узима храну са
коже, супр ендопаразит
ектопаразитизам (грч ек16б, рагазИбо) биол
паразитски однос у коме паразит живи на
површини тела домаћина
ектопизам (грч ек-, 16ро8 место) мед ишча-
шење, промена положаја Једног органа
када та] орган лежи ван дупље за њега
одређене, обично на површини тела, екто-
пиЈа
ектопија мед в ектопизам
ектоплазма (грч ек1б5 изван, р1аата) биол
спољашњи СЛОЈ цитоплазме, ћелиЈске про-
топлазме
ектоплазма празн нарочита супстанци]а ко]а,
под одређеним условима, тобоже излази из
тела спиритистичког медија
ектрима (грч ек-1гЉб истрем) мед ожиљак
(или. рана) на кожи услед трљања или
притискивања
ектроза (грч ек-, Шгбзкб озледим) мед ра-
ђање пре времена, побацивање, пометање
ектрома (грч ) мед побацивање, рађање пре
времена, абортус
ектропија (грч ек-1герб одвраћам, претва-
рам) пресувраћекост, посувраћеност
ектропиј(ум) (грч) мед посувраћеност, наро-
чито очних капака
ектротика (грч ек-, Шгбзкб озледим) пл мед
средства ко]а изазиваЈу и помажу побаци-
вање
ектротичан (грч) мед побачајни, пометни,
КОЈИ се тиче побацивања (или пометања)
екумена (грч слкшпепе) насел>ени део Зе-
мље, цео свет, васељена
екуменизам (грч) покрет за зближење свих
хришћанских цркава
екуменски (грч оЉитеткбз) КОЈИ се тиче
целе настањене Земље, КОЈИ припада целоЈ
настањено] Земљи, општи, васељенски,
општечовечански, свечовечански, нпр
екуменски сабор или коицил општи ва-
сељенски црквени сабор, екуменски па-
три]арх титула цариградског православног
патриЈарха
екут (фр есои1е) ВОЈ ослушкивалиште, место
за ослушкиван>е, за осматрање
екфизис (грч екрћув13 израшта]) мед в ек-
фима
екфима (грч екрћута) кед израшта], грба,
екфизис
екфонеза (грч екрћбпез1б) рет узвик, усклик,
поклич
екфрактика (грч екрћгаззб отчепим, отво-
рим) пл мед средства за отварање, раства-
рање, разређивање
екфронија (грч екрћгбп избезумл>ен, ван
себе) безумље, лудост, лудило
екхилома (грч ек-, сћу1оз сок) исцеђени сок
биљака, биљни екстракт
екхимоза (грч ек-сћеб излијем) мед излив
крви у ћелично ткиво
екхимома (грч ек-сћутоз течност) мед крва-
ви оток, крвави младеж
еластичност
екцезма мед в екцем
екцем (гр е к г е т прокл>учати, проврети) мед
кожно обољење ко]е се састоји у по]ави
црвенила, отока и малих мехурића
(пликова), из КОЈИХ излази сукрваста теч-
ност а прати га љушћење покожице
екце хомо (лат ессе ћото) „ево човека'"
речи ко]има ]е Пилат представио Христа
Јевре]има (Јов , 19,5)
екцехомо (лат ессећото) ум слика Христа са
трновим венцем на глави у тренутку када
га Пилат, речима ессе ћото1 представља
ЈевреЈима
елаборат (лат е1ак>ога!ит) нешто израђено,
обрађено, рад, нарочито писмени, писмена
израда
елаборација (лат е1аћога11о) израђивање,
израда, обрађивање, обрада, елаборациона
књига фарм књига ко]а сашржи упутства о
справљању лекова
елаборирати (лат е1ађогаге) израдити, изра-
ђивати, обрадити, обрађивати
елаин (грч е1ашп маслиново ул>е) хем ул>ана
материЈа КОЈУ садрже врсте животињског
уља и лоја, као и уља и масти бил.ака у
свежем стању, елеин, олеин
елан (фр е1ап) полет, замах, усхићење, за-
нос, одушевљење
елапсо термино (лат е1арзо 1егтто) по исте-
ку рока
еларжирати (фр е1аг^1г) раширити, проши-
рити, развући, растегнути
еластикс (грч е1аппб удаљавам, нлат е1аз-
11сиз) растегљиво ткиво од гуме и вуне,
коЈа Је претходно претворена у неку врсту
вате, и из које се затим преде конац за
прављење чоЈастих тканина, супр камгарн,
КОЈИ се прави од фине чешл>ане вуне
еластин (грч , нлат е1а811сиз) главни састојак
еластичног ткива у животињском органи-
зму, материЈа слична беланчевини
еластицитет (грч е1аипо, ф р е1аз11С11е) СВОЈ-
ство неких тела да под утицаЈем спол.ње
силе могу мењати СВОЈ облик, деформисати
се, али чим та сила престане деловати,
опет се враћаЈу у СВОЈ првобитни облик,
пружљивост, гипкост, растегљивост,
окретност, спретност, лакоћа при раду и
кретању, коефициЈвнт еластицитета ра-
зломак за колико се истегне жица попреч-
нога пресека Једног квадратног милиметра
при истезном оптерећењу од тежине Једног
килограма, еластичност
еластичан (грч е1аипб, нлат е1аз11сиб)
пружл»ив, гибак, растегљив, окретан,
спретан, лак при раду и кретању, еластич-
на граница граница до које тела могу, кад
престане деЈСтво спол>ње силе на њих, да
поново приме СВОЈ првобитни облик, а када
се та граница пређе, онда заувек оста]у по
облику промењена, еластични модусреиџ-
прочна вредност коефициЈента еластично-
сти
еластичност в еластицитет
еластомеханика 271
еластомеханика (грч. е1аипо, тећапаб ве-
штачки радим) физ наука која испитује
оне механичке појаве тврдих тела које
зависе од њихове еластичности.
елатериј(ум) (грч. е1а*ег терач, гонилац) мед
згуснути сок дивљег краставца (ЕсћаШ-
ит), лек за чишћење веома јаког дејства.
елатерин (грч.) хем горка твар која садржи
елатериј.
елатерит (грч.) мин еластичан асфалт, при-
родни угљоводоник, лепљива и попут кау-
чука еластична земљана смола.
елатерометар (грч. е1аипб покрећем, терам,
е1а1ег онај који тера, оно што тера, те1хоп)
апарат за мерен>е паре.
елатив (лат. е1аИ\ш8 узвишен, висок) грам
облик којим се у неким језицима исказује
висок, појачан степен неке особине без
поређења са другим појмовима, апсолутни
суперлатив, нпр. латински тах1ти8 —
врло велик, италијански к>ет581то — врло
добро итд.
елатив у угро-финским језицима падеж ко-
јим се означава креташе из унутрашњости
према спољашњости нечега.
елација (лат. е1а1;1о) уздизање, гордост, наду-
веност, охолост.
елгерсбуршки полупорцулан (нем. Е1§ег-
ћигј*) трг в. емилијан.
Елдорадо (шп. е1 Оогаск)) овако су у Еврогта
називали, на основу причања Пизаровог
сапутника Франциска Орењана, тобожњу
златом богату област око неког језера
Париме, у тадашњој шпанској Гвајани
(Јужна Америка), која у ствари није ни
постојала а коју су, нарочито у XVI и XVII
веку, многи пустолови ишли да траже, у
жељи да се обогате; фиг земља у којој тече
мед и млеко, земља срећног живљења у
највећем изобиљу, земаљски рај.
елеати (по грчкој колонији Елеји у јужној
Италији) присталице елејске школе
(540—460 пре н. е.), чији је оснивач рапсод
Ксенофан, а најзначајнији представници
Парменид и Зенон; основна им је теза:
Биће је једно, недељиво, вечито и непроме-
нљиво.
елеатизам (по грч. граду Елеји у јужној
Италији) учење елејаца.
елеватор (нлат. е1еуа1ог) анат мишић поди-
зач; дизалица за лакше соабраћање изме-
ђу појединих спратова у високим грађеви-
нама, лифт; дизалица за преношење вели-
ких терета.
елевација (лат. е1еуа1ш) дизање, уздизање;
подизање; астр висина звезде над хоризон-
том, нарочито висина пола; уздизање хо-
стије у католичкој цркви; ВОЈ елевација
топа, елевациони угао нагибни угао, онај
који правац бацања зрна заклапа са водо-
равном, хоризонталном равни; арх нацрт,
план (грађевина); поз полет, лакоћа; фиг
узвишеност, величина, племенитост.
елевирати (лат. е1еуаге) дигнути, подигнути,
уздигнути, узвисити; в. левирати.
електрана
елегант (лат. еИ^еге изабрати, е1е^ап8) отмен
господин, кицош, помодар у одеван»у и
опхођењу.
елегантан (лат. е1е§апв) за људе: отмен, го-
сподски, леп, фин, са пуно укуса; о ствари-
ма: лепа, укусна, отмена, китњаста; еле-
гантан свет образовано, фино, отмено
друштво.
елеганте (итал. е1е§ап1е) муз китњасто, го-
сподствено, отмено; елегантементе.
елегантементе (итал. е1е§ап1етеп4е) муз в.
елеганте.
елеганција (лат. е1е§агШа) одабран и укусан
спољашњи изглед, отменост, господстве-
ност, достојанственост, углађеност, фи-
ноћа, фин укус; кон елеганца (итал. соп
е1е§ап2а) муз в. елеганте; елегантност.
елегија (грч. е1е§е1а) поет код старих Грка и
Римљана: свака лирско-епска песма напи-
сана у дистисима; доцније: уметничка пе-
сма у којој песник износи своја осећања,
нарочито тиху тугу и бол због тога што је у
свету све нестално и пролазно; жалобна
песма, тугованка, жалопојка; представни-
ци код нас: Ј. Ст. Поповић, Ђ. Јакшић, Ј. Ј.
Змај, В. Илић.
елегичан (грч. е1е§оз) тужан, сетан, жало-
стан, болан, жалобан; склон размишљању,
осетљив; елегичан стих онај који се састо-
ји од дистиха, тј. који је написан у хекса-
метру и пентаметру (који долазе један за
другам); елегична песма свака песма у
дистисима.
елегичар (грч. е1е§етп) онај КОЈИ пева елеги-
је, писац елегија.
елеин (грч. е1ашп маслиново уље) хем в.
елаии.
елејци в. елеати.
електа (лат. е1ес1а) врста најодабраније и
најфиније вуне.
елективан (нлат. е1есШа18) изборни, извршен
путем избора.
електор (лат. е1ес1х>г) бирач; изборни кнез у
Пољској и Немачкој, курфирст.
електорат (нлат. е1ес1ога1ш) достојанство
изборног кнеза; изборно кнежевство.
Електра (грч. Е1ек1га) мит кћи Агамемнона и
Клитемнестре, сестра Ифигеније и Ореста,
после очевог убиства спасла Ореста бек-
ством у Фокиду, помогла му да изврши
освету над Егастом и Клитемнестром и
после се удала за Орестовог пријатеља
Пилада; мотив обрадили Софокле и Еури-
пид у истоименим трагедијама, Есхил у
драми „Хоефоре" (Сћберћ6го1), а Рихард
Штраус у опери.
Електра комплекс (по мигу о Електри) псих
психоаналитички термин за потисвуту
жељу ћерке да успостави родоскрвне од-
носе са оцем (Фројд).
електрана (грч. §1ек1гоп ћилибар) фабрика
која производи електричну енергију,
„муњара".
електризашца 272
електриЈација (грч) пуњење електричном
стру]ом, електризирање; иед в електроте-
рапиЈа
електризирати (грч) изазивати електрици-
тег, мед продирати електричном струјом у
тело човечје, лечити електрицитетом, у
саобраћаЈу са парног погона прећи на
електрични, фиг одушевити, занети, распа-
лити, усхитити, учинити да неко живахне
електрика в електрицитет
електрисати в електризирати
електрификација (грч е1ек1гоп, лат ^асеге
радити) увођење електрике за осветљење и
погон, поелектрисавање
електрификовати в електрифицирати
електрифицирати (грч е!ек1гоп, лат {асеге)
уводити, увести електрику ради осветл>а-
вања и погона, поелектрисати, поелектри-
саваги
електрицитет (грч е1ек1гоп, нлат е1ес1пс11а8)
врста силе у природи, она особена сила
која се поЈављуЈе у разним телима (ћи-
либару, стаклу, смоли, сумпору итд) и
на разне начине (трл>ањем, додиром, за-
гревањем итд), чи]е се дејство показуЈе у
привлачењу и одбиЈању, светљењу, светлу-
цању и разним облицима, израз електри-
цитет увео ]е енглески лекар Гилберт
(1600 г ) по томе што ]е ова чудна сила
на]пре примећена на ћилибару (грч
,електрон")
елсктрицитет атмосферски електрицитет ко-
)п се налази у ваздуху, ваздушни електри-
цитет
електрицитет галвански етруЈни електрици-
тег КОЈИ се изазива хемијским процесом у
Волтиним елементима
електрицитет животињски електромоторне
силе ко]е се развиЈаЈу између мишића и
живаца, или између различитих делова
појединих мишића и појединих живаца, и
тиме производе галванску струЈу
|"лсктрицитет медицински електрицитет КОЈИ
се примен>у]е ради лечења неких обољења
човечЈег тела
електрицитет негативни звани „смолни елек-
трицитет", онаЈ КОЈИ се изазива на ебониту,
и смолама када их таремо крзном, минус
електрицитет (~Е)
електрицитет позитивни звани „стаклени
, елеклрицитет", онаЈ КОЈИ се изазива на
стаклу када се оно трља свилом, плус
електрицитст (+Е)
електричан (грч е1ек1гоп ћилибар) КОЈИ има
СВОЈСГВО електричног стања, КОЈИ има у
себи електри1дитета
електричар мајстор, гехничар, квалифико-
вани радник за послове око електричне
струје, електричних инсталација и сл ;
стручњак за електрицитет и електротехни-
ку, научник КОЈИ проучава електричне по-
Јаве
слектрична инфлуенца в инфлуенца
електроде
електрична централа фабрика коЈа произво-
ди електричну струју (енергију) за Јавну
употребу
електрични елементарни квантум фи? за ]ед-
новредни (моновалентни) ЈОК везана коли-
чина електрицитета (звана и елементарно
оптерећење или елементарни набоЈ) коЈа
19
износи 1,6Х10 кулона
електрично коло систем електричиих и шора
и потрошача повезан електричним про-
водницима у чатворен круг
електрично поље физ простор у околини
наелектризованог тела у КОЈРМ се испоља-
ва привлачно или ОД6ОЈНО деЈство тога тела
према другим наелектризованим телима,
уп инфлуенца
електро- (грч е1ек1гоп ћилибар) предметак у
сложеницама са значењем електрика, пу-
тем електрицитета
електроакустика (грч §1ек1гоп, акуо чујем)
грана примењене акустике коЈа се бави
испитивањем звучних појава и промена
изачваних електричким путем
електроанализа (грч е!ек1гоп, апа1уз15
разлагање) хемиЈска анализа путем елек-
тролизе
електробиологија (грч е1ек1гоп, ћшз живот,
1о§1'а наука) наука о електричним процеси-
ма у животињском организму (нпр код
Јегуља, у миидаћним живцима итд)
електробус (грч е1ек1гоп, лат отп18 сав,
о т т ћ ш свима) омнибус са електричиим
погоном
електровегетометар (грч е1ек(хоп, лат уе§е-
1аге расти, грч те1гоп) инструмент за
испитивање утицаја електрицитета на ра-
стење биљака
електротмнастика (грч е1ек1гоп, ^утпахо
вежбам) мед лечење таласима истосмисле-
не или наизменичне струје на таз начин
што узети и ослабљени мишић струЈа
одржава у одређеном ритму, проналазак
француског рендгенолога Ж БергониЈеа
(Јеап Вег^оте, 1856—1925), отуда и берго-
низациЈа
електрогвожђе гвожђе коЈе се производи у
електричним високим пећима
електроген (грч §1ек1гоп, §6по8 род, ^Рв" 6 8 *-
ћа1 родити се, настати) физ узрок КОЈИ
изазива електричне по]аве и електрична
дејства
електрогенератор (грч е1ек1гоп, лат §епега-
1ог) в динамо-машина
слектрогравура (грч е1ек1гоп, ф р ^гауцге)
правл»ење челичних печата помоћу елек-
трицитета
електрографија (грч е1ек1гоп, ^гарћо пи-
шем) мрд в електро-кардиографиЈа
електрографит (грч) синтетички, вештачки
графит, добива се од основне масе праха
петрол-кокса
слектроде (грч §1ек1гоп, оск>8 пут) пл фи>
„путеви електрицитета", полне плоче кроз
ко]е струЈа улази и излази, и то позитивна
електродиЈагностика 273
елсктрода — анода (,,пут навише"), и нега-
тивна електрода — катода (,,пут наниже")
електродијагностика (грч е1ек1гоп, сћајЈпо-
чикб-ч вичан разликовању) мед употреба
Једносмислене (галванске) и наизменичне
(фарадичне) електричне стру]е ради ра-
спознавања и утврђивања болести
електродинамика (грч е1ек(топ, с!упат13
сила) физ наука о законима електрицитета
у стању кретања, или о деЈСтву електрич-
них струја једних на друге
електродивамичан (грч) КОЈИ производи
електричну струЈу
електродинамометар ( ф ч е1ек1гоп, с1упат15,
те1гоп) врста галванометра КОЈИ мери Ја-
чину електричне струЈе електродинамич-
ких машина
електродистрибуција (грч е1ек1гоп, лат
<1181пћи11о) организациЈа и систем расподе-
ле електричне енергије потрошачима
(привреда домаћинства и сл )
електроснцефалограм (грч е1ек№оп, епке-
рћа1оз мозак, § г а т т а писмо) мед снимак,
графички приказ тока струје у мозгу и
његових промена
електроенцефалограф (грч е1ек!гоп, епк§-
рћа1об, §гарћб пишем) апарат за графич-
ко приказивање електричног струЈања у
мозгу
електроенцефалографија (грч ) мед метода за
проучавање извесних обољења мозга. гра-
фичко проучавање осцилациЈа електрич-
ног потенци]ала ко]е се стално догађаЈу у
кори мозга, пошто се сви психички на-
дражаји и поремећаЈи у мождано] функци-
ЈИ испол>ава]у у променама тих осцила-
ци]а
електроиндустрија (грч е1ек1гоп, лат
1пс1и51гш) индустриЈска грана ко]а прои-
зводи опрему за производњу, пренос и
потрошњу електричне енергије, као што
су турбине, генератори, електромотори,
грансформатори итд
електроинсталатер (грч ' 1гк1гоп, ф р 1пз1;а-
1а1еиг) стручњак за извођење и поправку
електричних инсталациЈа
електрокар в електрокардиограм
електрокардиограм (грч е1ек1гоп, кагЉа
срце, {*гатта линиЈа, црта) мед крива ли-
ни]а коЈа приказу]е електричне промене
што се догађаЈу у срцу за време разних
периода н>еговог рада, ова линија се доби-
ва при прегледу срца електрокардиогра-
фом
електрокардиограф (грч е1ек(гоп, кагсКа.
§гарћо пишем) мед врста галванометра
КОЈИ спроводи и бележи електричне струЈе
што постаЈу при раду срца, преносе се кроз
тело и избијају на површину
електрокардиографија (грч ) мед метод испи-
тивања срчаног рада КОЈИМ се лекар СЈ#/ЖИ
да би добио тачну предславу о раду човеч-
Јег срца, а КОЈИ се састоЈи у бележењу
срчаних електричних стру]а што их прои-
зводи, СВОЈИМ скупљањем, срчани мишић,
18 Лекоикон
електрометалургија
ова испитивања се врше помоћу електро-
кардиографа
електрокаустака (грч е1ек1гоп, кап815, паље-
ње) мед пал>ење ткива жицом усијаном
помоћу електричне струЈе
електрокемија в електрохемиЈа
електро-кинетичан (грч §1ек1гоп, к т е о
крећем) произведен електрицитетом у кре-
тању
електро-култура (грч е1ек1гоп, лат сиНига
гаЈење) увећавање жетвеног приноса
пол.опривредних производа помоћу де]-
ства електричне струЈе било да се пушта у
само тле или изнад плодова, такође него-
вање биљака при електричноЈ светлости,
за време ноћи, ко]а замењује дневну свет-
лост
електрокуција (од електро и егзекуциЈа)
извршење смртне казне помоћу електрич-
не столице
електролиза (грч е1ек1гоп, 1ув15 разлагање)
хем разлагање неке течности на њене са-
стојке помоћу електричне стру]е
електролит (грч е1ек1гоп, 1уб разлажем) хем
свака твар, супстанца, способна да се ра-
зложи електролизом
електрологија (грч е1ек!гоп, 1о§1а наука)
наука о електрицитету, КОЈОЈ ]е поглавито
циљ да унапређуЈе разво] научних истра-
живања у области електрицитета
електролуминисценција (грч §1ек1гоп, лат
1ит1П8сеп(;1а) поЈава светљења неких мате-
ри]а под утицаЈем електричног избијања
(нпр када се налазе у пол>у наизменичне
стру]е)
електромагнет (грч е1ек*гоп, тајЈпе^в) фт
уређа] помоћу ко]ег се могу добити ]ака
магнетна поља
електромагнетизам (грч §1ек1хоп, та8пе118,
Шћоз) физ веза између електричних маг-
нетних појава и наука о узаЈамном утица]у
електрицитета и магнетизма
електромагнетна теорија светлости гледиште
коЈе ]е, 1865 године, први изнео Џемс
Кларк Максвел, по којем се светлост са-
СТОЈИ од електромагнетних таласа
електромагнетни таласи таласи КОЈИ се као
]едан део енергије врло брзих електричних
трептаЈа простиру, изручују у околну сре-
дину, радио-таласи, инфрацрвена свет-
лост, обична видљива светлост, ултравио-,
летна светлост, рендгенски зраци, гама-
-зраци
електромедицина (грч е1ек1гоп, лат тесЦ-
с т а ) примена електрицитета у лекарству
(обухвата електротератцу, електроди]аг-
ностику, рендгенотерапиЈу, електрофото-
графију, елек гроендоскопи]у, затим упо-
требу електричне струЈе као силе коЈа
креће апарате за масирање, машине за
бушење зуба итд )
електрометалургија (грч е!ек1гоп, те1а11оп
ковина) добијање метала електролизом
електрометар 274
електрометар (грч е1ек1гоп, т^1гоп) физ ин-
струмент за мерење разлика електроста-
тичког потенци]ала, уп електроскоп
електрометеори (грч е1ек1гоп, те1;ебгоп оно
што Је на висини) појаве у атмосфери коЈе
су електричног порекла или ко]е прати
развијање електрицитета, као бура, елм-
ска ватра, поларна светлост и др
електромехаиика (грч е1ек1гоп, тесћашке)
употреба електричне енергиЈе у механици
електромобил (грч §1ек1гоп, лат то1л115
покретан) моторна кола са електричним
погоном
електромонтер (грч е1ек!гоп, ф р топ4еиг)
она] КОЈИ монтара електрична построЈења
електромотор (грч е1ек!гоп, лат Јпоуеге
кретати) машина која претвара електрич-
ну енергиЈу у механички рад
електромоторна сила физ сила ко]а одржава
или тежи да одржи електричну струзу кроз
проводник и која врши рад само кад се
електрицитет креће, ко]а, дакле, тежи да
покреће извесну количину електрицитета
у колу
електрон (грч е1ек(топ) ова реч Је код старих
Грка имала више значења (ћилибар, нека
мешавина злата и сребра, понекад СЈајан
драги камен уопште), име Једнога новог
СЈајног метала, неке легуре магнези]ума
сребрно-беле бо]е, лакше од алуминиЈума,
ко]а се нарочито употребљава за пра-
вљењс делова машина, физ главно зна-
чење у модерно] физици, види под елек- електроскоп (грч е1ек1хоп, зкорео гледам,
трони
електрон-волт Јединица за енергиЈу (и рад)
око билион пута мања од ерга (в ), употре-
бљава се у атомскоЈ и нуклеарно] физици
електронегативан (грч е1ек!гоп, лат пе^аи-
уиз) негативно електричан (- Е)
електрони (грч ) пл физ делови атома нега-
тивно наелектрисани Назив ]е 1891 год
дао Џонстон Стоне
електроника (грч) део електротехнике ко]а
се бави проблемима кретања електрона у
електричном и магнетском пољу и приме-
ном тих појава у практичне сврхе
електроничар (грч) стручњак за електро-
нику
електроника (грч) електронска цев, радио-
цев
електрон-метал (грч §1ек1хоп, те!а1оп) легу-
ра магнезиЈума, цинка и бакра, употре-
бљава се у авионској индустриЈи, машино-
градњи и др
електронска музика музика од звукова и
шумова добивених електроакустичким пу-
тем, снимл>ена на магнетофонску врпцу,
репродукуЈе се преко звучника, Јавља се
око средине овог века
електронски зраци физ зраци КОЈИ се састоЈе
од електрона
електронски микроскоп опт инструмент у
ко]ем се сноп електрона СЈедињуЈе у жижу
помоћу околног електричног или магнет-
ног поља (електронског сочива) те се прои-
електротехника
зведе увећан лик сићушног предмета на
флуоресцентном заклону или фотограф-
СКОЈ плочи слично стварању лика у сложе-
ном микроскопу
електрооптика (грч е1ек1гоп, орике наука о
виђењу, о светлости) наука о поЈавама
помоћу КОЈИХ се може доказати блиска
веза између електрицитета и светлости,
наиме да су светлост и електрицитет у
суштини исто, наука о дејству електричног
пол>а на оптичка своЈства тела
електроосмоза (грч е1ек1гоп, озтоз гурање,
тискање) протицање течности кроз пороз-
не диЈафрагме због деловања електричног
поља, примен>уЈе се за чишћење воде
електропатологија (грч §1ек4гоп, раШо8 бол,
1ојра наука) мед наука о поремећа]има у
здравственом стању коЈе изазива електри-
цитет
електропирексија (грч §1ек1гоп, ругех18
грозница) мед изазивање вештачке грозни-
це путем електрицитета, поглавито путем
ултракратких таласа
електропозитиван (грч е1ек1гоп, лат
ро8111Уиз) ПОЗИТИВНО електричан (+ Е)
електропунктура (грч е1ек1гоп, нлат рипс1и-
га бодење, убод, бод) мед врста акупункту-
ре, ко]а се састоЈи у томе што се игле,
забодене у оболело место, споЈе са Једним
малим Волтиним стубом
електрорафинација (грч е1ек1гоп, ф р гаГ-
^тег) чишћен»е метала електролизом
посматрам) физ осетљива справа помоћу
ко]е се може веома лако познати не само
да ли ]е неко тело наелектрисано, него и
КОЈОМ ]е врстом електрицитета наелектри-
сано (уп електрометар), медицински апа-
рчт ча осветљавање електричном сијали-
цом као извором светлости
електростатика (грч §1ек1гоп, з1;а11ко5 КОЈИ
проузрокује стајање) наука о законима
електрицитета у стању мировања
електростатичка јединица количине елек-
трицитета физ количина електрицитета
коЈа постављена на одстојање од Једног
центиметра (у ваздуху) од истоврсне и
Једнаке количине одби]а ]е силом Једнога
дина
електротерапеут (грч е1ек1гоп ћилибар, 1ће-
гаре1а опслуживање, дворење, неговање,
лечење) мед стручњак за електротерапиЈу
електротерапија (грч) мед употреба разних
облика електричне струЈе — галванске,
фарадичне и високофреквентне — за ле-
чење болести
електротермија (грч 4ћ^гте топлота) део
технике КОЈИ се бави питањима претва-
рања електричне енергиЈе у топлотну
енергију у разним отпорницима
електротехника (грч §1ек1гоп, 1есћшке)
научна истраживања и практичне примене
у области науке о електрицитету уколико
се они односе на произвођење и свестрано
искоришћавање електричне силе
електротехничар 275
електротехничар (грч.) онај који се бави
електротехником, који се посветио елек-
тротехници.
електротипија (грч. е1ек!гоп, 4уроз утисак,
траг; слово) галванопластичка израда сло-
ва, стереотипских плоча, дрвореза итд.
електротипирати (грч.) галванопластички
израђивати слова, стереотипске плоче, др-
ворезе и др.
електротонус (грч. е1ек1гоп, *6пов затезање,
снага) мед. мењање стања једног живца на
тај начин што се кроз тај живац пусти
електрична струја; уп. анелектротонус и
ка телектротонус.
електротропизам (грч. е1ек1гоп, (терб обр-
ћем, окрећем) мед својство протоплазме да
је електрицитет може одбијати или при-
влачити.
електрофизиологија (грч. е1ек(гоп, рћу815,
природа, 1о§1'а науха) део физиологије који
проучава електричне процесе и појаве у
живом организму (биљака и животиња).
електрофилтер (грч. §1ек1гоп, лат. Ш1гит)
апарат који пропушта одређене фреквен-
ције наизменичне струје а све друге за-
држава.
електрофор (грч. е1ек!гоп, рћогеб носим) фи%
најпростија машина помоћу које се ин-
флуенцом или електростатичком индукци-
јом може добити радом неограничен број
електричних набоја из једног набоја иши-
бавши претходно, ради добијања тог једног
набоја, плочу од смоле или тврде гуме
вуненом крпом или крзном.
електрофореза (грч. е1ек1хоп, ^огеиз носач)
појава кретања честица према катоди или
према аноди која се јавл>а кад се пропусти
једносмерна електрична струја кроз неки
сол или кроз неку суспензију или емулзи-
ју. Појава кретања честица преме катоди
зове се катафореза, а појава кретања че-
стица према аноди анафореза.
електрохемизам (грч. е1ек<топ, сћетеЈа)
схватање оснивача модерне хемије Ј.ј.
Берцелијуса (1779—1848), да хемијско
сродство долази од електрицитета који се
ствара додиром материја.
електрохемија (грч.) наука о утицају елек-
тричне струје на хемијска једињења.
електрохемијски еквивалент количина неког
јона издвојена дејством јединице јачине
струје (1 ампер) у јединици времена (1 к).
електро-хеми-типија (грч. е1ек!гоп, сћетеш,
1уроб) нагризање цинка помоћу галванске
струје и раствора сулфата бакра.
електрохирургија (грч. е1ек1го . . ., сће1Г ру-
ка, ег^оп дело, посао, рад) мед. примена
високофреквентне електричне струје у
хируршким операцијама.
електрочелик челик добијен електричним
путем (у електричној пећи).
електрошок (грч. е1ек1хоп, фр. сћос) мед.
шок изазван електричним путем (при ле-
чењу неких психоза).
18'
елефантијазис
елекција (лат. еН^еге изабрати, е1ес11о избор)
бирање, избор.
елемен(а)т (лат. е1етепШт) грам основни гла-
сови језика, слова, азбука, алфабета;
обично у пл.: основе, начела, почела, бит-
ни делови једне науке или уметности; физ
в. галвански елемент; хем. свако оно просто
тело које се никаквим средствима не може
разложити на какве састојке, пратвар,
основна материја, основни састојци тела
(стари су, на основу непосредног опажања,
сматрали да постоје четири квалитативна
елемента: ватра, вода, ваздух и земља. док
данашња хемија познаје, досад, 105); еле-
мент електрицитета је електрични елемен-
тарни квантум; псих. садржина свести; фиг.
оно што је главно, услов живота, нпр. „то
је његов елеменат", тј. он без тога не може
да живи; „он је у своме елементу", тј. он је
у средини која најбоље одговара његовој
природи и склоностима.
елементаран (лат. е1етеп1агшб) који спада у
елементе, почетни, прапочетни, основни,
битни, главни; елементарна ватра права-
тра, главни извор топлоте; елементаран
догађај онај који изаз^шају природне силе,
нпр. провала облака; елементарна књига
основна књига, почетница, буквар; еле-
ментарне функције ггсих. основне делатно-
сти душе; елементар^а знања основна
(или: почетна, битна) знања; елементарне
силе природне силе.
елементарна анализа хемијско разлагање
једног тела у његове битне, основне састој-
ке, нарочито неког органског тела у кисео-
ник, водоник, азот и угљеник.
елсментарни набој физ. в. електрични еле-
ментарни квантум.
елементарно оптерећење физ. в. електрични
елементарни квантум.
еленктика (грч. е1епсћоб доказ) вештина до-
казивања, убеђивања или побијања; наука
о црквеном полемисању.
еленхус (грч.) садржај, преглед садржине,
регистар; лог. игнорацио еленхи (лат. 1§по-
гаИо е1епсћј) погрешка у доказивању која
се састоји у томе што се оно што треба
доказати или побити пренебрегава, игно-
рише, а доказује се или побија нешто
друго.
елеографија (грч. е1авдп маслиново уље,
§гарћ6 пишем, сликам) сликање масиим.
бојама.
елеометар (грч. е1ашп, те1гоп) апарат за
мерење специфичне тежине масних уља.
елеутериоманија (грч. е1еи1ћег1а слобода,
тагиа помама, лудило) занос за слободом,
претерано одушевљавање слободом.
елефант (грч. е1ерћа8, лат. е1ерћап(;и5) слон.
елефавтијазис (грч. е1ерћаз слон) мед. знатно
увећање запремине једног уда или једног
дела тела изазвано тврдим и хроничним
едемом коже, највиши степен краставости,
болест код које су ноге превучене неком
корицом сличном слоновој кожи.
елефантофаг 276 елмска ватра

елефантофаг (грч е1ерћаз, рћа^ов ждерач)
она] КОЈИ ]еде слонове, слонождер
елзевир назив за издања античких класика,
Вибли]е и др у XVI и XVII в (према
чувено] холандско] породици издавача и
штампара Елзевир
елигибилан (нлат е11ј»еге бирати, ећрћШч
избирљив) КОЈИ се може бирати, КОЈИ има
право на избор
елигибилитет (нлат ећбЉШ^аз) избирљи-
вост, право на бирање, право по коЈем неко
може да буде биран
елидирати (лат е1к!еге) изоставити, изоста-
вљати, избацити, избацивати, нарочито
Једно слово ради благогч.и ности, уп ели-
ЗИЈЗ
Елизеј в Елизи]ум
елизиван (нлат е1181Уи$) изоставан КОЈИ ИЗО-
ставља избациван, КОЈИ избацуЈе, елизив-
ни артикли праа ставови противдоказа у елипсоид (грч еИегрзш елипса, еМов облик,
којима се излаже баш супротно ономе што
противничка страна хоће да докаже
елизија (лат ећзш) избацивање, изоста-
вљање, ради благогласности, непотребних
самогласника, нарочито где настаЈе зев
(хи]ат), КОЈИ треба укинути не само кад Је у елиптицитет (грч е11е1рикоб елиптичан)
ЈедноЈ речи него, често, и кад Је међу
двема, т] када се Једна реч свршава, а
друга непосредно за њом почиње самогла-
сником, нпр Да Ј' у мене што ]' у цара
блага'
слизијски (грч Е1у8шп) диван, ба]ан, чаро-
бан, раЈски, уп ЕлизиЈум
Елизијум (грч Е1узшп) кит по наЈСтариЈим елиса (фр ћећсе, грч ећх завоЈица, завоЈ-
песницима нарочито Хомеру, благослове-
ни крај у КОЈИ одлични Јунаци одлазе а не
умиру, доцнкуе боравиште блажених у
подземном свету, ТЈ у Аду, фит дивно
боравиште, прекрасан краЈ, бајна земља, Елисејска палата в ЈелисеЈска палата
име места за производњу, нарочито у при- Елисејска пол>а (грч Е1у«шп реЉоп) в Јели-
роди, елизиЈска полга (супр Тартар)
еликвација (лат е1и]иа11о) топљење, расто- елита (лат ећ§еге изабрати фр еИ1е) оно
пљавање, бистрење, разбистравање
еликвирати (лат е1нцдеге) утечнити утечња-
вати, направити течним, топити, растопи-
ти, бистрити, разбистрити
еликсација (лат ећхаге, е11ха!ш) барење,
искувавање на лако) ватри, размекшавање
кувањем
еликсивација (нлат е11Х1Уа1ш) излужење,
лужење, парење цеђем
еликсир (арап е1-1к81г) на]фини]и екстракт
неке матери)е, камен мудрости, рани]е
напитак састављен од већег броЈа једно-
ставних лекова и прокуван, лековит напи-
так, данас лек у нешто гушћем облику
КОЈИ се да]е у кагавама
елиминација (нлат ећгтпаио) избацивање
истеривање, избаченост, истераност,
удаљивање, одстрањивање, удаљење од-
страњење, удаљеност, одстрањеност, мат
избацивање уклањање, мед одстрањивање
изумрлих делова организма, брисање, на-
рочито из неког списка нпр умрлих, пре-
сељених итд
елиминирати (лат Итеп праг, е И т т а г е с оне
стране прага ставити, истерати из кућр)
искључити искључивати избацивати,
избацити, истерати, удаљити, изоставити,
изостављати, брисати, избрисати
елиминисати в елиминирати
елипса (грч е11е1рв1Б изостављање лат
еШрз15) 1 стил изостављање мање важних
речи, делова реченице па и целих речени-
ца које се из остале садржине могу разу-
мети, да би се што ]аче истакло оно што ]е
главно нпр Испод мире девет вире, 2 геом
]а]аста крива линиЈа, геометриЈско место
свих тачака ЧИЈИ ]е збир одстоЈања од две
дане тачке (жиже) стална величина и ]ед-
нак великој оси те криве
елипсограф (грч е11еф515 елипса, ^гарћо
пишем) инструмент за цртање описивање
елипсе са датим осама
вид) геом тело ЧИЈИ сви равни пресеци кроз
Једну од оса ]есу елипсе, а сви други
пресеци елипсе или кругови, ротациони
еллпсоид тело ко]е постаје када се елипса
обрће око Једне од СВОЈИХ оса
облик елипсе, ступањ одступања (неке пу-
тање итд) од кружног облика или сфе-
роида од лоптног облика, геол спљоште-
ност Земље (1/298,257)
елиптичав (грч е11еф11ко5 изостављен,
скраћен) ЈаЈаст, дугуљасто округао
елиптичност в елиптицитет
ница) ви]ак (бродски завртан. за покре-
тање бродора, ваздушни завртањ за по-
кретање асроплана и ваздушних бродова),
пропелер
сеЈСка пол>а
што ]е на]бол>е, наЈодабраниЈе кита цвет
нечега, нарочито друштва, ВОЈ наЈодабра-
ни]а војска Језгро војске
елитаи (фр ећ1е) биран, одабран, отмен
елитритис (грч е1у{гоп материца) мед за-
пал»ење материце
елитронкус (грч е1у!гоп, опкоз маса величи-
на тешког тела) мед оток на материци,
отицање материце
елитроптоза (грч е1у1хоп, р1ћо818 пад) мед
поремећа] у материци
елитрорагија (грч е1у^гоп, ге^пугт прскам,
пуцам) мед крварење из материце
елитротомија (грч е1у1гоп, 1оте сечење) мед
сечење (или просецање) материце
елитроцела (грч е1у!гоп, ке1е просутост) мед
просутост (или кила) материце
елмска ватра прамени светлости КОЈИ се при
јакој непогоди у ваздуху и снежним веЈа-
вицама показуЈу на шиЈБцима громобрана
катарки, торњева, на врховима дрвета и
уопште високих предмета, а КОЈИ потичу
од електрицитета што излази из тих
Елоах 277
шиљака (назив по томе што су сицилијан-
ски морнари звали у помоћ светог Елма); у
нас: светлост светог Илијо.
Елоах (хебр. Е1оаИ) јеврејско име бога; уп
Јехова.
слогиј(ум) (грч. 16)505 реч, лат. е1ој;шт) изре-
ка, исказ; натпис, надгробни натпис:
одредба у тестаменту; уп. елож.
елож (фр. <?1о§е) хвала, похвала, похвални-
ца, похвална беседа.
елокација (нлат. е!оса1к>) изнајмљивање, из-
најмљење, давање под наЈам, под закуп;
девојачка спрема.
елоквентан (лат. е1о^иепб) речит, красноре-
чив.
елоквенција (лат. е1о^иепИа) речитост, кра-
сноречивост.
елокуција (лат. е1осиИо) говорничко изража-
ван>е, говорнички стил, извођење и разви-
јање мисли при говору.
елонгација (нлат. е1оп§а1ш) продужавање,
растезање, развлачење; продужење. про-
дуженост; удаљавање, удаљење; астр
угловно одстојање планете од Сунца, или
пратиоца, сателита, од свога средишног.
централног тела; фич одстојање између
положаја стабилне равнотеже и почетног
положаја трептавог. осцилујућег система.
елонгирати (нлат. е!оп§аге) одужити, про-
дужити. одуљити, продуљити, отегнути,
протегнути. растегнути.
елрон (фр. аПегоп) врх крила; перо на воде-
ничном точку; вој пл мала спољашња по-
слројења код утврђења.
елувиј(ум) (лат. е1иеге опрати. нлат. ећгушт)
геол производи непогода који су се задржа-
ли на свом месту постанка на Земљиној
површини (иловача, блато и др); супр. алу-
вијум.
елудирати (лат. е1ис!еге) вешто одбити, на
фин начин избећи; мимоићи (или: обићи)
закон; осујетити, не дати да дође до чега;
изиграти, израдити, подвалити, обманути.
елузиван (лат. е1ис1егс\ нлат. е1ик1уи8) избега-
ван, мимоилазан, осујетан, који избегава,
мимоилази, осуЈећује; изиграван, који изи-
грава, који подваљује.
елузија (лат. е1ис1еге, нлат. е1и81о) избега-
вање, обилажење. мимоилажење, осујећи-
вање; изигравање, израђивање, подваљи-
вање.
елуксација (лат. 1ихаге, нлат. е1иха1ш) мед
ишчашење. угануће (кости).
елукубрирати (лат. е1иси6гаге) радити при
светлости, ноћу; марл»иво, ревносно проу-
чавати (или: обрађивати).
елутријација (нлат. е1и1г1аИо) хем. испирање,
чишћење земљаних делова испирањем.
елуција (лат. е1иеге, испирати. очистити,
е1и{јо) ХРМ в. елутријација; елуциони по-
ступак начин добијања шећера путем за-
луживања порозним кречом замењене ме-
ласе помоћу алкохола.
елф (енг. швед. е1Г. стнорд. аНг, дан. еК7. нем.
А1р) мит. пл елфи духови код германских
еманациона терапија
народа. оличења природних сила, мали и
несташни духови који, као добра и лепа
бића, живе на небесима. али. као опака и
ружна, као ноћни духови. бораве под зе-
мљом.
елфер (нем. Е1{ег) сп казнени ударац са ! 1
метара, право у гол, у фудбалу.
елчија (тур. еЦп) дипломатски представник.
посланик, изасланик, амбасадор; писмоно-
ша, поштар.
ељен (мађ. е1јеп) живео, да живи, ура 1
емајл (фр. етаИ, итал. зтаИо, нем. 8сћте1г)
цаклина, глеђ, глеђа, цакло, сават; стакла-
ста маса (фелдспат, кварц, боракс и др.)
којом се превлаче метални предмети, на-
рочито кухињско посуђе, ради бољег
одржавања или због украшавања, врста
белила за жене; емајл-боје стакласте боје
за бојадисање метала, стакла, порцулана и
др.; ема]л-лак мастан лак, бео или у боји,
за давање СЈаја већ обојеним предметима;
емајл-стакло непрозирно стакло за укра-
шавање ствари од стакла, иловаче и ме-
тала.
емаљ (фр. етаП) в. емајл.
ема.вор (фр. етаШеиг) онај који ради гле-
ђом, вештак у глеђосању.
емаљирати (фр. етаШег) глеђосати, сават-
леисати; радити (или: ишарати, шарати)
глеђом.
еманатизам (лат. етапаге истицати, произи-
лазити) теол. Ј^чење о проистицашу свега из
једног највишег прабића (по индијском,
персијском и египатском религијском
систему).
еманатор (лат.) мед апарат за прављење и
произвођење радиогенских препарата ра-
зличите јачине; уп. еманациона терапија.
сманаторија (лат.) кед. в. еманациона тера-
пија.
еманација (лат. етапаИо) излажење. ода-
вање (од себе), извирање, истицање, испа-
равање, испарење, нпр. веома финих и од
тела одвојених делића (мириса и др.); фи<.
гасовита твар, супстанца која струјаљем
излази из радиоактивних материја и која
је и сама радиоактивна; прав објакљивање
неке наредбе и сл.; фил по учењу новопла-
тоничара и гностичара, свет је еманација
божанства, тј. излазак једног мање савр-
шеног бића из неког вишег и савршенијег
прииципа, а да се при то.м овај виши
принцип није изменио.
еманациона теорија фт теорија коју је. 1678,
изнео Њутн, но која је доцније (у XIX
столећу) напуштена, по којој светлост, као
бескрајно фина материја, излази путем
струјања из светлог тела; корпускуларна
теорија. емисиона теорија; у новије доба
дошла до изражаја у таласној механици и
измирена са Хојгенсовом ундуладионом
теоријом.
еманациона терапија мед лечење болесника
еманацијом радија у облику радиогенских
препарата (воде за пиће и купање. блата за
еманациони систем 278
парење), или удисањем у затвореним про-
сторијама (еманаториЈама), у коЈИма се
развија еманација
еманациови систем теол в еманатизам
еманирати (лат етапаге) истицати, происти-
цати, излазити, потицати, одавати, зрачи-
ти, извирати, испаравати се
еманципатор (лат етапсфаге) ослободилац,
спасилац
еманципација (лат етапс1ра1ш) код Римља-
на ослобођење Једног члана породице од
власти старешине породице, у данашњем
праву ослобођење деце од очинске или
старатељске власти, постаЈање пунолет-
ним, фиг ослобођење стања зависности и
ограничења слободе, нпр робова, ЈевреЈа,
жена, школе од цркве, цркве од државе
итд
еманципационист(а) (лат етапсфаге ослобо-
дити) противник робовања црнаца, при-
сталица и поборник сваке еманципациЈе
уопште
еманципирати (лат ) ослободити ропства или
зависности од некога, ослободити дете оче-
ве и стараочеве власти и надзора оца или
стараоца, прогласити пунолетним, огласи-
ти за самосталног, изЈедначити у правима,
ослободити некога од грађанских или црк-
вених ограничења, еманципирати сеосло-
бодити се од ограничења слободе, постати
Једнак у правима, постати претеран у сло-
боди
емаскулатор (лат ео§ех, тазсгЛив муж,
мужЈак) справа за шкопл>ење мужјака код
животиња
емацерација (лат етасега1ш) мед мрша-
вл>ење, слабљење, сушење, испиЈеност
емацерирати (лат етасегаге) мед мршавети,
сушити се, поста]ати исгоцен
емацијација (лат етасшио) мед в емацера-
ЦЦЈа
ембалофразија (грч етћаИб убацуЈем, фра-
за, в ) убацивање тзв паразитских речи
(ова], она], дакле, ето и д р ) у говору
муцавих и неких других логопата
ембарго (шп етћагдаг) узапћење бродова са
робом КОЈИ се налазе у ЈедноЈ луци, ста-
вл>ање забране на Један брод или више
бродова у луци, затварање луке, забрана
бродовима да улазе у пристаниште, уза-
пћење на броду
емблем (грч е т М е т а украсни уметак) умет-
нут рад, символ. знамење, знак, обележЈе,
уп амблем
емблематизирати (грч) приказивати у сли-
кама, излагати сликовито, символизирати,
алегорисати
емблематичан (грч) знамењевит, символи-
чан, алегоричан, приказан у слици, слико-
вит
емблемизирати (грч ) в емблематизирати
ембол (грч ет1х>1о$ утурак, угурак, клин) мед
тврдо тело које се преноси крвотоком и
затвара з]ап крвног суда, односно срчану
еменда
дуаљу, зачеп, зачепак, кундак на штрцаљ-
кама и ваздушним пумпама
емболизам (грч етћаНб убацим) 1 уметање,
уп интеркалаци]а, 2 мед зачепљење крвног
суда емболом
емболија (грч) кед продирање страних,
тврдих предмета крвотоком и затварање,
зачепл>аван>е ЗЈапова крвних судова тим
тврдим телима
емболиформан (грч етђо1оз клин чеп, лат
^огта, облик) уп емболичан
емболичан (грч ) у облику чепа запушача
клина, чепаст, клинаст
ембрегма (грч етћгесћб) мед лагано сипање
течности на оболели део тела, лечење мо-
крим облозима, трљање течним леком,
емброха, емброкациЈа
ембрио (грч ћгуб ничем, терам, етђгуоп
заметак) биол животињско и биљно опло-
ђено ]а]е, заметак, зачетак, уп фетус
ембриогенија (грч етћгуоп, §епоз рођење)
биол постанак заметка, фетуса
ембриографија (грч етвгуоп, §гарћб опису-
]ем) бчол в ембриологи]а
ембриоктонија (грч етђгуоп, к1етб убиЈам)
убиЈање, уништавање заметка, плода (у
утроби)
ембриологија (грч етћгуоп, 1о§1а) биол наука
о развитку заметка (ембриЈа) у материноЈ
утроби почевши од ЈаЈне ћелије до напу-
штања ЈаЈних ово]а или до порода, уп
ембриографиЈа
ембрионалан (грч етвгуоп) заметни, зачет-
ни, КОЈИ се односл на ембрио, КОЈИ има
изглед ембри]а, кл^цаст, семенаст, фиг ко-
ЈИ се налази тек у зачетку, ЈОШ неизрађен
ембриотлазис (грч етћгуоп, Ш1аб згњечим,
здрузгам) дгед згњечење или смрвљавање
плода у случаЈевима тешког порођаЈа
ембриотласт (грч етћгуоп, Ш1аб згњечим,
здрузгам) хир инструменат за згњечење и
раздробљавање главе мртвог детета у
утроби
ембриотомија (грч етћгуоп, 1оте сечење)
мед распарчавање (или сечење) детета у
материци, у веома тешким случајевима
порађања, да би се лакше извукло из
матере
емброкација (грч етћгосће) в ембрегма
емброха (грч етћгосће) мед в ембрегма
емезија (грч е т е з т ) мед склоност повраћању
(или бљувању)
емезиз (грч етез18 повраћање, етеб повра-
ћам) мед повраћање, бљување
емезма (грч етеб повраћам, етекта) мед оно
што се повраћа, избљувак
еменагога (грч ет-тепо8 месечни, 1а е т т е -
т а месечно прање жена, а^бдоз одводан,
ко]и одводи) пл мед в емениагога
еменда (нлат етепсЈа) накнада штете, новча-
на казна због противправне радње или
противправног поступка, ко]а се плаћа да
би се избегла већа штета
 еменданда 279
еменданда (лат етепс!апс1а) пл оно што у
Једном спису треба поправити (или
исправити), поправке, исправке
емендатор (лат етепс1а{;ог) онаЈ КОЈИ попра-
вл>а грешке, исправљач, поправљач
емендација (лат етепс!а11о) поправљање,
исправљање, поправка, исправка
емендирати (лат етепс1еге) поправити, по-
прављати, исправити, исправљати
емениагога (грч 1а е т т е г а а месечно прање
жена, а§6§о8 одводан, КОЈИ ОДВОДИ) ПЛ мед
средства која помажу месечно чишћење
жена, коЈа изазиваЈу менструациЈу емена-
гога
ементалер (нем Еттеп1а1) трг чувени шваЈ-
царски сир у великим колутовима
емергенција (лат етег^еге поЈавити се,
изронити) 1 фил спонтано по]авл>ивање
новог ступња на нижем претходном, 2 бот
израслина на биљним органима (нпр трн)
емергирати (лат ) избити на површину, изаћи
на Јавност, прочути се, истакнути се
емерзија (лат етегзш) избиЈање на површи-
ну, помаљање, астр изроњење, излазак ]ед-
ног небеског тела из сенке другог небеског
тела, услед чега постаје видл>ивим
емери (енг етегу) рапава хартиЈа за чи-
шћење метала, шмиргл
емерит (лат етеп!из) она) КОЈИ Је ислужио,
КОЈИ ]е напунио године службе, КОЈИ ]е у
пензији
емеритирати (нлат етеп!аге) или некога
прогласити про емерито (нлат рго ешеп-
11о) пензионисати, ставити у мировину
емеритура (лат етегеге одслужити, стећи
право на ) пензиЈа, мировина
еметатрофија (грч етео повраћам, 1горће
исхрана) мед слабл>ење (или ослабелост)
услед честог повраћања
еметикум (грч етео) мед средство ко]е гони
на повраћање, пл еметика
еметин (грч ) фарм материЈа у биљци ипека-
куанха, због коЈе ова има СВОЈСТВО да
изазива повраћање
еметичан (грч етеиков) мед склон по-
враћању, КОЈИ изазива повраћање
еметокатарза (грч ете1о8 повраћен, ка1ћа1го
чистим) мед чишћење с обе стране у исто
време, ТЈ и повраћањем и столицом
еметокатартичан (грч ) жд СВОЈСТВО лека ко-
ЈИ истовремено гони на повраћање и на
пражњење црева природним путем
еметологија (грч етео повраћам, 1о§1а) мед
4 наука о средствима за повраћање
еметоманија (грч етеб тагаа) претерана
склоност неког лекара да препоручуЈе бо-
ј лесницима лекове за повраћање
еметофобија (грч етбб, рћоћоб страх) прете-
рано зазирање и страх од лекова за по-
враћање
емигрант (лат егш§гап8) онаЈ ко]и се исеља-
ва, исељеник, она] КОЈИ побегне из отаџби-
не нарочито из политичких или верских
разлога, избеглица
емисиони
смиграција (лат егш§га1;1о) исељавање (или
исељење) из земл>е, све избеглице из неке
државе
емигрирати (лат егш^гаге) иселити се,
исељавати се, избећи, побећи из државе
(из политичких или др разлога)
емилијан трг бело, жућкасто или плавичасто
земљано посуђе, слично полупорцулану
(фаЈансу), ко]е долази из села Елгерсбурга
у Немачко), због чега се зове и елгерсбур-
шки полупорцулан (служи за хемиЈске
посуде)
емин (арап агшп, тур е т т сигуран, веран,
поуздан) високи чиновник у некадашњо)
Турској, заклетва (емин или Јемин учини-
ти заклети се)
еминентан (лат е т т е ш ) истакнут, одпичан,
ванредан, особит, веома велик
еминенција (лат ет1пеп11а) истакнутост, од-
лучност, узвишеност, као титула преузви-
шеност, мед стрчање, испупчење, испупче-
ност, нпр неке кости
еминирати (лат егтпеге) истицати се, одли-
ковати се, бити приметан
емир (арап агшг, тур егтг) арабљански по-
главица, владалац, кнез, заповедник и гу-
вернер освоЈене покрајине
емир-ал-муменин (арап) владалац верних,
титула калифа КОЈУ Је први имао калиф
Омар
емир-ал-омара (арап) заповедник, титула
првог министра код калифа и ИНДИЈСКИХ
могула, титула поЈединих управника по-
краЈина у Турско]
емир-ал-умара (арап ) в емир-ал-омара
емират (арап егтг) област под влашћу
емира
емисар (лат егшбзапш) 1 изасланик, пове-
рљива личност КОЈУ неки човек, група
људи или странка шаље у неко] поверљи-
ВОЈ ствари, 2 (лат егшзвагшт) у хидротех-
ници одводи, махом подземни, канал за
одвођење воде или за исушење неког ]е-
зера
емисија (лат егткзш) слање, изашиљање,
одашил>ање, одаваше, избацивање, испу-
штање, пуштање, истицање течности, из-
давање нових хартиЈа од вредности нов-
чаница (банкнота) деоница (акциЈа) итд ,
физ одашил>ање, испуштање у околни про-
стор (топлоте), зрачење, пуштање радио-
-таласа, пуштање преко радиЈа говора,
музике и др
емисиона теорија физ в еманациона теорија
емисиони (лат егтзвк)) КОЈИ се тиче емисије
или ]е у вези са емисиЈом, емисиона банка
фш банка која издаје харти]е од вредно-
сти, нарочито ко]а има повластицу и право
да издаје папирни новац, емисиони курс
вредност КОЈУ су хартије од вредности
имале кад су се поЈавиле у оптицаЈу, ТЈ
номинална вредност, емисиона способност
физ способност Једног тела да зрачењем
пусти из себе извесну количину топлоте,
 280
емисиони систем
емисиона станица предаЈна радио-станица,
емисиони спектар спектар усиЈаних тела
емисиони систем теол в еманатизам
емитент (лат егшМепб) она] ко]и шаље иза-
сланика, она] КОЈИ изда^е или пушта у
оптица] хартиЈе од вредности, нарочито
папирни новац
емитер (енг епиИег) 1 одашиљач, 2 елек-
трода неких полуводоничких направа
емитирати (лат епиИеге) послати, изаслати,
изашил,ати, одашиљати, одаслати, издати
(или издавати) хартије од вредности, пу-
стити (или пуштати) у оптицаЈ хартије од
вредности, нарочито папирни новац (бан-
кноте)
емитовати в емитирати
емитор в емитент
емовирати (лат етоуеге) изазвати емоцију,
узбудити
емолиенс (лат етоШепз) мед средмво за
умекшавање, пл емолиенциа
емолирати (лат етоШге) омекшати умек-
шати, ублажити
емотиван (лат етоуеге ето1ит) склон емо-
ци]ама, осећајан, осетљив, уп емоциона-
лан
емотивитет в емотивност
емотивност (лат етоуеге узбудити, нлат
ето11уЦа!>) особина и стање онога ко Је
емотиван, онога што ]е емотивно, склоност
узбуђивању и узруЈаван>у, осећаЈност,
узбудл>ивосп, уп емоционалност
емоција (нлат ето11о) узбуђење узбуђеност,
узруЈаност, узаврелост, псих чувство, ду-
шевни покрет афекат, буна, побуна
емоционалан (лат ) чувствен осећајан, узбу-
дан КОЈИ лако у збуђуЈе, узбудљив, дирљив,
потресан, ганутљив, емоционална етика
фил етички правац КОЈИ побуде (мотиве)
етичког хтења и делања гледа и тражи у
осећањима, склоностима и афектима
емоционализам (нлат) фил правац КОЈИ сма-
тра да целокупан душевни живот човека
почива на емоционалним основима
емоционалност (нлат ) особина и стање онога
што Је емоционално, осећајност, уп емо-
тивност
емоционирати (нлат ето1ш, ф р етоиоппег)
у ^будити, узбуђивати, потресати потрести,
дирнути, ганути, изазвати ]ако чувство
емпазма (грч етравзо усипам, посипам) мед
прах (или пудер) за посипање
емпаистика (грч етраш утиснем утискуЈем)
вештина прављења металних предмета са
испупченим фигурама и украсима (ТЈ
рељефа)
емпајабл (фр ипрауаМе ненаплатив, не-
исплатив) драгоцен, ненаплатив, прекра-
сан
емпијезис (грч етруе515 чир плућни чир)
мед стварање ГНОЈНОГ чира
емпијема (грч е т р у е т а ) шд унутарње чагно-
Јавање нарочито чир у грудима *агно]а-
вање плућа
емпириосимболизам
емпијетичан (грч етруеиков) мед КОЈИ пати
од унутарњег загнојавања нарочито од
чирева у плућима, емпи]ичан
емпијичан мед в емпиЈетичан
емпиреј (грч етругоб огњен) надузвишениЈи
део неба, испуњен светлошћу и ватром,
боравиште богова (по грчком) или свети-
теља (по хришћанском веровању), фиг вр-
хунац, висина
емпиризам (грч етре1г{а искуство) филозо-
фи]а искуства, гносеолошки правац КОЈИ
целокупно сазнање изводи из искуства, у
методолошком погледу принцип да све
иауке треба да се оснивају на искуству
(оснивач гаосеолошког емпиризма ]е Џон
Лок, а методолошког Франсис Бекон), супр
рационализам
еммирија (грч) искуство, поучавање путем
посматрања чињеница, наука о искуству
емпиријски (грч етреичкок искуствен) фил
в емпиричан, емпири]ски ПОЈМОВИ ЛОГ
искуствени ПОЈМОВИ, ОНИ ПОЈМОВИ КОЈИ ПО-
тичу из искуства (супр априорни), емпириЈ-
ска психологиЈа она ко]а полази од чиње-
ница душевног живота
емпириокритицизам (грч е т р е т а искуство,
кппо судим, пресуђуЈем, одлучуЈем) ,,фи-
лозофиЈа критичког (или чистог) иску-
ства", субјективноидеалистички правац
КОЈИ се поЈавио у друго] половини XIX в у
НемачкоЈ и АустриЈи, а оснивачи су му
Рихард АвенариЈус (1843—1896) и Ернст
Мах (1838—1916), по коме се зове и махи-
зам Ово учење одриче реалност свега што
ниЈе непосредно дато у искуству, за Једину
реалност сматра субјективне осећаје, а за
праву стварност само оно што ]е непосред-
но дато у опажају Елементи стварности
су, нпр осећаЈИ црвеног, горког и др ,
материЈа, тела, ствари само су „комплек-
си" осећаЈа и не постоЈе ван осећаја, ван
наше свести На та) начин све физичко
своди се на психичке елементе, на осећаЈе
По АвенариЈусу, мишљење и биће у стал-
НОЈ су вези, у том смислу што нема ми-
шљења без бића и обратно Основа те везе
]е, по њему, свест, а свест не може постоЈа-
ти без субЈекта КОЈИ МИСЛИ У СВОМ делу
„МатериЈализам и емпириокритицизам"
Лењин ]е ово учење подвргао веома оштро]
критици
емпириокритичар (грч етре1г(а, кп11ко&)
присталица емпириокритици ша
емпириомонизам (грч етр еш а , топо.ч сам,
]едан) правац у филозофиЈИ, подврста ем-
пириокритицтма, КОЈИ ]е основао А Во-
гданов а у коме ]е поЈам индивидуалне
свести замењен ПОЈМОМ колективне
емпириосимболизам (грч е т р е ш а , вутћо-
1оп) правац у филозофији, подврста емпи-
риокритицизма, ЧИЈИ ]е представник био
П ЈушкЈевич, а према коме су наше фор-
ме сазнања симболи наших осећаја а не
слике спољњег света
емпирист(а) 281
смпирист(а) (грч. е т р е т а ) фил присталица
емпиризма, тј. онај који долази до сазнања
на основу чулног опажања и искуства,
дакле апостериорно; уп. емлиричар.
смпиричан (грч. е т р е т к б б ) фил. искуствен,
на основу искуства, дат искуством, који се
односи на искуство (супр. рационалан,
априоран, трансценденталан); уп. емпириј-
ски.
емпиричар (грч. етреМа) онај КОЈИ се у раду
и мишљењу ослања на искуство, који до-
лази до знања путем искуства и огледа, не
управЈБајући се спекулативним ми-
шљењем; фмг. вештак у коришћењу иску-
ством, нпр. лекар; супр теоретичар.
емпирозис (грч. етругоб у ватри) мед ватра,
запаљен>е, опекотина.
емпластикум (грч. етр1а8бб запушим,
затворим) мед. средство за затвараље; пл
емпластика.
емнластичан (грч.) кед. који затвара, стеже,
скупл>а.
емпластрација (лат. етр1аб1гаио) калемљење
бил>ке.
емпластрирати (лат. етр1аб(гаге) калемити
биљку, окулирати.
емпластрум (лат. етр1аб1гит, грч. етр1аб-
1гоп) мед. мелем за ране, фластер.
емпнеуматоза (грч. етрпеита16б18 надима-
н>е) мед в. емфизем.
емпора (грч. етропоп) бочна галерија, бал-
кон у цркви.
емпориј(ум) (лат. е т р о г ш т , грч. етрбгшп)
трг, тржиште, поморско трговиште.
емпресмоманија (грч. етргебтоз паљевина,
тап(а помама, лудило) злочиначка скло-
ност паљевини (као патолошки нагон).
емпростотонија (грч. етрго81ћеп испред, 1е1-
по издужим, прострем) мед. повијеност тела
напред при обољењу од тетануса; емпро-
стотонус.
емпростотонус (грч.) мед в. емпростотонија.
емпсихоза (грч. етрвусћов обдарен душом,
жив) одуховл>аван>е, тобожње путовање
душа, улажеше душа у тсло ембрија.
емптор (лат. етр1ог) прав. купац. ( емфрактикум (грч.) мед. средство за затва-
емпцио (лат. етрИо) прав. куповање, купови-
на; куповина, купљена ствар.
ему (енг. егаи) зоол. крупна птица, врста ноја
(Вготаеш поуае ћоНапсИае), живи у Ау-
стралији.
емулгатор хем течност која потпомаже ства-
ран>е емулзије.
емулзиван (лат. етиШо) природе емулзиЏ,
млечаст, млечан. који је као млеко, уљасто
течан а сличан са млеком по боји и гу-
стини.
емулзија (лат. епш1$*еге измусти, ети1зш)
уљаста течност која има боју и густину
млека, млеко од семена, млеко добијено од
стуцаних бадема у води итд.; фарм лек
справљен да личи на такву течност.
емулзин (лат. етиШо) хем беланчевинаста
супстанца коју садрже слатки и горки
енантиологија
бадеми и која изазива врење; в. амиг-
далин.
емунданција (лат. етипдапИо) мед чишћење
споља (рана и чирева).
емунданцијс (лат. етипдапИа) пл мед сред-
ства за чишћење спол>а, нпр. рана и чи-
рева.
емундирати (лат. етшк1аге) мед. ИШЧИСТИТИ.
чистити, нпр. ране, чиреве.
емункторија (нлат. етипс!огшт) пл мед судо-
ви за одвајање или одвођење, органи за
чишћен>е, нпр. ноздрве.
емфаза (грч. етрћа818 приказивање, покази-
вање; снага израза, наглашење) очигледно
излагање и приказивање; претеривање у
тону или у изразима, извештачена свеча-
ност у говору, високопарност.
емфатичан (грч.) јак у тону и изразима, који
јако наглашава изразе желећи им тиме
повећати важност, узбудан, високопаран;
уп емфаза.
емфизем (грч. етрћувета, етрћувао удувам,
надувам) мед нагомилавање ваздуха у тки-
вима, нарочито испод коже (као последица
повреде плућа и душника); емфизем плућа
претерано проширење плућних мехурића,
праћено губитком њихове еластичности,
омета измену ваздуха у плућима, услед
чега долази до кратког и отежаног дисања,
до сипње.
емфизематезан (грч, етрћукета) в. емфизе-
матичан.
емфизематичан (грч.) надувен, лоносан,
горд; мед тесногруд, сипљив, са тешким
дисањем.
емфитеуза (грч. етрћу1;еиб усађујем, уводим)
у римском праву: врста наследног закупа
по којем неко има право потпуног уживања
закупљеног земљишта, па чак и право да
га отуђи и остави другом у наслеђе, с тим
да се сопственику плаћа годишња закуп-
нина по емфитеутском уговору.
емфитеут (грч.) наследни закупац.
емфраксис (грч. етрћгабкб учепим, зачепим)
затвореност (или: зачепљеност) крвних су-
дова и црева.
ран»е; пр емфрактичан.
еналага (грч. еп-аИаккб заменим, епа11а§е) Рет.
замена, замењивање једне речи другом,
нарочито: замењивање говорних делова
једне врсте с обзиром на њихово порекло
или њихов облик, нпр. замењивање ап-
страктне именице конкретном, једнине
множином, садашњег времена прошлим
временом.
енантем (грч. еп- у, ап1ћеб ничем, избијам)
осип на слузокожи, најчешће код осипних
заразних болести. обично пре но што оспа
избије на кожи, унутарњи осип.
енантиозис (грч. епап11бб1б) фил супротност,
противречност (у којој је, по Питагори,
основни закон живота).
енантиологија (грч. епап!ш1ора) против-
љење, противречност.
енантиоморфан 282
енантиоморфан (грч епапћоб супротан,
гаогрће облик) супротна облика, са супрот-
ним обликом, супр ортоморфан
енантиопатија (грч епапћов, раЉоз бол) мед
преношење болести с Једног дела тела на
други, алопатиЈа, алеопатиЈа
енантиофанија (грч епапћоз, рћашо показу-
]ем, објавим) привидно неслагање, то-
божња противречност
енаргит (грч епагдеб светао, Јасан, савршен)
минерал сулфоарсениЈат бакра, кристали
обично приткастог облика сиве или
гвожђано-црне бо]е
евартроза (грч еп- у, агЉгоп зглавак, зглоб
мед намештање (или уметање) зглавка у
његову шупљину
енартрон (грч) м е д неко страно тело у згло-
бу чланку
енвајронмент (енг еп\агошпеп1) средина,
скуп об]еката и околности у коЈима настаје
и развија се нека поЈава или биће
енгареб (арап ) источњачка постеља за одма-
рање (софа) ко]а се састоји од чврстог
дрвеног оквира, у коме ]е разапета ела-
стична мрежа од кожних каиша по КОЈОЈ ]е
разастрт ћилим
енгастрилог (грч еп-, §ав1;ег трбух, желудац,
1о0оз говор) онај КОЈИ говори из желуца,
енгастримит вентрилоквист
енгастримант (грч еп-, {*аз1ег, тап1еио
проричем) она] КОЈИ прориче из желуца,
ТЈ помоћу вештине да говори из желуца
енгастримантија (грч еп-, §а81ег, тап1;е1а
прорицање) прорицање из желуца (помоћу
говорења из желуца)
енгастримит (грч еп-и, §аз1;ег трбух, желу-
дац, ту1ћеио казуЈем, причам) в енгастри-
лог
Енгил (тур ) назив Новог завета у Корану
енгиметар (грч еп^уз Г^-цзак, те1;гоп мера)
инструменат за мерење малих одсто]ања
енгископ (грч еп§уз, вкорео гледам, посмат-
рам) увеличаваЈуће стакло
енглизирати (енг еп^ћвћ) в англизирати
енгонаде (грч еп- у, 8ОПУ колено) пл египат-
ске фигуре представљене у клечећем
ставу
енграм (грч еп-, ц г а т т а урезак) псих трајна
промена органске супстанце коЈа долази
као последица утицаЈа надражаја, чулних
утисака
ендек в Јендек
ендем (грч еп, с1етоб народ) биљка или
животиња кОЈа живи само у ЈедноЈ гео-
графско] области
ендемизам (грч ) биол поЈава ограниченог ра-
спрострањења биљака и животиња на ]ед-
НОЈ одређеној обично малоЈ територи]и
ендемија (грч) мед домаћа, локална (или
месна) болест, ТЈ она ко]а нарочито влада
у неком месту или у некоЈ области и ко]а
обично долази од ваздуха, иачина исхране
и животних прилика уопште (нпр поврат-
на грозница у мочварним крајевима, гу-
ендокарпијум
шавост у брдским пределима, ази]ска ко-
лера у ИНДИЈИ итд), супр епидеми]а
ендемичан (грч ) месни, домаћи, завичаЈни,
мед ко]и сналази ]едан народ или Једну
област (за болести)
ендерматизам (грч еп, с!егта кожа) мед ле-
чење огољене поткожице, поткожног тки-
ва, т] ткива са којег Је скинута покожица
ендерматика пл чед в под ендерматичан
ендерматичан (грч еп- у, с^егта кожа) мед
КОЈИ лежи у кожи, КОЈИ се употребљава за
кожу, нарочито за поткожицу, нпр ендер-
матична средства = ендерматика
ендермичан мед в ендерматичан
ендијада (грч еп сЦа д у о т Једно помоћу
двога) поет говорна фигура у КОЈОЈ се Један
по]ам исказује двема речима скопчаним
Једном свезом, нпр двема именицама са
свезом и, уместо Једног придева и Једне
именице, нпр сила и ордиЈа место силна
ордиЈа, кита и сватови место киНени сва-
тови
ендловати (нем епсЈеп) опшивати, правити
ивице на женским радовима ивичити на-
рочито помоћу машине ендловаче
ендловача (нем Епс1е) в под ендловати
ендо- (грч епс!оп) предметак у сложеницама
са значењем унутра, код куће
ендобласт (грч епсЈоп, ћ1аз1;о5 клица) физиол
в ендодерм
ендогамија (грч еп<1оп, §атео женим се,
удаЈем се) брак између припадника истог
племена или истих племенских група, супр
ексогами]а
ендоген (грч епс!оп §епоз, 01§пе81ћа1 родити
се, настати) физиол унутарњи, КОЈИ расте
изнутра, КОЈИ ]е постао из унутарњих по-
добности или узрока, супр егзоген
ендогене појаве геол појаве ко,има ]е среди-
ште у главно] маси Земље, у њеноЈ унутра-
шњости, и које потичу посредно или непо-
средно од топлоте те масе и од њеног
хлађења
ендогеничан (грч ) в ендоген
ендодерм (грч епс!оп, <1егта кожа) биол
спољни лист гаструле, т] Једног стади]ума
у ембрионалном развићу
ендодинамика (грч епс^оп, (1упат15 сила) део
геологиЈе КОЈИ обухвата све поЈаве у којима
се обелодањује и троши унутарња топлота
Земљина
ендозис (грч епс!о81$ попуштање, епс!1сЦ>гт
попуштам) мед попуштање, слабљење неке
болести
ендоканибализам (грч 6пс1оп, шп сашћа1
људождер) етн обича] неких људождер-
ских племена да Једу месо СВОЈИХ саплеме-
ника, супр егзоканибализам
ендокардијум (грч епЈоп, кагЉа срце) мед
унутрашња површина срца
ендокардитис (грч) мед запаљење унутарње
површине срца
ендокарп в ендокарпиЈум
ендокарпијум (грч епс1оп, кагро8 плод) бот
унутарња кожица плода
ендокрин 283
ендокрин (грч. епс1оп, кппо лучим, издвајам)
који лучи унутра; ендокрине жлезде фтиол.
жлезде са унутрашњим лучењем.
ендокринологија (грч. епсЈоп, кппб, 1о§ш
наука) део медицине који проучава особи-
не и рад жлезда са унутарњим лучењем
(ендокриних жлезда).
ендолимфа (грч. епс!оп, лат. 1утрћа) анат.
течност у лавиринту унутрашњег уха, уну-
трашња слушна водица.
ендометритис (грч. епс!оп, те1га материца)
мед. унутарње запаљење материце.
ендомитоза (грч. епс1оп, тИоз нит, влакно)
деоба ћелије при којој се деле самохромо-
соми а ћелијско језгро остаје неподељено.
ендоморфозе (грч. епс1оп, т6грћов18 уобли-
чење, облик) геол. промене које се дешавају
у још неконсолидованој еруптивној маси,
при додиру са другам стенама, у структури
и у минералним састојцима.
ендопаразит зоол. животиња која живи и
налази храну у унутрашњим органима
друге животиње; уп. паразит.
ендопаразитизам биол. паразитски однос у
коме паразит живи у унутрашњости тела
домаћина, нпр. у цревима, крвотоку итд.
ендоперикардитис (грч. епс1оп, реп око, каг-
с11а срце) мед. запал»ење унутарње и спољне
површине срца.
евдоплазма (грч. епс!оп, р1авта творевина)
биол. унутрашњи део ћелије.
ендоплеура (грч. еш!оп, р1еига бок, ребро)бог.
унутарња семенчина кожица код биљака.
ендоризон (грч. еш!оп, п'га корен) бот. биљка
или семе који ничу из клице корена.
ендоскоп (грч. 6пс1оп, зкорбб гледам) хир.
инструмент са направом за осветљавање
помоћу кога се врши преглед узаних кана-
ла у шупл.инама.
ендоскопија (грч.) мед. вршење прегледа по-
моћу ендоскопа.
ендосмоза (грч. 6пс1оп, озтоз гурање)физ. две
различите течности одвојене једна од друге
порозном опном (мембраном) мешају се
(дифундују) кроз ову, али једна течност
пролази више него друга, тако да настаје
повећавање грађе (супстанце) на једној
страни, а смањење на другој страни. Стру-
ја која је тако управљена да повећава
запремину зове се ендосмоза; супр. егзо-
смоза.
ендосмометар (грч. 6пс1оп, бзтоз, те1гоп)фто.
апарат за мерење и испитивање ендосмозе.
ендосперм (грч. епс!оп, зрегта семе) бот. се-
менска причува.
ендотел (грч. епс!оп, Ше1е брадавица на
дојци) зоол. фина и нежна кожа на унута-
рњој површини крвних судова и шушвина
на телу, епител састављен од једног реда
љуспастих ћелија.
ендотелиом (грч.) мед. тумор грађен од ћелија
крвних или лимфних судова, обично бе-
нигни.
ендотерман (грч. епс1оп, Љегте топлота) физ.,
хек. ендотермна реакција када се при обра-
енергетизам
зовању једињења прима топлота од околи-
не, тј. споља, нпр. при образовању јодово-
доника; супр. егзотерман.
ендотермија (грч. епс!оп, 1ћегтоз топао) мед.
метод лечења при којем се оболели делови
тела, помоћу електричне струје, загревају
колико је потребно, услед чега се мења
притисак крви, лечи реуматизам, исхијас
(или: ишијас) и др.
ендотермички в. ендотерман.
ендотермски (грч.) који зависи од топлоте,
који делује топлотом, који се лечи топло-
том.
ендсперт (нем. Епск, крај, енг. зриг!) сп. код
коњских трка: неочекиван и изненадан јак
напор коња и јахача при крају трке.
енђа (тур. уеп^е) жена која води младу у
младожењину кућу, старија јетрва; јенђа.
енеагон (грч. еппеа девет, § б т а угао) геом.
деветоугаоник, полигон који има девет
углова.
енеандриа (грч. еппеа, апег, ап(1гб8 човек,
муж) пл. бот. девета класа у Линеовом биљ-
ном систему: биљке чији хермафродитни
цветови имају девет слободних прашника.
енеапеталан (грч. еппеа, ре1а1оп лист) бот. са
девет цветних листова.
Енеја (лат. Аепеаз, грч. АЈпе1аз) мит. чувени
тројански јунак, син Анхизе и Афродите,
који се, са малим бројем Тројанаца, спасао
после пропасти Троје и, након многих
пустоловних дожиаљаја, дошао у Италију
и основао државу; праотац римског на-
рода.
Енејида (лат. Аепе1з) лит. спев римског песни-
ка Публија Вергилија Марона у 12 књига,
у којем се опевају доживљаји Енејини (од
пропасти Троје до доласка у Италији); в.
Енеја.
енемон (грч. ћбпаипоп тј. рћагтакоп који
зауставља крв, тј. лек) мед. лек против
крварења.
енеолитик (лат. аепеиз, грч. ИЉоз камен)
прва, спорадична употреба бакра, при
крају каменог доба.
енервантан (фр. епегуап!;) који енервира,
узбуђује, раздражљив; који се односи на
енервацију, живчану растројеност, раз-
дражљив.
енервација (лат. епегуаИо) растројавање, ра-
стројење; растројеност; изнуравање, из-
мождавање, слабљење; измождење, из-
можденост.
енервирати (лат. епегуаге) учинити нервоз-
ним, истрошити; растројити; измождити,
измождавати, изнуравати, изнурити, осла-
бити.
енергана назив настао код иас за погонско
одељење у индустрији у комуналној при-
вреди које производи електричну и то-
плотну енергију.
енергетизам (грч. епег§е1а делатност, ради-
ност) идеалистичко учење према коме се
све материјалне и духовне појаве своде на
испољавање енергије.
енергетика 284
енергетика (грч) фИЈ наука о енергиЈи, део
механике КОЈИ проучава преношење и пре-
тварање енергиЈе, ТЈ економско искори-
шћавање сила ко]е нам стОЈе на распола-
гању, фил поглед на свет КОЈИ све што
ПОСТОЈИ и све што се збива своди на енер-
ги}у, чак и материју и дух, КОЈИ у ствари
нису ништа друго до облици у коЈима се
енерги]а поЈављу]е
енергида (грч еп-ег§е!а) физиол Језгро и тело
ћели]е или поједина Језгра у синцитиЈуму
заједно са протоплазмом, ћелија као фи-
зиолошка Јединица
енергизам (грч епегдеш) фил етачко схва-
тање ко]е наЈвише добро не гледа у суб]ек-
тивним покретима и узбуђењима, него у
објективној садржини живота, у извесноЈ
афирмациЈИ живота, у пуном развитку и
потпуној делатности свих врлина и свих
стварних вредности
енергија (грч еп- у, егдоп дело, рад, епег§еЈа)
1 делатност, радиност, 2 физ способност
за вршење рада, кинетичка или актуелна
енергиЈа енергиЈа кретања, ТЈ способност
масе да изврши рад услед сво]е покренуто-
сти, потенциЈална енергиЈа способност за
вршење рада ко]у има маса на основу
свога положа]а, кад ]е дигнута изнад тла и
способна да пада Облици енергиЈе су
топлотна, магнетна, електрична енергиЈа
Принцип (или закон) одржања енергиЈв
,, Природа као целина има залиху енер-
ги]е која се никако не може ни повећати
ни смањити, дакле, количина енергиЈе у
неорганској природи ]е вечна и непро-
менљива" (Хелмхолц), 3 фил Аристотел
разликује епегдет (лат ас1иб) што значи.
стварност, облик, суштина, и с1упагшб (лат
ро1еп1ш) што значи могућност, материја
енергичан (грч епег^оп дело, рад, епегдбз
делатан, делотворан) КОЈИ показуЈе или
има енергизу, радан, делатан, делотворан,
крепак, одлучан, Јак, силан
енехем (грч еп- у, есћб звук, ]ека, епесћета)
мед зујање у ушима
ензим в еицими
ензиформан (лат епз18 мач, нлат епмГоггшБ)
бог у облику мача, мачолик
ензоотија (грч еп-, гооп животиња) вет до-
маћа сточна зараза, она коЈа се понаЈче-
шће јавља на стоци некога кра]а,лр ензоо-
тичан, уп ендеми]а, ендемичан
.•нигма (грч ат1§та) загонетка, загонетан
говор
енигматика (грч ) вештина у састављању и
решавашу загонетака
енигматичан (грч аии^тоз) загонетан, та-
ман мрачан, неЈасан
енигматичар (грч аиирпа загонетка) она]
КОЈИ се бави саставл>ањем и решавањем
загонетка
енистрои (грч епув^гоп) ЈООЛ четврти одељак
желуца код преживара, сириште (у коме
се довршава варење)
енологија
енкантис (грч еп-, кап1ћо8 очии кут, око) мед
отицање сузних жлезда
енкатизма (грч еп-, ка1ћ1бта седиште, ка(;ћ1-
/б посадим) купање у седећем ставу, ку-
пање до пола, парење у седећем ставу
евкаума (грч еп-, к а т палим, сагорим, каи-
т а сагоревање сажизање) мед отицаше
рожњаче
енкаустика (грч еп-, ка1б) техника сликања
старих Грка, ко]а се састојала у томе да се
воштане бо]е, путем загревања, преносе на
основу слике, обично на дрво
енкаустирати (грч) нагоревањем утиснути
бо]е, воском или стеарином импрегнирати
(прожети), нарочито гипсане отиске, услед
чега ови отисци доби]а]у жућкасто глатку
површину
енклава (грч еп, лат с1а\аз кључ) 1 маше
подручје једне државе опкољено са свих
страна страним земљиштем, 2 имање пот-
пуно окружено туђим, уп ексклава
енклизис (грч еп-кћпо нагињем, епкћн18
нагињање) грам наслагање Једне речи на
претходну реч на КОЈУ баца и СВОЈ нагла-
сак, уп енклитика
енклитика (грч еп-, к1шо) грам реч ко]а баца
СВОЈ нагласак, акценат на претходну реч и
коЈа се изговара с речЈу испред себе као
Једна реч (нпр сам, си, ]е, смо, сте, су, бих,
би, би, бисмо, бисте, бише, ћу, ћеш, ће,
ћемо, ћете, ће, ме, ми, те, ти, се, си, га Је,
]у, ЈОЈ, нас, нам, вас, вам, их, им), наслоње-
ница, наглашена реч, уп енклизис
енклитичан (грч) грам ненаглашен, уп ен-
клитика
енклитички в енклитичан
енколпија (грч еп-, к61ро8 груди) нешто што
СТОЈИ у грудима или на грудима, отуда
кути]ица са реликви]ама (обично крстић,
медал>он, Христов монограм и др ) ко]а се
носи о врату, ама]ли]а, крст на грудима
владика и бискупа
енкомијастика (грч епкбпиаб^гков славилач-
ки) вештина заслужне л>уде хвалити и
славити у говору (енкомиону) или у песми
(енкомиЈастикону)
енкомијастикон (грч еп-кбгшагб величам,
славим) песма у славу заслужног човека
енкомион (грч епкбгшоп) похвална беседа,
говор у славу заслужног човека
енкопа (грч епкоре) мед рана од ударца,
нарочито на лубањи
енкратија (грч еп-кга!е1а) уздржљивост,
умереност, савлађивање самога себе
енографија (грч ипоз вино, §гарћо опису-
Јем) описиваше аина
еноидан (грч о5по8, еМоб вид, облик, слика)
попут вина, КОЈИ Је као вино, сличан вину
енолог (грч оГпов, 10^08) познавалац вина,
онај КОЈИ уме стручно обрађивати и него-
вати вино
енологија (грч отоб, 1о§1а наука) пошавање
вина, наука о култивисању, ТЈ цеђењу,
превирању вина и поступању са винима
енолошки 285
еволошки (грч. оГпов, 16§оз) што се тиче
познавања вина, што је у вези с науком о
вину
еноманија (грч. оГпоз, тагаа лудило) винско
беснило, винско лудило; пијанично лу-
дило.
еномантија (грч. оГпов, тап1е1'а) прорицање
из вина, нарочито жртвеног.
еиометар (грч. оГпоз, те1гоп) инструмент за
одређивање времена када се шира налази
у највећем превирању.
енополиј(ум) (грч. оГпов, ро1ео дајем) винара,
крчма у којој се точи вино; право точења
вина.
еноптромантија (грч. еп-ор1гоп огледало,
тап1е1а прорицање) прорицање из огле-
дала.
енормав (лат. епогггнв) огроман, грдно велик,
прекомеран, нечувен, несразмерно велик.
енормитет (лат. епогтНаз) огромност, преко-
мерност, грдна (или: ванредна, нечувена)
величина.
еностоза (грч. еп-, ок1еоп кост) мед унутарњи ентералгија (грч. еп1егоп, а1^об бол) мел бол у
израштај у костима.
енофил (грч. слпоз вино, рћПов који воли)
љубитељ вина, пријатељ вина, винџија.
еноцијанин (грч. ото8, куапоз модар) хем
боја извучена из грожђане покожице.
енпримир (фр. ипрптиге) Слик премазивање
платна (на којем ће се радити слика)
основном бојом; грундмрање.
енритмичан (грч. еп-, гуШтбз) поет који је у
ритму, написан (или: састављен) у ритму,
складан, складно удешен.
енс (лат. еп5, зшп јесам, евзе бити) ствар,
биће.
ентаза (грч. еп1ето запињем, затежем, еп1а-
215 запињање, затезање) арх у античкој
архитектури: високи дорски стубови су у
средини нешто шири него при дну и при
врху, а ступњеви широких грчких степе-
ница су у средини мало уздигнутији него
на оба краја. Антички архитекти су при-
метили да стубови исте ширине и водорав-
ни ступњеви степеница изгледају, због јед-
не оптичке варке, у средини улегнути, те
су, овим проширивањем (ентазом), тај
естетски недостатак отклањали.
енталпија (грч. еп-, Ља1роз топлота, јара) физ.
„топлотна садржина", како је назвао Н.
МоШег величину: збир унутрашње енерги-
је (ТЈ) и спољашњег реда р V (производа из
притиска и промене запремине). ОЉћз на-
зива ову величину „топлотна функција
при сталном притиску".
ентвиклер (нем. Еп1\^1ск1ег развијач) Хем. ра-
створ помоћу кога се изазива слика на
фотографској плочи.
ентега (грч. епЉеке улог) у поморском пра-
ву: уговор о подели добити између власни-
ка, посаде и трговца чију робу превозе;
јавл>а се у старом Дубровнику.
ентеизам (грч. еп у, 1ћео$ бог) фил учење по
коме ]е све у богу, тј. да изван бога ништа
не постоји.
ентеротомија
ентелехија (грч. еп1е1есће1а) фил непрекидна
радиност или делатност, иарочито духа;
стварност, реалност; код Аристотела: ак-
тивни принцип који оно што Је могуће
ствара, затим усавршава и, најзад, од тога
прави циљ свог живота; виша енергија
која сама себи одређује правац, или виша
делатност која свој циљ има у себи (за
разлику од материје која ноеи у себи само
могућност постојања).
ентелогенеза (грч. еп№Пота1 наручим, §епе-
813, постанак, рођење), вештачко опло-
ђење; инсеминација.
ентеоманија (грч. еп1ћео8 одушевл>ен богом,
тагаа помама, лудило) верско лудило, вер-
ска заслепљеност
ентер- в. ентеро-.
ентераденографија (грч. еп1егоп црева, ас!еп
жлезда, §гарћо описујем) описивање црев-
них и желудачних жлезда.
ентераденологија (грч еп1егоп, асЈеп, 1оЈр'а)
наука о цревним и желудачним жлездама.
цревима, бол у утроби, колик.
еитерални (грч. еп1епко8 утробни, цревни)
утробни, који долази од желуца и црева,
који се тиче утробе.
ентеријер (фр- т1епеиг, лат. јп1епог уну-
трашњи) унутрашњост, унутарња страна;
ум приказивање унутрашњости неке собе
или грађевине; супр екстериЈер.
ентеријерист (фр. хпсепеиг унутрашњи) сли-
кар КОЈИ приказује ентеријере.
ентеритис (грч. еп!егоп утроба, црева) мед
запал>ен>е црева, цревни катар.
ентеро- (грч. еп!егоп) предметак у сложени-
цама са значењем: црева, утроба.
енгрочоа (грч. еШегоп утроба, црева, гооп
животиња) пл глисте које живе у цревима.
ентероклиза (грч. еп1егоп, к1у7.ет спирати)
мед испирање црева.
ентероколитис (грч. еп1егоп) мед. запаљење,
упала танког и дебелог црева.
ентерологија (грч. 6п1егоп, 1ојр'а) наука о
цревима и о утроби уопште.
ентероптоза (грч. еп4егоп, р1б813 пад, падну-
тост) иед спадање утробе услед слабљења
веза, пантљика (лигамената) нарочито по-
сле трудноће, јаког мршавл,ења итд.
ентерорагија (грч. еп1егоп, геЈрпугш прскам,
пуцам) мед крварење из црева (код цревног
тифуса, израштаја на цревима или другим
трбушним органима, код обољења крвних
судова, хроничног запаљења бубрега, раз-
них тровања итд.).
ентероскоп (грч. еп1егоп, бкорбо гледам) Мед.
инструменат, огледало за осветљавање и
прегледање црева.
ентероскопија (грч.) мед прегледање и испи-
тивање црева, помоћу ентероскопа.
ентеростеноза (грч. ^п!егоп, в1еп6зЈ8 сужење)
мед сужавање црева.
ентеротомија (грч. еп1егоп, 1оте сечење) мед
расецање црева, расецан>е желуца.
 286
ентимем (грч. епШ1тета) лог. скраћен закљу-
чак у којем се једна премиса изоставља и
не исказује, али се у мислима (еп 1ћуто)
може да допуни, нпр.: Сваки човек је
смртан; дакле: и Душан је смртан (изо-
стављена премиса је: Душан је човек).
ентитет (лат. епз биће, з и т јесам, еззе бити)
фил. битност, суштина.
ентлаза (грч. еп1ћ1а6 угњечим, улубим) мед.
нагњеченост, улубљеност, нарочито лу-
бање.
ентодерм в. ендодерм.
ентозоа (грч. еп16з унутра, гбоп животиња)
пл. в. ентерозоа.
ентоксизам (грч. еп-, 1ох1коп отров) мед. тро-
вање, отровање; ентоксицизам.
ентоксицизам мед в. ентоксизам.
ентомогамија (грч. еп1отоз усечен, урезан,
датоз брак) бот. опрашивање бил>ака по-
средством инсеката.
ентомограф (грч. еп1отов еп^ота гба инсек-
ти, §гарћб описујем) зоол. онај који се бави
описивањем инсеката.
ентомографија (грч. егИотоз, Јр"арћ6) зоол.
описивање инсеката.
ентомолити (грч. еп1отоз Шћоз камен) геол.
окамењени остаци инсеката.
ентомолог (грч. егНотоб 16§оз) зоол. познава-
лац инсеката, проучавалац инсеката.
ентомологија (грч. еп1отоз 1о§1а наука) зоол.
наука о инсектима; пр. ентомолошки.
ентомон (грч. еп-1.етпб усечем, урежем, еп(х>-
т о з усечен, урезан) зоол. инсект; пл. ентома.
ентомофаг (грч. еп1отоз рћа§еГп јести) зоол
сисар који се храни инсектима (нпр. јеж,
кртица, слепи миш итд.).
ентомофил (грч. еп1ото8 рћЛоз љубитељ)
онај који воли инсекте (за биљке које
инсекти опрашивањем оплођавају).
ентомофилија (грч. еп1отоз, рћПеб волети)
зоол. опрашивање биљака посредством ин-
секата.
ентонија (грч. епЧетб затегнем) мед. напре-
зање, напетост, затегнутост.
ентопичан (грч. еп-16роз место, еп!6ршз
домаћи) домаћи, завичајни.
ентоптичан (грч. еп1бб унутра, брз, орбз око)
који лежи (или: постоји) у самом оку;
ентоптичне боје обичне боје (за разлику од
диоптричних боја).
ентостоза (грч. еп1;6з оз!еоп кост) мед, унута-
рње отицање кости.
ентотични шумови (грч. еп16з, опз, 616з, оИ-
ко8 ушни) мед. субјективни шумови (у уху)
које чује само сопственик оболелог уха.
ентофитон (грч. еп16з, рћу1;6п бил>ка) бот.
биљка готованка, паразитна биљка.
ентрата (итал. еп1га1а) предигра, увод, ин-
тродукција; улазна цена, улазница.
ентрипсологија (грч. еп1г1рз15 утрл>авање, 1о-
^1а наука) мед наука о уношењу лекова у
тело трљањем.
ентропија (грч. еп-, 1горе претварање, еп1го-
рш садржина претварања) физ функција
чија величина служи као мера за вероват-
енформел
ноћу даног стања тела или система тела.
Ентропија тела или система тела јесте
количник из збира повећања унутрашње
енергије и спољашњег извршеног рада при
ширењу тога тела и апсолутне температу-
ре. При сваком процесу у природи збир
енергија остаје сталан, али то претварање
енергије из једног облика у други врши се
у правцу повећања збира ентропија свих
тела која учествују у процесу. У гранич-
ном, замишл>еном, случају, за повратни
процес, овај збир ентропија остаје непро-
мењен. У природи сви процеси су непо-
вратни, иреверзибилни. Отуда, поред
принципа одржања енергије, у природи
важи принцип повећања ентропије. Први
принцип је нужанза објашњење збивања у
природи, али није довољан. У ту сврху
допуњује га други принцип.
ентузијазам (грч. еп- у, 1ћеоз бог, еп1ћеоз
одушевљен богом, еп1ћиз1азт6б божанско
одушевљење, усхићење) првобитно (у па-
ганским култовима): стање неког човека
који је ,,пун бога"; доцније: занос, одуше-
вљење, усхићење, раздраганост; нарочито:
страсна загрејаност за неку идеју, неки
идеал.
ентузијаст (грч. еп1ћиз1а8тб8) занесењак,
одушевљен човек, страстан обожавалац
ИЛИ поштовалац кога или чега.
енудација (лат. еписЈаИо) разголићавање,
разголићење, откривање.
енудирати (лат. пис!из го, наг, епис1аге) ого-
ЛИТИ, разголитити, открити.
енуклеација (нлат. епис1еаИо) вађење језгра;
развијање, објашњавање, разјашњавање,
приказивање; мед. одстрањивање "неког
чланка из зглоба.
енуклеирати (лат. пис1еи8 језгро, једро,
епис1еаге) извадити језгро чега; брижљиво
обрадити, развити, објаснити, разјаснити,
приказати.
енула (грч. еп- у, п1оп десни) мед. унутарња
страна зубног меса (десни).
енумерација (лат. егштегаИо) бројање, на-
брајање, пребрајање; ређање.
енумерирати (лат. егштегаге) набројити; по-
бројити; срачунати, израчунати.
енунцијативан (лат. епипИаге исказати)
исказан, који садржи неки исказ; исказни,
који исказу припада; прав. супротно од
диспозитиван.
енунцијатум (лат. епипИа1;ит) исказ, изрека;
став, суд, пресуда.
енунцијација (лат. епипИаИо) исказ, суд,
изрека; објава, обзнана, саопштење.
енунцирати (лат. егшпЦаге) изрећи, изрица-
ти, исказивати, исказати, изговорити, изја-
вити, објавити.
енуреза (грч. еп- у, пгоп мокраћа) мед. неспо-
собност задржавања мокраће услед осла-
белости мокраћног мехура.
енформел (фр. т{огте1 апстрактан) стил у
модерном сликарству који тражи искљу-
енхармонија
чиву изражајност у боји, игноришући ли-
ковно приказиваше предмета.
енхармонија (грч. еп, ћагтоша) у античкој
музици један од три тонска система
(дијатоника, хроматика, енхармонија); ен-
хармонијски тонови — тонови који се
различито зову и бележе, а звуче исто.
енхармоника в. енхармонија.
енхармоничан (грч. епагтоткоз) муз. који је
у хармонији и који зависи од н>е; згодан,
подесан; складаи; енхармонични тоновн
тонови који играју двоструку улогу, према
томе да ли припадају једном или другом
низу тонова, услед чега се, њиховом склад-
ношћу или бојом, мења у исто време и
њихово име, као из или сИз, §18 или аз;
еихармонични гласови они којима исти
тон припада под разним именима, као
сИв-тоИ или е8-то11.
енхеиридион (грч. епсћетсИоп) ручна књига,
приручник, преглед, кратак уџбеник неке
науке.
енхимозис (грч. епсћуто818) мед. изливање
сокова у делове тела.
енхиридион в. енхеиридион.
енхондрома (грч. епсћопс1го8 рскавичав) фи-
зиол. рскавица која се ствара на рачун
коштане сржи, а понекад и једрог кошта-
ног ткива, орскавичавање, орскавичење,
хондрома.
енхоријско писмо (грч. епсћогшл домаћи,
домородни) народно писмо старих Егапћа-
на; демотично писмо.
енцелиалгија (грч. епкоШа утроба, црева,
а1до5 бол) мед. болест желуца или утробе.
енцелиитис (грч. епкоШа) мед. запал>ен>е
црева.
енцефал- (грч. епкерћа1о8 мозак) предметак
у сложеницама са значењем: мозак, који
се тиче мозга.
енцефалалгија (грч. епкерћа1оз а1§ок бол) мед. енцими (грч. еп- у, г у т е квасац) пл. хем. не-
обољење мозга, бол у мозгу.
енцефалитис (грч. епкерћа1о8) мед. запал>ен>е
мозга.
енцефалограф (грч. епкерћа1о8, јЈгарћо пи-
шем) мед. апарат који аутоматски бележи
(региструје) рад мозга.
енцефалографија (грч.) мед. специјални ме-
тод снимања мозга помоћу рендгенских
зракова.
енцефалологија (грч. епк^рћа1ов, 1о§1а нау-
ка) наука која се бави проучавањем мозга,
наука о мозгу.
енцефаломалација (грч. епкерћа1оз, та1ак!а
размекшавање) мед. размекшање мозга;
настаје услед зачепљења артерије.
енцефалоскопија (грч. епкерћа1о8, зкореб
гледам, посматрам) испитивање (или: пре-
гледање, проучавање) мозга; уп. кранио-
скопија.
енцефалотомија (грч. епкерћа1оз, 16тпб се-
чем, режем) мед. сечење (или: расецање)
мозга.
енциклиј(ум) (грч.) в. енциклика.
287
енциклика (грч. е{?-кук166 у кругу окрећем)
енциклично писмо, посланица; посланица
папина свим надбискупима и бискупима.
енцикличан (грч. е§-кук1шз) кружни, окру-
гао, који обилази у кругу, који иде редом,
општи.
енциклопедизам (грч. е^-кукИоб кружни; оп-
шти, обичан, рак1е1а образовање) фило-
зофска схватања, нарочито слободњачка и
донекле ирелигиозна мишљења францу-
ских енциклопедиста; енциклопедијски
начин излагања науке.
енциклопедија (грч.) првобитно: круг при-
премних и општих научних предмета с
којима се треба упознати пре почетка
стручног образовања за позив у животу;
круг научног образовања уопште; преглед-
но излагање наука и уметности у целови-
тости или делимично, обрађено у органској
вези (систематска енциклопедија) или по
азбучном реду (азбучна-, алфабетска-,
реална енциклопедија, стварни или реални
речник).
снциклопедијски (грч.) прегледан (или:
обавештајан) у научном погледу; израђен у
облику енциклопедије, тј. са свим опште-
потребним и корисним знањима и обаве-
штењима.
енциклопедисти (грч.) фил издавачи и сарад-
ници велике француске енциклопедије
(„Епсус1оресИе ои О1сиоппа1ге га18оппе с1ез
зиепсев, с1ез аг1в ег Аев теИегв") који су, од
1751-1772, издавали француски филозофи
просвећености Даламбер и Дидро, уз сара-
дњу Монтескјеа, Волтера, Русоа, Грима,
Холбаха, Мармонтела и др. (садржи цело-
купно стварно знање тога доба); све при-
сталице филозофских, религаозних и
државних схватања која су нашла израза
у тој Енциклопедији.
организовани фермента, органски азотни
спојеви који су, по својој грађи, слични
беланчевинама, нпр. дијастаза, пепсин,
птијалин, липолиза.
енцимологија (грч. еп, гуте, 16§О8 реч, говор)
наука о енцимима (ферменгима).
енцимохемија (грч. еп, г у т е с ћ е т е т ) грана
хемије која се бави проучавањем деловања
енцима.
еозин (грч. еов јутарња румен, зора) бледоцр-
вена флуоресцентна боја која служи,
између осталога, бојењу микроскопских
предмета.
еозинофилија (грч. ебб зора, рћПео волим)
повећан број еозинофилних белих крвних
ћелија.
еозоик (грч. еов зора, освит, гооп живо биће)
раздобље у развоју Земље када се јављају
први трагови живих бића.
еојски (грч. 668 зора) који потиче са Истока,
источни, који је дошао или доспео са
Истока (тј. у Грчку).
ео ипсо (лат. ео 1рзо) самим тим, само собом,
само собом разумљиво.
Еол 288
Еол (грч Ак>1оз) кит бог и господар ветрова
код старих Грка.
еолити (грч. 6б8 зора, Шћов камен) пл камење
које неки научници сматрају за оруђа и
посуде преисторијских људи из терцијарне
периоде.
Еолова харфа цев са жицама од црева која
се, попут справе што показује правац ду-
вања ветра, на ветру окреће, при чему
жице, под утицајем ветра, звуче обично у
акордима; уп Еол.
еолска ерозија геол механички рад ветра на
преношењу материјала и одирању земљи-
шта, нарочито у пустињама, степама и
другим пределима сушне климе.
еолски (грч. а161о8) ветровит, буран, нагао,
брз
еолски дијалекат најстарије од три главна
грчка наречја; уп Еолци-
еолски талози геол талози који се стварају
када ветар доноси са површине стена си-
тан камени и минерални прах, па га разно-
си као прашину у велике дал.ине, а када
снага ветра малакше. онда та прашина
пада на земљу и ствара талоге.
Еолци (грч. А1о1е18) једно од четири главна
племена старих Грка у Тесалији и зап.
ГрчкоЈ, по митологији пореклом од Еола,
сина Хеленовог.
еон (грч. а16п) дуг период времена, неичмер-
но дуго време, непромешвиво трајање, веч-
ност; период света.
еоније (грч.) пл прославе стогодишњица, Ју-
биларне прославе.
еономантија (грч. етгтк птица, тагНеш про-
рицање, гатање) прорицање по лету и гла-
су птица.
Еос (грч. Небз, Еов) мит ботања зоре код
старих Грка.
еосин в. еозин.
еоцен (грч. еок зора, катов геол старија
терцијарна формација, названа зато што
у њеним окаменотинама има веома мало
оних које би се могле довести у везу са да-
нас живим врстама, те се појављује као
зора (ебб) новог стварања; после ове до-
лазе: олигоцен, миоцен и плиоцен.
еп (грч. ереТп качивати, рећи, ероз јуначка
несма, херојска песма) поет. уп епопеја.
енагога (грч. ера§б^е доказивање навођењем
сличних примера и случајева) лог в. ин-
дукција; пр епагошки.
епагомени (грч. ер-а§6 додаЈем, умећем) у
календару народа који имају дванаест ме-
сеци по тридесет дана; пет дана КОЈИ се, на
крају, додају овим месецима да би се
навршило 365 дана.
епакма (грч. ерактов зашил>ен, заоштрен,
ер( на, за, а к т е врх, врхунац) кед погор-
шавањр болести.
епакмастичан (грч. ерактазИков КОЈИ расге у
сили) који расте, који се појачава, који се
чаоштрава.
епакти (грч. ер-а§6 уметнем, додам, ерак1ов
уведен, уметнут) пл број дана за КОЛИКО
Сунчана година премашује Месечеву годи-
ну од дванаеет месеци; број дана Месечеве
старости првога дана године (данас првог
јануара, некада првог или двадесет другог
марта)
епанадиплоза (грч. ер-апасИр1о818 удвостру-
чење) поет удвостручавање, када се једна
реченица завршава истом речи којом је и
почела; кед чешће враћање напада грозни-
це; прелажење једне просте болести у ком-
пликовану.
епаналепса (грч. ерапа1ер818 понављање) поет
када се једна реч или више њих, после
дуже уметнуте реченице, понови на крају,
често са јачим нагласком; када истом речи
којом се нека реченица или неки стих
завршава друга реченица или други стих
почиње.
епанастрофа (грч ерапав^горће) поет измена
места речи, премештање речи, нпр.: сумње
нема, место: нема сумње; фигура у којој се
крајњом речи једне реченице почиње сле-
дећа реченица; мед извртање материце или
мокраћног мехура (бешике); уп анастрофа.
епанафора (грч. ер(-, апа-, рћбго носим) поет
уп анафора.
епанодос (грч. ерапосЈов повратак) рет
враћа^ве главном предмету после малог
удал»авања од њега; понављање речи обр-
нутим редом, нпр.: ,,Ко не може оно што
жели, нека жели оно што може"
(Леонардо да Винчи).
епанортоза (грч. ерапог!ћ66 поправљам, ера-
паг1ћб818 поправка) поправљање, враћање
у раније стан>е или ранији положај; рет
поправљање самога себе у говору, попра-
вљање или допуљавање реченога каквим
изразом који јасније и тачније исказује
неку мисао; опомињање, саветовање.
епарма (грч. ерагта оток, гука) мед оток,
огицање, осипање.
епарх (грч. ер-агсћоб) поглавар, заповедник,
управник покрајине у византијском цар-
ству
епархија (грч. ерагсћт) област и делокруг
Једног епарха; у православној цркви:
област коЈа СТОЈИ ПОД уиравом једног епи-
скопа или архиепископа.
епафереза (грч. ерарћа1ге818) мед поновно
одузимање, нарочито крви
епегзсгеза (грч. ер-ехе^евјв) грлм додато обја-
шн>ен>е, даље допунско објашњење, дода-
так који треба да објасни; уп апозиција.
епенгл (фр. ерт^1е8) пл бакшиш, напојница;
а катр епенгл (фр а ^иа!ге ерт§1ев) доте-
ран, као из кутије.
спеидима (грч. ерепдута горња одећа) ашт
фина танка кожица којом су превучене
мождане шупљине
епентеза (грч. ерепШез18) грам уметање једног
слова или слога у неку ррч (у грчком,
немачком и др. језицима).
епи- (грч. ерј) предметак у сложеницама са
значењем: на, над, по.
епибласт 289
епибласт (грч ер1, ћ1ав1о8 клица) физиол в
вктодерм
епигамија (грч ер^агша) друга женидба или
друга уда]а, брак између чланова различи-
тих сталежа
епигастриј(ум) (грч ер1§аб1поп, §аз1ег трбух)
аиат горњи део трбуха, део абдомена КОЈИ
се налази непосредно изнад желуца
епигастричан (грч ер1-, §аб!ег) КОЈИ припада
епигастриЈу, КОЈИ ]е у вези са епигастри]ем
епигенеза (грч ер1§1јр1ота1 родим се после,
настајем после) биол схватање по коме се
развоЈ органског света оснива на образо-
вању органске клице као новог производа,
уп преформациЈа
епигенема (грч ер1§еппета после рођено,
после створено) нешто што ]е накнадно
пришло, накиадно створено или рођено,
мед болест ко]а се придружила неко] рани-
ЈОЈ болести
епигенетика (грч ер1-, §1§пота1 рађам се)
биол наука коЈа испиту]е узрочне механи-
зме КОЈИ доводе до развитка индивидуа
епигенија (грч ер^-ј^впота! после настаЈем,
придолазим) геол речна долина клисура-
стог облика ко]а Је усечена у узвишење
изнад нижег земљишта
епигиничан (грч ер{, §упе жена) бот цвет
ко]ега чашица, круница, и прашмикови
судови стоје изнад плодника, ТЈ КОЈИ се
сам оплођава (нпр цвет у Јабуке и ружи-
частих биљака уопште)
епиглотис (грч ер1ј>16Ш8) анат гркљани по-
клопац (КОЈИ затвара гркљан)
епиглотитис (грч ер{, §1611а Језик) мед за-
паљење гркљаног поклопца
епигоаи (грч ер1-§6по1) **т потомци, нарочи-
то синови седморице грчких Јунака поги-
нулих у првом рату против Тебе, КОЈИ су,
десет година после њихове погибиЈе, осве-
тили смрт СВОЈИХ очева и разорили Тебу,
ист синови иаследника Александра Вели-
ког (диЈадоха); деца из другог брака, по-
томство уопште, нарочито потомци ]едне
велике епохе; лит поколење писаца КОЈИ, у
недостатку сопствене стваралачке снаге,
раде у духу иде]а и облика СВОЈИХ великих
претходника, фиг подражаваоци, тра-
банти
епиграм (грч ерцтгарћо, ер1§гатта) поет пр-
вобитно, код старих Грка натпис на умет-
ничким делима, надгробним споменицима
итд , обично написан у дистисима, доцниЈе
кратка лирска песма ко]а нам, збрцено и
Јасно, казуЈе неку истину, ко]а нас изнена-
ђу]е, али КОЈУ одмах осетимо као тачну и
умесну, пецкалица Епиграм треба да има
ове половине очекивање и објашњење, у
обЈашњењу се налази тзв жаока (поента),
пошто )е данас свахи епиграм заЈедљив
Код нас су се, у ово] врсти, највише
истакли Ј Ст Поповић, Бр Радичевић, Л>
Ненадовић, П Прерадовић, Ђ Јакшић, Ј Ј
Зма] и др
19 Лексикон
епидидимитис
епиграматист(а) (грч ерцргатта) в егшгра-
мист
епиграматологија (грч ер1§гатта 1о§1а)
збирка натписа, збирка епиграма, наука о
епиграму као песничком роду
епиграмист(а) (грч ер1^гатта) поет писац
епиграма епиграмски песник
епиграмски (грч) у облику епиграма, фиг
заједљиво сатарично, кратко и ]асно као
у епиграму
епиграф (грч ер1§гарће) натпис на неко)
кући, надгробном или другом споменику,
наслов на књизи, гесло мото
епиграфика (грч ер1-^гарћо) познавање нат-
писа део науке о старинама КОЈИ тумачи и
решава античке натписе урезане у камен,
метал или други тра]ан материЈал што ]е
од велике и сигурне важности за позна-
вање државног и приватног живота старих
народа
епиграфички (грч) КОЈИ Је у вези са епигра-
фиком или се тиче епиграфике, КОЈИ има
натпис, нпр епиграфичка страна динара,
страна на КО]ОЈ ]е натпис (за разлику од
стране на КОЈОЈ ]е лик)
епидеиктичан (грч ерк1е1кико5 показан) ко-
ЈИ се показу]е, КОЈИ се истиче, с]а]ан, епи-
деиктичан говор с]а]ан, узоран, уметнички
говор
епидемија (грч <1етов народ, ер1с1ет1а раши-
рење болести) кед болест ко]а влада неким
кра]ем, заразна болест, зараза, редња на-
родна болест, у ужем смислу болест ко]а
)е дошла споља и неко време владала у
неком крају, но болест од ко]е та] краЈ
иначе не пати, супр ендеми]а
епидемиолог (грч ерк1ет1а 1о8оз) мед проу-
чавалац постанка, ширења и сузби]ан>а
заразних болести
епидемиологија (грч ер1депиа 1о§1а) мед нау-
ка о зарази и заразним болестима, пр
епидемиолошки
епидемичав (грч е р и ! е т е т бити раширен >
народу) мед ко]и влада у неком краЈу,
заразан
епидендрон (грч ерг на с1епс1гоп дрво) бш
биљка готованка (паразитна биљка) коЈа
расте по дрвећу
епидерм(а) (грч ер1, с^егта кожа) зоол по-
кожица, наЈгорњи СЛОЈ човечје и животињ-
ске коже, бот код виших биљака најгорњи
СЛОЈ ћелија (покорица), КОЈИ првобитно
затвара са спољне стране све делове бил>-
ке а доцније се често замењује секундар-
ним ткивом
епидермоид (грч ер1 дегта кожа, еМов вид,
облик) биол покожично ткиво покорично
ткиво
епидермски (грч ер1, с1егта) КОЈИ припада
покожици или покорици, КОЈИ ]е у вези са
покожицом или покорицом, уп епидерма
епидидимис (грч еркћЛутЈз) ЈООЛ пасемник
епидидимитис (грч) кед запаљење пасе-
мника
епидиЈаскоп 290
епидијаскоп (грч ер1 (Ј1а кроз, бкореб гле-
дам) опт апарат КОЈИ И прозирне и непро-
зирне об]екте довољно Јасно проЈицира
епидиктичан (грч ерк^егкикок) в егшдеикти-
чан
епидоза (грч ерк1о515) додатак,мед необично
увећавање Једног дела тела, напредовање
(или заоштравање) неке болести
епидозит (грч) стена из групе кристаластих
шкриљаца, састављена претежно од епи-
дота и кремена
епидот (грч )мин минерал, силикат алумини-
]ума, гвожђа и калциЈума, чи]и се провид-
ни примерци прерађуЈу у драго камење
епидром (грч ер1с1готе) мед навала сокова,
нарочито крви, уп конгестиЈа
епизеуксис (грч ер12еих1Б) рет понављање
Једне речи, са нагласком, у говору, нпр
, Давно, давно ]е то било "
епизиотомија (грч ер18ешп стидник, 1оте
сечење, резање) мед расецање завршног
прстена порођа]ног канала да би се про-
ширио срамнични процеп, како би се пре
извршио порођаЈ и спречио расцеп међице
епизода (грч ер-е1Б-ос11оп уметак, додатак)
диЈалошки део између хорских песама у
старогрчко] трагедиЈи, шаљиви умеци у
комедији, самостални, ТЈ без ]аче везе са
главном радњом, делови у роману, епскоЈ
песми, драми или говору, фиг споредна
радња, узгредан догађа], нешто уметнуто
што ]е у слабо] или ни у каквоЈ вези са
главним предметом
епизодан (грч) уметнут, споредан, узгредан,
у слабо] или ни у каквоЈ вези са целином,
епизодна песма споредна песма, уметнута
песма
епизона (грч ер1 на, гопе поЈас) на]виша
зона преображаја стена у Земљино] кори
са ниском температуром у КОЈОЈ делуЈу
стално бочни потисци, испод ње лежи
мезозона, а ЈОШ дубље катазона
епизоон (грч ер1-, гооп животиња) зоол гото-
ван КОЈИ живи на СПОЉНОЈ површини коже,
пл впизоа, ентозоон
епизооносологија (грч ер1-, гооп, покоз бо-
лест, 1о§1а) наука о сточно) зарази
епизоотија (грч ер1-, гооп) животињска, на-
рочито сточна зараза већих размера, по-
мор стоке
епизоотичан (грч) заразан, КОЈИ има облик
заразе (код животиња)
епизоотиолотија (грч ер1-, гооп животиња,
1о§1а наука) наука о паразитима и зараз-
ним болестима домаћих животиња
епик (грч ероз Јуначка песма) писац епских
песама, епски песник, уп епски
епика (грч еров, фр ер^ие) поет епско пе-
сништво песништво које лагано и опшир-
но прича оно што се десило или што се
могло десити некада у животу, не исти-
чући при том и осећања ко]а ти догађаЈи у
нама изазива]у, као што ]е то случа] код
друге две главне песничке врсте (лирског и
драмског песништва)
епикарпиј(ум) (грч ер1- кагроз плод) мед
фластер за пулс, заво] око шачног корена,
бот покоркца оплоднице, спољна кожа
плода, супр ендокарпиЈ(ум)
епикаума (грч ер1-каш палим на површини)
мед мехур од опекотине, оток зенице или
оток на рожњачи
епикерастика (грч ерх-кегазика) пл убла-
жавна средства, средства за ублажавање,
за разблажавање
епикранмјум (грч ер1-, кгагаоп лубања) зоол
горњи део лубање
епикриза (грч ергкг1515 процена, одлука)дгед
научно обЈашњење и утврђивање Једног
случа]а обољења с обзиром на н>егов по-
станак, ток и исход
епикуреизам (грч Ер1кигоб) филозофска
школа старогрчког филозофа Епикура
(341-270 пре н е ) светови се без божан-
ског управљања развијаЈу тиме што се
атоми, сем КОЈИХ не ПОСТОЈИ ништа до
празан простор, скупљају и поново раства-
ра]у, исто тако постају и неста]у жива
бића и душа, ко]а се састоЈи од наЈфигоцих
атома, вредност сазнавања природе састо-
ЈИ се у томе што ослобађа човека од ужаса
празноверице, религије и страха од смрти,
ово ослобођење ]е потребно ради стицања
блаженства, ко]е ни]е у чулном уживању,
него у томе што се тело ослобађа од болова
а душа од неспокоЈства (у нетачном и
погрешном смислу, ко]е су проширили
противници, епикуреизам ]е жел>а за ужи-
вањем и чулном насладом)
епикурејац (грч Ер1кигоз) присталица Епи-
курове филозофиЈе, ко]а у осећању духов-
ног блаженства, што долази као последица
ослобођења душе од неспокоЈСтва а тела од
бола, гледа највише добро, но како су
Епикурови ученици и противници његова
начела изопачили ода]ући се више чулним
уживањима и насладама, епикуре]цем се
обично сматра човек одан чулним насла-
дама, дакле развратник, сладострасник и
сл , пр епикуреЈСКи
епилатор (фр ерЦакиге) средство за ски-
дање, чупање длака
епилација (фр 6р11ег, 6р11аиоп) чупање, ва-
ђење, скидање длака нарочитим препара-
тима или помоћу електричне струЈе ради
лечења или улепшавања
епилема (грч ер1, 1 е т т а добитак)рет питање
или напомена ко]у говорник сам себи по-
стави, па одмах на њу одговорА
епилепсија (грч ер1-1етћапо, ер11ерз1а) мед
падаЈућа болест, падавица, гора, велика
боља, горска болест
епилептика (грч ерЈерика падавица) пл мед
лекови против падавице
епилептичан (грч) КОЈИ се односи на епилеп-
СИЈУ, болестан од епилепсије
епилептичар (грч ерх1ер11ко5) мед онаЈ КОЈИ
пати од падавице, падавичар
епилион (грч еруИшп) поет мали епос, мала
песма, песмица
 291
епилог (грч ер1-1о8О8) завршна реч, поговор,
завршни говор на кра]у неког позоришног
комада КОЈИМ се глумац обраћа гледаоци-
ма, фиг завршетак или непосредна после-
дица неког догађаЈа или радње, супр про-
лог
епилогизам (грч) лог на основу познатих
чињеница и околности закључивање о
чињеницама и околностима ко]е ЈОШ нису
познате
епимелети (грч ерш1е1е1е5) пл у старо]
Грчко], нарочито у Атини управници и
старешине разних управних звања
епименија (грч е р г т е т о з месечни) жртва
ко]а се приносила сваког месеца код ста-
рих Грка, физиол менструаци]а
епимитиј(ум) (грч ерипуЉшп) поет заврше-
так песме, приче или басне КОЈИ садржи
моралну поуку ко]а се из тога може изве-
сти, ,,наравоучени]е"
епимона (грч ершшпе задржавање, ернпепб
задржавам) рет задржавање на Једном
предмету да би се што исцрпниЈе изложио
и об]аснио
епинефрин (грч ер1, перћгоз бубрег) мед в
адреналин
епиникиов (грч ер!-, гаке победа, е р т Љ т п )
прослава победе, свечаност у славу победе,
победничка песма у част победника у на-
родним и ОЛИМПИЈСКИМ утакмицама (код
старих Грка)
еоиникијски (грч ер1-, шке) КОЈИ припада
победи, победни, победнички
епиномис (грч ер!-, потоз закон) додатак
закону, додатак уопште
ешшедометрија (грч ергресЈоп раван) геом в
планиметриЈа
епипеталан (грч ер!-, реШоп лист) бот са
натцветним тучком
епиплазма (грч ер1-р1а8бб) мед облог, мелем
за лечење рана
епиплексија (грч ер1р1ех1а) мед узетост ]едне
стране услед удара капље, пр епиплекти-
чан
епиплектичар (грч) кед онаЈ коме прети
опасност од капље
епиплероза (грч ерф1егб515 препуњење) мед
болесна пунокрвност, прекомерно пуњење
артериЈа крвљу
епиратер (фр ерига1еиг) пречишћавач, ма-
шина за пречишћавање памука
епиренон (грч ер1, лат геп бубрег) мед в
адреналин
еписемазија (грч ер1зета31а показиваше, по-
јављивање болести) мед предзнаци бо-
лести
еписемема (енг ер18етете) лингв на]ситни]а
синтаксичка Јединица
еписилогизам (грч ер1-, зШо§18то5 посредни
закључак) лог силогазам КОЈИ садржи као
Једну премису закл>учени суд, конклузи]у,
другог силогазма, закључак КОЈИ долази
као последица неког другог закључка
епископ (грч ер1бкороз посматрач) опт апа-
рат КОЈИ може да пројицира и непрозирне
об)екте помоћу ]аке светлости
епископ (грч ер1вкороз надзорник, ерикорео
надгледам) владика, бискуп
епископали (грч ер18короз) гш чланови епи-
скопалне или бискупске (аигликанске)
цркве у Енглеско]
епископализирање (грч ер18коро8 надзор-
ник) увођење епископског достојанства и
епископске власти
епископалист(а) (грч ер18короб) католик ко-
ЈИ не признаЈе папу као врховног пред-
ставника цркве, него бискупе окупљене у
Једном општем концилу
епископални (грч ершкореб надгледам) вла-
дичански, бискупски, епископални систем
схватање по коЈем највиша црквена власт
треба да ]е у рукама свих бискупа и
њиховог општег концила, за разлику од
папалног или куриЈалног система, КОЈИ
данас влада у католичкој цркви и по коЈем
сву власт има папа (у православноЈ чркви
важи и данас епископални систем), епи-
скопална црква енглеска англиканска
црква
епископат (грч ер18коров) владичанство, би-
скупство, звање и достојанство владике
или бискупа, све владике или сви бискупи,
као целина
епископија (грч ) звање и област ко]а СТОЈИ
под управом Једног епископа
епископократија (грч ер18короз надзорник,
кга11а власт) владавина (или свемоћ) епи-
скопа и свештенства (нпр у некоЈ држави)
епископска пројекција опт приказивање сли-
ка или предмета помоћу одбиЈања светло-
сти
еписпадија (грч ер1-, зраб вучем) кед урође-
на анормалност ко]а се састоЈи у испу-
штању мокраће кроз полеђину мушког
сполног органа, горњи процеп уда
еписпазмус (грч ер18ра6 привлачим) ве-
штачко извлачење обрезане горње коже
на мушком сполном органу да би се тиме
доказало не]евре]ско порекло (што су, у
доба римских царева, често радили одро-
ђени ЈевреЈи), такав ЈевреЈин звао се епи-
спаст
еписпаст (грч ) в под еписпазмус
еписпастикум (грч ) мед средство, фластер за
извлачење
еписпастичан (грч ) мед општи назив за суп-
станце ко]е производе пликове на кожи,
нпр за слачицу, кантарион и др
епистаксис (грч ер1з1агет наново капати)
Јиед цурење крви из носа
епистемологија (грч ер181ете знаше, саз-
нање, наука, 1о§1а) фил теорија сазнан.а,
наука о аксиомима филозофије
епистемоничан (грч ер1з1етотко8) КОЈИ спа-
да у науку, научни
епистил (грч ер181у118, ер181у1оп, ер1з1у1о8
стуб) арх греда ко]а СТОЈИ поврх стубова и
 292
епистола
спа]а их, архитрав, глава или венац на
стубу.
епистола (грч ер151о1е, лат. ер181о1а) писмо,
посланица, писмена порука; у Новом заве-
ту: апостолско писмо, посланица; фиг гр-
дња преко писма, вакела; поетска еписто-
ла писмо у облику песме, посланица у
стиховима
епистолар (нлат ер1н1о1агш8) у католичкоЈ
цркви: свештеник који на богослужењу
чита апостолске посланице.
епистолариј(ум) (нлат. ер1з1;о1агшт) књига у
КОЈОЈ су побележене библијске посланице,
збирка библијских посланица
епистоларни (грч. ер181о1е) пчсмени, у облику
писма; епистолски
епистолиј(ум) (лат. ер181о1шт) мало писмо,
писамце.
епистолограф (грч. ер181о1е. ^гарћо) онај који
пише писма, писац писама.
енистолографија (грч. ер181о1е, §гар1иа) ве-
штина оастављања писама (или: посла-
ница).
епистолски (грч. ер181о1е) в. етшстоларгш.
епистомиј(ум) (грч. ер1-51от12б запушим
уста) мед жвале на устима.
епистроф (грч. ер1-51херћ6 окрећем) >оол дру-
ги вратни пршљен, КОЈИ помаже окретање
главо.
епистрофа (грч ер181горће окрет) мед враћа-
ње болести. случај када се болест, која је
била већ при крају, поврати
епистула в. епистола.
еписцениј(ум) (грч. ер1-, зкепе, лат. веепа) поз
1орн.и део позорнице.
епитаза (грч ер1'1а818, појачање, пораст,
ер!-1ето) мед појачање, погоршање у
стању неке болесги, пораст ватре; поз за-
плет у позоришном комаду
епиталам (грч. ер!-, 1ћа1атоз ложница) свад-
бена песма код старих Грка и Римљана
коЈа се, обично у хору, певала пред ложни-
цом (1ћа1ато8) младенаца, сватовац
епитаф (грч. 1арћоз, ерНарћшп) надгробни
натпис (на споменику); надгробни споме-
ник, споменик уопште.
епитафијус (грч. ер11арћш8) посмртни говор,
нарочито говор у славу бораца погинулих
за отаџбину
епитафист(а) (грч. ер11арћшп) писац над-
гробних натписа, писац епитафа.
епитеза (грч. ер1Чће813 додатак) грам прира-
стак, тј. додавање на крају речи једног
слова или слога ради јачег артикулисања
те речи, нпр. -ка (у мепека), -на (овдена),
-р (тадар^ итд.
епитеза (грч. ер1, 1ће818 поставл>ање) лингв
постанак гласа.
спител (грч ер!, Ше1е брадавица, дојка) фи-
шол нежно површинско ткиво на слузо-
кожи, нпр. на уснама, сисама итд.; пл
епитсли делићи коже.
епителијалан (грч.) који се односи на епитол.
епителиом (грч.) мед епителијални рак.
епифити
епитем(а) (грч ерШгета) мед облог, нарочи-
то облог за желудац; епнтема.
епитет (грч. ер1'1ће1ок) поет придов или прилог
КОЈИ долази уч главну реч као помоћ да би
представа била што живља, потпунија и
лепша, нпр бели двори, руса коса, царско
грло; епитетон орнанс (лат. ер]1ће1оп
огпапк) украсни придев. украсни прилог.
епитимија (грч. ерНћугша) мед жудн>а, пожу-
да, жел>а, ]ак прохтев ча Јелима што га
осећа жена за време трудноће
епитимија (грч. ерШгта) казна којом више
црквене власти кажњавају неко свештено
лице за учињену кривицу; послати на
епитимију послати свештеника у манастир
да издржи качну на коју ]е осуђен
спитогиј(ум) (грч ер1-. лат. 1о^а) горњи огр-
тач; мед заво] за раме
епитома (грч ерНоте) кратак извод из неког
већег дела, преглед садржине.
епитомирати (грч.) дати (или: израдити) кра-
так преглед неког дела, направити извод
епитрахиљ (грч. ер{-, 1гасће1о8 врат) део
одежде православних свештеника који се
носи о врату и стоји испод главне горње
одежде (стихара).
еиитрит (грч. ер11п1оз) метр стиховна стопа
од четири слога КОЈУ сачишавају ]едан
спондеј и један Јамб или спондеј и трохеЈ,
тако да оба пара слогова стоје у ритмич-
ком односу три према четири: I) — (први),
- и - - (други), - - џ - (трећи), - - - џ (четврти
епитрит).
епитропа (грч. ерНгоре) рет привремено усту-
пање, допуштање.
епитрохазам (фч. ер!-1;госћа2б овлаш до-
дирнем) површно додиривање; рет наго-
милавање већег броја мисли у Једном пе-
риоду говора
сиифанија (грч ер1-рћашата1. ер1рћапе1а)
поЈавЈвивање, нарочито: појавл.ивање не-
ког бога и празновање у име тога; у хри-
шћанско] цркви: долазак Сиаситеља међу
л.уде; у католичкој цркви: прослава дола-
ска трију краљева новорођеном Исусу; у
православној цркви: Богојављење.
епифеномен (грч. е р ф ћ а т о појављујем се
после) фпл појава која иде као пратиља
важнијих процеса, збивања, нпр. свест.
психичке појаве; кед узгредна (или:
споредна) појава код неке болести.
епифиза (грч ер1рћу815 прираштај, про-
дужак, ерј-рћуота!) растем на, ухватим се
за; анАт коштана јабучица, окрајци дугих
костију; мала ендокрина жлезда која се
налази на задњем делу средње коморе
мозга, важна ча развитак телесних и спол-
них особина човека, нарочито по томе што
регулише и кочи прерано развијање спол-
них обелржја.
спифилосперма (грч. ер1, рћуПоп лист, зрег-
т а семе) пл бот бил>ке чији се цветови
налазе на листовима.
епифити (грч ер1-рћуота1 растем на) пл бот
готованеке бил>ке које расту на другам
епифонема 293
биљкама, али не одузимаЈу од њих храну
као што Је случаЈ код осталих готована
(паразита)
епифонема (грч ерфћопета) узвик, поклик,
рет крепка завршна мисао у говору
епифора (грч ерфћога) закључак, заврше-
так, рет понављање Једне речи или више
речи на краЈу реченице, м ед сужење
(ОЧИЈУ)
епихеирема (грч ер1сће1гета) лог закључи-
вање, доказивање, рет нагомилавање за-
кључака или доказа на краЈу говора, завр-
ше гак говора у коЈем сваки став има и СВОЈ
доказ, епихерема
епихерема (грч ер1сће1гета) в епихеирема
шихоричан (грч ер1сћопо8) домаћи, обича-
]ан, домородан, уп еноемичан
епихроза (грч ер1сћго818 пребоЈење) мед осии
по кожи у 6ОЈИ
епицентар (грч ер1-, кеп1гоп, лат сеп1гит
средиште) површинско средиште, геол оно
место на површини камене Земљине коре
ко]е се налази вертикално изнад хипоцен-
тра, ТЈ места у каменоЈ Земљино] кори у
коЈем ]е извор земљотреса
епиценум (грч ер1кото8, лат ер1соепит)
грам реч ко]а вреди за оба рода, и мушки и
женски
епицинл (грч ер1-, кук1о8 круг) астр мали
круг чије се средиште креће обимом неко-
га другога круга (у ПтоломеЈеву геоцен-
тричном систему таЈ други круг ]е већи,
звани деферент), геоцентрична путања
планете, пр епицикличан
епициклоида (грч ер1-, кук1оз еМоб облик)
крива лигоца КОЈУ описуЈе Једна тачка на
обиму круга КОЈИ се котрља са спол>не
стране Једног непомичног круга
епод (грч еро<1о8) чаробњак, гаталац, онаЈ
КОЈИ помоћу чароли]ских песама, изрека,
гаталица и натприродних средстава по-
маже и лечи, уп магнетизер
епода (фч ерас16 припевам, ерскЈе) лоет при-
пев рефрен уметнут стих, завршна песма
која долази после строфе и антистрофе у
старогрчким хорским песмама, врста лир-
ске песме код ХорациЈа код које наизме-
нично долазе Један краћи стих (уегзиз
ерос1ш>) и Један дужи
еподичан (грч ербЈов) поет КОЈИ се припева,
уметнут, са рефреном, припевом
еполета (фр ^раи1е11е) ВОЈ нараменица на
КОЈОЈ СТОЈИ знак официрског чина, добити
еполете добити официрски чин, постати
официр, изгубити еполете престати бити
официр, бити лишен официрског чина
еполирати (фр ераи1ег) ВОЈ заклонити грудо-
браном, опкопом, заштитити крила водом
баруштином итд
еполман (фр 6раи1етеп1) ВОЈ грудобран на-
прављен од набацане земл.е, џакова песка
и др
епоним (грч ербпутоз) онај по ко]ем ]е
нешто на звано КОЈИ да]е некој ствари име
(као што ]е нпр у Атини био први архонт
по коме ]е текућа година добиЈала име, у
Спарти први ефор, у Теби први беотарх)
епонимичан (грч ) назван, прозван, истоиме-
ни, када смисао и значење имена одговара
карактеру или судбини онога ко]и носи то
име
епопеја (грч егрет казивати, рећи, ероропа)
Јуначки спев, Јединствено песничко прика-
зивање извесног низа знатних догађаЈа
окупљених око Једног средишта, ТЈ ОКО
главног Јунака, епопеЈа може бити народ-
на, која )е углавном састављена од народ
них песама и прича („Косово" од Ст Но-
ваковића, „Лазарица" од Ср Стојковића
„Илијада", ,,Одисе]а" и др ) и уметничка
КОЈУ ]е написао само ]едан песник, ова
последња има четири врсте историЈска
епопеЈа, коЈа опева знатне историјске дога-
ђа]е, романтична епопеЈа ко]а опева ]у-
начке и љубавне пустоловине чувених ви-
тезова, побожна епопеЈа, са садржином из
Светог писма, и комична епопеЈа, у КОЈО}
машта долази у сукоб са разумом или
осећањем, еп, епос, епска песма
епос (грч е1ре1п, ероз) поет в епопеЈа
епоха (грч ер-есћб еросће) доба време не-
кога знатног догађаЈа од кога се почиље
бро]ати известан низ година, одсек или
период времена, чинити епоху стварати
Једно ново и значаЈно доба, учинити себе
или доба у којем се живи значаЈним, &за-
звати велик углед, бити значајан, астр
произвол.но утврђен датум за КОЈИ су уне-
ти у таблице елементи нужни за израчуна-
вање места неког небеског тела
епохалан (грч еросће) знатан, веома знача-
Јан, велик, КОЈИ ЧИНИ епоху, КОЈИ СВОЈОМ
вредношћу и значаЈем надмашава све што
се у том времену догодило и да]е му своЈе
обележ]е (нпр епохалан проналазак,
успех и сл )
епохант (грч еросће, нлат еросћап;.) онаЈ
КОЈИ изврши нешто крупно и значаЈно,
она] КОЈИ представља, КОЈИ ЧИНИ епоху
е профундис (лат е рго{ипс11з) из дубине
нпр певати
епрувета (фр ергоцуеИе) заднивена стакле-
на цев за вршење хемиЈских опита, огледа
епсилон (грч е р511о8 го, наг) име петог слова
грчке алфабете = кратко е, УП ета
епсилонтика (грч ер811оп) мат међу магема-
тичарима уобичаЈен назив за ригорозно
излагање математичке анализе, израз ]е
потекао отуд што се у многим доказима
чисте анализе употребљава грчко слово е
(епсилон) као ознака за произвољно малу
позитивну величину
епсилонтичар (грч) математичар КОЈИ сма-
тра да се математика мора увек излагати у
потпуно строго] форми, чак и за нематема-
тичаре, фиг претерано строг математичар
епски (грч еров) КОЈИ се тиче епске поеш]е,
фкг зуначки, опширан, епска песма в епо-
пе]а, епска пластичност причање које у
епу мора бити тако живо и очигледно као
 294
да се догађа пред нашим очима, епска
поезиЈа в епика, епски песник=епик, еп-
ска ширина или отшшрност лагано при-
чање многих догађаја у којима учествуЈе,
поред главног Јунака, већи бро] Јунака,
описивање свега надуго и нашироко, епски
стих стих КОЈИМ се понаЈчешће пишу епске
песме (десетерац и хексаметар )
епсомит (по енг граду Епсому) горка со,
минерал. магнезиЈумов сулфат с кристал-
ном водом М§ЗО4Х7Н2О
епулис (грч ериНз) мед мекани израшта] на
деснима
епулоза (грч ери1б815) мед зарашћивање, за-
рашћење, замлађивање, замлађење, нпр
рана
епулотикон (грч ери1бикоз КОЈИ помаже за-
млађењу, зарашћивању) мед лек за ску-
пљање и сушење рана
епулотикум мед в епулотикон
епуративан (нлат ерига11Уив) КОЈИ ЧИСТИ
(ИЛИ треби, пречишћава)
епурација (нлат ерига!1о) чишћење, пречи-
шћавање, требл>ен>е
спурирати (лат ришв чист, нлат еригаге)
ОЧИСТИТИ, пречистити, отребити, пребрати
Епур си муове (итал Ерриг 81 тиоуе) „Па
ипак се креће" (ТЈ Земља), речи које ]е
узвикнуо ГалилеЈ пред инквизиционим су-
дом кад су га приморали да се одрекне
Коперниковог учења
ера (нлат аега) рачунање времена, начин
рачунања времена од неког знатног дога-
ђаЈа, хришћанска ера, наша ера рачунање
времена од почетка хришћанства, од ро-
ђења Христова, код муслимана од Хиџре-
та, Мухамедовог бекства из Меке (622 год
н е ) , код старих Римљана од оснивања
Рима (753 год пре н е )
ерадијација (нлат егасћа1ло) израчивање,
израчење, зрачење пуштање зракова
светлости и топлоте
ерантан (>лат еггаге лутати, еггапз) КОЈИ лута,
коЈИЈе у з^блуди, КОЈИ греши, скиталачки
ерар (лал аегагшт) државна благаЈна старог
Рима у Сатурновом храму на Капитолу,
државна имовина (за разлику од фискуса
или приватне имовине царева), отуда, да-
нас државна имовина, државна (или зе-
мал>ска, градска) благајна
ераре хуманум ест (лат еггаге ћ и т а п и т ез1)
у људско] природи Је да греши
сраријални (нлат аегапаћз) в ерарни
ерариј(ум) (лат аегапшп) в ерар
ерарни (лат аегагшв) КОЈИ се тиче државне
касе, ерарни приходи и расходи, приходи
и расходи државне благаЈНе
ерата (лат еггаге грешити, еггаШт, егга1;а)
пл штампарске грешке, списак штампар-
ских грешака КОЈИ, обично, долази на
кра]у књиге, у п ератум
ерата кориге (лат егга1а согп^е) исправи
штампарске грешке (обично се ставља на
крају књиге, као наслов списка штампар-
ских грешака)
ергостерин
ератичан (лат еггаисш) КОЈИ лута, КОЈИ се
премешта, непостоЈан, неправилан, нере-
дован, наступни, ератичне стене геол путу-
Јуће стене, лутајуће стене, т] оне ко]е се
налазе на површини Земл>е далеко од
места на коЈем су постале, ератичне боле-
сти мед неправилне, нередовне, наступне
атипичне болести, нпр грозница
Брато (грч Ега16) мит Једна од девет муза,
заштитница поезиЈе, нарочито лирске
(љубавне), и еротичне музике, у уметности
обично приказивана са лиром, уп муза
ератум (лат еггаШт) грешка, заблуда, ома-
шка, нарочито штампарска грешка, пл
ерата
ербиј(ум) (лат егћшт) хем елемент, ред бр
68, атомска маса 167,26 метал из групе
ретких земал>а (лантанида)
ерг (грч ег^оп рад, дело) 1. физ Јединица
рада у апсолутном систему мера рад КОЈИ
Јединица силе (један дин) изврши кад на-
падну тачку помери за Јединицу дужине (1
ст), килоерг рад од хиљаду ерга, мегаерг
рад од милион ерга, десет мегаерга зове се
џул (енг Јои1е), т] рад КОЈИ ]е потребан да
се терет од 1,02 к§ подигне на висину од 10
ст
ерг (арап ег§, пл аге^) 2. геогр назив за
извесне области у Сахари покривене пеш-
чаним динама, насупрот стеновитим за-
равнима или „хамадама"
ергастика (грч ег§агота1 радим, делам)
учење о раду и радиности
ергатив (грч ег^оп рад, дело) лингв падежни
облик у неким Језицима (баскиЈСКом нпр )
КОЈИ показуЈе од кога потиче стање у коме
се налази субјекат
ергела (перс ћаг§е1е, тур ћег§е1е) 1 одгаја-
лиште коња, сточарска установа за уна-
пређење коњарства, 2 чопор, крдо, мнош-
тво (најчешће коња)
ерго (лат ег§о) дакле, стога, према томе
ергограф (грч ег^оп рад, §гарћо бележим)
апарат за бележење рада што га могу
извршити мишићи прстију
ергометар (грч ег§оп те1гоп) мед справа за
мерење рада што га изврши Један мишић
или група мишића
ергометрин хеи Један од алкалоида ражане
главнице (5еса1е согпи1ит) као и ергота-
мин, употребл.ава се за зауставл>ање крва-
влаења из материце после порођаЈа
ергономија (грч ег^оп, поток обича], ред,
закон) наука коЈа проучава однос између
човека и средстава за производњу и ко]а
покушава да изнађе наЈпогодниЈе услове у
психичком и физичком погледу односа
човек — машина
ергостат (грч ег^оп рад, 181епн ставим,
станем) мед апарат за терапеутичко иско-
ришћавање рада мишића, код кога боле-
сник, обрћући Једну ручицу, може да и звр-
ши тачно одређену количину рада
ергостерин в ергостерол
ергостерол 295
ергостерол хем провитамин витамина ХУ2, ко-
]и настаје зрачењем ергостерола ултраљу-
бичастим зрацима, ергостерин
ерготамин (фр егЈ»о1те) хем Један од алка-
лоида ражеве главнице (8еса1е соти1ит),
употребљава се, углавном, за заустављање
крвавл>ен>а из материце, уп ергометрин
ерготизам (фр ег§о1 главница) мед тровање
ражевом главницом, нарочито после поку-
шаЈа насилног побачаЈа
ерготин (фр егј»о1те) мед важан састојак
ражеве главнице или изродице, КОЈИ иза-
зива скупљање крвних судова и неких
мишићних снопића, нарочито код матери-
це, ерготинин
ерготинин (фр егдоипе) в ерготии
Ереб (грч Егећоз) мит божанство мрака, код
Хомера царство мртвих, подземни свет,
пакао, код Хесиода митско биће, син Хао-
сов, отац Етера (небеског простора) и Хе-
мера (дана)
ерекција (лат егес1ш) подизање, усправља-
н>е, уздизање, физиол дизање, набрекну-
ће, крућење мушког сполног органа као
последица сполне раздражености, осни-
вање, установл>авање, подизање, извође-
ње, грађење
еремит (грч егетПез, лат егетПа) пустињак,
усамљеник, испосник, анахорета
еремитажа (фр егегш1а§е) пустињаково оби-
тавалиште испосничка ћелиЈа, усамљено
место, усамљена кућица, кукица у парко-
вима израђена од дрвета или камена, на-
рочито била омиљена као украс у ХУШ
веку, име чувене галериЈе слика у Лењин-
граду, врста финог бургундског вина
еремитизам (грч егетон пуст, усамљен) пу-
стињаштво, усамљеништво, испосништво,
пустињачки (или усамљенички, испо-
снички) живот
ерепсин (грч егефо обарам, раскидам) фи-
ЈИОЛ фермент слузокоже танкога црева
КОЈИ раствара беланчевине
еретизам (грч егеИиШо) мед в еретизиЈа
еретизија (грч егеИиШб надражим, раз-
дражим) мед узнемиреност, раздраженост,
нпр мозга, болесно увећана узбудљивост,
еретизам
еретичан (грч егеМиЦт надражим) узбуђен,
узнемирен, раздражен
ереуксис (грч егеи§ота1 подригнем, ригам)
мед ригање, подригивање, еруктација
ерзак (арап агга^, тур еггак) храна, Јело
Ерида (грч Еп8) мит богиња свађе и раздора
код старих Грка На свадби Ахилових
родитеља ПелеЈа и Тетиде бацила међу
госте златну Јабуку, на КОЈОЈ ]е писало
НаЈлепшоЈ (1е каШз(;е), и тиме изазвала
међу учесницима свађу и мржњу, што ]е,
посредно, довело до ТроЈанског рата
Еридина јабука Јабука раздора, семе раздо-
ра, уп Ерида
сризипел (грч егу5фе1а5, егу1ћгоз црвен, ре1-
1а кожа) мед заразна болест врбанац, вр-
еритроза
болац, пламеник, брнка, црвени ветар,
болац, пламац, пожарица, гроници
еризипелатезан (грч егуЉгоз ре11а) мед сли-
чан са црвеним ветром, у вези са врбан-
цем, црвеним ветром, КОЈИ болу]е од еризи-
пела
ерина (грч еп-, пв, г т о з нос) пл мед средства
против киЈавице
еринија (грч еппуз) пл ерини]е богиње осве-
те код старих Грка, ко]е су, као изврши-
тељице Правде, нарочито вршиле освету
над злочинцима, код Римљана фурије
ериометар (грч епоп вуна, те1гоп) в еиро-
метар
ерир (тур ћапг) свилено платно
еристика (грч епб свађа, препирка, раздор,
епзике) вештина препирања (или распра-
вљања, полемисања, дискутовања)
еристичан (грч епзикоз) склон свађању и
препирању, споран, КОЈИ се може оспора-
вати, КОЈИ ]е за оспоравање
еристичари (грч епвике вештина препи-
рања, расправљања) пл они КОЈИ воле да се
препиру, да расправља]у, фил присталице
старогрчке мегарске филозофске школе
(због склоности препирању и расправ-
љању)
еритема (грч егуШета) мед црвеница, општи
назив за појаву црвенила на кожи, на
већем или мањем делу коже, као реакциЈа
коже на штетно деЈСтво спол>ног чиниоца,
еритрема
еритразма (грч егуШгов црвен) мед заразно
обаљење коже око плећа и препона
еритрема (грч егуЉгоз) кед в еритема
еритремија (грч егуШгоз црвен, ћаипа крв)
мед в еритроза
еритризам (грч егуШгоз) по]ава да се у
народу КОЈИ иначе има црну косу рађа]у и
лица са црвеном косом (ова по]ава нарочи-
то ]е честа код европских ЈевреЈа, док ]е
код црнаца уопште нема)
еритријаза (грч) мед црвенило код новоро-
ђенчади
еритрин (грч) хем црвена руда ко]а настаЈе
атмосферским трошењем (оксидаци]ом)
кобалтних арсенида и арсеносулфида ко-
балтов цвет
еритро- (грч) предметак у сложеницама са
значењем црвен, КОЈИ ]е црвене бо]е
еритробласте (грч егуШгоз, ћ1аз1о8 клица)
физиол ћелије ко]е ствараЈу црвена крвна
зрнца
еритробластемија (грч ) мед повећање броја
еритробласта у крви, обично код анемич-
них особа
еритробластома (грч) кед израслина од ери-
тробласта, слична тумору
еритродермија (грч егутгоз, с!егта кожа)
мед ]ако и пространо црвенило коже,
праћено Јачим или слаби]им љуштењем
еритроза (грч егу1ћгоз) мед 1 црвенило коже
и слузнице, 2 бузање ткива које ствара
црвена крвна зрнца
еритрозин 296
еритрозин (грч.) хем органска бојена матери-
ја која се добија из флуоресцеина и којом
се бојадишу свила и вуна жутоцрвено и
модроцрвено.
еритромелалгија (грч. егуШгбз, т&о8 уд, а1-
^оз бол) мед црвене и доста јако натечене
белеге, праћене болом, које се повремено
јављају по рукама и, ређе. по ногама, па се
изгубе; порекло им је у обољењу живаца.
еритропоеза (грч. егуИтгок, ро1бб чиним,
стварам) тоол стварање црвених крвних
зрнаца.
еритропсија (грч егуШгб« бр818 гледање) мед
стање чула вида при коме се све види као
кроз црвено стакло.
еритрофил (грч. егуЉгон, рћуПоп лист) бот
лисно црвенило.
еритрофитоскоп (грч. егуШгбз, рћу!оп биљ-
ка, зкорбб посматрам, гледам) црвене нао-
чари, апарат кроз који се лишће у биљака
види у пурпурној црвеној боји.
еритрофобија (грч. егуШгоз, рћбћоз страх)
мед болестан страх стидл>ивих особа да ће
у одређеној ситуацији поцрвенети и на тај
начин одати своје душевно стање.
еритрохлоропија (грч. егу1ћго8, сШбгбб отво-
ренозелен, жућкаст, 6рб18 виђење) мед не-
способност да се види модрожута боја.
еритроцијаноза (грч. егуШгбв куапоз модар)
мед обољење које доводи до модрица и
местимичних црвенкастих тачкица на
кожи.
еритроцити (грч. егу1ћг6з, ку1оз шупље тело,
бокаст суд) пл зоол црвена крвна зрнца.
еритроцитоза (грч. егутгов, ку{оз ћелија) мед
повећан број црвених крвних зрнаца, због
различитих узрока.
еритроцитометар (грч. егу1ћг6в, ку!о8, т<Нгоп
мера) инструмент за мерење еритроцита у
крви.
еркср (нем. Егкег) истурен део зграде са
прозорима, затворен балкон.
ерл (енг. еаг1) гроф, трећи степен племства у
Енглеској, између маркиза и вајкаунта.
ерлкениг (дан. еИегкоп^е, нем. Ег1кбт#) кит.
вилински краљ, баук.
ерменевтика (грч. егтепеиИке тумачење) в.
херменеутика.
ермитаж в. еремитажа.
ерогатор (лат. его§а1ог) прав издавалац, из-
вршилац последње воље.
ерогација (лат. егој*а1ло) прав издавање, ис-
плаћивање; дељење, подела.
ерогев (грч. егбв љубав, §епе$, ^^пе81ћа1
родити се) који изазива сполни надражај,
сполну страст.
еродирати (лат. егос!еге) разјести, разједати,
нагризати, наједати; геол односити, ски-
дати.
ерозиван (лат. егос1еге, его81уив) разједан,
нагризан, наједан, који разједа, нагриза,
наједа.
ерозија (лат. его»ш) разједање, наједање, на-
гризање; разједеност, нагризеност, наједе-
ност; геол одношење, скидање; разједено
ерпетологија
место; мед површински, најчешће пругасти
и видно ограничеМи недостаци у слузо-
кожи по)единих органа, нпр. желуца, ма-
теричног грлића, рожњаче и др.
ероикаменте (итал. его1сатеп1е) муЈ в.
ероико.
ероико (итал. его1со) муз херојски, јуначки,
тј. појачаном силином.
ерор (лат. еггог) заблуда, грешка, омашка;
ерор факти(лат. еггог 1асИ) стварна чаблу-
да; ерор ин факто (лат. еггог т 1ас1о) прав
заблуда односно чињеничног стања, тј.
заблуда о постојању кривичног дела; ерор
ин јудикандо (лат. еггог 1п јисИсапсЈо) прав
када правни лек тврди да је нападнута
одлука материјално нетачна због рђаве
примене кривичног закона; ерор ин проце-
дендо (лат. еггог т ргосес1еп<3о) прав када
правни лек тврди да поступак на основу
кога је одлука донесена не одговара за-
кону.
Ерос (грч. Егбз) мит бог љубави код старих
Грка (код Римљана: Амор, Купидон): <риг
љубав; фил љубав према идејама, нагон за
сазнањем (код Платона); астр планетоид
који се некад приближи Земљи више него
икада Марс, зато што његова путања лежи
између путања Земље и Марса.
еротематика (грч. егб1аб питам) вештина
згодног постављања питања.
еротематички, еротематски (грч. ег61ета11-
кбз у виду питања, ег61ета питано,
питање) зове се наставни метод у коме
један пита а други одговара, како је нпр.
радио Сократ; супр акроаматски.
еротизација (грч. егоб сполна љубав) дово-
ђење у еротично стање, повећање еротич-
ног нагона.
еротизирање (грч. егбв) фи-мол гпецифично
сполни утицај материја које сполне жлезде
луче у крв (сексуалних хормона) на цен-
трални нервни систем, средишни живчани
прибор.
еротик (грч. егбЦкоз) писац љубавних песа-
ма, љубавни песник.
еротика (грч егб8 сполеа љубав) вештина
вођења љубави, наука о љубави; љубавно
песништво.
еротичан (грч. егбИкбб) љубавни; склон љу-
бави, заљубљив, заљубљен; еротична пое-
зија љубавно песништво.
еротоманија (грч. егбб сполна љубав, т а ш а
помама, лудило) љубавно лудило; кед ду-
шевни поремећај код некога који је обузет
сталним љубавним заносом: све своди на
сполну радњу и страст, свуда види само
сполне појаве, одаје се прекомерно спол-
ном уживању, само о томе мисли и говори;
такође: када болесник уобрази да је неко у
њега или он у некога заљубљен (еротома-
нија код жена = нимфоманија, код муш-
караца = сатиријаза).
ерпетологија (грч. егре!6п гмизавац,
зоол в. херпетологија.
ерстед 297
ерстед (по имену данског физичара Оегз-
1е<1-а) физ Јединица за мерење Јачине маг-
нетског поља, ознака Ое
ерКек (тур егкек) мушко, мужјак код птица
ерћелије (тур егвекИ) пл токе
еругинирати (нлат аеги^таге) ставити бакар
у рђу, бакар или бронзу превући на изглед
старим слоЈем бакарне рђе (патине)
еруго (лат аеш(?о) рђа на бакру, бакарни
оксид
ерудит (лат егисМиб) учењак, научно обра-
зован човек, зналац
ерудитан (лат) образован, начитан, учен,
научни
ерудиција (лат егисМш) начитаност, ученост,
образованост, научност
еруктација (лат егис1а1ш) мед в ереуксис
еруктирати (лат егис1аге) мед ригати, изри-
гати, изригивати, подритавати
еруптиван (лат егшпреге избијати, избити,
егир11\о18) ко]и ]е постао избиЈањем из
унутрашњости Земље, еруптивно стење
стење ко]е ]е постало од магме или лаве,
еруптивна грозница грозница са оспама,
копривна грозница
ерупција (лат егир1ш) избиЈање, излив
(гнева, љубави), геол избацивање, нпр не-
ког вулкана, насилно избацивање, изне-
надно и обилно произвођење нечега, мед
ненадан излив крви, гноЈа или воде, оси-
пање, избијање оспица
ерц в херц
ерцег (мађ ) в херцег
есап (арап Јнбаћ, тур ћебар) рачун, бро],
процена
есапити (тур ћевар) 1 рачунати, броЈати,
убраЈати, 2 мислити, сматрати, претпоста-
вљати
есаул (рус есаул од туркменског нсаул) реч
ко]а ]е у старо-руским козачким Јединица-
ма означавала чин капетана
есе (лат евбе) бити, постоЈати, као именица,
биће, постоЈање
есеј (енг евбау, фр екза1, итал вадро, лат
еха^шт) лит после по]аве Монтењевих
„Ез5а15" (1580) назив за краћу расправу о
неком научном, уметничком, књижевном
или Јавном питању, ко]а ]е писана течно,
лако разумљиво, строго књижевно и нима-
ло површно, оглед покуша]
есејист(а) (енг еббау151) писац краћих ра-
справа, огледа, есе]а, публицист
есен (хебр ћазбаш они КОЈИ ћуте) припадник
староЈевреЈске секте у I в н е, одбацивали
су приватну своЈину, новац и породицу
есенција (лат еззе бити, еззепиа) битност,
суштина, бит, главно, главна ствар, хем
главни течан састојак што се добије из
нечега дестилисањем, алкохолни и битни
састојак плодова, бил.ки итд , мирис, ми-
рисаво ул>е
есенцијалан (лат еб.че, еввеп^шћа) битан, су-
штаствен, суштински, прави главни,
основни, неопходан
ескамотажа
есенцијализам (лат еввепиаћа) правац у са-
временоз филозофији у Америци КОЈИ
тежи да одржи достигнућа западњачке
културе
есенцијализација (лат) остварење, реализа-
ци]а онога што ]е суштинско
есенцијалије (лат) пл битности, битне ства-
ри, главне ствари, битни састоЈци, есенци-
Јалиа конститутива (лат еввепиаћа сопв!)-
1и1;1Уа) пл главни састо]ци
есенцијалитет (лат езкепиа) битност, сушта-
ственост, суштина
есенцијелан (фр ев8еп1ге1) в есенциЈалан
есери (од скр СР = соци]ални револуци-
онари) припадници ситнобуржоаске пар-
ти]е у Русији на почетку XX в ко]а ]е
проповедала да ]е сељаштво револуцио-
нарвдца класа од пролетариЈата, заступала
теориЈу „сељачког социЈализма" и огорче-
но се борила против бољшевика
есесовац (према транскрибованом изговору
скраћенице 83, од почетних слова немачке
речи Зсћи1гз1аМе1 заштитни одред) при-
падник злогласне полициЈско-воЈне орга-
низациЈе у фашистичко] НемачкоЈ
ескаблон (фр е8саће1оп, лат всађеИит) по-
стоље на којем СТОЈИ биста
ескадра (фр ебсаЉе, шп евсиаЈга лат
ех-^иа<1га) ВОЈ одељење убоЈних бродова
под истим заповедником
ескадрила (фр езсаАпИе) ВОЈ мало одељење
убоЈних бродова под истим заповедником,
мала ескадра, група ВОЈНИХ авиона
ескадрон (фр е8са<1гоп, итал 8^иас1гопе, шп
езсиас1гоп) ВОЈ тактичка јединица коњице
од 120—150 коњаника у ратном стању, под
командом командира ескадрона, швадрон
ескалада (фр е8са1ас1е, лат 8са1а)во; пењање
на зидове и бедеме утврђења помоћу ]у-
ришних лестава
ескаладирати (фр е8са1ас1ег) ВОЈ попети се на
бедеме помоћу Јуришних лестава, Јуриша-
ти са лествама
ескалатор (фр ебса1ас!ег) аутоматске покрет-
не степенице у великим трговинским кућа-
ма, метроу и сл
ескалаторна клаузула (фр ебса1ас1е) клаузу-
ла ко]а у краткотраЈном уговору даЈе мо-
гућност да се, под одређеним условима,
одступи од уговорених цена и да се оне,
због насталих промена, поново утврде
ескалација (фр ебса1ас1ег пењати се, попети
се) 1 пењање, степеновање, Јуриш на кулу
уз помоћ лестава, 2 назив за ]едан елемент
америчке ратне доктрине, тзв еластичног
одговора, подразумева постепено нара-
стање врсте, обима и интензитета борбе-
них деЈстава
ескалирати (фр ебса1ег) мор упловити у при-
станиште у ко]е не треба
ескалоп (фр ебса1оре) кув танак режањ
пржена меса, бечка шницла
ескамотажа (фр евсато^а^е) извођење ма-
ђионичарских трикова, опсењивање, опсе-
ескамотер 298
на; брзо и вешто скривање нечега, вешто
изведена крађа.
ескамотер (фр. езсато^еиг) мађионичар, оп-
сенар.
ескамотирати (фр. евсато1ег) извести, изво-
дити мађионичарске трикове; нешто при-
кри(ва)ти; уклонити, уклањати, одба-
ци(ва)ти.
ескампирати (фр. езсатрег) вој. умакнута,
побећи, ухватити маглу.
ескапада (фр. езсарас1е) јах. погрешан скок
у страну школског кон»а; фиг. непроми-
шљен и несташан подвиг, несташлук.
ескарпа (фр. езсагре, шп. езсагра) вој унута-
рњи бедем, најдоњи грудобран једног рова,
опкоп.
ескарпирати (фр. езсагрег) вој направити,
ископати бедем (или: опкоп).
есквајр (енг. ез^шге) штитоноша, паж; титу-
ла нижег племства код Енглеза; данас:
титула којом се ословљава сваки угледни-
ји човек (одговара нашем „поштовани"
„благородни").
ескиважа (фр. ез^шуег избећи) сп. избега-
вање противникових удараца у боксу.
ескивирати (фр.) у спорту, нарочито боксу:
вешто избећи противников напад, искра-
сти се, неприметно се извући из тешког
положаја.
ескиза (фр. ев^швзе) скица; површан нацрт.
есконт (фр. евсотр1е) трг. в. дисконто.
есконтирати (фр. евсотр1ег, нлат. евсотри-
1аге) трг. в. дисконтирати.
Ескоркјал (шп. Езсопа1) име једног крал>ев-
ског дворца код Мадрида; ескоријал —
вуна фина шпанска вуна.
ескорта (фр. езсог1е, итал. зсог!а) оружана
пратња, свита; фиг. поворка.
ескортери (фр. езсог!еигк) Пл. вој. тип ратних
бродова („пратиоци") који служе као за-
штита оклопњачама и крстарицама.
ескортирати (фр. езсог1ег) пратити, спрово-
дити под оружаном пратњом.
ескортовати в. ескортирати.
ескудо (порт. езсисЈо) новчана јединица Пор-
тугалије и Чилеа (= 100 центавоса).
Ескулап (лат. Аезси1аршз) мит бог вештине
лечења, син Аполонов и Коронидин; <риг
лекар.
ескулснтан (лат. езса јело, езси1епШз) који је
за јело, који се може јести.
ескулин (лат. аезси1из горун, лужник, храст)
твар која се налази у кори дивл>ег кестена
(С21 Н 2 4 О13).
еслингер (назив по немачком индустријском
граду Ев1т§епи) чврста и густа дрвена
завеса на прозорима, ролетна.
есмералда окретна игра у 3/4 такта, слична
брзој полки.
еснаф (арап. азпаГ, тур. езпа!) некадашња
сталешка организација занатлија исте
струке; члан еснафа, занатлија.
еспада (шп. езрасЈа) мач; мачем наоружан
борац, нарочито у борби с биковима.
еспланада
еспадиља (шп. езрасИПа, езрада, итал. 5рас1а
грч. зраШе широк мач) мали мач.
еспадон (шп. езрас!оп) велики широк мач за
обе руке и са два реза.
еспадрила (фр. езраЉШе) лака, од канапа
плетена ципела са кожним или дрвеним
ђоном.
еспадрон (шп. езрас!а) сп. мач који служи за
учење мачевања.
еспањол (фр. езрадпо1) шпански дуван за
шмркање, шпански бурмут.
еспањола (фр. езра{*по1е) шпанска игра,
плес.
еспањолет (фр. езра§по1е11е) фина вунена
тканина; гвоздена запињача на прозорима
и др.; обичније: спањолет.
еспап (арап. азћаћ, тур. езрар, езћаћ) роба,
производ за тржиште, предмет трговине;
одећа.
еспарагоса (шп. езрага§о8за) вуна од шпан-
ских оваца.
еспарзета (фр- езрагсеМе) бот. врста детелине,
грахорка ОпоћгусМз У1с1ае1оИа из фам.
РарШопасеае, која се гаји за исхрану
стоке.
еспарто (шп. езраг!о) кончасти листови једне
траве (нлат. вИра 1епас1зз1та) која долази
из Шпаније и Алжира, а служи за пра-
вљење асура, за увијање цигара, у фабри-
кацији хартије и др.
есперантидо (лат. зрегаге надати се) вештач-
ки језик, упрошћен облик есперанта.
есперантист(а) (фр. езрегапсе нада) онај који
верује и нада се да ће есперанто постати,
једног дана, општи језик; присталица еспе-
ранта; онај који учи есперанто.
есперанто (фр. езрегег надати се, езрегапсе
нада) „језик за који се може надати да ће
постати језик будућности", језик који је
руски лекар др Заменхоф вештачки саста-
вио од најраспрострањенијих, претежно
романских, светских језика; једноставан,
правилан и лак за учење, и који би, једног
дана, требало да постане општи светски
језик.
есперто (итал. еврегЧо, лат. ехрегШб вешт)
вештак, зналац, стручњак, онај који има
искуства у нечему; онај који је посвећен у
тајне некога политичког удружења.
еспес (фр. евресе, лат. зреаев) врста, род;
врста новца, звечећи новац; ан еспес (фр.
еп езресез) пл у готову, у звечећем новцу.
еспион (фр- евр1оп) ухода, шпијун, вребало;
огледало које се стави ван прозора па се
помоћу њега, неопажено, посматра кре-
тање на улици.
еспионажа (фр. евртпа§е) ухођење, вребање,
шпијунисаше.
еспираидо (итал. евр^гапсЈо) муз. замирући,
умирући, издишући.
еспланада (фр. евр1апа<1е, шп. езр1апас1а, лат.
р1апиз раван) слободно и равно место,
празан простор пред великим грађевинама
и утврђењима; вежбалиште, егзерцири-
ште, градско поље; вој кров на грудобрану.
еспресиво 299
еспресиво (итал ебргеззпго) муз са пуно
изражајности, изражаЈно
еспресо (итал езргеззо) 1 мали експресни
ресторан, 2 врста црне кафе
еспри (фр езрп!, лат бр1п1иб) дух, ум, ра-
зум, оштроумље, досетљивост, духовитост,
смисао нечега, садржина неког дела, на]-
финиЈи течан састоЈак неке материЈе КОЈИ
се доби]е путем дестилациЈе, есенци]а, на-
рав, карактер, бел еспри (фр ће1-еврп1;)
леп дух, човек КОЈИ се бави уметношћу и
науком онаЈ КОЈИ полаже право на духови-
тост, еспри д кор (фр езрп* сЈе согрз)
другарство другарска солидарност, еспри
де лоа (фр езрп1 <1еб 1о1б) дух закона
ест (фр еб1) исток
естаблишмент (енг е&аћћбћтеп^) усгано-
вљење, назив за установе коЈе имају
државни карактер (нпр државна црква)
Данас најчешћи назив, нарочито у друш-
твеним наукама, за целокупни друштвени
систем у његовоЈ организационо], институ-
ционализованоЈ форми Назив се одомаћио
нарочито у америчкоЈ СОЦИОЛОПИЈИ
еставела (фр ев^ауеИе) геол отвор или понор
у карсту у КОЈИ у време суше вода понире,
а у кишно доба из њега избиЈа
естакада (шп ез1асас!а, итал б1есса1а, нем
81акеп проштац, мотка) пободени стубови,
пободено коље, брана, дрвени мост, скела
естаменто (шп еб1атеп1о, нлат б1атеп1ит,
лат з1аге ста]ати) сталеж, народна или
сталешка скупштина у Шпавдци, лл еста-
ментос (ез1атеп1об), оба тела шпанског
народног представништва
естампа (фр ез1атре, итал з1атра, нем
81атр{еп, 31етре1 жиг) слика као отисак
плоче, снимак, утиснут лик, бакрорез,
изрезана гвоздена плоча, печат, жиг
естанција (шп еб^апсш) у Јуж Америци
поседи на коЈима се негу]е стока, мање
сеоско имање, стан, боравиште
естанцијеро (шп еб^апаего) поседник (или
сопственик) естанциЈв
естар в естери
естафета (фр еб1а!еие) улак, скоротеча, гла-
сник на коњу, уп штафета
естезиологија (грч а181ћеб18 осећаЈ, осет,
1од1а) наука о чулима, наука о чулним
органима
естезиометар (грч а1зШеб1б осећаЈ, осет,
те1гоп) псих инструмент за испитивање
осетљивости коже за осећа] простора пу-
тем одређивања на]мањег одсто]ања на
коЈем се два месно одводена чулна на-
дражаЈа могу осетити управо као одвојени,
инструмент за мерење заморености
естезиометрија (грч а1б(;ће81в, те&оп мера)
мед метод КОЈИМ се испиту]е чуло додира
естезис (грч а1б1ћез18) осећа], осет, чулно
опажање, осећање
Естера (перс б1,агећ звезда) лепа Јеврејка,
жена перси]ског владара Ксеркса коЈа Је
спасла ]евре]ски народ од перси]ског'по-
естимирати
коља У њену част ЈевреЈи славе празник
Пурим
естери (грч а11ћег чист, горњи сло] ваздуха)
пл хем „сложени етери", Једињења кисели-
на са алкохолима (назив дао немачки
хемичар Гмелин, можда да подсећа на
звук Ебб1§а1ћег, у оно доба наЈобичниЈи
представник групе)
естерификација (грч) доби]ан>е естера из
алкохола и киселина
естеровање в естерификациЈа
естета (грч а1б1ће1;1коб опажајни) в естети-
чар, онаЈ КОЈИ посматра живот и свет
Једнострано, само са естетског гледишта
естетизам в естетицизам
естетизирати (грч а181ће11ке) говорити или
писати о лепом, о укусу, о уметничким
питањима и стварима, оплемењивати осе-
ћања
естетика (грч) наука о чулном опажању, у
ужем смислу наука о лепом, нарочито о
уметности као на]потпуни]ем изражаЈу
онога што ]е лепо, наука о смислу за
уметност и о уметничком укусу
естетицизам (грч а1б!ћеб1б осећаЈ, осет, ахз-
Љеике) естетско схватање живота, схва-
тање по коЈем у естетском уживању и
стварању лежи на]вмша вредност, и по
коЈем ]е лепо претежно чинилац при сва-
ком расуђивању и делању (овога схватања
највише су се држали романтичари), супр
интелектуализам и морализам
естетичан (грч а1з1ће1:1ко8 опажа]ни) опажај-
ни, КОЈИ спада у област чула и чулног
опажања, КОЈИ се тиче доброг укуса, веома
укусан, леп, КОЈИ одговара законима лепог,
естетично осећање смисао за оно што ]е
лепо, смисао за уметност, осећање и укус
за лепо, естетски
естетичар (грч а1Б1ће11ке) филозоф уметно-
сти, познавалац уметности, судиЈа у пи-
тањима укуса, човек КОЈИ О свему суди
само са гледишта лепог, човек КОЈИ ВОЛИ
лепо, ужива „ лепом
естетски (грч а1бШе11коб) в естетичан
естивација (нлат аеб11уа11о) бот доба пу-
пл>ења, положаз цветних листића пре рас-
цветавања
естиматор (лат аез11та1ог) она] ко]и одређу]е
чему вредност, проценитељ
естиматоран (лат аеб11та1огшб) проценски,
КОЈИ се тиче процењивања, естиматорна
заклетва (лат ]игатеп1ит аеб11та1огшт)
прав када се неко заклиње да ће савесно
извршити процену неке ствари чи]а ]е
вредност спорна, естиматориЈа акцио (лат
аез11та1опа ас!ш) прав тужба против про-
цене вредности неке ствари
естимација (лат аеб!1та1;1о) процена, про-
цењивање, оцењивање, цењење, уважа-
вање, поштовање
естимирати (лат аезитаге) проценити, оце-
нити, држати, сматрати, ценити, уважава-
ти, поштовати
ест модус ин ребус
ест модус ив ребус (лат. ез! то<1и!5 т гећиз) в.
модус.
естокада (фр. ек!оса<Је) бод мачем, удар ма-
чем бодимице; фиг наметљива и дрска
молба за зајам, отмено просјачење; ва-
рање, превара.
естомихи (лат. ек1о гтћј.) последња недеља
пред велики пост код католика, названа по
лат. почетку псалма 71,3; Еб1о гтМ т
Оеит рго1ес1огет (Нека ми Бог буде
заштитником).
естомпа (фр. ев1отре) у сликарству: ра-
стрл»ивач, трл>алица од коже или хартије
за равномерну поделу и осенчавање боја у
цртежима кредом и пастелом; цртеж ра-
стрљивањем; а л'естомп (фр. а 1'еб4отре)
рађен растрљивачем, тј. цртеж.
естомпирати (фр. е$1отрег, нем. 81итр{ туп)
слик ставити на цртеж дебео слој боја па
онда растрљивањем удесити светлост и
сеике, растрљати, трљалицом боје разма-
зати; десен естомпе (фр. (Јевзет ев!отре)
цртеж израђен трљањем, растрљивачем.
естрада (фр е51гас!е, лат. уја 51га1а плочник,
поплочан пут) првобитно: пут, друм; узви-
шен>е. подијум, узвишено место на поду
(код прозора, престола, амвона, у цркви,
катафалка итд.); мала концертна или по-
зоришна приредба.
естрадни (фр. е8*гас1е пут, цеста) који се
односи на естраду, бински, сценски.
естрамадура (шп. ен1гатас1ига) првобитно:
шпанска вуница, конац од вуне; данас:
шестострук конац.
естрапада (фр. ек1гарасЈе, шп. е5(харас1а)
врста мучења: вешала за сецање, ишча-
шавање руху и ногу, ченгеле, точак; наро-
чит скок вештака у скакању; јах када се
коњ пропне па истовремено појури.
естрападирати (фр. ез1гарас1ег) сецати (или:
цимати) на вешалима за руке и ноге,
мучити; јах. пропети се и у исто време
појурити (за коња).
естроманија (грч. О181го8 страст, љубавни бес,
т а т а помама, лудило) сполно беснило,
незаситљивост у задовол>авању сполног
нагона.
естропирати (фр. е51гор1ег, лат. 1игр18 ружан,
ех!игр1аге) осакатити, обогаљити, начини-
ти богаљем, наружити; код сликара и ваја-
ра: искварити, наружити, покварити, уна-
казити.
естуариј(ум) (лат. аезШагшт) морска бара,
лагуна: ушће великих река слично мор-
ском затону (супр. делта); мед знојница, со-
ба за знојење.
естуација (лат. аез1иаИо) таласање мора, пе-
нушање мора; фиг. узбурканост страсти,
плаховитост
естуирати (лат. аез1иаге) таласата се, пенити
се, беснети; за реку: широким ушћем ули-
вати се у море или реку.
естуозан (лат. аекШовгз) страстан, страшћу
усталасан, плаховит, жустар.
300
есхатологија (грч. евсћа!о8 крајњи, после-
дњи. 1о§1'а) у црквеној догматици: учење о
тзв. последњим стварима, тј. о ономе што,
после смрти, чека појединце. човечанство
и цео свет, дакле: учење о смрти, бесмрт-
ности душе, страшном суду, смаку света,
вечном блаженству и паклу.
есцајг (нем. Евкеп, 2еи§) прибор за јело.
ета (фр. е!а1, лат. к1а!и5 стање) стање. по-
ложај, својство; сталеж, позив; државно
газдинство, предрачун о приходама и рас-
ходима у државном газдинству; домаћин-
ство, газдоваше; ВОЈ прописано бројно
стање трупа; држава; л'ета се моа (фр.
Ге1а1, с'ез1: тох) ,,држава, то сам ја!",
чувена изјава француског крал.а Луја XIV
пред парламентом 1655, која изражава
врхунац апсолутистичке свести једног вла-
даоца; етатна година рачунска, буџетска
година.
ета (грч. г)) седмо слово грчке азбуке. дуго е.
етаблирати (фр. е1аћИг, лат. б1ак>Шге) утвр-
дити, осњшати, установити, завести, отво-
рити, нпр. трговину, фабрику и сл.; ета-
блирати сеотворити себи радњу, радиони-
цу, фабрику; сместити се, одомаћити се,
населити се, окућити се, ожеМити се.
етаблисман (фр. е^аћНкзетеп!) поставл,ање,
намештеше, намештање; установљавање,
подизање, оснивање, отварање (радње. ра-
дионице, фабрике, пословнице итд.); уста-
нова, радња, радионица; већа елегантна
гостионица, место за проводњу.
етаж (фр. е1а§е, итал. 51ак@хо, лат. 51аге
стајати) спрат, кат, бој куће (заправо само
горњи спратови једне куће, без приземља);
етажна својина својина само једног стана
или само једног спрата у једној више-
спратној згради; етажни спратни, у вези са
спратом; етажно грејање грејање по спра-
товима у модерним грађевинама (када се
једном пећи загрева цео спрат)
ета женеро (фр. е!а15 ^рпегаих) главни ста-
лежи, скупштина трију сталежа: племства.
духовнииггва и грађанства, која се састаја-
ла у Француској од 1302. до 1614; после
несастајања од 175 година, Луј XVI поново
је сазвао 5. маја 1789, чиме је отворена
велика француска револуција.
етажер (фр е!а§еге) полица. раф, стаклени
ормар са више преграда за оставу стакле-
ног посуђа, књига итд.
етажни (фр. е1а§е) в. под етаж.
еталон (фр е1а1оп) прамера, основна мера,
основна тежина; вој. калибар, калибарска
мера.
еталон пастув, ждребац.
еталонирати (фр. е1а1оппег) баждарити, жи-
госати меру или тег и довести у склад са
законским одредбама; сравњивати мерења
код инструмената.
ета-мажор (фр. е!а!-тајог) ВОЈ штаб.
етамин (фр е1агшпе) танка и ретка памучна
тканина, гази слична, која се ставља у
поставу одела; платно за сита и цедил>ке;

прозирна тканина од камгарна за женске
хаљине, есталтн
етан (грч а11ћо горим) хем засићени угљово-
доник из реда парафина (С2Нв), безбоЈан
гас без мириса, Јавља се у гасовима наф-
тиних извора, употребљава се у расхлад-
ним уређаЈима за постизање ниских темпе-
ратура
Етанин (арап ) астр Једна од две Јасне звезде у
глави ,Аждаје" коде стоЈе у нашем зениту
на северном делу неба
етапа (фр е1аре нем 81аре1) степен, ступањ,
степен раЈвитка, ВОЈ конак. даниште, по-
ста]а, друмска станица, одмориште, дан
марша, слагалиште, спремиште, склади-
ште, магацин робе, дневни оброк
етапје (фр е1ар1ег) ВОЈ управник интендант-
ског слагалишта, таинџиЈа
етар (грч еЦћег чист, горњи СЛОЈ ваздуха) у
грчко] представи пламени ваздух у коме
звезде лебде и богови стануЈу, дакле небе-
ски простор и светлосна твар удедно, небе-
ски ваздух небо, у грчко] филозофи]и
на]фини)а пратвар (Анаксагора, Емпедо-
кле, Платон), пети елемент — квинтесенца
— КОЈИ испуњава небески прсстор изнад
Месеца (Аристотел), хек фина, бистра, бе-
збојна, лако покретљива течност каракте-
ристична мириса, специфично лакша од
воде (С 4 Н 10 О), физ твар коЈа, сем матеркЈе у
простору, по претпоставци ПОСТОЈИ као
средина у КОЈОЈ се збиваЈу извесне поЈаве у
природи, нпр енергиЈа ко]у Сунце зрачи у
простор преноси се попречним таласима
кроз еластичну средину етар, ко]а Је не-
тежљива, импондерабилна, етер
етарска наркоза мед в втеризациЈа
етарска уља хем лако испарл>иви састојци
многих биљака КОЈИ се добиЈаЈу дестилаци-
ЈОМ ових биљака воденом паром, имаЈу
важну и многоструку примену у медицини
етарски (грч аПћегшз) в етеричан
етас (лат ае1аб) доба, човеч]и век, доба
живота, живот
етатизам (фр е\.еЛ држава) Јачање државне
интервенци]е у привреди, у ширем зна-
чењу, тенденциЈа да се све сфере друштва
подреде држави, што води повећању улоге
чиновничког апарата (бирократи]е) КОЈИ се
осамостаљуЈе у руковођењу друштвеним, а
нарочито економским активностима
етатизирати (фр е1а118ег) подржавити, по-
државл>ивати превести у државну своЈину
или под државну управу, утврдити ставове
прихода и расхода у државном буџету
етацизам (грч) изговарање грчког слова
(ета) као дугох е, ко]е ]е увео хуманиста
Еразмуз из Ротердама (1467—1536), супр
итацизам
етвеш (мађ ео1лгоб, ознака е ) Јединица
мерење промене гравитациЈе (10~6 § на 10
к т ) , по мађарском физичару Р Етвешу
(1848—1919)
етезије (грч е!о5 година, е!ев1О5 годишњи
е1ек1а1) тш ветрови у области Средоземља
301
КОЈИ дувају са североЈапада око 40 дана
годишње и то лети, етезиЈски ветрови
етезијски ветрови в етезије
етелизам (грч е!ће1о хоћу) фил в волунтари-
зам
етер (грч агЉег чист, горњи СЛОЈ ваздуха) в
етар
етеризам (грч ) в етеризаци]а
отсризација (грч) мед удисање сумпорног
етра ради привременог опиЈања, ш етери-
зирати
етеризирати (грч а1Шб запалим, сагорим,
а11ћег) мед дати да се удише пара чистог
сумпорног етра са примесом атмосферског
ваздуха да би се осетљивост чулних нера-
ва за неко време ослабила и на таЈ начин
нерви учинили неосетллвим према боло-
вима
етеричан (грч аШгепоб) небески чист, одухо-
вл>ен, нежан, духовни, хем сличан етру,
КОЈИ има сво]ства етра, етерична уља в
етарска уља
етервал (лат ае1егпаћ8 вечит) танка, ваљана
и пругаста веома фина тканина од чешља-
не вуне
етерналав (нлат ае^егпаИз) вечан, вечит, не-
пролазан, тра]ан
етернизирати (фр е^егтвег) овековечити,
продужити у вечност
етервирати (лат ае!егпаге) овековечити, обе-
смртити
етернит (лат ае1еггш5 вечит) грађ смеса од
цемента и азбеста коЈа се употребљава за
покривање кровова
етероман (грч а11ћег етар, т а ш а страст) она]
КОЈИ Је одан страсти пи]ен>а или удисање
етра
етероманија (грч ) болесна страст за гацењем
или удисањем етра
етехијату (арап) код муслимана молитва
обавезна при клањању у седећем ставу
етиважа (фр еШуег сушити) сушионица,
сушара, нпр меса, шљива итд
етивирати (фр ) сушити (шљиве, месо и др )
да би испарила преостала вода и да би се
ИЈ^}' •'а стерилизациЈа, а тиме и откло-
нила Мчгућност кварења
етида (фр е1ис1е, лат 81ис1шт) муз студија,
комад за техничко вежбање, нарочито за
увежбавање прстиЈу, слик цртеж као сту-
ди]а, оглед
етија (фр еШ1) 1 корице, футрола, 2 кути]и-
ца за чување неке ствари од вредности
етика (грч еЉоз обича], еШ1ке) фил део
филозофи]е ко]и проучава и процењуЈе
моралне вредности (што ]е добро или што
]е рђаво, што треба да буде или што не
треба да буде), порекло и начела морално-
сти (ЈОШ се зове морална филозофиЈа
за практична филозофи]а, наука о моралу),
хришћанска етика наука о моралу основа-
на на хришћанским догмама, сензуална
етика схватање по ко]ем ]е „добро" оно
што се чулном опажају покаже као такво
радост тренутка
етикета
етикета (фр 61и}иеие) 1 цедуља (ИЛИ.
листић) са натписом, натпис на роби на
кОЈем ]е означена количина, каквоћа, цена
и др , 2 цедуља на лековима са упутством
о времену и начину употребе тога лека,
3 дворски обичаЈи, дворски прописи,
укрућеност и усил>еност друштвених фор-
ми, правила друштвеног опхођења; фор-
малности у титулисању при писању молби
тикеција (фр &и}ие11е) углађено друштвено
опхођење, правила о лепом понашању,
укочено држање у друштву, на Јавном
месту и сл , церемониЈалност
етикотеологија (грч §Ш1ке, Љео1о§1'а наука о
богу) фил покушаЈ да се постоЈање и особи-
не бога изведу и докажу на основу посто-
Јања морала и моралног поретка у свету,
учење о богу засновано на учењу о моралу,
морална теологиЈа
етил (грч а11ћб горим) Једновалентни ради-
кал, налази се у многим органским ]е-
дињењима Важна Једињења етил-алко-
хол (С2Н4О2) и етил-хлорид (С2Н5С1 —
монохлор-етан)
етилен хем гас без бо]е, мириса и укуса, С 2 Н 4 ,
саставни део гаса за осветљење, употре-
бљава се за израду иперита
етимолог (грч е1уто1о§о5) онаЈ КОЈИ
истражуЈе порекло и значење речи
етимологизирати (грч е1утоп право значење
неке речи према њеном пореклу, 1о§оз)
проучавати порекло речи, бавити се испи-
тивањем порекла речи
етимологија (грч е11то1о81'а) наука ко]а
истражуЈе порекло, корен и основна зна-
чења речи, наука о творби речи
етимологикон (грч е!утоп право значење
неке речи према њеном пореклу, 16§ОБ)
дело ко]е испитуЈе порекло и корен речи,
речник са назначењем порекла речи
етимологикум (грч ) в етимологикон
етимолошки (грч) коренски, КОЈИ спада у
област етимологиЈе
етимон (грч е1утоп) корен, порекло и основ-
но (или право) значење речи
етиолизација (фр е11о1ег исгоцати) биол гу-
бл>ење зеленила и свежине липгћа услед
недостатка светлости, бледоћа
етиолман (фр е!ш1етепЈ;) бот назив за про-
мене које настаЈу код биљака кад се ове
узга]аЈу у потпуноЈ тами
етиологија (грч а1ћа узрок, а11к>1о§1а) фил
наука о узроцима и последицама ствари,
наука о логичном образложавању и дока-
зивању, нпр у хриЈИ, мед део медицине
ко]и истражу]е и проучава узроке болести
етиологијски (грч аШа, 1о§1кбз) узрочан,
каузалан
етиолошки (грч аШа 16§о8 реч, говор) КОЈИ
се односи на етиологиЈу, КОЈИ се заснива на
етиологи]и, узрочан
етиопизам (грч А111орб) религиозно-поли-
тички покрет међу црнцима хришћанима
у ЈужноЈ Африци ко]ем Је циљ доби]ање
црквене самосталности
302 етнографија
етичар (грч еШЉе) учител> (или проповед-
ник) морала, она] КОЈИ се бави етиком или
практичном филозофи]ом, она] КОЈИ живи
у складу са моралним законима и пропи-,
сима
етички (грч еЉкоз) КОЈИ спада у етику, КОЈИ
се тиче етике или ]е у вези са етиком,
моралан, морално чист
етички датив (лат Ја^гуиз еИпсиз) грам
осећа]ни датив, ТЈ датив КОЈИМ се казуЈе да
лице које говори има интересовања за
онога с ким говори или за оно о чему
говори, или извесну наклоност према оно-
ме с ким говори или о чему говори, нпр
Јеси ли миздраво и весело ? — Лепа то]е у
Алаге љуба, — Чудна ти ми годиница дође,
— Спава] чедо, СВОЈОЈ маЈци, — Јадна ти
сам и чемерна
етмоидалан (грч е1ћтое1с1е5 ситаст, §1ћтб8
цедило сито, еМоб облик) в етмоидан,
етмоидална кост в етмоидеум
етмоидан (грч еИттбб цедило, сито, еМоз
облик) КОЈИ ]е у облику сита, ситаст, ет-
моидалан
етмоидеум (грч ) анат ситаста кост (]една од
лубањских КОСТИЈУ)
етмолит (грч еЉтоб решетка, цедиљка) оч-
врсла магма у унутрашњости Земљине
коре
етнарх (грч еШпоз народ, агсћо владам)
намесник, управитељ, владар у покрајини
етнархија (грч е!ћпо8, агсћб владам) кнеже-
вина, покра]ина, намесништво Етнархна-
месник покрајине
етници (грч еЉпеа) пл незнабошци, уп ет-
нички
етницизам (грч ) незнабоштво, многобоштво,
вера у постојање више божанских бића
коЈа су међусобно Једнака или једна дру-
гим подређена
етнички (грч еШшков) првобитно незна-
божачки (зато што су хришћански писци
средњег века све нехришћане и не]евре]е
називали еЉпеа, лат §еп1;е5 = народи),
данас народни, народносни, својствен на-
роду, пореклом из народа, у вези с на-
родом
етнобиологија (грч еИтоз народ, Моз живот,
16§О8 реч, говор) наука ко]а проучава био-
лошка својства Једног народа
етиогенеза (грч е!ћпоз, §епе815 постанак)
процес стварања и поста]ања народа (про-
учава се на основу археолошких, лингви-
стичких и истори]ских података)
етногонија (грч еШпоб, §опе рођење, поста-
нак) грана палеонтологиЈе ко]а настоЈИ да
реконструише формирање преистори]ских
раса
етнограф (грч еЉпоз, §гарћб5) она] КОЈИ се
бави проучавањем начина живота и оби-
ча]а Једног народа, етнолог
етнографија (грч е1ћпо§гарћ!а) наука о жи-
воту, веровањима и обича]има Једног наро-
да, етнологиЈа
етнографски 303
етнографски (грч еИапоз, §гарћо) КОЈИ Је у
вези са обичаЈима народа, етнографски
музеЈ збирка уметничких производа, ору-
ђа, одела, домова у миниЈатури и др Једног
народа, из чега се може донекле добити
слика и Јаснија представа о животу и
обичаЈима тога народа, етиолошки
етнолиза (грч еШпоз, апа1уо разрешавам)
проучавање издвајања појединих људских
група и култура из ширих људских заЈед-
ница и култура у поЈединим временским
раздобљима
етнолингвистика (грч еЧћпоз, 11п§У1зика) део
лингвистике КОЈИ проучава однос између
Језика и народа, као и узаЈамно деЈство
лингвистичких и етничких фактора у
функционисању и развитку Језика
етнолог (грч е!ћпоз, 1о{*оз) в етнограф
етнологија (грч е1ћпо1о§1а) в етнографиЈа
етнолошки (грч е!ћпо8, 16§оз) в етнограф-
ски
етномузикологија део музикологгце КОЈИ се
бави проучавањем народног фолклора
етнопсихологија (грч ^Љпоз народ, рзусће
душа, 1о{*1а наука) наука ко]а проучава
душевне особине (тзв „народну душу")
већих заЈедница и поЈединих народа Код
нас се наЈвише и наЈуспешниЈе њом бавио
Јован Цвијић
етнос (грч еШпоз) племе, народ
етноцентризам (грч еИшоз народ, лат
сеп!гит) соц уздизање националне или
друге етничке заједнице КОЈОЈ се припада
над другим националним или етничким
групама
етогнозија (грч еШоз обичаЈ, §пб813 позна-
вање, знање) наука о обичајима, навикама
етографија (грч е1ћоз, §гарћ1а) в под етоло-
гиЈа
етографски (грч ) в етолошки
етократија (грч е1ћоз, кгаИа владавина) вла-
давина морала или врлине, идеално
државно устројство у коЈем би моралност
била Једини законодавац и владалац
етолог (грч еШоз, 1о§оз говор, реч) онаЈ ко]И
се бави етологирм, КОЈИ проучава обичаје
или начин живота организама
етологија (грч еШоз, 1о§1а) приказивање
(или цртање) карактера Једног човека или
моралних схватања и обича)а Једног наро-
да, карактерологиЈа (израз Џ Ст Мила),
етографиЈа зоол наука о животним нави-
кама животиња
етолошки (грч еШон, 16ј*оз) КОЈИ ]е у вези са
етологиЈом, етографски
етопеја (грч еШоз, рслеГп чинити, правити)
цртање (или приказивање) карактера
етос (грч е(.ћоз) обича], ћуд, нарав, збир
сталних особина што их ]едан човек посе-
ду]е, карактер (за разлику од патоса, ТЈ
тренутног и променљивог стања душе)
етриоскоп (грч а Љ п а ведрина, ведро небо,
зкореб гледам) апарат помоћу кога се
одређуЈе колико ]е небо чисто од облака
(параболично издубено огледало у ЧИЈОЈ се
еудиометар
жижи налази црно бојадисана лопта осе-
ТЛ.ИВОГ термометра)
ет-хом (енг а1 ћоте) код куће, у кући, у
завичаЈу, мала монодрама ко]а сатирички
приказује домаћи живот, такође дан при-
мања
ет цетера (лат е1 се1ега) и тако даље, као
скраћеница е1с = итд
еу (грч еи) грчки прилог, поЈављуЈе се као
предметак у многам сложеницама и озна-
чава нешто добро, ваљано, право, лако,
повољно супр дис
еуаналепса (грч еи, апа1ер818) мед лако, брзо
оздрављење (од болести)
еуаналептичан (грч еи, апа1ерик6з) мед КОЈИ
лако и брзо оздравља
еуантан (грч еиап!ћез) пр бот са лепим цвето-
вима, КОЈИ лепо цвета
еубиотика (грч еи, ђшз живот) наука о
добром живљењу, Уп диЈететика
еубулија (грч еићиНа) мудрост, разборитост
увиђавност
еугенетика (грч еи, §епеа потомство) Једна
од на]важни]их грана социјалне политике
расна хиги]ена, т] наука о условима КОЈИ
воде стварању телесно и друштвено здра-
вог потомства, односно КОЈИ спречавају
рађаше нездравог и за живот неспособног
потомства, тежња да се овакви услови
створе
еугенија (грч еи§епеш) в еугенетика
еугеника (грч еи, в е п п а 6 рађам) в еугене-
тика
еугенол (грч еи§епез доброг порекла, лат
о!еит уље) хем безбојна и лепа мириса
течност, саставни део каранфиловог уља,
служи за справљање вештачког ванилина
и као лек против Јектике
еуглена (грч еи, §1епе за]едница) врста алге
(лат еи§1епа У1пс118)
еудемонизам (грч еи-<Ја1т6п срећан, бла-
жен) фил етички правац КОЈИ сматра срећу
и блаженство као главни мотив, побуду и
сврху свих наших тежњи (пр еудемони-
стички), еудемонологиЈа
еудемонија (грч еис!а1топ1а) срећа, блажен-
ство, као особна именица богиња среће и
блаженства код старих Грка
еудемонист(а) (грч еидаипбп срећан, бла-
жен) фил присталица еудемонизма Демо-
крит, Сократ, Епикур, Спиноза, Лок, Ла]б-
ниц, Л ФоЈербах, Д Ф Штраус, и др ,
еудемонолог
еудемонолог (грч еис1а1т6п, 1о^оз) фил в
еудемонист
еудемонологија (грч еис1а1т6п, 1о§т) фил в
еудемонизам
еудинамија (грч еи, с1упагтз сила) мед креп-
кост, снажност, у п еукразиЈа
еудиобиотика (грч еис!1О8 тих, миран, ведар,
к>ш8 живот) вештина, живети ведро и удоб-
но, еубиотика
еудиометар (грч еис!1О8, те!гоп) инструмент
за испитивање ваздуха, ТЈ за утврђивање
садржине кисеоника у ваздуху
еудиометрија 304
еудиометрија (грч ) испитивање (или. мере-
н>е) каквоће ваздуха
еудиометријски (грч) КОЈИ се тиче еудиоме-
три]е, КОЈИ ]е у вези са еудиометри]ом
еуексија (грч еи-есћб, еиех1а) мед здрав и
леп изглед, добро осећање у здравственом
погледу, здравл>е
еуемија (грч еи, ћашш крв) мед добро (ИЛИ
повољно) стање крви, добар (или пово-
љан) састав крви
еуземија (грч еизегше, з е т а знак) мед добар
предзнак, повољни симптоми у разво]у
неке болести
еузитија (грч еи, аПоз храна, ]ело) мед распо-
ложење за Јело, воља за Јелом
еукалиптус бот врло висока (до 150 т ) дрве-
наста бил>ка ЕисаћрШз из фам Му1гасеае
пореклом из Аустралије и ТасманиЈе, из
ЧИЈИХ се махуна извлачи етарско уље коЈе
се употребљава као антисептикум и за
инхалациЈу, а дрво служи за железничке
прагове и сл
еукинетика (грч еи, к т е о крећем се) наука о
лепом и правилном кретању, у балету
наука о изразу у игри
еуклидска геометрија геометриЈа по грчком
математичару Еуклиду (око 300 пре н е ),
ТЈ геометриЈа у КОЈОЈ ]е збир углова у
троуглу у равни 180°
еуколија (грч еикоНа) фил веселост, ведрина,
склоност да се све ствари и појаве у свету
гледају и примаЈу повољно, код стоика
карактеристика њиховог мудраца, супр ди-
сколиЈа
рукразија (грч еи, кегаппугш мешам) мед
добро (ИЛИ повољно) мешање сокова (супр
дискразиЈа), добро (или приЈатно) распо-
ложење, срећан и ведар темпераменат
сукратија (грч еи, кга!еб владам) добра
управа, добра влада
еулаксин (грч еи добро, лат 1ахаге отварати,
олакшати) средство за регулисање варења
и столице
еулогизам (грч еи, 16{>оз) делање (ИЛИ
поступање) према разлозима вероватноће
када су гледишта и схватања неког питања
различита
еулогија (грч еи, 1о§о8, еи1о|»1а) разборитост
у говору и делању, вероватноћа, сла-
вл>ење, благослов, посвета, у православно]
цркви таЈна вечера, причест, еулогиЈе пл
освећени хлебови, проскурице (у право-
славно] цркви)
еумениде (грч ЕшпепМев) мит друго, блаже и
лепше име старогрчких ботања освете
ериниЈа или фуриЈа, чи]е право име —
ериниЈв — нико није волео да изговара
еуметричан (грч ешпе1хо8) добро одмерен,
поет метрички добар
еуморфија (грч еитогрМа) лепота, облина,
леп облик, лепота
еумузија (грч е и т ш т ) осећање за лепо,
смлсао за уметност
еуритопан
еуномија (грч еипогша) законитост, правич-
ност, ЕуномиЈа мит богиња законитости
код старих Грка, једна од хора, уп Темида
еунух в евнух
еупатија (грч еираШет) удобност, здравл>е;
велика пријемљивост за спољне утиске,
мед велика склоност поболевању, стрпљи-
вост у болу и патњи, пр еупатичан
еупатриди (грч) у старо] Атини, родовско
племство, аристократиЈа
еупатридизам (грч еи, ра1ег отац) претпоста-
вљање племства, давање преимућства пле-
мићком сталежу
еупепсија (грч еирервт) мед добро, лако
варење хране у желуцу, добра (ИЛИ лака)
пробава
еупептичан (грч еи, рер51б) мед пробаван,
КОЈИ лако вари (желудац), лако сварљив,
лако пробављив, кози се лако вари (храна)
еупластика (грч еи, р1аззо уобличавам,
градим) пл хранл.ива средства ко]а го]е и
]ача]у тело
еупнеја (грч еирпот, рп^б дишем) мед добро
и лако дисање
еупорија (грч еиропа) окретност, спретност,
лакоћа, здравље, пр еупоричан
еупраксија (грч еиргахт, еирга8!>б учиним,
урадим) добро рађење, успех у раду, добро
и повољно сгање
Еуразија заједнички назив за два континен-
та Европу и Ази]у
еуразијци мелези у ИНДИЈИ ОД оца Енглеза и
маЈке Индијке (има их око 100 000)
еурека (грч еигека) погодио сам' пронашао
сам' — узвикнуо ]е грчки математичар и
физичар Архимед кад ]е, седећи у купати-
лу, открио закон да свако тело погопл.ено
у течност губи од сто]е тежине онолико
колика Је тежина њиме истиснуте течнос-
ти (или гаса), каже се кад неко нарад ре-
ши неки проблем
Еуридика (грч ЕипсШсе) жт жена легендар-
ног грчког певача ОрфеЈа КОЈУ ]е ова], кад
му ]е умрла од ЗМИ]ИНОГ у]еда, покушао ИЈ
подземног света да врати на горњи свет
еуритерман (грч еигуз широк, простран,
Шегтбв топао) способан да издржи велике
промене температуре у средини у КОЈОЈ
живи (за жива бића), супр отенотерман
еуритмија (грч еи, гуЉтбз ритам) правилно
и лепо држање у кретању, равномерност,
складност (нпр у плесању, музици, пе-
сништву итд), правилна и лепа сразмер-
ност међу деловима зедне целине уопште,
мед правилност крвотока или била
еуритмика в еуритмиЈа
еуритоп (грч еигуз широк, простран, 16ро8
место) биол организам (биљка или животи-
ња) способан да се прилагоди животу у
различитим климатским условима
еуритопан (грч) КОЈИ има широку распро-
страњеност, због тога што може да живи и
успева и под различитим климатским
условима (нарочито о биљкама и животи-
њама), супр стенотопан
еурифаги 305
еурифага (грч. еигув, рћа^оз КОЈИ једе) зоол
сваштоЈеди, тј. животиње које се хране
разноврсном храном биљног и животињ-
ског порекла.
Еуровизија в Евровизија.
еуроциј(ум) (лат. Еигор1шп) хемијски еле-
мент из групе ретких земаља (лантанида),
ред. број 63, атомска маса 151,96; сив
метал.
еурос (грч. еигбб) мед плесан, трулеж;
труљење костију.
еусебија (грч. еш>6ђе1а) страх божји, побож-
ност, смиреност.
еуспланхнија (грч. еи, зр1апсћпоп изнутрица,
утроба) мед добро здравствено стање
утробе.
еустазија (грч. еп, б^абјз стање) равномерно
дизање и спуштање морске површине.
Еустахијева труоа (лат. 1ик>а Еиз1асћ1апа)
зоол. ушна труба, канал, полуопнаст а по-
лурскавичав, спаја бубањ (средше уво) са
носним делом ждрела, названа по лекару и
анатому Еустахију (1524—1574); Еустахи-
јева цев.
еутаназија (грч. еиШапавш) лако и благо
умирање, гашење живота без самртних
болова; ублажавање смрти тиме што се
болеснику даду наркотачна средства (која
лекар сме да пружи само да би ублажио
умирање а никако да би га убрзао).
еутаназист(а) (грч. еи, 1ћапа1о5 смрт) приста-
лица схватања по коме лекар треба, из
чисто човечних обзира, да прекрати патње
неизлечивих болесника задавањем брзе
и лаке смрти; супр. антие;, "-зназжт.
еутермија (грч. еп, Ш е г т а т о грејем) стање
организма човека и топлокрвних живо-
тиња када тело има нормалну температуру
(код човека 36—37°С).
Еутерпа (грч. Еи1егре) мит једна од девет
муза, муза заштитница свирања у фрулу и
трагичних хорова, због чега у уметности
увек приказивана са фрулом (уп муза):
врста тропске палме; астр. астероид откри-
вен 1851. год.
еутиметрија (грч. еиШук прав, т е М а ) ме-
рење праволинијских фигура.
еугимија (грч. еиШугша) душевно спокојство,
веселост, добра воља.
еутихија (грч. еи^усМа) срећа, блаженство,
спокојство.
еутокија (грч. еи1о1а'а) мед лако порађање,
лак порођај.
еутонија (грч. еи1ош'а) мед крепкост, снага;
фил крепкост, напонска сила душе (код
стоика), морални тургор.
еутоција в. еутокија.
еутрофија (грч. еи, 1герћ6 храним) мед добра
ухрањеност; здрава, обилна исхрана.
еутрофичан (грч.) који повољно утиче на
исхрану и развоЈ.
еуфемизам (грч. еирћепгпзтбв) поет. троп пе-
сничког стала који постаје када се место
правог израза за нешто непријатно,
страшно, ружно или рђаво употреби
20 Лексикон
еухаристички
блажа и лепша реч, понекад и супротног
значења, нпр. обилазити истину уместо
лагати, раставити неког с душом уместо
убити.
еуфемија (грч. еирћегта) ублажавање и
улепшавање непријатног и ружог израза
блажим и лепшим изразом.
еуфемиетички (грч еирћетео говорим реч
коју је пријатно чути) који ублажава, који
улепшава (израз, реч).
еуфијизам (грч. еирћуек стасит, наочит) лит
в. еуфујизам.
еуфијистички (грч). в. еуфујистичкм
еуфонија (грч. еирћбша милозвучност,
благогласност) благогласност у речима, тј.
потреба доброг књижевног стила да се
речи могу лако изговарати и добро чути;
супр какофонија.
еуфонион (грч. еирћопоз милозвучан,
благогласан) муз инструмент КОЈИ се састо-
ји од извесног броја чаша од којих свака,
различито пуњена, има свој тон; свира се
превлачењем гудала преко ивица чаша.
еуфонист(а) (грч. еи, рћбпе глас, тон, чвук)
онај који пише по законима фонетике,
фонетски; уп фонетик.
еуфоничан (грч. еирћбпоз) благогласан, ми-
лозвучан; еуфовично слово слово које се
ставља у неку реч само ради благогласно-
сти.
еуфорија (грч. еирћопа лако подношење,
стрпљење) осећање пријатности, стање у
којем се болесник осећа необично пријат-
но, задовољан је сам собом, мисли и
осећања пуни су му спокојства и ведрине;
овакво осећање се јавл.а обично код рач-
них душевних и живчаних обољења, затим
код туберкулозних болесника, морфини-
ста, кокаиниста и алкохоличара; по Флису
(РИезг) нарочито се јавља пред саму смрт
еуфрадија (грч. еирћга<Је1а) речитост.
еуфразија (грч. еирћгак1а) веселост, добро
расположење (нарочито при гозби).
еуфросине (грч. еирћгокупе) добра воља, ра-
дост, веселост; мит једна од три грације:
она која даје радост.
еуфујизам (грч. еирћуез стасит, наочит. леп,
енг. Еирћиез) лит бомбаст и претерано
китњает књижевни стил у ЕнглескоЈ, на-
зван по роману Џ. Лили: „Еупхуес" (1580);
еуфијизам.
еуфујистички (грч. еирћуез, енг. Еирћиен)
лит бомбаст, извештачен, претерано ки-
тњаст; еуфијистнчки.
еухаристија (грч. еисћаг1811а) захваљивање,
захвалност; у старој хришћанској цркви:
молитва захвалница пре освећивања хлеба
и вина приликом причешћивања; тајна
причешћа; тајна вечера; освећени хлеб
(нафора).
еухаристика (грч еисћап51:е6 захваљујем)
учење о прослави тајне вечере.
еухаристички (грч. еисћапз1о8 захвалан;
добротворан) који се тиче свете тајне при-
чешћа; еухаристички конгрес међународ-
еухемеризам
ни збор католичких свештеника и верних
ради унапређивања и ширења поштовања
према таЈНИ причешћа
еухемеризам фил учење киренаЈИчара Еухе-
мероса из Месене (око 300 г пре н е ) по
кОЈем митолошки богови првобитно нису
били ништа друго него хероји и уопште
знатни и истакнути људи, ко]е ]е народна
машта, после њихове смрти, прогласила
боговима
еухилија (грч еи, сћу1оз сок) мед добар са-
став млечног сока, хилус
еухимија (грч еи, с ћ у т е т мешавина) мед до-
бра (или повољна) мешавина сокова у
телима
еухолија (грч еп, ћо1е) мед нормално стање
жучи
еухологиј(ум) (грч еисћо1о^1оп молитвеник,
еисће молитва) молитвеник православне
цркве
еухреја (грч еисћгош) мед добра, здрава бо^а
коже, здрав изглед
ефе (фр еИег) у билиЈару де]ство сваког
ударца КОЈИ ниЈе управљен у средину лоп-
те, дакле деЈство високог, ниског ударца у
лопту и удара у лопту са стране
ефеб (грч ерћећоз) леп младић, узор телесне
складности и лепоте
ефедрив хем и мед главни алкалоид разних
бил>ака из фам ЕрћеЉасеае, бели кри-
стални прашак топљив у алкохолу и етру,
слано-кисела со ерћедишп ћуЉосМоп-
сшп ко]а се у медицини употребљава као
лек против астме, бронхитиса и др
ефект (лат еШсеге, еКесШв) деЈСтво, учинак,
успех, физ рад у Јединици времена (се-
кунди), рад КОЈИ може да изврши радна
способност ]едног човека, машине, водопа-
да итд у дединици времена, т] у Једно]
секунди, номинални ефекат добитак или
рад по предрачуну, тотални ефекат уку-
пно де]ство, укупан учинак
ефекти (лат еНесШз, ф р еИе1;5) пл добра,
имање, покретно имање, лртл>аг, трг мени-
це, покретнина, покретна имовина Једног
трговца (у роби, меницама, заложницама и
др ), државни ефекти државне хартаце од
вредности, трговина ефектима трговина
државним хартијама од вредности, КОЈУ
обавл>а]у комисионари и маклери (сенза-
ли, посредници), а ЧИЈИ ]е инструмент кур-
сни лист
ефективан (лат еИес11\О1з) стваран, истин-
ски, КОЈИ ]е одиста извршен или ПОСТОЈИ,
ефективно стање нпр воЈске, ВОЈНИЦИ КОЈИ
су одиста на лицу места, ТЈ КОЈИ се стварно
налазе под заставом, ефективни добитак
стваран добитак, чист добитак, ефективна
роба трг роба КОЈУ продавац може или
треба да испоручи одмах по закључењу
куповине
ефектни (лат еНес!из) стварни, истински,
КОЈИ ]е у вези са ефектима, КОЈИ се тиче
ефеката, ефектна берза место где трговци
306 ефицијентан
закл>учузу послове са хартиЈама од вред-
ности и меничне послове, ефектни посао
или ефектна трговина в ефекти
ефелиди (грч ерће1ив) пл мед пеге на лицу од
сунца, пеге по телу
ефемера (грч ерћ-, етега дан) мед Једноднев-
на грозница, ефемера утерина (нлат ерће-
тега и1егта) грозница код породиље, на-
рочито у прво] недељи, услед великог на-
гомилаван>а млека у до]ци
ефемеран (грч ерћетегоз, етега) КОЈИ тра]е
Један дан, ]еднодневан, краткотрајан, при-
времен, пролазан
ефемериди (грч ерћ-, етега дан) дневници,
новине и периодични списи уопште, астр
годишњаци у коЈима су израчунате проме-
не коЈе ће наступити у положаЈу небеских
тела
ефемерон (грч ерћетегоп ТЈ гооп Једноднев-
на животиња) зоол инсект КОЈИ живи само
неколико часова
ефеминатор (лат е К е т т а г е размекушити)
вет хируршка справа за вађење сполних
жлезда (шкопљење) код женских грла
ефеминација (лат е К е т т а и о ) мед поЈава
женских особина код хомосексуалних му-
шкараца, нарочито у понашању, начину
хода, одевању итд , фиг разнеженост, ме-
куштво
ефенди (грч аиШеп1ез неограничен госпо-
дар, вок а!1ћепс11, а^епс!1, тур е1епс11) го-
сподин, господар, титула КОЈУ Турци да]у
ученим људима, нарочито свештеницима,
правницима, службеницима, реЈС-ефенди
турски државни канцелар и министар
спољних послова
ефендија (тур е^епсћ) в ефенди
ефервесценције (лат еКегуезсепиа) пл мате-
рије ко]е кипте, узавиру, средства ко]а
изазива]у узавирање, кипљење
ефигијес (лат еЈ{1§1еб) слика, лик, некога ин
ефигиЈе спалити, обесити нечиЈу слику
уместо њега самог, спалити или обесити
ефидријаде (грч ерћ- )пу6ог вода) мит водене
нимфе, богиње извора и бунара код старих
Грка
ефидроза (грч ер1-, к!гоо ЗНОЈИМ се) мед
прекомерно зно]ен>е
Ефијалт (грч Ерћ1аНез) Грк КОЈИ ]е 480 пре
н е , ПерсиЈанцима пред Термопилским
кланцем показао пут и довео их иза леђа
храбром спартанском крал>у Леониди и
његовим Спартанцима, симбол одвратног
и презреног издаЈника отаџбине
ефијалтес (грч ерћтНез) мед мора, осећање
притиска при спавању, ко]е улива страх и
готово дави болесника
ефикасан (фр еШсасе) деЈствен, успешан,
снажан, од деЈства, делатан
ефикасност (лат еШсаС11;аб) дејственост, де-
латност, радиност, успешност
ефицијентав (лат е{11С1еп8) деЈствен, успе-
шан, делатан извршан, кауза ефициЈенс
(лат саша еИ1С1епв) в под кауза
ефицијенција 307
ефицијенција (лат еШоепиа) деЈСтвеност,
делатност, радиност
ефлоресценција (нлат еШогебсеп11а) бот про-
цветавање, доба цветања, мед по]ављиван>е
бубуљица на кожи, оспичање, хем изби-
Јање соних кристала на површини чврстих
тела, нпр на зидовима КОЈИ су подесни за
стварање шалитрених соли
ефлоресцирати (лат еШогезсеге) бот цветати,
процветавати, мед избиЈати на кожи, бу-
буљичати се, осипати се
ефлувиографија (лат еШиеге изићи, обело-
данити се, грч цгарћо пишем) прављење
фотографских слика у мраку
ефлуксија (нлат еШих1о) истицање, оти-
цање, изливање
ефор (грч ерћогоз) надзорник, чувар, погла-
вар, нарочито чувар храмова, у Спарти
наЈВиша власт од пет лица КОЈУ ]е народ
бирао сваке године
ефорат (грч ерћогоб, нлат ерћогаШз) звање
и власт Једног ефора, уп ефор
ефорија (грч брћогоб) делокруг Једног ефо-
ра, нарочито као надзорника цркава и
храмова, уп ефор
ефрактор (нлат е{{гас1ог) преступник, она]
КОЈИ ]е извршио крађу обиЈањем, оби)ач,
провалник
ефрактура (нлат еНгас1ига) мед насилна по-
вреда лубање, ефракциЈа
ефракција (лат еКпп^еге провалити, разби-
ти, е№ас1шп) мед ефрактура
ефта (тур \\аЛХа) седмица, седам дана
ефузивно камење геол изливно камење, оно
коЈе се развило из вулканске лаве
ефузија (лат еШхбш) излив, изливање, фиг
излив, изби]ање страсти
ефузиометар (лат еНизш ИЗЛИВ, изливање,
грч те1гоп мера) апарат за одређивање
густине гасова на основу брзине ефузиЈе
ефузор (лат еКшог) левак за истицање
ефулгурација (лат {и1§игаге, нлат еКи1рдга-
ио) осветљавање, просветљавање, севање,
севкање, заблиставање
ехинодермити (грч есћтоз ]еж, с!егта кожа)
зоол бодљокошци
ехиноиди (грч есћтоб, еМоб облик) пл зоол
морски Јежеви, јабучасте морске живо-
тиње са бодљикама и кречном л.уштуром
ехинококус (грч есћтоб, коккок зрно,
бобица) зоол Јетрена тракул.а, готован КОЈИ
живи пона]чешће у Јетри, а ређе у мозгу
или бубрезима човечјим, прелази са пса
(жедњак, комушка, мехурица, пасЈа гли-
ста, клобучаста глиста, комушасти црв)
ехинофталмија (грч есМпоб, орћ1ћа1тоб
око) мед запал>ење очи]у
ехинус (грч есћтов) ]еж, морски Јеж, арх
украс на ЈОНСКИМ стубовима испод аба-
куса
ехо (грч есћо звук, тон, шум) Јека, одзив,
одЈек
Ехо (грч Есћб) миг нимфа ко]а се, од жало-
сти због несрећне љубави према лепом
Нарцису, толико разболела и ослабила да
еше
]е, напослетку, могла да понавља само
последњи глас речи, отуда ехо
ехограф (грч есћо, §гарћо) уређа] за ауто-
матско бележење дубине мора
ехографија (грч есћо од]ек, §гарћб пишем)
мед болестан нагон да се написане речи
понове више пута Једне за другам
ехокинезија (грч есћб, ктеб1б кретање) мед
болесно стање у ко]ем болесник мора више
пута да понови исте покрете, уп ехоми-
ехолалија (грч есћб, 1аћа говор) болесно
стање у ко^ем особа аутоматски понавл>а
речи ко)е чу]е у СВОЈОЈ ОКОЛИНИ, уп ехо-
фрази]а
ехолот (грч есћб, нем \ЈЗ\) справа за мерење
морских дубина звуком, звучни дубино-
мер
ехоматизам (грч есћо, та1оз тражење,
истраживање) мед болесни нагон за пона-
вљањем звукова и речи
ехометар (грч есћб, те!гоп) инструменат за
мерење трајања звукова и утврђивање њи-
хових интервала и односа
ехометрија (грч есћо, те1па) мерење звука,
]ека, одЈека, гласа
ехомимија (грч есћб, т1тоб подражавање)
мед болесно стање у ко]ем болесник мора
да понови покрете КОЈИ се изврше у њего-
вом присуству, Уп ехокинезиЈа
ехопраксија (грч есћб, ргах18 радња, росту-
пак) мед в ехокинезиЈа
ехоскопа (грч есћб, бкореб посматрам) кед уп
аускултаци]а
ехоскопиј(ум) (грч) мед слушалица, стето-
скоп
ехофразија (грч есћб звук, тон, шум, рћгаб1б
говорење, израз) мед болесно стање у којем
особа бесмислено и непотребно понавља
поједине речи или читаве реченице коЈе
чу]е у СВОЈОЈ околини, уп ехолали]а
ешак (арап) узбуђеност, екстаза
ешампирати (фр есћатр^г) слик светлошћу и
сенчењем поЈачати слику на њеноЈ основи
ешапада (фр есћаррас!е) погрешан потез,
погрешан зарез код бакрорезаца (када се
резаљка оклизне па оде устрану), фиг не-
сталност, површност, брзоплетост
ешарпа (фр есћагре) ВОЈ офидарски опасач
као знак дежурства или какве друге, наро-
чито свечане, дужности, по]ас, тканица,
опасач, коси ударац, узани шал од флора
или сличне материЈе, пуцати ан ешарп
(фр еп есћагре) пуцати косо (или са
стране, збока)
ешафо (фр есћаЈаис!) скела, губилиште, ги-
љотина, смртна казна
ешафодажа (фр есћа{аис1а8е) подизање
(или грађење, намештање) скеле, ВОЈ ске-
ла, скела од коља
ешво (фр есћеуеаи) в еше
еше (фр есћее) повесмо, француска мера за
конац=1000 т , ешво
 308 ешофирати

ешеанс (фр. есћеапсе) трг доспелост, рок
плаћања менице.
ешек (фр. есћес) 1. шах; удар, пораз, неу-
спех, штета, губитак; (есћеск) пл игра ша-
ха, фигуре за шах.
ешек (тур. е?ек) 2. магарац.
ешеклук (тур. екекПк) магарећи посао, мага-
рећа посла, магарештина.
ешел (фр. есћеИе) лествица, музичка скала;
геогр мерило по коме се израђује неки
цртеж, размера; пл главна трговачка места
и стоваришта на Истоку (есћеИез с1и
ешелон (фр есће1оп) пречага на лествама;
фиг ступањ, степен; ан ешелон (фр. еп ешофирати (фр. есћаиДег, лат са1е{асеге)
есће1оп) ВОЈ постепено, помало, тј. у мањим
одредима, један за другам (маршовати или
наступати).
ешелонирати (фр. есће1оппег) ВОЈ распореди-
ти трупе по ешелонима.
ешикје (фр. есћкЈшег) шаховска табла; ВОЈ
распоред трупа као на шаховској табли,
где задњи одреди заузимаЈу празнине у
предњим одредима; ан ешикје (фр еп
есМ^шег) ВОЈ наступати или повлачити се
као на шаховској табли.
ешкиле (арап.) прил радо, драге воље, с
љубављу.
ешкут (мађ. евкисН клетвеник) сеоски судија,
поротник; заповедник.
ешофиран (фр. есћаиИег) загрејан, раз-
дражен; изведен из стрпљења.
загрејати, распалити, раздражити, нал>у-
тити, извести из стрпљења, направити не-
стрпљивим.
 ж
Ж, ж осмо слово наше ћирилице, тридесето
наше латинице (2, Г).
жабо (фр. јаћо1, лат. §1ћ1за) мушки и женски
-украс од муслина или чипке која се носи
преко кошул>е у виду пластрона.
жад (фр. ја<1е) бубрежни камен, нефрит
врста минерала од којег се израђују ухра-
сни предмети, полудрагуљ.
ж'адуб (фр. ј'ас!оиће) израз који се, по ша-
ховским правилима, употребљава када
играч само додирне али не покрене ф и -
ГУРУ-
жакар (фр јасчиагс!) платнена тканина
израђена на Жакаровој машини.
Жакарова машина механички разбој за
израду нарочито финих тканина, назван
по проналазачу, лионском ткачу, Жозе-
-Мари Жакару (Ј.-М. Јас^иагсЈ, 1752—
1834).
жаке (фр. јасцие^) в. жаконет.
жакерија (фр. јас^иепе) сељачка буна у
северној Француској 1358. год., којој је био
циљ уништавање племства (названо по
називу ЈасЧЈиев ћ о п ћ о т т е , тј. будалина
Жак, како су племићи презриво звали
сељаке); отуда: сел>ачка буна, побуна си-
ромашних сталежа против богатих.
жакет (фр. з а ч и е - ја^иеие) дугачак мушки
црни капут (за свечаније прилике); кратак
женски горњи капут; дечји капутић.
жаконет (фр. јасопа!) врста источноиндиј-
ског, већином глатког муслина; жаке.
жалон (фр. ја1оп, §а1оп, ј»аи1оп) ^ К О л а ц за
одмеравање одстојања, тачка смера, прав-
ца; кочић за премеравање, премерни ко-
чић са барјачићем.
жалонер (фр. ја1оппеиг) вој. онај који ко-
чићима са барјачићима обележава крилне
тачке куда пешадија треба да промаршује.
жалонирати (фр. ја1оппег) обележити (или:
обележавати) кол>ем (или: кочићима, пре-
мерним моткама); забадати (или: ударати)
кочиће, премерне мотке.
жалузан (фр. ја1сшх, нлат. 2е1о5ш>, грч. 2е1оз)
љубоморан, ненавидан, завидљив, који
гледа попреко на, нерасположен, суре-
вњив.
жалузија (фр. ја1оиз1е) љубомора, суревњи-
вост, завидљивост; решетка на прозору
(која ее стављала из љубоморе да би спре-
чила радознале погледе), витак прозорски
капак, завеса од танких дашчица; жалу-
зина.
жалузина (фр. ја1ои51е) в. жалузија.
жалфија (лат. 8а1у1а) бот. зељаста биљка,
миришл>авих листова и цветова, ЗаКаа
оШстаИв; употребљава се у лекарству.
жанбажа (фр. ј а т ћ е , јатђа§е) грађ. темељни
зид, зид темел>ац; довратак.
жандарм (фр. депз сГагтез, ^епдагт) прво-
битно, у Француској: коњаник у тешком
оклопу; доцније: назив за поједине коњич-
ке пукове; у бившој Југославији: чувар
јавног поретка и безбедности, полицајац,
редар, позорник, пандур.
жандармерија (фр. §епс!агтепе) у бившој
Југославији и данас у многам земљама —
на војничкој основи организоване трупе за
одржавање јавног поретка и безбедности у
држави.
жанр (фр. §епге) род, врста; начин писања,
стил; дсриије жанр (фр. с1егтег §епге)
последња мода; жанр-слика слика која
приказује призор или радњу из свакида-
шњег живота (за разлику од историјске
слике, чији је предмет неки историјски
догађај); жанр-сликар онај који ради
жанр-слике; жанр-уметностуметност која
приказује јединку као представника своје
врсте у кругу делања које карактерише ту
врсту (била у моди у XIX в. у свим европ-
ским земљама).
жара (итал. §1ага) 1. посуда (од земље, каме-
на или метала) за држање и чување уља,
вина, жита и др., ћуп; врч; 2. кутија с
малим отвором на горњој страни за убаци-
вање новаца, куглица и сл., касица; 3. суд с
пепелом покојника, урна; 4. котарица,
корпа, кошарица.
жаргон (фр. јаг§оп, итал. 1§ег§опе) 1. поква-
рен (или: неразумљив, погрешан) говор;
нарочит говор, посебан говор неког друш-
твеног реда; особеност једног говора; 2.
ситно, као чиодина глава, хијацинту слич-
но камење жуте и љубичасте боје (употре-
бљава се за украс).
жардинијера (фр. јагсИтеге) вртарка, ба-
штованка; сталак, сточић за цвеће; вез на
запонцима и колиру.
жбир 310
жбир (итал. вМгго, шп. евђито) раније у
Италији, нарочито у црквеној (папској)
држави: војнички организовани стражари
и пандури; код нас се употребљава у зна-
чењу: ухода, шпијун.
ждановизам (према совјетском политичару
А. А. Жданову, 1896—1948) поступање у
јавном животу, особито у области уметно-
сти, науке и културе, у духу крутих, дог-
матских начела.
же (фр. јеи) игра, играње, шала.
желатин (фр. @61а1ше, лат. ^е\ате следити;
следити се) чисто туткало, чисти лепак, без
боје и укуса, који се добија кад кувамо у
води кости, кожу, крвне судове и рскави-
це; пихтије, ладетина.
желатинезан (фр. ^1а1шеих) пихтијаст, који
је као пихтије.
желативизирати (фр. ^е1а1те, §е1ег) спихти-
јавати се, претварати се у пихтијасту масу,
стезати се услед хлађења, стињавати се,
смржњавати се.
желе (фр. §е1ее, итал. §е1а!а) воћни сок
укуван са шећером који се, зато што
садржи пектинске супстанце, при хлађењу
стеже и спихтија, сулц; сок од раскувана
меса спихтијан, пихтије, ладетина.
женантан (фр. |»§пап1) досадан, тегобан, му-
чан, неприличан, незгодан; који се устеже,
стидљив, снебиаљив.
Женевска конвенција међународни уговор,
склопљен 22. УШ 1864. у Женеви, у циљу
побољшања судбине рањених и болесних
на бојном пољу; овај уговор, обновл>ен и
допуњен 6. VI 1906, протеже се на него-
вање и заштиту болесних заробљеника, а
потписало га је много држава. После II
светског рата, 12. УШ 1949, донете су
четири нове Женевске конвенције: 1. Кон-
венција за побољшање положаја рањени-
ка и болесника у оружаним снагама у
рату, 2. Конвенција за побољшање по-
ложаја рањеника, болесника и бродоло-
мника оружаних снага на мору, 3. Конвен-
ција о поступању са ратним заробљеници-
ма, 4. Конвенција о заштити грађанских
лица за време рата.
женерал (фр. зепега1) ВОЈ В. генерал; женерал
ан шеф (фр. §епега1 еп сће!) врховни
командант, главнокомандујући.
женералан (фр. ^епета\) в. генералан; ан
женерал (фр. еп $»епега1) уопште.
женерозаи (фр. §епегеих, лат. ^епеговиз) в.
генерозан.
женерозитет (фр. ^епегозНе) в. генерозитет.
женес (фр. јеипезне) младост, младићко доба;
омладина, младићи, млад свет; женес доре
(фр. јеипевве с1огее) „златна омладина"
богата ројалистичка омладина за време
француске револуције; отуда: лакомисле-
на омладина из отменог света.
женијалан (фр. §ета1) в. генијалан.
женирати (фр. §епег) стешњавати, сметати,
ограничавати; женирати се устезати се,
устручавати се, стидети се.
жиратар
женшен (нлат. Рапах дтвеп) в. шинсенг.
жерант (фр. &&гагА) трг. пословођа, деловођа,
представник трговачке фирме; одговорни
уредник или представник уредништва
(редакције) неког листа.
жерве (фр. §егуа18) врста масног француског
сира названог по првом произвођачу Жер-
веу (Сегуа18).
жерминал (фр § е г т т а 1 , лат. ^еггшпаге
клијати) месец клијања, седми или први
пролећни месец у француском репуб-
ликанском календару, од 21 (22) марта до
18 (19) априла.
жерсеј (фр. јегзеу) врста плетене свилене
материје за хаљине.
жетон (фр. је1оп) тантуз за обрачун, за
коцку; тип. штампарски лењир за мерење
текста.
жиг (фр. {Рвче. итал. §1§е) живахан францу-
ски плес у 8/8 такта и музички комад као
пратња за тај плес; гиг.
жиголо (фр. ј5Ч>°1°) млад човек који углав-
ном живи од љубавних веза са старијим
имућнијим госпама, у чије куће понајче-
шће улази као учитељ играња; професио-
нални играч који даје часове играња по
кућама.
жиле (фр. (01е1) прслук, прсник, јелек; ха-
зардна игра са картама.
жилет ножић за бријање (назван по имену
проналазача, ОШе1е, 1855—1932).
жип (фр. јире, нлат. јирра, итал. рићћа)
кратак, нарочито женски, део одела, пр-
случе, јелече, стезник; доња сукња.
жип-килот (фр. јире-си1оие) шалвараста су-
кња, шалваре.
жипон (фр. јироп) доња сукња.
жирадо в. жирарди-шешир.
жиранда (фр. ј*1гапс1е, лат. §угш) водоскок
са много цеви из којих водени млазови
скачу увис и, због ваздуха затвореног у
цевима, праве велик шум; велики ватрени
точак који сипа искре из ракета; ватромет
код кога у исти мах суне увис много ракета
у разним правцима.
жирандола (фр. §1гапс1о1е, итал. §1гапс1о1а)
усправан свећн»ак на кракове; ватрени
точак, ватрено сунце (у ватрометима); на-
рочито: чувени ватромет који се приређује
о великим празницима, у Риму, када по
хиљаду ракета наједном полети увис; обо-
ци, минђуше од драгог камена, дијаманта.
жирант (итал. §1гап1е) трг. лице које меницу,
на себе вучену (трасирану), преноси на
неког другог, преносилац менице; индо-
сант.
жирарди-шешир по бечком глумцу Алексан-
дру Жирардију (СИгагсЦ) назван пљоснати
сламни шешир.
жирасол (фр. §1газо1) драги камен, један од
назива за опал; сунцокрет.
жират (итал. §1га1;агк>) трг лице на које се
меница преноси; жиратар, индосатар; супр •
жираит.
жиратар (итал. §1га<;агш) трг. в. жират.
 жиратор 311 жур-фикс

га аг
жиратор (итал. 81 ^ 1°) трг. лице на које се жиро-рачун (итал. §1го) рачун на коме прав-
преноси меница. на лица држе своја новчана средства код
жирафа (фр §1га{е, арап. гагаЈа, ег. банке.
зог-арће) зоол. позната дуговрата афричка жироскоп в. гироскоп.
животиња; мод. врста женске фризуре; муз. жискобутизам (фр. јшци'аи ћои( до краја)
врста пијана, тзв. клавир-харфа; фиг. мот- политика која иде у спровођењу својих
ка, висока и сува жена, висок и сув му- циљева до крајњих граница, политика ре-
шкарац. ванша и осветничког рата, политика непо-
жире (фр. јиге, лат. јигаге заклети се) онај мирљивости.
који је заклет; прав. члан поротног суда, жискобутист(а) (фр. јив^и'аи ћои!) пристали-
поротни судија, поротник. ца политике жискобутизма.
жирела (фр. ј»1ге11е) зоол. врста шарене мор- житије (стсл.) животопис светаца, хагиогра-
ске рибе топлих мора, ЈиИз \ги1{;ап8. фија; опис нечијег живота уопште, биогра-
жири (фр., енг. јигу, лат. јигаге заклети се) фија; доживљаји из нечијег живота.
поротни суд, порота; оцењивачки суд или жовијалан (фр. јо\аа1, итал. (?шу1а1е, лат.
одбор за додељивање награда на уметнич- ЈстаИз) рођен под Јупитером, тј. под
ким, књижевним, научним и сл. конкурси- срећном планетом; отуда: ведар, радостан,
ма, стечајима. весео, веселе нарави.
жирирати (итал. §1гаге) трг. меницу или неко жовијалност (фр. јоу1а1, лат. ЈоУ1аИ8 који се
потраживање на неког другог преносити тиче Јупитера) веселост, раздраганост.
или пренети, преписати, дозначити (таква жокеј в. џокеј.
меница зове се жирирана меница). жонглер (фр. јоп§1еиг, лат. јоси1а!ог ша-
жиро (итал. {Ј1го, лат. ^угш, грч. §угоз круг) љивчина) у средњем веку: музичар или
трг. оптицај новца; преписивање (или: пи- свирач који је пратио трубадура; доцније:
смени пренос) менице или банковног по- комедијаш, лакрдијаш, пајац; опсенар, ве-
траживања са једног сопственика на дру- штак који баца увис па дочекује лопте,
гог; место где се трговци састају ради ножеве, бакље и др.; варалица, измота-
закључивања послова, берза; жиро обаве- вало.
за обавеза жиранта да ће платити износ жонглерија (фр. јоп§1епе) комедијаштво, оп-
менице на којој стоји његово име. сенарство; превара, варање.
жироаутопилот (грч. ^угоз круг, аи!6з сам, жонглирати (фр. јоп§1ег) показивати вешти-
фр. рИо1е) уређај за аутоматско упра- не, опсенарити; бацати у исто време увис
вљање авионом помоћу жироскопа. више ствари па дочекивати их у руке; фиг.
жиро-банка (итал. §1то, фр. ћагкјие) трг. бан- измотавати се.
ка у којој се новац преноси са једнога на жоржет (фр. §еог§е!) танка свилена тканина
другог простим дописивањем и отписи- зрнасте псвршине; употребљава се за фи-
вањем. не женске хаљине; такође: креп-жоржет.
жироклинометар (грч. §уг6б круг, кНпб наги- жрец (рус.) многобожачки, пагански свеште-
бам, те1хоп мера) авиј. апарат који ауто- ник; фиг. истакнути, утицајни представник
матски показује сваку промену нагиба, културног или јавног живота уопште.
односно тежњу за нагињањем у току лета. жужу (фр. јоијои, јоие!) врста играчке.
жиронда (фр. Јргопде) умерена републи- жуисанс (фр. јошг, јошзвапсе, лат. ј*аис1еге)
канска странка за време велике францу- уживање, наслађивање; прав. уживање,
ске револуције (1791—1793), названа по употреба; безобразна песма.
томе што су вођи те странке били из жур (фр. јоиг, итал. §шгпо, нлат. јогпиз) дан;
департмана Жиронда. послеподневна седељка и забава.
жирондисти (фр. §1гопс11п8) пл. присталице журнал (фр. јоигпа1, итал. §шгпа1е, нлат.

I
жиронде (они су такође гласали за смрт јогпа1е) дневник, деловодник; дневник,
краља Луја XVI, али су гледали да га, дневни лист, часопис, новине; модни лист;
апелом на народ, спасу); 2, јуна 1793. трг. дневни бележник, дневник, штраца.
оборили су их јакобинци, а 31. октобра већ журнализам (фр. јоигпаИзте) новинарство;
је 21 жирондист био гиљотиниран. новинарски сталеж.
жироплан (фр. §угор1апе) авиу моторни ваз- журнализирати (фр. јоигпаНзег) писати по
духоплов код кога се, сем елисе на предњој новинама, бавити се новинарством; трг
страни, поставља елиса и изнад крила, са уносити у пословне књиге, кшижити.
циљем да, обрћући се око усправних осо- журналист(а) (фр. јоигпаИв1;е) новинар, онај
вина, омогући стрмије узлетање и слетање. који живи од новинарства; писар дневни-
жироптер (грч. §угб5 круг, р!егоп крило) авиј. чар; дневничар уопште.
ваздухоплов тежи од ваздуха са крилима журналистика (фр. јоигпа1) новинство, нови-
изнад трупа која се обрћу око вертикал- нарство.
ног, усправног стуба, има истовремено журната (итал. §шгпа1а) надница, дневница.
својства и авиона и хеликоптера. жур-фикс (фр. јоиг Нхе) у отменим кућама:
жиро-послџви активни краткорочни бан- утврђени дан примања у недељи када се
карски послови у којима банка на захтев може доћи у посету и без позива, дан
свог комит&нта жирира његове менице. примања.
 3
3, з девето слово наше ћирилице, двадесет
девето наше латинице (2, г); астр 2 =
положај зенита, г = зенитна даљина; мат г
— трећа оса у просторном праволинијском
координатном систему, оса апликата
забејизам в. сабејизам.
забијци пл в. сабејци.
завије (арап ) осама, самица, испосничка ће-
лија, манастир; сиротињски дом код му-
слимана.
загар (тур. ха^аг, мађ. а§аг) ловачки пас, хрт,
огар.
заира (арап. с1аћ1га, тур. гаћп-е) храна, ре-
зервна храна
зајим (тур. га1т вођа) в. зијамет.
зак (хол 2ак, нем. Заск) стара холандска
мера за жито = 83,4 1; холандски назив за
хектолитар.
залф (арап.) в. зарф.
замбо (шп. гатћоз) мелез од америчке Црн-
кин>е и америчког Индијанца.
замет (тур. гаћте1) невоља, тешкоћа, напор,
труд, мука.
зампт (тур.) назив у неким нашим крајевима
за арапску гуму.
занана (перс. хапапећ) одељеше за жене у
кући обичних Персијанаца.
занат (арап. 8ап'а1, тур. вапа1) мајсторија,
вештина; обрт.
зани (итал. гапш) лакрдијаш, пајац, опсенар
(у итал. комедији); в. буфон.
запатеадо (шп. гара1еас!о) прилично слобо-
дан шпански плес, при коме се такт удара
ципелом.
запт (арап. <1ар1, тур. гар!) 1. стега, дисци-
плина; 2 заустављање даха у прсима код
астматичара; 3. „рав секвестрирање, за-
плењивање.
заптија (арап.) в. запчиЈа.
запчија (тур. гарИуе, арап. сЈаћиууа) управ-
ник. гувернер; онај који одржава ред и
дисциплину, стражар, редар; заптија.
зар (арап 1хаг, тур. гаг кожица, опна) 1. вео,
копрена коју у неким крајевима носе пре-
ко лица муслиманске жене; завеса, застор;
2. коцка у неким играма; срећа у игри.
Заратустра (стперс. 2ага1ћи81га) учитељ му-
дрости код старих Персијанаца и оснивач
једне дуалистичке религије (660— око 580
г. пре н.е.); постоје два принципа, два духа:
добри дух (Ахримаразде) и зли дух
(Ахриман) Ахримараздеу помаже шест
добрих духова: Истина, Доброта, Мудрост,
Власт, Здравље и Дуговечност, а Ариману
два: Лаж и Гнев. Његово учење одржало се
до данас код Гебара у Персији и Индији:
Зороастер, Зердушт.
зарзуела (шп. гагхие1а) старински позориш-
ни комад у коме се смењују говорне и
музичке тачке, врста оперете.
зарф (арап. хаН, тур. гаг{ посуда) дух, ве-
штина, оштроумност; елеганција; корице,
замотак; украшена метална чашица у ко-
јој, при служењу кафе, стоји филџан.
захмет (тур. хаћте1, арап. г а ђ т а ) труд, мука.
збаљо (итал. зћа^Ио) трг омашка, грешка;
погрешка у рачунању; поправка грешке
давањем одштете.
збићен (рус. збитенв) руско народно пиће од
воде, меда и каранфилића, које се гшје као
чај.
зборзирати (итал. вћогваге) трг исплатити,
положити новац, аконтирати.
зборзо (итал. кћогво) трг издатак, исплата,
узимање унапред, аконто.
звекир (тур. гек1г) метални предмет за лу-
пање у врата, обично у облику прстена,
алке, колута.
згвардио (итал. 8$7иагс1ш) највиши суд реда
малтешких витезова, коме је подложан и
сам велики мајстор.
зграфито (итал. з§гаШ1о) моловање гре-
бењем на голом кречу или гипсу.
згура (итал. нсопа) шљака.
здењозо (итал. нс1е§поБо) муз. пркосно, срдито,
нерасположено; кон здењо.
здрућоландо (итал. 8с1гиссш1апс1о) муз кли-
зећи преко дирки
Зебаот (хебр. гевао1ћ) пл небеске чете, тј. сва
небеска тела, звезде, свет; отуда: Бог Зе-
баот (код нас, по старословенском и ново-
грчком изговору: Саваот).
зебра (шп., порт. гећга, итал. гећго) мол
животиња из рода коња, са лепим пругама
по телу, живи у Африци, афрички мага-
рац; зебра-дрво палмово дрво са шарама.
зебу источноиндијска и афричка врста до-
маћег бивола; Индуси га поштују као свету
животињу.
зевзек (тур. геугек) блесавко, глупак.
Зевс 313
Зевс (грч 2еи5) мит наЈстарији и наЈпоштова-
НИЈИ бог код старих Грка, отац богова и
људи, бог неба, небеске ва1ре (муње) и
светлости, о?биљни, свемоћни и свезнаЈући
господар света праизвор правде и порет-
ка заштитник дома, града и гостоприм-
ства, спасилац и ослободитељ од зла (код
Римљана Јупитер)
Зедекиљ (хебр 2е<1ек1е1) мит анђео божанске
правде код Јевреја
зеилитоид (грч геш жито, Шћоз камен, еМоз
вид, облик) житни камен, тврда материја
ко]а се справља од жита и од ко]е се,
растварањем и прекувавањем добива
пиво
зеин (грч ге1а жито) Хем особен биљни састо-
]ак, добива се од семена геа таув (куку-
руза)
зејтин (арап гауШп, тур 7еу1т) маслина,
уље
зејтинлик (арап -тур геуипкк) маслињак,
краЈ код Солуна са гробљем српских ВОЈ-
ника, умрлих и поганулих у борбама на
солунском фронту, 1915—1918
зекат (арап гака(1)) в зекиЈат
зекијат (арап гака(1)) четрдесети део прихо-
да у новцу и сваки четрдесети комад ситне
стоке КОЈИ, по прописима Корана, треба
давати на помагање сиротиње, врста му-
слиманског верског пореза, зекат
зеленкада (перс -арап , тур гегпп каЈећ
члатна чаша) бот баштенска луковична
биљка левкастих, миришл>авих цветова,
белих и жутих, нарцис
зелоза (грч ге1о5, ге1о815) ревност, усрдност,
марл>ивост, вредноћа, жар
зелозо (итал /е1о&о, грч 2е1оз) муз усрдно, са
жаром, ватрено
зелот (грч ге161еб такмац, подражавалац)
члан екстремне ]евре]ске народне странке
ко]а се, између 66—70 н е , побунила про-
тив Римљана, фиг онаЈ КОЈИ С нетрпељиво-
шћу прима супротно мишљење, нарочито
у религидским и другим питањима
зелотизам (грч ге161еб) претерана ревност,
нетрпељивост (нарочито у верским и црк-
веним стварима), уп зелот
зелотипија (грп 2е1о1ур{а) љубомора, завист,
страсна ревност, претерана ревност, нетр-
П6Л.ИВОСТ
зелотичан (грч 2е161об) претеран у верскмм
питањима, претерано ревностан у вршен>у
верских обреда итд
земан (арап гамап, тур гетап) време, век,
столеће, смрт, умирање
зембил (перс гепђП, тур гет1м1) торба изра-
ђена од рогоза, трске, платна, коже и сл ,
која обично служи за ношење намирница
Земзем (арап 2 а т г а т ) свети бунар у Меки
КОЈИ ]е, по прастаро] арабл.анскоЈ легенди
сам Бог створио, муслимани сматразу воду
са тога бунара чудотворном
земство (рус земство) обласна или среска
скупштина у царскоЈ Руси]и, установљена
реформом од 1864 год
зефир
зенана (перс гепапећ) в занана
зен-будизам в зенизам
зенд (перс ^епс!) стари персијски Језик, она]
КОЈИМ ]е написана Зенд-Авеста, на]стари]и
ирански Језик (спада у групу ариЈских
Језика)
Зенд-Авеста (перс геп<1 уав1а) „жива реч",
света књига зендског народа, ТЈ старих
ПерсиЈанаца и њихових потомака — Пар-
за и Гебара, — у КОЈОЈ ]е изложено рели-
I иозно-филозофско учење Заратустре
зенђил (тур 2еп§1п) имућан, богат
зенђилук (тур геп§т11к) богатство, благо-
ст ање
зенит (арап зат1) наЈВиша тачка на небу,
она која СТОЈИ вертикално над теменом
посматрачевим, фиг највиша тачка, врху-
нац чега, супр надир
зениталан (арап ) КОЈИ се налази у зениту, т)
тачно над теменом посматрача, нпр зени-
тална звезда
зенитизам (зен — Јапански изговор кинеске
идеограмске транскрипциЈе санскртског
термина (Јћуапа - на кинеском Сап - ко]и
означава медитаци]у, самопонирање) фи-
лозофи]а Једне, у V веку у Кини основане,
а у ХШ пресађене у Јапан, будистичке
секте ко]а спа]а у себи таоистичке и буди-
стичке идеје, одбацивање књишког знања
и, нарочито, наглашавање размишл>ан>а,
сваки човек носи божанство у срцу
зеолити (грч гео, кључам, 111ћо8 камен) пл
мин група већином белих, С]а]них и лисна-
тих минерала, углавном силикати са во-
дом, натри]умом и калијумом, зеолитне
плоче грађ незапаљиве плоче за покривање
грађевина
зера (тур 7егге, арап с1агга, ф р гего) неки
веома мали мрав, сићушни делић, трунчи-
ца, код нас нешто врло мало и ситно,
нема ни зере, нема ништа
зердав (тур 2егс1еуа, перс гегс!) зггл самур
зердаст (перс гег<1) жут, плаве к >се, блед,
шафранасте бо]е
зерденлија (тур гег(1аћ) врста ситне и слатке
кајсиЈе са горком језгром
Зердушт (перс ) в Заратустра
зеро (фр гего) нула, ништица
зететика (грч 2е4ео тражим, истражуЈем,
питам) вештина да се помоћу вештог по-
стављања питања дође до истине (метод
Сократов)
зететичан (грч ге!;еик<)5) КОЈИ тражи КОЈИ
пита, испитивачки, истраживачки
зеугма (грч геп^та мост, ћупрЈца, ]арам) рет
фигура при КОЈОЈ се Један предикат
(глагол), КОЈИ заправо припада само Једном
суб]екту односи на више субјеката, или
кад сс субјекат КОЈИ припада само Једном
предикату односи на два или више преди-
ката, нпр ,,Мо]е очи гледају на праведни-
ке, а уши на њихове вапаје "
Зеус (грч 2еш) мит в Зевс
зефир (грч герћугок) лападни ветар, благ и
прохладан ветрић, поветарац (весник про-
зефири 314
лећа); мит бог ветра код старих Грка, син
Астреја и богиње Еос (код Римљана: Фаво-
нијус); трг фина муселинска тканина, на-
рочито за кошуље; ВОЈ В. зефири.
зефири (фр. герћугв) пп некадашњи род лако
наоружане француске војске у Алжиру.
зехер (перс. гећг, тур. геШт) отров.
Зигија (грч. 2у§6з) иит. богања брака код
старих Грка, надимак Јунонин.
зигоза (грч. гу$>б815) зоол сљубљивање.
зигома (грч. 2у§бта) анат. јабучна кост, јаго-
дична кост, јагодичњача.
зигоматичав (грч. гу§6та) анат јагодичњач-
ни, јагодњачни, који припада јабучној или
јагодичној кости.
зигоморфан (грч. гу§6б јарам, тогрће облик)
амат овако се назива грађа неког организма
када се може само једном равни поделити
на симетричне половине, нпр. код змије,
листа љубичице и др.; зигоморфан цвегбот.
симетричан цвет.
зигостат (грч. гудозШеб теразијама мерим)
онај који мери, који испитује тежину ме-
талног новца.
зигостатичан (грч. 2у§оз1а1еб) теразијама
измерен, одмерен, испитан мерешем, од-
ређен.
зигот (грч. гу§6п спој, веза) физиол оплођено
јаје, које постаје спајањем јајне ћелице и
сперматозоида, односно спајањем мушког
и женског гамета.
зигурат (асирско-вавилонски гхккигаШ врх,
врхунац) врста степенасте пирамиде-хра-
ма грађене у старом Вавилону; једна од
таквих пирамида позната је као Вавилон-
ска кула.
зијамет (тур. 21ате1, арап. 2аа'та) војнички
феуд са годишњим приходом од 2000
аспри најмање; сопственик таквог феуда
зове се зајим.
зијафет (тур. 21у{е1;), арап. сИуаЈа) гостол>уби-
вост, дочек госта, гозба, част; кад му
видиш кијафет дао би му зијафет, кад га
видиш како је лепо одевен, примио би га у
кућу као госта (тј.: преварио би се човек
када би некога ценио само по спољашњем
изгледу).
зикр (тур. 21к1г, арап. сИкг) спомињање Бога
код муслимана; верски обреди дервиша.
зиле (перс, тур. т.И) 1. две округле плочи-
це, у облику тањирића, које звече уда-
рањем једне о другу; служе као саставни
делови дефа и даира, или као самостални
музички инструмент; чинеле, кастањете;2.
прапорац, звонце.
зима (грч. гуте) квасац, кисело тесто.
зимаза (грч. гуте) биол скуп фермената који
изазивају анаеробни распад угљених хи-
драта (при врењу и гликолизи).
зимичан (грч. гутоб мешам са квасцем,
г у т е квасац) који је настао услед преви-
рања, кисео, ускисао.
зимоген (грч. гуте, -депе$, §1§пе51ћа1 родити
се, настати) који ствара и изазива врење,
који производи врење.
зицфлајш
зимоза (грч. гуте) хем промењивање орган-
ских тела под утицајем фермената, врење;
ферментација.
зимозе (грч. 2утб518 врење) пл хем в. енцими.
зимозисметар (грч. гутпе те1гоп мера) ин-
струмент за мерење различитих степена
врења (ферментације).
зимологија (грч. гуте, 1о§1а) хем наука о
врењу, тј. о растварању органских суп-
станција у једноставније спојеве под ути-
цајем фермената (микроскопски ситних
гл.ивица које својим развијањем проузро-
кују врење).
зимома (грч. г у т б т а ) пл хем средства за
изазивање врења; ферменти, енцими.
зимоскоп (грч. гуте, зкореб гледам) апарат
за испитивање квасца.
зимотехнија (грч. гуте, 1ећпе) в. зимотех-
иика.
зимотехиика (грч. гуте, ^ећтке) вештина
изазивања и искоришћавања врења, наука
о привредном искоришћаван>у врења или
ферментадаје, нпр. у производњи пива,
шпиритуса, сирћета и др.
зимотехвичар (грч. гуте, (;есћткоз) познава-
лац врења, онај који се бави привредним
искоришћавањем врења.
зимотикум (грч. гуте) хем средство за изази-
вање врења, ферменат, енцим.
зимотичан (грч. гутбИкбз) који изазива
врење; зимотичне болести ранији чест на-
зив за инфекционе болести.
зимургија (грч. гуте, 2утиг§1а) хемија вре-
ња, наука о врењу.
зиндан (тур. гтс1ап, перс. гтс^ап) тамница.
зиндикити (арап.) пл слободоумници и атеи-
сти код мухамеданаца.
зип (енг. 21р) в. рајсфершлус.
зиратити (арап. гигаа') обрађивати земл>у,
орати.
зиратни (арап.) земљораднички, орачки, за
орање; зиратна земља земл>а добра за
орање, ораница.
зитогала (грч. гуЉоз јечмено пиво, §а1а
млеко) хем пивска и сирћетна сурутка.
зитопеја (грч. 2уЉо8, ро1е1п правити) справ-
љање пива, кување пива.
зитос (гр. 2у1ћо8) пиће справљено путем
врења, пиво; сирће.
зитотехиика (грч. гуШо8 1есћтке вештина)
вештина кувања пива, кување пива.
зифт (тур. гШ) црна гар од дувана на унутра-
шн>ој страни чибука, луле, муштикле и сл.
зихер (нем. вшћег сигуран) поуздан, сигуран.
зихераш (нем. 81сћег) назив за неког који иде
насигурно, без ризика.
зихерица (нем. згсћег сигуран) в. зихернадла.
зихернадла (нем. 81сћегћеИбпас1е1) спучани-
ца, спучаљка, спуча, скопчаница, игла
осигурача, осигурачица.
зицер (нем. ЗИгег) положај у игри билијара
из којег се може постићи сигуран погодак.
зицфлајш (нем. ЗИгПехзсћ) фиг стрпл>ење,
дуго напорно учење или други рад.
 315
злот (пољ. г1о!) новчана јединица Пољске =
100 гроша.
зоантропија (грч. хбоп животиња, апЉгороз
човек) мед врста лудила у којем човек
уображава да се претворио у неку живо-
тињу.
зограф (грч. гб^гарћоз) в. зоограф.
зографија (грч. 2о§гарћ!а) в. зоографија.
Зодијак (грч. гбсИоп животињица; слика,
лик) астр „Животињски круг": овако се
зову, још од најстаријих времена, звезде
које се налазе на еклиптици и које су
подељене на дванаест Јата у том кругу,
названа већином животињским именима
(Ован, Бик, Близанци, Рак, Лав, Девица,
Теразије, Шкорпија, Стрелац, Козорог, Во-
долија, Рибе).
зодијачки Животињског круга; в Зодијак.
зоетроп (грч. гбе живот, 1горе обрт) опт в.
зоотроп.
зоидиофилија (грч. гбШкзП животињица,
рћ11ео волим) бот преношење полена по-
моћу животиња (инсеката); зоидиофилне
биљке оне чији полен преносе животиње,
нарочито инсекти.
зоизам (грч. гое живот) живот животиња,
животни процес код животиња.
Зоилос (гр. 2бИоз) грчки говорник из Амфи-
пола, у Тракији, живео у Ш веку пре н.е.,
познат као пакостан критичар Хомерових
песама, због чега се и данас његовим
именом обележава пакостан критичар и
кудилац.
ЗОИЧаВ ( г р ч . 2О1кб8 ЖИВОТИЊСКИ) ЖИВОТИЊ-
ски, који потиче од животиња; животни,
који одржава живот, који храни.
зојатер (грч. гбоп животиња, 1а1х6б лекар)
марвени лекар, ветеринар.
зојатрија (грч. гбоп, 1а1ге1а лечење) марвено
лекарство, лечење животиња, ветеринар-
ство.
зојатрика (грч. гбоп, 1а1ге1а) в. зојатрија.
зона (грч. гбпе) „појас", сваки део лоптине
површине који је затворен између два
паралелна круга; нарочито: климатске зо-
не Земљине површине које су затворене
између упоредника (жарка, умерена, хлад-
на, суптропска зона); круг, област; друш-
твена класа; мед појављивање ситних ме-
хурића само на једној половини тела или
дуж појединих нерава, праћено сврабом и
неуралгачним болом.
зонар (грч. гбпе, гбпагшп) појас од црне
коже који су Јевреји и хришћани морали
носити око тела да би се могли разликова-
ти од Турака.
зоничан (грч. гбпе) појасни, који се тиче
Земљина појаса, који је у вези са Земљи-
ним појасом; в. зона.
зоо- (грч. 2боп животиња) 1. предметак у
сложеницама са значењем: животиња, жи-
вотињски.
зоо (грч. гооп животиња) 2. скраћен назив за
зоолошки врт.
зоолошки
зоогеја (грч. гбоп, це земља) животињска
земља, као коначан производ (продукат)
распадања и трул>ења животињских тела.
зооген (грч. 2боп, §еп§5, §1§пез1ћа1 родити се,
настати) пихтијаста маса (желатин) коЈа се
добива из костију хемијским путем.
зоогенија (грч. гооп, §епоз, §1^пе51;ћа1 родити
се, настати, постајати) наука о постојању
живих бића; уп филогенија.
зоогениј(ум) (грч. гооп, ^епоз) в зооген
зоогеографија (грч. гбоп, §ео§гарћ!а) грана
географије или зоологије која проучава и
описује распрострањеност животиња на
Земљи.
зооглифит (грч 2боп, 81урћо дубем, издубем,
урежем) геол камен у облику животиње,
животињски отисак у камену; зооморфит.
зоогонија (грч. гбоп, §1§пота1 рађам се,
настајем) рађање живих младунаца
зоограф (грч. хооп, Ј»гарћб описујем) описи-
валац животиња; сликар животиња, живо-
писац; зограф.
зоографија (грч. гбоп, ^гарћо пишем) описи-
вање животиц>а, проучавање животиња;
сликање животиња; пр зоографски.
зоодинамија (грч. гбоп, сЈупапиз сила, снага,
моћ) животна способност и моћ организма.
зооемија (грч. гбоп, ћа1та крв) епидемија
код животиња; уп ендемија.
зооерастија (грч. гбоп, егаб жудим, желим) в.
содомија.
зооза (грч. 2ОО818) оживљавање; спасавање
или одржавање живота.
зоозофија (грч. гбоп, зорМа знање) в. зооло-
гија.
зооид (грч. гбоп, е1сЈо8 вид, облик) јединка у
животињским колонијама.
зоојазис (грч. гбоп, 1а515 лечење) в. зојатрија.
зоојатрика (грч. гбоп, 1а1ге1а) в. зојатрија.
зооксантела (грч. гбоп, хап16в жут) зоол в.
зоохлорела.
зоокултура (грч. гбоп, си11;ига) га]ење живо-
тиња.
зоолатер (грч. гбоп, 1а1гепб обожавам, пош-
тујем) обожавалац животиња, поштовалац
животиња.
зоолатрија (грч. гбог, ,ге!г. обожавање)
религиозно поштоваше лзвесних живо-
тиња (код већине многобожачких народа),
засновано на верован>у да се у њима крију
духови предака.
зоолит (грч. 2боп, Шћоз камен) геол окамење-
на животиња, остатак фосилних живо-
тиња.
зоолог (грч. гбоп, 16§О8) познавалац и учитељ
науке о животу и природи животиња.
зоологија (грч. гбоп, 1о§1'а) наука о живо-
тињама с обзиром на њихову спољну и
унутрашњу грађу, на њихове међусобне
односе и односе према осталом свету; зоо-
зофија.
зоолошки (грч. гбоп, 16§оз) зоологијски, који
се односи на науку о животињама; зооло-
шка станица завод за испитивање и проу-
чавање животињског света, нарочито мор-
зоомагнетизам 316
ских животиња; зоолошки врт врт у којем
се подижу и гаје животиње, ради посма-
трања и проучавања.
зоомагнетизам (грч. гооп, ша^пев магнет)
животни магаетизам, тобожњи утицај
живчаног, нервног живота једног човека
на живчани, нервни живот неког другог
човека у циљу лечења; зове се и биомагне-
тизам и магнетотерапија.
зооморфан (грч. гооп, тогрће облик) који
има облик животиње
зооморфи (грч. гбоп, тогрће облик) пл тво-
ревине (или: ствари) израђене у облику
животиња.
зооморфизам (грч. гбоп, тогрће) зами-
шљање и представљање у облику живо-
тиња.
зооморфит (грч. гооп, тогрће) в. зооглифит.
зооморфозе (грч. гбоп, тогрће облик) пл геол
окамењене животиње из ранијих геоло-
шких периода.
зооа (грч. гбоп) животиња.
зоовим (грч. гбоп, опота име) лингв. име које
носи животињска врста.
зоонозе (грч. 2боп, позоз болест) пл чед зараз-
не болести домаћих животиња које могу
прећи и на људе који долазе у додир с
њима или са њиховим изметинама (бед-
реница, беснило, сакагија и др).
зоонозологија (грч. гооп, пбзох, 1ој*1а наука)
наука о животињским болестима.
зоономија (грч. гбоп, потоз закон) наука о
животу, о законима и начелима којих се
треба држати да би се очувала животна
способност.
зоопалеонтологија (грч. гбоп, ра1ашз стар,
древни, 6п, 6п1ов биће, 1о$*1а) в. палеозоо-
логија.
зоопаразити (грч. гбоп, рагакЦоз готован) пл.
животињски паразити.
зоопарк (грч. гбоп, енг. рагк) зоолошка ба-
шта, зоолошки врт.
зоопатологија (грч. гбоп, ра1ћоз бол, 1о§1а) в.
зоонозологија.
зооплашЕтови (грч. гооп, р1апк16з који лута
тамо-амо) животињски организми који
плутају по води ношени струјама.
зоопласт (грч. гбоп, р1аззб уобличавам,
израђујем) онај који уме да израђује живо-
тињске облике.
зоопластичан (грч. гбоп, р1абзб) који се тиче
радова зоопласта, који садржи радове зоо-
пласта, нпр. зоопластични кабинет или
музеј збирка испуњених животиња.
зоопсија (грч. гбоп, орз!8 виђење) кед приви-
ђање животиња.
зоопсихологија (грч. гбоп, рзусће душа,
1о^а) наука о душевним појавама код
животиња.
зоосперма (грч. гбоп, зрегта семе) физиол
животињско семе, семена ћелија.
зооспора (грч. гбоп, зрогоб семе, плод, усев)
физиол бесполне ћелије које врше умножа-
вање.
зоотеизам (грч. гбоп, 1ће6з бог) в. зоолатрија.
зоофор
зоотерапија (грч. гбоп, 1ћегаре!а лечење)
наука о лечењу животиња.
зоотехника (грч. гбоп, 1есћпе вештина) наука
о гајењу домаћих животиња и њиховом
прилагођавању одређеним потребама.
зоотиполити (грч. гбоп, 1уро$ отисак, ИЧћоз
камен) пл камење са животињским отис-
цима.
зоотокија (грч. гбоп, Мкгб рађам, 1окоз
рађање) рађање живих младунаца, нпр.
код сисара итд.
зоотоксин (грч. гбоп, 1ох1кбп отров за
стреле) отров који луче животиње вишег
реда (змије, пчеле, муве, шкорпиони и др).
зоотомија (грч. гбоп, 1ете сечење, резање)
животињска анатомија, анатомија живо-
тин>а.
зоотроп (грч. гбоп, 1горе обрт, поврат) опт
живи точак, апарат основан на начелу
закашњавања светлосних утисака: на уну-
трашњој површини једног добоша налази
се низ слика које представљају разне уза-
стопне положаје једног тела које ее креће
(кпр. коња у трку). Када се добош брзо
окреће, па се гледа кроз прорезе на тој
површини у унутрашњост, изгледа као да
се то тело заиста креће: стробоскоп.
зоотропејон (грч. гбоп, 1герћб храним) место
где се подижу и гаје животиње.
зоофаг (грч. гбоп, р ћ а ^ е т јести) онај који се
храни месом, месождер.
зоофагија (грч. гбоп, рћа^еГп) храњење ме-
сом, месождерство.
зоофагичан (грч. гбоп, рћа^ет) који једе
месо, који се храни месом.
зоофармакологаја (грч. гбоп рћагтакоп
лек, 1о§!а) наука о средствима за лечење
болести код животиња.
зоофеноменологија (грч. гбоп, рћа1потепоп
појава, 1о§1а) наука о животним појавама
код здравих и болесних животиња.
зоофизика (грч. гбоп, рћуз1з природа) наука
о хемијским својствима у животиња.
зоофизиологија (грч. гбоп, рћуз1Б, 1о§1а)
наука о животним појавама у животињ-
ском и човечјем телу.
зоофилан (грч. гбоп, рћПоз пријатељ) који се
,^1до храни крвљу животиња (нпр. ко-
марци).
зоофилија (грч. гбоп, рћИео волим) сполна
наклоност према животињама; случај кад
миловање животиња изазива сполни на«-
гон.
зоофит (грч. гбоп, рћу16п биљка) животиња
са телом сличним бил>ци, полип.
зоофитолити (грч. гбоп, рћу!6п, ИШоз камен)
пл геол окамењени полипи.
зоофитологија (грч. гбоп, рћу!6п, 1о§1а) нау-
ка о животињама сличним биљкама, наука
о полипима.
зоофобија (грч. 2боп, рћсЉеота1 бојим се) мед
болестан страх од животиња.
ЗООфор (грч. 2ООП, рћоГОЗ, рћеГО НОСИМ) арх
стуб или свод који држи на себи живо-
тињу.
зоохемиЈа
зоохемија (грч. гооп, сћетеЈа) наука о хемиј-
ским материјама у животињском телу, тј.
наука која испитује хемијске процесе у
живом организму.
зоохигијена (грч. гооп, ћ у р а т е т бити здрав)
наука која проучава услове живота до-
маћих животиња, њихову исхрану и кори-
шћење ради боље здравствене заштите,
одгајивања, расплођавања и др.
зоохирургија (грч. гбоп, сће1гиг§1а) вештина
лечења животињских рана.
зоохлорела (грч. гооп, сМогок отворенозелен,
зеленожут) биол једноћелијска алга која
живи у симбиози са животињама; зооксан-
тела.
зоохрсзија (грч. гооп, сћгез^з употреба) наука
о сточарству, сточарство.
зор (тур. 2ог, перс. 2бг, 2Пг) сила, снага, моћ;
насиље. бес.
зоран (перс. тур.) силан, снажан, моћан,
напастан, бесан.
зорба (тур. гогћа, перс. гог сила, ћаМеп
играти) буна, устанак; насиље.
зорли (тур.-перс.) јако, снажно, силно, сило-
вито, жестоко.
Зороастер (грч. 26гоаз1ге5) грчко име за
Зара тустру.
зорт (тур. гог1, арап. с1агу страх, плашљи-
вост.
зотика (грч. гоИке, зс. <1упапи8) животна
снага животиња.
зоткчан (фч. гбШсбз животворан; жив, жи-
вотињски) који живи, који укапређује
живот, који се тиче живота.
Зохар (хебр.) Књига Светлости, најважнија
књига Кабале. Исто се име односи на све
езотеричке књите које ову допуњују.
Зуави (арап. 2\уаша, тур. гиа{, фр. гоиауе)
пл становници округа Зуавије у покрајини
Константини који су некада за новац сту-
пали у војну службу господара Алжира,
Туниса и Триполиса; по њима својевреме-
317 зухер
но названа француска колонијална пеша-
дија у Алжиру.
зубун (тур. 21кпп, арап. §ићћа) горња хаљина
са кратким рукавима или без рукава, са-
стоји се од три дела, разне величине и са
украсима.
зулкаде (арап., тур. гНкасЈе) име једанаестог
месеца по муслиманском календару.
зулум (арап ги1т, тур. 2и1ит) насиље, угње-
тавање; тирански поступак.
зулумћар (перс.-тур. 2и1иткаг) насилник,
тлачилац, угњетач.
зулумћарити (тур. ги1пт) ЧИНИТИ зулум. на-
сиље, угњетавати, тлачити. тиранисати.
зулуфи (тур гп\п{, перс. гиИ) пл. кудрава
коса која виси низ уво, увојци, зулови.
зулхиџе (арап., тур. гПМссе) име дванаестог
месеца по муслиманском календару.
зум (енг. гоот зујати, брзо се приближавати
и удаљавати) фот приближавање и удал.а-
вање објекта помоћу сочива.
зумба (перс. зипће, тур. гипћа) справа за
поништавање таксених марака бушењем.
зумбул (перс. 8ипћи1, тур. вшпћШ) бот. дивља
и баштенска луковична биљка, најчешће
беле, ружичасте или плавичасте боје, врло
миришљава цвета, Нуаст1ћик аг1еп1аИ8.
зурле (перс. зигпа, тур. гигпа) муз народни
дрвени дувачки музички инструмент са
двоструким језичком; свира се обично уз
пратњу тупана.
зурне в. зурле.
зухер (нем. .чисћеп тражити, Зисћег) 1. аСтр са
великим догледом за посматраше спојен и
с њим паралелан мали доглед са великим
видним пол»ем (служи за тражење нпр.
једне звезде, која се, кад је овај мали
пронађе. појави у великом); 2. на фото-
графским апаратима: огледалу слична на-
права која предмет снимања ^ако умањује
и помаже да апарат, при снимању, буде у
правилном положају.
 и
И, и десето слово наше ћирилице, тринаесто
наше латинице (I, 1); као скраћеница: Н>
или НиД. = ибидем; \А. = идем; \. е. = ид
ест (лат. Ш ез*) то јест, тј.; 1. I. = ин фине
(лат. т ћпе) на крају; 1. т . = ин медио
(лат. т тесћо) у средини, средином; 1. т . =
инмаргине (лат. т тагјрпе) на ивици; имп.
= императив; 1тр. = имприматур; тс1.
или тс1ш>. = инклузиве; т у . = инвенит;
инд. = индикатив; ш{. = инфузум; \. ц. =
ид квод или адем квод (лат. Ш, Шет ^иос!)
ИСТО што; и. = итем; мат. I = римски број
1,1 = ознака за имагинарну величину;фи3
= интензитет дејства;*«*. 1п = индијум, \т
= иридијум, V = итријум, ЧЉ = итербијум.
Иберија (грч. Шепа лат. 16епа) земл>а ко-
ЈОМ тече У1Оер (данас Ебро), дакле стара
Хиспанија, тј. цело Пиринејско полуостр-
во (Шпанија и Португалија); такође ста-
ри назив за источну Грузију.
иберменш (нем. ивег над, Мепзсћ човек)
натчовек, појам из филозофије Фридриха
Ничеа. Овим су се појмом користили не-
мачки расисти под Хитлером означавајући
њиме своју, наводно вишу расу.
иберцигер (нем. ХЈћег21ећег) огртач, пролећ-
ни или јесењи мантил.
ибидем (лат. ШШет) на истом месту, у истом
делу, на истој страни неке књиге; обично
се појављује, као скраћеница, у научним
делима: Љ. или ЉШ.
Ибик (грч. Љукоз) старогрчки лирски песник
из VI века пре н.е.; једном, када је путовао
ради такмичења на истмијским играма,
убили су га разбојници, које су, после тога,
проказали ждралови (Џбикови ждралови,
позната балада Фридриха Шилера).
ибис (ег. ћфреп, грч. Ш1Б, лат. 1ћ1з) египатска
барска птица, веома слична роди, коју су
стари Египћани обожавали као симбол
бога мудрости и науке Тата или Таута.
иблис (арап. ЛИз, тур. ЉИз) ђаво, сатана;
старешина ђавола; биће натприродне ве-
личине, џин, див.
ибн (арап. Љп, тур. ћ т , Шт) патронимички
додатак пред арапским личним именима;
означава обично оца (ређе деда или неког
ранијег претка), нпр. Али ибн Хасан =
Алија син Хасанов; бин.
ибрик (перс. аћпг, тур. Изпк) бокаст бакрен
суд са уским грлом и поклопцем, за воду,
ракију и кафу.
ибришим (перс. е ћ п п т , тур. И>и51т) свиле-
ни конац.
ивнинг (енг. еуетпЈ*) вече; ивнинг-дрес (енг.
еуетп§-<1гез5) вечерње одело, дугачко са-
лонско одело (герок) са два реда дугмета.
ивоар (фр. 1УО1ге, лат. ећогеш) слонова кост,
слоновача.
иворит (енг. гуогу, ф р . 1уо1ге слоновача) у •
Америци пронађена, са хартијом спојена и
измешана бела маса на КОЈОЈ се пише
оловком или мастилом, а после се написа-
но може лако избрисати влажном крпи-
цом.
игало (грч. а181а1б8) морска обала.
игелит (трговачки назив) пластична маса од
поливинил-хлорида; употребл>ава ^се за
израду кишних капута, ципела, торби,
штитова лампи, за изолацију жица и др.
игл (енг. еа§1е) северноамерички златан но-
вац у вредности од 10 долара који на себи
има лик орла.
иглу (енг. 1§1оо) ескимска колиба начињена
од исечених комада скега и леда.
игнесцентав (лат. 1§пезсеп5) запаљив, ра-
спаљив, који се лако пали.
игви ет феро (лат. 1§ш е! ^егго) огњем и
мачем.
игникола (нлат. 1§тсо1а, фр. 1§тсо1е) пошто-
валац, обожавалац ватре.
игнипунктура (лат. 1§п15 огањ, ватра, рипсШ-
га бодење, бод) кед забадање усијаних
игала у оболеле делове тела (нпр. код
лечења чиреаа), изгоревање; игнипунк-
ција.
игнипункција мед в. игнипунктура.
ипшс (лат. 1§тз) ватра, от&њ;игнис Антони-
ји (лат. 18т8 Ап1опи) мед. црвени ветар
(назван по св. Антонију); игиис персикус
(лат. чриз рег81сиб) мед. персијска ватра,
врста опасног чира; игнис фатуус (лат.
1§п18 ИаШиз) варљива светлост, светлост
луталица.
игнис ет акве интердикцио (лат. 1^тк е1
а^иае т^егсИсИо) формула осуде на про-
гонство код Римл>ана: забрана употребља-
вања ватре и воде.
итниспициј (ум)
игниспициј(ум) (лат. г^тб, зресИо гледање,
10п18р1с1ит) прорицање (или: врачање) по
начину горења ватре.
игнитрон (лат.) усмеривач струје код високог
напона.
игниферан (лат. 1вт^ег) ватроносан, који
преноси ватру, ватрен.
игниција (нлат. ЦЈППШ) сагоревање у креч и
пепео, претварање у креч; усијаност, уси-
јавање.
игноминија (лат. игаомшша) срам, стид,
обешчашћење, бешчашће.
игнорамус ет игнорабимус (лат. 1$»погати5 е1
1Ј*пога1лти8) фил. чувена изрека нем. фи-
зиолога Ди Боа-Рејмона (1818—1896): „Не
знамо, а нећемо никада ни знати", тј.
никада нећемо моћи прекорачити људском
духу постављене границе сазнања приро-
де; овоме насупрот поставио је нем. приро-
дњак Ернст Хекел лозинку: импавидипро-
гредијамур (лат. 1траУ1сЦ рго^гесИатиг)
„Пођимо без колебања напред!"
игнорант (лат. 1јЈпогапб) незналица; онај који
се прави да не зна, онај који прелази преко
некога или нечега као да и не постоји.
игнорантан (лат. 1§погап8) незналачки, неук,
који не зна, који је без знања.
игноранција (лат. ^погапИа) незнање, незна-
лаштво; игноранција јурис уцтлегис (лат.
1$5погапЦа јшчв, 1е§1з) непознавање права
или закона; игнораиција супина (лат. 1§по-
гапИа зирта) ХОТИМИЧНО незнање; игно-
ранција факти (лат. 1§погап1;1а 1ас11) не-
познавање чињенице или догађаја.
игнорацио еленхи (лат. 1§погаИо е1епсћ1) лог.
в. еленхус.
игнорирати (лат. 1Цпогаге) не знати, не хтети
знати за што, правити се да не знаш за
кога или за што, прелазити преко чега као
да и не постоји.
игнорисати в. игнорирати.
игносцибилан (нлат. 1§позсЉШв) опростљив;
игноти нула купидо (лат. х^поИ гш11а сир1-
с!о) посл знано вољено, незнано невољено.
игаосцирати (лат. 1§по5сеге) не памтити ви-
ше, опростити, заборавити, сматрати као
да се што није ни догодило.
игуана (шп. 1§иапа, лат. 1§иапа Шћегси1а1а)
зоол. в. легуан.
игуман (грч. е§еота1 предводити, руководи-
ти, §§>1тепо5) старешина (православног)
манастира, опат; игуманија настојница
женског манастира.
Ида (грч. 1с1е) велика планина код Троје,
главно место култа богиње Кибеле, место
где је Парис напасао стадо и одакле је
Ганимед однесен на небо.
иде (лат. кЈив) пл. у староримској месечевој
години: дан пуног месеца; отуда у римском
календару: петнаести дан у марту, мају,
јулу и октобру, а тринаести у осталим
месецима; ови дани били су посвећени
Јупитеру.
идеал (грч. 1с1еа појава, лик, својство, начин,
нлат. кЈеаНз) узор, савршенство, слика са-
319 идеал-реализам
вршенства, највиши циљ, жеља чије би
остварење представл>ало врхунац среће за
онога који жели; оно што је у потпуном
складу са идејом; предмет нарочите жел^е,
љубави, дивљења или обожавања.
идеалан (грч. к1еа, нлат. ШеаИз) савршен,
узоран, који потпуно одговара идеалу, који
је жељен, узвишен, диван, обожаван;
идеално леп савршено леп, који одговара
свим условима лепога; идеална вредност
уображена, нестварна вредност; идеално
право природно право; идеалии свет нат-
чулни свет; уп. материјалан, реалан.
идеализам (грч. Шеа) фил. материјализму су-
протан поглед на свет, по којем је спољни
свет само представа субјекта који опажа,
чак и материја само облик у којем дух
долази до изражаја; апстрактни идеали-
зам платонска представа о самосталном и
независном постојању прапојмова, закона:
сазнање стварности јесте сазнање закона
ствари, те је закон стварност, а поједине
ствари су пролазне; практични идеализам
управљање воље према идеалном, тежња
да се у животу оствари оно што се сматра
идеалним, савршеним; објективни или
конкретни идеализам онај по коме појмови
разума постоје у самој стварности (Хегел);
субјективни идеализам учење по коме је
спољни свет само представа, а стварно
постоји само посматрач; уп. материјали-
зам.
идеализирати в. идеализовати.
идеализовати (грч. к1еа, фр. ШеаИзег) давати
чему обележје идеала, нешто несавршено
у мислима ослобађати његових несавр-
шенстава, изједначивати нешто са идеа-
лом, улепшати, улепшавати, приказива-
ти нешто узвишенијим и савршенијим но
што је.
идеалисати (грч. Шеа) сањарити, маштати,
жудети за чим као за крајњим циљем
својих жеља, жарко желети.
идеалист(а) (грч. \&еа)фил. присталица идеа-
лизма; сањалица, занесењак, човек који
тежи за савршеним, идеалним;^. матери-
јалист.
идеалистички (грч. к!6а) који се тиче идеали-
зма, који је у вези са идеализмом, који има
својство идеализма. — Енгелс: „Маркс и ја
бејасмо свакако заједно једини који смо из
немачке идеалистичке филозофије спасли
свесну дијалектику и материјалистичко
схватање историје природе и историје".
идеалитет (грч. к!еа, нлат. ^еаИз) постојање
као идеја или представа (за разлику од
реалитета, тј. постојања у стварности, у
простору и у времену).
идеал-реализам фил. схватање по којем је оно
што је идеално у исто време и реално,
идеалитет и реалитет су корелати, схва-
тање да се реално може извести из идеал-
них принципа; учење да идеалном одгова-
ра нешто реално и да се реално испољава
идеација 320 идила

у идеалном; схватање по којем је реално утврдити (или: утврђивати) истоветност;

носилац и орган идеалног. сматрати истим.
идеација (грч. к1еа) фил. однос конкретног идентичав (фр. Шеп^ие, итал. 1деписо)
према идеји, уздизање посебног, поједи- истоветан, један и исти, потпуно исти, који
начног до општег, трајног; образовање пој- има исто значеше.
мова и представа, сазнавање онога што је идентичност в. идентитет.
битно и утврђивање тога што је сазнано у идеограм (грч. Шеа представа, § г а т т а знак,
једном одређеном појму. слово) знак или слика која симболише
идеја (грч. еМок вид, облик, Шеа) мисао, представу неке ствари без изражавања
појам, представа, основна мисао, замисао, имена њеног, као кинеска слова итд.; знак
помисао; назор, гледиште; слика коју дух за бележење појма, појамни знак.
себи ствара о некој ствари; теоријски или идеограф (грч. 1<1еа вг^Р' 1 " пишем) в. идео-
практични циљ који човеку лебди пред грам.
очима, мисао водиља; досетка; праслика, идеографија (грч. 1с1еа, ^гарМа) писмо код
слика, тип; основни нацрт, план, скица; кога, место обичних гласовних слова, сли-
праузрок ствари (у Платоновој филозофи- ке представл.ају појам ствари, нпр. слико-
ји), логичка претпоставка, хипотеза; сан>а- вно писмо Кинеза и Индијанаца.
рија, маштање, уображење; у обичном го- идеографика (грч. Шба, §гарћб вештина пи-
вору: нешто врло мало, малчице; асоција- сања знацима који представљају појмове,
ција идеја в. асоцијација. писање идеографима; уп пасиграфија.
идејан (грч. \&еа) који постоји само као идеја,
идеократизам (грч. Шеа, кга1е6 јак сам, вла-
мисаон, појмован, замишљен, који постоји дам) влада разума, тежња да се све ствари
само у мислима; нереалан, нестваран. у свету уреде по појмовима разума.
идем (лат. Шет) исти, исто; идем пер идем идеократија (грч. к!^а, кга^б) владавина ра-
(лат. 1(1ет рег к!ет) лог. исто истим (дока- зумних појмова, влада идеја.
зивати, дефинисати или појмовно одређи- идеолог (грч. Иба, 16§об) присталица идеоло-
вати), грешка у доказивању или појмовној гије учења; мислилац, теоретичар; сања-
одредби, дефиницији, кад се своди на не- лица, занесењак, онај који се заноси идеја-
што што садржи у себи значење онога што ма и вером у њих.
има да се докаже, одреди. идеологија (грч. 1(1еа, 1о§1а) фнл. наука о
идемист(а) (лат. Шет ен1; исто је) онај који све
појмовима, о идејама, о основама сазнања,
одобрава, који на све каже: да!, аминаш. метафизика; учење о психичким функци-
идентиграфија (нлат. и^епШаб истоветност, јама и творевинама, о постанку и развитку
грч. ј*гарћ1а) истоветност писма. мишљен>а; мишљење, мисли које сачиња-
идентист(а) (нлат. МепШаз истоветност, вају једну идејну целину, нпр. идеологија
једнакост) фил. присталица филозофије социјализма све мисли које сачин»авају
идентитета. социјализам и којима се руководи соција-
идентитет (нлат. ШепШав) истоветност; закон лизам; по Марксу скупина свести, идеја и
идентитета (нлат. ргтс1р1шп ШепШав) Лог одређивања вредности неке друштвене
сваки појам, сваки предмет јесте оно што групе, она је „надградња" на основи
јесте, значи оно што значи (А=А, чита се: друштвених и привредних односа, од којих
А је А); филозофија илисистем идентите- зависи постанак и развој одређених духов-
та филозофски правац који сматра да них, културиих облика.
материја и дух, телесно и душевно, субје- идеолошки (грч. Шеа, 1о^1кб8) који је у вези
кат и објекат, мишљење и биће нису две са идеологијом; мислилачки, теоретски,
начелно различите ствари, него идентичне, сањалачки, занесењачки.
истоветне, само два различита начина по- идеомоторан (грч. Ш^а, лат. то1ик кретање,
јављивања и схватања једне јединствене покрет) псих. аутоматски мишићни покрети
супстанције (Сгошоза, Шелинг, Фехнер и који настају услед потпуне заузетости све-
др.). — Лењин: „Свестрана, универзална сти једном представом, и у вези са можда-
еластичност појмова, еластичност која иде ним средиштима која контролишу такве
до идентитета супротности, — у томе је оно покрете.
што је битно". идеопластичан (грч. 1с1еа, р1а55б уобличавам)
идентификација (нлат. Шеп1Шса1к>) поисто- идеопластична уметност она на коју врше
вљавање, поистовл>ен>е, утврђивање исто- утицај идеје, која ствара под утицајем
ветности некога или нечега; идентифико- идеја или приказује идеје (Ферворн); супр.
вање, идентифицирање. физиопластичан.
идентификовање (нлат. ШепШаб истовет- идила (грч. еИуШоп сличица) поет. песничка
ност, лат. {асеге учинити) в. идентифика- врста која приказује и слика природан,
ција. задовољан и спокојан живот људи у при-
идентификовати в. идеитифицирати. роди, нарочито пастира, сељака и рибара;
идентифицира&е (нлат. к1еп1На5, лат. Јасеге) нарочито била омил>ена код старих Грка
в. идеитификација. (Теокрит) и Римљана (Вергилије); код нас:
идентифицирати (нлат. ШепШаз истоветност, дубровачки песници, Јован Хаџић (Милош
лат. {асеге) поистоветити, поистовећивати, Светић) и др.; буколска песма.
 \
идиличан 321
идиличан (грч. ек!уШоп) пастирски, једно-
ставан, природан, безазлен и нежан, сео-
ски, који има карактер задовољног и спо-
којног живота у природи.
идио- (грч. 1с1ш5 појединцу својствен, поједи-
начан) предметак у сложеницама са зна-
чењем: само-, појединачно, што припада
појединцу; сопствен, лични, особен, одво-
јен, различит.
идиобиологија (грч. {<Иоз, ћ(о8 живот, 1о§1а
наука) део биологије који проучава поједи-
на жива бића.
идиобласт (грч. (сИоб, 1>1а81е клица) бот. поје-
диначна, индивидуална биљна ћелија ра-
зличите природе или садржине од околно-
га ткива.
идиогинија (грч. 1<Но8, ^упе жена) бот. сполна
одвојеност.
идиогиничан (грч. (сНок, (5упе) бот. разноспо-
лан, једнодоман.
идиогномик (грч. {с!вдб, Ј>пбтоп познавалац)
човек који има своје сопствене назоре и
властита гледишта на ствари.
идиограф (грч. Шшв, ^гарћб пишем) сопстве-
ни рукопис, својеручан потпис;идиохирон.
идиографски (грч. 1сИоб, §гарћб) својеручан,
власторучан; који приказује или описује
оно што је индивидуално, оно што се само
једном деси и што се више никада неће
поновити; супр. номотетички.
идиодијахронија (грч. 1с1к>5, сНа, ћгопов вре-
ме) историјска граматика; дијахронија.
идиоелектричан (грч. Шоб, е1ек!гоп ћилибар)
физ. који је трљањем, сам од себе постао
електричан.
идиокраза (грч. 1сНо8, кегаппугш мешам,
кга81з) особеност природе једног човечјег
или животињског тела.
идиократичан (грч. 1сНо8, кегаппугт, кга818)
телесно особен, особеног телесног састава.
идиоктонија (грч. ЈсИоз, к1е(пб убијем) самоу-
биство.
идиолатрија (грч. (сИо8, 1а1ге1а обожавање)
поштовање (или: обожавање) самог себе.
идиолект (енг. 1с1ш1ес1) лингв. целокупност
говорних особина појединаца, индивидуал-
ни говор, индивидуални језик.
идиом (грч. јс11ота) 1. нарочита особина,
нарочитост, особеност; 2. филол. особеност
језика, народни језик, наречје, дијалекат,
начин говора, сваки особен и самосталан
говор уопште.
идиоматика (грч. кНота, Јс1тта1о8 особе-
ност, нарочита особина) лингв. целокупност
идиома једног језика; део лингвистике који
проучава идиоме.
идиоматографија (грч. Ш о т а , §гарМа) в.
идиома тологија.
идиоматологија (грч. кКота, 1о§{а) филол
наука о особеностима језика, наука о на-
речјима; идиоматографија.
идиоматски (грч. ЈсМота) филол. који је свој-
ствен неком дијалекту или говору, који
нарочито одликује неки дијалекат или го-
вор.
21 Лексикон
идиотизам
идиомутација (грч. (Љоз, лат. ти!аИо проме-
на) биол наследна промена код ЖИВИХ бића
која се Јавља услед промене једног наслед-
ног чиниоца.
идиопатија (грч. Мшб, ра1ћоз бол) локално
обољење једног дела тела, без икаквог
утицаја на остале делове.
идиопатичан (грч. Шоб, раШоз) мед. који
долази непосредно као последица узрока
болести; фил идиопатична осећања осе-
ћања која се односе на себе самог, на соп-
ствено ја.
идиоплазма (грч. №об, р1абта творевина)
биол. део основне супстанције животињских
и 6ШБНИХ ћелија, тзв. плазме, из кога се
ствара извесно одређено живо биће {супр
стереоплазма, тј. општа' стваралачка
плазма).
идиоритам (грч. (сНоб, гуЉток склад, облик)
манастар у коме је допуштено да сваки
калуђер има своју личну имовину, да сам
за себе живи, храни се и одева. Први пут
су се јавили у Св. Гори, нарочито у XIV и
XV веку, међу њима и Хиландар.
идиосинкразија (грч. 1'сНоб, куп- са, кгав1б
мешавина, мешање телесних сокова) \.мед.
особина извесних лица да на неке на-
дражаје одговарају јаче него што је нор-
мално, урођена преосетљивост према не-
ким стварима, нарочито одвратност према
неким стварима, неким јелима (јагодама,
раковима), лековима (аспирину, јоду,
кинину) мирисима и животињама, или на-
клоност према одвратним мирисима (на
горе поменута јела и лекове организам
реагује поремећајима органа за варење,
копривњачом, оспама и др.); 2. темпераме-
нат (или: душевни склоп, начин мишљења)
својствен некој јединки; 3. начин изража-
ван>а својствен некој јединки.
идиосинкратичан (грч. кИозупкгаБ^а) који се
тиче идиосинкразије, који је у вези са
идиосинкразијом, који потиче од идиосин-
кразије; својствен; уп. идиосинкразија.
идиогинхронија (грч. (Шоз, вуп са, ћгопоз
време) лингв 1. исто што и синхрокија; 2.
описна граматика.
идиосомнабулизам (грч. Шоб, лат. б о т п и т
сан, атћи1аге шетати) сомнабулизам који
је постао без утицаја магнетизера.
идиоспазмус (грч. (сИок, врабтбб грч)мед грч
који се појавио у само једном једином делу
тела.
идиоспастичан (грч. (сНов, брабтов) мед. који
пати од грча у само једном делу тела, који
долази од таквог грча
идиот (грч. 1<Нб1е5) у старој Грчкој: приватан
човек из нижих слојева народа који није
упућен у државне послове и који нема у
њима учешћа; фиг глупак, блесавко, бле-
савац, будала, малоумник; мед. најтежи
степен менталне заосталости.
идиотизам (грч. 1сНб1е8) мед. блесавост, ма-
лоумност; филол. особеност једног језика
или говора. дијалекатски израз.
идиотија 322 изобарометарскс линијс

идиотија (грч. 1сИо1ез) мед блесавост, малоу- картама везују она места која, с обзиром
мност, слабоумност. на топлоту, показују подједнако одступање
идиотикон (грч. (сИоа) речник једног наречја, од нормалне месечне просечне темпера-
дијалекатски речник; уп идиом. туре.
идиотичан (грч. иНоИкоз) блегав, слабоуман, Изанаги бог који је створио Јапан; он и жена
малоуман, тупоглав, духовно ограничен. му Изанами били су први јапански богови
идиотроф (грч. !сНо8, 1горћоз хранилац) осо- у људском облику.
бењак у погледу хране и начина исхрањи- Изанами јапанска богиња, жена бога Иза-
вања. наги.
идиотски (грч. 1сН6№8) блесавачки. изанеморе (грч. (бов једнак, апетоз ветар)лл
идиофови инструменти (грч. Мшв свој, вла- црте на карти које спајају места са подјед-
стати, {опе глас) муз инструменти у којима наком јачином ветра; изоанеморе.
титра сама материја од које су направљени изаномале (грч. (боб, ап6та1оз неправилан)
(кастањете, чинеле и др); уп крустички пл црте на карти које спајају места на
инструменти. Земљиној површини која за једнак број
идиохирон (грч. М1О8, сће{г рука) в. идио- степени одступају од крајева са нормалном
граф. температуром.
идиохроматски (грч. 1сНо5, сћгота боја) који изаритмичан (грч. 1зо5, агНћтов број) који се
има своју сопствену боју; идиохроматске састоји од једнаких, истих бројева, истоци-
руде кии руде код којих је боја битно френи.
својство њихове твари и које не могу изатт. (грч. 1ба118 сињ, сињавица, сињевица,
никада бити безбојне. сач) хем органски хемијски спој, органско
идо (на есперантском језику Мо потомак) хемијско једињење, састојак неких врста
вештачки створен међународни језик, индига, раствара се у топлој води и алко-
измењен и упрошћен облик есперанта; холу.
саставили су га (1907) дански лингвист Ото изегорија (грч. 18е§ог{а, 18оз једнак, а^огепо
Јесперсен и др. јавно говорим, на збору говорим) једнака
идол (грч. е!с1б1оп, лат. м1о1шп слика) кумир, слобода, једнако право говорења и гла-
предмет слепог обожавања и поштовања; сања о државним и судским стварима (код
опсена, варка, натприродно биће; фил чо- старих Грка); једнакост у грађанским пра-
вечја предрасуда која смета правом сазна- вима, грађанска слобода, слобода уопште.
њу истане (Франсис Бекон). Изегрим (нем. 1вер"1т „гвоздени шлем") име
идолатер (грч. е{<161оп, 1а<хеп6 обожавам) курјака у немачким причама о животиња-
обожавалац идола (или: кумира), идолопо- ма, вујо; фиг свиреп човек; мрзовољан,
клоник; идололатер. натмурен човек, гунђало.
идолатрија (грч. е!с161оп, 1а1ге1а обожавање) Изида мит в. Изис.
обожавање идола (или: кумира) идолопо- Изисжит египатска богиња, жена Озирисова,
клонство; идололатрија. првобитно поштована као симбол ствара-
идологија (грч. е!с!б1оп, 1о§1а) наука о сли- лачке снаге природе (слична грчкој Демет-
кама. ри) и као проналазач многих вештина;
идололатрија (грч. е1<1б1оп, 1а1ге1а) в. идола- доцније су је сматрали као богињу месеца
трија. и замењивали са грчком Ио; астр астероид
идолопеја (грч. еШо1оп, ро1§6 правим) пра- пронађен 1856; Изида. Изидииа табла та-
вљење идола (или кумира). бла у египатском музеју у Турину на којој
Идоменеј (грч. Иотепеуз) мит. син Деукалио- су у сликама представљене Изидине тајне.
нов, унук Миносов, краљ Крита, један од измет (арап. ћ И т а , тур. Мгте!) служба,
најхрабријих грчких јунака под Тројом. служење, послуга, послуживање.
Када се, после тројанскГог рата, враћао измећар (арап.-перс, тур. МгтеШаг) слуга,
кући, за време једне буре заветује се богу послужитељ.
Посејдону да ће му принети на жртву изо- (грч. 1во8) предметак у сложеницама са
првог кога сретне; првог је срео свог сина. значењем: исти, једнак, сличан.
Када је, после, избила куга, Крићани су га изоанеморе (грч. {воб, апетоз ветар) пл геогр
протерали (ову тему обрадио је Моцарт в. изанеморе.
као оперу, 1781).
изоаномале (грч. (боз, ап6та1ов нераван,
иђирот (тур. ејрг оШ) бот. дугогодишња бар- неједнак) метеор линије које на метеоро-
ска лековита биљка, Асогик са1атиз. лошкој карти спајају места код којих су
Изабела (шп. 1зађе1а) женско име = чедна, запажена иста одступања у ваздушној тем-
невина, нетакнута; изабела боја мрко-бе- ператури.
личасто-жута боја; коњ мрко-беличасто- изобаре (грч. (вов, ћагуб тежак) пл. црте које
-жуте боје, кулаш; Изабелин орден шпан- на карти спајају места са истим притиском
ски орден, посвећен Изабели Католичкој ваздуха, тј. са просечно једнаким годи-
(основао га краљ Фердинанд VII 1815). шњим барометарским променама; изоба-
изаметрале (грч. (зоз једнак, т61гоп мера, рометарске линије.
мерило) пл линије које на метеоролошким изобарометарске линије в. изобаре.
изобате 323
изобате (грч. (8О8, ћаШув дубок) пл. на гео-
графским картама: црте које представљају
исте дубине мора и језера.
изобронте (грч. {8об, ћгоп1е грмљавина) пл.
црте које на картама спајају места у који-
ма се, за време непогоде, грмљавина нај-
пре чује.
изогамија (грч. (зов, §ат08 брак) биол. опло-
ђење настало спајањем морфолошки пот-
пуно једнаких семених ћелија (гамета);
супр анизогамија.
изогеотерме (грч. (вов, §е земља, Љегте
топлота) црта или површина која спаја
тачке у унутрашњости Земље које имају
исту температуру; геол. геоизотерме.
изоглосе (грч. (зоз једнак, §1б88а језик) лини-
је на лингвистичкој карти које спајају сва
места са истим језичким особинама.
изогон (грч. 1во8, ј?6пу угао) геом. многоугао
(полигон) са једнаким угловима.
изогона (грч. 18О8, 8^пу) црта на карти која
спаја сва места на Земљиној површини на
којима се показује иста деклинација маг-
нетне игле; изогонична линија.
изогонизам (грч. (зоз, ^опе потомак, младун-
че) биол. произвођење сполних јединака
истог склопа (структуре) са разних стаба-
ла, које се јавља у неких хидрозоа (ме-
Дуза).
изогоничав (грч. 1808, §6пу угао) једнаких
углова, који има једнаке углове, равноу-
гли; изогонична линија в. изогона.
изографија (грч. (8О8, ^гарћЈа) једнако пи-
сање, прављење факсимила; верно пре-
штампавање старих списа, нпр. „Миросла-
вл>евог јеванђеља".
изографска пројекција цртање једне карте
при којем се замишља као да се око
налази за један Земљин полупречник из-
над Земље (хомалографска пројекција); уп.
пројекција.
изодиморфан (грч. 15О5, сИтогрћоз двообли-
чан) мин. који се појављује у више различи-
тих кристалних облика, нпр. чланови јед-
нога изоморфног низа.
изодиваме (грч. Јвоз, с1упат1з сила, јачина,
снага) пл. црте које на физичким картама
спајају места на Земљиној површини на
којима је јачина магнетизма подједнако
велика; изодинамичне линијв.
изодинамија (грч. {зоз, сЈупагт.ч) фкз, подјед-
нака јачина, подједнако јако дејство, наро-
чито магаетизма.
изодинамичав (грч. {зоз, с!упагш8) подједнако
јак, који има једнако дејство.
изодивамичне ливије в. изодинаме.
изодозе (грч. (зоз, (16818 давање) црте које
спајају све тачке на неком подручју истог
интензитета радиоактивног зрачења.
изокливе (грч. (зоб, кМпо нагињем, нагнем)
пл. црте које ка географској карти спајају
места на којима се појављује иста инкли-
нација магнетне игле; изоклииичке линије.
изоклиничке линије в. изоклине.
изолуксе
изоколон (грч. (зо8, ко1оп део периода) рет.
једнакост делова у говору.
изокриме (грч. 13О8, кгутбб мраз) пл. црте
које на географској карти спајају места
која показују исту температуру у току
најхладнијих дана, нпр. за време 30 нај-
хладнијих узастопних дана у години.
изола (итал. 18о1а, лат. Ш8и1а) острво, оток.
изолатор (итал. 18о1а1;оге) физ. 1. тело које не
проводи или које рђаво проводи електри-
цитет, непроводник електрицитета, нпр.
стакло, порцелан, смола, црвени восак,
ебонит, ћилибар {уп. диелектрикум); 2. сва-
ка ствар која не доводи или која рђаво
спроводи топлоту, звук.
изолаториј(ум) (нлат. 18о1а1.огшт) клупица
на коју треба да стане онај који хоће да се
електризира, а која је стакленим или пор-
целанским ногама изолована од земље.
изолација (нлат. 1Бо1а11о) издвајање, одва-
јање; издвојеност, одвојеност; усамљи-
вање, уклањање; физ. обезбеђење од пре-
лажења или провођења електрицитета, то-
плоте; мед. издвајање оних који болују од
заразне болести како се болест не би
разносила; издвајање умоболних; изоли-
рање.
изолационизам (лат. 1во1аге издвојити, одво-
јити) политички правац који иде за издва-
јањем; специјално амерички политички
правац за немешање Европе у америчке и
Америке у европске послове, познат под
именом Монробва доктрина.
изолационист(а) (итал. 1зо1аге издвојити,
осамити) присталица усамљивања, издва-
јања од неког покрета; нарочито: Амери-
канац који је био за то да Америка не
ступа у први светски рат.
изолексе (грч. (»оз исти једнак, 1^»ет
говорити) линије које на лингвистичкој
карти спајају сва места у којима се употре-
бљава иста реч или више истих речи.
изолирајући језици једносложни језици код
којих се међусобни однос речи изражава
без промене (флексије), једино местом на
којем су или помоћу предлога (у ове језике
спадају: кинески, тибетски и неки језици
Индије).
изолиран (итал. 18о1а1о) слободан, сам, уса-
мљен; одвојен, издвојен, засебан; који жи-
ви сам за себе, повучен од света; физ. који
је направљен непроводљивим, непровод-
ником; изолован.
изолирање (итал. 18о1аге) в. изолација.
изолирати (итал. 15о1аге) издвојити, издваја-
ти, одвојити, усамити; физ. одвојити помоћу
непроводљивих твари да се спречи пре-
лажења или провођења електрицитета, то-
плоте, учинити непроводљивим, непровод-
ником; изоловати.
изоловав (итал. 18о1а1о) в. изолиран.
изоловати (итал. 1зо1аге) в. изолирати.
изолуксе (грч. {вов исти, једнак, лат. 1их
светлост) црте које спајају тачке једнаке
осветљености изражене у луксима.
изомеран 324
изомеран (грч. {воз, тегоз део) који има
једнаке делове, једнако подељен, саста-
вљен од сличних делова; изомеричан; изо-
мерна тела хем. в. изомерија.
изомери (грч. 15О5, тего!>) хелг. једињења која
имају исти хемијски састав, али различите
структурне формуле; разликују им се фи-
зичке карактеристике, а делом и хемијска
својства. У нуклеарној физици: атомска
језгра у пробуђеном стању, која такво
стање релативно дуго могу задржати.
изомерија (грч. (зоз, тбгов) једнак удео, јед-
нако право на нешто; мат. свођење разло-
мака на исте именитеље; хек. појава да
тела истога процентног састава имају ра-
зличита хемијска и физичка својства, и то
не само у чврстом агрегатном стању где
различитост у својствима може бити усло-
вљена истим молекулима који су различи-
то распоређени (алотропија, полиморфија
или физичка изомерија), већ у свима агре-
гатним стањима, тако да различитост свој-
става почива на различитом распореду
атома у молекулу.
изомеричан (грч. {8О8, тбгоб) в. изомеран.
изометрија (грч. {зоз, т е М а ) мерење на јед-
наке делове.
изометричан (грч. (зоб, т^1гоп) једнак по
мери, који има исту меру; изометрични
систем мин. регуларни систем кристали-
сања (због три једнаке осе).
изоморфан (грч. 1зоз, тогрће облик) хем., шш
једнакообличан, који има својство криста-
лисања у истом или блиском геометриј-
ском облику; изоморфне руде мин. руде
које, уз сличан хемијски састав, имају и
сличне кристалне облике.
изоморфе (грч. 1зоб, тогрћ^) линије које на
лингвистичкој карти спајају сва места где
се јављају исти граматички облици, исте
морфолошке особине.
изоморфизам (грч. 1боб, тогрће)хем. својство
извесних хемијских супстанца да, поред
сличног хемијског састава, имају и сличне
кристалне облике; изоморфија.
изоморфија (грч. 15О8, тогрће) једнакооблич-
ност; хем. в. изоморфизам.
изонефе (грч. 1зоз, перћоб наоблачим) пл
црте на географским картама које спајају
места са подједнаком облачношћу.
изономија (грч. гзопот^а) једнакост пред за-
конима, једнакост у правима, равноправ-
ност, политичка једнакост, грађанска сло-
бода.
изономичан (грч. 18опогтк6б) који важи за
све подједнако; који живи слободним гра-
ђанским животом.
изопатија (грч. {зоб, раШоб патња, бол) мед
грана медицине која, слично хомеопатији,
хоће да лечи исто истим, по начелу: клин
се клином избија; изопатика.
изопатика (гр. (коз, раШоз) мед. в. изопатија.
изопатичан (грч. (зоб, ра1ћов) који лечи
истим оним чиме је и проузроковано
обољење.
изотерална линија
изопериметрија (грч. (зоз, рег1те1гоз обим)
једнакост обима.
изопериметричан (грч. (воз, реп-те1пкоз)
који је једнаког обима, који има једнак
обим (опсег).
изоплетан (грч. {8ор1еЉез) једнак бројем;
једнаке величине, подједнак.
изоплеурон (грч. 15О8, р1еига страна) равно-
страна фигура.
изо-површина физ еквипотенцијална повр-
шина.
изополитија (грч. 1зороИ1ће(а) једнакост у
правима, грађанска равноправност.
изополитичан (грч. гзороШез) са једнаким
грађанским правима, равноправан.
изопсефичан (грч. 1зорзерћо8) који има јед-
нако право гласања; изопсефични стихови
они чија слова, посматрана као бројеви,
сачињавају исти број.
изорахије (грч. ^зоз, гасМа плима) пл црте
на поморским картама које спајају места
на којима је у исто време плима и осека;
хомоплероте.
изосеисте (грч. {зоз, зе1зтб8 потрес, трус)шг.
геол. црте на геолошким картама које спа-
јају места, која, при једном земљотресу,
осете подједнако јак потрес; изосисте.
изосинтагме (грч. (кок, буп^азша сређивање)
линије коЈе на лингвистичкој карти спајају
сва места са истим синтаксичким особи-
нама.
изосисте (грч. 18О8, зехвтоз потрес, трус) пл.
геол. в. изосеисте.
изоскелан (грч. 1зоз, 8ке1оз крак) м а г. равно-
крак; дељив без остатка.
изоскоп (грч. 18О8 исти, једнак, зкорео
гледам) уређаЈ за изоштравање и уједнача-
вање слике код догледа.
изосмотичан (грч. (во8, озтоз гурање, тиска-
н>е) в. изотоничан.
изостазија (грч. 13О8, 81аз1з стајање) геол. нау-
ка о општем стању равнотеже маса у
Земљиној кори.
изостенија (грч. 13О8, з!ћепоз снага) једнака
јачина, иста снага.
изостера (грч. {зоз, з1еге6з тврд, чврст, крут,
укочен, густ) црта на географским карта-
ма која спаја места на Земљиној површи-
ни која имају исту густину ваздуха.
изоталанта (грч. 13О8, Шап1оп вага) црта која
на метеоролошкој карти спаја сва места са
истом разликом у температури између нај-
хладнијег и најтоплијег месеца, или места
са истим годишњим температурним коле-
бањем (амшштудом).
изотахија (грч. 1'зоз, 1асћ^з брз) црта на
географским картама која спаја тачке
исте брзине воде на попречном профилу
неког воденог тока.
изотера (грч. {зов, Шегов лето) црта на гео-
графским картама која спаја места на
Земљиној површини која имају исту сре-
дњу летњу температуру.
изотерална линија в. изотера.
 \
изотермалан 325
изотермалан (грч. 18О8, Шегтоз топао) в.
изотермичан; изотермалне линије в. изо-
терме.
изотерме (грч. 18О8, Шегтоз) црте на гео-
графској карти које спајају сва места на
Земљиној површини исте средње темпера-
туре, годишње или месечне, већином све-
дене на морски ниво; изотермичне или
изотермалне линије.
изотермичан (грч. (зоз, Шегтбб) који има
исту средњу температуру, једнако топао;
изотермичие линије в. изотерме.
изотоне (грч. Г8О8, 16поз дизање гласа) црте
које на лингвистичкој карти спајају сва
места са истим акценатским особинама.
изотови (грч. 15О8, 16поз напетост) физ. атом-
ска језгра која садрже исти број неутрона,
а различити број протона.
изотонија (грч. 1'зоз исти, једнак, 16поз напе-
тост, напон) физ. једнакост напрегнутости
осмотског притиска различитих раствора.
изотоничан (грч. 1зоз, 16по8 затегнуће, напон)
зове се, у физиологији, водени раствор
извесних материја (соли, шећера и др.)
које осмозом са једнако јаким осмозним
притиском упијају и привлаче још више
воде (изосмотични раствори). Ћелични сок
морских биљака изотоничан је са морском
водом, иначе би у ћелијама морала насту-
пити плазмолиза и на те биљке штетно
деловати; тзв. физиолошки раствор ку-
хињске соли изотоничан је са ћелијама
црвених крвних зрнаца и, према томе,
нешкодљив.
изотопан хем који има својство изотопа.
изотопи (грч. 1308, 16рок место) хем разни
видови атома истог хемијског елемента;
имају исти атомски број (број протона у
атомском језгру и број електрона у омота-
чу), али различит број неутрона у језгру и
различиту масу атомских језгра, одн. ато-
ма; неки од изотопа су радиоактивни.
изотопизам хем. својственост изотопа.
изотопија хем. в. изотопизам.
изотопичан хех в. изотопан.
ичотропан (грч. 1зоз, 1г6роз начин) „који се
влада на исти начин"; изотропна тела са
једнаким физичким, нарочито оптичким,
својствима у свима правцима, тј. код којих
се светлост, топлота и електрицитет ра-
спростиру на све стране једнаком брзином.
Овде спадају аморфн« супстанције и кри-
стали регуларног, тесералног система;
супр.: анизотропан.
изофона (грч. 1бО5, рћбпе глас) лингв. в. изо-
глоса.
изофоничан (грч. 1зоз, рћбпе) који има је-
днак глас, са гласом једнаког обима.
изофота (грч. 18О8, рћбв светлост) крива ко-
ја спаја тачке једнаке светлосне јачине
на снимку или слици светле или осветље-
не површине.
изохазма (грч. 1зоз, сћазта распуклина) црта
која на географским картама спаја она
изурија
места са којих се поларна светлост подјед-
нако често види.
изохалине (грч. 1808, ћа1б со) црте коЈе на
океанографским картама спајају све тачке
на мору са истим салшштетом.
изохејимална линија в. изохимена.
изохеле (грч. *8О8, ћеИоз сунце) црте које на
метеоролошкој карти спајају све тачке са
истом количином Сунчеве светлости.
изохијета (грч. {зоз, ћуе*6б киша) црта која
на географским картама спаја места на
Земл>иној површини у којима пада годи-
шн>е подједнака количина кише; изохије-
тоза, изохита.
изохијетоза (грч. 1ВО8, ћуе16б) в. изохијета.
изохимена (грч. 18оз, сћеГта зима) црта на
географским картама која спаја сва места
са истом средњом зимском температуром;
изохијемална линија.
изохипса (грч. 18оз, ћур8оз висина) црта која
на географским картама спаја места на
Земљиној површини са истом надморском
висином.
изохита (грч. (8О5, ћуе!б8) в. изохијета.
изохоре (грч. (зоз, сћбгоз простор) црте које
на дијаграмима приказују промену прити-
ска и температуре при сталној запремини
гаса.
изохроматичан (грч. 18О8, сћгота боја) који је
једнаке боје, истобојан; изохроматнчна
фотографија фотографија која на слици
показује боје предмета онакве какве су и у
природи; изохроматичии фирнајс фирнајс
који се употребљава за премазивање слика
рађених масним бојама.
изохрон (грч. 13О8, сћгбпоз време) истовре-
мен, који траје подједнако дуго; изохрони-
чан, синхрокистичан.
изохрона (грч. 15оз, сћгопоз) линија која
спаја места на којима се истовремено ја-
вља нека појава, №*р. линија која спаја сва
места на којима се јавља истовремено зе-
мљотрес; линија која спаја тачке у које
се из једне тачке може за исто време стићи;
уп. таутохрона.
изохровизам (грч. {8О8, сћгбпоб) истовреме-
ност, једнаковременост, подједнака дужи-
на трајања; нарочито: једнако трајање ос-
цилације, трептаја клатна на једном истом
месту Землл.
изохроничан (грч. {зоз, сћгбпоз) в. изохрон.
изохроност в. изохронизам.
Израел в. Израиљ.
Израиљ (хебр. Лбгае1 „онај који се бори за
бога") 1. почасно име Јакова и његових
потомака; 2. царство Израиља и то: а) сви
потомци Аврамови; б) царство Израиља
(за разлику од царства Јудиног које се,
после Соломона, отцепило од Израиља).
Израиљац (хебр. Лзгае1) потомак Израиља,
тј. члана јеврејског народа, Јеврејин.
изурија (грч. 1зоз, пгоп мокраћа) мед. избаци-
вање сваког дана подједнаке количине мо-
краће.
Ијакхо 326
Ијакхо (грч. 1акћоз) мистично име бога Баха
у Атини и Елеузини; свечано клицање и
певање у славу Баха, праћено оргијским
плесовима и другим баховским обредима
шестог дана великих Елеузттја.
ијаматологија (грч. 1ата лек, 1ор'а)мед наука
о средствима за лечење, наука о лековима.
ијатралипт (грч. 1а1га1еф№8) лекар који ле-
чи мастима, тј. помазивањем спол>а.
ијатралиптика (грч. 1а1г6з лекар, а1е!рћ6
мажем)лгед вештина лечења мастима; нау-
ка о лечењу болести мастима и другим
спољним лековима.
ијатрархија (грч. 1а1хб5 лекар, агсћо владам)
владавина лекара, лекарска сила.
ијатреуза (грч. 1а1геио лекар сам, лечим) в.
ијатрија.
ијатреузиологија (грч. ш1геи6, 1ој*1а) мед. нау-
ка о лечењу болести.
ијатрија (грч. 1а1ге1а лечење) наука о лечењу
болести.
ијатричан (грч. 1а1пкб5) лекарски, лечнички,
који се тиче лекара.
ијатро- (грч. 1а1гб8) предметак у сложеница-
ма са значењем: лекар, лекарски.
ијатрогномика (грч. 1а1г6з, §пбте сазнање;
ознака, обележје) наука о распознавању и
угврђивању врста болести; уп дијагно-
стика.
ијатрологија (грч. 1а1г6з, 1о§1а) наука о ве-
штини лечења.
ијатромантија (грч. 1а1:гб5, тап^еЈа прорица-
ње) лекарско прорицање, гатање.
ијатроматематика (грч. 1а1гб8, т а Љ е т а ) при-
мена математичко-механичких принципа
у медицини; ијатромеханика.
ијатроматематичар (гр. 1а1г6з, т а Љ е т а и к о з )
присталица лекарске школе коју је, у XVII
веку у Пизи, основао Борели, и која је
хтела да објашњава функције човечјег
тела по механичким законима, као функ-
ције какв^тЈбичне машине; ијатромехани-
чар.
ијатромеханика (грч. 1а1гб8, тесћапе справа)
в. ијатроматематика.
ијатромеханичар (грч. 1а1г6з, т е с ћ а т к о з ) в.
ија трома тема тичар.
ијатрософист(а) (грч. 1а1г6з, зорћ1з1ез му-
драц, филозоф) лекар који воли да фило-
зофира, лекар-филозоф.
ијатротехника (грч. 1а1г6з, 1есћпе) вештина
лечења (нарочито рана).
ијатрофизика (грч. 1а1г6з, рћузгз природа)
наука о природи са лекарског гледишта.
ијатрофизичар (грч. 1а1г6з, рћуз1зк6з) онај
који проучава природу са лекарског гле-
дишта.
ијатрохемија (грч. 1а1г6з, с ћ е т е т ) лекарска
хемија, тј. делови хемије који су у најте-
шњој вези са науком о лечењу болести.
ијатрохемичар (грч. 1а1г6з, сћете!а) познава-
лац лекарске хемије.
икамет (арап.) код муслимана: позив са ми-
нарета на устајање и молитву (слично
езану).
иконокластиЈа
Икар (грч. 1кагов)ло*т син Дедалов; спасао се
са оцем из ропства на Крети (Криту)
помоћу крила направљених од перја и
воска, али, пошто се у лету одвише при-
ближио Сунцу, крила му се отопила и он
пао у море. По њему југоист. део Егејског
мора назван Икарско море; сматра се као
прва жртва ваздухопловства.
икарија (грч. 1кагоб) у циркусу: акробатска
продукција у којој главни артист лежећи
на леђима баца увис и опет дочекује у
руке, као лопте, децу и полуодрасле; икар-
ске игре.
икарски комунисти в. икарци.
икарци (грч. 1кагоз Икар) штикарски кому-
нисти удружење француских социјалиста
који су исповедали начела што их је ф р .
адвокат Етјен Кабе (ЕИеппе Саве*, 1788
1856) изложио у свом делу „Уоуа§е еп
1сапе" („Путовање у Икарију", и који их је
навео да се, 1894, иселе у Америку ради
оснивања комунистичке општине; икарци-
ма су се назвали по Икару, упоређујући
висину своје замисли са смелим летом
Икара.
икебана (јап. живо цвеће) вештина аранжи-
рања цвећа, врло популарна у Јапану (од
XIV в.).
икозаедар в. икосаедар.
икозандрија в. икосандрија.
икозитетраедар в. икоситетраедар.
икона (грч. е1коп слика, лат. 1соп) слика
неког божанства или светитеља.
иконизам (грч. е1кбп) верно приказивање на
слици, верна слика.
иконо- (грч. е1к6п) предметак у сложеницама
са значењем: слика, икона.
иконоборци (грч. е1к6п) секта у руској пра-
вославној цркви која је водила борбу про-
тив икона и молила се богу под ведрим
небом.
иконограф (грч. еЉоп, §гарћо пишем) иконо-
писац; справа за механичко преношење
слика и цртежа.
иконографија (грч. е1коп, §гарћ!а) иконопис;
описивање, познавање слика и кипова, на-
рочито оних из старог века.
иконографски (грч. егкбп, §гарћо) иконопи-
сни, који се односи на израду (или: опис,
познавање) слика, икона, кипова, који је у
вези са израдом, описивањем, познавањем
слика, икона, кипова.
иконодули (грч. е1кбп, с1п1оз роб) пл пошто-
ваоци икона, обожаваоци икона и слика у
цркви.
иконодулија (грч. е1коп, <1иИа ропство) по-
штовање икона, обожавање икона.
иконоклазма (грч. е1кбп, к1азта одломак,
парче) в. иконокластија.
иконокласт (грч. е1кбп, к1а6 ломим, разби-
јем) иконоборац, противник икона и сли-
ка у цркви.
иконокластија (грч. егкоп, к1ао) иконобор-
ство, противљење поштовању икона и сли-
ка у цркви.
иконолатер 327
иконолатер (грч. егкбп, 1а1геи6 обожавам)
обожавалац икона и слика.
иконолатрија (грч. еИсбп, 1а1га'а обожавање)
поштовање (или: обожавање слика и ико-
на).
иконолог (грч. еИсоп, 16§об) онај који проуча-
ва симболично и алегорично значење ико-
на, познавалац икона.
иконологија (грч. е1коп, 1о§1а) познавање
икона као симбола, проучавање симбо-
личних слика и старих споменика.
икономанија (грч. еИтп, т а ш а помама, лу-
дило) претерано и лудо поштовање слика
са ликовима светитеља.
икономахија (грч. е1коп, тасМа борба) борба
против икона, борба против поштовања и
обожавања слика са ликовима светитеља,
иконоборство.
иконометар (грч. е1коп, ше1гоп) у фотогра-
фији: огледалу слична направа код фот.
апарата која предмет снимања показује у
јако умањеном облику и помаже да апа-
рат, при сиимању, буде у правилном по-
ложају; зухер.
иконоскоп (грч. е1коп, зкорбо гледам) техн.
најстарији тип катодне цеви у ТВ камери
којом се оптичка слика претвара у елек-
тричне импулсе; конструисао га В. К. Зво-
рикин (1933); ортикон.
иконостас (грч. е1коп, 181епп ставим, поста-
вим) преграда између олтара и осталог
дела цркве, украшена, по нарочитом и
утврђеном реду и распореду, иконама.
иконски (грч. егкошкбз који даје верну
слику) насликан верно, насликан као што
је у природи; иконске статуе кипови изра-
ђени верно, нарочито који су израђени у
природној величини (супр. колосалне ста-
туе кипови у натприродној величини).
икосаедар (грч. е!ко81 двадесет, ћ$<1га основа,
страна) геометријско тело ограничено с
двадесет равностраних троуглова.
икосавдриа (грч. е1ков1 двадесет, апег, апс!г6з
човек, муж) пл. бот. бил>ке чији цветови
имају 20 и више слободких прашиика (ХП
класа у Линеовом систему биљака).
икоситетраедар (грч. е!ко81 двадесет, 1е1га
четири, ћ<;с1га основа) шт. тело затворено
са 24 равне плосни; леуцитоедар.
икс 1. мат. назив за латинско слово х које се
често употребљава као ознака непознате
величине у математичким изразима; 2. у
обичном говору: ознака за неодређену или
непознату личност, предмет, појам; нео-
дређено много, незнано колико. Икс ипси-
лон (према х, у — непознате у математици)
ознака за неодређену или непознату особу,
или за неки други појам.
иксав (арап.) в. инсан.
иксеутика (грч. гхеиб хватам птице на лепак,
12бз имела) хватање птица на лепак.
иксија (грч. 1х1а) мед. проширење вена.
иксографија фотографисање Рендгеновим
зрацима (Х-зрацима, чита се: икс-зраци-
ма); рендгенографија.
илибералан
иктеричан (грч. 1к1его8) мед. онај који болује
од жутице, жутичав.
иктерус (грч. 1к1егоб) мед. жутица.
иктус (лат. 1сеге погодити; 1сШ8) удар, убод,
хитац, откуцај, млаз; муз такт; нетр. јаче
наглашавање појединих слогова у стиху,
арза, нагласак, дизање гласа; иктус арте-
ријарум (лат. ш1л18 аг1епагит) мед. куцање
била, откуцај била.
ил- (лат. П-) предметак у лат. речима које
почињу са „\"=ин ( т ) .
ила (грч. Пе) одред, ескадрон коњице од 200
људи у старој македонској војсци, под
командом једног иларха.
илакримација (лат. Шасптаге, ШасптаИо)
мед. излив суза, сужење.
иларх (грч. Пе, агсћо владам) у старој маке-
донској војсци: командант једне иле.
илата (лат. тЈегге унети, И1а1шп) пл. оно што
је унесено у кућу, прћија, мираз; ствари од
вредности које се уносе у посао, при осни-
вању неког предузећа и сл., а које се не
састоје од готовог новца, нпр. машине,
зграде, земл>иште, права итд.
илатив (лат. ШаИуиз) лингв. посебан падеж у
неким језицима угро-финске групе јези-
ка којим се означава нешто што је везано
за унутрашњост предмета.
илативав (лат. ШаИуиз) закључни, закљу-
чан; илативие реченице грам. последичне
реченице.
илдирим (тур. јуИугут) муња, гром, ратни
гром; надимак султана Бајазита I, зета
цариде Милице.
илегалав (нлат. Ше^аИз) противзаконит, не-
законит.
илегалац (нлат. Ше^аИв) онај који ради иле-
гално.
илегалност (фр. Шб^аШб) незаконитост, про-
тивзаконитост.
илегибилан (н^ат. Ше§1ћШ5) који се не може
читати, г'»- -. *к, нечитљив.
илегитимав (лат. ШедШпшз) незаконит, ро-
ђен у незаконитом браку, ванбрачан; не-
праведан, недопуштен.
илегитимитет (нлат. Ше^ШтНаз) незакони-
ТОСТ, неоснованост; порекло из незакони-
тог брака, ванбрачност; илегитимитетна
тужба прав. тужба којом се оспорава зако-
нитост детета рођеног од супруге.
илејитис (грч. еПеГп завијати се) мед. за-
паљење усуканог црева, илеума.
илејичав (грч. еПеГп) анат. који припада усу-
каном цреву или доњем делу карличне
кости.
илеум (грч. Пе, лат. Иешп) зоол. усукано
црево, дон>а половина танког црева; доњи
део карличњаче или карличне кости (нлат.
08 Шшп, О8 Ие1).
илеус (грч. еПет сабити, стуткати еИеов)
мед. заплетена црева; в. мизерере.
илибералан (лат. ШЉегаИз) недарежљив, не-
податљив, неиздашан, шкрт; назадан, не-
слободоуман.
илибералитет 328
илибералитет (лат 1ћћега111а8) неслободоу-
мље, недарежљивост, неподатљивост, не-
издашност, шкртост
Илијада (грч Пшб) велики хероЈСКи спев у 24
певања КОЈИ се приписуЈе Хомеру, опева
Једну епизоду из борби Грка под ТроЈом,
гнев Ахилов због увреде КОЈУ му ]е нанео
Агамемнон, и његову освету над троЈан-
ским Јунаком Хектором, зато што му )е
оваЈ убио на]бол>ег приЈатеља Патрокла
илијичан (грч е11«п) анат в иле]ичан
иликвидан (нлат ШНЈШ^Ш) неЈасан, мутан,
неразумљив, сумњив, КОЈИ ЈОШ шце изве-
ден на чистину, ш р неки рачун, трг неспо-
собан да врши плаћања СВОЈИХ обавеза
иликвидитет (нлат Ши^шОДаз) неЈасност, не-
разумљивост, однос КОЈИ ни]е изведен на
чистину, неспособност плаћања обавеза
илимитирав (лат 1гте8, 1ши118, ф р 111иш16)
неограничен, безграничан
илингус (грч (11п§о5)мед вртоглавица, несве-
стица
илинирати (лат 1теге, 11ћпеге) мед трљати
уљем или машћу
Илион (грч Шоп) в ТроЈа
илитерат (лат ШгИегаШа) необразован чо-
век, човек непосвећен у науку
илитерата (лат ПћМега^а) пл тонски споЈеви
КОЈИ се не могу бележити словима, нпр
шумови, уздаси итд
Илитија (грч Е11е11ћу1а)миг богиња порођаЈа
код старих Грка, заштитница породиља,
кћи Зевсова и Херина (код Римљана Луци-
на)
илиција (нлат 11ћ1т) мед трљање уљем или
машћу, помазивање
шшците (лат 1111сл1;е)лраа недозвољено, недо-
пуштено, рес нлицита (лат гек Шкл^а)
недопуштена радња
илиџа (тур 111са) извор лековите вруће воде,
бања, топлице
ил-кан (монг) воЈсковођа у рату, владалац,
господар
илмихал (арап ) в катехизмус
илоза (грч 111о$13) мед разрокост
илос (грч 111о5 разрок) мед човек КОЈИ гледа
разроко
Илос (грч {1о«) мит син Тросов и КалироЈин,
праунук Дарданов, отац Лаомедонов, брат
Ганимедов, саградио Је Илион (ТроЈу)
илтизам (арап , тур Пигат) закуп, аренда
илудирати (лат 1ш1еге, Шис1еге) играти се с
ким или с чим, збијати шалу, титрати се с
ким, ругати се, исмевати, вући некога за
нос, избегавати, изигравати (нпр законске
прописе), обмањивати, варати
илузиЈа (лат гИичт) чулна обмана, самооб-
мана, варка, уображење, обмана при КОЈОЈ
се запажа неки предмет друкчије но што ]е
у стварности, илузи]а има три врсте услед
непажње, услед афекта, нарочито страха
(кад нам се, нпр ноћу у шуми учини од
пања да ]е човек), без афекта, ТЈ оне ко]е
не морају нестати ни при будно] пажњи
илузионизам (лат Шизш) филозофски пра-
вац КОЈИ сматра да су истина, лепота и
моралност само илузи]а, обмана и варка
илузионист(а) (лат Шиввд) мађионичар, ве-
штак у изазивању илузиЈа код других,
опсенар
илузорав (нлат Шиаогшз) обмањљив, ва-
рљив, преварљив, неостварљив, празан,
КОЈИ ПОСТОЈИ само у машти, опсенски, илу-
зоран уговор уговор КОЈИ нема изгледа да
ће икада бити остварен
илум (арап '11т, тур 11ип) знање, наука
илуиинат (лат ШшшпаШв) просвећен човек,
образован човек
илуминатор (нлат 111игтпа1ог) просветатељ,
она] КОЈИ боЈадише слике, бакрорезе или
отиске у камену, у сред веку=мини/алор.
илуминист
илуминација (лат 111итта1ш) свечано осве-
тљавање, боЈадисање неког цртежа, бакро-
реза или отиска у камену, изненадно на-
дахнуће, светлост ко]а озари душу, ииспи-
рациЈЈ
илумивиран (лат 111шшпа1ш>) свечано осве-
тљен, просвећен, израђен у живим боЈама,
фиг пи]ан
илуминирати (лат 1шпеп светлост, 111игт-
паге) осветлити, осветл>авати, нарочито
осветлити свечано, ради украса, помоћу
бо]а дати нечему живост, просветити, на-
дахнути, озарити, фиг опити
илуминист(а) (лат Шшптаге) в илуминатор
илустративан (лат Шиб^гаћуиз) објашњаван,
ко]и објашњаза, КОЈИ служи као об)а-
шњење, осветљаван, КОЈИ осветљава
илустратор (лат 111и&1га1ог) сликар слика у
неком тексту, објашњивач, тумач
илустрација (лат 111и.ч1гаио) об]ашњење, ту-
мачење, текста, сзаЈ, слава, прославље-
ност, слика као допуна или као украс
текста у листу или књизи, илустровани
лист, часопис са сликама, лист са сли-
кама
илустрирати (лат Ши81гаге) објаснити, обја-
шњавати, показати (или показивати) у
правоЈ светлости, осветлити, прославити,
допунити и украсити неки текст сликама
(листове, часописе, књиге)
илустрисимус (лат Шизгицвшшз) наЈС]а]ни]И,
наЈузвишенуди, наЈславниЈИ, као ословља-
вање пресветли, преучвишени
илустрован (лат 111из4:1аге, ф р 111из1:ге) КОЈИ
]е, поред текста, допуњен, осветљен и
украшен ЈОШ И сликама, нпр лист, часо-
пис, књига
илустровати (лат Ши->1гаге) в илустрирати
илутација (лат 1и1шп, нлат Ши(;аио) мед
лечење припиЈањем неке смесе, каше или
лековитог блата на оболели део тела
илутирати (нлат Ши1:аге) мед премазивата
кашом, привијати кашу или лековито бла-
то на оболело место
им- (лат 1пп-) предметак ину лат речима ко-
]е почињу усненим сугласником
имагинабилан 329
имагинабилан (нлат. 1та^шаћШб) зами-
шљив, који се може замислити, могућ,
вероватан.
имагинарав (лат. ипа§тагшз) уображен, за-
мишљен, тобожњи, који постоји само у
уобразиљи, нестваран; мат. имагииарна ве-
личина величина која није реална; имаги-
нарна јединица број "У-1, обележава се
са 7.
имагинативан (нлат. 1та§таиуиз) маштав,
који има способност замишљања, уо-
бражавања; маштени, који потиче из ма-
ште (или: уобразиље) који је у вези са
маштом (или: уобразиљом); који је пун
маште, који има јаку уобразил>у.
имагинација (лат. ппа#1па1к>) уображење, уо-
бражавање, замишљај; уобразиља; моћ
уображавања, машта, фантазија; уо-
бражење, уображена ствар, ствар која не
постоји.
имаго (лат. 1тај?о) слика; лик; зоол. назив за
потпуно развијен инсекат.
имажизам (лат. ттадо, фр. ј.тај*е слика)
песнички покрет у Енглеској и САД
(1909—1917) и у СССР (1917—1925); има-
жисти су углавном неговали „слободан
стих", нов ритам и исповедали потпуну
слободу у избору тема.
имажинизам в. имажизам.
имакулатан (лат. 1ттаси1аШ5) непорочан,
неокаљан, неумрљан; имакулата концеп-
цио (лат. 1ттаси1а1а сопсерИо) учење ка-
толичке цркве о безгрешном зачећу Деве
Марије, тј. да је била ослобођена наследног
греха од првог тренутка живота у матери-
ној утроби.
имам (арап. ипат, тур. 1 т а т ) господар, вла-
далац; нарочито: бивши господар и влада-
лац Јемена у Арабији, као и некадашњи
владалац Маската у Персијском заливу;
дванаест имама од Ирака, потомци Алије,
чија је власт у Медини постојала поред
халифата; турски свештеник и научењак,
нарочито: познавалац Корана, главни хо-
џа једне џамије; имам-ефенди свеште-
ник-хоџа у сарају.
имамат (арап.-тур.) звање и надлежност ста-
решине џамија; држава једног имама.
иман (арап. 1тап, тур. нпап) вера, закон,
веровање.
имаиентан (лат. 1ттапеп8) унутрашњи, који
остаје унутра, битан, неодвојљив; фил. има-
нентна метода она која се одређује самим
предметом истраживања; иманентна кри-
тика она која једну мисао или систем
мисли процењује са њихових сопствених
претпоставки; у теорији сазнања: који
остаје у границама могућег искуства
(Кант) или у границама свести (Фихте); по
Спинози, бог је иманентни узрок света.
дакле сам свет (Леиз 51Уе паШга бог ИЛИ
природа); супр. трансеунтан, трансцен-
дентан.
иманентност (нлат. 1ттапепИа) фил. в. има-
ненција.
имеди]атан
иманенција (нлат. јттапеп(ла) постојање у,
налажење у, остајање у, битно припадање
нечему; филозофија иманенције правац у
филозофији који се ограничава на саз-
нања у границама искуства и свести, који
држи, дакле, да не постоји нека стварност
која би била независна од свести.
иманитет (лат. 1 т т а т 1 а з ) нечовечност, безо-
сећајност, суровост.
имарет (арап. 'ипага тур. 1таге1) зграда, дом,
стан; нарочито: јавна грађевина; у ужем
смислу: врста гостионице у Турској, где се
ђаци хране и где се деле животне намир-
нице сиротињи и путницима.
имаринирати (лат. ш, таппик морски) в.
маринирати.
иматеријалав (нлат. гтта^епаИз) нетелесан,
бестелесан, духовни; иматеријална добра
производи духовног рада, духовна своји-
на.
иматеријализам (нлат. 1тта1ег1аНк)фл1т пра-
вац који пориче стварност материје твр-
дећи да је све што постоји дух (Платон);
учење да је душа бестелесна; спиритуали-
зам; супр. материјализам.
иматеријалист(а) (нлат. Јтта^епаНк) фил.
присталица иматеријализма; онај који
сматра или тврди да је душа бестелесна;
супр. материјалист.
иматрикулација (нлат. 1тта1г1си1аИо) упис,
уписивање уматрикулу неке установе, на-
рочито универзитета, ступање у ред студе-
ната.
иматрикулирати (нлат. 1та1пси1аге) уписата
у матрикулу, завести у списак; нарочито:
уписати за редовног студента универзите-
та; супр. ексматрикулирати.
иматрикулисати в. иматрикулирати.
имбецил (лат. 1тђесШи8) онај који је, теле-
сно или душевно слаб, духовно заостао
човек, малоумник, блесавко, глупак, тупо-
главац.
имбецилан (лат. 1тћесШи5) телесно ИЛИ ду-
шевно слаб, духовно заостао, малоуман,
блесав, глуп.
имбецилитет (лат. гтђесШНав) малоумност,
духовна заосталост, блесавост.
имбибирати (лат. БЉеге пити, гтћЉеге) упи-
јати, усисавати, упити, усисати; слик. ква-
сити, наквасити, натопити, натапати.
имбибиција (нлат. 1тћШШо) усисавање, упи-
јање, квашење, натапање.
имборзирати (итал. 1т1зог8аге) трг. примити
новац, наплатити.
имброл>о (итал. 1тћго§1ш) муз. заплет у ак-
центима, када два различита гласа стоје у
различитим врстама такта; заплетен позо-
ришни комад.
лмедијатан (нлат. ЈттесИаШз) непосредан;
тренутан, који се одмах догађа или оба-
вља; имедијатна молба, представка прав
непосредна молба или представка која
обилази све ниже власти и предаје се
непосредној највишој власти, владаоцу;
имедијативан 330
имедиЈатни град град КОЈИ зависи само од
највише власти, слободни град.
имедијативан (нлат. 1ттесНа(луи8) који ради
без посредовања, који непосредно означа-
ва или казује што, нпр, глагол који, без
додавања именице, исцрпљује појам ра-
дње: борити се, ићи итд.
имеморабилан (лат. пптетогађШк) који није
вредан да се помене, који није заслужио
сећање.
имеморијалан (лат. г т т е т о п а И з ) незапа-
мћен, који се не може замислити, нечувен.
имензан (лат. 1ттепзиз) неизмеран, бескра-
јан, безграничан, огроман.
имергети (лат. 1ттег§еге загњурити, замо-
чити)лл. присталица поновног крштења, тј.
крштења одраслих; анабаптисти, мено-
нити.
имерзија (лат. татегзш) потапање, зама-
кање, загњуривање; астр. улазак једног не-
беског тела у сенку другог небеског тела,
заклањање једног небеског тела другим
небеским телом; замрачивање једне звезде
сунчаним зрацима; опт., када се, ради доби-
јања што бољих ликова под микроскопом,
уместо ваздуха између доње површине
најдоњег сочива у објективу и стакла које
покрива предмет, при мајјачим увелича-
вањима употреби каква течност; хомогена
имерзија када се течност и стакло за
покривање објекта изаберу тако да обоје
имају исти индекс преламања као и нај-
доње сочиво објектива; имерзионо кр-
штење крштење које се врши загњури-
вањем у воду; мед. примена сталног, перма-
нентног купатила.
имигрант (лат. 1тгш§гаге доселити се, 1тгт§-
гапб) досељеник, усел>еник.
имиграција (лат. 1тпи§гаге доселити се,
нлат. шишјргаИо) усељавање, удел>ен>е, до-
сељавање, досељење; усељеност; усеље-
ништво, сви усел>еници.
имигрирати (лат. 1тт1§гаге) уселити се,
усељавати се, доселити се, ући у.
иминентан (лат. ш т ш е г в ) који тек што није
наступио (или: наишао), који непосредно
предстоји, загрозан, који загрожава, који
прети доласком.
иминенција (лат. иппипепИа) непосредно
предстојање, загрожавање, скоро насту-
пање, близак долазак.
имисија (лат. ипгтззш) прав. упућивање на
посед, пуштање на посед; имисио бонорум
(лат. 1тгшб8К) ћопогит)=имиелг/а; пу-
штање унутра, посвећивање ;имисиони де-
крет судска одлука о пуштању на посед;
имисиони термин рок за пуштање на по-
сед.
имитабилан (лат. ипНаОДи) који се може
подражавати, који је за подражавање, за
угледање.
имитативан (нлат. гтНаиуиз) који подража-
ва, који се угледа на неког, коме је циљ да
подражава.
Имотеп
имитатор (лат. 1тНа1ог) подражавалац, онај
који ради по угледу на кога или што;
вештак у подражавању разних типова љу-
ди, животиња и др.
имитација (лат. шп1а1ш) подражавање, угле-
дање на; оно што је израђено по угледу на
нешто, нпр. вештачко дрво, камен, мрамор
итд.
имитирати (лат. иш1ап) 1. подражавати,
угледати се на, стварати по угледу на кога
или на што; мајмунисати.
имитирати (лат. гттИеге) 2. послати у, мет-
нути у, пустити, усадити, углавити; прав.
судским путем одредити, наредити, издати
налог.
имобилан (лат. ишпођШв) непокретан; непо-
мичан, постојан, непоколебљив, чврст; вој.
неопремљен, неспреман за рат; имобилан
завој кед. завој који чини да се неки део
тела не може кретати (од гипса, воденог
стакла итд.).
имобилизирати (нлат. гттоћШзаге) покрет-
но добро или имање претворити у непо-
кретно, прогласити непокретним; напра-
вити нешто постојаним; утврдити, учвр-
стити.
имобилијаран (нлат. пптоћШапз) некрет-
нински, непокретносни, непокретан, саста-
вљен од непокретних добара; имобилијар-
на егзекуција егзекуција која се врши на
непокретним добрима; имобилијарно
имање некретнина, непокретност, непо-
кретно имање; имобилијарии кредит зајам
на непокретно имањеЈ имобилијарна маса
маса која се састоји од непокретног имања.
имобилије (лат. ишпоМИа зс. ђопа) пл. не-
кретнине, непокретности, непокретна до-
бра, непокретна имања.
имобилитет (лат. иптовПНаз) непокретност,
непомичност; непроменљивост, сталност;
мед. укоченост.
иморалан (нлат. ишпогаИб) противан моралу,
неморалан; развратан.
иморализам (нлат. 1ттогаИз) фил. станови-
ште „с оне стране добра и зла", то јест,
узевши релативно: с оне стране онога што
се сада сматра као добро и зло или, узев-
ши апсолутно: одрицање свих моралних
вредности, апсолутна узвишеност изнад
онога што важи као добро и зло.
иморалист(а) (нлат. иптогаШаз) фил. приста-
лица иморализма; противник морала, не-
моралан човек, развратник.
иморалитет (нлат. ^ттогаШаз) противност
моралу, несагласност с моралом; неморал-
ност, развратност.
иморталитет (лат. 1ттог1аИ1аз) бесмртност,
вековечност, неумрлост.
имортела (фр. 1ттог1е11е) бот. смил>е, билжа
са сјајним и сувим латицама које, због
тога, не вену.
Имотеп мит. бог лекарске вештине код Егип-
ћана.
импагинирати 331
импагинирати (лат. т - , ра{*та страна) тип.
преламати штампани слог (шифове) у
стране и табаке.
импако (итал. 1трассо) трг. паковање, сме-
штање, спремање; пер импако (итал. рег
1трассо) за робу: упакована, добро сме-
штена, добро спремљена.
импанатори (нлат. шграпа1огез)шг. пристали-
це учења о импанацији.
импанација (лат. р а т з хлеб, нлат. 1трапа1ш)
теол. спајање тела Христова са хлебом у
хришћанској тајни причести.
импарабилан (нлат. 1трагаћШз) који се не
може упоређивати, неупоредив, несра-
вњив, беспримеран.
импарисилабум (лат. ЈтрапзуПаћит) грам.
неједнакосложна реч, тј. реч која у другом
падежу има више слогова него у првом,
нпр. време, времена.
импаст (итал. 1траб1аге, 1тра51о) слик. дебео
рељефан намаз боја (ул>а, темпере) на
слици.
импастација (итал. 1тра81аге, ипраб1о) уте-
шћење, претварање у тесто, у смесу, у
лепак; сликање дебелим слојем боја, наба-
цивање боја; у бакрорезу: изглађивање
тачака и цртица и дејство које се, услед
тога, добива.
импастирати (итал. 1траз(:аге) грађ. правити
зидарски лепак од малтера и ситно раз-
дробљеног камена; у бакрорезу: тачке и
црте, направљене резаљком или вајали-
цом, изгладати и избрисати.
импатибилан (лат. ипраШШз) несносан, не-
сношљив, неподношљив.
импацијенција (лат. 1траИепиа) нестр-
пљење, нестрпљивост, неподношљивост.
импеданција (лат. ипреЈапиа) физ. сваки от-
пор једној електричној струји.
импедимент (лат. 1тресИтеп4ит) сметња,
препрека; импедименти пл. прав. препреке
због којих се неко ослобађа одговорности
што није дошао на суд.
импекабилитет (нлат. тгрессаМШаз) без-
грешност, непогрешивост, невиност.
импенетрабилан (лат. ппрепеЈхаМИз) непро-
бојан; који не пропушта воду, непромочив;
недокучллв, неиспитљив, недосежан; не-
пролазан, непроходан.
импензе (лат. 1треп8ае) пл. трошкови; оно
што је утрошено или уложено у што;
импензе нецесарије (лат. ипрепзае песезза-
пае) нужни трошкови; импензе волупта-
рије (лат. ипрепзае уо1ир1апае) трошкови
на провођење, на раскош; импензе утилес
(лат. 1треп8ае иШез) трошкови који доносе
корист; импензе фунебрес (лат. 1треп5ае
{ипећгез) погребни трошкови.
императив (лат. ипрегаИуиз) грам. заповедни
начин; фил. заповест, заповед, наредба,
пропис; закон; Кантов категорички импе-
ратив гласи: Делај тако да начело твоје
воље може у свако доба постати општим
законом; категорички императив заповест
која наређује да се нешто ради због саме те
империјализам
радње, без обзира на циљ, на материју
радње; хипотетички шшератив заповест
која наређује нешто као средство за пости-
завање цил>а и која важи само под изве-
сним околностима; енергетички императив
гласи: „Не троши узалуд енергију, него се
њоме користи!" (Оствалд).
императиван (лат. 1трега1гуи8) заповедни,
заповедан, заповеднички; императивни
мандат принудна наредба.
император (лат. 1трега1ог) заповедник; вла-
далац, цар.
императорски (лат. 1трега1огш5) војводски,
заповеднички; владалачки, царски.
империја (лат. ипрегшт) царевина, држава
(нпр. Римска Империја, Британска Импе-
рија).
империјал (лат. ипрепаЦз) 1. руски златан
новац од 10 рубал>а; 2. хладно пиће од
воде, шећера, лимунове коре и винског
камена (стрешна); 3. тип. врста слога са
веома високим словима; 4. врста финог
сира; 5. брадица под доњом усном (назив
по томе што је такву брадицу носио фран-
цуски цар Наполеон Ш); 6. шпанска мери-
но-овца; 7. царски плес; империјал-дукат
руски златан новац од 3 рубље; империјал
папир хартија највећег формата; царска
хартија.
империјализам (лат. ш-фепаНк царски) 1.
царска власт, приврженост царству; 2.
неограничено владање које се ослања на
војну силу, деспотска владавина; 3. најви-
ши ступањ развоја капитализма, у који је
овај прерастао крајем ХГХ и почетком XX
века. Његову битну карактеристику чини
доминантна улога — у економици и поли-
тици — приватно-капиталистичког моно-
пола који израста на основи високог сту-
пња развојч производних снага и концен-
трације производње „. . . империјализам је
монополистички ступањ капитализма"
(Лењин). Његове ближе карактеристике су:
а) монопол шачице капиталиста у инду-
стрији и трговини; б) монопол шачице
капитала у банкарству. Индустријски и
банковни монопол су производ високог
ступња концентрације производње. Ови се
монополи прешшћу и стапају у нови вид
капитала — монопол финансијског капи-
тала, који господари читавим привредним
животом (и политиком) дате земље. Њима
располаже групица капиталиста — фи-
нансијска олигархија; в) извоз капитала и
борба за монопол у извозу капитала поста-
је битна економска операција финансиј-
ског капитала; г) међународни монополи
који економски деле свет, јесу облик вла-
дања и борбе финансијског капитала за
монопол у експлоатацији светског тржи-
шта; д) монопол финансијског капитала у
експлоатацији колонијалних и зависних
земаља на основу извршене територијалне
поделе света у борби за нову деобу света
која води светским ратовима. Империјали-
империјалист(а) 332
зам ]е „ светски систем колонијалног
угњетавања и финанси]ског гушења огро-
мне већине становништва земаљске кугле
од стране шачице ,напредних' земаља"
(Лењин), — т) финансијског капитала тих
земал>а — Импери]ализам ]е виши ступањ
капиталистичких производних снага, али
УЈедно значи и дал>е развијање противреч-
ности капитализма, њихово краЈње зао-
штравање, због чега Је светски капитали-
зам с великом кризом (1929—1939) дефи-
нитивно зашао у период своЈе опште кри-
зе ИмпериЈализам ]е стога „ предвечер-
]е соци]алне револуциЈе пролетариЈата"
(Лењин) Услед продубљивања опште
кризе капитализма у многоме се мењаЈу
стари облици и односи империЈализма,
али и сада у свету преовлађуЈе тежња
изфађивања нових видова империЈализма
ЧИЈУ економску основу чини државни ка-
питализам Истовремено расте и ]ача ан-
тиимпериЈалистичка борба народа за сло-
боду и узаЈамну сарадњу на основи рав-
ноправности
империјалист(а) (лат ипреиаћб) присталица
империЈализма, приврженик царев, цар-
ства, у ФранцускоЈ бонапартист, осваЈач,
пљачкаш
империјалистички (лат ппрепаћк) КОЈИ Је у
духу импери]ализма, КОЈИ се у политичком
раду руководи и одушевљава идеЈама им-
перијализма, завоЈевачки, осваЈачки
империј(ум) (лат ипрегшт) највиша држав-
на власт коЈа ]е, у старом Риму, преношена
са народа на наЈвише чиновнике, нарочито
во]на власт, наЈвиша власт, влада, доцни-
Је Римско Царство, империЈум МанлиЈа-
нум (лат ипрегшт Мапћагшт) строга вр-
ховна власт, названа по ЛуциЈу и Торквату
МанлиЈу, познатим са сво}е строгости, им-
периЈум мерум (лат ипрепшп т е г и т ) чи-
ста државна власт у управним стварима и
у рату, такође непријатност судског по-
ложаја, право суђења на живот и на смрт,
империЈум микстум (лат 1трегшт ппх-
Шт) мешовита државна власт, ТЈ управна
и законодавна власт
имперманентан (нлат ипрегтапепз) непосто-
]ан, несталан, променљив
имперманенција (нлат 1трегтапеп11а) непо-
стојаност, несталност, превртљивост, про-
менл>ивост
империеабилан (нлат 1трегтеа1н115) в им-
пенетра бнлан
^мпермеабилитет (лат т - , регтеаге прола-
зити) физ непропустљивост, супр пермеа-
бнлитет
имперсоналан (нлат ипрегвопаћз) безличан,
имлерсонални глагол грам безлични гла-
гол
имперсоналиа (лат 1трег8опа11а зс чет)за)пл
1-рам безлични глаголи
имперсуазибилан (нлат 1трегчиа!зЉ1118) са
КОЈИМ се не може говорити, кога ]е тешко
имплициран
убедити, тврдоглав, задрт, имперсвазиби-
лан
импертинентан (лат 1трег1тепч) непристо-
]ан, неучтив, неуљудан, безобразан, безоб-
зиран, дрзак
импертиненција (нлат 1трег1)пеп41а) непри-
СТОЈНОСТ, неучтивост, дрскост, безобзир-
ност, безобразност
импертурбација (лат ипрегШгћаио) душевно
СПОКОЈСТВО ко)е се не може НИЧИМ пореме-
тити, равнодушност
имперфекат (лат 1трег{ес1шп) грам пређа-
шње несвршено време, ТЈ глаголски облик
КОЈИМ се источе трајање глаголске радње у
прошлости, имперфектум
имперфектан (лат ипрегЈесШч) недовршен,
непотпун, несавршен
имперфективан (нлат 1трегГес11уи8) несвр-
шен, имперфективни глагол грам несврше-
ни глагол
имперфективност (нлат 1трег{ес11уив) грам
несвршеност, несвршени вид
имперфорација (нлат 1трег{ога1т) мед за-
твореност или сраслост извесних делова
тела КОЈИ, по природи, треба да су отворе-
ни, нарочито задњице
импетиго (лат гтреи^ 0 ) «ад кожно обољење
у облику мехурића са бистром течности,
ко]е, кад се мехурићи отворе и течност
сасуши, прелази у жуте красте
импетигологи]а (лат ипреидо, грч \оф.л)мед
наука о обољењима коже, нарочито о по-
стојању, развиЈању и лечењу краста
импетрант (лат 1тре1гап8) прав тужилац,
тужитељ, пр импертрантичан
импетрат (лат 1тре1га*и8) рав тужени, оп-
тужени, пр импетратичан
импетрација (лат 1тре1га1ш) прав добивање,
задобивање, нарочито добивање права,
тужба
импетуозо (итал нпреШозо) нмз необуздано,
бурно, плаховито, силовито
импетус (лат 1тре1из) жесток напад, нпр
неке болести, кум импету (лат с и т 1тре1и)
необуздано, жучно, плаховито кон импето
(итал соп 1тре1о) *гуз в импетуозо
импичмент (енг нпреасћетеп!) оптужба и
судски поступак, нарочито против држав-
них чиновника
имплантација (нлат 1тр1ап1аио) мед при-
мање и одржавање трансплантата, усађи-
вање, укорењивање, калемљење, пелцо-
вање
имплаузибилан (нлат 1тр1аичЉ1118) неиста-
нит, неприхватљив, неуверљив, неодобрив,
невероватан, неусвоЈив и сл
имплемект (лат 1тр1етеп1ит) мед болесно
гојење, попуњавање, помоћно средство,
имплемеитум контрактус (лат 1тр1етеп-
1ит соп(гасШб) прав извршавање уговора
импликација (лат 1трћса11о) заплетање,
уплетање у што, умешаност
имплициран (лат ипрћсаШв) уплетен у не-
што, умешан у, КОЈИ се подразумева са-
држан, обухваћен
имплицирати 333
имцлицирати (лат. 1трНеаге) уплести, уме-
шати, увући, увлачита; фт садржавати,
обухватати собом.
имилицитав (лат. цпрИсаге) који је обух-
ваћен, садржан у нечему; КОЈИ се подразу-
мева.
имплиците (лат. ЈтрЦсНе) прил подразумева-
]ући се већ (у); обухваћено чим; прећутно;
супр. експлиците.
имплорант (лат. 1тр1огапз) прав. тужитељ,
тужилац; онај који тражи заштиту; пр.
имплорантски.
имплорат (лат. 1тр1ога1и8) прав тужени, оп-
тужени.
имплорација (лат. 1тр1огаио) призивање у
помоћ, преклињање за нешто.
имплувиј(ум) (лат. р1шпа киша, ипр1и\ашп)
непокривен и отворен простор у предворју
(атријуму) староримских кућа, у којем се
обично налазио басен за скупљање киш-
нице; куНна башта; предворје цркве, улаз
у цркву; мед. купање у кишници.
импозаитан (фр. нпрозат) који улива по-
штовање (или: дивл>ење, послушност), који
задобија и осваја људе, који прави утисак,
који привлачи на себе пажњу; надмоћан,
угледан, значајан, достојанствен, величан-
ствен.
импозиција (лат. гтрозШо) полагање руку
при посвећивању за свештеника, рукопо-
лагање; порез, намет, данак; тт. удеша-
вање форме, стране; импозито силенцио
(лат. 1трозНо зПепИо) лрав. пошто је наре-
ђено ћутање.
импондерабилан (нлат. ипрогкАегаћШз) не-
тежљив, немерл>ив по тежини.
имповдерабилије (нлат. ипропдегаћШа) ства-
ри које се не могу мерити по тежини,
нетежљиве ствари, нпр. етар; моралне
вредности; осећања, расположења, мисли
и др., неодредљиви узроци, неодредљиви
утицаји.
импондерабилитет (нлат. 1тропс1егађШ1;ав)
нетежљивост, немерљивост по тежини.
импоненте (итал. 1тропеп1е) му% величан-
ствено, достојанствено.
импонирати (лат. 1тропеге) наметнути усло-
ве; наредити (нпр. да се ћути и сл.); наро-
чито: правити угаеак; уливати или захте-
вати поштовање (или: дивљење, страх,
послушност); имати утицаја на људе; тип.
уредити штампану страну и метнути је у
форму.
импорозитет (нлат. 1гпрогобНа8) непорозност,
нешупљикавост; непостојан>е међумоле-
кулских простора; иед. затвореност отвора
на које излази зној.
импорт (лат. ппрог^аге увозити, увести, енг.
ипрог!) трг увоз, увозна трговина; увезена
роба; супр експорт.
импортабилан (нлат. 1трог1а6Шз) који се
може увозити, који је одређен за увоз.
импортантан (лат. ипроПапз) важан, знача-
]ан, знатан, утицајан, осетан, битан.
импресарио
импортација (нлат. 1трог1а1ш) трг. увожење
(робе из иностранства), увоз; доношење са
стране (моде, обичаја, навика и сл.).
импортер (фр. 1трог1еиг) увозник, трговац
КОЈИ се бави увожењем робе из иностран-
ства.
импортирати (лат. 1трог1;аге) трг. увозити
страну робу на домаћа тржишта, бавити се
увозном трговином, тј. увожењем робе која
нмје израђена или се не израђује у земљи;
доносити са стране, нпр. моду, навике,
обичаЈе; супр експортирати.
импортунитет (лат. 1трог1ит1а$) наметљи-
вост, досађивање, наметање, досадно сале-
тање молбама.
импос (лат. роИк, 1тров) немоћан, неспосо-
бан, слаб; импос аними (лат. 1тро8 ап1т1)
слаб духом, малоуман.
импосибилан (лат. ипрозбЉИш, фр. ипро-
8вЉ1е) немогућ, немогућан.
шнпост (лат. 1тропеге наметнути, ударити,
нлат. цпробШв, итал. 1тро81о) посредан
порез, порез на робу; грађ. део између стуба
и свода, тако да свод тиме добива ширу
подлогу.
импостирати (итал. ппроз1аге) ударити (или:
ударати) порез на, оптеретити порезима,
опорезовати; јако импостирана роба јако
опорезована роба.
имшостор (лат. 1тропеге, нлат. 1тро81ог) ва-
ралица, лажов, клеветник; нмпосторес
докти (лат. Ш1роб1огеб &осИ)пл. учене вара-
лице, научењаци који су тенденциозне
списе потурали другима, или погрешно
наводили цитате, или бранили погрешна
учења.
импотентан (лат. шгро^епз) неспособан, не-
моћан (нарочито у сполном погледу); са-
кат, богаљаст; духовно неспособан, духов-
но немсЉан
ишЈотешн!)** (лат. 1тро1епиа) сполна немоћ
мушкарца, неспособност оплођавања; не-
способност женке да прими семе мужјака;
духовна немоћ, духовна неспособност; не-
моћ да се нешто спроведе; импотенџија
конјугалис (лат. ипро4еп!да соши§а11б)прав.
брачна немоћ, супружанска немоћ.
импрегаатор (нлат. 1тргае^па<;ог) прав. опло-
дитељ, отац детета.
импрегнација (нлат. 1тргае§паЦо) оплођење,
затрудњење; хем. натапање, натопљавање,
наквашење, прожимање неког ткива уљем
или машћу, дрвета тварима које га чувају
од трул>еи>а (нпр. железничких прагова),
тканина несагорљивим или непропустљи-
вим тварима, нпр. воденим стаклом, да би
се обезбедиле од ватре, итд.
импрегнирати (нлат. 1тргае§паге) затрудни-
ти, оплодити; хем. натопити, натапати, нак-
васити, прожети дрво или тканину ул>ем,
машћу или другом каквом несагорллвом
или непропустљивом тварју.
импресарио (итал. торгезапо) лице које се, у
име каквог позоришног или концертног
друштва, стара о приређивању представа и
импресибилан
концерата и о њиховом материЈалном
успеху; лице које проналази и врбује добре
и талентоване чланове, нпр. за неку позо-
ришну трупу.
импресибилан (нлат. гтргеззШШз) способан
за примање угисака, пријемљив за утиске.
импресиван (лат. гтргеззш утисак, дојам,
фр. 1тргезз11) упечатљив, који прави ути-
сак, дојмљив.
импресија (лат. 1тргеззш) утисак, упечатак,
дојам, дејство које једна ствар (нпр. прочи-
тана књига, виђена слика, саслушан му-
зички комад итд.) има на кога.
импресионизам (лат. јтргезеш) ликовни, му-
зички и књижевни правац који се јавио
шездесетих година XIX века у Француској
и који сматра да се задатак у уметности
састоји у што чистијем и вернијем прика-
зивању и репродуковању чулних утисака;
фил. позитивизам, зато што за њега, као
једино реални, важе чулни утисци; супр.
експресионизам.
импресионисти (лат. 1тргеззш) пл. пристали-
це импресионизма у сликарству, чији је
вођ био Клод Моне (1840—1926), који сма-
тра да уметност треба да репродукује само
први, непосредан утисак; супр. експресио-
нисти.
импресионистички (лат. ипргеззш) који по-
тиче из импресионизма, који припада им-
пресионизму, који је у вези са импресио-
низмом.
импресум (лат. цпргеззит) штампана ствар,
тисканица; законски обавезно назнача-
вање, на новинама и листовима, имена
издавача и уредника, одговорних за са-
држину.
имприматур (лат. 1трпта1иг) „нека се
штампа, може се штампати"; раније: фор-
мула којом цензура допушта да се неко
дело сме штампати; данас: одобрење којим
писац, уредник, одговорни коректор и сл.
допушта да се нешто може штампати.
импробабилитст (нлат. ипргоћаШНаз) неве-
роватност, невероватноћа.
импробација (нлат. ипргођаИо) неодобра-
вање, одбацивање.
импровиденција (нлат. гтргоуШепИа) необа-
зривоег, неопрезност, несмотреност, не-
пажл>ивост.
импровизан (лат. гтргстзиз) непредвиђен,
неслућен, изненадан; в. екс импровизо.
импровизатор (нлат. 1тргоујза1ог, итал.
1тргоу1за1;оге) онај који нешто чини без
претходног припремања, нпр. држи говор,
саставља песму, рецитује, глуми, свира,
пева итд.
импровизација (нлат. хтргстзаИо) чињење
(или: рађење) без припреме; држање гово-
ра, писање песме, рецитовање, глумљење,
певање итд. без припремања: импрови-
зада.
импровизирати (итал. 1тргоу1заге) учинити
(или: радити, чинити, урадити) без прет-
334 имунитет
ходног припремања; стаставити нешто на
брзу руку (песму, говор, декламацију итд.).
импроперије (лат. 1тргоргшз) пл. делови ли-
тургије на Велики петак у католичкој
цркви: жалбе Спаситеља због неверности
његовог народа.
импропорција (млат. 1тргорог1ш) несразме-
ра, несразмерност.
импропријација (нлат. ппргорпаИо) прав.
присвајање, присвојење; давање црквених
добара у лено.
импропријетет (лат. гтргорпе^аз) неподе-
сност, погрешна употреба (израза).
импуберес (лат. 1трићегез) пл. прав. нестасали
за женидбу, нестасале за удају, недорасли,
несазрели за женидбу.
импубертет (нлат. 1трићег1а5) неодраслост,
нестасалост, неспособност за женидбу
(или: удају).
импугнација (лат. нпри§па11о) побијање,
оспоравање, нападање разлозима; импуг-
национи спис прав. спис којим се побијају
докази противничке стране.
импуденција (лат. пприсЈепиа) бестидност,
безобзирност, безочност; нечедност.
импулзиван (нлат. 1три18пгиБ) покретан, који
покреће, који подстиче, који побуђује, који
подстрекава, који ради као да га нешто
гони.
импулзија (лат. 1три1зш) в. импулс.
импулзоријалес (нлат. ипри1зопа1ез зс. Ш-
1егае) ""• писмене опомене којима виши
суд подстиче нижи суд да приступи реша-
вању неке ствари.
имлулс (лат. 1три1зиБ) подстицај, нагон,
тежња; покретна сила, покрет; мед. нео-
дољив нагон; импулс силе физ. производ из
силе и времена, трајања, њеног дејства.
импутација (нлат. 1три1аИо) урачунавање,
приписивање, беђење, набеђивање, окри-
вљење, подметање кривице.
импутирати (лат. 1три4аге) урачуната, ура-
чунавати, приписивати (у кривицу), набе-
дити, набеђивати, кривити, окривљавати,
подметати, подметнути.
имрахор (арап.-перс, тур. гтгаћог) коњу-
шар.
имун (лат. 1 т т ш ш ) слободан од државних
терета, ослобођен порезе, војне службе;
кед. непримљив за заразу, отров, болест,
обезбеђен калемл>ењем од болести.
имунизација (лат. ш т и п ј з ) мед. чињење не-
примљивим за заразу, отров, болест, обе-
збеђење од заразе, отрова, болести; обезбе-
ђеност од заразе, отрова, болести; кале-
мљење против болести.
имунизирати (лат. 1ттшпге) обезбедити
(или: обезбеђивати) од болести, чинити
(или: учинити, правити, направити) непри-
мљивим за болест, калемити против бо-
лести.
имунизовати в. имунизирати.
имунитет (лат. 1.птипНа5) ослобођење све-
ТОВНИХ и црквених поседа од власти јав-
них службеника; ослобођење од терета,
имунологија 335
пореза и др.; кривична неодговорност на-
родних представкика за дела и изјаве које
учине у својству народних представника;
мед. непримљивост за заразу, отров, болест,
отпорност организма према заразним бо-
лестима. У међународном праву имунитет
значи ослобођење туђих државних органа
притварања, нпр. при прекорачењу грани-
це у службеном саобраћају; значи иексте-
риторијалност.
кмунологија (лат. шнпитз, грч. 1о$а) мед.
наука о имуности организма.
имуност в. имунитет.
имунотерапија (лат. ишпишз, грч. Љегарета
лечење) мед. подстицање организма да
ствара тела која га чине непримљивим за
заразу, отров, болест.
имутација (лат. ипти1аио) мењање, преина-
чавање, преображавање.
имугирати (лат. 1тти1аге) променита, изме-
нити, преиначити, преобразити.
ин- (лат. т ) у сложеницама када долази
испред 1 пише се и чита П, испред: ћ, т , р
= ип, испред г=1г; 1. нераздвојан одречни
предметак у латинском и романским јези-
цима —не, исказује престанак, супротност
или одсуство и непостојање онога што
садржи у речи, пред којом стоји, изражени
појам; 2. латински и италијански предлог,
са значењем: за кретање и правац — у, на,
ка; за време — до; за рок — на; за смер и
сврху — на, за, ради, због.
инабруптан (лат. таћгирШв) преопширан,
непрекидан, одвише развучен.
ивад (тур.) в. инат.
инадекватан (нлат. тадае^иаШб) неједнак,
неодговарајући, неподесан.
ивакуратан (нлат. тассигаШз) нетачан, не-
маран, аљкав, неуредан.
инакцептабилитет (нлат. тассер!аШНаб) не-
примање, неприхватл>ивост, неусвајање.
инакцептибилав (лат. т - , ассерШпШаа) не-
прихватљив.
инаморато (лат. атог, итал. т а т о г а ! о ) онај
који је заљубљен, драган.
инаниција (нлат. тапШа) испра. л>авање;
празноћа желуца; немоћ (или. слабост)
услед недостатака хране.
инапетенција (нлат. шарре1епИа) немање
(или: недостатак) прохтева за јелом, нера-
сположење за јело, недостатак воље за
јелом; гађење од нечега.
ивапликабилав (нлат. шаррИсаћШб) непри-
менл>ив, који се не може применити.
ин апсенција (лат. т аћзепИа) у одсутности, у
одсуству.
инапстиненција (нлат. таћзИпепиа) неуз-
држљивост, неуздржавање.
ин апстракто (лат. т аћб1;гас1;о) у општем,
посматран засебно, само у мислима (без
обзира на конкретне односе); супр. ин кон-
крето.
ин армис (лат. т агпиБ) под оружјем, нао-
ружан.
инвазиЈа
инартикулација (нлат. шагиси1а1ш) неја-
сноћа у изговарању, муцање, мумлање.
инартикулиран (нлат. тагиси1аШз) нејасно
изговорен, промуцан, промумлан.
инат (тур. т а 1 , арап. Чпас!) пркос, тврдогла-
вост, упорност у противљењу; инад.
инаугурални (лат. таидиго посвећујем,
уводим) који је у вези са инаугурацијом,
који се тиче инаугурације; инаугурални
говор говор који се држи приликом посве-
те и увођења у дужност, звање или по-
ложај, приступни говор, приступна беседа,
приступно предавање; инаугурална дисер-
тација или диспутација научна расправа
коју, на универзитетима, мора да напише и
поднесе факултетском савету онај који
жели да добије звање доктора.
инаугурација (лат. таи§ига1ш) посвета у не-
ко достојанство, свечано увођење у звање,
положај, дужност; свечано отварање, све-
чано откривање; започињање, означавање
почетка.
инаугурирати (лат. таи§игаге) свечано по-
светати кога у неко достојанство, свечано
увести у дужност или звање; свечано отво-
рити, свечано открити; започети, запо-
чињати.
инауратура (лат. аигшп злато, нлат. таига-
1ига) в. инаурација.
инауратус (лат. шаигаШа) позлаћен; пилуле
инаурате (лат. рИи1ае таига!ае) пл. мед.
позлаћене пилуле.
инаурација (лат. аигшп злато, нлат. таига-
ио) позлата, позлаћивање;мед. превлачење
пилула златном пеном.
ннафектација (нлат. таМес!аио) неусиље-
ност у понашању, природност.
инаџија (арап.-тур. т а ф ) тврдоглав, јогу-
наст човек, прзница, свађалица. •
ин Бахо ет Венере (лат. т Вассћо е! Уепеге) у
Баху и Венери, тј. у пићу и љубави.
ин бреви (лат. т ђге\а вс. 1етроге) за кратко
време, ускоро.
инбридинг (енг. тћгеесИп^биол. гајење живо-
тиња или биљака путем укрштања срод-
них јединки.
инв. (лат. ту., туеш1) в. инвенит.
инвагинација (лат. у а § т а канија, корице,
нлат. шуа^шаИо) увлачење у корице, на-
влаку, канал и сл.; мед. увлачење једног
црева у друго.
инвадирати (лат. туас!еге) упасти у туђу
земљу са војском, напасти, навалити.
инвазиван (нлат. туазпплз) нападан, освајач-
ки, нападачки; инвазивна војска војска за
непријатељски упад у туђу земл>у; инва-
зивни рат нападачки рат који почиње
изненадним упадом у непријатељску зе-
мљу; инвазивне болести које изазивају
животињски и бил>ни готовани (паразити).
инвазија (лат. туазш) навала, најезда, упад с
војском у туђу земљу; нарочито: неприја-
тељски упад коме није циљ трајно осва-
јање земље, него само постизање неког
пролазног циља.
инваленција 336
инваленција (лат. туа1епИа) немоћ, изнемо-
глост, слабост, болешл>ивост.
инвалид (лат. шуаОДш) онај који је неспосо-
бан или онеспособљен за службу и зарађи-
вање ради издржавања себе и своје поро-
дице, нарочито онај који је онеспособл>ен у
рату, ратни иивалид.
инвалида (лат. шуаШа) врста социјалне по-
моћи инвалидима и њиховим породицама.
инвалидан (лат. шуаШш) изнемогао, не-
моћан, с маном, неспособан за службу,
неупотребљив, онеспособл>ен; расходован,
шкарт; прав. неважећи, који није основан
на праву.
инвалидација (нлат. шуаЦ<1аШ>) прав. прогла-
шење неважећим, пресуда којом се нешто
проглашава за неважеће, обеснажење; ии-
валидирање.
инвалидирати (лат. т , уа1еге, фр. туаШег)
прав. ПОНИШТИТИ, оборити, обеснажити, ли-
шити правног основа.
инвалидитет (лат. шуаМиз, фр. туаИсШе)
изнемоглост, немоћност, неупотребљивост,
неспособност за вршење службе; нарочи-
то: неспособност неког лица да, услед бо-
лести или рана задобивених у рату или
јавкој служби, радом привреди ни трећину
онога што би, да је телесно односно душев-
но здраво, могло да привреди; прав. не-
важење, неважност, ништавост.
инвар (лат. уапиз различит, нлат. туапаћШв
непроменљив) челик са око 36% никла, са
врло малим коефицијентом истезања, због
чега је подесан за израду разних врста
мера и сл.
инваријабилан (нлат. туапађШз) непроме-
нл>ив, неизменљив, постојан.
инваријабилитет (нлат. туапаШНав) непро-
менл>ивост, постојаност.
инваријанта (лат. т - , фр. уапап*) мат. свој-
ство или вредност која при датим транс-
формацијама остаје непромењена.
инвекта (лат. туећеге увести, туес1из уве-
зен, туесЛа увезено, увезене ствари) в.
инвекта ет илата.
инвекта ет илата (лат. туес1а е1 ШаХа) прав.
„све што је увезено и унесено", покретно-
сти које закупац доноси на земљу узету
под закуп; инвекта.
инвектива (лат. шуећ! кидисати, насрнути,
напасти, туесЦуш насртљив, погрдан) на-
сртање, вређање, увреда, увредљиво за-
диркивање, пецкање, грдња, грђење; наро-
чито: инвективе увреде, вређања, увре-
дљива задиркивања, пецкања, грдње.
инвективан (лат. туесЦуин) насртљив, увре-
дљив, погрдан.
инвенит (лат. шуешге пронаћи, туепН) про-
нашао је, пронашао (на бакрорезима,
обично скраћено.шу., поред имена уметни-
кова).
инвентар (лат. шуешге пронаћи, нлат.
туеп1агшт) списак ствари које се нађу
приликом неког прегледа, списак покрет-
них ствари које спадају у састав неког
инверзија
имања, или саме те ствари; живиинвентар
стока која припада неком имању; мртви
инвентар поллпривредне справе, алати и
сл.; књига која садржи такав списак.
инвентаризација (нлат. туеп^апзаИо) попи-
сивање (или: прављење списка) ствари
које припадају неком имању или остав-
штини, прављење инвентара; инвентари-
сање.
иввентаризирати (нлат. шуеп1ап8аге) попи-
сати (или: пописивати, направити списак)
ствари, направити инвентар; инвентариса-
ти, инвентирати.
инвентариса&е (нлат. туеп1апзаге) Ћ.иивен-
таризација.
инвентарисати (нлат. туепЛапваге) в.инвен-
таризирати.
инвентиван (нлат. туепУуив, ф р . туепШ) в.
инвенциозан.
инвентор (лат. 1пуеп<;ог) проналазач, изуми-
тел>, творац.
инвентура (нлат. туепШга) преглед и попис
онога што се затекне, нпр. у неком стова-
ришту; трг. пописивање робе која се нађе
на стоваришту; стоваришна књига, скла-
дишна књига, књига стоваришта, лагерска
књига; стоваришно стање, складишно
стање, стање лагера.
инвенција (лат. ипгепИо) проналажење, изу-
мевање; проналазак, изум; проналазачки
дар, способност проналажења; духовитост,
досетл>ивост.
инвенциозан (лат. т у е т г е пронаћи, нлат.
гпуепИобив) проналазан, изналазан, прона-
лазачки, изналазачки; духовит, досетљив;
инвентиван.
инвергенција (нлат. туег^епИа) нагиб, наги-
бање, нагињање.
инверзивав (нлат. 1пуег81уш) обрнут, извра-
ћен, преметнут;инверзо ордине (лат. туег-
80 огсИпе) обрнутим редом, у обрнутом
поретку.
инверзија (лат. туегвш обртање) грам. преме-
тање, преметнут ред реченица, кад зависна
реченица дође пре главне где хоће да се
јаче истакне смисао зависне реченице,
нпр.: Куд војска пређе, ту трава не расте;
рет. премет, обртање реда речи ради исти-
цања онога дела реченице који би, у обич-
ном реду речи, заузимао мање видно ме-
сто, напр.: За јуначко питају се здравље
(= хипербатон); вој. образовање убојног
реда на начин који одступа од уобичајеног,
постројавање обрнутим редом; мед изврат,
извраћеност, посувраћење, посувраћеност
(појединих шупљих органа), нпр. матери-
це, црева, при чему унутарња површина
постане спољашњом, и обратно;мегеор слу-
чај кад се на некој висини нађе топлији
слој ваздуха него што је слој испод њега
док је нормално да температура на већој
висини буде нижа; у сексологији: сполни
живот особа које своје сполне прохтеве
могу задовољити само на особама спола
коме и саме припадају; хем. претварање
ивверзор 337
хемијских стереоизомера из Једног облика
у други, разлагање сложених шећера на
оптички активне компоненте, мат супротна
операциЈа (нпр сабирању ]е инверзно оду-
зимање)
инверзор (нлат туегвог) физ инструменат
КОЈИ служи за преокретање галванске
струЈе, преокретач
ивверсивав в инверзиван
инвертебрата (нлат туег1еђга1а) пл тоол бе-
с кмчмењаци
инвертенције (лат туеПепћа) пл мед сред-
ства за омотавање љутих лекова, нарочито
киселина
инвертирати (лат 1пуег1еге) обртати обрну-
ти, изврнути, извртати, преокренути, прео-
кретати, преметнути,ВОЈ постројити обрну-
тим редом
инвестигабилан (лат 1тге511§ак>1115) КОЈИ се
може истражити или испитати
шшестигатор (лат туе»и§а1ог) истраживач,
испитивач
инвестигација (лат туеб!1§аге) истражи-
вање, трагање, тражење
инвестирати (лат шуезћге) поставити, поста-
вљати, снабдети знацима досто]анства,
трг уложити новац у неки уносан посао
или предузеће
инвеститура (лат туезиге поставити, нлат
туекишга) свечано постављање на неки
положаЈ, нпр бискупски, увођење у посед
феудалног добра, давање бискупима пр-
стена и штапа као знака њиховог права
поседа
инвестиција (лат туевШш) улагање капита-
ла у неки уносан посао или уносно преду-
зеће, инвестихџнзна банка новчани завод
КОЈИ даје кредит за улагање новца у уносно
предузеће, иивестициоии за]ам зајам КОЈИ
се закл>учу]е за привредно корисне циљеве
(нпр за изградњу железница, путева и
др ),инвестициони млпмелиорационикре-
дит кредит КОЈИ се употребл>ава за попра-
вљање каквоће земљишта, за претварање
земљишта неспособног за обрађиван-е у
способно (нпр за исушивање ритова I ол)
иввизибилан (лат 1ПУ15Љ1115>) КОЈИ се не може
видети, невидљив
инвизибилитет (лат шУ181ћ1111а<>) невидљи-
вост
ин витро (лат ш У11го) у стаклу (нпр у епру-
вети)
ин вино веритас (лат т у т о уеп1а&) „у вину
]е истина", ТЈ када Је човек при пићу,
говори истину
инвитатор (лат 1ПУ11а1ог) позивач
иввитација (лат 1пУ11а1ш) позив, позивање
ин виво (лат т У1УО) уживо, на живо
инвокација (лат туосаио) призивање, дози-
вање, мољење да дође
ивволвенциа (лат 1пуо1уеп4ш) пл мед сред-
ства за ублажавање и неутрализовање же-
стине неког лека, нпр уље
ивволвирати (лат туо1уеге) умотати, умота-
вати замотати, замотавати, обвити, обви-
22 Лексикон
ингредијенциЈа
Јати, имати у себи, садржавати у свом
ПОЈМу
ивволукрум (лат туо1исгит) заво], омотач,
покривач, облог, бот овојак
ивволуција (лат 1Луо1и11о) увиЈање, замота-
вање, обмотавање, заплет, замрша], мед
ороњавање тела у старости (нпр у кли-
мактери]уму), или појединих органа (нпр
материце одмах после порођаја), опадање,
слабљење, супр еволуциЈа
иввоцирати (лат туосаге) призвати, призи-
вати, дозивати, молити да дође
иввулнерабилитет (нлат 1пуи1пега1л118) не-
ранљивост, неповредљивост
ингвиналаа (лат тцшпаав) аиат препонски,
КОЈИ се тиче препона
ингеминација (нлат 1п§ет1па1ш) удваЈање,
понављање
ингеминирати (лат т ^ е т т а г е ) удвојити,
удвајати, поновити, понавл>ати, удвојити
се, удвајати се, умножавати се
ингенерација (нлат ш^епега!1о) усађивање,
рађање с чим, урођеност
ин генере (лат т ^епеге) уопште, опћенито, у
свему, укупно
ингениј(ум) (лат 1п§епшга, 1п§10пеге усадити)
природна способност, даровитост, дух, ра-
зум, гени]е, духовит и оштроуман човек,
оштроуман проналазак, ингениЈум акутум
(лат 1п@епшт асиШт) оштроуман и фин
дух ингениЈум капакс (лат ш^егашп
сарах) способан дух, ингениЈум ступидум
(лат 1п§етшп 8Шрк1шп) глупак, ингениЈум
тардум (лат ш§епшт 1;агс1ит) тром дух,
глава ко]а споро МИСЛИ
ингениозан (лат 1п§етозш>) уман, оштроу-
ман, духовит, даровит, досетљив, прони-
цљив
ингениозитет (нлат тзепшб^ак) оштроу-
мност, досетљивост, проницљивост, даро-
витост, проналазачка способност
ингенуитет (лат т^епи^аз) некада право
човека КОЈИ се родио као слободан (а не
као роб), простодушност, безазленост,
искреност
ингерент (лат т^егепз) прав споредни ту-
жилац
ивгеренција (нлат ш§егеп(1а) мешање у што,
утицање, вршење утицаЈа
иагерирати (лат т^егеге) унети, уносити,
уносити у желудац храну, ингерирати се
мешати се, петљати се у што
ингеста (лат 1п^егеге уносити, ингеста) пл
физиол твари, матери^е, ко]е се уносе у тело
^храна, ваздух и др )
ингестија (лат т^евио) уношен>е хране у
тело кроз уста
Инглишмен (енг Еп^ћзћшап) Енглез
ивглувијес (лат ш§1иУ1еб) зоол вољка, гуша
ивгот (енг т§о1) облици метала изливени у
нарочитим калупима, блок ковине, калуп
за ливење ковине
ивгредијенција (лат т^гедшг) саставни део
неког спо)а, смеше, састо]ак, додатак, при-
меса, иигреди]енс
иигрес 338
ингрес (лат. тдгеззиз) улазак, приступ, сту-
пање у; одобравање; примање калуђерице
у манастир.
ивгресив (лат. ш^гесИог) грам. глаголски вид
или облик којим се означава отпочињање
глаголске радње или стања.
ингресија (лат. т^геззш) улажење, улазак,
ступање у, почетак.
ивгросар (нлат. т^гокзапш) поверилац који
је уписан у хипотекарну књигу.
ингросат (нлат. тј^гоззаШз) в. ингросар.
ингросатор (нлат. т§го85а1ог) онај који води
хипотекарну књигу; ингросист.
ингросација (нлат. тј^гоззаио) уношење
(или: уписивање) у хипотекарну књигу.
ингросирати (нлат. ш^говзаге) акта или до-
кумента преписати начисто; нарочито:
уписати у хипотекарну књигу.
ингросист(а) (нлат. т^гоззаге) в. ингросатор.
ив гросо (итал. т §гоззо) трг. навелико.
иигустабилан (лат. @ш!аге, нлат.
безукусан, отужан, бљутав.
индантрен-боје (сложенида од индиго и
антрацин) врста постојаних катранских
боја.
индебите (лат. шЗеђНе) прав. без кривице,
недужно; без права, без овлашћења.
иидебитум (лат. тс!е1л1ит недуг) прав. радња
извршена из заблуде, која се није морала
извршиги.
индеклинабилав (лат. тс1есИпак>Шз) грам. не-
променљив, беспадежан.
индекливабилигет (лат. тдесИпаћПНак) грам
непроменљивост именица, придева, беспа-
дежност.
индекс (лат. тсЈех) показивач листа или
стране у књизи; списак, регистар; кратка
садржина; показивач, сказаљка; мат. озна-
ка десно удну; знак; ставити некога или
нешто на индекс забранити, искључити,
жигосати као опасно; индекс либрорум
прохибиторум (лат. т<1ех Цћгогшп ргоћЉ].-
1огшп) или само индекс списак књига које
је католичка црква забранила због јере-
тичких учења која садрже, и које се смеју
читати само по нарочитом одобрењу; ин-
дексна конгрегација стални одбор карди-
нала и доминиканаца који води надзор над
књигама и одлучује: које од њих треба
одобрити; иидекс цена показатељ цена.
индекс преламања светлости опт. однос изме-
ђу синуса упадног и синуса преломног
угла, који је увек исти за две одређене
средине, и не зависи од величине упадног
угла, него само од природе обеју средина
(показује однос брзина простирања свет-
лости у обема срединама).
ивдемнитет (лат. <1атпит штета, т<1етпЦа8)
накнада штете, одштета.
индемнити (енг. Пк1етп11у) обезбеда од каз-
не, некажњивост; акт (или: бил) ов инде-
мнити (енг. Ас1, или: ВШ, о* 1пс1етт1у)
законски предлог или решење којим пар-
ламенат саопштава, у случају када је ми-
нистарство, имајући у виду интересе држа-
индивидуализам
ве, у некој ствари радило на своју руку, да
поступак тога министарства сматра оправ-
даним и некажњивим.
индент (енг. тс^еп*) трг. некада уговор о
испоручивању робе европским трговачким
кућама у Источној Индији и Аустралији,
или ових последњих домаћим трговцима.
индепендентан (лат. тс!ереп<1еп8) независан,
самосталан, слободан; склон независности
или самосталности.
индепенденти (лат. тс!ерепс1епз, тсЈересЈеп-
Из) присталице једне протестантске струје
у Енглеској и Америци, који траже незави-
сност и самосталност сваке црквене оп-
штине.
ин депозито (лат. т (ЈерозНо) прав. у остави,
на чувању код суда.
индетерминација (нлат. тсЈе^егттаИо) нео-
дређеност, неопредел>еност; нерешеност,
нерешл.ивост.
индетерминизам (лат. т с1е!;егтта11о одре-
ђење, опредељење) фил. учење да је човечја
воља потпуно слободна у свом опредељи-
вању и делању, тј. да се може, под истим
околностима и условима, различито опре-
деллвати; супр. детермшшзам.
индетермивиран (нлат. тсЈе^еггшпаШз) нео-
дређен, неопредељен; нерешен.
индетерминист(а) (лат. т , с1е1;егттаге одре-
дити, определити) фил. присталица учења
да је човечја воља слободна; уп. индетер-
минизам.
индефензус (лат. имИе&пвш) прав небрањен,
коме нема помоћи.
чндефинитан (лат. шс1еШи1и5) неодређен, не-
јасан, неразумљив.
индефинитум (лат. ш(1е{1пЦшп) грам. неодре-
ђена заменица.
индецентан (лат. 1пс1есеп8) неприличан, не-
пристојан, безобразан.
индецизивав (нлат. тс!ес181уи8) који не ре-
шава, који не одлучује, неодлучујући.
индивидуа (лат. тсНуШишп оно што је
недељиво) в. индивидуум.
индивидуалан (лат. тсИуШиаИз) јединчани,
који припада јединци или појединцу, који
се тиче јединке или појединца, појединач-
ни, особни, понаособни, лични; особен,
само једноме својствен; индивидуални по-
јам лог. појам који обухвата само једну
јединку или само један предмет, нпр.
Крал>евић Марко.
индивидуализам (лат. шсИуШиит јединка)
фил. правац мгашБења, осећања и хтења
који је управљен само на јединку као
такву, систем издвајања јединки у друш-
тву; етички индивидуализам посматра је-
динку као крајњи циљ, а њено свестрано
развиће и срећу као оно што је прво и
најглавније; историјски индивидуализам
сматра велику личност, хероја, као глав-
ног чиниоца у историјском збивању
(Карлајл); политички индивидуализам по-
сматра друштво и државу само као сред-
ство за постизање циљева јединке; при-
индивидуализациЈа 339
вредни индивидуализам оставља уоблича-
вање привредног живота слободно] делат-
ности поЈединаца, педагошки индивидуа-
лизам тражи да се васпитни рад подешава
према особености и способностима васпи-
таника, социолошки индивидуализам
тврди да друштвене поЈаве настаЈу услед
узаЈамног делања Јединки
индивидуализација (нлат 1псћу1с1иа115а11о) в
индивидуациЈа
индивидуализирати (лат тсћукЈиит, ф р
тс11У1с1иа11вег) упоЈединити, упоЈедињава-
ти, издва]ати кога или што да буде само за
себе, па га онда тако посматрати или
према њему поступати, одвајати према
особености, сушр генерализирати
ивдивидуалист(а) (лат тс11У1с1иит) фил при-
сталица индивидуализма, нарочито она]
КОЈИ сматра да ]е личност, хероЈ, главни
чинилац историЈског збивања, супр колек-
тивист
индивидуалитет (нлат тсЈписЈиаШаБ) Једин-
ка, личност, природа и особеност Јединке,
природа појединца, скуп особина коЈима се
Јединка разликуЈе од свих осталих Јединки
из своЈе врсте, особеност, индивидуалност
индивидуалност (нлат тсћук^иаћ^аз) в ин-
дивидуалитет
индкгаидуација (лат тс!1У1с1иит Јединка)
упоЈедињавање, упоЈедињење, збивање и
процес издваЈања Јединке из нечега оп-
штег, радња КОЈОМ нешто постаје ]един-
ком, или КОЈОМ се поЈачава нечиЈа особе-
ност (индивидуалитет), посматрање некога
или нечега према његовоЈ особености,
ограничавање на Јединку, принципиЈум
индивидуационис (лат р п п с ф ш т тс11-
\пс1иаиоп1б) начело (ИЛИ чинилац) на ко-
]ем се оснива индивидуациЈа
индивидуитет (нлат 1псћУ1с1ш1а5) појединач-
ност, особеност, ]а
индивидуум (лат <Ј1У1(1еге делити, тс1ппс1ш1т
недељиво), оно што ]е недељиво, што се не
може делити, а да тиме не изгуби СВОЈУ
особеност и своЈе постојање, ко]е зависи
само од његове целовитости, Јединка, по]е-
динац, појединачно биће, особа, личност,
неко, индивидуа
ивдивизибилан (нлат тс11У1811)1118) КОЈИ се не
може делити, недељив
индивизибилије (лат <ћу1(1еге делити, нлат
1п<1пп51ћ111а) недел>ива тела, тела коЈа се не
могу делити
индиген (лат тс!1§епа, тсЈи у, §1§пеге, депш
родити, створити) урођеник, староседилац,
домаћи
индигенан (лат 1пс118епи5) урођенички, ста-
роседелачки, домаћи, земаљски
индигеват (лат тсћ^епа) право завичајно-
сти, право грађанства, држављанство, да-
вање грађанских права и племићке титуле
странцу, уп инколат
индигенција (лат тс!1§епиа) потребитост, не-
маштина, оскудност, убогост
22*
индикатор
индигестав (лат тсћ^езШз) непрокуван, не-
сварен, фиг непромишљен, неизрађен, не-
дорађен, несређен
индигестибилан (нлат шсћ^езШлћв) тешко
сварљив, несварљив
индигестија (лат т<Ј1§е511о) мед неварење,
рђаво варење, мали катар желуца
индигети (лат тдл§е1е5) пл АШТ кодРимљана
домаћи богови-заштитници, богови за-
штитници земл>е, хероЈИ ко]е су, после
смрти, прогласили за богове
индигнација (лат тс11§па11о) негодовање,
зловољност, срдитост, љутња, огорченост
због незаслуженог поступања
индигниран (лат тсиршШз) расрђен, нал>у-
ћен, КОЈИ се оправдано буни против кога
или чега, огорчен због незаслуженог по-
ступања
индигнирати (лат тсћ^пап) наљутиги, раср-
дити, изазвати (или изазивати) побуњење
и зловољу
индигвитет (лат 1пс11§т1а8) недостоЈНОст, не-
вредност, недостоЈно понашање или посту-
пање, нискост, срамота, увреда
индиго (шп 1псћ§о, итал тсЈасо, ф р тсћ^о,
лат т ^ 1 с и т = 1пс11си8 со1ог индијска бо]а)
чивит, најстариЈа и Једна од на]лепших
природних модрих бо]а, посто]ана према
светлости и води, а и према утицају кисе-
лина и бо]а, доби]а се од лишћа разних
врста чивитњача (1пс11|»о{ега) у ИНДИЈИ,
редуцирани индиго в индиготин, индиго,
индиго-хартиЈа индигом модро обоЈена
харти]а која служи истовременом писању
копија
индиготерија (шп тс!1§о, ф р тсћ^сЛепе)
сађење индиго-биљке, место где се прави
индиго, чивитарница
индиготин (шп тси^о) хем супстанца ко]а
кристалише у тананим правим ромбичним
призмама плаве бо]е и металног с]а]а, чист
индиго КОЈИ служи за бојење трајно мо-
дром (плавом) бо]ом, редуцирани индиго
индијанист(а) (лат 1пс11а, сскр втсЈћи, перс
ћтс1и, ф р 1П(11ап151;е) научник КОЈИ се бави
испитивањем и проучавањем инди]ских
Језика и књижевности "арочито стари]их
(санскрта и др )
индиј(ум) (нлат тс1-1ит, тс11§о по томе што
6ОЈИ пламен плавом 6ОЈОМ) хем елеменат,
атомска маса 114,82, редни броЈ 49, знак 1г,
сребрнастобео метал, жилав као олово и
лако испарљив
индикант (лат тсћсапз) мед знак, појава,
симптом, по коЈем се може познати и
утврдити нека болест
индикат (лат т<11са1;ит) оно што се показује,
симптом, знак, по]ава
индикатив (лат тсиса^итз) грам показни
(или изЈавни) глаголски начин
индикативан (лат тсисаиуиз) КОЈИ показуЈе,
показни
индикатор (нлат тсћса1;ог) показивач, путо-
каз, хем супстанце ко]е променом обојења
показуЈу промену стања или хеми]ске при-
индикаторан
роде неког система, већином завршетак
неке реакци]е (неутрализације, океидаци]е
или редукци]е и таложења), у електротех-
ници сигнална направа, у машинству
инструмент за бележење дијаграма о про-
мени односа између притиска и запремине,
или притиска и времена у стублини неке
машине у току рада, мед радиоактивне
мат|рри]е помоћу КОЈИХ се могу пратити
процеси измене материЈа у човечЈем орга-
низму, физ материдали КОЈИ ПОД де]ством
неког нуклеарног зрачења постаЈу ра-
диоактивни
индикаторан (нлат шс11са1огш5) показан,
назначан, приказан, КОЈИ показује, КОЈИ
назначу]е, ко}и приказу]е
индикацијја (лат тсћсаио) показивање, озна-
чавање, ознака, упутство,прав основ подо-
зрења, мед на]бол>и начин лечења или лек
КОЈИ, као на]целисходниЈИ, треба примени-
ти у некоЈ болести, супр контраиндикаци]а
индикта кауза (лат шсћс1а саша) прав без
саслушања, без одбране, без дозвољене
одбране
индккум (лат икћсшп) в индиго
индикција (лат тсћеио) обдава, објављи-
вање, расписивање, сазивање црквене
скупштине, црквени проглас, индшшио
пасхалж (лат т & с и о равсћаћк) об]ављи-
вање ускршњих празника (код католика)
индирект (лат тсћгесШз) у фудбалу слобо-
дан ударац КОЈИ се не туче право у капиЈу,
него се лопта дода неком другом играчу
КОЈИ пуца у капиЈу
индиректав (лат тсћгес^иб) посредан, обила-
зан, заобилазан, околишан, индиректан
говор грам неуправни говор, индиректан
доказ она] КОЈИМ се доказуЈе ИСТИНИТОСТ
закључка показивањем неистинитости ње-
гове контрадикторне супротности или по-
казивањем да закључак не може бити
претпостављен као неистинит, иидиректан
тон одби]ен тон, рефлексни тон, индирект-
ни порези посредни порези, ТЈ ОНИ КОЈИ се
не разрезују непосредно на пореске обвез-
нике, него на та] начин што се ударају на
извесне врсте робе
индискретан (лат тЉвсгегиб) сувише радоз-
нао, слободан у односу према некоме, не-
разборит, непромишљен, несмотрен, нео-
презан, проливен, КОЈИ не уме да ћути, КОЈИ
не уме да чува таЈну, брбл>ив, наметљив,
непристоЈан
индискреција (нлат тсћ.чегеио) необазри-
вост, непромишљеност, несмотреност, нео-
презност, проливеност, нечување та]не, су-
вишна радозналост, слобода према коме,
наметљивост
индискриминација (нлат тс^1БСГ1т1па11о) не-
способност или немогућност разликовања,
неразликовање
индискутабилан (нлат 1псЈ18си1аб1ћ8) КОЈИ се
не може претресати, о коме се не може
расправљати, неоспоран
340 индициЈе
ивдиспензабилитет (нлат 1пс118реп8а1з1111а8)
прека потреба, неопходност, неизбежност,
неминовност
индиспозиција (нлат тсИкрозЉо) рђаво ра-
сположење, нерасположење, мрзовоља,
зловоља, нелагодно осећање, болешљи-
вост, кењкавост
иидиспонибилан (лат сћвропеге располагати,
нлат 1п<118роп1ћ1118) нерасположив, КОЈИМ
се не може располагати, КОЈИ ни]е на
располагању, неотуђив
индиспонирав (нлат тЉзропеге) нераспо-
ложен, зловол>ан, мрзовољан, КОЈИ се не
осећа добро, нелагодан, болешљив, кењ-
кав
индиспоиирати (нлат тс118ропеге) онераспо-
ложити, онерасположавати, озловољити,
покварити добро расположење
индиспутабилан (нлат тс115ри1аћ1118) неоспо-
ран, несумњив, о коме не треба распра-
вљати
индистинкција (нлат тсћзипсио) неодређе-
ност, не]асност, неразговетност
индисципливиран (нлат тс!18С1р11па) неу-
кроћен, необуздан, непослушан, ВОЈ необу-
чен, неувежбан
индиферевтан (лат тс1Шегеп8) равнодушан,
КОЈИ не мари, коме )е све]ер,но,индиферен-
тан банковни посао посао у коме банка
учеству]е само као посредник између куп-
ца и продавца, кндиферентна средства
безазлена средства, она ко]а немају никак-
ва де]ства, нндифереитна тачка физ тачка
на КОЈО] нема дејства, тачка између два
супротна пола где се они узајамно потиру,
нпр магнетиа индиферентна тачка Је тач-
ка коЈа лежи у средини између северног и
Јужног пола ]едног магаета, иидиферентне
терме топли извори КОЈИ не садрже никак-
ве карактеристичне соли (за разлику од
минералних вода)
индиферентизам (нлат тсћКегепз неразли-
чан, КОЈИ се не разлику]е, равнодушан)
равнодушност, неучешће у нечему, наро-
чито у верским стварима.флл равнодушно
понашање према извесним теори^ским или
практичним (соци]алним) назорима.љгега-
физички индиферентизам схватање да се
човечЈа воља не опредељуЈе ни спољним
ни унутарњим побудама, супр фанатизам
индиферентист (нлат тсШегепз) равноду-
шан човек, она] КОЈИ не показу]е интересо-
вање за што (супр фанатик), фил пристали-
ца индиферентизма
индиферентност в индифереициЈа
индиференција (лат тсШегепиа) равнодуш-
ност, неосетљивост, хладнокрвност, не-
заинтересованост
индиције (лат тс11С1а)шг кед знаци, предзна-
ци, карактерне ознаке, симптоми (боле-
сти), прав основи подозрења, околности
ко]е изазива]у сумњу или подозрење, до-
каз индициЈама доказ на основу извесних
знакова, доказ за кривицу оптуженога са-
мо по основама подозрења
индициј(ум) 341
индициј(ум) (лат. тсИсшт) в. иидиције.
индицирати (лат. тс11саге) назначити, озна-
чити, показати, показивати, приказати;
наговестити, обећати; упутити, указати,
назначити посао; индицирана коњска сна-
га тех коњска снага једне гасне или клипне
парне машине која се показује на дијагра-
му индикатора.
Индогермани (лат. 1пс№а, С е г т а т ) в. Индое-
вропљани.
Индоевропљани (лат. 1пс11а, Еигора) зајед-
ничко име за групе народа који живе у
великом делу Азије и готово целој Европи,
а припадају кавкаској (белој) раси: Хинду-
си, Персијанци, Јермени, Грци, Романи,
Словени, Германи, балтички народи, Кел-
ти и Албанци; индоевропски језици језици
којима су говорили и говоре индоевропски
народи; уп аријски језици.
индоктринација (лат. <1осШпа наука, учење)
у идеолошко-политичком смислу значи
настојање неке организационе снаге да
помоћу расположивих средстава наметне
одређена схватања, веровања и начине
понашања.
индолентан (лат. с1о1еге болети, жалостити
СР, нлат. тс!о1епз) који не осећа бол; неосе-
тљив, равнодушан, нехатан, немаран,
тром, лењ, учмао.
индоленција (лат. тсМепИа) неосетљивост
према болу; равнодушност, неосетљивост,
нехатност, немарност, тромост, лењост, уч-
малост.
ин дорзо (лат., итал. т с1огзо) трг. на полеђи-
ни, нпр. менице.
индосамент (итал. т с!огбо, 1пс1о8зо на поле-
ђини) трг преношење свих права оа једне
менице на друго лице тиме што се тај
пренос забележи на полеђини менице;
жиро.
индосант (итал. тс!о8бо) трг. онај који прено-
си меницу на другог; жирант.
индосат (итал. тсЈоззо) трг. в. индосатар.
индосатар (итал. тс1об5о на полеђини) трг.
онај на кога се меница преноси; индосат,
жиратар.
индосирати (итал. тсЈоззаге) трг. преносити
(или: пренети) меницу иа другога тиме што
се тај пренос забележи на полеђини; жи-
рирати.
индоцилан (лат. тс1осШ5) непоучљив, непо-
слушан, непокоран, којим се не може
управљати.
Индра (сскр. тс1, тсЊ, инд. 1пс1га) тгг. бог
ваздуха и ветра, носилац муња и громов-
ник, наЈвиши бог код најстаријих станов-
ника ИндиЈе; доцније: владар нижих бого-
ва, тј. свих сем Брахме, Вишну и Шиве.
ин дубио про рео (лат. т с1и1>ш рго гео) прав.
једно од основних начела судског кривич-
ног поступка тзв. класичне школе, по ко-
јем осумњиченог, у недостатку доказа о
кривици, треба ослободити кривичне одго-
ворности (лат. т с1ићШ5 геиз ез1 аћзо1уеп-
индукциона вага
(^ив у недоказаним случајевима окривље-
ног треба ослободити).
индуизам религија Индуса која је настала
почетком средњег века спајањем брамани-
зма и будизма; главна божанства у индуи-
зму су: Брама, Индра, Вишну и Сива
(Шива).
индукована струја или индукциона струја
физ електрична струја изазвана или прои-
зведена индукцијом илимагнетном иидук-
цијом или вомтаиндукцијом; в. под инду-
кција.
индуковати (лат. тс1исеге увести, уводити)
лог. закључивати (или: закључити) из поје-
диначног о општем (супр. дедуковати, де-
дуцирати); фш. у затвореном проводнику
изазвати електричну струју кретањем у
близини магнета (магаетна индукција),
или проводника кроз коју протиче струја
(волта индукција) или затварањем и отва-
рањем кола струје.
индуктиван (нлат. тсЈисИуиб) лог који се
закл>учује или је закључен пугеминдукци-
је; индуктивни метод метод индукције (в.
индукција); индуктивне науке науке које
се, углавном, оснивају на методи индукци-
је; супр. дедуктиван.
индуктивитет (лат. тс!исеге увести, уводити.
нлат. тдисИуш) физ. коефицијенат са-
моиндукције однос између капацитета два-
ју кондензатора једнаких по величини кад
је један од њих напуњен нарочитим дие-
лектрикумом, а други је ваздушни конден-
затор.
индуктивност (нлат. т<3иси\ддз) лог. каквоћа
постојања као индуктиван;фжз. в.иидукти-
витет.
иидуктор (лат. тс!ис1;ог) физ индукциони
апарат апарат који показује јаке напонске
појаве; варнични индуктор.
индукториј(ум) (нлат. тс1ис1огшт) физ апа-
рат за произвођење и изазивање електрич-
не струје; в. индукциони апарат, индук-
циоии калем.
индукција (лат. тЈисИо) 1. увођење; 2. лог.
закључивање из појединачног о општем,
метод мишљења којим се долази, на осно-
ву посматрања, до истина о просторновре-
менској стварности, метода природних
наука (иидуктивна метода); супр дедукција;
3. физ. Фарадеј је открио 1831. год., да у
затвореном проводнику без струје, када се
у шеговој близини креће магает или про-
водник кроз који протиче електрична
струја, настају електричне струје које само
дотле трају док се магает или проводник
креће. Ово збивање назвао је Фарадеј
индукцијом, и то у првом случају магнет-
ном, а у другом волтаиндукцијом, а струје
тако произведене иидукованим илпиндук-
ционим струјама; 4. фиг. навођење на што,
завођење.
индукциона вага веома оеетљива справа по-
моћу које се испитује унутрашња садржи-
на метала, или се, помоћу електрицитета,
индукциона машива 342 инекспресибилан

проналазе у металу скривене примесе индустријалац (лат 1пс1иб1г1а) она] КОЈИ се

(служи за откривање лажног новца) бави обртом навелико, сопственик инду-
индукциона машина физ машина за прои- стриЈског предузећа, фабрикант, творни-
звођење индукованих електричних струЈа чар
индукциони апарат физ апарат за произво- индустријализам (лат 1пс1и81г1а) учење по
ђење индукованих струЈа високог напона коЈем Је индустри]а главна сврха радино-
на основу волтаиидукциЈе у споредном или сти човека и друштва, превласт индустри-
секундарном калему (са танком дугачком )е или индустриЈалца
жицом) прекидањем и успостављањем индустријализација (лат шсЈизШа) претва-
струје У главном или примарном калему рање у индустри]у, увођење индустрије,
(са дебелом кратком жицом) ширење индустриЈе
индукциони калем физ калем за изазивање индустријалист(а) (лат тс1и51.г1а, ф р т<1и-
индуковане електричне струје 51г1аћ81е) присталица индустриЈализма
индухциони капацитет физ количина пуње- ивдустријски (лат 1П(1из1г1а) КОЈИ се тиче
ња струјом, садржина пуњења, Јачина иза- индустри]е, КОЈИ ]е у вези са индустријом,
зивања електричне струЈе путем индук- обртнички, фабрички, творнички, инду-
циЈе стријска железница фабричка железница,
индукциони мотор физ електрични мотор она ко]а везуЈе индустри]ска предузећа са
ЧИЈИ се анкер покреће индукованом стру- главном пругом, индустриЈска берза место
ЈОМ где се тргује сировинама и фабричком
индулгентан (лат тс1и1§епб) КОЈИ прашта, робом, индустриЈски систем систем поли-
благ, попустљив, милостив тичке економиЈе Адама Смита, по коме су
индулгенција (лат шс1и1{*еп1:1а) попустљи- марљивост, рад и штедљивост праизвори
вост, благост, милостивност, опраштање, целокупне тековине Једног народа, па и
опроштаЈ, теол опраштање грехова, опра- последњи услов његовог благостања и бо-
штање грехова за новац, што ]е католичка гатства, те ]е, према томе, с правног гледи-
црква чинила у сред веку, привикаваЈући шта оправдано да буду три врсте пореза
тиме народ на веровање да се могу греси, порез на земљу, на обрт и на капитал
чак и будући, новцем откупити (тргуЈући индустријски меланизам биол поЈава тамних
опраштањем грехова за новац, папа Лав X облика инсеката у индустриЈским рејони-
Је огромним приходима од те трговине, ма загађеним чађи из фабрика, тамна бо]а
саградио цркву св Петра у Риму) тела ]е прилагођеност на промењену (там-
индулив (лат 1пс1и11п) хем фабричко име за ну) средину
индигомодру бојену материЈу, служи за индуције (лат 1пс1ис1ае) пл примирје, прав
бојење вуне, свиле и за справљање ма- рок КОЈИ се оставља случаЈним и ненамер-
стила ним кривцима
индулт (нлат шс1иНит) повластица, дозвола, индуцирана струјафлз в индукована струЈа
рок КОЈИ ]е некоме одобрен ради извршења индуцирати (лат тсШсеге) в индуковати
своје обавезе, одгађање, одлагање рока, иневидентан (нлат 1пеук1еп8) нејасан, нераз-
изузетна папска повластица, папско писмо говетан, неразумљив
КОЈИМ даЈе неку милост за опрошта] инегалан (фр тб8а1) не]еднак, неравноме-
ин дулци јубило (лат т с1и1м Јићио) „у ран, променљив, несталан
слатком ликовању", т] живети у весељу и инегзактан (нлат техасШв) нехатан, нема-
изобиљу ран, небрижл>ив, погрешан, нетачан
ин дупло (лат т с1ир1о) двоструко, у два инегзигибилитет (нлат тех^ЉШ^аз) немо-
примерка, у дупликату гућност потраживања, захтевања, непо-
индурација (нлат тс1ига11о) отврднуће, фиг тражљивост
окорење, отупљивање, непокајање, непо- инегзистенција (нлат 1пех181епиа) непосто-
прављање, индурацио кордис (нлат тс1и- ]ање
гаио согсћ5)лгед отврднуће срца, индурацио инедита (лат шесМа) пл в инедитум
лиЈенис (нлат тс1ига110 Иешз) мед отврд- инедитум (лат т е д и и т ) ЈОШ необ]авл>ен
нуће слезине, иидурацио хепатис (нлат ИЛИ рани]е необ]ављени спис, анегдота,
тс1ига110 ћера*1б) мед отврднуће Јетре пл инедита
ин дуријус (лат т <Јигшб теже, оштрк]е)прав инедификација (лат теасћћсаио) зидање на
осудити некога теже но што га Је осудио туђем земљишту
нижи суд, уп ин пеЈус инеквалан (лат тае^иаИз) нераван, не]ед-
индурит (лат 1п, <1иги5) хем врста барута, нак, различит
мешавина нитро-целулозе и ароматичних
нитро-Једињења инекспертан (лат техрегШз) неискусан, не-
индустрија (лат 1ш1и81гш марљивост, умеш- вичан, неопробан
ност, радиност) производна делатност, на- инексплорабилан (нлат 1пехр1огаки118) неи-
рочито производња на велико, прерада стражљив, неиспитљив, непроучљив
сировина помоћу машина и поделе рада инекспресибилан (нлат 1пехргеб81к>111б) неи-
(док занатство обично производи на мало), скажљив, неизражљив, КОЈИ се не може
грана обрта описати, инекспримабилан
инекстензибилан 343
инекстензибилан (нлат тех1;еп811з1118) КОЈИ се
не може растезати, нерастегљив
ин екстензо (лат т ех1еп5о) веома опширно,
сасвим исцрпно, у потпуности, у СВОЈОЈ
обимности
ин екстремис (лат т ехз^гегтв) в екстрем
инелигибилан (нлат тећ^кићБ) КОЈИ не
може бити изабран, небирљив
инелигибилитет (нлат 1пе11§1к>1111аз) немогућ-
ност да се буде изабран, небирљивост
инспција (лат шер1ш>, 1пер11ае) глупост, бу-
далаштина, лудост
инервација (лат пегуш живац, нлат тпег-
уа1ш) физиол 1 снабдевеност делова тела
нервима, 2 спровођење надражаЈа путем
нерава из централног нервног система у
органе
инертан (лат тегз, тег11з) непокретан,
мртав, тром, учмао, лењив
инертне супстанце (лат тегн, тег115) суп-
станце ко]е хемијски реагуЈу веома тешко
(нпр инертни гасови)
инерција (лат шег(1а) непокретност, мртви-
ло, тромост, лењост, учмалост, неспособ-
ност, слабост, физ закон инерциЈв први
основни закон динамике (Галиле]-Њутн)
свако тело остаЈе у својем стању мировања
или Једнакога праволинијског кретања све
док га дејство сила не принуди да то своЈе
стање промени
инесив (енг течз^е) грам врста локатива
КОЈИ показује да се нешто налази у унутра-
шњости нечега
инефективан (нлат теМеси\Д15) нестваран,
КОЈИ Је без деЈства
инжектор (фр 1ПЈес1еиг, лат 1ПЈес1ог убаци-
вач) в инЈвктор
инжењер (фр т^ешеиг, нлат ш^ешит дух,
дар, оштроумље) израђивач ратних оруђа
и машина (у средњем веку), доцније науч-
но образован техничар КОЈИ решава задат-
ке подизања мостова, путева, железница,
грађевина, машина, водених или електро-
техничких построЈења
инжењеринг в инжињеринг
инжинир в нижењер
инжињер в инжењер
инжињерија (фр т§етеиг)во; род војске за
техничке послове у вези са ВОЈСКОМ И
њеним операцијама
инжињеринг (енг епрпеепп^) стручна ра-
зрада неког проЈекта, подухвата и сл КОЈУ
обављају специјалисти за технику и сл
струке, предузеће коЈе се бави таквом
делатношћу
инзуланац (лат тви1а острво) становник
острва, острвљанин, оточанин
инзулин (лат 1П8и1а) мед Једини и на]поузда-
НИЈИ лек против шећерне болести, прои-
звод ендокриног дела гуштераче (панкреа-
са), у КОЈОЈ се налази у виду острваца (по
чему ]е добио име твШа острво)
ин инстанти (лат т Шб1ап11) у тренутку, у
магновењу, у трен ока, одмах
инјурија
инициа (лат тШшп почетак, пи11а)лл осно-
ви, елементи, прапочеци, у католичко]
цркви тајна служба бож]а
иницијалан (лат тШаћз) почетни, основни
иницијали (лат тШаћа) пл велика почетна
слова, украшена почетна слова коЈима
почињу главе или одсеци у некоЈ књизи,
почетна слова имена и презимена
иницијатива (лат т Ш ш п почетак, нлат
1П111а11Уа) самосталан подстица], први под-
стрек на нешто, започињање, прегалаш-
тво, право отварања седнице и право прве
речи при саветовањима, право подношења
предлога у законодавном телу, човек од
инициЈативе човек КОЈИ први узима на себе
да покрене неку ствар или неко питање,
КОЈИ први даЈе подстрека за нешто, преду-
зимљив човек, прегалац
иницијативан (нлат 1п1иа11Уа) КОЈИ да]е под-
стрека, КОЈИ први почиње нешто, КОЈИ ради
из сопствених побуда, прегалачки, преду-
зимљив
иницијатор (нлат 1ш11а1ог) подстрекач, за-
четник, виновник, прегалац, човек од ини-
ци]ативе, уп инициЈатива
иницијаторски (нлат Ш11ш1ог) подстрекачки,
зачетнички, прегалачки
иницијација (лат 1п11ш1;1о увођење, упући-
вање, посвећивање у што) етн обичаЈи и
обреди (готово код свих примитивних
народа) коЈима се дечак проглашава мом-
ком, а девојчица девојком
иницијирати в иницирати
инициј(ум) (лат 1тге почети, т Ш и т поче-
так) увод, приступ, почетак, аб иницио
(лат ађ тШо) од почетка, испочетка, ини-
циЈум когносценди (лат 1ш1шт содпоксеп-
(11) фил начело, принцип, почетак, основ
сазнања
иницирати (лат шШиш почетак) дати, дава-
ти инициЈативу за нешто, започети, запо-
чињати, покренути, покретати, изазвати,
изазивати нешто, увести, уводити, оства-
рити, остваривати нешто (као новину, по
први пут), зачети, зачињати
инјектирати (лат т]1сеге) в инЈицирати
инјектор (лат т]ес1;ог убацивач) справа за
убацивање воде у парни казан, убацивач,
усисавач
инјекција (лат 1ПЈес11о)мед убризгавање неке
течности у тело помоћу бризгалице, уштр-
цавање, бризгање, уштрцана (или убриз-
гана) течност
инјицирати (лат т]1сеге) убацивати, убриз-
гати, уштрцати, уштрцавати, инЈектирати
инјункт (лат тЈипсШт) прав в инЈункциЈа
инјунктив (лат 1П]ип§еге углавити, нлат
1П]ипс(;1уит) лиигв индоевропски претерит
без аугмента
инјункција (лат т]ипс(;1о) прав пропис, наред-
ба (судска), заповест
инјурат (лат ШЈигаШб) прав она] КОЈИ ни]е
положио заклетву, незаклети
инјурија (лат шшпа) прав неправо, неправ-
да, повреда права, увреда, увреда части,
инјуријант 344
ин]уриЈа вербалис (лат т ш п а
увреда нанесена речима, усмена увреда,
инЈуриЈа реалис (лат шшгш геаћз) стварна
неправда или увреда, инЈуриЈарум кауза
(лат тшгшгшп саиза) због неправде ИЛИ
увреде части (тужити, оптужити), в Јус
инјуријант (нлат иципапз) прав наносилац
неправде, увредилац части, клеветник,
оговарач
инјуријат (нлат 1пЈипа1ив) прав. она] коме Је
нанесена неправда, увређени
инјусте (лат ЈизШз, т]из1е) прил неправо,
неправедно, неправично
инка титула старих перуанских краљева и
принчева из перуанске владалачке поро-
дице (пре шпанског господства)
Инка (пер ) племе и држава у ЈужноЈ Амери-
ци на територији Перуа, Еквадора, Боли-
ви)е и Чилеа, ову су државу уништили
шпански осваЈачи под Писаром и Алма-
гром 1532—35 године
ин казу (лат т сази) прав у случају
ин казум (лат сазиз случа], т сазит) за
случа], у случаЈу
ин казум казус (лат сазив случа], 1П сазит
сазиз) у случају случаја, т] у случају ако
се појаве извесне предвиђене околности
инкалесценција (лат тса1евсеп11а) загре-
вање, зажаривање
инкалцандо (итал 1пса1гапс1о) муз журно,
нагло, хитро, брзо
инкантација (лат тсагЛаћо) омађијавањс
опчињавање, формула КОЈОМ мађионичари
опчин>у]у
инкапацитет (нлат тсарам1ав) неспособ-
ност, неподобност, недораслост
инкардиаација (нлат шсагс11па11о) прено-
шење управе неке цркве на страног све-
штеника (нлат с1епсиб 1псагс11па1иб) код
католика, избор за кардинала
инкарнанције (лат саго, сагшз месо, нлат
тсагпап11а) пл мед средства коЈа помажу
растење меса
инкарнат (лат саго, сагтз, нлат тсаггЈаШт)
слик бо)а меса, тон бо]е меса, угаситоруме-
на бо]а, дубока румен лица (од стида и сл )
инкарнатан (лат саго, сагтз, нлат тсагпа-
1ив) КОЈИ има бо]у меса, код боЈаџиЈа
отвореноцрвене бо]е
инкарнативан (лат саго, сагтв, нлат тсаг-
па11\пд5) мед КОЈИ ствара месо, КОЈИ помаже
месо да расте
инкарнатка бот врста детелине ко]а може
нарасти и до 70 с т и има лепе, велике,
црвене крунице, ТпГоћит тсагпаШт
инкарнација (нлат 1псагпа11о) утеловља-
вање, утеловљење, оваплоћавање, ова-
плоћење, отеловљавање, отеловљење, оли-
чавање, оличење, оличеност, слика и при-
лика, нарочито неке иде]е (у хришћанству
]е нпр Исус инкарнација божанства, Со-
крат ]е инкарнаци]а мудрости, ТЈ сушта
мудрост)
инкарниран (лат саго, сагтв, нлат тсагпа-
1ив) утеловљен, оваплоћен, отеловљен,
инквијетација
оличен, КОЈИ ]е слика и прилика кога или
чега, сушти, КОЈИ ]е постао човеком, КОЈИ
има бо]у меса
инкарнирати (лат саго сагтв, нлат тсаг-
паге) оваплотати, оваплоћавати, утелови-
ти, утеловљавати, отеловљавати, отелови-
ти, претворити у крв и месо (т) у тело),
претворити у човека, оличити, оличавати
инкарцерација (лат сагсег затвор, хапс,
нлат тсагсегаио) стављање у затвор, хап-
шење, инкарцерацио херниЈе (нлат тсаг-
сега1ш ћегтае) мед затварање просутости,
киле
инкарцерирати (лат сагсег, нлат тсагсега-
ге) ставити у затвор, затворити, ухапсити,
мед затворити просутост, килу
инкасирати (итал сазва, тсаззаге) трг при-
мити готов новац за нешто, наплатити
рачун у готовом новцу
инкасо (итал тсаззо) трг наплаћивање, на-
плата у готовом, инкасо-мандат налог за
наплаКивање новца за туђи рачун,инкасо-
-посао банковни посао КОЈИ се састоји у
наплаћивању меница, новчаних упутница,
купона коЈима ]е доспео рок и др за туђи
рачун
инкастратура (лат 1псаз1гаШга) мала кутиЈа
у каменим олтарима за чување реликвија,
утвари и сл
инквест (енг ик}цез1) прлв судски претрес,
истрага, ислеђивање
инквизит (лат нкцазЦи^) прав она] против
кога се води истрага, оптужени
инквизитор (лат тдшч11ог) истражни судија,
иследник, суди]а, нарочито судиЈа против
Јеретика у сред веку (у време католичке
инквизициЈе), велики ииквизитор врховни
судиЈа против Јеретика у Шпаии]и, међу
ко]има ]е нарочито познат са немилосрдне
строгоће Томасде Торкемада (1420—1498),
фиг мучитељ
инквизиторијални (нлат нк^шмЈ.оплИк) му-
чителлки, претерано строг, инквизитори-
Јални суд суд КОЈИ КИЊИ И мучи вршећи
истрагу
инквизиторски (нлат 1пдиш1огшз) ИСПИТИ-
вачки, испитивалачки, КОЈИ Је као код
инквизитора, мучитељски
инквизиција (лат т^шзШо) истраживање,
истрага, самовољна истрага, у римокато-
ЛИЧКОЈ цркви духовни суд за прона-
лажење и кажњавање одступника од пра-
вог учења вере (Јеретика) Казне су се
састоЈале у мучењу, одузимању имања,
Јавном бичевашу и спаљивању на ломачи
ИнквизициЈа ]е, као нарочита установа
папина, владала у свима земљама Западне
Европе скоро кроз цео средњи век, наро-
чито ]е по злу позната ичквизициЈа у
ШпаниЈИ, где ]е ауто да фе прогутао хиља-
де невиних жртава, фиг мучење, злоста-
вљање, кињење
инквијетација (лат ) прав узнеми-
равање у поседу
инквилинат
инквилинат (лат 1гк}ш1нш8 укућанин, Ј инкоерцибилан (нлат тсоегсЉхћх) неукро-
1та1и8) прав правни однос међу станарима,
кира]џијама
инквилинизам (лат шцшћпик ухућанин, ш-
со1шш> од тсо1о стану]ем) зоол стање када
у телесним шупљинама или местима бора-
вљења извесних организама живе и други
организми као готовани (паразити)
инквирент (лат иицигеге истраживати,
ии^шгепв) прав онаЈ КОЈИ води истрагу,
истражни суди]а, иследник
ивквирирати (лат нкцлгеге) истраживати,
водити истрагу, прибављати доказе о чему,
саслушавати
инклавација (лат с1а\ги5 клинац, ексер, нлат
1пс1ауа1ш) забијање, ударање клинаца, «ед
усађивање, намештање зуба у вилице, гом-
фоза
инклинаториј(ум) (нлат тс1та1опшп) физ
справа за мерење магаетне инклинациЈе, у
католичкоЈ 1фкви столица за немоћне све-
штенике у хору цркве
инклинација (лат 1пс1та11о) наклоност,
склоност, нагиб, пад, нагнутост, инклина-
циокиугао нагибни угао,ас7р нагабниугао
равни планетске путање према равни
еклиптике, мат нагнутост двеЈу равни Једне
према другој или Једне лигоце према Једно]
равни, магиетна ииклинациЈа фш угао ко-
ЈИ прави инклинациона игла са хоризон-
талном равни кад се њена раван обртања
поклапа са магнетним меридиЈаном (ин-
клинациона игла показује тада нагиб ли-
ни]а силе земномагнетног поља према
хоризонту), ««?д склоност организма неко]
болести
инкливирати (лат тсИпаге, грч кето
нагињем) имати склоност, бити склон че-
му, ВОЈ топ наместити тако да средишна
душна оса шупллне цеви буде нагнута
напред испод хоризонтале, мед имати
склоност некоЈ болести
иикливограф (лат тсћпаге нагнута, грч
§гарћо пишем) физ магнетограф КОЈИ бе-
лежи магнетну инхлмнациЈу
инкливометар (лат тсћпаге нагнути грч
т^1гоп мера, мерило) инструменат _а вр-
шење нивелаци]е
инклудирати (лат с1аис1еге затворити, за-
кључати, тс1ис1еге) укључити, укључивати
собом, обухватати собом, садржавати у
себи, подразумевати
инклузиван (нлат 1пс1из1уиз) укључан, КОЈИ
укључуЈе, КОЈИ садржи у себи, КОЈИ обухва-
та собом, КОЈИ се подразумева, закључан,
прил инклузиве укључно, укључу^ући
ивклузија (лат 1пс1и8ш) укључен>е, укл»учи-
вање, обухватање, садржавање у себи,
урачунавање у, подразумевање
инклузум (лат 1пс1и5шп) оно што Је при-
ложено, прикључено, прилог уз што
инкогнито (лат 1псо§т1из непознат, т с о д т -
1о) непознато, прикривено, под туђим име-
ном, затајивање правог имена или по-
ложаја
345 инкомвресибилитет
тљив, несавладљив, незадржљив, КОЈИ се
не може стиснути или стегнути, незатво-
рљив
инколат (лат тсо1еге становати, тсхЛаШх)
завичајно право, право грађанства, држа-
вљанство, уп индигенат
ивкомбустибилан (нлат тсотђизићН^к) хем
несагорљив, неизгорљив
инкомбустибилитет (лат сотћигаге сагоре-
та спалити, нлат тсотћшикпћгаз) хе«
несагорљивост, неизгорл>ивост
инкомензурабилан (нлат тсоттепвигаћикч)
несамерљив, КОЈИ се не може мерити истом
мером, мат КОЈИ нема заједничке мере
инкомензурабилитет (нлат 1псоттеп8игак)1-
ћ^ак) несамерљивост
инкоместибилан (лат сотес!еге Јести, по]е-
сти, нлат 1псотеБ11ћ1118) КОЈИ ни]е за ]ело,
КОЈИ се не ]еде
инкомисцибилан (нлат шсотгшзслђШб) КОЈИ
се не може помешати, непомешљив, неиз-
мешл>ив
инкомодирати (лат 1псоттос1аге) досађива-
ти, сметати, доводити у незгоду, правити
непри]атности, инкомодирати се бити у
незгоди, правити себи непријатности
инкомодитет (лат тсоттосћ^ах) незгода,
неугодност, неподесност, непријатност
инкомпарабилав (лат тсотрагаћхћз) несра-
вњив, неупоредљив, без премца, једин-
ствен, ванредан
инкомпарабилиа (лат шсотрагађ111а)лл грам
придеви без поредбених степена
инкомпатибилав (лат т не, сотр(аћ1ћ^
подношљив) несагласан, несаглашл>ив, не-
СПОЈЉИВ, КОЈИ се не слаже или не иде с чим,
несложан, несложљив, неподударан
инкомпатибилитет в инкомпатибнлност
инкомпатибилност (лат тсогпра1Љ1118) хем
немогућност мешања два различита тела а
да се у њима не појаве хеми]ске промене,
мед супротно дејство два или више лекова
датих заједно, неподношљивост одређених
крвних група за примаоце КОЈИ има]у дру-
ге крвне групе
инкомпевзабилав (нлат тсотрепхакић^) не-
накнадљив, непоравњив, незаменл>ив
инкомпетенција (нлат тсотре1епПа) ненад-
лежност, немеродавност, непозваност, бе-
справност за вршење нечега, неспособ-
ност, недораслост, инкомпетенциЈа дотис
(нлат 1псотре1еп11а с!о1;18) прав немање
права на мираз или на додатак, инкомпе-
тенциЈа термшш (нлат 1псотре1епИа
1еггтт) незгодност или неприкладност
одређеног рока (нпр ако та] рок пада о
верским или државним празницима)
ивкомплексав (нлат 1псотр1ехи.ч) несложан,
несастављен, прост, Једноставан
инкомпресибилаи (нлат шсотрге881ћ1115) не-
СТИШЉИВ, КОЈИ се не може стиснути
ивкомвресибилитет (нлат тсотргезкЉ^И^аз)
немогућност стишњавања, нестишљивост
инкомпрехензибилан 346
инкомпрехензибилан (нлат шсотргећепз1ћ1-
115) непомљив, несхватљив, неразумљив,
необ}ашн>ив, чудан
инконвенијентан (лат тсопуетепз) незго-
дан, неподесан, непогодан, неприличан,
непристо]ан, неприЈатан
инконвенијенција (нлат тсопуетепиа) нез-
года, непогодност, неприлика, непристоЈ-
ност, непри]атност, тешкоћа, препрека,
сметња
ииконвертибилан (нлат тсопуегикићв) КОЈИ
се не може преобратити, непреобратљив,
непретворљив, непроменљив, постоЈан
ииконгруентан (лат тсоп§гиепв) несагласан,
неподударан, неподесан, неуместан, непра-
вилан, погрешан
инконгруенција (нлат тсопдгиепиа) неса-
гласност, неподударност, неподесност, неу-
месност, неправилност, погрешка
инкондензабилан (нлат тсогкЗепзакцИб) нез-
гушњив, ко]и се не може згуснути
инконзеквентан (лат тсопзе^иепб) недосле-
дан, неследствен, сам себи противречан,
бесмислен, непромишљен
инконзеквенција (лат тсопзе^иегЉа) недо-
следност, неследственост, противречност
са самим собом, бесмисленост, непроми-
шљеност
инконзистенција (нлат 1псоп8151еп11а) не-
сталност, непостојаност, нескладност, про-
тивречност, несагласност
инконзонанција (лат шсопзопапиа) несклад,
нескладност
инконклузиван (нлат тсопс1иб1УШ) КОЈИ не
може да доведе до закл>учка, КОЈИ не
доказу^е, недокажљив, неубедљив
инконсеквенција в инконзеквенциЈа
инконстантан (лат 1псопз1;ап5) непостојан,
несталан
инконстанција (лат 1псоп51ап11а) непостоја-
ност, несталност
инконституциовалан (нлат шсопаМииопа-
ћз) неуставан, противуставан
инконтестабилан (нлат тсоп^еб^аћШб) нео-
споран, непоречан, поуздан
инконтиненција (лат шсоп1шеп1;1а) неуз-
држљивост, неумереност, мед немогућност
задржавања неке природне потребе, нпр
мокраће
ин контивуо (лат т сопћпио) непрекидно,
стално
инконтрација (итал тсогАгагго) трг међусоб-
но обрачунавање више лица у цил>у изми-
рења дугова, шконтрацкЈа
инконтрибуабилан (нлат тсопЛпћиаћШз)
КОЈИ ни]е обавезан да плаћа порез, неопо-
режљив
ивконтро (итал тсоп1;го) сусрет, стица], до-
гађа), трг повољан стицаЈ прилика за про-
да]у робе
инконфиденти (нлат 1ПсопЕк1еп1;еБ) пл прав
непоуздана лица, лица сумњива властима,
сумњивци, уп конфиденти
инкриминисати
инконцесибилан (нлат тсопсевзЉШз) КОЈИ
се не може допустити, недопустл>ив, недо-
пуштен
инкоректност (лат тсоггесШз) неправилност,
неисправан, нетачан, погрешан
инкоректност (лат тсоггесШб) неправил-
ност, неисправност, нетачност, погре-
шност, некоректност
инкорекција (нлат тсоггес11о) неправил-
ност, нетачност, неисправност
ивкоригибилан (нлат шсогп^^пИз) КОЈИ се
не може поправити, непоправљив
инкорпоративни језици лингв Језици посебне
структуре, чи]а ]е главна особина да се у
изражавању мисли и осећања Језичка
средства (разне врсте речи или целе
реченице) стападу у ]едну реч, Једну мор-
фолошку целину, такви су, нпр , еским-
ски, палеоази]ски, неки кавкаски и многи
домородачки Језици Северне и Јужне Аме-
рике
инкорпоративвост в инкорпорациЈа
инкорпорација (нлат тсогрогаио) СЈедиња-
ван>е, СЈедињење, спаЈање, припајање, С]е-
дињеност, споЈеност, припоЈеност, при-
мање у друштво, теол отеловљење
ивкорпориран (лат согриз тело, тсогрога-
1из) СЈедињен, припоЈен, придружен, при-
мљен у састав чега, нпр инкорпориране
земље
инкорпорирати (лат согриз, тсогрогаге) СЈе-
ДЈШИТИ, СПОЈИТИ, ПрИПОЈИТИ, ПрИДруЖИТИ,
примити у састав (неке целине, друштва)
инкорпорисан в инкорпорираи
инкорпорисати в инкорпорирати
инкорупција (лат тсоггирио) непокваре-
ност, чистота, супр корупциЈа
.шкохезија (нлат тсоћаевш) в инкохереи-
]
инкохерентан (нлат шсоћаегепб) КОЈИ нема
везе, КОЈИ ни]е у вези, ЧИЈИ делови нису
повезани, лабав, збуњен, сметен, недосле-
дан
инкохеренција (нлат тсоћаегепиа) немање
везе, несвезаност, лабавост, збуњеност,
сметеност, недоследност
инкрасанције (лат 1псга88ап11а) пл мед сред-
ства за згушн>авање крви и других сокова
у човечи]ем телу
инкредибилан (лат тсгескћШб) неверодосто-
]ан, за неверовање, невероватан
инкремент (лат тсгетеп^шп) растење, по-
раст, прирашта], напредовање,мат прира-
шта]
инкрепација (лат 1псгера1ш) грђење, карање,
прекоревање
инкрети (лат т сгезсеге) биол производи
жлезда с унутрашњим лучењем, хормони
инкримивација (нлат тсгтипа"11о) прав
окривљавање, окривљење, оптужба
инкримивирати (нлат т с г а т п а п ) лрм окри-
вити, окривл.авати, оптужити, оптужи-
вати
инкриминисати в инкриминирати
инкрустат 347
инкрустат (лат. тсгиз1а1шп) тело из живо-
тињског или биљног царства коЈе је преву-
чено каменастом или калцитном кором;
камен инкрустат цементни камен, вештач-
ки камен
инкрустација (лат. тсшв^аио) хватање ка-
менасте коре, камена кора; хватање кал-
цитне облоге на органским и анорганским
телима ко]а се налазе у калцитним изво-
рима, грађ облагање зидова разним врста-
ма камена; уметање тврђих предмета
(коцки и орнаментских парчића од илова-
че, мрамора, метала и др.) у мекану масу
која ће се после стврднути, нпр у кит,
гипс, цемент итд.; облагање златним или
сребрним листићима; инкрустациона ма-
шина машина за превлачење семења ђу-
бретом.
инкрустирати (лат. тсгиб1аге) обложити ка-
менастом кором; усађивати у зид или у под
плочице од керамике; набацити на зид
цементни малтер; облагати (или: обложи-
ти) златним или еребрним листићима.
инкубатор (лат. тсиђаЈот) 1. апарат за наса-
ђивање ]а]а и вештачко извођење пилића,
вештачка квочка; 2. апарат са одређеном
температуром за неговање недоношчади и
слабе новорођенчади, 3. апарат за чување
бактери]ских култура.
инкубација (лат. тсићаио) лежање на чему,
нпр. одоЈчета на материним грудима;
лежање кокошке на јајима, лежење Ја]а;
мед време које прође од продирања клица
неке болести у организам па до првих
знакова обол>ења, време потмулог разви-
]ања болести
инкулпант (лат си1ра кривица, нлат. тси1-
раге учинити кривицу, тси1рапз)прав онај
који оптужује, тужилац.
инкулпат (лат. си1ра, нлат 1пси1ра1;иБ) прав
онаЈ кога оптужу]у, оптуженик; инкулпата
тутела (нлат. тси1ра1а Ш1е1а) одбрана у
нужди, нужна одбрана.
инкулпација (лат. си1ра, нлат. тси1ра11о)
прав окривл>авање, окривљење, оптужи-
вање, оптужба
инкулпирати (лат. си1ра, нлат 1пси1раге)
кривити, окривити, бедити.
инкултура (нлат тсиНига) необрађеност, за-
пуштеност, напуштеност; недостатак обра-
зовања, необразованост
инкунабуле (лат. 1псипаћи1а) пл наЈстариЈе
штампане књиге, оне ко]е су се поЈавиле
пре 1500 год. (ТЈ књиге из доба проналаска
штампарске вештине па до почетка XVI
века); фиг први почеци; аб инкунабулис
(лат. ак> тсипађииб) од колевке, од првих
дана детињства, од самог почетка.
инкурабилан (нлат. тсигакнћб) КОЈИ се не
може излечити, неизлечив.
инкурат (лат. сигаге старати се, бринути се о
коме или чему, нлат. шсига4ш) жупник,
свештеник
инкурвација (лат. тсигуаИо) савиЈање, кри-
вљење, угибање.
инокупација
инкурзија (лат. тсигзш) непријатељски
упад, напад, препад.
инкурија (лат. т с и п а ) нехат, немарност, не-
брижљивост, непажња; екс иикурија (лат
ех т с и п а ) из нехата, непажњом
инкуриозитет (нлат. тсигшб11аз) нерадозна-
лост, нељубопитљивост.
инлет (нем. 1п1е11) платнена или памучна
тканина у КОЈУ се меће перје за постељне
ствари, ангин.
ин локо (лат. ш 1осо) у месту, на лицу места,
на истом месту.
ин мајорем деи глоријам (лат. ш т а ш г е т с!е1
§1огшт) у што већу славу божЈу.
ин малам партем (лат. ш т а 1 а т раг1ет) са
ружне стране, по ружноЈ страни, по злу.
ин медијас рес (лат. т тес11аз гез) цитат
(навод) из ХорациЈа: у средину ствари, у
срце ствари, ТЈ. одмах прећи (или. прела-
зити) на саму ствар, у средину тока радње
ин меморијам (лат т т е т о п а т ) за успоме-
ну, у успомену, ради успомене.
ин натура (лат. т па1;ига) у природи, у
стварности, онако како ]ест, првобитно; у
истом саставу, прави, сушти.
ин натуралибус (лат. т па^игаћћив) у при-
родном стању, као од мајке рођен, го
ин номине (лат. т п о т т е ) у име, по наредби;
ин номине деи или домини (лат. т потте
(Је1, с1от1т) у име бога.
ин иуце (лат. т гшсе) у љусци од ораха, ТЈ.
сасвим збиЈено, сажето, укратко.
иноблигатан (лат. ођћдаШн обавезан, нлат.
тоћћдаШб) необавезан.
ин обскуро (лат. т оћбсиго) у мраку, у тами,
потаЈно, скривено.
иновација (лат. тпоуа11о) новина, новачење,
новотарење, мењање.
иновирати (лат тпоуаге) уводити нешто но-
во, уводити, новотарије.
иногенеза (грч. 18, т б з жила, Ј*епеб1б поста-
нак, стварање) мед стварање влакнастог
ткива; иноза.
иноза (грч. 1б, тбб) мед в. иногенеза
инозит (грч. 18, 1пб8) хем шећер што га
садржи месо, нарочито срце и мишићи,
као и многе бил>ке (боранија, грашак,
сочиво и др.). С 6 Н 1 2 О 6 + 2Н2О-
инозурија (грч. 1б, тбб, пгоп мокраћа) мед
врста шећерне болести код ко]е се у мо-
краћи налази; инозит.
инокулатор (лат шоси1а1ог) калемилан, це-
пилац, она] КОЈИ врши калемљење, це-
пљење (пелцовање).
инокулација (лат. 1поси1аио)лгед калемљење,
цепљење, пелцовање; убризгавање изази-
вача болести (вируса) у тело неке живо-
тиње у цил>у испитивања и проучавања
деЈСтва клица те болести.
инокулирати (лат тоси1аге) мед калемити,
цепити, пелцовати.
инокулисати в. инокулирати.
инокупација (нлат. тоссираио) незаузетост,
незапошљеност.
инокупиран 348
инокупиран (нлат тоссираШб) незаузет, не-
запошљен, беспослен
иномиватан (лат шпогатаШз) неименован,
безимен, иноминатни контракт неименова-
ни уговор, т] реални уговор
иноперабилан (нлат торегаћШз) мед КОЈИ се
не може оперисати, КОЈИ ниЈе за операцију
инопината (лат т о р т а 1 а ) пл неочекивани
догађаЈИ, неочекивани случаЈеви
инопортув (лат торрогШпив) незгодан, неу-
местан, некористан, КОЈИ пада у незгодно
време
инопсервација (лат то1збегуа1ш) невршење,
неодржавање (речи, обећања)
ин оптима форма (лат т ор11та Гогта) у
најбољем облику, у савршеном облику
(или реду)
инормалаи (нлат тпогтаћб) неправилан,
неприродан, противприродан
иноћентаменте (итал тпосеп1атеп1е) муг
простодушно, природно, неизвештачено
инофициозан (лат тоШешхик) незваничан,
неслужбен
иноцентан (лат посеге шкодити, тпосепб)
нешкодљив, невин, безазлен, простоду-
шан
иноценција (лат тпосегЉа) невиност, про-
стодушност, безазленост
инп- в имп-
ин паревтези (лат ш рагепШеб1) узгред, уз-
гредно, уз то
ин паце (лат т расе) у миру, мирно
ин пејус (лат т решб) прав в под пе;ус
ин перпетуум (лат т регреШит) заувек, за
вечна времена
ин персона (лат т регбопа) у сопствено]
особи, лично, особно
ин пето (итал т реМо) у себи, у души, у срцу,
у приправности (имати)
ин плево (лат т р1епо) у целини, у целокуп-
ности, у пуноЈ седници, у пуноЈ скупштини
ин пракси (лат т ргах1) у примени, у ствар-
ности, у раду, у практичном вршењу
ин прима инстанција (лат т р п т а 1п81ап1ш)
в инстанциЈа
ин пристинум статум (лат т р п з ^ т и т
б1а1ит) у првобитно стање (вратити), дове-
сти нешто у раниЈи положа], у стање у
коме ]е раније било
ин промпту (лат т рготрШ) у приправно-
сти, у припремности, при руци
ин пувкто (лат т рипс4о) односно, у погледу
на, с обзиром на
ин пункто пункти (лат 1п рипс!о рипси) с
обзиром на шесту божју заповест (ТЈ на
чедност, на моралну чистоту)
ин пурис натуралибус (лат т рипб паШгаћ-
ћик) в ин натуралибус
инрамо (лат т гато) трг сирови памук,
нарочиго египатски
ин рерум ватура (лат т гегит паШга) у
природи ствари, у суштини или битности
ствари, у целом свету
ин ресидуо (нлат т гебк1ио) у остатку, у
претеку, у сувишку
инсекција
инротулација (нлат шгоШ1а11о) прав сређи-
ван>е и увезивање аката ради упућивања
од нижег суда вишему, инротулациони
термин дан одређен за прегледање и попи-
сивање аката
инротулирати (нлат 1пго1и1аге) направити
списак аката, средити и увезати акта
ин салво (лат т ба1уо) у сигурности, на
сигурном месту
ин салдо (итал ш заШо) трг ЈОШ у дугу, ЈОШ
дужан (остати)
инсаливација (лат баИуа пљувачка, нлат
1П8а11Уа{1о) мешање пљувачке са ЈРЛОМ ПО-
моћу жвакања, недостатак пљувачке
инсалубритет (нлат 1П5а1ићп(;а5) нездравост
нпр неког места с обзиром на ваздух,
воду, поднебље (климу) и др
инсан (арап твап, тур тбап) човек, особа,
људски створ
инсанабилан (нлат ткапађШМ иеизлечљив,
неисцељив, непоправл>ив
инсанија (лат т в а т а ) лудило, душевна бо-
лест, безумл>е
инсавија ноктурна (лат шбапш пос(игпа)мсд
ноћно лудило, лутање ноћу или за време
спавања
инсанитет (лат тбагн1аб) мед немање здра-
вља, болест, лудило, безумље
ин сано сензу (лат т бапо бепби) у добром
смислу, у лепом смислу
ин седецимо (лат т зе<1ес1то) тип у шеснае-
стом делу величине штампаног табака, у
формату шеснаестине
инсект (лат твесаге усећи, урезати, ш&есШт
кукац)лл инсектизоол кукци (ваши, стени-
це, бубе, комарци, муве, зоље, пчеле, стр-
шљени итд)
инсектариј(ум) (лат 1П8ес1ит кукац) нарочи-
то удешен кавез у коме се кукци чуваЈу,
негу]у и посматра]у (врста терариЈума)
иисективора (нлат 1Пбес11Уога) пл зоол бу-
бождери, бубг 1еди, животиње ко]е се хране
кукцима (]еж, кртица, ровка и др), бот
биљке ко)е се хране кукцима, бубоједе
биљке
ивсектифуга (лат 1пзес1ит, Ги^а1е бежати)
разна природна и вештачка средства КОЈИ-
ма се терају, одстрањузу инсекти
ивсектицидан (лат шзесШт, сае<1еге убити)
КОЈИ уби]а инсекте, инсектицидна средства
средства за утамањивање инсеката (наро-
чито прашак од цветних главица бухача,
ДДТ и др)
инсектициди (лат швесШт, саедеге) инсек-
тицидна средства
инсектолог (лат твес^ит, грч 1о§ок) зоол
познавалац кукаца, научник КОЈИ проуча-
ва кукце (инсекте), ентомолог
инсектологија (лат твес1ит, грч 1ора) зоол
наука о кукцима, ентомологиЈа
инсекторес (нлат 1Пбес1огек) пл зоол секу-
тићи, осам предњих зуба
инсекција (лат кесаге сећи, резати, нлат
твесио) усек, урез, усецање
инсеминација 349
инссминација (лат т , ветеп семе) оплођење,
осемењење, уп ентелогенеза
инсенесценција (нлат тзепе[>сепиа) неста-
рење, старачка свежина, агеразиЈа
инсензибилан (нлат т^ешЉШв) неосетљив,
неосетан, неприметан
инсепаратан (лат тћерагаШз) неодво]ен,
нераздвоЈен, незасебан
инсерат (нлат 1П5ег1шп) плаћени оглас у
дневним листовима, прав прилог, уметак,
подсетник, уп инсерт
инсерсндум (лаг твегепдит) оглас, белешка
(ИЛИ вест) КОЈУ треба пустити у дневни
лист
инсерирати (лат твегеге) уметати, уметнути,
ставити у (нарочито у новине)
инсерт (лат тзегеге ставита, метнути) исе-
чак, одломак, кратка белешка у новина-
ма, информациЈа на ради]у и телевизиЈи,
филмски инсерт снимљени материЈал
уметнут у ТВ програм, филм, предавање
и сл
инсерци]а (лат т&ег1ш) уметање, уношење,
мед намештање мишића на део тела КОЈИ
треба да се креће, инсериџона контрола
списак огласа за обЈављивање (у листу)
инсес (лат тзкЈеге, нлат тзеззиз) мед ку-
пање (ИЛИ парење) у седећем ставу
инсесија (нлат 1п8е8В1о)мед седење у купати-
лу, парење у седрћем ставу
инсигније (лат тБ1ј*та) пл знаци, знамење,
особени знаци неког звања или достоЈан-
ства, почасни знаци, одличЈа
инсидијација (нлат 1П81сћа11о) прављење за-
седа, плетење замки, рађење о глави
инсимулација (лат 1п81ти1а11о) више или
мање неоснована оптужба
инсимулирати (лат ш&шпЛаге) лажно оп-
тужити, окривити, набедити, потворити
инсинуантан (лат тмкпиапз) улагљив, КОЈИ
уме да се улагује, да се увуче под кожу,
улагавачки, умил>ат, допадл>ив, инсинуа-
тиван
иисинуативан (нлат тзшиаиуш) в инси-
нуантан
инсинуација (лат 1пчшиа11о) вешто навођење
на неку мисао, пуштање у уши, уливање у
главу на фин начин, подметање, улаги-
вање, увлачење под кожу, прав предавање
неког акта путем суда, иисинуациони тер-
мин рок за проглашавање пресуде
инсинуирати (лат тмпиаге) некоме нешто
на фин начин доставити, пустити у уши,
улити у главу, вешто навести кога на неку
мисао подметати, подметнути, прав доста-
вити преко суда, инсинуирати се додвори-
ти се, улагати се, увући се коме под кожу
инсистирати (лат тчхз^еге) упорно наетоЈати
(да нешто буде), постоЈано тражити, не
попуштати у неком захтеву, наваљивати,
не одуетаЈати од нечега, остаЈати при
инскрибирати (лат тзспћеге) уписати, упи-
сивати, записати, записивати, ставити нат-
пис, преписати, приписати, посветити ко-
ме што
инспирисати
инскрипција (лат вспћеге писати, 1П8спр1вд)
уписивање, упис, стављање наслова, на-
слов, натпис
инскулпирати (лат 1П8си1реге) урезати,
усећи, утиснути
инсолација (лат 8о1 сунце, 1П8о1а11о) сун-
чање, изношење на сунце, излагање сунцу,
мед сунчани удар, сунчаница
инсолвентан (нлат 1пво1уеп8) трг КОЈИ не
може да врши плаћање, без средстава за
плаћање, прогласити про инсолвеите (лат
рго тзо1уеп1е) прогласити неспособним за
вршење плаћања
инсолвентност в инсолвенциЈа
инсолвенција (нлат Ш8о1уеп11а) трг неспособ-
ност плаћања, обустављање плаћања оба-
веза
иисолентан (лат Ш8о1еп8) непристо]ан, не-
скроман, обестан, дрзак, надувен, окакав
какав не треба бити
инсоленција (лат 1п8о1еп1га) непристо]ност,
дрскост, охолост, надувеност
инсолидан (лат 1П5оНс1и5) неодржив, без чвр-
стине, слаб, непоуздан, сумњив
инсолирати (лат тзо1аге) излагати сунцу,
сунчати, износити на сунце, сушити на
сунцу, от инсолаци]а
ин солутум (лат т зо1и1ит) трг примити или
дати нешто на име плаћања или место
плаћања у готовом новцу
инсомнија (лат 1П8отта)мед бесаница, неса-
ница
ии спе (лат т вре) у нади, у очекивању
инспектор (лат Ш8рес1ог) надзорник, старе-
шина, управник
инспекторат (нлат тзрес^огаШт) надзор-
НИШТВО, звање, делокруг и стан надзорни-
ка (инспектора)
инспектура (нлат тзрес1ига) в инспекторат
инспекција (лат 1пврес(;1о) прегледање, пре-
глед, надзиравање, надзор, надзорништво,
ВОЈ смотра, окуларна инспекци]а (лат т -
5рес1ш оси1апз) вршење прегледа на лицу
места, исцрпан званичан преглед
инсперзија (лат тзрегб1о) посипање, пр-
скање, шкропљење, пошкропљавање, уси-
пање, упрскавање
ин специје (лат т вресче) нарочито, особито,
у звечећем, у готовом новцу
инспиратор (нлат 1п8р1га1ог) подстрекач, на-
водилац, она] КОЈИ наговара на што, она]
КОЈИ да^е надахнуће, надахњивач
инспирација (лат тзр1га11о) удисање, пе-
сничко надахнуће, надахњивање, одуше-
вљавање, загреван.е за што, подстрека-
вање, подстицање, наговарање, навођење
на, теол божанско надахнуће, више надах-
нуће
инспирирати (лат тбр1гаге) удисати, удах-
нути, поет надахнути, надахњивати, оду-
шевити, одушевљавати, загреЈати за, под-
стрекавати, подстицати, навести на мисао,
наговорити
инспирисати в инспирирати
инсписација 350 инструирати

инсписација (лат зр1ббаге згуснути, нлат инстигација (лат тзи^аио) подбадање, под-
1П5р1б8а1;1о) мед з г у ш њ а в а њ е стрекивање, подбуњивање, наговарање,
инспицијент (лат тзргаепб) она] КОЈИ врши навођење на
надзор, нарочито службеник у позоришту инстилација (лат тбШ1а11о) мед сипање кап
КОЈИ набавља ствари потребне за предста- по кап, укапавање (лека)
ву или пробу, управља статистима, да]е инстилирати (лат шзШаге) мед сипати кап
знак глумцима кад треба да изађу на по кап, укапавати (лек)
позорницу и уопште обавља и врши све инстимулирати (лат 1П811ти1аге) подбадати,
послове иза позорнице дражити на, подстицати, подстрекавати,
инспицирати (лат тзр1сеге) извидети, испи- подстрекнути
тати, прегледати, надгледати, надзиравати, инстинкт (лат т81т§иеге подбости, подста-
водити надзор кнути, 1П811пс1из) нагон, наследни нагон
инсталатер (фр 1П81а11а*еиг) стручно образо- код животиња и људи КОЈИ ИХ нагони да,
вано техничко лице ко]е врши све радове без утица]а воље и разума, дакле несвесно,
око увођења, уређења или оправке водово- врше извесне радње коЈима ]е, у основи,
да, електричног осветљења, купатила и др 1Џ1Љ одржање ]единке (индивидуе) и врсте
инсталација (нлат тз^аПаио) свечано уво- инстинктивав (нлат 1п81тс11уив) нагонски,
ђење у дужност, устоличење (нпр новог по нагону, нехотимичан, извршен под ути-
патриЈарха), постављање на звање, наме- цаЈем природног нагона
штање, смештање, стручно извођење водо- инститор (лат швШог) руководилац послова,
водних, електротехничких и др постро- пословођа (фактор, диспонент, прокурист
Јења, постројење кпровизор су врсте инститора), ситничар,
инсталирати (нлат 1пв1а11еге) увести у дуж- продавац намало
ност, устоличити, поставити на звање, у институирати (лат тзиШеге) установити,
службу, наместити, увести, уводити (нпр установљавати, уредити, удесити, увести,
водовод, електрично осветљење итд) завести
инсталисати в инсталирати институисати в институирати
инстантан (нлат тв1;апб) тренутан, изнена- институт (лат 1П81;Ии1ит) установа, завод,
дан, нпр инстантана дизања и спуштања научни завод, школа, завод за унапређи-
земљишта као последица земљотреса вање стручног знања (нпр географски,
инстанција (лат 1П81ап11а) наваљивање, ботанички, патолошки, гинеколошки итд
упорна молба, упорна жеља, нпр ад ин- институт)
станциЈам кредиторум (лат ас1 1П81ап11ат инстатутор (лат 1П811<;и1;ог) оснивач, устано-
сгес^Ногит) на упорно наваљивање (или вљач, учитељ, наставник
упорну молбу) поверилаца, лрав надлежна институција (лат шаШиио) установа, завод,
власт, судска надлежност, нпр ин прима установа уређена за нарочити цил>, наро-
инстанциЈа (лат т р п т а Шб1ап1:1а) у првоЈ чито научни, установа, установљено, осни-
инстанциЈи, ТЈ код првостепеног суда, до- вање, установљавање, установљење, заво-
бити или изгубити парницу код свих ии- ђење
станциЈа, т] код првостепеног, и свих ви- Институције (лат 1пз11Ш1;1опез) пл упутства,
шестепених судова.рет приговор, против- део Корпус Јурис, дело ко]е садржи пре-
доказ, абсолвирати абинстанциЈа прав због глед римског права и ксце Је, за цара
недоказане кривице ослободити оптуженог ЈустиниЈана, израђено 535 год ради уво-
дужности да се и даље осврће на тужбу ђења у проучавање римског права, преда-
против себе, обуставити, прекинути даље вања и уџбеници КОЈИ треба да послуже
прогоњење оптуженог као увод у изучавање римског права
ин стату кво (лат т з1аШ ^ио) у стању у институционализам (лат шбШићо) 1 правац
ко]ем Је нека ствар и дотле била, ТЈ у америчкоЈ вулгарној ПОЛИТИЧКОЈ еконо-
МИЈИ КОЈИ се ослања на филозофиЈу праг-
непромењено
ин стату кво анте (лат т в1а1и ^ио ап^е) у матизма, и истиче утица] друштвених ин-
стању у којем ]е ствар и раније била (ТЈ ституциЈа, навика, обичаја на економско
пре почетка спора, рата и сл ) понашање људи, 2 приврженост институ-
цијама, регулисање друштвеног живота и
инстауратор (нлат 1пз1аига1ог) установљи- односа утврђеним институциЈама
вач, оснивач, заснивач, обнављач, обнови- инстрадација (итал 1пб1гас1аге) ВОЈ графички
лац преглед кретања одређеног ВОЈНОГ тран-
инстаурација (лат 1пб1аига11о) установљи- спорта у копненом, поморском или речном
вање, установљење, оснивање, заснивање, саобраћа]у
обнавл>ање, обновл>ење инс градиција (итал Ш8(хас1аге) одређивање
инстаурирати (лат 1пв1аигаге) установити, транспортног пута и транспортних сред-
установљавати, основати, засновати, обно- става за Једну пошилжу
вити, обнављати инструент (лат 1П8(;гиеп8) истражни судиЈа,
инстигатор (лат 1ПБ11ј*а1ог) подбадач, под- иследник, инструктор
стрекач, подбуњивач, скупљач дажбина, инструирати (лат 1П81гиеге) поучита, поуча-
наплаћивалац такса, фискал вати, давати упутства, дати упутства, упу-
инструисати 351
тити, упућивати; обавестити, обавештава-
ти, прописивати.
инструисати в. инструирати.
инструктивав (нлат. тв1гиси\гиз) поучан,
обавештаван, упутан, коме је циљ поуча-
ван>е чему и упућивање у што.
инструктор (лат. тз1шс1ог) наставник, учи-
тељ, нпр. јахања, смучања итд.; војни на-
ставник, нпр. у руковању бомбама, загу-
шљивим гасовима, новом врстом оружја;
војни стручњак који уређује и обучава
чију (страну) војску.
инструкција (лат. тз&исИо) уређење; упут-
ство, упућивање, поучавање, настава;
упутство пуномоћнику како има да се
држи у некој ствари, пропис, упутство о
вршењу службе; припремање једне правне
ствари за изрицање пресуде по њој; пуно-
моћ, овлашћење; инструкција аката прав.
сређивање свих списа који се тичу неке
парнице; инструкциона ложа ложа у сло-
бодном зидарству у којој мајстор држи
слободна предавања о циљевима покрета
слободних зидара.
инструмен(а)т (лат.. тв1гитеп1;ит) справа,
направа, оруђе, алат, помоћно средство,
оруђе које служи техничким или научним
сврхама; механизам на којем се производе
музички тонови; мед. лекарска, нарочито
хируршка справа; прав. докуменат, акт;
инструментум аутентикум (лат. тз1гитеп-
Ш т аиШепИсшп) права исправа, веродо-
стојна исправа, правоважна исправа; ин-
струментум цесионис (лат. тв1гшпеп1шп
севкштз) акт о уступању чега.
инструментал (лат. тв1гитеп1аИ8 вс. вавив)
грам. оруђни падеж, седми или шести падеж
у српскохрватском језику.
инструменталан (нлат. тв1гшпеп1аИз) оруђ-
ни, средствени, који служи као средство
или оруђе; израђен оруђем или справама;
инструментална аритметика рачунање по-
моћу механичких справа, нпр. машине за
рачунање итд.; инструментална музика
музика која се изводи инструментима
(симфоније, увертире и др.), за разлику од
вокалне, коју изводе човечји гласови.
инструментализам (лат. тз1титеп1ит оруђе,
средство) фил. схватање филозофа Џона
Дјуиа (Јоћп Бешеу), по којем је мишљење
— тј. логичке, етичке и др. форме —
средство (инструменат) за прилагођавање
променл>ивим условима;уи. прагматизам.
инструментариј(ум) (нлат. тв1гитеп1;агшт)
збирка разних инструмената који служе
истој сврси; инструментаријум хирурги-
кум (нлат. тв(хшпеп1агшт сМгигјрсит)
опис хируршких инструмената.
инструментација (нлат. тз1гшпеп1;аио) муз.
удешавање музичког дела за извођење ка
већем броју инструмената.
инструментирати (лат. тз1хитеп1ит) муз. му-
зички комад удесити за извођење на већем
броју музичких инструмената; прав. изра-
дити неку исправу.
инструментист(а) (лат. тв1гшпеп1ит) онај
који свира на неком музичком инструмен-
ту, музикант.
инсубординација (нлат. твићопИпаШ)) непо-
слушност, непокорност, противљење ста-
ријем, одрицање послушности.
инсубординиран (нлат. тзићогс1та1;и8) непо-
слушан, непокоран.
инсулив в. инзулии.
инсулт (нлат. тзиКив) увредљив напад, изне-
надан напад, увреда, грдња, корење, ру-
гање, подругивањејдгед. напад,лароЈгслзам,
спољна повреда.
инсултант (лат. тзиИапв) онај који наноси
увреду, вређалац, нападач.
инсултација (лат. тзиНаИо) в. инсулт.
инсултирата (лат. тзиНаге) грубо вређата,
злостављати, нападати, грдити; ругати се,
пркосити.
' инсултор (лат. тзиНог) в. инсултант.
ин сума (лат. т в и т т а ) у свему, укратко,
једном речи.
инсургент (лат. твиг^епв) бунтовник, по-
буњеник, устаник.
инсурекција (лат. твиг§еге, тбштесио) буна,
побуна, устанак, дизање народа на оружје.
инсуфицијенција (нлат. тзиШслепИа) недо-
вољност, оскудност, неспособност; нарочи-
то: недовољност чијег имања за покриће
његових обавеза; мед. недовољна снага,
слабост (нарочито срца).
инсуфлација (лат. твиШаге удувата, удах-
нути, нлат. шзиШаИо) удувавање, упири-
вање, удахњивање ч
инсценација в. инсценирање.
ннсценирање (лат. т , всаепа) поз. удешавање
некога позоришног комада да се може
приказивати на позорници; фиг. прављење
или приређивање некоме сцене, догађаја.
инсцевирати (лат. т , всаепа) поз. удесити
(или: удешавати) позоришни комад за
приказивање на позорници; фиг. правити
или приредити некоме сцену, тј. напасти
некога отворено и на јавном месту, изазва-
ти га на свађу, тучу и сл.
интабуландо (лат. т!аћи1апс1о) прав. пугем
уношења у баштинску књигу, путеминга-
булације.
интабулација (нлат. ш(а1зи1а1;ш) записивање
на таблу, уписивање; прав. хипотекарно
уписивање меничног дуга, стављање при-
белешке на имање; грађ. најгорњи део ге-
симса.
интабулирати (лат. 1ађи1а, нлат. т(:аћи1аге)
записата на таблу; унети у књигу, записа-
ти у баштинску књигу, у катастар, у инта-
булациони протокол.
интабулисати в. интабулирати.
интактан (лат. 1ап§еге такнути, дирати,
т1ас1л18) недирнут, нетакнут, неповређен,
цео, читав; вој. трупа која још није увођена
у борбу, која је још свежа и крепка.
интаљо (итал. ш1а§Ио) гема, драги камен са
удубеним, урезаним украсима (лат. § е т т а
1пзси1р1а).
интарзиЈа 352
интарзија (итал 1агк1а, т1аг51а) уметничко
украшавање предмета од дрвета уметањем
парчића дрвета и других ствари у разним
боЈама (неговано у ИталиЈи у XV и XVI
веку, са украшавањем црквених столица,
зидова и др , од XVI века употребљавао се
за уметање ЈОШ И седеф, слонова кост и
метал за украшавање намеитада, носиљ-
ки, послужавника и др Француски лук-
сузни намештаЈ у стилу Лу]а XV и Лу]а
XVI такође има овакве украсе, у > ухетности
Ази]е ова техника се такође негузе), интар-
зиЈатура, интарзионо сликарство
интарзијатор (итал т1агз1а1оге) маЈСтор КОЈИ
ради ннтарзиЈу
интарзијатура (итал 1п1агз1аШга) в интар-
зи]а
интегер (лат 1п*е§ег) неповређен, читав, не-
дирнут, потпун, нов, интегра рес (лат т1е-
дга гев) неповређена (или неначета, непро-
мењена) ствар
интеграл (нлат т1е§га118 целински) мат 1
интеграл Једне функциЈе ]е она величина
чи]а Је дана функциЈа диференци]ал или
диференци]ални коефици]енат (зове се та-
ко што се може сматрати као цео збир
низа узастопних вредности ко]е узима Јед-
на инфинитезимална функциЈа, диферен-
ци]ал, променљиве, док се последња не-
прекидно мења од Једне вредности до
друге) Кад су такве границе промене одре-
ђене, онда се зове „одређен интеграл", 2
интеграл Једне диференциЈалне Једначине
или система диференциЈалних Једначина
Јесте Једначина или систем Једначкна од
КОЈИХ се дана Једначина или дани систем
једначина могу извести диференцирањем
интегралан (нлат 1п1едга115) целински, КОЈИ
сачињава целину, потпун, целокупан, це-
ловит, КОЈИ ПОСТОЈИ сам за себе (нпр инте-
гралне железнице), интегрални рачун или
рачуи интеграла грана инфинитезимално-
га рачуна ко]а се бави изналажењем и
своЈствима интеграла функциЈе, такође
служи за решавање диференци^алних ]ед-
начина итд , зштегралие формуле обрасци
КОЈИ се примењуЈу при решавању задатака
из интегралног рачуна
ивтегралитет (лат 1п1е§ег потпун, нлат
т1евга111а8) целинство, потпуност, цело-
купност, целовитост
интегрант (лат 1п1е§гапз) нешто што спада у
]едну целкну, што )е допун>у]е као битан
састоЈак
интегратор (нлат т1е(рга1ог) мат механичка
справа за добиЈање бро]них вредности не-
ких величина, као што су неправилне
геометриЈске слике итд
интеграф (лат 1п1евег, грч §гарћо) в инте-
гратор
интеграција (лат т^едгаћо) обнављање, до-
пуњавање чега оним што му ]е битно,»ат
израчунавање интеграла.фиг прелазак из
]едног растро]еиог и расутог стања у
усредсређено стање (супр дезинтегра!Џ1]а)
интелектуалноет
интегрирајући (лат 1п1е§гаге) пр КОЈИ нужно
припада НРКОЈ целини, битан
интегрирати (лат 1п1е§гаге) обновити допу-
нити, додати нешто целини као н>ен битни
део, мат израчунати или наћи интеграл
иитегритет (лат т1еј?п1аз) неповређено не-
дирнуто стање, потпуност целокупност,
неповређеност, читавост, чистота душе,
часност, честитост, невиност
интегрум (лат т1е§гшп) недирнута целина
нешто реституирати ин интегрум вратити
у раниЈе, првобитно стање или рани]и,
првобитни положај
интегумент (лат 1п1е§итеп(;ит) покривач
заво], омотач, зоол кожа, бот код фанерога-
мне биљке Једноставни или двоструки
омотач семеног заметка КОЈИ оставља Један
слободан и узан отвор за улазак цветно-
прашне цеви
интелев(а)т (лат т ! е г између, 1е^еге скупл>а-
ти, бирати, читати, т1еШ§еге увиђати,
схватати, т1е11ес1лц.) разум, ум, збир оних
духовних функци]а ко]е из опажаЈа праве
сазнања, способност сазнавања
иителектуалав (нлат т^еНесШаћч) разумни
умни, ПОЈМОВНИ, духовни, душевни, КОЈИ
припада разуму или се њега тиче, фил
натчулан, до кога се дошло путем ми-
шљења, интелектуалио образовање обра-
зовање духа или разума, интелектуално
саучесништво у неком злочмну прав по-
средно учествовање у злочину саветом,
интелектуални зачетник духовни зачет-
ник, она] КОЈИ заповешћу, наговарањем,
приморавањем или користећи се заблудом
и сл даде повода да неко изврши какво
кривично дело
ивтелектуалац (лат 1п1е11ес1и5) образован
човек, човек посвећен духовном раду, фи-
лозоф, научник, књижевник
иителектуализам (лат т^еПесШв) фил 1 в
рационализам, 2 цењење интелекта као
највише моћи духа („ум и наука, човекова
највиша сила"), 3 филозофски правац
КОЈИ интелекту даЈе првенство над свима
осталим духовним функшцама, 4 у обла-
сти етике схватање да се увиђањем и
трезвеним размишљањем може одређива-
ти рад и делатност човечкЈе воље, инте-
лектуалиа филозофија
интелектуализирати (нлат т1е11ес1иа11ваге)
растварати, раставл>ати на поЈмове или
мисли
интелектуалист(а) (нлат т1е11ес!из) фил
следбеник (или присталица) интелек-
туализма, пр кнтелектуалистички
интелектуалитет (нлат 1п1е11ес1иа1иа8) СВОЈ-
ство духовних бића, стање способности
сазиавања, оно што ]е у човеку духовно,
иителектуалност
интелектуалва филозофиЈа в интелектуали-
зам
интелектуалност (лат т1е11ес1и8) в интелек-
туалитет
интелиген(а)т 353
интелиген(а)т (лат 1п1еШ§еп5) човек спосо-
бан за правилно схватање и разумевање
ствари и појава у животу и свету, човек
КОЈИ има интелигенциЈе, интелигентан чо-
век
интелигентан (лат т1е111Ј*еп8) способан за
правилно разумевање ствари и појава у
животу и свету, разуман, уман, паметан,
КОЈИ има духа, мудар, досетљив, бистар,
вешт, вичан, умешан
интелигенција (лат 1п1еШ|*еп11а) урођена
способност правилног разумевања ствари
и по}ава у животу и свету, разум, ум,
способност схватања и поЈимања, као
збирна именица сви људи КОЈИ имаЈу ову
особину, отменији и бољи свет уопште,
школовани људи
ивтелигибилан (лат 1п1е11г§1к>111з) разумљив,
разговетан, по]мл>ив, схватљив.^ил натчу-
лан. по]мован, КОЈИ )е дат само за разум а
никако чулима, интелитибидни свет нат-
чулни свет, супр сензибилан
интелиџенс сервис (енг 1п1еШЈ*епсе вег\псе)
британска обавештајна служба
Интелсат скр од енг 1п1егпа11опа1 Те1е-
соттишса11оп 8а1еШ1;е Сопзог1шт - Ме-
ђународни конзорциЈ(ум) за телекомуни-
кациЈе путем вештачких Земљиних сате-
лита, први сателит ласниран 6 IV 1965
интендант (фр т1епс1ап1) надзорник, НЗСТОЈ-
ник, управник, нпр позоришта, ВОЈ офи-
цир КОЈИ води надзор и стара се о плаћању
и онабдевању трупа
интендантура (нлат 1п<;епс1ап1ига) управа,
надзор, седиште и делокруг Једног надзор-
никл, управника, ВОЈ установа ко]а се стара
о снабдевању воЈске
интенданција (нлат т1еп(1ап*1а) врховни
надзор, угграва, област ко]а СТОЈИ ПОД ]ед-
ним надзоркиком или управником
интензиваа (нлат т(.еп51уив) ]ак, моћан, си-
лан, бујан, КОЈИ означава појачану радњу,
КОЈИ озиачава степен напрегнутости, ин-
тензивна величина Јачинска величина, ве-
личина ко]а, за разлику од просторне,
екстензивне, има ступњеве ]ачине (као
светлост, звук, електрична струЈа и др ),
интензивно газдинство облик управљања
добром у коме се на обрађивање земљишта
улаже много више труда и новца, али се
долази и до знатно већег приноса и прихо-
да, супр екстензиван
интснзивирати (лаа т1епс^еге затегнути,
напрезати) чинити, учинити Јачим, по]ача-
ти, поЈачавати
интензивност в интензитет
интензивум (лат т^епмуит, зс уегћит) грам
глагол КОЈИ означава поЈачавање радње
другог глагола, нпр „прислушкивати" од
„слушати", „клати" од „тући", итд
интензија (лат т1еп5ш) напрезање, напрег-
нутоет, поЈачавање снаге, унутарња снага,
јачина, жестина, садржина, унутарња,
вредност, степен Јачине
23 Лексикон
интервал
интензиметар (нлат т1еп51уг15, грч те1гоп)
мед апарат за дозирање Рендгенових
зрака
интензитет (нлат ш1;еп811а8) Јачина, силина,
жестина, унутарња ]ачина делатности, де-
латна снага, делотворност, величина снаге
(супр екстензитет), напрегнутост, напетост,
напрезање, сила, силина, степен напето-
сти
интензификација (лат т1епб1о напрегнутост,
{асеге чинити) чињење нечега ]ачим, по]а-
чавање, повећавање
интензо (итал 1п1епзо) муз снажно, крепко,
повећано, поЈачано
интенција (лат 1п1еп(1еге уперити, смерати,
намеравати, 1п1еп11о) намера, намеравање,
намисао, накана, тежња за чим, цил>,
сврха, интенцио акционис (лат ш1жп11о
асиотк) прав крајњи цил> тужбе, побуда за
тужбу, интенцио принципалис (лат гп1еп-
11о рппираћз) главна намера, интенцио
секундари]а (лат ш1еп11о весипс1апа) спо-
редна намера, узгредна намера
интенционализам (лат. 1п1еп1ло) схватање по
козем су оправдана сва средства само да би
се постигао цил>
интенционалист(а) (лат 1п1еп(1о) присталица
схватања да циљ оправдава средства
интенциовизам в интенционализам
ивтер (лат 1п1ег) предлог, по]ављу]е се као
предметак у сложеницама са значењем
међу, између, за време
интеракција (лат ш!ег, ас1ш радња, деЈство)
међудеЈство, међузависност, физ деЈство два
или више система, или по]ава, Једног на
друге, фил начело интеракци]е ]е Један од
основних поЈмова филозофи]е ди]алекти-
ке, дијалектички метод подразумева раз-
личите природне и друштвене поЈаве као
међусобно повезане и узаЈамно узрокова-
не, нпр у природи живо биће ]е модифи-
ковано према средини у КОЈОЈ ЖИВИ, а са
своЈе стране оно модифику]е средину
интер арма силент легес (лат т1ег а г т а
811еп1 1е^еб) навод из Цицероновог говора
За Милона (Рго МЈопе, VI, 10) „Под оруж-
]ем ћуге закони", ТЈ у рату не важе никак-
ви закони сем закона воЈне силе
интер арма силент музе (лат т1ег а г т а 511еп1
т ш а е ) „Кад оружје говори, музе ћуге", ТЈ
где се води рат, ту не напредуЈе уметност и
наука
интерартикуларви (нлат 1п1егагиси1ап8) ко-
ЈИ се налази међу зглобовима, међу-
зглобни
ивтервал (лат т1ег, уаПиз бедем, простор
између бедема, 1п1ег\га11шп) међупростор,
одсто]ање, раздаљина, размак, празнина
између чега, међувреме, прав међувреме,
рок, муз разлика висина између два тона,
пер иитервала (лат рег т1егуа11а) у преки-
дима, на прекиде, са прекидима,дилуцида
или обични]е луцида интервала (лат Љ1и-
1 , 1ис1с1а т1егуа11а) пл светли тренуци
интервалометар
присебности код болесника, нарочито код
болесника душевно оболелог
интервалометар (лат 1п1егуа11шп растоЈање,
грч те1гоп) ВОЈ у артиљери]и справа за
мерење растојања од циља до тачке удара
зрна или распрскавања у ваздуху
интервенијент (лат т4егуетепз) прав она]
КОЈИ се умеша у неки спор као трећи (лат
1ег1ш8 т1егуетеп5), посредник, суди]а,
изборни суди]а
интервенирати (лат 1п1еп/егиге) мешати се,
умешати се у што (нпр у какав спор),
поЈављивати се као посредник, посредова-
ти, трг меницу КОЈУ ]е трасат одбио испла-
тити или регулисати за рачун трасанта,
радити (или утицати) на берзи да се
одржи курс новца или хартиЈа од вредно-
сти, ЗОЈ умешати се ВОЈНОМ СИЛОМ, притећи
ВО]СКОМ (у ПОМОћ И СЛ )
интервенисти в интервенирати
интервентиван (нлат 1п1егуеп11Уиз) КОЈИ се
поЈављуЈе у улози посредника, посред-
нички
интервентор (нлат т1егуеп(;ог) посредник,
изборни суди]а
интервенција (лат ш1егуеп*;1О мешање, по-
средовање, улазак трећег лица у неки спор
у улози суди]е или посредника, мешање
Једне државе у послове друге државе, фин
посредовање на берзи у сврху одржавања
курса хартиЈа од вредности, трг примање
туђе менице на себе, ВОЈ улажење у рат
иитервенционизам (лат иПеп/епио) 1 поли-
тичка доктрина и пракса оружаног, поли-
тичког и економског мешања у међу-
државне или унутардржавне односе, ради
очувања или промене постоЈећег стања, 2
ехон правац КОЈИ захтева уплитање државе
у привредни живот, ТЈ да држава регули-
ше основно кретање у привреди
интервенционисти (лат т^егуепћо) пл они
КОЈИ раде на томе да се интервенише, ТЈ да
нека држава уђе у рат
интервертебралан (нлат 1п1егуег1ек>га11з)анаг
међупршљенски, ко]и лежи међу пршл>е-
новима
интер вивос (лат т1ег УПГОЗ) међу живима,
за живота, прав заживотни, нпр посао
уговор, тестаменат итд
Интервизија (лат т1:ег међу између, \О81О
појава, виђење) удружење телевизи^ских
станица соци]алистичких земаља Источне
Европе, ЕвровизиЈа
интервју (енг т1ег\деш) разговор, испити-
вање, нарочито разговор између сарадни-
ка неког листа и какве истакнуте личности
из Јавног живота о актуелним питањима,
КОЈИ ће таЈ сарадник доцниЈе објавити у
свом листу
интервјуисати (енг 1п1егу1е\^) посетити кога
у цил>у испитивања његовог мишљења, в
интервЈу
интервјуист(а) (енг ииеппеиг) сарадник, ре-
портер неког листа КОЈИ, у разговору с
каквим истакнутим државником, уметни-
354 интересент
ком, научником итд, гледа да поста-
вљањем питања дозна његово мишл>ен>е о
важним дневним питањима да би га об]а-
вио у листу
интервокални (лат т1;ег, уосаћв гласан,
звучан) лиигв КОЈИ се налази између два
вокала
интерглацијална доба (лат т!ег, ј?1асш115
леден) геол доба ко]а су била између по]е-
диних ледених периода на Земл.и, нарочи-
то у Европи
интерденталан (лат т1ег, <1епб зуб, с1еп1а118
зубни) КОЈИ Је између зуба,/рам међузубни
(глас)
интердикт (лат 1п1егсЈ1с1ит) забрана, у като-
личком црквеном праву обустава оба-
вљања свих црквених обреда (сем кр-
штења, кризмања, исповедања и приче-
шћивања болесних и самртника), као црк-
вена казна за област, државу, град или
општину (КОЈУ су примењивале раније па-
пе да би присилиле вчаде на попушт^ље)
интердиктор (нлат 1п1егс11с1ог) она] КОЈИ за-
брањуЈе, забранилац
интердикција (лат т1егс11с1ш) забрана,
ускраћивање, ускраћење, укидање, лиша-
вање, лишење
интердициран (лат т1;егс11с1и5) прав прогла-
шен неспособним за самостално упра-
вљање имовином
интердицирати (лат 1п1егсћсеге) забранити,
ускратити, забранити слободно распола-
гање СВОЈОМ имовином
интерегнум (лат т1егге§пшп) време од
смрти или силаска с престола Једног вла-
даоца па до ступања на престо другог
владаоца, међувлада, време за коЈе држава
нема владаоца
интерес (лат 1п1егзшп, 1п1егеззе учествовати,
узети удела) удео, учешће, однос, привлач-
ност, занимљивост, пажња, љубав, накло-
ност, значаЈ, важност, вредност, корист,
добит, добитак, камата, приход од уложе-
ног новца, новац плаћен за употребу уза]-
мљеног новца, простинтерес навац плаћен
на главницу зајма, сложен интерес клк
интерес на интерес интерес плаћен на
главницу периодично повећану додавањем
неплаћеног интереса, прав корист или ште-
та ко]у неко има од радње неког другог
лица или од догађаја, пер шггересе (лат
рег т1егебзе) из користољубља, иитересни
рачун рачун КОЈИМ се израчунавају кама-
те, политика интереса себична политика
интересантан (фр 1п1еге55ап1) занимл>ив,
привлачан, КОЈИ побуђу]е радозналост,
узбудљив, забаван, важан, значаЈан, ре-
дак, особен
интересантност (лат т^егебзе) занимл,ивост,
привлачност, заначаЈност
интересент (лат т1еге8зе, ф р 1п1егеззег) онаЈ
кога се нешто тиче, она] КОЈИ има удела у
чему, онаЈ којему ^е стало до чега, учесник,
удеоник, она] КОЈИ жели што, КОЈИ полаже
право на што, купац, муштери]а
интересирати се 355
интересирати се в пнтересовати се
интересна сфера подручје утицаја, у међуна-
родноЈ империјалистичкоЈ политици значи
признато првенство утица]а некој импери-
ЈалистичкоЈ сили на другу земл>у, подручЈе
интереса поЈединих држава
интересовати се (лат т^егеззе) занимати се
за, имати удела у, суделовати, учествовати,
узимати учешћа у, имати према чему на-
клоност или љубав, бити одан, заузимати
се за кога, имати саучепАа, интересуЈе ме
занима ме, стало ми ]е, тиче ме се, привла-
чи ме, изазива мо]е саучешће, МОЈУ радоз-
налост, МОЈУ пажњу, ту сам заинтересован
према томе нисам равнодушан, до тога ми
]е стало, то ме се тиче, то Је за мене важно,
ту су у питању МОЈИ рачуни, интересирати
се
интеријер (лат 1п1епог) в еитериЈвр
интерим (лат т 1 е п т ) међугим, међувреме,
привремено, привремена уредба, привре-
мена одлука о какво] спорно] ствари, при-
времено стање, провизори]ум
интеримистикум (лат т1епт181;1сшп) прав
привремена одредба о некоЈ спорној ства-
ри, коЈа важи док се не донесе коначна
одлука, провизориЈум
интериоризација (лат т1епог унутрашњи)
псих схватање да ]е психичка делатност у
ствари резултат унутра пренесене (инте-
риоризоване) спол>ашње материЈалне де-
латности
интерјекција (лат 1п1ег]ес1;1о) грам узвик, ус-
клик (ах, ох, ]ао, их, ух, фу], аЈС, иш' и
др ), прав подношење жалбе (апелате) на
пресуду вишем суду
интеркаларан (лат 1п1;егса1аг1в) уметнут, до-
дан, дометнут, интеркаларис анус (лат
т1егса1апб ашшв) преступна година, ин-
теркаларис диес (лат т1;егса1аг1В сћез) пре-
ступни дани (29 II сваке четврте године),
иед дани без грознице
интеркалација (лат ш1егса1аге) накнадно до-
давање, уметање, додатак, уметак
интер канем ет лупум (лат т1,ег сапет е1
1ирит) „између пса и курјака" ТЈ у су-
мрак, заправо у време између тренутка
кад пастир дреши пса са ланца да му чува
стадо, и времена када се курЈак, користећи
се почетком падања мрака, прикрада у
близину стада
ивтерклавикуларав (нлат т1егс1аУ1си1ап8)
анат међукл>учњачни, КОЈИ лежи између
кл>учњача
интсрколумниј(ум) (лат 1п1ег, со1шппа стуб)
грађ размак између два стуба, међупро-
стор
интеркомуникација (нлат ш1егсоттишса-
1ш) заЈедница, општење, међусобна веза
интеркомувицирати (нлат т1егсоттитсаге)
бити у заЈедници, имати међусобну везу,
општити
интеркоњекција (лат т1ег међу, између, со-
пЈ1сеге стрпати) међусобно повезивање
електричних централа далеководима
23'
ин терминис
интерконтиненталан (нлат т1егсоп1теп1а-
118) КОЈИ ]е између контанената, међуконти-
ненталан, међукопнен
интерконфесионалан (нлат т1егсоп1екктпа-
ћа) КОЈИ се тиче међусобних односа разних
вероисповести, КОЈИ не дели, не разлику]е,
по верском припадништву
интеркосталан (нлат 1гг1егсоз1а118) анат међу-
ребарни, КОЈИ лежи међу ребрима
интеркруралан (лат т1ег, сгив, сгипв) анат
међубедрени, међубутни
интеркурентан (лат т1;егсиггепз) КОЈИ се по-
]ављу]е за траЈања неког стања, ко]и изби-
Ја.мед за било, пулс неправилан
интеркутан (нлат 1п1егси1апи8) ашт КОЈИ се
налази између коже и меса
интерлингва (лат т1ег, ћп^иа Језик) вештач-
ки Језик направљен од главних Језика
западних народа, са толико упрошћеном
грамтиком да га сваки познавалац вели-
ких западних Језика може разумети готово
без икаквих тешкоћа
интерлингвистика (лат т1ег, ф р 11п§и1зи-
^ие) лингвистичка дисциплина ко]а се ба-
ви састављањем вештачких Језика за ме-
ђународно споразумевање
интерлинеаран (нлат ш1ег1теап8) каписан
или штампан између редова, међуредни,
међуврсни, интерлинеарна верзиЈа превод
написан између два писана или штампана
реда
ивтерлокут (лат т1ег1оси1;ит) прав в интер-
локуци]а, претходно признање на пар-
ници
интерлокуција (лат 1п1ег1осиио) разговор,
прав претходна одлука, привремена пресу-
да која се, раниЈе, изрицала пре доношења
коначне пресуде, споредна осуда у парни-
ци због какве споредне ствари
интерлудиј(ум) (лат т1ег1ис1еге, нлат 1п1:ег-
1ис1шт) муз међуигра
интермаксиларан (нлат шгегтахШаго) анат
међувилични
интермедијаран (нлат тгегтесћагшз) КОЈИ
представља спону или везу између две или
више ствари, КОЈИ посредуЈе, посредни
интермедијери (фр т1егтес11а1ге) међупро-
дукти, међупроизводи
интермедиј(ум) (нлат т1егтес!шт) време
изадеђу два утврђена рока.,физ хем матери-
]а ко]а помаже прелазак Једне материје у
другу, или СЈедињавање других двеју мате-
риЈа у ]едну, катализатор, поз игра између
два чина, међуигра
интермецо (итал пгкегтегго, лат 1п1егте<11-
и т ) међуигра, мали комични позоришни
комад, обично мала комична опера ко]а се
изводи између чинова главне представе и
коЈа нема никакве везе са главном пред-
ставом, у инструментално] музици кра-
так, самосталан комад, комична епизода
уопште
ин термивис (лат т ^еггтгш) у пристојним
границама, у припадајућим границама
(оставити)
интермисија
интермисија (лат. т1егпн88ш) прекид за неко
време, пропуштање; изостајање за неко
време, привремени престанак; време изме-
ђу престанка и поновног појављивање че-
га, нпр. интермисија грознице мед време
без грознице (тј. време између њеног пре-
станка и поновног појављивања).
интермитенс (лат. 1п1егтШеп8) мед. преступ-
на грозница, грозница која се јавља на
махове, с прекидима.
интермитентан (лат. т1епшиеге обуставита,
прекинути) који има прекиде, који је с
прекидима, на махове, који изостаје с
времена на време, који престане па се
појави; наступни.
интермитирати (лат. т1ег-тШеге) прекинути
за неко време, пропустити, пропуштати;
изостајати, прекидати се, престајати за
неко време; интермитирајуће болести бо-
лести са прекидима за време којих се
болесник осећа релативно здравим (нпр.
интермитирајућа грозница); интермитира-
јући извори извори који привремено пре-
сушују па опет избијају; интермитирајући
пулс било (пулс) које неједнако бије, с
прекидима.
интермускуларан (нлат. 1п1егтикси1апз) анат
међумишићни, који се налази између ми-
шића.
интернат (нлат. т1егпа1шп) васпитни завод у интернационалан (нлат. 1п1егпа1:1опаНз) ме-
којем питомци, поред наставе имају стан и
храну^сЈпр. екстернат).
интернација (нлат. т1егпа1к>) в. интерни-
рати.
интернационала (лат. т1ег, паИо народ) 1.
међународно удружење радника. — Прва
интернационала (1864—1876). Основана
1864. год. у Лондону. Организатори Маркс
и Енгелс. Маркс је формулисао њене
принципе и био њен стварни руководилац.
Интернационала је имала циљ да органи-
зује и повеже акцију међународног проле-
тариЈата ради економског ослобађања рад-
ника из најамног ропства а с тим и уни-
штења сваког класног господства, тј. кла-
са. Да би то постигао, пролетаријат мора
да се организује у свакој земљи у посебну
политичку партију. Прву интернационалу
је распустио Маркс, јер је њен рад био
онемогућен порастом реакције у Европи
после пораза Париске комуне, а и због
подривачке делатности анархиста (Баку-
њин). Фактички је престала са Хашким
конгресом (1872), мада је формално ра-
спуштена на конгресу у Филаделфији
(1876. год.). — Друга интернационала
(1889—1914). Основана на конгресу у Па-
ризу. Организатор је Енгелс, који је њоме
стварно руководио за време свога живота. интернационалист(а) (лат. т(ег. па1т) при-
Дотле је и Интернационала стајала на
марксистичким позицијама. Од почетка
XX века у њој преовлађује опортунизам
и ревизионизам, упркос отпору револу-
ционарног левог крила (Лењин, Роза
Луксембург). Претрпела је слом у првом
356 интернационалнс бригаде
светском рату срозавши се у наЈгори соци-
јалшовинизам и опортунизам према импе-
ријализму. — Трећа интернационала
(1919—1943). Основао је Лењин на конгре-
су у Москви, марта 1919, као револуцио-
нарно међународно удружење радника.
„ . . . њена је мисија: испунити, спровести у
живот завете марксизма и остварити ве-
ковне идеале социјализма и радничког
покрета." (Лењин). Ова је Интернационала
распуштена 1943. год. —Друга ипо интер-
национала (1921—23) међународна орга-
низација центристичких и социјалистич-
ких партија и група, основана у Бечу, као
реакција на стварање Треће комунистичке
интернационале, да би се очувао утицај у
радничким масама и спречио њихов одла-
зак улево. Спајањем ове интернационале
са остацима Друге интернационале настаје
тзв. Социјалистичка радничка интерна-
ционала 1923—40, која се после II светског
рата (1951) обнавља у Социјалистичку ин-
тарнационалу, састављену углавном од со-
цијалистичких и социјалдемократских
партија Западне Европе; 2. химна међуна-
родне социјалне демократије, текст Ежена
Потјеа (1871), а мелодија Пјер де Гајтера;
комунистичка интернационала, комии-
терна.
ђународни (нпр. интернационално право,
интернационални односи уговори, ј'език
итд.).
интернационализам (лат. т1ег, па1ш народ)
1. међународни покрет радника свих зе-
маља за класно јединство и солидарност у
борби за збацивање власти буржоазије,
уништење империјализма и увођење соци-
јалистичког, односно комунистичког поре-
тка; 2. осећање солидарности и братства
свих радника света, зближавање свих на-
рода и стварање једног вишег, јединстве-
ног друштва уређеног по социјалистичким
начелима; због тога интернационализам
води борбу против шовинизма, национал-
не искључивости, империјализма, милита-
ризма и рата. .
интернационализација (лат. т!ег, па1т)
признавање чега за заједнкчко, међуна-
родно; споразум по коме све државе имају
једнако право да се нечим користе, нпр.
неком територијом, мореузом, реком итд.
интернационализирати (лат. т1ег, паИо) чи-
нити, учинити нешто заједничким, међуна-
родним; споразумом решити да све државе
имају једнако право да се нечим користе,
нпр. неком територијом, реком, неким мо-
реузом итд.
сталица или члан радничке интернацио-
нале; космополит.
интернационалне бригаде једииице страних
добровољаца које су се бориле на страни
републиканске војске у Шпанском грађан-
ском рату (1936-39).
интерни 357
интерни (лат. т1егпи8) унутрашњи, унутар-
њи; домаћи; иитерна медицииа део меди-
цине који се бави унутарњим болестима;
интерна трговина унутарња трговина, до-
маћа трговина (супр. екстерна); који је одре-
ђен за унутарњу службу, који није за
јавност (нпр. интерне ствари, интерни
спор).
интернирати (нлат. т^егпаге) сумњиве
странце, политичке или војне бегунце
стране државе, поданике непријатељске
државе за време рата, или домаће поли-
тичкм сумњиве и неисправне људе осудити
да живе под полицијским или војним над-
зором у одређеном месту, у тзв. концентра-
ционим логорима; затворити, држати у
заточењу, ограничити слободу кретања;
као именица: интернирање, интернација.
интернирац (лат, т1егпиз) онај који је интер-
ниран; в. интернирати.
интернист(а) (лат. т1егпш унутрашњи) ђак
који, поред наставе, има у заводу и стан и
храну (супр екстернист); мед. лекар специја-
листа за унутарње болести; болесник који
болује од неке унутарње болести; у Фран-
цуској: лекарски помоћник.
интернодиј(ум) (лат. 1п1егпо(Иит) бот. чланак,
простор између два колена (или: коленца)
у стабљике, растојање између колена (или:
коленаца) чланака.
интернум (лат. т1;егпит) оно што је унутар-
ње; унутрашња ствар ИЛИ посао.
интернунције (лат. т^еггшпсшк) преговарач,
посредник; изванредни папински посла-
ник другог ранга.
интерогатив (лат. 1п1егго§аиуит)граи. упитна
заменица: ко? што? који? чији?
интерогативан (нлат. т1егго#аИ^и8) упитни,
који има облик питања.
интсрогаториј(ум) (нлат. т1еггој»а1огшт)
прав. саслушање, судско испитивање; запи-
сник о саслушању.
интерогација (лат. т1егго§а1ш) питање,
испитивање, саслушавање, саслушање.
интерокеански (лат. т1ег, осеапиз, грч.
океапбб) међуокеански, који лежи између
океана, који везује океане.
интерпарламеитарви (лат. т1ег, нлат.
раг1атеп1шп) који везује све парламенте,
међупарламентарни; интерпарламентарна
унија удружење парламентараца разних
држава, основано 1888, које ради на реша-
вању међународних спорова; нека врста
светског парламента који сваке године
одржава своје конференције и има свој
сталан биро (1909—1914. у Брислу,
1914—1920. у Кристијанији, а од 1920. у
Женеви). Крајем 1976. имала је 72 земље-
-чланице.
интер партес (лат. 1п1ег раг1ез међу
странкама) праа. ознака да неки правни
посао етвара право и обавезе само за
странке које су у њему суделовале.
интерпелант (лат. гп1егре11ап8) подносилац
интерпелације у парламенту.
интерпретирати
интерпелација (лат. ш1егре11аио) упадица,
прекидање у говору, приговор; у парла-
ментарном смислу: питање којим посла-
ник, у парламенту, тражи од владе или
неког министра писмено или усмено изја-
шњење о извесној ствари из области уиу-
трашње или спољне политике; прав. спре-
чавање, оспоравање поседа, приговор; по-
зивање пред суд.
интерпелирати (лат. т1егреНаге) прекидати,
прекинути кога у говору, упадати у реч,
сметати; тражити одговор или објашњење
о чему од надлежног министра у парла-
менту; прав.' спречавати нешто; правити
приговор; звати пред суд.
интерпелисати в. интерпелирати.
интерпозиција (лат. т^егровШо) уметање,
стављање између; залагање, посредовање;
улагање правног лека; посредовање вла-
сти; интерпозицио апелационис (лат. т^ег-
розШо арреПаиотв) прав. улагање призива
на виши суд.
Интерпол (скр. од енг. 1п1егпа1вдпа1 роИсе)
Међународна организација криминали-
стичке полиције (са седиштем у Паризу) за
помагање држава чланица у откривању
кривичних дела и хватању злочинаца;
СФРЈ је чланица од 1946. год.
интерполатор (лат. т1егро1а(;ог) фалсифика-
тор туђих дела, уметач у текст, потуривач,
подметач.
интерполација (лат. т!егро1а1;ш) уметање,
кварење првобитног текста неког списа
доцнијим уметањем речи, реченица, стро-
фа или ставова;маг. уметање нових члано-
ва између чланова једног низа бројева.
интернолирати (лат. т1егро1аге) гласањем
дати нечему нов или друкчији изглед,
дотерати; уметнути и тим уметањем поква-
рити нешто; интерполирана места исква-
рена или доцније уметнута места у текст
неког дела; кат. вршити интерполацију.
интерпонент (лат. т1егропеп8) прав. улагач
правног лека против неке одлуке.
интерпонирати (лат. 1п1егропеге) уметнути,
уметати, метнути између, метати између,
стављати између, ставити између; посредо-
вати, примити се посредовања у чему; прав.
уложити (или: улагати) правни лек против
неповољне одлуке.
интерпрет (лат. т^егргез) тумач, објашњава-
лац; преводилац; приказивач, представ-
љач, нпр. неке улоге.
•штерпретатор (нлат. т!егрге(;а1ог) тумач,
излагач; објашњавалац, приказивач, пред-
стављач; преводилац.
интерпретација (лат. т1егрге1аИо) тумачење,
објашњавање, излагање (списа, закона,
уговора и др.); представљање, прикази-
вање (нпр. неке улоге); превођење страног
писца.
интерпретирати (лат. т1егрге1ап) тумачити,
објашњавати, излагати; приказивати,
представљати; преводити.
интерпунгирати 358
интерпунгирати (лат. т^егрип^еге) в.интер-
пунктирати.
интерпунктација (нлат. т^егрипс^аио) в.ин-
терпункција.
интерпунктирати (нлат. т1;егрипс1аге) грам.
ставити (или: стављати) реченичне знаке:
тачку, зарез, знак питања итд.; интерпун-
гирати.
интерпункција (лат. т1егрипсио) грам. рече-
НИЧНИ знаци; стављање реченичних знако-
ва; интерпунктација.
интерсекс (лат. т!;ег, зехиз) биол. организам
код кога су изражене и мушке и женске
полне одлике.
интерсекција (лат. т1егзес1ш) пресецање,
пресек, изукрштавање; пресециште, тачка
у којој се пресецају две линије.
интерсептум (лат. т1егзер1ит) преградни
зид, преграда; аиат. пречага, ветрила, дија-
фрагма.
интерсецирати (лат. т1егбесаге) просецати,
расцепити, расећи.
интерскапилиј(ум) (нлат. т1ег5сарШит) зоол.
в. интерскапулум.
интерскапулум (нлат. т4егзсари1шп) анат.
простор између лопатица.
интерстеларни (нлат. т1ег, з1е11а) међузвез-
дани, који се налази међу звездама.
интерстицијалан (лат. ш1ег81Ша118) међупро-
сторни, који се тиче међупростора, који је
у вези са међупросторима; иитерстицијал-
но ткиво зоол. подупорно ткиво у животињ-
ском паренхиму (везивно, хрскавичаво и
коштано).
интерсубјективан (нлат. т^егзићјесЛптз) фил.
који важи за већи број субјеката.
интертмгниј(ум) (лат. т!ег1;1§шшп) грађ. про-
стсЈр између две греде.
интертриго* (лат. 1егеге трти, 1гИшп, т1ег-
1ПЈ>О) мед оједина, запал>ење коже између
двеју кожнкх површина које се додирују.
интертритура (лат. т1ег1гНига) мед. добијање
столице помоћу трљања.
интертропски (лат. 1п1ег, грч. 1горе враћање,
обртање) геогр. међуповратнички, који се
налази између повратника; који расте или
успева између повратника.
интерузуриј(ум) (лат. т(;ег, иИ употребљава-
ти, изиз употреба, т1егизигшт) трг међу-
камате, тј. обрачунавање камата при
плаћању неког потраживања које још није
доспело за време од дана плаћања до рока
у којем би требало извршити плаћање.
интерупција (лат. ш1еггир1ш) прекидање,
пресецање; сметање, ометање; иитерупцио
прескрипционис (лат. т1еггир1ш р г а е з т р -
Иотв) прав. прекидање застарелости.
интерференција (нлат. т^ег^егегШа) физ по-
јава која настаје када до исте тачке М
(неке еластичне средине) стигну два треп-
тајна кретања, или, другим речима, када
кроз М пролазе два зрака; узима се да су
периоде оба кретања једнаке. Каже се да
два таква зрака интерферишу у тачци М,
интимус
и при томе узајамном дејству или се поја-
чавају, или се слабе, или се поништавају.
интерферирати (лат. т1ег{егге) физ. вршити
узајамно дејство светлосних (или топлот-
них, звучних итд.) таласа, тако да се
дејство сваког таласа појача, ослаби или
поништи, уп. интерференција.
интерферисати в. интерферирати.
интерферометар (нлат. т*ег1егге, грч. те1-
гоп) апарат за мерење дужине светлосних
таласа помоћу појава интерференције
светлосних зракова.
интерфон (лат. т1ег, грч. рћбпе глас, звук,
енг. 1п1егрћопе) уређај за међусобне разго-
воре, када је непосредно споразумевање
немогуће.
интерцедент (лат. т1егсес1еге, т!;егсес1еп8)
посредник, онај који се заузима за кога
или што; јемац.
интерцелуларни (лат. т1ег, се11и1а ћелија)
физиол. међућелијски, који се налази из-
међу ткивних ћелија животињског тела,
нпр. иитерцелуларни простори ваздухом
испуњени простори између ћелија; интер-
целуларна супстанција твар која се налази
између ћелија и која их спаја.
интерцепција (лат. т1егсер1ш) одузимање ту-
ђега, присвајање, затајивање.
интерцесија (лат. т^егсезвш) заузимање, за-
лагање, посредовање, мољење; јемчење,
јемство; прав. улагање приговора.
интерцизија (лат. т1еге18ш) расецање, пре-
сек; прекид, одмор, станка, почивка, пау-
за; одел.ак, одсек, пасус; грам. уметнута
реченица.
интестабилан (лат. т4е81;а ћШ;;) прав. неспосо-
бан, да сведочи (пред судом), неспособан за
прављење тестамента.
интестатан (лат. ш1е51а1и8) који није напра-
вио распоред имовине пред смрт; херес
иитестатус или херес аб интестато (лат.
ћегез ш1е81;а1и5, а\з 1п4еб1а1о)лрав. онај који
прима наследство и без тестамента, тј.
природни, законити наследник.
интестатни наследник (лат. ћегез т(еа1а1и8)
в. интестатан.
интестиналан (нлат. 1п1е811па118) утробни;ин-
тестинални тон мед. шум у цревима који се
може чути помоћу лекарске слушалице.
интестивум (лат. ш1е81тшп) анат. црево; ин-
тестина утроба.
интима (лат. шШпш) 1. унутрашњи, скриве-
ни садржај душевног живота појединца;
скривена мисао, жеља; скривен, затворен
начин живл.ења; пријатна средина, топла
атмосфера; 2. анат. унутрашњи слој зида
крвних и лимфних судова.
интиман (лат. ш1егшг, т Ш п ш ) унутрашњи;
присни, лични, срдачан, пријатељски.
интимат (лат. шИта1шп) висока наредба,
наредба са највишег места.
интимација (нлат. шитаИо) објављивање.
ИНТИМНОСТ (лат. т И т и з ) присност, присно
пријател>ство, тесна веза.
интимус (лат. т и т ш ) присни пријатељ.
интоксикациЈа 359
интоксккација (лат. т у, грч. 1ох1коп отров)
мед. тровање, болест изазвана дејством
отрова на организаМ; фит опијање, зано-
шење, очаравање; занесеност, очараност,
опијеност.
интолерантав (лат. т1о1егап8) нетрпељив.
интолерантизам (лат. т1о1егапиа) нетрпељи-
вост, нетрпљивост.
интолерантност в. интолеранција.
интолеранција (лат. т*о1егапиа) нетрпељи-
вост, нетрпл>ивост.
интонација (итал. 1п1опа1;1о)муз. давање тона;
произвођење тона; свирање, певање; у кат.
цркви: почетне речи молитве које изгово-
ри свештеник за олтаром и на које верни
одговарају.
интонирати (лат. 1п1опаге)муз. дати тон, дава-
ти тон; производити тонове; свирати, пе-
вати.
инторзија (лат. 1п1ог8ш) увртање, завртање;
кривљење, искривљеност; инторзио утери
(лат. т*ог81о и1еп)мед искривљеност мате-
рице.
ивтра (лат. т1егиз, т(ха) латински предлог,
појављује се у сложеницама, као предме-
так, са значењем: у, унутра, изнутра; вре-
менски: за, пре истека; о бројевима: испод;
у обиму, у границама.
интравенозан (нлат. т1гауепо5и5)мед. који се
убризгава (лек) право у вене, да би се
убрзало дејство.
интравертан (лат. т1га, уег1еге окретати)
окренут унутра, управљен према ономе
што је унутра; интравертне личности псих.
по Јунгу, то су особе које воле да су саме са
собом, које су повучене у себе, мисаони
• људи (супр. екстравертне личности).
ивтравилан (лат. т ! г а , \'Ша летњиковац)
градски, варошки (назив за изграђени и
насел>ени део градске или варошке општи-
не); супр екстравилан.
интрада (итал. т1га1а, стфр. т1гас1е) муа
увод, предигра, кратак инструментални
период као увод у већи музички комад;
интраде пл. државни приходи (од пореза,
намета и др.).
интракапсуларан (нлат. ш1гасарзи1ап5) мед.
који се налази у зглобној чашици, нпр.
повреда зглоба која је допрла у зглобну
чашицу.
интракардијалан (лат. тгга, грч. кагсћ;. срце)
мед. који се даје у срце (интеркардијална
инјекција).
интракранијалан (лат. т1га, грч. кгатоп
лобања) унутар лобање.
интраменталан (лат. т1егиз, т ! г а , теп$,
душа) фил„ псих. који припада свести поје-
динца, подручју личног, непосредног
(субјективног) доживљавања.
интра мурос (лат. т ! г а тигоб) који је између
зидова; који није за јавност, тајни.
интрамускуларан (лат. т*га, тибси1ап8) мед.
који се убризгава у мишиће.
ивтранзигенти в. интрансигенти.
интронизацИЈа
ивтранзитиван (лат. т^гапбШуиб) непрела-
зан; вербум интранзитивум (лат. \?егћит
т1гапбШуит) в. интранзитивум.
иатранзитивум (лат. 1п1гап8Шуит) грам. не-
прелазни глагол.
ивтрансигентан (лат. т - не, 1гапб1§еге наго-
дити се) непопустљив, непомирл>ив; упо-
ран, постојан.
ивтрансигенти (лат. 1п- не, 1гапб18еге) они
(људи) који не попуштају и не упуштају се
ни у какво погађање.
интрансигентност (лат. т - , 1гапб1п§еге) непо-
пустљивост, непомирљивост.
интраокуларви (клат. 1п1гаоси1ап5) који се
налази у оку, очни.
интраутерински (нлат. т1гаи1епгшз) мед. који
је у унутрашњости материце.
иатрацелуларан (лат. т(га, се11и1а ћелија,
нлат. т1гасе11и1аг15) биол. који је у унутра-
шњости ћелије, у ћелији.
ивтрига (фр. тШ{*ие, итал. гп^гх^о) сплетка,
смутња; у драми: заплет, тј. вештачко
замршавање конаца услед чега долази до
укрштавања интереса и жел>а личности
које играју.
интригант (фр. т1г1§ап1) сплеткаш, сплет-
кар, смутљивац; у драми: лице које својим
сплеткама највише доприноси стварању
драмског заплета.
ивтригантски (фр. т1г1§ап1) сплеткарски,
сплеткашки, смутљивачки, лукав, препре-
ден, подмукао.
интригирати (итал. 1п1;п§аге, фр. т1п§иег)
сплеткарити, сплеткашити, правити сплет-
ке (или: смутње), ковати замке, радити
коме иза леђа; поз заплести, правити за-
плет.
интроверзија (нлат. т!хоуегбш) подавије-
ност, окренутост унутарњој страни; интро-
верзно палпебрарум (нлат. т1гоуегзјо
ра1рећгагшп) мед. подавијеност ивица оч-
них капака.
интровертан в. интравертан.
интровертираност (лат. т1га, уег!еге окре-
тати) псих. душевно стање у коме се поједи-
нац „затвара у себе", ограђује од додира с
околином; супр. екстравертираност.
интрогресија (лат. т1го§гесИ, нлат. т1го-
§ге581о) улазак, улажење, приступ.
иатродукција (лат. т1го<1исио) увођење,
увод; увођење у дужност, у звање; увод (у
КЉИЗИ); муз увод у неки музички комад,
обично лаганог и озбиљног карактера.
интроитус (лат. т1го1ге ући, улазити) при-
ступ, увод; уводна песма (обично у като-
личкој миси).
интројекција (нлат. тггојесЦо) метање у,
уметање.
интромисија (нлат. 1п1;готЈ8бго) уношење,
увлачење, убризгавање.
интромитирати (лат. т1готИ1еге) пустити
(или: пуштати, послати) унутра.
интромитовати в. интромитирати.
интронизација (грч. 1ћгопоз престо, нлат.
подизање (или: ступање) на
интронизирати 360 инфант

престо, свечано устоличавање новопо- ких појмова и закона, такође учење о

свећеног патри^арха, владике, бискупа или интуици]и као на]главни]ем и наЈПоузда-
папе у главно] (СТОЛНОЈ) цркви, ослобођа- ни]ем извору сазнања
вање покаЈника и поново примање у црк- интумесценција (лат тШтезсепиа) мед оти-
вену општину, поновно освећење оскврње- цан>е, оток, набуЈавање
не цркве или оскврњена олтара интургесцевција (нлат 1п1:иг8е8сеп11а) в ин-
интронизирати (грч Итгопоз престо, нлат тумесценциЈа
тШготкаге) свечано поставити на престо, интус (лат тШз) у унутрашњости, унутра
владику или бискупа свечано увести у интус-сусцепција (нлат тШз-бизсерио) фи
звање и достојанство зиол примање у унутрашњост, у себе, наро-
интроспективан (нлат 1п1го8рес11уи5) само- чито унутарње присваЈање, присаЈедиња-
посматрачки, самопосматралачки КОЈИ вање материЈа примл>ених у тело, растење
испитује (или посматра) СВОЈУ унутра- примањем у се хранљивих матери^а, ии-
шњост, КОЈИ изражава самопосматрање, тус-сусцепциЈа Једног црева мед увлачење
КОЈИ се односи на самопосматрање горњег дела једног црева у друго
интроспекција (нлат 1п1го5рес11о) гледање инћар (арап т к а г , тур т к а г ) порицање,
унутра, загледање у себе, самопосматрање, одрицање, одби]ање, неодобравање
посматрање СВОЈИХ МИСЛИ, осећање итд инћарити (арап) порицати, одрицати, одби-
интроспицирати (лат т1го-зр1сеге) гледати Јати
у, посматрати СВОЈУ унутрашњост, загледа- инулив (лат ти1а) хем, фарм скробу сличан
ти у СВОЈУ унутрашњост, посматрати само- угљени хидрат КОЈИ се добива од корена
га себе, испитивати поблиско или по- биљке оман (лат ти1а)
дробно инумбрација (лат шпђга сенка, тшпћгаио)
интрузиван (лат т^гикпгиб) КОЈИ се увлачи сенчење, осенчавање, замрачивање
(или намеће), наметљив, геол КОЈИ ]е ути- инумерабилав (лат тпшпега1л118) КОЈИ се не
снут, у течном стању, у шупљине или може изброЈати, неизбро]љив, безброЈан
пукотине другог стења инувдација (лат 1пипс1а11о) плављење, по-
интрузија (нлат т^гичш) бесправно увла- плава
чење ИЛИ улажење у звање, наметање, инункција (лат типс11о)мед трл>ање, утрља-
наметљивост вање, помазивање трењем
интубација (лат т , 1ићик) иед увлачење на- инутилис (лат т и и ћ з ) некористан, неупо-
рочите цевчице у грло да би се омогућио требљив, штетан, шкодљив, инутиле пон-
долазак ваздуха у плућа, нарочито код дус тере (лат т и Ш е рошЈих ^еггае) беско-
дифтеричних обол>ен>а рисни терет земље, ТЈ нерадин и некори-
интуитиван
1
(лат т Ш е п сагледати, нлат стан човек КОЈИ зна само за уживање
\г&\п\\ т&)фил 1 ко]и ]е предметинтуициЈе, инфалибилизам (нлат тЈаШкнМаз) учење о
КОЈИ се сазнаЈе интуициЈом, КОЈИ се непо- непогрешивости, догма о непогрешности
средно увиђа и опажа, без посредства раз- пзле,уп инфалибилитет
мишљања (интуитивна жтнна), 2 КОЈИ инфалибилист(а) (нлат т^аПЛгИгаа) приста-
сачрњава интуициЈу и КОЈИ прати интуици- лица и бранилац учења и догме о непогре-
Шч до кога се долази непосредним схва- шљивости папе
'тањем^суштине ствари (иитуитивно сазна- инфалибилитет (нлат тШШпИ&в) непо-
ње), супр дискурзиван 3 КОЈИ ]е обдарен грешност, иепогрешивост, нарочито не-
интуицијом, КОЈИ сазнаје интуицирм, КОЈИ погрешивост папе у питањима вере и
може да непосредно увиђа и опажа, интуи- хришћанске етике, догма о непогреши-
тиван дух дух КОЈИ непосредно увиђа и вости (инфалибилитету) папе примљена ]е
опажа КОЈИ сагледа целински, а не расуђу- тек на ватиканском концилу, 18 Јула 1870
Је рашчлањавањем (анализом) и апстрак- (у борби против доношења овакве догме
ЦИЈОМ нарочито се истакао ђаковачки бискуп
интуитивизам в интуиционизам Јосип ЈураЈ ШтросмаЈер)
интуиту (лат 1п1ш1и) прав с обзиром на, у инфаман (лат т^агшз) на злу гласу, озлогла-
погледу шен, извикан, бешчастан, сраман, гадан,
интуитус (пат 1п1ш1и5) гледање, посматрање, гнусан, одвратан, низак, прљав
опажање, сагледање, опажа]
интуиција (лат т1иеог сагледам, опазим, инфамантан (лат тГатапх) КОЈИ шкоди ча-
нлат т1шио) 1 фил непосредно опажање, ста, КОЈИ наиоси срамоту
непосредно увиђање, духовно гледање, не- инфамија (лат шјаппа) ружан глас, неча-
посредно стечено сазнање, т] оно до кога сност, бешчасност, бесрамност, нискост,
се ни]е дошло путем искуства или разми- гадост, срамота, ругло
шљања (рефлекси]е), непосредно дожи- инфаит (лат т , ^ап говорити, т^апз, шп
вљавање стварности, „откривење ко]е се т{ап1е) „ОНЗЈ КОЈИ ]ОШ не може да говори",
разви]а из човекове душе" (Гете), 2 на- ТЈ дете, првобитно наследник краљевског
слућивање, предосећање, слутња престола, престолонаследник, затим
интуиционизам (нлат тШШо) фил уче^ље о краљев син, краљевић, краљевски принц у
непосредноЈ, интуитивно] извесности етич- Шпавдци и Португали]и
инфантадо 361
инфатадо (шп тГап1ас!о) земља која се
уступа на доживотно уживање инфанту
или инфанткињи, отуда инфантадос ( т -
{ап1а(к>ч) пл чувене шпанске мерино-овце,
коЈе су одгаЈане на тим имањима
инфантери]а (итал т{ап!епа) ВОЈ пешадиЈа,
пешачке трупе
инфантерист(а) (итал т?ап1епа) ВОЈ пешак,
ВОЈНИК, КОЈИ служи у пешадиЈи
инфантилан (шп т^апШ) детињи, дечиЈИ, икфериорност (лат 1п{епог доњи, нижи) в
детињаст, малолетан
инфантилизам (лат тГапб дете) засто] у
развитку Једне особе у телесном и душев-
ном погледу, облик обољења у ко]ем одра-
стао човек задржава, и у телесном и у
душевном погледу, детињске црте и особи- инферно (итал тГегпо) подземни свет, па-
не недозрелост, наивност
иафантицид (лат 1п{ат>, саес1еге убити, нлат
тГапЦск^а) прав убица детета, детеубица, инфертилан (нлат тЈегићб) неплодан, неро-
чедоубица, за жену инфантицида
инфантицидиј(ум) (нлат тГапискћшп) прав
детеубиство, чедоморство
инфанткиња (шп тГаиич) краљевека кћи,
принцеза (у Шпани^и и Португали^и), уп
инфант
инфаркт (лат 1п1агс1ге уметати, трпати у
нешто, нлат тГагсШк) мед затварање ка-
нала и крвних судова у човечЈем телу што
доводи до изумирања извесних делова
ткива у ко]е крвни судови не могу довести
крв (нарочито мозга, бубрега, срца, плућа
и др ), инфаркт миокарда обољење срца
проузроковано изумирањем ограничених
делова срчаног мишића услед зачепљења
срчаних (коронарних) артери]а
ивфатигабилан (лат 1п{а11ј*ак>1115) неуморан,
КОЈИ не зна за умор
инфатуација (лат ГаШиз глупав, бенаст,
нлат 1п!а1иа110) до смешности претерана
љубав према чему, залуђеност, заслепл>е-
ност, занесеност за што
инфект (лат т^есШт) гра\/ глаголски облик
КОЈИ обележава тра]ну несвршену радњу
инфектан (лат тЈесШч) *«>д заражен, кужан,
загађен, отрован, затрован, смрдљив, га- инфилтрација (нлат 1пћНга1ло) улажење це-
дан, гњио, инфективан
инфективан (нлат шГесЉуив) мед в инфек-
циозан
инфектирати (фр тЈес1ег) мед в иифици-
рати
инфектологиЈа (лат 1п{ес11о) кед наука о
заразним болестима
инфекција (лат т^есПо) мед заражавање,
заражење, зараза, изазивање заразе, на-
стаЈање стања заражености, продрфање и
размножавање клица болести, преношење
или добивање болести заразом
инфекциозав (нлат тГесиозик) мед заразан,
кужан, заражљив, кужл>ив, КОЈИ има СВОЈ-
СТВО или моћ да пренесе болест инфекци-
ЈОМ заразни, КОЈИ потиче од заразе или
инфекци]е КОЈИ ]е погодан да се пренесе са
Једне особе на другу
иифери (лат тГеп) пл мит подземни богови
ко]и бораве у доњем свету, умрли, ПОКОЈ-
инфиаитезималан
ници КОЈИ бораве у доњем свету, доњи свет,
подземни свет (код старих Римл.ана)
инфериоран (лат т^епог) доњи, нижи, мла-
ђи, слаби}и, потчињен, подређен, ЛОШИЈИ
по вредности
инфериоритет (лат 1п{епог доњи, нижи,
нлат 1п{ег1оп1а8) потчињеност, нижи по-
ложаЈ, подређеност, мања вредност, слаби-
]и квалитет, супр супериоритет
инфериоритет
инферналав (лат тГегпаћч) КОЈИ се тиче
подземног света, КОЈИ Је у вези са подзе-
ш ш светом, са паклом, паклени, ђавол-
ски, нечастиви
као, наслов првог дела Дантеове „Божан-
ствене комедиЈе" (Инферно Пакао)
дан, неприносан
инфестација (лат т{е81а1ш) непри]атељско
нападање, напад, пустошење, узнемира-
вање
инфеудација (нлат т!еида11о) давање у
феуд, давање у лено
инфеудирати (нлат т^еисЈаге) дати (или
давати) у феуд, давати (или дати) у лено
инфибулација (лат т{Љи1а1ш) закопчавање
(ИЛИ зашиван»е) спољних делова женског
сполног органа или горње коже мушког
сполног уда у циљу спречавања превреме-
не обљубе или браколомства, или да би се
спречило, као шкодљиво по здравлзе, вр-
шење ондниЈе код мушкараца Рани]и оби-
чај на Истоку, КОЈИ се и данас ЈОШ одржава
код неких природних народа
инфиделитет (лат тћс^еШач) неверство, ве-
роломство, неверовање, безверје
инфикс (лат тћп^еге уметнути, т ћ х ш п )
грам уметак
ивфилтрат (нлат тШггаге) мел по]ава ко]а
настаје када у ткиво продру састо]ци КОЈИ
му нису својствени (производи запаљења,
гноја, серума и др )
ђењем, продирање у што, мед равномерно
разилажење и распоређивање производа
болести (гноЈа, серума, масти, ћелиЈа рака)
по супстанци]и органа, пхп увлачење ра-
створа у пукотине стена
инфилтрирати (нлат тћћгаге) улазити це-
дећи се у нешто, утаЈати, упиЈати се у,
прожимати капљући
инфиман (лат т ћ т и з ) најдоњи, најнижи,
последњи, кра]њи
инфинитан (лат тГтгШк) бескраЈан, беско-
начан, траЈан, непрестан, општи, грам нео-
дређен
инфинитезимала (фр 1п{1т1е$1те)мат- беско-
начно мала количина
инфинитезималан (нлат тћтгекнпаћз) 1 мат
бескраЈно мали неограничено мали, ин-
финитезимални рачуи или анализа беско-
начног назив за диферешџгјални рачун и
интегрални рачун сматрани као Један, 2
ивфинитет 362
сувише мален да би могао бити измерен инфлационисти (лат. шПаио) пл присталице
или израчунат; кра]н>е сићушан, краЈње
безначајан.
инфинитет (лат. т{т11аз) бескрајност, беско-
начност; безбројност
инфинитив (лат. т ћ т и у ш п зс. уегћит) грам
неодређени глаголски облик, неодређени инфлексибилан (лат. 1пПех1ћ1ћ8) несави-
начин, нпр. ићи, Јести, живети, стајати.
инфиниторист(а) (лат. тћшШв) присталица
еволуционе теориЈе у учењу о органском
стварању
инфинитум (лат. шћшШт) оно што ]е бе-
скраЈно, бесконачно, безгранично; ад или
ин инфишггум (лат. а<1, т т ћ т Ш т ) у
бескра]ност, у бесконачност
инфирмарија (нлат. ш ћ г т а п а ) болница, со-
ба у КОЈОЈ се негузу болесници (по кат
манастирима); место за болесне биљке у инфлектирати (лат 1п11ес1еге) савиЈати, пре-
зимским баштама
инфирмаријус (нлат. шбгшашв) чувар бо-
лесника, онаЈ КОЈИ негује болеснике (у кат.
манастирима).
инфирмативан (нлат. тГтпаћуик) поништа-
ван, КОЈИ поништава, КОЈИ чини нешто
неважећим.
инфирмирати (лат. тћгтагеЈлрав обеснажи-
та, поништити важност, нпр. неког теста-
мента
инфирмитет (лат. 1пћгпи1аб) не]акост, сла-
бост, болешљивост.
инфицијација (лат. \т\1\Х,\гА\о) прав одрицање, иа 81тр1ех) прости цват; инфлоресценциЈа
порицање пред судом.
инфицирати (лат. т , (асеге, тћсеге) кед
заразити, заражавати, окужити, затровати
(вода инфицирана колером = вода за-
ражена колером); заразити, заражавати,
унети (или- уносити) у организам клице
неке болести (инфициран колером = за-
ражен колером); инфектирати.
инфламабилан (нлат. игИаттакпћз) запаљив,
распаљив, упаљив.
инфламабилије (нлат. т Л а т т а Ш г а ) пл за-
паљиве материЈе, гориво.
инфламаторан (нлат. тПатта1огш5) за-
паљив, распаљив; мед КОЈИ изазива за-
паљење, КОЈИ је у вези са запаљењем,
инфламаторна грозница грозница као по-
следица запаљења
инфламација (лат. шПатта11о) запаљивање,
запал>ен>е; запаљење, запаљеност, мед за-
паљење, упала.
инфламирати (лат т Л а т т а г е ) запалити,
распалити, раздражити, огорчити.
инфлатилије (нлат. тПаШш 8С. 1П81гитеп1а)
муз инструменти на које се свира дувањем,
дувачки инструменти.
инфлација (лат. т{1аге надувати, шПаио
надимање) фин увећавање и пуштање у
оптица] средстава за плаћање у знатно
већем броЈу но што ]е, с обзиром на еко-
номске прилике земље, потребно; претера-
но штампање новчаница (супр дефлација):
мед надимање тела услед ветрова; надуве-
ност.
инфлуксизам
финансизске политике КОЈОЈ }е циљ изда-
вање и пуштање у оптица] већег бро]а
новчаница но што Је, према стварним еко-
номским приликама земл.е, потребно; уп
инфлациЈа.
тљив, невитак; несаломљив, КОЈИМ се не
може управљати, неумољив, тврдоглав,
грам непроменљив.
инфлексибилије (нлат. ш{1ех1ђ1ћа) грам не-
променљиве речи (свезе, прилози, предло-
зи и др.).
инфлексија (лат. тПех1о сави]ање) опт скре-
тање светлосних зракова са њиховог пра-
вог пута, муз мењање гласа, тона; грам
мењање, облици.
гибати, мењати; грам ставити над самогла-
сник акценат циркумфлекс.
инфлектор (нлат. 1пЛес1ог) направа ко]а се
меће на окна за вентилациЈу и кроз КОЈУ
улази у окно спољни ваздух.
инфликција (лат. тП1с1ш, тШ^еге нанети,
задати; причинити) лрав досуђивање казне,
одређивање казне; извршење казне.
инфлоресценција (нлат. тПогезсепиа) бот 1.
цват; инфлоресценција композита (лат. т -
ПогезсегЉа сотрозИа) сложени цват; ин-
флоресценција симплекс (лат. тПогевсеп-
рацемоза (лат. шАогевсепиа гасетоза)
гроздасти цват; 2. процветавање, цветање,
расцветавање.
инфлоресцирати (нлат тПогевсеге) процве-
тавати, процветати, расцветавати се.
инфлуентна машина физ на начелу елек-
тричне инфлуенце основана машина за
произвођење електрицитета.
инфлуенца (нлат. тПиепИа, итал. шПиепга)
утицаЈ, уплив; физ електрична инфлуенца
или електростатичка индукциЈа поЈава ка-
да се неко ненаелектрисано тело наелек-
трише уношењем његовим у поље Једног
наелектрисаног тела, а чим се удаљи из
тога поља, електрицитет потпуно ишчеза-
ва; магнетна инфлуенца СВОЈСТВО нпр
гвожђа коЈе у пољу Једног магнета постаЈе
и само магнет"чно, али губи магнетизам
чим се магает довољно удаљи те се гвожђе
не налази у његову пољу; мед заразна и
веома прилепљива болест са температу-
ром, клонулошћу, боловима у мишићима и
зглобовима, кашљем, главобољом итд.,
грип, врлед, врлесија, куњалица; рорина;
вет коњска болест слинавица.
инфлуенцирати (итал. шНиепгаге) утицати,
упливисати, имати угицаЈа на кога или
што; заразити, окужити; подмитити, пот-
купити, задобити за.
инфлуксизам (лат. т Н и х ш утица], уплив)
фил схватање по којем душа и тело врше
Једно на друго такав утица} да сваки део
Једнога изазива у другом промене
одговарају променама на самом њему.
инфлуксија 363
инфлуксија (лат тПихад) утацај, уплив, си-
стем инфлуксије в инфлуксизам
инфлуксионист(а) (лат тПихш) фил приста-
лица инфлуксизма
инфлуксус (лат шЛихш^фж* в инфлуенца,
инфлуксус физикус (лат т П и х ш рћузг-
сиз) физички утицаЈ (т] утица} тела на
душу)
информан (лат т^огпив) безобличан, без
одређеног облика, ружан, накарадан, без
реда, противан реду
{формант (лат 1п{огтап8, т{огтап118)линга
термин КОЈИМ се означава природни носи-
лац Језика као основни извор
нформат (нлат 1п{огта11\гшп) прав правно
мишљење, суд о чему, у облику мишљења
или савета, КОЈИ тражи неки судија од
неког правника ради свог личног обаве-
штавања, правно упутство ко]е ]е већ до-
биЈено
информатив (нлат \п{огта11\п1т) прав в ин-
формат
информативан (нлат 1п{огта11\гив) обаве-
стан, обавештаван, КОЈИ служи за обаве-
штење, обавештаЈан, поучљив, информа-
тивни лист лист КОЈИ служи само за упоз-
навање читалаца са догађајима и чињени-
цама, информативна служба обавештајна
служба
информатика (лат т^огтаге) наука о иско-
ришћавању информациЈа за управљање и
доношење одлука у привреди, науци и
техници
информатор (нлат т{огта1ог) обавештач,
обавестилац, обавештавалац, известилац,
домаћи учитељ, за жену информаторка
информација (лат тГогтаио) поучавање,
упућивање, упутство, обавештавање, оба-
вештење, распитивање, обавештеност,
обавест, извешта], извешће, судско из-
виђање, истрага
Информбиро назив за „Информациони би-
ро" КОЈИ су 1947 године основале комуни-
стичке и радничке партиЈе источноевроп-
ских и неких западноевропских земаља и
КОЈИ се од 1948 године до свога распу-
штања 1956 ангажовао против независне
политике ЈугославиЈе и К Ш
информирати (лат т^огтаге) поучити, упу-
тити, обавестити, обавештавати, извести-
ти, извештавати, информирати се обаве-
штавати се, обавестити се, распитати се
информисати в информирати
Инфортијатум (нлат т{ог11а1шп) прав други
д.еоДигеста, од 21—38 књиге, део зборни-
ка Корпус Јурис цивилис
инфортуна (нлат т&лЧипа) астрол положа]
неке планете КОЈИ предсказуЈе несрећу,
нарочито с обзиром на две злокобне и
неприЈатељске планете, Марс и Сатурн, од
КОЈИХ се Марс зове инфортуна минор (лат
тГогШпа т т о г ) = мања несрећа, а Сатурн
инфортуна маЈор (лат 1п{ог1ипа такзг) =
већа несрећа
инфулирати
инфра (лат т{га) предл под, испод, ниже,
прил доле, ниже (супр супра, супер), инфра-
-свет свет бескраЈНО малог, ТЈ свет атома
(супр супра-свет свет бескрајно великог, ТЈ
свет васионских размера), инфра-црвени
зраци зраци таласне дужине изнад 8 десе-
тохиљадитих милиметара КОЈИ не изазива-
ЈУ осећа] чула вида, невидљиви зраци са
топлотним дејством
инфразвук физ назив за механичко трепе-
рење чврстих, течних и гасовитих тела,
ЧИЈИ ]е броЈ трептаЈа толико мали да га
човеч}е ухо не може осетити
иифрактор (нлат т{гас1ог) прав прекршилац
уговора, преступилац закона
инфракција (лат 1п!гас11о) нарушење, пре-
кршење, преступ, повреда, прекид, нпр
споразума, савеза, мед прелом, нарочито
делимичан прелом кости
инфра микроби (лат т ! г а , грч гткгов мали,
к>ш5 живот) биол жива бића ко]а се не могу
видети ни под на]]ачим микроскопским
увеличањем
инфраструктура (лат т{га под, испод, ниже,
81гисШга од з1гиеге слагата, склапати) те-
мељ, основа, подлога, основа за привредни
и друштвени развоЈ, КОЈУ чине саобраћај-
на мрежа (путеви, железничке пруге, ка-
нали и сл), водене инсталаци]е, извори
електричне и др енергиЈе, објекти намење-
ни Јавним потребама (осветљење, паркови,
тргови, домови здравља, болнице, диспан-
зери, школе итд)
инфузија (лат тГшпо) уливање, наливање,
поливање, натапање, попаривање, мед уно-
шење течности, обично тзв физиолошког
раствора (кухињске соли) под кожу или у
крвне судове ради надокнађивања крви
или телесних сокова, фиг божанско надах-
нуће
инфузоран (нлат т ћ к о г ш з ) наливни, натоп-
ни, КОЈИ ]е постао присипањем неке течно-
сти или потапањем у течност
инфузорије (лат т^изопа) пл зоол трепљаре,
наливњаци (једноћеличне, микроскопски
ситне животињице сложеног унутарњег
састава, живе у ваздуху, води и другим
течностима)
инфузориј(ум) (нлат тГивопит) справа за по-
ливање, зоол трепљара, наливњак, уп ин-
фузориЈе
инфузум (лат т Г ш и т ) налив, долив, оно
што се налива, што се досипа
инфула (лат т М а ) бела или црвена вунена
везоглава ко]у су носили око чела, као
украс, свештеници и друга неприкоснове-
на лица код старих Римљана, код католи-
ка бискупска или опатска капа, бискуп-
ски шешир, трака на бискупском шеширу
инфулираги (нлат т Ш а г е ) подарита би-
скупски шешир, ТЈ произвести за бискупа,
инфулирани опати опати којима ]е папа
подарио право да могу носити знаке би-
скупског достојанства
инфунде
инфунде (лат 1п{ипс1е) доспи, ДОЛИЈ, инфупде
акве фервиде квантум суфицит или суфи-
ци]ентем квантитзтем (лат 1п1ипс1е
а1ет) фарм успи вреле воде колико
Је потребно (или колико ]е довољно)
инфундибулум (лат тГипс11к>и1ит левак)зоал
левкасто удубљење, нпр у трећоЈ можда-
НОЈ комори, левак у главоножаца, плућни
мехурић
икхабилан (лат тћакнИв) невешт, невичан, инхоативан (лат шсћоа1;1Уиб) почетни, увод-
неспретан, прав неспособан
инхабилитет (нлат шћа1)1111а5) неспособност,
инхабилитас тестиЈум (лат тћакпМаз
1е&1шт) прав неспособност сведока
инхалатор (нлат тћа1аге, 1пћа1а1ог)мед апа-
рат помоћу кога се врши удисање паре или ин хок пасу (лат т ћос равви) прав у овоме
гасова (инхалаци]а)
инхалација (нлат тћа1а11о) кед удисање па-
ре или гасова КОЈИ се разви]аЈу из извесних ин хонорем (лат т ћопогет) у част
течности, било природно или под утицаЈем
загревања и кључања, инхалациони апа-
рат в инхалатор, инхалационе болести
болести коЈе настаЈу услед удисања шко- инхуманитет (лат 1пћитат1;а$) нечовечност,
дљивих гасова, инхалационо лечење ле-
чење вештачким удисањем гасова, паре
и др
инхалирати (лат шћа1аге) мед удисати, уси-
савати
инхерентан (лат тћаегепк) природно и не-
раздвоЈно епоЈен или удружен са, битан,
своЈствен, нераздвоЈан
инхеренција (нлат 1пћаегеп1ш) природна и
нераздвојна припадност, нераздвоЈност,
битно припадање чему, однос двеЈу ствари
у коЈем се Једна може замислити само у
другоЈ, однос својстава Једне ствари према инцерација (нлат тсега1ш) увоштавање,
ТОЈ ствари, акциденци]а према супстанци-
]и, нпр округлоћа инхерира кругу, прлв
остаЈање при чему, непопуштање
инхерирати (лат тћаегеге) битно прииадати,
бити неразлучљив од, бити нераздвоЈно
спојен или удружен са, прав продужити,
наставити, остаЈати при чему, не попу-
штати
инхеритор (нлат тћаеп1ог) прав наследник,
за жену инхериторка
инхибирати (лат тћЉеге) задржавати, за-
држати, спречити, спречавати, забранити,
зауставити
инхибиторан (нлат ш1и1>11огш5) КОЈИ за-
брањује, КОЈИМ се забрањуЈе што, КОЈИ
задржава, КОЈИ спречава
инхибитори (лат шћ1ћеге задржавати,
епречавати) супстанце ко]е СВОЈИМ прису-
ством у малим концентрацијама успорава-
ЈУ или сасвим заустављаЈу Једну одређену
реакциЈу или процес
инхибиторијале (нлат и\\\\Х>\Њг\а\е)прав суд- уметнут, узгредан, споредан, случаЈан, ин-
ска наредба о забрани чнхибиториЈ(ум)
инхибиториј(ум) (нлат тћЉ11огшт) прав в
инхибиторијале
инхибиција (лат тћЉШо) фтиол задржа-
вање неке органске радње, функције
вољом или невољном физиолошком рад-
364 инцизиван
њом, псих спречавање коЈе се врши во-
л>ом, или нагоиски и подсвесно, на какав
чувствени подстрек или друго душевно
стање, прав забрана (вишега суда) да се по
некој ствари обустави поступак (у нижем
суду)
инхоатива (нлат тсћоа11Уи8) почетни, увод-
ни, верба инхоатива (лат уегћа тсћоа(;1уа)
пл грам глаголи КОЈИ показу]у почетак неке
радње или стан>а
ни, верба иихоатива (лат уегђа тсћоа^уа)
пл грач глаголи КОЈИ показуЈу почетак неке
радње
ин хок казу (лат т ћос сази) прав у овом
случаЈу, у датом случаЈу
случају, с обзиром на оваЈ (или на дати)
случаЈ
инхуманација (лат ћото, човек, ћитапич
човечи]и, нлат шћитапа^о) геол очове-
чен>е, почовечење, оваплоћење Христово
необразованост, неблагородност, нељубаз-
ност
инхумација (нлат 1пћита1вд) укоп, укопа-
вање, сахрањивање, сахрана
инцентив (лат т с е п и у и т ) средство за на-
драживање, за подстицање, за подстрека-
вање
инцентиван (лат тсегЉуик) КОЈИ даје тон,
подстицан, подстрекаван, подбадан, узбу-
дан, КОЈИ узбуђује, надражан, ко]и на-
дражу]е, узбудљив, надражљив, раз-
дражљив
увошћење, превлачење воском, преливање
воском, мешање са воском, мешање суве
материје са каквом течношћу док се не
згусне као восак
инцерирати (лат ш, сега восак, тсегаге)
увоштати, увоштавати, превући (или
прелити) воском, помешати са воском
инцест (лат т , саз^ив чедан, тсез^из) прав
родоскврњење, родоскврнавл>ење, сполно
општење са блиским сродницима са КОЈИ-
ма Је брак, због сродства, забрањен (нпр
између оца и ћерке, маЈке и сина, брата и
сестре)
инцивилизиран (лат С1У18 грађанин, ш с т ћ б )
необразован, неуљуђен, груб, суров, прост
инцивилизован в инцивилизиран
инцидент (лат тскЈепз) догађај, случаЈ, не-
при]атан случа], замерка, приговор, при-
медба упадица, споредан догађаЈ, според-
на радња, мали сукоб
инцидентан (лат саЈеге, тск^епв) упадни,
цидентни угао опт упадни угао (супр ре~
флексиони угао или рефракциони угао)
инциденција (нлат тск1еп11а) опт упадање
упад
инцизиван (нлат тс181уи5) засецан, КОЈИ за-
сеца, нагризан, КОЈИ постелено нафиза,
инцизиви 365 ирационализам

мед. који раствара, који разблажује; фиг ипсе (лат. хрве) сам, лично, главом; ипсо јуре
заједљив; оштар. (лат. 1р5о шге) самим правом, само собом,
инцизиви (нлат. т с 1 8 т зс. с1еп1.е5) пл зоол само по себи; ипсо факто (лат. 1рзо 1ас1о)
секутићи, сечњаци (зуби); инцизорес. самим делом, тим самим.
инцизија (лат. таввд) расецање, зарез, про- ипсизам (лат. 1р8е сам, нлат. 1р818тиз) себич-
сек; отварање лешине. ност, самољубље; егоизам.
инцизорес (нлат. тизогев) лл. зоол. в. инци- ипсилоида (грч. урвПоп, е!с!о8 вид, облик)
зиви. ашт. шав мождане коре, назван тако због
инцизориј(ум) (нлат. т а з о г ш т ) мед. нож ко-сличности са грчким словом ипсилон (У).
јим се отварају лешине; сто на којем се ипсилон (грч. у рзИоп „голо и") двадесето
отварају лешине. слово грчке алфабете.
инцизум (лат. тсившп) усек; грам уметнута ипсисима верба (лат. 1р81351та уегђа)пл. нај-
реченица; уметак, парентеза. сопственије речи, тј. право и тачно наведе-
инцизура (лат." т а з и г а ) усек, разрез; мед. не речи (песника, мудраца и сл.).
издубљење на ивици кости или на хрска- ипсо факто (лат. грзо ^ас1о) само по себи, по
вичавим деловима. природи ствари.
инцинерација (лат. т , сииз ген. с т е п з пепео)
ипсофон (лат. 1рзе сам, грч. рћопе глас, звук)
претварање у пепео спал>ивањем; погребни апарат који аутоматски бележи (на траци
обичај спаљивања мртваца;^ кремација. или челичној врпци) обавештења која ка-
ин цирка (нлат. т агса) отприлике. сниЈе може да понови.
инцитанције (лат. тсИацпа) пл. мед средства Иралотг. богиња срџбе код старих Римљана.
која изазивају увећавање животне свежи- ирада (арап. 1гас1а тур. 1гас1е заповест) у
не и делатности. бившој Турској: званичан спис, указ (у
инч (енг. т с ћ , лат. ипс1а) мера за дужину у форми царске наредбе) који се доставља
Енгелској = 1/12 енглеске стопе ({оо1) = великом везиру ради објављивања.
2,54 с т . ирадијација (нлат. игасИаИо) озрачивање,
инџијел в. инџил. озрачење, осветљавање, зрачење; зракасто
инџил (тур. шсИ, грч. еу১Игоп) еванђеље; ширење; озраченост, обасјаност; фиг оза-
света књига. ривање, озарење, озареност; опт појава да
иншала (тур. т§а11аћ, арап. тза'а11аћ) ако светли (бели) предмети изгледају на тамној
Бог хоће, ако Бог да! (црној) основи већи него исто толики та-
Иокаста (грч. 1оказ1е) мит. жена тебанског мни (црни) предмети на светлој (белој) ;мед.
краља Лаја, мати и, после Лајове смрти, ширење бола изван граница оболелог дела
жена Едипова (код Хомера Епискаста); тела; лингв. ширење једне граматичке кате-
Јокаста. горије с неког одређеног подручја на друга.
Иона (грч. 16) двгг. кћи Инаха, краља у ирадијирати (лат. итасћаге) озрачити, озра-
Аргосу, коју је Зевс волео, али, да би своју чивати, зрачити, осветљабати, обасјавати;
љубазницу сакрио од љубоморне Хере, зракасто се ширити; фиг. зрачити (нпр.
претворио ју је у белу краву. Хера измоли умом); озарити, озаривати.
ту краву себи на поклон и повери је ирански језици породица индоевропских је-
Аргусу, чудовишту са сто очију, на чу- зика која, са индијским, сачињава аријску
вање. По Зевсовој наредби Хермес убије групу језика; најстарији је староперсијски
Аргуса, али Хера пусти на Иону једног и авестијски језик на коме су написане
обада који ју је гонио кроз цео свет, док свете књиге присталица Заратустриних; у
није у Египту добила пређашњи облик и ову групу, поред осталих, спада још ново-
нашла спас; после су је у Египту поштова- персијеки, курдски и афгански језик.
ли као богињу Изиду.
ипекакуана (порт. јресасиапћа) бот. биљка из ирасцибилан (нлат. хгавсЉШк) склон гневу,
породице КиМасеа, јајастог лшића, белог љутит, дурновит, плаховит; аб ирато (лат.
цвета и модрог плода, корен јој се упо- аћ 1га1о) у љутњи, у раздраженом стању,
требљава као средство за повраћање издата нпр. каква наредба и сл.
(„бљуваћи корен"), презнојавање, чи- ирационалан (лат. 1ггаиопа11з) неразуман,
шћење и као лек против кашља; расте у који није обдарен разумом; неразложан,
Бразилу. непаметан, који је „изнад разума", проти-
иперит хем. општи назив за групу опасних ван разуму, који се разумом (умом) или
бојних отрова пликаваца (ди-хлор-диетил- појмовним мишљењем не може схватити,
-сулфид), уништавају кожу, стварају ране, који се не може довести у склад са закони-
изазивају грчеве, повраћање и др.; назив ма логичног мишљен>а;мат нерационалан;
по белгијском месту Ипру (Ургез), где је, несамерљив обичним величинама као што
1917. год., први пут употребљен. су природни бројеви; неизражљив обич-
ипсација (лат. 1р8е сам, нлат. 1р8а1ш) само- ним (крајњим) разломком, правим или
задовољавање сполног нагона код мушка- неправим; обично се каже за коренове,
раца, жена и деце путем спољних и мисао- нпр. ирационалан бројМ 2.
них надражаја сполних органа; мастурба- ирационализам (лат. итаиопаИз) фил мета-
ција, мануступрација, онанија. физичко гледиште коме је полазна тачка
ирационалитет
за посматрање и схватање света оно што ]е
неразумно и неподложно законима науке.
ирационалитет (нлат. 1гга1к>паИз) неразу-
мност, необдареност разумом; несагла-
сност са разумом, несхватљивост појмови-
ма, оно на што се не могу применити
закони логике; мат. нерационалност, неса-
мерљивост обичним величинама, као што
су природни бројеви; неизражљивост
обичним (крајњим) разломком, правим
или неправим.
ирационалност в. ирационалитет.
ирвас зоол. врста северног јелена, ниског
раста, КапрИег 1агапс1и8.
иреалан (лат. 1ггеа118) који није стваран,
нестваран; грам. незбиљски.
иреверзибилан (нлат. итеуегзШШз) неповра-
тан; иреверзибилни процеси они чији пра-
вац и ток не може да се врати натраг, нпр.
животни процеси (развитак од јајета до
пуне зрелости организма), историјски до-
гађаји и др.; физ. процес који се ни на један
једини начин не може потпуно повратити
(сви други процеси су реверзибилни, тј.
повратљиви). Другим речима: иреверзи-
билни процес је онај после чијег протека
не може се чак употребом свих у природи
постојећих средстава (реагенција) успоста-
вити свуда тачно почетно стање, тј. не
може се целокупна природа повратити у
стање које је имала у почетку процеса.
иреволуционарав (нлат. 1Ггеуо1иИопагш5) не-
бунтован; противан револуцији и њеним
начелима, који није присталица револу-
ционарних начела и метода.
ирегуларан (нлат. 1гге§и1аг18) неправилан;
нередован, нетачан, неуредан; ирегуларна
војска део војске који нема везе са редов-
ном војском, чак ни између себе није
једнообразан с обзиром на одело и опрему,
нередовна војска; ирегуларан пулс мед
неуредно куцање била.
ирегуларитет (нлат. 1гге§и1агНаз) неправил-
ност; нередовност, неуредност; у католич-
кој цркви: немање једне од особина које се
сматрају неопходно потребним за доби-
вање свештеничког чина или звања.
ирегуларност в. ирегуларитет.
Иредента (итал. ИаНа 1ггес1еп(;а) 1. „неосло-
бођена Италија", политички савез у Ита-
лији, од 1878, који је тежио за уједињењем
свих крајева у којима се говори италијан-
ски и у којима има Италијана са тада-
шњом Краљевином Италијом; 2. у XX
веку тежња реакционарних и фашистич-
ких кругова Италије за проширењем гра-
ница своје земље, нарочито на подручје
Истре и далматинске обале; 3. шовини-
стичка политика својатања туђих терито-
рија.
иредентизам политика или програм Иреден-
те и иредентиста.
иредентисти (итал. 1ггес1еп1о) пл присталице
Иреденте; фиг сви они који теже за приса-
366 иридектомија
једињењем неке области, која је у туђој
држави.
ирезолуто (итал. 1ггезо1и1о) муз. колебљиво,
мање одмерено, мање тачно.
ирезолуција (нлат. 1ггезо1и11о) нерешљивост,
неодлучност, колебљивост.
ирекузабилан (лат. отесшаћШз) који се не
може одбацити, одбити или одрећи.
ирелативитет (нлат. ите1а<дуНаз) немање од-
носа, несуодносност, осамљеност, невеза-
ност са.
ирелевантан (нлат. 1гге1еуап8) незнатан, без-
начајан, сићушан, мали, који је без важно-
сти, неважан.
ирелевантност (нлат. 1гге1еуапБ) в.ирелеван-
ција.
ирелеванција (нлат. ите1еуап(;1а) незнатност,
безначајност, сићушност; ирелевантност;
пл. безначајне, незнатне, сићушне ствари.
ирелигиозан (лат. 1ггеИ§вдзиз) безверан, који
нема вере, непобожан, безбожан.
иремедијабилан (лат. гггетесНађШз) који се
не може излечити, неизлечив.
Ирена (грч. е1гепе мир) мит. једна хора, кћи
Зевса и Темиде, богиња мира и слоге;
Еирена; астр. астероид откривен 1851.
иренархија (грч. е1гепе мир, агсМа влада-
вина) мировни суд; владавина мира и реда.
иренеје (грч. е1гепе мир) пл. песме о миру,
мирољубиве песме.
иреника (грч. е1гепе мир) теол. наука о миру,
учење о миру.
ирепарабилан (фр. 1ггерагађ1е) непопра-
вљив, ненадокнадив, неповратив.
иресистибилан (нлат. 1гге51зићШ5) коме се не
може одолети, неодољив.
иреспектуозан (нлат. 1ггезрес1иозиз) који не
указује, који не одаје поштовање.
иреспонзабилитет (нлат. отезропзаћПНаз)
неодговорност.
иригатор (нлат. 1гп{*а1ог) стаклена, гумена
или лимена посуда са гуменим цревом за
клистирање, испирање женске усмине,
других органа и рана.
иригаторан (нлат. 1ГПЈ*а1огш5) који служи за
наводњавање, за заливање.
иригација (лат. 1ги§а1ш) наводњавање, зали-
вање; мед. испирање, уштрцавање, нарочи-
то испирање женске усмине помоћулрдаа-
тора.
иригирати (лат. ггпдаге) наводњавати, зали-
вати; мед испирати женску усмину помоћу
иригатора.
иригоскопија (лат. т § а г е натапати, грч. зко-
рео гледам) рендгенски преглед црева по-
сле уношења контрастног средства кроз
анални отвор.
иридеза (грч. т з дужица, сЈопеб тресем,
потресам) мед. оперативно проширивање
зенице путем извлачења једног дела
дужице.
иридектомија (грч. т з , ек1оте исецање) мед.
вештачко образовање зенице путем исе-
цања једног дела дужице у оку, када је
иридснклеизис
зеница покривена израштаЈима дужице
или рожњач(
ириденклеизис (грч 1П8 епк1еш затворим
закључам)мед обољење ока ко]е долази од
тога што дужицг притискуЈе рожњачу
иридеремија (грч шб, егегта недостатак) мед
недостатак код дужице услед чега око не
може да подноси светлост и оштрина вида
уопште опада (у томе случају мора]у се
носити наочари у 6ОЈИ), аниридиЈа
иридесценција (лат 1пс1е5сепз) преливање у
различитим боЈама проузроковано интер-
ференцијом
иридизирати (грч 1П8, нлат шс1шт) в ири-
зирати
иридиј(ум) (нлат т<1шт) хем елеменат,
атомска маса 192,2 редни број 77, знак 1г,
као сребро бео метал, КОЈИ се веома тешко
(тек на 2450°) топи, употребљава се за
израду нормалних мера, хеми]ских справа
и пера за писање
иридирати (лат пс1еге, иткЈеге) исмевати,
ругати се, изругавати се
иридодеза (грч Ш8, с!ев18 везивање, веза) хир
операција у КОЈОЈ се очна дужица обезбеђу- иритис (грч 1П8 дужица) мед запаљењ«
]е у извесном положаЈу везивањем
иридодијализа (грч Ш8, сћа1у815 одваЈање)
мед вештачко одваЈање очне дужице од
зрачице
иридодонеза (грч 1пв, с!опео тресем, дрмам)
вештачко одвајање очне дужице од зра-
чице
иридологија (грч 1П8, 1о{*1а)л«?д диЈагностика славне црквене песме, према ЧИЈОЈ се мело-
ОЧИЈУ
иридоптоза (грч 1П8, р1о818 пад) мед спу-
штање дужице
иридотомија (грч 1П8, 1оте сечење)мед засе-
цан>е очне дужице
иридоцела (грч т в , ке1е просутост) мед про-
сутост очне дужице кроз рожњачу
иризација (грч 1П8 дуга) појава дугиних бо]а
насталих интерференцијом светлости ко]а иронизирати (нлат 1готзаге) на фин начин
се одбила с лица и са полеђине веома
танког сло]а нанетог на неку површину
иризирати (грч 1П5 дужица) показивати ду- ировија (грч еп"опе{а, лат 1гота) фина при-
гине бо]е, преливати се у дугиним бсцама,
израђивати предмете и ствари у дугиним
боЈама, иридизирати
Ирис (грч 1п8) мит кћи Таумаса и Електре,
богиња дуге, крилата весница и служи-
тељица богова (зато што су стари Грци
замишљали дугу као вест с неба, Ирида,
астр име Једне од мањих планета, пронађе-
на 1847 год
ирис (грч 1Г18 <1и{?а) аиат дужица у оку, бот
перуника, богиша, ирж стакло провидно
стакло које се прелива у дугиним бојама,
ирис камење кристали, нарочито разне
врсте кварца, КОЈИ се преливају у дугиним
боЈама, ирис уље етарско уље ко]е се
справља од корена перунике или л>убичи-
це, ирис штампа штампање у шареном, исагога (грч е18а§о§е) увод, увођење (у неку
код кога се разне бо]е истовремено штам-
пају са Једне плоче тако да на СВОЈИМ
ивицама прелазе Једна у другу
367 исагогика
иритабилитет (лат 1гп1аћ1111а8) раздражљи-
вост, надражл>ивост, способност живе суп-
станци]е да одговара на спољне надражаје
мењањем животних процеса Ова способ-
ност шце своЈСТвена само живим системи-
ма, ]ер су и аноргански системи способни
да на промене околине и услова одговоре
мењањем (тако се, нпр , брзина сваког
хемиЈСког претварања мења са сваком
променом температуре)
иританс (лат 1гп1ап8) мед в иританциЈе
иританције (лат 1гп1ап11а) мед средства за
надраживање, коЈа систем судова и миши-
ша покрећу на живљу делатност, Једн ири-
танс
иритативан (нлат 1гп1аи\тв) надражан, на-
дражаван, КОЈИ дражи, КОЈИ надражуЈе,
КОЈИ изазива живљу делатност, нпр ми-
шића и др , раздражан, раздражаван, КОЈИ
раздражуЈе
иритација (лат 1гп1а11о) дражен>е, надражи
вање, надражење, драженост, надраже-
ност, раздраживање, раздражење, раз-
драженост, огорчење, гнев, срдитост
дужице (ока)
ирмологија (грч еитаов, 1о§об реч, говор)
богослужбена књига у КОЈОЈ су сабрани
ирмоси, збирка ирмоса, црквене песме,
ирмоси, познавање ирмоса, певање ир-
моса
ирмос (грч е1гто8) почетна строфа право-
ДИЈИ певаЈу остале песме, врста песме у
православном богослужењу
ироборирати (лат итоћогаге) прав поЈачати,
поткрепити
ирогација (лат 1гго§а 1ш) прав наметање каз-
не, досуђивање казне
ирогирати (лат 1гго§аге) прав наметнути, до-
судити коме што, нарочито казну
исмевати, подсмевати се, подругивати се
коме или чему
кривена поруга која се састоји у томе што
се њоме казуЈе баш противно ономе што
се, у ствари мисли и хоће да каже, нпр
када се плашљивцу каже да ]е храбар,
гладном да ]е сит, глупом да Је паметан
итд , методом ироније нарочито се служио
Сократ у разговору с онима КОЈИ су своје
знање прецењивали
ироничан (грч еи-откоб) подругљив, подсме-
шљив, заЈедљив
ирорација (лат гоб, гопв гоза, нлат 1ггога1ш)
орошавање, орошење.мед прскање, шкро-
пљење
ирош (мађ 1го8 писар) кицош, гизделин,
женскар, разметљивац
науку)
исагогика (грч е1ба8Ој*1ке) вештина увођења
у неку науку, уводна наука, нарочито
исагогичан 368
наука коЈа служи као увод у проучавање
БиблиЈе
исагогичан ( ф ч е1баЈ>о уводим) КОЈИ служи
као увод у нешто, уводни
Исак (хебр 1чћак) син Аврама и Саре, други
праотац ЈевреЈа, на чудан начин спаоен да
не буде принесен на жртву
искариотизам подло издајство (по Јуди
Искариоту, ученику Христовом, КОЈИ га Је
издао за 30 сребрњака)
ислам (арап 1<>1<1т) оданост, преданост богу,
овим Је именом Мухамед назвао религиЈу
КОЈУ ]е основао и ЧИЈИ се најстариЈИ доку-
менти налазе у Корану и у Хадиту, основи
ислама састоЈе се у ових пет главних
тачака 1 вера у Алаха као Јединог бога и
у њетвог посланика Мухамеда, 2 салат,
мољење богу пет пута дневно молитва,
рецитовање светих речи, клањање и окре-
тање лица Меки, 3 закат, прилог за сиро-
тињу, 4 пост у месецу рамазану, 5 хаџи-
лук на ћабу у Меки, жламизам
исламизам (арап 1$1ат) в ислам
испердашити (перс ) истегнути кожу, углача-
ти, фиг истући, изударати
Исполком (рус Исполком — Извршни
одбор) 1 Исполком Коминтерне Извршни
одбор Комунистичке интернационале, 2
скр назив за Исполнителћнвш комитет
Совета рабочих, крестннских и красно-
ареиских депутатов (Савета радничких,
сељачких и црвеноармејских делегата)
истам геогр уска копнена превлака између
два мора (назив према КоринтскоЈ прев-
лаци 1б1ћто5, ко]а спаЈа Пелопонез са
грчким копном)
истамске игре в под Истмос
Истар мит асирско име богиње Астарте
Истер и Истар античко име за Дунав
истесо темпо (итал 181ебзо 1етро) муз исти
темпо
истива (тур 1в11{а) бела земља од ко]е се
праве луле
истифан (тур ЈвШап, нгрч з1еГапоз) врста
женског нокривала за главу, невестин ве-
нац
истмијске игре в под Истмос
истмитис (грч 1зШт6б врат) мед в ангина
истморагија (грч гвШтоз врат, ге^пупи
прскам, пуцам) мед крварење вратних су-
дова
Истмос (грч 1х1ћто8) земл>оуз, превлака,
нарочито Коринтска превлака ко]а везуЈе
Пелопонез са средњом Грчком, истми]ске
игре витешке утакмице коЈе су сваке друге
године одржаване на Истмосу, у оморико-
вом гаЈу посвећеном богу ПосеЈдону, и то
свагда у првоЈ и трећој години олимпиЈаде,
утакмице су биле гимнастичке и музичке,
истамске игре
историзам (грч ћ1з1ог!а) фил склоност да се
духовне и културне творевине (право, мо-
ралност, религиЈа и др) посматраЈу као
производ историјског развитка, или да се
процењуЈу као историЈски условљене и
променл>иве
историја (грч ћ1>;1опа) 1 повест, наука ко]а
истражује и проучава прошлост 2 пове-
сница (књига, уџбеник), 3 прича догађа],
хисториЈа
историјски (грч ћ181ог1ко5) КОЈИ се тиче пове-
сти повесни, КОЈИ се памти, чувен, КОЈИ Је
стварно био, тачан
историограф (грч Уивкта, ^гарћо пишем)
писац историЈе, повесничар
иеториографија (грч ћ1б1опа, ^ а р ћ о пишем)
писање историЈе
историоматија (грч ћ]з1опа. та1ћета позна-
вање, наука) изучавање историЈе
историцизам (грч ћ181ог!а) 1 социолошко и
филозофско учење ко]е посматра људе и
догађаЈе не по ЊИХОВОЈ унутарњо] вредно-
сти, него у историЈскоЈ средини, ТЈ у одно-
су према друштвеноЈ средини из које су
поникли, 2 тежња да се уметничка дела
об]ашњава]у методом чисте историчности,
искључуЈући као празно и опасно свако
естетско посматрање, 3 схватање по коме
]е истори]а, остављена сопственоЈ моћи и
без помоћи филозофиЈе, способна да утвр-
ди извесне моралне и релипцске истине
историчар (грч ћ181опков) писац историје,
проучавалац историје, повесничар, хисто-
рик
Исус (грч Језиз) грчки облик ЈевреЈског име-
на Јехосхуа, ТЈ онаЈ чи]а ]е помоћ Јехвех
(Јехова),>т7 Христос
Исхемија (грч 1всћо задржавам заустављам
ћ а ! т а крв)жед заустављање крволиптања,
спреченост притицања крви услед поЈаве
грча у неком крвном суду, нпр у мрзгу
исхемон (грч 18сћо, ћа!та) мед средство за
заустављање крви
исхиагра (грч 18сћ!оп карличњача, седњача
а§га лов) мед в исхиЈас
исхиалгија (грч 1бћ1оп, а1@оз бол) мед в
исхи]ас
исхидроза (грч 1бсћо задржавам, зауста-
вљам, ћијог вода) мед немогућност зно-
]ења, немогућност испаравања коже
исхидротичан (грч 15сћо, ћис1ог) кед КОЈИ
спречава знојење, КОЈИ долази од спрече-
ности (или немогућности) зноЈења
исхијадика (грч ксМоп) мед в исхиЈас
исхијадичан (грч 18сМоп)аНат седшача, КОЈИ
припада седњачи или КОЈИ ]е у вези са
седњачом (нпр исхи]адични живац, исхи-
Јадична артериЈа итд ), исхиЈадична сред-
ства лекови против болова у куковима
исхијас (грч 15сћ!оп карличњача, седњача)
мед неуралгично обољење исхи]адичног
живца, КОЈИ се налази на задњоЈ страни
бута (састоЈИ се у јаким боловима дуж тога
живца, ТЈ од крста па задњом страном све
до стопала), ишиЈас исхиЈадика, исхиагра,
исхиалги]а
исхион (грч 1бМоп) аиат кукача, карличља-
ча, карлична кост, ос исхии (нлат О8
1всћи) седњача
исхнофон 369
исхнофон (грч. 18сћпб5 слаб, танак, рћопе
глас) човек танка, слаба гласа; тепавац,
муцавац.
исхуретика (грч. Јасћб задржавам, пгоп
мокраћа) пл. мед. средства која задржавају
мокраћу.
исхуретична средства в. исхуретика.
исхуркја (фч. 18сћб задржавам, заустављам,
пгоп мокраћа) мед. престанак избацивања
мокраће зато што бубрези код запаљења
бубрега или колере, не издвајају мокраћу,
или услед механичких препрека у мокраћ-
ним каналима нпр. камена, отока и др.;
анурија.
Итал (грч. На16б) мит. праведни краљ Бру-
тија; по њему названа Италија.
Итала (лат. Иа1а) најстарији старолатински
превод Библије, из кога је доцније постала
Вулгата.
Италија нредента (итал. ИаИа цте<1еп1а) в.
Иредента.
италијанмзам (фр. НаИапшпе) својственост
италијанског језика.
италијанизацмја (фр. НаИагцзаИоп) поитали-
јањавање, поиталијањење, насилно пре-
тварање припадника других народности у
Италијане; заношење у говору на итали-
јански, употребљавање у говору италијан-
ских израза.
италијанизиратм (фр. ИаИашвег) поиталија-
нити, поиталијањивати; силом претварати
у Италијане; заносити у говору на итали-
јански, служити се у говору италијанским
изразима.
италијанисимн (итал. ИаИашззшп) пл. Итали-
јани који су, у тежњи и захтевима за
слободом Италије, били најупорнији, нај-
жешћи, најодлучнији и најнепомирљивији
родољупци; сквг. италијакисимо.
италијанисимо (итал. ИаИашбвшш) в. итали-
јанисими.
италмк (фр. ЦаИфж) тип. коси слог, коса
латинска штампарска слова, курзивна
слова, курзив.
Италиот (грч. 11а1ш1е5) прастановник Итали-
је, нарочито Велике Грчке.
италофил онај који је пријатељски распо-
ложен према Италијанима и свему итали-
јанском.
италофоб онај који је непријателлки распо-
ложен према Италијанима и свему итали-
јанском.
итацизам новогрчки изговор старогрчког је-
зика, по којем се самогласници 1, у, е, си, е!
не изговарају различито, него сви као „и";
супр. етацизам.
итем (лат. Иет) врил. такође, исто тако; дал.е,
надал>е.
итератмван (нлат. ИегаЦуш) поноаљен, поно-
ван, који се више пута догађа, учестан,
учестао.
итератмвност (лат. Негаге поновити) лингв.
особина глагола да означава радњу која се
понавл>а, која је учестала (поскакивати и
сл.).
24 Лехсиков
ихти-
итеративум (лат. ИегаИушп) грам. учестали
глагол (који исказује радњу која се пона-
вља, нпр. лупкати, скакутати).
итерација (лат. ИегаИо) понављање, обна-
аљање.
итербиј(ум) (назив по месчу открића —
шведском селу Уиегћу) хем. елеменат, знак
Ућ, атомска маса 173,04, редии број 70;
прлпада групи ретких земал>а.
итинерариј(ум) (лат. Шпегапшп) опис пута,
путовођа; списак станица и постаја које се
налазе на друму између два велика места,
са назначељем одстојања једне од друге;
молитва коју кат. свештеници треба да
читају када су на путу (лат. Шпегапшп
с1епсогшп).
итинерер в. итинераријум.
итриј(ум) (лат. у11пит) хех елемент, знак V,
атомска маса 88,905, редни број 39; припа-
да фупи ретких земаља.
ићиндија (тур. ИшкИ, Иипс! други) вечерњи
час који дели време на половине; трећа по
реду од пет дневних молитава код мухаме-
данаца, која се обавља увече, по заласку
сунца.
Ифигенија (грч. 1рћ1^епе1а) шсг. кћи крал>а
Агамемнона и Клитемнестре. Да би се
умилостивила богиња Артемида — која је,
срдита на Агамемнона, спречавала одла-
зак Хелена из Аулиде у Троју — Агаме-
мнон је хтео да је принесе богињи на
жртву, али је ова однесе на Тауриду и
учини својом свештеницом. Ту спасе свога
брата Ореста и побегае с њим и кипом
Артемидиним у Атику, где је умрла као
свештеница. У светској уметности и
књижевности предмет многих обрада: Ес-
хил, Софокло, Еурипид, Расин, Гете; опера
од Глука.
ифтира (тур. 1Шга, арап. № а ) клетва, обе-
ђивање, оговарање; среброл.убље.
ифтихар (арап.) слава, част;
ихневмон (грч. шћпешпоп) зоол. фараонски
пацов, мала и крволочна животиња из
породице цибетке (нлат. угуегШае), живи у
Јужној Европи и Епшту; стари Египћани
су га обожавали.
ихногномика (грч. (сћпоб траг, ^пбше саз-
нање, увиђање) вештина улажеља у траг,
вештина проналажења трага.
ихвограф (грч. (сћпоз, §гарћб гшшем) онај
који црта план или нацрт, цртач плана или
нацрта.
ихнографија (грч. (сћпоз, дгарћо пишем,
описујем) описивање трага; нацрт, план
грађевине.
ихор (грч. Шбг) првобитно: крв богова, етар-
ска, крви слична течност што тече у жила-
ма богова; кед. сукрвица, крвна сурутка
(клат. »егшп вапјЈшшз); гаој.
ихрам (арап. јђгат, тур. Шгат) бели несаши-
вени огртач мухамеданских хаџија који
иду у Меку на хаџилук.
ихти- (грч. гсћШуз) предметак у сложеница-
ма са значењем: риба, рибљи.
ихпдар 370
ихтијар (арап. Ц)11уаг, тур. ШИуаг) стар чо-
век, старац.
ихтијелеум (грч. ЈсћШ^з, лат. о1ешп уље)
рибље уље, рибљи зејтин.
ихтиографија (грч. цЉЉуоз, @гарћ!а) описи-
вање риба.
ихтнодовти (грч. 1сћ1ћуо8, оАОв, одбп(оа зуб)
пл. геал. окамењени рибљи зуби.
ихтиоза (грч. (сћ&уоз) мед. врста кожие боле-
сти: краљуштица, тј. сушење и перутање
коже.
ихтиоидан (грч. игћјћуо-е&ев) сличан риби,
као риба, у облику рибе.
ихтиокола (грч. пЉЉув, к611а лепак) рибљи
лепак, рибље туткало, морунин мехур од
кога се прави лепак, кит, енглески фла-
стер и др.
ихтиол (грч. кЉЉув, лат. о1ешп ул>е) мед.
минерално уље које садржи фосилне
остатке риба (густа, бистра, непријатна
мириса и укуса течност, употребл>ава се
поглавито за лечење женских сполних ор-
гана, црвеног ветра и разних кожних
обољења).
ихтиолит (грч. 1сћЉу8, ИЉоз камен) тт. ри-
бљи камен.
ихтиолог (грч. 1сћ1ћуб, 16^08) познавалац ри-
ба, проучавалац риба.
ихтиологија (грч. пЉШув,1о$а) наука која се
бави проучавањем риба.
ихтиомантија (грч. пЉЉув, тап1е(а прори-
цање) прорицање по утроби риба.
ихтиоморф (грч. 1сћШу8, тогрће облик, вид)
слика рибе; отисак рибе; рибљи камен.
Иштар
»морфан (грч. Гсћ1ћу8, тогрће) рибаст, у
облику рибе, сличан риби, као риба, рибо-
лик.
ихтиоморфит (грч. 1сМћу8, тогрће) в. ихтио-
морф.
ихтиосаур (грч. 1сћШу8, запгоз гуштер) риба-
-гуштер, препотопска животињска врста
из јурског периода, средина између рибе и
гуштера.
ихтиотеологија (грч. 1сћЉу8, Шебб бог, 1о@*а)
доказ за постојање бога, на основу тога
што постоје рибе.
ихтиотиполити (грч. 1сћШув, {урон отисак,
Шћо8 камен) пл. рибљи отисци у камену.
ихтиотомија (грч. 1сћЉуз, 16тпб сечем,
режем) анатомија риба.
ихтиофаги (грч. 1сћШ^8-рћа8о1) пл. рибожде-
ри, рибоједи; људи који се хране само
рибом (као нпр. нека дивл>а племена у
Африци и на обалама Арабије и Црвеног
мора).
ихтиофагија (грч. гсћОДа-рћа^а) храњење
рибом; уп. ихтиофаги.
ихтити (грч. хсћЉу^-Иез) пл. рибље окамено-
тине.
ишијас (грч. 15сМоп карличњача, карлична
кост) кед. реч неправилно образована, в.
исхијас.
ишпан (мађ. 18рап) жупан.
иштали (тур. 18^аћ11) који има вољу за јелом,
са апетитом; жељан.
Иштар назив феничанске богиње Астарте
код старих Асираца.
 Ј
Ј, ј једанаесто слово наше ћирилице, четр- ким звонцастим или чахурастим цветови-
наесто наше латинице; као скраћеница: Ј. ма (дрво се нарочито употребљава за фине
С. или Ј. Сћг. — Језус Христус (лат. Језив столарске радове).
Сћпз1;и8) Исус Христос; Ј. N. К. Ј. = Језус јакна (нем. Јаске) кратак женски или мушки
Назаренус Рекс Јудеорум; Ј. и. О. = јурис горњи капут.
утријускве доктор; јип. = јуииор; хеж. Ј —јакобинизам (фр. јасоМп) странка и поли-
јод. тичко схватање јакобинаца/чежња за сло-
јабава (тур. уађапа пустиња, дивљина) туђи- бодом и једнакошћу, радикалност у захте-
на, иностранство; јаловина, необрађивана вима за слободом.
земља. јакобински (фр. јасођт) који се тиче јакоби-
јабанџија (тур. уаћапа) странац, туђин. наца, који ради као јакобинци; радикалан
јабиру (браз. јаћјга, јаћиги) зоол. барска пти- у захтевима за слободом и једнакошћу,
ца Јужне Америке, слична чапљи, само одушевљен за слободу.
знатно већа. јакобинци (фр. јасоМпк) пл. 1. по месту где су
јаваш (тур. уауа$) благо, споро; полако, лага- се састајали, ранијем доминиканском ма-
но, тихо; јаваш, јаваш! само полако! им. настиру св. Јакоба у Паризу, вазвани чла-
слаб, мек дуван. нови политичког удружења за време
јавка (рус. лвка) 1. уговорена тајна реч, француске револуције, који су у својим
реченица или какав знак за распознавање захтевима за слободом и једнакошћу ишли
који се употребљава у стражарској служби до крајњих граница и били главни ослонац
у војсци или при сусрету илегалаца, ло- Робеспјера; отуда: л>уди који се енергично
зинка; 2. лице преко којег илегална орга- залажу у захтевима за слободом и једна-
низација одржава везу са својим чланови- кошћу, одушевл>ени борци за слободу и
ма или другом сличном организацијом. једнакост у правима грађана; 2. врста
јаглук (тур. уа^11к) рубац, марама, марамица. енглеског златног новца.
јагма (тур. уај*та) плен, пљачка, грабљење, Јаков по Библији унук Аврамов и син Иса-
отимање, пљачкање. ков. Имао дванаест синова који се сматра-
Јаго (шп., порт. Ја^о) лице у Шекспировој ју праоцима израелских племена.
трагедији „Отело", чије су сплетке и ин- јакос мед. врста осшгаог обољења, нарочито
триге довеле до трагичне пропасти (ката- одомаћена у Африци.
строфе) Отела и Дездемоне; фиг. сплеткар, јакреп (тур. акгер) в. акреп.
смутљивац. јактанција (лат. јас1апИа) хвалисање, разме-
јагуар (браз. јадоага) зоол. крволочна живо- тање, разбацивање.
тиња из рода мачака, амерички тигар. јакулатор (лат. јаси!а1ог) бацач, праћкаш,
јазија (тур. уаи од уагтак писати) писмо, стрелац, џилиташ; код старих Римљана:
писање, натпис, лист писане хартије. војник наоружан копљем.
јазиџија (тур. уагкл) писар. јакут 1. кожом обложена дрвена лађа у
јаија (тур. уауа) пешак; род војске у старој источном Сибиру, названа по турско-
Турској — пешадија. -татарском племену Јакути.
јак (тибет.) 1. зоод. врста азијског говечета јакут (грч. уактск>8, тур. уаки!) 2. рубин.
црне боје, дебеле коже и дуге длаке, отпо- јакут-ага (тур) старешина евнуха у султано-
ран и снажан, припитомљен служи као и вом двору.
наше домаће говече; Роерћа§и5 {»гиптепб. јалија (тур. уаћ обала) пуст, празан простор
јак (рус. нк) 2. совјетски тип авиона иазван уз речну или морску обалу; обала; повеће
по конструктору А. С. Јаковљеву. празно место на периферији града; поље,
јака (тур. уака) оковратник, крагаа; део ледина.
женске народне ношње који се носи преко јамавас источноиндијски тафт са златним и
рамена. свилевим цветовима.
јакаранда (браз. јасагапЉ) врста јужноаме- јамак (тур. уатак помоћник) помоћник у
ричког дрвећа, слична акацијама, са вели- послу, мајсторов помоћник, калфа; пара-

24«
јамб 372
кувар; регрут у јаничарској војсци; бар-
јактарев заменик.
јамб (грч. 1атћо8) поет. стиховна стопа која се јапија (тур. уар1) дрвени грађевински мате-
састоји од једног кратког и једног дугог
слога: II-. био одомаћен у песмама у част
Деметре и Баха, одатле прешао у сатирич-
ну поезију Архилоха; најпознатији стих
који се састоји од јамба је јампски триме-
тар или сенар.
јампски триметар поет. в. јамб.
јанг (кин. уапј*) позитивни принцип, начело
добра, у кинеској филозофији; супр, јии
(У1П).
јанија (тур. уаћт) врста јела: месо са више
врста зелени, које се дуго кува.
јаничар (тур. уеш^еп нова војска, војник
нове војске) војник турске милиције коју је
1329. устаиовио Оркан од младих и здра- јарма (тур. уагта) крупно самлевено жито
вих хришћана-заробл>еника, насилно пре-
ведених у ислам; 1360. султан Мурат је јаровизација (рус.) агротехничка припрема
спровео организацију ове нове војске и дао
јој извесне повластице, због чега су и
мнош Турци у н»у ступали. Ова војска,
одлично опремљена, представљала је јез-
гро турске пешадије; доцније се јако оси-
лила, тако да је и самом султану била
опасна, због чега ју је Мухамед П укинуо
1826; јењичар.
јаничарска музика војна музика у Турској,
чији су неки инструменти уведени у војне
музике и на Западу; отуда: свака потпуна
војна музика уопште.
јансеиизам •кол. учење холандског теолога и јас (енг. уатлгв) «ед. врста кужне болести у
бискупа Кориелијуса Јансена (1585—
1638), који је, у својој књизи „Аухустинус",
учио, у духу св. Августина, да је милост
божија толика да за н>у није потребно
посредовање цркве и уопште тежио за
религаозноетичким продубљивањем, чиме
је навукао на себе и своје присталице,
јансешкте, гаев католичке цркве, нарочи-
то језуита.
јансенисти пл следбеници и присталице
учења јансенизма.
јантар (рус. ннтарБ) мин. в. ћилибар; бот.
глатки бор.
јануар (лат. Јагшк, јапиапш) „Јанусов ме-
сец", тј. месец којим година почиње, зим-
ски месец, сијечањ; има 31 дан.
Јавус (лат. Јапиз) шгт. староиталско и римско
божанство, најпре бог сунца, доцније бог
годиве, бог рата и мира, времена и сваког
почињаља уопште. Представљан је са же-
злом у десној а кључем у левој руци, и са
два лица, једвим младићким којим гледа
напред, тј. у будућност, а другим старим
којим гледа уназад, тј. у прошлост. Његов
храм био је у миру затворен, а за време
рата стално отворен. Јаиусова политика
политика са два лица, политика врдања,
нестална политика.
јапанска земља в. катеху.
Јапет (грч. 1аре1б5) иит. један од титана, син и грчким Јапетом; отуда: јафетски народи
Уранов и Гејин, брат Кронов, отац Проме-
Јафет
тејев, Епиметејев, Атласов и уопште целог
људског рода; симбол дубоке старости.
ријал; грађа; телесна грађа.
јапунџе (тур. уарипса, уартса) огртач, про-
тив кише и снега, кишна кабаница.
јарак (тур. агк) ров, прокоп, канал.
јараиаз (тур. уагатаг) неваљалац, беспосли-
чар; непристојан, несташан; зликовац.
јаран (перс. уаг) друг, пријатељ, побратим,
љубимац, љубавник, драган; помоћник.
јарбол (лат. агћог дрво, итал. а1ћего) дрвени
или гвоздени стуб на броду на који се
разапињу једра, заставе, сигналии знаци и
сл.; уп. катарка.
јард (енг. уагд) евтлеска мера за дужину од 3
енг. стопе= 0,91439 т .
као сточна храна, прекрупа.
семена пол>опривредних култура пре сетве
ради убрзања њихова развитка и по-
већања приноса;- поступак се састоји од
низа радњи: тако се, на пример, семе
озиме пшенице покваси и држи на темпе-
ратури од 10-15°С и на тој се температури
одржава све док не пусти клице, а онда се
15 дана држи на температури од 2-5°С;
овим поступком, озима пшеница добива
својство јаре (отуда назив јаровизација).
јаруга (тур. уапк) вододерина, бразготина,
пукотина; јарак.
Африци и јужној Азији, хронична и зараз-
на болест коже; фрамбезија.
јаса (итал. уабва) татарски закоиик.
јасмин (тур. уаветт) бот. позната џбунаста
бил>ка са белим цветовима, веома јака и
пријатна мириса.
јаспис (грч. 1а8р15) шш веома тврд, непрози-
ран камеи у разним бојама и шарама, из
групе калцедона.
јаспра в. аспра.
јастог (грч. ак1акок) зоол врста великог мор-
ског рака врло укусног меса; Нотагив
јастук (гур. уазћк) узглавлл, постељни пред-
мет који се ставља лод главу.
јатагав (тур. уа1а&ап) кратак и крив мач,
крива сабља, пореклом из Индије, некад
главно оружје турских јаничара; ханџар.
јатак (тур. уа!ак) гнездо, легло дивљег звера;
место где се почива, постел>а; скровиште
лопова или хајдука; онај који помаже или
скрива лопове, хајдуке и уопште одметни-
ке од власти и прекршител.е закона.
јати (инд. уаИ) четврти степен живота код
брахманаца.
јатро- (грч. 1а1го-) в. под ијатро-.
јаузновати (нем. јаивеп) варв. ужинати.
Јафет (хебр. ЈерћеШ) трећи син Нојев, кога
су сматрали праоцем иарода расејаних ис-
точно и западно од Палестине (јафетити)
ијезици = индоевропски народи и језици.
јафетити 373
јафетити (хебр. ЈерћеШ) пл. в. Јафет.
Јахве (хебр. Јаћуећ вечни, непромеиљиви)
име Бога у Старом завету; Јехова.
јахта (хол. ја^ћ^е, ја^М, енг. уасћ*) врста
малих и брзих луксузних једрилица, брод
на једра или на механички погон за забав-
но пловљење. једрилица, спортски бродић.
Јахудија (тур. УаћшИ) Хебреј, Јевреј, Жидов,
Израелац.
јацеа (илат. јасеа) бот. дан и ноћ, сиротица;
јацее херба (илат. јасеае ћегђа) мед. суво
лишће сиротице које се употребљава као
средство за уређивање столице, обично са
чајем.
јацентан (лат. јасеге лежати, јасепк) прав који
лежи, остављеи, напуштен, без господара
или без наследника, нпр. јацентно имање.
јација (тур. јавву, ја1ву) време кад треба ићи
на спавање; пета и последња дневна моли-
тва код мухамеданаца, два часа по заласку
сунца, око 10 ћ увече.
јашмак (тур.) танка копрена којом мусли-
манске жене покривају главу, лице до
очију и груди.
јашмачар (тур.) материја од које се прави
јашмак.
јеванђел. . в. под еваиђел...
јеванђелист в. евангелист.
јеге (тур. е§е) аарж турпија.
јегер (нем. Јај$ег) ловац, стрелац; јегери род
војске у Аустро-Угарској.
јегерка (нем. Јај?егћетс1) кошуља од овчије
вуне која се коси преко доњег рубља и
прслука (названа по зоологу Густаву Јеге-
ру, 1832—1916).
јеглен (тур.) в. еглен.
једек (тур. уес1ек од уедтек водити) уже,
конопац; поводац од улара; кон> у поводу;
лађа вучена о ужету.
Јеђупак један од старих назива за Рома који
значи Египћанинјер се некад мислило да
они потичу из Египта.
језан (арап. егап) позив којим мујезин са
минарета пет пута дневно позива муслима-
не у џамију на молитву.
језуит (лат. Јевиз Исус, 8ос1е1а« Јези Друш-
тво Исусово) лл. Језуити, чланови или при-
сталице „Друштва Исусовог", католичког
реда који ]е 1534. год. основао Ињасио
Лојола, за борбу против реформаторства и
за обнову снаге и утицаја католичанства,
папа Павле Ш (1540) потврдио овај ред,
папа Клемент XIV (1773) га је укинуо, а
Пије VII (1814) поново успоставио. Деле се
на четири класе: новици, схоластци, коа-
дјутори и професи. На челу реда стоји
генерал, са седиштем у Риму, кога бира
генерална конгрегација доживотно. Још се
зову: лојолити, по имену свог осшшача, и
исусовци; фиг. дволичан човек, лицемер.
језуитизам (лат. Језш Исус) учење Ин>асија
Лојоле, оснивача језуитског реда; схва-
тања и иачин рада језуита; фиг. дволич-
ност, лицемерство, притворност.
Јеремија
језуитски (лат.) који се тиче језуита, који.је у
вези са језуитима, који је у духу језуит-
ских начела и језуитског рада; фиг. дволи-
чан, лицемеран, притворан.
Језус (хебр. Језсћиа, лат. Језиз) Исус; Језус
Назаренус Рекс Јудеорум (лат. Језив Кага-
гепив Кех ЈиЈеогшп) Исус Назарећаиин,
крал. Јевреја (натпис који је Пилат наре-
дио да се стави на крст на којем је Исус
био разапет).
јејун (лат. јејшшз) слаб, мршав; сувопаран,
отрцан, безукусан, недуховит.
јејунуи (лат.) мед. горњи део танког црева.
јектеаија (грч. ек!6пе!а истезан>е; услужност)
у православној цркви: кратка молитва ко-
ју ђакон или свештеник изговара на ли-
тургији и у којој су исказане потребе,
духовие и материјалне, свих верних (има
их више врста).
јектика (грч. екИкбв навикнут, обичан,
сушичав) мед. сушица; в. туберкулоза.
јектикација (нлат. јесисаИо) чед. бацакање,
трзање, свако неправилно кретање тела у
неким болестима; дрхтање била; врста па-
давице.
јслеј (грч. 61аи>п) посвећено уље које се
употребљава у црквеном обреду (код
православних).
јелек (тур. уе1ек) прслук.
јелинист в. хеленист.
Јелисејска палата (фр. ра1а13 сје ГЕ1ук^е)
двор у Паризу који је Луј XIV купио за
госпођу Помпадур; од 1871. у шој станују
председници Француске Републике.
Јелисејска поља (грч. Е1у51оп, ресИоп) 1. миг
по веровању старих Грка и Римљана: зе-
мља у доњем свету где су, после смрти,
живели у мил>у и обиљу љубимци богова,
нарочито хероји; 2. велики булевар у Па-
ризу у коме станује председник Француске
Републике; уп. Елисејска поља.
јелоу-метал (енг. уе11оште1а1) „жути метал",
легура (слитина) од 60 делова бакра и 40
делова цинка, веома слична месингу.
јеменије (тур. у е т е т ) врста лаке плитке
обуће; везене папуче.
јемин (арап. е т т ) управник, надзоркик.
јен (јап. уеп) од 1871. новчана јединица у
Јапану = 1 0 0 сена'.
јендек (тур. ћепдек) јарак; шанац, ров; ен-
дек.
јенђа (тур. уеп§е) в. енђа.
Јенки (енг. Уапкее) карактеристично име за
становнике Сев. Америке, нарочито САД.
Јенки-дудл (енг. Уапкее-дооеИе) народна пе-
сма Северних Американаца са веома жи-
вахном и оригиналном мелодијом, некада
химна Сједињених Држава.
јењичар (тур. уешреп) в. јаничар.
јерарх (грч. ЈиегеЉ свештеник, бгсћб вла-
дам) владика, епископ, архијереј.
јереј (грч. ћхегеЉ) свештеник.
Јеремија (хебр. ЛгтеЈаћ) један од тзв. вели-
ких пророка Старог завета, који је проре-
јеремијада 374
као и оплакао разорење Јерусалима у
својим тужбалицама, јеремијадама.
јеремијада (хебр. Лгтејаћ) нарицаљка, туго-
ванка, жалопојка, тужбалица (названа по
старозаветном пророку Јеремији, који је у
својим тужбалицама прорекао и оплакао
разорење Јерусалима); отуда: јадиковање,
туговање, нарицање.
јерес (грч. ћагге818 избор, прихватање, дава-
ње првенства) учење које се разликује и
одступа од правог учења, нарочито у пи-
тањима вере, кривоверство, отпадништво;
херезија.
јеретик (грч. ћаигеШсбв) онај који одступа од
правог учеља (нарочито верског), кривове-
рац, отпадник.
јерихонска ружа (лат. Апаз1аИса Мегосћип-
Оса) бот. летња билжа која расте на источ-
ним обалама Средоземног мора, стабло јој
се шири изнад саме земље у много ограна-
ка, под крај живота постаје дрвенасто и,
попут маховине, поново оживи чим се
стави у воду; отуда се зове и анастатика,
тј. ускршњи цвет.
јерихонске трубе по библијској причи Јевре-
ји су, освајајући прастари град Јерихон у
Палестини, седам пута обилазили око ње-
гових зидина трубећи, а кад су се седми
пут трубе огласиле, бедеми су пали и они
су ушли у град.
јерлија (тур. уегИ) мешташш, овдашњи; до-
мородац, урођеник; назив за Турчина који
се од давнина населио у неком нашем
крају.
јероглифи (грч. Мегбз свет, §1урћб дубем) в.
хијероглифи.
јерођакон (грч. јиегосНакопоа) калуђер ђа-
кон.
јеромонах (грч. Мегепз свештеник, топасћбз
калуђер) у православној цркви: калуђер
који може вршити све свештене радње
које и тзв. бели свештеник, свештеник-
-калуђер.
Јесаја (хебр. Језсћајаћи) први од „великих
пророка" Старог завета, радио око 740. до
700. год. пре н. е.; умро као мученик.
јесиди пл. релитаозна секта у Месопотамији,
основана после Мухамедове смрти, наро-
чито међу Курдима (названа по свом осни-
вачу шеику Јесиду); њихово веровање
садржи остатке старог паганства, са при-
месама хришћанског и мухамеданског
учења; обично их зову обожаваоцима са-
тане; јециди.
јестаственица (рус. естество) природопис.
јети непалски назив за тзв. снежног човека у
високим пределима Хималаја.
Јехова (хебр. Јаћуећ, Јаћоуаћ вечни, непро-
менљиви) јеврејско име за бога; Јехова
Забаоггосподар светова, тј. свих бића која
постоје у васељени = Господ Саваот;
Јахве.
јечерма в. ђечерма.
јидиш (нем. јисИзсћ јеврејски) језик којим се
служе Јевреји у неким земл>ама централне
јодин
и источне Европе; представл>а мешавину
старонемачких, словенских и јеврејских
језичких елемената; пише се јеврејским
алфабетом. Позната је књижевност на ји-
диш језику.
Ји-кунг (кин. Уи-кип^) канонска књига Ки-
неза, најстарији извор кинеске историје.
јин (кин. у т ) кинеска мера за дужи-
ну=24,556 т ; такође: мера за тежину =
око 600 {*; фкл. негативни принцип, наче-
ло зла, у старој кинеској филозофији; гин.
јовилабијум (лат. ЈирНег, Јслоз, нлат. јо\о1а-
ћ ш т ) астр. инструмент за предочавање кре-
тања и положаја планете Јупитера и њего-
вих пратилаца.
јога (инд. уо§а) хиндуска филозофија, један
од шест индијских филозофских система
чији је тобожњи писац Патанџали; верује
се у постојање једног прадуха, тј. божан-
ства, и тежи се за сједињењем са тим
божанством путем крајње уздржљивости у
свим врстама чулног уживања, укочено-
шћу тела, задржавањем дисања, интелек-
туалним усредсређењем (концентрацијом)
и моралном стегом; овим путем постигнуто
сједињење доводи до схватања Вечног,
прочишћавања и спасења душе; састав-
ни делови јоге ушли су у будизам.
јоги (инд. уо§1) присталица религиозно-
-филозофског учења јога;аскет, испосник,
човек који, по народном веровању у Инди-
ји, јаким усредсређењем (концентрацијом)
воље може да развије у себи натприродну
снагу.
јогунаст (тур. уој*ип) тврдоглав, својеглав,
самовољан.
јогурт (тур. јовћиг!) врста киселог млека,
веома пријатна укуса и велике хранљиво-
сти; постаје врењем млечног шећера које
изазива тзв. бугарски бацил; садржи, када
је у згуснутом стању: беланчевине (7,1%),
масти (7,2%), млечног шећера и млечне
киселине (8,9%), воде (73,7%) и све вита-
мине, нарочито А и В .
јод (грч. шеШез попут загасите љубичице, шп
загасита љубичица, епк>8 вид, облик) хем.
елемент, атомска маса 126,9044, редни број
53, знак Ј, пронађен 1811. у пепелу мор-
ских бил>ака; просто неметално тело црно-
сиве боје, непријатна мириса, у води се
веома слабо раствара; употребљава се у
медицини као јако антисептично средство;
јодин.
јодат (илат. шс!ит) хем јодно-кисела со.
ЈОД-ВОДОНИК хем. В. ЈОДОВОДОНИК.
јодид (нлат. шдшп) хем. једињење јода с
другим елементом, нарочито са металом
(нпр. оловом, гвожђем, сребром и др.);
веома осетљив на светлост, због чега се
нарочито употребљава у фотографији.
јодизам (нлат.) кед. тровање јодом услед узи-
мања јода и јодових препарата у већим
количивама.
јодин (грч. к>п) хем. в. јод.
јодипин 375
јодипин (нлат.) хем. једињења сезамовог уља
са јодом, јодни препарат који лако ресор-
бује, употребљава се као лек против сипње
(астме), артериосклерозе, рахитиса, сифи-
лиса и др.
јодирати (нлат.) хем. помешати с јодом; пре-
мазати јодом (нпр. посребрену бакарну
плочу, помоћу јодне паре, покрити танким
слојем јод-сребра при израђивању фото-
графија).
јодикалиј(ум) хем. препарат јода који се спра-
вља од чистог јода; у медицини се употре-
бљава као унутарње средство, а нарочито
много у фотографији.
јодлање (нем. јо<1е1п) начин певања код ста-
новника планинских предела Швајцарске,
Аустрије и Словачке; састоји се у брзом
прелазу из природног гласа у високи фал-
сет; јодловање.
јодлати (нем. јо<1е1п) певати на особен начин,
брзо измењујући прсне гласове са грле-
ним; јодловати.
јодна тинктура мед. раствор јода у алкохолу,
употребљава се у медицини као сшхљно
антисептично средство.
јодни препарат мед. сваки лек који је напра*
вљен помоћу јода.
јодоводоник хсм једињење јода и водоника.
јодометрија хем. метод кваиЉитативне анали-
зе у хемији, који се заснива на редукцији
елементарног јода у јодид-јон.
јодоформ (нлат. шс1ит, форма, облик) хем.
једињење јода, СНЈ3, ствара жуте хексаго-
налне кристале слатка укуса и шафранова
мириса; у медицини се употребљава као
антисептично средство; служи за поси-
пање рана и сл.
јодоформисати в. јодоформовати.
јодоформовати мед. јодоформом лечити, јодо-
формом прожети.
јодоформизам (нлат. шс1о)х>гт) мед. тровање
услед лечења јодоформом.
јозефинизам социјално-политичке и црквене
реформе које је аустријски цар Јосиф П
(1765—1790) желео да спроведе у својој
држави, а које су биле задојене и прожете
духом тзв. просвећеног апсолутизма.
јозефинист присталица јозефинизма, поли-
тичког програма аустријског цара Јоси-
фа II.
јок (тур. уок) не, није, нема.
Јокаста (грч. 1ока&1е) мит. в. Иокаста.
јокус (лат. јосив) шала, лакрдија; јоцикауза
(лат. јои саиза) ради шале, у шали, из
шале.
јола (хол. јо1, енг. уа\^1) сп. чамац прекло-
пне грађе, знатно шири од скулера; до-
бро издржава таласе, због чега га упо-
требљавају на мору и рекама за вежбање у
веслању.
јолдаш (тур. уоШа?) друг, другар; сапутник,
пратилац.
јолпаз (перс, тур. уо1раг) скитница, беспо-
сличар, битанга.
)ОНСКИ
јомен (енг. уеотап) слободни сопственик зе-
иљишта који није племић, сељак; дворски
слуга; краљевски гардист-коњаник у Ен-
глеској.
јомснри (енг. уеотапгу) коњица народне вој-
ске у Енглеској, састављена од слободних
сопственика земље (употребл>ава се погла-
вито за угушивање унутарњих нереда);
врста краљевске телесне страже (око 250
људи).
јон (грч. 1бп оно што иде, оно што греде) пл.
јони физ. материјални делић, атом (или
скупина материјалних делића, атома) са
електричним набојем који се креће у елек-
тричном пољу, било у гасу било у течно-
сти, дакле спој електричних и материјал-
них атома, или атомских група; уп. анјон,
катјон.
Јона (хебр. Јопаћ) један од јеврејских старо-
заветних пророка из IX в. пре н.е.
јони (грч. 1бп) пл. физ. в.' јон.
јонизам (грч. 16пеб) збир духовних особина
старих Јоњана; уп. јонски.
јонизатор (нлат., грч. 1бп) физ. в. јонизација.
јонизација (грч. 1бп) физ. у електролитима,
течностима које проводе електрицитет, јо-
дагвећ постоје који носе струју, а у гасови-
ма који проводе електрицитет они се мора-
ју тек произвести. Образовање јона у гасо-
вима зове се јонизација или јонизовање,
сам гас у стању проводллвости јоиизован,
помоћна средства која образују јоне зову
се јогшзатори; јонизација надљубичастом
светлошћу, Рендгеновим зрацима, ра-
диоактивним зрацима, усијаним металима,
електронским ударом.
јонизовање (грч.) физ. в. јонизација.
јонизовати (нлат., грч. 1бп) довести у стање
јоиизације.
јониј(ум) хем. радиоактивни изотоп хемијског
елемента торијума.
јоникус (грч. хоткок) у античкој метрици:
четворосложна, јонска, стиховна стопа са
два кратка и два дуга слога. обично се
јавља у облику: III) - - (лат. гогисш а пппоп),
или: - - II Џ (лат. шшсиз а ташп).
јоносфера (грч. 1бп, од 1^па1 ићи, зрћаГга
лопта, кугла) слој атмосфере у дебллни од
неколико стотина километара, налази се
на висини већој од стотину километара од
Земље и садржи веома много јона.
јонски (грч. 1бткоз) који припада Јонцима,
једном старогрчком племену; јонски дија-
лекат наречје Јоњана; јонски стил, јонски
стубови арх. стубови чија је „глава"
(капитл) имала завојите, спиралне украсе;
јонски стих в. јоникус; јонска школа фил.
кајстарија филозофија старих Грка, чији
су представници: Талес из Милета, Анак-
симандер из Милета, Анаксимеиес из Ми-
лета, Хераклит из Ефеза, Анаксагора из
Клазомене и Диогенес из Аполоније (по
овим филозофима начела природе су: или
вода, или бескрајно, или ваздух, или ватра
као логос, или дух итд.).
јонтофореза 376
јонтофореза (грч 1оп, 10п1о5, рћогеб18
ношење) мед лечење путем ЈонизациЈе, на-
рочито код хроничних и акутних обољења
зглобова
јопац (нем АНе) мајмун, Јопица маЈмуница
јорган (тур уог^ап) постељни покривач по-
стављен ватом и прошивен
јоргован (перс , тур ег^иуап) украсни грм из
породице маслина са лепим гроздастим
мирисним цветовима плаве и беле боЈе,
Зупп§а \уи1{Јап8, фам О1еасеае
јоркшир (енг уогкзћц-е) по енглеско] грофо-
ВИЈИ Јоркуназвана раса досад најплемени-
ТИЈИХ свиња беле, ретке длаке и усправних
ушиЈу, достиже тежину од 500 к{*
јота (грч Т1а) име деветог слова грчке ачбу-
ке (I), изговарало се као „и", али понекад,
нарочито између сугласника, и као ,,]", фиг
нешто мало, ситно, незнатно, безначајно
јотацизам одвише често понављањс слова
Јота, неспособност изговарања „Јоте", ]ед-
на врста тепања
јохимбин фарм алкалоид из коре дрвета ЈО-
химбе ко]е расте у тропским крајевима
Америке, употребљава се као средство за
„појачање мушке снаге", нарочито за по-
Јачање ерекциЈе
јуан (кин уиап) новчана Јединица у НР
Кини
јубилар (лат ЈићЈаге) слављеник, она] КОЈИ
прославља Јубиле] нечега, нпр живота,
брака, књижевног или уметничког рада,
службовања у неко] струци, владања итд
јубилате (лат Ји1п1а1е) у католичкоЈ цркви
трећа недел>а после Ускрса, названа по
лат почетку 66 или 100 псалма Ји\зпа-
(е, Лику]те, веселите се
јубилеј (лат аппиз ЈиШаеш, нлат )ик>11аешп)
прослава дана ИЛИ годишњице неког дога-
ђа]а или периода живота од 100, 75, 60, 50,
25 или 10 година
јубилеум (нлат ]и1л1аеит) в Јубиле]
јуванције (лат Јшгаге помагати, Јиуапиа) пл
мед средства за појачавање лекова, састо)-
ци ко]и се мешају у лекове да би им се
поЈачало деЈство
јувел (лат ЈОСШ, фр ]оуаи, итал ЈЈклеИо, енг
Је\уе1, хол ]1гогее1) брушен драги камен,
адиђар, накит, драгоценост
јувели (хол Ји«гее1) пл в Јувел
јувелир (хол ЈШУееШег) трговац адиђарима
или накитом, вештак у израђивању адиђа-
ра и накита, златар
јувеналије (лат Јиуепаћа) младићке свечано-
сти код старих Римљана, прослава младо-
сти у вези са појавом прве браде
јувенилан (лат Јшгетћз) младићки, младе-
начки, младалачки, Јувенилна вода геол
вода коЈа постаЈе, у унутрашњости Земље,
од водене паре
јувенилитет (лат ЈшгетМав) младост, мла-
далаштво, младићка незрелост
јувента (лат ]иуеп1;а) младост, доба младо
сти, младићка снага, миг богиња младости
код Римљана, Јувентус
јудофил
јувентус (лат ЈиуепШв) в Јувента
југа (сскр уи^а) у санскрту доба ИЛИ период
света, КОЈИХ има четири, а одговараЈу злат-
ном, сребрном, гвозденом и бакарком добу
класичних народа
југалан (лат ]и§шп Јарам, ји^аћа) спојен,
здружен, удружен, брачни, свадбени, ]ар-
мени, КОЈИ се тиче јарма, сличан ]арму,
Југална кост (лат О8 ји^а1е) аиат Јагодњача,
]агодична кост
југер (лат Ји^егшп) Јединица мере земљиш-
ног поседа у старом Риму (3200 ш2), одго-
вара нашем називу јутро, рал, ланац и сл ,
такође означава и њиву, ораницу
јутовинил (скр зугословенски поливинил-
хлорид) хем синтетичка пластична маса,
полимер винилхлорида, од ко]е се изра-
ђу]е вештачко платно, вештачка кожа,
изолациони материдал и др
југуларан (нлат Ји^Шапб) анат вратни, гр-
кљански, кози се тиче врата или гркљана,
коталачки, Југуларна вена вратна или ко-
талачка вена
Јуда (хебр ЈећиЛаћ) 1 четврти син Јакова и
његово племе, после поделе царства засеб-
на држава, која се звала и ЈудеЈа, 2
Исусов ученик КОЈИ га ]е издао за 30
сребрњака, отуда издајник, човек КОЈИ ]е
готов да све учини и прода за новац
јудаизам (лат Јис!ак) ]уде]ска ИЛИ ЈевреЈска
вера, јевреЈско схватање, ЈевреЈски начин
рада и др , ]евре]ство
јудекс (лат Јис1ех) судиЈа, судац, суб Јудице
прав под судијом, под судом, ТЈ ЈОШ нере-
шено
јудика (лат ЈиЉса) у католичкоЈ цркви пета
недеља поста, назваиа по лат почетку 43
псалма ЈиФса те, Суди ми
јудикаторан (нлат Јисћса^огшз) прав судски,
судијски, КОЈИ спада у надлежност суда
(или судиЈе)
јудикатум (лат Јшћсаинп) пресуда, судска
одлука, судско решење, рес Јудиката (лат
гез ЈисИса(а) правно важећа одлука, ствар
правно завршена, судска одлука ко]а сту-
па на снагу
јудикатура (лат Јшћсаге судити) организа-
циЈа и рад судских органа, правосуђе
јудикација (лат ]ис!1саио) суђење, пресуђи-
вање доношење пресуде
јудицијалан (лат ]ш!ех суди]а, ЈиЈшаћз) суд-
ски, судијски
јудицијаран (лат ]и«11С1апи8) в ЈудициЈалан
јудициј(ум) (лат ]и<11С1шп) судство, правосу-
ђе, судска истрага, суђење, парница, суд,
мишљење, схватање, правна радња, прав-
ни поступак, судница, моћ расуђивања,
оштроумл.е
јудициозан (нлат зшћсгобш) способан да ра-
суђузе разборит, разуман, разложан, сми-
шл>ен, оштроуман, мудар
јудофил (лат Јш1а8 ЈевреЈин, рћИов при]а-
тељ) онаЈ КОЈИ воли Јевре]е, пријатељ Је-
вреја
јудофоб 377 Јуратор

јудофоб (лат. Јш1а8 Јеврејин, грч. рћбђов ник; јункерска партија реакционарна пле-
страх) в. антисемит. мићка партија у Немачкој, која се проти-
јузбаша (тур. у<ј2ћа§1) капетан у некадашњој вила изједначењу Јевреја и хришћана у
турској војсци, заповедник буљука (чете). грађанским правима и била против вели-
јуклук (тур. уиМик) ормар, обично узидан, ких градова, по њиховом схватању гаезда
уклопљен у зид; полица или удубљење у социјалних покрета и револуција; јункер-
зиду за смештај ствари (одела, постељине ска политика ратоборна политика, коју су
и др.), долап. у Немачкој углавном водили официри са
јукста (лат. јих1а) пркл., предл. поред, ублизо, бившим кајзером Вилхелмом П на челу,
код, крај, до, уз; код хартија од вредности, политика звецкања сабљом.
лозова и акција са купонима: црта, редов- јункерирати (нем. јипкепегеп, јипкегп) жи-
но у некој другој боји, која показује где вети (или: понашати се, бити бесан) као
треба купон одсећи; јукстим. јункер, живети у нераду; бити ратоборан,
јукстапозиција (нлат. јих1арозШо) стављање звецкати сабљом.
(ИЛИ: метање) једног поред другог, граии- јункерс вој тип немачких авиона у П свет-
чење с нечим, слагање споља, додавање. ском рату, најпре транспортних а доцније
јукстим (лат. јихШп) прнл., предл. в. јукста. бомбардера (назван по немачком кон-
јуксук (тур. уикзик) напрстак. структору и фабриканту авиона Јункерсу).
јунктим (лат. јипј»еге спојити, сјединити,
јул (лат. ЈиНиз, ЈиШ) седми месец у години, јипсИт) псих. намерно спајање двају ком-
месец жетве, српањ, има 31 дан (назван у плекса мисли и осећања, који су стварно у
част Јулија Цезара, који је извео реформу слабој или никаквој вези, ради појачавања
календара, а тога се месеца родио; пре ефекта.
њега се звао квинтилис); јули.
јунктура (лат. јипсШга) веза, спој, састав,
јули (лат. Ји1шз, ЈиШ) в. јул. зглоб; положај, околност.
јулијански календар календар који је попра- Јунова (лат. Јипо) мит. кћи Сатурна и Реје,
вио и увео Јулије Цезар поставивши му поносна и љубоморна жена и сестра Јупи-
као основицу Сунчеву годину, уместо дота- терова, богиња месеца, домаћинства и бра-
дање месечеве године, која се због тога ка (код Грка јој одговара Хера); астр. једна
зове јулијанском годином. По овоме ка- од малих планета између Марса и Јупите-
лендару, који се још зове стари календар ра, откривена 1804. год.
или стари стнл, данас се још управлл јувферица (према нем. Јипј^егтзсћаП неви-
православна црква, док се западне цркве ност, девичанство) невина, чедна девојка,
управл>ају по календару који су, за папе девица.
Грегора ХШ, израчунали научењаци 1582. Јупитер (лат. ЈиррНег) 1. мит. најглавнији и
и који се зове нови стил, или грегоријан- најмоћнији бог старих Римљана, бог муње
ски календар; разлика између ова два и грома (громовник), заштитник поља и
календара износи 13 дана. права (код Грка Зевс или Кронион), син
јун (лат. јишш = Јипоти8) шеста месец у Сатурна и Реје, брат Нептуна и Плутона,
години, липањ, има 30 дана (назван, веро- муж и брат Јунонин.
ватно, по богињи Јуиони, којој је био Јупитер (лат. ЈиррНег) 2. астр. највећа плане-
посвећен); јуни. та у нашем Сунчевом систему, од Сунца
Јунајтед прес (енг. ТЈпНес! Ргезв) „Уједињена удал>ена 778 милиона километара, а 57 2
штампа", највећа новинска агенција у Се- пута дал>а од Земл>е; види се голим оком.
верној Америци. јура (по планини Јига) геол. в. јурска форма-
јуни (лат. јиши5=Јипопш5) в. јун. ција.
јуниев џек (енг. ТЈшоп Јаск) популаран назив јурамент (лат. јигатеп!;ит) прав. заклегва;
за британску државну заставу. јураментум манифестационис (лат. јига-
јуниор (лат. јиуешз млад, јшиог млађи) члан т е п Ш т таги&в^аиотб) заклетва којом
подмлатка неког, нарочито спортског, дужник, пошто претходно да податке о
друштва, приправник. свом материјалном стању, тврди пред су-
дом да ништа од имања није затајио ни
јуниорат (нлат. јшиога1и5) прав. наеледство прикрио.
најмлађих у најмлађој линији; имање које јура вовит курија (лат. јига по\а1 сипа) прав.
се даје на уживање само млађим свеште- суд зна право; начело по коме суд мора да
ницима (код католика). познаје законе и да зна право, тако да
јуниори (лат. јшиогез) пл. млађи чланови, странке не треба да му га доказују.
подмладак неког спортског друштва (за јурат (лат. јигаШз) прав. онај који је положио
разлику од старијих, репрезентативних заклетву, који је заклет; јурата депозицио
чланова друштва, сениора). (лат. јига1а верозШо) исказ дат под закле-
јуниперус (лат. јширегиз) бот. смрека. твом; јурата ренунцијацио (лат. јига1а
јункер (нем. јшцЈег Негг млад господин, гепипоаио) одрицање нечега под закле-
Јип{»ћегг, Јшпкег) „млади господин", тј. твом.
млади племић, нарочито (мали) сеоски јуратор (лат. јига^ог) полагач заклетве, за-
племић у Пруској, официрски приправ- клети сведок, заклети судија.
Јураторан 378
јураторан (лат. јигаге заклети се, нлат.
јига^огшв) прав. под заклетвом, дат ИЛИ
учињен под заклетвом.
јураториј(ум) (нлат. јига1огшт) обећање дато
под заклетвом.
јурација (лат. јигаИо) заклињање, полагање
заклетве.
јургет дугуљаста тиквица, обично се једе
пуњена самлевеним месом; јургета.
јуре (лат. ј ш право, јиге) с правом, по праву;
де јуре ИЛИ екс јуре (лат. с1е јиге, ех јиге) с
правом, по праву, с правног гледишта; јуре
дивино (лат. јиге СИУШО) с божанским пра-
вом, по божанском праву; омни јуре (лат.
о т ш јиге) са свим правом, с пуним правом.
јуреконзултус (лат. јигесопвиНив) прав. в. ју-
рисконзултус.
јуридице (лат. јигкНсе) прил. в. јуридичан.
јуридичан (лат. јипсИсив) правни, судски,
законски, који иде законским путем, путем
закона; прил. јуридице.
јурис (лат. ј ш право, ген. јипв права) квид
јурис (лат. дшс! јипв) што је право, што је
по праву; бити суи јурис (лат. вш. јгшв)
бити свој господар, тј. не бити под очин-
ском влашћу; бити алијенијурис (лат. аИ-
ега јипв) бити подложан туђој власти, на-
рочито очинској; јурис студиозус (лат.
јига вШсИозш) правник; јурис утријус-
кве доктор (лат. јииз иШш^ие с!ос1»г) до-
ктор оба права, тј. римског и канонског
(грађанског и црквеног).
јурисдикција (лат. јипвсИсио) правда, право,
правосуђе, судство; право суђења, надлеж-
ност суда; област јавног суда, делокруг
суда.
јурисконзултус (лат. јипвсопзиНив) правник,
познавалац права и закона; јуреконзултус.
јуриспруденција (лат. јштвргшЈепиа) правна
наука, правна ученост; начин судског ре-
шавања, судска пракса.
јурист(а) (лат. јив право, нлат. јиг&га) прав-
ник, познавалац права.
јуристициј(ум) (нлат. јигаШшт) в. јусти-
ј(
ј(у)
јуристачка персона в. под персона.
јуристички (нлат. јипв1а) својствен правни-
цима, који се тиче права или је у вези са
правом, правнички, правни, судски, закон-
ски; јуридичан; јуристичко лице правно
лице, правно тело.
јуриш (тур. уигпуив од упгптек ходати,
напредовати) навала, напад.
јуродив (рус. мродивми шашав, суманут)
„будала Христа ради", назив апостола Па-
вла и осталих апостола. Руси сматрају да
се на оваквим јуродивима, лудацима од
рођења, испол>ила воља божија, због чега
их називају „божјим људима" и верују да
имају моћ прорицања; у V веку: они који
су се излагали руглу и исмевању сматра-
јући то моралним савршенством.
јурска формација геол. доба у развитку Зе-
мљине коре, названо по планини Јури; у
ово доба био је велики део Европе под
јус реторзионис
морем, а Атлантски океав био је копно; у
овој формацији нађени су многа остаци
органског света (рибе коштуњаче, кор-
чање, крокодили, нарочито ихтиосаури,
плезиосаури и др.).
јурта (рус. »рта перс. јигс1) покретни стан,
колиба Киргаза и осталих сибирских но-
мада, киргиски шатор; зимски стан Кам-
чадала који је, у ствари, покривена зему-
ница.
јурук (тур. уигпк) 1. припадник некадашње
јаничарске помоћне војске, 2. номад, човек
без сталног пребивалишта.
јус (лат. јиз, сскр. уоћ) право, правичност,
правда, сила и власт која проистиче из
права; сумум јус сума инјурија (лат. зшп-
т ш п јиз в и т т а тјипа) посл. највеће, тј.
најстроже, право често је највећа не-
правда.
јус аграцијанди (нлат. јиз а^^гаИапсЛ) прав.
право помиловања.
јус генцијум (лат. ј ш в 61 ^ 1 - 1111 ) међународно
право.
јус дивинум (лат. ј ш сНлапшп) божанско
право.
јусив (нлат. ји581^и8) грам. в. императив.
јус ин сакра (лат. јиз ш васга) право што га
има црква над својим члановима.
јус јурандум (лат. ј ш јигапд^ип) првв. закле-
тва.
јус каноникум (лат. јиз сапошсшп) канонско
право, папско право.
јус квезитум (лат. јшз ^иаевНшп) стечено
право.
јус комуне (лат. ј ш соттипе) опште право.
јус конубии (лат. јив соппићИ) у римском
праву: способност римског грађанина да
склопи законити брак.
јус криминале (лат. јиз сгшипа1е) кривично
право, казнено право.
јусови име словима за назале у старословен-
ској азбуци: мали јус Л (назално е — ^),
велики јус Ж (назално о — <}).
јус опционис (лат. јив орИотз) прав. право
опције; в. под опција.
јус прецеденције (нлат. јиз ргаесе<1еп1;1ае) в.
прецедентно право.
јус приме ноктис (лат. јик ргппае посИз)
право на прву ноћ које, по веровању мно-
гах народа, припада боговима или демони-
ма, те је, као опасно по младожењу, обич-
но уступано неком странцу; у средњем
веку: тобожње право феудног господара
да, кад његов слуга или кмет склопи брак,
проведе прву ноћ са његовом невестом и да
јој одузме невиност (оно се оснивало само
на праву господара да одобри или не
женидбу свога потчињеног).
јус примогевитуре (нлат. јив рпто^епНигае)
прав. в. под примогенитура.
јус протекционис (нлат. јив ргоЈесиотз) пра-
во заштите.
јус реторзионис (лат. јив ге1огнштв) право
одмазде, право враћања ИСТОМ мером; јус
талионис.
јус реформанди 379
јус реформанди (лат. ј ш геГогтапсИ) некада-
шн>е право владаоца да одлучује да ли ће
нека вероисповест бити допуштена или
неће.
јус талионис (лат. 1аПб такав, јиз 1аНотз) в.
јус реторзионис.
Јустанијанов кодекс в. Корпус јурис.
јустификатура (нлат. јиз1Шса1ига) одобрење,
одобравање неког рачуна.
јустификација (нлат. јшШгсаИо) прав. прав-
дање, оправдање; доказивање на суду, до-
каз; одобрење рачуна пошто се претходно
испита; извршење казве, нарочито смртне,
погубљење.
јустифицирати (лат. јшиКсаге) прав. правда-
ти, оправдати, оправдавати; доказати, до-
казивати; исправити; извршити пресуду,
нарочито смртну казну, погубити, сма-
кнути.
Јустиција (лат. ЈшШха) мит. богиња правде
код Римљана, представљана као девојка са
завезаним очима, са мачем и теразијама;
код Грка: Темида.
јустиција (лат. јизИИа) правда, правица, пра-
вичност; правосуђе; суд, судница; јустици-
ја дистрибутива (лат. јшШ1а сИз^пђикгуа)
правосуђе које води рачуна, у процењи-
вању неког дела, и о околностима под
којима се дело догодило; јустпција комута-
тива (лат. јш1Ша сотти!аиуа) правосуђе
које цени дело као такво, без обзира на
околности под којима је извршено; Јусти-
ција регнорум фундаментум (лат. ЈивИИа
гедпогшп ћтс1атеп1ит) Правда је темељ
држава, тј. власти, „Правда држи земљу и
градове".
јустицијар (нлат. јш1Шагш8) судија, управ-
ник суда; правни стручњак, референт за
правне послове и питања у некој установи
или неком надлештву.
Јухта
јустициј(ум) (лат. ј ш Ш ш т ) обустављање
судских послова због каквих радосних или
тужних догађаја, нарочито због рата, те-
шких заразних болести, земљотреса и сл.;
јуристициј.
јустиц-колегиј(ум) (лат. јш1Ша, со11е§шт)
суд, судијско веће, судије које представља-
ЈУ суд у једном заседању.
јустиц-морд (лат. јш1:Ша правда, нем. Могс1
убиство, злочин) правосудно убиство, тј.
извршење смртне казне над неким услед
недовољне савесности и нехата судија у
испитивању и утврђивању кривичног дела.
јусториј(ум) (нлат. ји81;опшп) тт тачан пра-
воугаони инструмент за испитивање и
утврђивање исправне израде висине изли-
вених штампарсхих слова.
јустус (лат. јш1;ш) праведан, правичан; прав,
исправан, поштен; јустум некаре регес
Италије (лат. јиз1;шп песаге гезев ИаИае)
лозинка италијанских карбонара:Право је
убијати краљеве Италије.
јусу (лат. јиззи) по заповести, по наредби.
јус цивиле (лат. јив пуИе) грађанско право,
ЦИВИЛНО право.
јус цирка сакра (лат. ј ш си-са касга) црквено
право државе (за разлику од јус ин сакра).
јута (бенг. сћии, енг. ји!е) ЛИКИНИ конци
двеју липи сличних индијских биљака
(нлат. Согсћогиз сар5и1ап8 и Согсћогш
оШопш), индијска конопља или кудеља
која се много извози, нарочито у Енглеску
и Сев. Америку, и употребљава за израду
јаког платна за једра, ужад и сл.
јуфка (тур. уиЉа) фино, танко развијено
тесто, кора за питу.
јухта (хол. јисМ, ји§1;) врста црвене говеђе
ИЛИ коњске коже која се израђује помоћу
брезовог уља и употребл>ава за ловачке
чизме, ручне торбе, повезивање књига итд.
К, к дванаесто слово наше ћирилице, петнае-
к кабалирати (фр. саћа1ег) сплеткарити,
сто наше латинице (К, к); као скраћеница:
Со., Сотр., С1е = компанија; СоА. = кодекс;
С1о = конто; ст — центиметар; к&=кило-
грам; к т = километар; с ћ т = кубии метар;
с с т = к у б и и центжметар; с т т = кубни ми-
лиметар; ц = метричка цента; ^ с т = квад-
ратни центиметар; астр. к=Гауеова кон-
станта, бројна вредност гравитационе кон-
станте Сунчевог система; мат. со« = коси-
нус; с1{» или со1%= котангеж; физ. К—кел-
вин; С = кулон; хем. С& = кадмијум; К—ка-
лијум; С1=калифорнијум; Са = калцијум;
С — карбон; С т = киријум; Со = кобалт;
Кг = криптон; Хе = ксенон; Си = купрум;
Ки = курчатовијум.
Каба (арап. Кјаће) дугул>асто-четвртаста,
12 т дуга, 10 т широка и 15 т висока
зграда у Меки, коју је исламски свет одвај-
када сматрао светињом, а сам Мухамед
прогласио жижом исламске вере и цил>ем
поклонствених посета верних (хаџија); у
југоисточном углу зграде налази се узидан
свети „црни камен" (хаџар), који побожни
посетиоци са највећим поштовањем доди-
рују и целивају; наши муслимани обично
кажу ћаба.
кабадахија (тур. каћас!ау1) прост војник, гру-
би дахија, насилник.
кабак (рус. кабак, ф р . саћаге!) ракиџиница,
пивница, крчма.
кабала (хебр. каћђа1аћ) јеврејско тајно
учење, религијско и филозофско, чија је
основа источњачко учење о еманацији;
вештина општења с духовима; тумачење
тајанствених знакова; право клања стоке
које рабинер даје шахтерима пошто по-
ложе испит; трг. тајни ортаклук; фиг тајно
удружење; споразум потајно направљен
ради постигнућа неког ружног циља;
сплетка, смицалица, оговарање, интрига.
кабалер (фр. саћа1еиг) сплеткар, сплеткаш,
уп. кабалист.
кабалеро (шп. сађа11его) витез, господин;
каваљер.
кабалета (итал. сађа1еиа) муз. нарочито при-
јатан и милозвучан уметак у већим музич-
ким делима, у арији или каватини итали-
јанских опера.
сплеткашити, правити сплетке.
кабалист (хебр. кађђа1аћ) јеврејски мисти-
чар, учител. и познавалац јеврејских тај-
них учења; трг. тајни ортак; фиг. сплеткаш,
сплеткар, смутљивац, шпригант; кабалер.
кабалистика (хебр. кађђа1аћ) тобожње оп-
штење с духовима; тајно учење, мађијска
вештина.
кабалистички (фр. сађаИвИ^ие) тајанствен,
неразумљив, загонетан, мрачан; који при-
пада јеврејском предању, који је у вези са
јеврејским предањем; уп. кабала.
кабардинци пл. раса черкеских коња из обла-
сти Кабарде, на северној страни Кавказа.
кабардисати (тур. кађагтак) отећи, отидати,
надути се, набубрити.
кабаре (фр. сађаге*, арап. ћатага!) крчма;
елегантна гостионица у којој се дају и
артистичке продукције (кабарет); сточић,
служавник за чашице и шољице; лепеза-
ста чинија за компот.
кабарет (фр. саћаге!, нем. Каћагеи), в. под
кабаре.
кабаст (тур. кађа) крупан, дебео, гломазан.
кабестан (фр. сађеб(ап) пом. витао, чекрк,
котур на који се намотава уже.
кабмлдо (шп. сађШо, лат. сарШЈит) место
где калуђери држе скупштину, каптол;
општинска судница; већница, сенат у јуж-
ноамеричким републикама.
Кабили (арап.) пл. име многобројних племева
северне Африке, Бербери.
кабин (арап., перс.) брачни уговор код Тура-
ка и Персијанаца, који се склапа за одре-
ђено време; издржавање које припада удо-
вицама турских паша.
кабина (фр. саћте, енг. сађт) собица на
броду, авиону, собица у јавном купатилу;
собица или кућица за телефон.
кабиве сепаре (фр. саћше! зерагб) нарочита
соба, засебна соба.
кабивет (фр. саМпе!) мала соба, споредна
собица; у владарским дворовима: соба за
становање и соба за поверљива савето-
вања и рад; канцеларија; влада, тј. члано-
ви министарског савета; особље канцела-
рије министра, председника парламента и
сл.; збирка учила (у школама); соба у којој
су изложене реткости, нарочито уметнич-
кабир
ки предмети; орман са фиокама; нужник;
кабинетско питање питање од чијег ре-
шења зависи опстанак једног кабинета
(владе); кабинетски рат рат који се води из
династичких разлога; кабинетско писмо
писмо једног суверена без премапотписа
министровог; кабинетско виио скупоцено
вино.
кабир (арап.) вођа путника кроз пустињу.
кабл (срр. саПе, енг. саШе, нлат. сар1шп, лат.
сареге хватати, ухватити) дебело уже, па-
ламар од кудел>е или танке жице за вези-
вање лађа, висећих мостова итд.; уже од
бакарне жице, изоловано гумом и гутапер-
ком, заштиКено споља металом, служи као
проводник електричне струје код подзе-
мних и подморских телеграфа, телефона и
ДР-
каблирати (фр. саШег) телефонирати или
телеграфирати подземном или подмор-
ском жицом; сукати, упредати уже, прави-
ти каблове, паламаре.
каблограм (фр. саМе, грч. р г а т т а слово)
депеша послата подземном или подмор-
ском жицом (каблом).
каботажа (фр. саћоШ$»е) пловидба крај оба-
ле; приморска (или: обалска) трговина, тј.
трговина обалама једне зешље, од једног
пристаништа до другог.
каботен (фр. сађоИп) путујући глумац; рђав
глумац; комедијаш; човек који се понаша
као глумац.
каботинирати (фр. сађоИпег) живети живо-
том путујућег глумца; рђаво глумити; по-
нашати се као глумац.
каботирати (фр. саћо1ег, шп. саћо рт) „пло-
вити од рта до рта", тј. дуж обале, бави-
ти се обалском трговином.
каботје (фр. сађоИег) мали брод који плови
дуж обале (каботјера); такође: спроводник
бродова кроз опасна места.
каботјера (фр. саћо1&ге) в. каботје.
кабошон (фр. саћосћоп) драги камен небру-
шен, или брушен само према свом природ-
ном облику, нарочито рубин; бакрени кли-
нац позлаћен или бронзиран, са украше-
ном главом, који се употребл>ава за наме-
штај.
кабриолет (фр. саћг!о1е1) лаке двоколице са
кожиим кошем и са једним коњем; врста
отвореног аутомобила са два до четири
седишта; врста женског шешира; врста
мале наслоњаче.
кабуја (шп. сађиуа) врста јужноамеричке
коногаБе.
кабуки јапанско народно позориште (од по-
четка XVII в.); приказује историјске, ро-
мантичне и љубавне драме уз музкчку
пратњу и игру; женске улоге играју муш-
карци.
кабулити (арап. цаћШ, тур. кађи!) примити,
допустити, дозволити, одобрити.
каважа (фр. сауа^е) трг. смештај робе у
подрум; кирија за подрум; плата радници-
ма који врше смештање робе.
381
каваз (тур. кауаз) лични момак или почасни
стражар страних дипломатских представ-
ника у Турској и виших државних чинов-
ника уопште; стражар, полицајац.
кавал (тур. кауа!) 1. врста фруле, свирале; 2.
врста кратке старинске пушке.
кавалерија в. каваљерија.
кавалета (итал. саУаЦеШО муз. в. кабалета.
кавалето (итал. сауа11еШ> „коњиц") дрвени
коњ за вежбање у скакању на коња и
преко коња (уп. волтигирање); дрвени ма-
гарац за батињање; сликарске ногаре,
штафелај.
кавалир в. каваљер.
кавалкада (фр. сауа1са<1е) свечан спровод на
коњима; сјајна поворка или група коњани-
ка; шетња на коњима.
кавалке (фр. сауаЦие!) вој марш коњице;
трубно свирање при уласку коњице у неку
варош.
каваљер (фр. сауаИег, итал. сауаИеге) коња-
ник, јахач; пратилац, удварач неке даме;
човек услужан и издашан (нарочито у
новцу), отмен човек, фин господин; витез,
племић; коњ (у шаху); хартија великог
формата; хартија за писма малог форма-
та; форт. предњи, истакнути део неког утвр-
ђења.
каваљерија (итал. сауаИепа, фр. сауа1епе)
ВОЈ коњица; у тароку: четири слике у истој
боји једна за другом.
кавал>ерист(а) (итал. сауаИеге) вој. коњаник.
каваљерос (шп. сађа11его8) врста шпанске
вуне.
каваљсрски (фр. сауаН^гетеп!) прил. вите-
шки; љубазно, услужно, предусретљиво;
фино, господствено; отворено, неусиљено,
слободно.
кавана (тур. каћуећапе) место, радња у којој
се кува кафа, кафана.
кавата (итал. сауа!а, сауаге) 1. муз. мала, лака
и једноставна песма (за разлику од ра-
скошне оперске арије); трг. износ менице
према курсу; продаја меничног писма за
готов новац.
кавата (лат. сауш шупаљ) 2. свод; грађ те-
мељи на свод једне цркве.
каватина (итал. сауаИпа) муз. кратак и једно-
ставан музички комад за певање без икак-
вих украса и без уобичајених понавл>ан>а
код арије; уп. кавата 1.
кавација (лат. сауаИо прављење нечега
шупљим) грађ. копање подрума.
кавга (перс. ј» а ^8а, тур. кау^а, 8 а У 8 а ) пре-
пирка, свађа; битка.
кавгаџија (перс.-тур.) онај који изазива сва-
ђу, препирку, свађалица.
каве (лат. сауе) чувај се!
кавеат (лат. сауеге, сауеа!) „нека се чува,
нека се припази"; прав. опомена; судски
приговор.
кавез (перс. ^аГез, тур. ка&б) крлетка; ре-
шетке на прозорима старинских кућа; ка-
фез.
каверва 382
каверна (лат. сауегпа) шупљина, отвор, ду-
пља; пећина, шпил>а; подрум; мед. шупљи-
на у плућима, која је настала услед распа-
дања ткива, нарочито код туберкулозе, а
понекад и услед апсцеса и гангрене.
кавернозан (лат. сауегповиз) пун пећина, пун
душви; шупљикав, шупљикаст, спужваст;
кавернозна респирација мед. шупљинско
дисање.
кавеџија (тур. каћуеса) сопственик кафане;
онај који кува кафу; онај који воли да пије
кафу.
кавета (фр. сауеМе) форт. мали утврђени оп-
коп између два већа.
кавијар (тат., фр. са\ааг, итал. сау1а1е, тур.
ћаууаг) усољена икра од јесетре, моруне и
других риба, нарочито из Волге и Каспиј-
ског језера; хајвар.
кавилација (лат. сауШаИо) задиркивање,
пецкање, подсмевање; прављење софиза-
ма, говорење у софизмима.
кавирати (лат. сауеге) чувати се; јамчити;
при мачевању; избегавати противников
ударац одбијањем његовог мача ударцем
одоздо и измицањем тела; трг. наплатити
(меницу).
кавитација (лат. сауНаз ген. самНаОз) наста-
јање мехура или вакуума у течности која
се вртложно креће.
кавитет (лат. сауш шупаљ, нлат. сауИаз)
шупљина, душва, нарочито у човечјем те-
лу (глави, грудна и трбушна дупл>а).
кавкаски који припада Кавказу, који потиче
од планине Кавказа; кавкаска раса бела
или индоатлантска раса, којој припадају
становници Европе (сем Мађара, Турака,
Самоједа, Лапланђана и Финаца), Предње
Азије, Индије и Сев. Америке.
кавурма (тур. кауигта) 1. врста јела од
изнутрице и других додатака; 2. врста
чорбе од изнутрице; 3. овчије или свињско
месо у комадићима испржено и конзерви-
рано заливеном машћу.
кагулар (фр. са§ои1е) припадник тајне полу-
војничке фашистичке организације у
Француској у време од 1932. до 1940. год.
кадавер (лат. сас1ауег) лешина, мртвац,
мртво тело, стрвина, мрцина.
кадаверин (лат. сас!ауег лешина) хем. отровно
органско хемијско једињење из групе ами-
на које се ствара разграђивањем беланче-
вина, при распадању мртве животињске
материје (нпр. лешева).
кадаверозан (лат. са<1ауего8и8) мртвачки, ле-
шински, стрвинаст.
кадаиф (тур. ка<1ау11) врста слатког јела,
справљеног од брашна, јаја, масла и
шећера.
кадар (фр. са<1ге, лат. диаеИгшп четвороугао)
1. вој. скупина (кор) официра и подофици-
ра у једној војној јединици; стални кадар
мирнодопска војна сила једне државе, вој-
ници који су на одслужењу свог законом
прописаног рока; адм. службеништво, чи-
новништво, сви службеници (или: чинов-
кадмиј(ум)
ници) једног надлештва; стручии кадрови
стручни људи за поједине делатности у
друштвеном и државном животу.
кадар (арап. ^асИг, тур. касИг) 2. пр. који је у
стању да нешто уради, моћан, способан за
нешто.
кадарити (арап.) „судбинаши", противници
ортодоксног схватања судбине и фатали-
зма у исламу, а присталице слободе људ-
ске вол>е.
каделити (арап.) в. кадри.
кадеатан (лат. саЈепб, са<1еге падати, пасти)
који пада, који је у паду, који тоне, који се
спушта.
каденте (итал. т е з е сас1егг1е) трг. протекли,
прошли месец.
каденца (итал. садепга, нлат. сас1епЦа) одмор
на последњем, наглашеном слогу (стиха,
реченице); ритам; кретање по такту; муз.
завршни тон, спуштање гласа на завршет-
ку (песме); свршетак једног реда акорада;
у плесу: такт.
каденцирати (фр. садепсег) правилно и лепо
удесити, одмерити по такту, нпр. кораке
при плесу.
кадет (фр. сас1е1;, лат. сариЦ ученик, питомац
војне академије, официрски приправних;
млађи син, син мезимац, нарочито у пле-
мићким породицама, који се спрема за
војну вежбу; члан младе екипе неког
спортског клуба.
кадета (фр. саЉИж) камена плоча (за калдр-
мисање, поплочавање); кратак билијарски
так.
кадети пл. чланови странке „конституцио-
налних демократа" (по чему је направљен
и назив: к. д.) у бившој Русији, који су
имали у програму: уставне слободе, верску
трпељивост, слободу штампе, равноправ-
ност Јевреја и аграрну реформу; вођа
странке био је Павле Миљуков.
кади (фр. сасИз, енг. саскНз) трг. фика набора-
на вунена тканина.
кадија (тур. касћ) судија, нижи судија, ми-
ровни судија код Турака и других мухаме-
данских народа.
кадилук (тур. касћћк) звање судије; област,
делокруг једног судије.
кадине (тур. касИп) пл. жене султанове (седам
на броју), које су биране између харемских
робиња, по рангу су стојале између
касеки-султане и одалисака.
кадифа (тур. касШе) свилена тканина која с
једне стране (с лица) има ниско сасечене
длаке, а с друге стране је потпуно глатка,
свилени сомот.
кадиш (хебр. кадсИзсћ) молитва за мртве код
Јевреја.
кадмиј(ум) (грч. ка<1т1а каламина) хеч. еле-
мент, атомска маса 112, 40, редни број 48,
знак СМ, цинку сличан метал, плавкасто-
белог сјаја, употребл>ава се у зубарској
техници, као материјал за електроде итд.;
спојен са сумпором даје лепу жуту сликар-
ску боју.
кадмиологмЈа 383 казуистика

кадмиологија (грч. каЉп{а каламина, 1о§1а) казачок (рус. казачок) врло жива украјин-
наука о кобалту; наука о употреби кобал- ска народна игра у двочетвртинском так-
та. ту: почиње лагано, затим постаје све бржа,
кадош (хебр. кадозсћ) в. кадиш. а на крају итрач прави темпераментне
кадран (фр. садгап) бројчаник, бројник, ци- скокове и чучњеве на једној нози.
фарник, плоча са бројкама (цифрама) на казба (арап. казђа) град, тврђава; стамбена
часовнику; сунчаник, сунчани сат; астр. четврт у градовима северне Африке око
справа за мерење Сунчеве висине. владарева дворца; сам тај дворац.
кадри (арап. кас!п, кас1апја1) пл. „они који су казеаза хем. фермент који разлаже беланче-
Богом одређени да буду моћни", чланови вину казеин у простија једињења.
једне строго религиозне мухамеданске сек- казеин (лат. сазеш сир) хем. врста беланчеви-
те; каделити. не која се налази у млеку и која се при
кадрил (фр. диаЉШе) 1. четворка, познати сасиравању, под утицајем киселине, из-
француски плес са четири пара играча; 2. дваја.
витешка игра коју изводе четири одреда казимир (сскр. кастгга, фр. сазншг, сасћтгг,
коњаника; 3. једна игра карата учетворо енг. саззетеге) лака, танка, наборана вуне-
(код л'омбра). на тканина, врста получоје; фина и мека
кадрирати (фр. са<1ге) рашчлањавати радњу тканина од кострети кашмирске козе; уп.
(филма, телевизијског програма) на поје- кашмир.
дине делове. казино (итал. саза, сазгпо), „кућица", летњи-
кадровац вој. онај који служи обавезни војни ковац, вила; некада коцкарница у Фирен-
рок у сталном кадру. ци у којој су се скупљали племићи (отуда
кадровик 1. службеник који води бригу о исти назив и за већину данашњих
кадровском, персоналном саставу преду- коцкарница); затворено, уже друштво и
зећа, установе и сл., персонални референт. кућа у којој се такво друштво састаје,
2. активни официр или војник (који при- друштвени дом, клуб и клупске простори-
пада сталном кадру). је; гостионица у којој се хране официри,
кадукан (лат. садисш) 1. безвредан, трошан; фабрички чиновници и др.; игра учетворо
2. оронуо, немоћан. или утроје са француским картама; ка-
кадува (тур. касћп, ћаШп) госпођа, угледна сина.
жена, дама, кнегиња; добра домаћица. казу (лат. сазиз случај, сази) случајно, слу-
кадуцеј (лат. садисеш) мит. штап античког чајем; ин казу (лат. т сази) прав. у случају
бога трговине Меркура, са два крила на ИТД.; ин презенти казу (лат. т ргаевепи
врху и обавијен двема змијама; такав сани) у садашњем случају, у датом случају.
штап као гласничка палица и симбол трго- казуалан (лат. савиаИб, фр. савие1) случајан,
вине. који зависи од случаја, неизвестан; споре-
кадуцеус в. кадуцеј. дан, нередован.
кадуциратм (лат. са<1исш склон паду; пао) казуализам (лат. сазиз случај) фил. учење о
прогласити пропалим, учинити не- случајности, тј. схватање да све у свету
важећим; кадуцирано имање прав. имање постаје и бива случајно.
без наследника које, због тога, има да казуалије (лат. сазиаНа) пл. случајности; слу-
постане државна својина. чајне појаве; нередовни (или: споредни,
кадуцитет (нлат. сас1исНа5) склоност паду, непредвиђени, случајни) приходи или рас-
трошност, дотрајалост; неважење; фш. ходи.
пролазност. казуалист(а) (лат. саниз) фил. присталица
каза (тур. кага) ист. администратлвно-управ- (шга: проповедник) казуализма.
на јединица у некадашњој Турској, састав- казуалитет (нлат. сазиаШаб) случајност.
ни део санџака, кадилук, срез. казуар (мал. сазбишап, зи^ап) зоол. врста
казаз (арап. ц&т.г свила, тур. каггаг) свилар, велике аустралијске и источноиндијске
занатлија који израђује свилене и паму- птице, сличне ноју.
чне предмете и украсе. казуарина бот. зимзелена биљка Савиагта из
казак (фр. саза^ие) кабаница, огртач; џокеј- фам. Сазиагтасеае која има пршљенасто
разгранато стабло с љускастим листићи-
ски капугић; дуга женска блуза. ма; гаји се као украсна биљка.
казакев (фр. саза^тп) врста горњег капута; казуизам (лат. сазш случај) фил. в. казуали-
врста женске горње хаљине. зам.
казамат (лат. саза тасШа влажиа колиба, казуист(а) (лат. сазиз случај, фр. сази181ж)
фр. сазета^е, итал. сазатаНа) вој. подземно вештак у решавању разних, нарочито
одељење на сводове у тврђави које је сгау- спорних питања савести; познавалац те-
рно од пушчаних зрна; на ратним бродо- шких и замршених правних случајева; уп.
вима: оклопл>ена просторија за смештај казуистика.
топова и муниције; подземни магазин; фиг. казуистика (лат. сазш случај, фр.сазшзИ^ие)
подземни затвор, тамница, хапсана. фил. учење о сукобима између разних дуж-
казан (перс, тур. кагап, каг^ап) котао, вели- ности, нарочито између различитих тен-
ки лонац; јаничарски пук. денција, интереса и сл.; вештина реша-
казук 384
вања разних гоггања савести; мудро и
умешно расправљање и сналажење у те-
шким правним питањима; уопште: вешти-
на проналажења помирљивог, средњег пу-
та; фиг. лукавост, довитљивост, доскочљи-
вост.
казук (тур. каак) дебео колац на речној
обали за везивање лађа и чамаца.
казула (лат. са8и1а) обредна хаљина като-
личких свештеника, без рукава, разрезана
са стране, у којој се служи миса.
казус (лат. сабш) случај, догађај; грам. падеж
(у промени именица, заменица, прцдева и
бројева).
казус бели (лат. савиз ђеШ) повод рату, узрок
рату, разлог због кога се објављује ИЛИ
води рат.
казус микстус (лат. савиз пих^из) прав. мешо-
вит случај, тј. случај у коме има кривице и
до онога лица коме се догодио.
казус обликвус (лат. саник оШдиш) грам.
коси, зависни падеж у лат. језику (генитив,
датив, акузатив и аблатив); пер казум
обликвум (лат. рег сазшп оШ^ишп) фт
косим путем, заобилазно.
казус ректус (лат. савиз гесЛиз) грам. незави-
сни падеж (номинатив и вокатив).
казус федерис (лат. сакиз ^оедепв) прав. слу-
чај када један савез ступа на сна1у, тј. кад
треба да дође до изражаја.
каид (арап.) вођ, поглавица; арапски погла-
вар у Мароку, Алжиру и Тунису.
каил (арап. ^а'п, тур. каИ) наклоњен, одак,
заљубл>ен; спреман, вољан, споразуман.
каим (арап., тур. канпе) турски папирни
новац; чувар у мошејама.
Каин (хебр. Кајт) мит. старији син Адама и
Еве (I Мојс, 4), убица свог брата Авеља,
кога је Бог због тога жигосао (Каинов жиг).
каинит (фч. катбз нов) минерал, двојна со
калијумхлорида и магнезијумсулфата са
три молекула воде; употребл>ава се као
вештачко ђубриво.
каивка-корев фарм. корен мексичке и антил-
ске биљке (нлат. сћшсосса гасетоза) из
породице броћева (рубијацеа), који се упо-
требллва као лек против уједа змије и
водене болести.
каитеи (јап.: пут у небо) тав. живи торпедо,
јапанско оружје слично камиказама; до-
бровољац-самоубица управља торпедом
помоћу перископа у правцу непријатељ-
ског брода; употребл>аван у другом свет-
ском рату од 1944. год.
каиш (тур. кау1?) ремен; кожии опасач.
каишар (тур. кау1$) подвалаџија; зеленаш,
лихвар.
каја (фр. са!иег) свеска (хартије); муз, нотна
свеска; трг. свеска за прибелешке; каЈда.
кајак (тур. кау1к) чамац, чун, барка; лака
турска лађа са 1—7 пари весала.
кајакаш сп. онај који се бави веслачким
спортом у кајацима.
кајакаштво сп. врста веслачког спорта, ве-
слање у кајацима и кануима.
кајак-чамац сп. веома спретаи чамац, поре-
клом са Гренланда, служи за вожњу по
брдским рекама, преко слапова и брзака,
гради се од гуме или непробојног платна,
носи једнога а највише два веслача, тера се
нарочито удешеним двоструким веслом,
може се лако сложити и носита на леђима.
кајалит (тур. каја цемент, грч. ИШоз камен)
вештачка камена маса од магнезија-це-
мента, употребљава се за израду стоних
камених плоча и др.
кајарсуз (гур.) коњ који није кајарен, тј.
непоткован коњ.
кајас (тур. кауаза) кожна узица, ремен.
кајгана (тур. кау§апа) јело од измућених
пржених јаја.
кајда (фр. саМег) в. каја.
кајен (фр. сауеппе) најбаља боја у висту; трг.
врста полусвилене летње ткагоше са пру-
гама.
кајзер (нлат. Кашег, лат. Саезаг) цар, уоби-
чајен назив за бившег немачког цара
Вилхелма II.
кајзербарт (нем. КаЈвегћагТ;) брада дуж обра-
за; уп. бакенбарт.
кајзеризам (нем. Каизег цар) систем унутар-
ње (што боље наоружање и јака војна
организација) а поглавито спољне импери-
јалистичке („Вгап^ пасћ Оз1еп") политике
који је нарочито био завео немачки кајзер
Вилхелм П.
кајзерица (нем. Каиег цар) „царска земич-
ка", врста малог округлог пецива.
казершнит (нем. Ка1зег8сћпШ „царски рез")
иед. в. секцио цезареа.
кајита (хол. кајиН, шв. каји1а) мор. соба за
становање на лађи.
кајмак (тур. каутак) „оно што стоји", ско-
руп, фиг. оно што је најболл, пробрано, срж
нечега.
кајмакам тур. каутакат) заступник; у Тур-
ској: окружни начелник, помоћник вели-
ког везира; такође: заступник једног та-
тарског кнеза.
кајмакани (инд.) врста финог индијског
платна.
Кајмакчалан (тур. каутакдаН пробрана ши-
кара, грмлл и трње) највиши врх на пла-
нини Ниџе у Македонији.
кајкауба-восак природни восак, добива се, у
облику љуспица, са лишћа бразилијанске
воштане палме (Сорегшаа сегИега); упо-
требл>ава се за израду разких мазива.
кајсија (тур. кау81) марелица, Ргипш агте-
таса.
кајута в. кајита.
какаду (мал. кака!иа) зоол. врста белих папа-
гаја са усправном ћубом, живи у Аустра-
лији и ка индијским острвима.
какалексетерије (грч. какоз рђав, а16хо
браним) мед средства и лекови који служе
за побољшање и јачање телесннк сокова.
какао (мекс. какаиаИ, нлат. Шеоћгота сасао)
бот. дрво које расте у тропској Америци и
западиој Индији, са плодом сличним кра-
какаовац 385 какофоничан

ставцу, у коме има много семена, величине какозмија (грч. какбз, озте мирис) ружан
зрна пасуља; од семена се пржењем спра- (или: рђав, непријатан, отужан, нездрав)
вља какао-прах, чоколада, маст и какао- мирис.
-бутер, од кога се праве разне врсте пома- какокнемос (грч. какбз, кпете голењача,
да, церати и фини сапуни. гњат, лист) виат. човек танких, слабих ли-
какаовац (Тћеођгота сасао) дрво тропске стова (задњег, меснатог дела гњата).
Америке, високо до 8 т ; гаји се и у запад- какократија (грч. какок, кгаНа влада,
ној Африци и на Цејлону због хранљивих уг,рављање) рђаво, незаконито владање
семенки, из којих се добива какао. или управл>ан>е.
какемоно (јап.: оно шго се веша) слика у какологија (грч. како1о^а) зао говор,
облику свитка од свиле или папира у ружење, потвора; грам. погрешан говор,
уметности азијских народа, нарочито у рђав говор.
Јапану; чува се савијена и веша само у какометар (грч. какбв, т61гоп) физ. инстру-
одређеним приликама; уп макимоно. мент за мерење покварености ваздуха; уп.
еудиометар.
какестеза (грч. какбб рђав, зао, лош, а181ћек18
какоморфија (грч. какбк, тогрће облик) на-
осећање) тд. болесно и нелагодно осећање. казност органских делова тела.
каки (перс. кћакј.) тканина земљане боје од какоморфоза (грч. какбз, т6грћб818 уобли-
које се праве тропске униформе. чен.е, облик) в. какоморфија.
какистократија (грч. какбв рђав, как15к)5 каконихија (грч. какбз, бшх нокат, ген.
најгори, кга№б владам) владавина најго- отхов) дгед. рђав састав (или: болест) нок-
рих. тију.
каклофон (грч. касћкжб шумети, клокотати, какопатмја (грч. како-раШа) невоља, мука,
рћопе) старогрчка позоришна справа за зловаља, рђаво расположење, неповољно
појачавање гласа. здравствено осећање.
како- (грч. какбв лош) предметак у сложени- какопрагија (грч. како-рга§1а незгода, не-
цама са значењем: рђав, неправилан, по- срећа) мед. слабост утробе, поремећај у
грешан.
какогалактија (грч. какба, ј»а1а млеко) мед. делатности оргама за варење.
рђавост млека, рђав састав млека. какорахитис (грч. какбв, гас1ш ртењача,
какогамија (грч. какбв, датбб женим се, кичма) мед. поквареност (или: искривл^е-
ност) хрпта (кичме).
удајем се) рђав брак, рђава (или: незако- какосинтетон (грч. какбб, 8упЉе1дп сложено,
нита) женидба (или: удаја). сложеница) грам. погрешно, неправилно са-
какографија (грч. како^гарМа) ружно пи- стављена реч.
сање, рђаво писање, арочито оно што какоситија (грч. какб-зНов) мед. одвратност
није у складу са правописом. према јелима, гадљивост на јела.
какодемон (грч. како-сШтбп) зао демон, зао какоспермазија (грч. каков, зрбгта семе) мед.
дух; фиг. сиромашак, убоги ђаво. рђав састав семена.
какоспланхнија (грч. какоз, вр1апсћпоп утро-
какодемонија (грч. какодаипопЈа) лудило, ба) мед. поремећеност утробе и, као после-
беснило, несрећа, невол>а, убогост.
дица тог, рђаво варење.
какодил (грч. какоз) хем. безбојна, ружна
мириса и отровна течност, на ваздуху какостомахус (грч. какба, 81бтасћо5 желу-
гори, радикал који се састоји из угл>еника, дац) мед. човек слаба желуца.
водоника и арсеника, чији су оксиди ал- какостомија (грч. какбз, з16та уста) рђав
карзин или какодил-оксид, и алкарген или изговор, неправилан изговор.
какодилна киселииа. какосфиксија (грч. како8рћух1а) мед. неуред-
какодоксија (грч. како<1ох(а) рђаво ми- но било, неправилан пулс.
шл>ен>е, зао глас. какотимија (грч. какоЉутЈа) мад. нераспо-
какоет (грч. какоеЉез рђавог помишљења на ложење, зловоља, утученост; лудило са
срцу, рђавог карактера) мед. неизлечива појачаном бесноћом.
болест, нпр. рак; фиг. неискорењива нави- какотрихија (грч. какоз, 1,ћпх, 1г1сћб8 влас,
ка, неодољива страст, нарочито за пи- длака, коса) мед. реткоћа косе, болесно
сањем (по једном изразу Јувеналовом). стан>е косе.
какоза (грч. какб818) дгед. погоршање, рђаво какотрофија (грч. какоз, 1горћеГа исхрана,
(или: болесно) телесно стање. храњење) иед. рђаво (или: недовољно)
какозелија (грч. какогеИа) наопако повођење храњење (деце).
за ким, глупо подражавање; подражавање какофил (грч. какоз, рМ1о«) пријатељ зла,
рђавих ствари.
какозелон (грч. какбз, ге166 ревнујем, подра- човек одан злу, зао човек.
жавам) неукусност у подражавању рђавих какофонија (грч. какбв, рћопбо звучим) нес-
узора. кладност звукова, дисхармонија; грам. рђав
какозелос (грч. какбв, ге1о8 ревност, нагон, изговор, неблагогласност; супр. еуфонија.
тежња) неспретан (или: злосрећан) по- какофоничан (грч. какбв, рћбп^о звучим)
дражавалац. нескладан, неблагогласан.
25 Лексикон
какофразија 386
какофразија (грч. какбз, рћгагет говорити,
казивати) мед. муцање, рђаво говорење,
тешко говорење.
какохилија (грч. какбв, сћу16з сок) мед. рђав
састав (или: поквареност) млечног и хра-
нљивог сока уопште.
какохимија (грч. какба, сћетеЈа хемија) мед.
рђаво растварање хране у желуцу, ства-
рање нездравих сокова, слабо варење хра-
не, рђава пробава хране; пр. какохимичан.
какохолија (грч. какоз, сћо1е жуч) мед. болест
жучи, поквареност жучи.
какохоличан (грч. какбз, сћо1е жуч) мед. бо-
лестан од жучи; који је дошао као после-
дица обољења жучи.
какохреја (грч. каков, сћгспа боја коже) иед.
рђав изглед, болесна боја коже.
кактус (грч. как1оз) бот. јужноамеричка зеле-
на и месната бодљикава биљка.
какуминални сугласници (лат. саситеп врх)
линта. сугласници који настају ударом врха
језика о непце.
кала-азар (инд.) кед. црна грозница (болест
пореклом из Индије, у Европи ретка;
симптоми: тамне мрље по целом телу, врло
висока температура, повећане слезина и
јетра и др.).
калабалук (тур. ка1аћа11к) множина, гомила;
велика и гломазна пратња; многе али по-
требне ствари.
калабрезац (лат. Са1аћег калабријски) ше-
шир са широким ободом какав су носили
становници Калабрије, области у јужној
Италији, знак републиканства.
калабријас (по Калабрији, покрајини на југу
Италије) врста карташке игре.
калада (фр. са1ас1е, итал. са1аге) от. обронак,
падина на коњским тркалиштима.
калај (арап. каИ) хем. елемент, атомска маса
118,69, редни број 50, знак 8п, сјајносребр-
наст метал; у природи се најчешће јавља у
облику оксида; употребљава се за израду
разних легура за превлачење гвозденог
лима кутија за конзерве.
калам (грч. ка1атоз) в. калем.
каламајка (рус.) жива народна игра при-
карпатских Украјинаца у 2/4 такта
(названа по граду Коломији).
каламанк (енг. са1атапсо, ф р . са1тапс1е)
врста пругасте вунене ткашше, најпре
израђиване у Брабанту, са сјајним лицем;
калманк.
каламбур (фр. са1етђоиг) досетка, игра речи
која се састоји у употреби речи са двостру-
ким значењем, нпр. „Ту нек плијен враном
врану стоји" (Иван Мажуранић); калан-
бур-
каламбурист (фр. са1етђоиг) онај који у
говору или писању употребљава каламбу-
ре; весељак, шаљивчина.
каламиструм (лат. са1апив1гшп) гвожђе за
прављење коврчица у коси; рет. претерана
китњастост у говору и начину изража-
вања.
Калевала
каламитет (лат. са1атНа8) беда, невоља, не-
срећа; штета, губитак, пропаст; пораз; ка-
ламитети несрећни случајеви.
каламоч (лат. са1атиз, грч. ка1атоз, итал.
са1ато трска) рибарска справа, штап за
који је везана једна или више удица.
каламус (лат. са1атиз, грч. ка1атоз) трска;
перо за писање од трске; лапсус калами
(лат. 1арвиз са1апи) погрешка (ИЛИ: ома-
шка) при писању; уп. калем.
каланбур (фр. са1етћоиг) в. каламбур.
калавдер (фр. са1апс1ге, лат. суИпдгиз) ма-
ишна за рољање, рољача са ваљцима који
стоје један над другим; служи за сатини-
рање, тј. за давање веће тврдоће, сјаја и
глаткости тканинама, хартији, кожи и др.
каландо (итал. са1апс1о) куз. попуштајући у
јачини тона и у темпу, тј. у исто време и
слабије и спорије.
каландрирати (фр. са1ап<1гег) рољати, пу-
штати тканине, хартију, кожу и др. кроз
каландер-машинуда би им се на тај начин
дала већа тврдоћа, сјајност и глаткост.
каланка (итал. са1апса, ф р . са1епсаг) врста
источноиндијских памучних тканина са
шарама, мустрама.
калауз (тур. к11а\га2) путовођа, пратилац;
кључ који отвара сваку браву.
калафатирати в. калфатирати.
калаш (перс. да1аб) расипник, распикућа;
лопов, неваљалац, битанга; калаштура.
калаштура (перс.) раскалашна жена.
калвадос (фр. са1уас1о8) врста ракије од ја-
бука.
Калварија (лат. са1уа лубања, са1уапа
лубања) „брег лубања", губилиште које је
некада било изван Јерусалима, а сада је на
том месту црква Светог гроба = библијска
Голгота; у католичким земљама: брег са
распећем, често вештачки направл>ен; фнг.
распеће, мучеништво, страдање; уп. Гол-
гота.
калвила (фр. са1уШе) врста глатких и веома
укусних јабука.
калвинизам учење верског реформатора
Жана Калвина (1509—1564), које се од
Лутеровог разликује у учењу о причешћи-
вању и предестинацији.
калвинист(а) присталица (или: следбеник)
Калвиновог учења, калвииизма.
калвитет (клат. саМ1аб) мед. ћелавост.
калвициј(ум) (лат. саИгпшт) ћела, плешина,
ћелаво место.
калдера (шп. саШега котао) отвор вулкана,
кратер, гротло.
калдрма (грч. Ка16з Љ6то8 леп пут, тур.
к а к ћ п т ) каменом поплочан друм, плоч-
ник; камен за поплочавање друмова.
кале (тур-) тврђава (реч коју често сретамо у
саставу, на почетку или завршетку, имена
места, нарочито места која се налазе на
Црном мору).
Калевала (финс. Ка1е\уа1а) „земља Калева",
тј. Финска; име старог финског народног
епоса, са око 23 хил>аде алитерирајућих
 387
стихова, који се кроз дуги низ векова
очувао у усменом предању народа; први
пут објављен 1835. год.
калеж (лат. саИх) чаша (са сталком) која се,
у католика, употребљава приликом цркве-
них обреда, путир.
калеидоскоп (грч. ка16б леп, еМоз вид, об-
лик, ккорет гледата, посматрати) физ. оп-
тичка направа која се састоји из једне це-
ви са обично шест равних огледала која се
спајају својим ивицама, испод којих пре-
дмети (комадићи разнобојног стакла, ђин-
ђуве, маховина) изгледају умножени и по-
казују лепе фигуре, које се при обртању
направе око дужне осе и стално мењају;
зове се и мириоморфоскоп.
калеидофов (грч. ка16з, еГдоз, рћбпе звук,
тон) физ. направа помоћу које се могу
видети трептаји потребни за произвођење
тонова; фонички калеидоскоп.
калем (грч. ка1атоз) трска за писање на
Истоку (перо и држаље); калам.
календар (нлат. са1епс!агшт, лат. са1епс1ае)
првобитно, код Римљана, књига у коју су
се уносили порези примљени о календама;
доцније: приход који се од тога пореза
добивао; у новије време: годишшак, тј.
књига са поделом тодине на месеце (12),
недеље (52) и даке (365), са назначењем
празника.
календариограф (нлат. са1епе1агшт, грч.
^гарћо пишем) писац (или: састављач) ка-
лендара.
календариографија (нлат. са1епс1агшт, грч.
јр-арМа) упутство о састављању календара,
састављање календара.
календе (лат. са1епс1ае) пл. код Римљана:
први дан свакога месеца; ад календас гре-
кас (лат. ад са1епс1ав §гаесаз) на куково
лето тј. никада.
калентура амариља (шп. са1еп1ига атагШа)
жута грозница у тропским пределима.
калеологија (грч. ка16з леп, 1о§1а) наука о
лепом; уп. калилогија.
калета (итал. са1е1(;а) код брилијаната: бру-
шена површина која затупљује доњу пира-
миду.
калефактор (лат. са1е!ас1х>г) ложач, онај који
загрева собе; слуга, послужитељ; гласоно-
ша, дошаптавало, улизица; калфактор.
калефацијенције (лат. са1е{ас1епИа) пл. сред-
ства за загревање.
калеша (фр. са&сће, од нем. Ка1е8сће од
чеш. ко1еза, од слов. коло=точак) полуфи-
јакер, интов, каруце, отворена путничка
кола.
Калибан (СаИћап) у Шекспировој „Бури":
чудовиште које само упола личи на човека
(противност Аријелу); фиг. грубо и неотеса-
но створење.
калибар (фр. саћћге, итал. саИћго, лат. ^иа
1Шга) вој. пречник шупљине код ватреног
оружја; пречник метка, зрна; величина и
тежина топовског метка; фит. вредност,
Калимегдан
ваљаност, важност; калуп, образац; врста,
ков, фајта, сој.
калиблефарон (грч. каНоз лепота, ђ16рћа-
гоп очни капак) средство за улепшавање
трепавица.
калибреник (фр. саНћге, итал. саНћго) спра-
ва за мерење калибра цеви лаког ватреног
оружја и артил>еријских зрна.
калибрер техн. онај који припрема ваљке за
ваљање челика одређеног облика.
калибрирати (фр. саШзгег) удесити према
одређеној мери (калибру), одредити преч-
ник цеви, зрна (пушчаног, топовског),
измерити калибар.
калиграм (грч. ка1бв леп, ^ г а т т а ) песма чији
је мотив представл>ен и ликовно, вештим
преплитањем слова.
калиграф (грч. каШ§гарћ66 лепо пишем)
онај који има леп рукопис, вештак у лепом
писању, краснописац.
калиграфија (грч. каШ§гарћт) лепо писање,
вештина лепог писања, краснопис; пр. ка-
лигра фски.
калидан (лат. саШиз) топао, врућ, врео.
калидитет (нлат. саИдНаз) топлота, врелина;
количина топлоте.
калидукт (лат. саШиз топао, дисеге ВОДИТИ)
проводник топлоте, цев која спроводи то-
плоту (код централног грејања).
калиестетика (грч. каИоз лепота, а1нШапота1
осећам, опажам) наука о осећању лепога,
испитивање и проучавање онога што је у
лепом допадљиво.
калиј(ум) (арап. каН) хем. елемент, атомска
маса 39,102, редни број 19, знак К, сребр-
нобео, јако сјајни метал, топи се на 62°,
мек скоро као восак, на ваздуху брзо
потамни, јер нагло оксидује (стога се не
може на ваздуху ни одржати у чистом
стању; одржава се у течностима без кисео-
ника, нпр. у петролеју).
каликандус бот. украсна мирисава биљка
Са1усапШи8 ЛогМиз из фам. Са1усап1ћа-
сеае, пореклом из Северне Америке, чија
се кора употребљава као лек и зачин.
калико (фр. саНсо!, ент. саНсо) првобитно:
катун; фина памучна тканина, платно,
нарочито за повезивање књига (потиче из
Калкуте по чему ^ој и име).
каликс (лат. саШс) чаша, пехар; путир; бот.
чашица, чашка.
каликстивци (лат. саИх) пл. једна странка
хусита у XV веку, присталица Јана Хуса,
чији су чланови нарочито тражили чашу
(путир), тј. да се причешћују и хлебом и
вином (зић и^гадие зрес1е, под обадва
вида); уп утраквисти.
калилогија (грч. каПИо^а) говорничка ве-
штина, речитост; наука о лепом.
калиме (фр. са1ите1, лат. са1атив) украшена
лула са дугачким чибуком америчких Ин-
дијанаца, из које, при преговорима о миру,
сви пуше додајући је једни другама.
Калимегдан (арап., тур. ка1е тврђава, т е у -
<1ап поље, вашариште; бој, двобој) вели-
калиологиЈа 388
ки јавии парк у Београду на узвишици
изнад ушћа Саве у Дунав; Калемегдав.
калиологија (грч. каНа гнездо, 1о^а) про-
учавање птичјих гнезда, наука о птичјим
и др. гнездима.
Калиопа (грч. КаШ-оре) мит. ,,милогласна",
једна од девет муза (девета по реду и
најстарија), заштитница епског песниш-
тва, филозофије и реторике. коју су при-
казивали са воштаном плочом и писаљ-
ком; уп. муза.
калинедија (грч. каШ-рапз који има лспу
децу; лепо дете) вештина подизања лепе
деце; имање лепе деце.
калипсдопсја (грч. каШ-раТз лепо дете, рсл^б
правим, чиним, стварам) вештина ства-
рања и подизања лепе деце.
Калипсо (грч. Ка1ур8б) кит. кћи Атласова,
нимфа која је држала код себе, на острву
Огигији, Одисеја седам година, када му се,
на повратку из Троје, разбила лађа; астр.
астероид откривен 1858. год.
калипсо (грч. ка1ур§б) 1. народна попевка на
Карипским острвима; 2. плес у 2/4 такту,
пореклом из Латинске Америке.
калиптер (грч. ка1ур46 покривам) кед. покло-
пац, заклопац, корице.
калирати (итал. са1аге, грч. сћа1ао попу-
штам, лабавим) трг. не имати потребну
тежину, губити (или: изгубити) у тежини
услед сушења и др.; мор. спустити, епушта-
ти једра.
калистенија (грч. каНов лепота, 81ћ<тоз ја-
КОСТ, снага) телесно вежбање ради јачања
снаге и лепоте нарочито код младих дево-
јака.
калистија (грч. ка1о5 леп, каШв1х>5 најлепши)
у старој Грчкој: надметање мушкараца и
жена за првенство у телесној лепоти.
калитехника (грч. каИоз лепота, 1есћп1ке)
вештина улепшаван.а, вештина лепог при-
казивања.
калитипија (грч. каИоз, 1уро8 отисак) фото-
графски поступак при изради загаситих
коггаја из фериоксалата и сребрног ни-
трата.
калиф (арап. ћћаИ!) заступник, наследник
(титула исламских владалаца који, сма-
трајући се законитим наследницима Муха-
медовим, стоје на челу ислама; у почетку
су калифе били бирани и становали су у
Медини, доцније у Дамаску, Багдаду, Каи-
ру и, напослетку, у Цариграду, где су сви
турски султани били уједно и калифе;
марта 1924. год. калифат је укинула на-
родна скупштина у Ангори).
калифат (арап. ћћаШаћ) звање (или: власт)
калифе.
калифонија (грч. ка1б$ леп, рћбпе глас) лепо-
та гласа.
калифорниј(ум) (по месту открића — Кали-
форнији) хи»г. елемент (трансуран), знак С{,
атомска маса 249, ред. број 98; нема га у
природи; добивен вештачки 1950. год.
калкулирати
калицифлоран (лат. саНх, ген. саНсЈз чаша,
купа, Логеге цветати) бот. чашкат, чаши-
чат, који има чашку.
калициформав (лат. саИх чаша, купа, Гогта
облик) бот чашичаст, чашкаст, у облику
чашке.
калк (фр. сакЈие) тачан прецрт кроз провид-
ну хартију; лингв. реч или израз начињен
обичним копирањем начина на који су
одговарајућу реч или израз направили у
неком страном језику, нпр. „самосталан"
је калк немачке речи зеИззШпсЦј*, „коло-
двор" — Ваћпћо*, „велеиздаја" — Носћ-
уегга!, „подмет" од лат. 8ићјес1;ит ИТД.;
пл. калци; фиг. слепо, потпуно подража-
вање, обична патворина.
калкажа (фр. са^иаде) прецртавање кроз
провидву хартију; патворење.
калкан (тур. ка1кап штит, заклон) 1. врста
старинске женске капе; 2. штит; 3. горњи
троугласти део зида на кући са двостраним
кровом; дашчана заштитна ограда на зи-
ду; наткривени отвор, врата на крову; 4.
поткровл>е, таван; затворени балкон; 5.
направа од дрвета или коже која се ставља
на леђа јахаћој животињи и служи као
седиште јахачу.
калканеум (лат. са1сапеит ов) анат. петна
кост, петњача.
калкавт (лат. са1саге газити, са1сапз) онај
што гази мехове на оргуљама.
калкарија (лат. сакагшк кречни, са!х кре-
чњак, креч) кречата земл>а, земља у којој
има креча, кречна земл>а, креч.
калкатор (лат. са1са1ог) онај који гази мехове
на оргуљама; уп. калкант.
калкатура (лат. са1са1ига) гажење, га>ечен>е,
мул>ање (грожђа).
калкмл (фр. са1си1) трг. рачун, обрачун, пред-
рачун.
калкирати (фр. са^иег) прецртата (кроз
провидну хартију); слепо подражавати,
ропски се угледати; уп калк.
калкје (лат. саЦшег) врста источноиндијске
атласне тканине.
калкограф (грч. сћаШов бакар, туч, бронза,
(Јгарћб) в. халкограф.
калкс (лат. са1х) кин. креч; кречњак; анат.
пета.
калкулативан (лат. са1си1аге) који служи за
обрачунавање, обрачунски; одређен, утвр-
ђен калкулацијом, заснован на калкула-
цији.
калкулатор (лат. са1си1ик рачун) рачунџија;
рачуновођа, онај који врши прорачуне и
обрачуне; рачуноиспитач.
калкулатура (лат.) рачунање; прорачуна-
вање, обрачунавање; место (или: соба,
одељење) где се врше обрачуни и сл.
калкулација (нлат. са1си1а1до) срачунавање,
израчунавање, прорачунавање; предра-
чун, прорачун.
калкулирати (лат. са1си1аге) рачунати, изра-
чунати, прорачунати, прорачунавати,
калкулисати 389 калумнија

обрачунавати, обрачунати; фиг. одмерити, калонг зоол. тропски сисар Р1егорш едиИк из
одмеравати. реда Ме§асћ1гор1ега, ноћна животии.а која
калкулисати в. калкулирати. се храии соковима плодова, а дању спава
калкулозан (лат. са1си1о8ш, са1х кречњак) обешена о грање дрвећа, летипас.
мед. који има камена (у мокраћном мехуру, калопизам (грч. ка11бр1зт6б крашење, ре-
у бубрегу); пол. каменит. шење, украшавање) вештина улепшавања
калкулус (лат. са1х кречњак, са1си1ив ками- и дотеривања, вештина укусног одевања;
чак, каменче) камичак, камен за рачунање калопистрија.
(уп. калкил); мед. камен у мокраћном меху- калопистрија (грч. каПоргго красим, ресим,
ру или у бубрезима. украшавам) в. калопизам.
калманк (енг. са!атапсо) в. каламанк. калор (лат. са1ог) топлота, јара, жега; жар,
калмантан (фр. са1тап() стишаван, који сти- ватра.
шава, умињаван, који умињава, ублажа- калоризирати (лат.) превлачити метал алу-
ван, који умирује, који ублажава (нпр. минијем.
бол). калорија (лат.) физ. јединица за мерење то-
калмато (итал. са1та1о) муз. благо, тихо, плоте, тј. она количина топлоте која је у
мирно. стању да једном кубном центиметру (1 с т 3 )
Калметова вакцинација мсд. вакцинација ко- чисте воде повиси температуру за један
ја служи као предохрана против туберку- степен Целзијусов (1°С од 14.5° до 15,5°)
лозе. звана грамкалорија (са1); хил>аду пута
Калмици (тат.) пл „отпадници", монголско већа количииа топлоте зове се кшгограм-
племе које живи у унутрашњости Азије калорија (кса1); уп. механички еквивалент
иомадским животом. топлоте.
калмук (фр. са1тоис) врста длакавог сукна, калорика (лат.) физ. наука о топлоти.
названа по томе што Калмици носе огрта- калориметар (лат. са1ог, грч. т^1гоп) справа
че од сличног сукна. за мерење топлоте.
кало (итал. са1аге губити, са1о) трг. губитак, калориметрија (лат., грч.) мерење топлоте.
мањак у тежини неке робе услед сушења, калорифер (фр. са1опГеге) топлоноша, про-
прераде и др ; накнада за такав губитак; водник топлоте, машина за централно гре-
калирати јање, пећ од ливеног гвожђа; грејач.
калобиотика (грч. ка16б леп, к>к>8 живот) калорификација (нлат. са1огШса!ш) про-
вештина лепо, тј. разумно живети, вешти- извођење топлоте.
на схватања живота тако да га човек може калоричност (лат. са1ог топлота) особина
сматрати као срећу. онога што је калорично. способност етва-
калодерма (грч. ка1бв, с16гта кожа) козме- рања калорија; количина калорија у нече-
хичко средство за неговање коже (прави се му, калоричиа вредност.
од желатина, меда, глицерина, воде и калоспинтехромокрена (грч. ка!6б леп, врш1-
парфема). ћег искра, варница, сћгбта боја, кгепе
кало ди пезо (итал. са1о сИ резо) трг. мањак, извор, врело) ВОДОСКОК који, осветљаван
недостатак у потребној тежини. разним бојама, изгледа као да баца око
кало ди прецо (итал. са1о сИ ргегго) трг. себе разнобојне светлуцаве искре.
падање цене (некој роби). калота (фр. са1о!1е) источњачка капа, капи-
калодонт (грч. ка1б8 леп, одув ген. оА6тАо% ца; округла свештеничка капица која по-
зуб) паста за неговање зуба. крива само теме (нарочито код католика),
калозав (лат. саПокик) жуљевит, који има ћелепуш; мат. одсечак лопте; арх плитко
дебелу кожу, који има жуљеве, нажуллн; кубе, округло засведена таваница.
фиг неосетљив, отупео, окорео, огуглао. калотип (грч. ка16з леп, 1урок отисак) слика
калозитет (лат. саНозНав) мед задебљалост израђена путем калотипије, тј. фотогра-
коже, отврднуће коже, жул»евитост; фиг. фија.
неосетљивост, огуглалост. калотипија (грч.) израда слика на хартији
калокагатија (грч. ка16з, ка! ај?а1ћб8 леп и хемијски приређеној (проналазак енгле-
добар) фил. удруженост онога што је лепо ског хемичара Фокса Талбота); талботишг-
са оним што је добро, морална лепота и ја, фотографија.
доброта, моралан и у исто време леп начин калошве (нем. Са1о8сћеп) в. галошне.
живота (етички идеал старих Грка). калпак (тур. ка1рак, мађ. ка1ра§) 1. висока
калологија (грч. каНок лепота, 1о^1'а) учење округла капа од крзна или опшивена
(или: наука) о лепом. крзном; 2. војничка капа од лаког метала,
каломел (грч. как>8 леп, т & а з црн, загасит) шлем.
хем. мед. једињење живе и хлора Н{»г С12, калуђер (грч. ка1б!> леп, ^ г б п старац) све-
употребљава се као средство за чишћење, штено лице монашког реда, монах.
при лечењу сифилиса и неких спољних калумет (енг. са1ите1) дугачка, украшена
очних болести. лула североамеричких Индијанаца, тзв.
калометрија (грч. ка1бз, т е М а мера, мерило) „лула мира" (пуши се уз нарочите цере-
мерење лепоте; наука о одређивању степе- моније); калиме.
на лепоте уметничких дела итд. калумнија (лат. сактнма) в. калумиијација.
калумнијант 390
калумнијант (лат. са1шпшап клеветати) онај
који лажно оптужује, клеветник, сплеткар.
калумнијација (нлат. са1итша1ш) лажна оп-
тужба, клевета, сплетка, превара; калу-
мнија.
калумниозан (лат. саћдтшозш) клеветан,
клеветнички, сплеткарски.
калумнирати (лат/ са1итшап) лажно оп-
туживата, клеветати, сплеткарити.
калуп (перс. каИћ, каЉид, арап. да1ећ, даИђ)
образац, модел, форма, облшс.
калус (лат. саПиз) муљ, дебела кожа; кошта-
на маса која поново спаја преломљене
кости.
калфа (арап., тур. каНа) трговачки или за-
натлијски помоћник, онај који је након
шегртског стажа положио испит за калфу
и стекао право на полагање мајсторског
испита.
калфактор (лат. са1е!ас1ог) в. калефактор.
калфатажа (фр. саИа1а§е) шуперење, запу-
шавање, кучином и смолом саставака, ру-
па или пукотина на лађи, чамцу, тегл>ени-
ци, прозорима или вратима, калаваћење.
калфатирати (фр. саМа!ег) шуперити, запу-
шавати саставке иа броду, чамцу (или:
испуцалој, расточеној лађи) кучином и
смолом, калаватити.
калцедон (грч. Ка1сћес16п) тш. млечни камен,
врста полудрагуља (назван по малоазиј-
ској вароши Калхедон, одакле је први пут
дошао у трговину).
калцедоникс (грч. Ка1сћес1бп, опух нокат)
мин. млечни камен са мрким, белим и
сивим пругама.
калци (фр. саЦиез) пл. лингв. в. калк.
калциди (лагг. са1х, са1с1в) пл. кречна тела.
калцијуп^Хнла?. са1сшт, са1х кречњак) хем.
елемент, атомска маса 40,08, редни број 20,
знак Са, лак земноалкални метал, хемиј-
ски веома активан, сјајнобеле боје, неоп-
ходан саставни део организма, нарочито
костура, скелета.
калцивабилан (нлат. са1сшађШ8) претво-
рл>ив у креч, укречл>ив, који се може
претворити у креч.
калцинабилитет (нлат. са1стак>Ш1ав) претво-
рллвост у креч, укречљивост.
калцинација (нлат. са1стаМо, лат. са1х креч)
скречавање, претварање у креч.
калцинирати (нлат. са1стаге) претварати,
претворити у креч; хем. кисеоник спојити с
металима, = оксидирати.
калцивозан (нлат. са1сшобш) кречат, који
има у себи креча, кречни.
калцит (лат. са1х кречњак, креч) мин. приро-
дан кристалисан ромбоедарски калцијум
карбонат (Са СО3); представља трећи сту-
пањ тврдоће по Мосовој лествици.
калцитратан (лат. са1сИгапв) који се опире,
који се противи.
калциферан (лат. са1х креч, Јего носим) кре-
чат, који има у себи креча.
калцификација (лат. са1х ген. са1с15 креч,
^асеге чинити, правити) снабдевање кре-
камбиј(ум)
чом, додавање креча, окречавање, закре-
чавање; претварање у креч.
калцифицирати (лат.) снабдети (или: снаб-
девати) кречом, додати (или: додавати)
креч, окречити, окречавати, закречити,
закречавати; претворити (или: претвара-
ти) у креч.
каљ (нем. Касће1).Јчетвртасти цреп (опека) с
једне стране глеђосан, за грађење пећи.
каља (тур. ка1уа) 1. врста јела од куваног
купуса са месом; 2. врста јела од прженог
или куваног кромпира; 3. јело од бораније.
кал>ун (тур. ка1уоп, шп. §а1шп) врста лађе
једрењаче која је била наоружана топови-
ма (у ратној морнарици Турске Царевине).
кама (тур. к а т а ) нож, бодеж прав и оштар са
обе стране.
камамбер (фр. сатетћег!) врста сира из
околине француског града Камамбера.
камара (грч. катага) 1. гомила, хрпа; велики
број, мноштво; 2. пласт, стог садевеног
снопља или сламе.
камарад (фр. сатагаде) друг, другар; школ-
ски друг, друг по служби.
камарадерија (фр. сатага<1епе) другарство;
друштво за међусобно помагање, клика,
котерија.
камарера (шп. сатагега, итал. сатепега)
дворска дама, коморкиња; почасна дама
краљичина.
камареро (шп. сатага соба, сатагего) собар;
коморник.
камаријер (шп. сатагего) 1. титула коју папа
даје црквеним прелатима; 2. собар; по-
служитељ.
камарила (шп. сатагШа, лат. сатега) „соби-
ца"; дворска клика, ужа околина једног
владаоца која врши осетан и негативан,
али неодговоран утицај на управљање зе-
мљом.
камаринскаја (рус. камаринскал) руска на-
родна игра живих покрета у 2/4 или 3/4
такту.
камарологија (грч. к а т т а г о з рак, 1о§1'а) нау-
ка о раковима.
камарот (итал. сатегоИо) помоћник, слуга
на броду.
камата (грч. ката(оз) добит, интерес на
уложени новац.
камашне (фр §атасће) наглавци од сукна
или коже; гамашне.
камбана (итал. сатрапа) муз. 1. народни му-
зички инструмент у Македонији, врста
удараљки; 2. црквено звоно; звоно уопште.
камбиза (фр. сатђизе) бродска кухиња.
камбијално право менично право.
камбијатура (итал. сатМа1ига) менични ра-
чун; мењање поште, италијанска путничка
пошта.
камбијирати (итал. сатШаге) трг. бавити се
меничним пословима.
камбиј(ум) (лат. с а т ћ ш т ) биол. слој ћелија
између коре и дрвеног дела биљке чијим
деобама делови биљке (корен, стабло и
гране) дебљају.
камбио 391
камбио (итал. сатћш, нлат. сатћшт) трг.
меница, менично писмо; мењачница.
камбио ди полица (итал. сатћш (11 роНхга)
трг. менично писмо.
камбио ди риторно (итал. сатђш сИ гНогпо)
трг. повратна меница.
камбио ковто (итал. сатћга соп!о) трг. менич-
ни рачун.
камбио секо (итал. сатћш зессо) трг. „сува",
тј. сопствена меница.
камбист(а) (итал. сатђш) трговац меницама.
камбријска формација геол. в. камбријски
период.
камбријски период геол. доба у развитку Зе-
мљине коре у којем су постали најстарији
земаљски слојеви у којима су нађени поуз-
дани и многобројни органски остаци; на-
зив по Камбрији — СапЉпа, келтском
имену за енглески Велс, где су ови слојеви
први пут проучени.
камбрик (енг. сатћпс) врста финог танког
памучног или ланеног платна; уп. камер-
тух.
камгарв (нем. Катт-дагп) предиво са рапа-
вом вуненом жицом, јако и сјајно, за које
се вуна, по чишћењу, најпре помоћу ма-
шине добро изгребена и уваља.
камеја (фр. сатбе, итал. саттео, нлат. са-
таеиз, лат. сата, с а т т а ) извајан, резан
камен; нарочито: резан драги камен код
кога испупчена фигура има друкчију боју
него основа; такође: слика у једној боји,
слика у камену.
камел (грч. кате1о8) справа за издизање
пловних објеката (лађа, чамаца и др.) из-
над воде; уп камила.
камелеон (грч. сћатаИ&Јп) зоол. врста гуште-
ра, живи у Африци, Аустралији и Индији,
главна му је одлика што може помоћу
пигментских ћелија да мења своју зелену
боју; фиг. превртљивац, превртљив, безна-
челан човех, онај који лако мења боју.
камелија (нлат. сатеНа) бот. јапанска или
кинеска ружа, названа по итал. језуити Г.
Камелусу, који ју је 1639. пронашао на
Филипинима и одатле пренео у Европу.
камелопард (лат. сате1орагс1а11з) зоол. жи-
рафа.
камелот (фр. сатекЛ) 1. глатка тканина од
чешљане вуне, кострети или свиле, слична
тафту; 2. улични продавац играчака; про-
давац новина у Паризу.
камелхар (нем. КатеШааг) трг. камиља
длака.
камера (лат. сатега, грч. катага соба, одаја
на свод) справа за снимање слика
(фотографски апарат; филмска камера);
ТВ електронска справа за директни пренос
живих призора на даљину.
камера дел комерчо (итал. сатега с1е1
соттегио) трговачка комора.
камера клара (лат. сатега с1ага) физ. „јасна
комора", инструмент за прецртавање и
неосветл>ених предмета.
камертух
камерализам (грч. катага, лат. сатега соба)
економска политика којој је циљ подизање
националне индустрије, повећање извоза а
смањивање увоза ради активности споља-
шшег трговинског биланса.
камералије (лат. сатегаћа) пл. наука о
државним финансијама, наука о управ-
љању државним приходима и расходима;
наука о трговини и привређивању уопште;
камералне науке.
камералист(а) (лат.) финансијски стручњак
у теоријском или практичном погледу,
онај који се бави камералним наукама.
камералистика (лат.) наука о државним фи-
нансијама и привреди.
камералве науке в. камералије.
камера луцида (лат. сатега 1иск1а) физ.
„светла комора", инструмент у којем се
светлосни зраци од предмета одбијају по-
моћу призме и образују лик на хартији
који се налази доле у инструменту, те се
тај лик може нацртати писаљком.
камера опскура (лат. сатега оћвсига) физ.
„мрачна комора", сандуче, изнутра црно,
на предњој страни има отвор са сабирним
сочивом, које даје стваран, изврнут и
умањен лик предмета спољашњег на хар-
тији, стаклу итд. који се налази у жижи
сочива (сваки ф"отографски апарат је, у
ствари, једна оваква комора).
камераријус (нлат. сатегагшз) надзорник
благајне, нарочито папски коморник
(кардинал који стоји на челу Апостолске
коморе).
камерација (лат. сатегаИо) арх. испупчење,
свод; зидање на свод.
камердинер (нем. Каттегдтег) собар у от-
меним кућама, коморник.
камерија (тур. катепуе) истурен, обично
отворен, незастакл>ен балкон, доксат
(према дворишту) у старим муслиманским
кућама.
камерирати (лат. сатега) арх. засвођавати,
зидати на свод.
камерјункер (нем. Каттегјипкег) в. камер-
хер.
камерленг (итал. сатег1еп§о) ист. коморник,
благајник.
камермузик (нем. КаттегтизПс) в. камерна
музика.
камерна музика собна музика, тј. музика
која је намењена за ужи простор и ужи
круг слушалаца, и која се, због тога, изво-
ди са мањим бројем инструмената, наро-
чито соло-инструмената.
камертон (лат. сатега, 1опи5, грч. катага,
1бпоз) чуз. основица за подешаван.е музич-
ких инструмената по међународном спора-
зуму=435 трептаја у јединици времена.
камертух (нем. КаттегШсћ, фр. сатћгбзте,
енг. сатћпс) врста веома финог сукна,
названог по хол. граду Каттепсћ или
Катћгау; уп. камбрик.
камерхер
камерхер (нем. Каттегћегг) отмени лични
слуга неког владара; употребљава се често
само као титула; камерјункер.
камзе (тур. каШг) држак сабље, ханџара,
ножа и сл.
ками (јап.) општи назив за јапанска божан-
ства; титула која се давала племићима.
камизол (фр. сапшо1е, итал. сат1сшо1а) ре-
кла, прслуче, зубун.
камиказе (јап.) „божји ветар", циклон који је
у ХШ веку спасао Јапан потопивши мон-
голску инвазиону флоту; јапански пилот
самоубица који се заједно са својим авио-
ном (торпедом) пуним експлозива бацао на
непријатељски брод.
камила (грч. кате1оз) зоол. позната азијска и кампеметар (грч. к а т р е кривина, т^1гоп
афричка товарна животиња са једном
грбом или две грбе; уп. камел.
камилавка (грч. кате1аике) округла висока
капа православних калуђера и свеште-
ника.
камилтеј (нем. КатШеп1ее) чај од камилице.
камин (грч. к а т т о з пећ, лат. с а т т ш ) пећ,
фуруна, собно огњиште; оџак.
каминирати (итал. сагшшпаге, фр. сћетш)
код мачевања: узмичући при борби гледа-
ти да ее противник наведе на откривање.
камион (фр. сатшп) велиха теретна кола,
теретни аутомобил.
каиионет (фр. сат1оппе1е) лако теретно мо-
торно возило (за, превоз терета до 2000
к8.)- 'г *
камис (арап.) памучна -ноћна хаљина; ко- кампо санто (итал. сатро 5ап1о) „свето
шуља којом Турци покривају мртваце по-
што их окупају.
к а м и т (тур. кагт?) цев на лули за пушење, камут (нем. Кшпте1) огрлина, огрљак који
чибук.
камло (фр. сате1о4) в. камелот.
камп (енг. сатр) место са шаторима или камуфлажа (фр. сатогШа^е) прерушивање,
кућицама који служе за летовање, спорт-
ски или туристачки логор.
кампада РУд. део, прстен рударског тунела,
јаме.
кампана (нлат., итал. сатрапа, фр. сатрапе)
звоно, црквено звоно; звоно на ваздушном
шмрку (пумпи); арх капител у облику
изврнутог звона на коринтском стубу; вот.
звонце, звончић; звонцасте ките и ројте од
свиле или златног конца за украшавање
свечаних дворана.
камнанелизам в. кампанилизам.
кампанета (итал. сатрапеМа) муз. звоњење.
кампапиле (итал. сатрапИе) звонара, зво-
ник; торањ; кубе, торњић на згради где
стоји часовник.
кампанилизам (итал. сатрапШзто) претера-
на љубав према родном крају, локални
патриотизам.
кампанилист (итал. сатрапП&то) приврже-
ник кампанилизма, ускогруди патриота.
кампанологија (клат. сатрапа, грч. 1о^1а)
наука о звонима, наука о ливењу звона.
кампанула (нлат. сатрапи1а) бот. звонце, камџија (тур. катрО бич; канџија.
звончић.
392 камџиЈа
кампанулариа (нлат. сатрапи1аг1а) пл жхм
корали звонастог облика.
кампања (фр. сатрадпе, итал. сатра§па,
лат. сатрив поље, сатрапеиз пол>ски) 1.
пољско добро; село; 2. фиг. вој. војни поход,
рат, ратовање; 3. борба за или против (кога
или чега, нарочито путем штампе); 4. сви
радови којима се припрема остварење не-
ког социјалнополитичког задатка, нпр.
изборна кампања; 5. доба одређеног рада у
години, сезона радова на нечему, нпр.
кампања шећерне репе итд.
кампариј(ус) (илат. сатрагшк) пољар, чувар
ПОЈБа.
кампелогија (грч. к а т р е кривина, 1о{*1а) нау-
ка о кривинама, о кривим линијама.
мера) справа за мерење кривива.
кампер (енг. сатр) онај који логорује у
кампу, житељ кампа.
кампилограмика (грч. катру1оз савијен,
крив, ^ г а т т а црта, линија) наука о кри-
вим линијама и криволинијским величи-
нама.
кампинг (енг. с а т р т ^ ) боравл>ење, логоро-
вање у кампу.
кампирати (фр. сатрег) логоровати, живети
у пољу (или: у околу, логору); уоколити се,
улогорити се; фиг. привремено се сместити,
привремено становати.
камподеја жол. врста инсекта, жућкасте боје,
који обично живи под камењем или махо-
вином, Сатродеа 81арћу1тиз.
поље"; гробл>е, костурница, нарочито: гро-
бље опкољено отвореним аркадама.
се ставља животињи (обично коњу) око
врата; оковратник на аму.
прерушење, преображавање; вој. бојади-
сање ратног материјала тако да се не
разликује од околине у којој се налази; фиг.
заваравање (трага и сл.)-
камуфлирати (фр. сатоиНег) прерушита,
прерушавати; вој. обојити (или: покрити,
удесити) ратни материјал тако да се не
разликује од околине у којој се налази;
заварати, заваравати (траг и сл.).
камфин (нлат. сатрћога) хем материја која
се помоћу јода добива из камфора; меша-
вина терпентина и шпиритуса коју у Се-
верној Америци употребљавају као гориво
у лампама.
камфор (нлат. сатрћога) бела смола камфо-
ровог дрвета, сагорљива и јаког мириса и
укуса; употребљава се много у фабрикаци-
ји целулоида и експлозива, а у медицини, у
алкохолном раствору (шпиритус-камфор),
за трљање код реуматизма и неуралгије,
нарочито код слабости срца и крвних су-
дова. запаљења плућа и др.
кав 393
кан (тур., татар.) турска титула султанова;
кнез, владар, господар, нарочито код Та-
тара.
кана (лат., итал. саппа, ф р . саппе) 1. трска,
рогоз; штап, палица.
кана 2. в. кна.
канабе (лат. сопорешп, грч. копореЈоп) ди-
ван, софа; канапе.
канабизам (грч. каппа&б конопља) болесни
нагон за уживањем хашиша; уп. канабин;
канабиноманија.
канабив (грч. каппаМз конопља, лат. сапа-
Мб) хем. алхохолни саставни део индијске
конопље које има јако наркотично дејство.
кааабивоманија (грч. каппаМв, тапГа
страст) в. канабизам.
канабис (грч. каппаМк, лат. саппаМк) бот.
конопља.
канадарис пл полусвилене источно-индијске
тканине са црвеним и црним пругама;
врста француског тепиха.
канал (лат. еапаПз олук, бразда, жлеб, саппа
трска) вештачка река, пропуст, прокоп;
водовод, олук; мореуз; цев, чунак; фиг.
средство, пут и начин за постигнуће неког
циља; анат жила; арх. жлеб.
канализација (нлат. сапаШаИо) прокопа-
вање канала, спровођење канала, нарочи-
то подземних (у градовима); мрежа подзе-
мних цеви за одвођење воде и нечистоће из
кућа и насел>а.
каиализирати (нлат. сапаИзаге) градити ка-
нал (или: каиале), спроводити канале; фиг.
дати једној ствари или покрету известан
смер и правац, упутити их одређеним то-
ком.
каналисати в. канализирати.
каналити (лат. сапла трска, цев, грч. Шћок
камен) пл геол цевасте окаменотине једне
врсте биљки-животиња; в. тубулити.
канап (итал. сапаро) узица, врпца; конопац,
уже.
каваринац (итал. сапаппо, ф р . сапаг!) зоол.
мала жута птица певачица, пореклом са
Канарских острва.
каваривка (итал. сапаппо) в. канаринац.
канарис (инд.) лл ивдијске џепне марамице
од жуте свиле са белим тачкама.
канастер (грч. капаз1гоп корпа од врбовог
прућа, шп. сапав1го) 1. најфинија врста
венецуелског дувана који је пуштан у тр-
говину пакован у котарице (шп. сапав^го);
дуван у ваљцима, непрерађен дуван; 2. џак
од животињске коже за паковање робе у
Индији.
канат (тур. капас!) 1. крило прозора или
врата; 2. преграда; 3. дрвена ограда на
колима са све четири стране.
канаус (перс.) врста фине персијске свилене
тканине.
канаф(а) в. канап.
кавафас (фр. сапеуав) чврсто, густо ланено
или памучно платно; употребл>ава се за
мушке капуте и за израду мадраца.
кав волав (фр. с а т р уо1ап1) вој. летећи логор,
летећа војска, војни одред коме је задатак
да напада непријател>а изненадно, час овде
час онде.
кавдахар (по ент. грофу од Капдаћага) назив
за везу којом се скијашка ципела чвршће
везује уз скију.
кавдела (лат. сапс!е1а свећа) физ. јединица за
јачину светлости по Међународном систе-
му једииица.
кавделабар (лат. сапс1е1ађгит свећн>ак, сап-
<1е1а свећа, воштаница) богато украшен
велики свећњак у облику стуба са три и
више огранака; велики свећњак на јавним
местима, нарочито пред трговима, зграда-
ма итд.
кавдидав (лат. сашИсћлз) чист, бео, сјајан;
неизвештачен, искрен, честит; ведар, сре-
ћан, весео.
кандидат (лат. сапсМаШн ,,у бело обучен",
јер су у старом Риму они који су се
такмичили за неки положај били, за време
избора, у бело обучени) онај који тражи
место или службу; приправник; ђак који
стоји пред испитом; онај који се спрема и
ради да буде изабран за народног послани-
ка, председника републихе, владаоца и сл.
кандидатура (нлат. сапЈШаШга) такмичење
за неко звање (или: место), неки положај,
врбовање; уп кандидат.
кандидација в. кандидатура
кавдидирати в. кандидовати.
кавдидовати (лат. сапдШа1ик) истакнути
(или: истицати) за кандидата; кандидовати
се, кандидирати се такмичити се, појавити
се као такмац за неко звање, место, по-
ложај и др.
кандизација (фр. сапсИ) превлачење (или:
посипање) шећером; кристализовање ше-
ћера.
кавдило (грч. кашШоз, тур. капсШ) 1. мала
стаклена посуда, светилжа у којој гори
жижак у уљу (обично у цркви, на гробу,
пред иконом и сл.); 2. в. кандил, 1.
кавдиљ (тур. кашШ) 1. фењер или електрич-
на сијалица, обично на минарету, која се
пали приликом муслиманских празника;
2. в. кандило.
кандирати (фр. сапсШ-) зашећерити, посути
шећером, превући шећером; ушећерити;
кавдираио воће ушећерено воће, шећерно
воће.
кавдис (сскр. кћапда, фр. сапсИз) пречи-
шћен, кристализован шећер.
канди-стор (енг. сап<1у-51оге) енглеска посла-
стичарница; кондиторај.
кавева (фр. сапеуав, нлат. сапеуазшт) Јута,
ретко платно са правилним четвртастим
рупицама за ђурђев (за вез); холандско
једрилско платно; фиг. први нацрт кн.и-
жевног дела или слике, скица, план; у
италијанској неписаној комедији: подела
драмске грађе на чинове и сцене, ко]е
после глумци испуњавају импровизујући.
канела 394
канела (нлат. сапеПа, ф р . саппеИе) кора од
цимета, цимет.
канелас (фр. саппеИе) цимет превучен шеће-
ром.
канелира (фр. саппе1иге) арх. уздужна плитка
бразда, обично полукружна, на античком
стубу.
кавелирати (фр. саппе1ег) ижлебити, избраз-
дати, изолучити, направити пругастим,
нпр. стубове.
канепен (фр. саперт, итал. еапарто, лат.
саппаМз конопља) фина, бело учињена
јагњећа или јарећа кожа (за рукавице).
кавибал (шп. сашђа!, Сапћа1 = СагЉе) ста-
новник Карибијских острва, људождер,
антропофаг; фиг. дивљи (или: груб, суров)
човек, нечовек, дивљак.
канибализам (шп.) људождерство, антропо-
фагија; фиг. свирепост, нечовечност, ди-
вљаштво.
канибалски (шп.) људождерски; дивљи, су-
ров, нечовечан, зверски.
каније (тур. кш) корице ножа или сабље.
канила (фр. саптЛе, лат. сашш1а) цевчица;
мед цев на штрцаљки, клистиру; хируршка
метална цевчица.
канкав (фр. сапсап) ритмичка игра, врста
забавног балета; била врло популарна,
нарочито у Паризу у другој половини XIX
века.
канкавовати (фр. сапсап) играти, плесати
канкан.
кавков (мађ. капкб) мед. капавац, трипер,
гонореја.
кавкрински (нлат. сапсппш, лат. сапсег рак)
који иде као рак; о стиховима: које треба
читати однатраг, или код којих је, читани
спреда или однатраг, исти ред речи, нпр.
81§пе 1е, З1^па; 1етеге т е 1ап§18 еХ ап§18.
канкроид (лат. сапсег, грч. еМоз облик, вид)
иед. оток сличан раку; рак простог епитела.
кано (фр. сапо!, енг. сапое, порт., итал., шп.
сапоа) лак чун од коре дрвета или издубе-
ног стабла, какав обично употребл>авају
северноамерички Индијанци, ораница; уп
кану, кену.
канобе (ег.) в. канопе.
каноистика в. кајакаштво.
канон (грч. капоп, лат. сапоп) правило, про-
пис, мерило, узор; црквена одлука, цркве-
ни закон; збир књига или списа које је
неки ауторитет (црквени сабор) огласио и
признао као аутентичне (Свето писмо) и
које садрже правила хришћанске вере и
хришћанског живота; у католичкој цркви:
средши део мисе који се никад не мења (од
Саиктус до Комуниона); муз. комад за два
гласа или више гласова у коме други или
остали гласови исту мелодију, упадајући,
понављају једни за другима; врста моно-
хорда у музици Грка; тип. врста великих
слова од 42 и 32 типографске тачке; у
ликовној уметности: правило о прикази-
вању лепоте човечјег тела.
канталупа
канонада (фр. сапопас1е) пуцаше (или: би-
јење, гађање) из топова, топовска паљба,
грување топова, бомбардовање.
каноненфутер (нем. КапопепЕиМег) „храна
за топове", подругљив израз за војнике
који су жртве топовских зрна (фр. сћаи-е а
сапоп =игер а канон).
канонизација (грч. капбп&о) проглашавање
некога или нечега светим, увршћење у ред
светаца, посвећивање.
канонизирати (грч.) прогласити некога или
нешто светим, уврстити у ред светаца,
посветити.
канонизовати в. канонизирати.
кавоник (нлат. сапошсш) у католичкој
цркви: више свештено лице световњачког
реда, прота.
канонист(а) (нлат. сапошсиз, грч. капоп) в.
каноничар.
каноничар (грч. капбп, нлат. сапошсш) поз-
навалац или учитељ црквеног, канонског
права; канонист.
канонске године године старости које су
прописане као услов за примање свеште-
ничког чина.
канонске књиге књиге Светог писма које
црква признаје као свете и надахнуте, и
које, због тога, сматра као највиши верски
ауторитет.
канонски (нлат. сапотсиз, грч. капбп) који
одговара црквеним прописима (канонима),
који је у складу са црквеним прописима
или ауторитетом, прописан, веродостојан
(књиге, списи); црквени, папски; фиг. који
служи као узор, узоран, угледан.
канонски часови (нлат. ћогае сапошсае) ча-
сови које калуђери и свештеници треба
дневно да проведу у молитви.
кавонско враво (нлат. ј ш сапошсшп) право
хришћанске цркве, садржано у Согрш
јип8 сапоши, које, осим чисто црквених
одредаба, донесених на црквеним сабори-
ма, садржи и приватне, процесне и казнене
одредбе.
кавове (ег.) пл. египатске вазе — идоли у
облику трбушастих крчага са човечјом
главом на врху (поклопцу), у којима су
некада чували мумизиране унутарње дело-
ве тела (срце и плућа); такође: вазе у
етрурским гробовима; канобе.
Кавоса (итал. Саповза) замак, данас рушеви-
не, у итал. провинцији Ређино нел' Емили-
ја, у којем се 1077. немачки цар Хенрик IV
покорио папи Гргуру VII, извукавши од
тога понижења политичке користи; отуда:
ићи у Каносу понизити се пред папом или
уопште пред неким коме си се дотле про-
тивио.
кавтабиле (итал. сап1ађПе) муз. за певање,
што се може певати; певајући.
кавталуп (фр. сап1а1оире, итал. сап1а1иро)
бот. храпава диња (названа по замку Кан-
талупо, у Анкони, где је најпре донесена из
Јерменије).
кавталупа в. канталуп.
кавтандо 395 канцелар

кантандо (итал. сап1ап<Јо) муз. певајући, тј. рачуна; околност о којој се не мора водити
изводећи тако као да се пева. рачуна при решавању каквог политичког
кантанте (итал. сап1ап1е) куз. певајући. или економског питања.
кантариде (грч. кап1ћаг{б, ген. кап1ћаг1с1о8 кантитис (грч. кап1ћ6з очни угао; око) мед.
шпанска буба) зоол. шпанске бубе, спадају запаљење очног кутића, запаљење ока.
у породицу мајака, златнозелене боје; ску- канто (итал. сагг1о, лат. сап!аге певати,
пљају их, суше и трљају, па од тога праве сап1ш) песма; певање.
мелем који извлачи пликове на кожи. кантовац фил. в. каитист.
кантаридизам (грч.) мед. тровање отровом од кантон (итал. сап1х>пе, фр. сап1оп) срез,
шпанске бубе, кантаридином. округ, област; у Француској: један део
кантаридин (грч.) хем. отров од шпанске бубе. ароидисмана; у Швајцарској: савезна др-
кантата (итал. сап1а1а) муз. првобитно, за жавица (25 савезних република).
разлику од сонате, песма која се певала уз кантонада (фр. сап!опаде) део позорнице
пратњу инструмената; сада: већа црквена који се налази иза кулиса.
песма, композиција за певање у свечаним кантонални (фр. сап1опа1) који припада кан-
приликама. тоиу; срески, обласни.
кантатила (итал. сап1аШ1а) в. кантатина. кантонизирати (фр. сап1оп) делити (или:
кантатина (итал. сапШта) муз. мала каитата, поделити) на кантоне.
песмица за певање. кантониран (итал. сап!о) арх. са стубовима на
кантаториј(ум) (нлат. сап1а1огшт) код като- угловима.
лика: књига из које појац (кантор)на миси кантонирање (фр. сап1оппег) вој. смештај
одговара. (или: размештај) војске по становима и
кантација (лат. сап!а1ш) певање, песма. кућама у неком месту; борављење војске
кантела (финс. Кап1;е1е) харфа са пет метал- по кућама (супр. логоровање); уп. кантон-
них жица уз коју фински народни певачи ман.
певају народне песме; уп. руно. кантонирати (фр.) вој. разместити (или:
кантизам фил. в. кантијанизам. сместити) војнике по становима и кућама
кантијанизам фил. критичка и трансценден- неког места; боравити у кантонмаиу.
тална филозофија Имануела Канта (1724 кантонмст(а) (фр. сап1оп) војни обвезник.
—1804) са својим разликовањем форме од кантонман (фр. сап1оппетеп1) смештај вој-
предмета сазнања, априорног од апосте- ске по куНама у неком месту (кантонира-
риорног, са својим учењем о априорности ње); место таквог смештања.
форми опажања простора, времена и кате- кантор (лат. сап1ог, сапеге певати) певач,
горија, са својим ограничењем целокупног црквени појац (код католика); учитељ црк-
сазнања на појаве, тј. на предмете могућег веног певања и музике.
искуства, док се сама ствар по себи (<1ав кантр (ент. сап1ег) кратах галоп (или: кратак
ПШЈ* ап 81сћ) не може сазнати; Кант, трк) коња.
дакле, признаје постојање ствари незави-
сно од наше свести; кантизам;в. трансцен- кану (шп., порт., итал. сапоа, енг. сапое, нем.
дентална филозофија, трансцендентални Каћп, фр. сапоЦ узан чамац примитивних
идеализам. народа направљен од издубеног стабла,
ораница; у веслачком спорту: чамац са
кантикум (лат. сапеге певати, сапИсшп) пе- двоструким веслом за једног, ређе за два
сма која се пева. веслача; уп. кано.
Кантикум кантикорум (лат. СапИсшп сапИ- канун (тур. кагшп) муз. стари арапски музич-
согшп) Песма над песмама (приписује се ки инструмент с великим бројем жица.
израиљском цару Соломону, 970—930. год.
пре н/ е.). кануни (арап.) пл. саставни део шеријатског
кантилена (лат., итал. сапШепа) муз. песмица, права, световно право муслиманских на-
песмица за певање; мелодија; кратак му- рода које издају исламски владари, према
зички комад у облику песме (за певање); приликама и потребама друштва, и које је,
истакнута певачка мелодија у већим му- према томе, променљивог и месног (ло-
зичким делима. калног) карактера, јер се може мењати и
важи само за државу која га је издала; уп.
кантина (итал. сапШта) барака, крчма, про- фикх.
стор у неком предузећу где се могу добити
храна и пиће; сандук са преградама (за канура (тур. капуг) наметак пређе (вунене,
боце); муз. четврта жица на виолини. памучне и сл.) припремљене за бојење.
кантинер (фр. сапШпег) сопственик кавтине, канцел (лат. сапсеШ решетка, ограда) пропо-
крчмар (војнички, раднички), баракер. ведаоница, предикаоница, говорница у ка-
кантинерка (фр. сапШиеге) сопственица кан- толичкој цркви (заправо простор који је
тине, баракерка. ограђен решеткама); уп. канцеларија.
кантист(а) фил. присталица кантијанизма, канцелар (лат. сапсеЦагшз) у средњем ве-
Кантове филозофије; кантовац. ку: највиши дворски службеник, чувар
кантите неглижабл (фр. циап1Не пе^И^еаМе) државног печата и састављач јавних
занемарљива величина, безначајна вели- исправа; први државник (у Немачкој је
чина, величина о којој се не мора водити први добио титулу канцелара Бизмарк).
канцелариЈа 396 капацитет

канцеларија (нлат. сапсеИапа. сапсе1И, гев узвишеном садржином (ода), нпр. код Пе-
сапсеПогшп решетка, од сапсеИиз рачић, трарке.
од сапсег решеткаста животиња, тј. рак) канцонета (итал. сапхопеМа) муз. песмица,
првобитно: простор, соба или сто који је мала песма; првобитно: песмица у духу
решеткама одвојен; данас: званична соба народне песме.
за рад, надлештво, уред, уредске просто- канцонијер (итал. сапгошеге) првобитно,
рије. збирка старих трубадурских песама; збир-
капцеларијски језик језик којим су писана ка песама; песмарица.
званична акта и повеље крајем средњег канџа (тур. капса) гвоздена кука, квака;
века. оштар и кукаст нокат птица грабљивица.
канцеларијски стил крут, сувопаран и суви- канџија (тур.) в. камџија.
ше формалистички начин писања, каквим кањони (шп. сапош) пл. геол. речна корита и
се обично пишу званични и уопште по- речне долине са стрмим стеновитим стра-
словни списи. иама, у областима где су слојеви задржали
канцеларијски формат трг средње фина и водораван положај, које су направиле
фина хартија за писање малог формата брдске воде (нарочито у Северној Аме-
(33X42 ст). рици).
канцелација (лат. сапсеПаИо) прецртавање, каолин (кин. као-Ип{*, као висок, Нп§ брег,
поништавање неког списа, менице, приз- име једне планине у северној Кини, где је
нанице и др.; судско поништење неког најпре добијан) „порцулан", порцуланска
списа, документа. земља, бела, брашњава маса од које се
прави порцуланско посуђе.
каицеле (лат. сапсеШ) пл решетке (или:
преграде) у неким канцеларијама између кап (фр. сар, итал. саро, лат. сари! глава)
елужбеника и публике (нпр. у пошта, бан- предгорје, рт, сваки део обале који се
кама итд.). спушта стрмо у воду.
канцелирати (лат. сапсеПаге) преградити ре- капа (лат. сарра) калуђерски огртач са ши-
шеткама; писано прецртати, пребрисати, роким рукавима и капуљачом; кишни огр-
поништити. тач; качкет.
канцелист(а) (лат. сапсеШ) писар, чиновник, капак (тур. карак) заклопац, поклопац (на
службеник какцеларије. посуди, сату, оку итд.); прозорско крило.
кавцелпараграф чувени § 130а немачхог капама (тур. карата) кувано јело од јагњети-
казненог закона (донесен 1871. и 1876) који не, младог лука и других зачина.
забрањује злоупотребу свештеничког по- капамаџија (тур. каратас!) занатлија који
ложа]а у циљу мешања у државне послове израђује покриваче.
на начин који може угрозити јавни мир и капар (грч. каррапа, арап., перс. кађаг, фр.
безбедност (казна до 2 године робије). сарге, итал. саррего) бот, трновита жбуна-
канцер (лат. сапсег) зоол. рак; астр Рак (са- ста биљка, Саррапв нртова, која расте и у
звежђе); мед. рак (болест). нашим крајевима (у Далмацији и
канцерација (лат. сапсег рак, нлат. сапсе- Херцеговини); њени неразвијени цветни
гаИо) мед. отицање од рака, постајање рака. пупољци садрже уље слично слачицином
канцерин (лат. сапсег рак) прах од рачјих уљу и употреблЈввају се као зачин и дода-
љуштура. так неким јелима, којима даје посебан
кацероген (лат. сапсег, грч. ^епоз род) мед. укус; капра.
који ствара, изазива рак. капара (итал. сарагга) трг. новац који се при
канцерозан (лат. сапсег рак) мед. у облику склапању уговора или погодбе даје уна-
рака, попут рака; оболео од рака. пред као залога да ће све услове уговора
канцеролог (лат. сапсег, грч. 1о^о8 говор, реч) или погодбе обе стране тачно испунити.
лекар специјалиста за канцерозна обо- капацитет (лат. сарасНаз) способност, умеш-
љен>а. ност, вал>аност; употребљивост; способ-
канцерологија (лат. сапег, грч. 1о§Ја) мед. ност хватања, способност садржавања, за-
наука која се бави испитивањем и проуча- премина, садржина, пространост, оби-
вањем болести рака. мност; човек који ужива велик и неоспо-
канцерома (лат. сапсег) мед. оток од рака, ран ауторитет; углед у некој струци
рак. (научник, уметник и др.). признат стру-
канциона (шп. сапсшп, лат. сапИо, фр. чњак; физ капацитет топлотни једног тела
сћапзоп) песма, нарочито лирска сликова- је она количина топлоте која је потребна
на песма која се обично састоји од стихова (или број јединица топлоте потребан) да се
са дванаест трохеја. то тело загреје за 1°С; електростатички
канционери (шп. сапаопегоз) пл. лит шпанске капацитет једног проводника мери се ко-
збирке песама нарочито збирке из XVI личином елекгрицитета која му се мора
века. придати да би се његов потенцијал повисио
канцона (итал. сапгопе, шп. сапстп, лат. од нуле до јединице; или: капацитет једног
сагШо) у романтичном песништву, нарочи- кондензатора је однос количине електри-
то код Талијана, врста лирских песама са цитета на једном проводнику према њего-
капацитрон 397 капитал
вом потенцијалу док је други проводник зличите врсте ваљкастих црва из рода
уземљен (има потенцијал нулу). СарШапа.
капацитрон (лат. сарах способан, грч. кукк>8 капиларност (лат. сарШиз длака) Ф«з. свој-
круг, е1ек1хоп) физ. апарат за брзо и снаж- ство доказивања катшларних појава: ако
но бомбардовање електрона. две отворене једнаке стаклене цеви са врло
капеадори (шп. сареа<1оге$) пл. у борбама с узаном шупљином, од којих је једна већа,
биковима: помоћници бораца који раз- замочимо донекле у воду, она неће у цеви-
дражују бика једним црвеним огртачем, па ма бити на истом нивоу на коме је вода у
му онда вешто измакну и пусте борца да суду: ниво у широј цеви виши је од нивоа у
он продужи игру. суду, а ниво у ужој цеви виши је и од
капела (нлат. сареПа, итал. сарреПа, фр. нивоа воде у широј цеви; код живе је
сћареИе) црквица, домаћа (дворска) бого- обратан случај. Горња површина течности
моља; првоботно: место (сакржтија) где је (у цеви, звана менискус) које квасе (вода)
свештеник остављао свој огртач (лат. је издубена, а које не квасе (жива) испу-
сарра) и црквене ствари; доцније: место за пчена. Ове појаве зову се капиларне.
певаче и музичаре у цркви; црквени хор капилароскопија (лат. сарШш, грч. зкорео
(певачи и оргуље); музичко друштво, му- посматрам, гледам) чед. микроскопско
зички оркестар; а капела (итал. а сарреИа) испитивање капилара на живом човеку
муз. брже но што се изводи један црквени (код поремећаја судовног живчаног систе-
комад; певање а капела хорско певање без ма и др.).
музичке пратње; ала капела (итал. а11а капилација (лат. сарШаИо) мед. влакнаст, је-
сарреКа) као у капели, тј. вокална и ин- два приметан расцеп лубање.
струментална музика заједно. капиратн (лат. сареге) појмити, схватити,
капелан (нлат. сареПапиз) помоћни свеште- схватати, разумети, разумевати.
ник, млађи свештеник који је доделвен као каписла (лат. сар&и1а) в. калсла.
помоћник и заменик старијем свештеиику. капмслара (лат.) старинска пушка која се
капеланија (нлат.) звање, положај, служба и пали помоћу каписле.
стан једног капелана. капистрација (нлат. сарк^гаИо) мед. в. фи-
капелен (итал. саре11о коса) поз. глумац или моза.
статист коме се ради веће уверл>ивости капиструм (лат. сар181хшп улар) хируршки
улоге обрије глава. завој; мвд. грч доње вилице.
капел-мајстор (лат. сареПа, та^1б№г, нем. кашпа (лат. сари! глава, сарПа) пл. главе;
Каре11те1б1ег) в. капелиик. капита аверза (лат. сар11а ауегза) на кова-
капелнкк (лат. сареПа) старешина (или: ном новцу: главе чија су лица окренута
диригент) музичке капеле, нарочито опер- једно од другог; капита адверза (лат. сарИа
ског оркестра; капел-мајстор. а^уегва) главе са лицима окренутим једно
капер (хол. карег, фр. сарге, лат. сареге другом; капита југата (лат. сарНа 1ида1а)
ухватити) гусар, морски пљачкаш; гусар- спојене главе, две главе на новцу.
ска лађа, гусарски брод. капитал (лат. сарИаИв главни, сари1 глава) 1.
капетав (фр. сарНате, итал. сарНапо, лат. вредност која се одређеним кретањем
сари! глава; главна лкчност) поглавица, оплођава, увећава вишком
1
вредности. Оп-
старешина; вој. командир чете (или: еска- шта образац је 1Ч-Е-ГЈ (где значи: N пре-
дрона, батерије); заповедник брода (или: дујмљену вредност, К врсту робе, № опло-
пристаништа, ваздушног балона); старе- ђени капитал). Кретање обухвата: I фаза
шина спортског клуба; уп. капитен. — промет, куповину елемената произво-
капи-ага (тур.) старешина ушкопљеника на дње, предујам капитала у радну снагу и
турском двору (одговара европском „мар- средства за производњу; П фаза —
шалу двора"); такође: јаничарски генерал. производњу, трошење елемената произво-
капија (тур. карг) врата, улаз; фкг. двор дње, при чему радна снага ствара вишак
(царски). вредности; Ш фаза — промет, реализацију
капиларан (лат. сарШиз влас, длака, коса, оплођеног капитала. Развијени образац је:
влакно, сарШагтз власи, длачни, косни)
власни, длачни, који се тиче косе, косни; N-11 8.рГ. '
власаст, длакаст, влакнаст, танак као дла-
ка, веома танак; капиларии судови (капи- Ово је кретање индустријског капитала.
лари) веома фини крвни судови који пред- Поједине његове фазе се осамостаљују,
стављају прелаз од артерија ка венама и у постају функција појединих врста кагогга-
којима се крв креће равномерно; капмлар- ла: производни капитал се бави произво-
ие цеви цеви са власастом, тј. врло уском и ђењем вишка вредности, производњом; тр-
малом шупљином; капиларне појаве поја- говински капитал врши стварну реализа-
ве које показују течности у уским цевима. цију производа капитала; каматоносни ка-
капилари (лат. сарШш) тш. аиат. в. под капи- питал мобилише слободне новчане капи-
ларан. тале, претвара неделатни капитал у делат-
капилариоза вет. болест домаћих животиња, ни. Капитал је, дакле, одређени друштвени
нарочито перади, чији су узрочници ра- однос у производњи — експлоатација на-
капитала 398
Јамног рада под командом капитала, тј.
производње вишка вредности. У стварном
кретању вишак вредности се појављује као
профит. Пошто своју сврху — вишак
вредности (профит) — капитал остварује
само кретањем, то он тежи да се бесконач-
но креће и увећава. И сваки се кагоггал,
без обзира на порекло, претвара у акуму-
лирани вишак вредности. 2. „Капитал" —
главно дело Карла Маркса — највеће
политичко-економско (и филозофско) де-
ло, у којем су критички прерађена сва
дотадашња достигнућа у области економи-
је и у којем је генијално изложена нова
теорија капитала. У њему је откривена
суштина капитала, анатомија његовог кре-
тања и угврђена нужност пропасти капи-
тализма услед економских противречно-
сти „. . . . акумулације капитала и акуму-
лације беде пролетаријата . . ." коју извр-
шава пролетаријат својом револуцијом; 3.
главни град, престоница.
капитала (лат. сарНаИз главни) велика слова
неког писма (латиничног или грчког), ка-
питално писмо.
капиталан (лат. сарНаИз) главни, основни,
темељни, блтни, поглавит; одличан; веома
важан, пресудан; капитална слова тип. ве-
лика почетна слова; капиталконто трг. ра-
чун у главној трговачкој књизи у коју се
уноси све оно што се тиче повећања или
умањивања основне имовине; капитални
злочин прав. злочин који повлачи смртну
казну.
капиталац (лат. сарИаИз) зоол. снажан јелен с
великим роговима.
капитализам (лат. сари! глава, сарНаИз
главни) 1. назив за привредни и друштве-
ни поредак у којем је главни покретач
привредног живота профит, а не задо-
вољавање општих потреба; 2. последњи
друштвени поредак заснован на експлоа-
тацији једне класе другом, настао после
феудализма. У поређењу са ранијим, ка-
питализам представља трећи облик угње-
тавања и експлоатације: у њему су сва
средства производње својина малог броја
људи (класе капиталиста), док је у исто
време непосредни произвођач — радник
— лишен тих средстава. Суштина капита-
листичке експлоатације састоји се у томе
што капиталисти присвајају неплаћени
рад најамног радника, вишак вредности. У
капитализму робна производња добива оп-
шти и владајући облик. Развитак капита-
лизма у појединим земљама био је врло
неравномеран и у свакој је био специфи-
чан. Он је одиграо напредну улогу у ра-
звитку друштва; уништио је еснафска
ограничења, личну зависност радника, ло-
калну затвореност и исцепканост. Развив-
ши силне производне снаге, капитализам
је створио материјалне услове за социјали-
стичку револуцију, створио је свога гроба-
ра — радничку класу. Али се заплео у
капитулант
нерешљиве противречности. Све напретке
у техници користио је за још већу екс-
плоатацију. Као неизбежан сапугаик ка-
питализма јавља се незапосленост. Наго-
милавањем капитала у рукама капитали-
ста расте беда широких радних маса, про-
дубљује се јаз између рада и капитала.
Почетком XX века дошао је у свој најви-
ши стадијум — империјализам. Победом
велике социјалистичке револуције, у окто-
бру 1917, извршен је први пробој у ланцу
капитализма; 3. фиг. моћ новца (капитала)
и богатих људи.
капитализација (фр. сарНаИбаИоп) 1. одре-
ђивање вредности имовине према дохотку
који она доноси, узимајући за основ ди-
сконтни проценат који постоји у одређено
време; 2. претварање вишка вредности у
капитал; претварање имовине у новчани
капитал.
капиталисање в. капитализација.
капиталисати (фр. сарИаИбег) трг. претворити
вишак вредности у капитал.
капиталист(а) (лат. сарНа1е) власник капита-
ла, тј. одређене вредности коју предујмљу-
је ради профита. Извор профита је наја-
мви рад радника, којим капиталист ко-
мандује и бесплатно присваја вишак вред-
ности (профит). Капиталист је оличење
капитала; његова свест и душа је душа
капитала.
капитана (итал. шп. сарИапа) главни. адми-
ралски брод једне флоте.
капитација (лат. сарЦаИо, сари1 глава) лична
пореза, главарина.
капител (нлат. сарг1е11ит) арх. најгорњи део
(или: врх, глава) стуба.
капитен (лат. сари! глава, енг. сар1ат, нем.
КарНап) капетан; сп старији и најбољи
играч који се појављује као вођа, стареши-
на и представник свог тима; постоји у свим
спортским дисциштанама кад се иступа
групно.
капитис деминуцио (лат. сарШв <1епппиЦо)
прав. смањивање или губл>ење права, наро-
чито грађанских права, грађанска смрт.
капитл (лат. сарШЈшп, итал. сарН;о1о) глава,
одсек, одел>ак у књизи; фиг. садржина јед-
ног одељка, предмет разговора; у католич-
кој цркви: збор виших свештеника ради
решавања текућих питања, каптол, капи-
тол.
кашггол (лат. сарНи1ит) скупштина све-
штенства једне цркве или калуђера неког
манастира.
Капитол (лат. СарНоИшп) тврђава града Ри-
ма на Капитолијском брегу, на којем су
били храмови, Тарпејска стена итд.
(данашњи Капитол је уређен према нацрту
Микеланђеловом); у САД: седиште законо-
давне власти у Вашингтону.
капитулант (нлат. сарИ:и1ап8) војник који, по
одслужењу рока, и даље добровољно оста-
је да служи; преговарач, онај који закљу-
чује неку капитулацију.
капитулат 399
капитулат (нлат. сарИиШшп) споразум, на-
годба између држава.
капитулација (нлат. сарИи1а1ш) сагласност,
споразум; уговор о предаји војника или
неког места у рату; уговор о служењу
другог рока у војсци; уговори по којима су
европске државе имале право у Турској,
њеним вазалним државама и у другам
источним, нарочито муслиманским држа-
вама, да њиховим грађанима суде њихови
властити конзули; фИг. попуштање, усту-
пање, жртва, признање победе, предаја.
капитулирати (нлат. сарНи1аге) преговарати
о предаји; предати се, покорити се, попу-
стити, попуштати; поравнати се, споразу-
мети се, споразумевати се.
капиџмк (тур. каркпк) мала споредна вра-
та; вратнице између суседних дворишта.
каплака (хол. Кар, 1,акеп) трг. доплата за
подвоз коју, сем редовног подвоза, даје
онај што шаље робу бродом да би се
чувању робе обратила нарочита пажња.
каплан (фр. саре1ап, нем. Каре1ап) зоол. врста
морске рибе МаПо^ив уШовив из породице
8а1топн1ае.
каплар (фр. сарога1) најнижи старешински
чин у неким војскама; постојао и у старој
југословенској војсци
капвомант (грч. карпбб дим, тапИз пророк)
онај који прориче судбину по дизању дима.
капномантија (грч. карпов, т а п 1 е т прорица-
н>е) прорицање из дима, гатање у дим.
капонир (фр. саррот&ге) вој. бетонски бун-
кер, изграђен за фланкирање рова са две
стране, снабдевен митраљезима, а понекад
и неким артил>еријским оруђима.
капотаж (фр. саро1а{»е) оклоп око авионског
мотора.
капотажа (фр. саро!а§е) познавање водених
путева, наука о воденим путевима; вешти-
на мерења пута што га превали једна лађа.
капотасто (итал. саро1а81о, саро <Н 4ав1;о) муз.
горњи део (онај који се држи у руци)
виолине и сличних инструмената; парче од
ебановине и сл. које се употребљава за
учвршћивање жица на гудачким инстру-
ментима; пречажица која се меће на гита-
ру ради повишавања тона; метални прут
преко жица (на пијанофорту).
капра бот. в. капар.
каприола (итал. сарпо1а срна, фр. саћгш1е)
скок увретен (или: сместа увис) играча;
скок коња који, скочивши увис, истовре-
мено се праћакне задњим вогама.
каприс (фр. сарпсе, итал. сарпсст, лат.
сарег) ћуд, ћудљивост; муз. фантазија; уп.
капричо.
капрификација (лат. саргШсш дивља смок-
ва) вештачко оплођавање дивљих смока-
ва помоћу смоквиних оса.
каприциозан (фр. саршлеих) ћудљив, тврдо-
глав, јогунаст; фт. неправилан, чудан, чуд-
новат; фантастичан.
капула
каприцирати се (фр. сарпсе) узјогунити се,
бити тврдоглав, јогунити се, увртети себи
нешто у главу, држати се нечега упорно.
капричето (итал. сарпссеио) муз. мала, крат-
ка фантазија.
капричо (итал. сарпсао) ћудљиво, необично
уметничко, нарочито краће шаљиво му-
зичко дело, у облику сонате; а капричо
(итал. а сарпссш) муз. по вољи, по ћефу.
капричозо (итал. сарпссшво) муз. ћудљиво,
према ћефу.
капролактам хем. органско једињење које
служи као сировина за израду вештачког
влахна.
капрон (трговачки назив) смоласта пластич-
на маса, врло еластична и издржљива,
која служи за израду вештачког влакна,
делова радио-апарата и др.
капса (лат. сарза) мртвачки сандук; одар.
капсијен (фр. сарз1еп) арх. палеолитска кул-
тура западног Средоземл>а; познато пећин-
ско сликарство са сценама из лова и култ-
них игара (названо тако по налазишту
Капса у Тунису).
капситис (лат. сарзи1а) мед. в. капсулитис.
капсла (лат. Карви1а ковчежић, кутица,
сандуче) чаура, кошуљица, омотач; метал-
ни омотач на боци; метална капица или
цевчица напуњена експлозивом (служи за
паљење пуњења пушчаног, топовског,
минског и др.); бот. чаура (која омотава
семе); хен. бокаст суд за испаравање; капи-
сла, капсула.
капсула (лат. сарзи1а) бот. в. под капсла.
капсуларан (лат. сар8и1апв) бот. чаураст, у
облику чауре (или: омотача).
капсулитис (лат. сарби1а) мед. запаљење чау-
ре очног сочива; капситис.
каптажа (лат. сар1аге хватати, фр. сар^а&е)
хватање и довођење воде (изворске, речне,
подземне).
каптација (лат. сар1а1ш, сар1;аге ревносно
тежити за чим, вребати) лукавство, мај-
сторија, довијање, докопавање чега вешти-
ном; употреба непоштених средстава да би
се дошло до циља.
каптацио беневоленције (лат. сар(;а(;ш ђепе-
уо1еп1;1ае) реторска фраза којом говор-
ник, у почетку говора, моли слушаоце за
благонаклоност; вешто задобијање накло-
ности, лов на милост.
каптивација (нлат. сарИуаИо) хватање ве-
штином или лукавством, пецање.
каптирати (лат. сар1аге) машати се нечега,
вребати, кебати, уловити нешто; ухватити,
доћи до чега лукавством или преваром;
хватати и одводити воду (изворску, речну,
подземну).
каптол (лат. сарИ;и1шп, итал. сарНо1о) в. под
капитл.
капудан (тур. карис1ап) старешина, заповед-
ник (нарочито поморски).
капула (лат. саери1а) 1. црни лук; 2. јело од
згњечена пасуља с луком.
капут
капут (лат. сари{, сарШв глава) глава,
одељак, поглавље, одсек (у КЊИЗИ); екс
капите(лвл. ех сарНе) из главе, по сећању;
прав. из разлога, због.
капућехаја (тур. карикаћуак1) заступник,
представник неког мањег страног владао-
ца на турском двору (ово је била званична
титула и српског представника у Царигра-
ду, док је Србија била још вазална
кнежевина).
капуца (нлат. сари1шт, итал. саррисш, фр.
сарисе) капуљача, кукуљача; огртач са
капуљачом (калуђерски).
капуцинер (нлат. сариИшп капуљача) 1. „ка-
луђер са капул>ачом", члан католичког
фрањевачког реда, основаног 1525. год.; 2.
црна кафа која, помешана са мало млека,
добија боју капуцинерске мантије.
капција (лат. сарИо обманљив закључак)
намерно погрешан закључак, обманљив
закључак; уп софизам.
капциозан (лат.) који се односи ка капцију;
лукав, варл>ив, обманљив.
кара (тур. кага) 1. црн; често долази као
саставни део имена, нпр. Кара-Ђорђе, Ка-
ра-Муетафа.
кара (фр. сагге, лат. диа(1га1шп квадрат) 2.
вој. в. под каре.
карабин (фр. сагаћте, итал. сагаМпа, арап.
кагаћ) пушка, лакша и краћа од пешачке,
за коњицу, артиљерију и сл.
карабинац (фр. еагаМтег) војник наоружан
карабином, лаки коњаник.
карабинијери (итал. сагаМшеп) пл. коњаници
наоружани карабинима; у Италији: жан-
дарми.
Карабогданска у турско доба назив за исто-
ријску покрајину, кнежевину Молдавију, у
источном делу Румуније.
карабоја (тур. кага ђоуа) народни назив за
мешавину зелене галице и танинских ек-
стракта од које се прави црна боја.
Карабурма (тур. кага ћигип црни гребен,
црни рт) мали брежуљак над самим Дуна-
вом, део Београда.
караван (енг. сагауап) 1. у моторизованом
туризму, аутомобилска приколица опре-
мљена лежајевима и кухињским уређа-
јима.
караван(а) (перс. каплгап, тур. кегуап, фр.
сагауапе) 2. друштво (или: поворка) путни-
ка, нарочито трговаца, у средњој и пре-
дњој Азији и у Африци, које заједнички
предузима, ради узајамне одбране, пут
кроз далеке и дивље крајеве, нарочито
пустиње; вођа таквог друштва је караван-
-баши.
караванинг (енг. сагауашп^) путовање у ау-
томобилу с приколицом (караваном), као
врста покретног туризма.
караван-серај (перс. кагауап-зегај) на Исто-
ку: велика зграда без намештаја за скло-
ниште путника (по градовима и путевима),
каравански хан; фИг велика, неудобна го-
стионица.
400 карактеран
каравела (шп. сагауе1а, фр. сагауеПе) у XV и
XVI веку: велики бродови који су, својом
грађом били осигурани од буре; данас:
једрилица са четири катарке у Шпанији и
Португалији; лађа за ловљење харинги, од
120 до 140 тона (у Француској); овећи
турски ратни брод са четири катарке; тип
француског млазног путничког авиона.
Каравлах становник Каравлашке; Румун.
Каравлашка ист. турски назив за јужни део
Румуније.
караган (тат.) кмл. степска лисица, нарочито
цењена због свог крзна.
караголи (итал. сага§о1о, шп. сагасоЦ пл.
врста шкољки у Јадранском мору које су
добре за јело; њихове сјајне љуштуре,
очишћене од кречне наслаге употребл>ава-
ју се за прављење разног женског накита.
Карадаг (тур.) турски назив за Црну Гору.
карађоз (тур. кага^ог црнооки) представа са
обојеним фигурама које, помоћу конца,
покреће глумац који је иза платна и гла-
сом прати покрете фигура; комичар ма-
ђионичар, лакрдијаш, марионета.
карака (итал. сагасса) пом. велики једрењак
који је некад (од XIV до XVII века) употре-
бљаван највише за превоз терета, а поне-
кад и као ратни брод.
каракал (тур. каћга1-ки1ак црно ухо, фр.,
енг. сагаса1) зоол. грабллва, слична рису
животиња из рода мачака (КеИз сагаса1),
живи у Азији и Африци.
каракол (тур. кагако1) 1. ноћна стража, па-
трола; стража уопште; 2. ноћни стражар,
патролџија; ноћни стражар уопште.
каракола (фр. сагасо1е) завојница, спирала;
пужасте, завојите степенице; јах. поигра-
ван>е коња удесно и улево.
караколирати (фр. сагасо1ег) играти, поигра-
вати коња тако да поскакује удесна и
улево; фиг. трчкати тамо-амо.
караковџа, караконџула (тур. кагакопсо1оз)
утвара, авет, страшило.
карактер (грч. сћага58б усецам, урезујем,
сћагак1ег) збир особина или својстава ко-
јима се неки човек, нека ствар или појава
одликују; трајна особина воље и начина
делања једног човека која га чини оним
што је, тј. различним од свих других људи;
у ужем, психолошком смислу: трајност,
сталност и доследност у вољи, у начину
делања; значај, знак, обележје, битна оз-
нака, особеност, посебна одлика, особина,
својство;. чврстина, јачина душе; природа,
нарав; личност са добрим особинама душе
и срца; положај и чин, звање, сталеж;
характер.
карактеран (грч. сћагак!:ег) који има карак-
тера; који сачињава и представља карак-
тер, битан, својствен; честит, исправан,
поштен, ваљан; карактерна маска поз. ма-
ска која приказује неки сталеж, тап, неку
личност, нарав и сл.; карактерна рола
улога којој је циљ да оцрта и потпуно
карактеризам 401
развиЈеизвестанкарактер; карактернико-
мад позоришни комад коме је главни циљ
да прикаже карактере.
карактеризам (грч.) обележавање (или: оцр-
тавање) навођењем битне ознаке; реторско
приказивање.
карактеризирати (грч. сћагаккег, ф р . сагас-
1егаег) битне ознаке неког човека или неке
ствари истакнути (или: истицати, прика-
зивати, приказати, оцртати, обележити),
тачно означити.
карактерисати в. карактеризирати.
карактеристика (грч. сћагак1ег) ознака, обе-
лежје, особина, суштина, оно чиме се нека
ствар или неки човек нарочито одликује и
разликује од другах ствари или људи;
обележавање, иавођење главних, битних
особина или својстава кога или чега; мат.
значица, тј. цео број једног логаритма (супр.
мантиса).
карактеристичан (грч.) битан, значајан, свој-
ствен, обележавајући.
карактеристичар (грч.) слик. приказивач ка-
рактера, сликар коме је главни циљ при-
казивање карактеристичног у предмету
који обрађује.
карактероген (грч. сћагаШг особитост, зна-
мење, јЈеппаб рађам) који ствара карактер,
који утиче на стварање карактера.
карактеролог (грч. сћагак!ег, 1о§1а) онај који
се бави карактерологијом, који изучава
карактере.
карактерологија (грч) наука која проучава
индивидуалне разлике и варијације код
појединаца или група, личности као такве,
индивидуалне карактере и типове; карак-
терологију неки називају и иидивидуалном
психологнјом.
каракул (рус. кар^кулв) врста овце (назване
по граду Каракулу у Узбечкој ССР) која се
гаји ради производње скупоценог коврџа-
вог јагњећег крзна, астрагаиа; крзно од те
овце.
караманка агр. врста врло укусне крушке
која је у нашу земљу пренесена из Кара-
маније у Турској.
карамбол (шп. сагатћо1а) црвена билијарска
лопта; билијарска игра са три лопте; фиг.
судар, сукоб (нпр. кола).
карамболажа (фр. сагатђо1аве) судар једне
лопте са двема од једног потеза таком
(код билијара); фиг. судар, сударање.
карамболина (шп. сагатћо1а) жута лопта у
билијару; билијарска игра са пет лопти.
карамболирати (фр. сагатђо!ег) две или ви-
ше билијарских лопти једним потезом уда-
рити трећом; фиг једним ударцем убити две
мухе; сударити се.
карамболисати в. карамболирати.
карамел (фр. сагате1, можда од нлат. саппа
теШз шећерна трска) кестењаста и горка
маса од печеног шећера за бојадисање
пића; печени шећер, бомбона од печеног
шећера.
26 Лексикон
карболизам
карамелизација (нлат. еагатеИкаИо) печење
шећера; зачињавање (или: превлачење)
печеним шећером.
караакас пл. тешке источноиндијске свилене
тканине са златним, сребрним и др. цвето-
вима.
карантен (фр. ^иагап^ате, итал. ^иагагНта)
четрдесетодневно санитетско посматрање
путника што долазе из крајева (иностран-
ства, преко мора и др.) у којима влада
каква заразна болест; Уп. контумац.
каравтив (итал. циагапИпа) в. карантен.
каранфилић (грч. кагуорћуИоп) цветни пу-
пољак са дршком од тропског дрвета
СагуорћуИиз агтогасшз; домаћице га упо-
требљавају за зачин, а и у фармацији игра
знатну улогу, нарочито као антисептично
средство.
карар (арап. ^џтах, тур. кагаг) сталност, по-
стојаност, трајање; закључак, одлука; при-
лика; почивање, покој.
карат (грч. кагаИоп, ф р . сага1, итал. сага!о)
„семенка рогача", јединица за мерење
тежине злата, сребра и дијаманата ( = 0,275
грама).
каратирати (грч. кегаИоп, фр. сага1) правити
смесу од злата и сребра, или од злата,
сребра и бакра.
каратура (грч. кегаиоп рогач) смеса злата и
сребра, или злата, сребра и бакра.
караула (тур. кага\'и1) стражарска кула на
граници, стражарница; као мањи форти-
фикацијски објект, служи за заштиту мо-
стова и тунела.
карафа (итал. сагаНа) стона боца од бруше-
ног (шлифованог) стакла са запушачем.
карафина (итал. сагаНа, сагаШпа) мала сто-
на боца за зејтин и сирће.
карафиндл (итал. сагаШпа) в. карафина.
караџ (арап.) лични порез, главарина (у
Турској).
караш (нем. Кагаиксће) зоол. слатководна
риба сродна шараиу, али без бркова, Са-
{
карбамат хем. со карбаминске киселине.
карбамид (грч. сагђо угаљ, лат. атШа амони-
јак) диамид (хидрозид) угљене киселине;
направљен, као прва оргакска супстанца,
вештачки из неорганског једињеша; нала-
зи се у мокраћи сисара и неких рептила.
карбид (лат. сагђо угаљ) хем. једињење угље-
ника са неким другам елементом, обично
металом, нпр. једињење калцијума и угље-
ника, добија се у електричним пећима из
креча и угљена.
карбинол 1. хем назив за метилалкохол; 2.
врста лепка.
карбо (лат. сагћо) угљен, угаљ.
карболеив (лат. сагћо угаљ, о!еит уље) мате-
рија за гориво, састоји се од праха дрвеног
или каменог угл>а, који, помешан са неким
уљем, постаје чврста маса; употребљава се
за парне машине.
карболизам (лат. сагђо угаљ) мед. тровање
услед узимања карболне киселине или
карболинеум 402
дужег неопрезног руковања карболном
киселином.
карболинеум (лат. сагђо угаљ, о1еит уље)
карболно уље (средство за импрегнисање и
мазање дрвета као и за дезинфекцију.
карболна киселина хем. киселина карболног
уља, сродна креозоту, добија се из катрана
каменог угља, ствара безбојне, хигроскоп-
не кристалне иглице које на ваздуху поцр-
вене; употребљава се у водеиом раствору
3—5% као одлично антисептичко сред-
ство; в. фенол.
карбон (лат. сагћо угаљ) хем. угљеник, угљик,
неметалан елеменат, атомска тежина 12,
редни број 6, знак С, јавља се неједињен у
три алотропна облика (два кристална —
дијамант и графит — и један аморфаи —
дрвени угал>), у једињењу 8Ог (гасу угљеној
киселини) и готово у свима органским
једињењима; код. в. карбонска периода.
карбонада (фр. сагћоппаде) кув. месо печено
на жару, ћулбастија.
карбонадо (порт. сагћопас1о) мин. порозан и
угласт црни дијамант (служи већином као
грађа за глачање и за бургије за бушење
стена).
карбонари (итал. сагћопап) 1. пл. „угљари",
чланови политичког удружења у Италији
којима је првобитно био циљ борба против
француског господства, а после 1814. год.
ослобођење и уједињење Италије; фиг. за-
вереници; 2. широк и дугачак мушки огр-
тач без рукава.
карбонаризам (итал) идеје, начела и начин
рада италијанских карбонара; уп. карбоџа-
ри 1.
карбонат (лат. сагћо угаљ, угљен) хем. со
угллчне киселине, со угљеничне (или
угљене) киселине.
карбонесцирати (лат. сагћопезсеге) угљени-
сати се, претварати се у угаљ.
карбонизација (фр сагћотзаИоп) хем. угље-
нисање, претварање у угљен; у ткачкој
индустрији: уништавање биљних примеса
у непрерађеној вуни помоћу сумпорне ки-
селине.
карбонизирати (фр. сагђотзег) хем. прегва-
рати у угаљ, угл>енисати.
карбонисати в. карбонизирати.
карбонит (лат. сагћо угаљ) хем. рударски
експлозив, мешавина нитроглицерина с
калцијумовом шалитром и брашном.
карбониферски (лат. сагћо, ген. сагђошз
угаљ, 1его носим) геол. угл>оносан, = кар-
бонски.
карбон-папир танак папир премазан раство-
ром угл>еног прашка растопљеног у лепку,
који служи за копирање.
карбонска периода геол. периода каменог
угља, доба стварања каменога угља, доба
стварања каменога угља у слојевима Зе-
мљине коре непосредно над девонском
формацијом.
карбонска формација в. карбонска периода.
кардиЈа
карбонски (лат. сагћо угал>) 1. хем. угљенич-
ки, угллчки; угл>ене киселине, проузроко-
ван гасом, угљеном киселином; 2. кол. из
слојева Земљине коре са наслагама каме-
нога угља, из доба стварања каменога
угља, стена, фосила у тим слојевима; кар-
бонски систем, карбонска периода.
карбункул (лат. сагћипси1иб) мии. црвени пле-
менити гранат; мед. врста великог, вишеог-
њишног чира, нарочито на потиљку (код
старијих људи).
карбункулација (лат. сагћипси1аИо) бот. за-
паљење у пупољцима биљака.
карбуратор (лат. сагћо угаљ, фр. саг1зига1еиг,
енг. сагћигеМог, сагћиге! јединити са
угљеником) тех. код мотора са унутрашњим
сагоревањем: распињач, направа за пре-
тварање течног горива (бензина, бензола,
шпиритуса и др.) у гасовиту смешу вазду-
ха и горивне паре.
карбурирање (фр. сагђиге) хем. повећавање
расветне моћи гаса за осветљење приво-
ђењем угллводоника који су богати угл>е-
ником.
карта (шп. саг^а, фр. сагЈ»а18оп, лат. саггив)
мор. в. карго.
каргадор (шп. саг§ас1ог) пуномоћник по-
шиљаоца робе бррдом, који путује с њом и
на одређеном месту је предаје или продаје;
бродски сензал.
карго (шп. саг§о, фр. саг§а18оп, лат. саггш)
мор. товар брода; пуњење, товарење брода;
карго-брод брод с робом; карго-тежина
терет који се може метнути на једну товар-
ну животињу (у Шпанији = око 150 к§); трг.
осигураше робе у поморском, авионском и
копненом саобраћају; карга.
кардамом(арап., грч. кагдатбтоп, бм-.срдиш;
семе једне са ђумбиром сродне источно-
индијске биљке; употребљава се у меди-
цини и као зачин (у кобасицама, ликеру
и сл.).
кардан техн. механички зглоб на моторима
возила, машина алатл>ика и сл. који омо-
гућава да се обртање преноси са једног
вратила на друго, односно да се кретање
врши у свим правцима (назван по кон-
структору, италијанском лекару и матема-
тичару Ђероламу Кардану — Оего1ато
Сагс1апо, 1501—1576).
кардаш (тур. кагс1аз) друг, пријатељ.
кардеронирати (фр. ^иаг(1егоппег) израдити
у облику четвртине круга; грађ. рогллве
ивица и греда заокруглити, заоблити, зао-
бљавати.
кардиалгија (грч. кагсКа срце, а1§оз бол) мед.
бол срца, осећање притиска на срце; грч
желуца, завијање у желуцу.
кардиган (енг. сагсИдап) врста плетеног пр-
слука.
кардија (грч. кагсИа) анат. 1. срце; 2. улаз из
једњака у желудац, желудачни улаз, же-
лудачна уста, срчаник.
кардиЈака 403
кардијака (грч. кагсМа срце, нлат. сагсЛаса)
пл. средства за појачавање делатности
срца, лекови за срце.
кардијални (грч. кагсИа) ашт. који припада
срцу, срчани; у односу на органе за ва-
рење: који су близу кардије.
кардинал (лат. сагсИпаИз багламни, стожер-
ни; главни; сагс1о, ген. сагсИтв баглама,
стожер) 1. од XI века: први свештеник до
папе у католичкој цркви, старији по чину
од бискупа и надбискупа; има их 70 и они,
заједно са папом сачињавају Свети коле-
гијум и папино саветодавно тело (конзи-
сторијум); 2. пиће од белог вина, наранџи и
шећера; 3. бот. врста јабука и грожђа; 4.
зоол. црвена птица певачица, дуга до 23 с т ,
живи у Сев. Америци.
кардиналан (лат. сагсИпаИв) главни, основни,
битни, најважнији, најзнатнији; кардинал-
не тачке главне тачке; нарочито: четири
главне стране света (исток, запад, север,
југ) и четири главна ветра који од њих
дувају (кардинални ветрови); кардинални
бројеви прости бројеви (један, два, три,
четири итд.); супр. ординални бројевиредии
бројеви (први, други, трећи, четврти итд.).
кардиналија грам. кардинални, основни бро-
јеви.
кардио- (грч. кагсНа) предметаку сложеница-
ма са значењем: срце, срчани.
кардиограм (грч. кагсћ'а, ^ г а т т а црта, лини-
ја) мед. крива (или: крива линија, кривуља,
црта) коју бележи кардиограф.
кардиограф (грч. кагсЈт, §гарћб пишем,
бележим) мед. апарат који бележи кретања
срца помоћу повлачења криве линије на
хартији, итд.; служи за испитивање боле-
сти срца.
кардиографија (грч. кагсИа, ЈЈгарМа писање,
бележење) мед. графичко представљање
кретања срца.
кардиологија (грч. капНа, 1о§1а) мед. наука о
срцу и његовим својствима.
кардиометар (грч. кагсМа, те1гоп мера,
мерило) Јиад. инструменат за мерење силе
срчане радње.
кардиовеуроза (грч. кагсћ'а, пепгоп живац)
мед. нервоза срца.
кардиопалмија (грч. кагсИа, ра1т6б скакање,
дрхтање) мед. куцање срца.
кардиопатија (грч. кагсНа, раШоз бол) мед.
болест срца, бол срца.
кардиоперикардитис (грч. кагсЈГа, нлат.
репсагсЦшп) мед. запаљење осрђа.
кардиоспазмус (грч. капЦа желудачни улаз,
желудачна уста, вравтбв грч) мед. грч же-
лудачних уста.
кардиостеноза (грч. кагсКа, в1епо515 сужење,
суженост) мед. суженост желудачних уста.
кардиотовика (грч. кагсИа, <;откб8 напонски,
затегнутосни) пл. мед. средства (или: лекови)
за јачање срца.
кардиофов (грч. кагсИа, рћбпе звук, глас)
апарат, сличан телефону, за испитивање и
контролисање делатности срца.
26«
карикатура
кардитис (грч. кагсћ'а срце) мед. запаљење
срца.
каре (фр. саггб, лат. ^иа(1га!ит) четвороу-
гаоник, квадрат; кув. телећа, овчија или
свињска ребра пржена или пирјањена; вој.
кара, четвороугаоник у који се постројава
пешадија ради одбране од коњице; топов-
ске каре кола у којима се вози топовска
муниција.
каребарија (грч. каге глава, ћагув тежак) мед.
тешка, несносна главобоља.
кареограф (фр. сагтб, грч. §гарћб) апарат за
снимање перспективних цртежа.
карета (итал. саггеиа) зоол. врста корњаче,
Сће1опе шЉг\са\,а.
карецандо (итал. сагехгапсЈо) муз умилно.
карецеволе (итал. сагег2еуо1е) муз. љупко.
карибу зоол. северни јелен из арктичких пре-
дела НапдШег сапђои из фам. Сег\ш1ае.
каризма (нлат. сапкта, лат. ^иас^га^езипа)
ускршњи, четрдесетодневни пост; код нас
обично: коризма.
каријатиде (грч. КапаШез Каријаћанке) пл.
у грчкој архитектури: женске фигуре које,
као стубови, држе на глави греду или
таваницу (назив по у ропство одведеним
женама из пелопонеског града Карије,
или, вероватније по свештеницама које су
биле на служби у Артемидином храму у
Карији).
каријер (фр. сагп&ге, итал. сагпега, лат.
саггив кола) јах. пун, најбржи трк коња;
напад у каријеру вој. жесток коњички ју-
риш; уп. каријера.
каријера (фр. сагпбге, итал. сагпега, лат.
саггш кола) тркалиште за кола; астр. опти-
цај звезда; фиг. време које се проведе у
неком занимању, звању; успешан ток
службе у неком позиву или некој струци;
пут живота; уп. каријер.
каријеризам (фр. сагпеге) реван рад на ла-
ком и брзом напредовању у служби и
добивању положаја и звања, али не на
основу сопствене вредности и несебичног
успешног рада за опште добро, него непо-
тизмом и додворавањем онима од којих то
зависи.
каријерист(а) (фр. сагпеге) онај који безоб-
зирно ради на прављењу каријере, лак-
таш, гургур; уп. каријеризам.
каријес (лат. сапез трулеж, гњилост) мед.
труљење, разједање костију, обично као
последица туберкулозе костију.
карика (мађ. капка) колут, прстен; фиг. део
неке целине; веза уопште.
карикатура (итал. сапсаге товарити, оптере-
тити, сапсаћдга) у књижевности, нарочито
у ликовним уметностима, првенствено у
сликарству: веома развијен начин прика-
зивања неке личности, неког догађаја или
предмета, у коме се карактеристичне осо-
бине намерно толико преувеличавају да
целина, и поред сличности, изазива осећа-
ње смешнога; фиг. наказа, нагрда, ругоба,
накарада, ругло.
 карикатурист(а) 404
карикатурист(а) (итал. сапсаге) уметник који
црта, који ради карикатуре.
карикирати (итал. сапсаге) правити карика-
туре; унаказити, нагрдити; преувеличава-
ти извесне особине код кога или чега ради
исмевања; претоварити; трг. оптеретити не-
кога меницама; пр карикиран.
карина (лат. сагта) пом. унутрашњост брода;
главна уздужна греда на дну лађе, коби-
лица.
кариогамија (грч. кагуоп орах, ^атоБ брак)
биол спајање једара гамета приликом опло-
ђивања.
кариозан (лат. сапозизј мед. болестан у ко~
стима; начет, натруо, разједен (о костима);
шупаљ (о чубу); уп, каријес.
кариокинеза (грч. кагуоп орах, ктбб окре-
ћем) биол индиректна деоба ћелије; уп. ми-
тоза.
кариологија (грч. кагуоп, 1ов*а наука) бкол.
део науке о ћелији (цитологије) који се
бави проучавањем структура и промена
које се дешавају у једру.
кариоплазма (грч. кагуоп, р1азта творевина)
биол једрова плазма, течна супстанција
која чини основну материју једра.
кариофилум (грч. кагуорћуПоп) каранфи-
лић, (зачин).
кариран (фр. саггб) четвртаст, коцкаст, у
коцкама (нарочито о тканинама.)
карирати (фр. саггег) правити, наиравити
четвртастим, у коцкама, на коцке, правити
коцке; вој. правити, направити кару.
каритас (лат. сап!а8, итал. сагИа) љубав,
хришћанска љубав према ближњима; на-
рочито материнска љубав (омиљена тема у
ликовним уметностима: мати окружена
децом КОЈУ са пуно нежности и љубави
храии и негује).
~~~«аритативан (лат. сагИаз, нлат. сагНаИуиз
учињен из љубави) милостив, дарежљив,
добротворан.
каришик (тур. кап?1к) 1. смеса, мешавина
(шгр\ жита: пола ражи, пола пшенице);
сланина са измешаним слојевима меса и
сланине, 2, музичка композиција од више
арија.
карлсбадска со мед со која се добива испара- карнација (лат. сагпаИо) слик боја људског
вањем минералне воде у Карловим Вари-
ма, Карлсбаду; много се употребљава као
одлично средство за чишћење.
карма (инд. каппа) фил. једна од главних
догми у брахманизму, будизму и џаини-
зму; апсолутни закон узрочности који не-
избежно прати свет у свима његовим
испољењима (манифестацијама). Сва жива
бића подложна су закону карме: он гони
свет на поновно рађање, живот и смрт;
сваки, па и најмањи акт оставља за собом
свој кармички ефекат, који чини судбину
сваког човека онаквом какву је заслужио
својим претходним животом.
карма-јога (инд. кагта-уо^а) фил. систем жи-
вота по коме се човек усавршава служе-
карнер
њем човечанству делањем, преко акције
(насупрот медитацији и аскези).
кармањол (фр. сагта§по1е) 1. по италијан-
ском граду Кармањоли названа францу-
ска револуционарна песма и игра из 1792,
ругалица Марији Антоанети; интернацио-
нална револуционарна песма; 2. кратак
капут из времена француске револуције;
фиг. револуционар, јакобинац.
кармелит калуђер кармелитског реда, осно-
ваног 1156. год. и названог по палестин-
ском брегу Кармел на планини Либану, где
је и основан.
кармен (лат. еагтеп) песмч, нарочиго: при-
годна песма (свадбена, чогребна и др.); пл
кармина.
кармин (сскр. кгппја, арап. кагтег, кегтег)
јако црвена боја (од карминске киселине,
која се добива од сасушеног тела штитасте
ваши кошенил, са мало иловаче и креча);
црвено мастило; црвена маст за усне итд.
РУ)
кармина (лат. сагтша) гозба за спомен мр-
твима, даћа, подушје.
карминатив (нлат. саггтпаИуит, лат. саггш-
паге гребената) „ед средство против нади-
мања и ветрова.
карминирати (фр. сагтшег) бојити (или:
обојити) кармином.
карминисати в. карммтрати.
кармоазив (фр сгагшлв!) угаситоцрвена боја,
помало плавичаста, крмез.
кармофите (грч. кагтоб пањ, рћу16п биљка)
бот. биљке које имају корен, стабло и лист;
уп. талофите.
карналан (лат. саго, месо, сагпаНк) који је од
меса, меснат, телесни; фИг. чулан, путен.
карналист(а) (лат. сагпаНе) онај који воли да
једе месо, месождер, прождрљивац; фиг.
похотљивац; карналит.
карналит (по проналазачу СагпаПи) хем.
калијум-магаезијум-хлорид са шест моле-
кула воде; налази се у природи уз наслаге
соли; употребљава се као вештачко ђу-
бриво.
карнауба (инд.) воштана бразилска палма
Сорегтма сегИега из фам. Ра1тае; восак
који се добива од те палме.
тела; приказивање меса на слици.
карне (фр. сагпе1;) трг. приручна кн>ига са
списком дужника и поверилаца.
карневал (итал. сагпеуа1е, лат. сагпе уа1е
„збогом месо") месојеђе, покладе и разна
весеља, машкаре) која се у време од 6.
јануара па до почетка ускршњег поста,
приређују, нарочито у Италији.
карнеол (лат. саго месо, ген. саггаз) мин врста
полупрозирног калцедона, која има боју
меса.
карнер (лат. сагпагшт) 1. првобитно: ко-
стурница; арх. мала, округла капела у ро-
манском и готском стилу.
карнер (нем. ј*агтегеп) 2. украсни поруб или
нашивена иабрана трака, обично на одећи.
карвер 405
карнер (итал. сагшега) 3. кожна ловачка
торба.
карнивора (лат. саго месо, уогаге ждерати)
пл. зоол. месождери, месоједи, тј. животиње
које се хране месом; вот. бубоједе биљке тј.
биљке које ждеру инсекте.
карниз (нем. Каггпез) архит. украсни испуст са
рељефом на грађевини, обично испод кро-
ва или изнад прозора и врата.
карниза в. карниз, карниша.
карнификација (лат. сагпШса1ш) мед. омек-
шавање (или: омекшање) костају; претва-
рање у месо, нпр. плућа.
карнифицирати (лат. сагпШсаге) мед_ претво-
рити у месо; претварати се у месо; фиг.
кињити, мучити.
карниша (фр. согшсће) 1. в. карниз; 2. пре-
чага изнад прозора, врата и сл. за коју се
причвршћује завеса.
карнозан (лат. сагпозш меснат) мед. згуснут
услед болести; бот. тврд и сочан.
каро 1. (фр. саггеаи) карта за играње са
црвеним квадратима; камена коцка, коц-
каста калдрма; шара, мотив у облику че-
творугла; тканина са таквом шаром; 2.
(фр. циаггеаи) четвртаст лењир за повла-
чек^е једнако удал>ених линија.
кароза (грч. кагоз дубок сан, занос, самртни
са^) мед. вртоглавица, болесна жеља за
сп^вањем; уп. карус.
каролина латинско писмо којим се писало у
доба\Карла Великога (око 800. год.).
карос (грч. кагов) мед. в. карус.
каросерија (фр. саггонвепе) горњи део кола,
нарочито аутомобила, колни сандук (под,
седишта и кров.)
карота (нлат. даисш саго1а, фр. сагоМе, грч.
каг616п) бот. мрква, шаргарепа; смотул>ак
дуванских листова за мрвљење у бурмут.
каротажа (фр. сагоМа{ј>е) техи. испитивање
терена анализом вретенастих одрезака зе-
мље извучених сондом из слојева различи-
те дубине, сондажа.
каротиде (грч. каг6Ис1е8, кагоуп успавати
дубоким и тешким сном, занети, јер се
притискањем вратних артерија производи
занос, ошамућеност — Гален) пл. анат две
велике вратне артерије, десна и лева, које
долазећи из аорте, воде крв V мозак.
каротика (грч. кагоз) пл. в. каротикум.
каротикум (грч. каг61гкб8 ошамутан, који
производи занос, нлат. сагоисшп) мед. сред-
ство за успављивање, за омамљивање; пл.
каротика.
каротин (нлат. сЈаисик саго1а) бот. црвена боја
од хромопласта.
карпе дием (лат. сагре <1јет) „бери дан", тј.
користи се временом!
карполит (грч, кагрбв плод, 11№ОБ камен) геол.
окамењен плод.
карполог (грч. кагрбз, 16§о8) бот. познавалац
плодова биљака, дрвећа.
карпологија (грч. кагрбк, 1о^(а) бот. наука о
плодовима биља, дрвећа.
картиди
карпуз(а) (тур. кагриг) &>г. лубеница.
карпус (грч. кагрбз, нлат. сагрш>) аиат. шачни
корен.
карст (нем. Кагв!) геол. крш, крас, кречњачки
г
предели који имају, га површини, дубоке
бразде раздвојенс оштрим зупцима
(шкрапе) и утолеглине тањирасте и левка-
сте (вртаче).
карстологија (нем. Кагв1, грч. 1о^1а наука)
научна дисциплина која се бави проуча-
вањем карста.
карта (грч. сћаг1е, лат. сћаг1а) парче круте,
дебеле хартије; парче круте хартије са
сликом (за играње); географска мапа
(копнена, морска, астрономска); посетни-
ца; поштанско отворено писмо, дописница,
дописна карта; јеловник, рачун за јело;
јасти а ла карт (фр. а 1а саг!е) јести по
јеловнику; поседовати нешто пер картам
(лат. рег сћаг1ат) прав. поседовати нешто
на основу неког писменог завештања.
карта бјанка (итал. саг1а Мапса „бела
хартија") фиг. неограничено поверење, нео-
граничена пуномоћ, потпуно слободне ру-
ке, потпуна слобода; карт блаиш.
картамин (нлат. сћагЧатиз) в. картамус.
картамус (нлат. сагЉатш, хебр. ^агШат1)
бот. дивљи шафран, од кога се добива
црвена бојена материја картамин.
карт бланш (фр. саг1е 1з1апсће) „чиста бела
хартија"; в. карта бјанка.
картезијанизам филозофија оснивача нови-
јег рационализма и дуализма Рене Декарта
(лат. КепаШз Саг1е8Ш8, 1596—1650), оца
новије филозофије и његових ученика.
картезијанци фил. учевици филозофа Карте-
зијуса (Декарта), присталице картезијани-
зма.
картел (фр. сагМ, итал. саг1;е11о) 1. ред борби
при турнирским утакмицама; у међуна-
родном праву: уговор, споразум зараћених
држава о размени заробљеника; споразум,
савез, нарочито између политичких пар-
тија у циљу помагања при изборима
(картелисане партије); 2. облик капитали-
стичког монопола; споразум међу капита-
листима око квоте производње, продајних
цена и деобе тржишта, ради одстрањивања
конкуренције и постазања монополског
профита.
картелаит (фр. саг1е1) доносилац писма ко-
јим се неко изазива на двобој.
картелски брод (фр. саг1е1) ратни брод који
вози заробљенике ради размене.
картер (енг. саг1ег) геХн. основии део мотора
са унутрашњим сагоревањем, кућиште.
картеч (итал. саг1осмо, фр. саг1оисће) вој.
топовско зрно напуњено комадићима
гвожђа, шрапнелима, распрскава се још у
топовској цеви; служе самоодбрани ар-
тиљерије за гађање на краћа одстојања
(450 т ) и у месо.
картиди (фр. диагИсИ) у календару велике
француске револуције: четврти дан једне
декаде.
картилапгаозан 406
картилагинозан (лат. сагШа§о хрскавица,
сагШајрпозиз) анат. хрскавичав.
картилаго (лат. сагШадо) анат. хрскавица.
картинг (енг. сагИпј*) сп. такмичење малим,
ниским спортским аутомобилом без каро-
серије. I ским споменицима; елиптичне фигуре
картирати (фр. саг1е) забележити, записати;
унети, уписати у карту; поштанске по-
шиљке (пакете и сл.) одаслати сапотреб-
ним упутницама, товарним листовима итд.
картограм (фр. саг1е, грч. §гатта црта,
линија) географска карта која, помоћу
разних цртица и сл., приказује статистич-
ке односе у појединим земљама.
картограф (фр. саг1е, грч. ^гарћб пишем,
бележим) цртач (или: израђивач) географ-
ских карата.
картографија (фр. саг!е, грч. {ргарМа) наука
о томе како се раде географске карте,
планови и сл.; прављење географских ка-
рата, планова и сл.; збирка географских
карата.
картомантија (фр. саг1е, грч. тап1е{а прори-
цање, гатање) гледање у карте, бацање
карата, гатање (или: прорицање) из ка-
рата.
картометар (фр. саг1е, грч. т&гоп мера)
справа за мерење димензија географског
објекта на основу географске карте.
картометрија (фр. саг1е, грч. т61гоп) мерење
по картама, наука о мерењу по плановима,
на топографским и географским картама.
картон (фр. саг1оп, итал. саг!опе) крута и
дебела хартија; сликарска скица; блок за
цртање; корице од дебеле хартије (меки
повез).
картонажа (фр. саг1оппа§е) прављење кар-
тона; повезивање књига картоном; изра-
ђивање кутија и др. предмета од картона;
радња која ради послове са картоном;
продавница предмета израђених од кар-
тона.
картонерија (фр. саг1оппепе) вештина пра-
вљења картоиа, фабрика картона; предме-
ти од картона.
картовирати (фр. сагЧоппег) коричити, уко-
ричити, повезати књигу картоном.
картоскоп (фр. саг!е, грч. зкорет) апарат за
гледање малих кинематографских низова
слика.
картотека (фр. саг!е, грч. Љеке остава, спре-
миште, ковчег) место где се држе карте;
регистар карата; у књижарству, библиоте-
карству (књижничарству), трговини, адми-
нистративној струци: уређена збирка ка-
рата на којима је — по алфабетском
(азбучном) реду, бројевима или појмовима
— записано оно што може затребати
(књиге са именима писаца и издавача,
адресе и сл.).
картузијанци в. картезијанизам.
картулар (лат. сћаг1а исправа) рукописни
зборник (збирка) преписа исправа, угово-
ра, тестамената и сл.
касавет
картуш (фр. саг^оисће) 1. исечена хартија
или картон као мустра (узорак) за моло-
вање или кројење; украси око наслова, у
облику развијеног листа хартије, на пла-
новима, грбовима и сл.; на староегипат-
испуњене хијероглифима; архитектонски
украс; фишек, метак; фишеклија (код
коњаника); 2. лопов, разбојник (по чуве-
ном париском разбојнику Картушу, смак-
нутом 1721. године).
карункула (лат. сашпси1а месце, мало парче
меса, саго месо) мед. сузна брадавица, кре-
стица.
карус (грч. кагоз) мед. самртни, дубок сан,
болест спавања у високом степену; кароза.
карусел (фр. саггоше1, итал. сагозеПо) вите-
шка игра на коњима у којој такмичар
показује своју вештину јахања и гађања
алке; место где се врше такве витешке
игре-утакмице на коњима; окретаљка, вр-
тешка, ринглшпил са дрвеним коњима.
каруца (итал. саггогга) кочије на федер.
карфиол (итал. сауоИ Доп, лат. саиН Иогез)
бот. цветача, позната биљка са меснатим и
укусним цветним плодом.
карфолог (грч. кагрћо1о{*6б суве гране ски-
дам, суве сламке берем) кед. болесник,
лудак или онај који је у бунилу од грозни-
це, који чупа креветски чаршав; фиг це-
пидлака.
карфологија (грч. кагрћсЛора) мед. чупкање
креветског чаршава, како раде умоболни и
који су у ватри од грознице (кроцидизам);
фиг. цепидлачење у оцењивању.
карцинит (грч. кагктоз рак, ИЉоз камен)
геол- окамењени рак.
карциноза (грч. кагктоз рак, животиња и
болест) иед. в. карцином.
карцивоидан (грч. кагИпоз, еГдов вид, облик)
попут рака, сличан раку; карциноматозан.
карцинологија (грч. кагКпоз, 1о$а) зоол. нау-
ка о рацима, наука о љускарима, проуча-
вање љускара.
карцивом (грч. кагктбта) мед. болест рака;
карциноза.
карциноматозан (нлат. сагсшота^озш) в.
карциноидан.
карцинофобија (грч. кагМпон рак, рћбђоз
страх) мед претеран страх од рака (бо-
лести).
каса (лат. сарза, итал. сазза) благајна, метал-
ни ормар где се чува новац, место где се
новац прима и исплаћује; трг готов новац;
каса дефект, каса дефицит, каса манко
мањак при прегледу фактичког стања бла-
гајне и благајничких књига; инкаса (итал.
т сакза) налази се у каси, тј. у готовом
новцу; пер каса (итал. рег сазза) уз
плаћање у готовом новцу.
касаба (тур. казаћа) градић, варошица, па-
ланка.
касавет (арап., тур. казауе!) жалост, туга,
брига; кајање.
каса-конто 407
каса-конто (итал. сазза-согПо) трг. рачун бла-
гајне, један од рачуна „главне књиге" у
који се збирно уносе, дневно или месечно,
сва примања и издавања на благајни (овај
серачун салдира рачуном изравнања; сал-
до овог рачуна показује стање благајне).
касапин (арап. ^аззађ, тур. казар) месар.
касарва (фр сазегпе) зграда у којој стално
станује војска; фиг. кућерина.
каса-салдо (итал. сакза-заШо) Трг. остатак
(или: претек) после закључивања касе;
закл>учак стања касе.
касаторан (фр. савкег поништити) прав. уки-
дан, који укида, поништаван, који пони-
штава, смењује; касаторна клаузула спо-
редан уговор, који се додаје главном угово-
ру, по коме једна страна не мора да се
држи уговора ако друга не испуњава њего-
ве одредбе.
касација (фр. сазваИоп) 1. отпуштање из
службе, смењивање са дужности, лишење
чина; поништење, нпр. једне пресуде и др.;
највиши суд који доноси коначне одлуке о
пресудама првостепених и апелационих
судова.
касација (итал. сабзаУопе, ент., фр. сабзаОоп,
нем. КаззаИоп) 2. муз. у ХУШ в. музичка
композиција за солистички инструментал-
ни састав, сродна серенади.
каса-шконто (итал. сазза-8соп1о) Трг. одбитак
(или:
к
смањење) купцима и дужницима кад
УпуЈУ з а готово или кад плаћају дуг пре
рока.
каса-штик (нем. КаззепзШск) позоришни
комад, филм и сл. који има много посети-
лаца, те доноси добар приход.
каса-штраца (итал. саква-з^гагга) трг. помоћ-
на књига у коју се привремено уносе
примици и издаци, да би се доцније унели у
главну књигу благајне.
касеки-султана (арап. кћоа, тур. казећ) прва
султанова жена, мајка наследника престо-
ла; уп. кадине.
касета (фр. саззеие, итал. саззеиа, сазза)
касица, сандуче, кутија за новац или на-
кит; арх. удубена пол>а као украс на тава-
ници; фот. пљосната кутија где се чувају
плоче или филмови; постоје и аудио-
-касете са магнетофонском траком на коју
се снимају музика, говор и сл. као и
видео-касете за снимање ТВ материјала.
касетирати (фр. саззеИе) арх. правити на
таваници удубена поља.
касида (арап. диазИа) врста подуже лирске
песме којом се велича нека личност.
касина (итал. сазта) в. казино.
касир (итал. сазз1еге) особа која рукује ка-
сом, новцем, благајник.
касирати (итал. сазза, тсаззаге) 1. примити,
наплатити новац; инкасирати.
касирати (итал. саззаге, фр. саззег) 2. пони-
штити, прогласити неважећим, нпр. неки
докуменат, тестаменат и др.; лишити чина
(или: звања, службе), рашчинити, отпусти-
ти из службе.
кастореум
каситерин (грч. какзИегоз калај) метална
смеса чији је главни састојак калај.
каситерит (грч. каззЛегоз калај) мин. приро-
дан диоксид калаја, најобичнија калајна
руда.
каск (фр. саз^ие) вој. шлем, кацига, капа са
гвозденим штитом за одбрану од ударца
сабље и шрапнела.
каскавела (шп. сазсаће1) зоол. јужноамеричка
и средњоамеричка отровна змија, Сго1а1из
1еггШсиз.
каскада (фр. сазсасЈе, шп. сазсава, итал.
сазса^а) водопад, водоскок; ватромет у
облику водопада.
каскадер (фр. сазсас!еиг) назив за филмског
радника који се специјализовао за падање
с коња, већих висина итд.; обично замењу-
је (дублира) у тим сценама главног јунака.
каско (шп. сазсо) шлем, кацига, калпак; дете
мулатских родител>а; у лонбру: „купо-
вање" потребних карата; мор. труп брода;
трг. осигурање брода, авиона, аутомобила
од различитих ризика (без робе и прт-
љага).
касонада (фр саззопас1е) непречишћен
шећер из француских колонија; шећер
кухињски, за мешење.
каста (шп., порт. саз1а, лат. саз1дд5 чист)
сталеж, класа л>уди, друштвени ред.
кастанија (грч. каз!апоп, лат. сан1апеа
кестен) бот. дрво и плод кестена (назван по
малоазијском граду Кастана).
кастањете (шп. саз!апе1;а5, фр. саз1а§пе11ез)
пл. мали и звонки котури од дрвета или
слонове кости који се натакну на прсте и
ударају једни о друге при игрању (названи
због сличности са преполовљеним кесте-
ном).
кастел (лат. саз1;е11шп, саз^гшп) дворац, за-
мак; мала тврђава, градић, утврђено ме-
сто; каштел.
кастелан (лат. саз^еПапш) управник (или:
надзорник) дворца (или: замка); управник
или кувар једног друштвеног локала; чу-
вар куће; надзорник грађевина.
кастигација (лат. сазИ^апо) кажњавање,
казна; прекоревање, укор.
каститирати (лат. сазИдаге) казнити, кажња-
вати; корити, карати; кастиговати, кашти-
говати.
кастиговати в. кастигирати.
каститас виолата (лат. сазШаз ук>1а1а) прав.
повређена невиност, повређено девичан-
ство.
кастицо (шп. сазИго) потомак португалских
урођеника (креолаца) и местика у Јужној
Америци.
кастор (грч. ка816г, лат. саз!ог, сскр. каз1С1п)
зоол. дабар; даброво крзно, дабровина; ше-
шир од даброве длаке.
кастореум (лат. саз!огешп) фарм. жућкаста
зејтињава течност у једној жлезди близу
чмара код дабра, опојна мириса и горка
укуса, служи као одличан лек против бо-
лести живаца.
кастории 408
касторин (лат. сак!ог) као свила сјајна тка-
нина од најбоље шпанске вуне; такође:
памучни конфекцијски плиш.
Кастор и Полукс (грч. Кав^бг, Ро1ус1еуке8)
мит. близанци спартанског краља Тиндаре-
ја, или Зевса, и Леде, нераздвојна браћа
која, пошто су претворени у звезде, служе
морнарима као водичи и заштитници; фиг.
оличење нераздвојног другарства и прија-
тељства; астр. сазвежђе „Близанци" у Зодч-
јаку; уп. Диоскури.
кастраметација (лат. саз!га логор, око, те1ап
омеђити) вој. подизање и уређивање пољ-
ског логора; вештина подизања логора.
кастраметрија (лат. сазЈгшп логор, фр.
саз1гате1пе) вештина избора места за ло-
гор трупа и његово утврђивање.
кастрат (лат. саз^гаге уштројити, са81га!ш)
ушкошвеник, евнух.
кастрација (лат. сак1гаИо) вађење сполмих
жлезда, шкопљење, штројење, јаловљење.
кастрирати (лат. саз1гаге) ушкопити, уштро-
јити, ујаловити; избрисати, избацити,
смањити; кастрираи спис спис из кога су
нека места избачена.
кастрола (фр. саззегоИе, саз1го1е) шерпа,
шерпења, чинија, суд за пржење од метала
или глине са дугачком дршком или руч-
кама.
каструм (лат. сав^гшп) утврђење, тврђава,
утврђени град; у средњем веку: племићки
замак, племићко гнездо (лат. саз^гшп
поћПе)
каст стил (енг. саб1 81ее1) ливени челик.
кат (тур. ка!) ред, слој; спрат; материјал за
једно одело.
кат- (грч. ка1а) в. ката-.
ката- (грч. ка!а) грчки предлог који се поја-
вљује као предметак у многим сложеница-
ма и научним терминима, изражава,
углавном, неко кретање и правац неком
циљу, обзир, однос, прилагођеност, слич-
ност итд.; служи и за грађење прелазних
глагола; пред самогласницима; кат- (ка1- и
каЉ-).
катабазија (грч. ка!ађа515, ка!а-1за1пб сила-
зим) улаз у неку подземну просторију; у
грчким црквама: место испод олтара на
коме се чувају реликвије.
катаболизам (грч. ка(ађо1е) бчол. општи назив
за хемијске процесе разлагања хранљивих
материја у организму на различита је-
дињења, при чему се из тих једињења
ослобађа енергија потребна за одржавање
живота.
катавасија (грч. ка1аћак1а) у православној
цркви: изводи из канона; песме које се
певају на јутрењу.
квтагма (грч. ка1а&та) «ед. прелом КОСТИ; пр.
Ка тагма тичан.
катаграфологија (грч. ка^а^гарћб опишем,
описујем, 1о^а) наука о описивању лекова.
катадиоптрика (грч. ка1а у катоптрика и
диоптрика) опт. наука о појавама које почи-
катализатор
вају и на одбијању и на преламању светло-
сти.
катадиоптричан (грч. ка!а у катотричан и
диоптричан) опт. који припада одбијан>у и
преламању светлости, који се тиче одби-
јања и преламања светлости; који привид-
но увећава или приближава предмет гле-
дања (нпр. стакло, огледало, наочари).
катакана јапанско писмо.
катаклаза (грч. ка!а-к1ао сломим; савијем)
жед. ломл>ен>е костију; грч очних капака.
катаклизма (грч. ка^аМувтбб поплава, по-
топ) мед. испирање црева, клистир; потоп,
поплава; фиг. преврат, слом, пропаст; тео-
рија катаклизме Кивијеово мишљење, за-
сновано на палеонтолошким истражива-
њима и под утицајем библијског учења
о створешу света, по коме ће органски
свет, услед поремећаја на земљиној по-
вршини, поново бити уништен, а затим
опет се родити у новом облику (теорија
катастрофе).
катакомбе (нлат. са1аситк>ае, итал. са1а-
сопЉа) пл. подземни ходници, дуги по-
негде и више километара, у које су се
сахрањивали први хришћани (у Риму, На-
пуљу, Јерусалиму, Сиракузи).
катаксис (грч. ка1ах18 преламање) жед. пре-
ЛОМ КОСТИ.
катакустика (грч. ка1а, акикИке) физ. наука о
одбијању звука; катафоника.
каталекса (грч. ка(;а1е§о престајем) метр. за-
мена слогова који недостају у стиху дода-
вањем паузе или продужењем слога.
каталекте (грч. ка1а-16@б урачунам, убројим,
убрајам) пл. збирка одломака или краћих
песама (нпр. Вергилијевих); непотпуни
остаци дела старих класичних писаца.
каталектичан (грч. ка1а-1ед6 престанем, за-
вршим; ка1а1екЦк6з који престаје) непот-
пун; крњ; каталектичан стих поет. стих код
кога је последња стопа краћа за један слог
или више слогова (супр. акаталектичаи).
каталепсија (грч. каШервиз) мед. обамрлост,
укоченост, грчење, болест спавања; за-
државање тела и удова у сваком па и
најнезгоднијем датом положају (услед
хипнотичног стања и код неких душевно
болесних).
каталептичан (грч. ка1а1ерИкб5) укочен, оба-
мро; уп. каталепсија.
катализа (грч. ка1а1у815) растварање; хем.
убрзавање једне реакције простим прису-
ством једне материје (катализатора), која
при том не претрпи никакву сталву проме-
ну (на катализи се оснива оксидација сум-
порне киселине помоћу платине или же-
лезног оксида, затим кататипија и др.).
катализатор (грч. ка(а-1уб растварам) хем
супстанца која има својство да убрзава
хемијске процесе или да их изазива на
знатно нижој температури од оне на којој
би се ти процеси сами собом извршили; уп.
катализа.
каталитичан 409
каталитичан (грч. ка!а-1уб) растворан, који
раствара; хаи. који има својство да дејству-
је катализом, тј. да раствара друга тела
самим додиром не сједињујући се с њима.
каталог (грч. каШо^об) списак, нарочито
уметничких и научних збирки, или списак
књига јавних или приватних библиотека,
антикварница и издавачких предузећа;
прозивник ђака једног разреда.
каталогизирати (грч. каШо^оз) унети (или:
уносити) у списак, у каталог; каталоги-
рати.
каталогирати (грч. каШо^оз) в. каталогизи-
рати.
каталотичав (грч. ка1-а1оаб смрвим) мед. који
уклања ожиљке, маснице.
катаменије (грч. ка1ат&поб месечни) пл. мед.
месечно прање код жена, менструација.
катапазма (грч. ка1аразта, ка1а-ракб6 по-
спем, посипам) мед прашак за посипање и
сасушивање рана.
катапепсија (грч. ка(;а-ре58б сварим) мед. сва-
ривање, потпуно варење хране у желуцу.
катапептмчан (грч. ка1а-р&35б) мед. који се
тиче варења, који помаже и олакшава
варење, пробавни.
катапирин (грч. ка1а, руг ватра, огањ) мед-
лек против ватре, грознице, главобол>е и
др-
катаплазма (грч. ка1ар1авта намазано, пре-
мазано, ка1а-р1а8но намажем) мед. густа
каша од разних врста брашна или од
укуваних трава (употребл>ава се, у облику
завоја, као средство за одржавање влаге
на ранама, отоцима и другим оболелим
местима).
катаплазмирати (грч. ка1а-р1аз5б намажем)
мед. стављати на болесна места облоге од
густе каше; уп. катаплазма.
катаплексија (грч. ка1ар1ех18) мед. укоченост
тела услед капље; кочење вилица, лица и
др.; фиг. уплашеност, утученост.
катаптоза (грч. ка1ар1б818 пад) мед. в. епилеп-
сија.
катапулт (грч. ка1ар61№8, лат, са1ари11а)
справа за бацање камења, стрела ИЛИ ко-
паља у грчкој и римској војсци; увртни
(или: торзиони) топ; мор. механичка напра-
ва за узлетање авиона с брода који нема
палубу за узлетање; механизам за ауто-
матско одвајање космонаута од свемир-
ског брода.
катар (грч. ка1аггиз стакање, салевање,
ка1аг-г&> стачем се, салевам се) жед. за-
паљење слузокоже неког органа (носа,
ждрела, гркљана, душника, ува, бешике,
црева, плућа и др.) услед назеба или ме-
сног (локалног) надражаја, праћено лу-
чењем слузавог производа; кијавица, на-
зеб.
катаракт (грч. ка1аггак1ез водопад, лат.
са1агас1а) водопад, брзак; »ед. замућеност
очног сочива, сива или бела мрена, беона,
белочица, белорка, бело перде (катаракта);
катастрирати
тех. справа за регулисање рада парних
машина.
катаракта (грч. ка1аггак1§8) мед. в. под ката-
ракт.
катарактичан (грч. ка!аггак1еб) мед. са белом
мреном у очима, болестан од катаракта.
катаралав (грч. ка!аг-г&>) кед. који је у за-
пал>ењу, који лучи слуз; кијавичав, назе-
бао; катарална грозница грозница праћена
лучењем слузи; катаричан.
катарекса (грч. ка1аггех15) јако тргање, чу-
пање; мед. жесток пролив.
катареума (грч. ка1аг-г66 стачем се, слевам
се) лгед. лучење слузи, избацивање слузи,
слузоток.
катарза (грч. ка1ћагз15) мед. чишћење,
испражњавање црева; фил. морално чи-
шћен>е и уздизање душе изнад свих теле-
сних, чулних страсти и прл>авштина (по
Аристотелу цил> трагедије).
катаризам (грч. каШа!гб чистим) чишћење
језика; в. пуризам.
катаричан (грч. ка1аг-г6б стачем се, слевам
се) мед. в. катаралаи.
катарка (нгрч. ка1аг1Аккт) древни или гвоз-
дени стуб на броду на којем се разапињу
једра; уп. јарбол.
катартиза (грч. ка1агЦб18 уређење, дотери-
вање) мед в. катартизам.
катартизам (грч. ка1агИ8т6з зглобљење,
учашење) мед. намештање преломл>ене или
ишчашене кости; катартиза.
катартика (грч. каШагИкбб чишћење) 1. фнл.
наука, учење о чишћењу душе вештина
моралног очишћавања; 2. пл. мед. средства
за чишћеље црева; пр. катартичан.
катартистер (грч. ка!агИзгег) хир. инструме-
нат за намештање преломљених или иш-
чашених костију.
катасарка (грч. ка(;а, загх месо) мед. в. ана-
еарка.
катастаза (грч. ка!а51ав15) поет. део драме у
коме се заплет, почет у епитази, још више
замршава и заплиће, док се, у катастрофи,
потпуно не расплете; рет. део говора у којем
се излаже предмет за расправљање; мед
стање, састав.
катасталтика (грч. ка!а81аШкб8 подесан за
заустављање, за спречавање, ка1а8(.е116
зауставл>ам, спречавам) пл. мед. средства за
зауставл>ање крви.
катастар (нлат. са!аб1гшп) државна установа
за истраживање чистог прихода од земљи-
шта и одмеравање пореза на земљу; зада-
так катастра је да прикупи потребан мате-
ријал за процену и да спрема основу за
састав баштинских књига, грунтовница.
катастих (грч. ка!а, зМсћоз ред, врста) у
старим српским манастирима: ручна књи-
га у коју је манастирска управа уписивала
све прилоге и завештања што их је народ
даривао, „писао" манастиру.
катастрирати (нлат. са!аб1гшп) унети (или:
уносити, уводити, увести, уписати, упи-
сивати) у катастар.
катастрофа 410
катастрофа (грч. ка!ав1горће) преокрет, пре-
врат, обрт, пресудан, одлучан тренутак; у
драми: одлучан догађај који доводи до
решења заплета (уп. епитаза и катастаза);
сваки одлучујући, нарочито несрећан
обрт; тежак (или: несрећан) догађај, про-
паст; теорија катастрофе в. под катакли-
зма; пр. катастрофалан.
катастрофизам (грч. ка!ак1горће преврат,
преокрет; пропаст) теорија по којој су неке
геолошке и биолошке појаве биле проу-
зроковане катастрофама, или наглим и
силним поремећајима у природи, у Земл>и-
ној кори.
катасхазмус (грч. ка^а-всћагб запарам) мвд.
локално пуштање крви помоћу купица.
катасхеза (грч. ка!а8сће815) мед. добар, по-
вољан телесни састав.
кататаза (грч. ка!а1ешо истежем, ка1ага515
узглобљена истезањем) кед. намештање
прелома кости.
кататипија (грч. ка!а, 1#ро8 отисак) мед. фо-
тографски поступак, основан на катализи,
при прављењу копија са негатива и без
утицаја светлости.
кататонија (грч. каШопоз мање напрегнут
него што би требало да буде) мед. душевна
болест праћена повременом меланхолијом,
потпуном непокретљивошћу, грчевима,
разним халуцинацијама, суманутим идеја-
ма и сл.
катафалк (итал. саШа1со, ф р . са1а1а1дие)
постоље украшено црним драперијама и
др. на које се меће сандук са мртвацем,
свечани одар.
катафоника (грч. ка1а, рћбпе звук) физ. в.
катакустика.
катафора (грч. ка1арћога сан са заносом) мед.
дубок болеснички сан, болесна жел>а за
спавањем.
катафореза в. електрофореза.
катафракт (грч. ка1арћгаШЈ оклопим, каШ-
рћгак!о8 оклопљен) грудни оклоп; мед. за-
вој за пребијена ребра.
катахреза (грч. ка^асћгезјз) рђава употреба;
рет. погрешка у употреби фигура, било да
је само једна фигура нелогична и нетачна,
или да су две фгауре рђаво везане, нпр.:
„На троје је војску раздвојио", „Кличе
Арап из грла бијела" итд.; пр. катахрести-
чан.
катгут (енг. са1(»и1;) хир- конац, раније израђи-
ван од мачјег црева (енг. са1=мачка), ко-
јим хирурзи подвезују крвне судове.
категет (грч. каЉе{»е1е8) вођа, учитељ, васпи-
тач.
катетзохен (грч. ка!' ехосћеп) првенствено,
по превасходству, особито, одлично из-
ванредно.
категоризирати (грч. к๧ог66) в. категори-
сати.
категорија (грч. ка!;е{»ог1а) одсек, врста, род,
класа, ред; фил. најопштији појмови без
којих се ништа не може замислити а да се
не би могло подредити под један од тих
катереза
најопштијих појмова. По Аристотелу, так-
вих категорија има 10: Супстанција (човек,
коњ); Колико (од два лакта, од три лакта);
Какво (бело, граматички); Однос, према
(двоструко, пола, више); Где (на тргу);
Када (данас, лане); Положај (лежати);
Стање (бити опремл>ен); Делати (сећи,
копати); Трпети (бити бијен, зепсти). По
Канту, категорије су основни појмови саз-
нања (априорнн појмови) који омогућују
сазнање, јер су функције за суђење, и деле
се на 4 групе (свака са по 3 дела): квали-
тет, квантитет, релација и модаллтет. По
Хегелу: „. . . објективни појам ствари чини
саму ствар".
категорисати (грч. кеАе%от&>) уредити, уређи-
вати, делити по врстама (или: родовима,
струкама), разврстати, разврставати, сре-
дити, сређивати.
категоричан (грч. ка1е@опкб8 који тврди)
који тврди безусловно, безуслован, одлу-
чан, одређен, тачан, јасан; фил. категори-
чан суд лог. суд у коме се једном субјекту
напросто нешто даје или одриче.
категоричкх императив фил. императив дуж-
ности, који је немачки филозоф Кант
овако поставио: Делај тако да максима
(или: начело„принцип) твоје вол>е у свако
доба истовремено може важити као начело
општег законодавства; уп. императив.
катедра (грч. каЉбЉа седиште) столица,
учитељев сто; узвишено место са наслоном
за груди, са кога наставник држи преда-
вање; бискупска, папска столица; фиг.
научни предмет на универзитету (катедра
славистике, филозофије итд.); екс катедра
(лат. ех саЉе<1га) на начин онога који
говори званично, са ауторитетом.
катедрала (грч. каЉЗДга седиште) главна,
саборна црква, поред које обично станује
црквени великодостојник (патријарх, би-
скуп, владика).
катедралан (грч. каЉ^Ља) који се тиче би-
скупске, владичанске власти, саборни.
катенаран (лат. са!епапш) веригаст, лан-
част, у облику ланца.
катенарија (лат. са1епа ланац, са!епаг1а) мат.
ланчаница, крива линија коју гради ланац
или конопац подједнаке густине који сло-
бодно виси о двема утврђеним тачкама
које нису у истој усправној, вертикалној,
линији.
катенација (лат. са!епа1;к>) везање ланцем;
уланчавање, спајање, припајање.
катенизација (лат. са1епа, са1епаио) процес
сливања гласова у гласовне скупинз, тј.
слогове речи; шчитавање; саставни део
процеса почетног читања.
катенулиран (лат. са1епи1а) верижица,
ланчић) састављен од ланчића, саставл>ен
од чланчића.
катереза (грч. ка1ћа{ге515 смањивање, смр-
шавл>ен.е) мед. клонулост, слабост, утуче-
ност.
катеретика 411
катеретика (грч. каШаггеШтоз подесан за
слабљење) ал. средства за слабљење, умр-
твљивање; средства за убијање; средства
за нагризање.
катета (грч. каШ61;е усправница, усправна
линија, каШ1егш спуштам) геом. страна у
правоуглом троуглу која са другом стра-
ном тога троугла заклапа угао од 90°; уп.
хипотенуза.
катетар (грч. каЉе1ег оно што се спушта) мед.
ваљчаста цев од каучука или метала која
се увлачи кроз мокраћну цев у мокраћни
мехур ради вештачког испуштања за-
држане мокраће; употребл>ава се и за
уношен>е лекова у тело.
катетер (грч. каШе!ег) мед. в. катетар.
катетеризам (грч. ка1ће{ег) мад. испуштање
задржане мокраће увлачењем катетра у
мокраћни мехур.
катетеризирати (грч. ка!ће1ег) испуштати за-
држану мокраћу помоћу катетра.
катетометар (грч. каЉ6№ усправница,
усправна линија, т&гоп мера, мерило)
справа за мерење разлике у висини двеју
тачака, нарочито малих разлика нивоа
течних стубова у цевима; такође: апарат за
мерење лубање.
катехеза (грч. ка1есћек15 усмена настава)
поучавање; у хришћанској цркви: поуча-
вање у облику питања и одговора; поуча-
вање оних који желе да пређу у хришћан-
ство.
катехет (грч. ка1>есће<е8 наставник, учител.)
вероучител> који поучава путем питања и
одговора; учитељ науке о вери; катихета.
катехетика (грч. ка!>есћ66 усмено поучавам)
вештина поучавања у вери у облику пи-
тања и одговора; методско упућивање и
увођење у ову вештину; катихетика.
катехизација (нлат. са^есМзаИо) поучавање у
вери у облику питања и одговора; катихи-
зација.
катехизирати (грч. ка1есМг6) поучавати у
вери путем питања и одговора.
катехизмус (грч. ка1есћшп6б) сваки кратак и
језгровит уџбеник неке науке или уметно-
сти; уџбеник о основама хришћанске вере,
написан у облику питања и одговора; ка-
тихизис.
катилинизам прављење завере, завереничке
сплетке и интриге (по Л. С. Катилини,
творцу једне опасне завере уперене против
републике у старом Риму, коју је открио и
осујетио Цицерон).
катирати (фр. са1±г) ваљати и пресовати
штофове да би добили већу јакост и сјај-
ност.
катихета (грч. ка^-есћбб) в. катехет.
катихизација (грч. ка!-есће6) в. катехиза-
ција.
катихизис (грч. ка№с1штб8) в. катехизмус.
катјон (грч. каибп оно што силази, силазеће,
каШ;па1 силазити) физ. електропозитиван
елеменат који се у електрохемијском ра-
злагању развија на катоди (супр. анјон;
катоптромантија
Фарадејеве кованице), нпр. водоник, цинк
(анјон нпр. хлор, азот).
катода (грч. ка!ћос1о5 пут надоле) физ. 1. пут
којим електрична струја напушта електро-
лит и прелази у негативан пол; тачка или
место или површина у додиру са негатив-
ним полом; 2. језичка употреба поистове-
тила је крајеве електролита, течнога про-
водника, са налеглим крајевима металнога
проводника, електродама, те негативну
влектроду назива катодом.
катодна цев направа у којој се производе
катодни зраци одн. млаз електрона (Брау-
нова цев). Налази примену за катодне
осцилоскопе, телевизијске пријемнике и
ДР-
катодни зраци фнз. зраци састављени од
електрона; настају при електричном
пражњењу у цеви у којој притисак спадне
на неколико стотих милиметара живе;
светлећи стуб одвоји се од катоде при чему
из катоде излазе плавичасти зраци који се
зову катодни. Они се простиру праволи-
нијски док не ударе о аноду или стаклени
зид, при чему стакло флуоресцира зелен-
касто; уп. катода.
катодофон (грч. каЉос1ов пут наниже, рћопе
звук) врста микрофона за тонфилм и ра-
дио, код кога јонизирани ваздух служи као
проводник струје -између слабо загрејане
светле катоде и аноде.
католизирати (грч. ка!а, ћ61оз цео) превести
(или: преводити) у римокатоличку веру,
покатоличити.
католик (грч. ка!а, ћ61оз, каЉоИкбз општи,
целински) 1. хришћанин који своје цркве-
но веровање сматра као једино право и
обавезно, правоверни хришћанин; 2. при-
сталица (или: члан) римокатоличке цркве.
католикон (грч. ка1а, ћ61о8, каЉоИкбп
опште) нешто опште; нарочито: општи
речник, речник свег знања; општи лек, тј.
лек који треба да лечи све болести.
католицизам (грч. ка1а, ћ61с>8, ка1ћоИкоб)
схватање и тумачење хришћанства у духу
римокатоличке цркве; римокатоличка ве-
роисповест.
католичхи (грч. ка1а, ћ61о8, каШоНкбн) оп-
шти, општеважећи; прави, правоверни;
који се тиче римокатоличке цркве, који
припада римокатоличкој цркви, папски.
Катон (лат. Са(х>) чувени римски државник,
непомирљиви противник Картаге, велик
родољуб и строг моралиста (234—149. пре
н. е.); Фт. озбиљан мудрац, строг и неуми-
тан судија у питањима морала.
катонизам строгост у придржавању морал-
них и етичких норми, строго поштовање
тих норми (према имену римског држав-
ника Катона).
катоптрика (грч. ка1-ор1гоп огледало) опт.
наука о одбијању светлости; анакамптика.
катоптромантија (грч. ка1-ор!гоп огледало,
тап1е1а прорицање) прорицање из огле-
дала.
каторга 412
каторга (грч. ка1ег{»оп, дело, рад) робија,
принудни рад, кулук.
катотерика (грч. ка161епк6в који чисти) лл.
мед. средства, лекови за чишћење; пр. ка-
тотеричан.
катоха (грч. ка1осће укоченост) мед. крутост,
укоченост удова; тврдо спавање при отво-
реним очима.
катрен (фр. ^иа1тат) поет. строфа од четири
стиха, четворостих.
катрошш технол. врста хемијског једињења
које се употребл>ава за пуњен>е ватрога-
сних апарата.
катул-бујрунтија (арап. ^аИ, тур. каШ уби-
ство, погубл>ен>е) писмена заповест којом
се наређује да се неко погуби.
катул-ферман (арап. ^аИ, гур. каШ) султа-
нова писмена заповест којом се наређује
да се неко погуби.
катун (арап. ки^оп, итал. со1опе, памук, енгл.
соиоп) врста круте и сјајне памучне тка-
нине, обично са шарама, са мустрама.
катхипнија (грч. ка1а, ћурпоз сан) мед. веома
тврд сан, дубок сан.
каћуша (рус. хип. од Катарина) популаран
назив за совјетска вишецевна (плотунска)
ракетна оруђа из другог светског рата.
каубој (енг. со\ућоу) кравар, говедар, пастир,
на коњу на западу Сједињених Америчких
Држава.
каудалан (лат. сашШЈз, саида, реп) зоол. који
припада репу, репни.
каудиљо (шп. саидШо вођа) вођа; титула
шпанског диктатора генерала Франка; уп.
дуче, фирер.
кауза (лат. саша) узрок; разлог, повод, побу-
да; правна ствар, правно питање, спорно
питаше, парница, ин кауза (лат. т саиза)
прав. у спорној ствари.
кауза ефицијенс (лат. саша еШиепз) деј-
ствени узрок, учински узрок, узрок који
претходи делу, стварни узрок (супр. кауза
фииалис).
кауза криминалис (лат. саива сгпптаИк) прав.
кривични предмет, предмет кривичне пар-
нице.
каузалан (лат. сашаИз) узрочан, узрочни;
каузална конјункција грам. узрочна свези-
ца; каузална или узрочна реченица зави-
сна реченица којом се казује узрок радње
у главној реченици, нпр.: Послушај, га, јер
је паметан.
каузалгија (грч. кат18 паљење, а1§о.ч бол) мед.
јаки болови у руци или нози.
каузализам (лат. саиза) наглашавање кау-
залноста, узрочне повезаности појава.
каузалитет (лат. сашаШаб) фил. узрочност,
узрочна веза, однос између узрока и по-
следице; принцип каузалитета гласи: сва-
ка промена мора имати и свој узрок.
каузал-нексус (лат. саша узрок, саинаНз
узрочни, пехиз веза) прав. у кривичним
делима: узрочна веза између кривичне
радње коју је учинио извршилац и штет-
них последица које су услед те радње нас-
каустичаи
тале; док се не утврди та веза, сматра се да
не постоји ни кривична одговорност.
каузално-геветичав (лат. саша грч. §€пе815
постанак) који излаже узроке развитка,
који почива на узроцима развоја.
кауза сиве ква вон (лат. саива ш е ^иа поп)
узрок без кога се нешто не би уопште ни
догодило, тј. главни, основни узрок.
кауза суи (лат. саива вш) фкл. сам себи узрок,
безузрочан, апсолутан.
каузативан (нлат. сашаИуш) узрочан, учин-
ски; каузативни глаголи грам. глаголи који
исказују узрок неке радње, узрочни, учин-
ски, фактитивни глаголи (нпр. белити, бе-
лим је каузативан — значи: чиним да
нешто постане бело — према глаголу беле-
ти, белим, који значи: постајем бео).
каузатор (нлат. саиза!ог) ВИНОВНИК, творац.
кауза финалис (лат. саша Гтаћз) крајњи
узрок, крајњи циљ, сврхни узрок.
кауза цивилис (лат. саиза свдНб) прав. грађан-
ски спор; предмет грађанске парнице.
каук (тур. кауик) округла капа од дебље
тканине око које Турци обавијају чалму.
каул (арап. ^ату1, тур. кауИ) реч, говор;
услов, уговор.
кауледов (грч. каи16з стабљика) мед. попре-
чан прелом кости.
каулесцевтав (лат. саиИв стабло зељастих
биљака) бот. који утиче на стварање стабла,
који ствара стабло.
кауликулус (лат. саиНси1иб) арх. цветно ста-
бло на глави коринтских стубова.
каулифлорија (грч. каи1б8 стабљика, лат.
Ио8, Допз цвет) бот. појава цветова на
старијим деловима стабла и грана.
каулом (лат. саи118 стабло) бот. свака стабл>и-
ци слична творевина на биљци (за разлику
од лишћа, корсна и др.)-
каума (грч. к а п т а врућина, жар) мед. јака
ватра, грознична ватра.
каувт (енг. соип!:) у Енглеској: назив за
„грофа" који није Енглез, за разлику од
ерл-а, енглеског грофа.
каупер (енг. соирег) техи. апарат за загревање
ваздуха потребног за производњу гвожђа у
високој пећи.
каур в. ђаур.
каури (енг. сошпе) зоол. врста афричког пужа
Сургеа топе1а из фам. СургаеМае, чија се
шарена љуштура употребл>авала као сред-
ство плаћања, уместо новца.
каустика (грч. каиаИкбх нагризан, који
нагриза) 1. пл. средства за нагризање, за
наједање; каустична средства; 2. способ-
ност нагризања помоћу каустичиих сред-
става; такође: наука о каустичним кри-
вуљама (в. под каустичан).
каустицитет (нлат. сашИсНаз) нагризност,
наједност, моћ (или: својство) нагризања
(или: наједања); фиг. заједљивост, за-
грижљивост, подсмешљивост.
каустичан (грч. кашИкбб) нагризан, наједан,
који нагриза, који наједа; фиг. заједљив,
загрижљив, сатиричан; каустична крн-
каустичност 413
вуља (линија) фт. крива ливија коју обра-
зују светлосни зраци које је одбила или
преломила нека крива површина; хем. кау-
стична сода једињење натријума, водоника
и кисеоника ( Н О )
каустичност в. каустицитет.
каустобиолити (фч. кашШсба који гори,
живот, ИШоб камен) седименти који горе
(угаљ, битумен, нафта и др.)-
каутела (лат. саи1е1а) прав. мера предострож-
ности, одредба уговора којој је циљ обезбе-
ђење од могуће штете.
каутеларва јуриспруденција део практичне
правне науке који се бави мерама за обе-
збеђење од могуће штете.
каутеризација (нлат. саи1епба1вд) иед. сагоре-
вање ране у циљу спречавања даљег про-
цеса, вештачко отварање ране помоћу на-
гризних (или: разједних) хемијских сред-
става, усијаног метала или варница елек-
тричне струје високог напона.
каутеризирати (нлат. саи1епваге) мед. лечити
помоћу површинског нагризања или саго-
ревања ткива.
каутеријум (грч. каи№поп) мед. средство за
нагризање, за површинско сагоревање
ткива у циљу лечења; метал помоћу кога
се врши каутеризација.
кауција (лат. саиИо) јамство, јамчевина,
извесна сума новца положена на име јам-
ства за некога или за себе, залога; реална
кауција (лат. саиИо геаНн) прав. осигурање
добара.
кауцирати (лат. саиИо) ПОЛОЖИТИ (или: пола-
гати кауцију) (или: јамчевину).
кауч (енг. соисћ постеља, лежај) модерни
кревет са малим наслоном који може да
послужи и за седење.
каучук (фр. саои^сћоис) гума која се добива
из млечног сока извесних тропских јуж-
ноамеричких, афричких и индијских др-
вета, нарочито од дрвета &сиз е1анИса;
много се употребљава у приватном живо-
ту, техници и науци (реч узета из језика
бразилских Индијанаца, саћисћи сузе
дрвета).
кафа (арап. ^аћ\^а, фр. са&, енг. соИее, нем.
КаНее) 1. дрво пореклом из Етиопије, ра-
сте у Арабији, ист. Индији и осталим
тропским крајевима Старог и Новог света;
коштуничав плод тога дрвета; познато и
омиљено пиће од тога плода.
кафа 2. трг. врста индијског катуна.
кафана (тур. ) в. кавана.
кафе (фр. са№) кафа (роба и пиће); кафана;
кафе-ресторан (фр. са16-гез1аигап1;) кафа-
на и гостионица; кафешантан (фр. са!6-
-сћап!ап1) кафана у којој се приређују
артистичке, нарочито певачке представе.
кафеизам мед. обољење које настаје од прете-
раног пијења кафе.
кафеив (арап., ^аћига, нлат. саНеишт) хем. в.
кофеин.
кафилерија (нем. КаНШепе) установа у којој
се уништавају лешине убијених и угину-
квадрант
лих животиња, стрводерница (немачки
израз из XVII в.).
кафтан (перс, тур. каИап) дуга горња хаљи-
на, мушка и женска, обично од плаве чохе;
код Турака: почасна дута горња хаљина
КО С
ЈУ У султани из почасти давали страним
поданицима; код Руса: дугачак капут
(народна ношња).
кахал (хебр.) в. кагал.
кахексија (грч. касћехЈа рђаво стање тела,
здравља, какбн рђав, ћ6х18 стање, својство)
мед. слабо стање здравл>а, рђав изглед,
оронулост, као последица тешких хронич-
них општих болести (сифилиса, туберку-
лозе, рака и др.); кахектика.
кахектика (грч. какбк, ћ6х1а) мед. в. кахек-
сија.
кахектичан (грч. какбв, ћ6х18) дгед. слаб, ту-
беркулозан, испијен болешћу.
кацига (лат. са8518) врста шлема.
кацик (шп. саодие) хаитека реч којом се
назива поглавица дивљих индијанских
племена у Средњој Америци, Мексику и
Гватемали; они су и данас председници
индијанских општина.
кача (итал. сасс1а лов) муз. ловачка музика са
роговима.
качак (тур. карак) 1. бегунац, одметник; 2.
прокријумчарена роба.
качамак (тур. каратак) врста јела од куку-
рузног брашна, мамаљуга, жгањци, пура;
палента.
качкаваљ (итал. сасшсауаПо) врста превре-
лог пресованог сира, справллног обично
од овчјег млека.
качкет (фр. саз^иеИе, итал. сазсћеИо) капа
са штитом; официрска капа.
кашика (тур. ка?1к) жлица, ожица.
каширати (фр. сасћег) код књиговезаца: оба-
вити хартијом, превући хартијом; приле-
пити, ставити на платно, нпр. географску
карту; крити, прикривати, прећутати, за-
тајити.
кашкаваљ в. качкаваљ.
кашмир (сскр. каспига, ф р . сасћепиг) врста
фине и мекане тканине која се израђује од
кострети кашмирских коза.
каштел (лат. са81е11шп) в. кастел.
каштелан в. кастелан.
каштиговати (лат. савИбаге) в. кастигирати.
к&адар (лат. диа<1га) 1.ге™.прав квадратни
или правоугаони паралелепипед; арх. пра-
вилно отесан четвороугли зидарски камен.
квадар (итал. ^иа<±го) 2. слика, сликарски
рад четвртастог облика.
квадернарија (итал. ^иадегпагш) поет. строфа
са четири стиха једног сонета.
квадрагезима (лат. ^иасЈга^екипа) код като-
лика: четрдесети дан пре Ускрса, први дан
ускршњег поста.
квадрагезимале (нлат. диа<1га§е5ипа1е) код
католика: четрдесетодневни пост, ускр-
шн>и пост.
квадрант (лат. диаЉапз) четврти део једне
целине, четвртина круга; астр., брод. справа
квадратни електрометар 414
за мерење висине планета, служила за
одређивање положаја брода (четвртина
круга подел>ена на степене); вој. инструме-
нат за управљање топова; справа за ме-
рење углова, угломер.
квадратви електрометар физ. веома осетљив
инструмент за мерење електричног товара
(или: електричног набоја, оптерећења).
квадрат (лат. циас1га1шп) мат. четвороугаоник
са једнаким странама и угловима; ква-
дратни метар површина од 1 т дужине и
1 т ширине; алт. други степен (друга
потенција).
квадрати (лат. диа<1га1ит) пл. тип. већи делови
слога, дуги 24, 36 и 48 типографских
тачака (пунктова).
квадратна једначина мат. једначина другог
степена (код које непозната величина стоји
на другој потенцији).
квадратви (лат. ^иадга1из) четвороугласт,
четвртаст; мат. квадратни бројцрута потен-
ција, тј. производ који се добија кад се
један број помножи самим собом; квадрат-
ни корен број који је „основа" једног
квадратног броја, нпр. 5 је квадратни ко-
рен од 25 (^/25 = 5); квадратни метар в.
под квадрат; шш. квадратни кристални си-
стем в. тетрагонални кристални систем.
квадратура (лат. диаЉаШга) 1. шт. изна-
лажење једне површине једнаке са неком
даном површином, нарочито изналажење
квадрата једнаког по површини са једном
даном површином, као у чувеном пробле-
му који се зове квадратура круга, тј. пре-
тварање круга у квадрат с једнаком повр-
шином помоћу шестара и лењира; фш.
тражити квадратуру круга тражити нешто
немогуће, пошто је број УГ (пи) трансцен-
дентан број; 2. астр. односни (релативан)
положај двају небеских тела када је н>ихо-
ва разлика дужине 90°.
квадривалван (лат. диаШшг четири, \а\\а
крило врата, уа1\пд1ае махуне, љуске) бот.
који има четири махуне, четворомахунаст;
зоол. који има четири љуштуре.
квадривалентав (нлат. диас!ггуа1еп5) хем. че-
творовредан, који је (тј. један атом неког
елемента) везан са четири атома водони-
ка, четворовалентан; уп. валенција.
квадриваскуларан (лат. ^иаШшг четири,
уа8си1шп судић) бот. који има четири чаши-
це (чашке) четвородомни.
квадривијум (лат. ^иаЉпашп, ^иаНиог, \гс.а
пут) место где се састају четири пута,
раскрсница; у средњем веку: четири дела
математике: аритметика, геометрија,
астрономија и музика, које су стари, поред
тривијума (граматике, реторике и дија-
лектике), под именом „седам слободних
наука", сматрали главним предметима ви-
шег школског образовања.
квадрига (лат. циаАг^а, циаИиог, ји&шп
запрега) запрега од 4 коња; двоколице са 4
коња (у старом веку употребљаване наро-
чито при утакмицама, тријумфима и сл.);
квадрупеди
ум. пластично приказивање оваквих кола;
мед. унакрсни завој.
квадриевалан (лат. диасМеппаИк) који има
четири године, четворогодишњи.
квадриенијум (лат. ^иас1пеппшт) четвороле-
ће, време од четири године.
квадрилијун в. квадрилион.
квадрилион (нлат. ^иаЉШт) МИЛИОН три-
лиона: јединица са дописане 24 нуле, тј.
102* (у СФРЈ, СССР, Енглеској, Немачкој),
или јединица са дописаних 15 нула, 10 15 (у
САД, Француској).
квадримани (лат. циас1птат) пл. зоол. в. ква-
друмани.
квадрином (лат. ^иаИиог четири, потеп име)
мат. величина која се састоји од четири
члана, четворочлан израз, четвороимена
количина.
квадриномав (лат. ^иаШшг, потеп) мат. који
има четири члана, четворочлан, четворо-
имен (израз).
квадрипартирати (лат. ^иас!праг11ге) делити
са 4, поделити на четири дела.
квадрипартиран (лат. ^иасШрагШиз) по-
дел>ен на четари дела, четворострук.
квадрипартиција (лат. диасМрагШш) дељење
на четири дела, четвртање.
квадрирати (лат. ^иадгаге) направити четво-
роугластим; мат. изнаћи површину једнаку
са неком даном површином, изнаћи ква-
драт једнак по површини са једном даном
површином; број (или; израз) подићи на
други степен, тј. помножити га са самим
собом; направити на спол>ашњем зиду так-
ве усеке да изгледа као да је састављен од
четвртастог камења; фиг. слагати се,
сложити се, бити прилагођен.
квадрирема (лат. диас^пгепш) лађа са четири
реда весала (веслачких клупа).
квадрисекција (лат. диаШшг четири, аесаге
сећи, нлат. диа<1п8ес1;1о) дељење на четири
дела, расецање на четворо, четвртање.
квадрисилабум (лат. ^иаНиог, грч. вуПаћоз
слог) четворосложна реч; пр. квадриснла-
бичан.
квадрифклан (лат. циаШдог, грч. рћуПоп
лист) бот. четворолист, са четири листа.
квадрифлорав (нл. ^иаЉШопн) бот. са четири
цвета, четвороцветни.
квадрифолиј(ум) (нлат. ^иа<1г1ЕоИит) бот. че-
творолист, са четири листа; пр. квадрифло-
ран.
квадрифилан (лат. ^иаИиог, грч. рћуПоп
рообличан, који има четири облика.
квадрицикл (нлат. ^иас!г1-сус1из) велосипед
на четири точка; уп. бицикл.
квадро (итал. диасЈго) муз. комад за четири
гласа лли инструмента (квартет); арх. пло-
ча (коцка) у подножју споменика.
квадрумани (лат. диас!гиташ) пл. зоол. сисари
са четири руке, тј. мајмуни.
квадруведи (лат. циадгире<1ез) пл. зоол. четво-
роношци, четвороножни сисари.
квадруплика 415
квадруплика (лат. циа<1гир1шп) прав. четврти
спис или трећи одбрамбени спис оптуже-
нога, одговор на тршшику.
квадруплирати (лат. диас!гир1аге) учетворо-
стручити, учетворостручавати, учетворо-
губити, учетворогубл>авати, израдити у че-
тири примерка.
квадруплицирати (лат. ^иадгирИсаге) в. ква-
друплирати; прав. предати суду квадру-
плику.
квадруплум (лат. ^иас!гир1ит) оно што је
четаороструко, четворогубо, у четири при-
мерка.
квадшилинт (хол. ^иаЉсћШт^) холандски
сребрни новац.
квазар (СЈиазаг од енг. ^иан1 51е11аг гасИо
воигсе тј. тобожњи звездани извор) до сада
најудаљенији уочени космкчки објекти (и
до 12 милијарди светлосних година) изван-
редног сјаја, неупоредиве густине и енер-
гије, чије порекло и структура још нису
довољно иаучно објашњени.
квази (лат. диазј.) као, као да, готово, скоро,
донекле, отприлике; муз. као, скоро; у са-
стављеним речима (сложеницама) обично
у значењу: тобожњи, вајни, полу-, надри-,
нпр. квази-научник, квази-уметник итд.
квази-афинитет (лат. ^иан1 аНтИав) прав.
однос сличан родбикском односу.
квази-дезерција (лат. ^иаз! дезегЦо) прав. по-
ступак једног супружника који је сличан
напуштању брачне заједнице, невршење
брачне дужности.
квази-деликт (лат. ^иа81 с1еИс1лдт) прав. дело
или радња која се граничи са преступом и
која се, у својим приватноправним деј-
ствима, третира као преступ; ненамеран
преступ, преступ без предумишљаја.
квази-доминиј(ум) (лат. ^иаб! скишпшт) прав.
привидна својина, која се претходно тре-
тира као својина.
квази-контракт (лат. ^иа51 соп1гас!и8) прав.
привидан уговор; правни однос који се
третира и сматра као уговор пошто не
постоји прави уговор, прећутан уговор.
квази легитимитет (нлат. ^иав1 1е§Штг1а5)
прав. привидна (или: тобожња) законитост.
Квазимодо (лат. СјиазипсхЈо) грбави звонар
Богородичине цркве у Паризу, главни ју-
нак романа Виктора Игоа: „Богородичина
црква у Паризу"; фиг. наказа, ругоба.
квазимодогенити (лат. диаб! то(1о §епШ) пл.
„као да су тек рођени", прва недеља после
Ускрса, „бела недел>а" (зато што су тада, у
старо хришћанско време, крштени после-
дњи пут носили своје беле хаљине).
квази-посесија (лат. ^иа81-ро5бе8б1о) прав. не-
стварно поседовање, поседовање нетеле-
сних ствари, чије се стварно поседовање у
правом смислу не може замислити.
квази-традиција (лат. циа51 1га(1Шо) прав. ра-
дн>а која замењује радњу формалне пре-
даје.
квази-узусфруктус (лат. ^иа81 и8и8&ис1д15)
прав. право које се даје некоме да ужива
неку ствар под условом да једном ствар
исте врсте и вредности даде у накнаду за
њу.
квале (лат. ^иаИк какав, диа1е какво) свој-
ство, особина, каквоћа.
квалитативан (нлат. ^иаШаШгиз) каквоћни,
особински, који се односи на особину,
каквоћу, вредност неке ствари; квалита-
тивна разлика разлика услед припадности
двама родовима, разлика по каквоћи (супр.
квантитативна разлика); и . в. анализа.
квалитет (лат. циаШаз) каквоћа, својство,
особина; врлина, вредност, доброта, добра
особина; лог. квалитет еуда својство суда с
обзиром на потврђивање и одрицање пре-
диката (афирмативни — потврдни и нега-
тивни — одречни); псих. квалитет осећаја
оно главно својство једног осећаја које
га чини оним што је.
квалитетни (лат. циаШак каквоћа) који је
добре каквоће, који је од вредности.
квалификативан (нлат. ^иаШИсаИуиз) одре-
дан, који ближе одређује, који придаје или
одређује особину, својство.
квалификатор (нлат. циа1Шса!ог) прав. изве-
стилац, одредилац једног кривичног дела
према кривичном закону, референт, тужи-
лад (у кривичним делима).
квалификација (лат. диа1Шса1к>) одређи-
вање каквоће или својства, придавање
(или: давање) имена чему; вредност, спо-
собност, употребљивост; прав. правни основ
тужбе, тј. законски назив једног кривичног
дела које је предмет тужбе, заједно са
навођењем кривичног закона, који се, по
предлогу тужиоца, има да примени; квали-
фикације пл. способности нечије за што,
нарочито с обзиром на сведочанства о
свршеним школама, оспособл>ење, оспосо-
бллност.
квалификован (клат. диа1Шса1;и8) способан
(ИЛИ: дорастао) за неки посао, оспособл>ен,
стручно спреман.
квалификовати (нлат. диа1Шсаге) одредити
(или: одређивати, придавати, приписати,
приписивати, придати) извесне особине,
каквоћу некоме или нечему, утврдити не-
чему вредност, признати способност за
нешто; квалификовати се показати се спо-
собним (или: вредним, дораслим) за неки
посао, оспособити се.
квалифициран в. квалификован.
квалифицирати в. квалификовати.
квалунквизам (итал. иото ^иаћпмЈие оби-
чан, мали човек) пол. политички покрет у
Италији после другог светског рата, осно-
ван од бивших фашиста.
квалунквист(а) присталица квалунквизма.
квавт (лат. диапЛшп колико) количина чији
се износ не одређује потпуно; физ. најмања
количина енергије; теорија кванта учење
новије физике по коме енергија није без-
гранично дељива, тј. и енергаја је дискрет-
на као и материја (Планк).
кваита 416
кванта (лат. ^иапШт колико, количина, ве-
личина, циап1;а) пл. од квагпум; кванта
дискрета (лат. ^иап1а сИзсге^а) прекидне,
непродужне величине; кванта континуа
(лат. ^иап1а сопИпиа) непрекидне величи-
не, продужне величине; в. квант.
кванташ (лат. циапШт колико, количина)
продавац и купац навелико.
квантигатива (нлат. циапШаЦуа зс. попппа)
лл. грам. именице које означују количину.
кванпггативан (нлат. диапШаИуш) КОЛИЧИН-
ски, величински, с обзиром на количину,
на величину, на квантитет; квантитативна
разлиха количинска или величинска ра-
злика, разлика по количини, по величики
а не по припадности двама родовима; хем.
в. анализа; супр. квалитативан.
квантитет (лат. ^иапШав) количина, множи-
на, величина; број, бројна одређеност; грам.
дужина и краткоћа слогова, количина сло-
га; иуз. мера времена, мера тона; лог. кван-
титет суда одређеност једног суда према
обиму субјекта (универзални — општи,
партикуларни — делимични, сингуларни
— појединачни).
квантитетски (лат. ^иапШак количина) грам
количински, који се тиче количине, нпр.
квантитетске промене.
квантитирати (лат. диапШаз) кетр. слогове у
стиху мерити и градити по квантитету, тј. с
обзиром на дужину и краткоћу а не по
нагласку.
квантификација (нлат. циап(ШсаИо) уколи-
чињавање; лог. изједначавање, поклапање;
квантификација предиката изједначавање
предиката са субјектом по обиму, тј. одре-
ђивање величине обима предиката пре-
ма величини обима субјекта.
квантификовати лог. по обиму изједначити са
субјектом.
квантум (лат. диапШт) количина, одређен
удео, мера, износ, збир, број, множина,
величина (пл. кванта); фт. енертајски атом,
елеменат енергије; уп. електрични елемен-
тарнл квантум.
кварат (лат. диаг1апш) четврти део, четвр-
тина неке мере; уп. кварт.
кваргл (нем. <3иаг$е1) специјална врста сира.
кварк (енг. ^иагк) једна од три хопотетичне
честице (и њихове одговарајуће античести-
це — антикваркови) из којих се, како се
претпоставља, састоје све познате елемен-
тарне честице. Због недостатака ове теори-
је, у последње време чине се покушаји
допуне са још неколико честица типа
кварк (хипотеза броја, хипотеза шарма,
Хан-Намбу модел).
кварт (лат. циаг1:ит) четврт, четвртана; тип.
формат хартије у величини четвртине јед-
ног табака; мера за течности и жито у
неким земллма; градска четврт, рејон; ин
кварто (лат. т ^иаг!о) у кварту, тј. у вели-
чини '/ 4 табака (књига).
кварта (лат. ^иаг!а) четврти разред једне
школе; муз. четврти тон по реду почев од
кварц-лампа
основног тона, кварта изврши */3 пута
толико трептаја у секунди колико изврши
основни тон; трећа жица на виолини (а);
мач. четврти начин задавања ударца; у
игри карата: 4 карте исте боје које долазе
једна за другом.
квартал (нлат. диаг1а1е) четвртина године,
тромесечје, тромесечни период или рас-
ход; квартални часопис тромесечник, ча-
сопис који излази свака три месеца.
квартава (лат. циагШпа 8С. {еђпз грознкца)
грозница која долази свака 4 дана, четво-
родневка.
квартар (нлат. ^иаг1агш5) геол. најмлађи сло-
јеви Земљине коре (дилувијум и алувијум),
са првим траговима човека.
квартарни (нлат. ^иаг^апш) четврти по реду,
који заузима четврто место у неком реду
или низу, нпр. квартарни период, кол. в.
квартар.
квартација (нлат. диаг^аИо) разлучивање
злата од сребра помоћу шалитрене кисе-
лине, ако је сразмера између оба метала
1:3; уп. квартирати 2.
квартер (енг. ^иаг!ег) енглеска (290,95 1) и
америчка (242,10 1) мера за запремину
сувих материја.
квартерони (шп. сиаг1егоп) пл. потомци јед-
ног Европљанина и једне терцеронке, или
терцеронца и Европл>анке.
квартет (итал. циаг1е11о) муз. композиција за
четири инструмента, или четири гласа;
квадро.
квартетино (итал. ^иаг1еШпо) муз. мали му-
зички комад за четири гласа.
квартир (фр. ^иагИег, нем. СјиагИег) стан,
склониште, конак; вој. логор, логориште,
бко, војнички стан ван касарне.
квартирати (фр. циагИег, нем. ^иагИегеп) 1.
сместити (или: смештати) војнике у логор,
касарну, уоколити, улогорита; становати.
квартирати (лат. ^иаг!ш четврти, нлат.
^иагЧаге) 2. злато и сребро стопити у сра-
змери 1:3, па их онда, путем квартације,
разлучити.
квартир-мајстер (нем. <2иаг(лег-теЈ51ег) вој.
онај који се стара о становању војника,
станар, коначар; мор. помоћник крмара,
надзорник бродских стража, морнарски
каплар.
кварто (итал., шп. диаг(л) четврти део нече-
га, четвртина.
квартус (лат. ^иаг1;и8) четврти.
кварц (нем, СЈиагг) мин. белутак, кремен,
врста камена велике тврдоће, у води и
киселинама готово нерастворан, по хемиј-
ском саставу силицијева киселина без во-
де; на 1720° С постаје течан и тада се од
њега израђују предмети за хемијске, фи-
зичке и медицинске лабораторије.
кварцит (нем. СЈиагг) кол. обичан кварц, сте-
иа од кварца.
кварц-лампа мед. „кремена светиљка", лампа
код које електрична струја пролази кроз
живину пару, има веома јаку светлост и
кварцовање 417
зрачи ултравиапетне (надљубичасте) зра-
ке; стакло у овој лампи је од кварца.
кварцовање (нем. СЈиагг) мед зрачење ултра-
виолетним, надљубичастим, зрацима по-
моћу кварц-лампе ради предохране и
спречавања ширења извесних болести.
квас (рус. квас) накисело, освежавајуће бе-
залкохолно пиће у Русији, справља се
превирањем слада, раженог брашна и
воде.
квасија (нлат. циа551а атага) бот једна сури-
намска биљка»са горким кореном и горком
кором; употребљава се за појачавање про-
хтева за јелом и окрепљење уопште
(названа по неком црнцу Коасију).
квасин (нлат. ^иаззда) хем. алкалоид, главни
састојак квасије; употребљава се за кли-
стирање и као средство против глиста
поздеруша.
квастна (нем. <3иаз1е) кита, ројта, реса; јасту-
чић за пудерисање.
кватерна (лат. аиаг1егт по четари; четири
одједном, нлат. диа1егпа) добитак на чети-
ри броја узета и звучена (код томболе или
лутрије).
кватернар (лат. ^иа^егпапш који се састоји
од по четири) поет. четворостопни стих; в.
диметар.
кватернаран (лат. диа1егпагш5 КОЈИ се састо-
ји од по четири) четворострук, од четири
дела; кватернарни слојеви геол. четврти и
последњи слојеви у образовању Земл>ине
коре.
кватернио (нлат. ^иа^егшо) четвртшга,
мноштво од четири, целина ко)а се састоји
од четири дела; нарочито у старим руко-
писима и књигама; један слој од четири
двострука листа који су уметнути једни у
друге; ЈИ кватерниони.
кватернион (лат. ^иа1егт по четири, нлат.
^иа^егто) 1. скупина четари лица или
четири ствари; 2. мат. количник два векто-
ра, или оператор који мења један вектор у
други, тако назван због зависности од
четири геометријска елемента; пл. кватер-
ниони онај облик рачуна вектора у којем
се употребљава овај оператор.
кватернио терминорум (лат. диа1егто теггт-
погит) лог. четвртана појмова, четири пој-
ма, погрешка у закл.учивању која настаје
услед двосмислености једнога од три појма
(горњи, средњи и доњи појам) у закључку,
еилогазму, који у овом случају има, место
три, четири члана.
кватернитет (нлат. ^иа^егпНав) четворност,
четворострукост.
кватерно (итал. риас1егпа) четири броја на
]едно] ИСТОЈ водоравној ЛИНИЈИ (у томболи).
кватридуум (лат. ^иа1;пс1иит) време од чета-
ри дана, четвородневни рок.
кватрициииј(ум) (нлат. циаигсипшп) муч му-
ЗИЧКИ комад за четири рога или четири
трубе.
27 Лексикон
квесционирати
кватро (итал. ^иаиго, лат. ^иаШдог четири) а
кватро или а кватро вочи (итал. а ^иаМго
тосд) муз. за четири гласа (музички комад).
кватрочентисти (итал. ^иа11госеп1о четири
стотине) пл италијански писци и уметници
из XV века, тј. у почетку ренесансе.
кватроченто (итал. ^иаШч)сеп1о четири
стотине) талијански назив за XV век, на-
рочито с обзиро^и на књижевност и умет-
ност тога времена.
квезитор (лат. ^иаезНог тражилац) прав.
истражни судија.
квезитум (лат. ^иаезИшп) оно што се тражи,
тражено.
квекер (нем. СЈиаске мамац за животиње) у
изразу: ударити некоме квекер: подвали-
ти, насамарити (некога).
квекери (енг. ^иакегв) пл. они који дрхте,
дрхтавци (назвами по томе што дршћу кад
падну у верски занос), религијска хри-
шћанска секта у Енглеској и Америци која
нема ни свештеника, ни црквених обреда,
ни тајни; они не признају заклетву, војску
(рат), задовољства, празне формалности
итд., све људе ословљавају са „ти", ни пред
ким не скидају капу, а саме себе називају
„друштвом пријатеља"; оснивач секте је
енг. обућар Џорџ Фокс 1652. год. у Енгле-
ској, а Б. Пен је пренео у Сев. Америку
1682. године.
кверела нулитатис (лат. ^иеге1а пиНИаИа)
лрав. ништавна жалба, тужба због ништа-
вости којој је циљ да, и после формалне
правоснажности, уклони два најтежа ра-
злога ништавости; учешће искљученог су-
дије при доношењу побијеног решења и
недостатак страначког заступања.
кверулаит (нлат. ^иеги1апв) тужибаба, онај
који пати од тога да стално тужака; прав.
предавалац тужбе суду.
кверуланција (лат. ^иеги1из) болесна скло-
ност тужакању и парничењу.
кверулат (нлат. ^иеги1аШз) прав. лице про-
тив кога се подноси тужба, тужени.
кверулирати (лат. ^иепЛш, нлат. ^иеги1аге)
тужаката, подносити тужбу без нарочито
оправданих разлога.
квестор (лат. ^иаев1ог) 1. висок финансијски
службеник код старих Римл.ана, државни
благајник коме је била дужност да скугсља
државне приходе; 2. на неким универзите-
тима: скупл.ач, наплаћивалац хонорара за
професорска предавања; 3. у неким држа-
вама: управник полиције.
квестура (лат. ^иаезШга) звање и служба
квестора.
квесцио (лат. дцевИо) питање, спорно пи-
тан>е; научно питање; научно испитивање;
задатак, истрага, спорна тачка; мучно пи-
тан>е, мука, мучење.
квесцио јурис (лат. ^иаевИо јипз) лрав. правно
питање, питање које спада у област права.
квесционирати (лат. ^иаевИо) прав. гштати,
истраживати, испитивати, мучити или до-
сађивати питањима.
квесцио факти 418
квесцио факти (лат. ^иаезИо 1асИ) прав. ИСПИ-
тивање (или: питање) о стварном, чиње-
ничном (за разлику од испитивања прав-
ног начела).
квецал (са ацтешког) 1. птица из Средње
Америке, необично лепа, црвено-зелене
боје; сматра се симболом слободе и налази
се у грбу Републике Гватемале; 2. новчана
јединица Гватемале, дели се на 100 цента-
воса.
квецалкоатл (ацтешки) перната змија.
квидитет (нлат. дшскШаб, од лат. ^шс! што,
шта) фил. битност, суштина ствари.
квид про кво (лат. дшс! рго ^ио) једно место
другог, бркање, неспоразум, замена у пој-
му, особи или имену.
квиз (енг. дшг) испит; испитивање нечијег
знања постављањем задатака, приредба с
такмичењем у знању и вештини из разли-
читих области.
квијер (лат. сопшп животињска кожа, фр.
сшг) пергамент; документ на њему.
квијета ион мовере (лат. цше1а поп тоуеге)
оно што мирује не треба дирати (по
Платону), опомена владама да не претеру-
ју у доношењу реформи.
квијетив (лат. ^шез мир) фил. сазнање праве
суштине ствари које води ка умиривању
воље за животом, ка одрицању те воље у
разочарању, резигнацији (уп. песимизам).
квијетизам (лат. ^шез, ген. ^шеИз мир) 1. фид.
тежња одвраћању од животног немира и
жеља за пгго пасивнијим и безосећајнијим
ставом у животу, за контемплативним уду-
бљивањем у божанство; 2. учење једне
хришћанске секте, основане у XVII в. у
Шпанији, које се састоји у стицању унутар-
њег мира путем потпуног удубллвања и
предавања душе богу; уп. квијетисти.
квијетисти (лат. ^шез) пл. присталице фило-
зофског или религаозног квијетизма.
квијето (итал. ^ше^о) муз. мирно, спокојно.
квивар (лат. ^шпагшз који садржи пет) метр.
стих од пет стопа.
квииаран (лат. ^шпагшз) који се састоји од
пет, дељив са пет, петострук; коме је осно-
ва пет.
квиндекагон (лат. дшпдесцп петнаест, грч.
§ о т а угао) геом. петнаестоугаоник.
квинквагезима (лат. ^шткцдадезипа) седма
недеља, односно педесети дан пре Ускрса
(код католика), који обично зову и есто-
михи.
квинквенал (лат. ^шгк^иеппаИз петогодиш-
њи) ТРГ. петогодишњи почек плаћања; уп.
мораторијум.
квивквеналан (лат. цшп^иеппаНз) који траје
пет година, који бива сваке пете године,
петогодишњи.
квинквенијум (лат. цшп^иеппшт) време од
пет годана, петогодиште, петогође, пето-
леће.
квинкверема (лат. цшп^иегегтз) лађа са пет
реда весала, ИЛИ са пет веслачких клупа.
Квиринал
квинкверциј(ум) (лат. дшвдиегиит петобој)
петострука борба, пет врста борбених веж-
би код старих Грка и Римл>ана: скакање,
бацање дискоса, хитање копља, трчање и
рвање; код Грка: пеитатлон.
квинквецентисти (нлат. ^шгцЈиесепЦзИ, итал.
сккЈиесепИзИ) к. чинквечентисти.
КВИНКВИЛИОН (лат. дшвдие пет) МИЛИОН ква-
дрилиона, тј. 1030.
квинс-метал (енг. диеепз-те1а1) метална сме-
са од цинка, олова, антимоиа и бизмута.
квиит (лат. ^шпШз пети) в. квинта.
квивта (лат. цшп!а) пети разред једне школе;
муз. алт-виолина; Е жица на виолини; пети
тон од основног тона који у секунди извр-
ши 3/г пута толико трептаја колико извр-
ши основни тон (звана још доминанта);
мач. пети начин задавања ударца; у пикету:
пета по реду карта исте боје.
квинтал (шп. дшп1а(, фр. ^шп!а1) педесет
килограма; метарски квинтал сто к и л о
грама.
квивтава (лат. дшп1апа) мед. петодневка,
грозница која долази сваког петог дана.
квивтернио (нлат. цшп1егшо) петина, мнош-
тво од пет, целина састављена од пет
делова; у старим рукописима и књигама:
слој од пет двоструких листова који су
уметнути једни у друге; пл. квинтерниони.
квивтесевца (лат. дшп1а екзепИа пета
суштина) фил. првобитно: етер, који је Ари-
стотел додао, као пети уз четири елемента
(ватру, воду, ваздух, земљу), али који
важи, због своје финоће, као први, нај-
главнији елеменат; фиг. оно што је најфи-
није и најчистије у нечему, суштина, срж,
језгро, скуп онога што је најбоље, најбит-
није, екстракт; хем. најфинији део; алхем.
главна материја за претварање метала;
квинтесеиција.
квинтесенција (лат. ^шп!а езБепИа) в. квин-
тесенца.
квиатесенцирав (лат. дшп!а еззепИа) пр. хем.
који је претворен у екстракт, из кога је
извађен екстракт.
квинтет (итал. дшп1еМо) музички комад за
пет гласова или пет инструмената.
квинтилијун в. квиитилион.
квинтилион (лат. дшпШз пети) број 1018 (у
Француској и САД) или бррј 10 30 (у Енгле-
ској и Немачкој).
квивтирати (фр. ^шп1ег) муз. свирати у квин-
тама; жигосати метал, нарочито злато и
сребро.
квинтола (лат. ^шпШб пети) муз. тонска фи-
гура од пет нота које, изведене повезано,
добивају вредност четири такве ноте.
квинтуплика (нлат. ^шп(ир1шп петоструко,
петогубо) прав. пети противодговор, пети
утук.
квивтуплум (нлат. дшп1ир1шп) петоструко,
петогубо, петострука количина.
Квиринал (лат. СЈшгтаИз зс. соШз брежу-
љак) један од седам брежуљака у Риму, на
којем се, од 1870, налазио краљев двор;
квислинг
отуда некада фиг. италијанска влада (уп.
Ваттсан).
квислинг онај који је у служби туђина, а
против осећања и интереса свога народа
(по норвешком политичару Видкуну Кви-
слингу, који је, у другом светском рату,
ступио у службу окупатора Немаца и био,
у то време, председник норвешке „кви-
слиншке" владе). Квислинзима су у то
време сматрани: Хаха у Чешкој, Павелић
у Хрватској, Рупнику Словенији, Недићу
Србији, Пеген у Француској, Дегрел у
Белгији, Тука у Словачкој, Антонеску у
Румунији и др.
квит (фр. ^шпе, лат. цше^из) готов, свршен;
измирен, слободан, разрешен обавезе, раз-
дужен.
квита (фр. циШапсе) признаница, намира.
квитанција (фр. ^иШапсе) в. квита.
квитирати (фр. дшПег) ослободити, разре-
шити, разрешавати; ослободити се обаве-
зе, раздужити се; потврдити пријем новца
(признаницом); оставити, напустити (по-
сао, службу); разићи се, раскрстити с ким
или с чим.
Кво вадис? (лат. СЈио уасИз, Оопипе?) Куда
идеш, Господе? питање које је, по хри-
шћанском предању, апостол Петар, беже-
ћи из Рима, упутио Исусу сусревши га на
изласку из града. Исус му је одговорио да
се уместо њега враћа у Рим да буде поново
разапет, што је Петра постиђеног1 натерало
да се врати у Рим, где је доживео мученич-
ку смрт.
квод ерат демонстрандум (лат. диос1 ега1
<1етош1;гапс1ит, скраћено ^. е. с1.) што је
било за доказивање, што је требало да се
докаже.
кворум (лат. циогшп којих) предвиђен мини-
мални број чланова једне организације
чије је присуство на седници потребно да
би се послови могли обављати; у парла-
менту: потребан број чланова (посланика)
за пуноважно решавање.
квота (лат. ^ио1а 8С. рагв КОЛИКИ део) део
који при некој деоби, припада поједиш^,
сразмеран део, припадајући део, удео; по-
рески износ; про квота (лат. рго дио!а)
према уделу, сразмерно.
квотација (нлат. ^ио1аИо) обрачунавање и
подвла квоте, удела; квотизација.
квотидијана (нлат. ^иоШЈапа) мед. свакод-
невка, свакодневна грозница.
квотидијанус типус (лат. ^иоИсИапиз 1уриз)
дгед. свакодневни повраћај неке болести.
квотизација (нлат. ^иоИзаИо) в. квотација.
квотизирати (лат. дио1а 8С. рагз КОЛИКИ део)
сразмерно делити (или: поделити), утврђи-
вати (или: утврдити, одредити) квоту: фи-
нансијским законом утврдити, у парла-
менту, висину пореза који се има покупити
у свакој буџетској периоди, према држав-
ним финансијским потребама.
27«
419 келнска вода
квотирати (лат. ^ио1а зе. рагз) прав. поделити
на сразмерне делове, обележити бројевима
списе који се тичу једне парнице.
кво титуло (лат. дио Ши1о) на основу чега? с
којим правом?
квоускве тандем (лат. (јиоиз^ие 1;апс1ет СаЦ-
1та, аћи1;еге раИегШа поз1:га?) „та докле
ћеш!" израз којим се исказује нестрпљење
(према почетним речима Цицероновог
првог говора против Катилине).
квоцијент (лат. ^иоИепз колико пута) мат.
количник, број који казује колико се пута
један број садржи у неком другом броју.
ке (фр. диеие, лат. саш!а реп) ред, поворка
лица која чекају на ред (нпр. на улазу у
поз. благајну и сл.); ограђен простор пред
благајном, да би се избегла гужва; били-
јарски штап, так; му-з. дршка на виолини,
жичник, хордар.
кеб (енг. саћ) најамна једнопрежна кочија у
Енглеској.
кебл (енг. саћ1е) мера за конац у Сев. Амери-
ци, = око 220 т .
кегл (нем. Кеве1) купа, чун; нишан (на
куглани).
кедив (перс. ђмИто) титула бившег египатског
вицекраља; владалац, кнез, величанство.
кеј (фр. ^иа1, енг. ^иау) зид поред речне или
морске обале, озидана обала; место у при-
станишту за утовар и истовар робе; улица
поред обале, пут између воде и кућа;
железнички перон.
кејажа (фр. циа1а§е) Трг. дажбина за утовар и
истовар робе; уп. кеј.
кекс (енг. саке, сакез) пл. енглески двопек,
ситни суви колачићи који се нарочито једу
уз чај.
келвив (скраћ. К) физ. јединица за мерење
температуре у Међународном систему је-
диница (по енглеском физичару В. Келви-
ну, 1824—1907).
келераба (нем. Коћ1гаМ, дијал. КеМегаће) бот.
двогодишња зељаста биљка, чији се ко-
рен-стабло једе.
келер-меница (нем. КеПег-^есћвеЦ Трг. лаж-
на меница, на којој су потписи трасанта,
акцептанта и индосанта измишљени, по-
што то лице не постоји, а само је потпис
последњег индосанта истинит, и он нема
намере да се извуче из обавезе, него само
да дође за неко време до новца; фингирана
меница, проформа-меница.
келимеи шехадет (арап.) две главне основе
исламске вере, исламско „вјерују": веро-
вање у јединство божје и посланство Му-
хамедово.
келнер (лат. сеПагшв подрумар, нем. КеИпег)
кафански момак који служи госте јелима
и пићима, конобар.
келнерај (нем. Ке11пеге1) преграђен простор у
крчмама и гостионицама у коме стоје ча-
ше, боце, пиће и др.
келвска вода (нем. Кб1т8сћез Шаззег) в.
колоњска вода.
келологнја 420
келологија (грч. ке1е кила, просутост,
мед наука о кили, наука о просутости.
келотом (грч. ке1е, 1оте сечење, резање) хир.
нож којим се врши операција киле.
келотомија (грч. ке1е, кмпе) хир. операција
киле.
Келти (грч. Ке№п, лат. СеНае) пл. старо
индоевропско племе у зап. Европи (наро-
чито у Галији, Шпанији и Британији) које
се, већим делом, измешало са Германима.
келтолог научник који проучава историју,
језик и културу Келта.
кемализам политичке, економске, социјалне
и културне реформе Кемала Ататурка,
вође турског народа и обновитеља турске
државе, који је за нешто више од 10
година, од ТУрске, некадашњег „болесника
на Боефору" и синонима заосталости и
запарложености, направио модерну др-
жаву.
кемалисти присталице некадашњег председ-
ника Турске Републике Мустафе Кемала
Ататурка; уп. кемализам.
кемп (енг.) в. камп.
кемпинг в. кашгинг.
кенангија (грч. кепбз празан, апј>оз суд) мед.
празноћа крвних судова, малокрвност.
кенгур(у) (домородачки §ап§агић, енг.
кап^агоо) -тол. врста великог биљоједог
аустралијског торбара, са дугам репом,
дугам и снажним задњим ногама, које му
служе за скакање и одбрану, и са кратким,
слабим предњим ногама; месо му се једе, а
крзно је важан трг. артикл.
кендо (јап. кеп мач, с!о начин, вештина) сп.
стара јапанска вештина борења мачем; од
XIX в. спортска дисцишшна; борци носе
заштитну опрему, а боре се бамбусовим
штаповима.
кенестеза (грч. котбз заједнички, општи,
а^вШезЈз осећај, осећање) псих. општи осе-
ћај постојан>а који потиче од укупности
телесних утисака; животни осећај.
кенобиј(ум) (грч. котбћшп, котбв заједнич-
ки, општи, Моз живот) манастир.
кенобит (грч. котбз, кпоб живим) општежи-
тел>, онај који живи у манастиру, калуђер;
фит. усамљеник, испосник.
кеногенеза (грч. кепбз празан, {^пезгз п ° -
станак) зоол. одступање од палингенвзе у
оитогенетском развитку: узрок прилагођа-
вања врсте новим условима за индиви-
дуални развитак, развитак који не одгова-
ра законима живота једног организма.
кеноза (грч. к а т б з нов, гобп животиња) кед.
испражн>аван>е, чишћење.
кенозоик (грч. кашбз нов, гооп животиња)
гесл. в. кенозојски период.
кенозојска формација геол. в. кенозојски пе-
риод.
кенозојски (трч. к а т б з нов, гбоп животиња)
који је из трећег великог геолошког доба,
који припада трећем великом геолошком
добу, који обухвата терцијарно и кватер-
кератоми
нарно доба, који садржи животињске
остатке новијег доба.
кенозојски период геол. најмлађе Земллне
формације (тј. терцијар, дилувијум, алуви-
јум); кенозојска формација.
кенологија (грч. котов заједнички, 1о§га)
договор, саветовање; саветовање лекара о
стању болесника, лекарски конзилијум.
кенотаф (грч. кепо-1;арћ1оп) празна гробница
(без мртваца), какве су Грци подизали у
част покојника поганулих у рату или на
мору којима се није знало за гроб; почасни
споменик.
кенофобија (грч. кепбп празно, празан про-
стор, р ћ о ћ е т плашити се) кед страх од
великих празних простора (тргова, пољана
и сл.)-
Кентаур (грч. Кеп1аигоз) мит. неман пола
човек а пола коњ, Центаур.
кену (енг. сапое) в. кано и кану.
кенхрити (грч. кепсћгоз просо) пл. мин. ка-
мење чија су зрнца слична просу.
кенхроити мии. в. кенхрити.
кењача (мађ. кепбсз) коломаст.
кеп (енг. саре, нем. Карре, нлат. сарра) мед.
дуг женски пролећни огртач без рукава.
кепотаф (грч. кероз врт, градина, 1арћоз
гроб) надгробни споменик око кога је на-
прављен вртић.
кепчија (тур. кер(;е, кеГ?е) кутлача,
кер (фр. соецг) срце; црвено срце на францу-
ским картама за играње; уп. херц.
керамика (грч. кегапике) лончарство, грн-
чарство, израда посуда и др. ствари од
глине печењем; грнчарија, грнчарска ро-
ба; пр. керамички.
керамографија (грч. к&гатоз лончара, грн-
чара, глина, ^гарМа) сликање на посудама
од глине, нарочито на вазама, код старих
Грка.
керамографика (грч. кегатбз, ^гарМке) в.
керамографија.
кератектомија (грч. кегаз рог, ек-1етпо
исечем) мед. оперативно одстран.ење (или:
исецање) рожњаче ока.
кератијазис (грч. кбгаз) кед. рожаст израштај
на делу тела.
кератин (грч. к^газ) физиол. рожнина, белан-
чевинаста твар, супстанција у роговима,
покожици, ноктима и длакама.
кератина (грч. к^газ) муз. криви рог, позауна.
I
кератитис (грч. к^газ) мед. запаљење рожња-
че ока.
ксратогенеза (грч. кбга«, §6пе815 постанак,
образовање) стварање рога, орожавање.
кератоза (грч. кбгаз) мед. болест коже која се
састоји у хипертрофији рожастог дела по-
кожице.
кератоиди (грч. к^газ, еМоз вид, облик) пл.
геол. рогу сличне окаменотине.
кератолити (грч. к^газ, Н1ћок камен) пл. геол.
окамењени рогови.
кератоми (грч. кбгаз) пл. мед. мрке или црвен-
кастомрке брадавице, обично у величини
сочива, појављују се на човеку после четр-
кератопластика 421
десете године живота услед отврднућа,
орожњења коже.
кератопластика (грч. кбгаз, р1а8Ике) Мед.
образовање рожастог дела коже вештач-
ким путем; замена непрозирног дела
рожњаче прозирним.
кератоскоп (грч. к^гав, зкоре^п гледати, по-
сматрати) мед. апарат за испитивање кри-
вина рожњаче и утврђивање њихових не-
правилности.
кератоскопија (грч. к^гав, ккорет) мед. испи-
тивање рожн»аче помоћу кератоскопа.
кератотом (грч. кбгав, 1^тпб сечем, режем)
мед инструменат за пробадање или просе-
цање рожњаче.
кератотомија (грч. кбгав, 1&ппб) иед. проба-
дање рожњаче, просецање рожњаче.
кераунометар (грч. кегаипбз гром, т ^ г о п
мера, мерило) апарат за мерење јачине
муње и олује.
керауноскопија (грч. кегаипбв, вкорет гле-
дати, посматрати) гатаи>е по олуји, непого-
ди, муњи.
керауноскопијум (грч. кегаипбк гром, вко-
р е т ) место са кога се посматра грмљави-
на; машина за произвођење грмљавине на
позорницама.
Кербер (грч. Кбгћегов) 1. мит. троглави пас са
змијским репом који је чувао улаз у подзе-
мни свет и на улазнике махао репом, али
никога није пустио да изиђе; <риг. груб и
нељубазан вратар, суров хапсанџија; 2.
астр. сазвежђе које сада спада у Херкул.
кере (грч. Кегек) пл. кит богиње смрти и
судбине, нарочито насилне смрти код ста-
рих Грка.
керенштина систем слабе и лабаве управе,
шупљи говори, парадирање родољубљем и
бесплодна политика (по А. Ф. Керенском,
првом председнику руске владе после од-
ступања цара Николе П, 1917).
кериктика (грч. кегух гласник, објављивач)
вештина проповедања; хомилетика.
кермез (арап.) врста јужноевропске штита-
сте вашице; јагодичаста удубљења на ли-
шћу, у којима ова вашица иоси јаја, од
којих се праве црвене боје.
кермес (енг. кегтевв) забава, обично добро-
творна, која се приређује у слободној при-
роди.
кернер (нем. Кбгпег) тех. обележач, бургија
којом се почиње бушење рупа, тачкало.
керографија (грч. кегбз восак, (?гарМа) сли-
кање воском, сликање у воску.
керозии (грч. к<?гок) светлећа материја која
се добива од америчког петролеја.
кероидан (грч. кбгоз, е!с1оз вид, облик) вош-
част, сличан воску.
керомантија (грч. кегон, т а п М а прорицање)
гатање у восак.
керопластика (грч. к^гоз, р1а.ч11ке) прављење
фигура од воска.
кеса (перс. кпзе, тур. кезе) врећа, џачић,
торба; папирна врећица; врећица за држа-
ње новца.
кесер (тур. кевег од кезтек сећи) тесарска
секира; врста чекића којим се може уки-
вати, сећи и тесати, брадва; ћесер.
кесеџија (тур. кезг«) 1. јунак- добар борац
(који сече главе противника; 2. друмски
разбојник, крадикеса, убојица.
кесим (тур. кевип) закуп, најам, аренда.
кесон (фр. са158оп) мунициона кара; комор-
џијска кола; колски сандук на боку, испод
седишта; мор. сандук на стражњем крају
лађе; метални сандук који се спушта у
воду да би се могли копати под водом
темељи и зидати стубови за мостове, уре-
ђен за раднике да би могли радити под
високим ваздушним притиском без штете
по здравље.
кефалагра (грч. керћа1апра, атички за ке-
рћа1а1§1а, керћа1е глава, а1^О5 бол) кед.
улози, гихт главе.
кефалгија (грч. керћа1е, а1§ок) мед. бол главе,
главобоља.
кефалеја (грч. керћа1е) мед јака, тешка гла-
вобоља.
кефалија (грч. керћа1е) у српској средњове-
ковној држави: поглавар, старешина града
(поглавито војно-политичка личност).
кефалика (грч. керћа1е) Пл. мед. средства, ле-
кови за јачање главе.
кефалитис (грч. керћа1е) мед. запаљење гла-
ве, мозга.
кефалодинија (грч. керћа1е, оЈупе бол) мед
главобоља.
кефалометар (грч. керћа!е, те!гоп мера,
мерило) главомер, справа за мерење главе
новорођенчади.
ксфалоподи (грч. керћа1е, риз, ген. родов
нога) пл зоол. главоношци, животан.е из
кола мекушаца, најсавршенији мекушци.
кефалоскопија (грч. керћа1е, 8кор4б гледам,
посматрам) мед. испитивање главе, прегле-
дање главе.
кефалотриб (грч. керћа1е, Шђе) мед в. базио-
триб.
кефалотрипсија (грч. керћа1е, Шр815 трење,
1пђб тарем, сатрем) хед ломљење, разби-
јање главе мртвог детета у утроби поро-
дил>е, у случајевима тешког порађања.
кефалотриптор (грч. керћа1е, 1п'ћб), мед в.
базиотриб.
кефалоцентричан (грч. керћа1е лат. сепћгшп
средиште) фил. који се налази у глави, који
постоји само у глави.
кефир (тат.) пенушаво и густо млечно вино
од крављег млека и кефирских зрна или
кефирских гљива, пријатна и свежа мири-
са и укуса, пронашли га кавкаски Татари;
употребљава се и као средство против
малокрвности, бледоће и хроничних боле-
сти плућа.
кеч (енг. са^сћ) 1. муз композиција комичне
песме у стилу фуга, нарочито омиљена у
Енглеској.
кеч (енг. са!;сћ, скр. за са1сћ-ав-са1сћ-сап,
дословно: ухвати како можеш) 2. сп врсга
кечер 422
рвања у коме су дозвољени сви захвати,
рвање слободним стилом.
кечер (енг. са!сћ) Сп спортиста који се бави
течомрвач слободног стила.
кеш (енг. сазћ) новац у готовом; плаћање у
готовом.
кибернетика (грч. кућегпаб управљам, вла-
дам, крманим) наука о општим законито-
стима процеса управљања и комуникације
у организованим системима — машинама,
живим организмима и међусобном односу
једних према другама; дефинише се и као
наука о начинима примања, предаје, чу-
вања, обраде и искоришћавања информа-
ција у машинама, живим организмима и
међусобном односу једних према другима.
кибернетичар научник који се бави киберне-
тиком.
кибитка (рус, арап.) шатор номадских Кал-
мика и Киргиза од кожа или коре дрвета;
полупокривена руска путничка кола или
саонице.
кибицер (нем. КЈећНг) радознао посматрач и
саветник неког играча при игри (карата);
радознао посматрач уопште, меркало.
кибицовати (нем. ЈиећНгеп) посматрати са
задовољством друге при игрању карата;
радознало посматрати уопште, меркати.
кибла (арап. ^Љ1а) 1. страна окренута према
нама, страна у коју гледамо, предња стра-
на, нарочито јужна; јерусалимски, наро-
чито мекански храм; тачка која означава
географски положај Меке, према којој се
муслимани окрећу кад се моле Богу; ормар
са Кораном у свакој џамији који означава
тај правац.
кибла (нем. Кпђе1) 2. каблица, чабрица.
кибомантмја (грч. кућок коцка, тап(,е1а
прорицање) прорицање из коцака, гатање
у коцке.
кибуц (хебр.) пољопривредна комуна у
Израелу, са заједничком својином над зе-
мл>ом и средствима за производњу; под
упјвдајем су разних политичких и верских
организација.
Амван (ћерс. к т љугн.а, освета) љут, непри-
јателк:ки расположен, спреман за неку
освету.
кивета (фр. сш/еИе) умиваоник; суд за хва-
тање кишнице с крова; чанак у коме стоји
саксија са цвећем; код џепних сатова са
кључићем; унутрашњи поклопац са две
рупице за навијање и дотеривање; вој. ки-
нета.
киви зоол. ретка и све ређа птица тркачица са
Новог Зелаида са дугим и танким кљуном,
потпуно закржљалим крилима и репом, и
длакастим перјем.
ки вивра, вера (фр. ц т \дуга, уегга) ко живи,
видеће, тј. будућност ће показати, виде-
ће се.
кивлажа (фр. стге1а§е) подграђивање, обла-
гање окна даскама; увођење металне цеви
у артески бунар.
килистика
кивот (грч. кШб1б8) у православној цркви:
ковчег са моштима неког светитеља; кути-
ја у којој се чува еухаристија; ћивот.
кид (енг. кМ) учињена јарећа кожа.
кидисати (грч. ктс1упеио, тур. к1утак) 1.
навалити, напасти (на некога или на
нешто), јуришати, насрнути, салетети, спо-
пасти; 2. прионути, приањати на посао; 3.
одузети некоме живот, убити (се).
кидвапер (енг. кШпаррег) крадљивац детета
или одрасле особе у циљу уцењивања.
киеза (грч. куез18) хед. трудноћа, бремени-
тост.
киезиологија (грч. куез1з, 1о§1а) мед. наука о
трудноћи, бременитости.
киема (грч. куета) биол. заметак, ембрио.
киеногноза (грч. куез18 трудноћа, ј»пбз1в
познавање) мед. познавање (или: утврђива-
н>е) трудноће.
кизлар-ага (тур. к1г1аг а§аз1) главни надзор-
ник црних ушкопљеника (евнуха) и султа-
новог харема.
кијамет (арап. ^гуата) забуна, буна, гунгула,
вика и галама; непогода, мећава, рђаво
време; напаст, зло, недаћа; смак света;
ускрснуће мртвих на дан страшног суда.
кијанизација натапање дрвета у раствору
живиног сублимата, витриола, бакра и др.
ради заштите од труљења, назван по ен-
глеском проналазачу овога метода Кијану
(Куап).
кијаиит (грч. куапбб затвореноплав, модар)
мин врста минерала, алуминијев силикат,
обично модре боје.
кијанометар (грч. куапбв затвореноплав, тб-
4хоп мерило) инструменат за мерење јачи-
не небеског плаветнила; цијанометар.
кик (енг. 1аск) сп. код фудбала: ударац, шут;
такође: право на ударац по реду.
кикер (енг. Мскег) сп фудбалски играч, члан
фудбалског клуба.
Киклоп (грч. КукЈорз) мит- митски џин на
Сицилији, са једним оком на челу; Кикло-
пи, код Хомера: прастари народ горостаса
на Сицилији; Циклоп.
кикс (нем. Кј.скзег, енг. к1ск) хуз. погрешан
тон дувачког инструмента; фиг. погрешка,
омашка.
киксер (нем. Кгскзег) в. кикс.
киксирати (енг. Мск) учинити нешто како не
треба, промашити, промашивати.
кикстартер (енг. 1аск81аг1ег) ножни механич-
ки покретач на моторном возилу.
кила (грч. сћШо1 хиљаду) в. килограм.
килар (грч. сћШсн, лат. агеа) мера за повр-
шину, 1000 ара = 100.000 т 2 ; килиар.
киласа (фр. си1аз5е) вој. задњи део топа,
лежиште топа; доњи део брилијанта.
килер (нем. Кић1ег) направа за хлађење при
дестилацији и код аутомобила, хладњак.
килиар (грч. сћШсп, лат. агеа) в. килар.
килистика (грч. куНвИкоз који припада
ваљању, вешт у ваљању) вештина ходања
на рукама и стајања на глави.
 423 кинематографија

(рус.) зоад. руска сардела, цењена због талној фонетици: апарат који бележи кри-
веома укусног меса. вуљу звука.
кило (грч. сћШо1 хиљаду) в. килограм. кимографија (грч. кута(п6 таласам се,
кило- (грч. сћШ<п) у састављеним називима р-арШа) кед. мерење и графичко предста-
метарског система мера и тежина, као и вљање притиска крви.
електричних јединица = хиљадоструки кимографион (грч. кутаЈпо таласам, ^гарћо
број јединице уз коју стоји, нпр. киловат, пишем) мед. апарат помоћу кога се мери и
килограм, километар итд. графички представља притисак крви.
килобар (грч. сћШсн, (загоз тежина) метеор. кимоно (јап.) мушка и женска горња хаљина
јединица за мерење атмосферског прити- код Јапанаца са широким рукавима
ска, од 1000 к ^ на 1 с т 2 . (пренесена и у Европу).
киловат (грч. сћШсп, енг. ^аИ) = 1000 вата кина-виао фарм. вино са тинктуром кинина;
= 1,36 кољске снаге; киловат-час = 1000 употребљава се за јачање организма.
ват-часова. кина-кора фарм. кора јужноамеричког кина-
килограм (грч. сћПкп, @гатта) 1000 грама; -дрвета, једног од најважнијих лекова про-
једна од основних мерних јединица по тив грознице; кино-корен се не добија од
Међународном систему јединица = маси овога дрвета, него од персијске биљке
еталона који је санкционисала Генерална кина-смилакс; перуанска кора.
конференција за тежине и мере, одржана кннг 1. стари кинески музички инструменат;
у Паризу 1889. године. 2. кинеска мера за површину = 6,7335
килограмкалорија в. калорија. ари; фу.
килограмометар (грч. сћШсп, ^ г а т т а , те1- кинг-сајз (енг. к т ^ 81ге краљевска мера)
гоп) физ. јединица рада у техничком или одређена дужина цигарета, домаћих и
гравитационом систему мерења, рад који страних (средње дугачка).
се изврши када се 1 к& подигне на висину кииед (грч. МпаИоб) пасивни педераст, про-
од једног метра. тивприродан блудник.
килоза (грч. ку116з крив, искривљен) мед. кинедија (грч. ктакИа неприродна похота)
искривл>еност, узетост удова и, као после- педерастија, противприродан блуд.
дица тога, клаћење при ходу. кииеза (грч. к т е з и ) кретање.
килокалорија в. калорија. кинезијатрика (грч. кте518 кретање, 1а1пке
килолитар в. килолитра. лекарство) лечење (или: снажење) тела
килолитра (грч. сћШси, Шга) хил>аду литара. помоћу кретања, гимнастике.
километар (грч. сћШсп, т61гоп) дужина од кинезиометрија (грч. к(п§815, те1г1а) вешти-
1000 метара. на мерења кретања.
километарска фотографија в. ротациона фо- кинезионеуроза (грч. ктезјз, пепгоп живац)
тографија. дгед. живчано, нервно, обољење прибора за
километража (грч. сћШсл, т&гоп) мерење у кретање.
километрима; обележавање километара; кинезиотерапија (грч. кте515, Шегаре^а
рачунање по километрима, награда по лечење) лечење помоћу кретања, гимна-
пређеном километру. стике.
килоте (фр. си1оМж) пл. кратке чакшире; кинезитерапија в. кинезиотерапија.
кратке гаће; женске гаћице. кинема (грч. к т е т а покрет, кретање) в.
килохерц (грч. сћШсн, нем. Негс) в. хиљаду кинематограф.
херца (кНг хил>аду осцилација у секунди), кинематика (грч. к(пета) наука о законима
мера за фреквенцију. кретања тела без обзира на силе и масе
килоџаул (грч. сћШсн, енг. јои1е) физ. хиљаду које то кретање производе; примењена
џаула. кинематика део ове науке који се бави
килт (енг. кШ) коцкаста набрана сукња, механизмом кретања; уп. кинетика.
народна ношња шкотских брђана. кинематограм (грч. к т е т а кретање, д г а т т а
киљ(а) (итал. сћ1§На) главна уздужна греда слика) низ живих, кинематографских
на дну лађе, кобилица. слика.
ким (грч. купипоп, тур. кипуоп, нем. кинематограф (грч. кшета, ^гарћеш писати)
Кшпте1) бот. врста биљке (Сагшп сапд) из 1. апарат за снимање и репродуковање
фам. штитарица, која служи као храна за предмета који се крећу, пронађен 1895.
стоку, а њене ситне сивосмеђе семенке као год. нарочита врста фотографског апарата
зачин. који прави у секунди око 20 снимака; 2.
кима (грч. кута) арх. таласасти део главе дворана у којој се приказују и гледају
стуба. филмски снимци; кинетограф, кинето-
кимберлит геол. алкална еруптивна стена та- скоп.
мне боје (названа према Кимберлију, граду кинематографија (грч. к т е т а крећем, §га-
у Јужноафричкој Републици). рћо пишем) узастопно снимање живих
кимограф (грч. куша талас, таласање, §га- бића или ствари у покрету кино-фото-ка-
рћо пишем) 1. апарат који графички реги- мером на кино-филму и њихово увели-
струје физиолошке појаве (крвни прити- чано пројектовање кинопројекцијом на
сак, пулс, дисање и др.); 2. у експеримен- филмско платно.
кинескоп 424
кинескоп (грч. кш&> крећем, вкор^б гледам)
справа са стереоскопским сликама које се
окрећу.
кинестезија (грч. ктез18 кретање, апа18Ше818
осећање) осећање кретања.
кинестетични осећаји аспх. нарочити осећаји
кретања, напетости и напрегнутости снаге.
кинета (фр. сипеие, лат. сипае) вој. одводни
канал у средини сувог тврђавског рова.
кинетика (грч. ктеШгоз покретан, који
покреће) део динамике који истражује од-
носе између креташа тела и сила које
дејствују на њих (супр. статика); пр. кине-
тички.
кинетичка енергија физ. енергија кретања, тј.
способност једног тела да својим кретањем
изврши рад, звана још и жива сила: поло-
вина производа из масе тела и квадрата
његове брзине (супр. потенцијална енергија
или енергија положаја).
кинстичке вештине мимичхе вештине.
кинстограф (грч. кте1о$ покретљив, поми-
чан, Ј»гарћб пишем) в. кинематограф.
кинетографија (грч. кте16з, §гарћб) писмо
за плесне покрете; употребљава се у неко-
лико земаља: САД, Немачкој, Вел. Брита-
нији и др.
кинетозе (грч. кт&з окрећем, вртим) пл. мед.
поремећаји вегетативног нервног система
који се испољавају бледилом, гађењем и
повраћањем код особа изложених посеб-
ним пасивним кретањима за време пло-
вл»ења, летења и вожње аутомобилом и
возом.
кинетоскоп (грч. кте1оз, зкорет гледати,
погледати) в. кинематограф.
кинетофон (грч. к*пе1о8, рћбпе звук, тон)
Едисонов проналазак: комбинација кине-
матографа и грамофона, при којој радњу
на слици прате одговарајуће речи, претеча
тоифилма.
кинефот (грч. к т ^ б крећем, покрећем, рћбв
ген. рћб16з светлост) апарат за гледање
малих кинематографских слика, поређа-
них на плочи у кругу или завојито, спи-
рално, сличан картоскопу.
кинидин (пер. дшпа) хем. смоласти састојак
коре кининског дрвета. по хем. саставу
сличан кинину; служи као лек код живча-
них поремећаја срца.
кивизам в. цинизам.
кинин (пер. ^шпа) форм. особен алкалоид, со
која се прави од коре кининског дрвета,
познато одлично среДство против гроз-
нице.
кивинизација (нлат. стшткаЦо) Мед. општа
употреба кинина као средства за предо-
храну од болести, нарочито у маларичним
крајевима.
кининовац (пер.) бот. род тропског високог
дрвета из чије се коре добија кинин.
киници (грч. кушкоз) пл. фил. в. циници.
кино (грч. кгпео крећем) краћи израз за
кинематограф.
кир
киновија (грч. котовћшз) манастирска за-
једница у којој калуђери живе као чла-
нови једног, заједничког домаћинства.
кинодива (грч. кт&} крећем, лат. Љуа бо-
жанска, омиљена) чувена, славна и оми-
љена филмска глумица, филмска звезда.
киноидин (пер. ^шпа, грч. еМоз) хем. горак и
без мириса производ који се, као узгредан,
добива при справљању кинина; употре-
бљава се и као лек против грознице.
кинодром (грч. куоп, пас, Љбтоб пут, цеста)
спортско тркалиште за псе.
иинологија (грч. куоп ген. купон пас, 1о§1а)
наука о псима и о псећим расама.
кинорексија (грч. куоп, 6гех18 тежња, про-
хтев, жудња) мед курјачка глад, пасја глад,
неодољива жудња за јелом.
киноскоп (грч. кте518 кретање, зкореб
гледам) апарат за преснимавање телеви-
зијских емисија са телевизијског екрана.
кивотека (грч. кшбб крећем, Шеке кутија,
сандук; остава) збирка филмова, филмска
архива; зграда у којој се налази оваква
збирка.
кинофикација (грч. кш^б окрећем, вртим,
лат. Гасеге чинити, радити) увођење и ши-
рење кинематографске мреже; популари-
зација кинематографске уметности.
кинофобија (грч. кубп пас, рћоћоз страх) мед.
болесни страх од паса.
кивтерон (шп. ^шп!егоп) „петина црнца";
потомак Европљанина и квартеронке; уп.
квартерони.
кинџал (рус. КИНЖ&ЈГБ, тур. ћапрег) нож са
оштрицом на обе стране, бодеж.
кионитис (грч. кГбп реса) кед запал.ење ре-
сице.
кионоптоза (грч. кшп, р16з1$ пад) мед спадву-
тост ресице.
кионофаранкс (грч. Ибп, рћагапх клисура)
мед. расцеп ресице.
киоск (тур. кбзк угао, ћошак) оријенталски
хладњак у башти на стубовима; истакнути
део на оријенталским зградама у облику
затвореног балкона; улични павиљон од
дрвета, гвожђа или стакла у коме се про-
дају новине, дуван и сл.
киотрофија (грч. куо8 заметак, бреме, 1горће
исхрана) мед. исхрањивање заметка у мате-
рици
киофорија (фч. куоз, рћогбб носим) мед. но-
шење, време трудноће, трајање трудноће.
кип (мађ. к^р слика, лик) 1. ум. извајан лик
човека у глини или камену; статуа, споме-
ник.
кип 2. новчана јединица Лаоса, дели се на
100 ата.
кипер (нем. Шррег) 1. теретно возило
(обично камион) са покретном каросери-
јом за брзо истоваривање терета; 2. диза-
лица, лифт.
кир (грч. кугшз) господин, господар (нарочи-
то као саставни део особног имена, нпр.
Кир-Јања); ћир.
кирает
кирает (арап.) код муслимана: читање, реци-
товање Корана.
кираса (фр. сшгазве) оклоп (кожни, гвоз-
дени и сл.) који је штитио груди и леђа
војника; грудни део оклопа.
кирасир (фр. сшгаззјег) коњаник са прсним
оклопом.
Киргизи пл номадски народ турско-татар-
ског племена, живи у Киргијској степи,
између Урала и Иртиша.
кире (фр. сигбе, итал. сога1;а) лов. део убијене кисоида (грч. к18$б8 бршљан, ен!оз облик,
дивљачи који се даје псима (утроба и крв).
киренајици пл. фил. присталице Сократовог
ученика Аристипа из Кирене, који су сма-
трали као највише добро хедонизам
(начело задовољства).
кирета (фр. сигеМе, сигег) кед. греблица, на-
рочита кашика на дугачкој дршци за чи-
шћење материце.
киретажа (фр. сигеИа^е) мед. чишћење мате-
рице помоћу кирете.
кирзомфалус (грч. Мгзбз прскање или про-
ширење крвног суда, отрћа1бз пупак) мед.
проширеност трбушне вене.
кирзотомнја (грч. кјгкбв, 1оте сечење, ре-
зање) мед. одсецање вене, одвајање вене
сечењем.
кирзофталмија (грч. кјгзбб, орћШа1тб8 око)
мед. запаљење очију са проширењем вена.
кирзоцела (грч. к1гзб8, ке1е кила, просугост)
мед. просутост вена, проширеност семене
вене.
кмрзус (грч. кнгзбз) мед. проширење вене.
кири (скр. С1) физ ранија јединица за мерење
активности радиоактивних супстанци;
представља 3,7 X10 10 радиоактивних ра-
спада у секунди; назив по француској
научници пољског порекла Марији Кири;
данас се за јединицу узима бекерел.
кирија (арап. кмга) закуп, закутшина, закуп-
на цена.
кирије елеисоа (грч. купоб господин, е1ееб
сажалим се, смилујем се) Господи помилуј!
— речи којима почиње католичка миса.
кириј(ум) хсм радиоактиван тровалентни
елеменат, атомска маса 247, редни број
96, знак С т ; име по Маријип Пјеру Кири.
кириологија (грч. купов главни, пресудан,
1о§ја) право значење, стварно значење,
прави смисао.
КИриОЛОШКИ ( г р ч . к у и б б , 1б@ОЗ) прил. ШТО
треба разумети у правом смислу; у правом
изразу; природно представљено, природно
приказано.
Кирка (грч. КГгке) мит. грчка чаробница која
је претварала људе у животиње, позната
по томе што је код себе задржавала Одисе-
ја кад се враћао од Троје (Хомерова
„Одисеја"); фиг. опасна љубазница; аегр.
име једног астероида откривеног 1855. го-
дине.
кирнер (нем. Когпег) в. кернер.
киртома (грч. куг16та) мед. ОТОК, гака, ми- кита (грч. кШа) мед. в. кнса.
цина.
425 китаб
киса (грч. Мзза) мвд. гађење на обична јела и
болестан прохтев за необичним јелима код
трудних жена; кита.
кислев (хебр.) трећи месец јеврејског кален-
дара.
кисмет (тур. к18те1, арап. ^18ша) судбина,
удес, оно што је провиђење сваком уна-
пред одредило.
кисмис (инд.) врста источноиндијског ка-
туна. -
вид) мат. линија бршљанастог листа, крива
линија трећег степена.
кист (рус. КИСТБ) сликарска четкица, кичица;
четкица за бојење; фиг. начин, техника
сликања, сликарски стил; вештина сли-
кања, сликарски рад, сликарство; сликар.
киста (грч. кубИб мехур, кеса) анат. мокраћни
мехур, мокраћна бешика; мед округласта и
шупља отеклина са кашастим или течним
садржајем; кистис.
кисталгија (грч. кузИб мокраћни мехур, а1@об
бол) мед. бол у мокраћном мехуру; кистоди-
нија.
кистис (грч. кузШ) амвт. в. киста.
кистипгис (грч. кук115 мокраћни мехур) 1. жед
запаљење мокраћног мехура.
киститис (грч. кузШоб стидница) 2. »<?д. за-
паљен>е усмине (на женском сполном
органу).
кистичан (грч. кузИз мехур; кеса) Пр. који се
тиче мокраћног мехура; мехураст, беши-
част.
кистодинија (грч. кузИб, ос1упе бол) мед. в.
кисталгија.
кистолмт (грч. кузИз, 1(1ћоз камен) мед. ка-
мен у мокраћном мехуру.
кистом (грч. кузиз) мед. израштај подељен на
више шупљина са течном или пихтијастом
садржином.
кистопатија (грч. кузШ, ра1ћоз бол, болест)
мед. обољење мокраћног мехура.
кистоскоп (грч. кузИз, зкорео посматрам,
гледам) мед. справа (или: огледало) за пре-
глед мокраћног мехура.
кистоскопија (грч. кузИв, зкореб) мед. преглед
мокраћног мехура кистоскопом.
кистотом (грч. кузИв, 1оте сечење, резање)
мед. нож за прорезивање мокраћног ме-
хура.
кисготомија (грч. кузиз, 1.оте) мед. оператав-
но отварање, прорезивање мокраћног ме-
хура.
кистоцела (грч. кузИз, ке1е) мед. кила (или:
просутост) мокраћног мехура.
кит (грч. ке1оз) 1. зоол. највећи сисар КОЈИ
живи у океанима, Ва1аепа тузИсеШк.
кит (нем. К111) 2. мека, тестаста твар, суп-
станца која се, после употребе, стврдњава;
служи за причвршћиваше чврстих тела
(нпр. прозорских окана).
кит 3. египатска јединица за тежину.
китаб (арап.) књига, писмо; Коран, ћитаб.
китајка 426
китајка (рус. китаика) трг. врста кинеске
свилене или памучне тканине; у Чешкој:
врста финог катуна.
китара (грч. кНћага) муз. в. гитара.
китатка (рус.) врста кинеске памучне тка-
нине.
китирати (нем. кШеп) спојити, спајати китом;
кнтовати.
китнкес (нем. СјшМеп-казе) „сир од дуња",
спихтијан сок од куваних дуња.
китовати в. китирати.
кит у дубл (фр. ^иШе ои с1оић1е) у игри: или
губитак повратити или двоструко платити;
фиг. ставити све на коцку, или остати или
пропасти.
кифл(а) (нем. К1рМ) врста финог пецива
обично у облику полукруга.
кифоза (грч. курћоз грба) мвд. кривљење
(или: искривљеност) хрпта (кичме) уназад,
грбавост, грба; уп. лордоза, схолиоза.
кифом (грч. курћота грба) мед. в. кифоза.
кич (нем. КИзсћ од енг. 8ке1сћ скица) прво-
битно, назив за јефтину робу из области
примењене уметности; сада општи назив
за производе ликовне, литерарне и музич-
ке назови уметности.
ккчма (тур. Шр стражња страна) леђа, леђни
стуб.
кјат бурманска новчана јединица, дели се на
100 пјаса.
Кју-клукс-клан (енг. Ки К1их К1ап) назив
тајне расистичке организације у САД која
шири расну дискриминацију и спроводи
терор над Црнцима и напредним покрети-
ма у САД. Организација основана 1867,
укинута законом од 1871. поново оживела
1915. године.
клабо (фр. с1ађаш!) кевкало; врста ловачких
паса клемпавих ушију.
клавијатура (лат. с1а\ав кључ) муз. све дирке,
ред и распоред дирки на клавиру и ор-
гул>ама; тастатура.
клавикула (лат. с1аУ1си1а кључић) анат. кључ-
на кост, кључњача.
клавикуларан (лат. с1аУ1си1а кључић, нлат.
с1а\п.си1аг15) анат. кл>учњачни, који се тиче
кључне кости.
клавир (лат. с1а\аагшт, фр. с1а\аег) муз. нај-
важнији инструменат са диркама и жица-
ма, код кога обим тонова износи шест и по
до седам октава.
клавирштимер (нем. К1а\аегз11ттег) онај ко-
ји подешава, угађа, штимује клавире.
клавис (лат. с1атл8) кључ; муз. дирка код кларива (итал с1агто) муз. труба, тромпета.
оргуља и клавира; нотни кључ, знак којим
се обележава тон нота; фнлолошки клавис
језички кључ, речник, нпр. С1а\п8 Нотепа
речник са тумачењем Хомерових речи.
клавихорд (лат. с1а\дв, грч. сћогде жица)
старији, клавиру сличан музички инстру-
менат.
клавичембало (итал. с1а\асетћа1о) муз. в.
клавихорд.
кларирати
клав(е)сен (фр. с1а^ест) муз. жичани музич-
ки инструменат, претеча данашњег клави-
ра; уп. клавичембало.
клавус окули (лат. с1ауиз осиН) мед. испад
дужице (ока) кроз оток на рожњачи.
клавус педис (лат. с1а\о15 ресЦз) мец. жуљ на
нози, курје око.
клавус хистерикус (нлат. с1ауш ћуз^епсш)
мед. жесток бол само на једном месту главе.
клајдершток (нем. ШеМегагоск) вешалица за
одела, чивилук.
клајстер (нем. К1е18№г) обућарски лепак;
ћириш.
клак (фр. с1а^ие) шамар; потплаћени пље-
скачи (у позоришту); шешир (цилиндар)
на склапање.
клакер (фр. с1а^иеиг) плаћени пљескач; уп.
клак.
клаксон (енг. с1аск шкљоцати, лат. зопив
глас) звучни сигнални, алармни уређај,
сирена.
клаксофон (енг. с1аск, грч. рћопе глас) в.
клаксон.
кламер (нем. Ш а т т е г ) спојница, спојка, спа-
јалица, жабица.
кламфа (нем. К1атр{е) гвоздена кука којом
се састављају греде и слични већи пред-
мети.
клан (келт.) 1. у Шкотској: братство чи-
ји су чланови веровали да воде порекло
од једног оснивача, тако да је старешина
братства имао над њима неку врсту патри-
јархалне власти (кланско уређење укинуто
1745. год.); 2. ега назив за братство чији се
чланови сматрају крвним сродницима, те,
према томе, не склапају између себе бра-
кове, свете се заједничком непријатељу и
др.; фиг. група људи везаних заједничким
интересима.
кландестина посесио (лат. с1апс1е$Цпа
ро88ез8ш) прав. имање до кога је неко дошао
потајно.
кландестива спонзалиа (лат. с1апс1еб1;та вро-
ваИа) пл. прав. потајни вереници.
клавдестивум конјугијум (лат. с1апдез1;тшп
соши§1ит) прав. потајни брак.
клапа (нем. Шарре) филм. нарочита плочица
са ударним делом одозго са које се снимају
ознаке за обележавање појединих кадрова
филма; клапна.
клапна (нем. К1арре) 1. в. венгил; 2. део
механизма који путем притиска, померања
и сл. служи за затварање или отварање
неког отвора, укључивање или искључи-
вање неког уређаја и др.; 3. филм. в. клапа.
кларинет (фр. с1агте№) муз. дрвени дувачки
инструменат, врста флауте; пронађен око
1700. године.
кларинетист(а) (фр. с1агтеие) свирач у кла-
рииет.
кларирати (лат. с1агаге) разјаснити, извести
на чистину; обавити царински поступак
при доласку или одласку брода; ослободи-
кларисимус
ти робу пошто се одговори свим царин-
ским обавезама.
кларисимус (лат. с1ап881тиб) „најславнији",
Висост, Светлост (гроф, титула).
кларификација (нлат. с1агШса1ш) бистрење, класиа борба борба о превласт двеју класа
пречишћавање (неке течности); Прав. обја-
шњење, извиђање, извиђај.
класа (лат. с1а8В18 разред) бот., зоол. 1. разред, ужем смислу: борба модерног пролетари-
коло; 2. у социолошком смислу: „Класе се
зову велике групе људи које се разликују
по своме месту и историјски одређеном
систему друштвене производње, по своме
односу . . . према средствима за произво-
дњу, по својој улози у друштвеној органи-
зацији рада и, према томе, по начину
добијања богатства којим располажу"
(Лењин). Класе су историјски пролазна
категорија. По марксизму, борба класа у
савременом друштву нужно води диктату-
ри пролетаријата као облику укидања
класа; 3. врста; разред, учионица, одеље-
ње; вој. обвезници којима исте године пада
рок служења; сп. нпр. коњ од класе одли- класни порез непосредни порез, при коме се
чан коњ, одличан тркач.
класер (лат. с1аз818 разред) у филателији:
нарочита књига за уметање и чување ма-
рака и дупликата марака; збирка предме-
та сложених по неком реду, принципу, клауза (нлат. с1аиза, с1аизшп, с1аи<1еге за-
колекција.
класик (лат. с1а881сиз) в. класици.
класирати (фр. с1а8зег, лат. с1а8818) разврста-
ти, разврставати, делити или поделити на
редове, кола, врсте итд.; одредити вред-
ност, ред. ранг, класу.
класификација (лат. с1а8вШса1ш) подела, ра-
според, разврставање, логичка класифи-
кација подела обима једног појма, тј. поде-
ла тога појма на оне појмове које он под
собом обухвата, нпр. појам паралелограма
дели се на: квадрат, правоугаоник, ромб и
ромбоид.
класификовати (нлат. с1ав8Шсаге), разврста-
ти, разврставати, поделити на врсте, групе,
кола, редове и др.; оценити (ученике).
класифицирати в. класификовати.
класици (лат. с1а881и) пл. у старом Риму:
грађани прве класе; доцније: истакнути
писци грчке и римске старине; у новијим
књижевностима: писци који су писали
угледајући се на старогрчке и римске пис-
це, или они чија дела, по вредности спадају
у први ред; синг. класик.
класицизам (лат. с1а8В18) правац у новијој
књижевности и уметности чија је главна
одлика угледање на слична дела класичне
старине и ренесанса; супр. романтизам.
класицитет (лат. с1а8818) оно што је пример-
но, узорно, недостижно, нпр. стил.
класичан (лат. с1а851сш) који се односи на
класике или потиче од класика, антички;
узорит, одличан, прворазредан; класични клепсидра (грч. к1ерзус1га, к1ер1б скривам,
језици грчки и латински језик.
класична књижевност књижевност старих
Грка и Римљана; у ширем смислу: оно што
427
је у некој књижевности, с обзиром на
вредност, најбоље, прворазредно.
класична старина време старих Грка и Ри-
мљана.
које се* по политичкоекономском положа-
ју и погледима, међусобно разликују; у
јата против капиталистичког друштвеног
уређења. „У модерној историји бар је,
дакле, доказано да све политичке борбе
јесу класне борбе и да се све еманципациј-
ске борбе класа, упркос своме нужно по-
литичком облику — јер је свака класна
борба политичка борба — најзад окрећу
око економске еманципације". Фридрих
Енгелс.
класна свест целокупан поглед на свет једне
друштвене класе до кога је дошла и у коме
је васпитана на основу свога политичкое-
кономског положаја и општих услова жи-
вота.
порески обвезници разврставају у одређе-
не класе, према спољним ознакама (соци-
јални положај итд.), и према томе се ра-
зличито опорезују.
кључата, затворити) пребивалиште, коли-
ба; калуђерова или испосникова ћелија;
теснац, кланац; справа за ваљање стабала
са планина у долине.
клаузула (лат. с1аи8и1а) прав. услов који огра-
ничава, одредба, тачка, члан (уговора,
закона); рет., муз. закључак једног периода;
сине клаузула (лат. в т е с1аизи1а) без огра-
ничеша.
клаузура (лат. с1аи<1еге закључати, затвори-
ти, с1аивига затвор, брава) затварање; хап-
шење, манастирски хапс; манастирска
осамљеност; писмени задатак на заврш-
ним државним испитима који се ради под
надзором чланова испитне комисије (у за-
твореној соби).
клаустрофобија (лат. с1аш!еге, грч. рћбћов
страх) страх од затворених простора.
клауструм (лат. с1аив1гшп) манастир, „затво-
рено место"; у католичким манастирима:
унутрашње двориште окружено тремови-
ма са аркадама (клаустар); самостан; кло-
стер.
клеидагра (грч. кМз, к1ек1б8 кључњача, а§га
попадање, напад) мед. костобоља кључ-
њаче.
клеидомантија (грч. Ие18 кључ, тап1е1а
прорицање) прорицање по кључевима, га-
тање у кључеве.
клепловати (нем. к1брре1п) у женском руч-
ном раду: плести чипку дрвеним штапићи-
ма (иглама).
ћус1бг вода) старински водени часовник
сличан пешчанику, пешчаном сату.
клепте (грч. к16р1е8) пл. в. клефте.
клептоман 428
клептоман (грч. к!ер16 крадем, тап^а пома-
ма, лудило) особа оптерећена болесним и
неодољивим нагоном за крађом.
клептоманија (грч. к16р16, тагаа) мед. боле-
стан и неодољив нагон за крађом код
психопата, слабоумних, епилептичара и
хистеричних особа; клептосине.
клептосине (грч. к1ер1овупе лупештво, ло-
повштина, крађа) в. клептоманија.
клер (фр. с1егс, грч. Мегоз ждре&љењем
добијено, наслеђено добро) свештенство,
духовништво; духовнички сталеж.
клерик (грч. Мегов) свештеник, духовник;
писац. научник; клирик.
клерикалан (грч. Иегоз) свештенички, који
припада свештеничком сталежу; који у
раду строго води рачуна о интересима
цркве и свештенства (ултрамонтан).
клерикалац (грч. Мегов) присталица све-
штенства и клерикализма.
клерикализам (грч. к1егоз) систем политике
и идеологије католичког ултрамонтанског
свештенства, које у свима својим поступ-
цима и јавном раду води првенствено ра-
чуна о интересима католичке цркве и
свога сталежа.
клерикат (нлат. с1епса!и8) свештенички ста-
леж, свештенство.
клерогамија (грч. к1егок, џџтХа женидба,
удаја) свештенички брак.
клерократија (грч. к1егоз, кгаИа владавина,
власт) владавина. свештеничког сталежа,
владавина, утидај и моћ клерикалаца.
клеромантија (грч. к1егов, т а п М а прори-
цање, гатање) прорицање из коцака или
датих бројева.
клерофашизам (грч. Мегов, итал. ^ававто)
морална и физичка сарадња и спрега ри-
мокатоличког свештенства (нарочито ви-
шег, са бискупима и Ватикаиом на челу) са
фашизмом и фашистичким државама
(Немачком, Италијом и Шпанијом) у бор-
би против напредних и демократских идео-
логија и држава у свету, нарочито пред
други светски рат и у време његово.
клерус (грч. Иегоз, лат. с1егш) свештенички
сталеж, свештенство; уп. клир.
клефте (грч. к1ер1ев) пл. хајдуци који су се, климатологија (грч. кИта, 1о#1а) наука о
кад су Турци покорили Грчку, повукли у
планине северне и средње Грчке и одатле
радили на ослобођењу своје отаџбине;
клепге.
клизеометар (грч. кИ81в савијање, нагиб,
те1гоп) мед. инструменат за мерење женске
карлице (зделице).
клизиометар (грч. М т з , тб^гоп) мед. в. кли-
зеометар.
клизма (грч. к1узта) в. клистир.
клијен(а)т (лат. сИепв ген сИепИв „онај који
се одзива" свом заштитнику, грч. Муо
чујем, слушам) штићеник; лице које се
поверило адвокату да му овај штити инте-
ресе; мед. болесник, пацијент; трг. муиггери- болеснидима; болница, здравствени завод
ја, купац.
клијентела (лат. сИеп!е1а) штићеници, кли-
јенти адвоката; болесници, пацијенти ле-
кара; муштерије трговца.
клик (енг. сНкз) лингв фонетски термин за
гласове неких афричких и др. језика који
се производе на тај начин шго се ваздух
увуче унутра па се притом цокне језиком.
клика (фр. сИ^ие) друштво за сплеткарење
ИЛИ варање, међусобно помагање неча-
сним средствима, багра, фајта.
клима (грч. кћ'та нагиб, предео Земље, Мтб
иагињем) поднебље, стање (или околности,
прилике) једног предела, или краја, неке
области у односу према претежним појава-
ма као што су температура, влага итд.,
особито уколико то утиче на животињски
и биљни живот.
климазона (грч. кИта, гбпе појас) геол област
са одређеном климом (од које зависи ства-
рање Земље).
климакс (грч. МГтах лестве, стубе) пењаље;
поет ређање у коме се иде од чињеница
најмање важности ка онима које су нај-
важније, нпр.: „Ђе обрне хоће нишанити,
(Ђе нишани хоће погодити,) %е погоди
мелем не требује"; градација.
климактериј (грч. кИтак1ег ступан., лествна
пречага) мед доба код жене када јој преста-
је менструација; фиг. ступањска година,
опасна или прекретна година у људском
животу.
климактеричан (грч. кЦтак!епкб8 ступањ-
ски, степенски) климактеричне годинв
критичне „опасне" године (код жена доба
кад им се сполне функције почну гасити,
између 45—55, а код мушкараца између
50—60 године).
климатизатор (грч. к ћ т а ) апарат којим се
регулише и одржава одговарајућа темпе-
ратура у затвореној просторији.
климатизација (фр. сИтаИбаИоп) одржа-
вање одговарајуће температуре и влажно-
сти ваздуха у затвореним просторијама
помоћу климатизатора.
климатика (грч. кИта) наука о утицају кли-
ме, поднебља, на тело.
климатографија (грч. кИта, ^гарћб) описи-
вање климе.
клими (део физичке географије).
климатотерапија (грч. кИта, 1ћегаре1а ле-
чен»е) лечење утицајем климатских при-
лика.
климатске болесги болести које, углавном,
посредно или непосредно, изазива клима
(топлота, влажност, ветар, надморска ви-
сина итд.); претежно су тропске природе,
јављају се у жарком појасу.
климатски (грч. кНта) који се односи на
климу, који је у вези са климом.
клиника (грч. кНшкба који лежи болестан у
кревету, кДпе лежиште, кревет) мед проу-
чавање у практичној медицини на самим
где се дају такве поуке студентима медици-
кливичар
не; стационарна клиника болница чији
болесници служе и као наставни матери-
јал; поликлиника завод у који долазе бо-
лесници ради савета; амбулаторна клиии-
ка посета болесницима у њиховим стано-
вима (нарочито од стране млађих лекара)
лечење болесника који не леже у постељи.
клиничар (грч. Н т е лежиште, кревет) мед.
наставник у клиници; студент који посећу-
је клинику ради учења.
клинички (грч. кПткбб) који се тиче лечења
болесника везаних за постељу; клинички
институт установа за проучавање болести
и лечење болесника поред болесничке по-
стеље.
клинкери ( енг. сИпкег) пл сп. тркачки чамци
преклопне градње.
клиноидан (грч. кИпе кревет, постеља, еМоз
облик, вид) постељаст, креветаст, у облику
постел>е, седла (кост).
клинологија (грч. кНпе, 1ој*1а) мед. наука о
најбољем и најцелисходнијем начину него-
вања и лечења болесника.
клинометар (грч. кНпеш нагнути, нагабати,
те!гоп мера, мерило) рударски инструме-
нат за мерење нагибног угла брдских сло-
јева.
кливоскоп (грч. кНпо нагнем, нагабам, зко-
рео посматрам) рударски инструменат ко-
ји показује да ли нека површина или
линија одступа од водоравиог правца.
клинотехника (грч. кНпе постеља, кревет,
4есћтке) мед. вештина уређења болница,
болесничких соба и др.
клинч (енг. сИпсћ) сп. у боксовању, песни-
чењу: положај кад се борац наслони на
(или ухвати за) свог противника и на тај
начин га спречава да задаје ударце.
Клио (грч. к1е16, к1еоб добар глас, слава) мит.
једна од девет муза, муза заштитница
историје, обично представљана са полуо-
твореним смотуљком хартије у руци; уп
муза.
клипер (енг. сНррег) врста северноамерич-
ких брзих трговачких једрилица у XIX
веку; велики транспортни авион.
клир (грч. Мегов) в. клер.
клиринг (енг. с1еапп0) у економској полити-
ци: систем размене добара коме је циљ да
увози из једне државе у другу буду подјед-
наки, тј. да роба робу плаћа; трг. плаћање
обавеза без давања готовог новца или
девиза, простим преношењем са свог рачу-
на код неке банке на рачун онога према
коме се имају обавезе плаћања.
клиринг-хаус (енг. сЈеагтјЈ-ћоизе) установа у
којој банкари изравиавају своја потражи-
вања (менична, чековна и др.); прва овак-
ва установа основана је 1775. у Лондону.
клистир (грч. к1у$1ег штрцаљка) убризга-
вање топле или хладне воде (често са
додатком зејтина, соли, сапуна, сирћета
или мале количине глицерина) у црева
ради испирања и чишћења од заостале
хране (употребљава се и за директно уно-
429
шење лекова и хране; справа помоћу које
се то врши.
клистирати (грч. Мугб испирам, испирам
црева) испирати црева помоћу клистира.
клиторидектомија (грч. к1еИопб, ген. МеНоп-
с1о8 секиљ, сикиљ, дражица, ек1оте исеца-
ње) мед. оперативно вађење клиториса.
клиторизам (грч. ИеНопв) мед. болесни оток
клиториса; противприродна употреба се-
киља, дражице ради задовољења сполног
нагона.
клиторис (грч. МеНот) мсд секиљ, сикиљ,
дражица (ваљчаст орган на предњем и
горњем делу женског спол>ашн>ег сполног
органа).
клиторитис (грч. к1еНог(5) ме д. запаљење кли-
ториса.
клиф (енг. с1Ш) стрмо земљиште које се
уздиже високо изнад воде (мора) или окол-
ног земл>ишта.
клише (фр. сИсће) фотографски снимак на
стаклу или металној плочи, стереотипна
плоча, отисак слике, калуп са сликом
(слика за умножавање).
клиширати (фр. сИсћег) преносити (или:
пренети) слику на калуп (клише) ради
умножавања.
клишограф (фр. сИсће, грч. дгарћб пишем)
справа за клиширање електромеханичким
путем; употребљава се већином у новинар-
ству.
клоака (лат. с1оаса) ђубриште, помијара;
подземни одводни канал за нечистоћу; зоол.
заједнички одводни канал за измет и мо-
краћу код птица.
кловн (енг. с1омт, лат. соктиз сељак, будала)
шаљивчина на староенглеској позорници
(оно што је Напвттлгвгкор, Немаца); данас:
комедијаш, лакрдијаш, пајац у циркусу
клаум.
клозет (стфр. дем. од с1ов, лат. с1ашит од
с1аи<1еге закључати, затворити) нужник,
заход; енглески клозет нужник у којем се
нечистоћа спира водом у доводну јаму.
клон (грч. к)6п клица, младица) биол ред
директних потомака наследно једнородиих
организама (или одвојених ћелија у
културама) насталих као резултат беспол-
ног или вегетативног размножавања од
једног заједничког претка; у микробиоло-
гаји клон представља свеукупност потома-
ка једне ћелије родоначелника (наслеђују
се гени само једног претка — само оца или
само мајке).
клоничан (грч. к1опбз жесток покрет, силан
покрет) мед. трзав, трзајни; супр. тоничан.
кловус (грч. Мопбз) мед. трзајни грч, трза-
вица.
клонфер (нем. Шетрпег) лимар.
клостер (лат. с1аиз1гит, нем. К1о$1ег) мана-
стир, самостан.
клот (енг. с1оЉ) сукно, платно, материја за
поставу.
клу 430
КЛ
У (ФР- с1ои чавао, клин) фиг. врхунац,
централна, најузбудљивија тачха неке
приредбе.
клуб (енг. с1ић) уже друштво (ПОЛИТИЧКО,
књижевно, пријатељско) и место где се
такво друштво састаје; спортско друштво;
прид. клупски.
кна (тур. кша, арап. ћшпа') мисирска калина,
егапатска пасјаковина (Г^ашзоша т^еггтз)
чијим листом жене на Истоку бојадишу
нокте и косу црвенкастонаранџастом бо-
јом.
кнедла (нем. Кпб<1е1) Кув. познато јело од
брашна и јаја (са сиром, шљивама и др.)
облика лопте, ваљушак.
кнезма (грч. кпе$15 чешање) кед. рашчешано
место, ожиљак или рана направљева че-
шањем.
кнезмус (грч. кпевтбз) мед. свраб.
Кнесег (хебр.) службени назив за израелски
Парламент.
книдозис (грч. кпШе коприва) мед. свраб,
сврбљење; копривњача; шибање коприва-
ма (код неосетљивости), уртикарија.
кникс (нем. Ктскз) поклон пред ким са
малим поклецавањем.
книсорегмија (грч. ктвка мирис печења,
ге^пупп избијем, покуљам) мед. подриги-
вање.
кнута (рус. кнут, гот. ћип!б) бич, камџија;
нарочити бич од неучињене коже којим су
у Русији, све до 1845, шибали оне који су
осуђивани на мацке.
коагуланциа (лат. соадШапОа) пл. мед. сред-
ства која изазивају згрушавање крви и
крвне сурутке (крвног серума).
коагулативан (нлат. соа§и1аиуиз) згрушаван,
који изазива згрушавање, који помаже
усиравање.
коагулација (лат. соа{*и1а1к>) згрушавање,
згрушање, грушање, сасиравање, усира-
вање, усирење; згрушаност, сасирење, са-
сиреност, усирење, усиреност.
коагулирати (лат. соа§и1аге) згрушати, згру-
шавати, сасирити, сасиравати, усирити,
усиравати; згрушати се, згрушавати се,
сасирити се, сасиравати се, усирити се,
усиравати се, здригосати се.
коагулум (лат. соа§и1шп) средство за згру-
шавање; „ед. крвни колач који се ствара
при згрушавању крви.
коадјуванција (нлат. соафиуапИа) помоћ, са-
радња.
коадјутор (нлат. соас1ји1;ог) помоћник; помоћ-
ник или унапред одређени наследник црк-
веног великодостојника код католика, на-
рочито надбискупа.
коадјуторат (нлат. соа<±ји1ога1из) звање и
служба коадјутора.
коадјуторкиња (нлат. соас1ји1ог) помоћница
или унапред одређена наследница једне
опаткиње, игуманије.
коадунација (нлат. соасћтаИо) поновно спа-
јање, удруживање онога што је раније
било одвојено.
ковари|аци|а
коаксација (лат. соахаИо) в. коасација.
коаксијалан (лат. сшп са, ах1з оса, осовина,
нлат. соахЈаНк) саосни, саосовински, са
заједничком осом (или: осовином).
коактиван (лат. со^еге приморати, принуди-
ти, соасИо приморавање, принуђење) при-
нудан, присилан, који има право да при-
сили.
коакција (лат. соасИо) принуда, присиља-
вање; принудно наплаћивање.
коала зоол. врста сисара торбара (Рћазес1агс-
1ДЈ8 стегепз) који живи у Аустралији; сли-
чан је малом медведу.
коалесценција (нлат. соа1е5сеп!1а) мед. сра-
шћивање; сраслост.
коалесцирати (лат. соа1ексеге) срасти, сра-
стати; коализирати.
коализирати (фр. соаИвег) в. коалесцирати.
коалирати (лат. соа1евсеге) удружити, сједи-
нити.
коалиција (лат. соаНИо) удруживање, савез;
нарочито: удруживање више сила или по-
литичких странака против заједничког
противника.
коаптација (лат. со-ар!а1ш) подешавање,
прилагођавање; мед. намештање сломље-
них или осакаћених удова.
коаптирати (лат. со-ар!аге) саставити, при-
љубити; подесити, прилагодити.
коарктација (лат. соагс1а1ш) јако сужавање,
стешњавање, стешњење, збијање; јако су-
жење, јака суженост, стешњење, стешње-
ност.
коартикулација (нлат. соагЦси1аио) анат. са-
став (ИЛИ спој, веза) двеју костију; синар-
троза.
коацервација (лат. соасеп/аИо) рет. гомилање,
нагомилавање (доказа, разлога).
кобалт (нем. КоћаН, иста реч као КођоИ, јер
су некад рудари сматрали да нема
вредности) хем. елеменат, атомска маса
58,9332, редни број 27, знак Со, белосив
метал, тврђи од гвожђа, кован је магнети-
чан, има га у природи само у облику
једињења са арсеном и сумпором; од њего-
вог оксида добива се лепа плава боја
(смалта) за бојење стакла и глазура за
грнчарију; кобалт-ултрамарин плава боја
састављена од кобалтовог оксида и глине.
кобалтна бомба мед. уређај којим се омогућу-
је примена радиоактивног кобалта за
озрачавање и уништавање малигних ћели-
ја; технол. уређај за добијање радиограф-
ских снимака металних или бетонских
делова; вој. хидрогенска бомба са омотачем
од кобалта који приликом експлозије ра-
звија радиоактивни кобалтни прах огро-
мне снаге.
коболди (нем. КоћоШе) пл. у немачкој мито-
логији: ружни, пакосни, као патуљци мали
домаћи и брдски демони.
кобра (порт. соћга, лат. соИЛга змија) зоол.
источноиндијска наочарка (змија отров-
ница).
коваријација (лат. со-уапаИо) в. корелација.
ковентрирати 431
ковентрирати (енг. Соуеп1гу) бомбардовањем
топовима и из ваздуха један град или
насеље претворити у гомилу рушевина
(као што су Немци, у првој фази другог
светског рата учинили са енглеским инду-
стријским градом Ковентријем); уп. хам-
бургирати.
коверат (фр. соиуегЦ в. куверт.
коверкот (енг. соуегсоа!) глатка вунена тка-
нина; огртач од такве тканине.
коврџаст (тур. к1У1гак) кудрав, куштрав,
локнаст.
коврџица (тур. к1У1гслк) локна, прамен увије-
не косе.
когитабилан (лат. содНаћШз) замишљив, ко-
ји се може замислити.
когитација (лат. со^ИаИо) фил. мишљење,
размишљање, смишљање; свесност, свест.
когито, ерго сум (лат. содИо, егј>о зшп) фил.
МИСЛИМ, дакле постојим (основно начело
Декартове филозофије).
когнат (лат. со^па1ш) сродник, рођак по
крви, рођак по женској страни (матери
или жени); супр агнат.
когнација (лат. со^па(ш) крвно сродство; фиг.
сличност, сродност; когнацио спиритуалис
(лат. со^паио врШШаШ) духовно сродство,
кумство.
когвитиван (нлат. со§пШ\газ) сазнањски, ко-
ји се тиче сазнања, сазнајни, спознајни.
копшција (лат. содпШо) моћ сазнавања, саз-
нање, знање; прав. судска истрага.
когвиционални (лат. со^пШопаНз) прав. који
спада у судску истрагу, који се тиче судске
истраге.
код (фр. со(1е) 1. шифра, кључ; 2. међународ-
ни назив за систем знакова за сигнализа-
цију и споразумевање.
кода (итал. сосЈа, лат. саш!а реп) муз. заврше-
так једног музичког комада; поет. стихови
као додатак уз сонет.
кодак (кос1ак) измишљено фабричко име као
заштитни знак за америчко-енглеске про-
изводе фотографских апарата и филмова;
фотографски апарат.
кодебитор (нлат. со(1ећНог) садужник.
кодеин (грч. кос1е1а макова чаура, нлат.
сос1етит) хем. алкалоид који се налази у
опијуму, справља се вештачки из морфи-
на, али је блажи од овога; употребљава се
као средство за смирење кашља, болова и
живчане напетости.
кодекс (лат. сос!ех трупац, дебло, пан>; књи-
га, јер су стари писали на дрвеним табли-
цама превученим воском, саис1ех бележни-
ца) законик, зборник закона; рукопис; фиг.
пропис, прописи, правила.
кодекс картацеус (лат. еос!ех сћаЛасеиз) ста-
ри рукопис написан на хартији.
кодекс манускриптус (лат. содех тапизспр-
1из) дело у рукопису, нарочито: стари ру-
копис.
кодекс рескриптус (лат. сос1ех гезспрШз) в.
палимпсест.
коерцмтиван
коденунцијат (нлат. со-депипИа^из) прав.
саоптуженик, саокривљеник.
кодецернент (нлат. со-<1есегпеге саодлучити,
сарешити) учесник у доношењу одлуке,
сарадиик на доношењу одлуке.
кодивизија (нлат. СО-СИУВДО) споредна поде-
ла нечега по другом неком начелу.
кодиректор (нлат. сосИгееЛог) сауправник,
сауправитељ.
кодирекција (нлат. сосИгесИо) сауправа, сау-
прављање.
кодификатор (нлат. содМхсаХог) састављач
законика (или: зборника закона).
кодификација (лат. сосЈех законик, {асеге
чинити, правити) прибирање појединачних
закона и њихово сређивање и уношење у
једно јединствено, систематско дело.
кодификовати в. кодифицирати.
кодифицирати (лат. содех законик, {асеге
чинити, правити) саставл>ати законик, са-
ставити законик (или: зборник закона).
кодицил (лат. сосИсШиз дем. од содех) прав.
додатак тестаменту који садржи неке спо-
редније и мање важне одредбе; такође:
тестаменат који није састављен у пропи-
сном облику и пред довољним бројем све-
дока; кодициларна клаузула одредба по
којој један тестаменат треба сматрати као
кодицил у случају да не буде признат као
прави.
Код Наполеон (фр. Сос1е Каро1еоп) францу-
ски грађански законик који је назван тако
по томе што је израђен под председниш-
твом Наполеона I и објављен 1804. године.
коегзистенција (нлат. соех1з1епиа) сапосто-
јање, саопстанак, истовремено постојање,
заједничко постојање, постојање више
ствари у исто време.
коегзистирати (нлат. соех181еге) постојати у
исто време, заједно постојати.
коегзистовати в. коегзистирати.
коедукација (лат. со-есЈисаИо) заједничко ва-
спитавање мушке и женске деце у истом
разреду (одељењу), у мешовитим школама.
коекстензиван (нлат. соех1еп81лд1з) који се
подједнако далеко простире, пружа.
коекстензија (лат. соех1епз1о) подједнако
простирање, подједнако пружање.
коемција (лат. соетрИо) куповина, ортачка
куповина; брак при коме се жена купује.
коепископ (лат. со-, грч. ерЈзкороз) сувлади-
ка, саепископ, сабискуп.
коерцибилан (нлат. соегсЉШз) укротљив, са-
владљив; за гасове: утечњив, који се може
претворити у течност.
коерцибилитет (нлат. соегсЉИНаз) укротл>и-
вост, савладљивост.
коерцирати (лат. соегсеге) присилити, прину-
дити, приморати, укротити.
коерцитиван (нлат. соегсШуиз) принудан,
присилан; коерцитивна сила физ. способ-
ност гвожђа да задржи у себи преостали
магаетизам по престанку дејства индуку-
јућег магнета.
коерцициЈа 432
коерциција (лат. соегсШо) ограничавање,
обуздавање; приморавање.
коесенција (нлат. соекбепИа) једносушност,
једнака суштина (у учењу о св. Тројици);
коесенцијалитет.
коесенцијалан (нлат. соезаепиаИа) исте су-
штине, исте битности, једносушан.
коесенцијалност (нлат. соеззепиаШаз) в. кое-
сенција.
коефицијент (нлат. соеШиепз) мат. стална
или позната величина која је множитељ
променљиве или непознате величине, са-
чинитељ, сачинилац.
коефицијенција (нлат. соеШгаепИа) садеј-
ство, сарадња, суделовање.
козакин (рус.) врста краћег мушког огртача.
козаци (рус.) у царистичкој Русији: плаћања
пореза ослобођени, али зато увек за пола-
зак у рат спремни руски становници на
југу европске Русије, северном Кавказу и
дуж азијске границе (украјински, донски,
уралски, кубаиски, запорошки, сибирски и
ДР)-
козер (фр. сашеиг) човек који уме и воли
лепо и занимљиво да прича, причало,
ћаскало.
козерија (фр. саикепе) разговарање, ћа-
скање, причање; предавање или напис ви-
ше забавног него озбиљног и строго науч-
ног карактера.
козинус в. косинус.
козирати (фр. саи$ег) причати, ћаскати.
козметика (грч. козтеШсе) в. косметика.
козмизам в. космизам.
козмо- (грч. кобто-) в. космо.
козмоглобус в. космоглобус.
козмодром в. коемодром.
козмозоа в. космозое.
коиланаглиф (грч. коПато издубити, {*1урћо
урезати у камен) ум. плитак рељеф на
којем су само обриси фигура урезани у
иодлогу.
коилометрија (грч. ко11ов шупаљ, № коПоп
удубљење, т е ! п а мерење) вештина мерења
шупљих тела, наука о мерењу посуда.
коилостомија (грч. коПоз, $1бта уста) шу-
пљина гласа, шупаљ глас.
коиндикантан (нлат. сотсИсапз) мед. који по-
ред осталих појава, такође показује, нпр.
постојање неке болести.
коиндикација (нлат. соикћсаИо) мед. сазнак,
истовремен знак, споредна појава, споре-
дан симптом (неке болести).
коине (грч. котбз заједнички) првобитно,
општи, заједнички говорни и књижевни
језик старих Грка постао од различитих
дијалеката, а у ширем смислу — сваки
језик постао на тај начин — уклањањем
разлика међу месним говорима, односно
међу различитим дијалектима.
коинологија (грч. кото1о§(а) заједничко са-
ветовање, договор, нарочито лекара (кон-
зилијум).
коинспектор (нлат. сош5рес1ог) санадзорник.
коинциденција (лат. сотсШегШа) геом. покла-
пање, подударање; фиг. једновременост,
истовременост, догађање у исто време; су-
срет; коинциденција опозиторум (нлат.
сотсМепИа оррозИогшп) фил. подудараље
(или: слагање) супротноста.
коивцидирати (лат. сотсШеге) геом. подуда-
рати се, подударити се, поклапати се, по-
клопити се; фиг. догодити се (или: догађати
се, збивати се, збити се) једновремено,
истовремено имати везу са; прид коинци-
дентан.
коир влакна од љуске кокосовог ораха. која
служе за прављење конопаца, четака и сл.
к о т у с (лат. со-1ге састати се, спојити се,
СОШДБ) сношај, парење; обљуба.
коитус анималијум (лат. соНиз аштаИшп)
парење животиња.
којон (фр. соШоп) в. кујон.
којот (шп. соуб^) зоол, амерички шакал
(између лисице, курјака и пса).
кока (лат. соссиз бобица) 1. биол.-мед. бактери-
ја лоптастог или јајастог облика, изазивач
многих заразних болести: запаљења мозга
(менингокока), запаљења плућа (пнеумоко-
ка), гонореја (гонокока) и др.
кока (шп. соса, нлат., егу1ћгоху1оп соса) 2.
перуанска биљка чије мирисаво и горка
укуса лишће жваћу ради његовог стимула-
тивног, оживљавајућег дејства.
кокаин (шп.) хем. алкалоидна материја која
се налази у лишћу коке, употребљава се за
умиривање живаца и умињавање болова.
кокаинизам (шп.) уживање кокаина, облик
наркоманије; тровање кокаином.
кокаинист(а) (шп. сосаша, фр. сосаше) онај
који узима кокаин као дрогу.
кокаиноманија (шп. соса, грч. гпата помама,
лудило) тешка телесна и духовна растроје-
ност као последица уживања у кокаину.
кокакола освежавајуће пиће од различитих
биљних екстракта с додатком врло мале
количине кофеина.
кокарда (фр. сосагде, С<ХЈ петао, названа
тако по петловој крести) значка (на капи
или капуту) као знак припадности неком
сталежу (војсци) или некој организацији
(политичкој, социјалној, културној, спорт-
ској итд.), знак чланства неког сталежа
или неке организације.
кокве (лат. сс^иеге, содие) фарм. кувај (ка
рецептима).
кокер (енг. соскег) зоол. мали ловачки пас,
врста препеличара, коврџаве длаке, црне,
риђе, жуте или мрке боје, са белим пегама
или без њих. ч
кокерија (фр. сс^иепе) 1. бродска кухиња; 2.
фабрика, погон за производњу плина, пли-
нара; 3. фабрика, погон за производњу
кокса, коксара.
кокета (фр. сс^иеие) жена која воли и гле-
да да се допадне другима (нарочито му-
шкарцима); каћиперка, намигуша, свид-
љивица.
кокетан 433
кокетан (фр. со^ие!) који воли (или: удеша-
ва, тражи) да се другима допадне; леп,
красан, цифраст, укусан (за ствари).
кокетерија (фр. содиеМепе) жеља за допа-
дањем, за свиђањем; удварање; каћипер-
ство, намигивање, цифрање.
кокетирати (фр. С<ХЈ петао, сс^ие^ег) „пона-
шати се као петао", тј. тежити на све
могуће начине да се задобије и привуче
пажња супротног пола.
кокетовати в. кокетирати.
коки (лат. сосс1) 1. пл мед. в. кокус.
коки (фр. соси, лат. сиси1из кукавица) 2.
преварен муж, рогоња, роган (заправо
„кукавица", зато што мужјак кукавичин
бива, тобоже, преварен на тај начин што
његова жена носи јаја у гнезда других
птица и оставља да их оне изведу).
кокила (фр. социШе шкољка) метални калуп
за ливење.
коклиш (фр. со^ие1исће, лат. сисиНиз) калу-
ђерска капуљача; мед. магарећи кашаљ,
хрипавац; фиг љубимац жена.
кокнм (енг. соскпеу) маза, мекушац (подру-
гљиво име за Лондонце).
кокнизам (енг. соскпеу1зт) лондонски дија-
лекат.
кокон (фр. сс^ие, сосоп) чаура ИЛИ мехурак
свилене бубе, запредак гусенице, свило-
преље.
кокота (фр. сосоие кока, кокица) отмена
јавна женска, супр гризета.
кокс (енг. соке) материјал за гориво који се
добива сувом дестилацијом каменог угља,
лакши али чвршћи и бољи од њега.
коксагиз бот. вишегодишња зељаста биљка
Тагахасшп из фам. СатрозНае, чији корен
и лишће садрже каучук; коксагис.
коксагра (лат. соха кук, грч. а^га напад) мед.
костобоља кукова.
коксалгија (лат. соха, грч. а1§о5 бол) жед. бол
у куковима, бол у слабинском делу.
коксара фабрика, погон за производњу
кокса.
кокситис (лат. соха) мед. запаљење бедреног
зглоба.
коксохемија (нем. Кокз, енг. соке, грч.
сћетега) техн грана технологије која проу-
чава начин производње кокса.
коктел (енг. соск^аП) „петлов реп", коњ који
није чисте расе; врста расхлађеног грога,
горка укуса (мешавина ракије, шећера,
лимуна и леда).
коктел-бар (енг. соск1аП, ћаг) засебна про-
сторија (обично у већим хотелима) где се
служи пиће, а гости се задржавају краће
време.
коктел-партија (енг. соск!аИ, фр. рагМе) при-
јем са мањим послужењем (обично попо-
дневни).
коктура (лат. сс^иеге кувати, сосШга) в.
кокција.
кокус (лат. соссиз бобица) мед. клица окру-
гласта или јајаста, изазивач разних
обољења, нпр. гонокок (изазивач трипера
28 Лексикои
коларе
или капавца), меиишгокок (изазивач за-
паљења мозга), пнеумокок (изазивач за-
паљења плућа), стафилокок (изазивач
гнојења), стрептокок(изазивач црвеног ве-
тра, запаљења у трбушној и грудној дупљи
и гнојења); пл. коки.
кокцидије (нлат. сосисИа) пл. мед готованске
(паразитске) праживотање, изазивачи вео-
ма опасних болести јетре и црева.
кокцидиоза (нлат. сосгасИа) мед. веома опасна,
обично смртоносна, болест јетре и црева,
изазвана присуством једноћелијских жи-
вотињица кокцидија.
кокција (лат. сосЦо) кување, варење; варење,
пробава хране у желуцу; коктура.
кола (лат. со1аге процедити, со1а) 1. фарм. на
рецептима: процеди, филтрирај.
кола (грч. ко11а) 2. лепак, клија, ћириш,
туткало.
колабирати (лат. соПаМ) мед нагло малакса-
ти, клонути снагом; онесвестити се; бити
нападнут колапсом.
колаборатор (лат. ео11аћога1ог) сарадник, по-
моћник; помоћни учитељ, свештеник; у П
светском рату сарадник фашистичког оку-
патора; уп квислииг.
колаборатура (лат. со11аћога1ига) сарађи-
вање, сарадња; сарадничко место.
колаборација (лат. соИаћогаИо) сарадња, са-
рађивање; прав. заједничко привређивање
мужа и жене.
колаборационизам (лат. соНаћогаге) сарадња
с фашистичким окупатором у П светском
рату.
колаборациовист(а) (фр. соПаћогаИоп сара-
ђивање, сарадња) човек који је у друтам
светском рату сарађивао са фашистичким
завојевачем, сарадник окупатора.
колаборирати (лат. соПаћогаге) сарађивати,
суделовати у раду.
колаборисати в. колаборирати.
колаж (фр. соНе лепило) слик. слика од нале-
пљених комада различитог материјала,
новинских исечака, штампаног текста и
илустрација, фотографија, тканина итд.
колајна (итал. соПапа огрлица) 1. метална
плочица са симболичним чраком, ликом
или натписом, обешена на текстилну пан-
тллку, која се даје неком заслужном лицу;
орден; 2. огрлица, ђердан.
кола парте (итал. со11а раг1е) муз ознака за
гласове који прате или се управљају према
главном гласу.
колапс (нлат. соИарзив) мед. нагла малакса-
лост, нагло опадање животне енергије по-
сле јаког губитка крви и болести које
исцрпљују, праћено хладноћом коже. сла-
бим билом, врло слабим дисањем и др.;
слом.
колаптика (грч. ко1ар!6) издубљивање дле-
том, вајање длетом.
коларе (лат. соИаге) оковратник; код като-
личких свештеника: оковратник угасите
боје са белим пругама или чипкама.
кол арко 434
кол арко (итал. со1Гагсо) муз. гудалом, тј.
вући, свирати.
колатералан (нлат. со11а1егаИз) побочни, спо-
редни, простран; колатерална утврђења вој.
споредна утврђења у саставу једне тврђа-
ве; колатерални наследници прав. наслед-
ници у побочној линији.
колатералва линија побочна линија, според-
но сродство.
колатор (лат. со11а!ог) сравњивач, упоређи-
вач различитих рукописа истог дела.
колаторијум (лат. соШопшп) тканина која
служи за филтрирање течности.
колатура (лат. со1аге процедити, со1аШга) хем.
филтрирана, процеђена течност.
колаудација (лат. со11аис1а1ш) похваљивање,
похвала; званичан преглед грађевина ради
проверавања да ли њихова израда одгова-
ра уговору.
колаудирати (лат. соПашШш) 1. вршити,
извршити колаудацију; 2. прегледати,
сравнити, сравњивати.
колација (лат. соп&гге, соИаИо) 1. Прав. уно-
шење, спајање имања у заједничку масу
(лат. соПаПо ћопогшп); давање црквеног
добра, универзитетске титуле и сл.; скро-
мна вечера о посту; сваки скроман оброк
уопште; упоређивање, сравњивање препи-
са са оригиналом.
колација (лат. со1аге, со1а!;јо) 2. в. колатура.
колациовирати (лат. со11а1ш) сравнити (или:
сравњивати, упоредити) препис са ориги-
налом; разгледати (или: прегледати) непо-
везане књиге, лист по лист, ради провера-
вања да ли су потпуне; ужинати, доручко-
вати.
колбертизам по Жан Батисту Колберу (1619-
—1683) названи систем у народној еконо-
мији: претпостављање и повлашћивање
индустрије, а запостављање пољопривре-
де, отежавање увоза (путем великих увоз-
них царина), унапређивање извоза (путем
нарочитих повластица); меркантилизам.
колд-крим (енг. соШ-сгеат) бела помада за
омекшавање коже.
колега (лат. со11е§а) друг, другар; друг у
струци (или: у служби, по школи).
колегијалан (лат. со11е§шт) другарски,
дружеван, дружељубив.
колегијалитет (лат. соеИе^аШав) в. колеги-
јалиост.
колегијалност (лат. соИе^раШаз) пријатељски
и срдаЧан однос међу члановима истог
реда или позива; другарство, дружељубл>е;
колегијалитет.
колегијат (лат. со11е§а) члан неког академ-
ског друштва које ужива приходе од згра-
да (колегијатура) које припадају акаде-
мији.
колегијатура (лат. со11еј»а) студентски дом,
зграда у којој станују студенти под надзо-
ром наставника (најпре у Паризу, затим и
на др. универзитетима).
колегиј(ум) (лат. соИевшт) друиггво (или:
скуп) особа које су међусобно везане истим
колективав
звањем, нпр. сви наставници једне школе,
већници једног града, чланови једног суда
итд.; друштво са одређеним циљем; ака-
демско предавање на универзитету; уп. ко-
леж.
колегијум медикум (лат. соПе^шт тесИсшп)
здравствени савет, санитетски савет.
колегијум приватисимум (лат. со11е{*шт
рпуа11881тит) плаћено предавање само за
ограничен број слушалаца.
колегијум приватум (лат. со11е§шт ртга1;ит)
нарочито предавање које слушаоци пла-
ћају.
колегијум публикум (лат. соПецшт рићИ-
сит) јавво бесплатно предавање.
колегијум сакрум (лат. со11е§шт засгшп)
свети сабор, сабор кардинала у Риму.
коледа (лат. са1еп<1ае) првобитно: Божићили
Нова година; доцније: поворка младих мо-
мака који, у божићној сезони, иду од куће
до куће и играју и певају песме, којима се
дочарава плодност и богатство, и за које је
карактеристичан припев коледо (старин-
ски обичај, постоји и код нас).
колеж (фр. соИ&^е) завод за васпитање; при-
ватна гимвазија (у Француској и Белгији).
колеза (грч. коИевхз) слепљивање; спајање
метала, лемљење; мед. брзо срашћивање.
колеитис (грч. ко1ебз корице, канија) мед.
запаљење вагине; вагинитис.
колекта (лат. соШдеге скупљати, збрати,
со11ес1а) скупљање прилога, новац ску-
пљен у добротворне сврхе; у кат. литурги-
ји: молитва коју свештеник говори или
пева пре читања еванђел>а.
колектанеа (лат. соПесЛапеа) пл. збирке ми-
сли из дела разних писаца, изводи из дела.
колектант (нлат. со11ес1;апз) скупљач, саби-
рач (нпр. милостиње).
колектација (нлат. соИесШш) скупљање
прилога у добротворне сврхе.
колектив (лат. соИесШгшп) 1. грам. збирно
име, збирна именица (она која једнином
означава већи број лица или ствари, нпр.:
момчад, чељад, деца, лишће и др.; 2. сва
лица здружена на истом, заједничком ра-
ду, нпр.: колектив фабрике дувана, колек-
тив народног позоришта, колектив про-
светних радника и сл.
колективан (лат. соПесИуиз) збирни, скупни,
заједнички, општи; грам. колективна име-
ница збирна именица; колективни појам
фил. појам који обухвата више предмета
као једчу целину, нпр. пук; колективиа
гаранција заједничко јамство опште јам-
ство, јамство свих; колективна пресуда
прав. пресуда која обухвата више лица;
колективно сочиво опт. сочиво микроскопа
окренуто предмету; колективни уговор у
међународном праву: државни уговор у
којем на свакој страни учествује више од
једне стране уговорнице (међународно
право и изграђено је у суштини на закљу-
чивању колективних уговора); у привред-
колектмвизам 435
ном праву: уговор између више радника и
једног послодавца или више послодаваца.
колективизам (лат. со1Иј*еге скупљати,
збрати) осећање чврсте повезаности лич-
ности с колективом, изједначење свога
бића с колективом у коме живи и ради и
уверење да без напретка колектива и чита-
ве заједнице нема ни личног напретка и
среће.
колективизација (лат. соШ^еге здружити)
удруживање индивидуалних пољопри-
вредних домаћинстава у велика задружна
домаћинства социјалистичког типа.
колективна нота заједничко формално (пис-
мено) саопштење више кабинета (влада)
влади неке државе у коме се излаже зајед-
ничко гледиште тих кабинета односно не-
ког актуелног политичког питања.
колективна прокура трг. када је више лица
овлашћено да потписују фирму, али се сва
сматрају као један прокурист (ако сва не
потпишу фирму, потпис нема вредности).
колективум (лат. потеп соПесИушп) грам. в.
колектив 1.
колекгирати (лат. со11ес1аге) скупљати; при-
редити колекту; певати или читати колек-
ту (у католичкој цркви).
колектор (нлат. со11ес1ог) сакупљач, сабирач,
нпр. марака, биља и др.; продавац срећа-
ка; сабирна јама у канализацији; део елек-
тричног генератора који сакупља наизме-
ничну струју из ротора и претвара у једно-
смерну; електрода транзистора која одго-
вара аноди у електронској цеви; сабирно
сочиво.
колекција (лат. соПесИо) збирка (нпр. старог
новца, оружја, рукописа, писама, марака
итд.); скупљање.
колевхим (грч. кбИа лепак, бпсћута усуто)
бот. ткиво са издуженим и по угловима
задебљаним ћелијама као у лисним петељ-
кама и младим стабљикама многах дико-
тиледона.
колеоптер (фр. со16ор№ге) ваздухоплов са
непокретним прстенастим крилом и соп-
ственим механичким погоном.
колеоптера (грч. ко1еоз крилни поклопац,
р!егоп крило) пл. зоол. тврдокрилци.
колеоптоза (грч. ко1ебз корице, канија, р1б515
пад) мец. спад (или: спуштеност) вагине.
колеорексис (грч. ко1е6з, гехиз кидање, про-
ваљивање) мед. провал>еност (или: иски-
даност) вагине.
колеоцела (грч. ко1е6б, ке1е) мед. просутост,
кила вагине.
колера (грч. сћо1^га, лат. сћо1ега) мед. врло
тешка заразна и пандемична болест која
се састоји у изненадном и веома јаком
проливу, повраћању, великом губитку теч-
ности, паду телесне температуре, прому-
клости и др.; у највише случајева заврша-
ва се смрћу.
колераба (нем. КоМгаки) в. келераба.
колергаит (нем. Ко11ег§ап§) тех. дробилица за
уситњавање руда, камена, угља и др.; са-
колиматор
стоји се од тешких точкова који се ко-
трљају преко грађе и дробе је.
колерета (фр. соИегеИе) женска огрлица,
јачица од танког платна.
колерик (грч. сћо1епкб5 љут, бесан) жучан и
плах човек, онај код кога је енергија
здружена са жучношћу и плаховитошћу.
колерива (грч. сћо16га) мед. блажи случај
колере, обично се јавља само у облику
пролива; такође: тежак желудачноцревни
поремећај, нарочито код деце.
колеричан (грч. сћо1епк6б љут) плах, жучан,
жесток, ватрен, код кога је енергија
здружена са жучношћу и плаховитошћу,
нпр. колеричан темперамент (уп. коле-
рик); иед. болестан од колере.
колетика (грч. коИеИкоз подесан за лепље-
ње) пл. мед. средства која слепљивањем
помажу брзо срашћивање; уп колеза.
колетичан (грч. коИе&коз) подесан за леп-
љење) који слепљује; мед. који доприноси
зарашћивању.
колето (фр. соИ, итал. со11о) свежањ, дењак,
који се шаље железницом, бродом или
поштом.
колеџ (енг. соИе^е) у Енглеској и САД: име
разних васпитних завода и школа, од сре-
дњих школа до универзитета; такође: на-
зив специјалних виших школа.
колибацил (нлат. ђасШш соН) мед. бацил који
живи у дебелом, нарочито у ситом цреву
људи и животиња, веома сличан тифусном
бацилу код људи; изазива тешка обољења
мокраћних органа, запаљење слепог цре-
ва, срчаних опни, жучних канала и др.
колибри (шп. соНђп) зоол. једна од најмањих
птица, дуга свега 6 с т , живи у тропским
крајевима Америке.
колигација (лат. соШ^аИо) спајање, здружи-
ван>е, везивање, повезивање.
колидирати (лат. соПШеге) сударити се, суда-
рати се, сукобљавати се, сукобити се, доћи
(или: долазити) у опреку.
колидовати в. колидирати.
колизија (лат. соШвт) судар, сукоб, опрека,
борба.
колика (грч. коИкбб који пати од грчева у
стомаку) кед. сваки јак трбушни бол који се
јавља као чупање и завијање; јак и изне-
надан пролив.
коликвативав (нлат. соШциаИуик) који уте-
чњава, који претвара у течност; који ра-
стапа, који изазива слабљење; коликва-
тивно знојењејако знојење које ослабљује.
коликвација (лат. соШдиаИо) утечњавање,
утечњење, претварање у течност, стапање,
растапање; мед. растварање сокова; тру-
љење.
коликодинија (грч. к61оп сито црево, о<1упе
бол) кед. бол ситог црева.
колиматор (нлат. соШта1ог) опт. мали дурбин
за дотеривање линије колимације другог
дурбина на којем је причвршћен; уп. коли-
мација; цев са процепом и сочивом (или:
само сочиво) у спектроскопу за скупљање
колимаци]а 436
светлости и бацање ове у паралелним зра-
цима на призму.
колимација (нлат. соШтаИо од соШпеаИо
довођење у једну заједничку праву линију)
код оптичких инструмената за мерење:
поклапање видне линије са оптичком
осом; колимациона линија видна линија
или оптичка оса; колимациона грешка
износ за који видна линија скреће од свога
положаја тачне подешености.
колимирати (лат. соШтаге од соШпеаге) опт.
дотерати видну линију (дурбина); намести-
ти (два сочива, итд.) тако да (њихове)
оптичке осе буду у истој правој линији.
колитис (грч. к61оп сито црево) кед запаљење
ситог црева.
колма (итал. со1та) шшма на Јадранском
мору.
коло (итал. со11о) Трг. дењак, бала робе.
колобома (грч. ко16ђота осакаћено, оса-
каћен део) мед. унакаженост или осакаће-
ност неког органа, нарочито мана дужице
услед непотпуног затварања судовњачине
пукотине.
колодиј(ум) (грч. кбПа лепак) хем раствор
који се добија растварањем динитроцелу-
лозе у алкохолу и етру; после испарен>а
оставља танку и провидну опницу; употре-
бл>ава се за премазиван>е мањих рана и у
фотографији.
колоид (грч. кбИа лепак, еМоз облик, вид)
мсд пихтијасто ткиво које се развија у
телу; физ, хем свака супстанца која се
раствара али притом не образује кристале,
нпр. декстрин, сируп, беланчевинаста ма-
терија, лепак и др.: прнд- колоидалан; уп
кристалоид.
колоидна хемија грана физичке хемије која
проучава колоиде.
колокација (лат. соИосаИо) положај; сме-
штање, одређивање места; прав. стављање
поверилаца у ред по коме ће се наплаћива-
ти; колокациона пресуда решење по коме
ће се реду повериоци исплаћивати (код
стечаја).
колоквијалан (лат. СОПСКЈШШП) који је свој-
ствен разговорном језику, тј. свакида-
шњеи језику, разтоворни, ненамештен, не-
формалан (стил, изговор).
колоквијализам (лат. соИофншп) ливгв. реч
(или израз) својствена разговорном језику
(нпр.: Ужасно сам се уморио; Сграхиноми
га је жао; и сл.).
колоквијум (лат. соПо^шшп) разговор, одго-
вор; пед наставна метода која се састоји у
питањима учитељевим и одговорима уче-
миховим; пропитивање ученика (на уни-
верзитету), усмени испит.
колоквирати (лат. соПоцш) разговарати, до-
говарати се; полагати усмени испит.
колокуција (лат. со11оси1.ш) в. колоквијум.
колон (грч. кб1оп) 1. члан (ИЛИ: одсек) једног
периода, нарочито део реченице; две тачке
(у интерпункцији).
колонијална роба
колои (грч. к61оп) 2. анат. сито (дебело) црево.
колон (лат. со1опив) 3. СИТНИ земљорадник у
старом Риму који је добио земл>у од парце-
лисаних латифундија, с обавезом да је не
сме напустити и да један део прихода даје
власнику земље; уп колонат.
колои 4. новчана јединица Костарике ( = 1 0 0
центимоса) и Салвадора ( = 1 0 0 центавоса).
колона (фр. соПопе, итал. со1оппа, лат.
со1шппа) стуб; споменик у облику стуба;
стубац (у новинама, књизи); вој. ред, разме-
штај војника при коме поједини делови
(водови, чете и др.) етоје један за другама;
такође ознака за делове војске: муницио-
на, инжињерска, саиитетска, аутомобилска
колона итд.
коловада (фр. со11опас1е) ред стубова; ходник
(или: дворница) на стубове.
коловат (лат. со1опа!ив) систем производних
односа који се развијао у периоду распа-
дања робовласничког поретка. Настао це-
пањем крупних латнфундија на ситне пар-
целе, које се дају на обрађивање колонима,
тј. упропашћеним сељацима или ослобође-
ним робовима, а ови власницима уступају
вишак рода у облику натуралне ренте.
Зачетак феудализма.
колонатикум (нлат. со1опа!Асшп) служба коју
је обрађивалац дужан да врши сопствени-
ку земљишта.
колонел (фр. со1опе1) ВОЈ. пуковник; тип. врста
ситнијих штампарских слова (између нон-
парела и петита).
колонизатор (фр. со1от8а1еиг) оснивач на-
сеобине, насељивач.
колонизација (клат. ссЛотзаИо) насељавање,
касељење, оснивање колоније.
коловизирати в колонизовати.
колонизовати (фр. со1отвег) населити, на-
сељавати, оснивати насеобине; учинити
колонијом.
колонија (лат. со1ота) 1. насеобина, насеље;
насеља у некој страној, нарочито преко-
морској земљи, која оснива једна страна
држава ради економске користи; 2. у им-
перијализму — подручје које је приграби-
ла нека од развијених држава и које њен
финансијски капитал монополски екс-
плоатише као сферу извоза капитала,
изворе сировина и продајно тржиште; у
послератном периоду деколонизације нај-
већи део некадашњих колонија ослобођен
је и од н>их су створене нове независне
државе; 3. феријалне, сликарске и сп.
колоније, сезонски скупови омладинаца
или уметника у природи или каквом ру-
ралном амбијенту.
колонијализам борба за коломије ради њи-
ховог повећања, чувања или стварања коју
воде империјалистичке земље.
коловијална роба трг. непрерађени производи
жарког појаса, нарочито из некадашњих
колоиија европских држава: кафа, шећер,
чај, зачини и сл.
колонијални 437
колонијални (нлат. со1отаИб) који се таче
колонија или потиче из колонија; насеље-
нички, насеобински.
колониста (лат. со1опш) насељеник, станов-
ник колоније.
колоњска вода (фр. еаи <1е Со1о§пе) мешави-
на разних мирисних есенција (јоргована,
рузмарина, руже, кедра, лимуна и др.) у
утврђеним сразмерама са алкохолом од
90%; келнска вода.
колор (лат. со1ог) боја; изглед, спољашност
колорамевто (итал. со1огатеп1;о) слик. начин
распоређивања боја на сликама.
колоратура (итал. со1ога1ига) му3. певачки
украс, финеса, свако са извесном окретно-
шћу и вештином изведено спајање више
нота на једном слогу; колоратурне певачи-
це сопранисткиње које умеју и могу да при
певању праве колоратуре.
колорација (нлат. со1ога1ао) бојење, бојади-
сање; бојеност, бојадисаност; дотеривање,
улепшавање.
колориметар (лат. со1ог боја, грч. т^1гоп
мера, мерило) справа за мерење јачине
неке боје.
колориметрија (лат. со1ог, грч. т е Ш а мере-
ње) мерење јачине боје; хем. одређивање
јачине раствора према јачини боје.
колорисати (лат. со1огаге, итал. со1огаге) бо-
јити, обојити; дати леп изглед, дотерати,
дотеривати, улепшавати, улепшати, укра-
сити; учинити сликовитим; прид- колори-
еан.
колорист(а) (фр. со1оп81е) сликар који вешто
употребљава боје, јак у бојама, који слика
у лепим, свежим, изразитим и живим боја-
ма; писац чији је стил сјајан, изразит, жив
и сликовит.
колорит (итал. со1огНо) вештина бојења, ве-
штина давања и употребе боја; природан
сјај боје; месна, локалиа боја; начин изла-
гања неког писца или песника; муз начин
инструментације композиторове.
колор-фотографнја (лат. со1ог боја, рћбб
светлост, Јггарћб пишем) фотографија у
боји.
колос (грч. коИозбз горостасан кип, кип
израђен преко природне величине) нешто
огромно, горостасно; нарочито: кип на
острву Родосу који приказује Аполона и
који су стари сматрали као једно од седам
светских чуда (34 т висок); фиг. горостас,
див, џин, исполин.
колосалан (нлат. ео1о8баЦб) огроман, горо-
стасан, џиновски, дивовски, исполински,
веома велик.
колосалност (нлат. со1оз8а118) огромност, го-
ростасност. дивовска, исполинска вели-
чина.
колосеум (лат. соХозвешп) огроман амфитеа-
тар у старом Риму (опсег 524 т , висина
48.5 т ) , у којем су се приређивале јавне
игре, могао је примити 40.000—50.000 гле-
далаца, довршен 80. год. наше ере, данас
величанствена рушевина; у новије време
колумела
овим се именом називају велике грађевине
за јавне приредбе.
колостомија (грч. кб1оп еито црево. 1оте
резање) мед. оперативно стварање отвора
на дебелом цреву.
колострација (лат. со1оз1га1;ш) кед. болест ко-
ју одојче добија од првог материног млека,
колострума.
колострум (лат. со1ов1гит) мед. прво млеко
после порођаја, бабиље млеко, оно које
млечне жлезде луче пре надолажења пра-
вог млека, грушалина,
колотомија (грч. к61оп, 1;оте) мед. отварање
колона (ситог црева) оперативним путем.
колофон (грч. ко1орћоп) врх, крај, заврше-
так, завршни камен; отуда, на последњој
страници старих књига: белешка са име-
ном писца, штампара, места и године
штампања (овај се обичај у најновије вре-
ме почео поново уводити). •
колофониј(ум) (грч. Ко1орћоп један од 12
јонских градова) смола за мазање виолин-
ских гудала, названа по малоазијском гра-
ду Колофону.
колпалгија (грч. к61роб стидница, а1§о8 бол)
мед. бол усмине (или: стиднице, вагине).
колпеуриза (грч. к61роз, еугупб проширим)
чед. проширивање (или: растезање) вагине.
колпеуринтер (грч. кб1роз, еугуп№г) мед ра-
стезач (или: проширивач) вагине.
колпитис (грч. к61роБ стидница) мед. за-
паљење вагине.
колпортажа (фр. со1рог!а§е) разношење и
продаја новина и кн>ига по улицама и
кућама; торбарење, телал»ење; преношење
вести.
колпортер (фр. со1рог!еиг) улични продавац
ситница, нарочито новина, књига и сл.;
разносач гласова
колпортирати (фр. со1рог!ег) продавати по
кућама и улицама, торбарити; фиг. разно-
сити гласове, проносити гласове.
колпохистеротомија (грч. к61ро8 стидница,
ћуз!;ега материца, 1оте сечење) мед. отва-
рање материце са стране стиднице, за
време трудноће називано и стиднични цар-
ски рез.
колт (енг. со11) врста америчког војничког
револвера (по проналазачу Самјуелу
Колту).
колузија (лат. соПшго) шуровање, домунђа-
вање; прав. потајан споразум између оп-
туженог и сведока у циљу прикривања
истине; прид. колузоран.
колум (лат. со1шп) цедило.
колумбариј(ум) (лат. со1шпк>агтт) „голубар-
ник", удубљење са преградама (сличним
голубарнику) у зиду старих римских гроб-
ница за посуде са пепелом спал>ених; да-
нас: место где стоје урне са пепелом
спаљених лешева.
колумбиј(ум) (нлат. со1итћшт) хем. в. тантал.
колумела (лат. со1шпе11а) стубић; геол. ваљча-
ста окаменотина; колумеларни зуби зуби
колумна 438
очњаци, кољачи у неких животиња (нпр. у
звери, дивље и домаће свиње итд.).
колумна (лат. со1шппа стуб) тип. стубац,
штампана страна; уп. колона.
колуре (грч. к61игоз) пл. астр. два највећа
круга која се у небеским половима секу, од
којих један пролази кроз еквиноцијалне
(еквиноцијална колура), а други кроз сол-
стицијалне (солстицијална колура) тачке
еклиптике.
колуториј(ум) (нлат. со11и1огшт) фарм. вода
за испирање уста.
колхицин хем отровви алкалоид; налази се у
семенкама биљке мразовац (Со1сћ1сшп
аи1шппа1е).
колхоз (рус. колективное хозниство колек-
тивно газдинство) облик крупног (задру-
жног) газдинства у пол»опривреди у
СССР-у. Поседује земл>у, стоку и мање
важна оруђа-инвентар. Настао колективи-
зацијом. Најглавнија техничка оруђа за
рад (тракторе, комбајне итд.) држе машин-
ско-тракторске станице, које су државна
предузећа.
коље (фр. соШег) ђердан, огрлица; псећи
литар, каиш око врата.
ком (лат. сшп, соп- с, са) предметак у сложе-
ницама са значењем: с, са.
кома (грч. к о т а од коипаб успавам) 1. кед.
дубока занесеност, поспаност у којој су
мождана делатност, осећајност и вољни
покрети делимично или потпуно ишчезли,
тако да болесник уопште не може да
одговара на спољне надражаје.
кома (грч. к б т т а урез, зарез од кбр^б
ударим) 2. грам. запета, зарез (реченични
знак); муз. девети део тона, деветина тона.
команда (итал. сотапс1о) вој. заповедништво;
кратка војничка заповест која се мора
одмах извршити; седиште неког војног
надлештва, нпр. команде места, дивизиј-
ске области и др.; Трг. наруџбина, поруџби-
на; тех. уређај који аутоматски или на
притисак извршава жељену радн>у.
командаит (итал. сотапдагЛе) вој. заповедник
(града, тврђаве, војне јединице од батаљо-
на навише, ратне лађе итд.).
командантура (итал. сотапс1а1ига) звање,
стан или канцеларија команданта.
командир (фр. соттапе1еиг) вој. заповедник
чете, батерије, ескадрона и др.; витез, но-
силац некога вишег ордена, нпр. „легије
части".
командирати (итал. сотапдаге, фр. сот-
тапјег) заповедати, наредити, наређива-
ти, налагати, наложити; владати чим; трг.
. наручити, наручивати, поручити, поручи-
вати.
командита (итал. соттапсШа) трг. в. коман-
дитно друштво.
командитар (фр. соттапсШаиге) Трг. тајни
ортак; уп. командитно друштво.
командитист(а) (итал. сотташШа) трг. спољ-
ни члан командитног друштва.
комбинација
командитно друштво трг. ортачко предузеће
под заједничком фирмом са двоструким
јемством ортака: једни јемче целокупном
имовином (комплементари, тј. унутарњи
чланови), а други улогом у новцу, роби
или раду (командитисти, тј. спољни чла-
нови); у вођењу послова учествују само
комплементари, а командитисти имају
право надзора.
командовати (итал. соташЈаге) в. команди-
рати.
командоси (порт). вој. јуришни одреди или
појединци специјално обучени за извр-
шавање диверзантских акција на непри-
јатељској или неутралној територији.
комасација (нлат. соттавваио) згруписа-
вање имања, нарочито земл>ишта, нпр. кад
сел>аци формирају радну задругу, могу
добити земљиште у једном комплексу, а
своја расута имања уступају власницима
узете земл>е.
коматизам (грч. к о т т а одсечено, комад)
исецкан начин писања, писање у кратким
реченицама.
коматичан (грч. коттаИков одсечен, који се
састоји из појединих одељака или одсека)
састављен из појединих ставова или рече-
ница.
коматозан (грч. к б т а дубок сан, занос у сну,
фр. сота!еих) који изазива или показује
знаке дубоке занесености; Уп. кома 1.
комбабизирати самог себе уштројити, ујало-
вити (по имену Комбабос).
комбајн (енг. с о т ћ т е спојити) машина са-
ставл>ена од више разних машина тако да
истовремено обавл>а неколике послове;
пољопривредни комбајн састоји се од ма-
шина жетелице и вршалице, те може исто-
времено и да жање и врше жито.
комбатанти (фр. сотћаМап!) пл. борци, рат-
ници (за разлику од небораца); ратни дру-
гови, саборци.
комбатирати (фр. сотђаиге) борити се, тући
се; фиг. побијати (доказе).
комбинабилан (нлат. сопЉтаМИз) скло-
ШБИВ, састављив, сложљив.
комбинат (лат. с о т ћ т а г е спојити) техноло-
шко и организационо повезивање преду-
зећа где производи једног служе као сиро-
вина (материјал) за друго предузеће; нај-
више су заступљени у повезивању пол>о-
привреде и шумарства са индустријом.
комбинатор (нлат. соггЉта1;ог) спајач, ску-
пљач, састављач.
комбинаторика (лат. с о т ђ т а г е ) мат део ма-
тематике који истражује број различитих
комплексија датих ствари или елемената
(дели се на пермутације, комбинације и
варијације).
комбинација (нлат. с о т ђ т а и о ) састав,
склоп, спој, спајање двеју ИЛИ више ства-
ри, једињење; сплет, стицај; лог. везивање
сродних појмова; фиг. рачунање, прорачу-
комбинације 439
навање, довијање; наслућивање; план, на-
мера; комбиновање.
комбинације (нлат. сотћшаИо) пл. хат. разли-
чите скупине, групе одређенога броја које
се могу начинити од свакога броја даних
елемената без обзира на њихов ред у
поређаности.
комбивациони тов ак. трећи тон који се чује
кад једновремено непрекидно звуче два
тона различите висине врло снажно и
подједнако јако при погодном интервалу и
подесној јачини, и број трептаја овога тона
раван је разлици броја трептаја она два
тона: диференцијални тон, Тартинијев тон;
чују се збирни тонови или сумациони то-
нови, чији је број трептаја једнак са зби-
ром ова два тона; диференцијалнии сума-
циони тонови јесу комбинациони тонови.
комбинезон (фр. сотђша15оп) мод. женско
доње рубље; радно одело (занатлија, авија-
тичара, тракториста, рудара и др.) које се
састоји од капута и чакшира израђених
изједна.
комбинирати (лат. сотђтаге) саставити,
сложити, сјединити, спајати, спојити, сре-
дити; правити план за неки посао, смисли-
ти, смишљати, довијати се: хем јединити,
сјединити, спојити, спајати два тела или
више разних тела по утврђеном мерилу;
комбиновати.
комбиновати (лат. сотМпаге) в. комбини-
рати.
комбустибилан (нлат. сотћшивШн) запа-
љив, горљив, сагорљив.
комбустабилије (клат. сот&ивШ>Ша) пл. за-
паљиве твари, запаљиве материје.
комбустибилитет (нлат. сотвизШлШак) за-
паљивост, горљивост, сагорљивост.
комбуетија (лат. сошћикИо) горење, сагоре-
вање; пожар; згаришге.
комбустор (нлат. сотћиз1;ог) одржавач саго-
ревања; хем. назив за елелгенагкоји се, под
утицајем светлости и топлоте, лако спаја
са друтам неким елементом, нпр. кисео-
ник.
комеди а тироар (фр. сотесИе а (.пчлг) шаљив
поз. комад са сценама без међусобне везе.
комедија (грч. кбтбсИа) првобитно: песма у
част бога Диониза, из које се развила
старогрчка комедија; данас: весела,
шаљива игра; драмско приказивање ко-
мичног сукоба, у коме главни јунак у току
целе радње страда, али то његово страдање
не изазива у нама осећање сажаљења, него
осећање смешнога, које достиже свој врху-
нац на крају, када се ипак све свршава
лепо (супр.: трагедија); фиг. шала, шегачење,
шаљив случај.
комедијант (грч. кбтов, итал. соттесНап1;е)
глумац, путујући глумац; фиг. глумац, ли-
цемер, човек који у животу глуми.
комедијати (грч. кбтбсНа) збијати шалу, ша-
лити се, шегачити се
коментирати
комедијаш (грч. кбтбсИа) шаљивчина; пред-
стављач шаљивих улога (циркуских),
кловн, пајац.
комедиограф (грч. кбтбсИа, ^гарћб пишем)
писац комедија.
комедиографија (грч. кбтбсИа, §гарћб) пи-
сање комедија. ,,
Комеди франсез (фр. Сот^сНе {гапдагае)
Француска комедија, париско позориште
које приказује поглавито класичне кома-
де; основано 1680. године.
комедо (лат. сотес1о) мед. мозуљица, лојави-
ца, сујед; митесер.
комеморабилан (лат. соттетогаШИв) вредан
(или: заслужан) сећања, вредан (или:
заслужан) помињања.
комеморативан (нлат. соттетога1пшб) који
се приређује ради сећања, за успомену, у
спомен, који служи за сећање, за успоме-
ну, у спомен.
комеморација (лат. соттетогаИо) спомен,
сећање; свечан састанак у славу неког
великог покојника (на коме се говори о
његовом животу, раду и заслугама);
(црквени) помен умрлима, подушје.
комеморирати (лат. соттетогаге) спомиња-
ти, сећати се, обнавл>ати успомену на кога
или што; држати помен умрлом.
коменда (нлат. соттепсЈа) упражњена паро-
хија (код католика); имање верског реда;
имање које ужива неко по свом чину или
звању (свештеник, учитељ).
комендација (лат. соттепс1а1ш) препорука;
код католика: молитва за умрлог, заупо-
којна молитва.
комендирати (лат. соттепс1аге) препоручи-
ти, препоручивати.
комензал (лат. соттепзаИв) стони друг, онај
који се храни за истим столом са неким, у
заједници, еолоједник; зоол. в. паразит.
комензализам (лат. соттепбаИз) зоол. назив
за симбиозу код које се једне животиње,
живећи у заједници са животињама друге
врсте, хране отпацима њихове хране.
комензурабилан (нлат. соттепзигаћШк) мат.
назив за све величине које се могу делити
или мерити без остатка неком другом ве-
личином као њиховом заједничком мером;
који има заједничку меру, самерљив; упо-
редљив.
комензурабилитет (нлат. соттепзигаШНаз)
мат. самерљивост; упоредљивост.
коменсализам в. комеизализам.
коментар (лат. соттеп1агшз) објашњавање,
излагање, тумачење; књига са објашње-
њима.
коментарисати (лат. соттеп^ап) в. коменти-
рати.
коментатор (лат. соттеп1а1ог) објашњава-
лац, излагалац (дела, писца, догађаја итд.).
коментација (лат. соттеп1аИо) научна ра-
справа која објашњава неки предмет.
коментирати (лат. с о т т е п ! а п ) тумачити, об-
јашњавати; коментарисаги.
коме прима 440
коме прима (итал. с о т е р п т а ) муз, као пре,
као горе.
комерс (лат. с о т т е г с ш т , фр. соттегсе) тр-
говина, трговање, трговинство; у студент-
ском језику: свечана гозба, пијанка (уп.
кермес); игра карата.
комерцијалан (нлат. соттегсшћб) трговач-
ки, обртни, привредни, прометни; друш-
твени; комерцијална улица трговачка ули-
ца; комерцијалне игре друштвене игре;
комерцијални систем систем државне при-
вредне политике која повлашћује тргови-
ну, нарочито на рачун пољопривреде; ко-
мерцијални трактат трговински уговор.
комерцијалист(а) (лат. с о т т е г с ш т ) лице
стручно за вођење трговачких послова;
лице које се бави трговачким пословима.
комерцијум (лат. с о т т е г с ш т ) однос, оп-
штење; в. комерс.
комес (лат. сотех) сапутник, пратилац; муз.
слично понављање фуге у другом неком
гласу.
комесар (нлат. сотпиззагшв) особа којој је
неки наредбодавац, нарочито држава, по-
верио нарочиту дужност (нпр. финансиј-
ски комесар, владин комесар); војнн коме-
сар онај који се стара о снабдевању војске
храном, оделом и др.; у народноослободи-
лачкој борби: политички руководиоци по-
јединих јединица.
комесаријат (лат. сотгтззапа^ш) звање,
дужност и седиште (канцеларија) коме-
сара; комисаријат.
комесаријат.
коме сопра (итал. соте ворга) муз. в. коме
прима.
коме ста (итал. соте 8*а) муз. како стоји, како
јест, без својевољног украшавања.
комета (грч. коте^ез, лат. соте1ев) астр. чвез-
да репатица, косара, креће се око Сунца
параболом или елиптичном путањом
(великог ексцентрицитета), тако да је те
путање тешко разликовати.
кометографија (грч. коте1ев, (*гар}па) астр.
описивање (или: проучавање) звезда репа-
тица.
кометологија (грч. коте!:ез, 1о^а) наука о
звездама репатицама.
кометомантија (грч. коте1е8, тап1;е{а прори-
цање, гатање) прорицање на појавама ко-
мета.
коми (фр. сотппз) трговачки помоћник;
нижи чиновник, писар.
коми воајажер (фр. сотгшв уоуадег) трго-
г вачки путник.
комиграција (лат. сотгш{»га1го) одлажење,
одлазак, сељење, сеоба.
комигрирати (лат. сотпи§гаге) селити се,
одселити се, одсел>авати се.
комизерација (лат. сотпизегаИо) сажаљење;
део говора којим бранилац жели да изазо-
ве код судије сажаљење (самилост) према
оптуженом.
комика (грч. кбто8 теревенка, пијанка, ве-
сеље, кб1шкб8 шал>ив, смешан) оно што је
комисионо издање
смешно, што изазива смех; способност да
се изазове осећање смешног.
комикстура (нлат. сотгтх1ига) в. комикс-
ција.
комиксција (нлат. еогшшхИо) мешање; при-
меса; смеса; комикстура.
комилитони (лат. сопшиШо) ал. саборци,
браћа по оружју, ратни другови; школски
другови.
ком ил фо (фр. с о т т е И 1аи1) узорко, ваља-
но, примерно, баш како треба, као што
приличи; отменост.
комннација (лат. сотгшпаИо) прав. претња,
заплашивање, строга опомена.
комииике (фр. с о т т и т ^ и е ) службена обја-
ва, званично саопшгење, званичан изве-
штај; комуникат.
Комиитерва скр. за Комунистичка ивтер-
национала в. интернационала.
комис (лат. сопитвзиз) назив за ствари које
држава даје војнику (рубље, ципеле, хлеб
итд.).
комисар (нлат. сотгшнБагшб) в. комесар.
комисаријат (нлат. соттхааапа^иа) в. коме-
саријат.
комисија (лат. сотт18бш) налог за извршење
неког посла; лица која треба да изврше тај
посао; нарочито: званична лица која
држава или нека установа одређује ради
обављања извесног посла (испитна, анкет-
на, санитетска, регрутна комисија и др.);
екс комисионе (лат. ех сопшизвкте) по
налогу; техничка комисија одбор стру-
чњака.
КОМИСИОН (лат. сотгтвзш) трг. в. комисиона
трговина.
комисиона књига трг књига у коју се уносе
сви налози и све наруџбине.
комшсиона меница трг. меница вучена и про-
дата по налогу неког трећег (комитента);
комисиона трата.
комисионар (нлат. когшшбзшпапиа) трг. по-
средник, онај који прима налоге, опуно-
моћеник, лице које обавља трговачке по-
слове за туђ рачун уз известан проценат.
комисиона римеса трг. меница издата по на-
логу и за рачун неког трећег (комитента).
комисиоиа трата трг. в. комисиона меница.
комисиона трговина трговачки посао (купо-
вина и продаја), по којем комисионар
склапа трговачке послове у своје име, али
за туђ рачун (за рачун комитента), и уз
известан проценат; трговачка организаци-
ја која обавља такве послове; комисиони
посао.
комисиони артикл трг. роба коју трговац, уз
известан проценат, продаје за рачун соп-
ственика робе.
комисиони биро установа која обавља по-
словне налоге уз извесну награду.
комиснони конто трг. рачун о пословима
обављеним за туђ рачун.
комисиони посао в. комисиоиа трговина.
комисионо издање у књижарству: када се
књижар прими, уз известан проценат, про-
комисиово писмо 441 компаниЈа

даје дела које је писац или неко други комодација (лат. соттоЛаИо) прав. позајмљи-
издао о свом трошку. ван>е, позајмљење; зајам.
комисионо писмо трг. писмо којим се издаје комодето (итал. сотовепо) куз. в. комодо.
налог за обављање неког посла. комодитет (лат. соттосШав) удобност, угод-
комисура (лат. сотггшзига) спој, свеза; атт. ност; попустљивост, немарност.
живчани (нервни) сплетови који спајају комодо (итал. сото<1о) муз. удобно, умерено,
леву и десну страну средишног живчаног натенане.
прибора (централног нервног сис*&ма). комодор (енг. соттодоге) мор. официр запо-
комита (лат. сотев, сотШв друг, пратилац) ведник по чину изнад капетана а испод
вој. припадник оружаних формација које контра-адмирала; заповедник мале ратне
нису саставни делови редовне војске. ескадре којој се поверава извршење неког
комитат (лат. сопи1а1ш) пратња; свита. нарочитог задатка; главни брод трговачке
комотатив (лат. соттШеге саставити, заду- флоте.
жити) грам. падеж који значи друштво или комодум (лат. согшподшп) прав. корист, до-
заједницу. бит; добро, благодет; удобност; комодум
комитент (лат. соттНепз) трг. наредбодавац; посеснонис (лат. соттосћнп роввевзштв)
пословни пријатељ ван места у којем је корист везана са поседовањем неке ствари
трговина коме се поверава да у своме на основу права; комодум публикум (лат.
месту заступа дотичну трговину; уп. коми- соттодшп риШсшп) опште добро; комо-
сиона трговина. дум реи вендите (лат. соттос1ит ге!
комитет (фр. сотНб) 1. одбор који је међу уепсЈНае) право уживања продате ствари.
својим члановима изабрала нека већа ор- Комонвелт (енгл. соттоггоеаИћ заједница)
ганизација да ради у њено име на оства- заједница коју сачињава Велика Вритани-
рењу извесних цшвева (политичких, при- ја са својим бившим колонијама и доми-
вредних, културних и сл.); локални коми- нионима, сада самосталним државама; то
тет месни одбор; централни комитет глав- је нови вид међудржавне организације нај-
ни одбор; 2. руководећи партијски орган већег дела бивше Британске Империје
или партијски форум; 3. иазив за неке установљен 1948. године.
државне установе. комониција (лат. соттопШо) опомињање,
комитив (лат. соттШеге поверити, предати) подсећање, опомена.
1. трг. наруџбеница, поруџбено писмо, по- комора (грч. катага, лат. сатега) свод; одаја
руџбеница, пуномоћно писмо. на свод, соба; организација неких сталежа
комитив (нлат. сотШушп) 2. писмено овла- (адвокатска, трговачка, итд.); раније, у
шћење или пуномоћ. неким државама, парламент или државна
комигирата (лат. соттШеге поверити, благајна; вој. чета с возилима за снабде-
предати) 1. Трг. издати налог, поруџбину; вање борбених трупа; руд. подземни празни
овла,стити, дати писмено овлашћење, опу- рударски простори одел>ени монолитима
номоћити. руде која се копа; аиат. дугова у неким
комитирати (лат. сотНап) 2. пратити, Оити у органима тела (мождана, срчана, очна,
пратњи. гркл»анска комора); опт. мрачна комора, в.
комиције (лат. сотШшп) пд. народна скуп- камера опскура; уп. камера.
штина код Римљана, која је решавала о коморна музика в. камерна музика.
важним државним пословима.
комичан (грч. кбгшкбв смешан, шаљив, ко- комот в. камут.
то$ теревенка, пијанка, весеље) смешан, иомотан (лат. соттодш) в. комодан.
шаљив; забаван. номоција (лат. соттоИо) покрет, потрес,
комичар (грч. кбппкоз, лат. соппсш) писац узбуђење; мед. јак унутрашњи потрес, нпр.
шаљивих ствари, комедија; глумац који мозга. Ова се реч код нас често погрешно
приказује шаљиве, комичне улоге. употребљава место комодитет.
комода (фр. соттоде) онизак ормар са фи- компакт (лат. сотрасЛшп, сотраазо спора-
окама. зумети се међусобним уговором) уговор,
комодаменте (итал. еотос1атеп1е) муз. в. ко- споразум, нагодба; компакти (лат. сот-
модо. рас!а) пл. тачке уговора.
комодав (лат. сопмпосКа) пријатан, угодан, компактав (лат. сотрас1ш, сотртдеге са-
удобан, погодан, згодан; попустљив, који ставити, збити ) чврст, једар, густ, збијен,
гледа кроз прсте; немаран (код нас се јединствен; јак, солидан.
често употребљава, у овом значењу, реч компактат (лат. сотрас18С1 углавити) уговор,
комотан). споразум; познат Чешки или Прашки
комодант (лат. соттос1апз) прав. в. комодат. склошвен између хуситских утраквиста и
комодат (лат. соттос1а(;шп) прав. ствар коју изасланика сабора у Базелу.
н>ен сопственик (комодант) даје привреме- компакција (лат. сотрасИо) склоп, збије-
но на употребу некоме (комодатару) бес- ност, једрина.
платно. компанија (фр. сотра^ше, итал. сотра^пја)
комодатар (лат. соттосЈа^агш) прав. в. комо- друштво, удружење; трговачко друштво;
дат. вој. чета; компанија.
компањон 442 компетовати
компањон (фр. сотра^поп, итал. сотра^по) компатриот (фр. сотра1по1е) земл>ак, суна-
трг. ортак, друг у неком послу; друг, прати- родник.
лац, сарадник; конпањон. компаунд-машина (енг. сотроипс!) тех. парва
компарабилан (лат. сотрагаћШк) упоредљив, машина са кондеизатором у којој меха-
сравњив. ничко дејство паре почиње у једној мањој
компаратив (лат. сотрагаИуиз) грам. други стублини (цилиндру), а завршава се у јед-
поредбени степен придева (нпр. лепши, ној већој стублини.
бољи итд.)- компендијум (лат. сотрешћшп) извод, изва-
компаративан (лат. сотрагаИуш) упоредни, дак, кратка садржина; уџбеник у изводу,
поредбени. приручна књига, приручник, подсетник.
компаратор (лат. сотрага1ог) сравњивач; компендиозав (лат. сотрепсНозиз) кратак,
справа за мерење веома финих разлика у сажет, збијен, у изводу.
дужини. компензабилан (илат. сошрепвађШв) накна-
компарација (лат. сотрагаИо) поређење, дљив, одштетљив.
упоређивање, сравњивање, сравњење, упо- компензатор (нлат. сотреп8а!ог) онај који
ређење; рет. фигура којој је циљ да нам или оно што накнађује, накнадилац, на-
нешто учини познатијим тлм што ће то кнадило, ре1улатор.
непознато упоредити са нечим њему слич- компензација (лат. сотрепзаИо) накнада, од-
ним а познатијим, нпр.: „Пређе Милош штета, обештећење; изравнање, поравна-
преко поља равна, као зезда преко неба вање, замена; физ. изравнање дејства нече-
сјајна"; грам. поредба придева. га што би, иначе, штетно деловало; ком-
компарент (лат. сотрагеге појавити се, пензационо клатно клатно удешено тако
предстати) прав. онај који предстаје суду. да услед температурских промена не мења
компаренција (лат. сотрагеге.нлат. сотра- своју дужину, па стога ни време клаћења;
гепИа) прав. предстајање суду. мед. прилагођавање срца утицајима који
компарзерија (итал. сотрагза) в. компарсе- мењају крвоток.
рија. компензирати (лат. сотрепваге) накнадиги,
компарирати (лат. сотрагаге) 1. упоређива- накнађивати, вратити, изравнати, израв-
ти, упоредити, сравнити, поредити, сра- навати, одштетити; изравнати се, изравна-
вњивати, рет. правити поређење; трам. поре- вати се, поравнати се, поравнавати се,
дити придеве. нагодити се.
компарирати (лат. сотрагеге) 2. појавити се комперендинатор (нлат. сотрегеп<1та1ог)
пред судом, предстати суду. прав. лице које износи нове чињенице да би
компариција (лат. сотрагеге, нлат. изазвало одлагање пресуде.
сотрагШо) прав. в. компаренција. комперендинација (лат. сотрегепсМпаио)
компарса (итал. сотрагеа) в. компарсерија. прав. одлагање за трећи дан; позивање обеју
компарсерија (итал. сотрагеа) поз. лица која странака да трећег дана предстану суду;
у позоршту и филму наступају као неме обнављање спора.
фигуре, статисти, фигуранти; распоред и комперендинирати (лат. сотрегепсИпаге) прав.
појављивање статиста; компарзерија, ком- одложити рок предстајања суду за трећи
парса. дан.
компартимент (итал. сотраг1;цпеп1х>) правил- компетент (лат. сотре1епз) супарник, так-
на подела поља или одељака; железнички мац, сатражилац, полагач права на.
одел>ак (или: купе). компетевтан (лат. сотре1еп&) надлежан, ме-
компартиција (нлат. сотрагШш) подела на родаван, формално или стварно оспосо-
правилне одељке. бљен (квалификован) за неки посао, спо-
компас (лат. сшп, раззш) справа, у облику собан.
кутије, са магнетном иглом, служи за компетенција (нлат. сотре!епИа) надлеж-
одређивање страна света (бусола); фш. сна- ност, меродавност; способност (или: позва-
лажење у нечему; правилно опредељи- ност судије за суђеље или оцењивање;
вање. пол>е рада (или: подручје) неког надлеш-
компасија (лат. сотрабвш) самилост, са- тва; такмичење више лица за неко место;
жаљење, саучешће. оно што се оставља дужнику да би могао
компаскуум (лат. сотразсишп) прав. зајед- од тога да живи; питање компетенције
ничка паша. питање надлежности (нпр. неког суда, над-
компатернитет (нлат. сотра1егт1ав) духовно лештва итд.)-
сродство, кумство. компетирати в. компетовати.
компатибилан (нлат. сотраШзШв) сагласан,
саглашљив, сложљив, спојљив, сношљив; компетитор (лат. сотреШог) в. компетент.
помирљив. компетиција (нлат. сотреШк)) полагање
компатибилигет (нлат. сотраШиШав) сагла- права на, такмичење, супарништво.
сност, саглашљивост, сложљивост, сно- компетовати (лат. сшпре^еге) припадати по
шљивост; помирљивост; могућност да јед- праву; бити у надлежности, спадати у
но лице истовремено врши више јавних надлежност; натицати се, такмичити се за
послова. неко место, заједно с неким тежити за чим.
компилатор 443 композиторан

компилатор (лат. сотрПа1ог) сабирач, па- неких новина (или: неког часописа, неке
бирчар, састављач из туђих књига. збирке и сл.); све што сачињава потпуност
компилација (лат. сотрИаИо) дело саставље- књижнице, збирке, трговине, куће итд.
но пабирчењем (или: палетковањем), комплетан (лат. сотр1е1ддз) потпун, целоку-
књижевни пабирак (или: палетак); саста- пан, сав, цео; савршен; попуњен, довршен.
вљање дела пабирчењем из туђих књига; комплетирати (фр. сотр1&ег) попунити, по-
скупљање, пабирчење, палектовање. пуњавати, допунити, допуњавати.
компилирати (лат. сотрПаге) скушвати (или: компликација (лат. сотрИсаИо савијање,
палетковати, пабирчити), из туђих дела. смотавање) нејасност, заплет, заплетеност,
компиловати в. компилирати. замршеност; мед. обаљење које се појављу-
компјачеволе (итал. сотр1асеуо1е) муз. љупко, је у току неког другог, већ израженог
допадљиво. обољења, и тиме отежава болесниково
компјутер (енг. сотри1ог) електронска ма- стање и ремети правилан ток главне боле-
шина за рачунање, „електронскимозак"; сти; псих. удруживање између неистовр-
компјутер. сних, по каквоћи различитих, елемената
компланабилан (нлат. сотр1апа1зШ8) могућ (осећања различитих чула) при чему је
за управљање, уравњив; који се може један елеменат (осећај) претежан, тј. њега
изједначити, изједначљив. смо више и јасније свесни него осталих.
компланација (лат. сотр1апаИо) мат. израчу- компликовати (лат. сотрНсаге) заплести, за-
навање површја неравних површина; плетати, замрсити, замутити, запетл>ати,
уравнавање, уравњење, нпр. тврђавских запетл>авати (неку ствар); због неспретно-
постројења. сти учинити једну ствар тежом но што би
компланирати (лат. сотр1апаге) поравнити; требало; компликовати се заплести се, за-
сравнити) уравнати, уравнавати, изравна- плетати се, запетл>авати се; за болест:
вати, изравнити; фиг. отклонити, отклања- поћи на горе, бити отежан (другом бо-
ти тешкоће. лешћу); комплицирати.
комплекс (лат. сотр1ехи5) гомила, маса која комплименат (итал. сотрИтепк), фр.
сачињава целину, нпр. куће, земљипгге; сотр1гтеп1) израз поштовања речима и
сложено, сложеност; фил. сложен појам; у покретима, наклон, поклон; ласкава реч;
психоанализи: садржаји свести, већином казати иеком комплименат казати неком
чувствени (емоционални), потиснути те оно што му годи; правити комплтленте
отуда подсвесни, који доводе до ненормал- говорити ласхаво, удварати се, честитати
ног душевног стања. коме на чему.
комплексан (лат. сотр1ехш) сложен, саста- комплиментирати (фр. сотрИтегПег) поз-
вл>ен од делова повезаних међу собом; дравити, поздрављати, поклонити се,
заплетен; мат. комплексан број (број саста- клањати се; честитати, похвалити, говори-
вљен од реалних и имагинарних величина ти љубазне речи.
(нпр.
/
а+Љ, где је Ј имагинарна јединица, комплицес деликти (нлат. сотрИсез <1еИсЦ)
тј.Л ^Г, а а и ћ реални бројеви. пл. праа. В. КОМПЛИЦИ.
комплексија (лат. сотр1ехк>) целокупност, комплици (лат. сотр1ех ген. сотрИаз савез-
укупност; састав тела, склоп тела; боја ник, учесник) пл. прав. саучесници, помага-
лица, изглед. чи, сукривци.
комплемент (лат. сотр1еге допунити, сот- комплицирати (лат. сотрНсаге савити, сави-
р1етегНшп) допуна, додатак, попуна; грам. јати, склопити) в. компликовати.
допуна, одредба; мат. угао који се допуњује комплицитет (нлат. сотрћсИаз) прав. сауче-
до 90° (уп. суплемент); мед. серумска мате- сништво, саучествовање, саучешће.
рија која има способност да уништава
бактерије или да неутралише њихове комплот (фр. сотр1о1) завера, тајни спора-
отрове. зум, спрезање више особа ради извршења
комплементан (лат. сотр1етеп1;шп) в. ком- неког злочина, удара, побуне.
плементаран. комплотирати (фр. сотр1о1;ег) ковати заверу,
комплементар (нлат. сотр1етеп1агш5) трг. сковати заверу, сновати, спремати у потаји
заменик, засчупник, администратор трго- (преврат, удар и сл.)-
вачке куће; в. под командитно друштво. композита (лат. сотрозНа) пл. од компози-
комплементаран (нлат. сотр1етеп1агјш) до- тум.
пунски, који допуњује, који служи као композите (лат. сотрозНае) пл. бот. главочике,
допуна или додатак (чему); комплементар- многобројна породица биљака са сложе-
ие боје допунске боје, тј. оне две које дају ним цветовима (са преко тринаест хиљада
белу боју кад се помешају у одређеном врста).
односу, нпр. жута и индигоплава боја композитор (фр. сотробИеиг) куз. в. компо-
(хармоничне боје); комплементарни дан нист.
допунски дан (29) у фебруару сваке пре- композкторан (нлат. сотробИогшз) муз. који
ступне године. се тиче израде музичког дела, који је у
комплет (лат. сотр1е!иб) целокупна дела јед- вези (или: у односу) са израдом музичког
ног писца; сви бројеви (или: сва годишта) дела.
композитум 444
композитум (лат. сотропеге саставити,
сотробИшп) оно што је састављено, од
више делова, сложено; грам. сложена реч,
сложеница; микстум композитум (лат.
ппхШт сотробНшп) ужасна збрка, стра-
шан дармар; екс композито (лат. ех
сотрозНо) прав. по споразуму, по погодби,
по нагодби.
композитура (лат. сотробИига) склоп, са-
став, жлеб за спајање.
композиција (лат. сотробШо) састављање,
састав, склоп, састављање делова у цели-
ну; у естетици: уметничка обрада једне
мисли према захтевима и законима умет-
ничког приказивања; муз. проналажење и
уметничка израда музичког дела, музичко
дело; слик. дело, обично већих размера, на
којем је приказано више особа и ствари,
вешто повезаних у целину; у најмодерни-
јем сликарству, тзв. апстрактном: слика
без икаквог мотива, у којој је најглавкије
распоред боја; тех. назив за разне металне
слитине, легуре; хем. једињење, сједиња-
вање; сва кола (или: сви вагони) једног
воза.
компонента (лат. сотропеге саставити) са-
ставница, састојак, сваки саставни део јед- компримирати (лат. сотргипеге) сабити, са-
не целине; физ. саставница (супр. резул-
танта).
компонирати в. компоновати.
компонист(а) (лат. сотропеге) саставлЈач му-
зичког дела; композитор.
компоновати (лат. сотропеге) саставиги, са-
ставл>ати; израдити план за неко уметнич-
ко дело и средити његове делове; муз.
саставити музичко дело; компонирати.
компортирати се (фр. 5е сотрог1ег) владати
се, понашати се; слагати се, сносити се.
компосесија (нлат. сотроббевбвд) прав. зајед- компромисар (нлат. сотргоггпзбагшв) прав.
ничко имање, заједнички посед.
компост (лат. сотробНшп) мешанац, мешани компромисор (нлат. сотргот188ог) сајемац,
гној, мешано гаојиво (или: ђубриво, ђубре),
нарочито: мешавина земл>е са иструлелим
органским материјама.
компостирати (лат. сотробгћнп) ђубрити ме~
шаним ђубретом (компостом).
компосто (итал. сотроз1о) муз. сложено.
компот (фр. сотро!е, лат. сотровНшп саста-
влЈвно, сотропеге саставити, удесити) воће
кувано са шећером.
компрадор (порт.) у Кини и неким другим
земљама Истока, посредник, обично коми-
сионар, који посредује у извозној и увозној
трговини за рачун иностраних фирми.
компрес (лат. сотргебба) мед. облога, завој од компулзација (нлат. сотри1ба11о) в. компул-
више пута пресавијеног комада платна
или газе; компреса.
компреса (лат. сотргевза) мед. в. компрес.
компресан (лат. сотргеззш) згуснут, стиснут,
збијен.
компресибилан (нлат. сотргебШШб) ста-
шљив, згушњив.
компресибилитет (нлат. сотргеззШИНаб) физ.
СТИ1ШБИВОСТ, ЗГуШЊИВОСТ.
компулзориј(ум)
компресиван (лат. с о т р п т е г е стаснути,
нлат. сотрге881Уш) стискав, који стиска,
,сабијан, који сабија, збијајући.
компресија (лат. сотргевбш) притисак; саби-
јање, сгаскање, стезаље, збијање; фиг. при-
иуђивање, потиштавање, тлачење; компре-
сиона машина справа за збијање еластич-
них, нарочито гасовитих тела; компресио-
но огњило в. пнеуматичио огњило.
компресор (нлат. сотргебаог) сабијач, саби-
јало, справа за сабијање (или: згушња-
вање) ваздуха или гасова.
компресориј(ум) (нлат. сотргеззогшт) мед.
хируршки инструменат за вршење прити-
ска на крвне судове; у микроскопији: апа-
рат помоћу кога се предмет испитивања и
посматрања учини тањим и провиднијим.
компрехензибилан (лат. сотргећепмђШк)
појмллв, схватљив, разумљив.
компрехензиван (нлат. сотргећепзтк)
обухватан, који обухвата; схватљив, који
схвата, који појима, који разуме.
компрехензија (лат. сотргећепзк)) схватљи-
вост, моћ схватања, способност појимања
(или: схватања, разумевања); схватање,
разумевање.
бијати, збити, збијати, стиснути, стискати,
згушњавати, згуснути; фиг. угушити, укро-
тити, пригушити.
компримовати в. компримирати.
компробација (лат. сшпргоћаИо) признање,
признавање, одобрење.
компромис (лат. сотргопивзшп) споразум,
поравнање, нагодба; прав. у грађанској пар-
НИЦИ: споразум странака које су у спору да
ће се, изабравши судију спора (арбитра),
покорити његовој пресуди.
изборни судија.
онај који још са једнмм стоји за некога
добар.
компромигент (лат. сотрготШепв) прав. онај
који пристаје да спор реши изборни су-
дија.
компромитирати (лат. сотрготШеге) 1. прав.
споразумети се да спор реши изборни
судија; 2. изложити (или: излагати) непри-
лици или опасности, нахудити (или:
худити) угледу или поверењу, довести
(или: доводити) у питање, изнети (или:
износити) на рђав глас, брукати, обрукати.
компромитовати в. компромитирати.
зија.
компулзија (нлат. сотри1зш) приморавање,
присиљавање, принуда, присила.
компулзор (нлат. сотри1бог) наплаћивалац
(рачуна, пореза и др.).
компулзоран (нлат. сотри1бопиб) принудан,
присилан.
компулзориј(ум) (илат. сотри1бопит) прав.
акт којим виши суд наређује нижем да
похита са одлуком о некој ствари.
компургатор
компургатор (нлат. сотригј»а1;ог) прав. онај
који под заклетвом јемчи за нечију неви-
ност.
компутабилан (лат. сотриШћШб) срачунљив,
прорачунљив, израчунљив.
компутација (лат. сотри*а1Ао) израчунавање;
прав. одређивање степена сродства по рим-
ском (цквилна компутација), или по пап-
ском праву (канонска компутација).
компутирати (лат. сотри1аге) срачуната,
прорачунати, збројити.
ком си, ком са (фр. сопипе ст, сопипе ра) и комушшат (лат. с о т т ш п с а Ш т ) в. коминике.
овако и омако, свакојако.
Комсомол (рус. Сок)з коммунистическои
молодежи) скраћеница за „Савез комуни-
стичке омладине", омладинска организа-
ција у Совјетском Савезу са задатком да
васпитава омладину — „смену", како
кажу бољшевици — у марксистичко-ко-
мунистичком духу.
комун (лат. с о ш т и ш ) пр. ОПШТИ, заједнички,
јаван.
комуна (фр. соттипе) опигтана, територи-
јална јединица са локалном самоуправом;
грађани једне општине; општински дом;
заједница; Париска комуна социјалистич-
ка владавина у Паризу, установљена 18. Ш
1871; после жестоких борби угушена од
версајске владе у мају исте године.
комунализирање (лат. соттипаИз) пре-
лажење приватнкх предузећа у општинске
руке (или: под општинску управу).
комуналије (нлат. соттипаИа) пл. општинске
ствари, општински послови.
комунални (лат. соттипаНв) ОПШТИНСКИ, ко-
ји припада општини, који се тиче општине.
комунални систем управно-територијално
уређење, у оквиру уставних одредби, које
се заскива на самоуправи комуна (општи-
на) а остварује се у пуној самосталности
општинских установа, органа и удружења
грађана у привредној, културној и другим
областима.
комунар (фр. соттипагс!) учесник у Пари-
ској комуни (1871).
комунизам (лат. с о т т ш т ) друштвени поре-
дак који историјски смењује капитализам.
Бескласно друштво на бази високог сту-
пња производних снага. У њему су сва
средства за производњу у директном
друштвеном поседовању. Производња је
планска, под свесном контролом друштва
(произвођачи) и служи његовим разновр-
сним потребама. Разликујемо нижу и ви-
шу фазу комунизма. Нижа фаза кому-
низма = социјализам, још има трагова
прошлости, тј. капитализма. Средства за
производњу су подруштвллна, али награ-
ђивање се врши према рвду. Још увек
постоје извесне класне разлике. Није уки-
нута супротност умног и физичког рада.
Постоје и неке државне функције. Виша
фаза комунизма се развија на даљем сту-
пњу економског напредовања друштва. У
њему се сви (способни) баве производним
445 комуницирати
радом уз скраћено радно време. Присва-
јан>е средстава за потрошњу је према по-
требама појединаца. Нема никаквих класа
ни државе.
хомуиикабилав (нлат. соттшпсаМИв) саоп-
штљив, достављив; спојљив, саобраћајно
спојљив, који се може везати, спојити
(саобраћајном везом).
комунихант (лат. соттишсапв) у католичкој
цркви: причесник, онај који прима при-
чест.
комуникативан (нлат. с о т т и т с а И у ш ) пре-
ношљив, који се лако преноси на другога;
саопштљив, који радо казује своје мисли
другоме, разговоран; приступачан.
комуникативност (лат. с о т т и т с а г е ) присту-
пачност, вештина у општењу и споразуме-
вању с људима.
комуникација (лат. соттшисаУо) саопшта-
вање, саопштење; веза, опхођење, оп-
штење, додир; саобраћај; саобраћајница;
вој. заштићен приступ предњим положаји-
ма, комуникациона линија саобраћајна
линија.
комуникацио идиоматум (нлат. с о т т и ш с а и о
Шшта^гип) теол. сједињеност својстава
божанских и човечанских у Исусу Христу.
комувио (лат. с о т т и т о ) заједница, нарочи-
то црквена, верска; причест; време кад се
причешћује (у католичкој цркви); зајед-
ничко учешће.
комунист(а) (лат. соттигиб) присталица ко-
мунизма; члан комунистичке партије.
Комунистичка интернационала в. под ин-
тернационала.
Комунистички мавифест спис који су 1848.
објавили, по налогу интернационалног Ко-
мунистичког савеза, Крл Маркс и Фри-
дрих Енгелс, у којем су изложене основе
комунизма. „Са генијалном јасноћом изне-
то је у овом делу ново схватање света,
доследни и област друштвеног живота
обухватни материјализам, дијалектика као
најмногостраније и најду&ље учење о ра-
звоју, теорија класне борбе и светско исто-
ријске револуционарне улоге пролетарија-
та, творца новога, комунистичког друш-
тва" (В. И. Лењин).
комунитет (лат. соттипИав) заједница; сми-
сао за заједницу; опште добро.
комувице (лат. с о т л ш т з заједнички) лл за-
једничке испаше (горе, шуме и планине
једнога племена, села или задруге). Сви
којима оне припадају имају подједнако
право уживања, али не могу ниједан део
отуђити.
комуницирати (лат. сотитсаге) позаједни-
чити, позаједничавати, учинити заједнич-
ким; саопштити, саопштавати. објавити,
изнети (или: износити) на јавност; бити у
вези с ким, дописивати се, општити; у
католичкој цркви: причестити се, приче-
шћивати се.
комутабилан 446
комутабилан (лат. сотти1аћШб) заменљив,
променљив.
комутативни утовор (лат. сотти!аге
променити) двострани уговор заснован на
обавези да оно што једна страна даје
другој мора бити једнако ономе што од ње
прима (нпр. уговор о купопродаји, зајму,
замени).
комутатор (лат. сотти!аге) физ. прекидач,
справа којом се врши наизменично прекид
и укључење електричне струје у једном
колу, према потреби и аутоматски, одво-
ђење струје у друго коло, или мењање
смера струје; справа којом се отвара или
затвара галванска струја и у затвореном
луку по вољи обрће; струјни мењач, који
на динамо-машини наизменичне струје
управља једним правцем.
комутација (лат. соттиЈаИо) мењање, изме-
на, промена, замена; прав. замењивање јед-
не казне другом; лзшгв. метод исптивања
који се састоји у томе да се при изменама
на једном језичком плану (нивоу) јавл>а]у
неке измене на другом језичком плану; мат.
закон комутације: збир (производ) не мења
вредност ако сабирци (чиниоци) промене
места.
комутирати (лат. сотти!аге) мењати, разме-
нити, заменити.
комфор (енг. сот&гЕ) угодност, удобност;
конфор.
комфортабилав (енг. сот!ог1аћ1е) угодан,
удобан; конфортабнлан.
комфортав (енг. сотИог! удобност) в. ком-
фортабклан.
комфортер (енг. сот!ог1ег) огртач за кишу.
комшија (тур. кот?и) сусед.
кон- (лат. сшп, соп-) предметак у сложени-
цама са значењем: с, са.
конак (тур. копак од к о п т а к одсести, бити
гост) двор, господски двор, палата; пут
који се превали за један дан; ноћиште,
преноћиште.
ков алегреца (итал. соп аПејЈгегга) муз. са
живошћу, живахно, са веселошћу.
кон амареца (итал. соп атагегга) муз. са
горчином, тужно.
кон аморе (итал. соп атоге) муз. с љубављу,
радосно, са задовол.ством.
кон анима (итал. соп а ш т а ) муз. са изразом
пуним душе.
конат (лат. сопаШз) покушај, намера; прав.
покушај недозвољене радње.
конатуралитет (нлат. соппаЈддгаШав) природ-
на веза, сродност по природи.
кон афето (итал. соп аНеШ>) в. афетуозо.
кон аџитационе (итал. соп а^иагшпе) муз. в.
аџитато.
кон брио (итал. соп 1>гш) муз. живахно, бурно,
ватрено.
конвалесцент (лат. сопуа1е8сепз) болесник
који је почео да се опоравља.
конвалесценција (лат. сопуаХезсеШда) опора-
вљање од болести, оздрављење.
конвенционалан
конвалесцирати (лат. сопуа1ебсеге) опора-
вљати се, бити на путу оздравл>ења.
кон варијациони (итал. соп уапагшт) муз. са
варијацијом, са делимичним одступањима
од главне теме.
конвејер (енг. сопуеуег, сопуеуог) уређај, „бе-
скрајна трака", који служи за непрекидно
додавање производа у фази израде од
једног радника до другог; уређај за пренос
терета, транспортер.
конвексан (лат. сопуехиз) испупчен, сочи-
васт (супр. конкаван).
конвекситет (лат. сопуехИаз) испупченост;
(супр. конкавитет).
конвекс-конвекс (лат. сопуехш) в. биконвек-
сан.
конвексно-конкаван (лат. сопуехиз испу-
пчен, сопсауш издубен) испупчено-из-
дубен.
конвектор (лат. сопуесио) уређај за грејање
просторија.
конвекција (нлат. сопуесИо) физ. струјање (уп.
кондукција, радијација); метеор. струјање
топлог ваздуха од Земље увис и његово
мешање са горњим, хладнијим ваздухом.
кон велочита (итал. соп уе1осИ;а) муз. в. ве-
лоче.
конвенабилан (фр. сопуепаћ1е) згодан, пого-
дан, подесан, прикладан, повољан.
конвенијенција (лат. сопуешепИа) пристој-
ност, уљудност; угодност, удобност, при-
јатност; подударање, слагање, сагласност,
складност, прикладност, подесност; во-
ђење рачуна и имање обзира према ономе
што постоји, што одговара спољашњим
околностима (положају, звању, иметку и
др.), обзир.
конвенирати (лат. сопуетге) слагати се, од-
говарати; свидети се, допадати се, годити;
пристојити, приличити, бити у складу са
интересима.
конвент (лат. сопуепШз) састанак, збор,
скупштина, сабор (нарочито калуђерски);
манастир, самостан; Конвент 1792. у
Француској сазвана Уставотворна скуп-
штина СопуепИоп паИопа1е.
конвентуал (нлат. сопуепШаИз) калуђер, мо-
нах; нарочито: католички калуђер који
припада реду са блажим и слободнијим
прописима (за разлику од опсерванта).
конвенција (лат. сопуеп1ш) споразум (или:
погодба, уговор) између појединих држава
којим се регулишу њихови међусобни
правни, политички и економски односи
(књижевна, војничка, финансијска и др.);
споразум, договор; у Енглеској: састанак
парламента у време кад нема краља; оби-
чај, примљено правило, уобичајеност.
конвенционалан (лат. сопуепИопаНз) који се
оснива на конвенцији, који одговара спо-
разуму, споразумни, уговорни, договорни;
уобичајен, који се држи примљених нави-
ка или обичаја; конвенционални бракбрак
који је склопљен према сталешким или
имовним обзирима, а не према наклоно-
конвенционална казна 447
сти; конвенционална лажнеистина прих-
ваћена по споразуму.
конвенциовална казна казна којом се неко
обавезује да ће платити извесну суму у
случају ако не изврши, или не изврши
како треба, неки посао.
конвергенција (нлат. сопуегдепиа) геом., физ.
узајамно приближавање, стицање; фиг.
стремљење (или: тежња) истом циљу, сла-
гање.
конвергирати (нлат. сопуег^еге) приближа-
вати се узајамно, стицати се (у истој
тачки); фиг. стремити (или: тежити) истом
циљу; пр. конвергентан.
конверговати в. конвергирати.
конверза (лат. сопуегза) в. конвертирати.
конверзаториј(ум) (нлат. сопуегза1огшт) со-
ба за разговор; друштво за забаву која се
састоји у разговору.
конверзација (лат. сопуегзаИо) разговор,
разговарање, забављање или учење стра-
ног језика разговором.
конверзациони лексикон велики енциклопе-
дијски стварни речник, који обрађује, ал-
фабетским (азбучним, абецедним) редом,
предмете који се у опхођењу појављују
(нарочито су познати велики немачки кон-
верзациони лексикони Брокхаусов и Ма-
јеров).
конверзија (лат. сопуегзш) окретање, обр-
тање, промена, претварање; трг. промена
интересне стопе, претварање једног дуга у
други са повољнијим условима; прео-
браћање; преобраћање у веру, превера-
вање, преверење; фил. логичка конверзија
обртање једног суда, ТЈ. кад субЈекат и
предикат промене своја места (уп. кон-
трапозициЈа); прав. претварање Једног прав-
ног односа у друкчији, нпр. закупа у најам.
конверзирати (лат. сопуегзап) разговарати,
забављати се разговором; учити страни
језик разговором.
конверзус (лат. сопуегзиз) в. коивертит.
конвертер (лат. сопуегЧеге окретати, претва-
рати) 1. техвол. апарат за пречишћавање
растопљеног метала оксидацијом; 2. ТВ
адаптер који омогућава примање фрек-
вентног подручја за које телевизор није
био првобитно конструисан; 3. ел. мењач;
конвертор.
конвертибилан (нлат. сотгегШнИз) претвор-
љив, преобратљив.
конвертибилност (лат. сопуег!еге окретати,
претварати) преобратљивост, претворљи-
вост, променљивост (у).
конвертиплан (енг. сопуегИр1апе) авион са
ротором, комбинација хеликоптера и
авиона.
конвертирати (лат. сопуег1еге) преобразити,
преобраћати, преобратити, претворити,
променити (у); преверити, преверавати,
преобратити, превести у другу веру; фин.
претворити (или: претварати) један дуг у
други под повољнијим условима по дуж-
ника.
конгелациЈа
конвертит (итал. сопуегШо) превереник, онај
који је прешао из једне вере у другу,
преобраћени; конзервус.
конвертита (итал. сопуегШа) превереница,
преобраћеница, она која је прешла у другу
веру, преобраћена; конверза.
кон вивеца (итал. соп У1уе2га) муз. живахно,
живо.
конвивиј(ум) (лат. сопу1ушт) гозба, част,
гошћење.
кон вигоре (итал. соп У1@оге) муз. крепко,
живахно, снажно, изразито.
конвикт (лат. сопУ1с1из) завод у коме станују
студенти католичке теологије или ђаци
уопште; такође: установа у којој се ђаци
хране бесплатно или уз знатан попуст.
конвикториј(ум) (нлат. сошлс1огшт) зајед-
ничка трпезарија.
конвикторист(а) (лат. сопу1с1из) питомац
конвикта.
конвикција (лат. сотпсИо, сопутсеге) прав.
уверење, убеђење, доказ.
конвинцирати (лат. сопутесеге) прав. убеди-
ти, уверити, доказати.
конвој (фр. сопуој пратн>а) вој. група трговач-
ких или транспортних бродова са пратњом
јединица ратних бродова (ради заштите од
напада непријатељских подморница и
авиона); група вс&ила која се креће под
заштитом оружане пратње; свака оружана
пратња којој је задатак заштита.
конвокација (лат. сопуосаИо) сазивање, са-
зив; прав. позивање поверилаца.
конволатилизација (нлат. сопуо1аШ1заио)
хем. саиспаравање, претварање у пару за-
једно са другим течностима.
конволвулус (лат. сопуо1уи1из) бот. попонац,
слак; мед. заплетеност црева.
конволут (лат. сопуо1уеге смотати, скотура-
ти, сопуо1иИт) смотак аката; свеска за
акта (ИЛИ: списе).
конволута (нлат. сопуо1и1;а) арх. завојица на
јонском капитлу.
конволуција (нлат. сопуо1иио) мед. умота-
вање.
конвоцирати (лат. сопуосаге) сазвати, сази-
вати.
конвулзибилитет (нлат. сопуШвИпШаз) мед.
трзавост, трзање мишића.
конвулзиван (лат. сотаЉив, нлат. сопуи1-
81уиб) мед. грчевит, праћен грчевима; који
изазива грчеве (или: трзаје).
конвулзија (лат. сопуи1з1о, сопуеИеге) мед.
грчење, грчеви, трзање; фиг. трзавица; по-
крет, потрес.
коввулзионар (нлат. сопуи1бшпагш8) мед.
онај који болује од грчења, трзања ми-
шића; такође: квекер.
конгелативан (нлат. соп§е1а1;1уиз) КОЈИ изази-
ва смрзавање, који смрзава.
конгелација (лат. соп§е1аИо) смрзавање,
смрзнуће, слеђавање, слеђење; смрзнуће,
смрзнутост, слеђење, слеђеност; стврдња-
вање, згрушавање.
конгелирати 448
конгелирати (лат. соп§е1аге) смрзнути, смр-
завати; згуснути, згушњавати; згрушати,
усирити.
конгеиеричан (лат. соп^епег, 8
е п ш
Р°Д) јед-
нородан, истородан, истоврсан.
конгенијалан (нлат. соп^ешаИб) духовно сро-
дан, сродан по духу.
конгенијалитет (нлат. сопдетаШаз) сродност
по духу, духовна сродност.
конгенијалност в. конгеиијалитет.
конгениталан (лат. соп^епНш, нлат. соп-
ЈЈепИаИз) урођен, који постоји од самог ро-
ђења, нпр. иека болест (мана срца).
конгерирати (лат. соп^егеге) сносити, згрта-
ти, нагомилавати; ул. конгестија.
коигестиван (нлат. соп^езЦуш) који изазива
навалу крви, који потиче од навале крви.
конгестија (лат. сопјЈезИо) мед. навала крви
или сокова, препуњавање једног органа
крвљу, подилажење крви.
конглобација (лат. соп§1оћа1ш) згртање, го-
милање; рет. гомилање доказа.
конглобирати (лат. сопјроћаге) гомилати, на-
гомилавати; угрудвати, угрудвавати.
конгломерат (лат. соп§1отегаге згомилати,
збити) геол громача, слепљевина (кад се
каквим лепком слепи крупан речни, језер-
ски или морски шљунак или валуци); фиг.
пренатрпаност, мешавина свега и свачега.
конгломерација (лат. соп81отега1т) гоми-
лање, нагомилавање, слепљивање; спајање
свега и свачега.
конгломерирати (лат. сопј*1отегаге) згрудва-
ти, нагомилати, скупити, слепити.
конглутинантан (лат. соп^1и1:тап8) лепљив,
слепљив.
конглугинанциа (лат. сопдШИпапИа) пл фарм.
в. колетика.
конглутинат (лат. соп§1иипа1;ит) нешто сле-
пљено; шгн некристалисан камен слепљен
неком масом.
конглутинација (лат. сопј»1и*та{ш) слепљи-
вање, слепљење; згушњавање, згруша-
вање, усиравање.
конглугинирати (итал. соп^иУпаге) лепити,
слепити; згуснути, згушњавати.
кон гравита (итал. соп дса\Ша) муз. достојан-
ствено, са достојанством.
конгратулација (лат. соп§гаШ1а1ш) в. грату-
лација.
конгратулирати (лат. соп§га!и1аг) в. гратули-
рати.
кон грација (итал. соп §га21а) муз. л>упко,
умилно.
конгрегати (нлат. сопјрге{*а1ит) пл. мин. некри-
сталисано камење које се само собом, без
неке нарочито лепљиве материје, слабо
одржава у вези.
конгрегација (лат. сопЈ>ге§аИо) верско
удружење, заједница, братство; удружи- I кондензанциа (лат. сопаегаапЦа) пл. в. кон-
вање више манастира истога реда у орга- |
низовану целину; скупштина кардинала;
назив једанаест административних оде-
љења кардиналског колегијума у Риму
(инквизиција, пропаганда вере итд.).
кондензативан
конгрегационалисти (лат. сопј*ге§а1ш) пл.
чланови верске партије у Ентлеекој који
признају као једини извор вере Св. писмо,
одбацују сваку симболичну верску форму,
ие признају никакве верске поглаваре
(бискупе, папу); индепенденти.
конгрегационисти (лат. соп$се%аИо) пл. чла-
иови једне верске конгрегације, нарочито
језуитске.
конгрегирати (лат. соп^ге^аге) сабрати,
удружити, сјединити, скупити.
конгрес (лат. сопдгебкиз) скупштшш, скуп,
збор, састанак ради договарања и савето-
вања о заједничким пословима; нарочито:
састанак пуномоћеника више држава (нпр.
Париски, Бечки конгрес); скупштина чла-
нова истог сталежа и исте струке (про-
фесорски, учитељски, географски итд.
конгрес) или истих начела (партијски
конгрес); у САД: законодавна скупштина
народних посланика.
конгресија (лат. соп§гез81о) састајање, саста-
нак.
коигресист (лат. сопзгеззш) члан конгреса,
учесник у конгресу.
коигруентан (лат. сопјЈгиепз) сагласан, јед-
нак, подударан; мат. подударан, једнак и
сличан, истог облика и једнаке површине.
конгруентиост (лат. соп^гиеге) в. коигруен-
ција,
ковтруенција (лат. соп^гиепиа) сагласност,
слагање; подударност, сличност и једна-
кост; истоветност облика и једнакост повр-
шина; конгруентност.
коигруирати (лат. соп^гиеге) бити сагласан,
слагати се; подударати се, поклапати се,
бити сличан и једнак.
коигруитет (нлат. сопзгиНаз) сагласност,
слагање, потпуна једнакост.
кон густо (итал. соп §из1о) муз. в. густозо.
ковдебитор (лат. соп јећНог) прав. садужник.
кондемнат (лат. сопс1етпаге осудити, соп-
(1етпа1и$) прав. осуђеник.
кондемнатор (лат. сопсЈетпа^ог) Прав. онај
који издејсгвује доношење пресуде, тужи-
лац.
кондемнаторан (илат. сопс1етпа1огшз) прав
осудни, казнеии; кондемнаторна пресуда
(нлат. 8еп1еп11а сопс!етпа1;опа) осудна пре-
суда, она коју изриче суд кад нађе да је
осуђеник крив за дело за које се оптужује.
кондемнација (лат. соп(1етпаге осудита,
сопДетпаИо) праа. осуда, казна.
кондензабилан (нлат. сопЈеп.чађШк) који се
може згуснути, згушњив.
кондензабилитет (нлат. еош1еп5а1>Ш1,а8) мо-
гућност згушњавања, згушњивост.
кондензанс (лат. сопдепзапв) средство за згу-
шњавање; пл. кондензациЈа.
дензанс.
коидензат (лат. сопЈешаге з^уснути) физ. теч-
ност настала кондеизацијом неке паре.
кондензативан (нлат. сопЉпзаИуив) згушња-
ван, који згушњава, згушшавајући.
 кондензатор 449
кондензатор (нлат. сопс1еп8а1ог) физ. згушњи-
вач, скупљач; електрични кондензаторрре
металне плоче, раздвојене слојем од мате-
ријала који не проводи електрицитет, дие-
лектрикума (ваздух, стакло, порцелан, па-
рафин и др.), од којих је једна везана с
извором електрицитета а друга са земљом
(служи за нагомилавање електрицитета у
већој количини но што би се то могло
постићи само са једном плочом); код пар-
них машина: суд с водом у коме се згу-
шњава израђена пара из стублине, цилин-
дра; код пећи за топљење: справа за згу-
шњавање течних супстанци.
кондензација (лат. соги!еп8а1ш) физ. згушња-
вање, претварање паре у течност путем
расхлађивања или притиска; електрична
кондешација згушњавање, нагомилавање
електрицитета помоћу електричног кон-
дензатора, лајденске боце итд.; збијање,
сажимање.
кондензирати (лат. сопЈепзаге) згуснути, згу-
шњавати; збити, збијати, свупљати; фИг.
сажети, сажимати.
кондензитет (нлат. сопсЈепвНаз) густоћа, згу-
снутост.
кондензовати в. кондензирати.
кондензор (лат. сопдепбог) апарат за освет-
љавање објекта посматрања (код микро-
скопа и пројекционог апарата); опт сочиво
сабирача, сакупљача.
кондикција (лат. сопсИсИо) отказивање, от-
каз; прав. захтев за повраћај ствари која
нам припада или права које нам припада;
свака лична тужба уопште.
кон дилиђенца (итал. соп сћЦ^епга) муз па-
жљиво, брижљиво.
кондилом (грч. к6пс1у1о8) мед, гута, гука, изра-
штај, брадавица; прид. кондиломатозан.
кондилус (грч. кбп<1у1о8) анат. зглоб, зглавак,
чукаљ.
кондиректор (нлат. сотЦгес1ог) сауправник.
кондитор (лат. сопдеге основати, сош!Ног) 1.
оснивач, творац.
кондитор (лат. сошИге зачинити; укусно зго-
товити, сопсШог) 2. посластичар; луксузни
пекар.
кондиторај (лат. сопсИге зачинити; укусно
зготовити) посластичарница; радња са
луксузним пецивом.
кондитум (лат. сопсИге, сопсШшп) фарм. поме-
шано, зачињено шећером.
кондиција (лат. сопс1Шо) услов; стање, окол-
ност; служба, положај, намештење; место
које се добива под извесним условима;
приватно поучавање ђака, давање приват-
них часова ђацима; бити у конджџлји сп.
бити у добром (или: повољном) стању
(рвач, боксер, тенисер, фудбалер, вежбач
на справама, тркачки кон> и др.).
кондиционал (лат. сопсШшпаНб) ,-Рам погод-
бени начин (код глагола), нпр.: Путовао
бих, кад бих могао.
кондициовалан (лат. сопдШопаИз) услован,
погодбени; грам. кондиционална или погод-
' 29 Лексикон
кондуит-листа
бена ррченица она која казује погодбу или
услов под којим се врши или би се вршила
радња главне реченице, нпр.: Помогао бих
ти кад (ако) бих могао.
кондициоиализам (лат. сопсИсш) фил учење
по којем појам узрока треба заменити
појмом услова.
кондиционирати (лат. сош!Шо) условити,
условл»авати; бити у некој служби, заузи-
мати неко место; бити добро коцдициони-
ран (фр. сопс1Шопп4) бити добро очуван, у
добром стању; кондиционираиа меница
условна меница.
кондицио сине ква нон (лат. сопсШш сше диа
поп) услов без кога се нешто не може
замислити или извршити, тј. неминован,
неопходан, нужан, апсолутан услов.
кондицирати (лат. сопсИсеге) прав. тужити,
судским путем захтевати враћање неке
ствари или права.
кондоленција (лат. сопск>1еп1ла) саучешће,
сажаљење; изјава саучешће.
кондолирати (лат. сопс!о1еге) сажаљевати.
учествовати у чујој жалости; изјавити
(или: изјављивати) саучешће.
кон долоре (итал. соп с1о!оге) муз. с болом,
тужно, жалосно.
кон долчеца (итал. соп (Мсегга) жуз. љупко,
умилно, слатко.
кондом (фр. сопс1от) кошуљица, навлака од
гуме или рибљег мехура која се навлачи
на мушки сполни орган ради предохране
од заразе и затрудњавања, названа по
проналазачу, енглеском лекару Соп1оп-у;
уп, презерватив.
кондоминат (нлат. сопдогтпаШт) заједнич-
ка владавина више лица неком земљом;
имање са више господара.
кондоминиј(ум) (нлат. согкЈоттшт) зајед-
ничко владање више држава неком тери-
торијом, сапоседовање, заједничко вла-
сништво, сувласништво.
кондоминус (нлат. сопскитпив) сапоседник,
сувласник.
кондонација (лат. соп<1апа1ш) прав. по-
клањање, даривање; опроштење.
кондор (шп. сопс1ог) зоол. највећи јужноаме-
рички суп, лешинар.
кондота (итал. согк^оИа) пратња, спрово-
ђење; трг. отпремање, одашиљање робе.
кондотијери (итал. сопск>иеп) шг. вође најам-
ничких трупа у XIV и XV в., који су у
Италији често били веома моћни; аванту-
ристи.
кондуита (фр. сопс1ш1е, лат. сопдисеге) вла-
дање, понашање (нарочито у служби); оп-
хођење, начин живота; сведоџба о пона-
шању.
кондуит-листа (фр. сопдиНе, нем. 1л81;е) ли-
ста у коју претпостављени бележе квали-
фикације, заслуге, радну способност и по-
нашање службеника (чиновника) или
официра.
кондуктер 450
кондуктер (фр. сопс!ис1;еиг) вођа, пратилац,
спроводник (воза, трамваја, поште, брода
итд.); надзорник, управник радова.
кондуктибилан (нлат. сошћдсШзШз) провод-
љив, који се може распрострети или ши-
рити провођењем, спроводљив.
кондуктибилитет (нлат. сопс!исШ)Ш1а8) про-
водљивост, могућност провођења.
кондуктор (лат. сопдисЛог) прав. закупац; физ.
проводник (електрицитета, топлоте итд.),
твар (или: грађа, супстанца) која има свој-
ство да проводи електрицитет, топлоту
итд., тј. да се кроз њу простире топлота
итд. од слоја до слоја (уп, конвекција,
радијација); назив за један део машине за
произвођење електрицитета трењем који
скупл>а електрицитет; громовод на зграда-
ма; мед. хируршки инструменат помоћу
кога се уноси неки други инструменат у
органе, шупл>а сонда; такође: особа која
преноси болест у прикривеном стању.
кондукција (лат. сопсЦкЛш) у римском праву:
давање у закуп, изнајмл>ивање; физ. прово-
ђење (топлоте, електрицитета, итд.), про-
стирање од слоја до слоја или од делића до
делића; уп. конвекција, радијација.
кондуранго-кора мед. кора биљке §опо1оћиз
сопс1игап§о, која се употребл>ава као лек
против раха.
кондуцирати (лат. сопс!исеге) ВОДИТИ; спро-
водити, пратити; проводити; прав. најмити,
закупити.
конекс (лат. соппехиз) спој, тесна веза.
конекса (лат. соппеха) пл. спојене ствари,
ствари које су у међусобној вези.
конексија (лат. соппехш) веза, тесна веза;
утицајно познанство.
конектив (нлат. соппесиушп) бот. веза, про-
дужетак прашничког нита између праш-
ничких кесица.
конектирати (лат. соппес!еге) свезати, споји-
ти, скопчати; бити спојен, бити везан, бити
у вези.
кон еспресионе (итал. соп езргеззшпе) хуз. са
изразом, изразито.
конетабл (фр. соппе!аћ1е) маршал, некада-
шњи главни заповедник војске у Францу-
ској; такође као наследна почасна титула;
у Енглеској; полицијски службеник, кон-
стаблер.
конз . . . речи којих нема овде треба тражи-
ти под конс.1.1.
конзерва (фр. сопзепге, итал. сопзепга) наро-
чито спремљене и од кварења осигуране
животне намирнице (воће, поврће, рибе,
месо) у лименим, добро затвореним и
залемљеним кутијама или боцама, турши-
ја; вој. спољашње утврђење испред великог
утврђења.
конзервабилан (нлат. сопзегуађШз) сачув-
л.ив, одржљив, који се може сачувати,
одржати.
конзервативан (нлат. сопзегуаИлгиз) који
одржава, који чува оно што се затекло,
који је противаи новотаријама, нарочито у
конзисторија
политичком животу, старомодан, застарео;
супр. либералан.
конзервативац (нлат. сопбепгаИуиз) човек
конзервативних погледа и схватања; члан
конзервативне странке; супр. либерал.
конзервативизам (лат. сопкегуаге сачувати,
одржати) правац мишљења и тежња оних
који желе да се одржава и чува старо, оно
што се затекло и наследило (у приватном,
друштвеном, политичком итд. животу).
конзерватор (лат. сопзегуа1ог) надзорник,
чувар; онај који одржава у реду уметничке
ствари, старине, научне збирке и сл.
конзерваториј(ум) (нлат. сопвег\га1огшт) ви-
сока музичка школа (у рангу факултета),
завод за неговање добре музике; кућа у
којој се чувају бил>ке од зимске хладноће,
зимска башта.
конзерваторист(а) (нлат. сопзег\га1огшт) ђак
високе музичке школе; фиг. човек високе
музичке културе.
конзервација (лат. сопзегуаио) 1. одржа-
вање, одржање, чување; принцип конзер-
вације еиергије начело одржања енергије;
2. спремање хране бил>не и животињске
(сушењем, саламуром, димљењем, топло-
том, хладноћом и хемикалијама), тако да
се може сачувати од кварења дуже вре-
мена.
конзервирати (лат. сопвепгаге) чувати, очу-
вати, сачувати, одржати; метати у турши-
ју, правити конзерве; прид. конзервиран.
ковзервисати в. конзервирати.
конзилијар (лат. сопбШапиз) већник, савет-
ник; саветодавац; нарочито: саветодавни
лекар који важи као ауторитет у својој
струци.
конзилиј(ум) (лат. сопзШшп) савет, предлог;
саветовање, већање.
конзилијум абеунди (лат. СОПБШШП аћеипсИ)
савет ђаку да напусти школу (због слабог
учења или кривице), нешто блажа врста
релегације.
конзилијум медикум (лат. сопзШшп тесИ-
сит) лекарски савет, лекарско мишљење.
конзилирати (лат. сопзШаг) већати, савето-
вати се; давати савет, саветовати; удаллти
од школе.
конзистентан (лат. сопз181:еп8) чврст, густ,
једар (нпр. конзистентна маст); фиг. сталан,
постојан, одржл>ив.
конзистенција (нлат. соп8181епиа) чврстоћа,
густоћа, слабија или јача повезаност са-
стојака, трајност; фиг. сталност, постоја-
ност.
конзистирати (лат. соп8181еге) истрајати, би-
ти истрајан, одржати се, остати (или:
остајати) при чему.
конзисторија (лат. сопз181огшт) код Римља-
на: царски савет; место где се тај савет
састајао; код православних: духовни суд,
помоћни орган епархијских епископа при
вршењу њихове судске власти; код като-
лика: скупштина бискупових помоћних
органа, скупштина кардинала под пред-

седништвом папе; код протестаната: црк-
вена власт; пр конзисторијалан.
конзола в. консола.
конзорциј(ум) (лат. сопзогИшп) в. консорци-
јум-
конзул (лат. сопзи1) у староримској републи-
ци: титула двојице највиших службеника
који, заједно са сенатом, управљаху држа- коницитет (грч. кбпоз купа) купастост; коси-
вом; назив три највиша функционера у
Француској Републици (1799—1804); да-
нас: службеник који у иностранству засту-
па трговачке и привредне интересе своје
државе и њених поданика, а каткад му се
поверава и дипломатска функција (по ран-
гу се деле на: генералне конзуле, конзуле,
вице-конзуле и конзулске агенте.
конзулат (лат. сопзи1а1ш) достојанство и
звање конзула; надлежност конзула; пред-
ставништво једне државе у разним мести-
ма друге којему је на челу конзул; канце-
ларија конзула.
конзулент (лат. сопзи1епз) саветодавац, бра-
нилац, заступник; правни саветник.
ковзулирати (лат. сопзи1еге) саветовати се, конјектурализам (лат. сопјес1ига наслућива-
питати за савет.
конзулт (лат. сопзиНшп) одлука, решење;
правно мишљење.
конзулта (итал., шп. сопзиНа) саветодавна
скуппгтана; државни савет у Италији и
Шпанији.
конзултативан (нлат. сопзи11аи\п15) саветода- претпостављати.
ван.
конзултатор (нлат. сошиНа1ог) онај који
тражи савет за што или за мишљење о
чему.
конзултација (лат. сопзиИаИо) в. консулта-
ција.
конзултирати (лат. сопзиНаге) в. консулти-
рати.
конзултовати в. консултовати.
конзултор в. консултор.
конзум (лат. сопзшпеге трошити, потрошити)
потрошња, трошење, прођа.
конзумент (лат. сопвшпеге) потрошач, наро-
чито животних намирница и робе (супр.
продуцеит).
конзумирати (лат. сошшпеге) трошити, по-
трошити; јести.
конзумтибилије (нлат. сопзшпШпИа) пл. роба
која се троши, нарочито која је за јело,
животне намирнице.
конзумтиван (влат. сопзшпШгиз) који троши,
нагризан, који нагриза, који уништава.
конзумтор (лат. сопзипг1ог) потрошач.
конзумција (лат. сопзипто) трг. трошење,
потрошња, нпр. ЖИВОТНИХ намирница; мед.
трошење ткива, слабљење, сушење, су-
шица.
кониин (грч. кбпешп кукута) хем. течност без
боје, непријатна и омамљива мириса, на-
лази се у кукути, веома отрован алкалоид
(отров којим су отровали Сократа); цпку- конјугирати (лат. сопји§еге) везата, спојити,
тин.
кониметар (грч. кбпов купа, те1гоп мера)
справа за мерење купа.
29«
451 конјунктив
кониоза (грч. кбгпв прах) мед. обољење које
настаје услед удисања разних врста праха
(угљеног, кречног, бакарног, железног и
ДР-)-
конифере (грч. кбпоз шишарка, лат. Јегге
носити, производити) пл. бот. четинари, нпр.
бор, оморика, јела, смрча итд.
на, нагнутост.
коничан (грч. кбпоз) купаст, чунаст, у обли-
ку купе; конична рефракција преламање
светлосног зрака у купаст сноп; конично
огледало купасто огледало.
конјектанеа (лат. сопј1сеге, сопјесЛапеа) пл.
збирка напомена, запажања, тренутних
досетака и слично.
конјектура (лат. сопјес1ига) наслућивање,
нагађање, претпоставка, вероватноћа; на-
чин читања старих писаца који се ослања
на претпоставке и нагађања.
конјектуралан (лат. сопјесШгаћз) који се
оснива на нагађањима, наслућивањима,
претпоставкама.
ње) фнл. учење Николе Кузануса (Кузан-
ског, 1401—1464), по којем је, с обзиром
на недовољност нашега сазнања, све на-
ше знање само наслућивање и нагађање
бескрајне истине.
конјектурирати (лат. сопјесШга) нагађати,
конјицирати (лат. сопј1сеге) нагађати, прави-
ти вероватне закључке; објашњавати (или:
поправљати, утврђивати, постављати) ве-
роватне варијације неког текста.
конјугалан (лат. сопји^аИз) брачни, који се
тиче брака; супружнички.
ковјугата (лат. сопји§а1а Нпеа) анат. мали
пречник зделице (карлице).
конјугација (лат. сопји&аИо спајање) грам.
промена глагола по лицу, броју, времену,
начину и роду; бот., зоол. сљубљивање (код
извесних алга и једноћеличних животиња
једноставан сполни процес који се састоји
у стапању двеју ћелија).
конјугијум (лат. сопји§шт) брак.
конјугирата (лат. сопји^аге) в. конјуговати.
ковјугицидијум (нлат. сопји§1сШшт) прав.
убиство брачног друга.
конјуговати (лат. сопјидаге спрегнути, спре-
зати, спојити, спајати) грам. мењати глаго-
ле; геом. конјуговани пречници спрегнути
пречници (једног купиног пресека): два
пречника таква да је сваки паралелан са
дирком на крају другога; физ. конјугована
огледала спрегнута огледала: два парабол-
на огледала постављена тако једно према
другом да се топлотни или светлосни зра-
ци који полазе из жиже једнога од њих
одбијају паралелно ка другом, па одатле у
његову жижу.
сјединити, додати.
ковјунктив (лат. сопјипсИуиз) грам. зависни
начин у глаголској промени којим се иска-
конЈуиктива 452 конкордирати

зује радња која се претпоставља (у грчкој, конклаве (лат. сопс1ауе) ,,закл>учана одаја",
латинској, француској и немачкој грама- кардиналска скупштина за бирање папе;
тици). тајна закл>учана дворница у којој се врши
конјунктива (лат. сопјипсИуа) аиат везница избор папе (раније у Квириналу, затим у
очних капака, вежњача, слузокожна опна Ватикану).
која везује очну јабучицу са капцима и конклавист(а) (лат. сопс1ауе) лице додељено
облаже њихову унутарњу страну, као и кардиналу (слуга, лекар) за време бирања
један део очне јабучице. папе, које не може напустити коиклаведок
конјунктиван (лат. сопјипсиуиз) грам. који се се избор не изврши.
тиче конјунктива, који стоји у конјункти- конкламација (лат. сопс1атаИо) викање, ви-
ву, условљен; спојни, везивни. ка; клицање.
конјунктивитис (лат. сопјипсЦуа везница оч- конклудирати (лат. сопс1ис!еге) лог. закл>учи-
них капака) мед. запаљење очних капака; вати, закључити, изводити (или: извести)
в. конјунктива. закл,учак.
конјунктивни судови лог судови са једним конклузиван (нлат. сопс1ив1Уи5) закључни,
субјектом (8) и са више предиката (Р^. Рг, који садржи закључак, завршни; грам. кон-
Р 3 . . .), нпр.: Годишња доба су пролеће, клузивне или закључне речрнице незави-
лето, јесен и зима. сне реченице од којих се друга јавља као
конјунктура (нлат. сопјипс1ига) стицај згод- закл»учак прве, нпр : ниси учио, дакле не
них прилика, околност, прилика; трг. из- можеш ни знати.
глед на повољну понуду и тражњу робе конклузио (лат. еопсћдзвд) лог закључак, ло-
који се пружа или указује пословним пре- тачки акт мишљења где се изводи суд из
дузећима. једног суда или више судова (премиса).
конјункција (лат. сопјипсИо) спајање, Ако се изводи из једног суда, онда је
здружење; грам везник, свезица (а, и, али, непосредан. а ако се изводи из два суда
јер); астр положај два небеска тела која се, или више судова, онда је посредни закљу-
посматрана са Земље, налазс у истом чак или силогизам; рет закључак. заврше-
правцу са исте стране (супр опозиција); так говора.
повољан или неповољан стицај околности конклузум (лат. сопс1шшп) оно што је одлу-
(=констелација). нарочито у политици и чено, одлука, решење, закл>учак.
на берзи. конкокција (лат. сопсо^иеге скувати, свари-
конјурант (лат. сопјигапз) завереник, урот- ти) варење, кување, прекувавање (хране
ник. у желуцу).
конјурат (лат. сопјигаШз) в. конјурант. конкомисар (нлат. сопсопиквагшв) прав сао-
конјурација (лат. сопјигаио) завера, урота. луномоћеник.
конкаван (лат. сопсауив) издубен, удубен конкомитантан (лат. сопсотИап пратита)
(супр. конвексан); конкавном се назива уну- који прати, који садејствује, који се поја-
трашња страна једне криве линије и повр- вљује истовремено.
шине; конкавно сочиво опт издубено со- конкомитирати (лат. сопсотНап) пратити,
чиво. садејствовати; конкомитирајући симпто-
конкавитет (лат. сопсауНаз) издубеност, уду- ми мед. појаве које само прате, споредне
беност, угнутост. (или: небитне, неважне) појаве код болести.
конкавно-конвексан (лат. сопсауш, сот/е- конкордабилаи (лат. сопсогсЈаћШз) који се
хш) опт. издубено-испупчен. може сложити, сложљив, саглашљив.
конкавно-ковкаван (лат. сопсауив) опт. двогу- конкордабилитет (лат. сопсогчЈакаШаБ) мо-
боиздубен, угнут с обе стране. гућност слагања, сложљивост, саглашљи-
конкамерације (лат. сопсатегаИо) пл одељ- вост.
ци, преграде, одељења, коморе. конкордантан (лат. сопсоггЈапх) сагласан,
конкатенација (лат. еопса1епа!;к>) повезаност, сложан, једнодушан, складан.
везивање (ланцима). конкорданција (лат. сопсопЈапИа) сагла-
сност; алфабетски списак свих речи које
конкаузе (лат. сопсашае) пл фил. саузроци, долазе у једном спису, нпр. у Библији
споредни узроци, тј. они који делују зајед- (вербална конкорданција) са навођењем
но са главним узроком. цитата, или списак свих места која се
нонквистадори (шп. согкЈШЗ^аЈогез) пл. по- односе на неку мисао или неки предмет
грешан изговор, в. конкистадори. (реална конкорданција); геол појава кад
конкиста (шп. совдшвга освојење) период површине слојева теку паралелно.
првих открића у Америци. конкордат (лат. сопсогс1а1ит) споразум, на-
конкистадори (шп. соггс[и15(;ас1оге8) освајачи; годба; нарочито: споразум између папе и
у некадањим шпанским и португалским једне световие силе о односима и правима
поседима Средње и Јужне Америке: осва- римокатоличке цркве у тој држави.
јачи земље и њихови потомци, које је двор конкордија (лат. сопсогсИа) слога, сагла-
награђивао племићким титулама и вели- сност, једнодушност.
ким имањима; фиг завојевачи, освајачи, конкордирати (лат. сопсогс1аге) слагати се,
пустолови. бити сагласан.
конкорпорација 453
конкорпорација (лат. сопсогрогаИо) присаје-
дињавање, присаједињење, здруживање,
здружење.
конкорпорирати (лат. сопсогрогаге) присаје-
динити, присаједињавати, сајузити, здру-
жити, здруживати, примити у друштво,
примити у братство.
конкредитирати (нлат. сопсгес1Наге) учество-
вати с другама као поверилац, нпр. у
неком зајму.
конкредитор (нлат. сопсгесМог) саповерилац.
конкремент (нлат. сопсгетепЛшп) тело које
настаје згушњавањем неке течности у чо-
вечјем или животишском телу (нпр. камен
у мокраћном мехуру).
конкресценција (лат. сопсгезсепШ) срашћи-
вање, слепљивање.
конкрет (енг. сопсге!) енглески камени мал-
тер.
конкретан (лат. сопсгеик) „срастао", ства-
ран, који се може опазити чулима, опажа-
јан, опипљив, телесни; конкретан појам
лог. појам који означава чулима опажљиву
ствар или чулима опажљиво својство (супр.
апстрактан).
конкретизирати в. конкретизовати.
ковкретизовати (лат. сопсгезсеге срасти,
сопегеШз) учинити да нешто буде стварно,
приказати (или: представити) стварно,
опипљиво.
конкретум (лат. сопсгеШт) ствар која посто-
ји, нпр. човек, животиња, дрво итд.; ин
конкрето (лат. т сопсге1о) у стварности, у
датом случају, у стварном случају, оно
што се јавља у области стварнога.
конкреција (лат. сопсгеИо) срашћивање, ску-
пљање у једно; згушњавање, усиравање,
стврдн>аван>е, смрзавање неког течног те-
ла; мед. таложење страних твари у телу,
нпр, камена у мокраћном мехуру; мин.
минерална маса која је постала концен-
трацијом минералне супстанције око јед-
ног средишта; фиг. отеловљење, овапло-
ћен»е.
конкрецијанци (лат. сопсгећо) лл. психолози
који сматрају да је душа нераздвојива од
тела.
конкубина (лат. сопсићта) наложница, ван-
брачна жена; блудница.
конкубинар (нлат. сопсићтагшз) наложник,
ванбрачии муж; блудник.
конкубинат (лат. сопсиђтаШв) ДИВЉИ брак,
наложништво; блуд.
конхубитус (лат. сопсићНиз) сношај, обле-
жај, обљуба; конкубитус антиципатус (лат.
сопсиђНиз агШмраШв) прав. превремени
сношај (нпр. вереника, пре венчања).
конкуратор (лат. сопсига1ог) Прав. састаралац,
сутутор, члан старатељства.
конкурент (лат. сопсиггепв) супарник, так-
мац, такмичар, надметач.
конкуренција (нлат. сопсиггепИа) 1. супар-
ништво, такмичење, надметање, утакмица;
такмичење више особа (нпр. за расписану
награду, положај и сл.); 2. борба робних
конотативан
произвођача за реализацију роба. Ако је
понуда робе већа од потражње, онда кон-
куренција бесни међу власницима робе;
успева се ниским ценама (дакле вишом
производношћу рада) и квалитетом робе.
Слабији произвођачи пропадају. Ако је
понуда робе мања" од потражње, онда се
конкуренција преноси на страну по-
тражње. Купци се надмећу у набијању
цена, а продавци имају неки вид монопола.
конкуренције клаузула (лат. сопсштепИае
с1аши1а) трг., прав. погодба којом се службе-
ник (нпр. трговачки помоћник) огранича-
ва, у корист свога некадашн>ег послодавца,
у свом привредном раду.
конкурзифекс (нлат. сопшгкИех) прав. чајед-
НИЧКИ дужник; уп. конкурс.
конкурзус кредиторум (лат. сопсигзш
сгесШогит) в. под конкурс.
ковкурс (лат. сопсигзиз) такмичење више
особа за неку ствар, повластицу, награду.
неки положај, натицање, утакмица; распи-
сати конкурс=расписати стечај; трг стечај,
заједнички иступ поверилаца ради обе-
штећења својих потраживања од заједнич-
ког дужника чија пасива премаша активу,
или је, стицајем прилика, постао неспосо-
бан да одговара својим новчаиим обавеза-
ма (конкурзус кредиторум).
конкусија (лат. сопсшвш) заплашивање у
циљу изнуђавања новца, глобљеше, при-
мање мита; кримен конкусионис (лат. сп-
т е п сопсизвттб) прав. злочин изилђавања
новца, примања мита.
конкусионар (нлат. сопсивзшпагшз) лрав. из-
нуђивач, глобаџија, дерикожа.
конкусор (лат. сопсизвог) прав. в. конкусио-
нар.
кон мото (итал. соп то1о) муз. в. под мотус.
коноид (грч. копоз купа, еМоз облик, вид)
тело које настаје обртањем купиног пресе-
ка око своје осе, нпр. параболоид, хипер-
болоид и др.
коноидан (грч. кбпоеШев купаст, еМо«) ку-
паст.
конопејон (грч. копбрешп од кбпорк кома-
рац) мрежа за заштиту од мушица и ко-
мараца, комарник; кревет еа завесама
од танке материје за одбијање мушица; уп.
канабе.
коносамент (итал. соппо8С1теп1.о) трг в. коно-
сман.
кон осерванца (итал. соп оввегуапга) муз. с
пажњом, пажљиво.
коносмав (фр. соппа185етеп(;) трг. поморски
товарни лист, на коме капетан лађе потвр-
ђује пошиљаоцу пријем извесне робе и
обавезује се да ће је, пошто му се плати
подвоз, предати на одређено место.
ковотативан (лат. соп, по1аге обележити)
саобележавајући, саозначавајући (каже се
о једном изразу КО1И не означава неки
„предмет", него он постаје јасан и разум-
л л в само по језичкој вези, нпр. и, али,
ма, да).
конотација 454
конотација (нлат. соппо1аИо) сапријављи-
вање; конотациони термин прав. рок за
пријаву свих дугова и потраживања у
једном стечају.
конофталмус (грч. кбпоз купа, орћШа1тб8
око) мед. купаста испаднутост ока.
конпанија (фр. еотрадше) в. компанија.
конпањон (фр. сотра§поп) в. компањон.
кон пасионе (итал. соп раззкте) муз. страсно,
страствено, са узбуђењем; пасиоиато.
коврект'ор (нлат. сопгес!ог) сауправитељ, на-
ставник који по рангу долази иза ректора
и који га заступа.
конректорат (клат. сопгес1ога!ит) звање и
канцеларија конректора.
конс . . . речи којих нема треба тражити под
конз...
консакраментал (нлат. сопзасгатепЈаИз) в.
конјуратор.
консангвинитет (лат. соп5ап0шт4аз) крвно
сродство, сродство по оцу.
консангвиничан (лат. сопзапј*шпеиз) сродан
по крви, сродан по оцу.
консеквентан (лат. еопзе^иепз) доследан,
следствен, постојан у начелима, веран сам
себи, тј. својим начелима и тврдњама,
непоколебљив.
консеквенција (лат. соше^иепиа) последица;
лог. закључак; доследност, постојаност, не-
поколебљивост; важност и значај неке
ствари (с обзиром на њене последице).
консеквирати (лат. сопзе^ш) следовати, ићи
за ким; стећи, стицати, постизати, постићи,
задобити.
консекрација (лат. сопзесгаИо) освећење,
освећивање, освештавање, нпр. цркве; по-
свећење у чин вишег католичког свештен-
ства; освећење хлеба и вина при причести
(код католика).
консекрирати (лат. сопзесгаге) осветити,
освећивати, освештавати, освештити; по-
светити у чин.
консектаријум (лат. сопкес1агшт) последица,
закључак.
консекутиван (лат. сопзесииуиз) последични,
следбен; следни, узастопни; консекутивне
болести мед. оне које се јављају као после-
дица ранијих болести; лог. консекутивне
ознаке једног појма су оне које долазе из
других, тј. конститутивних ознака; псих.
коисекутивне слике паслике, тј. следбене
последичне слике; грам. консекутивна рече-
ница последична реченица (она зависна
реченица којом се казује последица радње
казане у главној реченици; нпр.: Толико
сам уморан да се једва крећем).
консскуција (лат. сопзесиИо) след, слеђење,
следовање; след, последица, закључак.
консекуцио темпорум (лат. сопзесиИо 1етро-
гит) грам. след времена, правилно слагање
времена у реченици.
консензуалан (нлат. сопзепзиаНв) који сао-
сећа, саосећајан; консензуалии уговор прав.
уговор чија се важност оснива само на
конскрибирани
простом пристанку уговарачких страна
(контрахена та).
консевзус (лат. еопзепзиз) слагање, приста-
нак, одобрење (нпр. за ступање у брак и
сл.); писмено одобрење; саосећање; фил.
сагласност мисаоних бића (узима се често
као један од критерија истине); консенс.
консензуе генцијум (лат. сопзепзиз депИшп)
теол. сагласност свих народа у погледу
веровања у постојање божанства (узима се
често као доказ за постојање бога).
консенс (лат. сопзепзиз) в. коисензус.
консентирати (лат. сопзепИге) сагласити се.
саглашавати се, слагати се, споразумети
се, једногласно одлучити.
консигнант (лат. соп81§пап8) трг. онај који
даје робу у консигнацију.
консигнатар (нлат. соп51§па1;апиз) сапотпи-
сник, нпр. сведоџбе, уверења; трг. прима-
лац консигниране робе.
консигнација (лат. сопз^паИо) обележавање
(знаком), печаћење; трг. депоновање, пре-
даја робе на чување или ради продаје;
нарочита врста комисионе продаје, уоби-
чајена при трговини робом са удал>еним,
нарочито прекоморским местима, где по-
шиљалац робе (консигиаит) прима од про-
давца исте (консишатара)у меницама пре-
дујам на ту робу (обично једну трећину до
две трећине износа фактуре).
консигнацио бонорум (лат. соп51§па1ш ћопо-
гшп) прав. судски попис имања (нпр. после
смрти онога који умре без тестамента), код
јавних продаја, у случају бекства неког
преступника; симболично одузимање
имања.
консигнирати (лат. соп$18паге) обележити
(знаком), обележавати (знаком), запечати-
ти; вој. издати наређење, одредити неку
јединицу да буде у приправности (нпр. за
покрет); трг. предати робу у консигнацију;
дати на чување, положити, депоновати
новац.
консигнификација (лат. С0П81§пШса1ш) дво-
струко значење.
консидерабилан (нлат. сопзМегаМНз) зама-
шан, знатан; значајан, од положаја, угле-
дан, вредан поштовања.
консидерација (лат. сопзШегаИо) посма-
трање, разматрање, размишљање; про-
цењивање, испитивање, узимање у обзир;
поштовање, уважавање.
консистирати (лат. сопз1з1еге) в. конзисти-
рати.
консјержерија (фр. сопшег^епе, нлат. соп-
сег{»епа) надзорништво куће, пазикућство,
вратарев стан; затвор; нарочито: затвор
старог француског двора, код „Палате
правде", у Паризу.
конскрибент (лат. сопзсгЉепз) пописивач
војника, скупљач регрута.
конскрибирави (лат. сопзспћеге пописати)
онај који је узет у војску, регрут, војни
обвезник.
конекрибирати 455 констернирати

конскрибирати (лат. сопзспћеге) пописати, консоцијација (лат. сопзоааИо) здруживање,

пописивати војнике, регрутовати, придруживање, спајање; удруживање;
конскрипција (лат. сопвспрИо) попис, попи- удружење.
сивање војника, регрутовање. конспект (лат. сопзрес1из) гледан>е, разгле-
консола (фр. соп8о1е) арх. подупирач балко- дање, виђење, видик, изглед, преглед; спи-
на, подгредњак; полица уза зид за кипове сак; ин конспекту омнијум (лат. јп сопзре-
или вазне; сточић на две извијене ноге с1и отп1шп) наочиглед свих, пред целим
који стоји под огледалом или уз зид; кон- светом.
зола. конспирант (лат. сошригапз) завереник,
консолатор (лат. соп8о1ап тешити, сопзо1а- уротник.
1ог) тешилац, утешилац. конспиративан (нлат. сопврћгаИуш) завере-
консолација (лат. сопзо1а!;ш) утеха, умирење, нички, који има карактер завере, уротнич-
оспокојење. ки; тајни, строго поверљив.
консолиданција (лат. сопзоИдапИа) Пл. мед. конспирација (лат. сопарггаИо) завера, урота.
средства која помажу залечивање, сра- конспирирати (лат. сопзригаге „дувати у исту
шћивање (рана). тикву") заверити се, учествовати у завери,
консолидација (лат. сопвоШаио) утврђи- склапати заверу.
вање, утврђење, учвршћивање, учвр- ковспицирати (лат. сопзршеге) гледати, раз-
шћење, сређеност (дугова); фин претва- матрати, пазити, опажати.
рање летећих државних дугова у дугороч- конспонзор (лат. сопзропзог) прав. онај који
не зајмове; утврђивање, сређивање акцио- јемчи заједно са осталима, сујемац; садуж-
нарског предузећа смањивањем основног ник.
капитала; мед. зарашћење, залечење (рана коистабилирати (лат. сопв1ађШге) учврстити,
и сл.). учвршћивати, утврдмти.
ковсолидирати (лат. сопзоШаге) утврдити, констаблер (лат. соп81аћи1агшз) вој. доносач
утврђивати, учвршћивати, учврстити, обез- муниције, тобџијски помоћник; командант
бедити, осигурати, ставити на здраве но- топа (на ратним бродовима); стражар, ми-
ге; сјединити у целину; Мед. залечити лицајац, полицајац; конштаблер.
(рану). константа (лат. сопз1;аге) мат., физ. стална ве-
консолирати (лат. сопзо1ап) тешити, утеши- личина, непроменљива величина.
ти, умирити, оспокојити. константан (лат. соп51апз) 1. сталан, непро-
менљив; постојан, истрајан; који је трајног
консонант (лат. сопзопапз) грам. сугласник. дејства (нпр. галвански елементи); који
консонанта (фр. сопзопап1е) муз. врста влада, владајући (обичај, навика); изве-
харфе. стан, несумњив, признат (чињеница).
ковсонантан (лат. сопзопапз) једногласан, константав (лат. сопз^апз) 2. легура бакра и
сугласан, складан. никла; употребљава се за израду спирала
консонантизам (лат. сопзопаге сазвучати) разних отпорника.
грам. систем, тј. број и својства сугласника константност (лат. сопз^апИа) сталност, не-
једног језика. променљивост; постојаност; истрајност,
консонанца (лат. сопзопапИа) в. консонан- доследност; констанција.
ција. констанција (лат. сопз^апИа) в. константност.
ковсонанција (лат. сопаопапИа) муз. склад, констант (лат. сопз1а!) стоји као чињеница,
складност, хармоничност, стапање тонова извесно, познато је; слаже се (рачун).
и звукова у складну целину (супр. дисо- констатација (лат. сопз(а1, фр. соп51а1а1шп)
нанција); поет. сликовање, римовање; кон- утврђивање, утврђење, утврђивање чиње-
сонаца. ница, установљавање, установљење; утвр-
консонирати (лат. сопвопаге) му3. бити у ђена чињеница.
складу, бити усклађен, складно звучати; констатирати (лат. сопБ1а1, фр. сопз1а1:ег)
поет. сликовати се, римовати се; фиг. сагла- утврдити, утврђивати, установити, устано-
сити се, саглашавати се, бити сагласан са, вл>авати, уверити се да нешто постоји,
слагати се. осведочити се; потврдити.
консорт (лат. сопзогз) ортак, друг, учесник; констатовати (фр. сопз^а!ег) в. констатирати.
ортак (у рђавом смислу), ]атак, члан неке констелација (лат. сопз1е11аИо) астр. звездано
багре, клике, фајте; прав. сатужилац или јато, сазвежђе; положај звезда и њихов
саоптужени. тобожњи утицај на човечју судбину (уп
консортес литис (лат. сопзогкез 1Шв) пл. прав. нативитет); извесно одређено груписање;
другови пред судом, сви који пред судом фил. психичка констелација опште прет-
заједнички заступају исто право. ходно стање свести; фиг. стицај прилика.
консорциј(ум) (лат. сопвогИшп) заједница, констернација (лат. соп8<;ета11о) поражење,
удружење; у берзанском саобраћају: пораженост, пренеражење, пренераже-
удруживање банака и трговачких кућа ност, запрепашћење, запрепашћеност, уту-'
ради давања зајмова држави, оснивања ченост, забуна.
трговачких предузећа, акционарских дру- констернирати (лат. соп81егпаге) поразити,
штава, банака и сл.; брак. поражавати, запрепастити, запрепашћава-
констипанциЈа 456 консултор

ти, пренеразити, пренеражавати, збунити; нак народног представништва (супр. апсо-

шрмд констерниран. мутизам); конституционални снстем.
констипанција (лат. ств^рагтИа) пл. фарм. ле- конституционалитет (нлат. сопзШиИопаШав)
кови против пролива, за затваран>е. уставност, уставна владавина.
конетипација (лат. сопвираИо) меж- затвор, коастриктиван (нлат. соп^псИуив) анат. сте-
затвореност, тврда столица. зав, који стеже, скупљан, који скупља,
констипирати (лат. сопзИраге) мед. затворити, сужаван, који сужава (мишић).
затварати, изазивати, изазвати тврду сто- КОВСТрИКТОр ( н л а т . СОП81пск)Г) анат. МИШИћ
лицу. стезач.
ковституант (фр. сопзШиап!:) члан уставо- констрикција (лат. сошМсИо) мед. стезање
творне скупштине. (делова тела), скупљање, грчење; ограни-
коиституанта (лат. сопвШиеге) уставотворна чаван>е, сужавање.
скупштина, она која доноси основни зе- констрингенција (лат. сопвШгцЈепиа) от. м е д .
маљски закон (устав). средства за стезање, скупл>ање.
конетитуенс (лат. сопвШиепв) фарм. средство конетрингирати (лат. сопб1гт{»еге) стезати,
које прописаном леку даје облик. стегнути, скупити, скупљати.
ковституент (лат. сопвШиепз) прав. властода- ковструирати в. конструисати.
вац, издавалац пуномоћи; у Енглеској: би- ковструисати (лат. сопз1гиеге) градита, са-
рач за парламенат. градити, направити, сазидати, извести
конституирати в. конституисати. (зграду, машину); саставити, израдити
конституисати (лат. сопвШиеге) саставити, план (за зграду, машину итд.); из основног
сачинити, сачињавати, образовати, осно- појма (из основне замисли) развити
вати, установити; утврдити, уредити, ра- (учење, науку); геои. нацртати (врстаром и
споредити; Прав. позвати на одговорност; шестаром) слику, тело; грам. распоредити,
конститунсати се распоредити се, одредити сложити речи у реченицу, саставити рече-
права и дужности (звања) изабраних чла- ницу; написати, сачинити, саставити скицу
нова управе; конституисани ауторитети (књижевног дела, слике, филма и др.)-
законске силе, државне власти. конструктиван (нлат. сош^гисИуш) који сре-
конститутивав (нлат. сопзШиЦуш) одређен, ђује, који доследно, логички развија
утврђен, основни, битан, објективно важе- (мисао, замисао); који гради, подиже; који
ћи; саставан, саставни; уп. регулативни. је битан за одржавање у целости делова
ковститутивна варедба прав. наредба којом се грађевине (супр. декоративан).
некоме дају извесна права (дозволе, повла- конструктивизам правац у западној уметно-
стице и сл.). сти и књижевности, вастао после I свет-
конститутор (лат. сопвШи1ог) распоређивач, ског рата, чије присталице настоје да
уређивач, оснивач. уметничка стремљења доведу у склад с
конститутум (лат. сопвШиШт) прав. утврђено, развојем технике и индустријализације.
уговорено; обновљен уговор. конструкдија (лат. соп81гис11о) грађење,
конститутум посесоријум (лат. сопвШиШт градња, прављење, зидање, подизање; на-
ро88е88огшт) прав. један од начина стицања чин грађења, начии градње; грађа (или:
својине у покретким стварима без стварне материјал) за грађење; састав, начин са-
предаје, тј. тако да та ствар и даље остане стављања, уређење и распоред делова неке
код ранијег сопственика у употреби целине; доследно, логичко развијање неке
(државини). мисли (у учење, у науку, у систем); граж.
конституција (лат. оопаИШНо) прав. устав, састав, склоп, ред, распоред речи (у
основни државни закон; установљење, реченици); геом. цртеж (или: цртање врста-
одређивање; анат. скуп свих телесних и ром или шестаром) неког геометријског
душевних особина једног човека, телесни лика (или: тела) ради извођења доказа или
састав, грађа тела, телесни склоп; Хем. решавања каквог задатка.
унутрашњи састав хемијских једињења; конступрација (лат. соп.ч1иргаИо) обешча-
распоред атома у молекулу. шћење, силовање.
конституциовалан (нлат. согаШииопаНб) ковсултатор (нлат. сопвиНа^ог) онај који
прав. уставни; анат. који је у вези са саста- тражи савет за што или мишљење о чему.
вом (или: склопом) тела, који потиче из консултација (лат. еопниНаИо) саветовање,
састава тела; конституционалне болести већање (нарочито више лекара поред бо-
мед. оне којима је узрок у самом саставу лесничке постеље у озбиљнијим случаје-
тела; коиституционална монархија устав- вима обољења); питање за савет, тражење
на монархија; коиституционални системв. савета или мишљења.
конституционализам. ковсултирати в. консултовати.
конституционалац (лат. сопзШиИо) пријатељ консултовати (лат. сдапзиИаге) питати за са-
устава, присталица уставног облика вла- вет, за мишљење (нпр. лекара, правника и
давине, уставобранитељ. др.); давати савет, давати мишљење;
конституционализам (лат. сопзШиИо) устав- тражити обавештења.
ни систем код кога је владалац при доно- консултор (лат. сопви11ог) саветник, савето-
шењу закоиа везан за сарадњу и приста- давац.
консумациЈа 457
консумација (лат. сопзшптаИо) сабирање,
срачунавање; праа. извршење (уговора,
преступа, браколомства итд.).
консумирати (лат. сопзшптаге) сабрати, са-
бирати, срачунати, срачунавати; свршити,
извршити.
кон суоно пјено (итал. соп зиопо р1епо) муз.
пуним тоном.
консупстанцијалан (нлат. сопзикм^агШопаНб)
теол. истоветан, једнобитан.
консупстанцијалитет (нлат. еоп8ић81апУопа-
Шаз) теол. истоветност, једносушност, јед-
нобитност (у хришћанском учењу о св.
Тројици).
консцијенција (лат. соп5С1еп!:1а) свест; савест.
ковсцијевцијализам (лат. сопвмепИа свест)
фил. схватање да је предмет наука оно што
нам је дато у свести, дакле осећаји и
осећања, а да „ствари по себи" уопште не
постоје; гносеолошки идеалнзам.
консцијенциозан (нлат. сопвгаепиозиз) саве-
стан.
консцијус (лат. согшсив) сузналац, учесник,
сведок.
конт (фр. сот1ж, лат. сотев праталац) гроф,
кнез.
контабесценција (нлат. соп1аћевсепЦа) мед.
сушење, вењење; уп табес.
контабилитет (фр. сотр1аМШе) полагање
рачуна, одговорност рачуновође; рачуно-
водство, књиговодство.
контагијум (лат. соп1а§1шп) мед. твар (или:
супстанца, материја) за коју се претпоста-
вља да се њоме преноси заразна болест.
контагиозан (лат. соп1а§1О8и5) мед. заразан,
прилепљив, преношљив.
контатиозитет (нлат. сопЛадговИав) мед зараз-
ност, заразна моћ неке болести, прилепчи-
вост.
контагион (лат. соп1а§ш) мед. зараза, зараз-
ност, прилепчивост; заразна болест.
контакт (лат. соп1ас1из) додир; спој; фиг.
додир, дружење, општење, веза.
ковтактни (лат. соп^асШк) додирни, који на-
стаје додиривањем; контактгга инфекција
мед зараза изазвана додиром; контактни
електрицитет додирни електрицитет, нпр.
онај који настаје додиром бакра и цинка;
коитактии метаморфизам геол. промена ко-
ју претрпи нека старија стена услед додира
са млађом усијаном еруптивном стеном.
контаминација (лат. соп1атта!ш) кварење,
прљање; мед. улажење заразне твари (или:
материје) у тело; лит. стапање, спајање
више рукописа неког дела у један; грам.
стапање више облиха речи у један.
контаминирати (лат. соп1аттаге) кварити,
унаказити, упрљати; кед. заразити; шт. до-
бро књижевно дело унаказити рђавим
умецима и додацима.
контан (фр. сотр1ап1) трг. готов новац, гото-
вина; плаћање у готову; о контан (фр. аи
еотр1ап1) за готово, у готову.
контигвитет
ковтано (итал. согЛапо) муз бројите, тј. пра-
вите паузу (у партитури код оних гласова
који доцније почињу).
контавтан (итал. соп1ап1е) трг. способан за
плаћање готовим; који плаћа у готовом;лн
контанти (итал. ш соп1апи) у готовом; пер
или про контанте (итал. рег, рго соп1ап1е)
за готов новац.
коате (итал. соп!е) кнез, гроф.
контејнер (енг. соп!атег) нарочити отворени
или затворени сандук или цистерна за
превоз непаковане или лако паковане робе
у поморском и копненом превозу.
контекст (лат. соп1ех1и5) веза МИСЛИ у гово-
ру; садржина једног акта у целини, смисао,
спој речи.
контекстура (нлат. соп!ех4ига) веза, сплет,
склоп, састав, спој.
контемплатаван (лат. соп1етр1а(дуи5) посма-
трачки, мисаони, склон мисаоном посма-
трању света и живота.
контемплаторан (нлат. соп1;етр1а1огш8) в.
коитемпла тиван.
конгемплација (лат. соп1етр1а!ло) мисаоно
посматрање, размишљање, мисаоно уду-
бљивање, нутрење.
ковтемплирати (лат. соп1етр1ап) посматра-
ти, размишљати, удубљивати се духом у
нешто, нутрити.
ковтемпоравеитет (нлат. соп^етрогапеЦак)
савременост.
контемпорарав (нлат. соп1етрогагшз) савре-
мен.
контемпорирати (лат. соп за, (.етрик ген Гет-
р о т време) једновремено постојати, живе-
ти у исто време.
контемптибилан (лат. соп1етриђШ8) пре-
зрив, који је за презирање.
контевер в. конгејнер.
кон тенереца (итал. соп (епегегга) муз. са
нежношћу, нежно, дирљиво
контевте (лат. соп!1пеге) пл. у приморским
градовима: спискови приспеле робе са
именима бродара и прималаца.
контевтмвви завој (лат. соп1еп(1еге напрезати
се) кед. завој од гипса, ћириша и др. који,
тим што се стврдне, држи завијене делове
тела у правилном положају.
контенција (лат. соп1еп1ш) напрезање, на-
пор; спор, распра, свађа.
контенциозан (лат. соп1егШозш) спорни, који
се тиче спора; свадллв, препирачки, наср-
тљив.
контеса (итал. соп<ж88а) грофица, грофова
кћи; кнегиња, кнегињица.
контестабилан (нлат. соп(е8<;а1зШ8) споран,
оспорљив.
контестација (лат. соп^езШш) прав. посведо-
чење помоћу сведока, посведочење сведо-
цима; оспоравање, оспорење, спор.
контестирати (лат. соп1е81ап) прав. позивати
за сведока, тврдити помоћу сведока; оспо-
равати, оспорити, спорити.
контигвитет (нлат. сопИјЈиНаз) граничење,
додиривање; фил. додиривање у простору и
ковтигнација 458
времену, просторно или временско ограни-
чење представа, ко]е изазива асоци]аци]е
контигнација (лат соп11§па1ш) арх склоп од
греда, спрат
контингенс (лат соп^тдепв) нешто случајно,
случа), случа]ност, могућност
ковтивгент (лат соп1т§епв) обавезан део
КОЈИ на некога пада, у међународно] трго-
вини ограничена количина робе КОЈУ
државе међусобно Једна друго] одобрава]у
за извоз, под извесним повлашћеним усло-
вима, такође део обавезе неке државе да
да]е одређен броЈ трупа с ксцима учествуЈе
у какво] међународно] ПОЛИТИЧКО-ВОЈНО]
акциЈи
контингентан (лат соп11п§епв) додирни, у
додиру, суседан, близак, контингентни ПОЈ-
мови лог ПОЈМОВИ, ко]и, у облику Једног
вишег по]ма, означавају на]ситни]е разли-
ке (нпр у низу по}мова бео, отвореносмеђ,
смеђ, затвореносмеђ, црн итд контингент-
ни су ПОЈМОВИ отвореносмеђ и смеђ, слу-
чајан, КОЈИ Је неизвесног појављивања,
могућан, условљен, зависан од нечега ра-
ниЈег
контингентирати в контингентовати
контингентовање вовчаница фин тачно утвр-
ђивање бро]а новчаница ко]е не мора]у
имати металну подлогу
контингентовати (лат еопћпдеге допасти,
припасти) утврдити (или утврђивати) кон~
тингент
контингенција (лат соп11п§еп!1а) случајност,
неизвесност, могућност да нешто буде и
друкчрце но што ]е (супр нужност)
континент (лат сопипепз вс ^егга, сопипеге
држати заједно, садржавати) део света,
копно, сува земља (за разлику од острва)
коитиненталан (нлат сопЈтеп^аћк) копнени,
сувоземни, континенталне силе државе
европског копна (за разлику од Енглеске),
континенталне трупе оне ко]е су одређене
да служе само на копну, континентални
систем мере Наполеонове коЈима ]е хтео
(1806—1812) да искључи Енглеску од трго-
вачког саобраћаЈа са Европом
континевција (лат соп1теп11а) уздржавање,
уздржљивост (нарочито у сполном живо-
ту), умереност
континирати (лат сопипеге) садржавати,
обухватати, бити у вези, континирати се
уздржавати се, умеравати се
континуалан (лат сопћпиаге продужавати)
непрекидан, тра^ан, сталан, континуиран
континуативан (нлат соп1тиа11уив, сопћ-
пиаге продужавати) продужан, КОЈИ про-
дужава, КОЈИ исказуЈе непрекидну радњу
континуатор (нлат соп11пиа1оп) настављач,
продужавалац
континуација (лат соп1тиа1к>) продужа-
вање, продужење, настављање
контивует (лат сопипие1) мед нека настави
(болесник да употребљава лек)
континуетур (лат соп1шие1;иг) мед нека се
настави (узимање лека)
контра
континуиран (лат соп1тшд8 продужан) не-
прекидан, сталан, континуалан
континуирати (лат соп1ишеге) продужавати,
продужити, наставити, настављати, непре-
стано траЈати, не престаЈати
ковтинуитет (лат соп1тш1а8) продуженост,
непрекидност (супр дискретност, дискон-
тинуитет), продужавање, стално трајање,
непрекидна веза, присна повезаност, кон-
тинуитет свести псих иеопходан услов ло-
гичкога мишљења, ]ер би без њега упоре-
дна делатност мишљења била немогућна
континуо (итал соп!тио) муз без прекидања
континуум (лат сопипишп) мат, фил продуж-
на величина, непрекидна величина, цели-
на пре делова (супр дискретум, дискретна
величина, простор и време су континуа,
материЈа ]е дискретум), ии континуо (лат
ш соп1тио) непрекидно, стално
контирати (итал соггкаге) трг ставити у ра-
чун, стављати у рачун, уп конто
контист (итал соп1о рачун) трг она] ко]и има
конто, нпр код неког кредитног завода
конто (итал соп1о) трг рачун, у књиговод-
ству представљање стања рачуна између
два пословна приЈатеља на та] начин што
сваки од њих на супротним странама
(„дугу]е" и „потражуЈе") конто-књиге бе-
лежи обавезе („дугузе") и примања
(„потражуЈе") онога другог, иекоме отво-
рити КОЈТТО ступити с неким у пословне
везе, одобрити му кредит, салдирати които
измирити рачун, закључити рачун, пер
конто (итал рег соп^о) по рачуну
конто а мета (итал соп1о а т е ! а ) които о
пословима на заједнички рачун, ТЈ на
дељење губитка и добитка
контоар (фр сотр!о1г) трг канцеларија, пи-
сарница, пословница трговца и његовог
особл>а, трговачка кућа, блага]на, контор
контоарист(а) (фр сотр1о1г) књиговођа, тр-
говачки службеник (или чиновник), при-
ватни службеник (или чиновник)
конто коренте (итал соп1о соггеп*;е) трг те-
кући рачун, ТЈ када банке, трговци и
индустриЈалци отвара]у ]едан друтом ме-
нични или акцептни кредит или рачун
(конто), па на основу тога кредита врше
међусобне послове
контор (итал соп!оге) трг в контоар
ковторзија (лат согЛог11о) насилно извиЈање
мишића и удова, кревељење, развлачење
лица, прављење гримаса, мед грчење, уви-
]ан>е, зави]ање
конторзионист(а) (лат соп*ог11о) у циркусу
вештак у извијању тела, човек-змиЈа
конторист (фр сотр1;о1г) в контоарист
ковторно (итал соп!огпо) в контура
конторција (лат согЛогио) в конторзиЈа
контр (фр соп!ге) 1. в контра
контр (фр соп!ге) 2. в контр-данс
ковтра (лат соп!га) према, спроћу, на су-
протно] страни, напротив, противно, су-
протно, друкчије, обрнуто, против
контраавионски 459
контраавионски (лат. соп1га, аугоп од
птица) противавионски, који дејствује про-
тив авиона (нпр. топ).
контраадмирал (лат. соп!га, арап. агшг а1-
-ћаћг) вој. подадмирал, почетни адмиралски
чин.
ковтраалт (итал. согЉгаНо) дубоки алт, нај-
дубљи женски глас.
контраапертура (нлат. соп!га-арег1;ига) мед.
противотвор, нарочито код гнојења, да би
гној могао излазити.
контрабанда (фр. соп1гећап<1е, итал. сопЈхаћ-
ћап(1о) кријумчарење; кријумчарена роба.
контрабандирати (итал. соп^гаћћапдо) кри-
јумчарити; бавити се недопуштеном трго-
вином.
контрабандист(а) (итал. соп1гаћћап<1о) кри-
јумчар.
ковтрабас (итал. соп1га№аз$о) куз. дубоки
бас, по тону најдубљи инструменат орке-
стра, обично са 4 жице (контравиолон);
онај који пева дубоки бас.
контрабасист(а) (итал. соп1гаћћа55151а) сви-
рач у контрабас; певач који пева контра-
бас.
контрабатерија (фр. соп4гађаиепе) вој. про-
тивбатерија.
контравалација (нлат. соп1га-уа11а(1о) вој.
противопкоп, противров опсадилаца за за-
штиту од испада опсађених.
контравенијент (нлат. соп^гауешепв) прав
иступник, преступник.
контравенијенција (нлат. сопгауепЈепИа) прав.
в. контравенција.
контравевирати (нлат. соп^гауепгге) прав. ра-
дити противно, иступити, огрешити се (о
уговор, закон, пропис).
контравенција (нлат. соп1гауеп1ш) прав. иступ
против, преступ (закона, уговора); инказу
или ин казум коитравенционис (нлат. т
сази, т савит соп1гауеп1шп18) прав. у слу-
чају иступа, невршења; контравенијен-
ција.
контравиолон (лат. соп1га, итал. \ло1опе) нуз.
в. контрабас.
контравотирати (лат. соп4га, уо1;шп завет)
гласати против.
контрадампф (лат. соп<та, нем. Б а т р ! пара)
противпара (коју даје машиновођа кад
хоће, у нарочитим случајевима, машину
нагло да заустави).
контрадиктор (нлат. согЛгасЦсЛог) противре-
чилац; прав. заступник заједничког дужни-
ка који преговара са повериоцима о њихо-
вим потраживањима.
контрадикторан (нлат. соп1гасИс1огш5) про-
тивречан, логички супротан; коитрадик-
торни судови лот. кад се у једном од два
суда ставља, потврђује известан однос (8 је
Р), а у другом се тај однос уклања, одриче
(8 није Р); закон о искљученом трећем
суду између два контрадикторна суда (лат.
р п п а р ш т ехс1из1 4егШ т ! е г с!ио шсИма
соп1гасИс1;опа) в. принципијум ексклузи
контракшца
терции сиве медии; уп. контраран, субкон-
траран.
контрадикторност (лат. соп^гасИсеге против-
речити) в. контрадикција.
контрадикција (лат. соп^гасИсИо) противреч-
ност, логичка супротност.
контрадикцио иа адјекто (нлат. согЉгасНсИо
1П а<1јес1;о) лог. противречност у приданоме,
нпр. четвороугласт круг, дрвено гвожђе,
хладна ватра итд.
контрадикцио симптоматум (нлат. соп1гасНс-
Ио 5утр1ота1ит) мед. противречност зна-
кова болести.
контрадицент (лат. соп1хас1н:еп8) прав. против-
речилац, противник.
контрадицирати (лат. сопЉгасИсеге) протав-
речити; бити у опреци.
контрадос (нлат. соп!гас1о8) прав. противми-
раз, противзавештање које муж после
смрти оставл>а жени која му је донела
мираз.
контраекстензија (нлат. соп1гаех1епбш) мед.
истезање у супротном правцу (код наме-
штања ишчашених удова и прелома
костију).
контраиндиканс (нлат. соп^га-тсИсаш) мед.
појава код болесника који говори против
употребе неког лека.
контраиндикација (нлат. соп1гатс11са1ш) су-
протна појава, супротан знак; мед. начин
лечења, лек или операција који би били
нецелисходни или чак и штетни у изве-
сном случају болести (супр. индикација).
ковтраиндицирати (нлат. соп^гашсИсаге) по-
казивати супротне знаке, имати супротна
обележја.
ковтракамбио (итал. соп1та-сатћш) трг. по-
вратна меница.
контракт (лат. согИтасћдз) прав. уговор спора-
зум.
контрактав (лат. соп1гае1из) грам. сажет,
скраћен, окрњен; мед. укочен, узет, парали-
зован.
контрактибилан (нлат. согНгасШзШз) стеж-
љив, скушвив, згрчљив.
контрактибилитет (нлат. соп^гасИШШав)
стежљивост, скупљивост, згрчл>ивост;
контрактилитет.
контрактиван (нлат. соп1гасИуш) сажиман,
који сажима, стезав, који стеже, који ску-
пља, који изазива скупљање.
контрактилав (нлат. соп1гас1Шз) в. контрак-
тибилан.
контрактилитет (нлат. соп^гасШНаз) в. кон-
трактибилитет.
контрактура (лат. соп!гаћеге скупљати, сте-
зати, соп1тас1;ига) мед. згрченост једног дела
тела услед скраћивања мишића, жила и
ткива; узетост.
контрактус социде (нлат. сопћ-асШз 8оск1ае)
прав. в. социда.
контракција (лат. соп<хасИо) стезање, ску-
пљање, скраћивање; грам. сажимање,
скраћивање (нпр. двају слогова у један);
контралицитирати 460 контрасигнирати

дгед скупљање, грчење (мишића, врата и моничности, нарочито део композициЈе

ДР) ко]и са Једном датом мелодиЈОм (лат сап-
контралицитирати (лат соп1га, ћга^ап) трг 1из ћгтиз) стапа у хармоничну целину
надметати се при ЈавноЈ прода]и Једну мелодиЈу или више друтах самостал-
контралто (итал соп1га11о) муз дубљи алт, них мелодиЈа
контраалт контрапунктирати (нлат соп1гарипс1аге) муз
контрамарка (фр соп4гетаг^ие) трг други примењивати у компоновању законе кои-
жиг на роби, карта у позоришту коЈа се трапункта
да]е при изласку између чинова ради кон- контрапунктист(а) (нлат соп1харипс4ит) муз
троле при повратку композитор КОЈИ се држи закона контра-
контрамаркирати (фр еоп!гатаг^иег) трг пункта, школован музичар
ударита (или ударати) други жиг на робу,
уп контрамарка контраран (лат соп{гагшз) супротан, опре-
контрамарш (фр соп1;гатагсће) ВОЈ марш у чан, противан, КОЈИ се налази на супротноЈ
супротном правцу, враћање, одступање, страни, контрарни ПОЈМОВИ лог они ко]и су
повлачење као чланови Једног низа кординираиих
контрамина (фр соп1ге-пипе) ВОЈ противми- поЈмова, највише удаљени Један од друго-
на опсађених КОЈОЈ ]е циљ бацање у ваздух га, нпр бео-црн, добар-рђав, врлина и
мина коЈе су поставили опсађивачи, фкг порок, из истинитости Једнога суда следу]е
противлукавство, противсмицалица, трг неистинитост контрарно супротнога суда,
спекулација КОЈОЈ ]е циљ да доскочи друго) а из неистиности Једнога суда не следуЈе
спекулациЈИ истинитост контрарно супротнога суда, ]ер
ковтраминирати (фр соп1гегшпег) поставља- оба могу бити неистинита, нпр судови
ти контрамине, фиг радити насупрот (коме „тела миришу приЈатно" и „тела миришу
или чему) неприЈатно" оба могу бити неистинита у
односу на тела ко]а уопште не миришу
контрапозауна (лат соп4га, нем Розаипе) муз
дубоки бас у оргуљама контраран сексуални осећај псих болесно
контрапозиција (нлат согНгарозШо) лог извртање сполног осећаЈа при коме се они
преокретање, ТЈ непосредан закључак из што пате од тога осећаЈу, у СВОЈИМ СПОЛНИМ
данога суда Једнаким формалним ва- нагонима, као да припадаЈу другом сполу,
жењем са обртањем (конверзи]ом), ТЈ суб- и због тога осећаЈу сполни нагон према
јекат данога суда постаје предикатом за- свом сопственом сполу (хомосексуалност)
кљученога или изведенога суда, а преди- контрареволуција (лат соп1ха-геуо1и11о) про-
кат данога субјектом изведенога или за- тивреволуци]а, ТЈ насто^ања и радње про-
кљученога, уз промену квалитета, нпр тив учињеног преврата у ЈедноЈ држави,
Сви индоевропски народи су културни на- коЈима ]е цил. успоставл>ан>е и враћање
роди, закључак преокретањем Ниједан ранијег стања, пр контрареволуционаран
некултуран народ ни]е индоевропски, трт контрареволуциовар (лат соп1га против, ге-
исправка погрешке у књиговодству, по- уо1и41о преврат) присталица контрарево-
криће меничног дуга луциЈе
контрапонирати (лат соп1ха-ропеге) лог датиконтрарија (лат соп1гапа) пл противности,
Једном суду, не мењајући му садржину, супротности, контрариЈа коитрариис ку-
друга облик тако да од одречног постаЈе рантур (лат соп1гапа соп1гаги8 сигап1иг)
потврдан суд (уп контрапозици]а), трг от- противности се лече противностима (наче-
писати или дописати, унети исправку у ло алопатиЈе)
књше контрарност (лат соп1гаие1а8) супротност,
контрапост (лат соп4га, итал ро"?1а) у ва]ар-опречност, противност
ским радовима ритмичка равнотежа де- коатрасигнал (лат соп1га, нлат 81@па1е знак)
лова тела КОЈИ се налазе у различитим противзнак, одговор знаком на знак
п о к р е т и м а , рет — антитеза
контрасигнализирати в контрасигнализо-
контрапризваница трг признаница КОЈОМ се вати
раније издата признаница ставља ван
снаге контрасигаализовати (лат соп(га, нлат 81§-
ковтрапротест (лат соп^га, рго1е8(ап) трг па1е знак) одговорити (или одговарати)
подизање меничног протеста против адре- знаком на знак, дати (или давати) про-
сата по потреби или акцелтанта за част тивзнаке (као одговор на примљене знаке)
због непримања или неплаћања менице контрасигнатура (нлат еоп^газцЈпаШга) пре-
контрапроши (фр соп1ге-арргосћез) ВОЈ ро- мапотпис, нпр уз потпис владара потпис и
вови коЈе опседнути подижу према ровови- министра на указу (чиме ова] на себе
ма опсађивача прима одговорност за оправданост у ко-
контрапункт (лат рипсШт соп!га рипс^ит) рист тога акта)
МУЗ „тачка према тачци", ТЈ нота према контрасипшрати (нлат соп1га$18паге) пре-
ноти (зато што су се раниде место нота мапотписати (в контрасигнатура), стави-
употребљавале тачке), вештина СЈедиња- ти, поред адресе, и име службеника КОЈИ
вања више гласова према законима хар- отправља писмо
контраст 461
контраст (фр. соп1га81;е, итал. соп1гав1;о) про-
тивност, супротност, највећа разлика, јако
одударање, јако одскакање.
контрастимулизам (нлат. соп1га51ш1и1ш
противподстрек) мед. систем медицине који
се састоји у намерном изазивању на-
дражаја, нпр. бола у једном делу тела, да
би се тиме изазвао надржај у неком дру-
гом.
контрастимулист(а) (нлат. соп1гак1:1ти1из)
мед. присталица коитрастимулизма,
контрастимулус (нлат. соп1га8Цти1и8 про-
тивподстрек) мед. противнадражај; уп. кои-
трастимулизам.
контрастирати (фр. соп51га81;ег) веома се ра-
зликовати, јако одударати, јако одскакати.
ковтрастна средства (фр. соп1га«1е) Мед. сред-
ства која се уносе у неку телесну дупљу, у
шупље органе или у крвне судове ради
рендгенског прегледа или снимања поме-
нутих делова тела.
контрасубјекат (нлат. соп1та8ићјес4ит) му3.
друга, подређени став у фуги.
контратемпо (итал. соп1га1етро) в. контртан.
контра товови муз. најдубљи тонови баса
(испод С).
контрафа (итал. соп1га#аге противно ради-
ги) рђаво рађена, неуметничка слика,
уметничка нахарада (какве се виђају по
сеоским и палавачким берберницама, ка-
фанама Ш реда и сл.)-
ковтрафагот (лат. соп!га, итал. Га^оКо) муз.
за једну октаву дубљи фагот.
контрафактура (нлат. соп1га?ас1ига) вајар-
ско дело, кип, скулптура.
контрафакција (нлат. сопЈха-^асИо) недопу-
штеио подражавање, патвореље; недопу-
штеио прештампавање (књиге).
контрафацијент (нлат. сопЈга/ааеш) прекр-
шилац наредбе.
контрафисура (нлат. соп4гаИ88ига) хир. су-
протна пукотина, супротан прелом (нир.
кад лубања прсне на другом месту а не на
ономе где је дејствовала спољна сила).
контрафрактура (нлат. соп1гаЈгас1ига) лир. в.
контрафисура.
контрахажа (лат. соп4гаћеге) склапање уго-
вора, уговарање; уговор; изазивање на
двобој; утврђивање услова двобоја.
контрахевт (лат. соп!гаћеп8) прав. онај који
склапа уговор, уговаралачка страна.
ковтрахевциа (лат. соп1гаћегШа) лл. мед. сред-
ства за стезање (скупљање).
ковтрахирати в. контраховати.
контраховати (лат. соп1гаћеге) с(а)купити,
с(а)купл,ати, стегнути; сажети, сажимати,
скратити; трг. склопити уговор, уговорити,
уговарати; позвати на двобој; коитрахира-
ти се скупити се, стегнути се, згрчити се.
контрашпијунажа (лат. соп1ха против, фр.
еврктпајјЈе) сузбијање, осујећиван.е непри-
јатељске шпијунаже сопственом шпију-
иажом.
контрабалавс (фр. соп!гећа1апсе) против-
тежа, уравиотежење; фиг накнада.
коитролна каса
ковтрабалансирати (фр. соп!геђа1апсег)
држати у равнотежи, уравнотежавати,
уравнотежити; фиг. изједначавати се са,
надокнађивати.
коктрбиј (фр. соп1тећШе) противлопта, лопта
која, одбивши се од ивице билијара, пого-
ди л о т у саиграча.
ковтр-давс (фр. соп1гес!апсе) четворка, жи-
вахан и леп француски плес са много
фшура, у коме учествују по два пара или
више парова играча који стоје једни према
другама; контр.
контректација (лат. соп(тес1а1ш) лрав. бе-
справно присвајање, крађа.
контректирати (лат. соп!гес1аге) опипати,
додиривати) прав. присвојити противзако-
нито, красти.
контреран (фр. соп1га1ге) в. контрараи; о
контрер (фр. аи соп4га1ге) напротав, обр-
нуто, штавише.
контрескарпа (фр. соп1ге-ексагре) аој. спољни
натоб рова (окренут према непријатељу).
контр-ешашк (фр. соп!ге-есћап§е) трг. в. кон-
тршанж.
контрибуевт (лат. сопШћиепв) пореска гла-
ва, порески обвезник.
контрибуирати (лат. сопМћиеге) плаћати по-
рез, намет (нарочито ратни); платити, при-
ложити свој део (трошка); допринети, до-
приносити, помоћи, помагати, припомоћи.
контрибутиван (нлат. сопШђиЦуив) порески;
припомоћни, доприносми.
ковтрибуција (лат. сопШђиИо) заједнички
принос; порез; ратни намет који се узима у
новцу у окупираном делу непријатељске
државе.
контр-ку (фр. соп1ге-соир) сп. противудар,
узвраћен ударац, одбој.
контроверза (лат. соп1гоуег51а) научна ра-
спра, спор; спорно питање, спорна ствар;
несугласица.
контроверзан (лат. соп^гоуегбш) споран,
оспорл>ив; оспорен, који је у питању.
ковтроверзија (лат. соп1гоуегв1а) в. контро-
верза.
контроверзирати (лат. соп1гоуег$ап) препи-
рати се, спорити се око чега (речима,
пером); спорити, оспорити.
контроверзист(а) (лат. соп1гоуегзап) против-
ник, борбен говорник.
контровертист(а) (лат. соп1гоуег8ап) в. кон-
троверзист.
контрола (фр. соп!г61е) двоструки репистар,
двоструко рачуноводство у канцеларијама
да би се избегле грешке, злоупотребе и сл.;
контролиа књига, контролник; надзор,
надгледање.
контролирати в. контролисати.
контролисати (фр. соп!г61ег) прегледати
(рад, рачуне и сл.); надгледати, надзирава-
ти, пазити на (кога или што); уносити у
контролну кн.шу.
контролна каса контролним направама
снабдевена каса, која тачно и аутоматски
контролни апарати
бележи сва плаћања извршена у току
дана.
контролви апарати направе које аутоматски
показују да ли је неки рад, који је требало
извршити, одиста извршен.
ковтролор (фр. соп1г61еиг) прегледач, над-
зорник, надзорни службеник; апарат за
рехулисање нечега.
контрордр (фр. соп1ге-огс1ге) противнаредба,
противзаповест (којом се нека ранија
укида).
контр-па (фр. соп^ге-раз) у плесу: противко-
рак, којим се према играчу одговара, про-
мена корака.
контрпарада (фр. соп!ге-рагас1е) мач. одби-
јање ударца мачем.
контрпарирати (фр. соп1ге-рагег) иач. одбра-
нити, одбити, одбијати (ударац мача).
ковтрпарт (фр. соп1хе, лат. рагз ген. рагИв)
противник и противна страна.
контрпарти (фр. соп1ге-рагИе) куз. против-
глас; трг. контролна књига, контролник.
контрпоа (фр. соп1герок18 противтег) мотка
којом се играчи на конопцу одржавају у
равнотежи.
контрсали (фр. соп1ге-8а1и1) вој. отпоздрав
топовском паљбом.
контртан (фр. соп!ге1етр8) догађај у невре-
ме, непријатан догађај, неприлика, незго-
да; изненадно прекидање коња у његовом
правилном кретању; код мачевања: уда-
рац употребљен у невреме; муз. развлачење
темла.
контртранше (фр. соп1ге-1гапсћ6е) вој. према-
ров, ров према опсађивачима.
контрфасон (фр. соп^ге-^ароп) подражавање,
прештампавање.
ковтр-шавж (фр. соп1;ге-сћап{»е) трг. поврат-
на меница.
контузија (лат. соггћдзш) убој, набој, згњече-
ност услед удара каквог спол>ног тупог
предмета, или ваздуха услед експлозије
гранате, динамита и др.
контузовати (лат. соп1;ип<1еге) згњечити, при-
гњечити, здробити.
контумакс (лат. сопћипах пркосан, упоран)
прав. онај који је у одсуству оптужен или
осуђен.
контумација (лат. соп1итас1а пркос, упор-
ност) прав. непослушност, неодазивање суд-
ском позиву, недолазак на суђење; такође:
= карантин; ин контумацијам (лат. т
с о п Ј и т а а а т ) због непослушности, тј. због
неодазивања судском позиву, у одсутности
(бити осуђен); у шаху: губитак партије због
прекорачења времена за размишљање.
контумациратм (лат. соп1итаиа пркос,
упорност) праа. због непослушности или
недоласка на суђење судити и осудити на
основу поднете тужбе (лат. т соп1шпа-
и а т ) ; бити (или: држати) у карантину.
контура (фр. согЛоиг) нацрт; скица, оцрт,
опсег, линија која иде границом, која оцр-
тава неки лик, неку фшуру.
462 конфекција
контурирати (фр. соп1оиг) правити нацрт;
оцртати, оцртавати, повлачити граничне
линије неког лика, неке фигуре; окружи-
ти, окруживати, заокружити; контурни-
рати.
контурнирата (фр. соп!;оитег) в. контури-
рати.
контутор (лат. соп4и!;ог) прав. састаралац,
члан старатељског одбора.
контуш (пољ. соп1д182) спреда отворена жен-
ска горња хаљина; такође: мушки кратак
домаћи капут.
кончертино (итал. сопсегИпо) муз. мањи му-
зички комад, обично са једним одељком до
три самостална одељка.
кончети (итал. сопсеШ) лит. бриљантни и пун
афектирања песнички начин изражавања,
састоји се у претераној виртуозности мета-
фора, хипербола, антитеза и у извештаче-
ној игри са бескрајним нагомилавањем
речи и фраза. Овај стил је, на штету
једноставног и природног стила, препла-
вио итал. књижевност позније Ренесансе
(Тасо, Марини), из Италије прешао у Шпа-
нију (гонгоризам), Енглеску (еуфујизам)
итд.
кончетизам (итал. сопсеШ) лит. в. кончети.
кончетисти (итал. сопсеШвИ) пл. присталице
песничког правца кончети (у Италији,
Шпанији, Енглеској и Немачкој у XVII
веку).
конубијалан (лат. сошшкпаИб) брачни, који
се односи на брак.
конубијум (лат. соппићшт) брак; право на
брак (међу члановима различитих ста-
лежа, племена и сл.); коњугијум.
конумерација (нлат. соппитегаИо, лат. сшп
с, са, пшпегаге бројити, рачунати) срачу-
навање.
ковус (грч. кбпоз купа, лат. сопш) геож. купа,
чуњ.
конфабулација (лат. Гађи1а) појава да особа
оно што није добро запамтила или је
заборавила у својим усменим или писме-
ним исказима испуњава измишљеним
стварима.
конфедерација (лат. сопЕоес!ега11о, сшп, 1ое-
с1из Кн. ЈоеЛепБ савез) удруживање (или:
повезивање) у савез, удружење у савез;
нарочито: савез држава при којем оне
задржавају свој суверенитет али имају
заједнички централни орган.
конфедерирати се (лат. соп&>ес1егаге) удру-
жити се у савез, везати се савезом.
конфект (нлат. сопГесШт, итал. сопГеМо)
колач, посластица, шећерлема (нарочито
ушећерени бадеми, ораси итд.).
конфекција (лат. сопЕесИо) прављење, гра-
ђење, готовљење; свршетак, довршење,
извршење; прављење одела; радња гото-
вим мушким (мушка конфекција) или
женским (женска конфекција) оделом;
фарм. справљање лекова.
конфекдионар 463
конфекциовар (нлат. сопИесЦопагшв) изра- |
ђивач готовог одела; трговац готовим оде-
лом; апотекар.
ковфер (лат. соп^ег) упореди, сравни (упућк-
вање на неко место у књизи); употребл>ава
се обично у скраћеном облику: с1.; уп
конфератур.
конферансје (фр. сопЈегепмег) јавни говор-
ник, предавач; лице које на приредбама
најављује и објашњава поједине тачке
програма (најчешће на духовит начин);
водитељ.
ковфератур (лат. соп^ега!иг) нека се упоре-
ди; уп конфер.
конференција (лат. сопГегепИа) саветовање,
договор; састанак ради договора, распра-
вљање (о неком спорном питању и др.);
јавно предавање, обично са дискусијом.
ковферирати (лат. соп&гге, ф р . сопКгег)
саветовати се, договарати се, преговарати;
састајати се ради договора; држати јавно
предавање; упоређивати, сравњивати; кон-
ферисати.
ковферисати (фр. сопЈегег) в. конферирати.
конфесија (лат. согЈезбш) прав. признање;
вероисповест, свака хришћанска верска
странка уопште (римокатоличка, старока-
толичка, лутеранвка, реформистичка,
православна конфесија и др.).
конфесионалан (нлат. соп^евзшпаНв) верои-
споведни, који се тиче вере, верски.
ковфесиовализам (лат. соп&ззк)) учење тео-
лога које сматра да права религаозност
зависи од припадности овој или оној ве-
роисповести.
ковфесиовар (нлат. сопЕеввшпагшб) исповед-
ник.
конфесионист(а) (лат. сопЈезвго) припадник
једне конфесије.
ковфесор (лат. сопЈезвог) онај који исповеда
хришћанство; нарочито, у старој цркви,
онај који је морао да страда за веру,
мученик; исповедник.
ковфети (итал. сопГеШ) пл. колачићи, лопти-
це од гипса или разнобојне хартије којима
су се, нарочито у Италији, гађали учесни-
ци у карневалу; данас: разнобојни папир-
ни кружићи којима се обасипају учесници
игранки или новогодишњих свечаности.
конфигурација (лат. сопК{Јига1ш) уоблича-
вање, уобличење, образовање облика,
спољни облик; астр. односни положај, при-
видан или стваран, небеских тела.
ковфитурирати (лат. сопИјЈигаге) уобличити,
уобличавати, дати (или: давати) облик.
конфидејусор (лат. сопЈМешззог) прав. саје-
мац.
ковфидевт (лат. сопМепз) повереник, поуз-
даник, поверљива особа; доушник.
ковфидевција (лат. сопШепИа) поверење,
поверљивост; поверљиво саопштење.
ковфидирати (лат. сопИЈеге) поверити, пове-
равати; ослонити се (на кога), поуздати се
(у кога).
ковфликт
конфинација (лат. сопНпаИо) прав. прогон-
ство; заточен>е; упућивање некога у место
у којем мора стално живети; кућни затвор.
ковфиви (лат. соп&из, сопИпеб) пл. суседи по
имању, граничари.
конфиније (лат. сопКша) пл. границе, гранич-
не линије, међе; земл>е које се граниче.
конфинијум (лат. соп&ишп) међа, граница,
гранични камен, међаш.
конфинирати (фр. сопПпег) граничити се;
ограничити слободу кретања, затворити,
осудити на кућни затвор; прогнати, проте-
рати.
ковфивитет (нлат. сопИпИаб) граничење, су-
седство.
конфирмавд (лат. соп&таап^из) онај кога
треба учврстити у вери, тј. младић који се
проглашава црквено пунолетним (код
католика).
ковфирманда (лат. сопНгтапЉ) девојчица
која се проглашава црквено пунолетном;
уп конфирманд.
ковфирмативав (нлат. сопКгтаиуиз) потвр-
дан, којим се потврђује.
ковфирмација (лат. сопИгтаИо) код проте-
станата и католика: свечан чин потврђи-
вања црквеног пунолетства и пуштања
првој причести младића и девојчица
(конфирманди), кризма, кризмање; прав.
потврђење, потврда, овера, оверавање.
ковфирмирати (лат. сопКгтаге) потврдити,
потврђивати, учврстити, учвршћивати,
оснажавати, оснажити; потврдити некога у
вери, прогласити црквено пунолетним,
кризмати.
ковфискабилав (нлат. сопЛксаћШн) који је за
одузимање, запленљив, узаптљив.
ковфискат (нлат. сопИзсаШт) оно што је
заплењено, узапћено (роба, имање).
ковфискација (лат. сопИасаИо) прав. одузи-
мање приватног добра (ствари, неке вред-
ности, имања) у корист државе, узапћи-
вање, узапћење; конфисковање.
ковфисковати (лат. соп&зсаге) в. конфисци-
рати.
ковфисцирати (лат. Пксик државна благајна,
соп&бсаге) одузети (или: одузимати, узап-
ћивати, узаптити) у корист државе (робу,
имање).
ковфитевт (лат. сопШепв) онај који се испо-
веда (код католика).
ковфлаграција (лат. сопЛа^гаИо) општи
пожар; нарочито: пропаст свега у пожару
„страшног суда"; фиг. преврат, буна, уста-
нак, револуција.
конфлагрирати (лат. согЛа^гаге) спалити,
сажећи, уништити пожаром, претворити у
прах и пепео; фиг побунити.
конфлација (лат. сопШаИо) здувавање, ста-
пање; здување, стопл,ење.
ковфликт (лат. сопШсЛиз) сукоб, судар, бор-
ба; спор, свађа; трагичан конфликт сукоб
закона ИЛИ дужности у коме пропада један
људски живот.
конфлуентан 464
конфлуентав (лат. сопИиеге стацати се, сли-
вати се, сопНиепк, сопПиепИв) који се сли-
ва, сливни.
конфлуенција (лат. сопДиепиа) ставе, са-
став, сливање (двеју река); скупл>ање, на-
лога, навала (људи).
конфлуирати (лат. сопЛиоге) сливати се,
утицати; слегати се, слећи се, стицати се,
наваљивати (о људима).
конфокалан (лат. Сосиз жижа, нлат. согЈо-
саћб) оат сажижни, сужижни, са заједнич-
ком жижом, сажаришни, сужаришни.
конфор (фр. сопИогЦ удобност, угодност (као
последица укусног и практичног уређења
стана, живота и сл.), све оно што један стан
треба да има па да буде потпуно удобан;
материјално благостаае; помоћ; комфор.
конформан (лат. сопЈогпш) саобразан, јед-
нообразан.
конформација (лат. сопИогтаУо) састав,
склоп, грађа неког тела; саображавање,
саображење, подешавање према чему,
прилагођавање.
коиформери (еиг. соп^огтегз) пл. в. конфор-
мисти.
конформизам (лат.) саображавање, прилаго-
ђавање, слагање, прихватање нечијег ми-
шљења из спекулативних или опортуни-
стичхих разлога.
конформирати (лат. сопСогтаге) саобразити,
саображавати, подесити, удесити; дати
облик; конформирати се прилагодити се.
ковформисти (лат. сопЈогтаге) пл. енглески
протестанти који су признали 39 чланова
англиканске конфесије од 1562; конфор-
мери.
конформитет (нлат. согЈогтИаз) саобраз-
ност, једнообразност.
конфортабилан (фр. соп{ог1ађ1е) угодан,
удобан, пријатан; лепо и практично уре-
ђен; комфортабилан.
конфортанција (нлат. соп!ог1ап1ла) пл. мед.
средства (или: лекови) за јачање.
конфортатив (нлат. соп{ог1а11\тт) мед. лек за
јачање, лек за окрепљење.
конфортација (нлат. соп1ог1а1ш) јачање, кре-
пљење, окрепљење.
конфортирати (нлат. соп&г1аге) 1. окрепити,
окрепљивати, ојачавати, ојачати; фиг
охрабрити, оспокојити.
конфортирати (фр. соп^ог!) 2. снабдети,
снабдевати (кућу, стан итд.) конфором.
конфратер (лат. соп!га1ег) сабрат, садруг,
друг по звању или служби.
конфратернизирати (лат. соп{га1ег) збрати-
мити, примити у братство.
конфратернитет (лат. сопЛ-а1ег сабрати,
нлат. еоп1га1егт1а8) братимство, побра-
тимство, другарство.
конфронтација (нлат. соп&оп1а1ш) прав. суо-
чавање, суочење, нарочито сведока (нлат.
соп1гоп1аио 1езИит) ИЛИ окривљених чији
су искази противречни; поређење, сравњи-
вање, сравњење, упоређивање, упоређење.
концентрациони логор
конфронтирати (нлат. сопГгоп1аге) прав. суо-
чити, суочавати (сведоке, окривљене);
сравнити, сравњивати, упоређивати, упо-
редити.
конфузија (лат. сопЈшш) мешање различи-
тих ствари; помешаност, збрка, неред, ие-
јасност (стила, мисли); побрканост, бр-
кање, мешање, неразликовање, пометња;
фиг збуљеност, збрканост, смућеност, забу-
на; Пр конфузан.
конфузиовар (нлат. соп^шшпапиз) сме-
тењак, смућењак.
конфундирати (лат. сопГигкЈеге) помешати,
смешати, замрсити, збркати; смести, збу-
нити, довести у неприлику.
кон фуоко (итал. соп 1иосо) куз. ватрено, са
жаром, живахно.
конфутабилан (нлат. сопСи^аћШз) који се
може побити, оповргнути.
конфутатор (нлат. соп!и1а1;ог) онај који по-
бија (доказе, наводе), оповргавалац.
конфутација (лат. с«пСи(;а1Јо) побијање, до-
казивање противног; ућуткивање.
конфутирати (лат. соп!и1аге) побити, побија-
ти, доказивати противно.
конфучијанизам религија коју је основао
кинески филозоф Конфучије (Конфучије,
Кунг-фу-це, 551—479) и његово учење о
врлини, о природи и друштвеном уређењу.
конха (грч. кбпсће) арх. 1. свод у облику
шкољке, полукупола; 2. полукружна избо-
чина на грађевини, апсида.
конхилије (грч. копсћуИоп лем. од копсћу1е =
копсће двољуштурна шкољка) пл. зоол. љу-
скари (пужеви и шкољке).
конхилиолог (грч. кбпсће двољуштурна
шкољка, 168О8) проучавалац (или: позна-
валац) љускара.
конхилиологија (грч. кбпсће, 1о^а) зоол. нау-
ка о љускарима; уп. конхилије.
ковхиформан (грч. кбпсће, лат. {огта) пр.
шкољчаст, облика двољуштурне шкољке.
ковхоида (грч. кбпсће, екк>з облик, вид) мат.
шкољчаница, Никодемова раванска крива
линија четвртог степена.
концедврати (лат. сопседеге) допустити, до-
пуштати, дати за право, уступити, попу-
стити, признати.
ковцевтрација (нлат. сопсеп1хасш) усредсре-
ђивање, усредсређење, усредсређеност;
прикупљање, збирање; смештај, нпр. заро-
бљеника у мали простор (в. концеитрацио-
ни логор); хем. појачавање раствора смање-
њем његове запремине (нпр. испаравањем);
појачање раствора, појачаност раствора;
руд. уклањање механичким путем мање
вредних делова руде; згушњавање, згу-
снуће.
ковцевтрација кавитала увећавање капита-
ла путем акумулације вишка вредности.
Тиме се повећава друштвено богатство, за
разлику од централизације, која га само
друкчије распоређује.
концентрациони логор 1. аој. место у које се
интернирајуц&вклни заробљеници и трупе
ковцентрирати 465
коЈе су прешле на неко неутрално земљи-
ште, 2 сабиралишта политичких против-
ника ча време мира, спољнополитичке за-
тегнутости и у току рата, много их ]е
основано у П светском рату, нарочито у
фашистичким земљама, где су била места
систематског уништавања људи
ковцентрирати в концеитрисати
концентрисати (нлат сопсеп1гаге) усредсре-
дити, усредсређивати, скупити, скупљати,
сабирати, сабрати, сЈединити на Једном
месту, збити, згуснути, хем повећати Јачи-
ну раствора смањењем његове запремине,
руд ИЗДВОЈИТИ (или издваЈати) метал или
руду из Јаловине, концентрирати (концен-
трисати) се скупити се, сабрати се, усред-
средити се, усредеређивати се, прибрати
се, средити се (мисли)
концентрицитет (нлат сопсеп1пс11.а<?) сасре-
дишност, заЈедничност средишта
ковцентричан (нлат еопсепЈгаге) сасредиш-
ни, са за]едничким средиштем, КОЈИ су
управљени ка истом средишту, ВОЈ концен-
тричан напад напад КОЈИ ]е из полукруж-
ног положаја управл>ен ка једноЈ тачци,
концентрична ватра унакрсна ватра, кон-
центрично одступање одступање растуре-
них делова воЈСке у правцу исте тачке, мат
концентрични кругови сасредишии круго-
ви, кругови са заЈедничким средиштем
концентус (лат сапеге певати, сопсепШћ) куз
складно певање, складна музика, склад-
ност, хармоничност
концепт (лат сопсерШт, сопсфеге замисли-
ти, схватити) 1. план, нацрт, скица, први
писмени састав (неког дела, списа)
концепт (лат сопсерћи) 2. поЈам, способност
схватања, моћ поЈимања, изићи из концеп-
та изгубити везу мисли, побркати мисли,
збунити се, избацити неког из концепта
пореметити нечиЈИ ред мисли, збунити га
концептакулум (нлат сопсер1аси1шп) остава,
сандук за оставу, похранилиште, бот уду-
бљење на талусу (в талус 1) у коме се
развиЈаЈу сполни органи (код мрких алга)
концептиван (нлат сопсер11Уш) зоол оплод-
љив, способан да буде оплођен, схватљив,
способан за схватање
концептирати (лат сопсерШт) израдити
први састав, правити (или направити)
план, на фт скицу (дела, списа и с л )
концеит-папир простиЈа, полубела хартиЈа
за састављање концепата
концептуализам (лат сопсерШк појам) фил
правац између реализма и номинализма
по коЈем општи ПОЈМОВИ Јесу облици и
праве радње мисли, а не прости знаци КОЈИ
се подЈеднако примењуЈу на више Јединки
концептуалисти (лат сопсерћдб појам) фил
присталице концептуализма
концепција (лат сопсерћо) 1 поимање, схва-
тање, разумевање, схватљивост, моћ пои-
мања, моћ разумевања, замисао, 2 физиол
зачеће, оплођење, затрудњавање, концеп-
цио имакулата беате Виргинис (лат соп-
Лексикон
концизија
серио 1гшпаси1а1а ђеа!;ае Уггртв) теол не-
порочно зачеће Богородице (учење римо-
католичке цркве)
концер(а)т (лат сопсег^аге такмичити се, тал
сопсег!о) пол сагласност, споразум више
сила у циљу заЈедничког политичког дело-
вања (нир Европски концерат), муз већи
музички комад, об»1чно у три дела, за Један
соло-инструменат са оркестарском прат-
њом (нпр виолински, клавирски и др
концерат), програм са више музичких ко-
мада (вокалних или инструменталних),
Јавна музичка приредба
концерн (енг сопсегп) највиши облик при-
ватнокапиталистичког монопола Укл>учу-
Је низ индустри]ских, трговинских и бан-
карских монопола Обично )е на челу на]-
крупнија банка Преко концерна највише
Јача моћ финансијске олигархиЈе (нпр
концерн Морган у САД), одржавање међу-
собних односа (у политичком смислу)
концерт (лат сопсег1;аге) в концерат
концертација (лат сопсег!а1ш) препирање,
препирка (речима), такмичење, утакмица,
споразум, сагласност
концертина (итал сопсег1о концерат) муз
врста акордиоиа или хармонике на рач-
влачење
концертирати (лат сопсег1аге такмичити се)
муз такмичити се Јавно у свирању или
певању, приредити (или приређивати)
концерат, учествовати у концерту пол уго-
ворити, уговарати, споразумевати се о
чему
концертист(а) (итал сопсег!ап1е) главни пе-
вач или свирач на концерту
концерт-маЈстор (лат сопсег1аге, мем Ме1-
з1жг) муз први виолинист (солист) у ор-
кестру, титула истакнутих чланова музи-
чких капела
ковцертни комад муз коицерат у ужем обли-
ку за неки соло-инструменат у оркестру
ковцесивав (нлат сопсезвмдз) грам допустан,
допусни (нпр реченица, свезица), конце-
сивна или допусна реченнца она ко]а казу-
]е допуштање или уступање радњи главне
реченице, нпр Нисам га нашао, иако сам
га свуда тражио
концесија (лат сопсе<1еге допустити, соп-
се581о) допуштање, уступак, повластица,
давање повластице, одобрење власти (др-
жавне, општинске) за бављење неким по-
слом КОЈИ ]е слободан од надзора те вла-
сти
ковцесионар (илат сопсекхшпагшк) онаЈ КОЈИ
има концесиЈу (повластацу), повлашћени,
повластичар
ковцесиовирати (лат сопсесЈеге уступати, до-
пустити, сопсеззш) дати коме повластицу,
коицесиЈу
ковцизав (лат сопсчкиз) сажет, језгровит,
зби]ен, прегледан, кратак, Јасан
концизија (лат сопсто) 1 комадање, раско-
мадавање, 2 рет краћење (реченица,
концизност
ставова); 3. збијеност, језгровитост, саже-
тост.
концизиост (лат. сопизш) в. концизија 3.
ковцил (лат. сопсШит) скупштина црквених
великодостојника ради расправљања и ре-
шавања о актуелним црквеним питањима,
црквени сабор; универзитетски суд.
концилијантан (лат. сопсШапв) помирљив,
попустллв, склон посредовању, згодан за
посредовање и изравнавање несугласица.
концилијаторан (нлат. сопсШа^огшз) в. кон-
цилијантан.
концилијум (лат. сопсШшп) в. концил; кон-
цилијум академикум (нлат. сопсШшп
асаЈеппсшп) универзитетски савет (или:
суд); концилијум екуменикум(ила.т. сопа-
Ншп оеситетсшп) весељенски сабор,
свеопшти црквени сабор чије су одлуке
(канони) обавезне за цео хришћански свет,
а којих је, од Никејског (325) до Тридеит-
ског (1545—1563), било осамнаест; конци-
лијум медикум (нлат. сопсШшп тесИсшп)
лекарски састанак и саветовање о тежим
стручним питањима; прид. концилијарни.
ковцилирати (лат. сопсШаге) помирити,
спријатељити, измирити (нпр. различита
мишљења и сл.); сложити, сагласити;
удружити, удруживати.
концинан (лат. сопстгшз) рет. складан,
складно и уметнички састављен с обзиром
на облик и везу појединих делова; леп,
допадљив.
концинатор (лат. сопстпа1ог) уређивач,
уредник; такође: смицаличар, онај који
воли да прави смицалице.
концинирати (лат. сопсшпаге) складно са-
ставити, уредити, средити.
концинитет (лат. сопстпНав) рет. уметничко и
складно спајање (речи, мисли), складност,
хармоничност.
конципијент (лат. сопмреге замислити;
саставити) писац, састављач једног списа;
писар, вежбеник (нпр. адвокатски, судски).
конципирати (лат. сопмреге) саставити; на-
писати; смислити, замислити (план, скицу,
нацрт); биол. затруднети, остати оплођен.
концитамент (лат. сопсНатепШт) м е д . сред-
ство за раздраживање.
концитативав (нлат. сопсНаЦуиз) подбадан,
који подбада, подстрекаван, који подстре-
кава, бунтован, бунтовнички, раздражу-
јући.
концитатор (лат. сопсНа1;ог) подстрекач, под-
бадач, бунилац.
концитација (лат. сопсИаИо) подбадање, под-
стрекавање, подбуњивање, подстицање,
раздраживање.
концитирати (лат. сопсИаге) подбадати, под-
стрекавати, подбуњивати, раздражити, ра-
спалити.
конштаблер (лат. сотез з1ађиН) в. конста-
блер.
коњак (фр. со@пас) по француској вароши
Со§пас названа фина ракија од дестилиса-
ног вина, са 50 процената алкохола.
466 координациЈа
кооператива (нлат. соорегаиуа) задруга, до-
бровол>но удружење привредно слабих
грађана који желе, удруженим средствима
и радом, да обављају одређене привредне
послове у корист својих чланова (задруга-
ра).
кооперативан (нлат. соорегаИуив) задружни,
основан на заједничком деловању више
чланова једног сталежа.
кооперативизам (нлат. соорегап сарађивати)
задругарство, задружни покрет. У услови-
ма капитализма може корисно да послужи
ситним произвођачима, али не и радикал-
но да поправи њихов положај; то је могуће
у условима изградње социјализма.
кооператор (нлат. соорега!ог) сарадник, по-
магач.
кооперација (нлат. соорегаио) облик зајед-
ничког рада, у истим или повезаним про-
цесима производње и по плану; проста
кооперација ако сваки учесник врши све
операције потребне да се направи прои-
звод; сложена кооперација у њој је извр-
Ј ена подела рада: сваки се специјализује
у појединим операцијама, а производ је
готов кад прође кроз руке свију. — Коопе-
рација је скок у развоју производних снага
у односу на индивидуалну производњу.
кооперирати (нлат. соорегап) сарађивати,
суделовати; фиг. доприносити.
кооперисати в. кооперирати.
кооптација (лат. соор^аИо) допунски избор,
бирање нових чланова (ради допуне неког
друштва).
кооптирати (лат. соор!аге) бирати новог чла-
на (ради допуне неког друштва).
координата (нлат. соогЛпа1а) Мат. свака ве-
личина једног система двеју или више
величина употребљених за одређивање по-
ложаја тачке, линије, или равни односом
према једном утврђеном систему линија,
тачака, итд. (уп. апциса, ордината), коорди-
натне осе (у Декартову систему) јесу две
праве које се секу или под правим углом
или под косим углом. Координате једне
тачке (у равни) јесу њена одстојања од
координатних оса; поларне координатеје-
су координате које одређују тачку (у
равни) односом према једној утврђеној ли-
нији (почетној линији или оси) и једној
утврђеној тачки (почетку или полу) на тој
линији. Координате неке тачке јесу дужи-
на праве линије (радијус вектор) повучене
до ње од пола и угао који гради та линија
са осом.
координатограф (лат. соог<Јта1;а, грч. §гарћо
пишем) справа за уцртавање на карту или
план тачака према њиховим координа-
тама.
координација (нлат. соогеИпаИо) уређење,
уређивање, сређивање; изједначење, изјед-
начивање (у рангу); грам. напоредност; лог.
узајамни однос између појмова који су
подређени једном истом вишем појму.
координирати 467
коордивирати (лат. соогсНпаге) средити, уре-
дити, уређивати, довести у ред; приредити,
приређивати, придодати, придружити,
придруживати.
копај-балзам хем. смоласти сок јужноаме-
ричког, нарочито бразилијског дрвета ко-
пајива (порт., шп. сораИга, браз. сираића).
копајива (порт., шп. сораЉа, браз. сираића)
бот. јужноамеричко дрво од кога се добива
копај-балзам.
копал (мекс. кораШ) ћилибару слична,
чврста, сјајна и пријатна мириса дрвена
смола која се добива од исушеног сока
дрвета гћив сораШпшп; употребљава се
као фирнајс.
копар (арап., перс. кађаг, ф р . сарге, итал.
саррего) бот. мирођија, још затворен пу-
пољак једне биљке у Средоземљу; употре-
бљава се као зачин у јелима.
копартиција (илат. сораг1Шо) споредна део-
ба, дељење исте целине према другим об-
зирима и мерилима.
копејка (рус. копеика) најмањи руски
(бакарни) новац = 1/100 рубље (назван по
томе што је првобитно био са ликом коња-
ника наоружаног копљем).
копија (лат. сор1а) препис; фот. отисак, сни-
мак; прецрт, пресликано сликарско или
вајарско дело; фиг. подражавање, угледа-
ње; нешто израђено подражавањем; про
копија (лат. рго сор1а) за преиис.
копиозан (лат. соршкиз) богат, обилан.
копиопија (грч. кбров замор, малаксалост,
6р818 вид) Агед. замореност очију.
копирајт (енг. сору-п§ћ1) уобичајена форму-
ла за заштиту ауторског и издавачког
права.
копирајт бил (енг. сору-п@ћ1; ћШ) закон о
ауторском и издавачком праву.
копирати (лат. сорга, ф р . сор1ег) преписати,
преписивати; прецртавати, пресликавати;
умножавати (спис); фот. правити отисак,
снимати (слику); фиг. правити по угледу на,
подражавати.
копир-бух (нем. Корјег-ђисћ) књига са пре-
писима, нарочито трговачких писама и др.
копир-машива справа за умножавање руко-
писа механичким путем.
копир-папир танка хартија за умножавање
рукописа на копир-машини или преси за
копирање.
копист (лат. сорја) преписивач; фот. снимач;
фиг. подражавалац.
копјејка (рус.) в. копејка.
копос (грч. кбров замор) мед. осећање велике
заморености, премореност, малаксалост,
клонулост.
копра (инд.) трг. осушено месо кокосовог
ораха, од кога се справља позиато кокосо-
во уље.
копрагога (грч. кбргов измет, балега, а§6
односим) пл., мед. в. копрокритика.
копрагогија (грч. кбргоз, а§6) мед. изба-
цивање измета, чишћење црева од измета.
копулациЈа
копродукција (лат. со, ргос!ис1ш) заједничка
производња; сарадња предузећа из две или
више земал>а при подизању инвестицио-
них објеката или у производњи друге робе
намењене тржишту.
копрокритика (грч. коргоз, кппо лучим, из-
двајам) пл. мед. средства за чишћење; ко-
прагога.
копролалија (грч. корхоз, 1а1е1п брбљати) мед.
појава код неких душевно оболелих да
морају и против воље, изговарати непри-
стојне, ружне и срамне речи.
копролити (грч. коргоз, Шћо8 камен) пл. ока-
мењени измети препотопских животиња.
копрологкја (грч. кбргоз, 1о^а наука) 1.
испитивање фекалија у дијагностичке
сврхе; 2. фиг. назив за порнографску лите-
ратуру.
копропријетет (нлат. со-ргорие1а5) прав. су-
власништво, заједничка сопственост.
копросклероза (грч. коргоз, 8к1егб8 тврд) мед.
отврдљавање измета у цревима, тврда сто-
лица.
копростаза (грч. кбргов, 51а818 стајање, зау-
стављање) мед. затвор, тврда столица.
копрофаг (грч. кбргоб, р ћ а ^ е т јести) живо-
тиња која једе измет друге животиње.
копрофагија (грч. коргоз, рћа§е1п) м е д једење
измета (појава код неке врсте душевно
болесних).
Копти (арап. Кибти, лат. Ае^урИ) пл. хри-
шћански потомци старих Египћана, има
их око 3 мил. у Егапту.
коптска уметност период егапатске уметно-
сти, од П пре до УШ века после н. е., који се
састоји од елемената егапатске, грчке и
сиријске уметности.
коптски језик најмлађи облик егапатског
језика, служи се грчком азбуком (данас
постоји само као језик коптске хришћаи-
ске цркве.)
копула (лат. сори1а) грам. спона (реч која
везује субјекат са предикатом); зоол. ста-
пање; лог. онај део у суду којим се изража-
ва да веза између субјекта и предиката
постоји као саглашавање или као опрека,
нпр.: Човек је смртан; копула карналис
(нлат. сори1а сагпаИв) прав. сношај.
копулативан (лат. сори1а11уиб) грам. саставан,
спојан; копулативна коњуикција саставна
свезица; копулативна реченица саставна
реченица, тј. независна реченица која ка-
зује радње које се могу самостално вршити
без утицаја једне на другу, нпр: Он је то
рекао, па ће и потврдити; лог. копулативни
судови судови који имају више субјеката, а
само један предикат.
копулатор (лат. сори1а4ог) свештеник који
обавља венчање (код католика).
копулација (лат. сориЈаИо) спајање браком,
венчавање; биол. сполно спајање двеју ће-
лија у једну зигоспору (код нижих биљака
или животиња); сполно спаривање уоп-
ште; начин оплемењавања воћа спајањем
племемитог стабла са дивљаком.
копулирати 468
копулирати (лат. сори1аге) спојити браксм.
венчати; сполно оппггити; оплемењавати
воћке спајањем племенитог стабла са ди-
вљим.
копун (итал. сарропе, нем. Караип) уштроје-
ни петао (ради бољег гојења и укуснијег
меса).
копунизација (итал. сарропе) штројење, од-
страњивање сполних жлезда код младих
петлова; уп. копун.
кор- (лат. сог-) 1. латински предметак који
долази, место кон- (соп-), у речима које
почињу са г.
кор (лат. сог, ген. согсИз) 2. анат. срце.
кор (фр. согрк, лат. согрш) 3. тело, целина;
заједница, друштво, еснаф, сви представ-
иици једног реда људи (офнцирски, дипло-
матскн кор), одред војника под једним
командантом (армијски кору, кор а кор
(фр. согрв а согрз) прса у прса, укоштац;
л. корпус.
У
кор (грч. сћогбв) 4. в. хор.
кораба, (нем. КоШгаШ) келераба, врста по-
врћа из рода Вгаззша; корабица.
корадијација (нлат. соггасНаИо) стицање
(светлосних) зракова у једној тачци.
коразија (лат. соггазш) геол. роњење, подло-
кавање.
корал (грч. когаШоп) 1. мерџан; црвено ста-
кло од којег се праве перле за накит и сл;
зоол. морска животињица из класе антозоа,
чија се скелетна маса употребљава за
украсе; 2. врста црквене хорске песме,
која се пева једногласно.
корали (грч. когаШоп) пл. мале дрвене лопти-
це са умереним шиљцима на пасјем оврат-
нику, које боду кад се овратник повуче
(употребљава се при дресирању паса).
коралин 1. вештачка рибља кост која се
прави од влахана неких биљки.
коралин (грч. когаШоп) 2. црвена бојена
материја, која се добива од феиола.
коралинити (грч. когаШоп корал, мерџан,
1(Љо5 камен) пл. в. коралити.
коралислити (грч. когаШоп, ИЉоз) пл. в. ко-
ралити.
коралиопетре (грч. когаШоп, р61га камен) пл.
в. коралити.
коралити (грч. когаПшп, Шћов камен) пл.
окамењени корали.
коралитичан (грч. когаШоп) арх. украшен
цвећем и лишћем.
корам понуло (лат. согат рори1о) в. корам
публико.
корам публико (лат. согат риђИсо) пред
скупљеним народом, пред целим светом,
јавно и отворено.
Коран (арап. СЈиг'ап) арапски писана рели-
гиозна књига мухамедоваца, која садржи у
говорима, псалмима, законима, саветима и
легендама објављена божанска откривења
Мухамедова, извор вере и закона мухаме-
доваца, састоји се из 114 глава (сура);
Алкоран.
кордофоии инструментм
корбач (тур. кугћас, пољ. кагћасг) бич, кам-
џија.
корббал (нем. Когћ кош, Ва11 лопта) сп.
немачха спортска игра лоптом, слична
кошарци.
корбеја (фр. согђеШе) котарица; на париској
и бечкој берзи: место резервисано за бер-
занске агенте.
корбијар (фр. согћШагс!) велика путничка
кола са корпом позади; такође: мртвачка
кола.
корвета (фр. согуеИе, лат. согћИа) вој. ман>а
извидничка лађа, мала брза крстарица.
корд (енг. сог<1) манчестарски памучни сомот
са пругама.
корда (фр. согде, итал. согс1а) уже, конопац;
струна, жица (на виолини); мат, тетива, пра-
ва линија која спаја две тачке обима
круга; фитиљ за пал>ење експлозива; муз.
уна корда (итал. ипа сот&в) једна жица
(кад на клавиру, помоћу педала, чекићи
додирну само једну жицу); а дуе корде
(итал. а <1ие согс1е) на две жице; туте корде
(итал. ћШе согс1е) све жице, тј. без педала.
кордељера (фр. соМећеге) калуђерица фра-
њевка; конопац за опасивање (калуђер-
сжи); женска чворнаста огрлица.
кордијалан (нлат. согеНаИз, лат. сог срце)
срдачан, усрдан; који окрепљује (лек).
кордијале (нлат. сог<11а1е) фарм. лек који кре-
пи срце.
кордијалитет (нлат. согсИаМаз) срдачност,
усрднопг, присност, искреност.
кор дипломатик (фр согрз <Ир1отаУ^ие) сви
предсгавници страних држава у некој
држави, дипломатски кор, дипломатско
тело.
кордитис (грч. сћог<1е жица) мед. запаљење
гласница.
кордифолијум (нлат. согсШоИшп) бот. срчаст
лист, лист облика срда; биљка са срчастим
лишћем.
кордиформан (нлат. согсШогпиз) у облику
срца, срчаст.
кор д'ложи (фр. согрв (1е 1овЈз) арх. средњи
главни део палате или замка.
кордова новчана јединица Никарагве дели се
на 100 центавоса; кордоба.
кордован (шп. согдођап) в. кордуан.
кордон (фр. сог<1оп) узица, гајтан, врпца
(нпр. на шеширу); трака, лента (од
ордена); арх. горњи венац на подзиду
(симсу); вој. ланац војних стража за зашти-
ту границе од кријумчарских упада, војна
граница.
кордонист(а) (фр. согскш) погранични стра-
жар, граничар.
кордофони инструменти (итал. согс1е жице)
муз. инструменги код којих се тон добива
треперењем затегнутих жица које је иза-
звано на више начина; разликују се три
врсте: гудачки (виолина; виола, виолонче-
ло), трзалачки (разне врсте тамбура, хар-
фа, гитара и сл.) и ударачки жичаии
чнструменти, код којих се треперење доби-
кор д'плае
ва путем ударца у жицу (клавир, клави- корекционалан (нлат. соггесИопаИз) поправ-
корд, цимбало и сл.).
кор д'плас (фр. согрз Ае р!асе) вој. главни
унутарњи део утврђења.
кордс (енг. сопЈз, фр. согс!е) пл. трт. разне корекционар (нлат. соггесИопагшз) онај који
врсте тешких памучних ткаиина.
кордуан (фр. согскшап) помоћу руја ушта-
вљена овчија или козија кожа, шагрини- корелати (нлат. согге1а1а) пл ствари које
рана, служи за израду финије обуће, га-
лантеријске робе и за повезивање књига
(назив по шпанском граду Кордови, где су
је израђивали Маври); кордован.
Кордун (фр. согскт) део СР Хрватске око корелатив (лат. сшп са, ге1аи\гш односан)
реке Коране; територија некадашње „вој-
не границе" (погранични појас између
Аустро-Угарске и Босне); уп. кордон.
Кордуиаш (фр. согс1оп) становник Кордуна;
граничар.
кореалан (нлат. соггеаНв) прав. сукрив, који се
оснива на заједничкој кривици или обаве-
зи; кореална облигација скупна обавеза,
скупни дуг, дуговање већег броја лица;
кореални дужник скупни дужник; кореал-
ни поверилац скупни поверилац.
коредијализа (грч. кбге зеница, сШЦувЈз раз-
двајање, одвајање) мед. вештачко ства-
рање зеница одвјањем дужица; иридо-
дијализа.
коректазија (грч. кбге, ек(;а515 истрезање) «ед корелативитет (нлат. согге1аиу11аб) суодно-
проширеиост зеница.
коректан (лат. соггес1ш) који је без погре-
шке, беспрекоран, исправан, уредан, та-
чан, правилан; језички правилан; који од-
говара уметничким правилима и прописи-
ма; тип који кема штампарских грешака.
коректив (лат. соггес11ушп) средство за по-
прављање, средство за дотеривање; Мед
средство које поправља или ублажује свој-
ства другог неког лека или средства; фиг
ублажење, поправка.
корективав (лат. соггесЦч/из) поправан, који
поправља, који исправља, који побољ-
шава.
коректност (лат. соггес1ш) беспрекорност,
исправност, тачност, правилност.
коректопија (грч. кбге зеница, ек 12, 1бров
место) л«>д. неприродан положај зенице ка-
да не лежи у средини дужице (него са
стране).
коректор (лат. соггес!ог) поправљач, испра-
вљач; онај који исправља грешке што их
направи слагач при слагању; опомињач,
корилац.
коректоријалаи (нлат. соггес1опа118) в. ко-
рекцноналан.
коректура (лат. соггесЧига) исправљаље, по-
прављање, исправка, поправка; ш . испра-
вљање штампарских грешака; привреме-
ни отисак слога на коме треба исправити
при слагању напрааљене штампарске гре-
шке.
корекција (лат. соггесИо) поправљање, ис-
прављање, исправка, поправка; опомена;
регулисање речних обала и корита, грани-
ца и др.
469 кореспондент
ни, који припада поправци (или: исправ-
ци); који се тиче поправке (или: исправке);
поправан, који поправља.
се налази у заводу за поправку, затворе-
ник, кажњеник.
стоје у узајамном односу; лог. појмови који
претпостављају један други (нпр. узрок —
последица, право — дужност, брдо —-
долина).
лингв. језички елеменат, реч, или група
речи, која је у суодносу с другом речју или
групом речи: какав-такав; колики-толики
и сл.
корелативан (лат. соггеШиз) суодносан, уза-
јаман, који казује узајамни однос; корела-
тиваи појам Лог. онај који претпоставља
или тражи неки друга појам (нпр. мати и
кћи, где мати значи нешто у односу према
кћери, и обратно, отац и син, жена и муж
корелативизам (лат. согге1а1и5) фил правац у
теорији сазнања по којем су субјекат и
објекат корелати те се не могу одвајати
један од другога.
сност, саодносност, постојање узајамног
односа, узајамни однос, узајамно претпо-
стављање.
корелација (лат. соггеШм) суодносност, уза-
јамност, узајамни однос, узајамно претпо-
стављање; такође: извештај кореферента;
у настави: довођење у узајамну везу пред-
мета који имају сличности и додирних
тачака, нпр. педагогије и психологије,
• историје и географије, и етнологије, ма-
тематике и физике итд.
кореолиза (грч. кбге зеница, 1уз18 одвајање)
мед одвајање зенице.
кореографија (грч. сћогепо играм у колу,
§гарћет писати, бележити) вештина бе-
лежења корака, покрета и фигура у плесу,
вештина компоновања балета; хореогра-
фија.
корепетирати (нлат. соггере1аге) обнављати с
неким задатак, помагати при учењу, пре-
слишавати задатак.
корепетитор (нлат. соггереШог) онај који
помаже ђацима при учењу, преслишава-
лац задатака; поз. преслишавалац улоге;
увежбавач оперских хорова.
корепција (лат. соггерНо) грам. скраћивање
слогова (у изговору).
коресков (грч. кбге зеница, зкорбо посма-
трам) мед. инструменат за испитивање зе-
ница.
кореспондент (нлат. соггезропс1еп8) онај који
пише писма, нарочито у неком предузећу,
трговачки или банкарски службеник који
пише писма и одговара на приспела пи-
сма; онај с којим се писмено или пословно
општи, пошиљач или прималагс писма,
кореспонденц-биро 470 корва

пословни пријатељ; сарадник на страни, коривација (лат. соптоаИо, п д а поток) сво-

дописник (новина).
вореспонденц-биро (нлат соггезропс1еге, фр.
ћигеаи) в. пресбиро.
кореспонденција (нлат. соггевропдепиа,
итал. согпбропс1еп2а) писање писама, до-
писивање, преписка, општење преко писа-
ма; веза, промет, саобраћај; сагласност,
слагање, подударање (нпр. у схватању),
одговарање чему.
коресповденц-карта поштанска дописна
карта, дописница.
коресповдирати (нлат. соггекропсЈеге, итал.
согпзропдеге) писати и одговарати на пи-
сма, дописивати се, бити у преписци с
неким, бити у пословној вези; слагати се,
одговарати, подударати се.
кореспонзал (нлат. соггезропзаИв) трг в. ак-
цептаит.
кореус (лат. соггеиз) прав сукривац, садуж-
ник; кореус дебенди (лат. соггеш дећепсћ) корида (шп. соггШа) борба с биковима.
садужник; кореус кредеиди (лат. соггеш коридор (итал. соггшоге) арх трем, ходник на
сгедешИ) саповерилац.
кореферат (лат. соггеГегге) саизвештај, саи-
звешће, споредни извештај.
кореферевт (лат. соггеГегтепв) саизвестилац,
споредни известилац, помоћник рефе- кориза (грч. кбгуха) мед запаљење носне
рента.
кореференција (лат. согте{егге) саизвештај, коризма (нлат. с а т т а ) в. каризма.
саизвешће; такође: корелација.
кореферирати (лат. согге&гге) дати (или:
давати, подносити, поднети, слати, посла-
ти) саизвештај.
корза (итал. соггеге, согза) трка коња без коријере (итал. согпеге) 1. в. курнр, 2.
јахача (у Италији).
корзаж (фр согза^е) женска блуза.
корзак (рус. татар.) мала степска лисица са
скупоценим крзном, живи у азијском делу
СССР.
Корзаковљева болест мед тешко душевно
обољење које се јавља као последица хро-
ничног алкохолизма; праћено је суморним
расположењем, апатијом, заборавношћу и
честом суманутошћу.
корзар (итал. согсаге, шп. согвагш) морски
разбојник, гусар; гусарска лађа; наоружа-
иа лађа за хватање непријатељских трго- кориов в. хорион.
вачких лађа.
корзет (фр. согзе!, лат. согриз тело) прсник,
прслук, грудњак, стезник, стежњак, мидер.
корзирати се (итал. согво) шетати се корзом,
возити се улицама ради шетње.
корзо (итал. согво, лат. сигзш) трк, трчање;
ток; тркалиште; улично шеталиште (упо-
требљава се често и као име улица, кафа-
на и сл.); трг = курс; ал корзо (итал. а1
согбо) по садашњој вредности, по курсу.
корибантизам (грч. когуђаз занесењак) мед
спавање отвореним очима; трабуњање у
грозници.
коривал (нлат. согггсаНв) супарник (нарочи-
то у љубави).
коривалитет (нлат согтгаШаз) супарништво
(нарочито у љубави).
ђење више потока или река у Једно корито.
коригенд (лат. согпј»еге поправити, согп-
§епс1и8) онај који треба поправљати, нпр.
малолетни преступник.
коригенда (лат. согп^епда) пл све оно што
треба поправљати (или- исправљати);
исправке, поправке (нарочито штампарске
грешке).
коригевција (лат. согг^епиа) пл иед примесе
лековима ко]е поправљају укус и отклања-
ју шкодљивост; средства за поправку со-
кова.
коритибилан (нлат. согпјрЉШв) поправљив,
исправл>ив, који се може поправити.
коригирати в. кориговати.
кориговати (лат. согп§еге) поправити, испра-
вити, поправљати, испрааљати (рукопис,
штампарске грешке); опомињати, корити,
кажњавати.
који воде врата из покрајних соба, ложа и
др.; у политичкој географији' део земље
или линија која спаја једну државу са
морем.
слузиице, кијавица, уњкавица.
коријандар, коријандер бот једногодишња
ароматична и лековита биљка из пор.
штитара, СопапЛгшп заиушп.
коријандоли (итал. сопапс^оћ) в. конфети.
поштар-коњаник.
коривта (фр. сопп1ће) суво грожђе без семе-
на, названо по грчком граду Коринту,
одакле долази.
коривтски (грч. коппШшв) који је својствен
или који припада грчком граду Коринту,
коринтски стил арх трећи по реду стил
(после дорскогп јонског) који се појавио у
грчкој архитектури крајем V века пре н. е.,
одликује се стубом који се завршава капи-
телом у облику котарице од акантова ли-
шћа.
корифеј (грч. когурћашз поглавар, вођ, први,
когурће теме) највиши део чега; у позори-
шту старих Грка: вођа хора; данас: вођа,
првак балета; фиг првак, онај који Је
најбољи у нечему, нарочито у некој грани
уметности или науке, „звезда"; народни
вођа, коловођа.
корморан (лат. соглгиз тагшиз) зоол морски
гавраи, црни пеликан (птица која се храни
искључиво рибом).
кормофите (грч. когтбз пањ, цепаница,
рћу1;6п биљка) пл бот биљке које имаЈу
корен, стабло и лист (за разлику од
талофита).
кормус (грч. когтбб) бот тело биљке на коме
се налазе три органа; стабло, лист и корен
корна (енг. согпег) от в. корнер.
корвак 471 кордорифицирати

корнак (арап., фр. согпас) 1. вођа слонова, корозиван (лат. соггозгуив) разгризан, који
слонар; 2. водич странаца. разгриза, разједан, који разједа, нагризан,
корнамуза (итал. согпо рог, согпатша) „сви- који нагриза, који наједа.
рала са рогом", тј. гајде. корозија (лат. соггозш) разгризање, нагри-
корнд биф (енг. согпес! ћее!) усољена говеди- зање, наједање; анат. нагризање, разарање
на конзервисана у лименим кутијама (кон- животињског ткива услед гнојења; геол.
зерва). роњење, подлокавање; хем. нагризање, ра-
корвеа (лат. согпеа) анат. рожњача (ока). зарање површине метала изазвано хемиј-
корвеитис (лат. согпеа рожњача) мед. в. кера- ским или електрохемијским процесима
титис. (нпр. оксидација).
корнер (енг. согпег) угао, кут, ћошак; у корола (лат. согопа, согоПа круница) бот.
фудбалу: казнени ударац ногом са угла венчић, цветна круница.
противничке тол-линије пред капију про- королар (лат. согоИапшп) геох., лот. став или
тивника, због тога што је играч против- закључак који следује као природна по-
ничког тима избацио лопту са игралишта следица из већ доказанога става; природна
поред или иза свог гола; трг. удруживање последица.
трговаца навелико ради дизања цена роби. королитичан (лат. согоПа венчић) арх. обви-
корнет (итал. согпеМо) муз. мали рог, рошчић, јен лишћем и цвећем, украшен зеленилом.
трубица; обруч од рожине за држање косе. корона (грч. когбпе, лат. согопа) венац, кру-
корнета (фр. согпеМе) коњичка застава; на; код старих Грка и Римљана: највише
бродска застава; женска капа за спавање. одликовање које се давало победницима на
корнетино (итал. согпеШпо) куз. мали криви утакмицама, заслужним грађанима, вој-
рог. сковођама и др.; фиг. круг слушалаца, пу-
блика; светитељски сјај; астр. беличасто
корнетист(а) (итал. согпеио) онај који свира сјајан венац који се види око тамног Месе-
у рог, свирач у рог, свирач у трубу. чевог колута за време тоталног помрачења
корниша (фр. согтсће, итал. согшсе, лат. Сунца; опсадна линија војске.
согошз) арх. атула, венац, горњи део на корона венерис (лат. согопа Уепет) мед.
гесимсу (опшивници) стубова и др., главна „Венерин венац", сифилисни осип по челу.
опшивница, главни гесимс; горњи, краћи коронарит (лат. согопа венац) мед. обољење
део завесе више прозора или врата. венчастих артерија срца.
корнишони (фр. согтсћопз) пл. мали кра- коронација (нлат. согопаИо) крунисање, на-
ставци, краставчићи.
корно (итал. согпо) муз. рог; корно ди кача рочито младенаца при венчању.
коронида (грч. когбшв) у грчкој драматици:
(итал. согпо сИ сасиа) шумски, ловачки
спиритус леннс за ознаку кразе (нпр. 1и-
рог. т о п место 16 етбп).
корнулит (лат. согпи рог, грч. Шћоз камен) коро пјено (итал. сого р1епо) муз. пун хор,
мин. окаменотина у облику рога. потпун хор.
корнута (лат. еогтПа) хем. реторта са два короса (шп. согога) ђаволска капа, капа
врата, јединим правим кратким, и једним јеретика које је инквизиција осуђивала на
дугим савијеним. ломачу (у Тпанији).
короборанс (лат. соггооогапз) мвд. в. коробо- корота (арап. каћге!) жалост за мртвим.
ратив. корпорал (фр. сарога1, нем. Когрога1) кап-
короборавције (лат. соггоћогапИа) пл. мед. лар.
средства за окрепљење и јачање. корпоралан (лат. согрогаНз) телесни.
короборатив (лат. соггоћогаиушп) мед. сред- корпоралитет (нлат. согрогаШав) телесност.
ство за окрепљење и јачање. корпоративво (фр. согрогаИуетеп!) у друш-
короборација (лат. соггоћогаОо) јачање, тву, заједнички, особно, лично.
окрепљивање, окрепљење, снажење. корпорација (нлат. согрогаИо) више лица
короборирати (лат. соггоћогаге) јачати, удружених у истом циљу којима је држава
оснажити, окрепити. признала права правног лица, еснаф,
короденције (лат. соггоЈепИа) пл. нагризна друштво, удружење.
средства, средства за нагризање (или: корпорациона права прав. права правног
наједање). лица.
кородибилан (нлат. соггосШзШз) в. корозиби- корпоризација (нлат. согропзаИо) в. корпо-
лан. рификација.
кородирати (лат. соггодеге) гристи, нагриза- корпоризирати (влат. согропзаге) в. корпо-
ти, наједати, изгризати, оједати. рифицирати.
корозибилан (нлат. соггозЉШз) нагрижљив, корпорификација (нлат. согрогШсаИо) пре-
наједљив, разједљив. тварање у тело, отеловљење, оваплоћење;
корозив (лат. соггозгушп) нагризно средство, претварање течног тела у чврсто; корпо-
разједно средство, средство за иагризање; ризација.
љут (или: разједан, нагризан) отров; пл. корпорифицирати (нлат. согрогШсаге) пре-
корозива. творити у тело, отеловити, оваплотити;
корозива (лат. соггозјлга) пл. в. корозив. стврднути.
корпулентан 472
корпулевтаи (лат. согри1еп1;ш) крупан, пун
(телом).
корпулевтвост в. корпуленција.
корпуленција (лат. согри1еп1ла) крупноћа, де-
бљина, пуноћа тела; корпулентност.
корпус (лат. согрш) тело; целина, укупност,
скуп; сталеж; зборник; вој, већи одред вој-
ске под једним командантом, кор; тип.
врста штампарских слова од 10 типограф-
ских тачака (названа по томе што је њима
штампан Корпус јурис); ии корпоре (лат.
т согроге) листом, сви заједно.
корпус виле (лат. согрш у11е) в. под вилис.
корпус деликти (лат. согрих с!еНси) прав.
предмет који доказује кривицу, тј. оруђе
којим је кривица извршена или објекат
кад којим је извршена.
корпус Домини (лат. согрик Ропиш) у кат.
цркви: тело Господље (Христово); приче-
сна хостија као тело Христово; Телово,
Брашанчево (празник).
Корпус јурис (лат. Согрш јипз) зборник
права, књига целокупног римског права:
збирка римског права коју је, у VI веку,
приредио цар Јустинијан (Институције,
Пандекте, Кодекс Јустинијанус и Новеле),
но која је тек у XVI веку добила ово име.
Корпус јурис каноници (лат. Согрш јип$
сапошо.) збирка правних извора канон-
ског права.
Корпус јурис цивилис (лат. Согрик јига
сЈуШв) збирка правних књига Јустинијано-
вих (садржи: Институције, Пандекте, Ко-
декс и Новеле).
корпускула (лат. согривси!а) пл. од корпуску-
лум.
корпускуларац (лат. согризси1шп) пристали-
ца корпускуларне филозофије, атомисти-
чар.
корпускуларна теорија физ. в. еманациона
теорија. • га и сл.).
корпускуларва филозофија (лат. согрш>си-
1шп телашце, мало тело) учење да су
последњи саставни делови тела извесна
телашца (атоми) која се не могу делити на
ситније делиће, а која су по величини и
облику различита; атомистика.
корпускулум (лат. согршси1ит) мало тело,
телашце; такође: атом (лат. согршси1шп
рптШхпип); пл. корпускула.
кортеж (фр. со㹧е) свечана пратња, поча-
сна пратња каквог високог функционера,
свита.
кортекс (лат. сог!ех) бот. кора.
кортес (шп. сог1») народна скупштина у
Шпанији и Португалији (оба законодавна
тела, сенат и парламенат).
кортеш (мађ. ког1е5) онај који ревносно ради
за неку политичку личност, партију или
идеју, или против њих, политички агита-
тор.
кортешовати (мађ. ког1езкесИк) радити као
кортеш.
косметика
кортикалан (нлат. согИсаИн) корни, који
припада кори (супр. медулараи), споља-
шњи; кораст, природе коре.
кортикозан (лат. согисобив) корат, пун коре,
богат кором.
кортива (итал. согУпа) в. куртина.
коругатор (нлат. согги^а^ог) аиат. чеони ми-
шић који набира кожу чела, мишић мр-
штилац.
коругација (нлат. согги^аИо) мршћење, бо-
рање чела.
корутирати (лат. согги^аге) намрштити, на-
брати (или: набирати) кожу чела.
корумпирати (лат. соггшпреге) кварити, пок-
варити, изопачити, изопачивати; подмити-
ти, подмићивати, потплатити, потплаћива-
ти, поткупити, поткушвивати пр. корумпи-
ран.
корунд (лат. согип(1ит, тамилски кигапс!
рубин) кии. веома тврд мииерал исте класе
као рубин и сафир; прост корунд, смр-
вљен, употребљава се за чишћење и гла-
чање метала (шмиргл).
коруптан (лат. соггир^ш) покварен; пот-
плаћен, подмићен; наопак, настран, посу-
враћен (у појмовима).
коруптела (лат. согшр1е1а) кварење, изопа-
чивање; подмићивање, потплаћивање; за-
вођење, бешчашћење.
коруптибилан (клат. соггирШзШв) укварљив,
покварљив, распадљив, подложан ква-
рењу, труљењу (о телима); подмитљив,
поткупљив.
коруптибилитет (нлат. соггирШпШаб) ук-
варл.ивост, покварљивост, подложност
труљењу, подмитллвост, поткупљивост.
корупција (лат. соггирИо) поквареност, квар-
ност, изопаченост, разврат; поткуиши-
вање, подмићивање, поткупљење, под-
мићење; кварење, укваривање, труљење,
распадање; кривотворење (списа, мере, те-
корупционист(а) (лат. соггирИо) покварењак,
покварен човек; нарочито: онај који прима
мито.
корџ (инд., енг. согјЈе) израз који, слично
нашем туцету, у Индији означава 20 кома-
да нечега.
кос (инд.) источноиндијска миља.
косекавс (нлат. еозесапз, сотр1етепИ зесапв)
геом. гониометријска функција једног угла:
однос између хипотенузе и супротне кате-
те, секанта комплемеита једног угла (скр.
сокес); косеканта.
косеканта (нлат. созесапв) геом. в. косеканс.
косинус (со-51пш, сотр1етепи 81пш) мат. си-
нус комплемента данога угла, гониоме-
тријска функција: однос налегле катете
према хипотенузи (скр. соз).
коскиаомантија (грч. козктоп сито, тап1е(а
прорицање) врачаше у сито.
космархија (грч. ковтоб свег, васиона, агсћо
владам) владање светом, нпр.: папизма.
косметика (грч. ковтеИке вештина украша-
вања) 1. вештина полепшавања тела ве-
косметика 473 костални
штачким дотеривањем појединих делова купности свих појава у простору и време-
(косе, коже, зуба, руку и др.) помоћу пома- ну; космика.
де, мириса, пудера, шминке итд.; радња у космолошки (грч. кбзтоз, 1о§1кбз) који при-
којој се продају или која израђује средства пада космологији, који се тиче космолош-
за улепшавање; козметика. је; космолошка разматрања разматрања о
косметика (грч. козтеШсбз украсни, уресни) васиони као уређеној целини и општим
2. пл средства за улепшавање и дотери- законима који у њој владају; космолошки
вање. доказ о постојању бога кол. на основу
космизам (грч. кбзтоз) узимање свемира и чињенице што постоји васиона закључује
појава у н>ему за предмет уметничког, се да мора постојати и први узрок васиоие,
обично књижевног стварања. нешто безузрочно, безусловно, апсолутно,
космика (грч. кбзтоз) в. космологија. а то је бог (један од главних доказа хри-
КОСМИЧКИ (грч. козтоз свет, васиона) васион- шћанске догматике).
ски, васељенски, светски, који се односи космонаут (грч. кбзтоз, паШез морнар) ОНЗЈ
на цео свет, васељену; астр. космички изла- који лети у космос, на планете; уп. астро-
зак звезде излазак звезде заједно са Сун- наут.
цем; коемички залазак залазак звезде за- космоваутика (грч. кбзтов, паиИке вештана
једно са Сунцем; космички зраци зраци пловљења) наука која се бави решавањем
који непрекидно долазе из свемира на проблема лансирања летелица (са посадом
Земљу, одликују се великом продорном или без н.е) у васиону, њиховог кретања у
моћи (180 пут већом од моћи Рендгенових васиони (космосу) и повратка на Земљу.
зрахова); супр. телурски. космонизам (грч. козтоз, тбпоз сам) фил
космо- (грч. кбзтоз) предметак у сложени- поглед на свет који гледа на васиону,
цама са значењем: свет, васиона, васеље- заједно са човеком и свим што је човечан-
на, васељенски. ско, као на једно велико јединство и цели-
космоглобус (грч. ковтоз, лат. §1ођш) справа ну, а на дух као огледање васиоие.
за приказивање појава у васиони. космоиомија (грч. кбзтоз, пбтоз закон) нау-
космогонија (грч. козтодопЈа) учење о по- ка о законима који владају васионом.
станку света, нарочито хипотезе Канта и космополит (грч. ковтороШжз) грађанин све-
Лапласа, познате под именом Кант- та, тј. онај који цео свет сматра својом
-Лапласова теорија о постанку Сунчевог отаџбином, а све људе својим суграђанима
система; митско тумачење створења и по- и својом браћом.
станка света (предмет многих песничких и космополитизам (грч. козтороМез) грађан-
др. дела); пр космогонијски. ство света, схватање космополита.
космограф (грч. козток, ^гарћо) описивач космополитизирати (грч. козтороћЧез) ради-
света, описивач васионе. ти на ширењу космополитизма ;правити се
космографија (грч. козтоз, цгарМа описива- космополитом, изигравати космополита.
ње) наука која описује и приказује опште косморама (грч. кбзтоз, бгата поглед,
црте васионе (неба и Земље), наука о призор) слика света, низ слика које пред-
васиони, тј. о свима небеским телима стављају разне делове васионе.
(проучава положај, даљину, физичка свој- космос (грч. ковток) свег, свемир, васиона,
ства и кретања небеских тела, као и силе васељена.
од којих зависе њихова кретања). космоскопија (грч. козтоз, зкорео посма-
космодром (грч. козтоз васиона, Љгбтоз пуг, трам) посматрање васионе.
стаза) уређена површина земљишта са космософија (грч. кбзтоз, зорћ!а мудрост) в.
објектима, инсталацијама и уређајима за космозофија.
смештај, одржавање и лансирање ракета космосфера (грч. кбзтоз, зрћаГга лопта) не-
са васионским летелицама. беска лопта, васиона, свет.
космозое (грч. кбзтоз, хооп животања) пл космотеизам (грч. кбзтоз, Љебз бог) фил.
жива бића васионе; хипотеза космозоа учење да су бог и свет (васиона) једао; уп.
схватање С. А. Аренијуса (1859) и др. по пантеизам.
којем живот на Земљи кије постао путем космотеологија (грч. кбзтоз, 1ћебз бог, 1о§^а
празачећа, него се у клицама одувек нала- учење, наука) теол. учење да постоји бог на
зио у супстанцији васионе, одакле је са основу чињенице што постоји свет, који је
метеоритима, космичким прахом или пу- морао имати свој праузрок и свог творца.
тем светлости, дошао на Земљу. космофизика (грч. кбзтоз, рћуз1ке) испити-
космозофија (грч. кбзтоз, зорМа) испити- вање природних закона који владају ва-
вање васионе путем интуитишшг разми- сионом.
шљања; космософија. космофил (грч. кбзтоз, рћПоз пријател.)
космократија (грч. кбзтоз, кга1е6 владам) в. пријатељ васионе.
космархија. кост (нем. Коз1) храна, исхрана.
космологија (грч. ко5то1о$а) теорија васио- косталгија (лат. соз!а ребро, грч. а1^оз бол)
не као уређене целине и општих закона мед. бол у ребрима.
који владају њоме; фил. онај део метафизи- косталви (нлат. сок^аИз) ребарни, који при-
ке који расправља о идеји света као цело- пада ребрима.
костија 474
костија дете белца и фустије (у Америци).
костим (итал., фр. созћдте) „навика, обичај",
одело, ношња, нарочито ношња која је
карактеристична за неко доба, земљу, ста-
леж итд.; женска сукња и капут од исте
тканине; историјски костим ношња мину-
лих времена као израз културе у поједи-
ним епохама.
костимер (фр собћмшег) поз лице које се
стара о костимима који одговарају време-
ну у којем се догађа приказивани комад;
позоришни кројач; чувар позоришне гар-
деробе; костимје.
костимирати (фр. созћипег) обући костим,
прерушити; оденути, обући; костимираии
бал забава на коју посетиоци долазе у
разним ношњама (историјским, покрајин-
ским и др.).
костимограф (фр. се>б{шпе, грч. §гарћо
пишем) сликар, цртач костима за позо-
ришве представе.
костирати (нем. Ков!) хранити, исхрањивати,
давати (или: издавати) храну; код нас се
чује и коштирати.
костички (итал. совИ тамо) пр трг тамошњи;
костичка роба тамошња роба.
костумбристи (шп. соз1;шпћге обичај) слик
јужноамерички сликари свакодневног жи-
вота, обичаја, нарави, предела итд. (у XIX
в.).
кота (фр. со1е) 1. разрез, део, удео (који неко
треба да плати), квота; слово, цифра, број
(за ознаку акта и сл.); курсна листа (на
берзи).
кота (фр. с61е) 2. на географским картама:
висинска тачка (означава апсолутну или
надморску висину); брежуљак, вис, коса;
морска обала, прибрежје, приморје.
котангевс (нлат. со1ап§еп8, сотр1етепи
1ап§еп8) геом гониометријска функција: од-
нос између налегле и супротне катете,
тангента комплемента данога угла (скр
*)
котангента (нлат. со1;ап§еп5) геом в. котан-
генс.
котеж (фр. соМаде, енг. соМаве) пољска
кућица, кућа ван града, вила, кућа за једну
породицу; део града са вилама, кућама за
по једну породицу.
котерија (фр. со!епе) сплеткашко друштво,
скупина људи који раде да постигну изве-
сне циљеве на рачун другах; друштво,
обично политичара или књижевника и
уметника, за међусобно помагање (у рђа-
вом смислу), клика.
котизација (фр. соЉаИоп) разрезивање,
одређивање дела; разрез, сразмеран део
који пада за плаћање, улог.
котизирати (фр. соивег) разрезати, разрези-
вати, одредити део који сваки учесник у
неком послу има да плати; давати свој
удео.
котиле (грч. ко1у1е) чашица, зделица.
котиледон (грч. ко1у1ес!6п) бот први кличин
листић.
кохезија
котиљон (фр. соШ1оп) француски друпггвени
плес; музика за тај плес.
котинг (енг. соа1:т§) врста енглеске густе и
чупаве вунене тканине (употребљава се за
зимске капуте).
котирати (фр. со!ег) обележити, обележава-
ти, означити (цифрама, словима); берз бе-
лежити (или: одређивати) вредност (курс)
хартија од вредности (уп кота 1); топогр.
одређивати висинску тачку (уп кота 2).
котлет (фр. со1е1е!1е) кув ребра с месом
(овчија, телећа, свињска или од дивљачи),
крменадла.
котон (фр. со1оп, шп. а1-§о<1оп, арап. ко11) 1.
памук који се добива од семених чаура
једне првобитно арапске биљке; памучна
тканина, катун; 2. (фр. сопс1от) в. презер-
ватив, кондом.
котонада (фр. со(оппас1е) памучна тканина,
катунско платно.
котонерија (фр. со^оппепе) гајење памука;
земљиште засађено памуком; радионица
памучне робе.
котонизиран (фр. со1оп памук) израђен као
памук, памучаст (нпр. као памук израђена
ланена влакна).
котонизирати (фр. со!оп) влакна лике или
целулозу прерађивати као памук.
котонирати (фр. со1оппег) испунити паму-
ком, фатирати.
кофеин (арап. каћуа, нлат. соНешшп) хем
алкалоид, налази се у кафи, чају и кола-
-ораху, у малим количинама делује ожи-
вљавајуће, у већим отровно; средство про-
тив главобоље и других нервних болести;
кафеин.
кофер (грч. кбрћтоз корпа, фр. соНте) пут-
нички сандук, ковчег, скриња; ВОЈ у утвр-
ђењима: пролаз с обе стране утврђења
заштићен земљаним насипом који води
преко сувих ровова или кроз брисани
простор ка спољним деловима утврђења
кофоза (грч. корћб818) мед глувоћа.
кофража (фр. соКгаце) ВОЈ облагање мин-
ских ходника или земљаних прокопа гре-
дама, облицама, талпама и сл.
кофрирати (фр. соИтег) ВОЈ облагати ходнике
и прокопе гредама, облицама и сл., врши-
ти кофражу.
кох (нем. косћеп кувати) кув поварак који се
пече у пекуљи (рерии).
кохабитант (лат. соћаћНаш) састановник,
састанар.
кохабитација (лат. соћаШаИо) становање за-
једно; живот удвоје; сношај, сполно оп-
штење.
кохезиван (нлат. соћаез1\лд8) узајамно при-
влачан, који држи заједно, који има свој-
ство кохерирања; уп кохезија.
кохезија (лат. соћаезш) физ привлачна сила
између молекула истог тела (чврста тела
имају највећу, течна врло малу, ваздуша-
ста никакву кохезију); фиг веза, повеза-
ност једног реда мисли и сл; синафија.
кохерентав 475
кохерентав (лат. соћаегепв) који се држи
заједно; скопчан, повезан, спојен; фкз. по-
везан (са другама) тако да се свакога
тренутка трептајно стање једнога потпуно
слаже са трептајним стањем другога.
кохеренција (лат. соћаегепЦа) свеза; споје-
ност, сраслост, повезаност; физ. кохеренци-
ја (таласних система): својство бити кохе-
реитан.
кохерирати (лат. соћаегеге) држати се зајед-
но; бити у вези, бити повезан, бити спојен,
имати везе (нпр. говор).
кохибиција (лат. соћЊШо) забрана, спреча-
вање, обуздавање, ограничавање.
кохивор (инд., енг. коћтоог) мин. чувени
дијамант раџе од Лахора, има 279 карата,
данас најскупоценији драгуљ енглеске
круне.
кохлити (грч. кбсМоз пуж, ИЉок камен) пл.
геол. окамењени пужеви.
Кохови бацили Мед. бацили туберкулозе, от-
крио их др Роберт Кох (1843—1910).
кохорта (лат. соћоге) код Римљана: десети
део легије, јединица која се састојала од
шест центуриона по 100 војника; чета,
пратња, телесна стража.
Коцит (грч. Кбку16з) нит. „река кукања",
река у подземном свету која је текла из
Стикса у Ахерон; уп. Тартар.
кошенил (фр. сосћепШе) зоол. америчка шти-
таста ваш (нлат. Соссиз сасУ), од чијих се
осушених женки добива најфинија крмез-
на боја.
кошер (хебр.) храка и начин справљања јела
допуштени јеврејским верским прописима.
кошмар (фр. саисћетаг) мора, немиран и
тежак сан; фиг. несносан човек.
кошон (фр. сосћоп) свиња, свињче; фиг.
прљавац" поганац; покварењак.
кошонерија (фр. сосћоппепе) свињарија,
прљавштина; безобразлук.
коштати (нем. коз1еп) стајати, вредети (у
новцу); кушати, окусити (јело).
коштирати (нем. Коз1) в. костирати.
краал (хотент., хол. кгаа1) хотентотско село.
кравал (нлат. сћагауаШшп, нем. КгашаП)
гунгула, гужва, метеж (обично праћен про-
тивзаконитим повредама особа или ства-
ри), вика, галама.
кравалист(а) (нем. КгашаИ) човек коме је у
крви да прави неред, галамџија, букач,
свађалица.
кравата (фр. сгауа1е) првобитно: вратна ма-
рама; машна, поша (названа по Хрватима
од којих су је, за време ратова са Францу-
зима у XVII веку, примили најпре Францу-
зи, а потом и остали западни народи).
крагна (нем. Кга^еп) део кошуље и капута
којим обухвата врат, јака, огрлица.
краза (грч. кгавхз мешање) мед. мешање соко-
ва у телу, од чега, по застарелом схватању,
зависи здравље; грам. мешање, стапање,
сажимање двају самогласника у један или
двеју речи у једну (нпр. Мпота место 16
опота име).
краниопатија
кразиологија (грч. кга515, 1о§1а) мед. наука о
мешању сокова у животињском телу; уп.
краза.
крајцер (нем. Кгеигег) бакрени новчић у
Ау стро-Угарској .
крак (дан. сгаск) 1. мор. врста данских и
шведских бродова са три катарке.
крак (енг. сгаск) 2. сп. најбољи коњ у једној
тркачкој штали; коњ који има највише
изгледа на победу.
краковјак пољски народни плес (по граду
Кракову).
кракузи (пол>.) пл. лака пољска коњица,
устројена 1812. у Кракову и названа по св.
Кракусу.
Крампус (нем. Кгатриз) пратилац св. Нико-
ле, у облику ђавола са моткама и вилама,
који кажњава непослушну децу, док св.
Никола добру награђује.
крампус (нлат. сгатриз, фр. сгатре) м е д . грч.
крав (грч. §егапо8, лат. §гиз, нем. Кгатсћ
ждрал) тех. маишна дизалица за подизање
великих и тешких терета (названа по томе
што њена гвоздена конструкција подсећа
на дугачки врат птице ждрала).
кранијум (нлат. сгатшп, грч. кгагаоп
лубања) анат. в. кранион.
кранио- (грч. кгатоп) предметак у сложени-
цама са значењем:- лубања, лубањски.
кравиогвомика (грч. кгатоп, §п6те моћ саз-
нања, разум) псих. одређивање и проуча-
вање душевних способности и склоности
једног човека према саставу његове лу-
бање.
краниоклазија (грч. кгатоп, к1а815 ломљење)
мед. разбијање детање лубање у случајеви-
ма веома тешких порођаја.
кравиокласт (грч. кгашоп, к1ад ломим,
сламам) мед. инструменат за разбијање де-
тиње лубање у случајевима врло тешких
порођаја.
кравиолити (грч. кгашоп, Шћов камен) пл.
геол. окамењене лубање разних животиња.
кравиолог (грч. кгатоп, 16§оз) анат. познава-
лац лубање, проучавалац лубаље.
краниологија (грч. кгашоп, 1о@1а) анат. наука
о човечјој лубањи, с обзиром на величину,
облик и тежину; пр. краниолошки.
краниомалација (грч. кгашоп, та1ако8 мек)
мед. в. краниотабес.
кравиомант (грч. кгатоп, тапин пророк)
онај који прориче судбину према облику
лубање.
краниомантија (грч. кгашоп, тап1еш прори-
цање) гатање по лубањи, прорицање из
лубање.
кравиометрија (грч. кгагаоп, гаеМа мерење)
мерење облика и величине лубање као
веома важног чиниоца за утврђивање ка-
рактеристичних одлика сваког човека и
расе којој припада.
кравиов (грч. кгагкоп) анат. лубања; крани-
ју
краниопатија (грч. кгатоп, раШоз бол) мед.
бол лубање; болест лубање.
краниоскоп 476
краниоскоп (грч. кгашоп, зкорбб посматрам,
гледам) мед. инструменат за испитивање
лубан>е.
краниоскопија (грч. кгатоп, зкорео посма-
трам, гледам) мед. прегледање, испитиван>е
лубање.
краниотабес (грч. кгатоп, лат. 1аћез сушица)
мед. омекшање лубање, нарочито затиљка
(код рахитиса); краниомалација.
краниотом (грч. кгапшп, 1оте сечење, 1етпо
сечем) мед. апарат за отварање (или:
бушеше) лубање, врста трепана.
краниотомија (грч. кгапшп, 1оте) мед. разби-
јање (или: бушење) лубање (у случајевима
теппсог порођаја)-
краноге (келт. сгаппо^ев) пл. дрвена острва,
вештачка преисторијска острвца, обично
округла, у језерима и рекама Шкотске и
Ирске.
красноармејац (рус. красноармеец) војник
Црвене армије, војник у СССР.
красногвардејац (рус. красногвардеец) ,,цр-
вени гардист", војник „црвене гарде" за
време грађанског рата у Русији (постојала
од 1917. до 1920).
кратер (грч. кга!ег) код старих Грка: суд са
две дршке у коме су мешали вино са
водом; вулканско гротло, ждрело; уста
стакларске пећи.
крати-шериф (перс.) својеручан потпис тур-
ског цара; Уп. хати-шериф.
краун (енг. сгошп) круна, енглески сребрни
новац од 5 шилинга; краун-стакло стакло
од силиције, поташе и креча, са флинт-
-стаклом од важности за грађење сочива
којима се ништи хроматска аберација.
крахер (нем. кгасћеп праскати, пући) позна-
то безалкохолно пиће у затвореним боца-
ма које, при отварању, изазивају прасак.
крансјс (фр. сгеапаег) поверилац, кредитор.
креативан (нлат. сгеаИуш) стваралачки, тво-
рачки, творан.
креатин (грч. кгбаз месо) хем, главни састојак
меса, крви, мозга итд. у кичмењака.
креатинин (грч. кгбав месо) хем. производ
лучења беланчевина, ствара се из креати-
на, налази се у месу, крви и мокраћи
кичмењака.
креатор (лат. сгеа1ог) творац, створитељ,
стваралац, створилац; проналазач.
креатофатија (грч. кгбаз месо, р ћ а § е т јести)
месождерство; в. креофагија.
креатура (лат. сгеа^ига) створ, створење;
миљеник (или: штићеник, пришипетл>а)
неког угледног човека; наказа, човек за
презирање.
креација (лат. сгеаИо) стварање (нпр. позо-
ришне улоге); проналажење, произвођење;
дело, творевина; трг. издавање кредитне
хартије.
креацијанизам (лат. сгеаИо) фил. учење Ари-
стотела и црквених отаца по коме је бог
створио човечју душу при самом стварању
тела и да ју је удахнуо у тело (супр.
традуциЈанизам).
креирати
креацијанци (лат. сгеа(ш) пл. фил. присталице
креацијанизма.
креваса (фр. сгеуаззе) пролом, пукотина, на-
рочито на леднику (глечеру).
кревеле пл. трг. мали слонови зуби са Гвинеје
(важан трговачки артикл).
креда (лат. сге1а) шш. по острву Криту назва-
на врста земљастог белог кречњака; геол.
доба (или: период) у развитку Земљине
коре, трећа мезозојска формација.
креденда (лат. сгес!епс1а) пл. оно у што треба
веровати, чланови (симбола) вере.
креденц (итал. сгеЈепга) првобитно: поста-
вљен сто са кога су кушама јела и пића за
владара; сточић поред олтара за утвари
(код католика); трпезаријски орман.
креденцирати (итал. сгедепга) кушати јела и
пића за столом владара (за доказ да нису
отрована); послужити, послуживати јелом
и пићем.
кредибилав (лат. сгесШлНз) коме се може
веровати, вредан поверења, веродостојан,
вероватан.
кредит (лат. сгеЈеге веровати, сгесШ, фр.
сг&Ш) поверење у неку особу да своје
новчане обавезе може и хоће испунити,
вера, вересија, почек (једна од најважни-
јих установа савремене привреде); отворен
рачун; фиг. поверење, уважавање, углед,
уплив, утицај; фин. свота (или: сума) пред-
виђена буџетом која се не може прекора-
чити; економско-правни однос између два
физичка или правна лица у којем једно
иступа као поверилац, друго као дужник.
кредитив (нлат. сге<1Шушп) писмена пуномоћ
једног посланика, акредитив
кредитирати (фр. сг&Шег) дати (или: давати)
на поверење (или: на вересију, на почек).
кредитва задруга некада: новчана установа
којој је циљ да привредно слабије заштити
од зеленаштва и да их привредно одржи,
ојача и оспособи за привредну делатност.
кредитви папири хартије од вредности, об-
везнице.
кредитво писмо трг. докуменат којим се адре-
сат (обично банка) извештава да у писму
назначеној трећој особи (акредитираном)
исплати, под извесним условима, неку сво-
ту (или: суму) новца.
кредитор (лат. стесН1ог) поверилац.
кредо (лат. сгес!о) верујем; символ вере, вје-
рују; вероисповест, вера; муз. трећи део
једне мисе.
Крез (грч. Кго18О8) последњи лидијски краљ
(56&—546. пре н. е.), чувен са свога богат-
ства; фиг. трули богаташ, човек који ни сам
не зна шта све и№а.
крезол хем. фенолу сличан састојак суве
дестилације дрвеног и каменог угља
(средство за дезинфекцију руку, рубља,
испл>увака, подова итд.).
креирати (лат. сгеаге) створити, стварати,
саздати, направити; измислити, пронаћи;
установити, основати; улогу креирати поз.
крејон 477 кретенизам

први приказати једну улогу у неком новом креолци (фр. сг6о1е, шп. сгш11о) пл. потомци
комаду (на позорници или у филму). европских досељеника рођени у бившим
крејон (фр. сгауоп) оловка; слика израђена француским, шпанским, португалским,
оловком, кредом; сликање оловком или холандским и др. колонијама Америке,
кредом; скица, нацрт. Африке и Азије.
крем (енг. сгеат, фр. сг&те, итал. сгета, лат. Креон (грч. Кг&јп) мит брат Јокастин, шурак
сгетог 1ас11б) скоруп, кајмак, павлака; јело Едипов, после смрти Едипових синова
од млека, јаја, брашна и шећера; жућкаста краљ у Теби, наредио да се Антигона жива
боја; врста финог ликера; помада, маст за закопа.
лице и руке; фиг. оно што је најбоље, креофаг (грч. кгбаб месо, р ћ а § е т јести,
најодабраније и најбол>е (у сталежу, ждерати) месојед, онај који се храни ме-
друштву), кита, цвет (друштва). сом, месождер.
кремајера (фр. сг&паШ&ге) вој. тестерасто, креп (лат. спзриз коврчаст, фр. сгере) лака и
зупчасто, на шевуљицу (или: цик-цак) ретка свилена, полусвилена, вунена или
изломљена линија једног рова. памучна тканина коврчаста изгледа
кремајерија (фр. сгбтаШепе) вој. тестераст (служи за балске и летње женске хаљине);
ров, ров на цик-цак. лака црна тканина за женске хаљине у
кремајирати (фр. сг&паШег) вој. правити те- жалости, вела и сл. флор; кудрава коса;
стерасте, шевуљичасте ровове. врста кудраве фризуре; крепон.
Кремаљ в. кремљ. креп-де-шин (фр. сг&ре с1е Сћте) кинески
флор (танка свилена тканина од чврсто
кремастер (грч. кгетаз1ег мишић дизач му- упредених жица).
да, кгетаппшш вешам, обесим) анат. ми-
шић који подиже семењаке (муда). креп-жоржет (фр. сгбре-ј»еогЈ*е1;) в. жоржет.
крепирати (лат. сгераге, итал. сгераге) црћи,
крематоријум (лат. сгета1огшт) нарочито липсати, угинути, мањкати, крепати.
удешена пећ за хигијенско спаљивање мр- крепитација (лат. сгерИаИо) пуцкарање ва-
тваца, спалипгге; зграда за кремацију. тре; кед. крцкање, шкрипање (преломље-
кремација (лат. сгетаИо) спаљивање мртва- них костију); пуцкање зглобова.
ца (у крематоријуму). крепитацио везикуларис (нлат. сгерПаИо
кремирати (лат. сгетаИо) спалити, спаљива- уе81си1ап8) мед. крчање у грудима које се
ти мртваце (у крематоријуму). чује при удисању вазудха.
кремљ (рус. кремлв) 1. утврђен унутарњи део крепитус вентрис (лат. сгерНш уепМб) мед-
неког града, градска тврђава у старим чујно, гласно пуштање ветрова из трбуха
руским градовима; 2. Кремљ седиште Сов- (кроз црева).
јетске владе у Москви; фиг. Совјетска креп-марокев (фр. ег&ре-таго^шп) маро-
влада. кански флор, лака свилена тканина од
кремометар (фр. сгете скоруп, кајмак, грч. валовите потке.
т^1хоп мера) градуиран стаклени ваљак крепон (фр. сг^роп) в. креп.
(цилиндар) који показује јачину скорупног крепускуларан (нлат. сгеризсШапв) сумрач-
слоја у млеку. ни, сутонски, вечерњи.
кремонска виолина врста одличних виолина креп шашкав (фр. сг&ре сћапдеап!) крепчије
из италијанског града Кремоне (Аматије- се боје преливају.
ве, Гварнеријеве, Страдиваријеве и др.)- кресент (енг. сгезсеп!) полумесец, ред кућа у
кремор (лат. сгетог) густ сок, кајмак, ско- облику полумесеца.
руп; кремор тартари (лат. сгетог 1аг1ап) кресценција (лат. сгезсепИа) растење, бу-
хем. вински камен, стреш. јање; принос, жетва; принос од бербе
кревелирати (фр. сг6пе1ег) вој. правити (или: грожђа.
направити) зупчасте отворе на зидовима крета (фр. сге!е, лат. спб1;а) креста у петла;
тврђава, начинити пушкарнице; изупчати гребен, врх; перјаница; шиљак на шлему;
обод новца. вој. круна, венац грудобрана.
крено (фр. сгепеаи) вој. пушкарница; зупча- кретацејски (лат. сге1асеиз кредаст, сге1а
сти отвори на зидовима тврђава. креда) кредош, кредаст; геол. из доба креде,
кренологија (грч. кгепе извор, 1о^(а) наука о из формације креде, нађен у формацији
изворима, нарочито лековитим. креде; кретацејски период доба за којег су
креозот (грч. кгбав месо, зогб спасавам, наслагани кредни слојеви (уп. тријас, јура,
одржавам) хем. материја која служи креда).
одржавању меса; жута, бистра и зејтињава кретен (фр. сгбИп, итал. сгеИпо, лат. сћпзИа-
течност, мирише на дим и љута укуса, пшп л>удски створ) мед. особа која је у свом
добива се из катрана буковог дрвета; духовном развитку заостала а физички
служи и као одлично дезинфекционо сред- закржљала (сувише мали раст, гушавост,
ство, нарочито као лек против зубобоље. велика глава, криве ноге итд.); псих. после-
креолски језици мешавина романских, хо- дњи, најтежи случај умне заосталости; фит.
ландског или енглеског језика са црнач- блесан, блесавац, малоумник, глупачина.
ким, индијанским и другим језицима, одн. кретевизам (фр. сге4етвте) кед болест кре-
са језицима староседелаца. тена, која се оснива на превременом пре-
кретон
станку развијања костију и несразмерно
великом развитку меканих делова (најте-
жи облик умне заосталости); фиг. блеса-
вост, умно и телесно богаљство, општа
закржљалост.
кретон (фр. сге!оппе) јако бело платно од
конопље; врста јаког катуна.
крецио (лат. сгеУо) прав. изјава пред судом и
сведоцима о примању неког наследства.
крешендо (итал. сгексегмЈо) муз. све јаче, поја- вршења кривичних дела.
чавајући јачину тона.
крибеџ (енг. спћћа^е) енглеска и североаме-
ричка игра карата, обично са два играча и
пет карата виста.
криблер (фр. сгЉ1еиг) машина сејачица.
криброзан (нлат. спћгозиз лат. сгШгит СИТО)
избушен, изрешетан, као сито, ситаст, ре-
шетаст.
кригла (нем. Кги§е1) чаша, нарочито пивска
од пола литре.
кридар (нлат. сгШапш) заједнички дужник,
онај који је у немогућности да плаћа своје
обавезе, инсолвент.
криз в. гриз.
криза (грч. кг1818) преокрет, обрт, наступање криминатор (лат. сгшипа1;ог) тужилац, оп-
одсудног тренутка; кед. обрт у некој боле-
сти (на боље или на горе); фиг. прекретни-
ца, поремећај, збрка; политичка кризане-
редовно стање, нарочито између оставке и
образовања нове владе; привредна криза
поремећај у ширим привредним круговима
у погледу производње или потрошње
производа народне привреде.
кризантема в. хризантема.
кризма (грч. сћгТзта маст, уље) в. хризма.
кризмање (грч. сћпзта) в. комфирмаххија и
хризма.
крикет (енг. спскеЦ енглеска игра лопте са
по 11 играча у свакој од две партије,
дрвеним маљицама и гуменим лоптама
тешким по 200 грама.
крикоидав (грч. кгГков прстен, еМоз облик,
вид) који је у облику прстена (или: беочу-
га), беочугаст, прстенаст.
крикотрахеотомија (грч. кпкоз, аг1еп'а е 1га- кримодинија (грч. кгутбб мраз, студен, ос1у-
сће!а душник, 1оте сечење) кед. в. ларинго-
трахеотомија.
криматологија (грч. к п т а суд, 1о§1а) лог.
наука о судовима и закл>учцима.
кримен (лат. с п т е п злочин) прав. кажњиво
дело, злочин, злочинство, преступ.
кримен лесе мајестатис (лат. с п т е п 1аезае
тајез^аиз) прав. увреда величанства; зло-
чин према држави, велеиздаја.
криминалан (лат. с п т т а И з ) прав. који се
доноси на казнено право или казнени по-
ступак; кривични, казнени; злочиначки,
зликовачки, кажњив; криммнално право
кривично право.
кримивалац (лат. с п т е п злочин) злочинац,
зликовац.
криминалист(а) (лат. с п т е п злочин, ф р .
сгтппаИз^е) познавалац (или: професор)
кривичног права.
478 криоскопија
криминалисгика (лат. с п т е п злочин) наука
о реалијама кривичног права; она испиту-
је: како је злочин извршен, који су му
били мотави, какве је имао циљеве и,
напослетку, методе његовог откривања.
криминалитет (нлат. сгишпаШаз) кривич-
ност, злочиност; владање појединаца, це-
лог једног народа или појединих класа
друштвених с обзиром на врсту и обим
криминална антропологија наука која обја-
шњава злочине телесним и душевним осо-
беностима (аномалијама) злочинаца (осни-
вач Чезаре Ломброзо).
криминална политика наука о циљевима
казне и о што целисходнијем уређењу
кривичног законодавства и метода кажња-
вања.
криминална психологија наука која се бави
испитивањем способности за одговорност
оптуженог.
криминална статистика бројни (или: ста-
тистички) подаци о злочинима у поједи-
ним одсецима времена.
тужилац; клеветник, опадач.
криминација (лат. сгашпаИо) окривљавање,
оптужба; клеветање, опадање.
криминоетиологија (лат. с п т е п , с г и т т з ,
грч. аШа узрок, повод, 16{*оз) наука која
испитује узроке злочина.
криминолог (лат. с п т е п , грч. 16§О5 реч,
говор) онај који се бави криминологијом,
стручњак у криминологији; криминалист.
криминолотија (лат. с т п е п злочин, грч.
1о^а) наука о злочину, тј. научно испити-
вање злочина с обзиром на околности под
којима је извршен и на унутарње, психо-
лошке узроке који су га изазвали.
криминосоматологија (лат. сгипеп ген. сгиш-
Ш8, грч. з б т а геи. 8бта1о8 тело, 16§ов) део
криминоантропологије који се бави испи-
тивањем облика преступа (криминала) ма-
лолетника.
пе бол) иед. хладан реуматизам зглобова.
Кримхилда (нем. КпетћПс!) главна јуна-
киња немачке иародие епике („Нибелун-
шке песме"), сестра крал.а Гунтера, жена
Сигфридова, доцније хунског крал>а Ецела
(Атиле); пошто је осветила Сигфридову
смрт убивши његовог убицу Хагена, њу је
убио стари Хилдебранд.
криноидее (лат. спшз коса, власи, грч. е1ск>8
облик, вид) пл. геол. окаменотине морских
љиљана и других изумрлих животињских
врста, већином биљног облика.
кринолина (лат. спшв коса, длака, ф р .
сгтоћпе) тканина у коју је уткана коњска
длака да би била крућа; широка доња
сукња од овакве тканине.
криоскопија (грч. кгуоз мраз, зкореГп посма-
трати) одређивање тачке мржњења код
течности.
криотерапија 479
криотерапија (грч. кгуов, Љегареш лечење)
мед. лечеље расхлађивањем, нарочито ра-
ка, при чему се у оболелим деловима
организма помоћу хладноће изазивају
знатне промене у животу и фуншоди ће-
лија.
криофор (грч. кгуов, рћогбб носим, доносим)
физ. справа помоћу које се вода, путем
брзог испаравања, претвара у лед.
криохидрат (грч. кгуоз, ћус1ог вода) хем. ра-
створ, нпр. кухињске соли у води, који се
мрзне на сталној температури, као да је
јединствено тело (еутектичка мешавина).
крипта (грч. кгур1е скривалиште, скривено
удубљење, лат. сгур!а) гробница испод хо-
ра у старим хришћанским црквама, доц-
није проширена у самосталне капеле
испод цркве.
крипте (грч. кпр№) пл. мед. џепасте јамице,
уврате жлезданих цеви, као и увале у
крајницима,
криптестезија (грч. кгур!6з скривен, а1б1ћев15
осећање, опажање) скривена способност,
нпр. код телепата, видовитих и др.
криптичав (грч. кгур!6б) сакрит, скривен,
езотеричан.
крипто- (грч. кгур!6 скривам, кријем,
кгур16з скривен) предметак у сложеница-
ма са значењем: скривен, тајни.
криптоанализа (грч. кгур16з, апаИв1в раш-
члањаван»е) део криптологијекоји проуча-
ва шифроване поруке и утврђује њихову
вредност.
криптогаме (грч. кгур1;6в, §ато8 свадба) пл.
бот просте биљке без цвета, које место
многоћелијског семена са заметком (кли-
цом) имају једноћелијску спору, без клице,
којом се множе, бесцветнице, биљке са
невидљивим или скривеним сполним орга-
нима (XXIV и последња класа у Линеову
систему).
криптогамија (грч. кгур16з, датоз и -1а на-
ставак за стање) скривен брак, потајан
брак.
криптогамичан (грч. кгур16б, §»атов) који
живи у скривеном (или: потајном) браку:
чији је начин размножавања загонетан
(или: нејасан).
криптогамологија (грч. кгур16к, §атов, 1о$а)
бот. наука о бесцветницама тј. о биљкама
код којих се не разазнају сполни делови:
Уп криптогаме.
криптогеиетичав (грч. кгур16, ј»^пов порекло)
коме се не зна порекло, који је непозната
порекла.
криптограм (грч. кгур16в, ^ г а т т а ) писмо
написано (или: спис написан) тајним пи-
смом; шифра.
криптограф (грч. кгур1;6в, ^гарћб пишем)
онај који пише тајним писмом; писаћа
машина помоћу које се могу писати ши-
фре; пр. криптографски.
криптографија (грч. кгур16в, ^гарћо) писање
тајним писменима, шифровање.
кристализација
криптографика (грч. кгур16з, Ј*гарћ6) вешти-
на писања тајним писменима.
криптодепресија (грч. кгур!6, <1ергеввш) геогр.
улегвуће испуњено водом чији је ниво
виши од мора.
криптокарпичан (грч. кгур1б, кагров плод)
бот. који рађа скривеним плодовима.
криптоклерикалац (грч. кгур1б, Мегоз) потај-
ни (или: скривени) привржеиих свештен-
ства и његове идеологије.
криптомнезија (грч. кпр16н, тпе813 памћење)
подсвесно памћење.
криптон (грч. кгур1б) хем. елеменат, атомска
маса 83,80, редни бр. 36, племенити гас без
боје, мириса и укуса, знак Кг; налази се у
ваздуху у малим количинама (0,028%).
криптоним (грч. кгур№, опугпа име) са скри-
веним именом, аноииман.
криптопортик (грч. кгур16, лат. рогИсш
трем, ходник) арх. скривен или подземни
ходник.
крипторхизам (грч. кгур!6, бгсИв мудо) мед.
крипторхија.
крипторхија (грч. кгур1б, 6гсћ18) мед. скриве-
на муда, тј. кад муда леже, место у својој
кеси, у трбушној дупљи или препонском
каналу мушкарца.
крипторхит (грч. кгур16, бгсМ.8) мед. онај код
кога се муда налазе у трбушној дупљи или
препонском каналу.
криптоскоп (грч. кгур1о, вкорбо гледам) ин-
струменат за снимање Рендгеновим^зраци-
ма у светлом простору.
криптофите (грч. кгур16з, рћу16п биљка) бот.
вишегодишње зељасте биљке чији надзе-
мни делови изумиру у вези са настајањем
неповољног периода године, а пупољци се
налазе на подземним органима или на
органима у води или муљу.
криспатура (нлат. спзра^ига) коврчавост,
смежураност, згрченост, збораност.
криспација (нлат. спзраИо) коврчање, наби-
рање, смежуравање; мед. скупљање, грчење
(живаца, мишића).
криспирати (лат. спвраге) коврчати, набира-
ти, грчити, смежуравати; мед. криспирати
жилу одсечену жилу мало заврнути да би
се уставило крварење.
кристал- (грч. кгуз!;а11оз) 1. прва, почетна
реч у сложеницама са значењем: лед, све
што је леду слично, кристал.
кристал (грч. кгув1;а11об) 2. леду слично обра-
зовање минерала; мин тело ограничено
равним геометријским површинама (пљо-
снима) и у свима деловима подједнаких
хемијских својстава; кристалио стакло
провидно, тешко и веома скупоцено стак-
ло.
кристалан (грч. кгуз*а11ов) који има својство
кристала; фиг. савршено бистар, провидан,
чист (као кристал); супр. аморфан.
кристаласт (грч. кгуз^аИов) в. кристалан.
кристализација (грч. кгув1а11ов) мин. образо-
вање кристала, постајање правилних
облика; кристализовање.
кристализирати 480
кристализирати (фр. спз^аШзег) претварати
(или: прелазити) у геометријске облике,
нлр. коцку, тетраедар, октаедар, шесто-
страну призму, тј. у кристале; фиг. утврди-
ти, тачно одредити; кристализовати.
кристализовати в. кристализирати.
кристалисати в. кристализирати.
кристалити (грч. кгуз1а11оз, 1Ши>8 камен) пл.
мии микроскопски ситне творевине, још
неизражени и неодређени почеци криста-
лизације појединих минерала (за разлику
од мнкролита, који већ имају одређене
облике).
Кристална палата (енг. Сгуз1а1 Ра1асе) вели-
ка палата у Сиденхему (Зу^епћат), пред-
грађу Лондона, саграђена 1851—1854. од
гвожђа и стакла, са позоришним и кон-
цертним дворанама, и сталним уметнич-
ким и културно-историјским изложбама.
кристалви систем назив за све групе кри-
сталних облика који се могу свес-га на
један, заједнички систем оса симетрије (в.
тесерални, тетрагонални, хексатоиални,
ромбни или ромбичии, моноклини, три-
клини сжтелђ.
кристалво сочиво анат. сабирно сочиво ока,
састављено од многобројних провидних
слојева, налази се одмах иза зенице.
кристалогенија (грч. кгуз1а11о8, $ в п о т а 1 по-
стати, настати) стварање (или: постајање)
кристала.
кристалогија в. кристалолотја.
кристалографија (грч. кгуз1а11о8, дгарМа)
мии описивање кристала, део минералогије
који проучава геометријске облике мине-
рала.
кристалоидан (грч. кгуз^аПоз, еМоз облик,
вид) кристаласт, сличан кристалу, као
кристал.
кристалоиди (грч. кгуз1а11оз, еМоз облик.
вид) пл. мии. тела која непосредно или у
споју са другам телима добивају облик
кристала и која су способна за дифузију;
агрегати састављени од ситних кристала
груписаних око заједничког средишта та-
ко да им се не може тачно одредити
кристални облик; уц. колоид.
кристалологија (грч. кгуз1а11оз, 16§оз, говор)
наука о кристалима; кристалогчја.
кристаломантија (грч. кгуз^аПоз, тап^ета
прорицање, гатање) прорицање из криста-
ла или огледала.
кристалометрија (грч. кгузиШоз, т<Нгоп ме-
ра, мерило, те!п'а мерење) вештина ме-
рен>а кристала.
кристалономија (грч. кгуз^аИок, потоз
закон) наука о законима постајања кри-
стала.
кристалотехника (грч. кгуз1а11оз, 1есћшке)
вештина постакљивања.
кристалотомија (грч. кгуз^аПов, 1;оте сечење,
цепање) раздвајање (или: цепање) кри-
стала.
кроа д онер
кристалофизика (грч. кгуз1а11оз, рћ1з1ке) део
минералогије који се бави физичким свој-
ствима кристала.
кристалохемија (грч. кгуз1а11оз, сћегша) део
кристалографије који проучава односе
између састава кристала и њихових хемиј-
ских својстава, као и узајамну везу између
хемијских с једне и физичких и геометриј-
ских својстава с друге стране.
кристијавија (по старом називу главног гра-
да Норвешке) сп. окрет обема ногама код
скијања.
крите (грч. кгНће) мед. јечмичак (у оку).
критериј(ум) (грч. кп1ег1оп) мерило, знак
распознавања; нпр. критеријум за фор-
малну истину су логички закони.
критизер (грч. кгШке) онај који воли да
критикује, приговара, заједа, неконструк-
тиван критичар, заједало.
критизерство (грч. кгШке) критиковање, на-
рочито неконструктивно, приговарање.
критизирати (грч. кНпб судим, оцењујем)
испитивати вредност, оцењивати, писати
критику; кудити, замерати; критиковати.
критика (грч. кгШке, кгтб) оцењивање, ве-
штина оцењивања, тј. утврђивање и разли-
ковање онога што је добро или вредно од
онога што је рђаво или слабо (у књижев-
ности, науци, јавном животу итд.); приказ
(или: оцена) некога уметничког, научног и
др. дела.
критикастер (грч. кгШке) замерало, надри-
критичар, вајни критичар.
критиковати (грч. к г т о к г т к е ) в. критизи-
рати.
критикоманија (грч. кгШке, т а ш а помама,
беснило) страст за куђењем (или: заме-
рањем, критиковањем).
критицизам (енг. сгШазт) фил. правац фило-
зофијске критаке, оно гаосеолошко стано-
виште које сматра основним задатком фи-
лозофије систематско испитивање поре-
кла, могућности, важности и граница на-
шег сазнања (Кант). У гштању порекла
сазнања, критицизам стоји између рацио-
нализма и емпиризма, а у питању његове
могућноети, важности и граница између
скептицизма и догматизма.
критичан (грч. кпиков) који се односи на
критику или има карактер критике; који
оцењује, који куди, кудљив; мед. опасан,
одлучујући, судбоносан, пресудан; критич-
не године године климактеријума.
критичар (грч. кгШкбз) оцењивач, судија (у
питањима књижевне, уметничке, научне,
моралне итд. вредности); фиг кудилац, за-
мерало.
критички (грч. кгШкбв) в. критичан.
критоманија (грч. к г т о судим, оцењујем,
т а т а ) в. критикоманија.
крмез (тур. 1агт12) тамноцрвена боја која се
добива од истоименог инсекта.
кроа д'онер (фр. сго1х сГћоппеиг) француски
орден: крст легије части.
кроазада 481
кроазада (фр. сгсизаДе) крстарење, нарочито
морем; крсташки рат; у мачевању: унакр-
сан ударац.
кроазе (фр. сгсибб, укрштен, унакрстан)
1. име различитих свилених и вунених
тканина, нарочито за поставу; 2. корак у
плесу.
кроазирати (фр. сгслзег) укрстита, укршта-
вати; крстарити, обилазити, ићи тамо-амо;
ВОЈ отворити унакрсну ватру.
кројцер (нем. Кгеигег) вој. крстарица, кр-
сташ, врста брзих- ратних бродова; крај-
цер.
крокантан (фр. сгс^иап!.) врускав, рскав,
који при јелу пуцка под зубима (колачи од
бадема).
крокет (енг. сгс^ие!) сп. друштвена игра у
којој учествују две стране са дрвеним лоп-
тама и чекићастим маљицама.
крокета (фр. сго^иеие) кув. кнедла, ваљушак
(од меса, кромпира и др.)-
кроки (фр. сгодшк) прва замисао, нацрт,
скица слике или предела израђена једно-
ставним средствима (оловком, шестаром,
врстаром, мерењем одока).
крокирати (фр. сгсхЈиег) радити нацрт неког
предела одока; цртати (или: нацртати) у
главним потезима, скицирати.
крокодил (грч. кгок6с!е11об) зоол. врста вели-
ких грабљивих и веома опасних гуштера,
живи у већим рекама Африке, нарочито у
Нилу; крокодилске сузе притворне, неи-
скрене, лицемерне сузе (јер крокодил, по
причи, кад вреба плен подражава глас
детета које плаче).
крокомагма (грч. кгбкоз шафран, та^ша
маст) фарм. шафранова маст.
крокус (грч. кгбков, лат. сгосив) бот в. ша-
фран.
крома (итал. сгота, грч. кгбта боја) муз
спуштање или повишавање ноте за пола
тона (назив вероватно по томе што су се
раније полутонови означавали друкчијим
мастилом, или по томе што су их сматрали
само као боју и нијансу основних, главних
тонова); такође: осмина ноте.
кромиомантија (грч. кготуоп црни лук, т а п -
1ет прорицање) гатање у лук.
кромлек (келт. сгот, 1есћ, енг. сгот1есћ)
преиеторијски келтски камени олтар,
друидски надгробни споменик.
кромопласти в. хромопласти.
кроника (грч. сћготка) в. хроника.
Кронос (грч. Кгопоз) мит. господар света пре
Зевса, најмлађи син Уранов и Гејин, муж
Рејин, појео сву своју децу, пошто му је
било проречено да ће га син збацити с
престола, само остане Зевс, кога је мати
била сакрила; Зевс га доцније збиља
свргне и баци у Тартар; код Римљана:
Сатурн.
кронлринц (нем. Кгопргтг) престолонаслед-
ник, најстарији син кајзеров (у бившој
Немачкој Царевини).
31 Лексикон
круна
кроп (енг. сгор) берба, нарочито: берба дува-
на у Сев. Америци; велико буре у које се
пакује дуван у листу.
крос (енг. сгозв) сп. в. крос-контри.
кроса (фр. сгоззе, итал. сгосгаа) пастирски
штап, бискупска штака; вој кундак на
пушци; реп лафета.
крос-контри (енг. сго58-соип1ху) ст лакоат-
летска дисциплина: трчање по разноликом
терену (узбрдо, низбрдо, кроз шуме, поља
и др.) на стази од 3—15 к т ; одржава се
обично упролеће (пролећни) и ујесен
(јесењи крос).
кроталист(а) (грч. кг61а1оп) играч уз ка-
стањете; уп. кроталон.
кроталон (грч. кгб1а1оп) античка чегртаљка,
кастањета, клепетало.
кротафиј(ум) (грч. кг61арћо8 слепоочница)
мед. куцање у глави, нарочито у слепоочни-
цама.
кротафит (грч. кго^арћЛез) аиат. слепоочни
мишић.
кротонин (грч. кг61бп) хем. сона органска
база која се налази у семену биљке сго1оп
и§1шт.
крофтер (енг. сгоЛег) шкотски сељак, пола
фармер а пола радник, који нема сопстве-
не земл>е него плаћа за њу велепоседнику
неку малу закупнину.
кроцеа (лат. сгосеа шафран) в. кроча.
кроцидизам (грч. сгосусНвтбз) мед. в. карфо-
логија.
кроча (лат. сгосеа шафран, итал. сгосиа)
црвена кардиналска мантија; кроцеа.
крочата (итал. сгоаа!а) крсташки рат; новац
који су плаћали они који нису лично
учествовали у крсташком рату.
крочати (итал. сгоааИ) пл. крстоносци, кр-
сташи, крижари.
крош (фр. сгосће) муз. осмина ноте.
кроше (фр. сгосће1;) кука, кукица; игла са
кукицом (за кукичање); коврчица косе на
слепоочницама код жена; калауз; носачки
самар; аој. кукаст зидани испуст на углови-
ма утврђења за заштиту од бочне ватре;
грам. кукасте заграде [ ]; мед кука за извла-
чење камичака; сп у боксу: ударац измах-
нутом руком у ширину, и то тако да се
погоди тело противиика предњим делом
стиснуте песнице.
кроширати (фр. сгос кука, кукица, сгосћег)
савијати; кукичати, радити кукицом
(женски рад).
крсмет (тур. к'кте!) судбина, удес.
круделитет (лат. сгидеЈНав) свирепост.
крудитет (лат. сгисШов) мед. несварљивост;
претовареност желуца.
круеитација (нлат. сшеп1а1ш) крвављење,
окрвављење, умрљаност крвљу.
крукс (лат. сгих) крст; фиг мука, патња.
круна (грч. когопе, лат. еогопа, нем. Кгопе) 1.
новчана јединица у неким европским
државама; 2. знак владарског достојанства
који се, у свечаним приликама, носи на
глави; в. корона.
круор 482
круор (лат. сгиог) усирена, проливена крв,
крв изван тела; црвена боја крви.
круп (енг. сгоир, нем. Кгор!) 1. мед. запаљење
гркљана и душника, веома тешка болест,
нарочито код деце, код које болесник из-
гледа као задављен, задавица, гуштер.
круп (фр. сгоире) 2. сапи код коња.
крупада (фр. сгоирас1е) ј а х . школски скок код
кога коњ предње ноге избаци увис, а за-
дњима се одбаци и изведе скок преко
препоне.
крупје (фр. сгоир1ег) помоћник, заступник
онога што држи банк, меша карте, прима
изгубљени иовац и наплаћује добитке (у
великим кодкарницама); ортак у игри; трг.
тајни ортак.
крупон (фр. сгоироп) врста коже за пра-
вљење ципела.
круралан (лат. сгиз, сгигаИз) зоол. бутни, бе-
дрени.
круска (итал. сгивса) трице, мекиње, осевине;
Академија дела круска (итал. Ассадегша
с1е11а сгшса) 1582. год. у Фиренци основано
научно друштво за чишћење италијанског
језика (као брашна од трица).
круста (лат. сгив!а) кора, љуска.
крустар (нлат. сгиз1агшз) израђивач рељефа.
крустацеа (лат. сгш1;асеа) пл. зоол. л>ускари
(ракови).
крустацеологија (лат. сгиз1;асеа, грч. 1о§1а)
зоол. наука о љускарима.
крустација (илат. сгиз1а1к>) добивање коре,
окоравање, окорење, скоравање; мед. кра-
стање.
крустички инструменти (грч. кгиб ударам,
лат. тз1титеп1;ит) куз. инструменги у које
се удара (бубањ, тимпан, даире или деф);
мембранофони инструменти.
крустодерме (лат. сгш1;а кора, грч. с1егта
кожа) пл. зоол. рибе са тврдом кожом, нпр.
рибе оклопњаче.
крустозан (лат. сгш^озиз) корат, који има
кору; мед. крастав.
круцијација (лат. сгих крст, нлат. сгигааИо)
распињање, прикивање на крст.
круцифер (нлат. сгисШег) крстоносац.
круцифере (нлат. сгисИегае) пл. бот. (биљке)
крсташице.
круцификс (нлат. сгисШхиз) распеће Хри-
стово на слици или у кипу (на Западу се
почело уметнички приказивати тек од XIII
века).
крушка (рус. крушка) мера за течности у
Русији =1/10 ведра= 1,230 1.
крџалија (тур.) турски хајдук у XVIII веку и
на почетку XIX века.
ксако (јап.) врховни свештеник религије фо
у Јапану и Кини.
ксантин (грч. кзапШоз жут) хем. органска
база која се налази у мокраћи, крви и
јетри сисара, безбојна и некристалинска
маса која се у води тешко раствара
(С 5 Н4О 2 ^ 4 ); жута боја која се добива од
броћа.
ксенофобија
Ксантипа (грч. КвапОире) „жута кобила";
име зле и горопадне жене Сократове; фиг.
аспида, зла жена, оштроконђа.
ксаитоген (грч. кзапШбз, @еп- корен од $ј»-
пезШа1 родити се, настати, постати) Хем.
материја коју садрже лишће и цветови
и која, спојена са алкалијама, пожути.
ксантом (грч. кзап1;б8) мед. бенигни жућкасти
тумор, обично на горњој веђи.
ксантопсија (грч. кзапШбз, брз18 вид, виђење)
мед. жутовидост (код жутице и тровања
пикринском киселином и сантонином).
ксантофил (грч. кнапШов, рћуНоп лист) бот.
жута боја у хромопласта; жутило лишћа,
жути пигмент који садржи лишће кад
пожути.
ксенелазија (грч. хепоз туђинац, е1аве8 те-
рање, истеривање, е1аупб терам) про-
гоњење странаца, туђинаца.
ксеније (грч. хеша) ал. поклони за госте; код
римског песника Марцијала: наслов XIII
књиге његових епиграма; наслов књиге
Гетеових и Шилерових епиграма (1797)
против изопачености у ондашњој немачкој
књижевности; кратки стихови духовите
или сатиричне садржине.
ксеногамија (грч. хбпоз туђ, датоз брак) бот.
унакрсно опрашивање бил>ака, при коме
се у процесу оплођења спајају гамети ра-
зличитих индивидуа исте врсте.
ксенографија (грч. хепоз туђ, ^гарћет
писати) познавање страног писма; страно
писмо.
ксеноза (грч. хеп6з1в) отуђивање, одрођа-
вање.
ксеиократија (грч. хепов туђ, кга1^о владам)
владавина странаца, туђинаца.
ксенологија (грч. хепоз, 16§ов говор) говор о
тајном, скривеном, = окултизам.
ксеноман (грч. хепоз туђинац, странац, гаа-
ш'а помама, беснило) онај који претерано
воли странце и све страно.
ксеноманија (грч. хепоз, т а ш а ) претерана
љубав према странцима и ономе што је
страно, туђинско, лудовање за туђиншти-
ном.
ксеномизија (грч. хепок, т15ео мрзим)
мржња на туђинце (или: странце).
ксевон (грч. хепоз) хем. елеменат, атомска
маса 131,30, редни број 54, знак Хе, 1898.
год. пронађени „племенити гас", кога у
малим количинама (0,005%) има у вазду-
ху; у спектру показује плаве линије.
ксенотафијум (грч. хепоз туђ, 1арћоз гроб)
гробље за странце.
ксенофилија (грч. хепов, рћИоз пријатељ,
који воли) љубав према странцима и ономе
што је страно, туђинско.
ксенофоб (грч. хепоз, рћбђоз страх) неприја-
тељ странг&Ја; онај који се плаши страна-
ца; онај који се плаши странаца и зазире
од њих.
ксенофобија (грч. хепоз, рћоћеб бојим се)
мржња на туђиице (или: странце), страх од
странаца.
ксеразам 483
ксеразам (грч. хегазтбв сувоћа) мед. сушење
косе, ћелављење, ћелавост; ксеразија.
кссразија (грч. хегакт сувоћа) мед. в. кеера-
зам.
ксерафијум (грч. хегбз сув) фарм. суви лек
против осипа.
ксерион (грч. хегбз) фарм. суви лек, нарочито
лек у облику прашка за посипање.
ксеро- (грч. хегбз) предметак у сложеницама
са значењем: сув.
ксеродерма (грч. хегбз, с!егта кожа) мед.
сушење коже, сувокожаст.
ксероза (грч. хегоз) мед. сушење, сасушивање,
сувоћа.
ксерома (грч. хегбз) мед. сувоћа, нарочито
очију.
ксерометар (грч. хегбз, те*гоп мера, мерило)
справа којом се мери губитак тежине тела
услед сасушивања.
ксеростомија (грч. хегбз, з ! 6 т а уста) мед.
сушење уста, сувоћа уста.
ксеросфера (грч. хегбв, врћаГга лопта) кли-
ма у пустињама.
ксеротичан (грч. хегбз) који суши, који засу-
шује, засушаван.
ксеротрибија (грч. хегбз, Шђе трл>ање) нед.
суво трљање болесног дела тела.
ксеротрипсија (грч. хегбз, Шр51В трљање) мед,
в. ксеротрибија.
ксерофагија (грч. хегбз, р ћ а ^ е т јести)
храњење сувом храном; храњење сувим
плодовима и хлебом за време поста (код
првих хришћана).
ксерофили (грч. хегбз, рћИео волим) бот.
животињске врсте прилагођене суши, ста-
новници сушних области.
ксерофите (грч. хегбз, рћу!;6п биљка) бот.
биљке које су прилагођене животу на бе-
зводном земл>ишту (стенама, пустињама и
др)-
ксероформ (грч. хегбз, лат. Јогта облик)
фарм. жут и безмирисан прашак; служи
споља као антисептикум за ране и разједе,
а изнутра против катара црева.
ксерофталмија (грч. хегбз, орћШа1тоз око)
мед суво запаљење очију са закрвављи-
вањем беоњаче, запал>ење очију праћено
црвенилом и болом.
ксилит (грч. ху1оп дрво, №ћоз камен) хем.
нарочита врста алкохола који се добива од
дрвета; минерал по спољашности сличан
дрвету.
ксило- (грч. ху1оп) предметак у сложеницама
са значењем: дрво, дрвени.
ксилоглиптика (грч. ху1оп, §1урћо дубем,
режем) в. ксилоглифика.
ксилоглиф (грч. ху1оп, д1урћ6) дрворезац,
дуборезац.
ксилоглифика (грч. ху1оп, §1урћо) вештина
резања фигура или слова у дрвету, дрво-
рество, дуборество; ксилоглиптика.
ксилограф (грч. ху1оп, §гарћ«п писати) др-
ворезац, дуборезац, вештак у прављењу
фигура и слика у дрвету.
31»
кубација
ксилографија (грч. ху1оп, ^гарћеш писати)
резбарство, резбарија, вештина прављења
фигура и слика у дрвету; штампање дрве-
ним словима и таблицама; вештина пре-
штампавања на дрво.
ксилографирати (грч. ху1оп, цгарћет) в. де-
калкирати.
ксилографски (грч. ху1оп, ^гарћет) резбар-
ски; штампан дрвеним словима, израђен
путем прештампавања на дрво.
ксилоидан (грч. ху1оп, еГс!оз вид, облик) сли-
чан дрвету, налик на дрво, дрваст.
ксилоидив (грч. ху1оп, еМоз) хем. материја
која се добива утицајем јаке шалитрене
киселине на дрвену струготину, памук,
платно и др.
ксилолатрија (грч. ху1оп, 1а1гега обожавање)
обожавање дрвета, тј. слика или кипова од
дрвета, дрвених идола.
ксилолит (грч. ху1оп, 1Нћоз камен) камено
дрво, вештачка камена маса од струготине
дрвета и магаезија кита (употребљава се
за израду пода, степеница итд.).
ксилологија (грч. ху1оп, 1о§(а) наука о раз-
ним врстама дрвета, описивање разних
врста дрвета.
ксилометар (грч. ху1оп, те^гоп мера, мерило)
у шумарству: направа за мерење запреми-
не стабала неправилног облика (дрво које
треба измерити загњури се у воду, и запре-
- мина воде која при томе бива истиснута
једнака је запремини загњуреног дрвета).
ксилотерапија (грч. ху1оп, ШегареЈа лечење)
мед. лечење неким врстама дрвета.
ксилофаг (грч. ху1оп, рћадет јести, ждерати)
зоол. дрвождер, црв који живи у дрвету.
ксилофон (грч. ху1оп, рћбпе звук) муз. дрвена
цитра, инструменат који се састоји од тан-
ких дашчица разног тона и на који се
свира ударајући маљићима.
ксистер (грч. хуо стружем) мед. струг за
скидање стреша (каменца) са зуба.
ксифијас (грч. х(рћо5 мач) зоол. морска са-
бља, риба нарочито позната по својим
усољеним перајама која се справљају на
Сицилији.
ксифодав в. ксифоидан.
ксифодовти (грч. хјрћоз мач, осЈик, ос!6п1оз
зуб) пл. геол. мачозупци, врста окамењених
претпотопских сисара.
ксифоидан (грч. Х1рћоз мач, е!с1оз вид,
облик) у облику мача, као мач, мачаст.
кси-честице в. хиперонн.
ктитор (грч. кИгб оснквам) код православ-
них Словена и у средњовековној Византи-
ји: оснивач манастира, његов заштитник и
велики дародавац.
куб (лат. сићиз, грч. кућов коцка) мат. трећи
степен неког броја, тј. 3 производ три једна-
ка чиниоца (нпр. 8 = 2 = 2 Х 2 х 2 ) , пошто је
запремина коцке једнака трећем степену
њене ивице, а 3 ; кубус.
кубатура (нлат. сића1ига) израчунавање за-
премине једног тела; запремина.
кубација (нлат. сиђаИо) в. кубатура.
кубизам 484
кубизам (грч кућов, лат сићиз коцка) слт
уметнички правац (нарочито у сликарству)
на иочетку XX века, ЧИЈИ су представници
сводили људске фигуре и предмете из
природе на геом облике (коцке, квадрате,
лопте и др геометриЈСка тела)
кубирати (лат сићш коцка) мат подићи (или
дизати) Један броЈ на куб, ТЈ на трећи
степен, израчунати запремину неког тела
кубист(а) ум присталица кубизма
кубиталнк (лат сић11а1к) анат лакатни
кубитус (лат сићНиз) анат лакат
кубни (грч кукикбв) коцкаст, у облику коцке,
КОЈИ Је исте дужине, ширине и висине (нпр
кубна стопа, мера, кубни метар), кубне
таблице таблице ко]е садрже кубове (или
треће степене) броЈева од 1—1000 и даље,
кубни корен кат величина КОЈУ доби]емо
кад Један бро] (кубни бро]) поделимо на
три Једнака чиниоца (нпр 2 ]е кубни корен
ОД 8), уп куб
кубоидан (лат сићш, грч еМов вид, облик)
коцкаст сличан коцки, у облику коцке
кубре (шп сићгаз) пл потомци мулата и
црнаца у ЈужноЈ Америци
кубура (тур) 1 мала пушка (пиштољ), 2
кожна торба, причвршћена уз седло, у
КОЈОЈ се држи мала пушка, 3 узан ходник,
4 камена или дрвена хумка, у облику
коцке на гробовима великана, фиг невоља,
недаћа беда Јадно стање
кубус (лат сићив, грч кућов) мат в куб
кувада (фр соиуас!е лежање) етн веома ра-
спрострањен обича] да се мушхарац, кад
му се роди дете, понаша у свему као да га
]е он родио леже у постељу, негуЈе дете,
прима честитања, уздржава се од Јела
породиљама забрањених итд Ово ]е Један
од обичаЈа КОЈИ указу]е на прелазак из
матриЈархата у патриЈархат
кувеза (фр соиуеизе) мед греЈалица, „квоч-
ка", апарат за загревање пре времена
рођене и слабуњаве деце помоћу гаса или
електричне струје
кувер (фр соиуег!) 1 стони прибор за ]ело, 2
в кувер(а)т
кувер(а)т (фр сош/ег!) заво) за писма, кове-
рат
кувертира (фр сош/егћдге) покривач постељ-
ни, корице књиге, омот
кувертирати (фр соиуег!) метнути (или ме-
тати, затворити) писмо у коверат
кугла (нем Ки§е1) геок лопта, тело код коЈег
су све тачке његове повришне (перифери-
Је) Једнако удаљене од средишта, лопта за
игру (дрвена, коштана, гумена, стаклена
итд)
куглоф (нем Си^еШир*) нув печени колач од
брашна, ]а]а, млека, шећера, сувог грожђа
и сл
кугља в кугла
кугуар зоол в пума
куду (хотент) зоол зужноафричка антилопа
куеизам мед психотерагоцска метода лечења
ко]а се оснива на утицају воље на оздра-
кулминација
вљавање путем аутосугестије (назив по ф р
апотекару Е Соие-у)
кузен (фр с о ш т ) рођак, братић, сестрић
кузина (фр соивте) рођака, сестра од стри-
ца, од у]ака, од тетке
кујавјак (пољ кијаипак) пољска народна
игра у 3/4 такту, сродна мазурки
кујон (фр сошПоп) никакав човек, пропали-
ца, кукавица, КОЈОН
Ку-клукс-клав, в К]у клукс клаи
кукуларис (нлат сисиПа капа, кукуљача,
сиси11аг18) анат мишић ши]е
кукурбита (лат сисигђ11а) бт бундева, кед
купица, справа за исисивање крви
кукурбитација (нлат сисигћЉЉо) мед ме-
тање купица, исисавање крви
кукурбитација (нлат сисигћ11а1ш) мед ме-
тање купица, исисавање крви
кулажа (фр сои1а{*е) трг губитак у течно]
роби услед цурења (или истицања), исцу-
рела течност
кулак (рус кулак) сеоски богаташ, капита-
лист
кулан (татар ) дивљи магарац у ТатарскоЈ,
Перси]и и ИНДИЈИ
кујунџија (тур киушпси) златар, занатли]а
ко]и израђује украсне предмете од зла-
кулант (фр сои1ап!;) покретан украс (драго
камен и сл) на женским огрлицама, по-
кретни прстен (на кишобрану)
кулантав (фр сои1ап!) лак, течан (стил),
при]атан, природан, услужан, предусре-
тљив, прилагодллв
кулаш (тур ки1а а!) кон. сивопепељасте бо]е,
бо]е олова, мишје боЈе
куле (фр сои1ее) тип в курзив
кулеврина (фр сои1е\тше, лат со1и1>ег зми-
Ја) ВОЈ пољска змида, врста лаког дугачког
топа
кули (фр соићз) 1. проређена и ]ака супа (од
живине, телетине, ракова и др )
кули (кин , енг сооће) 2. надничар, носач,
амалин у ИНДИЈИ И КИНИ, припадник Једне
од наЈнижих и најсиромашнијих каста
кулинаран (лат сиИпапш) кухињски, ку]н-
ски, КОЈИ спада у справљање ]ела
кулинарство (лат си1ша кухиња) вешткна
спреман.а Јела
кулиса (фр сои1188е) 1 покретни зид на
позорници (пронађен у XVI веку у
ИталиЈи), део позорнице КОЈИ публика не
види, т] она] КОЈИ ]е иза кулиса, отуда
радити нешто иза кулиса радити таЈно,
скривено, фиг таЈна, 2 скуп берзанских
посредника и шпекуланата на парискоЈ
берзи, 3 вођице (на машини), повође, во-
дило
кулисје (фр сои!1881ег) берзански посредник,
уп кулиса 2
кулициде (лат си1ех, нлат сгЈгадае) пл зоол
комарци
кулмен (лат си1теп ген еи1пиш8) врхунац,
врх, на]виша тачка, врхунац напетости
кулминација (нлат си1тта1;1о) астр пролазак
звезде кроз мериди]ан (подневак) неког
кулминациона тачка 485
места; горња кулминација пролазак неког
небеског тела кроз подневак неког места
изнад хоризонта (видика); доња кулмина-
ција пролазак неког небеског тела кроз
подневак неког места испод хоризонта
(видика); фиг. највиша тачка у развитку
нечега, врхунац.
кулмивациона тачка највиша тачка у ра-
звитку нечега, врхунац, највиши ступањ,
крајњи степен.
кулминирати (лат. си1теп врх, нлат.
си1ттаге) астр. проћи (или: пролазити)
кроз меридијан (подневак) неког места, и,
према томе, доћи до крајње тачке; фиг.
достигнути највишу тачку или највиши
степен, доћи до врхунца, бити на врхунцу,
врхунити.
кулоар (фр. сои1о1г) ходник, пролаз, трем (у
позоришту, берзи, згради парламента); уп.
коридор, фоаје.
кулометрија в. кулонметрија.
кулон (скр. С) физ јединица за мерење коли-
чине електрицитета у Међународном си-
стему јединица; представља количину
електрицитета који у 1 5 прође кроз по-
пречни пресек проводника у коме јачина
електричне струје износи 1 ампер; кулон је
једнак јединици амперсекунда (скр. Аз);
назив по француском физичару Ш. Куло-
ну (Сћаг1е8 Сои1отђ, 1736—1806).
кулонметрија (по фр. физичару Кулону, грч.
те1па мерење) мерење количине електри-
цитета.
кулпа (лат. си1ра грех, погрешка) прав. кри-
вица (без предумишљаја, тј. из немарности
или неопрезности); ин кулпа (лат. т ш1ра)
у кривици, крив, кажњив.
кулпабилитет (лат. си1раШНа8) кажњивост,
кривичност.
кулпа лата (лат. си1ра 1а1а) прав. широка, тј.
груба, тешка кривица.
кулпа левис (лат. си1ра 1е\18) прав. лака, мала
кривица.
кулпа левисима (лат. си1ра 1еУ1531та) прав.
веома лака, посве мала кривица.
кулпа меа (лат. си1ра т е а ) моја кривица, мој
грех.
кулпирати (лат. си1раге) прав. кривити, окри-
вити; корити, не одобравати.
кулпозан (нлат. си1ро8ш) грешан, крив.
култ (лат. сиИиз, со1еге гајити; поштовати)
поштовање бога; црквени обреди, вера,
вероисповест; високо поштоваље, дивљење
до обожавања (нпр. култ рада, слободе,
Толстоја итд.).
култиватор (нлат. сиШуа1ог) ратар, земљо-
радник, земљоделац; свака пољопривред-
на справа за површинску обраду земљи-
шта; плуг прашач, дрљача (која одстрању-
је коров и камење и тиме оплемењује
земљу).
култивација (нлат. сиШуаИо) обрађивање,
обделавање, гајење, подизање; усаврша-
ван>е, оплемењивање.
култивирати в. култивисати.
кумулативан
култивисати (нлат. сиШуаге) гајити, обрађи-
вати, обделавати, крчити земљу; одржава-
ти добре односе и везе с неким; развијати,
вежбати, образовати, усавршавати, по-
бољшавати, оплемењивати.
култура (лат. со1еге гајити, неговати, сиИига)
1. обделавање, обрађивање, неговање, га-
јење, рационално подизање неке привред-
не гране; 2. рационално подигнута при-
вредна грана; 3. фиг. развијан>е, образо-
вање, усавршавање, оплемењавање, бо-
гаћење духа; стручна, нарочито општа
образованост; начитаност; етичка култура
подизање појединца и целог друштва до
тога да му буду идеали: правичност, исти-
нитост, човечност и узајамно поштовање;
4. гајење извесних врста бактерија у науч-
не сврхе; бактерије добивене гајењем у
лабораторији.
културан (лат. сиНига) однегован, обрађен,
обделан; развијен, усавршен, оплемењен;
који има стручно и, нарочито, опште обра-
зовање, начитан.
културизам (фр. сиНипбте) атлетска гимна-
стика — систем телесног вежбања којему
је сврха складан развој мускулатуре тела.
културиа техника наука о свему што је у
вези са рационалним обрађивањем земл>е
(геодезија, регулисаље малих вода и њихо-
во искоришћавање, познавање пољопри-
вредних справа итд.).
културни системи делимични изражаји једне
културе, повезани међусобно стварном
сродношћу, од којих су најважнији: рели-
гија, уметност, наука, привреда, држава и
право.
кулук (тур. киИик) 1. бесплатан рад турском
спахији; 2. тежак, напоран рад за другога;
3. обавезан бесплатан рад на изградњи
путева и других објеката у корист зајед-
нице.
кумбара (перс. ћшпћеге, тур. кшпћага) врста
старинске гранате или бомбе; топ који
баца ове гранате.
кум грано салис (лат. сшп дгапо 8аИз) в. под
гранум салис
кумир (стсл.) Један од старих словенских
назива за идол.
кум лауде (лат. сшп 1аис1е) са похвалом,
похвално, одлично (у оцењивању успеха
на испитима).
кумис (монг., рус.) млечно вино, степско
млеко, кисело млеко које се добива од
кобила са руских степа, производ врења
млечног шећера; значајно као средство за
исхрану и лек.
кум резервационе (нлат. сшп гезегуаЦопе) са
изузетком, уз ограду, осим.
кумрија (арап. ^шппуа, тур. кшпги) грлица,
гугутка.
кумулативан (нлат. сшпи1аиуш) нагомилан;
нагомилаван, који гомила; скупни, удруж-
ни; кумулативна граната вој граната чије
је зрно удешено за пробијање оклопа, нпр.
тенковског, пуни се нарочитим експлози-
кумулација 486
вом, при удару развиЈа топлоту уз високу
температуру ко]а растапа оклоп и пробија
га
кумулација (нлат сштш1а41о) гомилање, на-
гомичавање, рет нагомилавање сличних
поЈМова (супр дистрибуци]а)
кумулирати (лат сити1аге) гомилати, наго-
милавати, имати истовремено више звања
и примати плате ко]в она носе
кумулонимбус (лат сшпи1ив гомила, ш т ћ и з
таман олујни облак) метеор велики облак у
виду планиие, а некад у виду наковња,
обично носи олуЈу, пљусак, грмљавину и
град
кумулус (лат сштшЛш гомила, нагомилана
маса) кетеор врста густих облака, обично
блиставо белих, у виду торњева или глави-
ца карфиола, обично се појављуЈу при
лепом времену услед сунчевог загревања
влажних предела
кундаливи (сскр кипсЈаћгн) „ватрена моћ",
велика магнетна моћ (ко]а се криЈе у
материји и у човеку)
кунеалан (лат сипеиз клин, нлат сипеаћз)
клинаст, у облику клима
кунеиформан (нлат сипе^оитв) в кунеа-
лан
кунеус (лат сипеиз клин) ВОЈ клинасти бо]ни
ред
кунктатор (лат сипс*а1ог) оклевало, одгађа-
ло, отезало
кунктација (лат сшкЛаћо) оклевање, оте-
зање, одгађан>е
кунст (нем Киш>1) вештина, уметност, фиг
вештина, тоје кунстто ]е вештина, то ни]е
лако
кунстгриф (нем К\хп51§п11) вештачки ру-
кохват КОЈИ не може свако извести (наро-
чито у разним врстама спорта)
кунстдрук-хартија (нем Кип51-<1гиск) харти-
]а превучена казеином, глатка и порцелан-
ског изгледа (служи за прецизне уметнич-
ке отиске аутотипиЈа)
кунстштајн (нем Кип8(з1еш) вепггачка каме-
на маса, вештачки камен
кунстштик (нем Кипв&Шск) маЈСторија, ве-
штина, фиг обешењаклук
куп (енг сир) пехар, нарочито наградни, КОЈИ
у спорту сваке године односи играч или
организациЈа КОЈИ се, у низу утакмица,
покажу као на]бољи, куп систем начин
одигравања спортских утакмица већег
бро]а тимова или појединаца по принципу
елиминисања побеђени испада из даљег
такмичења, а у завршноЈ (финалној) утак-
мици добиЈа се коначни победник
купажа (фр соира^е) мешање различитих
врста вина, мешање алкохола разне ]ачи-
не, додавање воде у пиће
купе (фр соире) затворена кола са два
седишта, полуфиЈакер, предњи део по-
штанских кола, одељење у железничком
вагону, корак у плесу
купеза (фр соиреиве) машина (или справа)
за сечење хартије
курабилитет
купела (лат сиреИа) хем мала посуда за
чишћење сребра или злата од олова, же-
лезна посуда са пешчаном подлогом, слич-
на казану, за загревање реторти
купелација (лат сире11а) хем чишћење злата
или сребра од олова оксидационим то-
пљењем, у п купела
купелирати (лат сиреПа) хем ЧИСТИТИ злато
или сребро од олова оксидационим то-
пљењем
Купидон (лат Сирк1о) мит бог љубави код
старих Римл,ана, Амор
купирати (фр соирег, итал со1р!ге) сећи,
одсећи, пресећи, нпр пут, мешати разне
врсте неког пића (вина), возну карту заце-
пити или пробушити и тиме ]е поништити,
подсећи реп (коњима, псима), ВОЈ пресећи
одступницу, дгед у самом почетку спречити
развиЈање неке болести, у картама пре-
сећи, однети адутом, мач обићи протовни-
ков мач па извести ударац
купле (фр соир1е!) в куплет
куплер (лат сори1аге СПОЈИТИ, скопчати, нем
Кирр1ег) подвођач, сопственик ]авне рад-
ње, за жену куплерка
куплерај (нем Кирр1еге1) Јавна радња, блуд-
на кућа, бурдељ
куплет (фр соир1е1, лат сори1аге СПОЈИТИ,
скопчати) строфа једне песмице, у ф р
КОМИЧНОЈ опери песмица духовите, соци-
Јалне или политичке садржине, у водвиљу
песма чиЈе се строфе певаЈу по ИСТОЈ мело-
ДИЈИ, обично са рефреном (нпр „Бербери
су први људи" итд), правилан изговор ]е
купле
куплетирати (фр соир1е!:ег) ругати се, исме-
вати у стиховима, певати куплете
куплунг (нем Кирр1ип§) кех СПОЈ дваЈу вра-
тила КОЈИ преносе погонску снагу Једног
вратила на друго, квачило, споЈница
купола (нлат сирри1а, итал сиро1а) арх у
облику полулопте или другог ротационог
тела изведен свод, нарочито на монумен-
талним грађевинама, кубе
купон (фр соироп) одсечак, остатак тканине
(рестл), фин одсечак, нпр акциЈе, на осно-
ву кога се прима интерес или дивиденда,
признаница
куприт (лат сиргит) бакарна руда (88,8%
бакра), оксид бакра (СигО), светлоцрвен
минерал
купроза (фр соирегове, лат сирп гоза) хем
бакрена вода, витриол, мед бубуљице, бу-
буљичавост
купрум (лат сиргшп) » бакар
К
УР (ФР соиг) 1. двор, дворац, подворење на
двору ИЛИ на неком високом месту, двор-
ска понизност, улагивање, удварање, уп
курисати
кур (лат сига, нем Киг) 2. м е д мере за
сузбиЈање и отклањање болести, лечење
курабилав (нлат сигавШв) излечљив, КОЈИ се
може лечити
курабилитет (нлат сигакиМаз) излечл.ивост,
исцељивост, лечл.ивост
кураж 487
кураж (фр. соига^е, лат. сог) храброст, срча-
ност, одважност; пр, куражан.
куранд (лат. сигапдиз) прав. малолетник,
штићеник, сироче.
курантан (фр. соигап!, лат. сиггеге) текући,
који је у оптицају (нарочито новац који иде
по својој номиналној вредности); који про-
лази, који има прођу, који се тражи (роба);
кураитни дугови ситни, летећи дугови (без
подлоге менице и сл.); бити о куран(фр. аи
соигагЛ) бити у току чега, бити с чим
упознат, куреитан.
кураре (индијан.) јак биљни отров, у који
урођеници Јуж. Америке моче стреле; у
медицини се употребљава против тетануса
и при вивисекцијама; уп. урари.
курарии хем. отровни алкалоиди од којих се
састоји отров кураре.
курасао врста финог ликера од коре наран-
чине, израђује се у Холандији (назив по
западноиндијском острву Курасао).
курат (лат. сигаге бринути се, сигаШв) код
католика: заступник парохијског свеште-
ника, капелан.
куратела (нлат. сига!е1а) прав. старателлтво,
туторство.
куратива (лат. сигаИуш) иед. лечење орган-
ских и психичких обољења.
куративан (нлат. сигаЦуш) који лечи, који је
за лечење, лековит.
куратор (лат. сига1ог) прав. старатељ, стара-
лац, тутор.
кураториј(ум) (нлат. сига1огшт) прав. стара-
тељство, старалаштво, туторство (звање и
надлежност).
курација (лат. сигаИо) лечење.
курба в. курва.
курбан (арап.) принос, жртва, жртва богу;
Курбан барјам в. барјам.
курбатура (фр. соигћаШге) вет. укоченост
(коња).
курбета (фр. соигћеИе) јах. подскок коња
предњим ногама, врло кратак галоп; фиг.
клањање, наклон.
курбетирати (фр. соигћеМег) јах. јурити крат-
ким галопом; уп. курбета.
курва (фр. соигће, лат. сигуин крив) арх.
кривина; геом. крива линија, крива, кри-
вуља; вет. врста отока на коњском колену;
курба.
курватура (лат. сигуа1ига) кривљење, искри-
вљеност; кривина; курвација.
курвација (лат. сигуаИо) в. курватура.
курвилинеаран (нлат. сигуШпеапз) геом. кри-
волинијски.
курвиметар (лат. сипга крива, кривуља, грч.
те!гоп мерило, мера) инструменат за ме-
рење кривих линија (на цртежима и
картама).
куревтан (лат. сштепв) текући, који је у току;
курантан.
курер (фр. соигеиг, лат. сиггеге трчати)
тркач; коњ тркач; вој. лаки коњаник, изви-
ђач; женскарош, сукњарош.
курс
курзив (лат. сиг81уа зс. вспрШга) тип. положе-
но (ИЛИ: косо) писмо, слова нагнута наде-
сно (тако да изгледа као да трче).
курзоран (лат. сиггеге трчати, нлат. сигзо-
ГШ8) који тече без задржавања, без пре-
кида, нпр.: читање.
курија (лат. сипа) у старом Риму: један од 30
одељака на које су биле подељене најста-
рије римске породице (патрицији); место,
кућа у којој се састајала курија ради
већања о заједничким пословима; доцније:
зграда за сенатске седнице, већница; да-
нас: већница, судница; веће, суд; папин
двор; Римска курија в. Курија романа.
куријалије (лат. сш1аИа) пл. формалности
куријалног стила; канцеларијски обичаји
и формалности; изрази учтивости у на-
словима и сл.
куријалисти (лат. сшча) пл. католици који
признају папи неограничену власт у
цркви, ултрамонтанци; супр. епископали-
сти.
куријални (лат. сипаНк) каписан куријалним
стилом; куријални стил канцеларијски
стил, формалистички стил; куријално пи-
смо тип латинице којим су писани старији
документи папске канцеларије.
Курија романа (лат. Сипа готапа) Римска
курија, папин двор; сви папски службени-
ци и све папске установе које се старају о
извођењу општег црквеног права; папина
влада.
курикулум вите (лат. ситсШшп чИае) ток
живота, животопис.
куриозан (лат. сипозив) радознао, љубопи-
тљив; редак, необичан, чудан, чудноват,
занимљив.
куриозитет (лат. сигшвНаб) радозналост, л>у-
6ОПИТЛ>ИВОСТ; реткост, необичност, особе-
ност, чудноватост; ретка ствар, занимљи-
вост, знаменитост; куриозност.
куриозум (лат. сипозшп) необичност, рет-
кост, знаменитост, занимљивост.
курир (фр. соигпег) гласник, скоротеча,
улак; службеник или поверљива особа ко-
је влада или посланство шаљу са важним
вестима, актима или сл. (због хитности или
веће сшурности).
курирати (лат. сигаге) мед. неговати болесни-
ка, лечити.
курисати (фр. соиг) удварати се (некој дами).
куркума зеленкасто-жута биљна боја из ко-
рена јужноазијске биљке Сигсита 1оп§а и
Сигсшпа го!ип<1а; служи за бојење памука,
вуне, свиле, уља, бутера, сира и др.
курмузирати (шв.) оивичити, овенчати, уок-
вирити; нарочито: крупнији драги камен
окружити венцем ситнијих каменчића;
кармозирати.
куротрофиј(ум) (грч. киго-1горћоз који гаји
децу) завод за нахочад.
курс (лат. сигзив ток, фр. соигз) ток, путања,
правац (нпр. брода); оптицај једне врсте
новца; берзанска цена појединих врста
новца, меница, државних хартија, акција и
курсалон 488
сл; течај, низ предавања, часова неког
предмета (нпр. курс руског језика, стено-
графије итд.)> уџбеник.
курсалон (лат. сига лечење, фр. 5а1оп двора-
на за пријем) дворана у којој се скупл>ају
бањски посетиоци, дворана за забаву и
проводњу у бањи.
курсирати (фр. соигв) бити у току, бити у
оптицају, оптицати, бити у промету; курзи-
рати.
курс-маклер трг берзански посредник кога,
за поједине берзе, поставл>а и отпушта
влада (суделује у званичном утврђивању
берзанских курсева за робу и хартије од
вредности).
курсни лист трг. преглед цена који издаје
берза свакодневно сем празничких дана,
када се берзански састанци не држе; у
њега се уносе цене свега чиме се тргује на
берзи.
куртажа (фр. соиг1а§е) посредовање у трго-
ВИНИ; награда коју добива посредник за
свој труд; у„ куртје.
кур-такса (лат. сига лечење, нлат. 1аха) про-
писана цена коју плаћају купачи (болесни-
ци) и посетиоци бања, бањска дажбина.
курталисати (тур. киг1агтак) ослободити,
спасти, избавити.
куртана енглески краљевски мач без шиљка,
који се, о свечаности крунисања, носи
испред краља.
куртизан (фр. соигИвап) дворанин; ласкавац,
удварач; љубавник.
куртизава (фр. соигивапе) елегантна љубаз-
ница, милосница, наложница.
куртина (фр. соигИпе, итал согИпа) завеса,
нарочито у позоришту при променама на
отвореној позорници; креветска завеса;
форт. бедем који спаја два бастиона, средњи
бедем; кортина.
куртје (фр. соигиег) трг. посредник за трго-
вачке послове, сензал, мешетар.
куртоазија (фр- сиг4о151е) отмено понашање,
фино, витешко опхођење, нарочито према
дамама, дворска углађеност, учтавост,
уљудност.
кшатрија
кур-фирст (нем. КигШгв!) изборни кнез, је-
дан од кнежева који су, од XIII века,
бирали немачке цареве.
курцшлус (нем. КиггвсМивз) физ. „кратак
спој'", тј. случајан додир или премошћење
два електрична разноимена пола, услед
чега се ствара изузетно јака струја, коју
проводник не може да издржи, него мора
да прегори; доводи до прекида струје.
курчатовиј(ум) .«•.« радиоактиван елеменат,
атомска маса 260, редни број 104, зкак Ки;
име по совјетском физичару И. В. Курча-
тову (1902—1960).
куршум (тур. кигвшп) олово; пушчано зрно,
тане.
кустодија (лат. сив1ос11о) чување, надзор,
стражарење, затвор, тамница.
кустодија хонеста (лат. сив^осИа ћопев1а) прав.
казна лишења слободе која не лишава
части, нарочито за мање политичке криви-
це (наш правни систем је не познаје).
кустос (лат. сив^ов) чувар, надзорник, над-
зорни службеник (нпр. библиотеке, збир-
ке, музеја итд.); црквењак; звонар.
кусур (арап. дизиг, кизпг, тур. кизиг) остатак
новца који продавац враћа купцу.
кутер (енг. сиИег) брза једрилица, нарочито
код ратних бродова; такође: брз мали
енглески брод са једном катарком.
кути (фр. соиШ, лат. си1сНа) јако и густо
ланено, кудељно или памучно платно (за
постел>е), цвилих.
кутикула (лат сиИси1а) зоол. покожица; бот.
кожаста опна на биљкама.
кутис (лат. си1лв кожа) зоол поткожно ткиво,
бот. кора једногодишњих биљки.
кутитис (лат. смШв) кед. запаљење коже.
кутка (рус.) кратка блуза руских ратника.
куфско писмо по граду Куфа названо нај-
старије арапско писмо, данас у употреби
само као украсно писмо (на новцу, у нат-
писима и сл.).
куш! (фр. соисће) наредба псима: лези! ми-
руј! ћути! умукни!
кшатрија (инд.) друга по реду индијска ка-
ста, коју сачињавају ратници и народни
прваци; припадник ове касте.
 л
Л, л тринаесто слово наше ћирилице, ше-
снаесто наше латинице (I.., 1); као скраће-
ница: 1 = литра; 1> = римски број 50,
ознака за фуиту стерлинга; 1. с. = локо
цитато; 1Х> = лорд; 1лс. = лиценцијат;
1Ац. = ликвор; 1и. Ј). = легум доктор, док-
тор права (у Енглеској); 1о(;., 1п = логари-
там; (I*. 8.) = локо снгили; хем. 1> = лити-
јум; 1л = лантан; \ж = лореицијум; 1м =
лутецијум.
лабадисти присталице верске протестантске
секте, коју је у XVII в. основао Жан Лаба-
дије.
лабарум (грч. 1сЉагоп, нлат. 1а1загит) римска
ратна застава за време познијих царева;
после Константина Великог са знаком
крста и грчким почетним словима имена
Исуса Христа; код католика: црквени че-
твороугласти опходни барјак од скупоцене
материје са сликом распећа или ког свети-
теља.
лабдацизам в. ламбдацизам.
лабел (енг. 1аће1 марка, етикета) нарочита
врста сталног бојкота који, у капитали-
стичким земљама, раднички синдикати
примењују према извесним предузећима;
онима која излазе у сусрет радничким
захтевима синдикати дају своје контролне
марке (лабеле) да их ставл>ају на робу коју
производе, по чему ће чланови синдиката
и остали потрошачи знати да је то роба
предузећа која су у добрим односима са
синдикатима те, према томе, само њу треба
куповати. Ово је начин посредног бојкото-
вања нечије робе тиме што се препоручује
роба фабриканата који су наклоњени рад-
ницима; лејбел.
лабслум (лат. 1аће11шп) бот. медна усна.
лабердав (хол. 1аћћегс1аап) свеж бакалар,
приређен као слеђ (или: харинга).
лабидометар (грч. 1аМ8 дршка, ручка, мера,
мерило) мед в. лабиметар.
лабијал (лат. 1аћ1аИ8) грам усвени глас.
лабијалан (лат. ЈаМаНх) уснени.
лабијализација (лат. 1аћшт усна) лингв. изго-
вор гласова (вокала) праћен заокругљи-
вањем и истурањем усана.
лабијате (нлат. ]аћ1а!ае) бот уснатице (нпр.
жалфија, босиљак, мајчина душица и др.).
лабије (лат. 1аћ1а) шп иуч. в. лабијум.
лабијирати (лат. 1аМшп) муз. оргул>ске цеви
снабдети, снабдевати језичцима.
лабиј(ум) (лат. 1а1лшп) усна, губица; муз. јези-
чак на оргуљским цевима; ш,. лабије.
лабилан (лат. 1аћШн) немоћан, слаб, прола-
зан, трошан, несигуран; фИз непостојан,
несталан; лабилиа равнотежа непостојана
равнотежа (кад тежиште тела стоји у вер-
тикали изнад осовине); супр стабнлан.
лабилвост (лат. 1авШк) неучвршћеност; не-
поетојаност, колебљивост, непоузданост.
лабиметар (грч. 1аМз дршка, ручка, те1гоп
мера, мерило) мед. хируршка справа за
мерење растојања крахова клешта, одно-
сно растојања између кашике на крацима
тих клешта, помоћу којих се врши пора-
ђање; у грчкоправославној цркви: каши-
чица којом се верни причешћују.
лабиодентал (лат. ЈаћЈаНв уснени, сЈеп1аИк
зубни) грам. усненозубни глас.
лабиоденталан (лат. 1аМаНб уснени, с!еп1аИ5
зубни) који се изговара помоћу усана и
зуби, усненозубни.
лабиовазал (лат. 1аМаИ8 уснени, паваИз
носни) грам. усненоносни глас; у српскохр-
ватском језику лабионазал је глас т .
лабиринт (грч. 1ађугт1ћоз) мит. огромна Ми-
нотаурова зграда са великим бројем соба и
изукрштаних ходника, у којој је био затво-
рен Тезеј и из које се спасао само помоћу
Аријадниног конца; отуда: изукрштане
стазе на којима се није лако снаћи; <риг.
замршеност, нејасност, многострукост,
сложеност, збрканост, заплетеност; замр-
шен посао; положај у коме је тешко снаћи
се и наћи из њега излаз; аиат унутрашње
уво; лавиринт.
лабиринтит (грч. 1аћуг1пЉо8) мед запал>ен>е
ува, нарочито лабиринта.
лабиринтски (грч. 1аћугт1ћо5) изукршган,
замршен, заплетен, нејасан, збркан, без
почетка и краја, сложен, многострук; ла-
биринтска вода амвт слушна вода.
лабис (грч. 1ађ(а клешта, машице) мед. кле-
шта којима се врши порађање; уп. лабиме-
тар.
лаборант (лат. 1аћогапв) радник, нарочито у
хемијском, апотекарском итд. лаборатори-
јуму;у средњем веку: хемичар који прави
злато, алхимист.
лабораторија 490
лабораторија (нлат. 1ађога1опшп) некад ра-
дионица, нарочито хемијска, апотекарска,
пушкарска итд.; данас специјално уређена
просторија или завод у којем се врше
разна испитивања, огледи и експеримен-
тална научна истраживања.
лаборирати (лат. 1ак>огаге) радити; хем. лучи-
ти, дестиловати, топити; дгед трпети, боло-
вати, лежати од болести.
лабрадор (по Лабрадору, северноамеричком
полуострву) мин минерал из групе фелд-
спата — базичних силиката — у којима
калцијум преовлађује над натријумом;
употребл>ава се за израду накита и укра-
сних предмета.
лабрадорит шги стена у којој је главни састо-
јак минерал лабрадор.
лабриде (лат. 1аћгшп усна) зоол. усначе, уста-
шице (рибе).
лабрум (лат. 1аћгшп) усна (в. лабијум);ивица
суда; посуда за прање.
лабуристи (енг. 1ак>оиг1в1; 1аћоиг труд, рад) пл
присталице, чланови британске Радничке
странке (1^а1х>иг РаПу и 1гк1ерепс1еп1 Г^а-
ђоиг Раг1у Радничка странка, Независна
радничка странка).
лава (лат., итал. 1ауаге прати, спирати, 1ауа)
ужарена и течна маса коју избацују вулка-
ни, која тече из њих, а која, кад се расхла-
ди, очврсне као камен.
лавабо (лат. 1ауаге прати, 1ауак>о) умиваоник.
лавања (итал. 1ауадпа) врста камена која се
нарочито употребл>ава за израду мозаика.
лаваториј(ум) (нлат. 1ауа1опшп) суд за прање
(или: купање); купатило, купка.
лавендла (нлат. 1ауапс1и1а) бот деспић, позна-
та баштенска биљка веома пријатна мири-
са; употребљава се много у козметици.
лави (фр. 1ау1з) цртање (или: бојење) тушем.
лавива (нлат. 1а\апа, итал. 1ау1{*па) усов,
снежна маса која се котрљањем са висо-
ких планина увећа до огромних размера
рушећи и сатирући све што пред собом
нађе; фиг нешто што се креће великом
брзином и неодољивом силином и чему је
немогуће супротставити се и одолети.
лавирати (лат. 1ауаге) 1. ашк. боју стављену
на слику водом испрати; туширати, изра-
дити цртеж тушем или мастилом.
лавирати (хол. 1ауегеп, фр. 1оиуоуег, 1оиУ1ег)
2. мор према ветру ПЛОВИТИ шевуљицом;
фиг поступати смотрено и опрезно, не изја-
шњавати се брзо о некој ствари, служити
се свакојаким изговорима да би се што
избегло (плаћање, враћање дуга и сл),
врдати, изврдавати.
ливиринт (грч. 1ак>угт1ћоб) в. лабиринт.
лавман (фр. 1ауетеп*) мед испирање црева
ради чишћења, клистираље.
лавор (нлат. 1ауа1огшт, фр. 1ауо1г) 1. уми-
ваоник; перионица; 2. в. ловор.
лавра (рус. лавра, грч. 1аигб8) првобитно:
ћелија анахорета; доцније- већи право-
славни манастир, нарочито који је седи-
лазарет
ште и епископа (лаври има у Јерусалиму,
Русији, Светој Гори и др.).
лага (нем. 1љ§е) муз. положај у регистру
тонова на музичком инструменту или код
певача (нпр. горња лага, доња лага).
лагена (лат. 1а§оепа) бокаст суд за вино са
дугачким и узаним грлом и са ручицама са
стране.
лагевиформан (нлат. 1адоет{оггш5) који има
облик боце, који је као боца.
лагер (нем. ^а§ег) стовариште, сместиште,
складиште; ВОЈ, табор, логор; лежиште, ле-
гало, постеља.
лаго (итал., шп. 1а§о, лат. 1асиб) језеро.
лагонопонос (грч. 1а§6п слабина, рбпоз мука,
бол) мед бол (или: пробадање) у слабинама.
лагостома (грч. 1а§б8 зец, в1бта уста) зечја
усна, рња, расечена горња усна; рња, рњи-
ца, рњавац, рњо, човек са расеченом го-
рњом усном.
лагофталмија (грч. 1а§08, ор1ћа1тов око) мед
зечје очи, држање отворених очију при
спавању, као зец, услед мане у очним
капцима.
лагофталмос (грч. 1а§б8, орћ!ћа1тб5 око) чо-
век који спава отворених очију, као зец.
лагохилус (грч. 1а{;б5, сћеПоб усна) рња, расе-
чена горша усна; в. лагостома.
лагримозо (итал. 1а§г1то8о) муз плачно, туж-
но, у плачноузбудљивом тону.
лагум (тур. 1ај*ип) 1. подземни ходник. 2.
подземни поткоп напуњен експлозивом за
рушење нечега; уп мина.
латуне (итал. 1аЈ?о, лат. 1асипае) гш мала
језера, плићаци острва у Јадранском мору,
шштки морски рукавци, обалске баре.
Лада 1. богиња пролећа, младости и лепоте у
старих Словена; 2. (Лада) удружење ли-
ковних уметника у Београду (основано
1904).
ладизам в. лудизам.
ладин (фр.) дијалект ретороманског језика.
ладино (шп.) 1. шпанско-јеврејски језик, ко-
јим се служе Јевреји у медитеранским
земљама; 2. мелез, потомак белца и Инди-
јанке у Јужној Америци.
ладињос (шп. 1ас1тоб, лат. 1а1тиб) пл они
који пристају уз латинску цркву, Индијан-
ци и мулати у Средњој Америци који су
примили католичку веру.
ладити в. лудити.
лажирати (фр. 1асћег препустити) сп намер-
но из неког рачуна изгубити на неком
такмичењу.
Лазар (хебр. Е1еабаг) брат Марте и Марије
кога је Исус, трећи дан по смрти, васкрсао
из гроба; име једног у Библији описаног
(Лука, 12,20) губавца, који је доцније по-
стао, као светитељ, заштитник свих боле-
сника; фиг убог и болестан човек.
лазарет (фр. 1агаге4, итал. 1а22агеПо) прво-
битно у сред. веку: дом за губавце код
Јерусалима, посвећен св. Лазару; доцније:
болница, нарочито војна болница; уп. ка-
рантии.
лазарони 491 лаколити

лазарони (итал. 1а22агот) пл. убоги лењивци први живи путник у васиону (3. новембра
и гол>е у Напуљу и Сицилији, који живе од 1957. у Спутнику).
носаштва (амалства) и других надничар- лајм (нем. ]1,е1т) лепило, туткало.
ских послова, или од просјачења (названи лајмовати (нем. 1.е1т) лепити лајмом, тутка-
по убогом Лазару, из „Еванђеља" по лити.
Луки). лајнер (енг. Ипег) брод који плови према
лазирати (нлат. 1а2игшт) слик. већ израђену и утврђеном реду пловидбе, „линијски"
готово суву слику у боји или металну брод; супр. трампер.
основу овлаш премазати ретком, провид- лајстна (нем. ^е181е) летвица.
ном бојом, тако да се слика испод те боје лајтер (нем. ^ех^ег) управитељ, управник,
види, нпр. код лакирања. вођ, коловођа; физ. проводник (струје).
лазур (нлат. 1а2ипшп, 1агиг, арап. ХатматА) лајтмотив (нем. 1еИеп водити, нлат. ШОИУШП)
мин. врста плавог камена који се употре- побуда у раду, мисао водиља; муз. у опер-
бљава поглавито за украс. ским композицијама, нарочито код Рихар-
лазура (нлат. 1а2игшт) лако премазивање да Вагаера: одређена музичка тема којој је
већ израђене слике у боји неком провид- циљ да карактеризује неког јунака или
ном, раније плавом бојом, тако да се доња неки догађај, и која се увек понавља при
боја може видети; боја којом се врши појављивању на позорници тога јунака и
такво премазивање. при сећању на тај догађај.
лазуран (нлат. 1а2игшт, арап. 1агуагс1) боје лајтнант (нем. 1_,еи1пап1;, фр. Иеи1епап1) вој.
као лазур, светлоплав, плав као небо; поручник; лојтнант.
транспарентан; лазурно наношење боје лак (лат. 1ас) 1. млеко; лак сулфурис(лат. 1ас
наношење боје танким премазом, за ра- википз) хем. сумпорно млеко, сумпорни
злику од пастуозног. талог млечног изгледа.
лазурне боје в. лазура. лак (сскр. 1ак8сћа, нлат., итал. 1асса, фр.
лаизирати (грч. 1а1кок народни, пучки, нлат. 1ацие) 2. непрозиран фирнајс који се изра-
1а1сиз) ЛИШИТИ свештеничког чина, раш- ђује од разних смола и у разним бојама, а
чинити, вратити свештеника у положај предметима њим намазаним даје сјајан
световног лица, распопити, распопљавати. изглед; врста веома фине и сјајне коже за
лаик (грч. 1аб8 народ, пук, 1а1к6з народни, израду обуће, ручних торбица итд.
пучки) световњах, световно лице, лице ко- лакај в. лакеј.
је није свештеник; фиг. онај који није лакеј (фр. 1а^иа18, шп. 1асауо) пратилац,
посвећен у што, човек невичан и неиску- слуга; нарочито: униформисан слуга у от-
сан у некој уметности или вештини; не- меним кућама; фиг. улизица, подлац.
стручњак. лакирати (инд. 1акћ) в. лаковати.
лаицирати (грч. 1а1кб8) в. лаизирати. лакирер (перс.) радник или занатлија који
лаички (грч. 1а1коз народни, пучки) светован, ради лаком, који лакира.
мирски, несвештенички; непосвећен у лакисти (енг. ^аИз^з) енглески песници тзв.
што, невешт, невичан, неискусан; нестру- језерске школе, који су становали у близи-
чан. ни енглеских језера (С. Т. Колриџ, Р.
лајас (енг. Иав) геол. в. лијас. Сауди и В. Вордсворт) и тежили за при-
лајбл (енг. Шзе1) прав. увреда или клевета родношћу у изражавању и избору теме,
нанесена путем штампе. језерци.
лајбницијанизам учење немачког филозофа лакмус (хол. 1актое5, 1ак лак, тоен воћна
и математичара Готфрида Вилхелма Лајб- каша) плава бојена материја која се доби-
ница (1646—1716), обележено монадологи- ва из разних врста лишајева, нарочито од
јом, спиритуализмом и оптимизмом наро- 11.есапога Шг1агеа и Носсе11а Ипс1ог1а; упо-
чито, а затим престабилизованом хармо- требљавају је хемичари, било у воденастом
нијом, рационализмом, телеологијом и де- раствору (лакмусова тинктура), или као
терминизмом. хартију обојену тим раствором (лакмусова
лајбхен (нем. 1_,еШсћеп) прсник, прслук, пр- хартија), за распознавање киселина и ба-
случе. за, пошто она у киселинама поцрвени, а у
лајдевска боца физ. стаклен суд обложен базама поново поплави.
споља и изнутра, до извесне висине, калај- лаковати (фр. 1асге врста воска за печаћење,
ним листовима (станиолом), служи за ску- инд. 1акћ црвена смоласта твар) премазати
пљање електрицитета (пронађена у Лајде- лаком, премазивати лаком.
ну); кондензатор. лаколити (грч. 1аккок удубљење, рупа, јама,
лајка врста врло прецизног фотографског 1Шм>8 камен) тш. геол. масе кристаластих
апарата (скр. од 1_,еН2-Сатега, по ЕгшШ стена засвођеног облика и већег или мањег
ХЈВИТМ, немачком индустријалцу, 1843— обима, каткада више километара широке,
1920). постају кад се магма утисне међу слојеве
лајке раса ловачких оаса распрострањена таложних стена, раздвоји их и у њима
у Скандинавији и северним областима очврсне у виду жичне стене. Код нас:
СССР; једна сибирска лајка (Лајка) била је Копаоник.
лаконизам 492
лаконизам (грч. И.акоп Лакедемонац) рет.
претерана краткоћа и збијеност у искази-
вању мисли, нарочито када се изостављају
речи које се по смислу могу нагађати, да
би реченице биле што краће, но што често
смета јасноћи стила и мисли, нпр. дан и
комад, крв и нож итд. (израз постао по
старим Лакедемонцима, који су се одлико-
вали овом особином); супр. плеоназам, тау-
тологија.
лаконизирати (грч. 1акоп{г6) угледати се на
Лакедемонце, тј. говорити кратко и језгро-
вито; уп. лаконизам.
лаковикум (грч. ^акбп, лат. 1асопшт зе.
ћа1пешп лакедемонско купатило) мед.
одељење у купатилу за парење и презноја-
вање, суво купатило, парно купатило.
лаконски (грч. 1акоткб8) кратак и јасан,
збијен, језгровит, сажет, који с мало речи
казује много (по обичају старих Лаконаца,
тј. Лакедемонаца, који нису марили за
опширан говор).
лакрдија (тур. 1а1агс11) поет. врста ниже коме-
дије, којој је главни задатак да изазове
смех, без икаквог циља, тако да је, због
претеривања у свему, више карикатура
него права комедија, фарса; фиг. шала,
шегачење.
лакрдијати (тур. 1ак1гс11) правити шале, ша-
лити се, шегачити се.
лакрдијаш (тур. 1ак1гсћ) шаљивчина, спа-
дало.
лакрима (лат. 1аспта) суза; лакриме Христи
(лат. 1асптае СћпаИ) „Христове сузе",
врста отвореноцрвеног, веома финог и
скупоценог вина од грожђа „лакрима",
које успева у Италији, на подножју Везува.
лакрималан (нлат. 1асптаНз) мед који се
тиче сузних каналића, сузни,
лакрималиа (лат. 1асптаИа) пл. анат. сузне
кости.
лакрос (фр. 1асго88е завинут штап) Сл игра
лоптом; две екипе са по 10 играча настоје
да рекетом протерају лопту кроз против-
ничка врата.
лакс (нем. 1_,асћз) зоол. лосос, пастрвка, па-
стрмка (грабљива морска и слатководна
риба, веома укусна за јело).
лаксамент (лат. 1ахатеп1шп) олакшање,
олакшица; прав. рок од два месеца који се
даје стараоцима за враћање пупилног ма-
лолетничког новца.
лаксанција (нлат. 1ахапИа) пл. мед. средства за
чишћење.
лаксатив (нлат. 1ахаи\гит) мед. средство за
чишћење; пл лаксатива.
лаксатива (нлат. 1ахаиуа) пл. мед в. лаксатив.
лаксативан (нлат. 1ахаИ\о15) мед који чисти,
који тера напоље.
лаксизам (нлат. 1ах1ти8) лабавост у схва-
тањима и питањима морала.
лаксир (лат. 1ахаге разлабавити, омекшати)
мед ГфОЛИВ.
лаксирати (лат. 1ахаге) мед. имати столицу,
чистити црева, ићи често напоље.
Лакшими
лакситет (лат. 1ахНаз) лабавост, разлабавље-
ност, ал>кавост.
лактагога (лат. 1ас, 1ас118 млеко, грч. а{?6
изазивам, доводим) пл мед. средства која
помажу лучење млека.
лактати (лат. 1ас, 1ас11з) пл. хем. соли млечне
киселине.
лактација (нлат. 1ас1аИо) стварање (или:
лучење) млека из млечних жлезда; ис-
храњивање детета материним млеком.
лактеив (лат. 1ас, 1асУв млеко) кајмаку слич-
на маса која се добива испаравањем
млека.
лактизма (грч. ЈакИкта ритај, ритнуће, 1акИ-
2б ритнем) мед. осетно кретање детета у
материци.
лактирати (лат. 1ас1аге) дојити.
лактиферан (лат. 1ас, 1асИв млеко, {его
доносим) млечан, који даје млеко.
лактифугиј(ум) (нлат. 1асШи§1ит) мед. справа
за црпење млека пумпом.
лактациније (лат. 1асие1шшп) пл. млечни
производи (сир, млеко, хајмак и др.).
лактичан (лат. 1ас, 1асив млеко) млечан,
млечни; лактична грозница мед. млечна
грозница код породиља.
лактобиоза (лат. 1ас, 1асиз, грч. Моз живот)
в. лактоза.
лактовегетаријанац (лат. 1ас, 1ас11к, нлат.
уе§е1агтапиз) вегетаријанац који се хра-
ни, поред бил>а, и производима од живих
животиња, нарочито млеком и његовим
прерађевинама.
лактодензиметар (лат. 1ас, депзиз густ, грч.
тевгоп мера, мерило) ареометар за испи-
тивање специфичне тежине млека: бројеви
20—40 на скали, лествици, одговарају спе-
цифичној тежини 1,020 до 1,040; нарочито
удешена вага за утврђивање квалитета
млека.
лактоза (лат. 1ас, 1ас1;18) хем. шећер који се
добива од млечног шећера.
лактозурија (лат. 1ас, грч. пгоп мокраћа) жд.
врста шећерне болести код које се налази
у мокраћи млечни шећер.
лактолин (фр. 1ас1оИпе) в. лактеин.
лактометар (лат. 1ас млеко, грч. те1гоп мера,
мерило) разне справе помоћу којих се
испитују и мере састојци млека.
лактоскоп (лат. 1ас, 1ас118, грч. зкорео
посматрам) в. лактометар.
лакуна (лат. 1асипа) недостатак, празнина,
шупљина, нпр. у књизи.
лакунар (лат. 1асипаг) арх. таваница са изду-
беним коцкастим пољима, бојадисаним
или са украсима од злата и слонове кости.
лакунозан (лат. 1асипо81з) који има празни-
на, са недостацима, непотпун, крњ.
лакустричан (лат. 1асик језеро) језерски, који
се тиче језера, који припада језерима.
Лакшими у индијској религији богања лепо-
те, супруга бога Вишну; обично се пред-
стааља како седи на лотосовом цвету;
Лакшми.
 493
ла ла (фр. 1а 1а) свакојако, површно, осре-
дње, донекле, прилично.
лала (тур. 1а1а) 1. турски великаш, дворанин;
2. учитељ, васпитач.
лалација (грч. 1аИа) тепање, муцање.
лалетика (грч. 1а1еб тепам) наука о говорењу,
познавање вештине говорења.
лалија (грч. 1аНа) говор, говорење.
лалофобија в. логофобија.
лама (тибет. Мата, 1ата) 1. титула будистич-
ких свештеника у Тибету који, код Монго-
ла и Калмика, већином живе по манасти-
рима; в. далај-лама.
лама (пер. Пата) 2. зоол. овца-камила, дуго-
врата животиња, велика колико јелен, жи-
ви у чопорима по планинама Перуа, при-
питомљена служи као најважнија домаћа
животиња за тегљење (цењена и због вуне
и меса); врста фине вунене тканине, слич-
не фланелу, нарочито за даме.
ламаизам (тибет. 1ата) хијерархијски облик
будизма у Тибету и Монголији, нарочито
његов преображај који су извршили, у XIV
и XV веку, Џонг-капа и његови ученици.
ламаисти (тибет. 1ата) пл. в. ламаити.
ламаити (тибет. ћ1ата 1ата,) пл. присталице
будистичке, ламајске религије у Тибету и
Монголији; уп. ламаизам.
ламајска религија в. ламаизам.
ламаркизам учење фр. природњака ЖанЛа-
марка (1744—1829), по коме употребља-
вање или неупотребљавање појединих ор-
гана има утицаја на преображавање саме
врсте органских бића, а стечене особине
постају наследне, и по коме жива бића
имају способност да се прилагођавају око-
лини у којој живе (у неоламаркизму пи-
тање наслеђивања стечених особина је
спорно).
ламбда (фч. 1атМа) грчко име слова „л"
(X); ламбда-тав акат. спој темених костију
са затиљком кости у облику грч. слова
„Л" — X .
ламбдацизам (грч. 1атћс1а) погрешно изгова-
рање гласа ,,л" место „р".
ламбдоидан (грч. 1ат1х!а, еМоз облик, вид)
сличан грчком слову ламбда (X), угласт,
ћошкаст.
ламблијаза (по руском лекару Ламблу) мед.
заразна цревна болест, најчешће дечја;
преноси се мишјим изметом; уп. ламблије.
ламблије мед. паразити у цревима (по руском
лекару Ламблу који их је специјално
проучавао).
ламе (фр. 1ате) врста тканине проткана
металним жицама.
ламела (лат. 1ате11а) листић, плочица, љу-
спа; танак лим од разног метала.
ламеларан (нлат. 1ате11аг1з) плочични, у
облику плочице (или: лима, листића,
љуспе).
ламелацкја (нлат. 1ате11а1к>) листавост, ли-
стање, љуспавост, љуспање.
лампрета
ламелиоформан (нлат. 1атеШо{оггшк) пло-
чичаст, који има облик листића или пло-
чице.
ламевтабиле (итал. ламентабиле) муз. тужно,
плачно, жалосним тоном.
ламентација (лат. 1атеп1а1ш) туговање, јади-
ковање, оплакивање, нарицање, кукање,
ридање, плач.
ламентирати (лат. 1атеп1ап) оплакивати,
жалити, јадиковати, тужити, кукати, цви-
лети, нарицати.
ламентозо (итал. 1атеп1о8о) куз. в. ламента-
биле.
ламета (итал. 1атеиа) л-л. танани конци од
метала обично у боји, за украшавање
божићне јелке.
лами реч састављена од имена музичких
тонова 1а и пи; муз. нешто што звучи ружно
или тужно; свршити са лами свршити
ружно, жалосно.
ламиважа (лат. 1апипа плоча, фр. 1апипа§е)
прављење металних плочица и листова,
ваљање, тањење, метала.
ламинерија (лат. 1 а т т а плоча, ф р . 1агт-
пепе) радионица за вал>ање и тањење ме-
тала, ваљаоница.
ламинирати (лат. 1 а т т а плоча, фр. 1аттег)
правити од метала лим, правити металне
листове или плћчице, тањити (или:
ваљати) метал.
ламиноар (фр. 1атто1г) машина за тањење
(или: ваљање) метала.
ламиран (фр. 1а1шпег, 1ате) проткан сребром
или златом.
лампадаријус (грч. 1атраз, лат. 1атрас1агш8)
бакљоноша, зубљоноша.
лампадедромија (грч. 1атрак буктиња, с!го-
т о в трчање) утакмица у трчању са за-
паљеним воштаним буктињама.
лампадефор (грч. 1атраз, 1х>ге6 носим) онај
који носи буктињу, зубл>у, бакљоноша.
лампадист(а) (грч. 1атрак) тркач са запаље-
ном буктин»ом.
лампадодромија (грч. 1атра5, вгбтоз) в. лам-
падедромија.
лампадомантија (грч. 1атра8, тап(е!а про-
рицање) прорицање по томе како гори бук-
тиња.
лампас (фр. 1атраз, 1атрав$е) 1. врста свиле-
не источноиндијске и кинеске тканине са
сликама и шарама; 2. вој. широка трака од
тканине друге боје (обично црвене), умет-
нута дуж спољашњег шава чакшира ви-
ших официра.
ламлион (фр. 1атршп) мала, лампа, лампи-
ца; лопта од хартије, са шарама и сликама
у живим бојама, у којој гори свећа и која
виси непомична или се носи о штапу у
свечаним приликама, прославама и сл.
лампирис (грч. 1атруг{8) зоол. свитац, кре-
сница.
лампрета (лат. 1атћеге лизати, ре1га камен,
стена, нлат. 1атрге1а, 1атре1га) зоол. мор-
ска змијуљица, животиња из реда колоу-
ста.
лампрофири 494

лампрофири жичне магматске стене зрнасте састојак косметичких и медицинских ма-

структуре; код нас се јављају у западном
подножју Авале, код Рипња (керсантит, ланоформ (лат. 1апа, 1огта) фарм. маст за
који се назива и „рипањски гранит"), на
планини Руднику и на др. местима.
лампрофонија (грч. 1атрг6б јасан, рћбпе
глас, звук) јасногласност, веома јасан и јак
глас.
лампрофовичан (грч. 1атрг6в, рћопе глас,
звук) јасногласан, са јаким и јасмим гла- лансажа (фр. 1апса§е) мор. поринуће, спу-
сом.
лана (лат. 1апа) вуна.
ланбри (фр. 1 а т ћ т ) арх. дрвена или мрамор- лансирати (фр. 1апсег) хитнути, хитати, ба-
на облога доњег дела собних зидова; тап-
сана таваница, плафон у гипсу.
ланбрисирати (фр. 1атђпззег) обложити
(или: облагати) зидове дрветом или мрамо-
ром; обложити гапсом.
лангвенте (итал. 1ап2иеп1е, лат. 1ап§иеге) иуз.
чежњиво, жудно, с уздисајима.
лангвидитет (нлат. 1ап§шс1Иа5) малаксалост,
изнуреност, слабост, немоћ; чежња, са-
хњење, гињење, љубавка страст.
лангвидо (итал. 1ап§шс1о) иуз. в. лангвенте.
лангетирати (фр. 1ап§ие11ег) рецкати ивице лантан (грч. 1апЉапб кријем) хем. елеменат
на белом рубљу, правити шупљике, шу-
пљичити.
Лангобардија старо име данашње италијан-
ске Ломбардије.
лангуста (лат. 1осиб1а, ф р . 1ап8ои81е) зоол.
јастог (велики морски рак); врста скакав-
ца; в. локуста.
лавдауер (нем. 1,апс1аиег) путничка кола,
кочије са четири седишта, чији је кров у
средини растакљен, тако да се једна поло-
вина може спустити напред, а друга на-
траг. Назван по томе што је таквим коли- лануго (лат. 1апи§о) маље, ситне меке длачи-
ма цар Јосиф I путовао 1702. ка опседну-
том граду Ландау.
ландвер (нем. ^апддаећг) вој. први и други
позив у немачкој и швајцарској оператив-
ној војсци; у бившој Аустро-Угарској: део
војске коју је давала сама Аустрија (за
разлику од „заједничке", тзв. К. ипб
ЈС.= царске и краљевске војске).
ландграф (нем. ^.апА^сзЛ) титула владалаца
у старој немачкој држави.
Ландлига (енг. Ј^апсШба) политичко удруже- Лаокооонт (лат. 11,аосооп) мит. свештеник
ње у Ирској, основано 1879, које је захте-
вало укидање властелинства и враћање
земље ирском народу.
ландолет (нем., фр. 1апс1аи1е1) мали лан-
дауер, полуландауер, мале полузатворене
кочије.
ландштурм (нем. Ј^апЉШгт) вој. последња
одбрана младића и стараца у немачкој
војсци (обухватала све војне обвезнике од
17. до пуне 45. год. живота који нису
прошли кроз стални кадар.
ланиферан (лат. 1апа вуна, ^егге носити) који
носи вуну, вунат.
ланолин (лат. 1апа, нлат. 1апоНпит) хем. жућ-
каста маса која се добива од вунене масти
и алкалија; употребљава се за помазивање
суве и крте коже и служи као важан
сти (лат. ас1ерв 1апае = маст од вуне).
ране, прави се од ланолина и формалде-
хида.
ланс (фр. 1апсе) врста плеса са два пара или
више парова, сличра кадрилу.
лансадирати (фр. 1ап<?ас1е) јах. правити с
коњем полукружне скокове увис.
штање лађе у воду.
цити, бацати; избацити (нпр. торпедо из
лансирне цеви); добацити питан»е (или:
слутњу, сумњу, предлог); увести (или:
уводити) у свет (или: у друштво, у моду);
дати (или: давати) маха чему; вешто, али
не званично, пустити у јавност глас, вест,
саопштење, предлог; брзо плесати; са пси-
ма ићи по трагу диаљачи; лансирати брод
спустити брод у воду.
лансје (фр. 1апаег) коњаник наоружан ко-
пљем, улан.
оловасте боје, метал, пронађен 1839. у
цериту, атомска маса 138,91, редни број 57,
знак 1_,а.
лантавиди (грч. 1апШапб скривам) хех. назив
за хемијске елементе са редним бројем
57—71.
лан-тенис (енг. 1а\^п-1ешз) сп. „пољски те-
нис", позната игра малим гуменим лопта-
ма, енглеског порекла.
лантерна (фр. 1ап1егпе, лат. 1а(п)1егпа) фе-
њер.
це по људском телу.
ланцета (фр. 1апсеНе) хир. инструменат са два
реза и шиљастим врхом за отвараше вена,
калемљење итд.; кратак шиљат дворезач-
ки нож.
ланцман в. лацман.
ланч (енг. 1ипсћ) други доручак код Енглеза,
закуска око подне, између раног доручка и
ручка.
Аполонов у Троји, кога су, заједно са
његова два сина, удавиле две огромне зми-
је, зато што је саветовао Тројанцима да не
уносе у град дрвеног коња и први хитнуо
копл>е на њега говорећи: „Бојим се Данаја-
ца и кад дарове доносе". Лаокоонтова
група чувено хеленистичко пластично де-
ло (из II века пре н. е. сада у Ватикану),
које приказује тренутак када змије даве
Лаокоонта и његове синове.
лаократија (грч. 1а6в народ, кга^ов владави-
на, власт) владавина народа, демократија.
Лао-це кинески филозоф и „посматрач при-
роде", из VI в. пре н. е., сматра се писцем
чувеног дела Тао-тех кинг и оснивачем
таоизма.
лапазан (перс. 1а1геп) брбљивац, лапарало.
лапактичан 495
лапактичан (грч. 1араго испразним) мед. који
помаже да се црева благо испражњавају,
који уређује столицу.
лапарало (перс. 1а{геп) в. лапазан.
лапароскопија (грч. 1араге слабина, зкорбб
посматрам) мед. испитивање трбуха у циљу
утврђивања узрока обољења.
лапаротомија (грч. 1араге, 1;оте сечење) хир.
отварање трбуха на слабинама.
лапарохистеротомија (грч. 1араге, ћуз1ега
материца, 1оте сечење) мед оперативно
отварање трбуха и материце ради вађења
детета, у случају велике тесноће зделице
код породиље, царски рез, „кајзершнит",
зесИо саезагеа.
лапароцела (грч. 1араге, ке1е кила) иед тр-
бушна, просутост, хернија.
лапен (фр. 1арт) зоол. питоми зец.
лапидар (лат. 1арјс1агш8) средство за према-
зивање које има својство да премазани
предмет отврдне као камен (може се ме-
шати и са бојом).
лапидарав (лат. 1арМагшв) урезан у камену;
кратак, збијен, језгровит; лапидаран стил
збијен, кратак и језгровит стил (као стил у
старим римским натписима).
лапидаријум (лат. 1арјз, камен, 1арк1агшт)
збирка камених споменика.
лапидација (лат. 1ар1с1а1ш) каменовање, ба-
цање каменом на кога.
лапидификација (лат. 1ар1з камен, нлат.
1арк1Шсаио) окамењавање, претварање у
камен, постајање, еолског пешчара таме
што у сметове песка вода унесе кречни
цемент.
лапили (лат., итал. 1арПН) пл. врста шљунка
који избацују вулкани: омалени, ћошкасти
или заобљени комадићи са стакленом ко-
ром, а унутарњом масом често кристала-
стом.
лапис (лат. 1ар1з) камен; лапис инферналис
(лат. 1ар18 т:Еегпаиз) хем. сребра нитрат;
лапис каустикус (лат. 1ар18 сашИсиз) жек,
мед. натријум-хидроксид; лапис филозо-
фикус (лат. 1ар18 рћПоворМсш) камен му-
дрости.
лапсус (лат. 1а1л, 1арбиз) грешка, погрешка,
омашка: пад, падање, опадање, пропа-
дање; лапсус бонорум (лат. 1арзив ћопо-
гит) прав. опадање, пропадање имања; лап-
сус каламн (лат. 1арзиз са1апп) грешка
(ИЛИ: омашка) учињена при писању; лап-
сус лингве (лат. 1арви5 Нп§иае) погрешка
(ИЛИ: омашка) направљена у говору; лап-
сус меморије (лат. 1арвиз т е т о п а е ) гре-
шка у памћењу; лапсус палпебре (лат.
1арзив ра1рећгае) мед. мана у очном капку.
лапта (рус.) стара руска народна игра с
палицом, данас једна од масовних спорт-
ских игара и популарна забава у СССР;
слична је безболу.
ларариј(ум) (лат. 1агагшт) домаћа капелица
или нарочито место код огњишта на коме
су стајале слике и кипови домаћих богова-
-заштитника (лара) код старих Римљана.
ларингоскоп
ларборд (енг. 1аг1ооагс1) МОр. лева страна
брода.
ларва (лат. 1агуа) код старих Римл>ана: авет,
привиђење, утвара; образина, маска; зоол
млад облик неке животиње који се у мно-
гоме погледу разликује од родитељског
облика (први стадијум у развићу инсе-
ката).
ларвалав (нлат. 1агуаИв) зоол. који припада
ларви, ларвин; ларвални органи органи
које нека животиња има само док је ларва,
а који се доцније, кад се развије, губе.
ларвиран (лат. 1агуа) под образином, при-
кривен; ларвиране болести болести код
којих се неки симптоми не појављују.
ларгето (итал. 1аг;*ћеМо) куз. мало спорије,
растегнутије, готово анданте.
ларгеца (итал. 1аг§ћехга) обиље, изобиље; трг.
знатна резерва новца за менична писма на
једном тржишту.
ларгисимо (итал. 1агвМ881то) муз. веома лага-
но и свечано; уп. ларго.
ларго (итал. 1аг^о) муз. лагано, полагано,
растегнуто, развучено; трг. обилно и, због
тога јевтино.
ларго ди молто (итал. 1аг§о <И тоНо) муз. в.
ларгисимо.
ларгус (лат. 1аг§из) обилат, богат; дарежл>ив,
издашан, податљив; ларга ману(лап. 1аг§а
тапи) дарежљивом руком, тј. издашно,
обилато, богато.
лари (лат. ^аг, Еагез) пл. шгг. код старих
Римљана: домаћи, кућни богови, богови
заштитници дома, благотворни духови
преминулих укућана; уп. пенати.
ларингал (грч. 1агупх, грло, гркл>ан) лиш-в.
глас који се образује у гркљану, ларингал-
ни (гркљански) глас.
ларинге-алан (грч. 1агупх гркљан) гркљан-
ски, грлени.
ларингизам (грч. 1агупх) мед. грчевито сте-
зање мишића гркљана и шије код деце,
дечја астма.
ларивтитис (грч. 1агупх) мед. општи назив за
све врсте запаљења гркљана и душника.
ларинго- (грч. 1агупх) предметак у сложени-
цама са значењем: гркл.ан, гркл>ани, гр-
лени.
ларинголог (грч. 1агупх, 16§ов) лекар стру-
чњак за гркљан и његове болести.
ларингологија (грч. 1агупх, 1о§'а) мед. наука о
гркљану и његовим обољењима.
ларингорагија (грч. 1агупх, ге^пугт прскам,
пуцам) мед. крварење из гркл,ана, душ-
ника.
ларингосиривкс (грч. 1агупх, вуНпх фрула;
шупља направа) мед. бризгалица (или:
штрцаљка) за душник или плућа.
ларингоскоп (грч. 1агупх, зкор^б посматрам)
мед. мало огледало у величини металног
динара, на држаљу, помоћу кога се врши
преглед гркљана, душника и оближњих
органа (пронађено 1840. усавршено 1858).
ларингосконија 496
ларингоскопија (грч. 1агупх, вкорео посма-
трам) чед ирегледање гркљана и оближ-
њих органа ларингоскопом.
ларингоскопирати (грч. 1агупх. вкореб
посматрам) мед прегледати гркљан и
оближње му органе ларингоскопом.
ларингоспазмус (грч. 1агупх, 8ра8тб8 грч)
мед грч у гласници.
ларингостеноза (грч. 1агупх, к1епок18 сужење)
мед стешњавање (или: сужавање) гркљана
и отежано дисање које долази услед тога.
ларингостробоскоп (грч. 1агупх, 81г66оз
вртлог, зкорбо посматрам) инструменат за
испитивање трептаја гласних жица, као и
за проучавање другах трептавих тела.
ларинготомија (грч. 1агупх, 4оте сечење,
резање) хир отварање гркљана ради
уклањања израслина, чирева, страних те-
ла итд.
ларинготрахеитис (грч. !агупх, 1гасће(а
душник) мед запаљење гркљана удружено
са запаљењем душника.
ларинготрахеотомија (грч. 1агупх, 1гасће!а
душник, 1оте сечење, резање) мед. најуоби-
чајенији метод отварања вездушних путе-
ва пресецањем прстенасте хрскавице и
двеју најгорњих душникових хрскавица;
крикотрахеотомија.
ларингофисура (грч. 1агупх, лат. Љкига це-
пање, расцеп) мед. оператавно расецање
гркљана ради одстрањивања страних тела.
ларингофон (грч. 1агупх грло, рћопе глас,
звук) специјални микрофон који се прич-
вршћује на грло и служи да би се при
разговору отклонила спољна бука; при-
мењује се и у тенковским и авиокским
радиоставицама.
ларингофтиза (грч. 1агупх, рћШ818 сушица,
туберкулоза) мед туберкулоза гркл>ана,
душника.
ларингохирургија (грч. 1агупх, сће!г рука,
ег^оп дело, рад) хир операције гркљана.
ларинкс (грч. 1агупх) ашп гркљаи.
ларинхседем (грч. 16гупх, оЈЈета отицање,
оток) мед отицање гласнице, отицаље гр-
кљанове слузокоже које доводи до те-
шкоће при дисању и гушење; глотиседем.
л'ар пур л'ар (фр. Гаг1 роиг Гаг1) „уметност
због уметности", схватање по коме умет-
ност треба да постоји само због уметности,
а никако не сме да буде средство или цил>
чему другом (девиза Теофила Готјеа).
ларпурлартизам (фр. Гаг! роиг Гаг1) в. л'ар
пур л'ар.
Ларус (фр. 1,агоиз8е) чувени француски ен-
циклопедијски речник, лексикон, у вели-
ком и малом издању, назван по лексико-
графу и издавачу Пјеру Ларусу (1817
—1875).
ласалијанизам учење Ф. Ласала о друштву и
држави; в. ласалијанци-
ласалијаици пл. присталице учења нем. соци-
јалисте Фердинанда Ласала (1825—1864),
којем је циљ развитак „радничког ста-
лежа" помоћу државе и преображај друш-
Латеран
твеног поретка увођењем општег бирачког
права; ласаловци.
ласаловци в. ласалијанци.
ласе (фр. 1асе1) врпца, гајтан, узица; врпца
за жеиске домаће хал>ине.
ласер (енг. скр. од 1л#ћ1 АтрШса11оп ћу
841тиШес1 Еппзкшп о1 КасИаИоп) апарат
помоћу којега се од електромагаетске
енергије (видљивих и инфрацрвених зра-
кова) ствара сноп светлости који има ра-
зорну снагу.
ласи (фр. 1ас18) мрежасто ткиво; врста полу-
свилене тканине, марли.
ласо (шп. 1аго, лат. 1а^иеш) конопац ИЛИ
каиш са оловом или омчом на крају, 10 до
15 т дуг, помоћу којега пастири у Амери-
ци, бацајући га, хватају биволе, коње и
друге животиње.
ластагија (нлат. 1а51акшт) мор товар брода;
место у великим приморским градовима
где лађе врше утовар и истовар робе.
ластадија (нлат. 1а81асћшп) мор в. ластагија.
ластекс в. ластиш.
ластик в. ластиш.
ластинг (енг. 1а81т^ трајан) врста атласасте
глатке и сјајне вунене тканине (употреб-
љава се нарочито за зимске капуте).
ластиш (грч. е1аипо вучем, растежем, нлат.
е1а8Цсив) веома еластична тканина израђе-
на од гуме и разних текстилних жица;
употребљава се за израду подвезица, миде-
ра, упрта за држање чакшира и др.
ласциван (лат. 1а8С1Уш) развратан, похо-
тљив, похотан, сладострасан, разуздан, бе-
стидан, саблажњив.
ласцивитет (лат. 1абст1а8) развратност, по-
хотљивост, похотност, сладострасност, бе-
стидност, саблажњивост.
латекс (грч., лат.) млечни сок из каучуковог
дрвета од којег се прави каучук.
латентав (лат. Шеге, 1а1епб) тајни, потајни,
прикривен, сакривен; ф„< везан, скривен
(супр ослобођен), нпр. латеитна топлота
везана топлота, тј. топлота коју неко тело
прима а да се притом ке загрева, да му се
температура не повишава, нпр. лед кад се
услед топлоте топи, и док год се топи,
температура му се не повишава; латентна
снага прикривена снага мед латентне боле-
с™болести које не показују никакве видне
знаке.
латентност (нлат. 1а1еп(;1а) потајност, при-
кривеност, скривеност.
латенција (лат. 1а1еп1ш) време које протекне
од момента када почне да делује стимулус
до момента када настаје реакција на сти-
мулус.
латералав (лат 1а1ега1]8) бочни, побочни, са
стране, споредни; латерални наследиици
наследници из побочне линије; латерално
сродство сродство по побочној (или:
споредној) линији.
Латеран (лат. ^а1егапш) палата у Риму у
којој су папе становале до прогонства у
Авињон, од 1843. у њој се налази чувени
латерирати 497
музеј за паганске и хришћанске старине;
до ње је црква св. Јована, у којој су
одржавани екуменски, тзв. латерански
црквени сабори (синоди).
латерирати (лат. 1аШз страна) рачунске став-
ке по странама сабрати да би се износ
добивен на једној страни (1а1и8) пренео на
наредну страну.
латерит (лат. 1а1ег опека, цигла) врста зе-
мљишта у тропским пределима; настаје
распадањем стена иод утицајем топле и
влажне климе и шумске вегетације; одли-
кује се јасном црвеном бојом, знак да у
њему има и хидроксида гвожђа по којој је
и добио име.
латерна (лат. 1а1егпа) фењер, лампа; латерна
магика (лат. Шегпа т а ^ с а ) опт. чаробна
лампа, пројекциона лампа, скиоптикон.
латернизирати (лат. 1а1егпа) обесити кога о
фењерски дирек.
Латин (лат. 1_,а0пи8) 1. прастари становник
Лацијума, старе области данашње Италије
у којој лежи Рим; 2. у нашим народним
умотворинама одомаћени назив за припад-
ника неког народа западне Европе; 3. ла-
тин римокатолик.
латинац 1. средњошколац који учи латински
језик; 2. в. латинист.
лативизам (лат. 1_.а1т1) особеност латинског
језика, нарочито реда речи, што пада у очи
код буквалног превода са лат. на српско-
хрватски, нпр. „Цезар, пошто је . . .", ме-
сто: „Пошто је Цезар . . ."
латинизирати (нлат. 1а1иигаге) подражавати
латински језик, особености и начин
изражавања латинског језика преносити у
други језик; преводити на латински; пола-
тинити, полатињавати.
лативист(а) (фр. 1аШш1е) познавалац латин-
ског језика и књижевности, човек коме је
латински језик струка.
латинитет (лат. 1аипНа5) познавање латин-
ског језика, нарочито: чисто латинско из-
ражавање; латинско право.
латинофобија (лат. 1..а(ти5, грч. рћбћоз
страх) 1. страх од Латина и њиховог ути-
цаја, нарочито од агресивности римокато-
личке цркве; 2. мржња на Латине; ув.
Латин 2, 3.
латиростре (лат. 1а1ив широк, гоз^гшп кљун)
ол. зоол. птице са широким кљуном.
латитуда (лат. 1аШиск>) ширина, простран-
ство; геогр. ширина, угловно одстојање на
подневку (меридијану) неког места на Зе-
мљиној површини северно или јужно од
полутара (екватора); астр. угловно одсто-
јање неког небеског тела од еклиптике
(„небеска латитуда"); <риг. слобода, поље
рада.
латитудиналан (нлат. 1аШлкИпаИ5) ширин-
ски, који се тиче (географске) ширине.
латитудинаран (нлат. 1аШисИпагшв) широко-
груд, слободоуман, који не претерује, не-
претеран.
32 Лексикон
лаудемиј(ум)
латитудинаризам (лат. 1аШис1о) широкогру-
дост, слободоумност; лабавост у питањима
морала.
латитудинарци (лат. 1аШдк1о) пл. широкогру-
ди, слободоумни људи; фил. по Канту:
представници и присталице широкогрудо-
сти и лабавости у питањима морала (супр.
ригористи), они који су, за време жучних
верских борби и сукоба у Енглеској и
Шкотској у XVII веку, хтели да посредују
међу завађеним странкама.
латифолан (лат. 1аШо1ш5) широколист, који
има широке листове.
латифундија (лат. 1аШип<1шт) велико пољ-
ско имање, велики посед.
латма (арап. ћа!;та свршетак, крај) 1. једно
читање (учење) целог Корана; 2. молитва
после завршетка читања целог Корана; 3.
крај, свршетак, конац.
Латом (грч. 1а1от6б) радник у каменолому;
слободни зидар.
латомија (грч. 1а1от1а) каменолом, мајдан
камена; подземне тамнице у каменоломи-
ма код Сиракузе (за владе тиранина Дио-
низија); слободно зидарство.
лато сензу (лат. 1а1о вепзи) у ширем смислу.
латрија (грч. 1а1ге1а) служба; богослужење;
нарочито: обожавање светаца.
латрина (лат. 1а1гта) нужник, заход.
латроцинијум (лат. 1а1го разбојник, хајдук,
1а1гостшт) друмско, улично разбојниш-
тво.
латрункулатор (лат. 1а1гипси1а1ог) судија ко-
ји истражује злочине друмских, уличних
разбојника.
латун (шп. 1а1оп, ф р . 1аНоп, исл. 1аШп) лим
од месинга.
латус (лат. 1а1из страна, бок) страна листа;
збир (или: износ) рачуна написаног на
једној страни рачунске књиге; латус пер се
(лат. 1а1из рег зе) страна ИЛИ износ рачуна
за себе, тј. износ појединих страна, када
једна страна садржи само једну ставку или
партију; ад латус (лат. а<1 1а1ик) придодан
као помоћник, као саветник и сл.
лаудамијум (нлат. 1аш1атшт) в. лаудемијум.
лаудаминијум (нлат. 1аш1агштит) в. лауде-
мијум.
лауданум (нлат. 1аи<1апит) раније: свако
средство за умиривање живаца и успављи-
вање; данас: проста алкохолна тинктура
опијума, напитак за успављивање.
лаудативан (лат. 1аис1а11\Д15) који има карак-
тер похвале, похвалан.
лаудатор (лат. 1аис1а1ог) хвалилац, хвалитељ;
онај који држи посмртни говор, говорник
на погребу.
лаудаторан (лат. 1аис1а4огшз) похвалан, пох-
вални, који говори похвално.
лаудација (лат. 1аис1а1ш) хваљење, похвала;
похвални говор; посмртни говор.
лаудемиј(ум) (нлат. 1аис1етшт) дажбика која
се давала власнику леиа за уступљено
искоришћавање лена.
лаудирати 498 левир

лаудирати (лат. 1аис1аге) хвалити, похвалити, левант (итал. 1еуап1;е исток) поветарац који
славити; лаудирати сведока прав. назначи- дува са истока.
ти (или: именовати) сведока. Левант (итал. 1-.еуагПе) све земље на Средозе-
лаудум (нлат. 1аш1ит) прав. одлука изборног мном мору које леже источно од Италије,
судије. до Еуфрата и Нила; у ужем смислу: при-
лауреат (лат. 1аигеа1и5) песник овенчан ло- морје Мале Азије, Сирије и Египта; Исток,
воровим венцем, тј. песник који је добио Оријент.
као награду ловоров венац; књижевник левантина (итал. 1,еуап1е, фр. 1еуап4те) Трг.
или уметник који је добио највишу награ- свилена или полусвилена тканина са кр-
ду; носилац највише награде, или најви- стићима за женске хаљиве, пореклом са
шег признања. Леванта.
лауреатус (лат. 1аигиз ловор, 1аигеа4ш) лово- Левантинци (итал. ^еуапИпо) пл. Европљани,
ровим венцем овенчан; награђен (за песни- нарочито Грци и Италијани, и мелези
ке, уметнике и др.). између њих и источњака, који су рођени и
лауреација (нлат. 1аигеа1ш) в. промоција. који живе у приморским градовима Ле-
лаус (лат. 1аиз ген. 1аисИ8) хвала, похвала, ванта.
слава, признање; уп. кум лауде, магна левантски (итал. 1еуап1;е) источњачки, који
кум лауде, сума кум лауде (под сума). потиче са Истока или припада Истоку;
лаута (нем. 1_.аи1е) инструменат сличан гита- левантски ветрови жестоки западни ве-
ри, са 4—5, доцније са 24 жице. трови на обалама Сирије.
лаугарати (нем. 1_1аи1 глас, 1аиУегеп) шчита- леватор (лат. 1еуаге дизати, подизати, нлат.
вати, шчитати, при учењу читања: слова 1еуа1;ог) зоол. мишић подизач.
одмах изговарати према њиховом гласу, а леваторијум (нлат. 1еуа1огшт) мед. в. елева-
не срицати, тј. изговарати свако слово торијум.
засебно; метода лаутирања метода шчита- левација (лат. 1еуаШ>) дизање, нарочито руке
вања. при ударању такта.
лаутист(а) (нем. 1_,аи1;е) свирач у лауту. леве (фр- 1еуее) дизање, подизање; збирање,
сабирање (усева); позивање у војску; уста-
лаутферштеркер (нем. 1лш1л?ег51агкег) апа- нак; леве ан мас (фр. 1еуее еп таззе)
рат за појачавање гласа (код телефона). народни устанак, општи устанак, послед-
лаутшпрехер (нем. 11|аи1;-5ргесћег) гласного- ња одбрана.
ворник, звучник (нпр. код радио-апарата).
лауфер (нем. 1Лхх1ет) 1. једна фигура у шаху, левелери (енг. 1еуе11ег који изједначава)
ловац; 2. дугачак и узан тепих (или: „борци за једнакост", припадници демо-
ћилим); правилније; лојфер. кратске партије у Енглеској основане за
лафет (фр. 1'аНиг) вој. предњак, постоље на време буржоаске револуције у XVII в.;
коме стоји топовска цев. захтевали су свеопште изборно право, јед-
лафетирати (фр. ГаШП) наместити (или: на- накост свих пред законом, верску слободу,
мештати, метати, метнути) топ на предњак, враћање сељацима одузетих делова земље,
укидање трговачких и привредних моно-
на лафет. пола, ослобођење из затвора дужника који
лацерација (лат. 1асега1ш) дерање, кидање, нису могли да плате порез; 15. XI 1647.
цепање, растрзање. подигли су у војсци устанак, који је Кром-
лацман (нем. 11.апс18тапп) 1. земљак; 2. туђи- вел угушио; ишчезли су средином XVII в.
нац, странац, особито из западне Европе, левента (перс, тур. 1еуеп<1, итал. 1еуап1зпо)
често и презриво; ланцман. ленштина, беспосличар, дангубник, гото-
лацо (итал. 1агго) лоз. нема игра у тал. коме- ван; раније: турски војник.
дији, нарочито у комедији дел'арте, ради левигација (лат. 1еУ1{га1и>) глачање; фарм. пре-
испуњавања пауза у говору, говор без тварање чврстих тела у прах растрља-
речи; смешно понашање, лакрдија, шега- вањем.
чење, шала; пл. лаци.,
левигарати (лат. 1еу1§аге) глачати, углачати;
Леандер (лат. БеапЈег) мит. л.убавник Херин, хем. чврста тела растрти, растрљати у
који је сваке ноћи пливао из Абида у Сест прах.
драгани на састанак, док се није удавио у левијатан (хебр.) 1. огромна (библијска) мор-
Хелеспонту. ска неман; 2. фиг. огроман, страшан човек;
лебел-систем (енг. 1аће1, грч. вув1;ета) в. ла- велики брод; 3. машина, строј за укла-
бел. њање нечистоће из вуне; 4. Левијатан по-
леблебија (тур. 1еђ1е1м) семе од биљке сла- литичко-филозофски спис енглеског фи-
нутка; једе се и пржено. лозофа-материјалисте Т. Хобса, објавллн
лев (буг.) новчана јединица у Бугарској од 1651. год.
100 стотинки. левир (лат. 1еу1г, грч. <1аег) прав. мужев брат,
левада (фр. 1еуас1е) у јахању: када се коњ девер; левиратски брак брак између жене
високо пропне, а предње ноге скупи, тако и брата њеног покојног мужа, брак између
да тело при том за кратко време непо- иајближих сродника (код Јевреја и неких
кретно стоји само на задњим ногама. природних народа у Азији).
лева ману (лат. 1аеуа тапи) муз. левом руком.
левирати 499
левирати (фр. 1еуег, лат. 1еуаге) јах. натерати
коња да се пропне на задње ноге; левирати
протест трг. протестовати меницу.
левит (лат. 1е\т.1а, грч. 1еуЈ1;е5, хебр. 1е\У1) код
старих Јевреја: потомак Левија, члан пле-
мена Леви који је морао да буде свеште-
ник; у римској цркви: помоћник свеште-
ника.
левитација (нлат. 1еу11аио) у спиритизму:
тобожње лебдење једног тела, уклањање
привлачне силе Земљине духовном снагом
(пример левитације био би легендарно уз-
дизање Христово на небо).
левкоја (грч. 1еик6шп бот. дремовац, познато
баштенско цвеће из породице суноврата.
левулоза (лат. 1аеуив леви) хем. шећер који се
налази у многом слатком воћу, меду, обрће
налево раван поларизоване светлости (уп.
декстроза); фруктоза.
левха (арап.) калиграфски написани и урам-
л>ени цитати из Корана или мудре источ-
н>ачке изреке које као украс висе по зидо-
вима муслиманских кућа.
легабиле (итал. 1е§аћИе) муз. везано, спојено,
сливено.
легалан (лат. 1ех закон, 1е§аИз) законски,
законит, законом дозвољен, правни, пра-
воваљан; легали модо (лат. 1е§аИ тос!о)
законски, по закону, путем закона; лега-
лис медицина (лат. 1еЈ?аН5 тесИста) судска
медицина.
легализација (фр. 1е2а118а1шп) озакожава-
н>е, озакоњење, потврда (или: потврђење)
код власти, оверавање (по прописима за-
кона).
легализирати в. легализовати.
легализовати (фр. 1е§аћ5ег) озаконити, оза-
коњавати, позаконити, позакоњавати, учи-
нити нешто да има законску вредност;
потврдити на суду, оверити, прећи у легал-
ност.
легалитет в. легалност.
легални марксизам политичко-литерарна
струја либералне интелигенције у Русији
која се крајем XIX в. под заставом марк-
сизма борила против народњаштва, по-
грешно тумачећи марксизам; њени пред-
ставници објављивали су своје чланке у
легалним новинама и часописима (отуда
назив). Главни предетавници ове струје
били су: П. Струве, М. Туган-Барановски,
С. Булгаков и Н. Берђајев.
легалност (нлат. 1е§аШаз) законитост, закон-
ски прописи, сагласност једне радње са
законом; фил. поступање (или: делање,
понашање) које је у складу са државним,
спољним законом (за разлику од морали-
тета, то ће рећи поступања или делања или
понашања које је у складу са унутарњим
законом, тј. моралом); начело легалитета
прав. начело по коме се, код кривичних
дела за која се гони и суди по службеној
дужности, мора почети кривично посту-
пање чим се стекну довољни стварни и
правни разлози за кривично поступање.
32*
легија
легат (лат. 1еЈ?а1шп) 1. завештање, оставл»ан>е
у наследство једног дела оставштине не-
ком лиод које иначе не би, по закону,
имало права на наследство.
легат (лат. 1е§а1.ив) 2. код старих Римљана:
подвојвода који је заповедао једним кри-
лом војске у рату; највиши помоћник на-
месника царске покрајине; у новије доба:
папин изасланик или стални представник
у некој држави; легатус а латере или де
латере (лат. ^е^аШз а 1а1еге, <1е 1а1еге)
папин посланик првог реда, кардинал-по-
сланик; опуномоћеник Свете столице у
стварима духовног суда за једну већу
област.
легатар (нлат. 1е$*а1апш) лице коме је заве-
штањем остављен у наследство део заве-
штачеве оставштине, а које иначе не би
имало права на наследство.
легативан (нлат. 1еј*аИуи8) посланствен, који
спада у посланство, који се тиче послан-
ства.
легато (итал. 1е§а1о) муз. в. лигато.
легатор (лат. 1е§а1ог) онај који оставља заве-
штање, завешталац, завештач.
легатура (итал. 1е§а1;ига) мешање (ИЛИ:
мешавина) два или више метала путем
стапања, слитина; алигацкја, легирање,
летура.
легација (лат. 1е§а1ш) изасланство; послан-
ство; особл>е посланства; зграда послан-
ства.
леген (перс.) 1. врста посуде са поклопцем и
дршком; леђен.
легев (енг. 1а§ап, 1а§оп) 2. мор. роба са неке
разбијене лађе избачена водом на копно.
легенда (лат. 1еј*еге читати, 1е§епс1а) 1. оно
што треба читати; 2. у сред. веку: наслов
књиге која је садржавала штива која су се
сваког дана морала читати на служби
божјој; 3. прича из живота светаца, живо-
топис светаца; измишљена прича, бајка,
гатка, баснословна прича; 4. натпис на
венцу металног новца или медаље; споља-
шња ивица металног новца на којој, да би
се отежало фалсификовање, обично стоји
каква мисао или девиза; 5. тумач, обја-
шњења знакова (на цртежу, у плану, гео-
графској карти и сл.).
легевдар (нлат. 1евеш1агш5) писац прича из
живота светаца, животописац светаца; пи-
сац легенди.
легендаран (нлат. 1е§епс1агш$) који има ка-
рактер легенде, који спада у легенде, ба-
снослован; чувен, славан (као неки јунак
иЗ бајке).
легендаријум (нлат. 1е§епс1апит) књига са
причама из живота светаца, збирка прича
о свецима, житије светих.
легија (лат. 1е§еге, 1е$5Јо) у староримској војс-
ци: одељење од 1.200—6.000 пешака и 300
коњаника, подељено на 30 маиипула и 60
центурија, а доцније на 10 кохората; фиг.
велика множина војске, чета, одред, вој-
ска; в. Лежјон етранжер.
 500
легиов (лат. 1е§и>) вој. в. легија.
летионар (лат. 1еј*шпагш8) војник римске
легије; војник Страначке легије (1Афоп
е1хап§еге); ималац или витез француског
ордена Легије части (Ј-^ЈЈШП сГћоппеиг).
л е т р а т и (лат. 1ех, 1е§1б закон, 1е§аге) 1.
тестаментом завештати, правити заве-
штања, оставити (или: остављати) у на-
следство; послати кога као посланика; по-
ставити (или: узети) за легата.
легирати (итал. 1е§аге, лат. Ц^аге спојити,
здружити) 2. мешати (или: стапати) више
метала, нарочито: злато и сребро мешати
са металима мање вредности; у куварству:
чорбе или сосове зачинити јајетом или
брашном да би били гушћи; у мачевању: в.
лигирати.
легмслатива (нлат. 1е^1$1аиуа) законодавно
тело, законодавна скупштина, законодав-
на власт.
легислативав (нлат. 1е^Јв1а11Уик) законода-
ван; законодавни, који се тиче законодав-
ства; законски.
легислатура (нлат. 1е^181а1;ига) законодав-
ство, доношење закона; законодавна скуп-
штина, законодавна власт, законодавно
тело; легислатурии период време трајања
и рада законодавне скупштине.
легислација (лат. 1ејЈ1к~)а11о) доношење зако-
на, законодавство, законодавна власт; за-
кони.
легист (лат. 1ех закон, фр. 1ер81е) познава-
лац закона, правник; наставник световног
права, присталица римског права у сред.
веку (супр. декретиет); у Италији: против-
ник фашизма.
легитима (лат. 1е§Штавс. рагк законски део)
прав законски део очинства или материн-
ства који наследнику, без обзира на теста-
менат, мора припасти.
легитиман (лат. 1еј*Шти8) законит, законски;
праведак, оправдан, правилан (захтев); ро-
ђен у закоиитом браку, брачни.
легитимација (нлат. 1е|*Шта11о) узакоњење,
усиновл>ење, усвојење ванбрачног детета;
потврђивање, акредитовање страног по-
сланика; оверавање овлашћења (или:
пуномоћи); исправа издана од власти не-
ком лицу (са сликом, назначењем имена,
положаја и звања, старости, личног описа,
места рођења и др.), исказница; право на
подношеше тужбе.
легитимизам (фр. 1е{?Шпп51е) схватање и на-
чела легитимиста.
летитимирати в. легитимисати.
легитимисати (лат. 1е(*Штаге) узаконити,
усвојити, усинити, посинити; оверити, оза-
конити, потврдити; тражити од некога да
се каже, тј. да покаже своје исправе;
легитимисати се показати своју пуномоћ
или овлашћење, доказати своје право на
што, показати своје исправе, казати се.
легитимиста (фр. 1е§Шт1в1;е8) пл. присталице
принципа легитимитета, по којем право на
престо једне владалачке династије не за-
ледизам
виси од вол,е народа, те се, као и свако
приватно право, не може и не сме крњити;
у Фрашђгској; странка која признаје право
на престо само старијој лози Бурбона;
мађарски легитимисти присталице понов-
ног довођења Хабзбурговаца на краљевски
престо Мађарске.
легитимистички (фр. 1^§Шгш51е) који је уз
закониту владу и принцитт легитимитета;
уп. легитимитет.
легитимитет (фр. 16|*Шгт1е) законитост,
основаност на праву; законито рођење де-
тета; право на престо по рођењу; принцип
легитимитета принцип по коме се не могу
крњити права наследних владалачких ди-
настија.
легограф (лат. 1ех, 1ев13 закон, ^гарћб пи-
шем) писац закона, саетавл>ач закока.
легографологија (лат. 1е(*еге читати, грч. \&џр
читам, §гарћб пишем, 1о^а) наука о чи-
тању и писању.
легологија (лат. 1екеге, грч. 1^86, 1о#1'а) ве-
штина читања, знање читања.
легуан (шп. 1§иапа) жод. врста гуштера у
жарким пределима, нарочито у тропској
Америци, 17 2 т дуг, месо му је добро за
јело.
ле^улејизам (лат. 1ех закон, 1е§и1еји8 закон-
ски ситничар) рђаво адвокатисање, слепо
држање (или: придржавање) законских
параграфа.
легумев (лат. 1е§итеп) бот. махуна.
легумин (лат. 1е§итеп) беланчевинаста мате-
рија у плодовима махунастих биљака,
слична казеину, бил>ни казеин.
легумивоза (нлат. 1е8шшпо8а) хранљиви
препарат који се добива од брашна плода
махунастих биљака помешаног са браш-
ном пшенице или ражи; даје хранљиве
супе (или: јухе) које желудац лако вари.
легуминозе (нлат. 1е§шгапо8ае) пл. бот. маху-
наре, махуиасте биљке.
легура (итал. 1е§аге) в. легатура.
легхорн (по енг. имену итал. града Ливорна
— 1лј*ћогп) 1. врста белих кокоши, наста-
ла укрштањем италијанских и шпанских
кокоши; гаји се и код нас; 2. врста плетене
сламе за шешире и шешир од такве сламе.
Леда (грч. \ЛА&) мит. необично лепа жена
спартанског крал>а Тиндареја, у коју се
Зевс заљубио и прилазио јој прерушен у
лабуда, док се купала; мати Кастора и
Полукса, лепе Јелене, Клитемнестре;
омиљен предмет многих уметничких дела;
астр. име једнаг астероида пронађеног 1856.
год.
ледент (лат. 1аес1еп5) прав. онај који наноси
увреду, увредилац.
ледерица (нем. 1^ес1ег кожа) врста јабуке
дебеле кожице, кожара.
леди (енг. 1асЈу) израз којим се ословљава
отмена жена или девојка у Енглеској, да-
ма; Леди, Богородица.
ледизам в. лудизам.
леди-лајк 501
леди-лајк (енг. 1ас1у-ике) оно што одговара
једној отменој госпођи, што је у складу са
положајем једне леди.
леди петронес (енг. 1ас1у ра1топе8з) отмена
госпођа као покровитељица (нпр. приредбе
у добротворне сврхе).
ледирати (лат. 1аес1еге) оштетити, покварити,
озледити, позледити; вређати, увредити;
ускратити, нанети (или: причинити) штету.
ледичан (нем. 1есИ§) сам, који живи као
самац, неожењен; ледична, неудата.
леђен (перс. 1е§еп) в. леген 1.
леђере (итал. 1ецреге) муз. лако, с лакоћом,
без усиљавања.
леђерисимо (итал. 1姧1еп88ипо) муз. веома
лако, посве лако, без имало усиљавања.
леђерменте (итал. 1姧1егтеп1е) муз. в. леђере.
лежеран (фр. 16§ег, 1е§6ге, лат. 1еш8) лак,
неусиљен; лакомислен, брзоплет, несмо-
трен, кемаран; површан, аљкав.
лежерност (фр. 1^0еге1е) лакоћа; лакомисле-
ност, несмотреност, немарност, брзопле-
тост, површност, аљкавост.
Лежјон д'онер (фр. 1^ј?1оп сГћоппеиг) веома
угледан фр. орден „Легија части".
Лежјон етранжер (фр. 1А&оп е1гап^ге)
„Страначка легија", трупа основана после
јулске револуције у Француској (1830) и
састављена од политичких бегунаца и пу-
столова свих народа, под командом фран-
цуских официра; служила је за осигурање
француских прекоморских и колонијал-
них поседа.
лезбијка женска особа ненормалних сек-
суалних склоности, која се сексуално за-
довољава с другом женском особом (назив
према грчком острву Лезбосу, где је живе-
ла песникиња Сапфа, за коју се причало
да води љубав са женама).
лезбијски (грч. 1_,е51>о8) који припада острву
Лезбосу, који потиче са острва Лезбоса, у
Егејском мору; лезбијска љубав непри-
родно задовољавање сполног нагона из-
међу двеју жена, по лезбијској песникињи
Сапфи (трибадија).
лезгинка врста кавкаског народног плеса.
лезет (тур. \егге1) сласт, ужитак.
лезија (лат. 1ае$ш) праа. озледа, повреда; вре-
ђање, увреда; оштећење, причињавање
штете, закидање.
лезонит в. лесонит.
лезус (лат. 1ае8ив) прав. онај који је увређен,
позлеђен, оштећен.
леј (РУМ- 1еи) од 1868. новчана јединица у
Румунији = 100 банија.
лејбел в. лабел.
ле(ј)лек (тур. 1еу1ек) рода, штрк.
лекажа (нем. 1ескеп цурити, истицати) Трг.
цурење из оштећених судова, губитак
услед цурења; свота (или: сума) која се
уноси у обрачун на име одбијања од укуп-
ног износа рачуна због цурења.
лек-дај (енг. 1ас-о!уе) нарочита врста лака
која се употребљава поглавито за бојење
вуне црвеном бојом.
лекционаријум
лекисти в. лакисти.
лекс (лат. 1ех, 1е|*18) закон, законски предлог,
законска одредба, пропис, правило; лете
артис (лат. 1е§е агИ8) по закону уметности;
према пропису; лекс аброгата (лат. 1ех
аћго^а^а) закон који више не важи, укинут
закон; контра легес (лат. соп1га 1евез) про-
тивно законима.
лексика (грч. 1&к81коп речник) све речи јед-
ног језика, дијалекта или неког писца.
лексикалан (лат. 1ех1саНб) в. лексички.
лексикалије (нлат. 1ехгсаНа) пл ствари које се
тичу речника или које спадају у речник.
лексикограф (грч. 1ех1к6п речник, §гарћб
пишем) писац (или: саставл>ач) речника.
лексикографија (грч. 1ех1к6п, §гарћ1а) пи-
сање, састављање речника.
лексиколог (грч. 1ех1коп, 16#о5) научник који
се бави проучавањем речи.
лексикологија (грч. 1ех1коп, 1о^1а) наука о
речницима и њиховом састављању.
лексикон (грч. 1ех1к6п вс. МћИоп) речник; пл.
лексика, речници.
лексипиретон (грч. 1ехЈ8 престанак, преста-
јање, руге1б5 грознична ватра) мед. сред-
ство (или: лек) против грознице.
лексис (грч. 1ех18) мед. попуштање (или:
престајање) болести.
лексички (грч. 1ех1к6п речник) речнички,
који спада у речник, који се тиче речника;
у облику речника, нпр. дело.
лектира (фр. 1ес1иге, нлат. 1есШга) читање;
штиво, књиге или градиво које треба про-
читати уопште или за извесно време, нпр.
у једној школској години, школско штиво.
лектор (лат. 1е^еге читати, 1ес1ог) читалац,
предавач; на универзитетима: учител> жи-
вих језика, музике и др., који не мора
имати академски степен; исправљач, а и
оцењивач, рукописа у издавачким преду-
зећима.
лекторат (нлат. 1ес1ога1;шп) звање предавача
и учитеља живих језика на универзитету.
лектриса (фр. 1ес1ггсе) читатељка, предава-
чица.
лектулус (лат. 1есШ1и8) мед. завој за увези-
вање у дашчице (сломл>ених руку, ногу
итд.)-
лектура (лат.) читање и језичко поправљање
текстова.
лекхорн (енг. 1е§ћогп) в. легхорн.
лекција (лат. 1есЦо) настава, обучавање, пре-
давање, час наставе; задатак за учење;
одломак из библијских или друтах цркве-
них књига; грдња, карање; очитатилекци-
ју, очитати вакелу, укорити, покарати не-
кога.
лекционаријум (нлат. 1есиопапшп) у като-
личкој цркви: збирка одломака из Библије
које се читају на богослужењу (ако су из
еванђеља = евангелијаријум, ако су из
апостолских посланица = епистоларијум,
ако су из оба = пленаријум).
 502
лем (нем. 1_,ећт, глина, иловача) лепак, вези-
во, кит; уређај за лемљење (најчешће
електрични).
лема (грч. 1етта) фил. претпоставка, преми-
са, правило које једна наука узајмљује од
друге неке науке у којој је оно већ доказа-
но, мпр. неко правило које физика узима
од математике; лозинка, гесло, девиза; на-
слов чланка који садржи објашњење онога
о чему се у чланку говори; реч у речнику
којој се значење описује.
леминг (лат. 1еттив 1еттиз) зоол. арктичка
животиња слична пољском мишу (глодар).
лемити (нем. 1^ећт) лепити лемом.
лемниската (грч. 1етп1вкоб трака, завој) геом.
назив за извесне затворене криве линије
које уопште личе на •*» (бројку 8, осам).
лемозитет (грч. 16те, лат. 1ета) мед. крмељи-
вост.
лемпира новчана јединица Хондураса (= 100
центавоса).
лемур зоол. врста полумајмуна из фам. Г^ети-
гШае, кратких руку, дугих ногу, главе
сличне лисичјој; живи на Мадагаскару и у
тропским пределима Африке и Азије.
лемури (лат. 1етигеб) пл. мит. код старих
Римљана: душе покојника, од којих су
добре душе поштоване као домаћи богови
(лари), а зле су тумарале као ноћне авети.
лемурије (лат. 1етипа) пл. мит. код старих
Римљана: свечаности које су се славиле о
поноћи 9, 11. и 13. маја ради отклањања
злих духова од домова.
ленгер (тур. 1еп§ег, итал. Гапсога, фр. 1'апсге,
грч. апкуга) сидро, котва.
ленго (фр. Ип{*о1) шипка, полуга, слитак
(олова, злата, сребра и др.); тип. квадрат за
попуњавање празнина.
лендлер (нем. 11,апс11ег) омиљени плес станов-
ника тзв. Ландла, у Горњој Аустрији, у 3/8
и 3/4 такта.
Ленд-лис (енг. 1_,епс1-1еа8е ас1е) Закон о зајму
и најму, донет 1941. у Сједињеним Америч-
ким Државама, на основу којега се савез-
ничким владама додељује помоћ у матери-
јалу, бродовима итд.
лендлорд (енг. 1апс11огс1) велики поседник
земље у Енглеској, велепоседник, власте-
лин.
ленијенциа (лат. 1ешегШа) пл. мед. средства за
умињивање (или: ублажавање) болова;
омекшавна средства, средства за омекша-
вање.
ленитив (нлат. 1епШушп) мед. средство за
умињивање (или: ублажавање) бола; тако-
ђе: в. палијатив.
ленитиван (нлат. 1епШуш) ублажаван, који
ублажава, утолан, који утољава, који уми-
РУЈе.
лено (нем. 1^ећп) земља или имање које су, у
сред. веку, владари даривали својим за-
служним ратницима (вазалима, клетвени-
цима) уз обавезу да им они буду верни и
одани у служби (један од основних појмова
Леонида
средњовековног друштвеног уређења); уп.
феуд.
лента (рус. лента) широка трака од сјајне
скупоцене тканине на којој се носи орден
највиших степена; обично се носи укосо
преко груди.
левтавдо (итал. 1еп1апс1о) муз. са отезањем,
све спорије и спорије.
лентавте (итал. 1еп1ап1е) муз. в. лентандо.
лентенсцентан (лат. 1еп1еп8сепз) мед. који се
полако развија, хроничан (за болести).
левтигинозан (лат. 1епи§то8иБ) Мед. леКаив,
који има по телу пеге од сунца.
лентиго (лат. 1епи§о) мед, пеге по кожи.
лентикулар (лат. 1епз сочиво, леће, 1еписи1а-
т сочиваст) хируршки нож у облику со-
чива.
левтикуларан (лат. 1епз, 1еп11си1аг18) у обли-
ку сочива, сочиваст, лећаст.
лентитис (лат. 1его) мед. запал>ење (очног)
сочива; факитис.
ленто (итал. 1еп1о) муз. лагано, отегнуто, спо-
ро, натенане.
ленто асаи (итал. 1еп1о абвај) му3. веома ла-
гано.
лењинизам учење и делање Владимира Или-
ча Уљанова Лењина (1870—1924) вође ру-
ске револуције, државника и филозофа,
које је у суштини марксизам. Лењин каже:
„Учење Марксово је свемоћно, јер је тач-
но." Лењин је развио марксизам у новим
условима капитализма и класне борбе
пролетаријата; обновио је и остваривао
револуционарну садржину марксизма,
примењујући овај нарочито на руске при-
лике и борећи се против опортунизма Дру-
ге интернационале. Лењиново развијање
марксизма означено је као марксизам епо-
хе империјализма и пролетерске револу-
ције. Лењин каже: „Марксизам побеђује
већ несумњиво све друге идеологије рад-
ничког покрета . . . Идеолошка борба рево-
луционарног марксизма против ревизио-
низма крајем деветнаестог века јесте само
увод у велике револуционарне борбе про-
летаријата, који упркос свима колебањима
и слабостима малограђанштине корача у
сусрет пуној победи своје ствари."
лењир (нем. 1лпеа1) подужа дашчица за по-
влачење правих линија, врстар.
лењо (итал. 1е§по) дрво; кол лењо (итал. со1
1е§по) муз. дрветом гудала, а не струном
(свирати).
леове новчана јединица Сијера Леоне = 100
цента.
леовезас (шп. 1еопе8аз) трг. врста најбоље
шпанске вуне.
Леовида (грч. 1_1е6п1с1а8) славни спартански
краљ (владао од 488. пре н. е.) који је 480.
са 300 Спартанаца и око 6.000 савезника
јуначки бранио Термопилски кланац од
далеко надмоћније персијске војске, коју
је водио Ксеркс, док није, издајством Ефи-
јалта, погануо са свим војницима. На спо-
менику, у облику лава, уклесане су речи:
Леонидк 503
„Путниче, кад дођеш у Спарту, јави да смо
пали покоравајући се њеним законима."
Леониди (лат. 1ео, 1еошз лав) астр. рој метеора
који се јавља сваке године у првој полови-
ни новембра као да полази из сазвежђа
Лава.
леовински стихови метр. хексаметар и пента-
метар код којих се крај сликује са среди-
ном стиха, названи по једном средњове-
ковном песнику који се звао Лео.
леонински уговор (лат. зос1е4аз 1еотпа) не-
праведан уговор, по коме једна страна
вуче „лавовски део", тј. сву корист, а друга
мало или нимало, попут онога лава (лат.
1ео, 1еотз лав) у познатој Езоповој басни.
леонинско друштво (лат. зос1е!а8 1еотпа)
друштво, друговање с лавом; в. леонински
уговор.
леовско злато лажно злато које се справља
од чистог бакра и цинка, позлаћени бакар
и цинк, названо по шпанској вароши Лео-
ну; лионско злато.
леонско сребро лажно сребро, посребрен
бакар; леонско цвеће вештачко цвеће од
посребрене или позлаћене бакарне жице.
леонтијаза (лат. 1еоп, 1еоп1оз лав) Мед. лице
слично лавовском услед чворновитог за-
дебљања коже код губе и краста, или
претеране развијености виличних кости
и кости лица.
леопард (грч. 1е6п лав, рагск>з пантер) зоол.
афрички тигар, грабљива животиња из
породице мачака, али се храни и биљем;
живи у Африци, Персији и Индији.
леопон (реч створена од 1еорагс1 и 1еоп лав)
мелез лава и женхе леопарда (окоћена два
у једном јапанском зоолошком врту).
лепеза (тур. е1рега, е1реге) справа (обично на
склапање) којом се жене, машући њом,
хладе на врућини.
лепезан зоол. голуб лепезаста репа.
лепезаст који личи на лепезу.
лепидантичаи (грч. 1ер!в, 1ер1с1о8 крљушт,
љуска, апШов цвет) бот који има љускасте
цветове, са љускастим цветовима.
лепидиј(ум) (грч. 1ер(с1вдп) бот. гроница са
љу шчицама.
лепидо- (грч. 1ер18, 1ер1<1о8) предметак у
сложеницама са значењем: крљушт, љу-
ска, љускав, љускаст.
лепидодан (грч. 1ер1з, ек1о8 облик, вид) љу-
скаст, у облику љуски; лепидодичан.
лепидодендрон (грч. 1ерЈб, с1епс1гоп дрво) геол.
врста окамењених, дрвету сличних пречи-
ца са ромпским лисним ожиљцима облика
љуске на површини (нарочито у карбон-
ској периоди).
лепидодичан (грч. 1ер!8, е!ао8 лик, облик) в.
лепидодан.
лепидоза (грч. 1ер1з, еМоз) мед љускасто оси-
пање, крастање.
чепидоида (грч. 1ер(8, еМоз) зоол љускасти
шав лубање.
лереза
лепидолит (грч. 1ер!в, ЦШоз камен) мии. љу-
скасти лискун љубичастоцрвене боје; ли-
лалит.
лепидомелав (грч. 1ер1з, те1аз црни) мин.
минерал из групе црног лискуна (биотита)
са знатном количином гвожђа.
лепидоптера (грч. 1ер{з, р1егоп крило, перо)
пл. зоол. лептири и мољци.
лепидоптерити (грч. 1ер1б, р1егоп, Шћоа ка-
мен) пл. геол. отисци лептира у камену.
лепидоптеролог (грч. 1ер1в, р^егбп, 16§оз) поз-
навалац лептира, зоолог који проучава
лептире и мољце.
лепидоптеролотија (грч. 1ер1в, р1егоп, 1о§1а)
зоол. наука о лептирима и мољцима.
лепидотичан (грч. 1ер1с161;б8) љускав, са љу-
скама, љушчав.
лепра (грч. 1ероз љуска, 1ерг6з љускав, кра-
став, губав, 16рга губа) мед. губа, проказа,
хронично обољење које изазивају нарочи-
ти, тзв. Ханзенови лепрозни бацили.
лепралгија (грч. 1фга губа, а1§оз бол) мед. бол
мишића који се појављују при обољењу од
губе.
лепроза (грч. 1ерга) «ед. в. лепра.
лепрозав (грч. 1ерга, лат. 1ерго8из) болестан
од губе, губав, прокажен.
лепрозеријум (нлат. 1ергозегшт) мед. в. ле-
прозоријум.
лепрозоријум (нлат. 15ргозогшт) болница за
губавце.
лепроидан (грч. 16рга, еТЛоз облик, вид) Мед.
сличан губи, налик на губу.
лепсис (грч. 1ер8Јз узимање, хватање); прет-
постављање, претпоставка; мед. напад (неке
болести).
лепта (грч. 1ер1б8 танак, ситан, 1ер16п) старо-
грчки бакарни новац; новогрчки ситан
новац = 1/100 драхме.
лептографски (грч. 1ер16з танак, танан, си-
тан, §гарћо пишем) написан финим или
ситним словима.
лептомерија (грч. 1ер16з, гпегоз део) састо-
јање од ситних делова.
лептони (грч. 1ер16з) физ. најфинији састојци
материје; електрони, атоми, јони и моле-
кули.
лептонологија (грч. 1ер16з, 1о@(а) наука о
лептонима.
лептотрикс (грч. 1ер16з, 1;ћг1х влас, длака) мед.
врста бактерија којих има нарочито много
у шушвим зубима.
лептотрихија (грч. 1ер16з, 1)аНх, 1псћ6б влас,
длака) фина, танка коса; финоћа перја.
лептофилан (грч. 1ер1х>8, рћуПоп лист) бот.
танколист, који има танко лишће.
лептофонија (грч. 1ер1о5, рћопе глас) танко-
гласност, финоћа гласа.
лептохроа (грч. 1ер16в, сћгоЈа кожа) танка и
фина кожа.
лептоцефалија (грч. 1ер16з, керћа1е глава)
ускоглавост, један облик долихоцефалије.
лереза (грч. 1еге6) бенетање, луд и детињаст
говор; нарочито: подетињавање у дубокој
старости.
лерзолит
лерзолит мин. дубинско-магматска стена зр-
насте структуре, спада у перидотите.
лесија (лат. 1аезш) прав. в. лезија.
лесо (итал. 1ез8о) муз. в. лесто.
лесонит обично: лесонит плоче — пресоване
плоче од дрвелих влакана и вештачке
смоле; служе за изолацију звука и топло-
те; имају примену и у изради монтажних
зграда, столарије, намештаја и преграда;
лезонит.
лесто (итал. 1е81о) муз. живо, живахно, лако.
Лета (грч. ЦЛће) 1. мит. богања ноћи и свега
скривеног код старих Грка, мати Аполона
и Артемиде (код Римљана: Латона); астр.
астероид пронађен 1861. год.
Лета (грч. ЛеШе) 2. мит. река заборава у
подземном свету из које се, по веровању
старих Грка, они што силазе у подземни
свет напију воде и забораве све што су
преживели раније; фиг. заборав, заборав-
ност.
леталан (лат. 1е1а11з) смртан, смртоносан;
егзитус леталис (лат. ехИш 1е1а118) смрто-
носан исход.
леталитет (нлат. 1е1аШак) смртоносност, уби-
тачност; смртност.
летаргија (грч. 1еШаг§1а, 1е1ће заборав) мед.
болесна жеља за спавањем, болест спа-
вања, обамрлост, тромост, неосетљивост;
фиг. немар, крајња немарност.
летаргичан (грч. 1еШаг§1а) болесно спављив,
болесно поспан, обамро, тром, неосетљив;
крајње немаран.
ЈГета с'е моа (фр. 1/61а( с'ез1 то1) Држава
сам ја (изрека коју приписују фр. краљу
Лују XIV ради означавања његовог апсо-
лутизма).
летера (итал. 1еиега) писмо; летера ди кам-
био (итал. 1е11ега (11 сатћш) трг. менично
писмо, меница.
летесг новелти (енг. 1а1ез1; поуеИу) трг. после-
дња новост, тј. најновији трговачки ар-
тикл.
летификанциа (лат. 1ае1ШеапИа) пл. мед. сред-
ства за окрепљивање (или: разведравање,
оживљавање).
летовати (нем. 1б1еп) спајати два метала
помоћу нарочите смесе за лемљење, ле-
мити,
летр де грос (фр. 1еИге Ае §гоззе) у трговач- леукофав
ком праву: писмо којим се осигурава брод
за случај несреће.
летр де креанс (фр. 1еМге с1е сг^апсе) акреди- леукофобија (грч. 1еикб8, рћоћоз страх) мед.
тивно писмо; потраживање.
летр де репи (фр. 1еМге <1е герП) трг. писмо леукоцити (грч. 1еик6з, ку1оз шупл>е тело,
којим се неком дужнику одлаже рок
плаћања дуга.
летр де шанж (фр. 1еиге с!е сћап^е) трг.
менично писмо, меница.
леука (грч. 1еике) м е д . бела губа.
леукангитис (грч. 1еико бео, ап^ов суд) мед.
запаљење лимфних судова.
леукемија (грч. 1еик6в бео, ћаГта крв) мед. леут (итал. 1еи1о, 1ш1о) 1. иуз. в. лаута; 2.
белокрвност, обољење органа који ствара-
ју крв при којем се бела крвна зрнца
504 леуцизам
(леукоцити) изванредно умножавају, а цр-
вена смањују.
леукетиопија (грч. 1еико8, АШиора Етиоп-
љанин) мед. в. албинизам.
леуко- (грч. 1еик6б) предметак у сложеница-
ма са значењем: бео, бели.
леуко&ластичан (грч. 1еикбз, к)1а81;6б клица,
изданак) мед. који се тиче стварања белих
крвних зрнаца.
лсукодерма (грч. 1еикб8, Аегтаа) мед. в. леуко-
дермија.
леукодермија (грч. 1еик6з, с!егта кожа) мед. в.
албинизам; такође: стална бела, беспиг-
ментна места на кожи, добивају се од
рођења или услед болести, нпр. сифилиса
или запаљења живаца.
леукоза в. леукемкја.
леукома (грч. 1еикбта) мед. бела мрља на
рожњачи (ока), као последица запаљења.
леукоматозан (грч. 1еик6та) мед. који болује
од леукоме.
лсуконатија (грч. 1еикб8, раЉоз бол, болест)
мед. бледоћа, малокрвност.
леукопатачан (грч. 1еикб8, раШоз) мед. блед,
малокрван.
леукопенија (грч. 1еикоз, реп!а сиромаштво,
потребитост) мед. смањивање броја белих
крвних зрнаца.
леукоплакија (грч. 1еик6з, р1аз18 образовање,
уобличавање) мед. стварање белих, сјајних,
седефу сличних белега на слузокожи јези-
ка и уста, нарочито код пушача; тешко се
лечи и доста често прелази у рак.
леукопласти (грч. 1еикоз, р1а88б образујем,
творим) бот. мала, безбојна тела облика
лопте или елипсоида која имају способност
да се, према потреби, претварају у хлоро-
пласте или хромопласте.
леукореа (грч. 1еикб8, г&ј течем, цурим) мед.
бело прање код жена.
леукотом (грч. 1еик6б, 1етпо сечем) мед. хи-
руршки инсгруменат којим се врши леу-
котомија.
леукотомија (грч. 1еикб8, 16тпо) мед. пресе-
цање извесних влакана у белој можданој
супстанцији у циљу лечења извесних ду-
шевних поремећаја и обољења.
(грч. 1еикбб, рћа!по сијам,
светлим) мин. бео и сјајан минерал; нарочи-
то га има у Норвешкој.
страх од беле боје.
шупаљ суд) шг. зоол. бела крвна зрнца.
леукоцитоза (грч. 1еик6з, ку{оз шупље тело,
шупаљ суд) мед. пролазно умножавање бе-
лих крвних зрнаца, за време трудноће, код
новорођенчади, затим после великог гу-
битка крви, код заразних болести (нпр.
шарлаха, сепсе, пнеумоније и др.)-
врста малог рибарског брода (за бацање и
извлачење мреже).
леуцизам (грч. 1еикоз) мед. в. албинизам.
леуцин 505
леуцив (грч. 1еикб8, нем. Глигт) хем. прва
иЗлована аминокиселина, саставни део
многих беланчевина.
леуцит (грч. 1еик6з) мии. минерал, силикат
алуминијума и калијума, беличаст, вул-
канског порекла; нарочито важан за доби-
јање металног алуминијума.
леуцитис (грч. 1еик6б) мед. запаљење беоњаче
(ока).
лецедер (нем. Ј^ећгеНег) онај који прави раз-
не колаче с медом; лицитар.
лецитин (грч. 16кНћо8 жуманце) физиол. ка-
рактеристичан састојак мозга, живаца и
жуманца, има га и у животињским и
биљним организмима, садржи фосфора,
спада у липоиде.
лецитобласт (грч. КјкНћоб, 1>1а51б8 клица,
изданак) физиол. жуманачна жлезда.
лешива (перс. 1абе, тур. 1ев, нем. 1Је1сће)
мртво тело човека или животиње; стрвина.
ли (енг. 1еа) 1. енглеска мера за конац= 1, 14%
или 2 јарда.
ли (енг. 1ее бИе) 2. кор. страна заклоњена од
ветра, тј. страна која је у заветрини, заве-
трина.
ли 3. кинеска мера за дужину (576 т ) .
лиандер в. олеандер.
либаде (арап. 1иђђас1а, перс. 1ећас1) кратка
женска горња хаљина.
либаномант (грч. Ићапоз тамјан, тапИз про-
рок) онај који прориче (или: гата) по ми-
рису тамјана.
либаномантија (грч. Ићапоб тамјан, т а п М а
прорицање) прорицање, гатање по мири-
су тамјана.
либел (лат. НћеИш) књижица, мали спис;
прав. писмено, писмена молба, писмена
тужба; исмевачки спис, памфлет, паск-
вила.
либела (лат. ШзеПа) 1. зан. равњача, равно-
мер, водена вага у којој се, изнад течности
(етра), у једној благо савијеној цеви налази
мехур ваздуха (служи за изналажење во-
доравног положаја); васервага; 2. зоол. ви-
лински коњиц, инсекат лепе боје са четири
мрежаста крилца; 3. врста укоснице.
либелант (нлат. ШзеПапз) писац исмевачких
списа, пасквила, памфлета.
либелирати (лат. ШзеПа) 1. испитивати и
изналазити водораван положај помоћу
равњаче; уп. либела.
либелирати (лат. ИћеПш) 2. прав. поднети
(или: подносити) писмену молбу или
тужбу.
либелист(а) (лат. ИћеНиз) в. либелаит.
либерал (лат. ИћегаИб) човек слободоуман и
напредан; члан либералне странке.
либералан (лат. ИћегаИз) слободоуман, који
нема предрасуда, напредан, слободњачки;
племенит, благородан, благ, доброћудан;
податљив, дарежљив; сувр. конзервативан.
либерализаи (лат. ШзегаНз слободан) 1. прво-
битно: слободоумл>е, слободарство; 2. бур-
жоаски политички и идеолошки правац
који се у доба феудализма борио за поли-
либидинист(а)
тичке слободе: слободу мишљења и де-
лања; 3. прихватање различитих видова
буржоаског (политичког и економског) си-
стема и буржоаске идеологије, као и поку-
шај њиховог инфилтрирања у теорију и
праксу социјализма; благонаклон, помир-
љив став према непријатељима, према
непријатељској идеологији, према негатив-
ним појавама уопште; 4. теорија и пракса
неограничене слободе тржишта; 5. помир-
љивост, сувишна попустљивост.
либерализација (лат. Шзег слободан) процес
ослобађања спољне трговине од ограни-
чења која спутавају њен слободни развој;
ослобађање увоза од количинских ограни-
чења.
либерализирати (фр. ШзбгаИвег) правити
што или кога слободоумним, ставити се на
слободоумне основе; показивати се (или:
понашати) као слободоуман и напредан
човек.
либералисгачки (лат. ИђегаИз) слободоуман
на начин незгодан и штетан.
либералитет (лат. НћегаШаа) слободоумно и
племенито мишљење, слободоумност; пле-
менитост, дарежљивост.
либератор (лат. Нђега1ог) ослободилац; ле-
тећа тврђава, врста великих авиона бом-
бардера у Сједињеним Државама Америке
(У другом светском рату).
либераторан (лат. Шзегаге ослободити) осло-
бађајући; прав. либераторна пресуда пресу-
да којом се оптуженик ослобађа кривице.
либераторијум (илат. Иђега^опшп) в. авсолу-
торијум.
либерација (лат. Шзегаге ослободити, 1Љега-
Ш>) ослобођење, пуштање на слободу; про-
глашење за невиног на суду.
Либертас (лат. Ш>ег1а8) мит. богиња слободе
код старих Римљана.
либерте (фр. Ићег16) слобода; либерте, егали-
те, фратерните (фр. 1лћег16, 6@аШ6,1га1:ег-
т ! 6 ) чувена лозинка француске револуци-
је, коју је изнео јуна 1793. Клуб СогдеИегз;
она је била и званично гесло Друге репу-
блике (1848—1852).
лиоертина (лат. ЦђегИгшб) дубровачки сре-
брни новац из ХУШ в.
либертинизам (нлат. ШзегИшнтик) тежња
(ИЛИ: жудња) за слободом, слободњаштво;
учење о слободи.
либертицид (нлат. НђегИасЈиз) онај који уби-
ја слободу, убивд слободе, тј. онај који
руши или укида слободу.
либерум арбитријум (лат. Нћегшп агђИпшп)
фил. слободна воља, слобода воље, слобода
опредсљивања.
либерум вето (лат. Шзегшп уе1о) право сло-
бодмог одрицања или ускраћивања, до
1791. заковско право сваког члана пољске
скупштине да, гласањем против, осујети
доношење неке одлуке.
либидинист(а) (лат. Шш1о пожуда) сладо-
страсник, похотљивац, развратник.
либидинозан
либидинозан (лат. ШжИповиз) сладострасан,
похотљив, чулан, развратан.
либидо (лат. Шж1о пожуда) сексуална страст,
сладострашће, повећан сполни нагон, по-
хотљивост, похота; псих. психичка енерги-
ја, тј. интензитет психичког процеса, њего-
ва психолошка вредност (Јунг).
либитум (лат. ШзШлп) воља, нахођење, допа-
дање, ћеф; адлибитум(лал. ас1 1Љг1шп) или
про либито (лат. рго ИћНо) по вољи, по
нахођењу, нпр. певати; лубитум.
либра (лат. Нђга вага) мера за тежину.
либрација (лат. ИћгаИо) астр. привидно коле-
бање Месеца услед његовог неједнаког
кретања елиптичном путањом чија је ра-
ван нагнута за 5° према еклиптицик. услед
нагнутости његове осе за 11/г" према
управној на раван еклиптике; то је узрок
што можемо, уместо половине, посматрати
готово вЛо Месечеве површине.
либретист(а) (итал. ШзгеШв^а) писац текста
за оперу, песник либрета.
либрето (итал. Ш>геШ>) књижица, нарочито
са текстом опере или оперете; речи опере.
ливе (фр. Иуе1) последњи по реду играч у
билијару.
ливидав (лат. ИУИШ) оловне боје, модар,
модрикаст, боје као земља; фиг. завидан,
злобан, пакостан.
ливидитет (нлат. ИумШаб) оловна боја, мо-
дрина; фиг. завист, пакост.
ливор (лат. ИУОГ) иед. модрица.
ливра (фр. 1ћте) фунта; = ливра стерлинга;ш.
стерлинг.
ливрезов (фр. Иуга18оп, лат. 1Љега1ш) трг.
испорука, предавање, предаја (робе).
ливреја (фр. И\тее, итал. Иугеа, шп. 1Љгеа)
првобитно: огртач и др. које је фр. краљ, о
нарочито свечаним приликама, давао сво-
јим стегоношама и гардистима; доцније:
једнообразно одело које носи послуга и
вратар у једној отменој кући, двору итд.,
служитељска униформа.
лиг (енг. 1еа§ие) енглеска мера за дужину: на
суву = 4,827 к т , на мору = 5,565 к т .
лига (шп., итал. Нј»а, фр. И§ие) савез, друш-
тво, удружење, заједница; савез владалаца
или држава; Лига народа Друштво наро-
да, некадашње удружење држава основа-
но после првог светског рата ради реша-
вања међународних спорова мирним пу-
тем, са седиштем у Женеви.
лигада (фр. И§ас1е) мач. извијање или изби-
јање противнику мача из руке једним
кружним ШБОШТИМИЧНИМ покретом мача.
лигамент (лат. И§атеп1шп) анат. жиличаста
творевина помоћу које се већина делова
костура држи у вези, веза, жила; тип.
двострука слова, сливена слова, нпр. ое.
лигар (од ф р . Иоп лав и тигар) мелез лава и
тигрице, односно тигра и лавице; лагар.
лигато (итал. Иј»а1;о) муз. везано, спојено, сли-
вено; легато.
лигатура (лат. ИјЈаШга) ^. 3 . спајање двеју
нота исте висине или више нота неједнаке
506
висине луком ( п ); тип. спајање двају слова
(нпр. ое); мед. подвезивање вена, подвеза за
вене; завој, омот књиге.
лигација (лат. ЦцаИо) мед. хируршки завој.
лигел тендер (енг. \еџа\ 1епс1ег) фин. примање
од стране енглеских државних благајни
новчаница које издају поједине банке у
Енглеској, пошто се те новчанице претход-
но прогласе ваљаним средством плаћања.
лигештул (нем. 1ле§еб1;ић1) столица (баштен-
ска) за лежање и одмарање; шезлонг.
лигирати (лат. И^аге) у мачевању: извести
лигаду; лигирати метале в. легирати 2.
лигист(а) (шп., итал. И%а) члан лиге, савез-
ник.
лигмус (грч. 1у§тб8 штуцање) мед. грчевито
штуцање.
лигнив (лат. И{*пшп дрво) дрвена материја.
лигнит (лат. ИјЈпшп) врста мркога угља на
којем се виде трагови порекла од дрвета.
лигаозан (лат. Нцпобиз) дрвенаст, сличан
дрвету, као дрво.
лигнозитет (нлат. Н^покНав) дрвенастост,
сличност дрвету.
лигаолит (лат. И§пшп дрво, грч. Шћоб камен)
в. ксилолит.
лигностон (лат. Н^повИаз) камено дрво; доби-
ва се врућим пресовањем дрвених гредица,
претходно импрегнисаних неким хемика-
лијама; служи као замена егзотичних
врста тврдог дрвета за израду машинских
делова у текстилној индустрији, подметача
за железничке шине и др.
лигнум (лат. Ц§пшп) дрво.
лид (нем. Шес!) муз. соло-песма уз клавирску
пратњу, нарочито у доба романтизма.
лидер (енг. 1еас1, 1еас1ег) управник, вођа,
првак; лидер странке вођа (или: првак)
странке; лидинг артикл (енг. 1еас11п§ агИс-
1е) у новинама: уводни чланак, уводник.
лидијски камен (лат. 1ус1ш5 1ар1н) мин. в.
лидит.
лидит (лат. 1усћш вс. 1ар1в) мин. фтанит са
много угљена, служи за испитивање чи-
стоће злата у златним предметима.
лидо (итал. М<1о, лат. Шиз морска обала,
жало) обала; пешчани спрудови изнад
морске површине, обично дугачки и узани,
често у облику острвског ланца; нарочито:
обала јако утврђеног острва Маламоко,
који дели лагуне Венеције од Јадранског
мора.
лиза (грч. 1уз18 дрешење) разрешење, откуп,
ослобођење; мед. постепено кретање набоље
једне болести, нарочито грознице (супр.
криза).
лизеза (фр. Ивеизе) читачица; женска горња
хаљина која се облачи при читању; белега
од картона, значка, обично у облику
ножића, за означавање стране у књизи на
којој се стало у читању; сто за читање.
лизин хем. аминокиселина СвНиКгОз, састо-
јак многих беланчевина, битан саставни
део исхране.
 507
лизини хем. материје у крвном серуму које
растварају бактерије или еритроците.
лизис (грч. 1у818) в. лиза.
лизол (грч. 1у818 растварање, лат. о1ешп уље)
хем. веома јако дезинфекционо и антисеп-
тично средство, добија се мешањем крезо-
ла са рицинусним или ланеним уљем,
отровно.
лизоформ (грч. 1уз1з растварање, лат. 1огта
облик) хем. дезинфекционо средство, сло-
жено од формалдехида и сапуна.
лијас (енг. ћаз, фр. На1б) геол. доњи слојеви
јурске формације који се састоје од плавог
глиновитог кречњака.
лијен (лат. Неп) анат. слезина.
лијеналан (нлат. НепаИз) зоол. слезински, који
се тиче слезине.
лијентерија (грч. 1еГоз гладак; подједнако
течан, без грумуљица, 6п1егоп црево) мед.
јак пролив, срдобоља.
лијерица (грч. 1уга) гудачки народни инстру-
менат у употреби на Приморју, грађен из
једног комада; има три жице преко којих
се вуче примитивним гудалом; служи за
пратњу игре, плеса.
ликантропија (грч. 1укоз вук, апШг6ро8
човек) мед. врста лудила која се састоји у
томе што болесник уобрази да се претво-
рио или да се може претворити у вука
(болест које је нарочито много било у
старом и средњем веку).
ликвација (лат. Ифш&о) утечњавање, утеч-
њење; тошвење, растапање, издвајање ме-
тала топљењем.
ликвентан (лат. И^иепв) течан; фиг јасан,
разумљив.
ликвесценција (нлат. Н^иезсепИа) утечња-
вање, топљење, претварање у течност.
ликвесцирати (лат. И^иезсеге) утечњавати се,
претварати се у течност, топити се.
ликвефакција (нлат. ИдиеЈасио) утечња-
вање, утечњење; утечњеност; топљење, ра-
стапање, претварање чврстих тела у течна.
ликвидан (лат. И^иШиз течан); трг. јасан,
чист, правилан, известан, поуздан; лик-
видна средства у трг. билансу: она актива
која се брзо и без већих напора и тешкоћа
може употребити као средство плаћања,
или претворити у средство за плаћање,
нпр. готов новац, потраживање код банке,
добре менице, сигурна потраживања и др.
ликвидант (нлат. И^шс1апв) поверилац који
путем суда опомиње дужника и тражи
исплату свог потраживања.
ликвидат (нлат. И^иШаШб) тужени дужник,
дужник од кога поверилац преко суда
тражи враћање дуга.
ликвидатор (нлат. Ц^шс1а1ог) лице које врши
обрачунавање и рашчишћавање рачуна,
представник или заступник масе, обрачу-
навалац, расправник.
ликвидатура (лат. И^иМаге, нем. 1жцш1а1;иг)
канцеларија, одељење уз благајну које
ликвидира рачуне.
Лилипут
ликвидација (нлат. Идшдапо) трг. обрачуна-
вање, пречишћавање, рашчишћавање, ра-
спродавање, распродаја; обрачунавање
трошкова; напуштање и престанак неке
радње или посла и све што је с тим у вези;
плаћање дугова; ликвидациони одбор од-
бор коме је задатак коначно рашчишћа-
вање ствари једне радње, трговачког пре-
дузећа, банке, установе итд.; ликвидацио-
ни термин рок који суд одреди повериоци-
ма за подношење пријава њихових по-
траживања.
ликвиде (лат. Н^иШае вс. ИНегае) пл. грам.
текући гласови, сугласници л, р, љ; супр.
муте.
ликвидирати (нлат. Н^шс1аге) трг. пречистити,
средити, расправити; међусобна потражи-
вања обрачунати; обуставити плаћања;
постепено напустити неки посао распрода-
јом робе, распустити неко трговачко
друштво, постепено угасити неку трговач-
ку кућу или посао; извести обрачун тро-
шкова које треба платити, извршити ко-
начно обрачунавање, обрачунати; распро-
давати; смаћи, уклонити.
ликвидитет (лат. И^шсШаз) течност, течно
стање; Трг. однос средстава којима распо-
лаже неко трговачко предузеће према оба-
везама којима ускоро долази рок плаћања.
ликвидност (лат. ЦдшсШаб) в. ликвидитет.
ликвидум (лат. НдиШшп) нешто течно, теч-
ност; трг. јасно доказано потраживање, ја-
сно доказан дуг.
ликвор (лат. Идиог) течност; алкохол, шпи-
ритус; мед. раствор неког чврстог тела које
се даје у капљицама; нарочито: кичмена
течност која се налази под мрежастом
опном, а постаје лучењем у мозгу.
ликер (фр. И^иеиг) фина ракија са додатком
шећера, бил.ног екстракта, етеричних уља,
воћних есенција итд.
ликорексија (грч. 1укоз вук, огех1з жудња,
прохтев) мед. осећан>е страшне глади.
ликсивијација (нлат. ИхмаИо, лат. Ихгаа
луг, цеђ) искувавање у цеђу, лужење.
ликсија (лат. 1Јхпт.а) луг, цеђ.
ликтори (лат. Ис1;оге8) пл. слуге и пратиоци
највиших државних чиновника код старих
Римљана (диктатора, конзула и претора);
они су носили пред својим господарима
снопове прућа (фасцес), из чије је средине
стрчала секира, као знак судске власти;
иначе су били у свему слепи извршиоци
воље својих господара.
лила (фр. Шаз, шп., енг. Шас, тур. 1еИак)
бот. јоргован, љиљак; боја јоргована, бо-
ја љиљка, тј. отворена плаво-руменкаста
боја.
лилацив (фр. Шаз) хем. горка материја која се
добива од листова и лисних пупољака
јоргована.
лилија (лат. Шшт, грч. 1е*ршп) бот. љиљан.
лилијацее (нлат. ИИасеае) пл. бот. љиљани.
Лилипут измишљена земља чији су станов-
ници (Лилипутанци) велики колико палац
Лилипутанац 508
(у Свифтовим „Гуливеровим путовањи-
ма").
Лилипутанац становник земље Лилииут, ви-
сок као палац; фиг. човек душевно или
телесно мали и закржљао; фИг. противник
који је за презирање.
лим (итал. 1апипа) танка плоча гвожђа; плех.
лима (грч. 1еГтта) 1. муз. веома мала пауза,
почивка, интервал.
лима (итал. Нта) 2. турпија, рашпа.
лимакографија (грч. 1енпах, лат. Нтах пуж
голаћ, ^гарМа) зоол. описивање пужева.
лимакологија (грч. 1еГтах пуж голаћ, 1о^1а)
зоол. наука о пужевима.
лиман (рус, тур., грч. 1ипеп лука, залив)
мочваран залив или морски рукавац у
Русији, нарочито ушће реке које је проши-
рено у простран морски рукавац.
лиманхија (грч. Нток глад, апсћо давим,
мучим) скапавање од глади, смрт од глади.
лиматура (нлат. Нта1ига) ОПИЉЦИ, острушци,
струготина од турпијања.
лимацее (лат. Нтах пуж голаћ, Нтасеае) пл.
зоол. пужеви.
лимбургит (по граду Лимбургу у Белгаји) шш
врста магматске, вулканске стене; очврсла
на површини; садржи већу количину ал-
калија.
лимбус (лат. Шпђиа) ивица, руб, поруб на
хаљинама; на инструментима за мерење
углова: ивица круга подељена на степене,
минуте; по учењу римокат. цркве: лимбус
инфантум (лат. Итћиз ш{ап1ит) одвојено
место поред пакла у коме бораве деца која
су умрла некрштена, све док се не очисте
од наследног греха и тиме постану способ-
на да уђу у рај; лимбус патрум(лат, Н т ћ ш
ра1гшп) слично предворје пакла у коме су
боравили света и богоугодни људи Старог
завета, док их није Христос одатле ослобо-
дио својим победничким силаском у подзе-
мни свет.
лимевереутика (грч. Итеп лука, залив; при-
бежиште, егеипаб истражујем, тежим за)
наука о морепловству, нарочито о упра-
вљању бродом, о крмарењу.
лимес (лат. Птев) 1. граница; граница нека-
дашње римске државе; 2. мат. назив за
граничну вредност функције.
лимит (лат. Итез, фр. 1шн1е) трг. в. лимитум.
лимитативав (нлат. НтИаИуш) ограничаван,
који ограничава, ограничавајући; лимита-
тиван суд дог. суд који је по свом облику
потврдан, али садржи негативан предикат
(8 је поп-Р), нпр.: Душа је бесмртна.
лимитација (лат. 1цш1а1ао) ограиичавање,
ограничење; одређен рок, прописан рок.
лимитед (енг. 1о Шш1 ограничити, НтНес!)
ограничен, тачно утврђен, одређен; као
саставни део наслова акционарских дру-
штава у Енглеској, значи: да чланови тога
друштва јамче за дугове друштва само у
висини износа капитала који су уложили,
друштво са ограниченим јамством (лими-
лимфа
тед компани — ИтНес! сотрапу); као
скраћеница: Ш . или 1с1.
лимитиран (лат. Итез граница, НтИа^ш)
ограничен, утврђен, тачно одређен.
лимитирати (лат. ИшИаге, енг. 1о 1нпН) огра-
ничити, ограничавати, омеђити, омеђава-
ти; тачно одредити, прописати цену или
курс некој роби, нарочито хартијама од
вредности.
лимито (итал. ИтИо) трг. в. лимитум.
лимит(ум) (лат. Итез, ИтШв граница, међа)
трг. највиша и најнижа утврђена цена,
граница курса; граница кредита који један
трговац даје другом.
лимнаде (грч. Итпе језеро, рибњак) пл. шп.
језеркиње виле, водене нимфе.
лимниграф (грч. ћ т п е језеро, ^гарћб) в.
лишнограф.
лимниметар (грч. Итпе, те1гоп мера) справа
која аутоматски обележава промене нивоа
воде у језерима.
лимнобиологија (грч. 1ште стајаћа вода, риб-
њак, језеро, ђ1ов живот, 16§О5 говор, реч)
грана биологије која проучава жива бића
и њихов живот у копненим, углавном
слатким, водама.
лимнограф (грч. Итпе, ^гарћб пишем) на-
права која аутоматски бележи водостање;
лимнографска кривуља линија која пока-
зује промене у кретању водостања.
лимнолог (грч. Итпе, 16§оз реч, говор) науч-
ник који се бави проучавањем копнених
вода (река, језера).
лимнологија (грч. Мтпе, 1о§1а) наука која
проучава све што је у вези са језерима и
слатким водама уопште, део хидрогра-
фије.
лимоза (грч. Нтбб глад) мед. болесно осећање
глади, неодољив прохтев за јелом.
лимоктонија (грч. Иток1оп1а) убијање глађу,
смрт од глади.
лимонин (итал. Итопе, фр. Итоп, енг. 1етоп,
арап. 1апгшп) хем. горка материја коју са-
држе лимунове семенке.
лимонит (грч. 1епп6п лука, ливада, наводше-
на равница) мин. веома важна руда гвожђа;
оксид гвожђа са водом, првобитни облик
гвоздене руде из воденог раствора; боје је
жуте или мрке, често измешан са глином,
гради жуту прашњаву масу (жута окра),
која се употребљава за боју.
лимотерапија (грч. Нтбв тлад, 1ћегарепб
лечим) иед. лечење помоћу гладовања.
лимпидав (лат. ИгпрШиз) бистар, јасан, про-
видан.
лимузива (фр. Итоизте) врсга затворених
кола, нарочито затворених аутомобила
(назив по француској провинцији Лиму-
зен).
лимунада (фр. Итопас1е, итал. Нтопа1а) пиће
за освежавање од лимунова сока, шећера
и воде.
лимфа (лат. Јутрћа или Нтрћа вода) физиол.
беланчевинаста, безбојна или помало жућ-
каста течност коју граде крвна плазма и
лимфаденитис 509
бела крвна зрнца и која облива ткива и
ћелије у организму, бела крв; бот. воденаст
сок у биљкама.
лимфаденитис (лат. ]утрћа, грч. а<1еп
жлезда) мед. запаљење гтшмфних жлезда.
лимфаденом (лат. 1утрћа, грч. ас!еп) мед. оток
лимфних жлезда.
лимфангиом (лат. 1утрћа, грч. ап§е1оп суд)
мед. оток који се образовао из проширених
лимфних судова.
лимфангитис (лат. 1утрћа, грч. ап^етп) жд.
запаљење лимфиих судова.
лимфатичан (лат. 1утрћа11си<;) физиол. в.
лимфни; лимфатичан темпераменат в.
флегматик.
лимфни (лат. 1утрћа<леиз) фижол који се
тиче лимфе, који припада лимфи; лимфни
систем систем лимфних судова који се
налазе у свима органима човечјег тела а
којима је цил. да ткивну течност, која је
изван крвних судова, скупља и поново
доводи у крв, од које је и постала; лимфни
судови танке, венама сличне цевчице.
лимфо- (лат. 1утпрћа или Итрћа) предметак
у сложеницама са значењем: вода, тј. бела
крв; в. лимфа.
лимфоза (лат. 1утрћа) физиол. образовање
(или: стварање) лимфе у лимфним судо-
вима.
лимфоидан (лат. 1утрћа, грч. еМоз облик,
вид) физиол. сличан лимфи; лимфоидно
ткиво ткиво слично ткиву лимфних
жлезда.
лимфом (лат. 1утрћа, грч. наставак -ота као
у речи карцином) мед. в. лимфаденом.
лимфопенија (лат. 1утрћа, грч. реша сиро-
маштво) мед. смањени број лимфоцита у
периферној крви.
лимфосарком (лат. 1утрћа, грч. кагкота
израштај меса) кед. малигни (злоћудни)
израштај који настаје у лимфном ткиву из
атипичних лимфоцита.
лимфоток (лат. <лгеи1а1ш 1утрћае) физиол.
оптацање лимфне течности телом.
лимфотомија (лат. 1утрћа, грч. 1оте сечење,
резање) мед. операција лимфних судова.
лимфоцити (лат. 1утрћа, грч. ку1ок шупље
тело, бокаст суд) физиол. мала бела крвна
зрнца, лимфне ћелије.
лимфоцитоза (лат. 1утрћа, грч. ку1о5) мед.
болесно намножавање лимфоцита у крви.
линамент (лат. ћпшп лан, НпатепЈит иш-
чимкшш платно) шарпија.
лингвалав (лат. ИпциаИк) језични, који се
тиче језика, који припада језику.
лингвафон (лат. Нпциа језик, рћбпе глас)
серија грамофонских плоча на које је
снимљен потпуни течај (курс) за учење
неког страног језика (код нас се често чује
погрешан облик лиигафон).
ливгвист(а) (лат. 1ш§иа, фр. Цп#ш.ч1е) јези-
чар, зналац језика, онај који се бави проу-
чавањем језика.
ливгвистика (фр. Ип^шкИ^ие) наука о јези-
ку, наука аналитичког карактера којој је
линеарифолан
задатак да чињеиице које је прикупила
филологија свестрано анализира, утврди
њихове везе и узроке, и да тако открије и
утврди општу законитост у животу и ра-
звитку језика.
лингвистичхи (фр. НпЈ^шкИцие) који се тиче
науке о језику, који припада науци о
језику.
лингвиформан (лат. Нп§иа језик, {огта
облик) језичаст, у облику језика.
лингвичан (лат. Ип^иа језик) језички, говор-
ни, који се тиче говора, који је у вези с
говором.
лингијада (по имену оснивача шведске гим-
настике П. X. Лингу) сп. слет шведске
гимнастике (прва лингијада одржана је
1939, а друга, и последња, 1949).
линтула (лат. Нп§и1а) мали језик, језичак;
зоол. шкољка из реда брахиопода.
линеа (лат. Нпеа) в. линија; а линеа или
алинеа (лат. а Ипеа) спреда, из почетка,
изнова; одељак, одсек, пасус, нов ред.
линеа алба (лат. Ипеа аЉа) зоол. бела линија,
траха жила у средини трбуха, где су ми-
шићи међусобно срасли.
линеа асцендевс (лат. Нпеа азсепдепз) прав.
линија сродства која се пење, узлазна
линија (родитељи, дедови, прадедови итд.).
линеа десценденс (лат. Нпеа с!ексепс1епк) прав
линија сродства која иде наниже, силазна
линија (деца, унуци, праунугд! итд.).
линеа инфериор (лат. 1шеа Шепог) в. лииеа
десценденс.
линеал (лат. Ипеа ланена нит; црта) лењир,
равнало.
ливеалав (лат. ИпеаНк) цртаст, који има
облик црте или линије, који се креће у
правој линији; линеални систем прав. одре-
ђивање наследства по најближој линији
сродства (супр. градуални систем); линеал-
но-градуални систем одређивање наслед-
ства по најближем степену најближе ли-
није.
ливеа латералис (лат. Ипеа 1а1егаН$) зоол.
бочна линија у риба, тј. са сваке стране
тела по једна линија којом тече нарочито
чуло.
ливеа медија (лат. Нпеа тесИа) анат. средња
линија тела.
ливеамевти (лат. 1театеп1а) пл. црте, потези,
црте лица; црте на руци, на длану.
ливеарав (лат. Нпеапк) цртаст, који има
облик линије или црте; линеарна једначи-
на мат. једначина чија је непозната, одно-
сно непознате, на првом степену; линеарна
тактика вој. начин борбе са распоредом
трупа у дугам линијама; линеарни цртеж
цртеж израђен у линијама, тј. скица,
нацрт, контура.
лввеариболичав (лат. Ипеапк, грч. ђо1о$ гру-
да земље) бот. који има режњеве у облику
линија.
лввеарифолав (лат. Нпеапз, {о1шт лисг) бот.
који има листове у облику линија, са
цртоликим лишћем.
линеа супериор 510
линеа супериор (лат. Нпеа кирепог) в. линеа
асценденс.
линеа фацијалис (лат. Нпеа 1аааНз) анат.
линија лица.
линета (фр. 1ипеие) доглед; стакло за увели-
чавање; наочњаци, зазирци (код коња);
форт. мало истакнуто утврђење испред ро-
вова у облику полумесеца; арх. полукруж-
но поље на зиду, изнад прозора, врата и
др., често украшено шарама и сликама у
боји; прозорче, отвор на своду у облику
полумесеца; полукружна слика изнад как-
ве веће слике (на олтару).
линија (лат. Ипеа) црта, потез, правац, низ,
ред, нит; мат. идеално простирање у дужи-
ну, без дебљине и ширине; у генеалогији и
науци о наследству: низ сродстава који
потиче од једног заједничког праоца или
оснивача породице (права, побочна, узлаз-
на, силазна линија); вој. тактички распоред
трупа у дугачком фронту и са малом
дубином; стајаћа војска (сем гарде); фкг.
правац и начела којих се човек придржава
у животу (он је остао на старој линији, тј.
остао је веран својим начелима); такво
схватање није на линијинкје у складу са
начелима, нпр. странке.
линијски (лат. Нпеа) који се односи на лини-
ју, који припада линији; линијски бродови
бродови који се употребљавају у једној
борбеној линији, велики оклопни бродови
са 50 до 110 топова; линијска перспектнва
правилно скраћивање линије и скице
предмета, које треба нацртати, по закони-
ма перспективе; линијски систем муз. пет
паралелних линија на којима се пишу
ноте.
линимент (лат. Шшпеп1шп) густотечна ме-
шавина за мазање и трљање састављена
од масних ул>а или сапуна.
линин в. ахроматин.
линкејоскоп (грч. Бупкепз један од артонаута
чувен са свога оштрог вида, вкор^б
посматрам) опт. фотографски објектив који
даје перспективно тачне слике; апланат.
линкруста (лат. Нпшп лан, сгив1;а кора) врста
линолеума од кога се праве вештачке кож-
не тапете.
линкс (грч. 1упх) зоол. рис.
линоксин (лат. Ипшп лан) еластична маса
која се добива оксидацијом ланеног уља;
служи као основа за производњу лино-
леума.
линолеум (лат. Цпшп лан, о1ешп уље) мате-
рија за покривање подова и облагање зи-
дова: смеса од фирнајса ланеног уља и
50% смоле (колофонија) растопи се и по-
меша са прашком од плута (запушача) и
минералних боја, па се онда та маса стави
на чврсту тканину од јуте.
линон (лат. 1тшп, фр. Ипоп) веома фино
ланено или памучно платно од најфинијег
конца, фини батист.
линовпл (фр. Нпотр1е) в. линон.
липом
линотип (енг. Ипо1уре) тип. машина-слагачи-
ца која одмах лије целе редове; уп. моно-
тип.
линт (енг. Ип1) рашчијани лан, кучина, шар-
пија; фланеласта тканина од памука за
медикаментозне препарате (карбол-линт,
борлинт итд.).
линургија (грч. 1тиг§1а) израђивање платна,
ткање платна, платнарство.
линч (енг. 1упсћ) самовласно вршење народ-
не освете или народног кажњавања над
омрзнутим особама које би, по схватању
гомиле, законити суд осудио на сувише
благу казну; овакво суђење, нарочито одо-
маћено у Сев. Америци, гомила врши
обично непосредно после извршеног кри-
вичног дела, вешањем, каменовањем или
премлаћивањем (назив направљен по Џо-
ну Ликчу, фармеру који је живео крајем
XVI века у Вирџинији, и који је од својих
суграђана био добио неограничену власт
да немилосрдно кажњава одбегле робове,
разбојнике, лопове и др.); народно суђење,
суд гомиле.
линчовати (енг. 1упсћ) извршити над неким
линч, премлатити кривца без суђења и на
лицу места.
лиофилизација (грч. 1уб растварам, разре-
шујем, рћЛоз пријатељ) хем. процес којим
се у нарочитим апаратима изолује нека
супстанција из раствора његовим замрза-
вањем и испаравањем под вакуумом.
липарија (грч. Нрагов мастан) мед. гојазност,
дебљина.
липарит (по острву Липари у Тиренском
мору) кии. врста вулканске стене, по глав-
ним састојцима слична граниту.
липемија (грч. Ира масноћа, уље, ћаГта крв)
мед. умножавање иначе веома мале са-
држине масти у крви, код тешких случаје-
ва шећерне болести и хроничног алкохо-
лизма.
липиди (грч. Цроз маст, енЈов вид, облик) хем.
супстанције сличне мастима које се ра-
стварају у органским растварачима —
етру, хлороформу, бензолу и др., а нера-
створљиве су у води.
липил (грч. ћроз масноћа) хем. материјал чији
оксид ствара базу масних ул>а.
липицавери (нем. 1_јрр12апег) пл. врста пуно-
крвних арапских коња, тамнозелене, гото-
во црне боје, која са старошћу прелази у
белу, названих по ергели Липица, близу
Сежане.
липоиди (грч. Нроа маст, еГсЈов вид, облик)
хем. једињења слична мастима која се, за
разлику од масти, не могу претварати у
сапун.
липолиза (грч. Ирок маст, 1уб растварам)
физиол. растварање хранљивих масти у ма-
сне киселине и сапун у току желудачног
варења, под утицајем жучи и гуштерачног
сока.
липом (грч. Цроз маст и наставак -бта) мед.
тумор који образују масна ткива.
липоматоза 511
липоматоза (грч. Нроз маст и наставак
-ов15) мед. нагомилавање масти у ткивима.
липотимија (грч. 1уре јад, туга, Љутоз дух,
душа, Нро1ћугта) сета, жалост, туга, неве-
селост.
липсана (грч. 1е!рб, 1е1рзапоп) остатак, све-
тиња, свете мошти, реликвија.
липсанографија (грч. 1е(рзапоп остатак,
преостатак, ^гарћо пишем) описивање ре-
ликвија.
липсанотека (грч. Мрзапоп, Шеке причуви-
ште, сандук) место где стоје реликвије.
липтауер (нем. 1лр1аиег) врста финог овчијег
сира који се израђује у Липтову, у Словач-
кој.
липтопедион (грч. Шћов камен, раГз дете) мед.
угинули заметак који се у материци или
трбушној дупљи (у случају ванматеричног
зачећа) претворио у камен.
липурија (грч. 1Гроз маст, игео мокрим) мед.
лучење масти путем мокраће код непри-
родног споја мокраћних канала са лимф-
ним судовима.
липхабер (нем. 1ле1зћађег) љубавник, драган;
љубитељ, пријатељ чега, аматер.
Лир (енг. 1_1еаг) митски краљ Британије, ју-
нак истоимене Шекспирове трагедије; фиг.
символ несрећног и тешко разочараног
оца.
лира (лат. Ићга, итал. Ига) 1. новчана једини-
ца у Италији од 100 чентезима.
лира (грч. 1уга) 2. најстарији музички ин-
струменат код старих Грка, сличан кита-
ри, но са дубљим и пунијим гласом, најпре
са 4 жице, а после са 7 жица; фиг. символ
лирског песништва, песништво.
Лира (грч. 1_.уга) астр. сазвежђе на Северном
небу, са звездом прве величине Вега.
лириди (11,угн11) ноћни метеорски рој са ради-
јантому сазвежђу Лире, отуда и назив.
лиризам (грч. 1уга, фр. Ипзте) одушевљење,
занос, топлина; лирски језик; лирско ра-
сположење; песнички стил.
лирик (грч. 1упк6з) писац лирских, нарочито
љубавних песама.
лирика (грч. 1уга, 1упке) поет. песничка врста
која речима изражава осећање песника;
може бити: лирика свечаног и заносног
расположења (химна, ода, дитирамб), ли-
рика чистог осећања (осећајна, нарочито
љубавна песма), мисаона и посматрачка,
рефлексивна лирика (елегија).
лирист(а) (грч. 1уга) свирач у лиру.
лиричар (грч. 1упкбз) поет в. лирик.
лирод (грч. 1уг6с16з) певач уз лиру.
лиродан (грч. 1уга, еМоз лик) сличан лири, у
облику лире, као лира.
лирска поезија в. лирика.
лирски (грч. 1упк6з) који припада лири; ко-
ји се тиче лирике, који припада лирици;
који се може пратити лиром; који се мо-
же певати, који има облик песме; пун
осећања; лирска песма песма у којој је
главно изражавање осећања; лирска пое-
зија в. лирика; лирски песник в. лирик.
литерат
лиса (грч. 1узза) мец. бес, беснило, нарочито:
пасје беснило; мехурић, оток испод језика
код бесних паса.
лисанс (фр. Нсепсе) универзитетски степен у
Француској, дипломски испит.
лисансје (фр. ИсепсЈе) онај који је положио
лисанс, дипломирани студент универзите-
та у Француској.
лисодегма (грч. 1узза беснило, с1е§та ујед)
мед. ујед бесног пса.
лисодегмус (грч. 1уз8а, с1е§та) в. лисодегма.
листа (фр. Из1е, итал., шп., нлат. Иб1а) спи-
сак, попис.
листер (нем. 1лз1ег) врста лаке сјајне тканине
(за летња одела).
л'истесо темпо (итал. Пб1жвзо 1етро) муз. иста
мера за време (када се у неком музичком
комаду такт мења, али и даље остаје исто
кретање).
лиетрин (фр. 1из1г1пе) печени штирак, који
се употребљава за апретирање тканива, да
би им се дао сјај.
литагога (грч. Шћоа камен, а§6 1егат) пл. мед.
средства која помажу избацивању камена.
литанија (грч. Шапе!а мољење, преклињање)
молитва која се пева у случају нужде,
молепствије; црквена жалопојка, тужба-
лица; фиг. нагваждање, дуго и досадно
понављање, гњављење.
литантракс (грч. Ш:ћоз камен, ап11ггах угаљ)
пл. окамењене биљке у каменом угљу.
литантрацити (грч. Шћоз, апЉгах) пл. камени
угаљ.
литар в. литра.
литаргирум (грч. Шћоз, агдугоз сребро) ок-
сид олова (РћО) који се добива излагањем
растошБеног олова ваздушној струји.
литера (лат. Ииега, сскр. Икћ) слово; ад
литерам (лат. ас1 Ш1егат) дословно, бук-
вално; ин литерам (лат. т ИИегат) азбуч-
ним редом, по азбучном реду.
литералан (нлат. ШегаИз) дослован, буква-
лан, од речи до речи; литерални контракт
уговор код кога издавалац уговора већ
самим писменом постаје обавезан; лите-
рална метода метода срицања у настави
читања (за разлику од тзв. „главне ме-
тоде").
литерализам (лат. Ш1ега слово) дословност,
буквалност, занемаривање духа и духов-
ног рада због крутог и слепог придржа-
вања написаног.
литералист(а) (лат. ИПега) онај који се круто
држи написаног, цепидлака.
литерараи (лат. 1Шегагш&) који се односи на
књиге, који је у вези са књигама, који
спада у писменост; књижеван, који има
књижевне вредности, који је од значаја по
књижевност; литерарна историја историја
писмености и књижевних дела једног на-
рода.
литерат (нлат. Ш1ега1ог) онај који се бави
књижевношћу, који познаје књижевност,
књижевник.
литература 512
литература (лат. 1Шега1ига) књижевност, пи-
сменост уопште; нарочито: лепа књижев-
ност, песништво; стручна литература она
која обухвата само поједине струке (нпр.
техничка, медицинска, музичка, војна,
филозофска, педагошка литература).
литере (лат. 1Шегае) пл слова; писмо, писме-
ни састав, рукопис; књиге, књижевност;
ученост, наука.
литериа (грч. 1у6 ублажим, нлат. 1у1епа) пл
мед. предзна1Џ1 повољног и срећног обрта у
развитку опасних болести.
литероманија (лат. ИМегае спис, грч. гпаша
помама, страст) страст за писањем, особи-
на онога који воли да пише.
литигант (лат. ћи^апв) прав онај који води
спор, парнична страна, парничар.
литигација (нлат. 1Ш§а1ш) парница, спор;
парничење, спорење, суђење; парба, пар-
бљење, препирање, кавжење.
литигиозан (лат. 1Ш§1о8ив) парнични, спо-
ран, који је у спору; који воли да се
парничи, парничарски, кавгаџијски.
литигиозитет (нлат. 1Ш§к>8Наб) спорност,
сумњивост неке ствари; литигиозност.
литигарати (лат. 1ШјЈаге) парбити се, свађати
се, парничити се, судити се, водити спор.
литијум (грч. ИЉоб камен) хем елеменат,
алкални метал, сребрнастобео, најлакши
од свих метала, атомска маса 6,939, ред.
број 3, хем. знак 1л.
литија (грч. Шапеио молим, просим) у пра-
восл. цркви: 1. молитва уочи недел>е и
празника, на вечерњу, са освећењем хле-
бова; 2. поворка верних са свештенством и
црквеним барјацима, као манифестација
побожности, о великим празницима (о
црквеној слави, Богојављењу, Ускрсу,
Спасовдану и др.); 3. поворка (као под 2)
као нарочито молепствије за престанак
кише, суше, рата, какве заразне болести
итд.
литијаза (грч. НШаздв камен у мокраћном
мехуру) мвд. стварање камена у мокраћној
бешици.
лито- (грч. Шћоб) предметак у сложеницама
са значењем: камен, стена.
литоболија (грч. ШЈк>8, ћо1е бацање, хитац,
од ћаПо бацам) убијање камењем, камено-
вање.
литогенија (грч. Шћоз, §епоб од р'(Јпота1
настајем, постајем) један од- најважнијих
делова опште геологије у коме се проучава
и излаже како је постало стење и камење;
петрогенија.
литоглнпт (грч. Шћоз, §1ур1;б5 урезан, из-
резан) в. литоглиф.
литоглиптика (грч. Шћоз, §1урћ6 урезујем,
режем) в. литоглифика.
литоглиф (грч. ИШо(*1урћоз) каменорезац;
камен који служи за украс.
литоглифика (грч. НЉоз, §1урћо урезујем,
режем) каменорезачка вештина.
литограф (грч. Шћоб, ^гарћо пишем) цртач
(или: штампар, писац) на камену.
литопедион
литографија (грч. Шћоз, ^гарМа) 1. вештина
да се цртежи, слова и др., израђени на
камену, умножавају помоћу нарочите пре-
се; 2. описивање камења.
литографика (грч. ИШов, ^гарМке) вештина
цртања (или: писања, штампања) на каме-
ну; в. литографија.
литографирати (грч. Шћоб, §гарћб) штампа-
ти или цртати на камену, па онда отиске са
тога камена умножавати; мии описивати
камење.
литографисати (грч. Шћоз, ^гарћо) в. лито-
графирати.
литографски (грч. Шћок, §гарћо) који се тиче
литографије, израђен путем литографије;
који се односк на описивање камења; ли-
тографски камен нарочити камен шкри-
љац за употребу у литографији.
литодендрон (грч. Шћоз, с!6пс1гоп дрво) ока-
мењено дрво, камено дрво.
литодијализа (грч. НШов, сЈуа1уб15 разлучи-
вање, растварање) мед растварање камена
у мокраћној бешици.
литозоа (грч. ИЉов, гооп животиња) пл зоол
коралне животиње, корали.
литоидан (грч. ИЉоз, еМоз вид, облик) сли-
чан камену, као камен, каменаст.
литоклазе (грч. ИШоз, к1ав18 ломљење) пл геол
пукотине које се, утицајем разних геодина-
мичких сила, производе на Земљиној
кори.
литокласт (грч. Шћоз, к1аб8 ломим, разбијем)
мед инструменат за разбијање камичака у
мокраћној бешици (мехуру).
литоколетичан (грч. 1Нћок611е1о8) опточен,
украшеи драгам камењем.
литоксилон (грч. ИЉов, ху1оп дрво) мии. ока-
мењено дрво.
литолабон (грч. Шћок, 1атђапо хватам,
узмем) мед инструменат за вађење камена
из мокраћне бешике (мехура).
литолатрија (грч. И1ћоб, 1а1ге(а обожавање)
обожавање камења, врста фетишизма.
литолог (грч. И1ћоб, 16{*о8) познавалац ка-
мења, научник који се бави проучавањем
постанка и природе стена и камења; пе-
тролог.
литолотија (грч. Н1ћоб, 1о^а) наука о постан-
ку и природи стена и камења; познавање
камења; петрологија.
литомантија (грч. №ћоб, гаапИа прорицање)
прорицање (или: гатање) по камењу, или
положају камења.
литоморфи (грч. И1ћо8, тогрће облик) пл.
камење које има облик чега (животиње,
човека, главе и др.).
литонефроза (грч. НШоб, перћгбб бубрег) мед.
обољење од камена у бубрезима.
литовтриптика (грч. КШоб, 1пр81Б трење,
трл>ање) ш! мед в. литотриптика.
литопедион (грч. Шћоб, рагб, раШбб дете) мед
у случајевима ванматеричног зачећа: уги-
нули заметак који се, у трбушној дуиљи,
претворио у креч.
 513
литопон (грч. 1Шгоз) хем. бела минерална
боја; састоји се од смеше цинк-сулфида и
баријум-сулфата.
литорал (лат. 1Нш морска обала) обалски
или неритски део морског дна, који се за
време осеке делимично налази ван воде.
литоралан (лат. Н1из морска обала, ШогаИа)
приморски.
литорале (лат. Н1ога1е) приморје.
литостеа (грч. Шћов, о81&т кост) пл. ока-
мењене кости.
литостратум (грч. ИЉоз, лат. 81га1;ит под)
под (ИЛИ: патос) израђен у мозаику.
литосфера (грч. Мћоа, врћаЈга лопта) геод.
Земљина камеиита кора.
литота (грч. 1Н61е8 простота, једноставност)
поет. ублажавање, умањивање, један од
тропа песничког стила у коме се праве
речи замењују слабијим и супротним изра-
зима, тј. кад се употреби блажи израз да
би се ствар о којој се говори утолико више
и јаче истакла, нпр. није рђаво (тј. добро
је), добро није, мој брате Алиле (тј. рђаво
је).
литотипографија (грч. МШоз, 1уроз отисак,
§гарМа) преношење штампаног текста на
камен и умножавање по методу пронала-
зача, браће Дипону Паризу.
литотом (грч. НЉов, 1отб8 оштар, који сече)
мед. инструменат за исецање камена у жуч-
ном или мокраћном мехуру.
литотомија (грч. Шћоз, 1от1а сечење) мед.
операција која се састоји у расецању или
непосредном исецању камена у жучном
или мокраћном мехуру.
литотоиист(а) (грч. П1ћок, 1огша) хир лекар
стручњак за вађење камена из жучног или
мокраћног мехура.
ЛИТОТриПСИЈа (грч. Шћо8, Шр318 ТрљаН>е) мед.
разбијање камена у жучном или мокраћ-
ном мехуру.
литотриптика (грч. Шћоб, №р813 трљање) пл.
средства за разбијање или растварање ка-
мека у жучном или мокраћном мехуру.
литотриптор (грч. ИШов, Мђб трљам) мед
инструмент за разбијање и уситњавање
камена у жучном или мокраћном мехуру.
литотриптија (грч. Шћоз, Шћб) мед. разби-
јање (или: раздробљавање) камена у жуч-
ном или мокраћном мехуру.
литотритист(а) (грч. Шћоз, 1гЉ6) мед. лекар-
-специјалист(а) за вађење камена из жуч-
ног или мокраћног мехура.
литотритор (грч. ИШОБ, лат. 1его, 1хг1ит) мед.
в. литотрнптор.
литофаг (грч. Шћо8, р ћ а в е т јести, ждерати)
онај који једе или глође камен.
литофагија (грч. ЦШо8, рћа^еГп јести, жде-
рати) ждерање (или: гутање) камења.
литофавија (грч. Н(ћо8, рћа(по светлим)
израђивање слика на танким, неглазира-
ним плочама од порцелана; литофаии су
слике утиснуте у плоче и, када светлост
кроз њих пробија, дају ступњевите прелазе
33 Лекоикон
лихенологија
светлости и сенки (служе као украс на
прозорима, шеширима лампи итд.).
литофизе (грч. Шћоз, рћуо постајем) пл. кол.
велике шупљикаве лопте од концентрично
наслаганих љусака кристалисане сили-
ције.
литофил (грч. МЉоз, рћуПоп лист) окамењен
лист.
литофити (грч. НЉоз, рћу16п биљка) пл. ока-
мењене биљке.
литохромија (грч. ИШов, сћгота боја) вешти-
на сликања на камену масним бојама и
скидања насликаног на платно, отасак у
боји снимљен са камена; хромолитогра-
фија.
литра (грч. Шта, лат. Ићга) у метричком
систему мера: јединица за мерење запре-
мине течности, износи један кубни дециме-
тар (скраћено: 1).
литраметар (фр. Шге, грч. те1гоп мера,
мерило) справа за одређивање специфичне
тежине течности.
литура (лат. Шига) прецртавање, брисање
или поправљање онога што је написако;
прецртано, избрисано или поправљено ме-
сто.
литургија (грч. НШо8, ег^оп дело, посао) 1.
прерађивање камена; науха о познавању
камена, хемија камена.
литургија (грч. 1еНиг8(а) 2. у старој АТИНИ:
радови које су грађани о свом трошку
морали да обављају у корист државе; у
црквеном језику: служба божја, бого-
служење.
литуртика (грч. И1ћоз, егј?оп дело, рад) 1.
примењена наука о камену, наука о прера-
ђивању камена и минерала уопште.
литургика (грч. 1еНиг81ке) 2. наука о бого-
службеним радњама и богослужењу, о бо-
гослужбеном ритуалу.
литургикум (грч. 1еНиг§јко8 службени, ег^оп
дело, рад) у православној цркви: књига
која садржи три богослужења или литур-
гије: св. Василија, св. Јована Златоустог
(Хризостома) и св. Григорија Великог.
литурија (грч. ИШоз, игео мокрим) мед. изба-
цивање камена или песка путем мокраће.
лиферант (нем. 1ле!егап1, фр. Ц\тег испору-
чити, испоручивати) трг. снабдевач, наба-
вљач, добављач, испоручилац (робе и сл.).
лиферација (нем. ИеГегип^) испоручивање,
иепорука, набављање, набавка, снабде-
вање, добављање.
лиферовати (нем. ЦеЈегп) испоручити, испо-
ручивати, снабдети, извршити наруџбину
робе и сл.
лифт (енг. Ш1) успињача, дизалица за људе и
робу у вишеспратним кућама.
лифт-бој (енг. НЛ-Боу) дечко који рукује
лифтом.
лихен (грч. 1е1сћеп, лат. Исћеп) бот. лишај; мед.
лишај, лиша (на кожи).
лихенологија (лат. Исћеп, грч. 1о§(а) бот. нау-
ка о лишајима.
лихномантија
лихномантија (грч. 1усћпов светиљка, т а п -
1ет прорицање) прорицање (или: гатање)
по пламену светиљке.
лихт (нем. ћсћ!) пр. светао, видан; отворен,
отворене боје; редак.
лицеј (грч. 1-.уке1оп, лат. ]_,усешп) гимназија у
старој Атини с вртовима, у којој су преда-
вали филозофију Аристотел и перипатети-
чари (названа по оближњем гају који је
био посвећен Аполону Ликејском); отуда:
виша, средња школа, гимназија, нарочито:
женска средња школа.
лиценција (лат. ИсепИа) допуштење, дозвола,
одобрење, право на што; право употребе,
право вршења чега, право извођења или
приказивања чега; повластица; дозвола за
професионално бављење неким спортом;
злоупотреба слободе, разузданост; лицен-
ција поетика (лат. ИсепИа роеИса) песнич-
ка слобода, допуштање да песник сме да
одступа од строгих прописа поетике и
граматике; лиценца.
лиценцијат (нлат. ИсепИаШз) онај који је, на
високим школама, добио допуштење да
буде доктор и да предаје своју науку,
нарочито теологију и право.
лиценцирати (лат. Исепиаге) допустити, до-
пуштати, дозвољавати, дозволити; ослобо-
дити, дати слободу, отпустити, разрешити.
лицет (лат. Исе1) допуштено је, слободно је,
допушта се, сме се, може се.
лицеум (лат. 1_,усешп) в. лицвј.
лицитандо (лат. НсНапс1о) трг. путем јавне
продаје надметањем.
лицитант (лат. ИсНапз) Трг. понуђач, учесник
на јавној продаји надметањем.
лицитар (нем. ЕећгеНег) посластичар који
израђује разне колаче са медом.
лицитација (лат. НсНаИо) трг јавна продаја
коју врше органи власти; распродаја.
лицитирати (лат. ИсИап) трг продавати на
јавној продаји која се врши надметањем;
учествовати на јавној продаји као надме-
тач; фиг повраћати (после пијанке).
лицитум (лат. ИсНшп) Трг понуда при јавној
продаји која се врши надметањем.
лишјо (итал. Изсш) муз. просто, природно,
глатко.
лоб (енг. 1оћ) сп. у тенису: ударац који се
изводи обореном ракетом окренутом увис;
лопта бачена високо.
лобектомија (грч. 1о1)б8 режањ, ек^оте
изрезивање) мед. операција на плућима ко-
јом се одстрањује један плућни режањ.
лобелин хем. густ, течан алкалоид из биљке
ЕоћеИа ш11а1а који испарава и мирише на
дуван; употребљава се у медицини у обли-
ку инјекција као средство за подстицање
дисања.
лоберан (лат. 1ођиз режањ, крило) мед. који се
тиче целих плућних режњева; лоберна
пнеумонија запаљење плућних режњева.
лоби (енг. 1сЉк>у предворје, предсобље, ход-
ник; „девојка за све") у пословном и поли-
тичком животу Америке: човек који поз-
514
наје свакога, нарочито оне који у послов-
ном и политичком животу нешто значе, а
без кога се, као посредника, не може
ништа важније свршити.
лобулеран (лат. 1оћик режањ, крило) анат
који се тиче једног дела плућних режњева,
режњаст.
лобули (нлат. 1оћи11) пл. анат плућни режњи-
ћи, плућна крилца.
лобус (нлат. 1сЉи8, грч. 1оћб8) анат плућни
режањ, крило, страна.
ловор бот. зимзелеки шиб или дрво примор-
ских крајева, 1_,аигиз пођШз, чији се листо-
ви употребљавају као зачин (народни на-
зив лорбер); лавор.
ловрата (лат. аига!а златна) зоол. врста мор-
ске рибе, златва.
лог (нем. ХЈО^&С, енг. 1о§) мор. инструменат за
мерење брзине бродова.
логаедски стихови (грч. 16§ов реч, аок!е пе-
вање, цесма) метр. стихови код којих су
сједињене стопе разних ритмова, нпр. дак-
тилски (1 џ џ) и трохејски (- џ), тако да
изгледа као да стоје у некој средини изме-
ђу песничког (аоИе) и прозног (16808)
ритма.
логар в. лигар.
логаритам (грч. 16§О8 однос, агНћтбз број,
нлат. 1о§аггШти8) мат. логаритам једног
броја (г) за неки основни број или основу,
базу (ћ) зове се експонеит (изложитељ)
који нам показује којој је потенцији, степе-
ну базе ћ једнак број г. Ако је, дакле, г^ћ 1 ,
онда је 1 = 1о{* г (за базу ћ). Тако је нпр., по
обичном, Брчксовом или декадном систе-
му логаритама (са базом: 1о= 10) 1 1о§. од
10, 2 1о§. од 100, 3 1о§. од 1000, 5 1ов- од
100.000 итд. пошто су бројеви 10, 100, 1000
итд. прва, друга, трећа итд. потенција од
10.
логаритамски (грч. 1о§ап1ћтоз) мат који се
тиче логаритама; логаритамске таблице
књига у којој су израчунати логаритми
једног система бројева.
логаритмар (грч.) справа која служи за ра-
зличита рачунања: за множење, дељење,
степеновање, израчунавање корена, реша-
вање једначина итд.
логаритмика (грч. 1о§ап1ћто8) мат маука о
логаритмима; в. логаритам.
логи- (грч. 1о§1гота1 мислим, судим) предме-
так у сложеницама који означава нешто у
вези са мишљењем, суђењем, просуђи-
вањем.
логизам (грч. 16§ОЗ реч, говор; разум, ум) <рил
1. учење по коме је свет логачка природа,
који се развија по логачким законима; 2.
в. логицизам.
-логија (грч. 16§ов СЛОВО, појам, разлог, од-
нос, учење) завршна реч у сложеницама,
значи: знање, учење, наука (нпр. био-логи-
ја, психо-логија, социо-логија, фило-ло-
гија итд.).
логика (грч. 16до8 разум; однос; појам, 1о§1-
коз који се тиче разума, разумни 1о(*1ке зс.
логистика 515
1ећпе вештина) фил наука о законима ми-
шљења, тј. о оним законима мишљења
којих се ваља придржавати при стицању
научног сазнања; у ужем смислу: наука о
природи и постајању појмова, судова и
закључака; фиг. здраво мишљење и расу-
ђивање, доследност у мишљењу и расуђи-
вању; лотка чињеиица законитост у при-
родном збивању.
лотистика (грч. 1о§1бШсе) вештина рачунања
помоћу слова (уместо цифара), алгебра;
вештина прављења закључака, способност
закључивања; вој. наука која учи како се
прорачунавају време и простор који су
потребни да би се извео какав тактички
покрет.
лотицизам (грч. 1о§1коз разумни, логачки)
фил. учење које (или: метода која) логику
чини основом, начелом филозофије; супр.
психолотзам.
логицитет (грч. 1о§1ке, нлат. 1о|р.сНа5) карак-
тер онога што је логачно; супр. фактицитет.
лотичан (грч. 1о§1кб8) који је у складу са
законима мишљења, који правилно мисли,
доследан у мишљењу и расуђивању.
логичар (грч. 1о§1ке) учитељ правилног ми-
шљења; онај који правилно мисли, разу-
ман, разборит човек.
логички (грч. 1о{*Јке) који се тиче логике,
који припада логици, који је у вези са
логиком.
лого- (грч. 16воб) предметак у сложеницама
са значењем: реч, говор; разум, ум.
логов (мађ. 16§6 који се креће) коњ упрегнут
са стране у запрези са једним или два
коња.
логограф (грч. 1овој*гарћоз) хроничар, пове-
сничар, име најстаријих грчких историча-
ра који су писали веродостојне или потвр-
ђене вести и предања о оснивању поједи-
них грчких градова и сл. у прози, за
разлику од песника (ро1е1жв). Овако су се
звали Херодот и његови претходници: Хе-
катеј, Ферекид и Хеланик.
логографија (грч. 1о§овгарћ1а) хроничарство,
повесничарство, писање најстарије исто-
рије на основу веродостојних предања
итд.; уп.логограф.
логогриф (грч. 16Ј>ОЗ, §прћо8 загонетка) заго-
нетка словима, код које реч, испуштањем,
додавањем или мењањем једног слова, до-
бива различита значења; фиг замршена,
нејасна ствар, загонетна особа.
логодедалија (грч. 16§оз, с!акШ16 уресим,
красим) слаткоречивост, красноречивост,
вештина говора.
логодијареа (грч. 16§О8, сИагг&ј протичем,
истичем) пролив од речи, претерано гово-
рење, претерана опширност у говору.
логозофија (грч. 16§оз, зорМа разум, позна-
вање, знање) знање (или: познавање) речи,
темељно и свестрано познавање речи.
логоклонија (грч. 16§оз, Мопоз метеж) мед.
болесно понављање завршетака речи или
реченица.
33*
лодн
логократија (грч. 16^оз разум, кга1оз вла-
давина) владавина разума.
логолатрија (грч. 16§О8, 1а1ге1а обожавање)
претерано поштовање речи или разума,
вера у свемоћ разума.
логоманија (грч. 16§оз, тагаа помама, луди-
ло) претерана говорљивост (често знак
душевног обољења).
логомах (грч. 1о§отасћ<н> препирем се) онај
који се бори речима, свађалица.
логомахија (грч. 1о§отасМа) борба речима,
препирка, свађа.
логовеуроза (грч. 16@оз, пепгоп живац) мед.
поремећаји у говору услед погрешног
образовања мисли.
логопатија (грч. 16§оз, раШоз болест) мед. в.
логоиеуроза.
логопед (грч. 16§ОЗ, раШе1а васпитање) на-
ставник који ради на отклањању говорних
поремећаја и недостатака.
логопедија (грч. 16{*о8, раШеЈа васпитање)
вежбање у изговарању речи и говору (код
глувонемих).
логор (нем. 1Ја{*ег) вој. в. лагер.
логореја (грч. 16§оз, гћео течем) поремећај
усменог говора, читања и писања у неких
афазичара.
логос (грч. 16{*оз) реч, говор; ум, разум, моћ
мишљења и расуђивања; однос; у стоичкој
филозофији: божански разум који влада
васиоком и прожима је; у јеврејско-алек-
сандријској религаозној филозофији;
божанска стваралачка снага и провиђење;
у хришћ. теологији: божанска природа
Исуса Христа (у Јовановом Еванђељу). По
Хераклиту: све тече; али отац или краљ
овога тока је рат, тј. опрека супротности. У
вечном уништењу и поновном стварању
влада непроменљиво јединство — логос,
светски ум или светски закон.
логотет (грч. 1о§оЉе16б тражим рачуна од
кога, 1б§оз рачун, Шћегтп стављам) писац;
писар, брзописац; високи чиновник, кан-
целар у Византијском царству и код
српских средњовековних владара.
лототипи (грч. 16{*оз, 1уроз) в. логотипија.
логотипија (грч. 1б8оз, *уроз отисак) отисак у
дрвету изрезаних или галванопластички
израђених штампарских форми које са-
држе читаве речи или слогове, тзв. лого-
типе.
логофобија (грч. 1б§оз, рћбђоз страх) страх
од говорне активности и избегавање гово-
ра; испољава се најчешће код муцавих
особа.
логофор (грч. 16§оз, {огбб носим) преносач
речи, цев за говор, телефон.
лод (енг. 1оа<1) енглеска мера за жито=5
квартера= 14,539 ћ1; као мера за дрво = 40
енгл. кубних стопа ( = 1,13 сћш) за непре-
рађено дрво, а 50 куб. стопа (=1,41 сћт) за
прерађено; као мера за тежину=2240
фунти=1016 к§.
лодн (нем. 1_,ос1еп) сукно од грубе вуне, наро-
чито за спортска одела.
лођа 516
лођа (итал. 1о§в1а) ложа; нарочито: покривен
и полуотворен ходник, у приземљу или на
спрату, око неке куће, галерија, ходник са
сводовима.
Лоенгрин (нем. 1^оћеп@г(јп) кит у немачким
епским песмама ХШ века: витез светог
Грала и син краља Парсифала. Свети Грал
га шаље да брани врлу и невину Елзу од
Брабанта од лажних оптужби грофа Фри-
дриха од Телрамунда, и он долази као
непознат витез у чуну који вуче лабуд,
победи у двобоју Фридриха и ожени се
Елзом. Али кад га Елза запита за право
име и порекло, он је одмах напушта на
истом чуну са лабудом. Опера Рихарда
Вагнера (1850. год.) и предмет већег броја
уметничких дела.
ложа (фр. 1о#е, итал. 1о§јра, нлат. 1о§1а)
колибица, кућица, ћелија; поз. засебно и
преградама одвојено место са више седи-
шта; еоба за облачење глумаца; у слобод-
ном зидарству: дворана или место где се
држе скупштине и састанци, сама скуп-
штина, удружење слободних зидара у јед-
ној покрајини или држави; засебна ћелија
за болеснике у болници за умоболне; кор.
собица, кабина; у менажеријама: кавез за
дивље животиње; у Енглеској: стан за
чувара капије неког парка; мала кућица
на селу; канцеларија трговачког преду-
зећа, пословница, биро.
ложи (фр. 1о818, нлат. 1о§1сшп) стан, кућа,
обитавалиште, пребивалиште.
ложирање (фр. 1о@етеп1) стан, становање;
вој. у опсадном рату: утврђивање једне
тачке коју су опсађивачи освојили; сама та
утврђена тачка; размештање војника по
кућама.
лоз (нем. 1д>з) срећка.
лозивка (нем. 1л>8Ш1{;) 1. уговорена тајна реч
као знак распознавања; 2. кратка изрека
којом се изражава руководна идеја неке
организације.
лоимијатер (грч. 1оипов куга, 1а1г6б лекар)
лекар који лечи кугу.
лоимографија (грч. 1оипб8, ^гарМа) опис,
описивање куге, наука о куги.
лојалав (фр. Ш закон, 1оуа1 законски, лат.
1е{ЈаИз) веран, искрен, одан; честит, частан,
поштен; исправан, правичан, прописан.
лојалист (фр. 1оуа1) веран (или: одан, искрен)
човек; = ројалист, нарочито онај који је у
северноамеричком рату остао веран ен-
глеском краљу.
лојалитет в. лојалност.
лојалност (фр. 1оуа1) искреност, оданост,
верност, поданичка верност; честитост; ча-
сност, поштење; исправност, правичност;
законитост, прописност.
лојд (енг. 1Јоус1з, 1Лоу<1) назив друштава за
разврставање бродова ради поморског
осигурања и поморског превоза (назив по
Едварду Лојду, под крај XVII века, соп-
ственику једне кафане у Лондону, у којој
су се састајали поморци и трговачки по-
локанда
средници, нарочито ради осигурања бро-
дова и превоза, као и ради примања и
давања обавештења); ово лондонско друш-
тво доцније се развило у осигуравајуће, а
од 1834. бави се и разврставањем помор-
ских бродова, има свој велики обавештај-
ни биро за трговачка и поморска питања,
издаје свој лист итд. По угледу на ово,
основана су удружења са сличним цил>е-
вима и у неким другим државама Европе.
лојтнант (нем. 1>и1пап1., ф р . Неи1епап1) в.
лајтнаит.
лојтра в. лотра.
лојфер (мем. Г^аиГег) в. лауфер.
локабилитет (нлат. 1осаМШа8) складност са
приликама и природом једног места.
локајати (инд.) индијски филозофи матери-
јалисти који признају само чулно опажа-
ње, одбацују откровење и све религијске
обичаје сматрају преваром грамзивих све-
штеника.
локал (лат. 1оса1е) простор, просторија, ме-
сто; просторија удешена за неку сврху
(дућан, радионицу, читаоншфг, гостионицу,
кафану); воз или стално превозно средство
(аутобус, пароброд) једног града и његове
ближе околине.
локалан (лат. 1осаИз) месни, просторни; који
је удешен према једном месту, који одгова-
ра потребама или приликама једног места
и његовог положаја, који припада једном
месту, који се налази или употребљава у
једном месту, који има важности само за
једно место; локална власт месна власт;
локални лист месни лист, тј. онај који се
бави поглавито приликама места у коме
излази; локални патриотизамљубавпрема
завичају, у ужем смислу, и свему што је у
њему и што из њега долази; локални
саобраћај унутрашњи саобраћај једног
града или општине.
локализам (лат. 1оса118) 1. залагање за уско
схваћене интересе свога места или краја
који су у супротности са интересима пшре
заједнице; 2. грам. језичка црта карактери-
стична за уско подручје.
локализација (нлат. 1оеаПза1ш) ограничење
на извесно место, на ужи просторц нпр.
болести, пожара, рата итд.; одређење ме-
ста где се нешто збива.
локализирати (нлат. 1осаНваге, фр. 1осаН8ег)
ограничити (или: ограничавати) на изве-
сно место, нпр. рат, болест, пожар итд.;
локализоватн.
локализовати (нлат. 1осаИбаге, ф р . 1осаИ8ег)
в. локализирати.
локалија (лат. 1осш место) месна прилика,
месни интерес.
локалистички (лат. 1осаИз) понекад место
локалан.
локалитет (нлат. 1осаМ1Наб) складност са
приликама и природом једног места.
локанда (итал. 1осаге, 1осапс1а) соба за изда-
вање; гостионица, крчма, свратиште (у
локаријум 517
Италији, Грчкој и неким варошима Дал-
мације).
локаријум (лат. 1осагшт) закупна цена, за-
кушшиа, кирија.
локатар (нлат. 1оса1апш>) закупац стана, ки-
рајџија.
локатив (нлат. 1осаћуш 8С. саизш) грак. седми
падеж, значи место на којем се нешто
налази или где се кека радња врши; упо-
требљава се само с предлозима.
локативни (нлат. 1оса11уш) грам. који се одно-
си на локатив, нпр. завршетак.
локатор (лат. 1осиз место) 1. електронски
уређај за откривање објеката и утврђи-
вање њиховог положаја, правца и брзине
кретања помоћу радио- или ултразвучних
таласа; 2. изнајмилац, издавалац под за-
куп.
локаторијум (1оса1опшп) в. локаријум.
локатум (лат. 1оса1шп) оно што је дато у
закуп или под кирију.
лок-аут (енг. 1оск-ои1) отпуштање радника
из једног или више предузећа које врше
послодавци у капиталистичким земљама
да би приморали раднике на прихватање
тежих услова рада, или да би спречили,
односно угушили штрајк.
локација (лат. 1оса1ш) издавање или узимање
под закуп или кирију, изнајмљивање, из-
најмљење; закупнина, кирија; смештај по-
јединих објеката на неком подручју или у
неком месту.
локва (нем. 1х)ске) коврчица, увојак, витица
(косе).
локо (лат. 1осо) на месту, у месту; уместо,
наместо; локо сигили (лат. 1осо 81§1Ш) уме-
сто печата (као скраћеница: И,. 8.); локо
лаудато или локо цитато (лат. 1осо 1аис1а1о,
сНа(о) на наведеном ИЛИ на означеном
месту (као скраћеница: 1. 1., 1. с ) ; трг. место
где се роба продаје.
локомобил (лат. 1осо тоћШк) в. локомобила.
локомобила (лат. 1осо тоћШз с места
покретљив) преносна (или: покретна) пар-
на машина.
локомобилан (лат. 1осо тођШв с места
покретљив) способан за мењање места, с
места покретљив, преносан, помичан.
локомобилитет (нлат. 1осото1зШ1ав) покре-
ТЉИВОСТ с места, помичност.
локомотива (нлат. 1оеотоИуа) парна машина
која сама себе креће и служи за вучење
терета (возова), парна кола.
локомотиван (нлат. 1осото1пги8) који може
изазвати мењање места, који покреће или
помиче с места.
локомотивитет (нлат. 1осото11\а1а8) покре-
тљивосг, способност кретања.
локомотор (нлат. 1осото1ог) машинска кола,
кола за погон.
локомоторан (лат. 1осиз место, то1ог) који
служи за покретање с места, који се тиче
покретања с места.
локомоција (нлат. 1осото1ш) кретање с јед-
ног места на друго, покретање.
Ломброзов тип
локо роба трг. роба која се налази на тржи-
шту.
локот (итал. 1исћеШ>) катанац.
локофикситет (лат. 1осо Нхив утврђен за
једно место) непокретност, непомичност,
непреношљивост.
локоцесија (нлат. 1ососез8ш) прављење ме-
ста, уступање, уклањање с места.
локрис (енг. 1оссћгеаз) илатно из Ирске.
локсартроза (грч. 1ох6з кос, агШгоп чланак)
мед. кривљење чланака.
локсодрома (грч. 16хо8 кос, <Јг6тов пут; кре-
тање, трчање) курсна линија која с утврђе-
ним скретањима (због природних препре-
ка) најповољније спаја два места (нпр.
бродови плове по локсодроми); локсодром-
ека линија; в. и ортодрома.
локсодромска линија геогр. двоструко крива
линија, повучена површином једне лопте
или једног елиптичког сфероида, која се,
пресецајући под истим углом све мериди-
јане, приближава полу у облику спирале.
локсокосмос (грч. 1ох6з кос, кбзтов свет,
васиона) справа која представља кретање
Земље око Сунца и око своје осовине.
локсофталмичав (грч. 1охо8 кос, отЉа1тб8
око, 1ох6рћШа1тов) иед. разрок.
локум (тур, 1окшп, гаћаиокит) врста колача
од тврдог теста, ратлук.
локум тененс (лат. 1осшп 1епеп8) онај који
држи место; заступник, управник, запо-
ведник, шеф.
локус (лат. 1осив) место; локус деликти (лат.
1осиз с!е1гс1г) прав. место где је кривично
дело извршено; локус комуиис (лат. 1осиз
соттигпб) опшге место, место за сваког
разумљиво; локус минорис резистенције
(лат. 1осш т т о п 8 гебХб^епИае) нед. место
способно да да слабији отпор, тј. место
кроз које се нека болест понајлакше може
увући у организам.
локуција (лат. 1ос[ш говорити, 1осиИо) говор,
израз, начин изражавања.
ломбард (фр. 1отђаг<1) трг. ломбардни посао
давање зајмова на залогу покретноста;
заложни завод, заложна банка; залог, за-
лога. Овај кредитни посао добио је име по
мењачима (сарафима) из Ломбардије у
Италији, који су, као присталице Тпбели-
на, почетком ХШ века морали да беже у
Француску и први се почели бавити овом
врстом посла и оснивати овакве заводс.
ломбарди (фр. 1отк>агЉ) пл. признанице на
заложене ствари, заложнице.
ломбардирати в. ломбардовати.
ломбардни посао трг. в. ломбард.
ломбардовати (фр. 1отђагс1) трг дати у зало-
гу, заложити.
Ломброзов тип тип човека који се родио са
склоностима злочину, рођени злочинац
(назив по италијанском научнику, неуро-
логу и криминалисти Чезару Ломброзо,
1836—1909, који се нарочито бавио проу-
чавањем криминалних типова).
лонбр 518
лонбр (фр. Гћошћге) игра карата, пореклом
из Шпаније, обично између три играча.
лонганиман (лат. 1оп§и8 дуг, а т т и з дух,
душа) стрпљив.
лонгет (фр. 1оп$тиеМе) дуга и узана платнена
трака за компресе и гипсане завоје.
лонгиметрија (лат. 1оп^из дугачак, грч. т е -
1г1а мерење) мерење дужина.
лонгитудиналан (нлат. 1опј*Ни<1таИз) дужин-
ски; који се односи на дужину, дужни;
уздужни; лонгитудинални таласи физ. уз-
дужни таласи, тј. таласи који се простиру
у правцу поремећаја равнотеже делића
еластичне средине (супр. трансверзалан).
лонгитудо (лат. 1оп|*Ни(1о) дужина, географ-
ска или астрономска дужина.
лонг плеј (енг. 1оп^ р!ау) назив за грамофон-
ске плоче великог формата.
Лоншан (фр. 1.оп§сћатр) место у Боа де
Булоњ (Во15 с1е Вои1о^пе), код Париза, где
је раније било тркалиште; отуда: тркали-
ште, тркачка стаза.
лоран (скр. од енг. 11.оп§ Кап§е МаУ1§аиоп
дуга пловидба) апарат на бродовима и
авионима који хвата радио-сигнале и по-
моћу њих одређује свој моментални по-
ложај у пловидби или у лету.
лоравдит (по презимену Лораид) «ин. веома
редак црвенкаст минерал, нађен у руди-
шту арсенових једињења код Алшара не-
далеко од Ђевђелије; састоји се из талију-
ма, арсена и сумпора.
лорбер (нем. 1,огћеег) бот. ловорово лишће
као зачин.
лорд (енг. 1огс1, староенглески = чувар хлеба:
1оаЈ) господин; у ужем смислу: члан енгле-
ског Горњег дома, пер; почасна титула
енглеског високог племства по рашу испод
војводе (маркиза, грофа, виконта и баро-
на); звакична титула неких високих држа-
вних чиновника (лорд-адмирал, лорд-
-канцелар и др.) и бискупа енглеске народ-
не цркве.
лорд-мер (енг. 1огс1-тауог) „господин пред--
седник", титула првог председника општи-
не градова Лондона и Јорка.
лордоза (грч. 16гс1б818) мед. савијеност кичме
напред, нагнутост, повијеност тела напред.
лордома (грч. 16гс16та) кед. в. лордоза.
лордотичан (грч. 1огс1б8) искринљен напред,
грбав.
лордшип (енг. 1огс18ћ1р) достојанство лорда;
господство, господарство, власт: јур лорд-
шип (енгл. уоиг 1ог<18ћ1р) у ословљавањи-
ма: ваше господство.
лореат (лат. 1аига ловор, фр. 1аигеа1: ловором
окићен) в. лауреат.
Лорелај (нем. 1,оге1е1) веома стрма стена на
десној обали Рајне, чувена по свом еху,
некада бродарима била веома опасна; по
митологији, боравиште и име једне водене
виле, која је својим певањем примамљива-
ла бродаре, док им се лађе не би разбиле о
стену (предмет већег броја песничких и
музичких дела).
лоци
лоренциј(ум) хем. радиоактиван елеменат,
атомска маса 257, редни број 103, знак 1_,т;
добијен вештачки 1961. године.
лорета (фр. 1оге11е) мало отменија јавна
женска у Паризу, фина фаћкалица
(названа по цркви Нотр Дам де Лорет, у
чијој близини већином станују).
лорика (лат. 1огшп, 1опса) оклоп, панцир,
нарочито од коже; вој. грудобран на шан-
чевима или тврђавама.
лорицирати (лат. 1опсаге) ставити оклоп,
оклопити; хем. чаше обложити иловачом да
се не би на ватри распрсле.
лорњет (фр. 1ог§пеие) наочарско стакло за
једно око, врста наочара које не стоје на
носу, него висе о врату и учвршћене су на
једној, обично лепо украшеној дршци, а
стављају се пред очи само кад затреба.
лорњон (фр. 1ог§поп) обично увеличавајуће
стакло, наочарско стакло само за једно
око, монокл.
лос (рус. ЛОСБ) ЗООЛ. врста великог северног
јелена, лопатастих рогова, Сегуиз а1се8.
лосос (рус. лососћ) зоол. врста рибе из рода
пастрмки.
лост (енг. 1о81) у голфу (игри): изгубљена
лопта.
лот (нем. 1,о1) справа за мерење морске
дубине, звучни дубиномер; ехолот.
лото (итал. 1оМо) позната друштвена игра
која се састоји у вучењу бројева, томбола,
лутрија.
лотос (грч. Шбб) бот. звездан; име различитих
биљака са хранљивим и освежавајућим
плодовима, нарочито биљка коју су стари
Египћани и Индијци сматрали светом, а
њен цвет симболом земље; име већег броја
морских и водених ружа.
лотра (нем. 1>е11;ег) једна од две бочне ограде
на теретним (сељачким) колима у облику
лествица; лојтра.
лотура (лат. 1о1ига) средство за испирање; в.
лоција.
лохије (грч. 1осћеЈа рађање, порађање) пл. мед.
слузаста, из почетка мало сукрвичаста
течност која излази из материце породиље
и траје 3—6 недеља (то је, у ствари, чи-
шћење породиља после порођаја, а долази
од поновног стварања слузокоже у мате-
рици, која се услед порођаја била истро-
шила и пропала).
лохиорагија (грч. 1осће!а, г^пупп прскам,
пуцам) мед. крвављење материце после по-
рођаја.
лоходохијум (грч. 16сћо8 порађање, досћеГоп
прималиште, место за примање) мед. поро-
дилиште, завод (или: болница) за поро-
диље.
лоц (нем. Бо1ве) в. лоце.
лоце (нем. 1|О1зе) бродар који, као добар
познавалац водених путева, спроводи лађе
кроз опасна места; лоц.
лоци (лат. 1ос1, 1оси8) пл. места; ад лока (лат.
ас! 1оса) на своја места седите; лоци мемо-
лоција 519
ријалес (лат. 1ос1 тетопа1ез) места која
треба учити напамет.
лоција (лат. 1о1т) прање, испирање, купање,
чишћење; в. лотура.
лоцијум (лат. 1о1дшп) мед. мокраћа, урин.
лоцирати (лат. 1осаге) метнути на једно ме-
сто, сместити, наместити; дати на зајам,
позајмити, нпр. новац; издати, под најам,
дати под закуп; праа. одредити повериоце
стечајне масе.
лубарда в. лумбарда.
лубин (порт.) зоол. врста морске рибе, смудут.
лубитум (лат. 1ићНшп) в. либитум.
лубрикавциа (лат. 1ићпсап1Ја) пл. средства
која изазивају похотљивост; предмети,
слике, списи и сл. који изазивају похоту.
лубрикатор (лат. 1ићпса1ог) мазалица, спра-
ва за аутоматско подмазивање машина.
лубрикација (нлат. 1ићпса1до) изазивање по-
хотљивости.
лубрификатер (фр. 1ићгШса1еиг) в. лубрика-
тор.
лубрификација (фр. 1иђгШса1шп) в. лубри-
кација.
лубрицитет (фр. 11ШпсЦ6) похота, похотљи-
вост, склоност блуду.
Лувр (фр. 1х>шгге) стара краљевска палата у
Паризу, на десној обали Сене, од 1793.
главни француски музеј са веома разновр-
сним и богатим уметничким збиркама.
лудизам покрет енглеских радника у почет-
ку XIX века којем је био циљ уништавање
фабрика и машина, које су сматрали узро-
ком беде радних маса (назив, без потврде,
по раднику Луду, ЈУес? 1мМ, који је први
уништио један ткачки разбој). Ради сузби-
јања лудизма у Енглеској био је донет врло
строг закон.
лудисти пл. в. лудити.
лудити пл. енглески радници који су радили
на сузбијању беспослице тиме што су се
систематски борили против увођења ма-
шинског рада, као највећег непријател>а
свога опстанка (лудизам); названи по Ладу
или Луду (1.ис1д.), који је први разбио једну
машину; ладити.
Лудолфов број мат. број који означава однос
пречника круга према њиховом обиму,
бележи се. обично са гс1 (пи) и износи
3,141592 . . .) назваи по математичару Лу-
долфу Келеиу (Сеи1еп, Кеи1еп, 1540—
1610); л је трансцендентан број.
луес (лат. 1иез) помор, зараза; луес венереа
(лат. 1иез уепегеа) мед. в. сифилис.
луетичав (лат. 1иеа) мед. који болује од луеса,
сифилиса, сифили(с)тичан.
луетичар (лат. 1иез) мед. онај који болује од
сифилиса, сифилитичар.
Лузијади (порт. Ов 1_.из1ас1а5) пл. потомци
Лузуса, праоца Португалаца; наслов слав-
ног Камоенсовог (1524—1580) епа, у коме
велича дела својих земљака који су, под
вођством Васка да Гаме, учествовали у
походу на Индију.
лумбаго
лузингаидо (итал. 1икт§апс1о) куз. умиљава-
јући се, са умиљавањем, умиљато.
лузингеволменте (итал. 1и8ш§ћеуо1теп1е) муз.
в. лузингандо.
Лузктанија (лат. 1л18Ната) 1. римска покра-
јина у Шпанији, отприлике данашња Пор-
тугалија; 2. велики енглески пароброд који
су Немци, у почетку првог светског рата
(7. маја 1915), потопили код јужне обале
Ирске, којом приликом се удавило 1134
лица.
лузитански (лат. ГдЈзИагиа) португалски.
лузус (лат. 1ис1еге, Швиз) играње, игра.
луизит бојни отров, тешка уљаста течност,
са мирисом који подсећа на мирис цвећа
здравац (геранијум); пликавац је, по ток-
сичким особинама сличан ипериту; посто-
јаност на земљишту је 3—6 пута ман>а него
иперита.
луј-дор (фр. 1ош8 сГог) „Луј од злата", ф р .
златан новац, назван по Лују ХШ, од 20 зл.
франака; уп. наполеон.
лукијерна (лат. 1исегпа) светиљка.
лукња (нем. Шске) рупа, отвор.
лукративан (лат. 1исгаИуш, 1исгшп добит,
корист) који доноси зараду, уносан, кори-
стан, пробитачан.
лукс (лат. 1их, 1ис15 светлост, светло) физ.
јединица за мерење јачине осветљења: је-
дам лукс има површииа која је јединицом
светлосне јачине (јачине светлости) на од-
стојању од једног метра осветљена
управно.
луксација (нлат. 1иха1до) кед. угануће, ишча-
шење (кости).
луксометар (лат. 1их светлост, грч. т61хоп
мера) апарат за мерење јачине светлости
(при филмском снимаљу, фотографисању
и сл.).
луксуз (лат. 1ихш) раскош, раскошност, сјај,
обиље; љубав према сјају и раскошу; оно
без чега се може бити, тј. што није неоп-
ходно за живот.
луксузан (лат. 1ихш раскош) раскошан, сја-
јан, расипан; луксузни артикал трг. раско-
шан предмет, предмет који је, по царин-
ској тарифи, оцењен као раскошан и, пре-
ма томе, оцарињен по вишој стопи.
луксузирати се (лат. 1ихиз) живети у раско-
шу, терати раскош.
лукубрација (лат. 1их светлост, 1иси1зга1з.о)
седење и рад ноћу, ноћно проучавање,
ноћни рад, врло савестан рад.
Лукул (лат. 1_.иси11и8) чувени римски војско-
вођа (114—57 пре н. е.), нарочито се иста-
као у рату против Митридата, познат по
богатству и веома раскошном животу
(лукулске гозбе).
лукулски раскошан, богат и обиман (по угле-
ду на раскошни начин живота римскога
војсковође Лукула).
лумбаго (лат. кшЉиз крста, 1шпћа$»о) кед.
протисли, крстобоља, усед, ушинута леђа,
реуматично-живчани болови у крстима,
бол у крстима.
лумбалан 520
лумбалан (нлат. 1шпћаНз) аиат. који се односи
на крста, који припада крстима; лумбалма
анестежја мед. постизавање неосетљивости
за болове, нпр. код операције, на тај начин
што се у канал кичмене мождине, између
пршљенова, убризга 5% раствор тропако-
каина или новокаина, услед чега постану
несетљива оба доња уда и труп ниже
пупка; лумбална пушоција вађење течно-
сти из канала кичмене мождине, у слабин-
ском делу, у терапеутачком или дијагао-
стичком циљу.
лумбарав (лат. 1шпћиз крста; бут, кук, део
тела око бубрега) анат. в. лумбалан.
лумбарда (итал. 1отћагс1а) 1. старински топ;
2. велика шупља гвоздена кугла, напуњена
оловом и барутом, која се избацује из топа.
лумев (лат. 1их, 1итеп) светлост, сјај; фиг.
сјајна, глава, велики дух; лумен натурале
(лат. 1шпеп па1ига1е) фил. природна свет-
лост, тј. природна, првобитна, човеку уро-
ђена моћ сазнавања; физ. јединица светло-
сне струје: светлосна струја коју шаље у
свима правцима тачкаст светлосни извор
који светли јединицом светлосне јачине у
просторни угао један.
лумија (итал. 1шша, 1опиа) вот. врста СИТНИХ,
лаких и слатких лимунова, сличних на-
ранџи.
лумиков (лат. 1шпеп, 1игтш8 светлост) фото-
графски апарат који може да снима и у
готово потпуном мраку; примењује се на-
рочито у медицинској радиоскопији и у
астрономији.
луминал фарм. бео кристални прашак горка
укуса; служи за умирење живаца и за
успављивање; уп. веронал.
луминаризам (лат. 1шпеп светлост) ум. пра-
вац у сликарству који поглавито обраћа
пажњу на дејство и преливне светлости.
луминесценција (нлат. 1штпе8сеп11а) физ.
светљење тела на друга начин а не услед
усијаности, произвођење тзв. „хладне
светлости" (заједничко име за флуорес-
ценхјијуп фосфоресценцију).
луминизам в. луминаризам.
лумивиферан (лат. 1шпеп, 1ето) који преноси
светлост, светлоносан.
луминозан (лат. 1штпо5ив) светао, ејајан,
блистав, јасан.
лумпен-пролетаријат (нем. 1лхтр одрпанац,
гоља, лат. рго1е1апиз грађанин најнижег
реда) 1. у старом Риму пропало, осирома-
шено сељаштво, претворено у армију
скитница, просјака, који су се слегли у
Рим, живели од милостиње великаша. Ни-
су радили, јер је рад био само ствар
робова, нешто што се презирало, већ су
живели на рачун робова; 2. у капитализму
најдоњи, убошки слој незапослене раднич-
ке класе. Сем скитница, проститутки и сл.
обухвата три категорије: а) способне за
рад, б) сирочад и пауперску децу, в) пропа-
ле голе сиромахе, за рад неспособне, инва-
лиде, жртве индустрије, болеснике, удови-
лупанар
це. Представља ,,. . . инвалидски дом ак-
тивне радничке армије и мртви баласт
индуегријске резервне армије" (Маркс). У
класној борби пролетаријата често је ору-
ђе буржоаске реакције.
лумперај (нем. 1мтр) пијанка, пијанчење,
теревенка.
лумповати (нем. 1лдтр) пијанчита, теревен-
чити.
луна (лат. 1ипа) 1. Месец (небеско тело); 2.
(Х^ипа) староримска богиња Месеца; 3. име
неколико совјетских аутоматских васион-
ских стакица.
лунамбулизам (нлат. 1ипатћиП8тш) месе-
чарство, падање у стање слично сну под
утицајем Месечеве светлости, тумарање
затворених очију по месечини; лунатизам,
лувамбу.чист(а) (лат. 1ипа месец, аткш1аге
ходати, шетати) месечар, сомнамбулист,
епилептичар.
лунаран (лат, 1ипап8) који се тиче Месеца,
Месечев; у облику Месеца, месечаст; лу-
нарски.
лунаријум (нлат. 1ипапшп) апарат за пре-
дочавање кретан>а Месеца око Земл*
(обично спојен са телуријумом).
лунар орбитер (назив за неке америчке ве-
штачке сателите око Месеца.
лунарски (лат. 1ипап8) в. лунаран.
луватизам (нлат. 1ипа1шпи8) месечарство; в.
лунамбулизам.
лунатик (лат. 1ипаИси8) в. лунамбулист; лу-
иатикус морбус (лат. 1ипаИсиз тогћш)дгед
месечарство, падавица, епилепсија.
луватичав (лат. 1ипа11сш) мед. који пати од
месечарства, епилептичар.
луваут (лат. 1ипа Месец, грч. паи№в бродар)
летач на Месец.
лунација (нлат. 1ипа1ш) мена Месеца.
лувета в. линета.
Луиик в. Луњик,
лувисиоларав (лат. 1ипа Месец, 8о1 Сунце)
који се тиче кретања Сунца и Месеца.
лувиформав (лат. 1ипа, Гогта облик) који
има облик младог Месеца, месечаег.
лунта (нем. 1_,ип1е фитиљ) 1. упал>ач, фитиљ
за пал>ен>е експлозива; 2. старо ватрено
оружје које се палило на фитиљ (пушка
или топ).
лунула (лат. 1шш1а) мали месец; женски
украс, брош (у облику полумесеца); бела
полукружна мрља при дну ноката.
Луњик (рус. луник према лат. 1ипа Месец)
име неколико совјетских вештачких сате-
лита; Луиик.
луого (итал. кШЈЈо, лат. 1осш место) иуз. на
правом месту.
лупа (фр. 1оире) оат. инструменат — јако
испупчено сабирно сочиво кратке жижне
даљине — помоћу кога се ситни блиски
предмети мсну видети под много већим
видним углом но голим оком, тако да
изгледају јако увећани.
лунавар (лат. 1ирапаг) јавна кућа, бордел,
куплерај.
лупии 521
лупив (лат. 1иртш) бот. вучјака, обрника
(украсна биљка).
лупинг (енг. 1оортј>) авиј. једна од најсмели-
јих и најтежих ваздушних акробација: обр-
тај авионом у вертикалној равии за 360°.
лупиноза (лат. 1иртиз обрниха) болест оваца
која се појављује, кад се овце хране обр-
ником, од отрова који садржи у себи обр-
ника (лупин), тзв. лупинотоксина.
лупинотоксин (лат. 1иртив обрника, вучја-
ка, грч. 1озик6п отров) отров којег има у
обрници (вучјацк); в. лупиноза.
лупилин (лат. 1ириНпит) хмељно брашно,
жлезде на шишарицама женског хмеља
које дају пиву ароматичан укус; употре-
бљава се у медицини и као средство које
тера на мокрење.
лупус (лат. 1ирш) зоол. вук, курјак; мед. жива
рана, локална туберкулоза коже, нарочи-
то на носу или коме другом делу тела;
лупус ив фабула (лат. 1ирш> ш Гаћи1а)лосл.
цитат из Теренција: ми о вуку, а вук на
врата (кад изненада наиђе неко о коме се
баш у тај мах говорило).
лускозитет (лат. 1шси5 шкиљав, ћорав,
нлат. НшсобИаз) мед. кратковидост.
лустер (лат. 1иб1гит) свећњак са више сија-
лица, обично раскошно израђен.
лустрација (лат. 1ш1га1ш) свечано чишћење
од грехова, чишћење жртвом, посвета;
разгледање, разматрање.
луструм (лат. 1ив1хшп) време од пет година
код Римљана после кога је цензор прире-
ђивао свечану жртву очишћења од грехова
и покајања за цео народ; отуда: период од
пет година, петолеће.
лусцитет (лат. 1ивсш шкиљав, нлат. 1шсНаз)
кед. шкиљавост.
лутеив (лат. 1и1еив жут, жућкаст) жута боја у
лишћу биљака и у жуманцету.
лутеран присталица учења Мартина Лутера
(1483—1546), оснивач немачке реформи-
стичке цркве; фш. отпадник од праве вере,
издајник.
лутеранизам покрет и учење великог рефор-
матора и осиивача кемачке народне цркве
Мартина Лутера.
лутеранство в. лутеранизам.
лутециј(ум) (по латинском називу Париза —
Луцифер
1_,и1ес1а) хем. елемент, лантанид, ретка зем-
л>а, хем. знак 1д1, атомска маса 174,97, ред.
број 71.
лугарати (лат. 1и1аге) густо премазати леп-
ком, китовати, закитовати.
лутрија (фр. 1о1, 1еиепе) играње срећкама;
класна лутрија лутрија са више, обично
пет, вучења, са тачно утврђеним планом
вучења срећака, које се најчешће деле на
четвртине, половине и целе; лутрнјски за-
јам државни зајам који зајмодавцу даје
изглед на извлачење каквог већег згодит-
ка, али зато носи мањи интерес.
луф (енг. 1оо1)мор. страна изложена ветру.
луфт (нем. 1^мН) ваздух.
луфтбад (нем. 1лдШзас1) мед. ваздушно ку-
пање, лечење помоћу светлости и ваздуха;
уо. фототерапија.
луфтбалов (нем. Г^иИ ваздух, фр. ћа11оп
ваздушни балон, аеростат.
луфтирати (нем. ^иК, 1М1еп) ветрити, прове-
травати.
луфт-линија (нем. 1м!1, лат. Нпеа) ваздушна
линија, тј. најкраће растојање између два
места иа Земљиној површини.
луц сп. један од најтежих скокова у уметнич-
ком клизању (назван по аустријском кли-
зачу АИге<1и ^и1ги).
луцерка (фр. 1игегпе) бот. в. луцерна.
луцерва (фр. 1игегпе) бот. врста веома издаш-
не детелине, плава детелина.
луцидав (лат. 1их светлост, 1исШи8) јасан,
светао блистав (нпр. дух); свестан; луцида
интервала в. интервал.
луцидитет (нлат. 1ис1<Шаб) ведрина, бистри-
на, духа; јасност, свесност.
луцидвост (нлат. 1искШаб) в. луцидитет.
луциметар (лат. 1их, 1иа8 светлост, грч. т е -
1гоп мерило, мера) 1. инструмекат за ме-
рење јачине светлости, фотометар; 2. ин-
струменат за мерење испаравног дејства
сунчане светлости.
Луцифер (лат. ^исИег=1их, {егге онај који
носи светлост, светлоносац) 1. астр. име
планете Венере када се јавља пре изласка
Сунца, зорњача, звезда Даница; 2. владар
таме, поглавица ђавола, сотона, ђаво, по
алегоричном приказивању пророка Исаије
(14,12) и Луке (10,18).
 љ
Љ, љ четрнаесто слово ћирилске азбуке, а
седамнаесто наше латинице.
љанерос (шп. Иапегоз) пл. пастири и одгаји-
вачи стоке који живе на степама Шпаније
и Јужне Америке; в. љано.
љано (шп. Папо) велика, равна и непошу-
мљена степа у Шпанији и Јужној Америци
која, у доба киша, обрасте бујном травом и
бујним зеленилом; омил>ено пребивалиште
пастира и одгајивача стоке; пл. љаноси.
љармани (алб.) пл. Албанци двоверци који се
приказују као муслимани, а у ствари су,
код куће, потајно католици.
љуљ (лат. 1о1шт) бот. врста траве, утринац,
врат; зел>аста једногодишња биљка, ра-
сте у усевима и по ливадама.
 м
М, м петнаесто слово наше ћирилице, оса-
мнаесто наше латинице; као скраћеница:
М = римски број 1000; т г = магистер; у
енг. и фр. тт = мистер, месје; на рецептима:
т = манипулус, млсце, мисецатур; т =
метар;т2 = квадратни метар; т 1 = кубни
метар; М = марка (немачки новац); т т =
милиметар; т Ј . = мезофорте; муз. — мено,
мано, мецо; грам. т . = маскулинум; хем. МЈ»
= магнезијум; МИ = мендељевијум; Мп
= манган; Мо = молибден.
мавиш в. мафиш.
маг (грч. тадов, лат. та§иб) староперсијски
обожавалац ватре, нарочито његови све-
штеници, који су били звездознанци и
тумачи снова; источњачки мудрац који
превару и празноверицу искоришћује у
враџбине и чаролије; жрец, врач, чаро-
бњак.
магаза (тур. та§ага) просторија у којој се
држи жито, со или друга роба, подрум; в.
магацин.
магазин (арап. т а ћ ћ а г т ) 1. дућан, радња,
трговина робом навелико; 2. стручни или
илустровани часопис, зборник; в. и мага-
цин.
магазинажа (фр. та§азта§е) трг. време ле-
жања робе у магацину; магацинска так-
са, лежарина; смештање робе у магацин, у
стовариште, у складиште.
магазивер (фр. таЈ»аб1гпег) в. магационер.
магацив (арап. т а ћ ћ а г т , фр. т а ^ а г т , итал.
та^агхто) стовариште, складиште, спре-
миште за робу; житница, амбар; ВОЈ. слага-
лиште убојног материјала; лежиште за
метке у пушци; в. и магазин.
магацивирати сместити (или: смештати) у
магацин (или: у складиште, у стовариште).
магацинска пушка вој. пушка са магацином
испод цеви у који стаје више метака,
брзометка.
магационер (итал. та^аггшеге) управник,
надзорник, руковалац магацина (стовари-
шта, складишта).
мати ( т а § р ) познати хранљиви зачин за
супе и чорбе, састављен углавном од биљ-
них састојака (назван по проналазачу Ју-
лију Магију, 1846—1912).
магија (грч. та^еш) чаролија, враџбина, ве-
штина потчињавања својој вољи тајан-
ствених сила природе, духова и демона.
Веровање у магију је калдејског порекла,
одакле се, преко Персије и Египта, распро-
стрло чак на Запад; бела магија она која
призива у помоћ небеске силе, тј. добре
духове; црна магија она која призива у
помоћ земал>ске силе, тј. зле духове.
магистар (лат. та$5181ег) в. магистер.
магистер (лат. та§181;ег) учител>, наставник;
учитељ слободних (хуманистичких) умет-
ности; звање које се после положеног про-
писаног испита додељује свршеним сту-
дентима трећег ступња (постдипломских
студија); магистер фармације дипломира-
ни апотекар (скр. Мг рћ.); магистар.
магистеријум (лат. т а ц ^ е г ш т ) управитељ-
ство, надзорништво, управитељска служ-
ба, мадзорничка служба; управљање, над-
зор; достојанство магистра.
магистрала (лат. та§1в1хаи8 учитељски;
главни) свака главка линија (или: пруга) у
односу на све другостепене и споредне
линије које из ње излазе (нпр. главни
друм, главна железничка пруга, главна
водоводна цев, главни електрични вод и
ДР-)-
магистралан (лат. та{71б1га11б) школски, учи-
тељски; мајсторски; вештачки, вешт;
главни, поглавит, који сачињава основу
нечега; мед. израђен по пропису лекаревом;
машстрална формула (лат. 1огти1а тај*1-
з1гаИ8) рецепт који је прописао лекар.
матистрале (нлат. та§1з1га1е) вој. стхљашњи
гребен линије утврђења.
матистравд (нлат. та§181гап<1и8) онај који се
спрема да постане магистар.
матистрат (лат. та§1з1га1и8) судски (или: по-
лицијски, самоуправни) службеник; оп-
штински суд, општинско веће, општина.
магистратура (нлат. та§181га1ига) управно
надлештво, управна власт, поглаварство;
поглаварско достојанство; ИСПИТ за звање
магистра.
магистрирати (лат. та§181ег, тарв^гаге) до-
бити звање магистра на великој школи,
постати магистер.
магичан (грч. та§е1а, та^оз) чаробан, чаро-
бњачки; магични квадрат квадрат по-
дељен на квадратиће у које треба уписати
бројеве тако да збирови свих бројева у
 524
магичар
било којој врсти, ступцу или дијагонали
буду једнаки; магично око специјална
радио-цев у радио-пријемнику која служи
за подешавање пријемника на тачну ду-
жину жељене радио-станице.
магачар (грч. т а ј ^ а ) чаробњак, врач.
магма (грч. та^тпа тесто) мед. гњецава маса,
маст;геат.градиво еруптивних стена које се
налазе у унутрашњости Земље у усијаном,
течном, кашастом или као тесто густом
стању.
магмазона (грч. тај*та, хбпе појас) геол. зона
растопљене масе која се, по мишљењу
неких геолога, налази испод чврсте Зе-
мљине коре.
магмасфера (грч. та@та, нрћаГга лопта) геол.
в. магмазона.
магматизам (грч. т а § т а ) казив за све покре-
те растопљене ужарене масе у унутрашњо-
сти Земље.
Магна карта (лат. Ма^па сћаг1а, енг. Тће
Сгеа! СћаПег Велика повеља) основни
државни закон Енглеске који је, 15. јуна
1215, одричући се неких својих права,
морао дати племству и свештенству краљ
Јоћп ]^,аск1апс1 (Јован Без Земље), којим су
били ре1улисани феудални односи, све-
штенство изузето од надлежности светов-
них судова итд.
магва кум лауде (лат. т а ^ п а сшп 1аш1е) са
великом похвалом, веома похвално (у
оцењивању успеха на испитима).
магналијум (грч. Ма^пема) хем слитина
(легура) магнезијума и алуминијума (90 и
више процената), веома лака, веома
чврста и као сребро бела; служи за пра-
вљење осетљивих аналитичких вага.
магнат (итал., шп. та§па1е, нлат.
лат. т а д п ш велик) 1. великодостојник,
великаш, велможа; нарочито: високи
државни службеник или племић од давни-
на (нарочито у Угарској и Пољској); 2.
крупан сопственик земље, властелин; 3.
крупан капиталиста, нпр. финансијски
матат.
магнезија (грч. Ма^пез^а, нем. из грч. Магае-
зија, град у Малој Азији) хем. оксид магне-
зијума (М#О); бели алкални прах који се
добива од карбоната магнезијума; употре-
бљава се као благо средство против затво-
ра и киселине.
магнезиј(ум) (грч. Ма@п&(а Магнезија, град
у Малој Азији) хем елеменат, атомска маса
24,312, редни број 12, знак М§, бео, сјајан и
врло лак метал; јако загрејан запали се и
сагори јаком белом светлошћу (магнези-
јумова светлост служи за фотографска
снимања у мраку, давање сигнала и др.);
лгапжјум, талцијум.
магаезит (грч. Ма^пезЈа Магаезија, град у
Малој Азији) дпн,. безбојан или жућкаст
минерал, магаезијумов карбоиат; употре-
бљава се за прављење горке соли и матне-
зије.
магнетоиндукција
магвет (грч. тавпеИз ИЉоз, Ма#пез Шћоз)
или природни магнет, минерал који има
својство да привлачи и држи гвоздена тела
(назван по граду Магнезији, где су га стари
Грци први пут нашли); вештачки магнет,
онај који се добије када се комад челика
превлачи у једном смеру природмим маг-
нетом.
магаетизам (грч. Ма§лев Шћоз) својство
извесних тела, гвоздене руде, да иривлаче
и држе друга тела у којима има гвожђа;
природна сила чије се дејство испољава у
таквим појавама привлачења (и одбијања);
наука о магаегаим појавама; животињски
магнетизам магаетна сила за коју се прет-
поставља да постоји у животињском, наро-
чито у човечјем организму, помоћу које
неки човек може да врши знатан утицај на
вољу и на телесно стање некога другог
човека; уп. сомнамбулија.
магнетизер (фр та^пеИвеиг) старији назив
за хипнотизера.
матнетизирати (нлат. та^пеИгаге) 1. пренети
магаетна својства са магаета на гвожђе
које није магает; 2. по методу др Месмера
трљањсм или правилним кретањем руке и
додиривањем (манипулацијом) пробудити
у човечјем телу скривене силе и на тај
начин лечити болести; 3. довести некога у
стање магнетичног сна; 4. имати неодољив
утицај на кога, неодољиво привући или
привлачити кога.
магаетизмоманија (грч. Ма^пеа магнет, т а -
т а помама, лудило) мед. болест говорења у
сну.
магнегазовати (нлат. та^пеИгаге) в. магне-
тизирати.
магаетисати (клат. та^пеИгаге) магнетизи-
рати.
м а г а е т т (грч. Ма^пен и наставак -Нез) гвоз-
дена руда (РезОЈ на којој је прво примеће-
но магнетно својство привлачења.
магветичан (грч. нлат. та^пеИсш) који има
привлачну силу магнета; фиг. неодољиво
привлачан, неодољив; уп. магнетски.
магаетни (грч. Ма§пев) в. магнетски.
магнето- (грч. Ма@пе5) предметак у сложени-
цама са значењем: магает, магаетски, маг-
нетни.
магнетограф (грч. Мбвпев, ј*гарћ6 пишем)
магнетометар који аутоматски бележи ве-
личину земномагаетских колебања (ако
бележи деклинацију = деклинограф, ако
бележи инклинацију = инклкнограф.
магаетодетектор (грч. та^пеИз, лат. с1е1ејЈеге)
ваздухоиловни уређај на бази магнетизма
за тражење и одређивање положаја под-
мориица противника.
магнетоелектрицитет (грч. Ма^Јпез, е1ек1гоп)
физ. електрична струја која је изазвана
помоћу магиета.
магнетоиидукција (грч. Ма^пек, лат. ЈпдисИо)
физ. изазивање електричне струје помоћу
релативног кретања електричног провод-
ника и магаета.
магнетологиЈа 525
магнетологија (фч. Ма^пев, 1о§(а) наука о
магаету и магаетизму.
магаетометар (грч. Мацпек, те!гоп мерило,
мера) инструменат за тачно одређивање
магаетске деклинације и за мерење јачине
Земљиног магаетизма; направа којом се
сигурно и брзо испитује садржина Земљи-
не коре у сврху откривања налазишта
богатих рудом и нафтом.
магнетон (грч. Мацпез) елементарна једини-
ца магнетског момента; магаетски момент
изазван ротацијом електрона и протона.
магаетопат (грч. Ма§пез, раЉов бол) в. маг-
нетизер.
магаетоскоп (грч. Ма^пез, 8кор&> гледам) физ.
уређај за регастровање и репродукцију ТВ
програма на магаетској траци.
магнетострикција (грч. тазпсИдо, лат. 51псШ-
га стезање) особина извесних металних
легура да се стављене у променљиво маг-
нетско поље издужују и скраћују у истом
ритму као и промене магаетног поља.
магнетотерапија (грч. Ма^пез, ЉегареГа
лечим) мед. лечење живчаних обољења пу-
тем животињског магнетизма, основано на
дејству сутестије.
магнетофон (грч. Ма^пеб, рћопе глас) апарат
који бележи говор на траци превученој
гвоздемим прахом, тако да се звук на њу
преноси електромагаетским путем, и за-
тим може да се репродукује.
магнетохемија (грч. Ма^пез, сћетеЈа) наука
која проучава везу магаетских и дијамаг-
нетских својстава хемијских елемената са
њиховим хемијским својствима.
магаетохидродивамика (грч. Ма^пек, ћус!ог
вода (1упат18) физ. модерна грана физике,
која проучава својсгва јонизованих гасова
(плазме).
магаетрон (грч. Мацпез е1ек1хоп) електрон-
ска лампа у којој на електроне који проти-
чу дејствује спољашње магнетско поље;
служи за производњу врло кратких радио-
-таласа.
магаетски (грч. та^пеИков) који има при-
влачну силу магаета; магнетска игла игла
која заузима правац север-југ, игла која
заузима правац магнетног подневка (или:
меридијана); машетска индукција в. маг-
иетоиидукиија; магнетско летен.епримена
животињског магаетизма у лечен>у боле-
сника; магнетско лољеоколина магаета до
даљине на којој се још опажа његова сила,
његово дејство; магнетни.
магвијум (нлат. т а § п ш т ) хем. в. магиезијум.
магнилоквенција (лат. тајршв велик, 1СХЈШ
говорити) хвалисање, хвалисавост, разме-
ТЛ.ИВОСТ.
магнификав (лат. та^пШсиз) величанствен,
велелепан, диван; дивотан, сјајан, узви-
шен, раскошаи.
магнифинација (лат. та^пШсаЦо) величање,
слављење, уздизање хвалама.
магнификус (лат. тавпШсиз) величанствен,
сјајан; племенит, узвишен; титула ректора
мађија
универзитета (на неким универзитетима
Запада, „ректор магнификус").
магнифиценција (лат. тазпШсепИа) веле-
лепност, величанственост, дивотност, ра-
скошност.
магновење (стслов.) трен, тренутак, тренут.
магаолије (Ма^поИа) бот. украсно дрвеће и
жбуње из фам. Мај*поИасеае, дугуљастог
лишћа, белих или црвених цветова слич-
них лали; расте у Средоземљу и топлим
крајевима (назив по Пјеру Магаолу, фран-
цуском ботаничару).
магнус (лат. та^пиз) велик, нарочито као
саставни део имена владара.
магот (хебр.) зоол. врста мајмуна без репа;
живи у северној Африци и око Гибралта-
ра; лако се припитомљава.
Магреб (арап. аГ тадћгШ запад) заједнички
назив за арапске земл>е у западном делу
северне Африке (Мароко, Алжир и Тунис).
мадам (фр. тас1ате) госпођа, госпа, мило-
стива госпођа, милостива, израз којим се
ословљава удата жена, у Француској и
Енглеској такође и угледне старије де-
војке.
мадарозис (грч. тас1агб81з) мед. ћелављење,
ћелавост; нарочито: опадање трепавица;
мадезис.
мадезис (грч. тадезха) мед. в. мадарозис.
мадеира (порт. Мадегга) в. мадера.
мадера (шп. та<1ега) врста одличног вина са
острва Мадере.
мадефакција (нлат. тас1е1асИо) влажење,
квашење, шкропљење.
мадлен (фр. та<3е1ете) фиг покајница (по
библијској Магдалени Покајници).
мадлонете (фр. таде1оппе11ек) пл. 1. покајни-
це, бивше развратне жене које у манасти-
рима окајавају своје грехе, назване по
новозаветној Магдалени (= Мадлени) По-
кајници; 2. манастири или заводи у којима
оне живе.
мадмоазел (фр. тас^етсцкеПе) госпођица.
Мадова (игал. МасЈоппа) моја госпођа; сли-
карско или пластично приказивање бого-
родице која држи у наручју малог Исуса,
често окружена и светитељима.
мадрац в. матрац.
мадригал (грч. тапсЈга тор, ф р . та<1пј>а1,
итал. т а Јп§а1е) поет. првобитно: песма коју
су певали пастири, пастирска песмица; од
Петрарке: кратка идилична песма; доцни-
је: идилична шаљива песмица; муз. врста
уметничке хорске песме, нарочито негова-
на у XVI и XVII веку.
мађаризација помађаривање, претварање у
Мађаре немађарског становништва, наро-
чито словенског.
Мађарорсаг (мађ. Макуагогкга^) мађарски
назив бивше Крал>евине Угарске.
Мађента (итал. Мадеп1а) 1. град у северној
Италији где су, 4. јуна 1859. Фрашђгзи и
Пијемонтези победили аустријску војску;
2.маћента врста црвене анилинске боје.
ма^ија (грч. тпа^ега) в. магија.
мађијски 526
мађијски (грч. т&ЈЈок, лат. та^ив) врачарски,
враџбински, чаробњачки; чаробан.
ма!рк>ничар (грч. та§о5, лат. та§ик) врач,
чаробњак, веиггак у извођењу тобожњих
натприродних појава, које су, у ствари,
веште преваре и обмане.
маестозо (итал. таев1озо) куз. величанствено,
свечано.
маестрал (итал. таек1га1е) северозападни ве-
тар који дува на Јадранском и Средозе-
мном мору.
маестро (итал. таез1то, лат. та§1в*ег) мај-
стор, учитељ, уметник, вештак; нарочито:
велики мајстор у стварању музичких дела,
учитељ музике; велики вештак у шаху;
господин, господар, претпостављени.
мажонг (кин. таћ-јоп{*) кинеска игра, слич-
на доминама, са 144 камена, у којој суде-
лују четири играча.
маздаизам (стперс.) вера старих Персија-
наца.
мазохизам изопачена сполна страст која се
састоји у томе што неки мушкарац или
нека жена осећа повећан сполни надражај
и уживање ако јој особа супротног спола
задаје телесне болове, нпр. ако је туче,
штипа, уједа и сл.; ова изопаченост назва-
на је по нем. писцу Леополду Сахер-
-Мазоху (1836—1895), који ју је у својим
пикантним романима и новелама прикази-
вао; уп. садизам.
мазурка (рус, пољ. тагигек) ПОЉСКИ народ-
ни плес у 3/4 такта, веома жива игра
(названа по области Мазуријф.
мазут (рус.) остатак од дестилације петроле-
ја, течно гориво.
маина (итал. а т т а т а г е спуегити) тишина
без ветра на води.
мај (лат. ташв) име петог месеца у години,
свибањ, има 31 дан (назван по римској
ботањи природе Маји).
маја (тур. тауа) квасац; вакцина, серум.
мајасил (тур. тауа811) Мед. 1. врста кожне
болести од које испуца кожа по рукама и
стопалима; 2. шул>еви, хемороиди.
мајдан (арап. та'с1ап, та'с1т, тур. таАеп)
место где се копа руда или камен, рудник.
мајестет (лат. та1еб1;а8, фр. тајез^) највиша
и највећа власт и највише достојанство;
титула царева, краљева и њихових жена;
величанство.
мајестетичан (лат. та1ев1а5) величанствен,
узвишен; краљевски, владарски.
мајеузис (грч. та1еиз1к) мед. вршење порођа-
ја, порађање.
мајеутика (грч. та1еи(;1ке) вештина вршења
порођаја, бабичка вештина; фил. вештина
којом је Сократ, чија је мати била бабица,
умео да згодним питањима и одговорима
извуче тачно сазнање које је несвесно
чамило у неком човеку; меја.
мајеутички (грч. та1еиико8) који припада
бабичкој вештини, бабички.
мајстергезанг
мајнхер (хол. тупћеег) израз којим се осло-
вл>авају у Холандији; господине, мој го-
сподине; надимак за Холанђане.
мајолика (итал. МајоИса, Мајогса) посуде
израђене од фине иловаче, са белом глазу-
ром и уметнички ишаране, рађене нарочи-
то у XVI веку, када су највећи уметници,
чак и Рафаел, из личног задовољства ра-
дили слике на таквим посудама; назив по
острву Мајорка или Мајолика.
мајонез (фр. тауоппа18е) кув. врста хладног
умокца (соса) од киселог скорупа (милера-
ма), лимунова сока, уља и жуманаца, који
се једе уз хладно печење и рибу.
мајор (лат. та§пи5 велик, тајог већи) стари-
ји од два брата; уп. сениор; лог. прва преми-
са у закључку; аој. почетни чин вишег
официра; управник, надзорник имања;
мажор.
мајора (лат. ташга зс. то*а) пл. већина гласо-
ва, надмоћност у гласовима; пер мајора
(лат. рег ташга) већином гласова.
мајоран (итал. тајогапа, нлат. тајогаса) бот.
позната баштенска биљка из породице
уснатица чије се лишће употребљава (као
мирођија) за зачине.
мајорат (нлат. тајогаШв) утврђен ред на-
следства који даје право наследства нај-
старијем члану породице. Овде спада: при-
могенитура право прворођеног, по коме
најстарији члан из најстарије линије срод-
ства прима наследство; сениорат по коме
најстарији члан породице уопште има пра-
во наследства; мајорат у ужем смислупо
коме прима наследство најближи сродник
према степену сродства, а када има више
подједнако блиских сродника, онда насле-
ђује најстарији; неотуђива имовина, не-
кретнина.
мајордома (шп. тауогсЈота) надзорник куће;
управник имања, главни надзорник.
мајор домус (лат. т а ш г с!отив) највиши
дворски и државни службеник у старој
франачкој држави, настојник краљевског
двора и заступник краљев; доцније, под
слабим владаоцима, често имао сву власт у
својим рукама, нпр. Пипин Херисталски,
Карло Мартел, Пипин Мали.
мајорен (нлат. тајогешиз, лат. тајог аптв)
пр. пунолеган.
мајоренитет (нлат. тајогеппИаз) прав. пуно-
летство, пунолетност.
мајоризирати (лат. т а ш г већи) надгласати,
надгласавати, надвладати већином гласо-
ва, нпр. противничку странку.
мајористи (лат. таизг) пл. у католичкој цркви:
носиоци виших свештеничких чинова, од
субђакона навише.
мајоритет (нлат. тајогНаз) већина, већина
гласова; супр. миноритет.
мајстергезанг (нем. Ме1з1ег§е5ап§) лит. умет-
ничко лирско песништво којим су се, у
XIV веку, бавили у Немачкој тзв. „мајсто-
ри-певачи"; в. мајстерзингери.
мајстерзенгери 527
мајстерзенгери (нем. Ме181ег8ап§ег) пл. лт. в.
мајстерзингери.
мајстерзингери (нем. Мегв^егбт^ег) пл. лит.
„мајстори-певачи", немачки песници из
грађанског реда, у XIV веку, који су се у
својим професионалним удружењима ба-
вили уметничким песништвом (мајстерге-
занг), држећи се строго песничких пропи-
са, који су били изложени у њиховој табу-
латури.
мајстор (нем. Ме181ег, лат. та§1в1ег) занатли-
ја, нарочито онај који је положио мајстор-
ски испит и стекао мајсторско право; учи-
тељ, онај који је у чему достигао савршен-
ство, уметник, вештак.
мајускули (лат. тајшси1ш повећи, овећи) пл.
тип. велика слова, почетна слова; штам-
пање само великим словима, из верзала;
супр. минускули.
Макабејци пл. в. под макабијада.
макабијада сп. приредба на којој се окупљају
Јевреји спортисти из целога света, у
Израелу, где се такмиче у свима врстама
спорта и вештина, јеврејска олимпијада
(назив по јеврејској владалачкој породици
Макабејаца, из П века пре н.е.).
макабр (фр. <1апве тасаћге) мртвачка игра,
мртвачки плес, сликовито приказивање
тзв. мртвачког плеса на гробљанским зи-
довима; предмет многих алегоријских сли-
ка и мотив у многим уметностима.
макадам (енг. тасас!ат) начин израђивања
улица и путева, код кога се коловоз обично
састоји само из добро набијеног слоја
истуцаног камена, назван по проналазачу
Јоћп 1х>пс1оп Мас ААат-у (1756—1836);
грађа од које се прави макадамисан пут.
макадамизирати (енг. тасас!ат) радити ули-
цу или пут набијањем коловоза слојем
истуцаног камена; уп. макадам.
маказе (арап. тадавз, тур. таказ) ножице,
шкаре.
макако (порт. тасасо) зоол. морска мачка,
врста мајмуна који живе на обали Гвинеје,
Анголе итд.
макаме (арап. т а к а т е ћ ) књижевни скуп на
коме учесници забављају једни друге чи-
тањем духовитих књижевних радова; при-
че написане у уметничком, полупесничком
облику, који је нарочито усавршио арап-
ски песник Харири.
макао (браз. тасао) зоол. бразилијански па-
пагај са дугам репом.
макара (тур. такага) 1. витао; направа по-
моћу које се дижу предмети увис или
спуштају наниже. 2. машина за побијање у
земљу стубова (дрвених, челичних, арми-
ранобетонских); 3. цев, калем; ткачки чу-
нак.
макарон (итал. тасагопе, фр. тасагоп) кола-
чић од бадема.
макарони (итал. тассагош) пл. врста сувог
теста, фабрички израђеног од брашна тзв.
„тврде пшенице" у облику дугах шупљих
цевчица (веома омиљено народно јело у
маклеража
Италији); подругљиво: Италијани; мака-
ронски сгихови шаљиви стихови у које су
умешане речи из других језика.
макартизам назив за реакционарну полити-
ку коју је водио амерички сенатор Џозеф
Р. Макарти (Јоверћ МсСагЉу, 1909—57)
под паролом „борбе против комунистичке
опасности".
макасар-уље фарм. уље које помаже растењу
косе, названо по граду Макасару у Индији.
макат лака вунена тканина са крстићима, за
прекривање дивана, кревета итд.
макета (фр. та^иеМе) прва вајарска скица
од иловаче, воска или гипса (обично
умањена), модел неке палате, цркве, ста-
туе, књиге и др.
маки (фр. тадшв шикара, шикарје, земљи-
ште обрасло жбуњем) пл. „шумски људи";
назив за фрашђгске родољубе који су, у
време другог светског рата, устали против
Немаца-окупатора и водили против њих
успешне герилске и друге операције (маки
је, првобитно, значило „шибљак" који је
некада био постојбина и уточиште корзи-
канских пастира и свакога који је дошао у
сукоб са судом и законом).
макијавелизам учење итал. државника и
историчара Николе Макијавелија (№ссо1о
МасМауеШ, 1469—1527), изложено у њего-
вој књизи „Владалац" (Ц Рппире), којим
препоручује да се владаоци у свом раду
придржавају само неограничених начела
мудрости, не везујући се никаквим закони-
ма морала и сентименталним обзирима, тј.
да ие презају ни од каквих средстава само
да би дошли до циља, са геслом: цил>
оправдава средства.
макијавелист(а) (итал. МасМауеШ) онај који
се руководи или који сматра да се треба
руководити начелом: циљ оправдава сред-
ства, присталица макијавелизма.
макијавелистички (итал. МасМауеШ) који је
у духу макијавелизма, подмукао, неверан,
безобзиран, коме је главно постигнуће
циља.
макимоно (јап.) в. какемоио.
макињон (фр. та^ш§поп) вешт трговац
коњима, џамбас који место добрих коња
подмеће арум-коње; фиг. вешт посредник,
посредник-врдалама (нпр. макињонска
политика).
макињонажа (фр. тадшјЈпоппа^е) трговање
коњима, џамбаство, џамбашење; фит. по-
дваљивање, подвала, превара.
маклер (нем. Мак1ег) трг. посредник, лице
које за рачун некога другог посредује при
уговорима о куповини или продаји робе,
хартија од вредности, при обезбеђењу, ода-
шиљању или превозу, и то врши као
стално занимање: меклер, брокер, сензал.
маклеража (нем. МаМег) трг. награда коју
маклер добива за своје посредовање, а
чија је висина обично одређена берзан-
ском уредбом или по обичају који влада на
мако 528 макроцити

тржишту, или према томе како су обе макропноја (грч. такгбз, рпео дишем) »ед.
стране уговориле: меклеража, сензарија. дубоко и лагано удисање ваздуха.
мако црвенкастожути египатски памук, од- макропода (грч. такгбз, рпз, рос!6б нога) лл.
личне каквоће (назван по Мако-беју, који зоол. глодари са дугачким задњим ногама.
се највише бавио гајењем овог памука). макропсија (грч. такгбз, брзгз вид, виђење)
макрела (хол. такгее1, нлат. тасагеНиз) зоол. кед виђење ствари у повећаиом облику,
скуша, шкомбра (врста веома укусне мор- болест очију која долази услед слабости
ске рибе). извесних спољних очних мишића, због
макро (фр. тадиегеаи) 1. пеза, подводач; чега изгледа да су предмети већи и даљи
мучибабић, уљез; сопственик јавне куће,
куплер. но што су у ствари; мегалопсија.
макро- (грч. такгбз) 2. предметак у сложе- макроптера (грч. такгов, р1егоп крило) пл.
ницама са значењем: велик, висок; дуг, зоол. инсекги са дугачким крилима.
дуготрајан. макроскопија (грч. такгоз, ккорео посма-
макробиоза (грч. такгбз, кноз живот) дуг трам, гледам) посматрање, испитивање го-
живот, дуговечност. лим оком (супр шжроскопија).
макорбнотика (грч. такгбв, Моз) вештина макроскопичан (грч. такгбз, 5кор&>) голим
дугог живљења, наука о чувању и одржа- оком видљив, који се може видети без лупе
вању здравља уопште, названа по исто- или микроскопа (супр. микроскопичан).
именој књизи Кристофа Вилхелма Хуфе- какроскопски в. макроскопичан.
ланда (1796); дијететика, хитјена, орто- макросоммја (грч. такгбз, кбта тело) горо-
биотика, стасна развијеност целог тела, свих њего-
макробиотичан (грч. такгоћ{о1ок) који дуго вих делова; гигантизам.
живи, дуговечан; који се тиче продужења макроспорангија (грч. такгов, зрога семе)
живота, који помаже продужењу живота. бот. део биљке у којем се развијају макро-
макроглосија (грч. такгбз, §1б8ка језик) мед. споре.
неприродио увећање језика, као последица макроспоре (грч. такгоз, врога) пл. бот. жен-
проширености лимфних судова (махом ски сполни органи код бесцветница.
урођен недостатак).
макродактил (грч. такгбз, дак1у1ок прсг) мец. макростихичав (грч. _ такгбз, зНсћов) који
дугопрсти, онај који има дугачке прсте. има дугачке редове,*са дугам редовима или
макроекономија (грч. такгбв, оЈкопогша стиховима.
управљање кућом) део економије који макростомичан (грч. такгоз, з(6та уста) са
проучава друштвену привреду као целину, великим устима.
за разлику од микроекономије која проу- макроструктура (грч. такгбз, лат. з1гис!ига
чава појединачне економске појаве. склоп, састав) грађа и састав неког при-
макрокефалија (грч. такгбз, керћа1е глава) родног објекта нпр. камена, који се могу
мед- ненормално повећање лубање. видега и распознати голим оком.
макрокосмика (грч. такгбз, кбзтоз свет, макротија (грч. такгбз велик, т ген. 616з ухо)
васиона) пл. спољашње ствари, ствари из мед. ненормална развијеност ушију, уха-
спољашн>ег света; уп. космос. тост, ушатост.
ј ((грч.
у
к макрофауна (грч. такгбз, нлат. Гаипа живо-
макрокосмолотаја такгбз, тињски свет) зоол део фауне који обухвата
1о$а) наука о стварима и појавама из животиње које се могу видети голим оком;
спољашњег света. супр. микрофауна.
макрокосмос (грч. такгбз, кбзтоз) свет у макрофон (грч. такгоз, рћбпе глас, звук)
великом, велики спољни свет, васиона, који има јак глас, са гласом (или: звуком)
свемир (супр. микрокосмос). који се далеко чује.
макролингвнстика (грч. такгбв, ф р . Ипци- макрофгалмос (грч. такгбз, орћ1ћа)тб5 око)
15И^ие) 1. лингвистика као комплексна човек крупних очију, крупнооки.
и уједно јединствена наука; 2. грана лин- макрохеир (грч. такгб-сћегг) онај који има
гвистике која се бави испитивањем језика дуге руке, дугоруки.
у најширим размерама путем статистич- макрохејлија (грч. такгбз, сћеПоз усна) «ед
ких метода. одебљање горње и доње усне, као последи-
макрологија (грч. такгок>|^а) опширно гово- ца хроничног запаљења.
рење, опширност, склоност држању дугих
и опширних говора. макрохир (грч. такгб-сћеиг) в. макрохеир.
макромерав (грч. такгбб, тегов део) мин. макроцефал (грч. такгбз, керћа1е глава)
каже се за камен чији се састојци могу онај који има претерано велику лубању
видети и разазнати голим оком, фаиероме- (или: главу), главоња, главатило.
ран (супр. микромеран). макроцити (грч. такгбз, ку!оз шупље тело,
макронозија (грч. такгбз, пбзоз болест) мед бокаст суд) пл. мед. изванредно велика црве-
дуготрајна болест, изнуреност. на крвва зршда која се налазе код перви-
макропласија (грч. такгбз, р1аззб уоблича- циозне анемије, маларије, тровања крви и
вам, градим) мец. прекомерна развијеност других болести: мегалоцити, мегалобласти,
појединих делоаа тела. гигантоцити.
макрура 529 малвацее
макрура (нлат. тасгига) пл. •зоол. птаце са малата врста чувеног слатког и ароматичног
дугачким репом код којих је реп дужи од вина, названог по шпанском граду Малага.
ногу; дуготрби раци. малагма (грч. та1ајрпа) мед. средства за
максвел физ јединица за мерење тока маг- омекшавање, облога, средство за умиња-
нетске индукције, ознака Мх; названа по вање бола, завој који ублажава бол.
енг. физичару Џ. К. Максвелу (1831 — маладерија (фр. та1асНе болест) болница,
1879). нарочито болница за губавце.
макси (лат. тахјтиз) појам у новој моди, малакија (грч. та1а1аа) мед. в. малација.
који означава хаљине и сукње до пета; малакодерми (грч. та1акоз мек, с№гта кожа)
супр. МИНИ. шг. зоол. мекушци; пужеви, шкољке и гла-
максила (лат. тахШа) зоол. вилица, воношци; молуске.
максилараи (лат. тахШапз) који се тиче малакозое (грч. та1акб8, гооп животиња) пл.
вилица или припада вилицама, вилични. зоол. мекушци; в. малакодерми.
максима (лат. тахгта $С- ге#и1а) основно малакозоологија (грч. та1акб8, гбоп живо-
начело кога се човек придржава у животу тиња, 1о@1а) зоол. в. малаколотја.
и раду, руководна мисао, правило, лозин- малаколит (грч. ппа1акб8, НШоз камен) шш.
ка; изрека, кратко и јасно исказана мисао; меки камен, аугиту сродна врста камена.
муз. највећа или најдужа нота. малакологија (грч. та1ак6к, 1о^1а) зоол. наука
максималан (илат. тахгтаИз) највећи, нај- о мекушцима.
виши, преко кога се више не може (нпр. малак-остеон (грч. та1ако$, 08<^оп кост) мед.
брзина, тежина, износ итд.); супр. мишша- омекшавање костију.
лаи. малаксација (илат. та1аха(ш) мед. умекша-
вање, ублажавање.
максималисти (лат. т а х ш ш т највећа вред- малаксирати (лат. та1ахаге, грч. та1а83б)
ност, највећи износ) пл. припадници групе размекшавати, месити, гњечити.
руских содајалиста револуционара (есера), малактика (грч. та1а$8б, нлат. та1асИса) пл.
која се 1906. издвојила и борила за тзв. мед. средства за омекшавање (или: за
максимални програм, трудбеничку репу- ублажавање, за успављивање).
блику, а распала се после октобарске ре- малактичан (грч. та1акИкок) мед. омекшаван,
волуције. који омекшава, ублажаван, који ублажује,
максимирати (нлат. тахЈгааге, фр. тахипег) успављује.
утврдити (или: утврђивати) највећу вред- маландрија (лат. та1апг!па, итал. та1апс!га)
ност (или: цену) чему; повисити (или: вет. врсга коњске болести: паук.
повишавати) до највишег ступња; макси- маларија (итал. та1апа, та1а апа рђав
миране цене прописане, највише цене по ваздух) мед. хронична и повратна грознич-
којима се извесни робни артикли могу и на болест изазвана убодом комарца мала-
смеју продавати. ричара Апорће1ек тасиНрешш.
максимум (лат. тахипшп) оно што је највеће маларијатифоид (итал. та1апа, грч. (урћов
или највише: највиша вредност, највиши пара, дим, еМон вид, облик) м е т истовреме-
ступањ; највећа количииа; највећа цена, но обољење од маларије и тифуса; мала-
највећа сума; највећа казна; супр. мини- рија која се развија као тифус.
мум. маларни (лат. та1а образ, нлат. таЛапз обра-
максимус (лат. тах1тих) највећи, највиши. зни) образни, који припада образу, који се
максуз (арап. таћвиз, тур. таћзш) карочит, тиче лица или образа.
специјалан, особит; максуз селамнарочит, малати (нем. та1еп) радити живопис, слика-
топли поздрав. ти бојом; уП. моловати.
макуба врста финог дувана-бурмута који мала фиде (лат. та1а Ше) у злој намери,
има мирис љубичице (назван по дистрикту злонамерно, подмукло.
Макуба на Мартинику, где се култивише и малахит (грч. та1асће црни слез) мии. мине-
израђује). рал, углавном карбонат бакра, често гради
макула (лат. таси1а) мрља, пега; жиг срама, бубрежасте масе које су у унутрашњости
љага, срамота; »ед. местимична, мања или концентричне, те отуда, углачан, показује
већа, промена у боји на кожи дивне зелене шаре у разним преливима.
макулатура (нлат. таси1а1ига) умрљани и малација (грч. та1ак!а мекоћа, слабост) мед.
покварени штампани табаци хартије који болесна жеља за јелом, нарочито код труд-
се употребљавају за паковање, рђаво од- них жена; малакија.
т
штампан табак; фиг. књижевни рад без малвасија (итал. таК а^а, та1уа51а) чувено
икакве вредности, рукопис „за кош". балзамско и слатко црно вино које се
макулирати (лат. таси1аге) упрљати, испр- првобитно добивало у Наполи ди Малваси-
љати, умрљати (хартију при штампању); ја, на источној обали Пелопонеза, а доцни-
избрљану или покварену хартију употре- је пресађено и на остала грчка острва, у
бити за паковање. сред. веку веома цењено; такође: врста
мал (арап. лпа1) добро, имање, својина, готов вештачког справљаног француског вина
новац, богатство. од муската.
мала в. махала. малвацее (нлат. та1уасеае) пл. бот. слезови.

34 Лексикон
малверзант 530
малверзавт (фр. та1уегвег) онај који не
врши исправно и пошгено своју службу,
проневерилац, утајивач.
малверзација (фр. та1уег8аИоп) неисправ-
ност у вршењу службе, проневера, утаја;
злоупотреба службеног положаја због
примања мита.
малверзирати (лат. та1е уегваге, фр. та1\'ег-
зег) проневерити, проневеравати, вршити
проневере, утајити, утајивати.
мале (лат. та1е) прил. зло, рђаво.
малеабилан (нлат. таИеаћШб) кован (метал),
који се даје (или: може) ковати.
малеволентан (лат. та1еуо1епз) злонамеран,
злочест, злурад; супр. беневолентан.
малеволенција (лат. та1еуо1епЦа) злурадост,
злонамерност; ненаклоност.
малез (фр. та1а18е) мед. кењкавост, слабост,
осећање телесне нелагодности.
малеин (лат. та11еш сакагија) вет. препарат
израђен од бацила сакагије; служи за
утврђивање постојања сакагије; уп. малеи-
низиција.
малеинизиција (лат. таИеиз сакагија) вет.
научна проба којом се утврђује да ли су
копитари заражеки сакагајом или нису; уп.
малеин.
малеоларан (лат. та11ео1из чекићић) аиат. чу-
кљени, глежњени, који се тиче чукља или
глежња, који припада чукљу или глежњу.
малер (нем. Ма1ег) 1. сликар-уметник, живо-
писац; код нас: молер сликар-занатлија,
мазало.
малер (фр. таЉеиг) 2. несрећа, неприлика,
зао удес, непријатан случај.
малерај (нем. Ма1еге1) сликарство као умет-
ност, живопис; уп. молерај.
малерозан (фр. таШеигеих) несрећан, зло-
срећан, баксуз.
малеус (лат. таНеив) 1. вет. в. сакагија.
малеус (лат. та11еш чекић) 2. анат. назив за
највећу слушну кошчицу у средњем уху.
малиган (фр. таШ{*апс1) 1. апарат за брзо
одређивање количине алкохола у вину;
заснива се на принципу да је тачка кљу-
чања вина нижа што је садржина алкохо-
ла већа; назван по проналазачу, фр. ено-
логу Малигану (уп. ебулиоскоп); 2. проце-
нат алкохола у вину, нпр.: вино је јако 12
малигана.
малипш (лат. таЦ^пив злоћудан, злурад,
опак) мед. малигни тумор злоћудни тумор,
онај који се састоји од незрелих ћелија и
продире дубоко у ткива ширећи се и по
другам местима тела путем телесних соко-
ва и течности (лимфом и крвљу); супр.
бенигни.
малигнитет (лат. таН^пИаз) злобност, па-
кост, опачина, злурадост; мед. опакост.
малигнус морбус (лат. таИјЈпш тогћиз) мед.
опака болест, тешка болест.
мализам (лат. та1шп зло) фил. учење да у
свету и животу, због сталног кретања и
мењања, има више зла, бола и трпљења
него задовољства и радости.
малтузиЈанизам
малинконикаменте (итал. таИпсотсатеп1е)
муз. в. меланколико.
малинконико (итал. таНпсошсо) муз. в. ме-
лаиколико.
малиформан (лат. та1шп јабука, нлат. таН-
Иоггтз) у облику јабуке, јабучаст.
малиција (лат. та1Тд) злоба, пакост, подму-
клост; неваљалство, угурсузлук.
малициозан (лат. таШАозив) злобан, пако-
стан, подмукао, лукав; неваљао.
малициозитет (нлат. та1Шо5Иа118) злоба, па-
кост, подмуклост; неваљалство, угурсу-
злук.
малициозност (нлат. таШшвИаз) в. малицио-
зитет.
малнутриција (лат. та1е рђаво, гш1г1ге хра-
нити, нлат. та1пи!гШо) мед. рђава исхрана,
тј. једнолика, рђаво припремљена, неуку-
сна итд. храна, чији састојци нису у до-
брим размерама.
Малтежанин (итал. МаНеке) в. Малтезац.
Малтезац (итал. МаНеве) 1. становник острва
Малте, Малтежанин; витез са Малте, тј.
члан калуђерског реда св. Јована, који је
основан у доба крсташких ратова; 2. мал-
тезац луксузни пас са чисто белом и као
свила меком длаком, црним носом и
очима.
малтер (нем. М6г1е1) смеса од једног дела
кречне каше и 3 до 4 дела песка, на
ваздуху отврдне, јер се сушењем из њега
губи механички везана вода.
малтоза (нем. Ма1г слад) хем. врста шећера
која настаје утицајем сланог екстракта на
скроб, кристалише у финим белим игли-
цама.
малтретирати (лат. та1е 1гасЛаге, фр.
таИгаНег) злостављати, кињити, мучити,
рђаво поступати с ким.
малтузијанац присталица малтузијанизма.
малтузијанизам соц. учење енглеског нацио-
налног економа Томаса Роберта Малтуса
(1766—1834) по којем се тежња множења
становништва креће у геометријској, а
производња животних средстава у аритме-
тичкој прогресији, чиме објашњава сва
друштвена зла и беду сиромашних слојева
народа; каснији развој указао је на су-
протне тенденције од онога што је износио
Малтус, нпр. у виеокоразвијеним земљама
дошло је до снижења стопе раста станов-
ништва, па се све више прихвата гледи-
ште, које је још Маркс изрекао, да је
развитак становништва историјски усло-
вљен процес, што ће рећи у зависности од
деловања биолошких, демографских, со-
цио-економских, културних и другах чи-
нилаца, те се не може изоловано посма-
трати; неомалтузијанизам покрет који по-
лази од истих аргумената као Малтус,
истичући да је пораст становништва
основни узрок беде у мнотам земљама, као
и пролетаријата у градовима, па сматра да
је интерес друштва одн. државе да ограни-
чи умножавање становништва.
малтузијанист(а) 531
малтузијанист(а) в. малтузијанац.
малум (лат. та1шп) зло, несрећа, невоља;
мука, јад, болест; малум нецесаријум(пал.
та1шп песезбагтт) нужно зло (раније и
дефиниција, појмовна одредба жене).
малц (нем. Ма1х) слад, свако жито које се
вештачки доведе до клијања, нарочито
сировине које се употребљавају у фабри-
кацији пива и шпиритуса, у првом реду
јечам, у чијим се клицама тада ствара
дијастаза, која претвара јечмени скроб у
шећер (малтоза); малц или слад је у ства-
ри, тако промењен јечам.
малцбонбоне (нлат. Ма1г, ф р . ћопђоп) пл.
бонбоне које се справљају од сладовог
екстракта и обичног шећера.
мама (лат. т а т т а ) сиса, дојка; у дечјем
говору: мајка.
мамалије (нлат. т а т т а Н а ) пл. зоол. сисари,
сисавци.
мамалиологија (лат. т а т т а И б , грч. 1о§(а)
зоол. наука о сисарима.
мамелук (арап. тат1ик, итал. татта1иссо)
1. роб рођен од родитеља хришћана а
васпитан у муслиманској вери; 2. припад-
ник некадашње телесне гарде египатских
султана; 3. припадник Наполеонове теле-
сне страже; 4. данас: отпадник од вере,
ренегат; такође: слепи слуга и бранилац
чега, нпр. владе, режима и сл.
мамелуци (шп. тате1икоб) пл. деца белаца и
Индијанаца у Бразилу.
мамзел (фр. татзеПе) израз којим је, у ХУШ
веку и првој половини XIX века, ословља-
вана девојка из грађанског сталежа, госпо-
ђица.
мамила (лат. шаштШа) анат. брадавица (на
сиси).
мамиларан (лат. т а т т П а п з ) брадавичаст,
попут сисне брадавице.
мамифере (лат. т а т т а сиса, дојка, Гего
носим) пл. биол. сисари.
мамиформан (лат. гаашта сиса, Гогта
облик) у облику сисе, дојке, сисаст.
мамозан (лат. т а т т о з и з ) сисат, који има
велике сисе.
мамозитет (нлат. т а т т о з Н а з ) велике и пуне
груди, пуноћа груди, сисатост.
мамон (грч. т а т б п а з богатство, халд. т а -
топ, хебр. т а ! т о п ) златно теле, златни
кумир, бог злата (Мамон); фиг. благо, но-
вац, земаљска блага и богатства за којима
човек жуди.
мамонизам (халд. т а т о п ) жудња за новцем,
владавина и свемоћ новца, обожавање бо-
га Мамона, клањање златном телету.
мамонист(а) (халд. т а т о п ) Мамонов слуга,
обожавалац новца, тврдица, циција; онај
који је за царство земаљско.
мамуран (арап. т а ћ т п г , тур. т а ћ т и г ) полу-
пијан, још неистрежњен, уморан и неиспа-
ван после пића.
мамурлук (тур. таћтиг1ик) стање после пре-
теране употреба алкохола и дувана.
34*
мандарина
мамут (рус, татар. т а т т а земл>а) зоол., геол.
огромна преисторијска животиња, веома
слична данашњем индијском слону (назив
по томе што су Тунгузи и Јакути веровали
да је живео под земл>ом и рио као кртица).
мамутовац бот. в. секвоја.
мана (грч. таппа, лат. таппа, хебр. т а п ,
арап. тапп) 1. небески дар; храна која је
Израиљцима, по библијској легенди, пада-
ла из неба кад су били у пустињи; 2. Мед.
жућкаста, житка и сладуњава маса, са
60—80% манита, која служи као средство
за отварање.
манастир (грч. топаз№гшп) в. монастир.
манација (лат. тапаио) изливање, истицање;
уп. еманација.
мангал (тур. тап§а1, арап. тагк}а1) суд са
распаљеним угљем, жеравицом, обично од
бакра, служи за загревање просторије или
подгревање јела, лак и подесан за прено-
шење.
мавган (грч. та§пез, нлат. тап§апез1ит) хем.
металан, гвожђу сличан елеменат, атомска
маса 54,9380, редни број 25, знак Мп;
веома распрострањен, али никада сам, не-
го помешан са другим минералима, челич-
носив, веома крт и тврд.
манганеут (грч. тап^апеио обмањујем по-
моћу чаролија) чаробњак, опсенар, мађио-
ничар; варалица.
манганеутски (грч. тап§апеи1Акб8) чароб-
њачки, опсенарски; варалички.
манганизам мед. професионално обољење,
изазвано вишегодишњим удисањем пра-
шине или паре метала мангана.
манганија (грч. тап^апега) чаробњаштво,
опсенарство, мађионичарска вештина.
мангонизација (нлат. тап^ошваИо) трг исти-
цање добрих својстава своје робе а при-
кривање њених недостатака; фалсифико-
вање лекова.
мангонија (лат. тап^о трговац варалица) в.
мангонизација.
манговијум (лат. тап§општ) в. мангониза-
ција-
мангура (тур. т а п р г , тапки-) ситан турски
бакарни новац.
мандал (тур. тапс1а1) дрвена греда која се
ставља преко врата са унутрашње стране
ради затварања, засовница, преворница
(пријеворница).
мандамус (лат. тапс1аге, т а п Љ т и з ) „наре-
ђујемо, заповедамо"; наредба краљевског
суда у Лондону, која се издаје у име краља
и краљице.
мандант (лат. тапс1апб) в. мандатор.
мандарин (сскр. тап1гт, тап^ха, порт. т а п -
Ј а п т ) сваки високи државни службеник у
Кини за време царства; титула отменог
Кинеза уопште; врста вуненог или полуву-
неног штофа за зимске капуте.
мандарина (порт. т а п Ј а п т ) бот. врста ситних
и слатких наранчи са острва Малте.
маидат 532
мавдат (лат. тап<1а1ит) налог, наредба; пу-
номоћ, овлашћење; посланичко пуномоћ-
ство; упутница, налог за исплату.
мандатар (нлат. тапс1а1агш8) прав. лице које
прима на себе да, у име и за рачун некога
другог (мандатора), изврши неки посао,
пуномоћник, застугатак, представник; по-
словођа.
мандати (лат. тап<1а1шп) колонијална по-
дручја која су под специјалном управом
неких великих сила или међународних
организација. После П светског рата тај је
систем замењен старатељством УН.
мавдатви (лат. тап<1а1ит) наложни, иаред-
бени, који се тиче налога, који је у вези са
налогом (или: наредбом, мавдатом); ман-
датне области бивше немачке колоније и
делови некадашње Турске Царевине (Па-
лестина, Сирија, Месопотамија), којима су,
по Версајском уговору о миру, после првог
светског рата, управљале друге силе по
налогу Друштва народа; мандатио писмо
писмо које садржи налог или овлашћење
да се изврши иеки посао; мандатни посту-
паку грађанском процесном праву: посту-
пак који почиње тиме што судија издаје
налог дужнику да испуни оно што повери-
лац од њега тражи; мандатна казна казна
која се наплаћује на месту прекршаја.
мандатор (илат. тапсШог) прав. онај који даје
некоме налог да у име његово сврши неки
посао, власгодавац, наредбодавац; супр.
мандат, мандатар.
манделада (нем. Мапс1е1 бадем) пиће од баде-
мовог млека, жуманца, шећера, цимета
или ваниле.
мандман (фр. тап(1етеп1) наређење које има
више карактер савета и опомене него про-
сте наредбе, налог, распис, позив; бискуп-
ска посланица.
мандола (итал. тапс1о1а) муз. инструменат
потпуно сличан мандолини. само од н>е
већи и са дубљим гласом.
мандолина (фр. тапЈоИпе) муз. врста мале и
кратке тамбуре са 4-6 жица; мандора.
мандора (итал. тапдога) нуз. в. мандолина.
мандорла (итал. тапс!ог1а) бадем; светитељ-
ска ореола која не обухвата само главу,
него цео лик, израђена у облику бадема.
мавдра (грч. таш1га стаја, обор, тор) пу-
стињачка ћелија, пештера; манастир.
мавдрагора (грч. тапсЈга^огаз, лат. т а п Љ а -
§ога) бот. биљка за чији се корен раније
претпостављало да има сличности са чо-
вечјим ликом, алрауиа.
маадрил зоол. врста афричког човеколиког
мајмуна, МагиЈгШиз зрћупх.
мандукаторес (лат. тапс1исаге жватати, т а п -
с1иса1оге8) пл. зоол. мишићи жватачи.
мандула (итал. тапс1и1а, тапс!ог1о) 1. вот.
бадем (плод и стабло); 2. анат. крајник.
мавевар (фр. тапоешгге) руковање, упра-
вљање, обављање неког рада, начин посту-
пања; рад који се изводи вешто и лукаво,
смицалица, ујдурма, сплетка, подвала; вој.
маникер
вежба већег броја јединица у ратној служ-
би; у рату: сва средства којима је циљ да се
ослаби непријател., сем борбе, нарочито
важна у тзв. стратетаји замарања и збуљи-
вања противника; мор. кретање и вежба
једног брода или више бродова, вешто
изведено кретање; у саобраћају: разме-
штање вагона и возова.
маневарка (фр. тапоеш/ге) локомотива за
размештање вагона и састављање возова.
маневрисати (фр. тапоеиугег) управљати
својим покретима, изводити веште покре-
те; вој. изводити вежбе у већем обиму;
разним стратегијским средствима радити
на замарању и збуњивању непријатеља;
иор. вешто управљати бродом; размештати
вагоне и возове; фиг вешто и лукаво ради-
ти, врдати, изврдавати, вешто се сналази-
ти у незгодним приликама.
манеж (фр. тапе^е, итал. тап姧к>, нлат.
т а п а ^ ш т ) школа јахања; јахачница, ја-
хачка стаза; вештина јахања, вештина
укроћавања и обучавања коња.
манскен (фр. таппецшп) дрвена лутка са
покретним удовима (кројачева, сликаре-
ва), која служи за пробање; у модним
трговинама: особа која служи за пробање
одеће; фиг. човек без карактера, лутка,
играчка у туђим рукама; мед. вештачки
израђени поједини делови тела за вежбање
у вршењу операција; фантом.
мавекинажа (фр. таппе^шпа^е) вајарски
рад ка грађевинама.
манжетна (фр. тапсћеИе) наруквица, тасли-
ца; маншета.
мани (енг. топеу) новац; тајм из мани (енг.
Оте 18 топеу) време је новац.
мани-брокер (енг. топеу-ћгокег) мењач, са-
раф.
манизам (лат. тапев сени, душе покојиика
код Римљана и старих италских народа)
теол. поштовање предака свог народа или
своје породице.
манија (грч. тагаа) облик душевног обољења
које се јавља на разне начине, често у
наступима; бес, суманутост, лудост, луди-
ло; у главу уврћена мисао; настраност,
занесеност, страст за чим, нпр. за књигама
(= библиоманија), за Вмглезима и свим
што је њихово ( = англоманија) итд.; мани-
тост.
манијабилан (фр. тапгаИе, лат. т а п ш рука)
спретан, згодан и лак за руковање, који се
лако ради руком; фиг. гибак, згодан, пого-
дан, подесан.
манијак (грч. ташкок) лудак, занесењак;
насгран човек, онај који је увртео себи у
главу неку мисао, нпр. безразложан страх
од чега што у ствари и не постоји, итд
манијачки (грч. гааша помама, лудило) који
се оснива на маиији; настран, занесен,
лудачки.
маникер (фр. ташциеиг) онај који врши
маникир.
маникир 533
маникир (фр. ташсиге, таписиге) неговање
руку и ноктију, нарочито оно које врше
стручно образована лица; прибор за него-
вање руку и ноктију.
маникирати (фр. ташсиге, нем. тат1аегеп)
неговата руке сасецањем ноката, занокти-
ца, кожних задебљања, лакирањем и др.
маниловштива празно сањарење, пасиван
однос према стварности (по Манилову, ју-
наку Гогољевог романа „Мртве душе").
маниман (фр. ташетеп^, т а т е г ) руковање,
управљање, начин рада; руковање кичи-
цом (код сликара).
маниок (порт. ташИоса) бот. брашном богати
корен биљке 1^а1горћа т а ш ћ о ! , која расте
у Индији и Јуж. Америци; даје веома уку-
сан и здрав хлеб.
мавипула (лат. татри1ив) 1. фарм на рецеп-
тима: прегршт, нпр. траве или лишћа; 2.
код старих Римљана: одељење пешадије,
од 60 до 120 људи.
манипулант (лат.) 1. руковалац; 2. нижи
службеник у неким надлештвима или пре-
дузећима.
манипулатор в. манииулант.
манипулација (нлат. тагари1аИо) вешто,
стручно руковање ИЛИ управљање нечим;
прављење пословних смицалица; додири-
вање или превлачење руком преко живча-
но оболелог тела, као што чини магнетизер
да би изазвао у телу повољне промене.
манипулирати в. манипулисати.
манипулисати (нлат. татри1аге) руковати,
управљати (чиме): руком обрађивати (или:
радити, справљати); удешавати, правити
смицалице; додиривати или превлачити
руком, пипати.
манипулум (нлат. ташри1шп) у грчкој
цркви: рубац за брисање руку и св. сасуда
које је ђакон носио преко левог рамена;
код католика: широка искићена трака ко-
ју носи свештеник на миси.
манир (фр. таш^ге, итал. ташега) пут и
начин понашања или поступан>а у некој
ствари, начин обрађивања који прелази у
једнообразност и шаблон; фин начин жи-
вота, понашање, држање; уметнички по-
тез; у књижевности и уметности: недухо-
вито подражавање или стално понављање
једнога по себи доброг и оригиналног сти-
ла, извештаченост, накинђуреност; мани-
ри пл. обичаји, понашање; музички укра-
си; човек лепих манира човек лепог пона-
шања и опхођења.
маниризам (фр. т а ш е п з т е ) ум. 1. стварање
слепим подражавањем облика, технике и
идеја старијих, добрих узора; извештаче-
ност, неприродност, усил>еност; 2. правац
између касне ренесансе и раног барока
који карактерише узнемиреност компози-
ције, издуженост пропорција и сл.
манирист(а) (фр. т а т е г е ) књижевник или
уметник који ради у духу маииризма.
манометар
манит (грч. таппа, арап. тапп) хем сладак
главни сасгојак мане, служи као лек за
отварање; манин шећер.
Манито мкт. в. Маниту.
манитост (грч. тагаа помама, лудило) в.
манија.
Маниту мит велики дух, бог северноамерич-
ких Индијанаца; Манито.
манифест (лат. тапИевШз) проглас, објава,
обзнана; проглас који упућује влада наро-
ду о неком важном питању да би нагове-
стила, објаснила или оправдала своје
држан»е и поступке; в. Комуиистички ма-
нифест.
манифестант (лат. тага1е51ап8) онај који јав-
но испољава своје мишљење, учесник у
јавном испољавању политичких и другах
уверења и расположења.
манифестатор (нлат. тат!ев1а1ог) откривач,
објављивач, обзнан»ивач, показивач; уп.
манифестант.
манифестација (лат. тапјСек1:а1ло) јавно
испољавање, јавно изражавање одобра-
вања или негодовања, објава, објављи-
вање, изношење на видело, показивање.
манифестирати (лат. ташЈез1:аге) в. манифе-
стовати.
мавифестовати (лат. татГек^аге) испољити,
испољавати, објавити, објављивати, обз-
нањивати, обзнанити, обнародовати изне-
ти на јавност; јавно исполлти своје ми-
шљење или расположење.
манихејизам учење персијског јеретака Ма-
иеса или Мани и његових присталица,
нека мешавина староперсијског дуализма
и хришћанског гностицизма, по којем је од
самог почетка постојало царство светлости
и царство мрака; потпуни манихејци стро-
го су се уздржавали од сваког чулног
уживања, ручног рада и земаљског поседа;
у студентском говору: „глупо" схватање
поверилаца да треба плаћати своје дугове.
манихејци (нлат. Матсћае1) пл. присталице
паганско-хрицАанске секте персијског је-
ретика Манеса или Мани, основане око
242. н. е.; в. манихејизам.
манкандо (итал. тапсаге, тапсап<1о) муз по-
степено попуштајући, ишчезавајући, гу-
бећи се.
манкирати (фр. тагкцгег, итал. тапсаге) не
погодити, промашити; пропуштати, пропу-
стити прилику; не успети, не поћи за
руком, израдити рђаво; трг. не одговарати
обавезама, обуставити плаћања, пасти под
стечај, банкротирати.
манко (итал. тапсо) трг. недостатак, губитак,
мањак у роби.
мано (итал. т а п о , лат. т а п ш рука) мано
дестра или дрита (итал. т а п о <1еб1га, с1гШа
десна рука) муз. десном руком; мано сини-
стра (итал. т а п о 81Ш81га лева рука) муз.
левом руком (тј. свирати).
мавометар (грч. тапбв редак, т61гоп мера,
мерило) физ. инструменат за мерење ела-
стичне силе гасова или паре.
мансарда 534
мансарда (фр. тагоагс1е) соба или стан на
тавану, поткровница, поткровље; кров или
прелом, на лакат, холандски кров (назив
по имену проналазача, фр. грађевинара
Франсоа Мансара, Гг. Мапвап!, 1598 —
1666).
мавтевизам (грч. тап1еиб проричем) лаки
облик ВИДОВИТОСТИ (способности предви-
ђања).
мантика (грч. тапШгоб пророчки) вештина
прорицања судбине, вештина гатања (или:
врачања).
мантил (лат. тап1е11шп, нем. Мап1е1) в.
мантл.
мантиља (шп. тапШ1а, лат. тап4е11шп) ду-
гачка марама од чипака коју жене у Шпа-
нији носе на глави и која им покрива део
лица и допире до појаса.
мантиса (лат. тапИаза) додатак, дометак; мат.
десетинске (децималне) бројке логаритма,
казаљка; супр. карактеристика.
мантички (грч. тап^еЈа прорицање, тапИ-
коз) који се тиче прорицања, који је у вези
са прорицањем, пророчки.
мавтл (лат. тап1е11шп, фр. тап!;еаи, нем.
Мап1е1) огртач без рукава, плашт; горњи
капут уопште, пролећни мушки и женски
капут; заклон; маитил.
мантлирати (лат. тап1;е11ит) вој. оградита,
опасати, учврстити, утврдити.
мавтра (сскр.) кратке молитве којима се
приписује особита моћ; магичне формуле.
маиу (лат. тапиз рука) руком; ману армата
(лат. т а п и агта!а) оружаном силом; маиу
проприја (лат. т а п и ргорпа) сопственом
руком, својеручно; ману форти (лат. т а п и
^огћ) прав. силом, силом државне власти.
мануал (лат. тапиаИз ручни) трг. ручна књи-
га, бележница, приручник; нарочито: књи-
га у коју се уносе издаци и примици (са
рубрикама: од кога и зашто); дневник,
подсеГник, меморијал; код оргуља: низ
дирки, клавијатура.
мануале (лат. тапие!е) куз. код оргуља: сви-
рање на клавијатури која је за руке (за
разлику од педале, што значи свирање на
клавијатури за ноге).
мануалитер (нлат. тапиаШег) прил. куз. ручно,
ИЗВОДИТИ на оргуљама само рукама, без
педала.
манудуктор (нлат. тапи<1ис1ог) руководилац.
манудукција (нлат. тапис1ис1ш) руковање,
руководство, упутство.
мануелан (лат. тапиз рука, ф р . тапие1
ручни) ручни, који ради рукама; који је
израђен рукама; мануелни радник онај
који ради физички, занатлија (за разлику
од интелектуалног, који ради главом и
пером).
манукаптор (нлат. таписар^ог) прав. онај који
даје писмено јемство.
манукапција (нлат. таписарИо) прав. писмено
јемство.
манус (лат. т а п ш ) рука.
манчестер
манускрипт (лат. т а п и зспрШт) рукопис,
нарочито онај који је спремљен за обја-
вљивање, за штампање.
мануступрација (нлат. тапи-вШргаио) спол-
но самозадовољење, онанија, дркање, ип-
сација.
манутененција (нлат. тапи-(;епепиа) прав.
одржавање на снази, нпр. неког закона;
заштита права поседовања.
манутенција (нлат. тапи-1епИо) прав. в. ману-
тененција.
мануфакт (лат. т а п и 1ас1;ит) рукотворина,
оно што је израђено руком, ручни рад.
мануфактура (нлат. татгГасШга) 1. сложена
кооперација која почива на подели рада;
њену техничку основицу чини занат. Ра-
звија до виртуозности уметност радника у
вршењу делимичних операција, али га чи-
ни неспособним да сам изради цео прои-
звод; радник постаје неспособан за рад ван
мануфактуре, али уметник у њеном скло-
пу. С поделом рада у мануфактури врши
се и упрошћавање занатског алата, његово
прилагођавање делимичним операцијама
радника; тиме се у мануфактурном перио-
ду капитализма припремају материјални
услови за машинерију која се састоји из
комбинације једноставних инструмената.
Представља облик крупне производње ко-
ји се јавља у разним историјским епохама,
али је карактеристичан за капитализам од
XVI до XIX века; постаје или комбинаци-
јом раније самосталних разних заната у
један повезани процес производње у којем
се даље усавршава подела рада, или кон-
центрацијом радника истог заната, који се
такође рашчлањава. Према карактеру
производа разликујемо хетерогену и ор-
ганску мануфактуру; 2. назив за текстил-
ну индустрију.
мавуфактурирати (фр. тапи{ас1игег) ради-
ти, израђивати, фабриковати (робу).
мануфактурист(а) (фр. тапиЕасШпег) обрт-
ник, занатлија; творничар, фабрикант; тр-
говац мануфактурном робом.
манципација (лат. тапараИо) у римском
праву: предаја неке ствари другом у своји-
ну по свима прописима закона; примање у
својину, присвајање, подвргавање под
власт; уп. еманципација.
манципиј(ум) (лат. тапсгршгп) у римском
праву: формална куповина закључена
пред судом, уговор о куповини; право сво-
јине, својина, притежњавање; у раније
време: купљени роб.
манципирати (лат. таппраге) у римском
праву: дати нешто у својину, продати,
закључити продају пред надлежном вла-
сти.
манчестер (енг. Мапсћез1ег) врста памучне
тканине, сличне сомоту, нарочито за
спортска одела, женске халлне и др.
(названа по енглеском граду Манчестеру,
где се почела израђивати); манчестерска
школа схватање једне групе националних
маиџа
економиста у Вел. Британији који траже
слободу трговине и немешање државе у
индустрију; често се под тим подразумева
схватање да је егоизам појединаца покре-
тачка снага у привреди.
манџа (итал. тап§1аге) јело.
маншега (фр. тапсћеМе) в. манжетна.
мањанерија (фр. та^папепе) завод за гајење
свилених буба; свиларство.
маоизам назив за идеје и политичку делат-
ност вође кинеске револуције и председни-
ка централне владе НР Кине Мао Цедуна,
као и за кинески модел политичке праксе.
мапа (лат. тарра) географска карта, план,
цртеж; торба, ташна, корице за држање
списа, планова, цртежа.
мапер (фр. тарреиг) вој. цртач географских,
нарочито војногеографских, карата и цр-
тежа.
мапирати (лат. тарра) цртати географске
карте; неки предео или земл>у картограф-
ски снимати (или: снимити).
мапмонд (фр. тарретопде) мапа целе Зе-
мље, планиглоб.
марабу-пера (фр. тагаћои!з) пера од мара-
буа (роде ТОПЛИХ крајева), због изванредне
лепоте служе као украс, нарочито на жен-
ским шеширима.
маразам (грч. тагавтоз чил>ење, вењење,
губљење) мед. губљење телесне снаге и
свежине услед болести; сенилни маразам
(нлат. т а г а з т и з зепШк) губљење снаге и
свежине услед старосги, старачка немоћ.
марама (арап. пп^гата) шал, рубац, бошча;
ручник, пешкир; махрама.
маранзис (грч. тагагшз) м<?д. слабљење,
вењење, губљење снаге и свежине.
марани (шп. таггапоз) Јевреји и Маври у
Шпанији који су, под притиском инквизи-
ције морали да приме хришћанство, али су
потајно и дал>е остали верни својој ранијој
религији.
марантичан (грч. тагапШТБ) кед. који је
дошао услед слабости, услед губл>ења те-
лесне снаге; марастичан.
мараскин (фр. тагаз^шп, итал. тагазсћто)
врста финог ликера од трешања, трешње-
вача.
марастичан (грч. тагаЈпб) мед. в. марантичан.
мараугија (грч. т а г а и ^ а ) мед. треперење пред
очима, губљење вида; фотопсија.
маргарин (грч. таг§агоп бисер, фр. т а г § а п -
пе) вештачко масло, прави се од смеше
пречишћеног говеђег лоја, свињске масти,
неког биљног уља (сезамова зејтина) и
оплављеног млека, укусно је и хранл>иво
као и природно масло, само што не садржи
витамине; данас се израђује више врста
маргарина, од којих се неким додају и
витамини.
маргарит (грч. таг^агоп бисер) шт. бисера-
сти лискун, сребрнаст лискун седефастог
сјаја.
маргарита (грч. таг§агоп, таг§ап!ез бисер)
мед пега на рожњачи, слична зрну бисера.
535 мариЈаж
маргарите (нлат. таг^агИае) пл. у католичкој
цркви: парчићи освећене хостије који се
дају болесницима.
маргаритом (грч. таг^апЧев бисер) мед. изра-
штај сличан зрну бисера, бисерник.
маргаритум (нлат. тагдагНшп) у грчкој
цркви: посуда у којој је држана причест.
маргина (лат. таг§о, ген. таг§1Ш8 ивица,
руб, окрајак, итал. тагрпе) празан про-
сгор са стране на писаним и штампаним
листовима, белина; уп. марго.
маргиналан (лат. таг|>таНз) који се тиче
ивице, који се налази на ивици, ивични,
ободни, окрајни, рубни.
маргинализам буржоаско економска доктри-
на (крајем XIX века) која вредност роба
објашњава граничном (марганалном) ко-
рисношћу и марганалном продуктивно-
шћу, другим речима, психолошким факто-
рима, субјективним ставом потрошача
(отуда и назив: теорија субјективне вред-
ности, субјективистичка школа, психоло-
шка школа).
маргиналије (лат. таг§таИа) пл белешке
(или: напомене, примедбе) написане на
ивици, са стране (нпр. неке књиге).
маргинирати (лат. тагјрпаге) оивичити, ои-
вичавати; написати (или: писати) примед-
бе на ивици листа (или: са стране) у књизи,
поред штампаног текста.
марганопластика (лат. таг^о руб, ивица,
грч. р1азике) мед порубљивање очног
капка.
марго (лат. тагдо) ивица, руб, окрајак; трт.
празан простор на ивици товарног листа
на којем се бележе ознаке и бројеви посла-
те робе.
марграф (нем. Магк^га!) кнез који је упра-
вл.ао једним пограничним округом, мар-
ком.
мареажа (фр. тагеа^е) морнарска, матроска
плата; уговор између сопственика брода
или трговца и посаде брода.
мареграф (лат. т а г е море, грч. дгарћо
пишем) апарат који аутоматски бележи
таласање морске површине; служи за
одређивање средњег нивоа површине мо-
ра, према коме се одређују надморске
висине осталих тачака, шшмомер.
марела (лат. а т а г ш горак, итал. атагеПа)
бот. в. амарела.
мареограф (лат. т а г е море, грч. §гарћб
пишем) в. мареграф.
мареометар (лат. т а г е море, грч. т61гоп
мера, мерило) в. мареграф.
марж (фр. таг{*е) в. марго.
маржа (лат. тагдо, ф р . таг§е ивица, руб,
окрајак) берз. разлика између дневног и
емисионог курса неке хартије од вредно-
сти; разлика између највишег и најнижег
курса или највише и најниже цене; разли-
ка између куповне и продајне цене.
маријаж (фр. тапа^е) брак, брачно стање; у
картама: краљ и дама у једној руци.
Маријана 536
Маријана (фр Мапаппе) женско име, оли-
чење Француске Републике
маримба афрички музички инструменат од
дрвених плочица са резонатором, сличан
ксилофону
марина (фр т а п п а , лат т а п п а ) морнар-
ство, бродарство, поморска сила, морнари-
ца, бродовље, флота, у сликарству мотив
с мора, слика мора
маринада (фр таппас!е) саламура, ]ело, на-
рочито риба из саламуре, маринат
маринажа (фр т а г т а ^ е ) метање у саламу-
ру, усољавање, усол>ење
иаринат (фр таппасЈе) в маринада
маринац (лат таппиз) морнар, поморац
ВОЈНИК на ратном броду, бродар, лађар
Маринер (енг Маппег) породица америчких
аутоматизованих васионских летелица за
испитивање међупланетског простора и
Марсове атмосфере
маринизам (лат т а п п ш морски) 1. тежња
Једне државе да створи и одржава што
Јачу поморску силу, морнарицу
маринизам 2. лит начин писања итал песни-
ка Ђамбатисте Марина (1569—1625), КОЈИ
се одликуЈе извештаченошћу, нарочито
траженим сликама и алузијама, оваЈ стил
]е био узео маха у итал књижевности XVII
века
маринирати (фр т а г т е г ) усолити, метнути у
саламуру, ставити рибе у сирће и зачине
маринист(а) (итал М а п т ) лит присталица и
следбеник маринизма у песништву, в ма-
ринизам, ум (лат гааге море) сликар КОЈИ
обрађуЈе пераже с мора
марински (лат таппив) морски поморски
маринска академиЈа висока школа у КОЈОЈ
се образују поморски официри
марионета (фр тапопеИе) „Маријица", ма-
ла лутка са покретним удовима КОЈЗ може
да подражава људске кретње (покрети
удова изводе се помоћу конца или жице),
са оваквим луткама изводе се читави
мањи позоришни комади у тчв марионет-
ским позориштима, позориштима с лутка-
ма, фиг човек КОЈИ се може за све и свакога
придобити, поводллв човек
мариска (лат тапвса) мед брадавица
мариталан (лат тагНакб) брачни мужевљи
прав мариталис потестас (лат плагиаћв
ро!ез1а5) мужевља власт, мариталис соци-
Јетас (лат тап^аћч 8оае1а5) брачна зајед-
ница, мариталис тутела (лат тапШ]«;
1и4е1а) право мужеаљевог старалаштва,
мариталж узусфруктус (нлат тап^аћз
икш&исШз) право мужа да ужива ЖРНИНО
имање док ]е у браку
маритиман (лат ш а п и т ш ) морски, помор-
ски, КОЈИ се таче поморства, поморске силе
и др , приморски
марифетлук (арап -тур тапГеШк) препреде-
ност, довитљивост, маЈсториЈа, лукавство
марихуана (шп тапјиапа) в хашиш
марјаш (мађ) 1 мађарски сребрн новац V
XVII веку са ликом Деве МариЈе, у вредно-
маркирати
ста од 17 крајцара; 2. српски никлени
новац у вредности од 5 пара дин , 3 назив
за више врста игара са 32 карте
марка (нем Магк) 1 граница среза или
обпасти, 2 данашша новчана ]единица у
Немачко] од 1871 год = 100 пфенига, 3
(фр таг^ие, тал тагса) знак, белега, обе-
лежЈе, ознака, жиг, поштанска вредност
коЈа се лепи на писма и упутнице, рабош,
тантуз, знак (или жиг) неке трговачке
куће или робе
маркандо (итал тагсагкЈо) муз истакнуто са
нарочитим нагласком
маркантан (фр таг^иап!) истакнут, знатан,
важан, видан, упадљив, КОЈИ пада у очи,
КОЈИ се одликуЈе
маркато (итал тагса!;о) муз в маркандо
маркација (нем Магк) ознака, белега, обе-
лежје, обележавање, знак за планинарске
стазе
маркграф (нем Магк^га!) од Карла Великог
Јаповедник Једног пограничног округа,
марке, ово достоЈанство доцни]е ]е постало
наследно
маркер (фр таг^иеиг) она] КОЈИ бележи
поготке код били]ара, келнер у гостиони-
цама КОЈИ бележи пића и Јела што се
изнесу из кухиње, бележач, забележивач
машина за ударање жига
маркетендер (итал тагса1ап1;е) трговчић ко-
ЈИ продаЈе војницима животне намирнице
и остале ситне потребе
маркетерија (фр таг^ие1епе) рад ишаран
утискивањем парчића разнобојног дрвета
или каменчића, шарање утискивањем, мо-
заик
маркетинг (енг тагке4т§) трг израз КОЈИМ се
обухвата]Ј' све одлуке и мере коЈе се пре-
дучима]у у оквиру предузећа ради на]-
боље!- пласмана робе
маркетирати (фр таг^ие^ег) попрската, пр-
скати, шарати уметањем разнобојног дрве-
та радити у мозаику
маркиз (фр таг^шв) висока племићка титу-
ла у ФранцускоЈ, ЕнглескоЈ и ИталиЈИ (по
рангу између во]воде и грофа)
маркиза (фр таг^ш^е) жена или кћи марки-
за, платнени заклон од сунца или кише
пред прозорима и вратима, кров над перо-
ном, фотеља, бело вино помешано са ки-
селом водом или соком од лимуна
маркизат (фр таг^шза!) достојанство и пле
мићки посед маркиза
маркизет (фр таг^шкеИе) танка кончана
тканина, разнобоЈна, употребл>ава се за
женске хаљине
маркирати (фр таг^иег) означити, означа-
вати, обележити, ставити жиг на, жигоса-
ти, метнути поштанску или таксену марку,
истаћи, скренути пажњу на важност неке
мисли и сл тиме што се штампа масни]им
словима или курзивом, на позоришним
пробама улогу само читати, без глу-
мљења, у билиЈару бележити поготке
марксизам 537
марксизам (нем. Мапавтш) филозофске,
економске и политичке теорије немачког
филозофа и социолога Карла Маркса
(1818—1883). Филозофски: марксизам је
тзв. дијалектички материјализам при-
мењен на природу и друштво; његова
основна друштвено-економска поставка
је: „У друштвеној производњи свога живо-
та људи ступају у одређене, нужне, од
њихове воље независне односе — односе
производње, који одговарају одређеном
ступњу развитка њихових материјалних
производних снага. Целокупност тих одно-
са производње сачињава економску струк-
туру друштва, реалну основу на којој се
диже правна и политичка надградња и
којој одговарају одређени облици друш-
твене свести. Начин производње матери-
јалног живота условљава друштвени, по-
литички и духовни процес живота уопште.
Не одређује свест људи њихово биће, већ
обрнуто, њихово друштвено биће одређује
њихову свест. На извесном ступњу свога
развитка материјалне производне снаге
друштва долазе у противречност са посто-
јећим одиосима производње, или — што је
само правни израз за то — са односима
својине у којима су се дотле развијале. Из
облика развитка производних снага ти се
односи претварају у њихове окове. Тада
наступа епоха социјалне револуције. С
променом економске основе врши се брже
или спорије преврат у читавој огромној
надградњи . . . У општим цртама могу се
азијатски, антички, феудални и савремени
буржоаски начин производње означити
као напредне епохе економске друштвене
формације" (Маркс). Капитализам је по-
следњи друштвени поредак заснован на
класама и њиховом антагонизму. Улога
капитализма је била подруштвљење про-
цеса производње. Он је распарчана рад-
ничка средства концентрисао, претворио у
капитал, а самог произвођача у најамног
радника. Његову предисторију чини на-
силно и крваво спровођење ове експропри-
јације раније ситних произвођача. А затим
је капитал силно развијао производне сна-
ге — ради профита — увећао се, центра-
лизовао, али и увећао масу пролетаријата
— актавну и резервну армију рада. Са
овом концентрацијом и централизацијом
капитала „. .. расте маса беде, притиска,
ропства, дегенерације и експлоатације, али
и револт радничке класе која стално набу-
јава и коју сам механизам капиталистич-
ког процеса производње школује, уједињу-
је и организује. Капиталов монопол поста-
је оков за начин производњеко]к је с њим
и под њим процветао. Централизација
средстава за производњу и подруштвљење
рада достижу тачку на којој више не могу
подносити капиталистичку љуску и разби-
јају је. Куца последњи час капиталистичке
приватне својине. Експропријатори бивају
мародирати
експроприсани" (Маркс). Ово се извршује
класном борбом иролетаријата, коЈа се
уздиже до револуције и диктатуре проле-
таријата. „Ова не успоставља изнова рад-
никову приватну својину, али успоставља
индивидуалну својину на основицу текови-
на капиталиетичке ере: на основици коо-
перације и заједничког поседа земље и
средстава за производњу које је промзвео
самрад"(Маркс). Владимир Иљич Уљанов
Лењин каже: „Марксизам је систем назора
и учења Марксових. Маркс је био наста-
вљач и генијални довршилац трију духов-
них главних струја деветнаестога века,
које припадају трима најодмаклијим зе-
мљама човечанства: класичне немачке
филозофије, класичне енглеске политичке
економије и француског социјализма у
вези са француским револуционарним
учењима уопште. Чак и Марксови против-
ници признали су значајну доследност и
потпуност његових назора, које у СВОЈОЈ
целокупности претпостављају модерии ма-
теријализам и модерни научни социјали-
зам као теорију и програм радничког по-
крета у свима цивилизованим земљама
света . . ."
марксист(а) фил, соц присталица марксизма.
маркт (нем. Магк!) свако јавно место на коме
се врши измена добара, трг, тржиште
пазар, гшјаца.
марли (фр. тагН) мрежаста и помало круга
тканина, тул; мрежаст украс на ивици
сребрних тан>ира, ивица порцеланских
тањира; врста полусвилене тканине
(названа по селу МагИ-1а-Масћше. где је
најпре почета да се израђује).
мармарига (грч. тагта!го) жед. в. марауги]а.
мармелада (фр. тагте1ас1е од грч. теИ мед,
те1оп јабука) пекмез од разног воћа уку-
ван са шећером.
мармор (лат. т а г т о г , грч. тагтагоз) *пт
мрамор, мермер, фин и веома тврд кре-
чњак, састављен од ситних непотпуних
кристала, разнобојан.
марморација (нлат. тагтогаио) мрамори-
сање, облагање мраморним плочама.
марморирата (лат. тагтогаге) израдити пеге
или пруге као код мрамора; обложити
(или: облагати) мраморним плочама.
мармот (фр. т а г т о и е ) зоол брдски паппв,
мрмот, свизац (живи у породицама по
највишим планинама Европе и Азије).
марод (фр. тагаш!, лат. тога1ив) болестан,
слаб, немоћан, изнурен од пута.
мародер (фр. тагаиЛеиг) пљачкаш, војник
који, под изговором премореноста или
слабости, заостаје иза своје јединице па
кришом иде у крађу и пљачкање; војник
који пљачка погануле и рањене војнике;
фиг. хуља, нитков.
мародерство (фр. тагаида^е) пљачкање
ствари убијених и рањених војника
мародирати (фр. тагаш1ег) боловата, бити
слаб; вој под изговором преморености или
марок 538
слабости заостати иза своје јединице па
ићи у пљачку по околини; дрско просјачи-
ти; отимати; пљачкати погинуле и рање-
не војнике.
марок (фр. тагос) лака вунена тканина.
марокев (фр. таго^шп, итал. таггосћто)
мароканска кожа, бојадисана козја кожа
са финим ожиљцима, сафијан.
мароко (тагоссо) врста америчког бурмута;
памучна тканина за повезивање књига.
марон (итал. таггопе) бот. питоми кестен,
крупан и веома укусан за јело; марон
гласе (фр. таггопз |*1асе8) кестење у
шећерној оцаклини.
Марс (лат. Магз, ген. МагИз) мит. бог рата код
старих Римљана (код Грка Арес); фиг. рат,
бој, борбена бука; астр. једна од великих
планета, између Земље и Јупитера.
Марс I совјетска васионска сонда, прва која
се 1963. приближила Марсу, испитала низ
карактеристика ове планете и открила
трећи прстен зрачења око Земље; прошав-
ши Марс, постала је вештачка планета
која кружи по елипси око Сунца.
марсала (итал. \апо (11 Магза1а) слатко сици-
лијско вино, справља се додавањем згу-
снуте шире, слично малвасији (названо по
сицилијском приморском граду Марсали).
марселин (фр. тагсеШпе) врста лаке, обично
црне свилене тканине (тафта); названа по
француском граду 31. МагсеШп.
Марсељеза (фр. МагзеШагве) марсељски
марш, омиљена фр. народна песма која је,
за време прве француске револуције, под-
стицала народ на борбу за слободу и једна-
кост, спевао ју је и компоновао капетан
Кои§е1 с!е ГШе 1792. г.; данас француска
химна (име добила по томе што су је, у
Паризу, први пут певали војници из
Марсеља).
марсилијана (итал. тагзШапа) венецијанска,
спреда округла лађа за обалску трговину
на Јадранском мору.
марсупијал (лат. тагзир1аИз) зоол. торбар,
опоеум.
марсупијализација (нлат. тагзиргаИзаИо) мед.
прављење трбушне торбе.
марсупијалије (лат. таг8ир1аИа) пл. зоол. тор-
бари.
март (лат. тагкшз) месец посвећен богу Мар-
су, трећи месец у години, ожујак (31 дан);
први месец у години старих Римљана.
мартелоси (итал. таг1е11с>8, лат. таг!и1и8)
пл. засвођене округле куле на обалама Сар-
диније и Корзике за одбрану од морских
разбојника (гусара).
мартенгал (фр. таг1т§а1) билал, каиш који
пролази између предњих ногу код коња и
не да му да диже или спушта главу, него
мора да је држи увек у истом положају.
мартир (грч. таг1угоз сведок) свако који је
гоњен и злостављан због своје идеје, наро-
чито онај који је мучен и убијен због тога
што упорно остаје, не жалећи и не ште-
маршалат
дећи свој живот, при хришћанској вери,
мученик, јунак вере.
мартириј(ум) (лат. таг!упшп) мучеништво,
патње и смрт онога који невино страда (за
своју веру); део цркве у коме се налази
гроб мученика за веру.
мартолоз (нгрч. агапаШоз, тур. таг!о1ог) име
којим су Турци, у XVI и XVII веку, назива-
ли хришћане који су служили као војници
у турским пограничним градовима; марто-
лозбаша старешина мартолоза.
мартурина (лат. таг1игта, нем. Магс1ег куна)
земљаринска дажбина у феудалној Славо-
нији; плаћана најпре у крзнима куна
(отуда назив), а од XVI в. у новцу.
марћале (итал. тагаа1е) муз. в. марчале.
марунка (лат. та1из агтешаса јерменска
јабука) бот. јерменска жута јабучица; врста
крупних, округлих, плавоцрвених шљива.
маруфлирати (фр. тагоиПег) Слик. налепити
сликарско платно на дрво; маруфлирана
слика слика налепљена на дрво.
марцесцирати (лат. тагсезсеге) постајати
тром, слаб, слабети, млитавети.
марцијалан (лат. тагИаИб Марсов, бога рата)
ратнички, ратоборан, борбен, ратни;
срчан, храбар, одважан; дивљи; уп. Марс.
марцијализам (лат. тагИаНз Марсов, бога
рата) ратоборност, борбеност, склоност ра-
товању.
марцијалитет (нлат. тагИаШав) в. марција-
лизам.
марципав (нлат. Магсј рашб, итал. тагга-
рапе) колач од Оадема и шећера.
марчале (итал. тагс1а1е) муз. као марш, вој-
нички, ратнички; марћале.
марш (фр. тагсће) ход, ходање, гредење,
корачање; уредно кретање једне војне је-
динице ка одређеном циљу; музички комад
као пратња свечаних, нарочито војничких
кретања, ступања, „војнички", „жалосни",
„парадни" марш; форсиран марш усиљен
марш, брз марш; као команда: марш! =
напред! полази!; дал>е! бежи! кидај!
марш-рута пут којим се има маршовати,
правац маршовања (или: путовања).
маршал (нем. Магесћа1, нлат. таге8са1сш,
итал. тапвсако, фр. тагбсћаЦ првобитно:
коњушар, надзорник штале; затим: врхов-
ни надзорник војске и двора неког владао-
ца; надзорник и руковалац јавних свеча-
ности; данас: највиши војни чин у војска-
ма неких држава; маршал двора највиши
дворски чиновник, надзорник и управник
унутарњих послова владалачког двора;
фелдмаршал врховни командант војске у
неким државама.
маршалат (фр. тагесћа1а!) 1. звање и над-
лежност маршала; 2. надлештво под над-
зором маршала; 3. зграда у којој се налазе
канцеларије маршала и његових службе-
ника; 4. врховна војна команда, са марша-
лом на челу, уведена у Француској у фебр.
1858. године.
маршан 539
маршан (фр. тагсћапс!, лат. тегх, тегсаШз)
трговац, продавац.
марше (фр. тагсће) тржиште, трг, пијаца;
пијачна цена, куповна цена.
марширати (фр. тагсћег) в. маршовати;
марширати некога најурити некога казав-
ши му марш!
маршовати (фр. тагсћег) правилно корача-
ти, ићи прописним војничким кораком;
пешачити, грести, путовати; некога мар-
шовати некога најурити, отпердашити,
отерати.
марш-рута (фр. тагсће-гоШе) в. марш.
маса (лат. тазза, фр. таззе) 1. физ. мера за
инерцију, једнака је количнику силе и
убрзања (јединица масе в. грам); маса
неког тела мери се количином материје
која се садржи у њему; производ из запре-
мине и густине; 2. велик број, гомила,
множина, мноштво; 3. пук, свет, народ,
руља; 4. тесто, смеса; 5. тело без одређеног
облика; 6. улог у коцки; 7. прав. имање које
остане после нечије смрти; имање покрет-
но и непокретно, које остаје после пада
неке трговине под стечај, а од којег се
имају да подмире повериоци; маса боно-
рум (лат. тазза ћопогат) имовно стање;
маса конкурзус (лат. тазза сопсигзиз) сте-
цишна маса, она из које имају да се
наплате повериоци; маса хередитатис(лат.
тазза ћегесМаиз) целокупна оставпггина
онога који оставља наследство.
масажа (фр. тазза^е) трљање тела, гњечење
тела (нарочито после купања) ради појача-
вања циркулације крви, одржавање здра-
вља, јачања мишића и др.
масакр (фр. таззасге) покољ, мрцварење,
убијање, крвопролиће.
масакрирати (фр. тазасгег) убијати, клати,
мрцварити, касапити жртву, проливати
крв.
масал (хебр. таза1) утицај неба или звезда на
човеков живот, срећа, судбина.
масењо (итал. тазе^по) бели кречни камен
из Вероне за калдрмисање улица.
масер (фр. таззеиг) лице које врши трљање
(масажу), трљач (у купатилу и др.).
масерка (фр. таззеизе) трљачица.
масетер (грч. тазеЈег) анат. мишић жватач.
масив (фр. таззИ) петрографски: неправил-
на еруптивна громада; орографски: пла-
нина без главног правца; маса кристала-
стих шкриљаца која може одискона бити
непокривена млађим формацијама, или је
била покривена па оголићена ерозијом и
дислокацијама.
масивав (фр. таззИ!) тежак, пун, јак, чврст,
начињен исцела; незграпан, тром, сиров; у
грађевинарству: чврсто саграђен, јак, от-
поран, јаких и темељних зидова; о метали-
ма: густ, пун, тежак, непробојан, који није
шупаљ.
масивитет (фр. таззћгеК;) в. масивност.
масивност (фр. тав81Уе№) пуноћа, тежина
услед пуноће, чврстина.
маскулирање
масирати (грч. т а з з е т месити, гњечити, лат.
таззаге, фр. тазвег) тело (после купања)
трљати, гњечити, ваљати да би се изазвао
живл>и крвоток и др.; уп. масажа.
маска (фр. таз^ие, нлат. тазса) образина,
лорфа; лице под образином, прерушена
личност; стална карактерна улога у
шаљивим играма; фиг. привид, спољашњи
изглед; изговор, претварање, лукавство;
човек који жели да се прикаже друкчијим
но што је, претварало; машкара.
маскара (тур. тазкага, тазћага) шала, исме-
вање, спрдање; човек са образином, ма-
ском; шаљивчина, лакрдијаш, исмевач.
маскарада (фр. тазсагас1е, итал. тазсћега1а)
прерушавање, прерушеност; гомила или
поворка прерушених особа (под образина-
ма), крабуљни плес.
маскарон (фр. тазсагоп, итал. таксагопе)
арх. човечја глава, обично исцерена лица,
која се, као украс, одувек у грађевинар-
ству употребљавала, нарочито на капија-
ма, над прозорима, на бунарима и др.
маскенбал (нем. МазкепћаИ) забава (или:
игранка) на коју учесници долазе под
образинама (маскама).
маскиран (фр. таз^иб) који је под образи-
ном, прерушен, преобучен; сакривен, при-
кривен, заклоњен; маскирана батерија
(једииица и др.) вој. прикривена батерија
(јединица и др.), она коју непријатељ не
може да примети све до тренутка док не
ступи у дејство, зато што је прикривена
каквим за то подесним предметом (грањем,
зеленилом и сл.)
маскирати (фр. таз^иег) метнути образину,
прерушити, преобући; вој. положаје, топове
и друге војне објекте помоћу грања, зеле-
нила и сл. учинити невидљивим за непри-
јатеља, заклонити, сакрити; фиг. прикрити,
прикривати, завијати, сакривати праве на-
мере.
маскоки (тазсосЛи) трг. врста памучне ткани-
не украшене цветовима, израђује се у Ау-
стрији.
маскота (фр. тазсоМе) дете среће, батлија,
батлика; амајлија, талисман.
маскулина (лат. тазсиНпа) пл. грам. речи му-
шког рода; в. маскулинум.
маскулинизам (лат. тазсиНпшп) појава теле-
сних и душевних мушких особина код
женских особа.
маскулинум (лат. тазсиИпшп) грам. мушки
род; реч мушког рода; пл. маскулина.
маскулирање (лат. тазсШтшп) физиол. пре-
тварање женских животиња у мушке тиме
што им се на место женских сполних
жлезда, које се уклоне, усаде мушке спол-
не жлезде, тако да се животиња после тога
даље развија, и у телесном и душевном
погледу, као мушка јединка; овај метод
претварања женских у мушке и мушких у
женске (феминирање) први је покушао да
примењује бечки лекар Ојген Штајнах.
 540
масован (лат. табза) који је у маси. у вели-
ком броју; масован рад рад у којем уче-
ствује велики број радника; средства ма-
совне комуникаххије штампа, радио, теле-
визија.
масон (фр. та?оп, нлат. тасш) зидар, наро-
чито: слободан зидар; в. франмасон.
масонерија (фр. тароппепе) слободно зи-
дарство; слободни зидари.
масотерапија (фр. таззаде масажа, грч. Ше-
гарет лечење) мед лечење трљањем, ма-
сажом.
масталгија (грч. таб16з дојка, сиса, а1^ок бол)
мед. бол у сисама, бол дојке.
мастер (енг. таз1;ег, лат. та§181ег) господар,
старешина, газда, сопственик; мајстор; го-
сподин, учител>; млади господин; управи-
тељ, надзорник.
мастика (грч. тазМсће) в. мастикс.
масгикаторије (нлат. табиса!;опа) пл. кед. ле-
кови који се узимају жвакањем.
мастикаторијум (нлат. тазиса^огшт) сред-
ство за жвакање.
мастикација (лат. тазИса&о) жвакање, жва-
тање.
мастикс (грч. тазИсће, фр. тазИс) бледожу-
та и миришљава смола мастиковог дрвета,
које расте нарочито на Хиосу, употребља-
ва се за прављење разних балзама, масти,
фирнајза, лакова и као зачин за колаче,
шећерно воће и др.; стаклорезачки лепак,
кит; врста ракије зачињене овим мирисом;
мастика.
маститис (грч. таз1б8 дојка, сиса) мед. за-
паљење сиса, дојки.
мастиф (енг. тав1Ш) самсов, булдог (врста
великог пса).
масто- (грч. та816з) предметак у сложеница-
ма са значењем: сиса, дојка.
мастодан (грч. таз1»з) в. мастоидан.
мастодинија (грч. таб4б8, о<1упе бол) мед.
осећање бола у сисама (или: дојкама),
сисобоља.
масгодон(т) (грч. таб1;б8, оЗш зуб) геол., зоол.
врста изумрлог сурлаша из породице сло-
нова, са кљовама у горњој и доњој вилици.
мастозоолит (грч. таб1б8, гбоп животиња,
1!1;ћо8 камен) геол. окамењен сисар.
мастозоов (грч. та846з, гбоп животиња) зоол.
сисар, сисавац.
мастоидан {грч. таб4б8, еМов облик, вид)
сличан сиси, сисаст, дојчаст.
мастоидит (грч. та846з дојка, еМов) мед. за-
паљење сисастог дела слепоочне кости ко-
ји се налази иза ушне шкољке.
маетопатија (грч. таз46з, ра4ћоз бол, болест)
мед. в. мастодинија.
маступрација (нлат. таз1ирга4ш) в. манусту-
прација.
мастурбација (нлат. та84иг1}а4Јо) в. манусту-
прација.
мастурбирати (нлат. таз!игћаге) онанисата;
в. мануступрирати.
масхала (грч. тазећа1е) мед. пазухо.
матеозофија
масхалистер (грч. тазсћаШ^ег каиш нара-
меник) анат. други вратни пршл>ен.
мат (фр. та4) 1. пр. без сјаја, таман, тамне
боје, угасит.
мат (перс.) 2. у шаху: завршни потез против-
ника после кога угрожени храљ више нема
никаквог излаза; фиг. побеђен, пропао, из-
губио игру.
мата (шп. т а ! а ) парагвајски чај од биљке
Пех рага^иауепзш, омшвено пиће Јужно-
американаца.
матадор (шп. та4а<Јог, лат. тас!а1;ог кољач,
убица) главни борац у борби с биковима у
Шпанији, који рањеној животињи задаје
смртни ударац; у картама: најјачи адути;
фиг. истакнут, важан, угледан човек, чуве-
на личност, првак у некој струци, печен у
својој струци, „зверка".
иатаморизам (шп. та^атогоз) самохвали-
сање; израз који се употребљава за оне
који виком и дреком, надутим и високо-
парним реченицама покушавају да збуне
своје противнике; зоол. израз којим се озна-
чава начин одбране којим се служе неки
инсекти да би се одбранили од својих
нападача тиме што се силно костреше,
надимају, истичу своје бодљике и др., само
да би застрашиле своје непријатеље.
матаморо (шп. та1;атого8) лит. „убица Мава-
ра", веома омиљена личност у старој
шпанској комедији, шпански војник-
-лажљивац који прича своја јунаштва и
подвиге који се, у ствари, никада нису
догодили; бот. назив за већи број неофан-
зивних биљака, али по изгледу веома опа-
сних и отровних.
матезиологија (грч. таШе818 учење, знање,
1о^'а) учење о науци, тј. методика.
матезис (грч. та1ће815 учење, знање) в. мате-
матика; матезис апликата (нлат. таШевЈБ
аррИса1а) примењена математика; матезис
пура (нлат. та1ће818 рига) чиста (или:
непримењена) математика, тј. она која
проучава величине саме за себе.
матема (грч. та1ћапб учим, научим, т а Ш е т а
знање, наука) оно што је научено, пред-
мет учења, знање, науха; правило, нарочи-
то математичко.
математика (лат. таОгетаиса, грч. таШета)
наука о величинама, тј. аритметика, алге-
бра и геометрија; матезис.
математичар (лат. т а Ш е т а и с ш , грч. та1-
ћета) наставник математике; онај који се
научно бави математиком.
математички (грч. т а ( ћ е т а ) који припада
математици или се на њој оснива; изве-
стан, поуздан, несумњиво утврђен.
матен (фр. т а и п , итал. таШпо, лат.
таОДтшп) 1. јутро; јутарн>и капут, јута-
рња хаљина; 2. име познатог француског
листа.
матеозофија (грч. та1:ашз узалудан, ништа-
ван, зорћЈа) ништавна мудрост, надриму-
дрост.
 541
матеологиЈа
матеологија (грч та^ашч узалудан, ништа-
ван, 1о§1а) некористан говор, празне речи,
лупетање
матеопеја (грч та1а1О5 узалудан, ништаван
ро1ео чиним, радим) некористан бес-
циљан, узалудан посао
матеопонмја (грч та1а1ороп1а)узалудан труд,
узалудан рад
матеотехнија (грч та^ашз узалудан, ништа-
ван, 1ећпе вештина) вештина или уметност
без вредности
матер (лат та^ег) мати, маЈка, алма матер
(лат а1та та1ег) блага, часна маЈка (поча-
сно име за универзитет), дура матер (лат
дига та1ег) аиат тврда мождана опна, мож-
дани омотач
Матер долороза (лат Ма1ег с1о1ого8а) „болом
скршена маЈка", богородица у болу због
патњи свога сина (омиљена тема славних
сликара и ваЈара)
материја (лат т а ! е г мати, т а ! е п а ) фил цело-
купна об]ективна стварност ко]а ПОСТОЈИ
независно од л>удске свести, дата ]е у
простору и времену, а њено суштинско
СВОЈСТВО, према Марксу, јесте да ]е она
субЈект свих промена, одн да ]е динамич-
ка, да у себи садржи принцип кретања
твар, стварна садржина простора или ]ед-
ног његовог дела, оно што испуњава про-
стор а ЧИЈИ се физички карактер означава
као „маса", телесна твар, оно од чега }е
тело састааљено (супр форма), садржина,
предмет (нпр говора, проучавања), ткани-
на, материЈа морби или материЈа пеканс
(лат та1епа тогки, та1епа рессапз) мед
узрок болести
материјал (лат т а ! е п а ) грађа за неки рад,
предмет обраде, спрема, прибор, опрема,
грађа, градиво
материјалан (лат та1епа115) тварни, теле-
сни-, стварни, КОЈИ се тиче онога од чега се
неко физичко тело састоЈи, битан, садржа-
]ан (супр формалан), матери]ална истина
прав највећи степен извесности до ко]е
суди]а може доћи у кривичном поступку
материЈални интерес стварна корист, бит-
на корист, материЈална тачка геометри}-
ска тачка са физичким значењем, ТЈ тач-
ка ко]а има СВОЈСТВО ленивости или инер-
ци]е (поЈам КОЈИ ]е у ХУШ столећу створио
Дубровчанин Руђер Бошковић), геометри]-
ска тачка
материјализам (фр та16па118те, лат та1е-
паћк) фил теориЈски схватање ко]е сматра
твар или матери]у као Једину супстанцију
света и као суштину свих ствари, па и
психичке (душевне) поЈаве само као функ-
циЈе материЈе, ди]алектички материЈали-
зам — марксистичка филозофи]а ,,
наука о наЈопштиЈим законима кретања и
развитка природе, људског друштва и ми-
шљења" (Енгелс), практички или етички
материЈализам учење ко]е поставља као
циљ живота чулно уживање садашњице, а
чулна или материЈална добра сматра као I
матер фамили]ас
]едино за чим ваља тежити, одбацуЈући и
презирући тзв идеалне вредности, пошто
су материЈална добра Једини стварни осно-
ви живота и културе, историЈски матери-
Јализам примеиа диЈалектичког материЈа-
лизма на истраживање историЈе, примена
на друштвене науке „Привредни склоп
(економска структура) друштва Јесле
стварна основа на КОЈОЈ се подиже правни
и политички надградак (правна и политич-
ка надградња), и КОЈО] одговараЈу одређени
друштвени облици свести Начином
производње материЈалног живота усло-
вл>ено ]е друштвено, политичко и животно
збивање уопште" (Каг1 Магх, 2иг Кпик
с!ег роћ1:18сћеп Окопопие, предговор, 1859),
механичкн материЈализам учење ко]е сма-
тра да ЖИВИ организам ни]е ништа друго
него сложен механизам и да се, према
томе, жива матери]а не разликуЈе од
мртве, супр идеализам
матери]ализација (нлат та1епа118а1ш) то-
божње отеловљење, оваплоћење духова
оних КОЈИ су умрли, како веру]е спирити-
зам, постаЈање телесним, претварање не-
чега етеричког у телесно
иатеријализирати в материЈализовати
материЈализовати (фр т а ^ п а ћ в е г ) учинити
нешто телесним, претварати (или претво-
рити) у телесно, оваплоћавати, оваплоти-
ти, отеловити, отеловљавати, придати
(или придавати) чему природу телесног
материјалист(а) (фр гпа16па11б1;е) фил 1 при-
сталица материЈалхзма, супр идеалист, 2
човек КОЈИ цени само материЈална добра и
тежи само за матеррцалним добрима, себи-
чњак
материјалистички (фр та^паћ81е) КОЈИ ]е у
складу са учењем материЈализма, на-
клоњен материЈализму
материјатум (нлат та^епа^шп) нешто што ]е
израђено или састављено од неке твари
(или грађе, матери]е)
иатеријација (нлат та1;епа11о) стварање
(или образовање) грађе (или материЈе,
твари)
матерна (лат та1ег мати, та4егпа) 1. пл прав
материнство, матерински део наследства,
наследство ко]е некоме припада по матери
матерна (лат та1егпа) 2. фосфором богати
хранљиви препарат КОЈИ се справља од
клица жита
матерните (лат та1ег мати, ф р та^егпЦ^)
породилиште, школа за бабице
матернитет (лат та1;ег мати, нлат т а ! е г т -
1а8, ф р т а г е г т ^ ) материнство, битисање
ма]ке, принцип материитета прав начело
по коме ]е дужност матере да издржава
своЈе ванбрачно дете
матер пија (лат т а ! е г р1а) нежна, богоугодна
маЈка, ашт мека мождана опна, меки мож-
дани омотач
матер фамилијас (лат та1ег Јагтћаз) ма]ка
породице, ма]ка
 542
матико (нлат. ЊИа таИсо) бибераста укуса
лишће једне перуанске биљке, од кога се
справља лек против гонореје.
матината (итал. таШпа1а) јутарња песма под
прозором драгане; супр серенада.
матиие (фр. таИпбе) време од сванућа до
подне, преподне; забава (или приредба,
седељка) која се одржава пре подне и
после подне; југарња хаљина.
матирати (фр. та!ег) 1. учинити несјајним,
тамним, угаситим; уп. мат 1.
матирати (перс.) 2. победити противника у
шаху; фиг. победити, савладати, укротити,
онеспособити за даљи рад или борбу, ухва-
тити кога у све четири; уп. мат 2.
матрац (нлат. та1га1дит, итал. та1егабзо)
душек испуњен коњском длаком или мор-
ском травом па прошивен; струњача; про-
шивен колски јастук; мадрац.
матријархат (лат. та1;ег мати, грч. агсћов
вођа, старешина) 1. првобитни облик
друштвеног уређења у којем је мајка била
глава породице и управљала задругом; 2.
материнско право, стање у коме дете не
припада очевој, него материној лози.
матрикс (лат. та1:пх) анат. материца; фиг.
порекло, извор, узрок; јавни списак, по-
пис, матица.
матрикула (лат. таМси1а) пописна књига,
списак имена чланова неког друштва; упи-
сница на универзитетима; списак прихода
неког духовног или световног надлештва;
списак чланова једне парохије: рођених,
крштених, умрлих и ожењених (удатих),
матица, број војничког јединичног списка.
матримонијалан (нлат. т а ^ п т о т а И з ) који се
тиче брака, брачни.
матримонијалије (нлат. таМшошаНа) пл
брачне ствари, брачни послови.
матримонијум (лат. шаМшошшп) брак,
брачно стање; супр. конкубинат.
матрица (фр. таШсе) тип. бакарни калуп у
којем се лију штампарска слова; у галва-
нопластици: обрнут калуп који се добива
отискивањем дрвореза или аутотипије, по-
моћу једне пресе, у плочи од воска или од
чисте гутаперке, при чему се испупчени
делови првобитне плоче појављују удубе-
ни, док су удубени делови испупчени; баж-
дарска мера, прамера.
матрицидијум (лат. таМскЦшп) убиство ма-
тере, матероубиство.
матроз (хол. та!гоо8, дан., шв. та4го8) мор-
нар, бродар, слуга на броду.
матрона (лат. та!хопа) код старих Римљана:
угледна госпођа високог реда; уважена
жена у годинама, госпа.
матронимика (грч. та№г мати, опута име)
извођење породичног имена (презимена)
од женског, материног имена, нпр. Мили-
чић (Милица), Љубичић (Љубица), Аничић
(Аница) и др.
матура (лат. та!ига) в. матуритет.
матурант (лат. таШгаге дозревати, та^игапв)
ученик завршног разреда средње школе
махагони
који ће полагати виши течајни испит
(матуру).
матуранције (лат. таШгапИа) пл. мед. лекови
који помажу сазревање, гнојење.
матуративав (нлат. таШгаи^ик) сазреван,
који помаже сазревање, гнојење.
матурација (лат. та1ига1до) убрзавање, по-
журивање; зрење, сазревање, дозревање;
мед. гнојење, загнојавање.
матурирати (лат. таШгаге) довести до зрело-
сти, учинити зрелим; зрети, дозрети, са-
зрети; положити испит зрелости у средњој
школи; убрзати, брзо извести, пожурити
нешто; прав. тражити да се убрза доношење
решења.
матуритет (лат. та1иг14а5) зрелост, дозре-
лост, доспелост; нарочито: испит зрелости
у средњој школи, виши течајни испит
(матура).
матутина (лат. таШИпа зс. ћога) у католич-
кој цркви: јутрење, први канонски час.
маћушка (рус. матушка) мајчица, мамица.
маузерка вој. брзометна пушка, брзометка
калибра 7,9 т т и са највећим дометом од
4.000 т (названа по проналазачима Вил-
хелму и Павлу Маузеру).
маузолеј (грч. МаизбМоп, лат. Маи5о1ешп)
диван надгробни споменик, раскошно
украшена гробница, владарска гробница.
Назив по споменику који је краљица Арте-
мизија подигла у Халикарнасу, свом мужу
Маузолу, карском крал>у (377—353. пре
н. е.) и који је био украшен вајарским
радовима.
маунт (енг. тоип1, лат. т о п з брег, брдо) реч
која се појављује као саставни део многах
географских назива (нпр. Моип!; Еуегез!;).
мафија (итал. МаИа, МаШа) тајно разбојнич-
ко и пљачкашко друштво на Сицилији,
које је постојало од 1860. г.; фиг. опасно
друштво, удружење л>уди са опасним
циљевима.
мафиш (тур. таИз) 1. врста слаткиша од
танких листова испржена теста с јајима.
мафиш (арап.) 2. ништа.
мах (нем. тасћ) јединица за мерење брзине
авиона, пројектила и ракета бржих од
звука.
маха- (инд., перс. таћа-) велик (јавља се у
многим сложеним речима).
Махабхарата (инд. Маћаћћага1а) „Велики
рат породице Бхарата"; велики народни еп
Индуса, има преко 200.000 стихова; потиче
од неколико песника, а у IV веку добио
углавном свој садашњи облик; широко
познате су епизоде Песма о краљу Налу
(Нал и Дамајанта), Бхагавад-гита, Легенда
о Савитри.
махагони (енг. таћој»апу) бот. фино и веома
тврдо дрво, расте у источној Азији и Јуж-
ној Америци, боје црвеносмеђе, служи за
фине столарске радове, фурнире, штапове
и др.
 543
махала (арап. таћаПа, тур. таћаПе) део
једне вароши, градска четврт, кварт; ули-
ца, сокак; мала.
махараџа (сскр. т а ћ а , гајап) „велики краљ",
владалац у Индији под којим стоји више
раџа; често само титула обичног домаћег
владаоца (раџе).
махатма (сскр. т а ћ а велик, а1тап душа) фил
највиша титула која се може дати човеку
који је напредовао и отишао далеко у
духовном сазнању (код Индуса); велика
душа, душа свега (у филозофији Веданте);
у теозофији: духовни вођ.
Махди (арап.) мит. пророк, очекивани спаси-
тељ, муслимански месија који, по предању,
живи скривен у некој пећини близу Ба-
гдада.
махер (нем. Масћег учинилац) човек који се
уме у свим приликама снаћи, умешан
човек; ујдурмаш, подвалаџија.
махерај (нем. Масћеге1 рад) посао који је
изведен на штету некога другог, вешто
изведен подвиг, ујдурма, подвала.
махета в. мачета.
махетика (грч. т а с ћ е борба) вештина бо-
рења, борачка вештина.
махизам в. емпириокритицизам.
махина (лат. т а с ћ т а ) в. машина.
махинално (нлат. тасћта1е, фр. тасћта1)
нехотично, несмишљено, као машина, ма-
шински; механички.
махинација (лат. тасћшаИо) подбадање,
подстрекавање, подстицање; сплетка, уј-
дурма, смицалица, подвала.
махинирати (лат. т а с ћ т а п ) измислити,
измишљати; смишљати (или: сновати) не-
ко зло или подвалу, потајно спремати
нешто, плести замке.
махинист(а) (лат. тасМпа) в. машинист.
махмил (арап.) товарна животиња; нарочи-
то: посвећена камила која иде у Меку са
раскошним даровима и води директно по-
рекло од камиле на којој је Мухамед, на
својим путовањима, обично јахао.
махмудија (арап. таћтпсИууа, тур. т а ћ т и -
сћуе) турски златан и сребрн новац.
махновштина контрареволуционарна ору-
жана борба анархо-кулачких банди у
Украјини (1918—1921) против совјетске
власти, којима је руководио авантурист Н.
И. Махно.
махорка (рус. махорка) врста простог дува-
на, крџа.
махрама (арап. пп^гата) в. марама.
махут (инд. таћи!) гонич или чувар слонова
у Индији.
маца (хебр. таггаћ) в. мацес.
мацаклин ЗООл врста гуштера, велика губави-
ца, НетуЈасШив Шгасиз.
мацерат (лат. тасега1шп) фарм. течност доби-
вена путем мацерације.
мацерација (лат. тасегаИо) дужи утицај неке
течности (воде, алкохола, етра, киселина и
др.) на неку чврсту биљну или животињ-
ску твар на обичној температури; расква-
мбрет
шивање, раскисељавање, тошвење, ква-
шење; фиг. изнуравање, кињење, мучење.
мацерирати (лат. тасегаге) ТОПИТИ, потопи-
ти, мочити, натапати, квасити, расквасити
(нпр. мацерирати кости потопити кости у
воду да би мекани делови са њих отпали,
нарочито ради анатомских препарирања);
фиг. мучити, кињити, изнуравати.
мацес (хебр. таггаћ) бесквасни хлеб који
Јевреји једу у време Пасхе.
мацијес (лат. тасгез) мршавост; м е д . сушица;
јектика, туберкулоза.
мачета (шп. тасћека, порт. тасће!;е) оружје и
оруђе у Јужној Америци, служи за сечење
трске и крчење пута кроз џунглу, средина
између ножа и сабље, ханџар, ловачки
нож.
машалах (арап. т а §а'а11аћ, тур. тазаПаћ)
како је Вожја воља, како Бог хоће! (као
узвик); израз који, по народном веровању,
ШТИТИ од урока; турски назив за опијум.
машина (грч. тесћапе оруђе да се нешто
вештачки изради, лат. тасМпа) 1. тех. ору-
ђе за рад које сталним покретима својих
делова обавља разноврсне радње по зами-
сли човека, претварајући енергију једне
врсте у другу или једног облика у други; 2.
локомотива; 3. фиг. створ без духа, човек
без духа.
машинизација (грч. тесћапе, лат. т а с ћ ш а
справа) увођење машина (стројева) у по-
словања и производњу где се раније упо-
требљавао физички рад људи и животиња
(у занатству, пољопривреди, војсци итд.);
уп. механизација.
машинално (фр. тасћта1) в. махинално.
машингевер (нем. Мазсћтеп^едаећг) вој. в.
машиненгевер.
машиненгевер (нем. Ма5сћтеп§е\уећг) вој. ва-
трено оружје калибра војничке пушке и
аутоматског дејства, подесно за прено-
шење, у минуту може да избаци око 600
метака.
машинерија (фр. т а с ћ т е п е ) стројеви, ма-
шине; машински делови; израда машина;
одељење у коме се налази више машина
које све служе истој сврси; нарочито: све
справе помоћу којих се врше промене на
позорници.
машинист(а) (фр. тасћии81;е) руковалац ма-
шином, машиновођа; градилац машина;
поз. надзорник машина.
машиака (фр. т а с ћ т е ) вој. аутоматска ма-
шинска пушка или машински пиштољ,
стројница, аутомат.
машински (фр. тасМпе) који се тиче маши-
на, који припада машинама; израђен на
машини.
машкара (итал. тавсћага) 1. в. маска.
машкара (арап. тазћћага!) 2. в. маскара.
машва (нем. Мазсће) петља, замка; врста
кратке кравате.
мбрет (алб.) поглавица државе, владар
(титула некадашњих владара у Албанији).
меа кулпа 544
меа кулпа (лат. т е а си1ра) моја кривица, мој
грех, крив сам! (узвик којим се покајнички
признаје сопствена кривица).
меандри (грч. Ма1апс1гов) пл. в. меандрине.
меакдрине (грч. Ма1ап<1го8) пл. завоји, окуке;
вијуге (или: окуке) које нека река гради
при току кроз равницу (назване по малоа-
зијској реци Меандру, која има необично
вијугав ток); у орнаментици: вијугаве
шаре.
меавдричав (грч. та1апдго$) кривудав, ви-
југав, веругав, завојит, са окукама (као
малоазијска река Меандер, која је чувена
са својих многих окука).
меатус (лат. теа1из) ход, ходање, кретање;
меатус аудиториус (лат. теаШз ашЈНогшз)
анат. слушник, слушница, ушница.
мебл (фр. теић1е, лат. тоШе) покретнина,
покретност, покретно имање; нарочито:
кућни намештај; мебл-штоф тканина за
покривање намештаја.
меблирати (фр. теић1ег) кућу наместита,
снабдети намештајем.
Мевлуд (арап. ташћс!, тур. теуИс1 рођење)
рођендан пророка Мухамеда, велики му-
слимански празник.
мега- (грч. те$*аз, те@а1е, т6§а велик, -а, -о)
предметак у сложеницама са значењем:
велик, велики, голем.
мсгават (грч. теј»аз, енг. чга\Х) физ. „велики
ват" електрична јединица = милион вати;
знак: М\^.
мегаволх (грч. т6ј*аз, итал. Уо11а) физ. „вели-
ки волт", електрична јединица = 1 милион
волта; знак: МАЛ
мегагастрија (грч. тб^аз, §а81ег желудац) мед.
повећање желуца, повећан желудац.
мегаколон (грч. те^аз, к61оп дебело црево)
мед. претерано велико дебело црево.
мегалантропогенезија (грч. т ^ а з , ап1ћг6ро8
човек, §6пе818 стварање, рађање) вештина
стварања услова за рађање крупне, здраве
и снажне деце.
мегалегорија (грч. те§а1е§оп'а) хвалисање,
хвастање, разметање.
мегалити (грч. тб^аз, ћЧћоз камен) пл. велики
каменови, стародревни споменици који се
састоје од великих камених трупаца, бло-
кова.
мегало- (грч. те^ав) в. мега-.
мегалобласти (грч. те§аз, Маз^оз клица,
изданак) лл. жд. в. макроцити.
мегалограф (грч. те^аз, §гарћб пишем) сли-
кар који ради предмете, нарочито особе у
природној величини.
мегалографија (грч. те§а8, дгарМа) сликање
(или: приказивање) важних предмета у
увећаном облику, нпр. јунака, богова и др.
мегалокарпичан (грч. тедаз, кагрбз плод)
који има крупан плод.
мегаломан (грч. т6{*аз, т а ш а помама, луди-
ло) големаш, уображена величина, човек
који болује од лудила величине, који пре-
цењује самог себе, своју вредност; грандо-
ман.
Мегера
мегаломанија (грч. т ^ а з , т а ш а помама,
лудило) големаштво, лудило величине, уо-
бражена величина, болесно прецењивање
самог себе; грандоманија.
мегаловикс (грч. те^ав, бпух нокат, панџа)
зоол врста изумрле животиње из дилуви-
јалне и најмлађих слојева неогенске фор-
мације, била дуга 2,5 т и имала на прсти-
ма веома велике панџе.
мегалопсија (грч. тедаз, 6рз18 вид) мед. в.
макропсија.
мегалопсихија (грч. те§а8, рзусће душа) ве-
личина душе, великодушност.
мегалосаур (грч. т ^ в а 8 . запогз гуштер) зоол.
див-гуштер, огромна изумрла животиња,
слична крокодилу, дуга око 18 т .
мегалофон (грч. т6§аз, рћопе глас) човек
јака и пуна гласа.
мегалофонија (грч. т ^ а з , рћопе) пун и јак
глас.
мегалофоничав (грч. те§1брћ6поз) који има
јак и пун глас, јака и пуна гласа.
мегалоцефал (грч. т^§аз, керћа1е глава) в.
макроцефал.
мегалоцити (грч. тбјЈаз, ку1оз дупл.а, шупље
тело) пл. мед. в. макроцити.
мегаметар (грч. тбдаз, т61;гоп мера, мерило)
астр. инструменат сличан хедиометру; да-
нас без значаја.
мегаподије (грч. т6§аз, рш, рос16з нога) пл.
зоол. великоношци, врста птица сличних
кокошима.
мегарани фил. в. мегарици.
мегарици пл. фил. присталице старогрчке фи-
лозофске школе (мегарска школа), чији је
оснивач ученик Сократов Еуклид из Мета-
ре (око 444-369. пре н. е.). Они су се
поглавито бавили логиком, вештином у
борби речима, и спајали сократовску ети-
ку са елеатским (в. елеати) учењем о веч-
ном и непроменљивом бићу, о добру, које
је само једно, мада га људи различито
називају.
мегаскоп (грч. т<?{*аз, зкореб посматрам,
гледам) опт. врста камере опскуре, латерне
магике помоћу које се добије увеличан лик
(неког предмета) на заклону.
мегатеријум (грч. тб^аз, Шепоп звер, дивља
животиња) зоол. врста огромног изумрлог
лењивца-сурлаша који је величином пре-
лазио данашњег слона; такође: општи на-
зив за велике изумрле животиње.
мегафон (грч. те^аз, рћопе глас, звук) дугач-
ка цев за говор са отвором у облику звона
и две цеви за слушање, служи за појача-
вање звука и за разговор на већим одсто-
јањима (проналазак Едисонов).
мегдан (арап. таус!ап) в. мејдан.
иегданџија (арап.-тур. теудапа) в. мејдан-
џија-
Мегера (грч. Мб^аЈга) мит. једна од три фурије
код старих Грка; фиг. горопадна жена, зла
жена, оштроконђа.
 545
мегом (грч. т6ј*аб, нем. Оћт) физ „велики
ом", електрична јединица = 1 милион ома:
знак МЛ.
мегометар (грч. т ^ а з , нем. Оћт, грч. те1гоп
метар) физ. апарат за мерење веома вели-
ког отпора, реда величине од милион ома;
уп мегом.
медаља (фр. тес1аШе, итал. те<1ај*Иа, нлат.
тедаИа) колајна, споменица израђена од
метала; одликовање, орден.
медаљист(а) (фр. тес1аШ151е) познавалац
(или: скупљач) медаља и старог новца.
медаљон (фр. теЈаШоп) велика споменица,
крупна медаља; округла или облика јајета
слика, са скупоценим и уметнички израђе-
иим оквиром, која се носи о врату; сам
такав оквир; ан медаљон (фр. еп т е Љ -
Шоп) у облику споменице, нпр. округла
слика.
медам (фр. тездатев) пл. в. мадам.
медано (шп. тес!апо) пешчани брег, дина.
медведки (рус. медведки) пл трг коже младих
морских видри, док су још беле.
медезимо модо (итал. тес^езппо тос1о) муз. в.
медезимо темпо.
медезимо темпо (итал. тес!е51то 1етро) муз
истим темпом.
Медеја (грч. Мес1е1а) тгт. кћи краља Ејета у
Колхиди, помогла својим чаролијама ар-
гонауту Јазону да се дочепа златног руна,
удала се за њега и побегла с њим у Јолкос,
где му се за неверство свирепо осветила;
фиг љубоморна и осветољубива жена.
медет (арап. тас!ас1) помоћ, потпора; као
узвик: упомоћ, помагај!
медецина (фр. т^с1есте) в. медицина.
медиа (лат. тесЦа) пл грам. в. медија.
медиевал (лат. тесИшп аеуит средњи век)
тип врста старинских штампарских слова
= антиква.
медиевалан (лат. т е Љ и т аеуит) који припа-
да средњем веку, средњовековни.
медиевисти (лат. т е Ј ш т аеуит) Пл. људи из
средњег века; нарочито: писци средњег
века.
медиј (лат. тесИит) грам. в. медијум 4.
медија (лат. тес№а) грам. средње слово; назив
за звучне сугласнике; разликују се три
врсте: чисте или звучне медије, полузвуч-
не медије и аспироване медије.
медијалан (нлат. тесИаНв) који се налази у
средини, средњи, средишни.
медијана (лат. тесИапиз средњи) Мат. свака од
трију дужи повучених из темена троугло-
вих до средина супротних страна; тежиш-
на линија троугла.
медијанта (нлат. теЉап!а) муз. средњи тон,
онај који се налази између основног тона и
н>егове квинте и терце.
медијанте (лат. тесИап1;е) прил, помоћу, по-
средством, путем; медијанте јураменто
(лат. тесИап1е јигатегЛо) прав заклетвом,
посредством (ИЛИ: путем) заклетве.
мсдијастинитис (нлат. тесИазШшт) мед. за-
паљење средогруднице.
35 Лексикон
медитативан
медијасгинум (нлат. те<Иазипшп) анат средо-
грудница, простор између плућних крила у
којем се налазе срце, аорта, душник, је-
дњак и грудна жлезда (тимус).
мсдијатан (нлат. тесИа^из) посредан, који
бива посредством кога или чега.
медијатер (фр. те<11а(;еиг) посредник; судија,
изборни судија.
медијативан (нлат. тесНаИуиз) који посреду-
је, посредан.
медијатизација (нлат. тесИаИваИо) претва-
рање једне независне државе у зависну
ставл.ањем под власт друге, припајање
(или: прикључење) обично већој држави.
меднјатизирати в. медијатизовати.
медијатизовати (нлат. тесИаге) учинити за-
висним од кога другог; независну државу
или владаоца ставити под врховну власт
друге државе.
медијатор (нлат. тесИа1ог) в. медијатер.
медијаторан (нлат. тесИа^огшв) посреднич-
ки, који има карактер посредовања.
медијација (нлат. теЛаИо) посредовање, по-
среднишгво; муз застој при певању у сре-
дини стиха.
медиј(ум) (лат. тесНшп) 1. оно што се налази
у средини или што представл>а средину,
средина, средњи пут; 2. физ. средина, по-
средник, оно кроз што се преноси дејство;
помоћно средство, средство поређења; 3. у
спиритизму: посредник између људи и ду-
хова; 4. у грчкој граматици: средње стање,
које стоји између радног и трпног стања
код грчких глагола; 5. медијум евум (лат.
тес1шт ае\пдт) средњи век, време од V до
краја XV века.
медикабилан (лат. тесИсаћШв) лечл>ив, изле-
чљив, који се може лечити.
медикамснт (лат. тесИсатепШт) лек.
медикастер (нлат. те<Лса5(;ег) кадрилекар,
рђав лекар.
мсдикастерија (нлат. тесИса81ег) надриле-
карство.
медикација (лат. тесИсаИо) лечење.
мсдикоманија (лат. тесИсиз лекар, грч. т а -
т а помама, лудило) страст за давањем или
узимањем лекова.
медико-хирург (лат. тесЦсш, грч. сћеггоиг-
§об) лекар-хирург који лечи и унутрашње
болести.
медикус (лат. теШсиз) лекар; лл. медици
(тес!1с1) лекари.
медио (лат. тедш) у средини, средином; трг у
средини месеца (менице које се издају „пер
медио" (рег тесИо) морају се петнаестог у
месецу исплатити, и за њих нема почека).
медиокрист (лат. тесИоспз*) в. медиокритет
5.
медиокритет (лат. тесИосгНаз) 1. осредњост;
2. осредње стање; 3. осредња способност; 4.
дело осредње вредности; 5. човек осредње
способности и вредности (умне).
медитативан (нлат. тесШаиуиз) који мисли,
који размишл>а, утонуо у мисли, склон
размишљању, замишљен.
медитациЈа 546
медитација (лат. тесШаИо) размишљање,
мисаоно посматрање; тиха и усрдна моли-
тва.
медитерански (лат. тесШеггапеиз) средозе-
мни; Медитеранско дгореСредоземно море.
медитирати (лат. тесШог) мислити, разми-
шљати, премишљати, мисаоно посматрати
што; утонути у мисли о богу.
медицина (лат. тесИста) наука о лечењу и
неговању болесника; средство које помаже
лечењу, лек; медицина форензис (лат. т е -
сИста {огеп81з) судска медицина; медицине
доктор (лат. тесИстае с!ос1;ог) лице које је
свршило медицински факултет универзи-
тета и стекло титулу „доктор"; медицине
практикус (нлат. тесНстае ргасИсиз) ле-
кар који врши праксу, практични лекар.
медицинар (нлат. тесИстагшз) студент меди-
цинског факултета (или: медицинске висо-
ке школе); онај који учи лечење или који
се бави лечењем; познавалац медицинске
науке.
медицинирати (итал. тесИстаге, фр. те<И<л-
пег) употребљавати или примењивати ле-
кове, давати лекове.
медицински (лат. тесИстиз) који се тиче
медицине; који спада у лекове; службено
признат као лековит; лечнички.
Медичи (итал. Месћсл) чувена флорентинска
породица, владала Фиренцом 1434—1737,
нарочито помагала уметност и науку; доба
Медичија доба цветања уметности и науке
у Фиренци под утицајем и заслугом поро-
дице Медичи.
медмоазел (фр. тезс^етспзеПез) пл. в. мадмоа-
зел.
медок (фр. тес!ос) црвено бордоско вино,
названо по истоименој француској варо-
ши, у чијој се околини производи.
медоперсијски који се тиче Међана и Перси-
јанаца.
медореа (грч. теск>з мушки сполни орган, гео
течем, цурим) мед. в. гонореа.
медреса (арап. тесЈгез, тесЈгезе!) муслиман-
ска средња школа, гимназија у којој се,
поред научних предмета, уче и верски
предмети, арапски језик итд.; такође: ви-
сока школа.
Медуза (грч. Ме<1иза) 1. лит. једна од три
Горгоне, тј. кћери Горгонове, која је хтела
богињи Атени да оспори првенство у лепо-
ти, због чега је ова њену лепу увојиту косу
претворила у змије, а очима јој дала стра-
ховиту моћ да се свако под њиховим по-
гледом мора претворити у камен. 2. медуза
зоол. МОрСКИ КЛОбуК.
медула (лат. тес!и11а) зоол. мождина, срж;
језгро; медула облонгата (лат. тескШа
сЉ1оп§а1а) продужена мождина, паможди-
на; медула осијум (лат. тес1и11а озвшт)
коштана срж; медула спиналис (лат. т е -
с!и11а зртаИз) леђна мождина.
медуларан (лат. тескШапз) мождински, срж-
ни, кичмени; медуларни саркомхец.. мож-
мезилџија
дински мешњак; медуларна супстанциЈа
мождина.
медулин (нлат. тесШИпиз) бела твар која се
издваја из сржи разних биљака, нарочито
зове.
медулитис (лат. тес!и11а) мед. запаљење леђне
мождине.
медулозан (лат. тесИШозиз) сржат, можди-
нат, који је пун сржи, мождине.
меза (итал. тегха, лат. тесИиз) пола, упола; а
меза воче (итал. а тегга уосе) муз. у пола
гласа, полугласно.
меза воче (итал. техга уосе) муз. полугласно,
у пола гласа, пригушено.
мезалијанса (фр. текаШапсе) неприличан
брак, брак између особа веома различитих
по роду или положају.
мезалијирати (фр. тезаШег) оженити или
удати за неприлику, тј. за особу која сво-
јим радом или својим друштвеним по-
ложајем не одговара.
мезанин (итал. т е г г а т п о ) грађ. полуспрат,
међуспрат, сваки нижи спрат који се нала-
зи између два виша; полупрозор, мањи
прозор између два већа.
мезар (арап. тахаг, тур. тегаг место оби-
ласка) гробље.
мезарлук (арап.-тур. тегаг1 к) в. мезар.
мезатинта (итал. те22а-1т1а) слик. в. мезо-
тинто.
мезе (итал. тезе, лат. тегшз) 1. месец; пер
мезе (итал. рег тезе) трг. на месец, месечно.
мезе (тур. т е г е посластица) 2. закуска, јело
које се узима уз неко пиће.
мезелин (фр. шезеНпе) фино француско
платно од вуне и свиле (за завесе, превла-
ке и др.).
мезентеријалав (грч. тезеп1егшп опорњак)
анат. опорњачни, марамични, који се тиче
опорњака, који припада опорњаку, који је
у вези с опорњаком.
мезентеријум (грч. тезеп1егшп) анат. марами-
ца која обмотава црева, опорњак.
мезентеритис (грч. тезеп^бгшп) мед. запаљење
марамице која обмотава црева, запаљење
(или: упала) опорњака.
мезентерски анат. в. мезентеријалан.
мезенцефалон (грч. тезоз средњи, еп у, ке-
рћа1е глава) анат. в. мезоцефалум.
мезил (арап. тапгП, тур. тепгП) место где се
путник зауставља, гостионица, станица,
обданица; пошта, нарочито она коју су
носили стални курири на коњима; мезул,
мензул.
мезилана (арап., тур. тепгПћапе) поштанска
станица где се мењају коњи, успутна ста-
ница на којој су стални курири, тзв. тата-
ри, носећи званична писма, документе и
новац из разних покрајина у Цариград,
мењали заморене коње одморним, како би
без застоја могли продужити пут; мезула-
на, мензулана.
мезилџија (арап.-тур.) онај који носи пошту
на коњу, поштар, курир:
мезо- 547

мезо- (грч. тбзоз) предметак у сложеницама мезотинто (итал. тегго 1т1о) слик. средња
са значењем: средина, средњи. боја, тј. боја која се ствара преласком
мезогастријум (грч. тезоз, §аз№г трбух) анат. једне боје у другу, полубоја; у бакрорезу:
средњи део трбуха. припремање плоче тако да се добије благо
мезогнати (грч. тезоз, §паШоз вилица) пл. сенчење; мезатинта.
аитроп. људи у којих су вилице нешто мало мезоторијум (грч. тбвов средњи, лат. Љо-
истурене, а зуби нешто косо усађени. г ш т ) хем. радиоактивни елеменат потомак
мезодерм (грч. тезоз, с^гта кожа) анат. сре- торијума, изотоп радијума, бета израчи-
дњи лист кличиног заметка. вач; полувреме 6—7 година; добива се из
мезозое (грч. тбзоз, 2боп живо биће, монацитног песка; употребљава се за ле-
животиња) биоп животињски паразитски чење као и радијум.
организми састављени само од неколико мезотрон (грч. т^зов, 1гоп из речи електрон)
ћелија међу којима постоји подела рада. физ. тешки електрон са масом отприлике
мезозоик (грч. тбзоз, гбоп) геол. заједничко веколико стотина пута већом од масе
име за формације: тријас, јураи креда.тде обичног електрона, мезон.
нема више палеозојских животиња, а први мезофил (грч. т^зоз, рћу1оп лист) бот. средњи
пут се јављају птице, сисари и рибе око- слој ткива у листу биљке.
штала скелета. мезофили (грч. текоз, рМ1&> волим) зоол.
мезозојски (грч. тбзоз, 2боп) геол. који са- животињске врсте које живе у условима
држи остатке животиња што представљају средње влажности станишта (нпр. у шума-
прелаз ка животињама које још живе, који ма и на ливадама).
стоји у средини између палеозојског и мезофити (грч. т&зоз, рћу1оп биљка) бот.
кенозојског периода. биљке прилагођене животу на умерено
мезоклима (грч. тбзоз, кИта) метеор. просеч- влажним стаништима.
но стање атмосфере мањих подручја на мезофорте (итал. те22о!ог1;е) муз. са пола
површини Земље (шума, равница, град, јачине, полујако, полугласно.
језеро и др.)- мезохорос (грч. тезосћогоз) онај који стоји у
мезокранијум (грч. тезоз, кгагаоп лубања) средини хора, хоровођа.
аиат. теме. мезоцефалитис (грч. тезов, керћа1е глава)
мезолабијум (грч. тезо1а1поп) старински, мед. запаљење средњег мозга.
Ератостенов, инструменат за налажење мезоцефалум (грч. тезов, керћа1е) анат. сре-
средњих пропорционала између двеју да- дњи мозак.
тих линија. мезра (арап.) ноћно путовање Мухамедово на
мезолитик (грч. тезоз, Шћоз камен) геол. небо.
средње камено доба, између палеолитског мезуза (хебр. тегига) лимени ваљчић који је
и неолитског периода. учвршћен на рагастовима јеврејских ста-
мезолитски (грч. тезоз, Шћоз) кол. који при- нова и који садржи, на пергаментском
пада прелазном добу од палеолитског ка листићу, десет божјих заповести.
неолитском периоду. мезул (арап. тапгП) в. мезил.
мезологија (грч. т^зоз, 1о§(а) проучавање мезулана (арап.) в. мезилана.
средине. мезулџија (арап.-тур.) в. мезилџија.
мезомерија (грч. тезоз, тегоз део) појава да мејдан (арап. таус1ап) пространо поље, већи
се неки спој, који би, при истом распореду празан простор у граду, трг, вашариште,
атомских језгара, могао имати више ра- пијаца; место где се води борба; двобој.
зличитих структура, појављује само у јед- мејданџија (арап.-тур. теуЛагил) јунак у бор-
ној модификацији. би, учесник у борби, нарочито у двобоју.
мезон (грч. тбвоз) 1. физ. в. мезотрон. мејд ин . . . (енг. та(1е сачињено, произведе-
мезон (фр. тагзоп) 2. кућа, дом. но, т у) израђено у . . . (име земл>е), ознака
мезо пијано (итал. тегго р1апо) муз. полусла- на роби која означава њено порекло.
бо, полутихо. мејлигма (грч. теШдта) мед. средство за
мезопотамски (грч. тбвоз средњи, ро1атбв умињивање (или: ублажавање), нарочито
река) који лежи између две реке. лек за умиривање, за разведравање.
мејлигмата (грч. теШјрпа) пл. мед. в. мејлигма.
мезоскаф (грч. тезоз, зкарћоз чамац) сред- мејоза (грч. те1б81з) мед. смањивање неког
ство за научна испитивања у средњим органа услед обол>ења; рет. тобожње
морским дубинама. смањивање, привидно умањивање кога
мезосопран в. мецосопран. или чега.
мезостилон (грч. тезов, в1у1оз стуб) арх. про- мејтеф (арап. шаМаћ) в. мектеб
стор између два стуба. Меха (арап. Макка, тур. Мекке) главни град
мезосфера (грч. тезоз средњи, врћаГга) слој Хеџаса (Саудијска Арабија) у коме се на-
Земљине атмосфере на висини од 50 до лази Ћаба, највеће муслиманско светили-
80 к т ; њена горња граница је мезопаузау ште; родно место Мухамедово.
којој се појављује поларна светлост. мекам (арап. т а д а т ) глас, мелодија; начин
мезотермино (итал. те22о-1егпппо) средњи хармоничног (угодног) учења Курана; по-
пут; средина између двеју крајности. ложај (у неком звању).
35*
меканографика
меканографика в. механографика.
мокинтош (енг. таскт^озћ) непромочива, гу-
мирана тканина и огртач са капуљачом за
кишу од такве тканине, назван по имену
проналазача, шкотском хемичару Чарлсу
Мекинтошу (1766—1843).
меклер (нем. МаМег) трг. в. маклер.
меклеража (нем. Мак1ег) трг. в. маклеража.
мекометар (грч. текоз дужина, величина,
гпе1гоп мера, мерило) справа за мерење
дужине.
мекометрија (грч. текоз дужина, те1п'а
мерење) мерење дужине.
меконизам (грч. текбп мак) мед. тровање
опијумом.
меконијум (грч. текбп мак, лат. тесошшп)
сок од недозреле макове чахуре, опијум;
такође, због сличности по боји, прва, жит-
ка столица код новорођенчади.
мокоиин (грч. текбп) хем. макова материја,
кристаласт састојак опијума.
мекоимон (грч. текбп) в. меконијум.
мектеб (арап.) школа, нарочито основна
школа; мектебали висока, велика школа.
мектербаша (перс.-тур. тек!ег ђав1) заповед-
ник султанове или шахове војне музике,
капелник.
мектерин (перс. пић*ег већи, великан) старе-
шина, претпостављени, начелник; на пер-
сијском двору: коморник коме је у свако
доба слободан приступ шаху; свирач у
војној музици владаочевој; слуга који на-
мешта шатор.
мектубџи (арап.-тур. текШрди) писар, се-
кретар, тајник.
мел (лат. те1) мед.
мелазма (грч. те1а$та) мед. црнило или црна
пега на оболелом делу тела код оних што
пате од костобоље (гихта).
мсланемија (грч. те1аз црн, ћаГта крв) мед
присуство у крви крвног црнила (мелани-
на), готово увек као последица тешких
наступних грозница, настаје распадањем
црвених крвних зрнаца и ствара црну боју
коже и унутарњих органа; црнокрвност,
црнокрвица.
меланж (фр. т^1ап{*е) мешавина, смеса; ме-
шани сладолед; бела кафа.
меланизам в. ивдустријски меланизам.
меланин (грч. т61аз црн) црна бојена мате-
рија које има у судовњачи ока, кожи
црнаца, мастилу сепије итд.
мелаиит (грч. т^1а5) мин. гранат црне боје,
гвоздени гранат, гранату сродна врста ка~
мена; смеса од тврде гуме, црне боје
(употребл>ава се за прављење чешљева и
ДР-)-
меланколико (итал. те1апсоНсо) муз. сетно,
тужно, жалосно.
мелаво- (грч. те1а5, т61ата, т61ап) предме-
так у сложеницама са значењем: црн,
црна, црно.
меланодермија (грч. те1ап, Ј е г т а кожа) мед.
мркопегавост, врста кожне болести.
548
меланоза (грч. т61аз, пб5О5 болест) мед. црно-
кожност, поцрњиваше телесних органа и
ткива услед мењања крвног црвенила у
материју црне боје.
меланоиа (грч. те1апота) црнило, црна ма-
са; мед мрки израштај.
меланорагија (грч. т^1аз, ге§пут1 прснем,
пуцам) мед. црна срдобоља; уп. мелена.
8
мелавотип (грч. ш^1ап, 1ЈФ° отисак) фото-
графска слика израђена на поцрњеном
бакру.
меланотипија (грч. т^1ап, 1уро5) вештина
израђивања фотографских слика на по-
црњеном бакру.
меланурија (грч. т61а8, пгоп мокраћа) мед.
црно мокрење, излучивање меланииа мо-
краћом, обично знак меланозних отока у
унутарњим органима, нарочито у јетри.
меланхлорус (грч. те1аб, сМбгбз отворено-
зелен) мед. који болује од меланозе.
меланхолија (грч. те1аз, сћо!е жуч, те1ап-
сћоћа) сета, сетност, туга, снужденост, по-
тиштеност; врста душевног обољења код
кога преовлађује мучно и потиштено ра-
сположење; меланхолија агитанс (нлат.
те1апсћоИа ај*Напв) немирна сега са на-
ступима страха; мелаихолија мизантропи-
ка (нлат. те1апсћоИа гш8ап1ћгор1са) сета
спојена са страхом од л>уди; меланхолија
хипохондрика (нлат. те1апсћоИа ћуро-
сћопдпса) сета на основу уображених бо-
лести.
меланхолик (грч. те1апсћоНкб8) човек ме-
ланхолична темперамента, тј. склон јахим
и, обично, пуним бола узбуђењима која се
лагано мењају и пролазе.
мелавхоличав (грч. те1апсћоНкб5) сетан,
тужан, снужден, потиштен; меланхоли-
чан темпераменат в. меланхолик.
мелавхоличар (грч. те1апсћоИк6з) в. мелан-
холик.
мелас (грч. т^1а5) мед. црна пега на кожи.
меласа (фр. т&аззе, лат. теНасешп укувана
шира) мрки сируп који остаје после укува-
вања шећера, са много примешаних соли,
због чега се из њега више не може шећер
искристалисавати; по нарочитом поступку
може се из њега вадити и остатак шећера;
служи за сточну храну и за врсту шећерне
ракије, тзв. тафије.
мелатрофија (грч. т^1ов уд, а!горћд'а нехра-
њење) мед сушење једног дела тела.
мелафир (фр. т&арћуге, грч. те1аз, рогрћу-
га) црни порфир.
мелез (арап. тгПаз) мешанац, крижанац, ба-
стард, потомак родитеља различитих раса,
род од две разне животиње, нпр. од магар-
ца и кобиле.
мелек (арап. та!ак) аиђео, Божји посланик;
мелеН.
мелем (грч. та1а&та, тур. т е Њ е т ) маст за
мазање, фластер; лек; фиг благ човек.
мелена (грч. т 4 1 а т а црна) мед црна болест,
црни пролив, црна бољка; хематемеза.
мелиглосус 549
мелиглосус (грч. теН-§1о55оз) онај који има
медена уста, златоусти; фиг одличан говор-
ник.
мелизма (грч. теНбта) муз. песма, арија,
мелодија као супротност рецитативној или
декламаторској музици.
меликрат (грч. тћкга^оп) пиће од млека и
меда које су Грци приносили на жртву
душама покојника и подземним боговима.
мелилит (грч. тбН мед. Шћоз камен) мии. са
гранатом сродан камен, као мед жуте боје,
вулканског порекла.
меливит (грч. теИпе просо) разорни матери-
јал који се састоји поглавито од пикринске
киселине.
мелиоидоза (грч. т^Из болест животиња,
еМоз изглед, спољашњост) вет. болест жи-
вотиња из групе зооноза коју проузрокује
микроб МаПеотусез рзеш1ота11е1 (Рзеш1о-
топаз та11е1 ИЛИ РИе^егеПа МУћИтоп); по-
тиче са Далеког Истока.
мелиорамевт (нлат. теИогатеп1шп) в. ме-
лиорација.
мелиорација (нлат. теИогаИо) побољша-
вање, поправљање, нарочито пољопри-
вредне вредности неког земљишта; уп. ме-
лиорирати.
мелиоризам (лат. ђогшз добар, теИог бол>и)
фил. схватање да овај свет, истина, није
баш најбољи, али да није ни посве рђав,
нарочито да би се могао човечјим радом,
настојањем и прегалаштвом побољшати.
мелиорирати (лат. теНогаге) побољшата, по-
бољшавати, поправљати; поправити, по-
бољшати пољопривредну вредност неког
земљишта (наводњавањем, одводњавањем
требљењем корова, гнојењем и др).
мелис (фр. тбНз) трг. кудељно платно за
једра (фр. изговор: мели).
мелиса (грч. тећзза) бот. биљка матичњак.
мелитемија (лат. те1, грч. т^И, теШоз мед,
ћаГта крв) мед. шећерна болест.
мелитизам (грч. теНивтбб) мед. употреба ме-
да у лечењу болести.
мелитурија (грч. теИ, т&Ноз мед, пгоп
мокраћа) мед. излучивање шећера мо-
краћом, шећерна болест.
мелиферан (лат. те1Шег) медоносан, који
производи мед.
мелификација (нлат. теПШсаИо) прављење
меда, произвођење меда.
мелифлуентан (нлат. теПШиепв) који тече
медом, обилат медом; сладак као мед.
мелограф (грч. т^1о8 песма, §гарћо пишем)
писац и забележач народних мелодија;
писац нота; машина за писан»е нота (на
клавиру, која све што се свира аутоматски
ставља у ноте, = нотограф).
мелографија (грч. гпе1оз, ^гарћш) писање
нота; бележење народних мелодија; описи-
вање народнихмелодија.
мелодекламација (грч. т&оз, лат. <1ес1ата-
ио) уметничко говорење или читање неког
текста (у стиху или прози) уз пратњу
музике.
Мелпомена
мелодија (грч. те1бсКа) муз. складан, ритми-
чан, метричан и према законима музичке
архитектонике сређен низ тонова; начин
певања, певање, напев.
мелодика (грч. те1оз песма, 6<Је певање) мга
наука о мелодији; инструменат сличан ор-
гуљама, врста малог флигла.
мелодиозан (нлат. те1ос!ш8ш) в. мелодичан.
мелодист(а) (грч. те]о(ћ'а) писац (или: са-
стављач) пријатних мелодија; музичар ко-
ји има више склоности мелодији него хар-
монији.
мелодичан (грч. те16с16б) благозвучан, мило-
звучан, умилан; који се може певати, уде-
шен за певање; мелодиозан.
мелодрама (грч. те1оз песма, <1гата радња,
позоришни комад, итал. те1о<1гатта) лит.
позоришни комад у коме говор драмског
лица прати музика, или свуда или само на
значајним местима; врсте: монодрама, ако
у комаду говори само једна личност, и
дуодрама, ако у комаду учествују два
лица.
мелокопија (грч. те1оз уд, коршо сустанем,
клонем) мед. одузетост удова.
меломав (грч. т&оз песма, ташкбв помаман,
усхићен) одушевљен, страстан љубитељ
музике.
меломанија (грч. те1оз песма, т а ш а помама,
лудило) страсна, претерана љубав према
музици.
меломантија (грч. те1о8 уд, тап1е{а прори-
цање) прорицање (или: гатање) по нехо-
тичним покретима удова једног тела.
мелон (грч. те1оп јабука) мед. испупчење ока
у облику јабуке.
мелонкус (грч. те1оп образ, о т к о з надутост)
кед. оток образа.
мелопеја (грч. те1оз песма, ро166 правим)
писање песама; састављање мелодија; го-
вор у виду песме, рецитатив.
мелопласт (грч. т61оз песма, р1аззб облику-
јем, уобличавам, образујем) муз. метод
(који је пронашао Гален) налажења и да-
вања интонације без помоћи музичког ин-
струмента.
мелопластика (грч. те1оп образ, р1аз1Јке ве-
штина уобличавања) мед. поправљање об-
раза хируршким путем.
мелос (грч. те1оз) код старих Грка: лирска
песма која се певала уз пратњу инструме-
ната; затим: песма уопште, певање, начин
певања, мелодија, звук.
мелотезија (грч. те1оЉезт) муз. састављање
мелодије, компоновање.
мелотет (грч. те1оз песма, Шћегш ставл>ам,
мећем) муз. саетављач мелодије, компози-
тор.
мелотипија (грч. те1оз, 4уроз отисак) штам-
пање нота.
Мелпомена (грч. т§1рб певам, Ме1рот6пе)
мит. име једне од девет муза, муза заштит-
ница певања и трагедије, коју су прикази-
вали са трагичном образином и бршл>ано-
вим венцеад око главе; име четврте књиге
 550
Херодотове историје, астр име астероида
откривеног 1852 год
мелски (грч те1об песма) пр КОЈИ се може
певата, КОЈИ ]е за певање, нпр мелско
песништво лирско песништво или пе-
сништво удешено за певање
мелтон (енг МеИоп) Трг врста вуиене тканине
за одела, нарочито мушка загасита С]а]а
(названа по енглеском граду Мелтоиу, где
се израђуЈе)
Мелхиор (хебр) „краљ светлости", ]едан од
света три краља или Јерарха
Мелхиседек (хебр Ма1к1-гес1ек) „краљ прав-
де", у Ст завету Јевр првосвештеник и
цар у Салиму (Јерусалиму) у време Авра-
мово, важи као узор Христу
мембрана (лат т е т в г а п а ) опна, нежна
кожа, кожица, физ еластична метална
плочица за преношење звучних трептаја
готово без промене
мембраниформав (нлат тетћгаги&гпдо) оп-
наст, кожичаст
мембранозан (нлат тетћгапозш) опнаст,
кожаст, кожичаст
мембравофови инструменти муз инструмен-
ти из групе удараљки, код КОЈИХ ТОН прои-
зводи треперење затегнуте коже (мембра-
не), на]познати]и бубањ, тамбурин
мембратура (лат тетћга1ига) образовање
удова, грађа удова, сви удови
мембрирати (лат т е т ћ г ш п уд) стварати удо-
ве, образовати удове, супр дисмембрирати
мембрум (лат тетћгшп) аиат уд, члан, нпр
неког друштва
мементо (лат тегшш сећам се, т е т е п ! о ) као
усклик памги 1 сећа] се' мисли на' као
именица знак за подсећање, подсетник,
мементо мори (лат тетеп1о т о п ) сећа] се
смрти, помишљаЈ на смрт'
мемла (перс -тур петћ) влага, буђ
мемоар (фр тет01ге) споменица, писмено
излагање, представка, гш мемоари успоме-
не, дело у коме писац износи своЈа сећања
на догађаЈе ко]е ]е сам доживео или у
ко]има ]е учествовао, као и сећања на
значаЈне људе
меморабилан (лат тетогакићз) вредан спо-
мена, знатан, знаменит
меморабилије (лат т е т о г а Ш т ) пл ствари
ко]е вреди памтити, знаменитости
меморандум (лат тетогапскип) представка,
дипломатска нота, подсетник, бележник,
трг комисиони рачун
меморација (лат т е т о г а ћ о ) сећање, под-
сећање, помињање, помен
меморија (лат т е т о п а ) успомена, памћење,
сећање, опомињање, моћ памћења, ин ме-
мориЈам (лат ш т е т о п а т ) ради сећања, у
спомен
меморијал (лат т е т о г ш ћ в Ићег) оно што
служи за сећање, као подсетник, спомени-
ца, књига успомена, представка писмена
молба, трг бележница, штраца, приманота,
трговачки дневник
меветекел
меморијале (лат тетопа1е) в мемори]ал
меморијалист(а) (фр тетопаћз^е) писац
успомена, мемоара, подносилац представ-
ке (или молбе), молилац
меморирати (лат т е т о г а п сећати се) памти-
ти, учити напамет
менада (грч т а ш а з , т а т а с к « ) мит свештени-
ца бога Баха, бесна баханткиња, фиг бе-
снуља, бесна и горопадна жена, зла жена
менажа (фр тепа§е, нлат т а п а § ш т , лат
т а п з ш боравиште) домаће газдинство, до-
маћинство, заЈедничка исхрана, удружи-
вање више лица ради заЈедничког и Јевти-
нијег исхрањивања (нпр официрска,
службеничка менажа), место где се тако
удружена лица хране
менажер (фр тепа^еиг) домаћин, она] КОЈИ
води домаћинство или газдинство, рукова-
лац менажом
менажерија (фр т6па§епе) живинарник,
зверињак, место где су смештене стране и
ретке животиње, збирка животиња, зооло-
шки врт
менажирати (фр тепадег) штедети, чувати,
домаћински поступати, хранити се у ме-
нажи, руковати менажом
менајон (грч т е т а ш з месечни) „месечна
књига", литургиЈска књига у православноЈ
цркви, коЈа садржи литургиЈе за празнич-
не дане, МИЖЈ
менархе (грч т е п месец, агсће почетак) мед
време поЈаве прве менструаци]е, почетак
полне зрелости жене
менаџер (енг тепа§ег) надзорник позорнице,
редитељ, режисер, технички управник или
директор у енглеским фабрикама, посло-
вођа, приређивач, нпр неке спортске утак-
мице, Јавне приредбе и сл
менгеле (грч т১апоп, тур теп^епе) пл
процеп, занатлиЈСка справа за стезање и
пресовање
мендацитет (нлат гпепсЈасИав) склоност
лажи, лажл.ивост
менделизам бот законитост у преношењу ро-
дитељских особина на потомке код бил.ног
света, откриће аустри]ског ботаничара
Грегора Меидела (1822—1884)
мендељевиј(ум) (по МендељеЈеву, руском хе-
мичару) хем хемиЈски олеменат, актинит,
знак МА, редни бро] 101, атомска маса
изотопе са на]дужим веком 256, добивен
вештачким путем 1955 год
мендула в мандула
мене (фр тепбе) Лов траг дивљачи у бежању
Менелај (грч Мепе1аов) мит спартански
краљ, син АтреЈев, брат Агамемнонов, муж
лепе Јелене КОЈУ ]е Парис био одвео и због
чега ]е дошло до троЈанског рата, Један од
на]храбри]их грчких бораца под ТроЈом
менестрел (фр тепе51ге1) свирач, певач-
-песник у средњем веку, слуга и пратилац
провансалских трубадура КОЈИ ]е умео са-
мо да пева, али не и да саставља песме
меветекел или потпуно мене мене текел
уфарсин (= бројио, бројио, измерио и
 551
разделио) тајанствене речи које је по Би-
блији, невидљива рука исписала на зиду
дворане у којој је безбожни вавилонски
краљ Валтазар, са својим доглавницима,
пио вино из златних посуда украдених из
јерусалимског храма, а које су му прори-
цале скору погибију и пропаст његове
државе, коју су Персијанци, 539. пре н.е.,
одиста и уништили (Ст. завет, Дан., гл. 5);
отуда: тајанствена опомена и претња.
менза (лат. тепва) сто, трпеза; просторија
где се храни више лица.
мензија (лат. тепзш) мерење, премеравање.
мензис (лат. теп815) дванаести део године,
месец.
мензола (итал. теп8о1а) грађ. камен који по-
дупире зид, камен, подупирач.
мензул в. мезил.
мензула (лат. тепзи1а) геодетски сто, даска
за цртање која лежи водоравно на стативу
са разапетом хартијом на којој се праве
снимци терена у произвољној сразмери.
мензулана в. мезилана.
мензура (лат. теИог мерити, тепвига) мера;
нарочито: градуирана стаклена посуда у
облику ваљка која служи за мерење коли-
чине течности; мерење времена; муз. вре-
менска вредност појединих нота, мера за
време једне јединице такта, темпо једне
композиције; правилна подела врата ин-
струмента са жицама; мач. измерено расто-
јање између бораца; у студентском говору:
двобој сабљама; ад мензурам (лат. ас!
т е ш и г а т ) према мери и тежини.
мензурабилан (нлат. тепвигаћШз) мерљив,
измерљив.
мензурабилитет (нлат. тепзигаМШаб) мер-
ЉИВОСТ, измерљивост.
мензуралан (лат. тепзигаИз) мерни, који
служи за мерење; мензурална музика ра- менорагија (грч. тепев месечно прање код
нија музика са тачно одређеним темпом и
тактом; мензуралне ноте средњовековне
ноте које су тачно бележиле трајање поје-
диних тонова.
мензурација (лат. тепзигаИо) мерење, пре-
мер, премеравање.
мензурирати (лат. тепзигаге) мерита, изме- меностазија (грч. т е п месец, з1ав18 стајање,
рити; оргуљске цеви одмерити према тоно-
вима које треба 4а дају.
мени (фр. тепи) јеловник; нарочито: списак меносхеза шед. в. менисхеза.
јела која сачињавају један оброк.
менинге (грч. т е т п х , т е т п § о 8 кожица) анат
опне које обмотавају мозак и кичмену
мождину.
менингизам (грч. т е т п х мождана опна,
можданица) мед. знаци слични запаљењу
мождане опне.
менингитис (грч. тешпх) мед. запаљење (или: менструалан (лат. тепз^шаИз) месечни; који
упала) мождане опне, проузроковано нај-
чешће бацилом туберкулозе.
менинго- (грч. тешпх) предметак у сложе-
ницама са заначњем: мождана опна, мож-
даница.
менструалан
менингокока (грч. т е т п х , лат. соссиз боби-
ца, зрно) мед. клица запаљења мождане
опне.
менингореа (грч. тепшх, геб цурим, течем)
мед. продирање крви кроз мождану опну.
менингосимфиза (грч. т е т п х , 5утрћу818
сраслост) мед. сраслост лубањске опне.
менингоцела (грч. т е т п х , ке1е просугост)
мед. продор мождане опне.
менинкс (грч. т е т п х ) ажт. мождана опна,
можданица.
менискус (грч. тетвкоб месечић) предмет у
облику полумесеца; опт. испупчено-изду-
бено сочиво; геом. кружни одсечак у облику
полумесеца; физ. испупчена или издубена
горња површина течнога стуба коју проу-
зрокује капиларност; мед. српаста, полу-
кружна хрскавица између зглобова.
менисхеза (грч. тепез месечно прање код
жена, зсћаго задржим) мед. обустава месеч-
ног прања код жена.
мено (итал. тепо, лат. пипив) муз. мање; мено
алегро (итал. тепо аПедго) мање брзо;
мено пијано (итал. тепо р1апо) мање сла-
бо; мено форте (итал. тепо &>г1е) мање
јако.
менологијум (грч. т е п месец, 16§тп) истори-
ја светаца сређена по месечним данима,
календар светаца.
менонити хришћанско-протестантска секта,
коју је у XVI в. основао у Холандији Менон
Симонс; проповедају крштење одраслих,
непризнавање силе и војне службе, одба-
цивање заклетве итд.
менопауза (грч. тепез месечно прање код
жена, рап818 престанак) мед. престанак ме-
сечног прања код жена, прецвет.
менопланија (грч. т е п месец, р1апаб скре-
ћем) мед. неуредност у јављању месечног
прања код жена.
жена, -га§1а од корена га§- од гедпупп
прснем, пукнем) кед. одвише често или
одвише дутотрајно месечно прање код
жена.
менореа (грч. т е п месец, г^о течем, цурим)
мед. месечно прање код жена.
мировање) мед. застој (или: изостанак) ме-
сечног прања.
Менроова доктрина в. Монроова доктрина.
менс (лат. тепз, тегШз) мисаони дух, разум,
ум; разум, ум; расположење, схватање,
смисао; менс легис (лат. т е п з 1е{>15) прав,
дух закона, смисао закона; менс сана нн
корпоре сано (лат. тепв запа т согроге
запо) здрав дух у здравом телу (навод из
Јувеналових „Сатира").
траје месец дана; нарочито: који се тиче
женског месечног прања, који је у вези са
женским месечним прањем; менструални
колик мед. изненадна и нагла појава месеч-
ног прања, праћена болом.
менструација 552
ченструација (лат теп818 месец, нлат
теч^гиаио) месечно прање код жена, жен-
ски цвет, месечница, периода уп мен-
струум
менструирати (лат тепв1б, тепз1гиаге) доби-
ти или имати месечно прање, месечити,
омесечити се
менструум (лат тепч^гишп) оно што бива
сваког месеца, месечно прање код жена,
хем растворно средство
мента (грч т т Т а , шшЉе, лат теп1а,
теп1ћа) бот метица, нана
ментагра (лат тепћип брада грч а^га лов,
плен) мед запаљење жлезда длачних меш-
чића на уснама, бради и образима, косопа-
сица
мевггалан (нлат тегЛаИв) КОЈИ се тиче духа,
душе, ума, духовни, душевни, умни
ментализам (лат тепв, ген теп11!> душа, дух,
разум, памет) лингв назив КОЈИ дају пред-
ставници америчке дескриптивне (описне)
лингвистике оним правцима у лингвисти-
ци КОЈИ разматраЈу говорни акт као резул-
тат сложеног комплекса поЈава заснова-
них на умноЈ делатности говорног лица
менталитет (нлат теп1а11ч, ф р тепХзХЛе)
целокупно духовно устроЈство — начин
мишљења, схватања, склоности, распо-
ложења и др — Једног човека, друштвеног
реда, поколења итд , душевно иање, ду-
ховна настројеност
ментална хигијена мед грана медицине ко]а
се бави спречавањем душевних поремећа-
]а и чувањем душевног здравља
ментни (фр тат1епие) прав судска заштита
сопствености
ментол (лат тепЈа нана, о1ешп уље) главни
састоЈак нане, служи као лек против гла-
вобоље, катара и др , такође као средство
за освежавање
ментоманија (лат теп$, ген теп^лз, грч т а -
т а ) болесна склоност за причањем лажи
Ментор (лат Меп1ог) мгг одани пријатељ
Одисејев и васпитач сина му Телемаха,
коме ]е ОдисеЈ, пред полазак у троЈански
рат, поверио на чување СВОЈУ кућу, отуда
вођа, саветодавац, васпитач, наставник
ментула (лат теп1и1а) анат мушки уд
ментулагра (лат теп1и!а, грч а^га лов,
ловина) мед в пријапизам
менует (фр тепие1, лат тти1и8 сићушан)
некадашњи ф р плес са лаганим, одмере-
ним и свечаним покретима, свечани плес,
муз комад згодан као пратња за та] плес
менуето (итал тегшеИо) муз у темпу ме-
нуета
меихири в мегалити
мењшевизам (рус менђшинство мањина)
идеологи]а и политика мањине СоциЈали-
стичке странке у царско) РусиЈи ко]а се
1903 разишла од бољшевика, а дефини-
тивно се одвоЈИла 1912, били су за фе-
бруарску револуцију 1917 и ушли су у
привремену владу, али су били против
мериновка
октобарске револуци]е, њихов вођа и иде-
олог био ]е Л Мартов (1873—1923), за
време првог светског рата нашли се на
позишци социјал-шовиниста
мењшевици (рус менђшевики мањинаши) пл
присталице мењшевизма, минималисти
мер (фр та1ге) 1. председник општине, ва-
рошки судиЈа, градски начелник, сеоски
кмет
мер (енг тауог) 2. председник општине, уп
лордмер
мераба (арап тагћаћа) в мерхаба
мерак (арап тага^] тур тегак) страст,
жел>а, прохтев, ћеф
мераклида (арап -тур тегакћ) љубител. не-
чега, човек КОЈИ воли да задовољава своЈе
прохтеве и жеље, КОЈИ зна и уме да ужива
и да се проводи
мератрофија (грч тегоз део, а*гор1иа нехра-
њење) мед в мелатрофнЈа
мердевине (перс пегс1и1зап, тур тег(11Уеп) пл
лествице, стубе
мередов (мађ ) мрежа на мотки КОЈОМ се риба
вади из барке
мер-емфраксис (грч тегоз део, етрћгавво
запушим, зачепим) мед делимична заче-
пљеност или претрпаност
меретрикс (лат тегеге зарађивати, тегеШх)
блудница, курва, јавна женска
мерзер (нем Могкег) 1 ВОЈ тешки топ за
уништавање ]ако утврђених тачака, 2
аван (суд за туцање у прах тврдих ма-
терија)
меридијан (лат тепЉапиз зс С1гси1ин, од
т е п Ј ш ^ подне) геогр подневак, круг (у
ствари елипса услед спл>оштености Земље)
КОЈИ пролази кроз неко место на Земљи и
кроз стожере, ТЈ северни и ]ужни пол, то
]е Земл.ин меридијан или терестрички ме-
риди]ан (име отуда што сва места на ]ед-
ном подневку имаЈу подне у исто време),
астр наЈвећи круг небеског свода КОЈИ про-
лази небеске полове и зенит некога места
на ЗемљиноЈ површини, фИг висина, наЈви-
ши степен врхунац
меридионалан (лат тепсће*,, нлат тепЉ-
опаћз) подневни, Јужни, јужњачки
меридионалитет (нлат тепЉопаШаз) под-
невност, подневни или Јужни положа] или
правац, Јужност
меридрозис (грч тегов део, к!гоо ЗНОЈИМ се)
мед делимично или локално знојење, зно-
]ење само појединих делова тела
меридротичан (грч тегоз, 1<1гбик<5б КОЈИ тера
на зноЈење) мед КОЈИ се ЗНОЈИ само на
појединим деловима тела
меринизација (шп теппов) оплемењивање
домаћих врста оваца укрштавањем с ме-
рино-овновима
мерино (иш теппоч) чувена шпанска овца
са наЈфиниЈом коврчастом вуном, свило-
руна овца, вуна меринских оваца, тканина
од вуне меринских оваца
мериновка (шп теппоб) в мерино
меристем
меристем (грч. т е п г б делим) бот. бујно ткиво,
оно које је подложно сталном дељењу
ћелија, из којих непрестано постају и ра-
звијају се нова ткива.
мерит (фр. тегИе, лат. тегНшп) заслуга;
вредност, ваљаност; пл. мерити заслужни
људи.
меритирати (фр. шегИег) заслужити, за-
служивати; бити заслужан, ваљан; етећи
заслуге.
мериторав (лат. тегНогшв) заслужан, похва-
лан; који се упушта у саму ствар, који се
тиче суштине саме ствари или предмета,
који одговара значењу; битан, суштаствен,
стваран; позван за, стручан, надлежан,
заслужан, способан да даде своје ми-
шљење о чему.
меритум (лат. тегНшп) заслуга; вредност,
вал>аност.
меркантилав (нлат. тегсапИИз) трговачки,
који се тиче трговца, трговински, који
спада у трговину, који се тиче трговине
(меркаторан); меркантилни систем в. мер-
кантилизам.
меркантилизам (нлат. тегсапИћб) у народној
економији: схватање по којем је трговина
једини прави извор народног благостања и
богатства; погледи меркантилиста могу се
свести на следеће принципе: изједнача-
вање богатства с новцем, непосредан извор
богатства је промет и то спол>нотрговин-
ски, биланс спољне трговине мора бити
активан; ћифтинство; в. под меркантилан;
трговина и обрт, трговачки послови са
својим обичајима, законима и особености-
ма уопште; супр. физиократски систем.
меркантилисти (нлат. тегсапИИз) пл. приста-
лице меркаитилизма или меркантилног
система.
меркантилистички (нлат. тегсапИИз) који је
у складу са учењем меркантилизма; фиг.
ћифтински.
меркантилви систем в. под меркантилан.
мерканција (нлат. тегсапИа) трговачка шпе-
кулација, непоштена добит.
меркаптани (лат. тегсигшт сар!апв који
веже живу) хем. органска хемијска је-
дињења, позната и под именом тиоалкохо-
ли; течности веома јаког и непријатног
мириса; садрже карактеристичну ЗН
групу.
меркаторан (лат. т е г х роба, сгвар, тегса1о-
гш8) в. меркантилан.
меркатура (лат. тегсаШга) трговина, трго-
вање, промет робе.
Меркур (лат. Мегсигшв) 1. мит. римско име
грчког бога Хермеса, весник богова, бог
трговине, симбол мира, проналажења, му-
дрости и вештог говорења, али и лукав-
ства, преваре и крађе; фиг. весник, посла-
ник; 2. астр. најмања од великих планета и
најближа Сунцу; 3. хен. жива.
меркуријалан (лат. тегсшчаИз) који се тиче
Меркура; који садржи у себи живе, живив,
од живе.
553
меркуријализам (лат. тегсигшз) мед. живина
болест, лагано тровање услед употребе
живе.
меркуријализација (нлат. тегсшчаНбаИо) мед.
лечење живом.
меркуријалија (нлат. тегсипаИа) пл. мед. ле-
кови који садрже у себи живе.
меркуријалци (лат. тегсипа1ев зс. у т ) људи
чији је заштитник бог Меркур; научници и
песници; трговци.
меркурификација (нлат. тегсигШеаНо) хем
једињење (или: спајање) са живом, претва-
рање у живу; издвајање метала помоћу
живе.
меркурифицирати (лат. тегсигшз жива, {а-
сеге учинити, направити) хем. претворити у
живу; помешати са живом.
Мерлин (енг. МегНп) мит. у старобританским
причама чаробњак, друг за трпезом крал.а
Артура; предмет много обрађиван у умет-
ности.
мерлон (фр. тег1оп) вој. део грудобрана изме-
ђу две пушкарнице.
мерлушки (рус.) пл. коже младих јагањаца,
нарочиго са Крима.
мермер (грч. тагтагов, тур. тегтег) мрамор.
меробалнеум (грч. тегоз део, уд, лат. к>а1-
пешп купање) мед. лечење удова и поједи-
них делова тела купањем.
Меровинзи пл. најетарија владалачка поро-
дица у некадашњој франачкој држави
(владала од 486. до 752).
меропија (грч. тегоз део, 6р8, брбк око) кед.
делимично помрачење вида.
меропси (грч. О1 тегорез људи) кметови у
средњем веку; уп. парик.
мероцела (грч. тегбз стегао, бут, ке1е просу-
тост, кила) мед. бутна кила.
мерси (фр. тегс1, лат. тегсез плата, награда)
хвала, захваљујем.
мартријера (фр. теигМ^ге) вој. пушкарница,
мазгала.
мерула (лат. теш1а) зоол. кос.
мерум (лат. тегшп вс. утшп) чисто, непоме-
шано вино; праа мерум јус (лат. т е ш т ј и з )
ЧИСТО, изрично, законско право; меро јуре
(лат. тего јиге) по законском праву, по
слову закона.
мерхаба (арап. таг^хаћа, тур. тегћађа) поз-
драв којим се мухамеданци поздрављају
само међу собом: здраво!; мераба.
мерцедес пупилорум (лат. тегсес1ев рирШо-
гат) пл. прав. трошкови око издржавања и
школовања малолетника.
мерцеризовање техиол. поступак у индустрији
памука: испирање памука високопроцент-
ним натријским хидратом, да би се памуч-
ним влакнима дала свиласта сјајност
(проналазак енглеског хемичара Џона
Мерцера, 1844).
мерџан (арап. шаг§ап, тур. тегсап) корал.
меса (итал. тевза, пш. гтза, ф р . теззе, лат.
т188а) 1. код католика: служба божја;
духовна музика која се изводи за време
службе божје (састоји се из шест делова);
 554
2. јавна продаја животних намирница и
робе, сајам, вашар.
месаж (фр. тезза§е, нлат. т е з з а ^ ш т ) пору-
ка, глас; званичан, службени извештај;
посланица.
месажерија (фр. тезвавепе) превоз путнич-
ким колима; путничка пошта, зграда у
којој је путничка пошта; брз превоз; при-
ватна установа за превоз путника брзим
колима (у Француској и Белгији); аутобу-
ско предузеће.
месалијанци (сир. ха1а, калд. хе1а) пл. в.
масалијанци.
Месалина (лат. МеззаНпа) злогласна трећа
жена римског цара Клаудија, чувена са
свог развратног живота, грамзивости и
властољубља (убијена 48. год.); отуда: бе-
стидна, дрска и сладострасна жена уоп-
ште.
месалина врста веома фине свилене тканине
у боји.
месевџер (енг. тезвепјЈег) гласник, весник
(име многих енглеских новина).
месевџер-бои (енг. тевзеп^ег-ђоу) слуга за
спољни посао, разносач робе.
месидор (фр. теззШог, лат. тез81в) месец
жетве, десети месец у некадашњем фран-
цуском републиканском календару, од 19.
VI до 18. Ш.
Месија (хебр. тазсМасћ, тазсћасћ) помаза-
ник, крал>; у познијем јеврејству: краљ
који ће, по обећању старозаветних проро-
ка, после периода патњи и мука доћи и
основати савршено (месијанско) царство и
спасти јеврејски народ: хришћанство сма-
тра месијом Исуса Назарећанина; фит. до-
носилац и проповедник спасоносних идеја,
спаситељ.
месијавизам (хебр. тазсМасћ) достојанство
Месије; учење о Месији; очекивање Месије
и спасења које ће он донети; фит. тобожња
спасител>ска, избавитељска улога некога.
месијанитет (хебр. тазсМасћ) биће и сушта-
ственост Месије.
месинг (нем. Меввт§) слитана, метална маса
(легура) бакра са 40% цинка (та размера
може бити и друкчија).
месје (фр. тез81еигз) пл. господа.
мескалин Хем. алкалоид из једне врсте мек-
сичког кактуса, употребл>ава се за изази-
вање екстазе приликом верских обреда.
месмеризам мед. учење и начин лечења по-
моћу магнетизма Франца Месмера (1734
—1815), оснивача учења о животињском
магметизму.
местанг (енг. тив1;ап§, шп. тев!;еп0О в. му-
стаиг.
месгици (шп. тезиго, лат. 1шх1ив помешан)
мелези од оца белца и мајке Индијанке у
Америци.
место (итал. тев1о, лат. тоевШз тужан) муз.
тужно, жалосно, сетно.
местозо (итал. те81о8о) муз. в. место.
мег (фр. теи!е, нлат. тоуЦа) 1. лов. чопор од
50 до 60 паса хајкача.
метагогија
мет (енг. Ме*гороШап НаП^ау) 2. лондонска
градска железница, лондонска подземна
железница.
мета (лат. т е ! а ) 1. циљ, граница, крај за
којим се тежи; купаст стуб на крају ниског
зида у тркалишту.
мета (итал. теХа, фр. тоШе, лат. тес№е1ав) 2.
половина; а мета (итал. а т е ! а ) трг. попола,
на једнак добитак и губитак.
мета- (грч. те!а) 3. предлог који се појављује
у многам сложеницама и означава, углав-
ном, промену места, реда, стања, природе;
даље: учествовање, заједничку радњу;
тежење, тражење; каткад има значење: за,
иза, после, по, одговара латинском транс-.
метабаза (грч. т е ! а - ћ а т б прелазим на други
предмет) рет. фигура којом се говорник
обраћа одсутнима или каквом мртвом
предмету (апострофа); метабазис ејс ало
генос (грч. те1аћав1в е1з а11о §епов) Лог.
погрешка у доказивању која се направи
када се из једне обласги наједном скочи у
неку дру1у.
метабола (грч. те1аћо1е промена) в. метабо-
лизам.
метаболизам (грч. те!аћо1е) 1. биол., хем., фи-
зиол. збивање или процес у једном органи-
зму или у појединој ћелији којом хранљи-
ва грађа (нугритиван материјал) прелази у
живу материју (конструктивни метаболи-
зам, анаболизам), или којим се протопла-
зма разлаже на простије твари (супстан-
це) да врши нарочите радње, функције
(деструктивни метаболизам, катаболизам);
2. мењање обичаја, навика и сл.; 3. тип.
премештање слова; 4. рет. сједињавање су-
протности обрнутим редом.
метаболија (грч. те!аћо1е) в. метаболизам.
мегаболичан (грч. те!аћо1е) променл>ив, који
трпи или прежикљује извесно преобра-
жење, који се мења; биол., хем. који при-
пада метаболизму, који је скопчан с ме-
таболизмом, који је произведен метаболи-
змом.
метабулија (грч. те!а-&и1еу6 мењам одлуку)
мењање воље, мењање раније одлуке.
метагалаксија (грч. те!;а, §а1ак1;о8) назив за
део простора до којег допиру астрономски
инструменти.
метагенеза (грч. те1а, в^пе818 постанак,
рађање) биол. правилно мењање сполног и
бесполног размножавања код неких живо-
тин>а (салпе) и мнотах биљака, доста често
спојено са различитим начином живота и
телесним устројством организама.
метаглобулин (грч. т е п , нлат. §1оћи1ш
лоптица) зоол. облик протеинских тела у
животињском царству, тј. беланчевина-
стих материја које садржи животињско
тело.
метагностика (грч. те1а, §пбзике) фил. в.
метафизика.
метагогија (грч. те\а%јо$1,е) рет. говорничко
понављање једних истих речи ради изази-
вања јачег и бољег дејства код слушалаца.
метаграм 555 металотерапија

метатрам (грч. т е ! а , § г а т т а слово, писмо) танким металним слојем; прожимање ме-

додатак писму, прилог уз писмо; препис; талом; уновчавање, претварање у новац.
превод. метализирати (фр. пнНаШвег) преобратити у
метаграматизам (грч. те!а, § г а т т а мењање метал или руду; дрво начинити трајнијим
слова, преписивање слова. и отпорнијим импрегнисањем, прожи-
метаграматика (грч. т е ! а , ^гаттаИке) ф и - мањем зеленом галицом и калцијумхлори-
лозофија науке о језику (граматике). дом; обложити (или: облагати) предмете
метадон хемијски препарат за лечење особа танким металним слојем.
које су захваћене манијом употребе опој- металин (лат. те!а11ит) материја састављена
них дрога на бази огшјума. од олова, цинка и угљеника (служи за
метазоа (грч. те!а, гбоп животиња) пл зоол. подмазивање машинских делова).
више, многоћелијске животиње, тј. оне металисти (лат. те1а11шп) пл. у народној еко-
чије се тело састоји из ћелијских комплек- номији: присталице метализма; супр. номи-
са и диференцираних ткива, дакле све налисти.
животиње сем протозоа, које се састоје металиферан (лат. те1;а1Шег) који производи
само од једне ћелије. ковине, који има у себи ковина, богат
метазоматоза в. метасоматоза. ковинама, ковиновит.
метајезик језик лингвистичке науке, а у метално доба заједничко име за бакарно,
ширем смислу — језик научне теорије бронзано и гвоздено доба у историји чове-
уопште. ка, доба у коме су људи израђивали своја
метакарпијум (грч. те1;акагршп) ашт. шачна оруђа од метала (после каменог доба).
грана, доручје, шака. метало- (грч. те1а11оп) предметак у сложе-
метакинеза (грч. те1акте81в) в. метакинема. ницама са значењем: ковина.
метакинема (грч. т е 1 а к т е т а ) премештање, металогика (грч. те1а, 1о§1ке логика) фил.
мењање места, прелазак; мед. премештање наука о основима на којима почивају ло-
болести. гички закони.
метакондили (грч. те1а-копс1у1о1) пл. аиат. де- металогичан (грч. т е ! а , 16§ов реч, говор;
лови између зглавкова на прстима. разум, мишљење) фил. који је изван обла-
метакосмије (грч. т е ! а , коктоз васиона) пл сти логичке сфере, који се не оснива на
међусветови, простор између светова у ко- логаци.
јима богови, по Епикуру, проводе живот у металографија (грч. те1а11оп, §гарМа пи-
блаженству; интермундије. сање, описивање) описивање метала и ле-
метакритика (грч. те^а, кгШке) критика не- гура с обзиром на њихова хемијска, фи-
ке друге критике, критика на критику, зичка и техничка својства; вештина изра-
утук на утук. ђивања цртежа на металним плочама (као
метаксилогија (грч. те!;аху1о§1а) прављење у дрворезу), металопис, металан урез.
уметнутих реченица (у говору или писа- металографирати в. металографисати.
њу), уметање реченица. металографисати (грч. те1;а11оп, §гарћо пи-
метал (грч. те^аНоп ископина, руда, те!а11аб шем) израђивати цртеже на металним пло-
истражујем, лат. те1а11ит) пл. метали ко- чама, правити урезе у металу.
вине, хемијски елементи, сви сем живе металоза (грч. те!а11оп) мед. обољење плућа
чврсти на обичној температури, добре то- услед удисања металног праха.
плотне и електричне проводљивости, не- металоидан (грч. те!;а11оп, еМоз облик, вид)
прозирни, са особеним металним сјајем. металаст, сличан металу, налик на метал,
металага (грч. те^аИа^е) в. металакса. ковинаст.
металакса (грч. теШ1ах15) промена, измена, металоиди (грч. ш61а11оп, еМок) ш тела
замена, размена. слична металима, али која немају метал-
мегалан (нлат. теШИсив) израђен од ковине них својстава: флуор, хлор, бром, јод,
или метала; који садржи метале; сличан кисеоник, сумпор, селен, телур, азот, фос-
металу; звонак као метал. фор, арсен, бор, силицијум, угл>еник; код
металепса (грч. те1а-1ер51з) реторско преме- неких хемичара: лаки метали.
штање или замењивање када се место металоксид (грч. ш^аИоп, охув оштар, љут)
претходног стања помене оно које треба хем. спој метала са кисеоником.
тек после да дође, нпр. „гроб" место металоскопија (грч. те!а11оп, зкореб посма-
„смрт". трам) мед. у металотерапији: вршење огле-
метализам (грч. т61а11оп, лат. те1а11шп) у да са металом на који је оболела особа
народној економији: схватање по којем осетљива; такође: тобожња способност на-
треба да буде новчана јединица увек изве- слућивања и проналажења метала у зе-
сна количина злата и сребра, јер само мљи.
метал даје новцу, као средству плаћања, металосфера (грч. те1:а11оп, зрћа1га лопта)
његову стварну вредност и само он може геол. слој магме, дебео око 1400 к т , у коме
да служи као стварно мерило вредности: се налази, по мишљењу неких геолога,
супр номинализам. метално пластично језгро Земље.
метализација (фр. тб^аШваИоп) преобра- металотерапија (грч. ше1;а11оп, Љегаре!а ле-
ћање у чист метал: облагање предмета чење) мед. лечење одузетих делова код
металотехника 556 метар

хистеричних и живчано болесних метањем метаморфопсија (грч т е ! а , тогрће, бр815

металних плоча на оболела места вид, виђење) кед недостатак у очима услрд
металотехника (грч те!а11оп, 1есћтке) ве- кога облик и величина предмета изгледазу
штина прерађивања и примене метала измењени, развучено гледање
моталофон (грч те1а11оп, рћопе глас, звук) метаи хем гас без боје и мириса, налази се у
муз удараљка слична ксилофону, низ че- вулканским гасовима и рудницима каме-
личних плочица смештених у кутиЈИ, тон ног угља, настаЈе сувом дестилациЈом ка-
се добива ударањем маљицама меног угља и других органских супстанци-
металохемија (грч те1а11оп, с ћ е т е т ) хемиЈа ]а (ако се помеша са ваздухом или кисео-
метала или ковина ником па запали, настаје страшна
маталохромија (грч те1а11оп, сћгота) гал- експлозиЈа), барски гас
ванско бо]ење метала метанастаза (грч те1апав(;а818 сеоба) поЈеди-
металург (грч те1а11иг§об) стручњак у мета- начно или групно пресељавање станов-
лургиЈи, топионичар ништва у циљу промене места дотадашшег
металуртја (грч те1а11оп, ег^оп дело) 1 становања
наука о процесима путем КОЈИХ се од руда четанеологија (грч те1апот промена ми-
добивају метали и неки њихови споЈеви, шљења или одлуке, 1офа) наука о пока-
топионичарство, 2 индустриЈа која прои- Јању (или поправљању, обраћаљу на пра-
зводи црне А обоЈене метале ви пуг, у праву веру)
металургист^Дгрч те1а11иг^ок) в металург метанисати (грч те1а-по6о мењам своју
метаматематика (грч те1а таШетаике) одлуку) каЈати се, чинити покору, давати
филозофи]а математике, наука ко]а по- израза сво]е скрушености и покорности
сматра и анализира основе математике са падањем ничице (пред иконом, олтаром,
дубљег филозофско-логачког гледишта епископом итд), ф и г ропски се понашати
матамери (грч те1а, тегоз део) пл тоол дело- метанол в метималкохол
ви тела код животиња КОЈИ се правилно метаплазија (грч те1ар1а815 преиначење,
нижу Једни за другима, нпр прстени код преображавање) мед претварање Једне
прстенастих глиста и зглавкара, пршл>е- врсте ткива у другу (нпр везивног у
нови код кичме итд хрскавично)
метамеризам (грч тпега, тегок део) хем зоол метаплазиЈа (грч те1ар1а81з преиначење,
в метамериЈа преображавање) физиол мењање ткива,
метамерија (грч те1а, тегоз) хем врста изо- измена ткива
мериЈе, стање тзв метамерних тела, ТЈ метаплазма (грч те1ар1аз8О преобличавам,
стање оних изомерних Једињења ко]а и преиначујем) шнгв преиначење, мењање,
поред истог састава и молекулске тежине нпр облика Једне речи, иарочито случа]
имаЈу различита хеми]ска сво]ства, зоол кад се по]едини падежи изводе из друге
метамерно сегментовање, подељеност на основе, а не номинативне
Једнаке сегменте метапластичаи (грч те!ар1а88о преоблича-
метамикроскопски (грч те(а, пмкгоз мали, вам преиначујем) преиначаван, КОЈИ преи-
зкорео гледам) КОЈИ се не може видета ни начуЈе, преобличаван, КОЈИ преобличава,
под наЈвећим микроскопским увелича- КОЈИ мења, ко]и се тиче преиначавања
ван>ем (о бићима и стварима) (или преобличавање, преображавања),
метаморфизам (грч т е ! а , тогрће облик) геол КОЈИ ]е у вези са преиначавањем
промене у саставу стена изазване утицајем метаподијум (грч т е ! а , ри8, ро(1о8 нога) анат
вулканских пара, воде или додира са еруп- грана стопала, геол отисак у камену КОЈИ
тивним камењем личи на отисак горостасне људске ноге
метаморфоза (грч те4а-тогрћо518) прео- метаполитика (грч те1а, роћике) чисто фи-
бражавање, преобража], промена, прео- лозофско учење о држави
браћање, претварање, у грчкоЈ МИТОЛОГИЈИ метапсихика (грч т е ! а , рзусће душа) в па-
претварање л>уди у животиње, камење, рапсихологиЈа
дрвеће и др (често песнички обрађивана метапсихоза (грч те(;а, рвусћбзи давање
тема, нарочито код римског песника душе, оживотворење) в метемпсихоза
Овидоца), зоол процес рачвијања од ]а]ета метапсихологија (грч т е ! а рвусће душа, 1о-
до зреле животиње {Ца наука) фил наука о на]основни]им,
метаморфозија (грч те1атогрћсш5) мед в последњим начелима психичког (духовног
метаморфопсиЈа и душевног) живота
метаморфозирати (грч те1а-тогрћоо прео- метаптоза (грч те1ар1:бб18 преокрет) мед
бражавам, преиначуЈем, преобличавам) преокрет Једне болести у другу, метасхе-
преображавати, преобразити, преобличи- матизам
ти, преобличавати, претварати, преобра- метар (грч те!гоп мера, мерило, лат
ћати, преобратити те1гшп) 1 мера за дужину и Једна од 7
метаморфологија (грч гае!а, тогрће облик основних Јединица у Међународном систе-
1оК1а наука) биоп наука о преображаЈИма му јединица првобитно ]е дефинисан као
органичама од самог почетка (ЈаЈета) до четрдесетмилионити део Земл>иног мери-
завршне, адултне фазе развитка дијана (или десетомилионити део квадран-
метарзиологија 557
та тог меридијана); данас представља
дужину која је једнака 1,650.763,73 тала-
сних дужина светлости коју зрачи атом
криптона 86; 2. поет мера стиха, стопа
стиха, мера којом се распознају веће звуч-
не целине: ритамски редови или стихови.
метарзиологија (грч. те1агв1о8 уздигнут, у
ваздуху, 1о§!а) наука о променама и узро-
цима промена у ваздушном омотачу Зе-
мље; уп. метеорологија.
метаркилограм (грч. те1гоп, сћШсн,. § г а т т а )
физ. јединица за мерење рада у техничком
систему мера, тј. рад који је потребан да се
сила од 1 к§ савлада на путу од 1 т ; данас
уобичајенији назив килопондметар.
метаркилопонд в. килопондметар.
метарски (грч. те1гоп) који има метар за
јединицу мерења, нпр. метарски еистем.
метасиликати (грч. т е ! а , лат. зПех, ген. зШмз)
соли метасилицијумове киселине која има
приближно састав (Н281Оз) X.
матасинкриза (грч. т е ! а , зуп-кгто саста-
вљам, спајам) нед. побољшање у општем
стању тела које је дошло услед избаци-
вања шкодљивих течности из коже по-
моћу мелема (фластера) за изазивање шш-
кова.
метасинкритичан (грч. те!а\ вуп-кппо) мед.
који преображава или побољшава опште
стање тела путем избацивања шкодљивих
течности из коже.
метасифилитичав (грч. те1а, в. сифилис)мец.
израз којим се означавају болеста што
долазе као последица сифилиса (прогре-
сивна парализа, сушење кичмењаче и про-
ширеност аорте).
метасоматоза (грч. те1а, ббта тело) геол.
претварање једне стене у другу сасвим
различите врсте; метенсоматоза.
метастабилан (грч. т е ! а , лат. 81ађШ8 посто-
јан) који показује тежњу да пређе у стање
стабилности, у стабилну равнотежу.
метастаза (грч. те1а81;аз13 премештање, пре-
мештај; преобличење, преиначење) мед.
стање када клице болести не изазивају
болесне промене само на месту заражења,
него се шире и по осталим деловима тела,
крвотоком или лимфним судовима, те се
тако појављују нова обољења на другам
местима, нпр. код гнојења, тумора и др.
метастатичан (грч. те^аз^аИков) премештај-
ни, који је прешао на друго место.
метастрофа (грч. те!а81горће преокрет,
преокретање) одвраћање мисли од неке
ствари.
метасхематизам (грч. гпе1абћета(лБтб8 прео-
бличење, преображај) мед. в. метаптоза.
метатакса (грч. те1а, 1а116 стављам) лиигв
премештање акцената без промене њихо-
ве интонаци]е: вода — вода, трава — тра-
ва, вино — вино и сл.
метатарзус (грч. те1а, 1аг8бз леса, сплет) аиат.
грана стопала.
метафрагма
метатеза (грч. те1а1ћез18) грам. премештање
слова и гласова у речи, нпр. намастир
место манастир.
метатонија (грч. т е ! а , тон) грам. измена, про-
мена интонације појединих самогласника;
промена природе акцента.
метаторакс (грч. те*а, Шбгах труп; грудни
кош) зоол. задњи грудни прстен код инсе-
ката.
метаторијум (лат. теОДопшп вс. јиб) прав.
право смештања, право логоровања.
метатропизам (грч. т е ! а , 1гбро8 начин) не-
природан узајамни однос сполова у сек-
суалном погледу.
метафаза (грч. те1а, рћаЉота1 појављујем
се, рћав18 појава) физиол. в. митоза.
метафиза (грч. т е Ш у о т а 1 растем после
нечега) аиат део дуге кости, између епифи-
зе и дијафизе, који расте у дужину.
метафизика (грч. 1а те1а 1а рћузјка оно што
долази после физике) фил. у збирци Ари-
стотелових дела стајале су књиге које су се
бавиле начелима и узроцима ствари после
(те!а) његове физике (1а рћув1ка). Ово,
првобитно чисто спољашње обележје, упо-
требљено је, доцније, као обележавање
мшшвења које се бави оним што је ван
граница искуства, оним што је изван про-
сторновременске стварности; отуда: наука
о последњим прииципима и узроцима
ствари, о сазнању ствари по себи. Три
главна проблема којима се метафизика
одувек бави јесу: бог, слобода вол>е и
бесмртност душе; у марксизму метафи-
зички метод се тумачи као формално-ло-
гички метод који посматра ствари као
вечнодате и непроменљиве, а не у њиховом
развоју; Супр. дијалектика.
метафизичар (грч. т е ! а рћу81ка) фил. позна-
валац или учител, метафизике, филозоф
који се у свом учењу држи метафизичког
правца расправљајући проблеме метафи-
зике.
метафизички (грч. т е ! а , рћузјка) фил. који
спада у метафизику; који се налази ван
граница искуства, натчулни, натприродни.
метафора (грч. те1арћога преношење, пре-
нос) поет. фигура у којој реч, место свога
првобитног значења, добива друго, због
тога што је говорник у свом духу упоредио
два предмета; скраћено поређење у коме
није изрично казано да је нека ствар
поређена са другом, те је, место речи која
треба да се пореди, просто дошла реч с
којом се она пореди, нпр. „друштвени
талог" (место олош), „глава државе"
(место владалац), „челична воља" (место
непоколебљива воља)тр,; сликовит израз,
преносно значење, преносни смисао.
метафорски (грч. те1а-рћегб) сликовито, у
преносном значењу или смислу.
метафрагма (грч. т е ! а , рћга^та ограда,
плот) чоол. преграда између грудне и тр-
бушне дупље код инсеката.
метафраза 558 метеорономија

метафраза (грч. те1арћга81в) оиисан превод, метеоризам (грч. те^бгоп) Мед. нагомила-
превод по смислу; нарочито: превод стихо- вање ваздуха у желуцу, надимање.
ва у прози. метеоризација (нлат. те1еопка1к)) мед. в. ме-
метафраст (грч. те^а-рћгагб) онај који пре- теоризам.
води по смислу, описно. метеорика (грч. те^бгоп) наука о ваздуш-
метахореза (грч. те!асћбгеб прелазим) мед. ним појавама, наука о времену.
мењање места, премештање или сељење метеорит (грч. те!ебгоп) етеновита или ме-
материје која проузрокује болест. тална маса што пада из неба на Земљу;
метахроматипи (грч. т е ! а , ћгбта боја, 1уроз има је две врсте: метеорско камење, које се
отисак) пл. слике у боји пренесене на хар- састоји из силикатних минерала у разним
тију помоћу литографије. комбинацијама, и метеорско гвожђе, про-
метахроматипија (грч. те*а, сћгота, 1уроз) сто гвожђе са нешто никла.
вепггина преношења слика у боји, штам- метеоро- (грч. те<;ебгоп који се налази у
паних на нарочитој хартији која је преву- ваздуху, над Земљом) предметак у сложе-
чена неким лакорастворљивим слојем, на ницама који означава појаве и промене у
дрво, стакло, метал, порцелан, кожу, лим и ваздушном омотачу Земље.
др., пошто се обратна страна хартије на метеорогнозија (грч. те1еогоп, §пб818 позна-
којој је слика претходно овлажи; уп. декал- вање, знање) научно проучавање и позна-
команија. вање временских појава; предсказивање
метахронизам (грч. те1а\ сћгопоб време) пре- времена.
мештање једног догађаја у неко позније метеорогност (грч. те1;е6гоп, §пб81е8 позна-
време (у коме тај догађај није могао да се валац) онај који проучава временске по-
догоди); уп. анахронизам. јаве.
метацентар (грч. те!а, кеп4гоп, лат. сепЈхшп метеорограф (грч. те!ебгоп, §гарћ6 опису-
средиште) у механици течних тела и бро- јем) описивалац временских појава; апа-
доградњи: гранични положај тачке пресе- рат који на једном постољу садржи више
ка (или пресецишта) између вертикале аутоматских инструмената који бележе
која пролази кроз тежиште пливајућег ваздушне промене; инструменат који одре-
тела кад је у равнотежи и вертикале пову- ђује путању метеора.
чене кроз нападну тачку потиска кад је метеорографија (грч. теЧебгоп, §гарМа опи-
тело мало скренуто (тело плови стабилно сивање) описивање временских појава и
док му је тежиште испод метацентра). ваздушних промена.
метемпиријски (грч. т е ! а , е т р е ш а искуство) метеорографски (грч. те1ебгоп, дгарћт) који
с оне стране искуства, који прелази грани- описује временске појаве, који показује
це искуства. промене у ваздуху.
метемпсихоза (грч. те1;етр8усћб813) фил. метеоролит (грч. те^бгоп, Шћон камен) в.
сељење душе из једног тела у друго после метеорит.
смрти (вера у метемпсихозу била је раши- метеоролог (грч. те1ебгоп, 16§оз) научник
рена код Хиндуса и Египћана, и она са- који проучава атмосферу и све природне
чињава саставни део будистичке, орфи- појаве у њој.
стичке и питагорејске филозофије, затим метеорологија (грч. те1;ебгоп, 1о§1а) наука
Платонове, Плотинове, Емпедоклове и која се бави проучавањем атмосфере и
др.). Данас су присталице овога учења свих појава у њој: температуре ваздуха,
теозофи; метенсоматоза. атмосферског притиска, ветрова, облака,
метемпсихозити (грч. те1етр8усћбз18) пл. магле, водених талога, светлосних и елек-
присталице учења о метемпсихози. тричних појава и др., а нарочито испити-
метемптоза (грч. теШ, етр16з15 упадање) у вањем узрока временских појава, услова
грегоријанском календару: испуштање њиховог развитка и преображаја и, најзад,
једног преступног дана у 134 године! предвиђањем (прогнозом) времена.
метенсоматоза (грч. те1а, еп у, 8бта тело) 1. метеоролошки (грч. те^огоп, 1о§1ко8) који
геол. в. метасоматоза; 2. фил. в. метемпси- се тиче метеорологије, који је у вези са
хоза. метеорологијом; метеоролошка станица
метеор (грч. те!е6гоп) 1. „оно што лебди у установа у којој се редовно врше посма-
ваздуху", ваздушна појава, све оно што се трања временских појава и бележе њихо-
догађа у атмосфери: талози, дуга, јутарње ве промене и разна стања (температуре,
руменило и др.; у ужем смислу: комад влажности, ваздушног притиска итд.).
стене која из небеског простора пада на метеоромант (грч. те!ебгоп, т а п Љ пророк)
Земљу; фиг. необична (или: чудна) појава; онај који прориче какво ће бити време,
2. памучни сатен; сатин; груба вештачка пророк, предсказивач времена.
свила. метеоромантија (грч. те!;е6гоп, т а п 1 т про-
метеорација (нлат. те1;еога1;ш) стање време- рицање) прорицање времена; прорицање
на, понашање времена. догађаја по појавама у ваздуху.
метеори (грч. те1;ебгоп) пл. грчки манастари метеорономија (грч. те^бгоп, потоз закон)
у Тесалији, саграђени на високим, непри- наука о законима по којима се врше про-
ступачним стенама. мене у ваздуху.
метеоропатиј а
метеоропатија (грч. те166гоп, раШов болест)
мед. тегобе, сметње које настају као после-
дице временских промена (главобоље, реу-
матични болови и др.)-
метеоропатологија (грч. теШЈгоп, раШок бо-
лест, 1о§1'а наука) једна од најмлађих грана методе или хеуристичке методе убрајају
медицине, којој је задатак да тачно одреди
величину и карактер утицаја метеороло-
шких промена на човечји организам.
метеороскоп (грч. те1еогоп, зкореб посма-
трам) инструменат који показује промене у
ваздуху.
метеороскопија (грч. те1е6гоп, вкорео) по-
сматрање (или: проучавање) времена и
временских промена у атмосфери.
метеорски (грч. те^еогоз) који се тиче метео- метода (грч. теШос1о8) в. метод.
ра, ваздушни; метеорско гвожђе, метеор-
ско камење, в. метеорит; метеорски челик
челик спојен са никлом.
метер (фр. теМеиг еп ра§ев) тип. слагач који методика (грч. теШосИке, вс. 1есћпе) наука о
прелама слог у стране.
метил (грч. те1ћу опојно пиће, вино, у1е
дрво, твар, материја) хем. једновалентна
група — СН3, база дрвног шпиритуса,
мравље киселине и мнотах других орган-
ских хемијских једињења.
метилалкохол (грч. теЉу, у1е, арап. а1-коћ-
Ми) хем. дрвни шпиритус, жесток отров,
добива се сувом дестилацијом дрвена,
употребљава се за растварање лакова и
фирнајса, за гориво и за добивање ани-
линских боја, а највише за справљање
формалина.
метиламин (грч. теЉу, у1е, а т т = а т т о т а )католички писци у XVII веку који су хтели
хем једињење у којем је један атом водони-
ка у амонијаку замењен метилом.
метилбензол (грч. тбШу, у1е, нлат. ћепкое)
хем. в. толуол.
метилбихлорид (грч. тбШу, у1е, сМбгбз отво-
ренозелен, зеленкаст, жутозелен, лат. к>18 методологија (грч. теШос1о8, 1о§!а) в. мето-
двапут) хем. спој хлора са метилом; употре-
бљава се као средство за опијање.
метилетар (грч. теЉу, у1е, аНћег) хем. дрвни
етар, безбојан гас, постаје од метилалкохо-
ла са сумпорном киселином; метилоксид.
метилизам (грч. шбШу, у1е) мед. тровање ме-
тилалкохолом.
метилоксид (гр. теШу, у1е, охуз оштар, љут)
хем. в. метилетар.
метилхлорид (грч. теЉу, у1е, сћ16гб8 отво-
ренозелен) хем. спој хлора са метаном, слу-
жи за прављење катранских боја и веш-
тачког леда.
метиологија (грч. шеЉу, 1о§1а) вештина пи-
јења, наука о пијанству.
метистика (грч. те!ћу) 1. в. метиологија.
метистика (грч. тбЉу, нлат. теШузиса) 2. пл.
мед. опојна средства.
метје (фр. теиег) 1. струка, занимање. 2.
техничка спрема, радно искуство, стручно
образовање уметника, писца.
метод (грч. теМх)с1о5 истраживање, испити-
вање, пут и начин истраживања, лат.
теЉоЛив) смишл>ено и планско поступање
при раду ради постигнућа неког успеха,
559 метономазија
истине, сазнања, одређени пут и начин
испитивања, ш ш љ е њ а и рада; у ужем
смислу: мисаони или практични поступак
који омогућава да се дође до знања о
предмету истраживања; у истраживачке
се: анализа или аналитички метод, синтеза
или синтетички метод, индукција или
индуктивни метод, дедукција или дедук-
тивни метод; дијалектички метод в. дија-
лектика и метафизика; нарочито: начин
поучавања и предавања; Сократов метод
начин поучавања у којем се долази до
сазнања путем вешто постављених питања
и одговора.
методизам (грч. те1ћос1о8) строго утврђен
начин поучавања и извођења наставе; на-
рочито: учење и начин живота методиста.
методима наставе уопште (методологија),
и појединих наставних.предмета посебно
(специјална методика).
методист(а) (грч. теЉодоб) в. методичар;
такође: лекар који се у свом раду при-
држава строго науке.
методисти (грч. теЉсхЈон) пл. хришћанска
секта, нарочито у Енглеској и Сев. Амери-
ци, коју су основали око 1738. Џони Чарлс
Веслиу Оксфорду, названа по томе што се
за њене чланове говорило како су пронаш-
ли неки нов метод хришћанског живота
(данас их има преко 25 милиона); раније
да прекрате борбу са протестантима.
методичар (грч. т^Љо<Јо5) наставник или
научник који се у раду строго придржава
неког наставног или научног метода, који
пише о методима успешне наставе.
дика.
методски (грч. теШос!о8) прил. према утврђе-
ним начелима рада, по реду, по плану,
плански, смишљено; школски, наставно;
вешто, умешно, научно; методска јединица
краћа партија наставног градива која се
обрађује обично на једном часу, а може и
на више часова и представл>а једну цели-
ну, тесно повезану и са претходним и са
наредним излагањем. При планирању,
градиво једног наставног предмета обично
се дели на „методске јединице".
метонимија (грч. те1бпут!а замена имена)
лоет. фигура у којој се један појам замењује
другам појмом који с оним првим, по свом
смислу, стоји у ближој вези, нпр. ,,хил.ада
пушака" (место хиљада војника), „седа
коса" (место дубока старост).
метонимски (грч. гаеШпугша) замењујући
једно име другам или неку реч другом из
којих се могу погодити замењено име или
замењена реч.
метономазија (грч. те16пота8ш мењање
имена) мењање једног особног имена, на-
рочито превођењем тог имена на неки туђ
метопантралгија 560
језик, нпр. Александар место Бранко, Тео-
дор место Божидар, Констаитин место
Стојани др.
метопантралгија (грч. те^броп повије, чело,
ап1гоп дупља, пећина, а1ј»ов бол) мед бол у
чеоној дупљи.
метопантритис (грч. т616роп, ап1гоп) мед. за-
паљење чеоне дупље.
метопантрон (грч. т ^ о р о п , агНгоп) ашт. чео-
на дупл>а.
метопи (грч. т616роп) пл. арх. обично рељефи-
ма украшена поља између триглифа на
дорском фризу (нарочито чувени на атин-
ском Партенону).
метопомантија (грч. т*Н6роп чело, тап{«а
прорицање) прорицање (или: врачање) по
цртама лица или чела.
метопоскоп (грч. т616роп зкор^о посматрам)
онај који предсказује или врача по цртама
чела и лица; уп физиогном.
метопоскопија (грч. те№роп, зкор^о) прори-
цање из црта лица или чела.
метох (грч. те!6сћб суделујем, учествујем,
т61осћо8) 1. земљорадничко насеље неког
манастира у коме су живели сами монаси
и обрађивали земљу; 2. у средњовековној
Србији: мала црква и поред ње мало земље
са станом за монахе; 3. доцније: сваки
манастир који су ктитори приложили не-
ком већем манастиру и подложили га ње-
говој управи; 4. данас: свако имање једног
манастира које је удаљено од њега.
метр (фр. таНге, лат. та§181ег, итал. таев-
1го) господар; газда, власник, сопственик,
учител», наставник; вештак, онај који се
усавршио у својој струци, мајстор, вир-
туоз; мајстор слободних зидара; метр д'о-
тел (фр. таИге сГћ61;е1) главни келнер.
метра (грч. те1ег, те1;га) мед. материца.
метража (фр. те1га§е) мерење метром, ме-
трење; број метара.
метралгија (грч. те1та материца, а1§о8 бол)
мед. бол у материци.
метралгичан (грч. те1га, а1#ов) мед. који се
таче бола у материци; са боловима у мате-
рици.
метратонија (грч. т е ! г а Итевкб венем, чи-
лим, учмијам) иед. учмалост (или: малак-
салост) материце.
метратрезија (грч. те(та, а-, 1гевгв пробуше-
н>е) мед. болесна затвореност материце.
метректомија (грч. те4га, ек из, *оте сечење,
резање) мед. вађење материце сечење.
метремфизема (грч. те1ха материца, етрћу-
вета удувина, удувано) мед. надувеност
(или: надутост) материце.
метреса (фр. таИгезве) газдарица, дома-
ћица; љубазница, наложница.
метреуризма (грч. те1га материца, еигив
простран, широк) мед. проширење (или:
растезање) материце.
метризирати (фр. та11г18ег) владати, госпо-
дарити; савладати, укротити.
метроптоза
метрика (грч. теШке зс. 16сћпе) поет теорија
песничке благогласности или наука о сти-
ховима уопште; први део метрике је наука
о мерењу слогова (прозодика), а други се
бави поетским стопама, стиховима и стро-
фама.
метриопатија (грч. 1ре1гшб умерен, уз-
држљив, ра1ћоз чувство, осећање, страст)
умереност у страстима, душевно спокој-
ство, сталоженост.
метритис (грч. те!га материца) мед. запаљење
материце.
метричар (грч. теШке) поет познавалац нау-
ке о правл>ен.у стихова (метрике); песник
који пише у стиховима.
метрички (грч. теШкоз) 1. поет. који се одно-
си на метрику, одмерен тачно по законима
метрике; написан у стиховима; 2. (грч.
т61гоп мера, мерило) коме је метар као
јединица за мерење (уп. метар 1).
метро (фр. т^1го, те1горо1Нат) градска под-
земна или надземна електрична желез-
кица.
метрографика (грч. т61гоп мера, мерило,
ј*гарћ1ке) вештина писања стихова по за-
конима метрике.
метрологија (грч. те1гоп мера, мерило, 1ора)
науха о мерама.
метроманија (грч. те(ха материца, т а ш а
помама, лудило, бес) 1. женска похота; уп.
нимфоманија.
метроманија (грч. те1гоп мера, таша) 2.
страст за писањем (или: прављењем) сти-
хова, претерана љубав према стиховима.
метрометар (грч. те1гоп) муз. в. метроном; =
хронометар.
метронимикон (грч. те№г мати, опута =
опота име) материно име, име изведено из
материног имена; супр патронимикон.
метронимичан (грч. те!ег, опута) назван по
имену своје матере.
метроном (грч. т<Нгоп мера, потов закон,
правило) физ кратко физичко клатно (са
тежиштем изнад тачке вешања) чије се
трајање трептаја (осцилација) регулише
померањем једног тега дуж шипке клатна,
са на шпици урезаним подељцима на који-
ма је означен број осцилација у минути;
употребљава се, у музици, за давање такта,
често за бројање секунди.
метропола (грч. те1г6-р6Н8) град-матица за
разлику од градова у покрајинама; главни
град, престоница.
метрополип (грч. те!.га, р61ув многи, рпв
нога) мед. матерични полип.
метрополит (грч. теИтороШеб) код католи-
ка: надбискуп, уп. митрополит.
метрополитан (грч. те^гороћЧез) код еванге-
лика: главни свештеник, старешина глав-
не (саборне) цркве.
метрополитавски (нлат. те1горо1Иапив, над-
бискупски; метрополитанска црква надби-
скупска, главна црква.
метроптоза (грч. те1га материца, р16в18 пад)
мед. спад материце.
метрорагиЈа 561
метрорагија (грч. те!га, прснем, пу-
цам) мед. в. метрореа.
метрореа (грч. те1га, геб течем, иурим) мед
цурење (крви, слузи) из материце.
метроскоп (грч. те*га материца, зкореб
посматрам) мед. инструмент помоћу кога
се врши преглед материце, матерична
слушалица.
метроскопија (грч. те1га, зкореб) мед. прегле-
дање материце, нарочито помоћу метро-
скопа.
метротомија (грч. те1га, 1оте сечење, реза-
н>е) мед резање материце.
метроцела (грч. ше!.га, ке1е просутост, кила)
мед. продор материце.
метрум (лат. т е 1 ш т ) лоег. в. метар 2.
Четусал (хебр. Ме1;ћи8сће1асћ) кит в. Метуса-
лем.
Метусалем (хебр. Ме41ш8сће1асћ) кит. по Ст.
завету (1 Мојс. 5,2?), човек који је достигао
старост од 969 година; отуда: стар као
Метусалем каже се за онога који доживи
дубоку старост; правилније: Метусал.
метхемерски (грч. те1а, ћетега дан) мед.
дневни, свакодневни, који се јавља сваког
дана, нпр. напад грознице.
мефијантан (фр. те{1ап!) неповерљив; оба-
зрив, опрезан, који сумн>а.
Мефиего мит в. Мефистофелес.
Мефистофелес (грч. т е не, рћбз ген. рћб^бв
светлост, рћПоб пријатељ) мит ,,онај који не
воли светлост, који се плаши светлости",
тј. ђаво, сотона; име ђавола у Гетеовом
„Фаусту".
мефитизам (лат. терћШз шкодљива пара,
шкодљиво испарење, нарочито из земље)
мед. кужност ваздуха услед отровних испа-
рења; загушљива, заразна, кужна моћ,
заразност, кужност.
мефитизирати (лат. терћШз, фр. терМзИег)
окужити, заразити, опоганити.
мефитис (лат. терћШз) шкодљиво, кужно
испарење, загушљив, заразан ваздух.
мефитичан (лат. терћШсиз) који долази од
кужних испарења, кужан, заразан, загу-
шљив, смрдљив, опогањен.
механа (перс. т е у пиће, вино, ћапе кућа, тур.
теућапе) крчма, гостионица, пивница.
механџија (перс.-тур. теућапесч) крчмар, ви-
нар.
механизам (грч. тесћапаб вештачки радим,
нлат. тесћашзтиз) 1. грађа (ИЛИ: састав,
унутарњи склоп) неке машине (часовника,
пушке и др.); 2. законски одређен систем
кретања или збивања, као и направа која
изводи те кретње; 3. фил в. механицизам
механизација (грч. тесћапаб) 1. замена фи-
зичке (људске и сточне) снаге машинама,
увођење и употреба машина у производљи;
2. вој снабдевање војске убојним оклопним
и моторизованим возилима (тенковима,
аутомобилима итд.); уп. машинизација и
моторизација.
механика (грч. тесћапаб вештачки урадим,
проналазим, т е с ћ а т к е ) део физике КОЈИ
Лексикон
мецена
се бави проучавањем појава кретања и
мировања, тј. законима, силама и помоћ-
ним средствима која изазивају кретање и
равнотежу тела, наука о кретању и равно-
тежи; дели се на статику (хидростатику,
аеростатику), динамику (хидродинамиху,
аеродинамику и др.); наука о машинама;
уређење, грађа машине итд.
механисти (грч. тесћапе машина, строј) при-
еталице механичког материјализма; по-
себно је тако називана једна група совјет-
ских филозофа крајем двадесетих и по-
четком тридесетих година овог века
(Бухарин, Стјепанов, Акселрод, Сарабја-
нов и др.).
механистички (нлат. т е с ћ а г ш т ш ) пр. фил. ко-
ји је у духу механтЈизма, механизма.
механицизам (грч. тесћапе машина, строј,
справа) фил. схватање по којем се све по-
јаве у природи и у друштву своде на ме-
ханичко кретање материје; механизам 3.
механичар (лат. т е с ћ а т с ш , грч. т е с ћ а т -
ко$) онај који се бави механиком, нарочи-
то примен>еном; онај који прави и оправља
машине, научне помоћне алате и инстру-
менте, машинист.
механички (грч. тесћаткоз) занатски, руч-
ни, руком израђен; псих. израђен или
учињен по навици, без учешћа мишљења и
свести, махиналан; који се тиче механике,
који спада у механику; који је изазван
кретањем, природним (физичким) узроци-
ма; механичке науке делови механике,
науке које спадају у механику; механичке
вештине вештине које се изводе руком;
механички доказ доказ који се изводи
помоћу инструмената.
механографија (грч. тесћапе вештачка
справа, §гарћо пишем) употреба машина,
стројева за обављање канцеларијских по-
слова.
механографика (грч. тесћапе оруђе за ве-
штачко извођење чега, §гарћб описујем)
механичко сликање, механичко сликар-
ство.
механологија (грч. тесћапе, 1о§1'а) наука о
справама које изазивају кретање, тј. о
машинама.
механотерапеут (грч. тесћапе, Шегарепб
лечим) вепггак у лечењу помоћу кретања
(масаже); уп. механотерапија.
механотерапија (грч. тесћапе, Шегарет ле-
чење) наука о лечењу помоћу кретања,
нарочито трљањем, гњечењем, ваљањем и
др. мишића ( = шведско лечење гамнасти-
ком, масажа); творац и оснивач оваквог
лечења је Швеђанин Пер X. Линг.
механургија (грч. тесћапе, егдоп дело,
посао) 1. вештина прављења машина; 2.
део медицине који обухвата механичко
лечење болесника.
меца (итал. тегха, лат. т е А ш ) в. меза.
мецанин (итал. техгашпо) в. мезанин.
мецена покровитељ и заштитник књижевни-
ка, уметника и научника, по Гају Цилнију
меценство 562
Мецени (1. Маесепаз, 70. пре до 8. н. е.),
угледном Римљанину, љубимцу цара Авгу-
ста, заштитнику и пријатељу научника и
песника, нарочито Вергилија и Хорација.
меценство покровитељство; в. мецена.
мецосопран (итал. тегго боргапо) куз. глас
између сопрана и алта, нарочито се одли-
кује пуноћом средњих тонова; мезосопран.
мецотинто в. мвзотинто.
мецофант (итал.) човек који зна више стра-
них језика, полиглот (израз створен по
кардршалу Ђузепеу Мецофантију, 1771-
1849, који је знао око 60 страних језика.
мецофорте (итал. тегго1ог1е) в. мезофорте.
меч (енг. та!сћ) сп. утакмица, такмичење,
борба, двобој (нарочито боксерски, шахов-
ски); у ужем смислу: трка у којој се
такмиче само два коња.
меч-бол (енг. та4сћ-ћа11) сп. последњи, одлу-
чујући поен у тени^ком мечу.
мечет (арап. та8§к1, тур. тевск!) мала му-
слиманска богомоља, као капела.
меџедија в. меџндија.
меџела (арап. та^аИа, тур. тесеИе) резиме
кодекса шеријатског права.
иеџидија (тур. тескИуе) некадашњи турски
новац; сребрна меџидија вредела 20, а
златна — 100 гроша, назив по султану
Меџиду (средмна XIX в.).
меџлис (арап. та§Ив место где се седи, тур.
тесНв) у арапским земл.ама скупштина,
парламент; судски колегијум; верско
управно тело.
миалгија (грч. т у з мишић, а1#о8 бол) мед. бол
у мишићима.
миастенија (грч. тук мишић, азЉбпеЈа сла-
бост, немоћ) мед. слабост (или: немоћност)
мишића.
миатонија (грч. туз, а ! о т а млитавост, кло-
нулост) дгед. млитавост мишића.
мигма (грч. тГ§та, т Ј ^ п у т ! мешам) мешање,
мешавина; уп. микстура.
мигматити (грч. те1§та, пп§та мешање,
мешавина) геол. магматске стене стваране
за време тектонских покрета од материја-
ла магматског порекла и околних стена
кроз које се магма пробија.
мигмос (грч. тудтбз) мед. в. михмос.
миграторан (нлат. 1ш§га1;огш8) који се сели,
покретан, несталан.
миграција (лат. т!§гаио) сеоба, сељење; сео-
ба животиња, нпр. птица селица.
мигрена (грч. ћегшкгаша, ћеппзув пола, кга-
шоп лубања, лат. ћегшсгаша, фр. пп§гате)
иед. једнострана главобоља.
мигренин (фр. гсијЈгате) мед. лек против ми-
грене (мешавина антипирина, као и ко-
феина и лимунове киселине).
мигрен-штифт (фр. пп^гате, нем. 31Ш) фарм.
ментол у облику мале писаљке (лек против
главобоље и зубобоље, као и средство за
расхлађивање.
мигрирати (лат. пп§гаге) селити се, пресели-
ти се, иселити се, одселити се, отићи;
селити, преселити.
мизерикордије
мидалеин (грч. тус!ао иструлим) Мед. отров
који се ствара у трулој лешини.
мидезис (грч. ту<1а6) мед. трул>ење услед
слузи или друге неке влаге.
мидер (нем. М1ес1ег) стезник, утег, потпашај.
миди (енг. гшс! средњи) један од модерних
стилова одевања; карактерише га умере-
ност, за разлику од максии мини.
мидииеткиња (фр. ткИпеМез) помоћница у
помодним трговинама у Француској; мла-
да радница; мидинета.
мидолина тип. врста слова, мешавина између
слова антиква и фрактура, тзв. акцидент-
на слова.
мидон (грч. тус1аб иструлим) кед. труо изра-
штај на телу.
мидраш (хебр.) збирка рабинских тумачења
Библије.
мидријазис (грч. ту<1па818) мед. проширење
зенице изазвано вештачким путем или
услед обољења.
мидријатикум (грч. ту<1па818) мед. средство
које изазива проширење зеница.
мидријатичан (грч. тус1па818) мед. који болује
од проширења зеница.
миза (фр. ппзе) улог у игри; Трг. капитал
уложен у неки посао или трговачко преду-
зеће и др.
мизалетија (грч. Ш18е6 мрзим, а1еЉе!а исти-
на) мржња на истину, зазирање од истине.
мизандрија (грч. пивеб, апег, апЉбб човек)
мржња на мушкарце, страх и зазирање од
мушкараца.
мизансцена (фр. пше еп зс&пе) распоређи-
вање глумаца на позорници.
мизантроп (грч. пнвед мрзим, апЉгбро8 чо-
век) човекомрзац; осоран и повучен човек.
мизантропија (грч. пп8&>, апШгброз) мржња
на људе, зазирање од људи; осорност и
повученост.
мизантропски (грч. тхвеб, апЉгброз) који
има особине човекомрсца и осорна човека.
мизаутја (грч. пивеб, аи16з сам) мржња на
самог себе, презирање самога себе.
миздрак (арап. гшггад, тур. гшггак) копље;
мизрак.
мизерабилан (лат. гшзегаћШк) јадан, бедан,
кукаван, несрећан.
мизерабилитет (нлат. гшкегаШНаз) беда, јад,
кукавност, несрећа.
мизерација (лат. тгзегаУо) жаљење, сажаље-
вање; дирљив начин говора.
мизерере (лат. пшегеге) почетак 57. псалма:
М18егеге те1, Веш! — Боже, смилуј се на
мене; мед. повраћање измета услед замрше-
них црева.
мизерија (лат. пивепа) беда, невоља, не-
срећа; јад; беда од човека, оличење беде и
неваље.
мизерикордија (лат. пизепсогсИа) милосрђе,
сажаљење, самилост; милост, помиловање.
мизерикордије (лат. т18епсог(11ае) лл. код
католика: столице за старе и немоћне
свештенике на којима седе за време бого-
служења.
 563
мизет (фр. ггшвеМе) муз. мале гајде; францу-
ска народна игра или мали муз. комад у
6/8 такта; војнички ранац; ђачка торба.
мизо- (грч. пмвеб мрзим) предметак у сложе-
ницама са значењем: мржња.
мизогал (грч. ппзеб, лат. СаПиз Гал) онај
који мрзи на Французе, французомрзац.
мизогам (грч. гшзеб, §атоз брак) онај који
мрзи на брак или зазире од брака; матор
нежења.
мизогамија (грч. пивеб, §атоз брак) мржња
на брак, зазирање од брака.
мизогамски (грч. гтвеб, дапикоз брачни) не-
пријател»ски расположен према браку.
мизогав (грч. пизеб, §упе жена) онај који
мрзи на жене, женомрзац.
мизогинија (грч. ггшео, вупе) мржња на жене.
мизокал (грч. пш&5, ка16з леп) онај који мрзи
и презире оно што је лепо и добро.
мизокапнос (грч. гтзеб, карпбз дим) неприја-
тел> (или: противник) пушења дувана.
мизокозмија (грч. пизеб, к6зтез1з кићење,
решење) мржња на кићење и дотеривање,
презирање кићења и дотеривања.
мизоксенија (грч. гшзеб, хепоз туђинац)
мржња на странце (или: на туђинце).
мизолог (грч. ппзеб, 16§оз) онај који мрзи и
презире разум или науку.
мизологија (грч. пшеб, 1о§1а) мржња на ра-
зум или науку (често случај код теолога);
пр. мизолошки.
мизонеизам (грч. пивеб, пеоз нов) мржња на
ново, отпор против онога што је ново —
против нових идеја, нових обичаја, нових
уређења итд. — које се одбацује, без испи-
тивања и проверавања, само зато што је у
супротности са старим и наслеђеним.
мизопедија (грч. пп8&>, р а И е т омладина,
деца) мржња на децу.
мизопогон (грч. гшзеб, рб§бп брада) брадо-
мрзац, онај који мрзи на браду, противник
ношења браде.
мизопонија (грч. ппвбб, рбпов труд, мука)
мржња на рад, зазирање од рада.
мизопсихија (грч. ппзеб, рзусће душа) за-
сићеност животом, мржња на живот.
мизофобија (грч. тузоз нечистоћа, прљав-
штина, рћоћоз страх) болестан страх од
додира, од инфекције; страх од микроба,
нечистоће.
мииоцефалон (грч. туја мува, керћа1е глава)
мед продор дужице (ока) кроз рожњачу.
мијаза (грч. ту1а муха, мува) мед. обољење
проузроковано мувама.
мијазма (грч. г т а з т а опогањење) мед. зараз-
на, кужна клица у ваздуху, заразница,
кужно испаравање.
мијазматичан (грч. ппазта) мед. заразан,
кужан, окужен, опогањен, загађен.
мијелалгија (грч. туе16з срж, мозак, а1§оз
бол) мед. бол у леђној мождини.
мијелин (грч. туе16з) анат. живчана мождина.
мијелитис (грч. туе16б) мед. запал>ен>е леђне
мождине.
36«
микотанатон
мијело- (грч. туе16з) предметак у сложени-
цама са значењем: срж, мозак.
мијелоза (грч. туе16з мождина) мвд. 1. бујан>е
коштане мождине; 2. постојање већег броја
мијелома.
мијелоидан (грч. туе16в, еМоз вид, облик)
сличан сржи, сржаст.
мијелом (грч. туе1бб) мед. израштај у кошта-
ној сржи, тумор, врста рака коштане
сржи.
мијеломалација (грч. туе16к, та1ак{а меко-
ћа) мед. омекшање леђне мождине.
мијеломенингитис (грч. гауе16з, т е ш п х мож-
дана опна) мед. запаљење леђне мождине и
њених омотача.
мијелопатија (грч. туе16в, раЉоз болест) мед.
болест, обољење леђне мождине.
мијелоплаксе (грч. туе16з, р1ах плоча) пл
зоол. крупне сржне ћелије.
мијелоспонгус (грч. туе16з, зрбп^оз сунђер)
мед. мождински спужвасти израштај.
мијелофтизис (грч. туеЛоз, рћ1}ц'818 сушица)
мед сушење кичме.
мијелоцити (грч. туе1бз, ку1оз суд, ћелија) пл.
зоол. ћелије коштане сржи.
мијитис (грч. т у з мишић) мед. запаљење
мишића.
мика (лат. ппса зрно, мрвица, нешто ситно)
мин. лискун, мачје сребро, мачје злато.
микаграфија (лат. гтса, грч. ^гарћт писање)
подражавање сликања на стаклу ле-
пљењем на стакло бојом ишараних ли-
стића лискуна.
микадо (јап. ЈШ узвишен, кас1о врата, дослов-
но: висока врата) титула јапанског цара,
коју нарочито ушЛребљавају странци; та-
кође: кратак мушки зимски капут.
микација (нлат. гшсаИо) мед. кретање (или:
кружење) крви по телу.
микашист (фр. 1тса8сћ181;е) геол. метаморфна
стена из групе кристаластих шкриљаца
чији су главни састојци кварц и лискуни,
односно амфиболи и пироксени.
микелети (шп. пи^ие1е1;е8, фр. пи^ие1е18) пл
ратоборни горштаци, становници јужних
Пиринеја, одлични стрелци.
микимото јапански вештачки бисер (по остр-
ву Микимото).
микоза (грч. тукез гљива) мед. главна болест,
опште име за све болести изазване гл>и-
вама.
микозис (грч. тукез) мед. слузни полип, гљи-
васт израштај на месу, обол.ење од гл>и-
вица.
микологија (грч. тукев, 1о§1а наука) наука о
гљивама; познавање гљива.
микориза (грч. тукез, гМга корен) појава
насел>аван>а неких гљивица на корену или
у корену виших биљака (букве, брезе, јеле
и др.)-
микотанатон (грч. тукез, Шапа1оз смрт) од
сумпорне киселине и кухињске соли спра-
вљено средство за утамањивање и спреча-
вање плеснивости и труљења дрвета.
микотичан 564
микотичаи (грч тукез гљива) мед изазван
гљивама, гљивичав
микракустичав (грч пикгоч мали, акоуо
чуЈем) КОЈИ може да чуЈе и слаб глас, КОЈИ
поЈачава звук (назив за инструменте КОЈИ
по]ачава]у моћ слушног чула доводећи му
звучне трепта)е)
микро- (грч ппкгоз) предметак у сложеница-
ма са значењем мали, ситан, голим оком
невидљив
микроанализа (грч ттпкгоч, апа1у.ч)5 разла-
гање, разлучивање) в микрохеми]а
микробарометар (грч гткгоз, ћагуз тежак,
т61хоп мера, мерило) физ барометар КОЈИ
показу]е стање живе у увећаноЈ мери (што
олакшава читање веома малих промена у
притиску ваздуха)
микроби (грч ггикгбз, 1>1О8 живот) пл наЈмања
животињска или биљна жива бића, зараз-
не клице, бактери]е, уп микроорганизми
микробиологија (грч Ш1кго&, ћшв, 1о§1а
наука) наука о микробима
микробласти (грч гшкгов, ћ1аз1;оз клица,
изданак) пл мед ситна Језгровита црвена
крвна зрнца
микровага (грч пикгоз, нем УЈа%е вага) хем
нарочито осетљива (до 1/10 000 §) вага за
микроаналитичка испитивања
микрограм (грч пнкго8, § г а т т а мала тежи-
на) врло мала тежинска Јединица, 1 ми-
крограм = 0,001 милиграма
микрографија (грч пикгоз, §гарћ1а описи-
вање) 1 огшсивање малих тела посматра-
них под микроскопом, 2 писање малим
словима
микроекономија (грч ппкгоз, сикопопиа
управљање кућом) део економиЈе КОЈИ
проучава поЈединачне економске по]аве
цене поЈединих роба, механизам тржиште,
понашање индивидуалних произвођача и
потрошача, расподелу дохотка итд
микрозом в микросоме
микрокардија (грч пмкгоз, кагсћа срце) анат
слаба развиЈеност срца
микронефалија (грч гшкгов, керћа1е глава)
ненормално мала лубања (лобања)
микроклима (грч пикгок, к ћ т а ) физичко
стање приземног слоЈа атмосфере (до 2 т
висине), сгање природних по]ава на врло
малом простору
микрокосмички (грч пикгоб, козтоз свет,
васиона) КОЈИ се тиче микрокосмоса, КОЈИ
припада микрокосмосу
микрокосмологија (грч пикгбв, кокток. 1о@1а
учење, наука) учење о малом свету, учење
или наука о свету у маломе, наука о
човеку, антропологи]а, уп микрокосмос
микрокосмос (грч пикгов, козтоз) свет у
малом, свет малих величина КОЈИ се доне-
кле може посматрати као засебан свет, као
умањена слика великог света или макро-
космоса, света у великоме, нарочито, од
Парацелзуса, тако се зове човек као цен-
тар макрокосмоса, у на]нови]ОЈ физици
атом, молекул
микропалеонтологија
микрокристаласт (грч ппкгок, кгуз!;а11оз) са-
стављен од кристала видљивих само под
микроскопом
микролепидоптерологија (грч пикгоз, 1ер18,
1ериЈоз љуспа, пахуља, р1«гоп крило, 1о#1а
наука) зоол наука о лептирићима
микролингвистика (грч гшкгоз, лат 1ш@иа
Језик) лингв 1 део науке о ]езику КОЈИ
проучава везе и уза]амне односе по]ава у
Језичком систему, 2 лингвистика у ужем
смислу, сулр макролингвистика
микролити (грч гшкгоз, Мћоз камен) ситни
кристали КОЈИ се могу видети само под
микроскопом
микролог (грч т1кго-1о§о8) цепидлака, сит-
ничар, тесногруд човек, педант
микрологија (грч т1кго-1о§1а) цепидлачење,
ситничарење, бављење безнача]ним ства-
рима, педантериЈа
микроманија (грч гшкгоз, тагаа помама,
лудило) печх болесно потцењивање самог
себе, нарочито код меланхолије, старачке
излапелости и др (супр мегаломаниЈа), уо-
бражење да се тело смањило и скугшло
лудило смањивања
микромегас (грч пикгоз, т^§аб велик) мали
човек, КОЈИ би хтео да га сматра]у неком
величином
микромелија (грч пикгоз, те1о8 уд) мед не-
нормално мали удови
микромеран (грч гшкго-тегез) КОЈИ ]е саста-
вл>ен од веома малих делова (нарочито се
каже за минерале ЧИЈИ се састо)ци могу
видети само помоћу микроскопа)
микрометар (грч гшкгоз, т61гоп мерило,
мера) физ справа на догледима и микро-
скопима ко]а служи за мерење веома ма-
лих предмета и углова (обично помоћу
микрометарског завртња, малог завртња
за прецизирање физичких, астрономских
и математичких инструмената)
микрометеорологија (грч пикгок, метеороло-
ги}а) наука о физичким процесима у на]-
нижем СЛОЈУ ваздуха (на ДОН>ОЈ граници
атмосфере)
микрометрија (грч пикгоз, т е ! п а мерење)
физ вештина мерења веома малих предме-
та и углова
микромилиметар (грч пикгоз, те1гоп мера
мерило, лат пн11е хил.ада) в микрон
микрон (грч пикгоп) физ Јединица за мерење
веома малих дужина \ светлости=1 10 000
с т = 1/1000 т т (обележава се грчким сло-
вом и), микромилиметар, уп милимикрон
микроорганизми (грч гткгоз, ог^апоп оруђе,
алатка) биол животињска и биљна бића
ко]а се могу видети само помоћу микро-
скопа, уп микроби
микропалеонтологија (грч гткгов, палеон-
тологиЈа) грана палеонтологрце ко]а проу-
чава мале фосилне об]екте (нпр алге,
фораминифере)
микропаразити 565
микропаразити (грч. пикгбв, рагазНоз гото-
ван) биол микроби ко ји живе као паразити
и проузрокују болести.
микропеталан (грч. гшкгбв, р<На1оп лист) бот
који има мале латице.
микропила (грч. гткгбз, ру1е вратнице, ка-
пија) -гоол на јајету шкољки, инсеката и
др.: фини отвор на чврстој опни око нео-
плођеног јајета, служи за дисан>е, ис-
храњивање за време развијања и за про-
лаз семене ћелије при оплођавању; бот на
семеном заметку биљчиног плода: пропуст
који води кроз интегумент ка нуцелусу,
служи за продирање цветног праха или
цветнопрашне цеви ради опрашивања или
оплођавања.
микропсија (грч. гшкгбв, орз15 вид, виђење)
мед гледање ствари у умањеном облику,
болест очију која долази услед слабости
неких унутарњих очних мишића и изве-
сних обољења мрежњаче, због чега изгле-
да да су предмети гледања мањи и ближи
но што су у ствари; супр. макропсија.
микропсихија (грч. гткгбз, рзусће душа) ма-
лодушност, клонулост душевна; ситничар-
ство, тесногрудост.
микроптера (грч. ппкгов, р^егоп крило) пл.
зоол ситнокрилци међу инсектима.
микроптеран (грч. гшкгоз, р1егоп) зоол који
има мала крила, ситнокрил.
микрорхија (грч. пнкгоз, огсМз мудо) мед
ситномудост, ситни семењаци.
микросеизмичав (грч. пмкгбв, зектбз по-
трес) који потиче од малих потреса Земл>е;
који показује и бележи мале потресе; који
се може видети само на сеизмографу, тј.
неосетан (потрес).
микросекунда (грч. гшкгбв, лат. зесипс1а) ми-
лионити део једне секувде.
микроскоп (грч. гткгбз, вкорбо посматрам,
гледам) опт. инструменат (углавном) са два
сабирна сочива, помоћу којег се ситни
блиски предмети могу видети под много
већим видним углом но голим оком, услед
чега такви предмети изгледају јако увели-
чани (најновији микроскопи могу да уве-
личају предмет посматрања неколико
хиљада пута); микроскопијум симплекс
(лат. гтсгозсоршт 8ипр1ех) просто, једно-
ставно увеличавајуће стакло; микроскопи-
јум композитум (лат. 1шсго5сор1шп сотро-
кИит) апарат за увеличавање који се са-
стоји од више сочива; електронски микро-
скопи увеличавају далеко више пута него
поменути (стотине хиљада пута).
микроскопија (грч. гшкгов, зкор46) употреба
апарата за увеличавање (микроскопа) и
наука о томе; посматрање, испитивање,
проучавање помоћу микроскопа.
микроскопирати (грч. ппкгбб, зкорео) радити
микроскопом, увеличавати.
микроскопски (грч. тхкгбз, вкорбо) који се
односи на микроскоп; посматран микро-
скопом; који се може видети само под
микроскопом, нпр. микроскопске живо-
микрофон
тин>е; микроскопска техиика в. микротех-
ника.
микросоматија (грч. тИсгбз, 8бта тело) в.
микросомија.
микросоме (грч. тИсгбв, збта тело)пл физиол.
језграсти делићи у протоплазми ћелија.
микросомија (грч. ппкгбз, зота) патуљство,
баџавост, мала грађа тела.
микросоциологија (грч. т1кгбб, социологија)
грана социологије која проучава мале
друштвене групе и процесе који повезују
људе у такве групе.
микроспоре (грч. ппкгбб, 8рога сетва, усев)пл
бот, мушки сполни органи код бесцветница.
микроспорија (грч. пикгбв, 5рога)«ед зараз-
на болест коже и косе, коју изазивају
нарочите гљивице.
микростомав (грч. тЈкгбб, $1;бта уста) пр.
који има мала уста, малоуст.
микроструктура (грч. ппкгбв, лат. б!гис(;ига
склоп, састав) грађа једног тела која се
може проматрати само помоћу микро-
скопа.
микросфиксија (грч. гпхкгбб, брћуго узбудим
се, узрујавам се) мед. слабо куцање била
(пулса).
микротазиметар (грч. ппкгов, 1а818 напетост,
запетост, т61гоп мера, мерило) фж. ин-
струменат који показује и најмање исте-
зање неког тела услед топлоте влажног
ваздуха и др.
микротека (грч. ггпкгбк, 1ћеке орман) збирка
микрофотографија.
микротехника (трч. т1кгбз, 1есћшке) све ме-
тоде за истраживање најфиније (микро-
скопске) грађе тела.
микротом (грч. пикгбз, 1оте сечење) апарат
помоћу којег се животињска и биљна тки-
ва расецају у посве танке и провидне
листаће (до 0,005 т т дебљине), и иа тај
начии приправљају за микроскопска
испитивања.
микротрофија (грч. пнкгов, 1горће исхрана,
храна) мед. оскудна (или: недовољна) ис-
храна.
микрофарад (грч. ппкгбб, енг. КагасЈау) ми-
лионити део једног фарада; знак: ц Г.
микрофауна (грч. гшкгбв, нлат. Гаипа живо-
тињски свет) зоол. део фауне који обухвата
животиње које се могу посматрати само
под микроскопом; супр. макрофауна.
микрофиле (грч. ппкгбз, рћуИоп лист) пл. бот.
биљке са малим лишћем.
микрофилм (грч. тИсгбз, енг. Шт) фото-
графски умањен снимак књига и докуме-
ната.
микрофити (грч. пмкгбб, рћу16п биљка) пл.
бот биљни михроби.
микрофлора (грч. шИсгбз, лат. Иога биљни
свет) ситни биљни организми, који су ши-
роко распрострањени у природи (гллве,
алге, бактерије).
микрофон (грч. тИогбз, рћопе звук, глас)фнз.
апарат за појачавање звука, нарочито у
телефонији и радиофонији.
микрофонија 566 милијада

микрофонија (грч. ппкгбз, рћбпе) слабост микстура (лат. Ш1х1;ига) смеша, мешавина, бу-
гласа, слабогласност. ћкуриш; фарм. мешавина од разних леко-
микрофотографија (грч. гшкгбб, рћоз, рћ61б8 ва, помешано пиће; муз. оргуллки реги-
светлост, ^гарМа писање) снимање (или: стар за појачавање тонова, мешавина ос-
сликање) у увећаном облику, помоћу ми- новног тона, квинте и октаве, или дуоде-
кроскопа, микроскопски малих предмета. циме.
микрофотоскоп (грч. пикгбз, рћб8, рћ616б, миктере (грч. тук№г) пл. ават. ноздрве.
зкорео посматрам) апарат помоћу којег се микгеризам (грч. тук№п8т6з) ругање, изру-
могу читати генералштабне карте у гивање, подругивање, исмевање.
смањеном сразмеру и дању и ноћу. миктерофонија (грч. тук!ег, рћбпе глас)мед.
микрофталмија (грч. пикгбз, орћЉа1т!а оч- говорење кроз нос, уњкање.
на болест) мед. болесна смањеност очне миле (лат. тШе) хил>ада, тисућа, нпр. један
јабучице, ситноокост; пр. микрофталми- про миле један на хиљаду, два про миле
чан. два на хиљаду.
микрохемија (грч. ппкгбб, сћете(а) део хеми-миледи (енг. ту1а<1у) израз којим се осло-
је који се бави посебним својствима малих вљава једналеди/ милостива госпођа, ми-
и најмањих делића, и утврђивањем састо- лостива госпођица.
јака који се могу наћи само помоћу микро-милезим (фр. тШ^випе) година утисвута на
скопа, ултрамикроскопа, микроваге итд. новцу (или: споменици, медаљи итд.).
милевар (нлат. тШепапш) в. хилијаст.
микрохровометар (грч. пикгбз, сћгбпоз вре- миленаризам (нлат. тШептшп хиљаду годи-
ме, т61гоп мерило, мера) справа за мерење на) учење о будућем хиљадугодишњем
веома малих времена, часовник за одређи- царству Месијином на Земљи; уп. хилија-
вање веома малих размака времена. зам.
микроцефал (грч. гткгоз, керћа1е глава) онајмиленијум (нлат. тШеппшт) време од хиља-
који има микроцефалију, ситноглавац. ду година; хиљадугодишње царство.
микроцефалија (грч. гшкгоз, керћа1е) ситно- милепес (лат. тШерез) зоол. стонога.
главост, особина људи који, због тога што милерам (нем. МИсћгаћш) павлаха са млека.
им прерано срасту кости лубање, имају милеранизам опортунистичка струја у соци-
необично ситну лубању, услед чега им се и јалиегачком покрету која тражи учешћа
мозак недовољно развије те остану духов- социјалиста у буржоаским владама; назив
но ограничени. по имену фр. социјалистичког вође Алек-
микроцити (грч. ппкгбз, ку1о8 дупља, шупље сандра Милерана (МШегапс!), који је 1899.
тело, бокаст суд) нед. неприродно ситна, год. ушао у владу Валдек-Русоа; уп. мини-
лоптаста крвна зрнца. стеријализам.
микса (грч. туха слуз) кед. носна слуз. милеровање неговање тела јутарњом собном
микседем (грч. туха, оШета оток)мед. слуза- гимнастиком по систему данског инжење-
ста подбулост коже, нарочито на лицу. ра Ј. П. Милера.
миксеолиза (грч. тЈдпупи мешам, 1уб милефјори (итал. тШебоп) пл. „хил.аду цве-
растварам) справљање чистијих мешаних това", стаклени мозаик од живописних
боја мешањем њихових раствора. стаклених прутића уметнутих у небојено
миксер (енг. тјхег) 1. момак који меша пиће стакло (за шоље, дозе и др.)-
у бару; 2. апарат за мешање, сецкање, милефолијум (лат. тШе^оИшп) бот. спориш,
млевење и цеђење намирница; 3. стручњак хајдучка трава, столисник.
за мешање, претапање слика (видео-ми- мили- (лат. шШе, тПН-) предметак у сложе-
ксер) или тонова (аудио-миксер) на теле- ницама са значењем: хил>адити део чега
визији и радију. (1/1000).
миксодан (грч. туха слуз) пр. мед. сличан милиампер (лат. тШе, тПП-, фр. Атрбге)
слузи, слузаст. физ. хил>адити део једног ампера.
миксома (грч. туха) мед. слузник, слузни милиамперметар (лат. тШе, фр. атреге, грч.
израштај, нарочито на пљувачним жлез- те!гоп) физ. амперметар помоћу којега се
дама, мудима и др. могу мерити врло мале јачине електричне
миксоматоза (грч. туха, зота тело) мед. за- струје.
разна вирусна болест зечева и кунића. милиар (лат. тШе, агеа површина) хиљадити
миксомицете (грч. туха, тукез гљива)шг. бот. део једног ара, десети део квадратног ме-
в. мицетозоа. тра.
миксореа (грч. туха, геб течем, цурим) мед. милибар (лат. тШе, ппШ-, грч. ћагоз тежина,
истицање слузи, излучивање слузи. терет) динамичка јединица за мерење ат-
миксосарком (грч. туха, загх, загкбк месо) мосферског притиска, = хил>адити део
мед. слузномеснати израштај, слузни по- једног бара.
лип. милиграм (лат. тШе, грч. §гатта) хил>адити
миксофите (грч. туха, рћу16п биљка) пл. бот. део грама (бележи се са т§).
в. мицетозоа. милијада (нлат. 1шШас1а) време од хиљаду
микстум (лат. гшхШт) смеша, мешавина. година, хиљада година.
милиЈаран 567
милијаран (лат. т Ш и т просо) ситан као
зрно проса; милијарна туберкулоза мед.
туберкулоза са туберкулама ситним као
зрно проса.
милијарда (фр. гшШагс!) хиљаду милиона.
милијардер (фр. ппШагс1а1ге) богаташ чије
имање представља вредност од једне мили-
јарде или више милијарди.
милијарија (лат. гаШшп просо, тШапа) мед.
просица, просасти осип; милијарис фебрис
(лат. тШапв {ећга) просаста грозница.
милије (фр. гаШеи) 1. средина, околина,
друштво, све оно што окружава једно
живо биће, па и човека; 2. мали стони
чаршав, столњак (везен или од чипака);
миље.
милијум (лат. тШшп просо) мед. ситна бела
или жућкаста зрнца која настају ску-
пљањем епидермских ћелија у лојним
жлездама коже, понајчешће на очним
капцима.
милилитар (лат. тШе, грч. И1га) хиљадити
део литра.
милиметар (лат. тШе хил>ада, грч. т61хоп
мера, мерило) хиљадити део метра.
милимикрон (лат. тШе, грч. пикгоп мали,
ситан) опт. јединица за мерење посве малих
дужина = 1 милионити део милиметра
(бележи се са т ц ) .
милион (нлат. пиШо, итал. тШопе) хиљаду
хиљада = 1,000.000.
милионар (фр. тШшппаиге) богаташ чије
имање представља вредност од једног или
више милиона; фиг. веома богат човек,
трули газда.
милистер (лат. тШе, фр. тШа1&ге) хиљадити
део једног стера; уп. стер.
милитаризам (фр. пиШапвте) превласт вој-
ске над цивилним органима државне вла-
сти; систем примењивања војне силе у
коначном решењу спорних питања сполле
и унутарње политике; политика нао-
ружања и припремања за рат; војнички
систем, војна управа, војничка владавина.
милитаризација (фр. пиШапааИоп) увођење
војничког уређења, уређивање неке уста-
нове (школе, државе, друштва, сталежа
итд.) по војничком систему, повојнича-
вање, повојничење; проширење војних за-
кона и војне дисциплине на извесне гране
народне привреде (индустрије, железница
и др.); увођење опште војне обавезе.
милитаризирати в. милитаризовати.
милитаризовати (фр. пиШапзег) увести (или:
уводити) војничко уређење, повојничити,
повојничавати; уводити (или: увести) оп-
шту војну обавезу.
милитарист(а) (фр. пиШапз^е) присталица
милитаризма.
милицајац (лат. тПШа) в. шишцчоиар.
милиција (лат. пп1Ша) 1. народна војска,
наоружани народ (за разлику од редовне
или стајаће војске); 2. у СФРЈ: оружани
део државне или јавне безбедности, једна
од служби органа унутрашњих послова,
мимикри]а
која штити живот и личну слободу грађа-
на, одржава јавни ред и мир, открива
кривична дела и њихове извршиоце и
обезбеђује извршење других послова од-
ређених законом.
милиционар (лат. тПШа) члан милиције;
милициоиер.
милонити (грч ту1е млин) пл. геог. здробљене
или потпуно самлевене стене које постају
приликом навлачења појединих делова
стеновитих маса преко стабилне подлоге.
милорд (енг. ту1огс1) господин, милостиви
господин; титула високог племства у Ен-
глеској; титула разних високих државних
чиновника и епископа енглеске народне
цркве.
милреис (порт.) златна португалска новчана
јединица од 1000 реиса, тежине 1,77 §.
милтоза (грч. тШоз црвена креда) мед. испа-
дање трепавица услед запаљења; мада-
роза.
миља (ент. пп1е, лат. тШе хил>ада) јединица
за мерење дужине (енглеска миља)=1760
јарда= 1609,3426 т у земљама Комонвелта
и 1609,3472 т у САД; мера за површину у
Енглеској = 2,58 к т 2 ; морска миљау нау-
тици јединица за одстојања; она је једнака
лучној минути и износи 1852 т .
мил,е (фр. тШеи) в. милије.
миљо (итал. пп§Ио) италијанска миља=1,48
кт.
мима (грч. пптов, лат. типиз) подражавање;
лакрдија, шаљива игра код старих Грка и
Римљана која се поглавито састојала у
комичном подражавању разних каракте-
ра и типова; мимска уметница, балетска
играчица.
миманза (сскр. гштап^ка) фил. назив једног
индијског филозофског система пантеи-
стичког правца, који сматра супстанцију
као једино што је стварно, а све остало као
пуку варку и обману.
мимавса в. миманза.
мимар (тур. тшхаг) грађевински инжењер,
архитект(а); отуда назив неимар.
мимбер(а) (тур. т т ћ е г , пптћег) проповедао-
ница у џамији с које се говори петком и на
Бајрам.
мимеза (грч. Ш1те518 подражавање) 1. по-
дражавање покрета и понашања некога
човека; 2. рет. подругллво понављање чи-
јих речи; подражавање уопште, нпр.: „Он
ће доћи, ја велим." „Хм! . . . Он ће доћи, ја
велим."
мимеограф (грч. пптоБ, јр"арћб пишем,
бележим) апарат за умножавање писаних
ствари (проналазак Едисонов).
мимика (грч. тГтов) означава изразне појаве
на лихфг уколико ове почивају на покрети-
ма мишића.
мимикрија (енг. ппппсгу од грч. т т п к б з
подражавачки) зоол., бот. стална или при-
времена сличност по облику, боји и другим
спољним особинама неких животиња, у
мањој мери и биљака, са околином у којој
мимичар 568
обично живе (са грањем, лишћем, кором
дрвеЈ^а, камењем и др), услед чега их је
тешко препознати када су на тим предме-
тима; такође: велика сличност једних жи-
вотиња с другим, тако да их је тешко
разликовати, иако између себе немају ни-
какве друге везе сем те спољне сличности
(нпр. неки лептирови личе на осице, због
чега се непријатељи не усуђују да их
нападају).
мимичар (грч. птпоз) вештак у подража-
вању и представљању неког другог, глу-
мац; шаљивчина, лакрдијаш.
мимички (грч. пппикбз подражаван, по-
дражавачки, ггтпоб) подражаван, који по-
дражава, који представља покретима не-
кога другог, подражавајући; који спада у
мимику; мимичко представљање пред-
стављање подражавањем покрета; ми-
мичке вештине вештине подражавања;
мимички уметници глумци.
мимограф (грч. тГтоз, §гбрћб пишем) писац
мимичких позоришних комада.
мимографија (грч. тГтоз, {р-арћт) писање
мимичких позоришних комада и драма.
мимодрама (грч. гттоб, Љ а т а ) мимички
позоришни комад, мимичка драма.
мимоза (нлат. пнтоза, шп. тгтоко) бот поро-
дица биљака веома сродних са лептира-
стим билжама, само са зракастим цветови-
ма; нарочито је занимљива тзв. мимоза
пудика (лат. пптоза ршИса „стидљива
мимоза"), чији се листићи при додиру
склапају.
мимолог (грч. гшток, 16§оз) подражавалац,
вештак у подражавању другога.
мимологија (грч. птпоб, 1о|*Га) подражавање
говора и поиашања других лица.
мина (итал. т т а , фр. т т е ) 1. подземни
ходник у руднику и утврђењу; тамник,
лагум; рудник, мајдан, рудно окно; рудна
жица; руда; вој. челична кутија напуњена
јаким разорним материјалом за уништа-
вање непријатељских објеката (утврђења,
бродова, мостова и д р ) ; фиг. скривен план
коме је цил> уништавање кога или чега;
графит за писалже.
мина (фр. т т е ) 2. израз лица, изглед, лице;
правити мину изразом лица показивати
своје расположење према коме или чему.
минаре(т) (тур. т т а г е ) висока уска кула уз
џамију, с које мујезин позива вернике на
молитву. * минерализирати (фр. гшп&гаИзег) претвори-
минаторав (нлат. тша1огш8) припретан, који
прети, претилачки, опасан.
миначеволе (итал. гшпассеуо1е) муз. в. мина-
чозо.
мивачозо (итал. ттассшзо) муз. прегећи,
силно.
минбер(а) в. мимбер(а).
миндер (тур. гтпс1ег) душек.
миндерлук (тур. гшпдегИк) врста дугачког
отомана с јастуцима; сећија.
минералне соли
минђуша (тур. теп^из, од пере теп^иЗ) на-
КИТ који се веша о ухо, наушница, обо-
дац.
мине (нем. Мтпе) љубав, удварање женама;
уп. минезенгери.
мивезенгери (нем. Мтпекап§еп) пл. немачки
лирски песници из ХП и ХШ века, названи
по томе што је главни предмет њиховог
певања била л>убав и удварање женама.
минезингери (нем. М1ппе5ап§еи) пл. в. мине-
зенгери.
минеј (грч. тешашЈ месечни) у православној
цркви: месечник, књига која се употре-
бл.ава на богослужењу, а садржи тропаре
и све што се пева о празницима, распоре-
ђено по месецима.
минен-верфер (нем. Мтегмег&г) вој. справа
за бацање мина на непријатељске објекте
и положаје, минобацач.
минер (фр. т1пеиг) војник који служи у роду
војске којем је задатак прављење и наме-
штање мина; пионир; рудар, рударски
радник; на берзи: шпекулант који рачуна
са дизањем курса (супр. контра-минер онај
који шпекулише падањем курса).
минерал (нлат. ттега1е, фр. гтп<>га1) руда,
свако хомогено анорганско природно тело
које сретамо као саставни део Земљине
коре, као и неки производи распадања
органских материја (угал>, смола, петролеј
и др.).
минералан (нлат. т1пега1Ј5) рудни, који са-
држи у себи руде; минерална вода лекови-
та вода, вода са знатним састојком разних
соли и гасова, која се, према свом главном
састојку, зове: кисела, горка, сумпорна,
гвоздена, јодна вода; минерална теориј/'
бот. учење немачког хемичара /. Либига
(1803—1873), по којем се биљке хране рас-
творљивим минералним састојцима ко-
ји се налазе у тлу; минерална физика део
минералогије који проучава физичке осо-
бине руда; минерална хемија наука ко-
ја проучава хемијски састав и хемијска
својства минерала; мииерална уља течни
угљоводоници издвојени из нафте фрак-
ционом дестилацијом; минералне соли
неорганска једињења која се састоје из
киселина делимично или потпуно неутра-
лисаних базама.
минерализација (фр. гшпегаШег) претва-
рање у минерал; мењање састава воде
додавашем минералних састојака.
ти (или: претварати) у минерал; изменити
воду додавањем минералних састојака.
минералије (нлат. штегаИа) лл. минерали,
руде; кабинет минералија збирка руда и
разног камења.
минерална теорија в. под минералан.
минерална улћа в. под минералан.
минералаа физика в. под минералан.
минерална хемија в. под минералан.
минералне соли в. под минералан.
минералог 569
минералог (нлат. пнпегаИв, грч. 16Ј;ОЗ) позна-
валац минерала, научник који се бави
минералогијом; минералогист.
минералогија (нлат. пппегаНв, грч. 1о|*1а)
наука о саставу и свима осталим својстви-
ма минерала.
минералотист(а) (нлат. ттегаИз, грч. 1ОЈР-
в1еб) в. минералог.
минералуртија (нлат. ттегаНб, грч. ег§оп
дело) добивање и прерада минерала.
Минерва (лат. Мтегуа) шгг. код старих Ри-
мљана: кћи Јупитерова, богиња мудрости,
вештина (нарочито ткања) и наука; тако-
ђе: богања рата и ратне вештине (код
старих Грка Атина).
минероген (нлет гшпегаНз, грч. §еп- корен
од ^1§пе81ћа1 настати, постати) који је на-
стио од минерала, овако се каже за руде
чији су састојци постали или кристализа-
цијом из растопл>ене материје или из ра-
створа, дакле без сарадње органских бића;
супр органоген
минерогелија (нлат. пппегаНз, грч. корен
Веп- од р'дпе51ћа1 са додатком § е т а у
значењу начина произвођења, постајања)
део минералогаје који се бави историјом
постанка и развитка минерала.
минерогнозија (нлат. гшпегаИз, грч. §пб818
познавање, знање) део минералогаје који
се бави описивањем и сврставањем мине-
рала.
минерографија (нлат. гшпегаИз, грч. ^гарМа
опцс) описивање руда (минерала).
мииет в. менует.
мини (лат. гшгитиб) појам у новој моди, који
означава веома кратке халлне и сукње;
такође ознака за предмете израђене у вео-
ма малим размерама; супр. макси.
мини-баскет (гспт- од лат. г т т т ш п , енг.
ћазке!) сп кошарка коју изводе дечаци \«
девојчице (од 8 до 12 година),. дечја ко-
шарка.
чинијатор (итал. 1шша1оге) уметник који
ради слике у малом формату.
минијатура (итал. гшшаШга) првобитно: сли-
ка минијатора, обично калуђера који су, у
сред. веку, украшавали рукописе, нарочи-
то велика почетна слова, цртежима; отуда:
слика израђена у малом формату, слика у
маломе.
минијатуран (лат. пиша1дд5, фр. гтшаШге)
мален, смањен, у малом ИЛИ смањеном
облику; минијатурно сликарство сликање
средњовековних минијатора; сликарство
које израђује слике у малом формату
гуми-бојама.
минијатуризација (лат.) умањивање, уситња-
вање, цепкање (сечење) до најмањих де-
лића.
минијатурист(а) (фр. т1ша1;ип81е) в. минија-
тор.
минијум (лат. ппшшп црвенило) сложени
оксид олова (Рк>зО4); црвене боје; употре-
бљава се у индустрији стакла, за израду
министериЈат
глазура у грнчарству, за заштиту метала
од рђања и др.
минима (лат. пигшпа) муз. мала нота, нота
која означава пола такта.
минималан (нлат. тшппаИв) најмањи, нај-
ситнији, најнижи, најнезнатнији; најнеоп-
ходнији, најпотребнији; минимални термо-
метар термометар који показује само нај-
нижу температуру за неки размак време-
на; супр. максималан.
минималисти (лат. т 1 т т и т ) пл. они који се у
свом политичком програму задовољавају
најмањим.
мишшум (лат. гаштшп) (оно што је) на]-
мање, најситније, најниже, најнезнатније;
најмања мера, најмања вредност неке ве-
личине, најмањи износ нечега, најнижи
степен неке величине (супр. максимум); ба-
рометарски минимум област најнижег или
најдубљег ваздушног притиска; минимум
егжстенције материјална средства која су
неопходно потребна за одржавање живота
и за опстанак.
минимус (лат. ттнпиб) врло мали, врло
ситан, најмањи, најситнији.
мииирати (фр. т т е г ) поткопати, поткопава-
ти, правити подземне ходнике, лагуме; на-
местити мину, намештати мине, правити
минске препреке; фиг. скривено и лукаво
радити против кога или чега, подривати
темеље чега.
министар (лат. гттз^ег) „слуга"; највиши
државни службеник који, стојећи непо-
средно под поглаваром државе, управља
једном граном државне управе и који је
одговоран само поглавару државе а, у
уставним државама, и народном представ-
ништву. Сви министри заједно сачињавају
министарски савет или кабииет, којем на
челу стоји министар председник (мини-
стер-президент); мииистар без портфеља
министар који само учествује на већањима
министарског савета, а нема свога ресора.
министарски (нлат. гттз^епаив) који се таче
министра или министарства, који припада
министру или министарству, који потиче
од министра или министарства.
министарство (лат. пиш81егшт) одсек цело-
купне врховне државне управе који је под
управом једног министра и његови служ-
беници; зграда за то.
мивистеријализам (лат. пптз^ег) 1. политика
министара; 2. одобравање рада министара
и држање уз њих, тј. уз владу; 3. опортуни-
стичка струја у социјалистичком покрету
која тражи учешће социјалиста у буржоа-
ским владама, „министарски социјализам"
(уп. милеранизам).
министеријалитет (нлат. гшт81епа1Наб) зва-
ње и положај министра.
министеријални (лат. гттв^ег) в. мииистар-
ски.
министеријат (лат. 1шгцб1ег) звање и положај
једног министра.
министеријум 570

министеријум (лат. гттб1егшт) државна Атињани морали да шаљу као данак у

управа или влада; сви министри једне крви, сваке девете године по 7 младића и 7
државе и њеног поглавара; ресор који девојака, за казну због убиства Миносовог
стоји под управом једног министра и њего- сина; грчки јунак Тезеј, који се такође
ви чиновници. налазио међу тих седам младића, убије
министер-резидент (нлат. пишб(ег гекИепз) чудовиште помоћу Миносове кћери Ари-
опуномоћени министар једне државе код јадне, и тако ослободи Атињане те срамне
владе и владаоца друге (по рангу, нижи од и тешке казне.
амбасадора). минстер (нем. Мип81ег, лат. топаз1егшт)
министративан (клат. гштк^гаИхок) који главна црква, столна црква, саборна
служи, послужује, помаже, сарађује. црква.
министратор (лат. пши51ха1ог) слуга, помоћ- минстрел (енг. Ш1пз1хе1) певач, гуслар.
ник, сарадник; министратор јурис (лат. минуенд (лат. ттиепс1и8) мат. број који се
пиш81ха1ог јипв) правни саветник. умањује, од кога треба одузети други неки
министрација (лат. пигпв^гаио) служба, по- број, умањеник.
служивање, помагање, сарађивање. минуирати (лат. гшпиеге) смањити, умањити,
минитатор (нлат. тспхаХаХот) онај који прети, сузити, ограничити.
претилац, грозилац. минус (лат. ш т ш ) мање; мат. знак којим се
минитација (нлат. пипНаио) претња, грож- означавају негативне величине ( —, — х,
ња, угрожавање. —у); знак за радњу одузимања; физ. знак
минифов (лат. г ш ш т ш најмањи, грч. рћопе за електрицитет издвојен на свили којом
звук, глас) мали апарат који се састоји од се трља стакло; знак за ознаку температу-
микрофона за диктирање, електричног ре испод температуре леда који се топи или
уређаја за појачавање и слушалице (или воде која се мрзне под нормалним при-
звучника) за слушање. тиском; код термометра: знак којим се
минор (лат. гајпог) мањи, слабији, незнатни- обележава стање живе испод нуле (тј. ис-
ји; млађи по годинама; лог. друга премисау под тачке смрзавања); као именица: ма-
посредном закл>учку. н>ак, недостатак; то је његов минус то
минорат (нлат. ттога1из) право првенства је његова мана, недостатак, неуспех, не-
млађег у наслеђивању; супр. мајорат. што што му не иде у прилог.
миноратив (нлат. гшпога^ћгиб) фарм. средство минускули (лат. ттизстЛиз омањи) пл. тип.
за благо чишћење. врста веома малих слова.
миноративан (нлат. пппогаШгш) мед. који по- минут (лат. пшшШт) в. минута.
маже благо чишћење. минуга (лат. шти1а зс. рагв умањен део)
миворација (нлат. ттогаИо) смањивање, шездесети део једне целине, нарочито јед-
умањивање; мед. благо чишћење. ног часа, степена; гесор. шездесети део је-
миноре (итал. т т о г е ) муз. в. мол. дног степена; фиг. веома мали део време-
минорен (нлат. пппогептб) прав. малолетан, на, часак, тренутак; слик. мала мера за
неиунолетан; супр. мајорен. дужину човечјег тела, четрдесетосми део
миноренитет (нлат. ттогеппНав) прав. мало- дужине једне главе; арх. тридесети део
летство, малолетност. једног модела; ала мииута или ал минуто
минориет(а) (лат. пнпог) католички свеште- (итал. а11а пипиСа, а1. шши1») трт. намало,
ник нижег чина. наситно, тј. трговати, продавати; минутна
миноритет (нлат. ттогНаз) мањина, мањи трговина трговина намало, деталла трго-
број гласова; супр. мајоритет. вина.
минорити (лат. &а1гев т т о г е в ) пл. мања или минутерије (лат. т т и ! а ) пл. в. мииуције.
незнатнија браћа, име којим се, из скро-
мности и скрушености називају франци- минутасима (лат. пптШввипа) пл. ситнице,
сканци (фрањевци). подробности, најситније (или: најнепосред-
минорка племенита раса кокошију белог или није) појединости, нпр. неког догађаја.
црног перја (названа по шпанском острву минутист(а) (лат. т т и е г е умањити) трговац
Минорка или Менорка). намало, ситничар, детаљист.
Минос (грч. Мтбб) мгг. 1. син Зевсов и минуције (лат. т т и И а е ) пл. ситнице, безна-
Европин, краљ и законодавац на Криту; чајности, беспослице.
чувен по својој строгој правичности, судија минуциозан (фр. тшииеих) који иде до сит-
у подземном свету; 2. унук првога, творац ница, подробан, исцрпан; веома тачан, са-
чувеног лавиринта, критски краљ који је вестан; цепидлачки.
приморао Атињане на плаћање тешког и минуциозност (фр. пипииеих) подробност,
срамног данка у крви; уп. Минотаур. исцрпност; тачност, брижљивост, крајња
Минотаур (грч. МЈпбв, 1апгоз бик) мит. син савесност; цепидлачење.
Пасифаје, жене критског краља Миноса, и Минхаузен (нем. Мипсћћаизеп) шаљивчина
једног бика, чудовиште — пола човек а који грубо увеличава своје ловачке и раз-
пола бик; краљ Минос саградио је лави- не лагарије; фиг. велики лажов.
ринт и затворио у њега Минотаура, хра- мињон (фр. гт§поп) мали и љубак, нежан,
нећи га људским месом, због чега су му умил>ат, дражестан, сладак, омил>ен, нај-
 571 ииријада

милији; као именица: мил>еник, љубимац; миофобија (грч. тув, тубз миш, фобмја)
кув. врста малих и веома слатких колача; болестан страх од мишева.
тип. врста ситних слова. миофон (грч. тув, рћбпе звук, глас) мед.
мио- (грч. тук, тубв) предметак у сложени- справа за слушање мишићних шумова,
цама са значењем: мишић, мишица. мишићна слушалица.
миогелоза (грч. тув, тубз мишић, лат. §е1аге миоцен (грч. т е т п мањи, к а т б з нов) геол. в.
згуснути, стегнути) мед. местимично отврд- под еоцен.
нуће мишића. ми-партитум (нлат. т1-рагИ1;ит) мода која је
миоглобин (грч. тув, лат. §1сЉив, лопта, била од XI до XVI века, када је био обичај
грудва) хем. сложена беланчевина која се да свака половина одела буде у другој боји,
налази у мишићима. каткад и друкчије сашивена.
миограф (грч. т у з , ј*гарћб пишем, бележим) мир (рус. мир свет) 1. у Русији некад сеоска
апарат помоНу којег се мери снага ми-
шића. општина са својим члановима.
миографија (грч. тув, §гарМа описивање) мир (фр. ппге) 2. мушица (на пушци); ска-
описивање мишића; цртање мишићних заљка за дотеривање (на догледима).
кретања. мира (лат. т ш т ћ а , т ш т а ) 1. сок који је капао
миодинамија (грч. тув, дупапив снага, сила) са арабљавског дрвета мире, којим су
снага мишића. стари мазали косу те је чинили сјајном и
миодинамометар (грч. тув, Јупагтв, те1гоп лепом.
мера, мерило) в. лшограф. мира (грч. тугоп, хебр. тог) 2. измирна,
миодинија (грч. тув, ос1упе бол) мед. бол у горка, веома мирисава и лековита смола
мишићима, реуматизам мишића. која се добива од више врста дрвета Сот-
миозис (грч. т у е т затворити) мед. сужавање гтрћога.
зеница. мирабела (лат. пнгаћеИа) бот. ситна црвенка-
миозитис (грч. туа, тубз) мед. запаљење ми- стомрка или жута шљива, пискор, писко-
шића. руша, џанарика (по фр. граду Мирабо, лат.
миокардијум (грч. тув, кагсИа срце) анат. Ми-аћеПа).
мишић од којег се састоји срце, мишићни мираз (арап. гшга!, тур. пигав) наслеђе; имо-
део срца. вина коју девојка доноси мужу приликом
миокардитис (грч. тув, кагсИа) мед. запаљење удаје, прћија.
мишићног дела срца. миракл (лат. ппгаси1шп) чудо, чудна ствар,
миоклонија (грч. тув, к16поз грч) иед. ми- чудан догађај; у средњовековној франц. и
шићни грч. енг. књижевности: драматизован догађај
мио КОВТО (итал. т ш соп1;о) трг. на мој рачун, из живота светаца.
за мене; пер мио. миракулозав (нлат. пигасикзвив) чудан, вре-
миологмја (грч. тув, 1о§т) анат. наука о ми- дан чуђења ИЛИ дивљења, који личи на
шићима. чудо; чудотворан: миракулозан човек чо-
миом (грч. тув) мед. мишићни израштај, век који изазива дивљење.
обично на материци, мишићњак; фиброиц. мирарх (грч. тупов десет хиљада, агсћб
миомантија (грч. тув, т а п М а ) гатање (или: водим, предводим) пуковник у новогрчкој
врачање) помоћу мишева (обично белих, војсци.
дресираних). мираџ (арап.) празник узласка Мухамедовог
миопарализа (грч. тув, рага1ув18 узетост, на небо.
одузетост) кед. узетост мишића. мирза (перс. ппгга) син владалачке породи-
миопатија (грч. тук, раЉов бол, болест) мед. це, краљевић, кнежевић; племић. Кад
бол у мишићима. мирза стоји иза имена, нпр. Абас-мирза =
миопатичан (грч. тув, раЉов) пр. болестан од крал.евић, кнежевић из владајуће породи-
мишића, болесних мишића. це у Персији; кад стоји испред имена, нпр.
миопија (грч. т у е т затварати, брв, брбв око, Мирза-Шафи = господин.
вид) мед. кратковидост. мири-ар (грч. т у п а з десет хиљада, лат. агеа
миопичан (грч. т у е т , орз) кратковид. површииа) десет хил»ада ара = милион т 2 .
миоподиортотикон (грч. т у е т , орз, брбз) кед. Миридити пл. албанско католичко племе,
справа за лечење кратковидости. живи у Албанији, јужно од Дрима.
миопс (грч. т у е т , брв, брбз) Кед. кратковид. миризма (грч. т у п з т а миришљава маст)
миоситис (грч. тув, тубз мишић) мед. за- мирисаво уље, помаст, балзам.
паљење, упала мишића.
миоспазмус (грч. т у з , вравтбз грч) мед. ми- мирија (тур. пип) по ранијем турском праву,
птћни грч. земл>а на коју се плаћао харач; порез,
миогомија (грч. т у з , 1оте сечење) мед. пот- данак.
кожно сечење мишића, расецање мишића. миријаграм (грч. т у п а в десет хиљада, §гат~
миотонија (грч. туз, 16поз затезање, затегну- т а ) десет хиљада грама.
тост) мед. напетост мишића, мишићни грч. миријада (грч. т у п а з ген. тупас1ов) највећи
миофибрили (грч. туз, лат. ПћгШа) биол. врло број за који су стари Грци имали једну
танка влаканца у цитоплазми ћелија. реч: десет хиљада; миријаде пл. безбројно
мноштво.
мириЈалитар 572
миријалитар (грч т у п а б десет хиљада, Шга)
десет хиљада литара
миријаметар (грч т у п а з , т61гоп) десет
хиљада метара
миријаподи (грч тупак, рш, рос1оз нога) пл
зоол стоноге, мириоподи
миријарх (грч туп-агсћоз) заповедник над
десет хиљада воЈника, у новогрчко] ВОЈСЦИ
ДИВИЗИЈСКИ генерал
миријастер (грч тупав, ф р 8<;еге) десет
хиљада стера = десет хиљада кубних ме- миротецијум (грч тугоп, Љеке остава) посу-
тара
мириоморфоскоп (грч тупок, тогрће облик, мирски (рус мир свет) световни, мирско
зкореб посматрам, гледам) физ огледало са
безброЈ слика = калеидоскол
мирмедонија (грч т у г т е х мрав) биол инсек- мирта (грч туг1оз, лат тутЧиз) бот познато,
ти тврдокрилци из фам 51арћу1т1с1ае, жи-
ве у мравињацима, хранећи се ЈаЈима мра-
ва или њима самим
мирмекофилија (грч т у г т е х , тугтекоз,
рћ11&> волим) биол симбиоза, заједничко
живљење, између мрава и биљака, односно
између неких инсеката и биљака
миродија в мирођиЈа
мирођија (грч гтгосћа) бот Једногодишња
зељасга биљка, АпеШт §гауео1епз, из
фам ТЈтћеШЈегае, корена вретенаста, због
ароматичног мириса и укуса, употребљава
се као зачин
мироподи (грч т у п а з безбро], мноштво, рш,
рос1оч нога) пл зоол в мириЈаподи
мириорама (грч т у п а з , бгата поглед, из-
глед) вештачка направа помоћу ко]е се
поједине слике предела могу саставити
тако да изгледа]у као многи нови предели
мириофилум (грч т у п а з рћуПоп лист) вот в
милефолиЈум
мирмекијазис (грч т у г т е х мрав) мед в мир-
мецизам
мирмекије (грч т у г т е х ) пл мед мравичасте
брадавице, нарочито на длану и табану,
мирмециЈе
мирмеколог (грч т у г т е х , 1о§о8) природњак
КОЈИ се бави проучавањем мрава, познава-
лац мрава
мирмекологија (грч т у г т е х , 1о§(а) наука о
мравима
мирмекофаг (грч т у г т е х , р ћ а § е т Јести,
ждерати) зоол лфавождер, мраво)ед
мирмекофили (грч т у г т е х , рћИоз пријатељ,
КОЈИ воли) пл зоол приЈатељи мрава, ТЈ
зглавкари КОЈИ живе за]едно са мравима,
мирмекофилне биљке бил>ке ко]е су са
мравима у тешњо] вези, ТЈ ко]е им да]у
стан и храну, а мрави опет н»их штите од
напада других животиња (мирмекофите)
мирмекофите (грч т у г т е х , рћу!оп биљка)
пл бот в под мирмекофили
мирмецизам (грч т у г т е х ) мед мравци,
осећање као да по телу миле мрави, мир-
мекиЈазис
мирмеције (грч туипех мрав) пл мед в мир-
мекиЈв
миро (грч тугоп мирисаво уље) у правосл
цркви освећено мирисаво уље („свето
миро"), ко]е се кува од мирисавих твари и
ко]е поглавар цркве освећу]е на Велики
четвртак, служи за ,,св тајну миропома-
зања"
миролог (грч тугоп, 1о§оз) познавалац ми-
рисавих ул>а и помасти, вештак у спра-
вљању мирисавих уља, балзама, мелема и
сл
миротека (грч тугоп, Шеке остава) посуда
или кугиЈа за мирисаво уље, балзам и др
дица, купцица за балзам и др
свештенство световно свештенство, за ра-
злику од монаха
стално зелено шибл.е или дрвеће из жар-
ког поЈаса, са белим и мирисавим цветови-
ма и бобицама у величини грашка, код
песника симбол љубави, зато што ]е код
старих Грка и Римл>ана, било посвећено
Венери (Афродити), миртии венац свеча-
ни венац КОЈИМ се ките младе
мис (енг ГП188) госпођица, раниЈе кћи из
породице нижег енглеског племића
миса (лат пивза) служба бож]а, богослужење
код католика
мисал (нлат гш8аа1е) код католика књига
ко]а садржи молитве и песме коЈе се читаЈу
и певаЈу на богослужењу, молитвеник,
требник, тип врста великих слова којима
се штампаЈу наслови и почетни редови код
мисала
ми-сезон (фр Јегш-, гт-ба15оп) средње доба
године, прелазно доба између зиме и лета,
и обратно, пролећна и Јесења мода, нпр
шапо де ми-сезон (фр сћареаи <1е пи-8а1-
8оп) пролећни или Јесењи шешир, деми-се-
зон
мисија (лат пиМеге послати, слати, гп18810
слаше, послање) налог, задатак послан-
ство, изасланство са нарочитим циљем,
послање, дипломатско представништво у
некоЈ држави, друштво или установа за
обраћање неверника у праву веру, нарочи-
то код католика, мисио ин посесионем
(лат пизбш 1п ро88е88шпет) прав званично
судско упућивање некога да прими > посед
додељено му имање
мисионар (нлат ггпззшпапиз) свештеник или
калуђер КОЈИ Је послат да обраћа иноверне
у праву веру, фиг проповедник неке нове
идеје, пр мисионарски
мисиоиарство (лат пизввд послање) покрет
за обраћање неверника у праву веру, наро-
чито верска политика католичке црквс
КОЈОЈ ]е циљ обраћање нехришћанских на-
рода и раса у кат веру, фиг проповедање
нових идеЈа
мисиовер (фр т1Ч51оппа1ге) в мисиоиар
мисис (енг 1Ш8815) израз КОЈИМ се у Енгле-
ско] ословљава удата жена госпођа, ма-
дам (употребљава се само заједно са поро-
дичним именом)
мистагог 573
мистагог (грч. туз1а§ој*б8) код Грка: свеште-
ник који је упућивао у мистерије; данас у
подругљивом смислу: онај који претерује у
чувању таЈни.
мистагогија (грч. туаХ&ффа) припремање за
посвећивање у мистерије; увођење у ми-
стерије; теол. увођење у учење хришћанске
цркве.
мистер (енг. гшз1ег) господин (скраћено у
писмима: Мг.), израз којим се ословљавају,
у Енглеској, сва господа која немају право
на титулу лорд, сир и др.
мистерија (грч. туз^епоп тајна, пл. туз1епа)
тајна; пл. мистерије тајне; код старих Грка:
тајне науке, тајне службе неком божанству
које су се састојале у томе што су пред
народом извођени њему неки неразумљиви
обреди (нпр. елеузинске, орфичке, само-
тракијскеи др. мистерије); — у сред. веку:
драмска приказивања сцена из живота
светаца, нарочито призора из рођења, му-
ка, васкрсеша и поновног доласка Христо-
ва на Земл>у, најпре само на лат. језику у
црквама, а после и на народном на јавним
местима (уп. моралитети).
мистериозан (нлат. туз^еповш, фр. ту816-
пеих) тајанствен, загонетан, неразумљив,
нејасан, мутан, мрачан.
мистериозиосг (нлат. туз^епозЛаз) тајан-
ственост, загонетност, неразумљивост.
мистериозофија (грч. ту51епоп тајна, 8орНа
наука, учење) наука (или: учење) о тајан-
ственом.
мистика (грч. тузИкоз тајни, тајанствен) пр-
вобитно: учење о тајанственом у које су
само изабрани били посвећивами; затим:
тобожње схватање натчулног, трансцен-
дентног и божанског путем проницања у
мрачне дубине сопственог бића и сједиња-
ван>а са божанством; тежња за тајанстве-
ним, непознатим и необјашњивим, да би
се, путем непосредног сагледања и дожи-
вл>авања, схватило и приближило души и
срцу
мистификатор (нлат. ту81Шса1ог) обмањи-
вач, варалица.
мистификација (нлат. тувШмгаИо) обмањи-
ван>е, обмана, превара; збуњивање; књи-
жевна превара, књижевна прерушеност.
мистифицирати (нлат. тузШЈсаге) искори-
шћавати лаковерност неког човека наво-
дећи га да верује у смешне и немогуће
ствари, залуђивати; обманути, обмањива-
ти, варати, преварити.
мистицизам (грч. тузИкбз тајни, тајанствен,
фр. т у з Ц о з т е ) СКЛОНОСТ мистици, тј. ве-
ровању у чуда и у могућност еазнања
онога што је тајанствено и недокучл>иво;
вера у могућност непосредног сједињења
са божанским бићем и страсна тежња за
постигнућем тога сједињења.
митлфајн
мистичар (грч. тузикок) онај који верује у
мистику, који тежи за мистиком; фиг. зане-
сењак.
мистрал (фр. тЈ81га1) в. маестрал.
мисгрес (енг. гшз^гезв, фр. таг^геззе) домаћи-
ца, газдарица; учитељица; госпођа, израз
којим се ословљавају све удате жене које
немају права на титулу леди; драгана,
метреса.
мисурит (М188оип САД) мин. вулканска стена
састављена од оливина, пироксена и леу-
цита.
мисцела (нлат. гтзсеИа) одредба у заве-
штању којом муж жени, која га наслеђује,
забрањује ступање у други брак.
мисцеланеје (лат. Ш18се11апеае) пл. чланг(и,
списи разне, мешовите садржине; свашти-
це, ситне вести и саопштења, разно.
мисцеле (нлат. ппбсеПае) пл в. мисцеланеје.
мисцирати (лат. пнзсеге) мешати, измешати;
на лекарским рецептима: мисце (лат.
гтзсе) мешај; мисце, да, сигна (лат. гшвсе,
<1а, 51{тпа) мешај, подај, означи; мисце, фи-
јат, пулвис (лат. пизсе, Ла1, ри1у1з) мешај,
нека буде прах; мисцеатур (лат. птсеа^иг)
нека се измеша.
мит (грч. туЉоз) лит. бајка, приповетка о
догађајима из живота натприродних и
божанских бића, у којој се та божанска
бића спуштају на Земљу, живе и раде као
људи, с којима се често друже и "аједно с
њима врше многе чудновате и јуначке
подвиге (најлетпе примере мита имамо у
старој класичиој, нарочито грчкој мито-
логији); митос.
митарити се зоол. мењати перје (о птицама).
митацкзам (грч. т у , ту1ак1зт6з) погрешно
нагомилазање слова ,,м", тј. изговарање
гласа „м" место друтах гласова.
митела (лат. тИга, тНе11а) повезача за гла-
ву; мед. повеска.
митесер (нем. МЦеззег) бубуљица, лојавица,
сујед, суједица.
митигавтав (лат. тШ^апз) в. митигативан.
митиганција (лат. тШвапИа) «вд. лек за
ублажавање бола; прав. разлог за ублажа-
вање казне, олакшавајуЈ^а околност.
митигативан (нлат. тШј?аШо15) ублажаван,
ублажавајући, утољаван, утолан, утољава-
јући; митигантан.
митигација (лат. шШ^аИо) ублажавање,
утол>аван>е; митигацио пене (лат. тШдоИо
роепае) прав. ублажавање казне.
митилизам (грч. туШоз, лат. туШиз пучица,
шкољка) мед троваље шкољкама.
митилотоксизам (грч. туШок, к>х1к6п отров)
мед в. митилизам.
митинг (енг. тееЦпј*) скуп, скупштана, са-
станак, збор; јавни народни збор.
митифицирати (грч. туШоз мит, лат. ^асеге
учинити, начинити) учинити причом, пре-
творити у п