R

R, r dvadeseta slovo nae irilice, dvadeset tree nae latinice (E, t); kao skraenica: .r.=recipe (na receptima); ges. = receazent; tei.referant; mat. g = radi-jus; fiz. V=oznaka za stepen Reomirovog termometru; hen. Ka=radijum; Kp=radon; Pe=renijum; 10\=rodijum; L>=rubidi-jum; Ki=rutenijum. Rlmitod. bog Sunca u starih Egipana; praotac ljudi i bogova, predstavljan sa ptii-jom glavom. raba (tur. araba) teretna zaprena kola. rabab (arap.) arabljanska violina sa dve do tri ice najvie. rabarbara (gr. ga, nlat. rha barbarum) bog. ravel, poznata biljka Srednje Azije, iji se uti koren upotrebljava u medicini, naro ito kao sredstvo za osveavanje i i enje; ina e ukrasna biljka. rabarbarin (nlat. rha barbarum)xer. kiselina koja se nalazi u rabarbari. rabat (ital. rabattere oboriti, fr. rabais)ip/-. odbitak, poggust u utvreno] ceni robe, snienje cene, smanjena cena. rabatan (tur. harab, harap od. arap. harab ruenje; ruevine) koji je bez reda, nepovezan; troan, polovan, star. rabat-konto trg. raun o uinjenom popustu u ceni neke robe. rabadija (tur. arabaci) ko ija. ragl (arap.) izraz kojim beduini nazivaju fatamorganu. rabadija (tur. arabaci) najamni voza robe i drugog tereta, kirija, kiridija. rabdologija (gr. rhabdos prut, logia) vetina ra unanja na tapi e. rabdomavt (gr. rhabdos prut, mantis predskaziva , prorok) onaj koji prori e pomo u tapi a, naro ito koji pomo u arobnog tapia naslu uje rude, izvore i sl. rabdomavtija (gr. rhabdos prut, mantefa predskazivanje, proricanje) proricanje po tapi ima, otkrivanje pomo u tapi a pod zemljom skrivenih stvari, naro ito ruda i izvora. . rabdomahija (gr. rhabdomachia) borba palicama ili rapirima u bora kim kolama. rabi (hebr. rab, rabbi) u itelj; u vreme Hristovo po asna titula palestinskog knji49*

evnika, koju su esto i Isusu pridavali uenici i potovaoni (u Bukovom prevodu Novog zaveta: ravi). rabijatan (ital. arrabbiato, lat. rabies bes) grub, surov, svirep, besan, pomaman. rabijes kanina (lat. rabies sapta)dged. psee besnilo. rabin (hebr. rabbi) jevrejski svetenik, jevrejski verou itelj. rabivat (hebr. rabbi) zvanje i nadlelost rabina. rabiner (hebr. rabbi) -v. rabin. rabinizam (hebr. rabbi) nauka o jevrejskom jeziku, jevrejskoj religiji. rabiniti (hebr. rabbi) pl. v. talmudisti. rabinski jezik novohebrejski jezik koji su stvorili rabini, naro ito nau ni jezik jevrejskih pisaca od H veka. rabulist (nlat. rabulista) r av pravnik koji naopako tuma i zakone, brbljivac. rabulistika (lat. rabula) izopaavanje zakona, mla enje gloginja. rabulistiki dokaz log. tobonji dokaz, dokaz koji je osnovan na lanim zaklju cima. rabuni (hebr. rabbuni) na gospodar i u itelj (titula kojom su uenici oslovljavali Isusa). ravi (hebr. rab) -v. rabi. ravlen (fr. ravelin) voj. spoljanji deo utvrenja, u obliku polumeseca, koji se obino nalazi ispred sredinjeg bedema i izme u dva grudobrana. ragades (gr. rhagas napuklina, pukotina)ll. med. pukotine na koi, naroito venerine na spolnim udovima i u blizini stranjice. ragadijum (gr. rhagas napuklina, pukotina, nlat. rhagadium) med. mala pukotina na koi. ragastov (ma . ragaszto) okvir vrata ili prozora. ragbi (eng. rugby) sp. igra izmeu dva tima loptom jajastog oblika, koja se baca rukom (13 odn. 15 igra a u timu). raglan (eng. raglan) dug, sportski ili kini, muki gornji kaput (mantil), kod koga rukavi nisu uiveni u ramenima, nego idu od same jake (nazvan po komandantu engle-

ragu

772

radine

ske vojske u krimskom ratu, lordu Raglanu). ragu (fr. ragout) jelo od iseckanog mesa ili ribe sa finim zainima, sosovima; fig. meavina, smeta. raguzino (ital. ragusino) srebrni novac u vrednosti 1V2 dukata, kovan u Dubrovniku do 1800. god.; violina, talaro. ragutantan (fr. ragoutant) koji izaziva volju za jelom, ukusan; fig. prijatan, umiljat, draestan. Radamant (gr. Rhadamanthys) u grkoj mitologiji sudija u podzemnom svetu. radar (eng. skraeno: radio cfetection and ranging radio koji otkriva i odre uje u prostoru) naprava koja emituje i u iu sjedinjuje jak snop talasa nadvisoke frekvencije i ustanovljava, pomou prijema i merenja vremena odbijenih talasa, odstojanje, visinu i pravac kretanja nekog predmeta na putu snopa, a da pri tom pomrina, oluja, oblaci ili magla nita ne smetaju. raderford jedinica za merenje radioaktiv-nosti, nazvana po Ernest-y Rutherford-y, a odgovara koliini ma kojeg radioaktivnog izotopa u kojem se u 1 sekundi odigra 10v raspada. radesiga (dan. radesyge) med. veoma teka bolest, slina gubavosti, u Norvekoj, vedskoj, Islandu i dr. radiestezija (nlat. radium, gr. aisthanomai oseam) noviji naziv za tobonju sposobnost da se, pomou ravaste leskove grane i drugih arobnih prutia", otkrivaju podzemne vode i druga pod zemljom skrivena tela. radiestezist onaj koji se bavi radieStezi-jom. radij (lat. radius) v. radijus. radijalan (nlat. radialis) zrani, zrakast; koji se odnosi na radijus, koji ide u pravcu polupre nika, bi ni, koji se tie bice ili joj pripada, npr. radijal-ne arterije, radijalni ivci, radijalni miii itd. radijan (lat. radius poluprenik) kat. luk kruga ija je duina jednaka s polupre-nikom; sredini ugao kruga koji lei pod takvim lukom. radijant (lat. radiare zraiti, radians koji zrai) ishodite, mesto isijavanja; astr. taka na nebeskom svodu iz koje prividno izviru meteori i meteorski rojevi. radijaran (lat. radiare zraiti) koji zrai. radijarije (nlat. radiaria) okamenjene zraka-ste ivotinje (zrakari). radijati (lat. radiati)mr. zool. zrakaste ivotinje, zrakari. radijator (nlat. radiator) 1. zranik, telo kao deo centralnog grejanja koje greje, zagreva: cevi od livenog gvo a ili eli nog lima kroz koje prolazi vrela voda ili para u cilju zagrevanje; 2. pribor sastavljen od tankih cev ica kroz koje

prolazi voda za rashlaivanje motora, hladnjak. radijacija (lat. radiatio) fiz. zraenje; brisanje, precrtavanja stava u raunu. radij(um) (nlat. ra"dium, lat. radius zrak, gadiare zraiti) ha, element koji su otkrili Pjer i Marija Kiri, profesori u Parizu, u mineralu smoljinac" (pehblenda), atom-ska masa 226,05, redni broj 88, znak Ka, radioaktivan; javlja se kao raspadni proizvod urana u svim uranovim mineralima, pri emu je koliinski odnos urana prema radijumu gotovo stalan. radijumemanacija (nlat. radium, lat. emana-tio isticanje) hen., fiz. radioaktivan gas koji se stalno razvija iz radijumovih preparata, i koji se sa svoje strane pretvara u kakav vrst radio-element. radijumterapija (nlat. radium, gr. therapeia leenje) med. v. pod radioterapija. radijus (lat. radius) zrak, zraka (Sunca ili svetlosti); adat. bica; mat. poluprenik. radijus vektor (lat. radius ues!og)mat. poteg, du koja spaja iu sa ma kojom takom krive elipse, parabole, hiperbole. radikal (nlat. radicalis od radix gen. radicis koren) 1. mat. znak koji oznaava vaenje korena iz broja ili algebarskog izraza; 2. kem. osnova baza i kiselina, jednostavna ili sloena materija koja sa drugom nekom materijom moe da obrazuje kiselinu ili bazu; 3. fig. ovek koji tei za kore-nitim menjanjem ili unitavanjem nekog stanja, napredak ovek, naro ito u politici i sl. (up. radikali). radikalan (nlat. radicalis od radixre. radicis koren) korenit, ukorenjen, potpun, te-meljit, osnovan, iz osnova, prvobitan, uro-en, koji je od prirode, prirodan; mat. korenski; radikalno leenje leenje iz samog osnova bolesti, tj. leenje u potpunosti (za razliku od palijativnog leenja); radikalna propast potpuna propast; radikalno sire potpuno isto, zgusnuto, koncentrisano sire. radikali (nlat. radicalis korenit, korenski) pl. oni koji tee za korenitim menjanjem ili ukidanjem nekog stanja, napredni ljudi; u Srbiji lanovi radikalne stranke koja se zalagala za ogranienje vlasti davaoca i za ujedinjenje austrougarskih Srba sa Srbijom. radikalizam (nlat. radicalis) 1. korenitost, temeljitost, potpuna doslednost u zastu-panju nekog shvatanja ili sprovoenju nekog programa; 2. naela i ciljevi kojima tee radikali. radikalno (nlat. radicale) korenito, potpuno, iz osnova, iz korena, temeljno. radikand (lat. radicandus) mat. potkorenik, potkorena veli ina, broj ili izraz iz koga treba da se izvadi koren. radine (lat. radix) koren; poreklo, stablo, osnova; mat. koren (up. potencija); gram. koren, osnova, korenski slog, onaj koji

radikula

773

radio-pelengator

slui kao praosnova cele jedne porodice rei. radikula (lat. radicula) bog. korenak. radio (nlat. radium) 1. ureaj za odailjanje beinim putem na veliku udaljenost elektromagnetskih talasa, pretvaraju i ih u zvuke (slike, znake); aparat za primanje tih zvukova; 2. ustanova za organizaciju radioemisija; 3. skraenica za radio-telefon, radiotelegraf, radir-te-legram, radio-aparat. radioaktivan (nlat. radium, activus delatan) koji ima svojstva radijumovih zrakova, koji zrai; radioaktivne pojave svojstvo nekih tela da stalno zrae nevidljivim zracima, koji se ponaaju kao katodni, kanalski i Rendgenovi zraci; sve tvari, supstancije koje zrae slino kao uran i radijum, zovu se radioaktivnim, tj. koje prodiru kroz tvari svake vrste. radioaktivitet (nlat. radium activitas delatnost, dejstvenost) v. radioaktivnost. radioaktivnn elementi elementi koji su sposobni da emituju (isputaju) nevidljive estice i zrake velike energije (radioaktivne zrake kao to su alfa-, beta- i gama-zraci); takvi su: uran, radijum, polonijum i dr. elementi; ivi orga-nizmi, elije i tkiva izloeni radioak-tivnom zraenju trpe velike promene. radioaktivnost (nlat. radium, activitas delatnost, dejstvenost) hen. svojstvo elemenata da svojim zracima pocrne fotografsku plou, da jonizuju vazduh, da prodiru kroz tvari svake vrste; sem urana i radijuma to svojstvo imaju torijum, aktinijum, polonijum ("prirodna radioaktivnost); vetaka radioaktivnost radioaktivnost koja je izazvana najpre kod aluminijuma. radio-amater (nlat. radium, fr. amateur) onaj koji se radio-tehnikom i radiofoni-jom bavi iz ljubavi (a ne profesionalno, po pozivu, po zanatu). radio-aparat (nlat. radium, lat. apparatus) sprava za primanje talasa emisionih radiostanica, radio-prijemnik. radio-astronomija (lat. radium, astronomi-ja, v.) grana savremene astrofizike koja se u ispitivanju slui radarskim ureajima i metodama radio-tehnike. radioautogram (lat. radium, autos, sam, gramma slika) slika koja se dobija na osetljivoj povrini fotografske emul-zije delovanjem zrakova radioaktivne sup-stance. radioautografija (nlat. radium, gr. autos sam, grapho piem) ispitivanje nagomila-vanja radioaktivnih materija i njihove razdeobe u biljnom i ivotinjskom tkivu pomo u fotografskih plo a i filmova (mnogo se primenjuje u medicini, mirko-biologiji i dr.). radiobiologija (nlat. radium, biologija, v.) grana biologije koja prouava delovanje zraenja na ivu materiju.

radio-boje kisele bojene materije za bojadi-sanje vune, odlikuju se jednostavnou i postojanou; upotrebljavaju se za bojenje raznih pletiva. radiogen (nlat. radium, gr. gennao raam, proizvodim) med. radijumov preparat sa ravnomernim i merljivim zraenjem, uzima se kao lek u raznim oblicima: u kupatilu, ubrizgavanjem, u kompresima i DRradiogram (nlat. radium, gr. gramma pismo, pisano) brzojav koji se alje beinom telegrafijom; med. slika stvorena naroitim zracima, obino slika rendgenovim zracima (rendgenogram). radiografija (nlat. radium, gr. graphla pisanje) ispitivanje pomou rendgenovih zrakova; naroito: izraivanje fotografskih slika (radiograma) pomou rend-gen-aparata. radio-difuzija (nlat. radium, difuzija, v.) planska raspodela mree radio-stanica na nekom podruju. radioestezija (nlat. radium, gr. aisthano-mai oseam, opaam) fizioloka osetljivost nekih ljudi prema zraenjima koja potiu od raznih materija i predmeta. radioizotope (nlat. radium, gr. isos isti, topos mesto) radioaktivne izotope veinom dobijene vetakim putem; pri radioaktivnom raspadanju emituju alfa-, betaili gama-zrake ili pozitrone; imaju veliku primenu u biohemiji, medicini, hemiji i dr. radio-kompas (nlat. radium, kompas, v.) elektronski instrument za navigaciju letelica. radiolog (nlat. radium, gr. logos) onaj koji se bavi radijumovim i rendgenovim zracima i njihovom primenom. radiologija (nlat. radium, gr. logia) nauka o zracima, naroito radijumovim i rendgenovim, i njihovoj praktino] primeni, poglavito u medicini. radio-lokator (lat. locare postaviti, metnu-ti, locus mesto, radius zrak)fiz. u Britaniji naziv zaradar. radio-lokacija (lat. locatio postavljanje, nlat. radium) nain otkrivanja poloaja i puta udaljenih predmeta, naroito neprijateljskih vazduhoplovnih i pomorskih snaga, pomou radioloka tora oke., radara. radio-metar (nlat. radium, gr. metron meri-lo, mera) fiz. svetlosni mlin", aparat kojim se energija toplotnih zrakova preobraa u mehaniku energiju kretanja. radio-nuklidi (nlat. radium, nucleus) padioaktivni elementi. radio-peleng (nlat. radium, hol. peiling) odreivanje mesta radio-stanice pomou radiopelenga tora. radio-pelengator (nlat. radium, hol. peiling) aparat za pelengiranje pomo u elektromagnetnih talasa.

radioskopiJa

774

rajsferlus

radioskopija (nlat. radium, gr. skopeo posmatram) med ispitivanje rendgenovim zracima. radio-sonda (nlat. radium, sonda, v.) ure aj za ispitivanje viih slojeva atmosfere. radio-televizija (nlat. radium, tele na daljinu, lat. visio vienje, gledanje) 1. ustanova koja stvara i emituje informativne, obrazovne, zabavne i umetnike televizijske i radioprograme; 2. prenos audio-vizuelnih programa sredstvima radio--tehnike. radio-telegrafija (nlat. radium, gr. tele na daljinu, graphfa pisanje, beleenje) teletrafija bez ica, bei na telegrafija. radio-teleskop ureaj za prouavanje kosmi kih radio-talasa u radio-astrono-miji. radio-telefonija (nlat. radium, gr. tele, phone zvuk, glas) opti naziv za sve ono to obuhvata prenoenje na daljinu govora putem elektromagnetnih talasa, tele-foniranje bez ica. radio-terapija (nlat. radium, gr. therapefa le enje) nauka o lekovitom dejstvu zraka, i to: leenje svetlosnim zracima = foto-terapija, leenje rendgenovim zracima = rendgenoterapija, leenje radijumovim zracima =radijumterapija. radio-tehnika (nlat. radium, gr. technike) tehnika koja slui dejstvom elektromagnetnih talasa, tj. tehnika prenoenja na daljinu znakova, govora, muzike ili slika elektromagnetnim talasima. radiotorij hen. radioaktivni izotop toriju-ma, atomska masa 228, poluvreme raspadanja 2,02 godine; nastaje radioaktivnim raspadanjem mezotorijuma. radioficirati (nlat. radium, lat. facere) raditi) podizanje, uvoenje radio-instala-cija, radiostanica i sl. radioficirati (nlat radium, lat. facere) sprovesti, sprovodili radiofikaciju. radiofonija (nlat. radium, gr. rbpe zvuk, glas) izazivanje (ili: proizvo enje) zvuka putem svetlosnih ili toplotnih zrakova, koji se, u pravilnim prekidima, putaju na osetljivu plo u. radiofor (nlat. radium, gr. phero donosim, nosim) med. aparat sa strujom visokog napona, slui za leenje bolesti ivaca, reumatizma i sl. radio-hemija (nlat. radium, hemija, v.) moderna grana hemije koja prou ava delovanje radioaktivnih zraenja na materiju. radirati (lat. radere) 1. strugati, ostrugati; izbrisati, brisati struganjem ili gumom; 2. raditi crte elinom iglom na bakarno j, cinkanoj ili eline j plo i premazanoj voskom ili lakom. radirung (nem. Radierung) crte izra en radiranjem, bakropis. radicirati (lat. radicari) ukoreniti, uhvatiti koren; svesti, vratiti na osnovu, poetak ili poreklo; osnovati, zasnovati,

postaviti na vrste i sigurne osnove; mat. izvaditi koren nekog broja, korenovati. radolendo (ital. raddolcendo) muz, blago, ljupko, umiljato. radon hen. radioaktivni element, inertni, plemeniti gas, atomska masa 222, red. broj 86, znak Rn; nastaje iz radijuma njegovim radioaktivnim raspadanjem; upotrebljava se u medicini i za nau na ispitivanja. radopijamento (ital. raddoppiamento) muz. udvajanje, udvostru avanje. radopijato (ital. raddoppiato)jMj^. izraz koji znai da neto treba dvaput svirati ili pevati. ra ene (ital. ragione) trgovake drutvo, trgova ke firma; ra onska knjiga knjiga koja stoji otvorena na berzi ili u optini, po veim trgovakim mestima Italije, u koju svaka trgova ke ku a upisuje svoju firmu. raalovati (rus. razalovatv liiti ina, rainiti) naro ito oficira i podoficira). razantav (fr- raser, rasant) voj. koji nisko kosi, koji brie, npr. razantna vatra, razantna paljba. razirati (fr. raser, ital. rasare, lat. radere) iati, oiati, ostrii (bradu, kosu); brijati, obrijati; sravniti sa zemljom, razoriti, unititi (utvr enje). razura (lat. radere grepsti, strugati, rasura struganje; ostruina) izbrisano, precrtano mesto (u spisu): upljina, praznina napravljena brisanjem; kod katolikog svetenstva: sveano postrinsenje, odse-canje kose; farm. istrugana apotekarska roba. RAI skr. od Radiotelevisione Italiana Italijanska radio-televizija. raja (arap. gaa'ua stado tur. gaua), nemuslimanski podanici u nekadanjoj Turskoj, uglavnom hriani, koji su bili podlo-ni plaanju haraa;fig. sirotinja, prezreni stale. rajber (nem. Reiber) obrtna kuka za zatvaranje vrata, prozora i sl. rajetin (arap. gaa'ua stado, tur. gaua) hrianin u bivoj Turskoj, koji je morao da plaa hara; fig. siromaan, prezren ovek; up. raja. rajsbret (nem. ReiBbrett) etvrtasta daska od mekanog, obino amovog drveta (kao podloga za crtanje). rajsnegl (nem. ReiBnagel) ekseri sa irokom glavom za pri vr ivanje na tablu hartije za crtanje. rajspapir (nem. Reispapier) hartiji slina materija za slikanje akvarela i fabri-kaciju cve a. rajsfeder (nem. ReiJJfeder) pero za crtanje tuem. rajsferlus (nem. ReiBverschluB) zip, na-prava za brzo spajanje (zatvaranje) i razdvajanje (otvaranje) ivica tkanine povla enjem jednog zatvara a: dva istovrsna i

rajthozne

775

rampa

isprepletena metalna lanca (tzv. lasti-na repa") zatvaraju se ili otvaraju pomou srastog guraa (ibera). rajthozne (nem. Reithosen) pl. akire za jahanje. rajh (nem. Reich) drava; carevina. rajhsbanka (nem. Reichsbank) nemaka dravna (narodna) banka. rajhsver (nem. Reichswehr) oruane snage Nema ke od 1919. do 1935. god. rajhsmarka (nem. Reichsmark) novana jedinica u Nema koj. rajhstag (nem. Reichstag) narodna skuptina u Nema koj, nema ki parlament. raket (nem. Racket) iuz. stari duvaki instrument, nalik na obou, u vidu cilin-drine kutije; registar na staroj orgulji koji podraava ton raketa. raketa (eng. racket, fr. raquette, od arap. rahat dlan) 1. sp. mrena maka, pala na kojoj je razapeta mrea (naro ito u teni-su, za ke enje, udaranje lopte). raketa (nem. Rakete, ital. rocchetto, eng. rocket) 2. cev od tvrde hartije napunjena barutom i dr. zapaljivim raznobojnim materijama koja, kad se potpali, ikne u visinu i rasprsne se prave i pri tom razne figure u razliitim bojama, upotrebljava se u vatrometima i, naro ito, u ratu za davanje uputstava i signala ar-tiljeriji, kao i za osvetljivanje neprijateljskih poloaja (sialna raketa); voj. granata izra ena po principu rakete koja se kre e po zakonu reakcije. raketar (nem. Raketierer) izraiva i bacam raketa; v. raketa 2. raketli avion avion koji se kree pomou raketnog motora, avion na mlaz(ni pogon), mlanjak. raketli aparat sprava kojom se, pomo u naro ite rakete, sa morske obale ili ostrva dobacuje brodolomcima konopac za spasavanje. raketni motor motor kod koga se gasovi nastali sagorevanjem neke eksplozivne smee izbacuju velikom brzinom unazad i time odbacuju motor i spravu na kojoj se on nalazi (npr. avion i dr.) u suprotnom pravcu u kome struje gasovi; reaktivni motor. raketodrom mesto za postavljanje, pripremu i lansiranje raketa; up. raketa 2, aerodrom. rakun (eng. gassoop) zool. vrsta malih medveda iz Sev. Amerike, u kastosive boje, mogu se lako pripitomiti. ralentando (ital. rallentando) kuz. usporavaju i, sve lake i lake. ram (nem. Rahm) 1. skorup, kajmak. ram (nem. Rahmen) 2. okvir (na slici, ogledalu); eref. ram (sskr. rama) 3. v. noc Rama. Rama (sskr. Kata) mit. glavni junak ind. eposa Ramajana, koga ramajiti, glavna grupa vinuita, potuju kao najvie bie; i

u dananjem narodnom govoru Indije skraeni oblik ram upotrebljava se esto mesto bog". ramadan (arap. ramadan) v. ramazan. ramazan (arap. rama4an, tur. ramazan) deveti mesec muhamedanske meseeve godine, u koji muhamedanski zakon prepisuje verni-ma strog post, uzdravanje od svih telesnih uivanja prekodan, a no i se provode u molitvi i veselju; posle ramazana dolazi praznik Bajram. Ramajana (sskr. Ramayana) ime velikog indijskog umetni kog epa, iz ili IV veka pre n. e., u 7 knjiga i sa 24 hiljade stihova; opisuje doivljaje Rame, sina kralja Da-arte, u kome se otelovio bog Vinu; otmicu njegove ene Site i borbu dok je nije ponovo zadobio. ramajiti (sskr. Nata) pl. v. pod Rama. ramapigek (Ramapithecus) fosil otkriven 1934. u Indiji; otkrivena eljust i zubi primata sli ni zubima i vilici oveka, po emu se ubraja u ranog ovekovog pretka; slini fosilni ostaci otkriveni su i u severoisto noj Africi. rambada (fr. rambade) mor. ograda na brodovima. rambura (fr. rambourrage) prire ivane bojene vune (za arene tkanine). rambursirati (fr. rembourser) trg. vratiti, naknaditi, platiti kome trokove; pokriti, dati pokrie; rambursirati se na-platiti se, naplati potraivanja, primiti predujam. rambursman (fr. remboursement) trg. naknad-na naplata; povuka, pouzee; naknada trokova; pokrie (za vu evu menicu); rim-borzo. ramisti fil. pristalice francuskog humanistikog filozofa i filologa Petrusa Ramusa (15151572), koji je, kao izrazit protivnik Aristotelov osnovao novu logiku koja se oslanjala na gramatiku i retoriku. ramifikacija (lat. ramus grana, nlat. ramificatio) grananje, ra vanje; fig. razgranatost. ramiforman (nlat ramiformis) bog. koji ima oblik grane, granast. ramozan (lat. ramosus) granat; razgranat. ramolitiv (nlat. gato11\aip)med. umekav-no sredstvo, sredstvo (ili: lek) za umek-avanje. rampa (fr. rampe) gra. nagib krovnih direka; blago nagnut prilaz, pristup (nasipu, bedemu), pristupnica; naslon, ograda; deo stepenica koji sainjava krivinu, odmorite; red svetiljki (sijalica) ispred pozornice koji osvetljava pozornicu; pregrada koja te sijalice zaklanja od gleda-lita; gvozdena, betonska ili drvena pre-prenica kod troarinskih stanica ili prelaza preko elezni ke pruge, koja se die ili sputa radi otvaranja ili zatvaranja prelaza.

ramparirati

776

rapsodija

ramparirati (fr. remparer, nlat. ataragage) voj. opkopati, zatititi bedemom ili op-kopom, uan iti. ramplaa (fr. ramplage) gra. ispunjavanje, ispunjavanje; sitan kamen za ispunjavanje zidova. rampstek (eng. rumpsteak) kuv. peeno ili preno par e gove e podle ine. ramstek (eng. rumpsteak) kuv. v. rampstek. rana (lat. tapa) zool. aba; med. prit, mali otok ispod jezika. ranac (nem. Ranzen) vojnika torba koja se nosi na le ima, tele ak. rand (rand) novana jedinica Junoafrike Republike, deli se na 100 centa. rang (fr. rang) stepen u nekom drutvenom ili duhovnom redu, red, vrsta, poloaj; prvi u rangu prvi po redu (s obzirom na vrednost ili poloaj). rang-lista (fr. rang liste) spisak po redu stareinstva, redni spisak (naro ito u vojsci). rang-glosa (nem. Rand ivica, gr . glossa jezik) primedba napisana sa strane, pored samog teksta na koji se odnosi, na listu knjige ili rukopisa \up. marginalije. randevu (fr. rendez-vous) zakazali sastanak (naroito ljubavni); mesto sastanka; zborio mesto, zborite. randem kabriolet ili laka kola sa dva toka, u koja su upregnute, jedan ispred drugog, tri konja;_up. tandem. randman (fr. rendement) prinos; dohodak, naro ito: srazmer prinose u fabrikati-ma koji se dobije od sirovina, npr. koliko se sirovog i rafiniranog e era dobija od 100 kg e erne repe, ili npr. kad se kae da je randman dobivanja masti" 30%, to znai da se od svinje teke 150 kg ive mere dobiva 45 kg masti; dinamiki randman koristan rad (maine). ranirati (fr. ranger) urediti, ureivati. povrstati, postrojiti, postrojavati; mane-vrisati vagone; ranirati se dovesti u red, srediti prilike; ranirna stanica manevarska stanica. ranimirati (fr. ranimer) ponovo oiveti, povratiti u ivot; ohrabriti; poja ati boju, osveiti boju. rankontr (fr. rencontre) sluajni sastanak, neo ekivan susret; iznenadna sva a, neo ekivana svaa, neprijateljski susret, sukob, dvoboj, megdan; prilika, povoljan stapa j prilika, povoljan sluaj; trg. naznaenje, broj strane glavne trgovake knjige u drugim knjigama. rantran (fr. rentrant) voj. upadni ugao u osnovi jednog utvrenja, udubljenje; igra koji zauzima mesto onoga to je izgubio pa se povla i iz igre. ranula (lat.) ned. otok na donjoj strani jezika usled zatvorenog kanala podvili ne lezde. ranflman (fr. renflement) apx. izboenost, ispupenost jednog stuba.

ran (p. rancho) u Junoj Americi: majur, sala sa naro ito razvijenim sto ar-stvom. ran eri (p. rancheros) pl. meksikanski seljaci pansko-indijanskog porekla, odlini radnici, jahai, lovci i glavni deo meksikanskih konji kih trupa. rapakivi iii. vrsta granita, crvene boje; upotrebljava se u gra evinarstvu; nalazi-ta u Finskoj. rapatrirati (fr. rapatrier) vratiti u otadbinu, vra ati u otadbinu. rapel (fr. rappel) opozivanje, pozivanje natrag; akt o opozivanju, naro ito poslanika na strani; voj. znak trubom za skupljanje, sviranje na zbor": trg. doplata; poz. izazivanje glumaca da se ponovo pojave; slik. zgodna razdeoba svetlosti na slikama; dobiti rapel biti opozvan, dobiti opozivno pismo. rapelirati (fr. rappeler) opozvati, opoziva-ti; nanovo pozvati; izazivati glumce da se pojave ponovo; voj. svirati zbor"; slik. ravnomerno razdeliti svetlost na slici. rapert (nem. Rapert) voj. postolje sa tokovima na kome stoje brodski topovi. rapidamente (ital. rapidamente) muz. brzo, ivo; rapido. rapidan (lat. rapidus) brz, hitar; ustar, nagao, estok, prek (smrt); ivahan (na in izraavanja, stil); letimi an ( itanje); strm, strmenit. rapidi (lat. rapidus brz, eng. rapids) pl. brzaci, vrtlozi, virovi (u severnoameri-kim rekama). rapido (ital. rapido) muz. v. rapidamente. rapir (fr. rapiere) dug i iljat ma za udaranje bodimice (stariji naziv za flo-ret). raport (fr. rapport) izvep!taj, saoptenje, dostava, izjava (usmena ili pismena); voj. slubeni izvetaj, iskaz po zvani noj dunosti; slubeni razgovor pretpostavljenog i potinjenog. raporter (fr. rapporteur) izvestilac, izve-ta , prikuplja i donosilac vesti za novine, reporter; fig. dostavlja; mat. uglo-mer (transporter). raportira (fr. rapporter) izvestiti, izvetavati, podneti izvetaj po slubenoj dunosti, saoptiti, dostaviti; trg. prenositi stavove iz jedne knjige u drugu. rapsod (gr . rapsodos) onaj koji pojedine pesme ili odeljke pesama sastavlja u celinu; putuju i narodni peva kod starih Grka koji je stare junake pesme, naroito Homerove, spajao u ve e celine i javno pevao ili kazivao narodu, sli no naim guslarima. rapsodija (gr. rapsodfa) pesma koju ]erapsod pevao ili kazivao; naro ito: pojedini odeljci Homerovih pesama; otuda: odlomak iz neke vee pesme; pesma potpuno slobodnog oblika ;muz, fantazija slobodnog oblika koja se naslanja na narodnu melodiju.

rapsodist

777

raudiJIzam

rapsodist (gr. rapsodla) pisac pesama ili muzikih komada potpuno slobodnog oblika i bez me usobne veze. rapsodomantija (gr. rapsodfa rapsodska pesma, manteia predskazivanje, proricanje) proricanje iz stiha koji prvi padne u o i kad se nasumce otvori knjiga pesama. rapsodski (gr. rapsod6s) istrgnut iz celine, koji je u odlomcima; potpuno slobodan po obliku, bez me usobne veze. raptus (lat. raptus) otmica, odvoenje silom; oduevljenje, zanos; izliv gneva. rara avis (lat. gaga avis) retka ptica", tj. neto retko, velika retkost, bela vrana". rarefakcija (nlat. rarefactio) med. proirenje, irenje znojnih otvora; fiz. razre- ivanje vazduha toplotom. rarefaciencia (lat. rarefacientia) pl. med. lekovi za irenje znojnih otvora. raritet (lat. raritas) retkost, skupocenom; retka stvar, neto to se retko vi a ili sreta. ras (arap. ra's glava) u Etiopiji, do 1974. god., vojni ili civilni zapovednik pokrajine; vojvoda, knez. rasa (fr. gase, p. gaga, ital. razza, nem. Rasse) vea grupa srodnih bia ivotinja ili ljudi sa istorodnim glavnim oznakama, podobnostima, tenjama, navikama, i sa istorodnim duevnim ustroj-stvom, pleme, loza, rod; poreklo, koleno, pasmine; biologija rasa nauka o sastavu i ustrojstvu, nainu ivota, postanku i razvitku rasa; rasna higijena v. eugenika. rasada (fr. rassade) stakleni biser ili koral, in uva, in uvica. rasizam (fr. gase, nem. Rasse) 1. uenje o nejednakosti ljudskih rasa; javlja se u politi kom delanju kobnom po ljudski rod, da nie rase imaju da slue nekoj vioj rasi; svaka rasna teorija je nenau -na, jer su drutvene osobine ljudi odreene njihovim drutveno-istorijskim, a ne prirodnoistorijskim razvitkom; 2. pokret za odravanjem istote rase, naro ito u nacistikoj Nemakoj, koji se, najveim delom, sastojao u borbi protiv se-mitizma, u spreavanju uticaja Jevreja na duhovni, ekonomski i politiki ivot naroda. rasisti (fr. gase, nem. Rasse)mr. pristalice i pobornici rasizma; v. rasizam. raskacija (nlat. gazsa1;)med. iskaljavanje, izbacivanje sluzi iz grla. raskol (rus. raskol) cepanje pravoslavne crkve u Rusiji, sektatvo. raskolnici (rus. raskolnik) jeretici, otpadnici od pravoslavne (dravne) vere u Rusiji, koji su se 1666. otcepili i osnovali bezbroj raznih sekta, sektai; izma-tici, staroverci, malokanci, moreljiki, stranjikk.

raspatorijum (nlat. raspatorium) hir. instrumenat za skidanje pokosnice, strugaljka, makljica; ratu la. raspatura (nlat. raspatura) med. v. raspacija. raspacija (nlat. raspatio) med. struganje, uklanjanje struganjem. raster (lat. rastrum grablje) tamp. fino sito u cikkografiji koje slui za izradu tamparskih kliea. rastral (lat. rastrum) kuz. sprava od mesinga-nog lima sa pet kukica, pomo u koje se povla e ili izvla e notne linije. rastrirati (lat. rastrum) povlai linije za note pomou rastrala. rata (lat. rata sc. pars izra unati deo) obrok, srazmeran prinos ili udeo svakog pojedinca, deo pla anja, otplata;lrorata (lat. pro rata) srazmerno, u delovima, u obrocima, u ratama. ratanija (p. ratania, nlat. radix rathaniae) farm. koren jedne peruanske biljke veoma opora ukusa, iji se sok, kao tinktura, upotrebljava kao sredstvo protiv povreda i za zaustavljanje krvi. ratelje (fr. ratelier) soka u koju se ostavljaju puke; veta ka vilica, veta ki zubi, veta ke zubalo. ratenendo (ital. rattenendo) muz. usporavaju i, sve lake i lake. ratenuto (ital. rattenuto) v. ratenendo. ratinirati (fr. ratiner) sukna i druge vunene tkanine kovr ati, praviti na njima s jedne strane vori e. ratifikacija (nlat. ratificatio) potvr ivanje, potvrda da je opunomo enik postupao i radio u duhu elja i uputstava naredbodavca; u me unarodnim pravu potvrda me unarodnog ugovora koju vre najvii organi drave iji su predstavnici odn. opunomo enici zaklju ili ugovor; time ugovor postaje punovaan; u gra anskom pravu naknadno odobrenje posla koji je zaklju ilo neovlaeno lice ili punomo nik koji je prekoraio granice ovla enja. ratifikovati (nlat. ratificare) v.ratifici-rati. ratifipirati (nlat. ratificare) potvrditi, potvrivati, odobriti, saglasiti se, izvriti ratifikaciju; usvojiti naknadno. ratihabirati (nlat. ratihabere) v.ratifici-rati. ratihabicija (nlat. ratihabitio) v.ratifikacija. raton (fr. raton) zool. v. rakun. ratula (nlat. ratula) med. v. raspatorijum. raudi (eng. rowdy, rowdies) pl. larmadije, grubijani i nasrtljivci u veim gradovima Sjedinjenih Ameri kih Drava, naro ito: zaludni mladii koji su vazda gotovi na pustolovine i prestupe. raudijizam (eng. rowdy) nered i uznemirenost u gradu koji izazivaju raudi svojim pustolovinama i ispadima.

raut

778

racionalizam

raut (eng. rout) sveana veera za zvanice, prijem koji ima esto i politiki znaaj. raucedo (nlat. raucedo) med. v. raucitas. raucitas (lat. raucitas) med. promuknutost, promuklost, rapavost glasa. raut (nem. Rausch) opijenost (alkoholom, opojnom drogom i sl.). raf (arap.) pregrada, pretinac, polica, stelaa. rafa (gr. raphe) znat. av, npr. lubanjski av. rafal (fr. rafale) vihor, jak i iznenadan vetar; voj. iznenadan napad brzom paljbom (rafalna vatra). rafalna vatra voj. v. rafal. rafanija (gr. raphanos) ned. ruski katar. rafija vlakno dobivene od madagaskarske biljke Raphia ruffia, slui za povezivanje u vo arstvu, za pletenje korpi i dr. rafinada (fr. raffinade) preiavanje eera; preieni eer, najfiniji eer. rafinaa (fr. raffinage) v. rafinada. rafiner (fr. raffineur) preiava eera, prera iva eera. rafinerija (fr. raffinerie) tvornica za pre-radu eera; preiavanje eera, pre-rada e era; postrojenje za pre i avanje i oplemenjivanje neeg, npr. bakra, mineralnog ulja, nafte i dr.; pravljenje neega finijim, prefinjenost; fig. izvetaenost, prepredenost. rafinirav (fr. raffine) preien, napravljen finijim, profinjen; prepreden, lukav, dosetljiv, dovitljiv. rafinirati (fr. raffiner) preistiti, pre-iavati (eer, petrolej i dr.); oistiti metal; praviti finijim, profi-niti. rafinoza (fr. raffinose) vrsta eera kojega ima u melasi eerne repe; melitoza. rafosimfiza (gr. raphe av, symphyo srastem) med. sraslost lubanjskih avova. rafreirati (fr. rafraichir) osveiti, ras-hladiti, okrepiti, potkrepiti; popraviti, doterati, obnoviti; voj. zastati u maru radi odmora. rafreiser (fr. rafraichisseur) sud za hlaenje pia; sprava za razbijanje osveava-juih tenosti u kapljice (radi rashlai-vanja lica). rahat-lokum (arap.-tur. rahatlokum, rahati-halkmn) najomiljenija istonjaka poslastica: pihtijasta masa od pirinanog branka, sa eerom, vo nim sokovima, bademom, orahom ili lenikom; ratluk. rahi- (gr. rachis) predmetak u sloenicama sa znaenjem: le a; ki ma, hrptenjae. rahiagra (gr. rachis, agra plen) ned. kostobolja u kimi. rahialgija (gr. rachis, algos bol) med. bol u kimi, kimobolja, hrptobolja. rahialgitis (gr. rachis, algos bol) med. zapaljenje lene modine.

rahiokifoza (gr. rachis, kyphos kriv) med. krivljenje kime unazad. rahiolordoza (gr. rachis, lordos napred iskrivljen) med. krivljenje, iskrivljenost kime unapred. rahiomijelitis (gr. rachis, myelos sr) med. zapaljenje lene modine. rahiomijeloftiza (gr. rachis, myelos sr, phthfsis suica) med. suenje kime (hrptenjae). rahioparaliza (gr. rachis, paralysis uzetost) med. uzetost lene modine. rahioplegija (gr. rachis, plege udarac) med. uzetost ivaca lene modine. rahioreuma (gr. rachis, rheq teem, curim) med. bol u krstima, krstobolja. rahiotom (gr. rachis, tome seenje, rezanje) hir. instrument za seenje kimene (hrbat-ne) duplje. rahiofima (gr. rachis, phyma izrataj, otok) med. otok kime. rahitis (gr. gasv)med. esta bolest kostiju kod dece, sastoji se u tome to se kosti, usled nepravilne ishrane ne skreavaju nego ostaju meke i gipke, engleska bolest; krivljenje kime. rahitian (gr. rachis) med. koji boluje od engleske bolesti, mekanih kostiju. rahmetli (arap.-tur. rahmetli) pokojni, po-ivi. ranija (fr. ration) 1. odreena mera, dnevni obrok u vojsci, naro ito za konje (za razliku od obroka hrane koji sleduje vojnicima, porcije). radija (arap. rgaca, rgacia) 2. prvobitno: pohod muhamedanac^ u borbu protiv nevernika; vojniki pljakaki pohod; masovna potera policije za sumnjivim osobama. racio (lat. ratio razum) raun; obzir; razmiljanje, miljenje, razum; naelo, pravilo; pravilno ureenje, put i nain, mera; razlog, uzrok, osnov. raciolatrija (lat. ratio, gr. latreia oboavanje) oboavanje (ili: preterano potovanje) razuma. racio legne (lat. ratio legis)npas. osnov zakona, zakone ki osnov; duh i cilj zakona. racionalan (lat. rationalis) fil. razumljiv, obdaren razumom; razumni, osnovan na razumu; nauniJmat. koji se moe izraunati potpuno, izraunljiv, izraen bez kore-nova znaka; izraljiv celim koliinama (supr. fil. empirijski; mat. iracionalan). racionalizam (nlat. rationalismus) primena razuma na sve to je oveku dato u iskustvu; da razum o tome sudi, ispituje i shvata; fil. pravac koji smatra razum i miljenje kao jedini, ili bar najglavniji izvor saznanja, kojim se jedino moe doi do istine (racionalistiki filozofi su: Elejci, Platon, Dekart, Spinoza, Lajbnic, Fihte, eling, Hegel, Herbart i dr.); pravac aktivistike etike koja smatra razum i nauku kao najveu snagu oveka; u reli-

racionalizator

779

read

giji: naelo da nijedno versko uenje ne treba primati bez razumnog ispitivanja i proveravanja; ubeenje da je razum najvii sudija u pitanjima vere,razumna sepafcynp. supranaturalizam); lit. doba u knjievnosti u kome su pisci radili pod uticajem ideja filozofskog racionalizma. racionalizator (lat. ratio razum) onaj koji u praktinom delanju radi po savetima razuma, onaj koji radi u duhuracionaliza-cije. racionalizacija (lat. ratio) organizacije neke delatnosti na osnovu najcelishodni-jih metoda i naina rada, usavravanje, poboljavanje, poboljanje; racionalizacija proizvodnje smiljenost u radu kojoj je cilj da se to manjim utrokom vremena i energije radnika postigne najvii proizvodni efekat. racionalist (lat. ratio) koji veruje u razum kao u jedini pravi izvor saznanja; onaj koji uenje i naela svog verovanja izvodi razumom, a trudi se da otkrivenu religiju shvati razumom (razmiljanjem); pristalica (ili: pobornik) racionalizma. racionalistiki (lat. ratio) razumni, stvoren razumom, koji je u duhu racionalizma, koji se tie racionalizma, koji je u vezi s racionalizmom, koji pripada raciona-lizmu. racionalnost (lat. ratio) fil. razumnost, obdarenost razumom, sposobnost miljenja; ivljenje i postupanje prema propisima razuma; mag. izraenost bez korenova znaka; izraljivost celim koliinama, sra-unljivost, proraunljivost. racionirati (fr. ration obrok) 1. deliti na obroke, podeliti na obroke; up. racija 1. racionirati (lat. ratio razum) 2. raditi razumno, tj. onako kako je najcelishodnije i najpraktinije. racionisati (lat. ratio) v.racionirati 1, 2. raciocinacija (lat. ratiocinatio) promi-ljanje, razmiljanje; razumno zakljui-vanje, razumni zakljuak; dokaz; retorska ili poetska figura kojom govornik ili pisac sam sebe poziva da navede razlog zbog koga je neto tvrdio. rada (eng. taja, gaja, sskr. gajap, radschan, lat. geh) kralj", titula domaih vladalaca u INDIJI;J/P. maharade. ra (eng. rash, fr. ras) 1. vrsta lake i glatke vunene tkanine. ra (eng. rush) 2. sp. tranje punom snagom, na kraju trke, da bi se pobedilo; ru. rapa (nem. Raspe, Raspel) turpija. ratel (ital. rastello) voj. izlaz iz neke tvr ave u otvoreno polje; naziv nekih mesta u Hrvatskoj du bive austrougarske granice prema Turskoj. Rgveda (sskr). v. Rigveda. re (lat. ge-) 1. latinski i romanski predme-tak (u ital. ri-) koji u sloenicama znai: natrag, protiv, ponovo, opet, jo jednom. re (ital. ge) 2. ua drugi stepen C-dur skale.

reagens (nlat. reagens) stvar koja izaziva suprotno dejstvo; hen. svaka hemijska tvar, supstanca koja se, po ulno primetnim i osetnim promenama koje sama pretrpi ili izaziva pri dodiru sa drugim nekim tva-rima, supstancama, upotrebljava za utvr-ivanje postojanja ovih poslednjih supstanca u napravljenom jedinjenju; reagen-cije. reagencije (nlat. reagentia)mr. hen. v. reagens. reagirati (nlat. reagere) v. reagovati. reagovati (nlat. reagere) protivdejstvovati, protivdelati, raditi nasuprot; hemijski delovati, vriti hemijske promene; odupreti se, odupirati se, opreti se, opirati se, davati otpor, protiviti se. readopcija (nlat. readoptio) prav. ponovno primanje, ponovno usvajanje. reaktiv (nlat. reagere protivdejstvovati) med. funkcionalni duevni poremeaj koji se javlja kao posledica (reakcija) jakih duevnih potresa ili afekata. reaktivav (lat. ge-, agere raditi, nlat. reactivus) koji dejstvuje suprotno, koji ima protivno dejstvo; reaktivni motor v. ra-ketni motor. reaktivirati v. reaktivisati. reaktivisati (nlat. reactivare) vratiti u dejstvo, vratiti u raniju slubu. reaktivitet (nlat. reactivitas) obnovljena delatnost, obnovljeno dejstvo; fiz. sila koja vri suprotno dejstvo, otporna sila. reakcija (nlat. reagere, nlat. reactio, fr. reaction) suprotno dejstvo, suprotno dejstvovanje, protivradnja, protivdejstvo; fiz. zakon jednakost akcije i reakcije: dejstvo i protivdejstvo su meusobno jednaki i po pravcu suprotni (Trei zakon kretanja, Trei Njutnov zakon); med. delatnost nekog dela tela izazvana pritiskom na njega; prav. obnova nekog pravnog spora; u politici: nazadna struja, nazadan pokret, nazadnjatvo, namerno koenje napretka ka boljem u dravnom i drutvenom ivotu i unitavanje ve ostvarenog napretka da bi se, mesto toga, opet uspostavilo ono to je ranije postojalo i to je ve jednom bilo odbaeno kao zastarelo, tj. kao smetnja napretku. reakciovar (fr. reactionnaire) ovek nazad-nih i zastarelih pogleda i metoda u radu, nazadnjak. reakcionaran (fr. reactionnaire) nazadan, nazadnjaki; zastareo. real (nem. Real) 1. tip. postolje na kome stoji sanduk sa slovima \up. regal 1. real (i., port. real) 2. novana jedinica u raznim zemljama i razliite vrednosti; pl. reis. real (nlat. realis) 3. fil. kod Herbarta: elementarni faktor stvarnosti, apsolutno jednostavan, nematerijalan, nerazor-ljiv, nepromenljiv i supstancijalan princip bia (slian Lajbnicovimmo/gademaL' tako je, na primer, jedan od reala i dua.

realan

780

realno pravo

realan (lat. res stvar, nlat. realis) stvaran, predmetan (supr. personalan i verbalan); koji odista postoji, istinski, objektivan, koji postoji nezavisno od miljenja (supr. idealan). realgar (arap., fr. realgar) min. mineral, sulfid arsena, crven sa utim ilicama. realizam (nlat. realismus) fil. uenje da stvari postoje nezavisno od subjekta koji ih saznaje (supr. idealizam); oznaka za materijalizam; tenja da se stvari gledaju i prikazuju onakve kakve su u stvarnosti; u sholastikoj filozofiji: miljenje da optim pojmovima odgovara, u stvarnosti, realno postojanje; knjievni i umetniki pravac koji tei da prikae stvari i ivot onakvim kakvi su u stvarnosti; surova stvarnost, smisao za pravilno shvatanje stvarnosti; naivni realizam shvatanje po kome je svet onakav kakva ga opaamo ulima. realizator (fr. realisateur) ostvarivalac, ostvariva , izvrilac, privodilac u delo. realizacija (fr. realisation) ostvarivanje, ostvarenje, izvrenje, izvoenje, privo-enje neke ideje u delo; trg. unovavanje, unovenje. realizirati (fr. realiser) v. realizovati. realizovati (fr. realiser) ostvariti, ostva-rivati, izvravati, privesti u delo, pri-voditi u delo; trg. prodati, pretvoriti (imanje i sl.) u novac, unoviti, unovava-ti; fil. smatrati stvarnim, postojeim. realije (nlat. realia) pl. stvari koje imaju znaaja za praktian ivot, stvarnosti, stvarna znanja, stvarne nauke, stvarne injenice. realist (nlat. realista) u praktinom ivotu: ovek koji ume, ne podleui nikakvim tradicionalnim obzirima i nenim oseanjima, da vidi i prozre stvarnost kakva jest, da se u njoj na najcelishodniji nain snalazi i ide, ne obazirui se ni na to, pravo cilju koji je sebi postavio, trezven praktiar ;fil. pristalica realizma; supr. idealist i teoretiar. realistiki (nlat. realista) koji shvata stvarnost onakvu kakva je, koji se upravlja samo prema stvarnosti, koji trai u praktinom ivotu samo ono to je korisno; ulan. realitet (nlat. realitas) stvarnost, bitnost, injeninost, bie, stvarnost onakva kakva je, nezavisno od subjekta koji je doi-vljuje i saznaje; istina, istinitost; pouz-danost; pravinost karaktera; subjektiv-ni realitet ono to se zamilja da postoji, zamiljivost; objektivan realitet stvarnost, izvodljivost, izvrljivost. realiteti (nlat. realitates) pl. posedi, nepokretno imanje, zemljite. realka (nlat. realis) osmorazredna srednja kola koja, uglavnom, priprema u enike

za studiranjerealnih .nauka na univerzitetu i dr. visokim kolama. realna vrednost, stvarna vrednost, prava vrednost metala od koga je neki novac iskovan; supr. nominalna vrednost. realna gimnazija tip osmorazredne srednje kole koja tei da u svom nastavnom planu i programu spoji ciljeve i nastavka sredstva gimnazije i realke, te pored nacionalne grupe predmeta (u koju spadaju narodni jezik sa knjievnou, narodna istorija i geografija), obraa panju na sive jezike) (francuski, engleski, ruski i nemaki), latinski i matematiku. realna definicijalog stvarno, jedino pravo objanjenje neke stvari; supr. nominalna definicija. realna enciklopedija stvarni renik, re-nik stvari. realna znanja stvarna znanja; up. realne nauke. realna injurija prav. stvarna uvreda, uvreda asti nanesena delom; supr. verbalna injurija. realna kaucija prav stvarno jemstvo, jemstvo osigurano i obezbeeno davanjem u zalog neke stvari. realna nadnica po Marksu: Ali niti nominalna nadnica, tj. svota novca za koju se radnik prodaje kapitalisti, niti realna nadnica, tj. zbir robe koju on moe kupiti za ovaj novac, ne iscrpljuju odnose koje sadri u sebi nadnica." realna uvija potpuno ili stvarno stajanje dveju ili vie drava u jednu;supr. personalna unija. " realna ciganija prav. poziv na sud preko sudskog pozivara. realne nauke nauke koje se bave predmetima koji su u neposrednoj vezi sa ivotom i njegovim potrebama, npr. prirodne nauke, tehnika i dr. (za razliku od spekulativ-nih i filolokih nauka). realni indeks spisak stvari, stvarni registar. realni katalog spisak knjiga sastavljen s obzirom na njegovu sadrinu; supr. nomi-nalni katalog. realni kontrakt prav. ugovor koji stupa na snagu tek poto jedna od ugovarakih strana izvri neku stvarnu, realnu radnju, tj. ugovor koji se zakljuuje predajem neke stvari, kao to su zajam, ostava (depozit), posluga, zaloga. realni leksikon stvarni renik, renik koji sadri stvarna znanja. realni nameti nameti kojima podlee neko nepokretno imanje i koji prelaze na svakog sopstvenika toga imanja. realni novac stvarni, tj. metalni novac (za razliku od papirnog i fingiranog novca). realno (nlat. reale) neto stvarno, ono to postoji. realno pravo stvarno pravo, pravo koje se ima na neku stvar bez obzira na osobu.

reambulacija

781

reverzibilan

reambulacija (lat. reambulatio) dopunjavanje i ispravljanje geografskih karata i planova na terenu. reangaman (fr. reengagement) ponovno primanje u slubu. reapedirati (nlat. reappellare) ponovo pozvati, pozvati po drugi put. rearmirati (nlat. geagtage) ponovo nao-ruati, preoruati, preoruavati; brod ponovo naoruati. reasekurancija (nlat. reassecurantia) ponovno osiguranje, dvostruko osiguranje, obezbeenje jednog osiguranje drugim, reosigu-ranje. reasekurirati (nlat. reassecurare) ponovo osigurati, jedno osiguranje obezbediti drugim. reasumcija (nlat. reassumtio) prav. ponovno preduzimanje, obnavljanje, obnova, npr. parnice (reasumcio litis). reasumcio litis (nlat. reassumtio litis) prav. v. pod reasumcija. reat (lat. reus kriv, reatus)npan. optueni-ko stanje, optuenost; zlo in, prestup, zlo inaki pothvat. rebel (lat. rebellis) buntovnik, odmetnik, lice koje zakonitoj dravnoj vlasti daje oruan otpor. rebi (fr. rebut) 1. odbijanje, otkazivanje, otkaz, nepovoljan odgovor; trg. rava, pokvarena, upropaena roba koja je za odba-civanje. rebi (arap. rabfu') 2. prolee; ime treeg i etvrtog meseca u arapskom kalendaru; trei mesec = rebi-el-evel (prvi rebi), etvrti = rebi-el-aher (poslednji rebi). rebondirati (fr. rebondir) odskoiti, od-skakati (za metke i lopte). rebus (lat. res stvar, rebus stvarima, fr. rebus) zagonetka u slikama, re ili misao izraena slikama ili znacima (koje treba reiti) mesto re ima. rebus sin stantibus (lat. rebus sic stantibus) kad stvari tako stoje, u takvim prilikama, pod tim okolnostima. revakcinacija (nlat. revaccinatio)Mer. ponovno cepljenje protiv boginja. revakcinirati (nlat. revaccinare) v. revakcinisati. revakcinisati (nlat. geuasstage)lged. ponovo ceniti protiv boginja. revalvacija (nlat. re-valvatio) fin. popravljanje vrednosti neke vrste novca; supr. devalvacija. revalidacija (lat. validus zdrav, krepak, snaan, nlat. revalidatio) prav. ponovno osnaenje, ponovno proglaavanje vae- im npr. zakona. revalidirati (nlat. revalidare)j7pas. osnai-ti, ponovo proglasiti vaeim. revalirati (nlat. revalere) trg. ponovo se oporaviti od nekog izdatka ili pla anja za drugog, naknaditi svoju tetu, materi-jalno ozdraviti.

revalorizacija (nlat. revalorisatio) vraanje ranije vrednosti nekom novcu ili robi koja je bila pala. revandikacija (fr. revendication) prav. v.revindikacija. revan (fr. revanche) uzvraanje, uzvrat, vraanje (u dobrom ili r avom smislu); vra anje milo za drago, osveta; uzdarje, vra anje poklona; u kocki: druga igra na koju igra koji je izgubio poziva svog saigra a da bi naknadno raniji gubitak; sp. druga utakmica, na kojoj pobeeni imaju prilike da se osvete za poraz na prvoj; politika ravana francuska politika prema Nema koj posle poraza od 1871, kojoj je bio cilj osveta za poraz i vraanje izgubljenog Alzas-Lorena. revavizam (fr. revanche) tenja drave za osvetom zbog pretrpljenog poraza u prethodnom ratu. revanirati (fr. revancher) odmazdi, osvetiti; revanirati se osvetiti se, vratiti milo za drago, pribaviti zadovoljtinu; dati uzdarje, uzvratiti poklon. revejon (fr. reveillon) obed usred noi (posle igranke ili zabave, uo i Boi a i sl.); kod slikara: jai potez kiicom ime se nekim predmetima daje vie svetlosti i izraza; ivlje obojeno, izrazitije mesto na slici. revena (pere., tur. herifane) v. refena. rever (fr. revers, lat. reversus vra en, okrenut) zadnja strana, nalije, pole ina, strana kovanog novca na kojoj je grb ili simbol sa oznaenjem vrednosti (supr. zvere); posuvratak na odelu (rukavima i okovratniku), parmak na IZMIJVO/. strana bedema ili rova koja je zaklonjena od neprijateljske vatre. reverais (fr. reverence) v. reverencija. reverber (fr. reverbere) limeno ogledalo koje se stavlja iza plamena radi ja eg bacanja svetlosti ili toplote u izvesnom pravcu, odbija svetlosti. reverberacija (nlat. reverberatio) odbijanje svetlosti ili topline, odblesak. reverend (lat. reverendus) preasni, veleasni (titula katolikih i engleskih svetenika). reverevda (nlat. reverenda) duga crna gornja haljina (mantija) katolikih i evangeli-kih svetenika; up. talar, sutana. reverendisimus (nlat. reverendissimus) visokopreasni, veleasni. reverendus (nlat. reverendus) potovani, asni, preasni (naro ito kao titula katoli kih svetenika). reverentan (lat. reverens) pun potovanja, smeran. reverencija (lat. reverentia) potovanje; dubok poklon (naklon), klanjanje. reverzibilan (nlat. reversibilis) povratljiv, povratan; koji se moe prevrtati (tof); fiz. povratan (supr. ireverzibilan). Poto

reverzibilitet

782

revolucija

u prirodi ne postoji nijedno zbivanje (nijedan proces) koje nije spojeno sa trenjem ili provoenjem toplote, onda su sva zbivanja u prirodi u stvari ireverzi-bilna, a reverzibilna zbivanja su samo idealan granini sluaj. Tok svakog zbivanja u prirodi usmeren je tako da se zbir entropija svih tela koja uestvuju u zbivanju poveava. Kod reverzibilnog zbivanja, graninog sluaja, ovaj zbir ostaje nepromenjen. reverzibilitet (nlat. reversibilitas) prav. povratljivost, povratnost; fiz. povratnost (eupr. ireverzibilnost, ireverzibilitet). reverzija (lat. reversio obrtanje; vraanje) prav. povraaj ustupljenog dobra gospodaru; ret. ponavljanje rei u obrnutom ili ra-zliitom znaenju. reverziovo klatno fiz. klatno udeeno da se moe obesiti naizmenino i o svoju obinu taku veanja i o svoju taku oscila-cije, a da se ne promeni vreme oscilacija. revers (lat. revertere okrenuti, vratiti, reversus) pismena potvrda prijeme, priznanice na stvar uzetu na poslugu (npr. knjigu i dr.); nalije, druga strana novca; up. rever. revi (fr. revoir, revue) voj. smotra, pregled trupa (naroito kao taka programa proslave kakvog velikog narodnog ili dravnog praznika). reviviscencija (nlat. reviviscentia) zool. ponovno oivljenje, ponovno oivljavanje, npr. tokara i dr. revident (nlat. revidens) prav. onaj koji se slui praznim sredstvom revizije. revidirati (lat. revidere) pregledati, izvriti pregled, ispitati. revizije (nlat. revisio ponovno vienje, ponovno gledanje) pregled; pra, obnova spora (procesa); pregled i penjanje zakona, ugovora, ustavnih odredaba i sl.; til. poslednji pregled sloga pre ulaska u mainu radi tampanja, poslednja korektura. revizionizam (nlat. revisio) 1. pokret za menjanje ustava; 2. pravac u socijaldemokratskom pokretu koji bi hteo da dovede u sklad Marksovo uenje sa stvarnim prilikama i potrebama istorijskog razvoja, u stvari sa interesima buroazije (up. lenjinizam, marksizam); 3. traenje da se menjaju odredbe Versajskog ugovora o miru (u periodu izmeu prvog i drugog svetskog rata). revizioiist (nlat. revisio) pristalica izmene ustava; pristalicarevizionizma u socijaldemokratskom pokretu; pobornik menjanja odredaba Versajskog ugovora o miru (v. revizionizam 3). revizor (nlat. revisor) ispitiva, pregleda, raunoispita; tip. pregleda revizije (poslednje korekture). revije (fr. revue, eng. review) 1. knjievno-umetniki asopis, sa knjievnim, nau-nim, kulturnim i politikim pregledom;

2. pozorine delo sastavljeno od niza odelitih scena, epizoda i taaka sa ak-tuelnom sadrinom, sa muzikom i igrom (baletom); Z.voj. smotra trupa; 4. prikazi-vanje najnovijih primeraka mode, modne revije. revindikacija (nlat. revindicatio) prav. traenje povraaja svojine, tuba sopstveni-kaneposednika protiv nesopstvenika-po-sednika. revindicirati (nlat. revindicare) polagati pravo na neto, traiti povraaj izgubljene ili otete svojine. revir (nem. Revier, lat. ripa obala, fr. rivie-ge reka, rive obala) kraj, predeo, oblast, okrug, (npr. ugljeni revir predeo bogat mrkim ili kamenim ugljem). revirman (fr. revirement) kor. okretanje broda, obrtanje lae; trg. obraun izmeu vie dunika i poverilaca putem prenosa i poravnanja; fin. upotreba vika u jednoj partiji budeta na druge budetom nepredviene ili neodobrene izdatke. revokacija (lat. revocatio) opozivanje, poricanje; oduzimanje poloaja ili zvanja; otkazivanje, otkaz. revolver (eng. to revolve okretati, revolver) obrtni pitolj, ili sa vie cevi koje se okrenu posle svakog pucnja, ili sa jednom cevi i obrtnim magacinom za metke (obino sa 56 metaka); u irem smislu: pitolj koji bez ponovnog punjenja pali nekoliko puta; meci mu stoje uareru. revolving-kredit (eng. revolve okretati, fr. credit veresija) fin. vrsta kredita koji traje odreeno vreme, ali se u tom roku stalno obnavlja oko prvobitne visine im imalac kredita vrati o roku poveriocu bilo ceo iznos bilo samo jedan deo odobre-nog mu kredita; najee se javlja u meu-narodnom kreditnom saobraaju, obino izmeu novaninih banaka. revolt (fr. revolte) buna, pobuna, ustanak; bunjenje, jako negodovanje protiv koga ili ega. revoltirati (fr. revolter) buniti, pobuniti, izazvati, pobunu; uzbuniti, izazvati negodovanje ;revoltirati se pobuniti se, buniti se, ustati protiv koga ili ega, negodo-vati. revolucija (nlat. revolutio) 1. prevrat, preokret, naglo i nasilno menjanje postojeeg drutvenog poretka koje vre dotle priguene klase. Buroaske ili graanske revolucije 1618. v. dovele su do novog poretka u drutvu (npr. francuska revolucija); oktobarska revolucija, proleterska revolucija, koja se zbila u Rusiji 1917. god., je socijalistika revolucija. Cilj socijalistike revolucije je uki-danje kapitalistikih drutvenih odnosa i njihovo zamenjivanje komunistikim. Politiki oblik prelaska od kapitalizma ka komunizmu jeste diktatura proletarijata. Engels kae u predgovoru Ma-

revolucionar

783

regijus morbus

nifesta Komunistike partije" da je kla- i sna borba sada dostigla stupanj gde se iskoriavam i potlaena klasa (pro-letarijat) ne moe vie osloboditi klase koja je iskoriava i potlauje a da istovremeno ne oslobodi celo drutvo zauvek iskoriavani, potlaivanja i klasnih borbi ova osnovna misao jeste jedino i iskljuivo Marksova". 2. astr. kretanje ili oticanje manjeg nebeskog tela oko veeg, npr. Zemlje oko Sunca, opti-caj, opticanje, vreme opticanja; 3. potpuno menjanje ili preobraavala ega, npr. ivotinjskog organizma, Zemljine kore (usled velikih poplava, zemljotresa i sl.); 4. obrtanje, okretanje; obrt, obrtaj. revolucionar (fr. revolutionnaire) prevrat-nik, uesnik u revoluciji, onaj ije je shvatanje da se napredak u drutvu zbiva putem revolucije. revolucionara!! (fr. revolutionnaire) prevratniki, koji potie iz revolucije, koji je zasnovan na revoluciji. Revolucionarni tribunal (fr. Tribunal revolutionnaire) vanredni preki sud za vreme velike francuske revolucije, ustanovljen 10. marta 1793. u Parizu, radi su enja svima protivnicima revolucije; ukinut 23. maja 1795. godine. revolucionirati v. revolucionisati. revolucionisati (fr. revolutionner) pobuniti, dii bunu, izazvati prevrat; uzbuditi, uzrujati, uzrujavati; preobraziti iz osnova, preobraava ta iz osnova. revolucionist (nlat. revolutio) v.revolucionar, revolucionistiki (nlat. revolutio) v.revolucionaran. revocirati (lat. revocare) pozvati natrag, opozvati; oporei, oporicati, povu i, npr. datu re. revulzija (lat. revulsio odvoenje) med. jako kretanje telesnih sokova; odvoenje i rasporeivanje sokova po telu; leenje izazivanjem navale krvi daleko od obolelog organa, da bi se spremila navala krvi na oboleli organ (vri se putanjem krvi, slaicom, aicama i dr.). regal (nlat. rega, ital. riga, red, vrsta) 1. polica za knjige, robu i dr.; ta. ormar gde stoje sanduci sa slovima; kuz. vrsta orguljskog registre, tzv. oveji glas" (lat. vox humana); mala orgulja, bez pedala, za prenoenje. regal (lat. regalis kraljevski) 2. v.regalija; top. kraljevsko slovo", vrsta krupnih tamparskih slova, koja po veliini dolaze posle tzv. imperkjal-slova. regal (fr. regal, p. regalo) 3. ast, gozba, go enje, uivanje; omiljeno jelo; olja crne kafe s konjakom. regalija (lat. regalia) kraljevska cigara", vrsta velikih cigara. regalije (lat. jura regalia) pl. prvobitno: suverena prava i povlastice vladaoca (u

srednjem veku); isklju iva prava drave da vri zakonodavnu, sudsku, nadzornu i izvrnu vlast; znaci kraljevskog dostojanstva. regalitet (nlat. regalitas) pravo vladanja, pravo posedovanja regalija, regalni (lat. geh kralj, regalis) kraljevski, vladare ki. regal-papir (lat. regalis) kraljevska hartija" (hartija veoma velikog formata, za geografske karte, bakroreze i dr.). regata (ital. regatta) prvobitno: utakmica gondolama na kanalima Mletaka; docnije, naro ito u Engleskoj: veslaka utakmica, trka na amcima; vrsta lake pamu ne tkanine za radnika, bolesnika i letnja odela. regdova (e. regdovak) eka narodna igra u 2/4 i 3/4 takta (vrsta valcera). regelacija (nlat. regelatio) ponovno smrzavanje, ponovno mrnjenje. regenerat (lat. regeneratus obnovljen) deo organizma koji je nastao putem regenera-cije. regenerator (nlat. regenerator) 1. obnovilac, preporodilac, preustrojitelj; 2. komora sa kanalima kroz koju prolazi topao dim iz pe i ili topao gas posle sagoreva-nja u cilju iskorienja njihove toplote. regeneracija (nlat. regeneratio) obnavljanje, obnova, preporod, podmlaivanje, ponovno uspostavljanje; biol. obnavljanje izgubljenih delova ivotinjskog ili biljnog tela, naroito kod niih organizama. regenerirati v. regeierisati. regeverisati (lat. regenerare) obnoviti, ob-navljati, podmladiti, preporoditi, ponovo urediti i time osposobiti za nov ivot ili rad; ponovo proizvesti, ponovo uspostaviti; u hemijsko] industriji: ponovnom preradom dobiti od otpadaka dobar materijal. regent (lat. regens koji vlada, regere vladati) vrilac vladarske vlasti, onaj koji vlada u ime kralja (jo neizabranog, ma-loletnog itd.), kraljevski, vladarski na-mesnik. regeitstvo (lat. regens, regentis) namesnitvo; v. regent. regermivacija (lat. regerminatio) bog. ponovno klijanje, ponovno proklijavanje. regerminirati (lat. regerminare) bot. ponovo klijati, ponovo proklijavati. regesta (lat. regesta spisak) pl. sreeni i u sveske povezani prepisi svih vanijih spisa, povelja, pisama i dr. u kancelarijama i arhivama kraljevskih dvorova, bi-skupskih rezidencija, manastira i sl.; hronoloki sreeni spiskovi povelja sa naznaenjem sadrine, zbirke starih spisa i povelja (veoma vane za prouavanje istorije). regijus morbus (lat. regius morbus) kraljevska bolest, utica.

revolucionar

783

regijus morbus

nifesta Komunistike partije" da je klasna borba sada dostigla stupanj gde se iskori avani i potla ena klasa (pro-letarijat) ne moe vie osloboditi klase koja je iskori ava i potla uje a da istovremeno ne oslobodi celo drutvo zauvek iskori avani, potla ivanja i klasnih borbi ova osnovna misao jeste jedino i iskljuivo Marksova". 2. astr. kretanje ili opticanje manjeg nebeskog tela oko veeg, npr. Zemlje oko Sunca, opticaj, opticanje, vreme opticanja; 3. potpuno menjanje ili preobraavanje ega, npr. ivotinjskog organizma, Zemljine kore (usled velikih poplava, zemljotresa i sl.); 4. obrtanje, okretanje; obrt, obrtaj. revolucionar (fr. revolutionnaire) prevrat-nik, u esnik u revoluciji, onaj ije je shvatanje da se napredak u drutvu zbiva putem revolucije. revolucionaran (fr. reVolutionnaire) prevratniki, koji potie iz revolucije, koji je zasnovan na revoluciji. Revolucionarni tribunal (fr. Tribunal reVolutionnaire) vanredni preki sud za vreme velike francuske revolucije, ustanovljen 10. marta 1793. u Parizu, radi su enja svima protivnicima revolucije; ukinut 23. maja 1795. godine. revolucionirati v. revolucionisati. revolucionisati (fr. reVolutionner) pobuniti, dii bunu, izazvati prevrat; uzbuditi, uzrujati, uzrujavati; preobraziti iz osnova, preobraava iz osnova. revoluciovist (nlat. revolutio) . revolucionar. revolucionistiki (nlat. revolutio) v. revolucionaran. revocirati (lat. revocare) pozvati natrag, opozvati; opore i, oporicati, povu i, npr. datu re. revulzija (lat. revulsio odvoenje) med. jako kretanje telesnih sokova; odvo enje i raspore ivanje sokova po telu; leenje izazivanjem navale krvi daleko od obolelog organa, da bi se spre ile navala krvi na oboleli organ (vri se putanjem krvi, sla icom. aicama i dr.). regal (nlat. rega, ital. riga, red, vrsta) 1. polica za knjige, robu i dr.; tip. ormar gde stoje sanduci sa slovima; muz. vrsta orgulj-skog registre, tzv. oveji glas" (lat. vox humana); mala orgulja, bez pedala, za prenoenje. regal (lat. regalis kraljevski) 2. . regalija; tip. kraljevsko slovo", vrsta krupnih tamparski* slova, koja po veliini dolaze posle tzv. imperijal-slova. regal (fr. regal, p. regalo) 3. ast, gozba, goenje, uivanje; omiljeno jelo; olja crne kafe s konjakom. regalija (lat. regalia) kraljevska cigara", vrsta velikih cigara. regalije (lat. jura regalia) pl. prvobitno: suverena prava i povlastice vladaoca (u

srednjem veku); isklju iva prava drave da vri zakonodavnu, sudsku, nadzornu i izvrnu vlast; znaci kraljevskog dostojanstva. regalitet (nlat. regalitas) pravo vladanja, pravo posedovanja regalija. regalni (lat. geh kralj, regalis) kraljevski, vladareki. regal-papir (lat. regalis) kraljevska hartija" (hartija veoma velikog formata, za geografske karte, bakroreze i dr.). regata (ital. regatta) prvobitno: utakmica gondolama na kanalima Mletaka; docnije, naro ito u Engleskoj: vesla ka utakmica, trka na amcima; vrsta lake pamu ne tkanine za radnika, bolesnika i letnja odela. regdova (e. regdovak) eka narodna igra u 2/4 i 3/4 takta (vrsta valcera). regelacija (nlat. regelatio) ponovno smrzavanje, ponovno mrnjenje. regenerat (lat. regeneratus obnovljen) deo organizma koji je nastao putem regeneracije. regeierator (nlat. regenerator) 1. obnovilac, preporodilac, preustrojitelj; 2. komora sa kanalima kroz koju prolazi topao dim iz pe i ili topao gas posle sagoreva-nja u cilju iskorienja njihove toplote. regeneracija (nlat. regeneratio) obnavljanje, obnova, preporod, podmlaivanje, ponovno uspostavljanje; biol. obnavljanje izgubljenih delova ivotinjskog ili biljnog tela, naro ito kod niih organizama. regenerirati v. regenerisati. regenerisati (lat. regenerare) obnovite, obnavljati, podmladiti, preporoditi, ponovo urediti i time osposobi za nov ivot ili rad; ponovo proizvesti, ponovo uspostaviti; u hemijskoj industriji: ponovnom preradom dobiti od otpadaka dobar materijal. regent (lat. regens koji vlada, regere vladati) vrilac vladarske vlasti, onaj koji vlada u ime kralja (jo neizabranog, ma-loletnog itd.), kraljevski, vladarski na-mesnik. regentstvo (lat. regens, regentis) namesni-tvo; v. regent. regerminacija (lat. regerminatio) bog. ponovno klijanje, ponovno proklijavanje. regerminirati (lat. regerminare) bog, ponovo klijati, ponovo proklijavati. regesta (lat. regesta spisak) pl. sre eni i u sveske povezani prepisi svih vanijih spisa, povelja, pisama i dr. u kancelarijama i arhivama kraljevskih dvorova, bi-skupskih rezidencija, manastira i sl.; hronoloki sre eni spiskovi povelja sa naznaenjem sadrine, zbirke starih spisa i povelja (veoma vane za prou avanje istorije). regijus morbus (lat. regius morbus) kraljevska bolest, utica.

regimenta

784

regrutirati

regimenta (nlat. regimentum, fr. regiment, ital. reggimento))/. puk (vojske);fig. veliko mnotvo, gomila sveta. region (lat. regio) predeo, kraj, oblast, pokrajina; podru je; sloj, drutveni red; med. deo tela; vazduni sloj. regionalizam (lat. regio) oblasno rodolju-blje, pokrajinski duh, tenja za pokrajin-skom samostalnou; up. partikularizam. regionalist (lat. regio) pristalica (ili: pobornik) regionalizma. regionalni (lat. regionalis) oblasni, pokrajinski, koji pripada jednom predelu; koji pripada jednom delu tela. regionar (nlat. regionarius) katoliki oblasni svetenik, oblasni biskup. regirati (lat. regere) vladati, upravljati, rukovati, voditi; gram. zahtevati odreeni pade, npr. seati se ega (gde, seati se" zahteva drugi pade); up. reirati. registar (nlat. registrum, fr. registre, ital., p. registro) spisak, popis, spisak re i ili stvari u azbu nom redu (na kraju knjige), spisak sadrine, pregled, uputstvo; trg. knjiga udeena azbunim redom; muz. jedan potpun red orguljskih duvaljki koji ima za razliite tonove jednu duvalj-ku ili vie njih radi poja anja tona; oduka na peima za topljenje; klju na pe ima (za udeavanje toplote). registar-papir ista hartija velikog formata (za ra unske knjige). registre (nlat. registra) pl. v. regesta. registrator (nlat. registrator) slubenik koji sreuje i zavodi u registar akta koja dolaze i odlaze. registratura (nlat. registratura) mesto, kancelarija gde se vodi registar; vetina rukovanja slubenim aktima. registracije (nlat. registratio) zavoenje u spisak (uregistar), registrovanje; graan-sko ven avanje. registrira (nlat. registrare) v. registro-vati. registrovati (nlat. registrare) zavesti u registar, zavoditi u registar; ven ati (ili: ven avati) gra anskim brakom. registrofon (lat. registrare, gr. phone glas) aparat za beleenje telefonskih razgovora. reglaa (fr. reglage) udeavanje, dovoenje u red (npr. motora); reglaa aviona radnja kojom se daje avionskim krilima i repnim povrinama izvestan nagibni ugao. regl-detri (lat. regula de tribus sc. numeris) kat. pravilo trojno, pravilo po kome se iz tri poznate veliine nalazi etvrta nepoznata, koja sa onima poznatim stoji u izvesnom odnosu. reglementaristi (fr. reglementer zakonom odrediti) pl. pristalice reglementacije; supr. abolicionisti. reglementacija (fr. reglementation zakonsko ureivanje) socijalni pokret koji zahteva da se prostitucija prizna kao slobodna

profesija, ali s tim da se obnavlja pod strogim nadzorom sanitetskih i dravnih vlasti. regleta (fr. reglette) tip. mesingana ploica kao umeta izme u redaka, tamparski lenjiri. reglman (fr. reglement) u re d ba, pravilnik o vrenju slube, odredba, propis, poslovnih; egzercirni reglman voj. pravilnik o vebanju vojnika (o vojnoj obuci). regnum hominis (lat. regnum hominis) carevanje ovekovo, tj. na nauci osnovana vlast ovekova nad silama prirode (krajnji cilj nauke, koji su postavili filozofi Bekon i Hobz). regredijent (lat. regrediens) u meninom pravu: zakoniti imalac menice koji trai naplatu te menice od potpisnika (regresata). regredijentni naslednik prav naslednik koji ima pravo nasledstva u sluaju ako ono ne pripadne nekom drugom. regredijencija (nlat. regredientia) v. regres. regres (lat. regressus) povratak, povlaenje, odstupanje; pribeite; trg. naplata, naknada tete, npr. od potpisnika na meni-ci; log. vraanje od posledice uzroku, od uslovljenog uslovu, od zaklju aka pretpo-stavkama na kojima je zaklju ak zasnovan (ovakav na in miljenja zove seregresiv-na ili analitika metoda). regresant (lat. regressus) v. regredijent. regresat (nlat. regressatus) u meninom pravu: potpisnik od koga se trai da plati menicu. regresivan (nlat. regressivus) unazadan, povratni, odstupni, koji dejstvuje povratio; supr. progresivan. regresivna metoda log. v. pod regres. regresija (nlat. regressio vraanje, odstupanje) 1. kol. povlaenje mora sa kopna, tako da se njegovo dno ispolji (supr. transgresi-ja); 2. u psihoanaliza vra anje spolnog nagona jednog oveka na ciljeve spolnog prohteva u ranom detinjstvu; 3. ret. v. palilogija. regresirati (lat. regredi vra ati se, ii nazad) i i natrag, vra ati se; povla i se, uzmicati; naknaditi; regresirati se naplatiti se, naknaditi sebi priinjenu tetu. regresni dunici drugi red meninih dunika koji su obavezni da plate meni ni dug u sluaju da ga ne plati glavni menini dunik. regresni naslednik v. regredijentni naslednik. regrut (fr. gesgie, ital. recluta) vojnik koji treba da izdri vojnu obuku, vojnik-no-vajlija, novak; fig, po etnik, novajlija. regrutacija (fr. recruter) v. regrutovanje. regrutirati (fr. recruter, ital. reclutare) dopuniti (ili: popuniti) novom snagom, uzimati nove vojnike vrbovati nove vojni-

regrutovanje

785

redova

ke, konaiti; fig. vrbovati, pridobijati, (nove pristalice, nove planove i sl.). regrutovanje (fr. recrutement) popunjavanje kadra novim vojnicima, uzimanje novajlija u vojsku, novaenje. regrutovati (fr. recruter) v. regrutirati. regtajm (eng. ragtime) ouz. ameriki muziki (klavirski) stil crnakog porekla sa sinkopiranim ritmom; prethodnih deza; uao je i u umetniku muziku (Stravinski i dr.). regula (lat. regula) pravilo, propis, zakon; merile; red, poredak; pravilnost; naelo koje odreuje nain rada; med. =menstrua-cija. regula jurne (lat. regula juris) pravio naelo, pravio pravilo. regularan (lat. regularis) pravilan, propisan, redovan; uredan, ureen; regularna vojska redovna vojska, stajaa vojska. regulari (lat. regulares) pl. u katolikoj crkvi: svi duhovnici svetovnog i kalu-erskog reda koji su se zavetovali da e se u ivotu pridrava izvesnih religioz-nih pravila; religiozi; supr. sekulari, regulativ (nlat. regulativum) uredba, propis, pravilnik; poslovni red. regulativa (nlat. regulativa) v. regulativ. regulativvi (nlat. regulativus) koji ureuje, koji upravlja, koji slui kao naelo, kao osnova nekog rada. regulator (nlat. regulator) uredilac, urei-va, udeava, doteriva; kod raznih maina: sprava za ujednaavanje rada neke maine; deo na asovniku (spirala) pomou koga se asovnik udeava da pravilno radi; vrsta asovnika koji radi vrlo pravilno, tako da se prema njemu doteruju drugi asovnici; u junim pokrajinama Sev. Amerike, naroito u prvoj polovini XIX veka: izvrim organ neke vrste narodnog suda za borbu protiv bezakonja, koji je u isto vreme bio sudija, andarm i izvrilac presude; fig. faktor koji ureuje i usklauje drutvene odnose. regula falzi (lat. regula falsi) nain raunanja pri kome se za traenu veliinu uzima koja bilo proizvoljna veliina, da bi se posle, iz dobivenog pogrenog rezultata, izvela prava traena veliina. regulacija (nlat. regulatio) ureenje, ureivanje, udeavanje, upravljanje; v. regulisanje. regulirati (nlat. regulare) v. regulisati. regulisanje (lat. regula) ureivanje, ureenje, dovoenje u red, u sklad sa zakonima, propisima, pravilima i dr.; regulisanje reka obuhvata ukupne radove koji se vre za poboljanje prirodnih okolnosti reka radi postizanje to izjednaenijeg oti-canja vode smanjenom koliinom visoke vode i poveanom koliinom niske vode; regulacija. regulisati (nlat. regulare) urediti, ureiva-ti, dovesti u red; ozakoniti, dovesti u
50 Leksikon

sklad sa propisima ili zakonima;re/uJIG-rati menicu u odreenom roku odgovoriti svojoj meninoj obavezi, tj. poloiti odre enu otplatu i interes na ostatak Duga. regurgitacija (nlat. regurgitatio) med. vraanje mleka kod odojadi; podrigivanje, strujanje natrag. redaktor (lat. redactor) 1. urednik, lice koje rukovodi izdavanjem stvari za tampanje i utvruje njihovu sadrinu; 2. lice koje sreuje, priprema i rediguje neki tekst za tampu i time daje izdanju konaan oblik. redakcija (nlat. redactio) skupljanje i sreivanje rukopisa za tampu; obrada, prera-da, jeziko i pravopisno ujednaavanje svih rukopisa koji treba da se objave u jednoj svesci ili knjizi, ureivanje; svi pisci koji stalno sarauju na nekom listu ili asopisu; mesto, lokal u kome se vri ureivanje lista ili asopisa, urednitvo. redakcijski (nlat. redactio) koji pripada redakciji ili potie od nje. redan (fr. redan) voj. uglasto poljsko utvrenje, izboenje. redatirati (lat. ge-, datum) pomeriti unazad datum nekog pisma i sl. redemarkacija (fr. redemarcation) ponovno stavljanje graninih znakova, na dravnoj granici. redemcija (lat. redemtio) spasenje, iskupljenje;lrav. otkupljivanje iz zarobljeni-tva, osloboenje, osloboavanje. redengot (fr. redingote, od eng. riding-coat jahaki kaput) dug muki kaput, naroito putniki i jahaki. redi (fr. reduit) voj. povlailite, unuta-rnji deo utvrenja, jako utvren i sa svih strana zatvoren (slui kao poslednji oslonac odbrane utvrenja). redigovati (lat. redigere urediti, srediti) pismene sastave sakupiti, pregledati, dovesti u red i prirediti za tampanje (u obliku knjige, asopisa itd.); urediti, ureivati, pripremiti, preraditi; urei-vati, izdavati list i sl. redintegracija (lat. redintegratio) ponovno uspostavljanje, obnova, obnavljanje. rediskontova&e (ital. re-disconto) fin. ponovno diskontovanje, tj. kad bankar ili banka daju ponovo u eskont menice koje su sami eskontovali, da bi i na taj nain doli do zarade. redistribucija (lat. ge opet, ponovo, distri-bucija, v.), preraspodela, ponovna raspo-dela (npr. dohotka, robe, sredstava i sl.). redif (arap. radif, tur. redif) rezervna turska vojska koja je pozivana samo za vreme rata; supr. nizam. redicija (lat. redditio) vraanje; izvoenje nekog razloga ili uzroka;?/, predaja tvrave. redova (e. rejdovak) eka narodna igra u 2/4 i 3/4 takta.

redovaka

786

reans

redovnika (e. rejdovak) v. redova. redondilja (p. redondilla) panska i portugalska strofa od 4 osmoslona, re e estoslona trohejska stiha, od kojih se slikuju prvi sa etvrtim a drugi sa treim (abba), ili prvi sa treim a drugi sa etvrtim (abab); upotrebl>ava se u lirici i drami. redresacija (fr. redressement) med. 1. ponovno previjanje rane; 2. zamenjivanje nekog dela koji nedostaje ili ispravljanje neke deformacije. redresirati (fr. redresser) ponovo ispraviti, ponovo uputiti na pravi put; opet uspostaviti, krenuti nabolje; osujetita, unazaditi; trg. stornirati. Red star lajn (eng. Red Star Line) Linija crvene zvezde", belgijsko parobrodarsko drutvo, osnovano 1872. god. sa seditem u Antverpenu, vri saobraaj izmeu Antverpena i severnoamerikih pristanita. redublirati (fr. redoubler) udvojiti, udva-jati, udvostru iti, umnoiti, poveati. redukovati (lat. reducere) v. reducirati. reduktor (nlat. reductor) ned. nameta, hirurka sprava za nametnje uganutih ili slomljenih udova; teh. mehanizam koji usporava, umanjuje brzinu kretanja; hek. sredstvo za osloboenje metala od kiseonika, sumpora i dr. redukcija (lat. reductio) smanjenje, smanjivanje; uklanjanje, otputanje iz slube; smanjivanje broja radnika ili slubenika; he, dobivanje istih metala oslobaajui ih kiseonika, sumpora, soli i dr.;log. svoenje jednog modusa druge, tree ili etvrte silogistike figure na odgovarajui modus prve;fil. svoenje pojedinanog saznanja na osnovno i opte, tj. na princip; mat. svoenje, skraivanje, pretvaranje jedne slike u drugu; pretvaranje, obraunavanje (mera); med. nametanje, vraanje u prirodan poloaj; fiz. vraanje u ranije stanje, vraanje u raniji poloaj; trg. smanjivanje (ili: snienje, sputanje) cena nekoj robi; umanjivanje (ili: suavanje) neke figure; muz. izvod iz partiture; prenoenje iz nepoznatije melodije u pozna-tiju. redukciona tabela tablica za obraunavanje ili sravnjivanje raznih vrsta novca, mera i tegova. redulcerirati (lat. redulcerare) med. ponovo zagnojavati, izazivati gnojenje, ponovo se otvarati (o irevima). redundantan (eng. redundant) nebitan, suvian, izlian, prekomeran, koji se moe zanemari. reduplikativ (nlat. reduplicativum) gram. reenica u kojoj se jedan od glavnih pojmova udvaja (ponavlja). reduplikativan (nlat. reduplicativus) gram. udvojan, koji udvaja, udvajajui, koji ozna-

ava udvajanje; bog. presavijen sa spoljne strane. reduplikacija (nlat. reduplicatio) udvajanje, ponavljanje; gram. udvajanje, ponavljanje re i, slogova ili slova. reduplicirati (nlat. re-duplicare) udvojiti, udvajati; gram. ponavljati re i; slogove ili slova. redut (fr. redoute, lat. reductus)?/ malo, sa svih strana grudobranima opasane poljsko utvr enje, anac. reduta (fr. redoute, ital. ridotto) zabava, balska sve anost pod maskama; ranije: mesto, dvorana za igranke i zabave, naro ito u Mlecima, gde su se, za vreme karnevala, skupljale maskirane osobe radi kockanja. reducibilan (nlat. reducibilis) svodljiv, smanljiv; med. koji se moe vratiti na staro mesto; hem. oslobodljiv od kiseonika, koji se moe osloboditi kiseonika. reducirati (lat. reducere) svesti, svoditi; pretvarati, obra unati, obra unava (novce, mere i tegove); smanjiti, smanjivati, spustiti, sputati, sniavati, snizi-ti (cenu); svesti, svoditi na manju meru; ograniiti, ograniava; muz. udesiti komad (partituru) za manji broj instrumenata; hem. osloboditi metale njihovih je-dinjenja sa kiseonikom, sumporom ili drugim nekim elektronegativnim telom; pe za reduciranje pe u kojoj se metali izdvajaju iz svojih prirodnih jedinjenja; kup. ukuvati, ukuvavati; ukinuti, otpustiti iz slube. redhibicija (lat. redhibitio) prav. vraanje i uzimanje natrag neke stvari kupljene s manom koja je, pri zakljuivanju kupovine, bila prikrivena; redhibiciona tuba tuba kojom se trai vra anje pla enog novca uz povra a] kupljene robe. reegzekucija (nlat. reexecutio) prav. vraanje onoga to je sudskim putem bilo naplaeno. reedicija (lat. re-editio) novo izdavanje, novo izdanje (knjige), pretampavanje. reeksport (nlat. re-export) trg. izvoz uvezene robe, kako one koja je bila uvezena radi dorade tako i one privremeno uvezene radi prodaje na bilo kom tritu; reek-sportacija. . reeksportacija (nlat. re-exportatio) trg. v. reeksport. reeksportirati (nlat. re-exportare) trg. izvo-ziti uvezenu robu. reeskontiranje (fr. reescompt) trg. ponovno odbijanje, pokovan odbitak. reeskontirati v. reeskontovati. reeskontovati (fr. reescompter) trg. ponovo eskontovati. reans (fr. regence) namesnitvo, re-gentstvo; naroito: doba namesnikovanja Filipa Orleanskog u Francuskoj (1715 1723), uveno sa svoje razvratnosti; stilu francuskoj umetnosti ovoga vremena, koji

reiJa

787

rezidirati

pretpostavlja prelazio doba izmeu stila koji je vladao za vreme Luja XIV (baroka) i stila za vreme Luja XV (rokoko). reija (fr. regie) odgovorna i na polaganje rauna obavezna uprava koja gazduje dravnim privrednim preduze ima (umska, duvanske itd. reija); troak, ras-hodi oko podizanje ega ili oko vo enja nekog privrednog preduzea; u sopstvenoj reiji raditi sam raditi kao preduzi-ma, tj. sam upravljati radovima;. upravljanje pozornicom u umetnikom pogledu^ pripremanje i konano uobli enje dramskog, operskog, filmskog, televizijskog dela ili revijsko-zabavnog programa, tako e i na radiju. reim (fr. regime, lat. regimen) upravljanje, uprava; vlada, oblik vladavine; nain vladanja i upravljanja dravom; ustroj-stvo, ureenje; nain ivota; ed. higijenski nain ishrane, dijeta. reimlija (fr. regime) slepi pristalica jednog oblika vladavine, vladin ovek, stran ar. reimski (fr. regime) koji pripada rei-mu, koji dri uz vladu, vladin, reimski list. reiranje (fr. regir) v. reija. reirati (fr. regir, lat. regere) vladati, upravljati, voditi; vriti posao pozo-rinog, filmskog, televizijskog rei-sera. reiser (fr. regisseur) 1. raunski poslovoa, raunovoa; . ui. reditelj, umetniki rukovodilac pozorinog, filmskog, televizijskog izvo enja, koji usklauje i organizuje, umetniki i tehni ki, sav rad na pripremanju predstave; 3. lice koje ruko-vodi pripremama i izvoenjem neke sveanosti. rezeda (lat. resedare ublaavati, reseda) bog. katanac, poznata biljka prijatna mirisa, poreklom iz Egipta; bleda sivkastozelena boja. rezerva (fr. reserve) zadrano pravo, ograda; zaliha, priuva, ono to je ostavljeno ili to se uva za slu aj potrebe; voj. vojnici koji su odsluiti stalni kadar i koji se pozivaju pod zastavu samo-u sluaju rata; vojska koja nije u prvom borbenom redu, nego na raspolaganju vrhovnom (strategijska rezerva) nli nekom drugom komandantu da je upotrebi tamo gde se ukae potreba; dopunska vojska, dopuna; fig. uzdravanje, uzdrljivost, opreznost; sa rezervom sa izuzetkom, uz ogradu, osim; bez rezerve Zez izuzetka, bez ograde, bezuslovno, potpuno. rezervaa (fr. r^servage) u bojadisanju tkanina: zatitnik koji spre ava primanje boje na izvesnim mestima tkanine; v. i anlevaa. rezervat (lat. reservatum ono to je zadrano) l.npan. zadrano pravo, pravo po kojem upotreba ne ega pripada samo odre enim

licima; 2. spis poverljive prirode; 3. rezervacija oblast odre ena za obitavanje zakonom zati enih plemena Indijanaca i Eskima u SAD i Kanadi, ili za zatitu faune i flore od izumiranja, odnosno za o uvanje prirodne sredine. rezervacija (nlat. reservatio) zadravanje prava na to, npr. na prodenu stvar, dok ne bude potpuno isplaena; kum rezerva-cione (nlat. sit reservatione) sa izuzet-kom, osim, uz ogradu. rezervacija (nlat. reservatio) v. rezervat 3. rezervacio mentalno (nlat. reservatio menta-lis) pre uta ograda, lukava, podmukla ograda, npr. pri polaganju zakletve, kad neko, u mislima, svojim reima daje drugo znaenje i tumaenje no to ga one same po sebi imaju. rezervacio hovoris (nlat. reservatio honoris) prav. izuzimanje asti, po kome izreena kazna ne liava osu enog asti ili asnih prava. rezervirav (lat. reservatus) zadran, ostavljen za posle, za docniju potrebu; namenjen za posle; koji se ne opredeljuje ili ne izjanjava o emu otvoreno, uzdrljiv, oprezan, smotren; drati se rezervirano drati se po strani, ne opredeljivati se, ne izjanjavati se. rezervirati (lat. reservare) v. rezervisati. rezervisati (lat. reservare) zadrati, zadravati, imati u pripremi (za ubudu e); uvati, priuvati, sauvati, tedeti; na-meniti to za docniju potrebu. rezervisan (lat. reservatus) v. rezerviran. rezervist (fr. reserviste) vojnik iz rezerve, iz pri uve, pri uvnik. rezervoar (fr. reservoir) spremnik, priuvi-P1te za vodu, petrolej, benzin; vododr, ubao; ribnjak. rezignacija (nlat. resignatio) skruenost, predanost volji bojoj, pomirenje sa sudbinom, tj. sa onim to je neizbeno, pripravnost na sve; up. resignacija. rezignirav (lat. resignatus) skruen, predan sudbini, pomiren sa sudbinom, pripravan na sve. rezignirati (lat. resignare) v. podresigni-rati. rezident (lat. residens) 1. opunomoeni poslanik na strani (nieg reda), otpravnik poslova; 2. gra anin neke drave koji stalno ivi u drugoj nekoj dravi; 3. obavetajac koji stalno deluje u nekoj stranoj dravi. rezidencija (nlat. residentia) mesto stalnog prebivanja, boravita, prebivalita, stan; naro ito: mesto stalnog boravka poglavara zemlje, prestani grad, prestonica; dvor; mesto stalnog prebivanja visokog dravnog dostojanstvenika, npr. patrijarha, episkopa, biskupa itd. kao i njegov Dvor. rezidirati (lat. residere) stanovati, boraviti, stalno prebivati.

50*

reziduum

788

reimprimatur

reziduum (lat. residuum) ostatak, preostatak; he, talog. rezil (arap. radfl, tur. rezil) sramota, poruga, uvreda, grdnja. rezilijacija (nlat. resiliatio)npaB. odustajanje od ugovora, ponitenje (ili: raskidae) ugovora. rezilirati (fr. r6siller) prav. odustati od ega, raskinuti ugovor sudskim putem. reziliti (arap.) sramotiti, grditi, ruiti, vreati. rezilja (i. resilla) svilena mrea ili traka za kosu (enski ukras). rezime (fr. rsum6) saetak, saeto ponavljanje glavne sadrine, kratak pregled, izvod; zavrna re. rezimirati (fr. r6sumer) saeti, saimati, ukratko ponoviti, saeto, ukratko izloiti, dati kratak i saet pregled neega ranije opirno izloenog. rezistentav (lat. resistere) otporan, tvrd. rezistencija (nlat. resistentia) otpor, otpornost, odupiranje, odolevanje; odbrana; protivljenje, protivstajanje; izdrljivost; pasivna rezistencija izvravanje rada tano po slovu propisa, ali ne u duhu i cilju istih, tako da se time stvarno ometa i koi uspeh rada, namerno ometanje i usporavanje rada. rezistirati (lat. resistere) protivi se, opirati se, davati otpor, protivstajati; braniti se; izdrava, podnositi to, istrajati, odolevati. rezolutan (nlat. resolutus) odluan, reen na delo, odvaan, smeo, sran; pribran, priseban. rezolutnost (nlat. resolutio) odlunost, re-enost, odvanost, smelost, sranost, po-stojanost. rezolucija (nlat. resolutio, fr. rsolution) pismeni zakljuak, odluka, reenje (na kraju neke skuptine u kome se iznosi raspoloenje i miljenje uesnika i for-muliu zahtevi); odlunost, reenost. rezon (fr. raison, lat. ratio) um, razum; razlog, povod, pobuda, uzrok; pravo, pravda, pravinost (imati rezona imati pravo, biti u pravu); trg. ime trgovakog preduzea, firma. rezonabl (fr. raisonable) razuman, uman, uviavan, pametan; umeren, pristojan (cena); dovoljan, prilian; plemenit, dareljiv. rezonantan (lat. resonans) koji odjekuje, koji se ori, koji se razlee, zvu an, snaan (glas); fiz. koji satreperava, koji sazvua-va, koji odgovara svojim treptajima u jedinici vremena kada do njega dopre isti broj treptaja u jedinici vremena; resonantan. rezonancija (lat. resonantia) odjek, odjekivanje; fiz. svojstvo satreperavanja, svojstvo sazvuavanja, svojstvo odgovaranja na broj treptaja u jedinici vremena kojom je neko telo sposobne da i samo zatreperi, prenoenje treptaja jednog zvunog izvo-

ra, kroz vazduh ili drugu neku sredinu, na drugi zvuni izvor; ovo svojstvo satreperavanja javlja se i kod elektrinih treptaja; fig. odjek, saoseanje; resonancija. rezonator (lat. resonare odjekivati, resona-tor) deo govornog aparata u kojem dolazi do rezonancije; to su rezonantske duplje koje su uvek podeene na odre eni ton i u kojima se oblikuju glasovi; fiz. sprava pomo u koje se mogu uti gornji tonovi koji zvu e istovremeno sa osnovnim tonom, sazvunik; resonator. rezon d-etr (fr. raison d'etre) razlog koji opravdava postojanje neega, pravo stupanja u ivot. rezonirati (lat. resonare) 1. odjekivati, ori-ti se, razlegati se; fiz. satreperavati, sazvuavati; resonirati. rezonirati (fr. raisonner) 2. v. rezonovati. rezonovati (fr. raisonner) misliti, razmiljati, umovati, posmatrati, govoriti, rasu ivati i zakljuivati razumno; posmatrati i zakljuivati o emu na osnovu razumom opravdanih razloga; prezrivo: mudrijaiti, protivrei, prigovarati, praviti primedbe. rezorcin (fr. resorcine)xeM. dvobazni aromatini alkohol, derivat benzina, koji se upotrebljava u proizvodnji boja i u lekar-stvu; rezorcinol. rezultanta (lat. resultare)#3. proizlaznica, sila, kretanje, veli ina i dr. koja se dobije slaganjem dveju ili vie datih sila ili upraZaljenih veliina, vektora; up. komponenta. rezultat (nlat. resultatus) ishod, iznos, kraj-\nje reenje neke raunske radnje; uspeh, ishod nekog rada, krajnji zaklju ak do koga se doe ispitivanjem. rezultirati (lat. resultare) proisticati, proistei, proizii, proizlaziti, doi (ili: dolaziti) kao posledica ega. rezus (lat. Masasa rhesus) zool. uskonosi majmun iz grupe zamorci, rairen u In-diji i na Himalajima. rezus-faktor (skr. Rh-faktor), nasledio obeleje eritrocita, prisutnost posebnog aglutinogena u krvi majmuna rezusa i veine (85%) ljudi. Negativan Rh-faktor moe prouzrokovati tekoe pri trans-fuziji, a i kod poroda, ako majka ima negativan Rh-faktor, a otac pozitivan. reid (engl. raid) 1. voj. prepad, iznenadan i plahovit napad manjim konjikim, motorizovanim ili flotnim jedinicama na neprijatelja; sp. konjika utakmica na dugoj stazi da bi se pokazala istrajnost jaha a i konja. reid (hol. reide) 2. mor. deo mora blizu obale, kod ulaza u pristanita, zati en od vetrova, zbog toga zgodan za bavljenje brodova. reimprimatur (nlat. reimprimatur) neka se ponovo tampa", dozvola za ponovno tampanje, za pretamlzvanje.

reinkarnacija

789

reklama

reinkarnacija (lat. reincarnatio) po uenju o seobi dua: ponovno ulaenje due u telo (otelotvorenje) posle smrti tela u kome je dotle bila. reintegracija (lat. ge-, integratio) upotpunjavanje, dopuna;prav. povraa] oduzetih stvari, zvanja, prava i dr. reis (arap. ra'fs) glavar, stareina; zapovednik trgova kog broda. reis-efendi (arap. ra'fs poglavar, stareina, ngr. authentes gospodin, gospodar, tur. efendi) titula turskog dravnog kancelara i ministra spoljnih poslova. reis-ul-ulema (arap. ra'isu-l-'ulama, tur. reisululema) titula vrhovnog poglavara islamske veroispovesti. rejd (eng. raid) v. reid. rejdovak (e. rejdovak) eki narodni ples u 2/4 i 3/4 taktu. rejektorijum (nlat. rejectorium) prav. odbijanje priziva jedne parnine strane, presuda vieg suda kojom se odbija priziv; rejekckja. rejekcija (lat. rejectio) odbacivanje, odbijanje, neprimanje; prav. v. rejektorijum. rejon (fr. gauop, ital. raggio, lat. radius zrak) 1. srez, okrug, obim koji obuhvata neka nadlenost, deo grada pod upravom narodnog odbora; (svetlosni) zrak; poluprenik kruga; voj. podruje, oblast tvrave, gradsko polje, oblast pod domaajem topovske vatre. rejon (fr. rayonne) 2. vrsta plastine mase od koje se izrauju razni predmeti, prven-stveno odevni;^. najlon, orlon. rejs (port. reis) mala novane jedinica u Portugaliji i Braziliji. rek (nem. Reck) vratilo (gimnastike sprava). rekadencija (nlat. recadentia) prav. vraanje, povra aj nekog prava onome koji ga je ranije posedovao. rekantacija (lat. recantare poricati, vlat. recantatio)npaa poricanje, opozivanje onoga to je neko ranije govorio ili pisao \up. retraktacija. rekapitulant (nlat. recapitulans) onaj koji u glavnim crtama ponavlja sadrinu ega, ponavlja. rekapigulacija (nlat. recapitulatio) ponavljanje sadrine u kratkim crtama; ret. figura koja se sastoji u tome da se, u opirnom i iscrpnom dokazivanju, na kraju svakog dela i celine govora svi razlozi ili glavne ta ke izlaganja ukratko i saeto ponove; trg. saeto ponavljanje glavnih stavova ra una. rekapitulirati (nlat. recapitulare) glavnu sadrinu ukratko ponoviti, saeto ponavljati, saeto izloiti; trg. raun, na kraju, ukratko ponoviti. rekvizitar (lat. requisitum potreba) lice koje dobavlja i uva stvari i sitnice potrebne pri izvo enju pozorinog koma-

da, ili sprave i opremu za sportska drutva. rekviziti (lat. requisitum) pl. predmeti koji su potrebni da bi se mogla izvesti pozo-rina predstava,rekvizite; sprave, oprema, predmeti potrebni sportistima. rekvizite (lat. requisita) poz. svi predmeti i sitnice koji su, pored dekoracije i garderobe, potrebni da bi se mogao prikazati neki pozorini komad; potrebe, potrebne stvari i orua; fig. potrebne osobine, potrebna svojstva. rekvizitorijali (nlat. requisitoriales sc. litterae) pl. prav. akt kojim jedna vlast trai neto od druge vlasti zvaninim putem; rekvizitorijum. rekvizitorijum (nlat. requisitorium) prav. v. rekvizitorijali. rekvizicija (lat. requisitio) zahtev, traenje, molba; prav. zahtev koji jedna vlast upu uje drugoj radi pomo i i saradnje u nekoj stvari; popisivanje ili uzimanje stvari za vojne ili dravne potrebe, naro ito u vreme rata, koje se ne pla aju gotovim novcem, nego uzimaju na priznanicu; zabrana na neto, polaganje prava na to, npr. uzeti neto u rekviziciju staviti na neto zabranu. rekvizicionar (nlat. requisitionarius) prav. onaj koji polae pravo na neto, koji stavlja zabranu. rekvizicioni sistem vo enje rata na taj nain to se vojska izdrava sredstvima pokupljenim putem rekvizicije u samoj zemlji. rekvijem (lat. requies mir, poinak; etvrti pade: requiem) u katoli koj crkvi: sve ano poduje i muzi ki komad koji se na njemu izvodi (nazvan po po etnim re ima molitve: Requiem aeternam dona eis, Domi-ne!, Veni pokoj daj im, Gospode! itd.). rekvinteron (tl. requinteron) sinkvintero-na i Evropljanke, ili obratno. rekvirevt (lat. requirens) istraivalac, isle iva ; molilac, trailac. rekvirirati (lat. requirere) zahtevati, traiti, iskati, iziskivati; prav. neku drugu vlast moliti za pomo ili saradnju; zahtevati neto natrag, izlagati svoje pravo na neto; istraivati, ispitivati, isleivati;voj. popisati (ili: popisivati, uzeti, uzimati) na priznanicu za vojne ili dravne potrebe (hranu, stoku, prevozna sredstva i dr.). rekil (fr. recul)so/. ustuk, vraanje, odskok vatrenog oruja, naro ito topa, pri ispaljivanju. rekla (nem. Rockel) kratka enska haljina do pojasa; ponegde se tako naziva i muki kaput. reklama (lat. reclamare glasno vikati, fr. reclame) preporuka, javno isticanje reju ili putem tampe (objava, oglasa) dobrih svojstava svoje robe i povoljnih cena u

reklamacija

790

rekoncilirati

cilju zadobijanja kupaca (muterija); trgovako hvalisanje, vaarsko hvalisanje. reklamacija (lat. reclamatio) iskanje, zahtevanje, potraivanje; usmena ili pismena prijana da poiljka upu ena na vau adresu nije prispela; prav. zahtev za povraa j ega; alba protiv odluke ili reenja suda ili vlasti. reklamer (fr. reclameur) onaj koji iznosi na pazar, reklamdija. reklamiranje (lat. reclamare) v. reklamacija, reklama. reklamirati (lat. reclamare glasno vikati; glasno negodovati) javno hvaliti svoju robu, mamiti (ili: dozivati) kupce isti-canjem dobrih svojstava i povoljne cene robe; iskati, traiti, zahtevate; po-traivati; prigovarati, ulagati protest ili prigovor; podneti (ili: podnositi) prijavu da poiljka upu ena na nau adresu nije prispela. reklinacija (nlat. reclinatio) naginjanje unazad, zavaljivanje, posuvraenje; med. operacija one mrene pri emu se mrena po-svrne. reklinirati (lat. reclinare) nagnuti unazad, prevrnuti, previti, zavaliti, posuvrata-ti; med. posvrnuti, potisnuti onu mrenu. rekluzija (nlat. reclusio) zatvor, zatoen>e; povuenost, usamljenost; iskljuivanje iz dosadanjeg mesta boravka. rekognicija (lat. recognitio) raspoznavanje; prav. sudsko priznanje lica, stvari ili spisa za ono za to se izdaje, priznanje identiteta (istovetnosti); pregledanje spisa radi ispitivanja i popravljanje. rekognoscirati (lat. recognoscerejnpsn. ponovo saznati; priznati, potvrditi tanost i ispravnost pregleda i ispitivanja; voj. upoznati se putem izvianja sa pravim stanjem ega, izvestiti se, ispitati, uhoditi, osmotrite. rekolirati (nlat. recolare, fr. recoler) prav. svedocima jo jednom proitati njihove iskaze; proveriti, uporediti. rekomandacija (fr. recommandation) preporuka; preporuka, preporuivanje (pisma, pot. potiljke). rekomandiran (fr. recommander) preporu-en; rekomandirano pismo preporueno pismo, pismo koje se uvodi u potansku knjigu i o kome poiljalac dobiva potvrdu. rekomandirati (fr. recommander) preporu-iti, preporuivati, davati na preporuku (pismo). rekombinacija (nlat. recombinatio) fiz. ponovno stvaranje elektrinoneutralnih molekula od jona. rekompevza (nlat. recompensa) v. rekompenzacija. rekompenzacija (nlat. recompensatio) obeteenje, odteta, naknada tete; odmazda, kazna, milo za drago.

rekompenzirati (nlat. recompensare) obe-tetiti, obeteivati, naknaditi tetu; nagraditi; odmazditi, kazniti, vratiti milo za drago. rekonvalescent (nlat. reconvalescens) med. oporavljenik, prezdravljenik, onaj koji se oporavlja od bolesti, koji je na putu potpunog ozdravljenja. rekonvalescencija (nlat. reconvalescentia) prezdravljavanje, prezdravljenje, oporavljanje od bolesti. rekonvenijent (nlat. reconveniens) prav. podnosilac protivtube. rekonvenirati (nlat. reconvenire) prav. podneti (ili: podnositi) protivtubu. rekonvevt (lat. ge-, conventus) prav. onaj protiv koga je podnesena protivtuba. rekonvencija (nlat. reconventio) prav. tuba koju optueni podnosi protiv tuioca istom sudu, protivtuba. rekovvevciona tuba . rekonvencija. rekoiverzija (lat. re-conversio obrtanje, vraanje ranijem)rekonverzija industrije vraanje industrije, po zavretku rata, od vojne proizvodnje na mirnodopsku; pretvaranje ratne industrije u mirnodopsku. rekovstitucija (nlat. reconstitutio) ponovno uspostavljanje, ponovno ustanovljena; prav. prenos nekog prihoda ili uitka, stupanje u prava nekog drugog. rekonstruirati (nlat. reconstruere) v.rekonstruisati. rekonstruisati (nlat. reconstruere) ponovo sagraditi, iznova sazidati, prezidati; iz pojedinih delova ili ostataka stvoriti sebi sliku prvobitne celine, pa onda ponovo sastaviti tu celinu, obnovite. rekonstrukcija (nlat. reconstructio) zidanje iznova, preziivanje, ponovno uspostavljanje; ponovno podizanje i obnavljanje propalih starih umetnikih spomenika, o ijem se nekadanjem obliku i izgledu zakljuuje po naenim planovima, ostacima, pismenim predanjima i sl.; u paleo-biologiji: pokuaj da se iz okamenjenih ostataka, naroito kostiju, ponovo sastavi lik neke izumrle ivotinje. rekonstrukcionalizam (lat.) idealistika teorija po kojoj vaspitanje predstavlja sredstvo kojim moe i treba da se preobrazi svet. rekonfrontapija (nlat. reconfrontatio) prav. ponovno suoenje, ponovno suoavanje. rekonfrontirati (nlat. reconfrontare) prav. ponovno suoiti, ponovno suoavati. rekoncilijacija (lat. reconciliatio) ponovno sjedinjenje, izmirenje, pomirenje; u katolikoj crkvi: ponovno primanje grenika u crkvenu zajednicu posle odrane pokore, odrana posta; sveano osveenje oskrnavljene crkvene utvari. rekoncilirati (lat. reconciliare) ponovo pridruiti, ponovo sjediniti, izmiri, pomiriti; u katoli koj crkvi: ponovo

rekopirati

791

rekuzaci]a

primiti u crkvenu zajednicu; ponovo osvetiti crkvu. rekopirati (fr. recopier) ponovo prepisati, ponovo prepisivati. rekord (eng. record, fr. record, nlat. gesogdum, lat. recordari opominjati se, se ati se) sp. najve i iskazani uspeh u jednoj grani sporta, koji je, kao takav, nadlena sportska vlast priznala i zvani no potvrdila; najve e postignu e, najve i uspeh, remek-delo. rekordacija (lat. recordatio) seanje, opominjanje. rekorder (eng. record) onaj koji je postigao najvei uspeh u nekoj grani sporta, onaj koji je odneo ili nosi rekord, prvak. rekreativan (nlat. recreativus) oporavak, koji oporavlja, osveavan, koji osveava, osveavaju i, okrepljuju i, koji slui za odmor, razonodan, zabavan. rekreacija (lat. recreatio) okrepl>enje, osveavanje, osveenje; razonoda, razono enje, zabava; ponovno stvaranje. rekredencija (lat. credere, nlat. recredentia) prav. privremeno posedovanje ili uivanje nekog spornog imanja. rekredencijar (nlat. recredentiarius)npan. lice koje privremeno poseduje ili uiva neko sporno imanje. rekreditiv (nlat. recreditivum) pismeni odgovor koji poglavar jedne drave daje kod sebe akreditovanom predstavniku druge drave, koji mu predaje opozivno pismo svoje vlade, s tim da ga ovaj preda poglava-ru svoje drave. rekreirati (lat. recreare) oiviti, oivljava, okrepiti, okrepljivati, obodriti; razonoditi; ponovo stvoriti. rekrement (lat. recrementum) izmet, pogan; neisto a, pena, ljaka; med. tenost koja se odvaja iz krvi. rekriminacija (nlat. recriminatio) protiv-tuba, odgovor na tubu tubom, uzajamno optuivanje; odgovor na grdnje grdnjama. rekrudescentan (lat. recrudescens) med. koji se nalazi na putu pogoranja. rekrudescencija (nlat. recrudescentia) ponovno otvaranje rane;med. pogoranje bolesti u stanju prezdravljivanja. reksis (gr. rexis) med. prskanje, provaljivanje ( ireva, vena i dr.). reksisti (lat. geh kralj)ll. belgijski faisti koje je vodio, pred drugi svetski rat i u toku rata, belgijski kvisling Degrel. rekta indosament (lat. recta, fr. indossement)ipr. menica na kojoj indosant, prilikom prenosa menice, stavi napomenu ne po naredbi". rekta klauzula (lat. recta clausula) trg. oznaka na menici kojom izdavalac menice nazna ava da je takva menica prenosila samo u obliku i sa dejstvom obinog ustu-pljenja. rektalni (nlat. rectalis)anar. gunjani, koji pripada zadnjem crevu.

rekta menica (lat. recta) trg. menica na kojoj trasant stavl>a oznaku ne po naredbi", to zna i da se meni ni iznos moe isplatiti samo prvom sopstveniku i da se nikome drugom ne moe ustupiti. rektangularki (nlat. rectangularis) kom. pravougaoni. rekta-papiri (lat. recta) trgovaki papiri koji se izdaju na ime izvesnog poverioca i koji se ne mogu prenositi ni na koga drugog. rektascenzija (lat. rectus prav, ascensio penjanje, uzlaenje) astr. luk na nebeskom ekvatoru koji lei izmeu prolene take i deklamacionog kruga jedne zvezde raunaju i od 0 do 360 sa zapada na istok. rektitis (lat. rectum zadnje crevo) med. zapaljenje (ili: upala) gunjaka, zapal>enje zadnjeg ili pravog creva. rektifikacija (nlat. rectificatio) ispravljanje, popravljanje; mat. pretvaranje krive linije u pravu, odre ivanje duine krivih linija; hen. potpuno pre i a-vanje tenosti ponovnom destilacijom. rektifikovati (nlat. rectificare od lat. ges-tus prav) ispraviti, ispravljati, popraviti, popravljati, poboljati, doterati, izvesti na isto; mat. odrediti duinu krive linije; hem. destilovanu tenost ponovnim destilovanjem jo vie preisti-ti i pojaati; rektifikovani spiritus potpuno preien spiritus. rektificirati (nlat. rectificare od lat. ges-tus prav) v. rektifikovati. rektor (lat. rector) upravitelj, upravnik, gospodar; kod Rimljana: titula namesnika pojedinih pokrajina koji su bili pod vla u prefekta iliegzarha; u crkvenom pravu: naelnik konventa, svetenikog kolegijuma ili zadubine (u katoli koj crkvi); upravitelj visoke kole, naro ito univerziteta. rektorat (nlat. rectoratum) zvanje, nadle-nost i kancelarija rektora. rektor magkifikus (lat. rector magnificus) velianstveni upravitelj", zvanina titula rektora univerziteta. rektoskop (lat. rectum gunjak, gr. skopeo posmatram) med. ogledalo za ispitivanje gunjaka, zadnjeg creva. rektoskopija (lat. rectum gunjak, gr. sko-reb posmatram) med. pregled zadnjeg creva pomou rektoskopa. rektotomija (lat. rectum gunjak, gr. tome seenje, rezanje) med. prorezivanje zadnjeg creva. rekto folio (lat. recto folio) na prvoj ili prednjoj strani jednog lista. rektocela (lat. rectum gunjak, gr. kele prosutost, prodor) med. prosutost (ili: prodor) zadnjeg creva. rektum (lat. rectum sc. intestinum) alat. gunjak, zadnje crevo, pravo crevo. rekuzacija (lat. recusatio) prav. odbijanje, isklju enje, izuze e (sudije, svedoka).

rekuzirati

792

relativitet

rekuzirati (lat. recusare) prav. traiti izuzee sudije, izuzeti sudiju; odbiti, ne primiti, odbaciti. rekuperator (lat. recuperator ponovni osvojilac) teh. ureaj za hvatanje korisnih sastojaka koji se nalaze u otpacima proizvodnje radi njihovog ponovnog iskoriavanja; rekuperator toplote ureaj kojim se toplota to izlazi sa ogrevnim gasovima ponovo iskori uje za zagrevanje vazduha to se troi na gorenje. rekuperapija (lat. recuperatio dobivanje natrag) teh. 1. hvatanje i iskoriavani sporednih proizvoda proizvodnje, npr. iskori avanja gasova koji se stvaraju pri koksovanju uglja; 2. ponovno dobivanje materija koje se troe pri raznim tehnolokim procesima. rekurvirostre (lat. recurvus savijen unazad, rostrnm kljun) zoot. sabljokljunke, ptice uzvijena kljuna, sa kljunom savijenim nagore. rekurens (lat. recurens sc. febris). povratka groznica. rekurent (lat. recurens) onaj koji trai pomo ; prav. onaj koji se slui rekursom kao pravnim lekom. rekurirati (lat. gestege) opet doi, povratiti se, vraati se (na stvar ili predmet); obratiti se kome, potraiti uto ite; uloiti albu. rekurs (lat. recursus) prav. alba vioj vlasti na odluku ili postupak nie vlasti, naro ito u administrativnim pitanjima; tako e: regres, regredijencija. rekusija (lat. jputere odjekivati, nlat. recussio) odbijanje, odjekivanje; odskakanje, odskok. rekcija (lat. regere upravljati, rectio)rpax. u reenici: zavisnost jedne rei od druge, npr.: Se ati se rado svojih roditelja (dakle, glagol se ati se" zahteva drugi pade) \up. regirati. relaksancia (lat. relaxantia) pl. med. sredstva koja izazivaju slabljenje bola, mlitavost, labavost, ili poputanje. relaksacija (lat. relaxatio) med. omlitave-lost, mlitavost (ivaca);prav. osloboenje, oprotenje, oprotaj, npr. kazne. relaksacio aresti (lat. relaxatio arresti)prav. oslobo enje od zatvora. relaksacio juramenti (nlat. relaxatio juramenti) prav. osloboenje od izvrenja obe anja datog pod iznu enom zakletvom. relaksacio jurne (lat. relaxatio juris) prav. neprimenjivanje zakona u slu aju koji je izuzetne prirode. relansirati (fr. relancer) divlja koja je umakla prona i i ponovo krenuti; u kartanju: vratiti, vra ati, ponuditi vie, davati vie. relapsus (nlat. relapsus) padanje nazad, ponovno okliznu e; onaj koji ponovo pada u staru greku, naro ito koji ponovo podlee jeresi.

relata refero (lat. refero predajem, prenosim, saoptavam, relatum saopteno) priam ono to sam ili kako sam uo, poto uo poto prodajem, ne jemim za istinitost onoga to pri am. relativ (lat. relativus) liti. pod ovim se terminom u srpskohrvatskoj lingvistici podrazumeva: vremensko odre ivanje (od-meravanje) procesa ili stanja ozna enog glagolskim oblikom u predikatu ne neposredno prema vremenu kada se reenica izri e, nego posredno, preko nekog drugog vremenskog momenta. Od vremen-skih glagolskih oblika naeg jezika samo se prefektivni prezent upotrebljava isklju ivo u ovoj slubi; svi drugi vremenski glagolski oblici mogu biti upo-trebljeni i indikativno i relativno. relativan (nlat. relativus) odnosan, koji se odnosi na to ili prema emu, koji se ti e ega, koji je u vezi sa ne im, koji vai samo pod izvesnim uslovima; relativna visina, za razliku od apsolutne ili nadmorske visine, jeste odstojanje od neke ta ke na povrini zamiljenoj paralelne sa morskom povrinom, npr. visina brega od neke take u njegovu podnoju do vrha; srazmeran; gram. relativna zamenica odnosna zamenica; relativna iliodnosna reenica ona koja se odnosi na koju re glavne reenice, pa tumai subjekt, objekt, atribut i dr. glavne re enice, npr.: Neka doe onaj koji mi je poruio; relativna vrednost vrednost koja zavisi od raznih okolnosti, te, prema tome, moe biti veoma razliita, srazmerna vrednost; relativii pojmovi log. pojmovi koji postaju tek iz poreenja jednog predmeta s nekim drugim; supr. apsolutan. relativizam (nlat. relativus) fil. pravac koji smatra da je svako saznanje samo relativno, tj uslovljeno i zavisio od odnosa u kome se nalazi onaj koji saznaje prema predmetu saznanja, i od stanovita koje on uzima s obzirom na svoju psihofizi ku organizaciju; etiki relativizam shvatanje po kome su dobro" i zlo" rela-tivni. relativitet (nlat. relativitas) odnosnost, uslovljenost, srazmernost; teorija relati-viteta u enje u novijoj fizici, koje je osnovao Albert Ajntajn (18791955), po kojem su prostorno i vremenske veliine samo relativne veliine, te se ne mogu ni odreivati nezavisno jedne od drugih; specijalna teorija relativiteta: svaki opti prirodni zakon koji vai u odnosu prema koordinatnom sistemu K mora tako e nepromenjeno vaiti u odnosu prema koordinatnom sistemu Kt koji se u odnosu prema K kree jednako (uniformno) tran-slatorno. Ova teorija po iva dalje na naelu da svetlost u vakuumu ima uvek odreenu brzinu prostiranja; opta teorija relativiteta: fiziki zakoni neza-

relativno

793

remediJum

visni su od stanja kretanja koordinatnog sistema; istovremenost zbivanja u prirodi odredljiva je jedino merenjem koje je skopano sa kretanjem. relativno (nlat. relative) pril. odnosno, srazmerno. relacija (lat. relatio) odnos, veza; poslovna veza; izvetaj, izvetavanje, obavest, pria; voj. pismeni izvetaj, npr. komandanta o ratnim operacijama svojih trupa; opis ratnog podviga pri predlogu za odlikovanje; muz. razmak, interval; fil. meusobni odnos dveju ili vie stvari ili sadraja svesti. relacionalizam (lat. relatio) fil. pravac koji u svemu i svuda obra a panju na odnose meu stvarima. relacioni (lat. relatio odnos) odnosni. rele (fr. relais) v. relej. relevantan (lat. relevans) znaajan, vaan, istaknut; bitan, jezgrovit; supr. irelevan-tan. relevancija (nlat. relevantia) vanost, znaajnost, naroito vanost pravnog sredstva, sudske radnje i sl.; supr. irelevan-cija. relevacija (lat. relevatio) prav. rezreenje, oslobo enje obaveze; olakanje. releve (fr. releve)ip/-. izvod iz nekog rauna; kuv. prvo jelo posle supe. relegacija (lat. relegatio) proterivanje, prognanje (iz drave, grada); udaljenje, izgnanje (sa univerziteta). relegirati (lat. relegare) udal>iti, iskljui-ti (sa univerziteta). relej (fr. relais) nova, odmorna zaprega, smena konja; stanica na kojoj ekaju svei konji radi smene, u cilju to breg prenosa putnika; voj. malo konjike odeljenje za brzo prenoenje izvetaja od jedne stanice do druge, odra veze (peak, konjanik, velosipedist, motociklist i dr.); kod elektromagnetnih telegrafa: prenosnik, sprava za zatvaranje struje u lanac kod lokalnih baterija na telegraf-skim stanicama; rage. relejni konji odmorni konji; up. relej. reli (eng. rally) 1. sastanak, skup, susret; 2. posebna vrsta automobilskih trka. religija (lat. religio) uenje koje se tie najvieg bia (boanstvo, boga); vera; veroispovest; fig. svetinja, etiko naelo kojim je neki ovek duboko proet, savest, stvar savesti. religiozan (lat. religiosus) koji je u vezi sa religijom, koji pripada religiji; po-boan, bogougodan, bogobojaljiv, smeran; savestan, duboko proet oseanjem dunosti prema sebi i prema drugima. religioznost (nlat. religiositas) verovanje u boga, ljubav prema bogu, potovanje boga, strah od boga; ivljenje u skladu sa propisima vere, pobonost. religiozitet (nlat. religiositos) v. religioznost.

reliozameite (ital. religiosamente) muz. pobono, ozbiljno, sveano, dostojanstveno. reliozo (ital. religioso) muz. v. relioza-mente. relikvija (lat. reliquiae) ono to je ostalo od nekog svetitel>a, svetinja; obino re-likvije pl. u crkvenom jeziku: moti svetitelja, svete moti. relikvijar (nlat. reliquiarium) zbirka svetih motiju; kivot, posuda ili kutija u kojoj se, u crkvama, uvaju moti svetaca. relikt (lat. relictus ostavljen) ostatak; bilj-na ili ivotinjska vrsta, ili druga kakva pojava koja u nekoj oblasti postoji kao ostatak jo iz doba kada su u njoj vladali drukiji uslovi ivota, npr. omorika, ohridska pastrmka, ohridski suner i dr.; reliktna jezera ostatak starih velikih jezera. relicitacija (lat. relicitatio) trg. ponovno nadmetanje, ponovna prodaja ili kupovina putem javnog nadmetanja. relokacija (nlat. relocatio) ponovno izda-vanje u zakup, pazakup. relvej-spajn (eng. railway-spine) eleznika bolest, potres kimene modine i ivaca kao posledica elezni ke nesre e. reljef (fr. relief, ital. relievo, lat. relevare podi i, uzdi i) um. ispupen plasti an lik izraen na ravnoj povrini (u drvetu, kamenu ili metalu), vrsta vajarske umetnosti kod koje figure ne stoje slobodno u prostoru nego su vezane za povrinu (up. bareljef, oreljef); fig. isticanje, ista-knutost, sjaj, znaaj, ugled, slava; jednoj stvari dati reljef ili prikazati u reljefu = prikazati stvar tako da pada u o i, da bude u punoj svetlosti, naroito nagla-ena. reljefan (fr. relief) 1. ispupen; 2. fig. istaknut, jasan, pregledan, razumljiv. reljef-intarzija (fr. relief, ital. intarsia) um. rad u drvetu kod koga se, za razliku od intarzije, raznobojni par i i drveta slau tako da ne predstavljaju ravnu povrinu, nego figure i likovi ine blaga ispupenja. reljefne karte geogr. karte na kojima su slike predela prikazane reljefno, na kojima su predeli prikazani onako kakvi su u prirodi, tj. sa svima visinama, nizina-ma itd.; takoe: karte koje pokazuju karto-grafski ili fotografski otisak jednog reljefa. rembazam (gr. rembasm6s) lutanje; med. tumaranje nou (niktobatija). remedijum (lat. remedium) sredstvo, lek;prav. pravni lek; u narodnoj ekonomiji: zakonom doputeno odstupanje od propisane fino e i teine zlata ili srebra u kovanom novcu (tolerancija); remedijum jurio (lat. remedium juris) pravio sredstvo, pravni lek.

remedura

794

rendgenovi zraci

remedura (nlat. remedura) sudski lek, otklanjanje, spreavanje neke zloupotrebe, popravljanje, poboljanje. remek-delo (iz ma.) delo vrlo velike vrednosti, savreno delo; remek. remi (fr. remis) 1. u ahu i kartama: izraz koji oznaava da niko nije dobio, nereeno, neodlu eno, nereena igra. remi (eng. remmy) 2. hazardna igra sa dva pila ili vie petlova karata. remiza (fr. remise) odga anje, odlaganje; oprotaj, popust; trg. = rimesa; staja za kola, upa za kola; los esta u koju se sitna plemenita divlja sklanja od neprijatelja ili na jakom mrazu; mesto gde su pale j arebine; poz. ponovno prikazivanje komada. remizje (fr. remisier) trg. posrednik izmeu trg. posrednika (senzala) i kupaca, naro ito na Pariskoj berzi, predstavnik stranih firmi na berzi. remilitarizacija (lat. ge, fr. militarisation) ponovno uvoenje vojnikog ureenja u nekoj oblasti ili ustanovi, koja je dotle bila razoruana, u cilju da se osposobi za isto vojni napad ili odbranu. remingtoi vrsta pisae maine i voj. puke (naziv po pronalaza u, amerikom fabrikantu F. Remitonu, 18161889). remininscencija (nlat. reminiscentia) opominjanje, nejasno seanje, uspomena; mesto u pesmi ili kompoziciji koje je sluajno, po se anju, uzeto od drugog autora. remis (nlat. remissus) odlaganje roka pla anja; popust u nekom pla anju, naro ito od zakupnine; popust od kupovne cene, raba t. remisivan (nlat. remissivus) koji oprata, oprostan, koji poputa, popustljiv. remisija (lat. remissio) vraanje; otpust; oprotenje, rprotaj (grehova); prav. milost, pomilovanje, oprotenje kazne; uki-danje, povlaenje (zabrane); med. prolazno slabljenje, poputanje bolesti, naro ito groznice. remisio juramenti (lat. remissio juramenti) prav. razreenje zakletve. remisionar (fr. remissionnaire) prav. onaj koji je pomilovan, pomilovani. remisorijales (nlat. remissoriales sc. litterae) pl. prav. akt kojim vii sud vraa niem predmet na dalji postupak. remitenda (lat. remittere poslati natrag) ono to treba vratiti, npr. neprodata knjige, novine i sl. izdava u. remitent (lat. remittens) sopstvenik menice, lice koje je, samim izdavanjem menice, ovlaeno da meninu svotu o roku naplati, a i pre roka da svoja poverila ka prava ustupi drugom. remitirati (lat. remittere) natrag poslati, povratiti; trg. dostaviti novac ili meni-cu; odobriti popust u nekom potrai-vanju.

removirati (lat. removere) ukloniti, udaljiti, smeniti. remoliencija (lat. remollientia) pl. med. umekavna sredstva, sredstva za umekavanje, ublaavna sredstva, sredstva za ublaa-vanje. remonetizirati (lat. ge-, moneta novac) fin. novac povu en iz opticaja ponovo pustiti u opticaj; up. moneta. remonstranca (nlat. remonstrare) protivpredstavka, prigovor, alba; remonstra-cija. remont (fr. remontage) 1. popravke ili prepravka sredstava za rad posle njihove due upotrebe radi osposobllvanja za dalje funkcionisanje u procesu proizvodnje. remont (fr. remonte) 2. mlad, neobu en konj za konjicu; popuna konjice novim konjima. remontirati (fr. remonter) bog. posle glavnog cvetanja jo jednom cvetati, pozno cvetati; voj. nabaviti nove konje, rashodo-vane konje jednog puka zameniti novim; teh. ponovo sklopiti, ponovo sklapati, ponovo sastaviti; ponovo spremiti, ponovo snab-deti. remontoar (fr. remontoir) teh. navija (deo asovnika za navijanje bez klju a). remorkaa (fr. remorquage) mor. vuna, vuenje, tegljenje; up. remorker. remorker (fr. remorqueur) vuni brod, vu ni parobrod, vu ni motorni brod, parobrod za vu u drugog; vu na kola. remorkirati (fr. remorquer) vu i lau (konopcima). remotis arbitris (lat. remotis arbitris) prav. poto se uklone svedoci, bez svedoka, u etiri oka. remotis partibus (lat. remotis partibus)npas. poto se uklone stranke. remocija (lat. remotio) udaljenje, otputanje, smenjivanje sa poloaja. remocio ab oficio (lat. remotio ab officio) prav. udaljenje sa dunosti. rempstek (eng. rumpsteak) v. rampstek. ren (eng. run) navala ulaga a na blagajnu (kad se pronese glas da je banka pred padom). renalni (lat. gep bubreg, renalis) aiat. koji se tie bubrega, bubreni. rendgen (nem. R6ntgen)jinw. v.rendgenov aparat. rendgenizirati (nem. Rontgen) v. rendgenoskopirati. rendgenov aparat aparat za dobivanje (snimaka pomou) rendgenovih zraka; upotrebl>ava se naro ito u medicini. rendgenovi zraci fiz. nevidljivi zraci koji se obelodanjuju time to izazivaju fluorescenciju, pokazuju hemijska dejstva, ine da vazduh provodi elektricitet, nisu podloni uticaju magnetnih i elektrinih sila, a imaju svojstvo da prolaze kroz kou, miie, drvo, hartiju i dr. i apsor-

rend -v.raid.

rendgenogram

795

rent-e-kar

buju se u debelim metalnim slojevima, kostima itd.; hovu se jo i: H (iks) zraci; nazvali po pronalazau, nema kom fizi- aru K. V. Rendgenu (18451923). rendgenogram (nem. Rontgen, gr. gramma crta) snimak koji se dobije rendgenovim aparatom. rendgenografija (nem. Rontgen, gr. graphfa beleenje, crtanje) v. radiografija. rendgenologija (nem. Rontgen, gr. logla) nauka o rendgenovim zracima i njihovoj primeni. rendgenoluminiscencija fiz. luminiscenci-ja kristala koju proizvode Reidgenovi zraci i gama-zraci. rendgenoskopija (nem. Rontgen, gr. skopeo posmatram) gledanje (ili: posmatranje) pomo u rendgenovih zraka, odnosno rendgenovim aparatom. rendgenoskopirati (nem. Rontgen, gr. sko-reb) posmatrati ili snimati rendgenovim aparatom. rendgenoterapija (nem. Rontgen, gr. therapela leenje) med. v. pocradioterapija. rende (tur. rende) 1. drvodeljski alat za struganje, strug, blanja; 2. kuhinjska sprava za struganje povr a i testa, ribe, trenica. rendlet (eng. rundlet) mera za tenost u Engleskoj, od 18 galona = 81,7851. renegat (nlat. renegatus) otpadnik od vere, naro ito: hri anin koji je preao u islam; fig. otpadnik, odmetnik, odrodnik, izrod. renegirati (nlat. renegare) ponovo odrei (ili: oporei, porei, poricati). rener (eng. runner) 1. trka, takmiar; 2. trka ki konj; 3. krijum ar; 4. trgova ki putnik. renesansa (fr. renaissance) 1. obnova, preporod, procvat, uskrs; 2. naroito: ponovno ra anje, preporod klasi ne starine ili, tanije, slobodnog i stvarala kog ovejeg duha pod uticajem klasine knjievnosti, umetnosti i filozofije (za razliku od srednjovekovnog crkvenog jarma i vlasti crkve nad ovejim duhom). To je najvei progresivni prevrat koji je oveanstvo dotada doivelo, doba koje je trailo i ra alo ninove, dinove po snazi uma, strasti i karakteru, po svestranosti i u enosti" (Engels, Dijalektika prirode"). Pokret se javio u Italiji, oko 1350, odakle se nadmo no rasprostro i zagospodario duhovima celog Zapada, sadravajui se do poetka XVI veka. Glavna obeleja ovoga doba su: odbacivanje autoriteta, obraanje stvarnom ivotu i iskustvu, poverenje u sopstveni razum, disciplinovanje mate pod uticajem razvitka prirodnih nauka, itd.; arh. graevinski stil ovoga perioda sa elementima gr ko-rimske arhitekture. reneta (fr. reinette) vot. jabuka pegavua.

renij(um) (lat. Rhenus Rajna) hen. hemijski element, hem. znak Re, redni broj 75, atomska masa 186,22, siv, kovan metal; otkriven 1925. godine. reggentan (lat. renior protinim se emu) uporan, tvrdoglav, prkosan. renitencija (lat. renior) otpornost, neposlunost, tvrdoglavost. reniforman (lat. gepl renis bubreg, nlat. reniformis) vot. bubreast, u obliku bubrega (list). renovatura (nlat. renovatura) prav. pokovan nacrt i opis imanja. renovacija (lat. renovatio) obnova, obnavl>anje, obnovljenje, popravljanje, menjanje nabolje. renovirati (lat. renovare) obnoviti, obna-vljati, popraviti, osveiti, podmladiti; renovirati menicu staru menicu zameniti novom, tj. produiti je. renome (fr. renommee) dobar glas, dobro ime; slava, ugled, uvenost. renomiran (fr. renommee) uven, slavan, ugledan, glasovit; redak; na zlu glasu; koji uiva lep glas, dobro poseen (o gostionicama). renomirati (fr. renommer) slaviti, proslaviti; izneti na glas. renonsirati (fr. gepopseg) odrei se, odricati se, odustati; u kartama: baciti drugu boju, ne odgovoriti kartom iste boje. renta (fr. rente, ital. rendita, nlat renda) 1. u feudalizmu oblik vitka kmetovskog rada. Prola kroz tri stadijuma: radna renta, naturalna renta i novana renta; 2. u kapitalizmu oblik vika vrednosti, jedan njegov deo. Ne proizvodi je ni zemlja, niti kakva nekretnina, nego najamni rad. Monopolsko raspolaganje prirodnim izvorima (zemlja, voda, rudnik i dr.) ini da vlasnici prisvajaju deo vika vrednosti kao rentu; apsolutna renta suviak vika vrednosti preko prosenog profita; diferencijalna renta oblik ekstra profita, tj. diferencija izme u nie indi-vidualne cene proizvodnje poljoprivrednih proizvoda i vie; monopolska renta deo vika vrednosti koji prisvaja vlasnik zemljita koje daje retke plodove i ija cena ide iznad vrednosti, do visine do koje su kupci spremni da plate (ampanj); 3. doivotne renta uvean interes koji neko doivotno prima od nekog kapitala, s tim da taj kapital, posle smrti onoga koji je primao uveani interes, pripadne davaocu interesa. rentabilan (nlat. rentabilis) koji donosi prihod, koji se ispla uje, unosan. rentabilnost (nlat. rentabilitas) donoenje prihoda, isplatljivost, unosnost. rentgeno- (nem. Rontgen) v. rendgeno-. rent-e-kar (eng. rent-a-car) naziv preduzea koje se bavi iznajmljivanjem automobila.

rentijer

796

repetunde

rentijer (fr. rentier) onaj koji ivi od dohotka svog imanja ili kapitala, uiva-lac, imalac rente. rentirati se (fr. renter) isplatiti se, isplaivati se, donositi prihod. renumeracija (nlat. renumeratio) vra anje novca, doplata, doplaivanje; ponovno izdavanje. renuncijacija (lat. renuntiatio) obznanji-vanje, objavljivanje; otkaz, otkazivanje; odricanje, odustajanje od ega. renuncijacio litis (lat. renuntiatio litis) prav. ukidanje jednog npaiHor spora. renuncijacio sukcesionis (lat. renuntiatio successionis) prav. odricanje, otkazivanje nasledstva. reo (fr. rehaut) slik. svetlo, pojaano mesto na slici. reoksidacija (nlat. reoxydatio) hen. ponovna oksidacija, ponovno jedinjenje s kiseonikom. reoksidirati (lat. ge-, oxys ljut) he, ponovo jediniti s kiseonikom. reokupacija (nlat. reoccupatio) ponovno zauzee, ponovno zauzimanje (zemlje, oblasti). Reomirov termometar toplomer koji je izme u take smrzavanja i ta ke klju anja vode podeljen na 80 (nazvan po pronalazau, francuskom fizi aru i zoologu R. A. Reomiru, 16831757). reorganizator (nlat. reorganisator) preustrojitelj, preure iva, preuredilac. reorganizacija (nlat. reorganisatio) ponovno ureenje, preureenje, preure ivanje, preustrojstvo, preustrojavanje, npr. nekog posla, vojske itd. reorganizirati (nlat. reorganisare) .reorganizovati. reorganizovati (nlat. reorganisare) iznova urediti, preurediti, preustrojiti, preustrojavati. reosirati (fr. rehausser) slik. pojaa na slici svetlost, senku itd. i time je jae istai. reoskop (gr. rheos tok, struja, skopeo gledam, posmatram) fiz. pokaziva struje, aparat koji pokazuje prisustvo elektrine struje. reostat (gr . rheos tok, struja, od te em, istemi postavim, stavim) fiz. otpornik, naprava kojom se otpori poznate veliine mogu po volji uvoditi u kolo struje ili iz njega isklju ivati a da se struja pri tom ne prekida, bilo u cilju da se dobije eljena ja ina struje, bilo radi uporeenja poznatih otpora sa nepoznatim; ago-metar. reparabilan (lat. reparabilis) popravljiv, uspostavljiv; zagladljiv, naknadljiv, nadoknadljiv. reiaratura (nlat. reparatura) opravka, popravka; naknada tete. reparacija (nlat. reparatio) opravka, popravka, popravljanje; ponovno uspostavljanje, obnavljanje, obnova; naknada, pla-

anje tete; naknada tete priinjene ratom, ratna odteta. reparirati (lat. geragage) opraviti, opra-vljati, uspostaviti ponovo; zagladiti, naknaditi, platiti priinjenu tetu; repa -rirati se okrepiti se, oporaviti se, oja-ati. reparticija (nlat. repartitio) podela, razdeo-ba; razrez, razrezivanje. repasaa (fr. repassage) ponovno prelaenje, ponovni pregled, preispitivanje, provere, doterivanje (teksta, novih asovnika i dr.), ponovno takmi enje u sportu. repasirati (fr. repasser) nov asovnik pre upotrebe ili kupovine pregledati i ispitati. repatrijacija (nlat. repatriatio) vraanje u otadbinu; ponovno primanje ranijeg podanika u podanstvo. repatrirati (lat. repatriare) vratiti u otadbinu; ponovo primiti u otadbinu ili u podanstvo. repatrirac (lat. repatriare) lice koje se vra a u otadbinu, povratnik. reper (fr. gerege snalazite) u geodeziji: visinska ta ka, uo ljiva ta ka. reperkusija (lat. repercnssio) fiz. odbaci-vanje, odbijanje (zvuka, svetlosnih zrakova i dr.); med. suzbijanje;*d^z. ponavljanje istog tona; ponavljanje postavljene teme u svima glasovima fuge; fig. protivdejstvo, odjek. reperkutirati (lat. repercutere) fiz. odbiti, odbijati, odudarati; protivdejstvovati na neto, odjekivati. repertoar (fr. repertoire) spisak uloga koje je glumac ili peva preu io i koje moe da izvodi; spisak komada koji se u jednom pozoritu prikazuju ili e se prikaziva-ti u odre enom vremenu, raspored, plan prikazivanja ili predstavljanje. repertorijum (nlat. repertorium) spisak udeen za zgodno i brzo snalaenje i obave-tavanje (otuda esto naslov asopisa koji sadri preglede, kratke prikaze i saoptenje o knjievnim i dr. delima); spisak stvari, registar; ure ena zbirka, zbornik. repetent (lat. repetens) uitelj koji ponavlja s acima na kolskom asu pre eno gra-divo, pou avalac; ak koji ponavlja razred, ponovac; repetitor. repetirati (lat. repetere) ponoviti, ponavljati, opetovati; ponavljati razred. ' repetirka (lat. repetere) puka u iji magacin staje vie metaka, brzometka. repetitor (lat. repetitor) v. repetent. repetitorijum (nlat. repetitorium) pou a-vanje koje se sastoji u saetom ponavljanju pre enog gradiva; knjiga koja sadri saet pregled nau nog gradiva. repeticija (lat. repetitio) ponavljanje, opetovanje; proba pozorinog komada. repetunde (lat. repetundae sc. res, pecuniae) pl. prav. stvari ili novac koji se mogu traiti natrag.

repi

797

represalija

repi (fr. repit, ital. rispitto, lat. respectus) trg. odgaanje, produenje roka. repignoracija (mlat. repignoratio) prav. ponovno zalaganje, ponovno davanje u zalog. replantacija (nlat. replantatio) med. ponovno usaivanje, ponovno umetanje, npr. izva enih zuba. replatirati (fr. replater) ponovo premaza-ti, ponovo oblepiti gipsom; fig. zamazati, zabauriti; popraviti, opravdati. repledirati (fr. replaider)npan. opet povesti spor, ponovo u sporu zastupati, ponovo braniti (pred sudom). replecija (lat. repletio) punokrvnost; preterana punoa (debljine); pretovarenost (eluca); zatrudnjavanje (sene). repli (fr. ger!1)vo/. prihvatna taka trupa koje se povlae, trupa koja je prihvatnica za potisnute odrede. replika (nlat. replica) 1. muz. ponavljanje jednog niza tonova, naro ito u drugom glasu; si replika (ital. si replica) ponavlja se, treba ponoviti. replika (nlat. gersa) 2. prav. odgovor na odgovor (ekscepciju), odgovor tuioca na govor optuenog kojim je odgovorio na tubu; spis koji je odgovor na drugi neki spis; protivljenje, utuk; ponavljanje, podraavanje, kopija nekog umetnikog dela koju radi umetnik koji je izradio i original; replikacija. replikato (ital. replicato) uz. ponovo, iznova. replikacija (lat. replicatio) v. replika 2. replicirati (nlat. replicare) prav. odgovoriti, dati odgovor na govor protivne strane; protivreiti. replumbirati (lat. plumbum olovo) tehiol. izdvojiti olovo od srebra, o istiti od olova. repozitar (nlat. repositarius) sre ivalac i uvar akata. repozitorijum (lat. repositorium) polica sa pregradama za spise ili knjige; ormar za spise ili knjige; spremite, magacin. repozitura (nlat. repositura) mesto gde stoji repozitorijum; sreivanje spisa ili knjiga u repozitorijum. repozicija (lat. gero8o)lged. ponovno nametanje iap!ene ili slomljene kosti; vraanje prosutog dela utrobe kroz prodor u trbunu duplju. reponibilan (vlat. reponibilis) med. name-stljiv, koji se moe vratiti na svoje mesto (i aena kost, prosuta utroba itd.). reponirati (lat. geropege) poloiti, ostaviti, smestiti u ishranu; med. prosuti deo tela (kilu) vratiti na svoje mesto; ia-enu kost namestiti. repor (fr. report) trg. razlika izmeu cene neke dravne hartije od vrednosti na kraju teku eg i cene na kraju narednog meseca ;reporni posao prodaja neke hartije od vrednosti uz obavezu da e se ta ista hartija docnije otkupiti po vioj ceni.

reportaa (fr. reportage) 1. izvetavanje, skupljanje i dostavljanje politi kih i drugih novosti u dnevnim listovima; 2. knjievna vrsta koja neki doga aj, pitanje i dr. prikazuje novinarskim stilom i na inom, tj. lako i zanimljivo. report (eng. report) izvetaj, izvetavanje; trg. prenos u trgovakim knjigama. reporter (eng. reporter) novinar, dopisnik, raporter. reportirati (lat. reportare, fr. reporter) natrag odneti, vratiti; u novinarstvu: videti neto na licu mesta i o vi enom izvestiti list, doneti izvetaj, prepri-ati dogaaj; trg. uneti u knjigu, pisati na raun. reprezentand (lat. repraesentandus) onaj koga treba predstavljati (zastupati). reprezentant (lat. repraesentans) predstavnik, zastupnik, zamenik (odsutnoga); naroito: predstavnik neke pokrajine, grada ili tela u stalekoj skuptini, narodni zastupnik; sp. glavni predstavnik jedne grane sporta u nekoj dravi (reprezentativac). reprezentativac (nlat. repraesentativus) koji predstavlja, zamenjuje, zastupa; koji slui za reprezentaciju. reprezentativac (nlat. repraesentativus) sp. najbolji predstavnik nekog sporta u dravi, naro ito: igra koji igra u dravnoj reprezentaciji.
reprezentativna monarhija ustavna monarhija.

reprezentativni sistem ustavni sistem, po kome je narodu data mogu nost da preko svojih izabranih predstavnika (poslanika) u narodnoj skuptini, u estvuje u upravljanju dravom, naro ito u dono-enju zakona. reprezentativni ustav v. reprezentativni sistem. reprezentacija (lat. repraesentatio) predstavljanje, zastupanje, zamenjivanje; gospod-stven izgled, dostojanstveno draganje, ponaanje koje odgovara zvanju koje neko ima; narodno predstavnitvo; sp. najbolji predstavnici jedne grane sporta koji uestvuju, kao celina, na utakmicama u inostranstvu kao predstavnici sporta jednog naroda, jedne drave. reprezevtaciovo pravo pravo zamenjivanja; u naslednom pravu: stupanje u prava umrlog pretka. reprezentira (lat. repraesentare predstavljati, predstaviti, izraziti) .reprezen-tovati. reprezevtovati (lat. repraesentare) zastupati ili predstavljati nekoga odsutnog; zna iti, ozna avati, predstavljati sobom (npr. gospodstvo, vlast, silu); dostojanstveno se drati, predstavljati dostojno svoje zvanje. represalija (nlat. repressalia) u meunarod-nom pravu: opravdano nanoenje neke ne-

represivai

798

republika

pravde od Jedne drave drugoj kao odmazda za nepravdu koju je ova pre toga nanela onoj prvoj; odmazda, vraanje uvrede uvredom, nepravde nepravdom i sl. represivan (fr. repressif) koji spreava, koji koi, koji obuzdava, koji suzbija. represivne mere zakonske i druge mere koje dravna vlast preuzima protiv lica ili grupa lica koja svojim radom i tenjama ugroavaju bezbednost ili opstanak drave. represija (nlat. repressio) spreavanja, uguivanje, obuzdavanje, suzbijanje. repriza (fr. reprise) ponovno uzimanje, povraanje ranije uzetog; ponavljanje, ponovno prikazivanje pozorine g komada ili predstave, priredbe; prva predstava posle premijere; nuz. ponavljanje glavnog dela nekog komada; znak za ponavljanje; u cirkusu: pauza zbog zamorenosti vetaka i jahaa, koju obino ispunjavaju klovni svojim alama. reprobacija (nlat. reprobatio) teol. odbaci-vanje, prokletstvo, veno prokletstvo; u koli: popravni ispit, popravak; prav. protivdokaz. reprodukovati (nlat. reproducere) v. reproducirati. reproduktivav (nlat. reproductivus) ponovo proizvodan, koji ponovo proizvodi, koji ponovo stvara, ponovo proizvodilaki, umnoivalakiJreprodrktivne umetnosti ili vetine, one koje ponovo proizvode neto to ve postoji (gluma, pevanje, muzika). reproduktivnost (nlat. reproductivitas) no ponovnog proizvoenje i uspostavljanja; biol. sposobnost naknaivala osakaenih ili potpuno unitenih delova tela kod biljaka i ivotinja, naroito kod crva i amfibija (vodozemaca). reproduktor (lat. ge- ponovo, producere proizvoditi) naprava koja pojaava i ponovo proizvodi govor ili muziku primljenu radioaparatom ili prenesenu tele-fonskim putem: zvunik, glasnogovornik. reprodukcija (nlat. reproductio) u ekonomi-ji: obnavljanje proizvodnje; moe biti: 1) prosta reprodukcija ako se obnavlja proizvodnja u istom razmeru; 2)lroire-na reprodukcija ako je proizvodnja u narednom periodu na viem nivou, vea po obimu nego u prethodnom; karakteristine za kapitalizam, a jo u veoj meri za komunizam; U)umanjena reprodukcija ako se obnavljanje proizvodnje "vri u manjim razmerama; obino posledica ele-mentarnih nepogoda, ratova, epidemija, a u kapitalizmu periodino zakonita u doba kriza; stvar izraena putem umnoavanja (za razliku od original a); psi*, ponovno oivljavanje u svesti ranije doivljenog sadraja; biol. popunjavanje ili naknada unitenih ili oteenih delova na ivotinjskim telima, npr. naknadno rastenje

repa kod gutera; popunjavanje ili naknada materija izluenih iz organskih tela. reprodukciona metoda nain (ili: postupak) pri umnoavanju (slika, knjiga itd.).
reprodukciona reproduktivnost. sposobnost biol. v.

reprodukcioni organi bog. spolni organi pomou kojih se vri rasploivanje organskih bia (za razliku od nespolnih organa, pomou kojih se takoe vri ras-ploavanje, npr. spore, rasplodni pupoljci, gomolje i dr.). reproducevt (nlat. reproducens) onaj koji ponovo proizvodi, koji ponovo stvara;prav. podnosilac protivdokaza. reproducirati (nlat. reproducere) ponovo proizvesti, ponovo proizvoditi, ponovo stvarati, ponovo stvoriti; ponovo izvesti, ponovo izvoditi, ponovo prikazivati, ponovo prikazati: pretampati, pre-tampavati; umio ito, umnoava; prav. navesti protivrazloge, protivdokaze, navesti svedoke koji e dokazati protivno; psih. doivljenu sadrinu ponovo oiviti u svesti, ponovo usvestiti, ponovo usve-ivati; reproducirati se ponovo se pokazati, ponovo se pojaviti, pojavljivati se ponovo; reprodukovati. reprozelit (lat. ge- opet, ponovo, gr. proselytos) onaj koji se ponovo vratio ranijoj veri ili zajednici. repromaterijal (skr. za reprodukcioni materijal) materijal (sirovine, polupreraevine, delovi) potreban za proizvodnju, izradu konanih proizvoda. reprotestirati (nlat. reprotestare)npaj>. odgovoriti na protest ili prigovor, odbiti prigovor i proglasiti ga nevaeim ili neopravdanim. reptil (lat. gerege gmizati) zool. gmizavac; fig. puzavac, ulizica, liisahan, teme-na, plaenih. reptilije (lat. gerege gmizati, reptilia) zool. gmizavci kimenjaci koji diu pluima, kreu se nogama, koje su u nekih vrsta posve iezle (npr. kod zmija), mnoe se jajima, a ree donose gotove mlade: guteri, zmije, krokodili i kornjae; fig. pu-zavci, ulizice, liisahani, udvorice, plaenici, temenai. reptilska tampa gmizavaka tampa, potkupljena tampa, plaena tampa. republika (lat. res publica drava, fr. republique) u antikom smislu: drava, naroito drava sa priznatim narodnim pravima; u novije doba: dravno ureenje u kome dravna vlast pripada narodu (narodni suverenitet"), bilo celom narodu (demokratske republika), bilo naju-glednijem staleu, kao u antiko doba (aristokratska republika); u demokratskoj republici" vlast moe da bude u rukama samog naroda (neposredna demokratija), ili u rukama od naroda izabranih predstavnika (reprezentativna demo-

republikanad

799

resolucida

kratija); fig. knjievna republika knji-evni svet, knjievnici. republikanac (fr. republicain) graanin republike; pristalica republikanskog oblika vladavine; lan stranke koja tei uvo enju republikanskog oblika drave; supr. konarhiet. republikanizam (fr. republique) privrenost republikom obliku dravnog ureenja. republikanizirati (fr. republicaniser) porepubliiti, u initi republikom, pretvoriti u republiku; zapajati (ili: zapo-jiti) republikanskim duhom, u initi prietalicom republike. repudijacija (lat. repudiatio) odbijanje s preziranjem, odbacivanje, neprimanje ;lrav razvod braka; poricanje duga. repudijum (lat. repudium) k. repudijacija. repudnjum voluntarijum (lat. repudium voluntarium) svojevoljan razvod braka. repudijum necesarijum (lat. repudium necessarium) pravio osnovan, opravdan razvod braka. repulzivan (nlat. repulsivus) koji odbija, odbojan; redulgana sila fiz. odbojna sila (supr. atraktivna sila privlana sila). repulzija (nlat. repulsio) odbijanje, odbacivanje, nepovoljan odgovor (na molbu). repulzoran (nlat. repulsorius) v. repulzivan. repunca (lat. ge-, ital. punzone) peat koji se utiskuje na robu izra enu od plemenitih metala (zlata, srebra, platine) kao znak da je isto a ispravna. repuncirati (lat. ge-, ital. punzone) na stvari od plemenitog metala (zlata, srebra, platine), kao potvrdu da su iste, udariti, sem obinog peata (punce), jo jedan naro iti (repuncu). repurgirati (lat. repurgare).. ponovo oistiti, ponovo pro istiti. repusoar (fr. repoussoir) klin za isteri-vanje, probojac; dleto; elt. tamno obojen prednji deo slike, da bi ostali predmeti izgledali to udaljeniji. reputacija (lat. reputatio) ime, glas; naroito: dobar glas koji neki ovek uiva, ugled, uvaenje. rerna (nem. Rohre) pekulja, zatvoreni deo tednjaka (poreta) u kome se pee. res (eng. gase) 1. sp. utakmica, trka. res (lat. res) 2. stvar, predmet; stanje, poloaj, odnos, okolnost; posao, preduzee; oevidnost, stvarnost, istina; imanje, dobro, posed; gradivo, graa, sadraj; prazna stvar; zajednica, drava. resavtiian (fr. ressentiment) kivnost (skrivena), dugotrajna (esto nesvesno u sebi gajena) mrnja, zavist. res-bot (eng. race-boat) sp. trkaki amac. resekcija (lat. resectio) med. isecanje, opse-canje, va enje (npr. kostiju, zglobova, ivaca). reserancia (lat. reserantia) pl. med. sredstva (ili: lekovi) za otvaranje.

resecirati (lat. ge-8esage)lged. isecati, opse-cati, vriti resekciju. resiver (eng. receiver) hen., fiz. v. recipijent; u tenisu: igra koji se brani (up. server). resignacija (nlat. resignatio) prav. otvaranje testamenta; odricanje, odustajanje, ustupljenje, ustup; ostavka na zvanje; tako e: rezignacija. resignirati (lat. resignare) odrei se, odustati od; ustupiti, ustupati, ostaviti zvanje, dati ostavku, zahvaliti se na poloaj; prav. otpeatiti, raspeati, otvoriti, npr. testament. residencija (nlat. residentia) pl. hen. ostatak, talog koji ostaje u posudi za.destilapiju. residuum (lat. residuum) v. reziduum. resina (lat resina) smola. resinat (lat. resina smola, nlat. resinatum) hen. smolina so. resinejiv (lat. resina smola) hen smolino ulje. resinirati (lat. resina smola, nlat. resinare) nasmoliti, mazati smolom, premazati smolom; par e smole pustiti u vino. resinifikacija (nlat. resinificatio) pretvaranje u smolu, usmoljavanje. resinozan (lat. resinosus) smolast; smolni. res integra (lat. res integra) prav. stvar neokrnjena, stvar u celosti. resital (fr. tesIa1)muz. naziv za solistiki koncert ili muzi ke veeri posve ene jednom ili dvojici kompozitora. res judikata (lat. res judicata) prav. pravovaljana odluka, stvar o kojoj je donesena zakonska presuda. reskirati (fr. risquer) v. rizikovati. res komunis (lat. res communis) opta stvar, opte dobro. reskontrirati (ital. rescontrare) trg. v. riskontrirati. reskontro (ital. rescontro) trg. v. riskontro. res kontroverza (lat. res controversa) sporna stvar. reskript (lat. rescriptum) pismeni odgovor vladara ili nekog visokog tela podre e-nim telima i ustanovama na pitanja, molbe i sl., raspis; u rimskom pravu: carska naredba. reskripcija (nlat. rescriptio) zapovest, naredba; trg. pismeni nalog za podizanje ili isplatu novca. res naturales (lat. res naturales) pl. prirodne stvari. reso (fr. ressaut, lat. saltare) vrh. izbok, izbo eni deo gra evine. re sol (ital. ge soljjrys. promena po kojoj se posle tona d" ili g" ne peva vie ge", nego sol". resolvencia (lat. resolventia). med. sredstva za razlu ivanje, za rastvaranje. resolutivan (nlat. resolutivus) rastvoran, koji rastvara. resolucija (lat. resolutio) rastvaranje; poputanje, labavljenje, labavost, umrtvljenost;up. rezolucija.

resolucio domini

800

restituisati respiracioni organi organi za disanje (plu a, dunjaci, krge). respirirati (lat. respirare) disati, udisati. respiro (ital. respiro) dah; trg. strpljenje, produen rok, odlaganje pla anja. respicijent (lat. respiciens) izvestilac, izveta ; pregleda , nadglednik. respondent (lat. respondens) na univerzitetima: branilac disertacija. respondencija (nlat. respondentia) trg. obezbeda za zajam na robu koja se izvozi morem. respondirati (lat. respondere) odgovarati, odgovoriti, dati odgovor, davati odgovor; slagati se, podudarati se, biti nalik na; odgovarati (dunosti); biti dorastao, mo i se meriti sa. responzivan (nlat. responsivus) koji daje odgovor, koji odgovara na to. responzorijum (lat. respondere) naizmenino i zajedni ko pevanje svetenika i vernika. responzum (lat. responsum) pismeni odgovor, miljenje o emu izloeno u pismu, svaki pismeni odgovor neke ustanove, nekog nadletva na pitanje privatnih lica; responzum jurne (lat. responsum juris) pravio miljenje, npr. nekog pravnog tela ili pravnog fakulteta o nekom zamrenom i spornom pravnom pitanju. res publika (lat. res publica) opta stvar, opte dobro; drava, zajednica; up. republika. rest (fr. reste, lat. restare ostati) ostatak, ono to preostaje; zaostatak duga, zaostali dug; kat. ostatak koji se dobije pri oduzimanju, razlika. restant (nlat. restans) onaj koji je u zaostat-ku, dunik; zaostali dug; zaostalo po-traivanje; preostala roba, neprodata roba. restaurancia (lat. restaurantia) pl. med. sredstva za okreBenje. restaurator (nlat. restaurator) umetnik koji je stru njak za obnavljanje i spravljanje oteenih starinskih gra evina, kipova ili slika\up. restorater. restauracija (lat. restauratio) ponovno uspostavljanje, obnova, obnovljenje; popravka, npr. umetnikih dela, spomenika i sl.; vraanje na presto revolucijom ili uzurpacijom svrgnute dinastije, vraanje prevratom ukinutog oblika vladavine u nekoj zemlji; gostionica, restoran. restaurirati (lat. restaurare) uspostaviti, uspostavl>ati, ponovo podii; obnoviti, obnavljati, popraviti; osveiti, krepiti, okrepiti; vratiti na presto, opet dovesti na vlast. restaurisati (lat. restaurare) v. restaurirati. restituirati (lat. restituere) uspostaviti, uspostavljati, vratiti u prvanje stanje; naknaditi, vratiti; popraviti. restituisati -v. restituirati.

resolucio domini (lat. resolutio domim)npas. ukidanje, ponitaj prava svojine. resolucio nervorum (lat. resolutio nervorum) med. rastvaranje, uzetost ivaca. resonantan (lat. resonare odjekivati, reso-nans) v. rezonantan. resonancija (lat. resonantia) v. rezonancija. resonator (lat. resonator) fiz. v. rezonator. resoniratn (lat. resonare) v. rezonirati. resor (fr. ressort) opruga, pero, feder (na bravi); podru je, domaaj, struka, oblast, obim neke nadlenosti;resor* ministar ministar kome je povereno neko ministarstvo (npr. presveta, finansije, vojska i dr.), za razliku od ministra bez port-felja. resorbencia (lat. resorbentia) pl. med. ponovo upojna sredstva, lekovi koji ponovo upiJaJUresorbirati (lat. resorbere) ponovo upiti, ponovo upijati, usisati ponovo, usisavati ponovo. resorpcija (nlat. resorptio) ponovno upijanje, usisavanje, npr. neke tenosti u kredu ili u telo. respekt (lat. respectus) obzir, prizrenje; potovanje, pota, uvaenje, ugled, poslunost, iz potovanja. respektabilae (nlat. respectabilis) koji zasluuje potovanje, dostojan potovanja, ugledan, uvaen. respektive (nlat. respective) pril. s obzirom, odnosno, prema prilikama. respektivni (nlat. respectivus) odnosni, lo-gini, uzajamni, obostrani. respektirati (lat. respectare, fr. respecter) imati obzira, potovati, uvaavati; tedeti, potedeti; trg. primati na sebe menicu i isplatiti. respektni dani trg. dani poetka, rok koji se odobrava kao po ek za pla anje menice posle dana isteka roka ;diskrecioni dani, respirodani. respektus parentele (lat. respectus parente-lae) prav. zakonski odnos prema brai i sestrama ili prema neposrednim srodnicima roditelja, potovanje dece prema roditeljima. respirabilan (nlat. respirabilis) pogodak za disanje, mogu za disanje, za udisanje, diljiv. respirabilitet (nlat. respirabilitas) mogunost disanja, diljivost. respirator (nlat. respirator) pomaga disanja; sprava za omogu ivanje disanja; sprava koja se stavlja na usta i nos i koja spreava neposredno prodiranje odvie hladnog ili kodljivog vazduha u plu a. respiracija (lat. respiratio) disanje, udisanje; oporavljenje, odmor; isparavanje (vode). respiracioni aparat organi za disanje; sprava koja dovodi ist vazduh u radionice sa neistim vazduhom; instrumenat za ispitivanje ivotinjskog disanja.

restitupiJa

801

retirirati

restitucija (lat. restitutio) uspostavljanje, uspostavljena, povraa] u prvanje stanje, obnova; naknada, popuna, vra anje. restitupio in integrum (lat. restitutio in integrum) vraanje u prvanje stanje (posed i sl.); med. potpuno ozdravljenje. restitupio naturalijum (lat. restitutio paturalium) ozakonjenje vanbra ne dece. restl (fr. reste, nem. Restlein ostai) ostatak, naro ito neke tkanine i dr. resto (lat. restare ostati) ostatak u kartama, naro ito u ajncu": ostajem sa kartama koje sam dobio, tj. ne u da vu em vie karata. restovati (nem. rosten) priti na masti, ia ulju, npr. meso, krompir itd. restoran (fr. restaurant) mesto za okrepljenje (gostionica, livnica i sl.). restorater (fr. restaurateur) obnovilac, uspostavilac, popravlja; onaj to popravlja oteene umetnike predmete; gostioni ar, kr mar. restriktivan (nlat. restrictivus) ogrania-van, koji ograni ava, ograni avaju i. restrikcija (nlat. restrictio) smanjenje, ogranienje; log. ograniavanje pojma. restringirati (lat. restringere) smanjiti, ograniiti, ograniavati, suziti. resul (tur. resul, resulullah) boji" poslanik, svetac, prorok, apostol; (Resul) nadimak Muhameda. resumirati (lat. resumere) v. rezimirati. resumtiv (nlat. resumptivum) med. ojaavno sredstvo, lek za jaanje, okrepio sredstvo, sredstvo za okrepljenje. resumtivan (nlat. resumptivus) med. ojaavan, koji jaa, koji slui za ja anje, jaaju i, krepei. resumcija (lat. resumptio) v. rezime. resupinacija (lat. resupinare, nlat. resupi-natio) bog. okrenutost cvetne stapke ili peteljke nanie. resurekcija (nlat. resurrectio) ustajanje iz mrtvih, uskrsnue;um. slika koja prikazuje uskrsnu e Hristovo. resurs (fr. ressource) pomo ne sredstvo, izvor pomoi; izvor (privrede) iz koga se dobavljaju sirovine; mesto za razonodu; ue drutvo. resuscitacija (nlat. resuscitatio) ponovno pokretanje, obnavljanje (npr. spora). resuscitirati (lat. re-suscitare) opet probuditi, ponovo razbuktati; prav. obnoviti (parnicu, spor). res fakti (lat. res facti) istinsko stanje stvari, injenica. rescindirati (lat. ge-8snk!ege)lrav. raskinuti, oboriti, proglasiti nevaeim, ponititi, npr. testament. rescisibilitet (nlat. rescissibilitas)npaB. ponitljivost, mogu nost ponitenja pravne radnje. rescisija (lat. rescissio) prav. ponitenje, ponitaj testamenta.
51 Leksikon

retablirati (fr. retablir) obnoviti, uspostaviti, vratiti u pre anje stanje, ponovo osposobiti. retardacija (lat. retardatio) otezanje, oklevanje; usporavanje, usporenje, zaostajanje. retardirati (lat. retardare) usporavati, usporiti, izostajati, zadocnjavati, ii sporo (asovnik). retenuto nuz. v. ritenuto. retencija (lat. retentio) zadravanje, uskra ivanje, odbijanje za sebe, npr. od neke sume; med. zadravanje, zaustavljanje, zastoj ;psih. sposobnost zadravanja doivljaja posle prestanka njegovog spoljnog povoda, tako da on, pri docnijem slinom doivljaju, neprimetno ponovo iskrsne u svesti. retencmo alvi (lat. retentio a\\)med. zadravanje u crevima, zatvor. retencio menzijum (lat. retentio mensium) med. izostanak menstruacije. retenciona kvota u jugoslovenskom devizno-monetarnom sistemu procenat konverti-bilne valute od ostvarenog deviznog prihoda kojim radne organizacije mogu slobodno raspolagati. retenciovo pravo pravo zadravanja stvari do kona ne isplate duga. retencio placente (lat. retentio placentae) ned. zaostajanje posteljice posle poro aja. retencio urine (lat. retentio urinae) med. zadravanje mokra e, nemokrenje. reterirati (fr. retirer) v. retirirati. retikil (fr. reticule) enska runa torbica. retakulum (lat. ge1:1sit)med. mreica JZOOD. kapura. retina (lat. retina.) anat. mreica, mrenjaa (oka), najunutarnjija koica jabu ice. retinirati (lat. retinere) zadrati, zadravati; zadrati za sebe, uskratiti; uvati, sauvati u pohrani; najmiti, pogoditi, naruiti, npr. kola, mesto u pozoritu i sl.;retinirano utvrenje voj. utvreno mesto koje lei samostalno u nekoj tvr avi. retinitis (lat. retina) med. zapaljenje mre-njae (oka); up. retina. retinitis pigmentoza (nlat. retinitis pig-mentosa) med. nagomilavanje crne bojene materije u mrenjai koje dovodi do sle-pila. retinitis septika (nlat. retinitis septica)*?. zapaljenje mrenjae (oka) usled trovanja krvi. retinoid (gr. retine smola, eidos vid, oblik) fark. lek sa sloenom smolastom osnovom. retinol (gr. retine smola, lat. oleum ulje) farm. lek sa jednostavnom smolastom osnovom. retipede (nlat. retipedes) pl. zool. ptice sa mreastom koice m na nogama. retiracija (nlat. retiratio) -lt. tampanje druge strane tabaka. retirirati (fr. retirer) povu i, povlaiti; povui se, povlaiti se, udaljiti se, ukloniti se, skloniti se, pobe i; povu i se,

reticenciJa

802

retrofaringealan

povlaiti se, smiriti se, povui se u miran ivot. reticencija (lat. reticentia) preutkivanje, prelaenje utke preko ega; r-, prekid u toku reenice, apoziopeza. retl (nem. Rotel) vrsta crvene crtake boje; crte izraen tom bojom. retor (gr. rhetor) govornik, besednik. retorzija (nlat. retorsio) odvraanje istim razlozima, uzvraanje nanesenih uvreda uvredama, vraanje istom merom, upotreba istih mera prema kome. retorzione carine poveane uvozne carine kojima se optereuju strani proizvodi, kao sredstvo u borbi protiv inostrane carinske politike ili drugih trgovin-sko-politikih mera. retorziono pravo pravo odmazde (odgovara-nja istim merama); it. retorzija. retorizam (gr. rhetor govornik, besednik) nain govornikog izraavanja i izlaganja; u prezrivom smislu: prenemaganje u govoru, slatkoreivost, razmetanje reima. retorika (gr. rhetorike) vetina lepog govorenja i tehnika besednitva uopte; deo stilistike koji se bavi nevezanim govorom u rei i pismu. retoriki (gr. rhetorikos) govorniki, besedniki; krasnoreiv. retorski (gr. rhetorikos) govorniki, besedniki. retorta (lat. retorta)jcer. metalna, porculan-ska ili staklena posuda sa nadole povijenim grliem; slui pri destilaciji kao posuda za zagrevanje. retrakt (nlat. retractns) prav. stupanje u prava prekupca; prekup. retraktacija (lat. retractatio) vraanje, opozivanje, povlaenje date rei. retraktacio juramenti (lat. retractatio juramenti) prav. osporavanje vanosti zakletve zato to je bila lana. retraktirati (lat. retractare) povui, opo-rei, opozvati datu re; ispostaviti po-vratnu menicu. retraktno pravo (lat. jus retractus) pravo prekupa. retrakcija (lat. retractio) povlaenje, uvlaenje; med. grenje, stezanje, skugovanje ivaca; smeuravanje oiljaka. retrasirati (fr. retracer) ponovo crtati, ponovo nacrtati; ponovo izloiti, ponovo prikazati. retrata (ital. retratta) trg. v. ritrata. retrahent (lat. retrahens) imalac preeg prava, naroito prava prekupa. retrahirati (lat. retrahere) v.retraktirati. retribucija (lat. retributio) plaanje po zasluzi, naknada, nagrada. retro- (lat. retro) predmetak u sloenicama sa znaenjem: natrag, nazad, opet, naprotiv; ut retro (lat. ut retro) kao na prednjoj strani lista.

retroaktivan (nlat. retroactivus) koji (tei da) dejstvuje unazad, unazad dejstven; sa povratnim dejstvom, sa povratkom silom; retroaktivan zakon zakon koji ini kanjivim, ili njemu podvrgljivim, delo izvreno pre svoga stupanja na snagu. retroaktivnost (nlat. retroactivitas) povratio dejstvo, povratka sila. retroakcija (nlat. retroactio) povratio dejstvo, povratka sila. retroaurikularap (nlat. retroauricularis) anat. koji se nalazi iza donjeg mekog kraja une koljke, iza obuke. retrobulbaran (nlat. retrobulbularis)anaT. koji se nalazi u o noj duplji iza o ne jabuice. retrovakcinacija (nlat. retrovaccinatio) kec. obnavljanje materije za cepljenje (maje) ponovnim cepljenjem dece. retroverzija (nlat. retroversio) okrenutost natrag, zaval>enost. retroverzio uteri (nlat. retroversio uteri) med. zavaljenost materice. retrovizor (lat. retro nazad, natrag, videre videti) ogledalo na motornim vozilima u kojem voza moe videti ono to se dogaa na cesti iza njega. retrognatija (lat. retro nazad, unazad, gr. gnathos vilica) alat. prevelika zavaljenost (ili: zabaenost) gornje vilice. retrogradan (lat. retrogradus) koji ide unazad, unazadan, nazadan, zaostao. retrogradacija (nlat. retrogradatio) uzmak, uzmicanje, kretanje unazad; voj. vraanje na nii in; astr. prividno kretanje planete unazad, unazadno kretanje, tj. sa istoka na zapad. retrogradivan (nlat. retrogradivus) v. retrogradan. retrogradirati (nlat. retrogradi) ii unazad, kretati se kao rak, uzmicati; fig. nazado-vati. retrogrado (ital. retrogrado) kuz. sve sporije i sporije. retrodatirati (lat. retro-dare) na spis ili pismo staviti raniji datum, a ne onaj kada je pisano. retronazalni (nlat. retronasalis) anat. koji se nalazi iza nosa, koji pripada delu dre-la koji lei iza nosa. retroperitonealan (nlat. retroperitonealis) avat. koji se nalazi iza trbune maramice. retroraketa (lat. retro nazad, natrag, raketa, v.) reaktivni motor za koenje rakete, koji dejstvuje suprotno njenom kretanju. retrospektivan (nlat. retrospectivus) koji gleda unazad, koji se osvre, koji se podsea, podsetiti. retrospekcija (nlat. retrospectio) gledanje unazad, osvrt, podseanje, podset. retrosternalan (nlat. retrosternalis) anat. koji se nalazi iza grudne kosti. retrofaringealan (nlat. retropharyngealis) alat. koji se nalazi pozadi drela.

retrofleksija

803

refleksibilitet

retrofleksija (nlat. retroflexio) med. presavijenost materice unazad. retur (fr. retour) vraanje s puta, povratak; trg. roba vraena zbog mane; roba koja se vra a zbog toga to se ne moe prodati; roba koja se prima kao protivvrednost za robu prodanu u inostranstvu; na pismima i dr. pot. poiljkama: retur! = natrag, ne prima se!;retur-bileta povratka karta, povratka ulaznica; retur-menica v. rikambio; returpismo pismo koje se potom vra a poiljaocu; retur-ra un po-vratni raun (u meninom pravu) ;retur--recepis povratni recepis. retu (fr. retouche) prerada, popravljanje, doterivanje; popravljanje slike tuem; popravljeno ili prera eno mesto na slici. retuer (fr. retoucheur) preraiva, popra-vlja , naro ito fotografija. retuira (fr. retoucheur) preraditi, preraivati, doterati, doterivati, popraviti (hemijskim i mehanikim metodama i sredstvima); popraviti sliku, osveiti sliku; na fotografskim snimcima ili kopi j ama: svetle take ili druge nedostatke ponovo premazati tuem; muz. ukre-siti koloraturama. reuma (gr. rheo teem, rheuma) med. v. reumatizam. reumartritis (gr. rheuma tok, struja, erth-ron zglob) med. reumatino zapaljenje zloba. reumatalgija (gr. rheuma, algos bol) med. v. reumatizam. reumatizam (gr. rheo teem, rheuma tok, struja) med. opte ime za razna, nestalna i bolom praena oboljenja miia, zglobova, ivaca, ila i krvnog tkiva, kod kojih je zajedniko to to postaju usled hladno e i vlage, i to se hladno om pogoravaju, a toplotom ublauju. reumatian (gr. rheo, rheuma) koji boluje ili potie od reumatizma. reumatopira (gr. rheuma, pur vatra) ned. reumatina groznica. reunija (nlat. reunio) sjedinjenje, ujedinjenje; pomirenje, izmirenje; drutvo, udruenje; skup, zbor, sastanak; med. zatvaranje, zara enje, zale enje rane. reus (lat. ge)lrav. optueni, optuenik. refaktirati (fr. refaction) odobri popust u ceni za prevoz robe. refakcija (fr. refaction) trg. popust u ceni zbog slabijeg kvaliteta robe; godinji popust za prevoz = fusti; kod eleznice: popust u ceni pri ve im poiljkama. refe (fr. refait) neodluena, nereene igra. refektorijum (nlat. refectorium) dvorana za ru avanje, trpezarije (u katoli kim manastirima). refektura (nlat. refectura) pravo uzimanje iz ume gra e za popravku ku e. refekcija (lat. refectio) prepravljanje, prepravka, prerada; oporavljenje, okrepljenje;

u katoli kim manastirima: obed posle posta od 24 asa. refena (pere., tur. herifene) zajednica, sloga, udruenje, ortakluk; revena. referat (nlat. referetus) izvetaj, predavanje; pismeni ili usmeni stru an izvetaj o emu (npr. o knjizi, o sadrini akta, o stanju neke stvari ili pitanja itd.). referendum (lat. referendum) ono o emu treba da se izvesti", pravo naroda da optim glasanjem odlu i o nekom novom zakonu; u ustavu nekih drava: optena-rodno glasanje o naro ito vanim pitanjima radi primanja ili odbacivanja nekog vanog zakonodavskog akta (plebis-cit); uzeti neto ad referendum (lat. ad referendum) uzeti neto na prou avanje, da bi se posle o tome podneo stru an izvetaj nadlenoj vlasti. referent (lat. referens) izvestilac; preda-va; slubenik koji podnosi usmeni ili pismeni stru an izvetaj pretpostavlje-nom o sadrini akata. referenca (fr. reference, nem. Referenz) trg. izvetaj, obavetenje; preporuka od poznate i ugledne trgova ke ku e; podaci o slubevanju nekog lica, ocene (dobre ili r ave) koje mogu posluiti nekom kao povoljna ili nepovoljna preporuka. referi (eng. referee) 1. arbitar, presuiva; 2. ot. sudija (utakmice, mea); 3. recenzent. referirati (lat. referre) v. referisati. referisati (lat. referre) izvestiti, izvetavati, podnositi izvetaj, podneti izvetaj; javiti, javljati, dostaviti, ispriati; referisati koga optuiti (po zvaninoj dunosti). refiio (p. refino) trg. najfinija panska vuna; tkanina od takve vune. reficijencia (lat. reficientia) pl. med. sredstva za oporavljenje, sredstva za okrepljenje. reflacija (lat. reflare duvati u suprotnom pravcu, nlat. reflatio) fin. umereno poveanje kontingenta novanica (papirnog novca) u opticaju da bi se spre io skok cena ekonomskih dobara (robe) koja su u prometu; ovo biva kada se pokae da na tritu ima vie robe nego novca u opticaju. refleks (lat. reflexus) odblesak, odsjaj, od-sev, odbijena svetlosne zraka; odjek; fi-ziol. nevoljna ili nehotine radnja ivaca i mii a izazvana nadreajem spolja, prenesena natrag iv anom sreditu, pa onda odvodili ivcima napolje opet ka delu na koji je uticao na draa j. refleksan (lat. reflexus) fiz. odbijen; ftiol. refleksna radnja v. refleks. refleksibilan (nlat. reflexibilis) fiz. koji moe da se odbije. refleksibilitet (nlat. reflexibilitas) fiz. svojstvo odbijanja, mogu nost odbijenje.

refleksivan

804

refraktor

refleksivan (nlat. reflexivus) fiz. koji odbija, odbijajui, odbijen; gram. povratak (glagol, zamenica); koji je postao na osnovu razmiljanja ili posmatranja; refle-ksivna mo mo (ili: sposobnost) razmiljanja i rasu ivanja; refleksivna poezija misaone pesnitvo, ono u kojem pesnik udruuje oseanja sa razmiljanjem. refleksivum (nlat. reflexivurn sc. verbum) gram. povratni glagol. refleksija (lat. reflexio) odbijanje (talasa, svetlosti, svetlosnih zrakova, zvuka itd.); odblesak, odsev, odsjaj; fil. razmiljanje, rasu ivanje, razmatranje, prenoenje panje sa objekta posmatranja na subjekt i razmatranje odnosa u kome se nalazi subjekt prema objektu; znanje radi znanja; posmatranje, zapaanje, opaska. refleksiona taka ot. taka u ogledalu sa koje zrak dospeva u oko. refleksioni goniometar uglomer za kristale koji se osniva na odbijanju svetlosti. refleksioni ugao ugao odbijanja, odbojci ugao, ugao to ga odbijeni zrak od ogledala gradi sa normalom na povrinu od koje se odbio; suir. incidentom ugao. refleksni pokret pete. pokret koji nastaje neposredno posle nekog spoljanjeg nadraaja ili oseta, bez u ea volje i miljenja, npr. zatvaranje o iju kad im se naglo priblii svetlost, trzanje ruke pri iznenadnom osetu dodira itd. refleksologija (lat. reflexus, gr. logia)ucx. nauka o refleksija, noviji pravac u psihologiji, iji su osnivani ruski nauenja-ci V. Beh erev i J. P. Pavlov, koji kao osnovu ispitivanja uzima samo objektivno opaljive spoljne na ine ponaanja ivotinje i oveka, svodei sve to na nasle ene ili tokom ivota navikavanjem ste- ene refleksno pokrete.' reflektant (lat. reflectere) onaj koji je na to bacio oko, koji polae pravo na to, koji eli da dobije neto; onaj koji namerava neto da kupi. reflektirati (lat. reflectare) odbijati, odbiti (svetlost, zvuk itd.); misliti, razmiljati, prosu ivati; reflektirati na to pomiljati na to, imati to na umu, polagati pravo, hteti to (npr. kupiti, dobiti neko mesto i sl.). reflektor (nlat. reflector) opt. odbija svetlosti, baca svetlosnih zrakova; durbin u koga je objektiv izdubeno ogledalo, koje daje stvaran lik predmeta koji se posmatra okularom; up. refraktor. refont (fr. refondre pretopiti, pretapati, refonte) pretapanje, pretop, preliv; kor. opravka la e. reforma (nlat. reforma) preinaenje, prei-naka, preobraaj, promena nabolje, preu-strojstvo, izmena, popravka; popravka nekog stanja ne menjaju i mu sutinu; menjanje nabolje postojeih ure enja za-konskim putem; up. agrarna reforma.

reformator (lat. reformator) preinaitelj nabolje, obnovitelj, popravlja; obnavlja crkve u duhu istog Hristovog u enja, tj. Luter, Kalvin, Cvingli. reformatorski (lat. reformator) koji se tie reformatora, koji potie od reformato-ra; popravila ki, obnavlja ki, popravan. reformacija (lat. reformatio) preinaenje, menjanje nabolje, preustrojstvo, popravka; naro ito: crkveni pokret iz XVI veka, upravljen protiv papstva i srednjovekovne katolike crkve, ija je posledica bila otcepljenje luteranske i reformirane crkve od Rima. reformacio in pejus (lat. reformatio in peius) prav. u krivinom postupku: prvina-avanje sudske odluke protiv koje se optueni ali na tetu optuenoga (po naem krivi nom postupku zabranjeno). reformizam (lat. reformare) oportunistika struja u meunarodnom radnikom pokretu koja se odrie revolucije u korist refor-mi; up. revizioiizam. reformirana crkva protestantska crkvena zajednica koju su, u prvoj polovini XVI veka, u vajcarskoj, osnovali Cvingli i Kalvin. reformirani (lat. geogtage)pl. preinaeni nabolje, popravljeni; pristalice popra-vljenog verskog u enja Cvinglija i Kalvi-na, lanovi reformirane crkve. reformira- v. reformisati. reformisati (lat. reformare) preinaiti, menjati nabolje, izmeniti nabolje, popraviti, poboljati, ukloniti nedostatke, dati nov oblik. reformist (fr. reformiste) prijatelj (ili: pristalica) novina (reformi i refor-mizma); u Francuskoj: onaj koji tei za novinama kojima je cilj popravka drutvenog i ekonomskog poloaja radnika. reformna gimnazija v. realna gimnazija. refraktaran (lat. refractarius svadljiv) neprijemiv, otporan. refrakteran (fr. refractaire) v. refraktaran; teko topljiv; izdrljiv na vatri. refraktivan (nlat. refractivus) opt. prelo-man, koji prelama svetlost, koji izaziva prelamanje svetlosti. refraktometar (lat. refractus prelomljen, refringere prelomiti, prelamati, gr . te-tron mera, merile) opt. sprava za odreivanje koeficijenta ili indeksa prela-manja svetlosti nekog tela; med. aparat za odreivanje opte sposobnosti prelamanja svetlosti jednog oka. refraktometrija (lat. refractus prelomljen, gr. metron mera) opt. skup metoda za fizi kohemijska ispitivanja na osnovu merenja indeksa prelamanja svetlosti pomou refraktometra. refraktor (nlat. refractor) opt. prelama svetlosti", dogled ili durbin iji objektiv i okular jesu so iva kroz koja se svetlost to dolazi od predmeta prelama

refrakcija

805

recidiva

i daje uvelian lik predmeta za posmatra-evo oko; dioptrini durbin; up. reflektor. refrakcija (nlat. refractio) ot. prelamanje svetlosti. refrangibilan (nlat. refrangibilis) opt. prelomljiv, koji moe da se prelama (o zracima). refren (fr. refrain) poet. stih koji se pravilno ponavlja posle svakog distiha ili strofe, napev, pripev, dopevak, svretak koji se ponavlja; fig. neto na to se ovek neprestano vra a, stalno ponavljanje, stara pesma. refrigerancia (lat. refrigerantia) pl. med. sredstva za hla enje, hladila. refrigerativ (nlat. refrigerativum) sredstvo za hla enje, za rashla ivanje. refrigerativan (nlat. refrigerativus) ras-hladan, osveavaju i, hladei, koji slui za hla enje. refrigerator (nlat. refrigerator) hladilica, naprava na kazanu u obliku cevi (za bre hla enje rakije pri le enju). refugijum (lat. refugium) utoite, sklonite; pribeite. refuzija (lat. refusio) naknada trokova; prav. prenos parni nih trokova. refuzns ekspenzis (lat. refusis expensis)jrpas. po odbitku trokova; takoe: ne prizna-jui trokove (za koje se ak smatra da ih treba da snosi protivna strana);^, refuzija. refundacija (lat. refundere natrag levati) povra aj novca, naknada. refutacija (lat. refutatio) pobijanje, obaranje, opovrgavanje. rehabilitacija (nlat. rehabilitatio) uspostavljanje, povraaj izgubljenih prava; vra anje u ranije stanje; vraanje dobrog glasa (asti). rehabilitirati v. rehabilitovati. rehabilitovati (nlat. rehabilitare) vraati (ili: povratiti) izgubljena prava; vratiti u ranije stanje; vratiti dobar glas, ast, ugled. recenzent (lat. recensens) ocenjiva, prikaziva , sudija o knjievnim i nau nim delima, kriti ar. recenzija (lat. recensio od recensere kritiki podrobno pregledati) 1. tenja da se pore enjem raznih rukopisa, naroito starih pisaca, uspostavi najbolji i najpotpuniji tekst dela jednog pisca; kriti ki popravljeno izdanje; 2. ocena, kritiki prikaz (knjige, pozorine predstave, umetni ke priredbe i sl.). recenzirati (lat. recensere) kritiki pregledati, stru no prikazati, oceniti (knjigu, pozorinu predstavu, umetniku priredbu, izlobu itd.). recentan (lat. recens gei. recentis) nov, svene, sadanji, skoranji, nedavni. recepis (lat. recepisse od recipere prihvatiti, primiti) 1. trg. espapnica, onaj deo

smestine priznanice kojom se dokazuje svojina; 2. pismena potvrda da je pismo predato poti ;povra tni recepis potvrda primaoca potiljke da je poiljku primio. recesisirati (lat. recepisse) trg. izdati espapnicu, izdavati espapnicu (recepis). recept (lat. receptum prihvaeno, primlje-no) svaki ukratko napisan propis, formula za spravljanje neke meavine za tehni ke i druge svrhe; naroito: pismeno uputstvo o spravljanju nekog leka koje lekar daje za apotekara; kratko uputstvo za spravljanje nekog jela i sl. receptakulum (lat. receptaculum) bot. cveti-te, plodnica (deo cveta u kome su srasli oplodni organi). receptar (nlat. receptarius) onaj koji se stara o lekarskim receptima (u velikim apotekama). receptator (lat. receptare) primalac; prav. utajiva , pritajiva , jatak. receptivan (nlat. receptivus) sposoban za primanje, prijemljiv, osetljiv za to. receptivitet (nlat. receptivitas) sposobnost primanja, prijemljivost; fil. sposobnost ula da uticajem spoljanjih predmeta bivaju podstaknuta da opaaju (Kant);s.upr. spontaneitet, produktivitet. receptirati (nlat. receptare) propisati lek i, po propisu, izraditi ga. receptor (lat. receptor) primalac, skuplja (poreza, carina, duga i sl.); telefonske slualica; prima na telefonu, telefonist; deo maine koji neposredno prima motornu snagu. receptum juris (lat. receptum juris) pravni propis, zakonski propis. receptura (nlat. receptura) primanje, ubi-ranje, skupljanje (poreza, duga, carine); propisivanje lekova; spravljanje i izda-vanje lekova po receptima (u apotekama). recepcije (lat. receptio) primanje, usvajanje; prijem, doek. reces (lat. recessus) prav. konaan zakljuak pregovora, naroito: sporazum naslednika o deobi ostavtine (iasledni reces), o spornim pitanjima izmeu pojedinih porodica (porodini reces); protokol ili pismeni ugovor veeg obima; trg. zastoj u plaanju, proputeno plaanje, duna suma; biti u recesu biti u zaostatku s pla anjem; u katoli koj crkvi: otpusna molitva (na kraju mise). recesija (lat. recessus, eng. recession opada-nje) izraz kojim se u novije doba, naroito u SAD, u ekonomskoj literaturi, oznaava opadanje privredne aktivnosti; blai izraz za re kriza. recidiv (lat. recidivus koji se ponovo pojavljuje) med. povratak, vraanje bolesti za koju se ve mislilo da je prola. recidiva (lat. recidiva) med. v. recidiv.

recidivizam

806

riveo

recidivizam (lat. recidere natrag pasti) prav. ponovo izvreno krivino delo, ponovo padanje u kriminal. recidivirati (lat. recidivus koji se ponovo pojavljuje) med. vraati se, povratiti se (bolest); fig. pasti (ili: padati) u istu greku. recidivist (lat. recidivus) onaj koji je ponovo uinio neku greku i prestupnu radnju. recipe (lat. recipe) na lekarskim receptima: uzmi; kao skra enica: Kr. recipijent (lat. recipiens) onaj koji prima, primalac; sud, banj; med. bolesnik koji prima transfuziju krvi; hen. posuda za primanje i skupljanje te nih materija i gasova ;fiz. stakleno zvono (kod vazdunog mrka). recipiran (lat. recipere primiti) primljen, usvojen; recipirano pravo tu e, od nekog drugog (drave, naroda) primljene pravo. recipirati (lat. recipere) usvojiti, primiti (u drutvo), pripustiti, dopustiti, pristup. reciprocitet (nlat. reciprocitas) uzajamnost, uzajamni odnos; protivusluga; u spoljnoj trgovinskoj politici: na elo po kome se stranoj dravi ne moe odobriti po-vlastica bez odgovaraju e povlastice od strane ove drave prvoj. reciproan (lat. reciprocus) uzajaman, meusoban, naizmenian, koji se me usobno uslovljavaju, koji stoje u uzajamnom odnosu, obostran; recipro ni glagol uzajamnopovratni glagol; mat. reciprona vrednost obinog razlomka jeste taj razlomak sa razmenjenim brojiteljem i imeniteljem, npr. recipro na vrednost razlomka a/b jeste b/a; reciprona vrednost celog broja jeste razlomak iji je brojilac jedinica, a taj broj imenilac, npr. a i 1/a. recitativ (lat. recitare) muz. v. reitativ. recitativan (nlat. recitativus)jjp3. v.reita-tivan. recitator (nlat. recitator) onaj koji kazuje ili ita pesmu i drugo umetniki pravilno, ritmiki, melodino, sveano i glasno;^, deklamator. recitacija (lat. recitatio) umetniko, sveano i glasno kazivanje ili itanje pesme; pevanje kao deklamacija. recitirati (lat. recitare) v. recitovati. recitovati (lat. recitare) umetniki i glasno kazivati ili itati npr. neku pesmu; priati; muz. vie govoriti nego pevati. reitando (ital. recitando) nuz. vie govorei nego pevaju i. reitativ (ital. recitativo) muz. vrsta govo-reeg pevanja pri emu se govorenje ispoljava vie nego muziki elemenat; stili-zovan govor. reitativan (ital. recitativus) muz. koji se vie govori nego peva. reitativo obligato (ital. recitativo obliga-to) muz. govoree pevanje sa instrumental-nom pratnjom.

reitativo parlante (ital. recitativo rag-lante) muz. pevanje koje se vie govori nego peva (uz pratnju samo basa). reitativo seko (ital. recitativo secco) muz. govore e pevanje pri kome se samo glavni akordi pevanja instrumentalno prate. reitativo semplie (ital. recitativo semrIse)dguz. v. reitativo seko. redeb (arap. ragab, tur. geser) sedmi mesec u muslimanskom kalendaru, ima ZO dana. repisterd (eng. registered) upisano u spisak, naro ito u spisak patenata, zakonom zati eno; na potanskim poiljkama: upisano u knjigu. re (eng. rash) 1. ned. vrsta ospi koje brzo prolaze (javljaju se naro ito na vru ini). re (nem. rosch) 2. ispeen da vruska, vru-skav, rskavo ispe en, dobro pe en. rean (fr. rechange) trg. povratka menica, iznos povratne menice. reanhi (fr. rechanges)mi. rezervni delovi (koji slue za zamenjivanje, npr. kolski to kovi, automobilske gume i dr.). reer (fr. recherche) traenje, istraivanje; sudska istraga, pretres. reit (fr. rechute) ponovni pad; med. vraanje bolesti; fig. padanje u istu greku. rema (tur. re$me, arap. raSm) okce, rupica na kle anim ilimima. reo (fr. rechaud) grejalica, naprava za kuvanje na elektri noj struji ili gasu. ret (nem. Arrest) zatvor, hans. rz (arap. 'ird, tur. irz) ast, obraz, potenje; hrz. ri- (ital. ri-) 1. v. re 1. ri (jap.) 2. mera za duinu u Japanu: kopnena = 3,927 km; morska= 1,852 km. rias (p. rio reka) morski zaliv nastao potapanjem donjeg dela re ne doline. ribaso (ital. ribasso) trg. v. rabat. ribizle (nlat. ribes, arap. ribas) bun iz fam. Grossulariaceae s grozdastim plodovima s crvenim, beliastim i crnim bobicama. riboflavin (lat. ribes struja, tok, flavus ut) vitamin V (V2), vaan za oi, kou i dr.; ima ga u mleku, kvascu, povr u. riva (ital.) obala. rival (lat. rivalis suparnik, fr. rival) suparnik, takmac; naro ito: suparnik u ljubavi (tj. onaj koji ima sa nekim na njivi zajedniki rivus = potok, i zbog toga potoka sa susedom dolazi u sukob). rivalizirati (fr. rivaliser) takmiiti se, nadmetati se u emu ili oko ega. rivalstvo (lat. rivalitas) nadmetanje, takmi enje; suparnitvo, ljubomora. rivalitet (lat. rivalitas) . rivalstvo. river (eng. river, fr. riviere) reka, u geografskim imenima, npr. the Red River Crvena Reka. riverzo (ital. riverso) muz. obrnuto, natrake (tj. itati note i svirati). riveo (ital. rivescio) muz. -v. riverzo.

rivijsra

807

rizoto

rivijera (ital. riviera) primorski kraj, primorje; naro ito: primorski krajevi na Sredozemnom moru, odlini zbog tople klime i dobra vazduha, sa uvenim vaz-dunim banjama (Nila, Monako, Manton i San Remo). rivolimento (ital. rivolgimento) muz. obrtanje glasova u udvojenom kontrapunktu. rivoltato (ital. rivoltato) muz. obrnuto, obratno. Rigveda (sskr.) najstariji spomenik indijske knjievnosti, u 10 knjiga i sa 1028 pesama (himni), veinom religiozne ' sadrine; Rgveda. Rigel astr. veoma sjajna zvezda u sazveu Orion. rigidan (dat. rigidus) krut; ukruen, ukoen; strog, neumitan, neumoljiv. rigla (nem. Riegel) reza, ip, skakavica. rigl-vand (nem. Riegelwand) slab zid, naro ito pregradni (od drveta i cigle). rigol (fr. rigole) uzan jarak, odvodni ka-nali. rigola (fr. rigole) jarak, kanal (za oticanje vode); rov (iskopan aovom u vrtu ili vinogradu). rigometar (gr. rigos mraz, studen, metron mera, merilo) aparat za merenje veoma niskih temperatura. rigor (lat. rigor krutost; ukoenost) ukoenost od hladno e, hladno a, mraz; strogost, neumitnost, neumoljivost; ukoenost, krutost. rigore (ital. rigore) muz. v. al rigore di tempo. rigorizam (lat. rigor krutost) preterana strogost, nepopustljivost u pitanjima morala i naelnosti; potpuna vernost naelima, naro ito moralnim. rigoroz (nlat. rigorosum. sc examen) na univerzitetu: strog dravni ispit, doktorski ispit, rigorozum. rigorozan (nlat. rigorosus) strog, neumitan, nepokolebljiv u naelima; taan, nepobitan; neosporan. rigoroznost (nlat. rigor) strogost, neumitnost, nesavitljivost. rigorozum (nlat. rigorosum) v. rigoroz. rigocefalus (lat. rigare kvasiti, gr. kepha-1e glava) med. sprava za rashla ivanje glave. rigsdag (dan.) danski parlament. rida (arap. rida, tur. rida) ubrus, rubac, pekir, marama; pokriva na grobu Muha-medovu. rider (eng. reader) ita", titula docenata i vanrednih profesora na engleskim visokim kolama. ridikil (fr. ridicule) mrea za kosu; enska torbica za pletivo. rido (fr. rideau, arap. rudhat) zavesa na krevetu i prozoru; zavesa na pozornici; voj. niz blagih uzviica, talasaste povrina, polje, mali vis sa koga se moe bombardrvati neko mesto; zatitni bedem.

ridoto (ital. ridotto) izdvojeno, zasebno mesto, skrovite; soba u kojoj se kockaju maskirane osobe; muz. izvod iz nekog velikog dela. za jedan instrumenat ili manji broj instrumenata; up. reduta. riel nov ana jedinica Kampu ije (=100 sena). rizalit (ital. risalire isticati se, risalto) arh. istaknuti deo lica (fasade) graevine koji se protee kroz sve spratove. rizavteje (gr. riza koren, anthos cvet) t. vot. biljke koje cvetaju iz korena. rizi-bizi (ital. risi-pisi) kup. v. rizi-pizi. rizik (ital. risico, fr. risque) prvobitno: opasnost koja je la ama pretila od hridina i stena (risco); docnije: opasnost, izlaganje opasnosti, smeo podvig; posao ili ulog skop an sa opasnou da propadne; osiguranje; trg. osigurana roba, osiguran predmet. rizikovati (fr. risquer) usuditi se, izloiti se opasnosti, staviti na kocku, stavljati na kocku, raditi ili pokuati to na sreu. rizi-pizi (ital. risi-pisi) kup. smea od pirina i zelenog graka; kod nas se obino kae: rizibizi. rizian (fr. risque) v. riskantan. rizling (nem. Riesling) vrsta vinove loze sa belim, sitnim i veoma slatkim zrnima; belo vino od ovog gro a, veoma prijatna mirisa i ukusa. rizma (arap. rizma sveanj) mera za hartiju, papir ( = 100 araka). riznvele (nem. Riesenwelle) gimnasti ka veba na vratilu pri kojoj se veba opruenim telom i rukama obr e oko vratila, veleobrtanje, velekovrtljaj. rizoidan (gr. riza koren, eidos oblik, vid) bog. korenast, slian korenu. rizoidi (gr. riza, ei&os) pl. kol. okamenotine oblika korena. rizoliti (gr. riza, lithos kamen) pl. geol. okamenjeno korenje drve a. rizolog (gr. riza, logos) poznavalac korenja, skuplja korenja. rizoluto (ital. risoluto) muz. oznaka tempa: odluno. rizoma (gr. rizoma korenska masa) bog. podanak, podzemno stablo koje je sli no korenu. rizomorfan (gr. riza koren, morphe oblik) koji ima oblik korena, oblikom sli an korenu. rizopode (gr. riza, pus gei. podos noga) zool. praivotinje, jedno elijske ivotinje sa protoplazmati nim izratajima (lanim noicama") koji se stalno izvla e i uvlae. rizorimento (ital. risorgimento preporod) naziv italijanskog kulturnog i politikog pokreta XIX v. za ujedinjenje Italije. rizoto (ital. risotto) pilav sa digericom od ivine, gljivama ili parmezanom.

rizotom

808

rinologiJa

rizotom (gr . riza koren, tome se enje, rezanje) prou avalac korenja; poznavalac i skuplja lekovitih bil>aka. rizotomija (gr. riza, tome) rasecanje i prou avanje korenja; skupljanje lekovitih biljaka. rizofag (gr. riza, phagein derati, jesti) ZOOJG. korenoder. rizus sardonijus (nlat. risus sardonius) capdonski smeh", usiljen, gorak i kiseo smeh; tako e: gr evito razvla enja mii a lica, slino smehu, koje navodno dolazi od neke otrovne biljke u Sardiniji (Sardonia herba), od ijeg se ukusa usta razvlae; fig. podrugljiv, pakostan smeh. rijal novane jedinica Irana, Jemena i Saudijske Arabije. rijas (gr. rheo teem, curim, rhyas) ned. suenje o iju. rijenist (fr. rien nita) v. nihilist. rijeri (fr. rire smejati se, rieurs) pl. u francuskom pozoritu: ljudi plaeni da se smeju alama, smija i. rikavio (ital. ricavio) trg. ist prihod od prodate robe. rikambio (ital. ricambio) trg. povratka me-nica koja se vraa s protestom.', retur-me-nica. rikaggirati (ital. ricapitare uputiti, predati, dostaviti) trg. uputiti nalog, poruiti; primiti na sebe, isplatiti, otkupiti menicu. rikapito (ital. ricapito) trg. natpis, naslov, adresa; mesto gde se menica vue; primanje ili isplata menice; per rikapito (ital. reg ricapito) putem isporuke ili dostave. rikat (tur.) muslimansko klanjanje pri molitvi. rikecije (Rickettsiae, po amerikom patologu Rickettu) grupa mikroorganizama, manjih od bakterija, u obliku kratkih elipti-nih tapia, uzro nicirJpgecioza. rikecioze med. zarazne bolesti prouzrokova-ne rikecijama, koje na oveka prenose insekti lankonoci (vai, krpelji, gri-nje i dr.). riknoza (gr. rhikn6s ukoen, rhiknosis) dobivanje bora, naboravanje, smeuravanje, smeuranost. rikovero (ital. ricovero) ponovno dobivanje; trg. obeteenje, naknada tete = regres, rekurs. rikolirati (ital. ricolare) iskopati odvodne kanale ili duboke brazde radi odvodnja-vanja polja. rikordanca (ital. ricordanza) muz. seanje. rikorzo (ital. ricorso) trg. v. rekurs, rikambio. rikoe (fr. ricochet) odskok, odskakivanje iljosnatog kamena baenog povrinom vode, abica; voj. odskok zrna (ili projek-tila) od predmeta u koji je udarilo pod malim uglom; par rikoe (fr. rag richo-chet) posredno, okolinim putem.

rika (jap., eng. ricksha) u Japanu, Kini i drugim zemljama Dalekog Istoka: ovek koji prevozi putnike na lakim dvokolica-ma koje sam vu e. ril (eng. reel) ivahan kotski i irski ples. rilaando (ital. rilasciando) muz. poputaju i u tempu, usporavaju i. rima (fr. rime, nem. Reim)noer. slik; stih. rima glotidis (nlat. rima glottidis) alat. glasnica. rima oris (lat. rima oris) alat. usni otvor. rima palpebrarum (lat. rima palpebrarum)
znat. ONI OTVOr.

rima pudevdorum (nlat. rima pudendorum) alat. otvor, prorez stidnice. rimborzo (ital. rimborso) trg. .rambursman. rimesa (ital. rimessa) trg. domaa menica, ona koja glasi na doma u valutu i ispla uje se na doma em tritu. rimovati se (fr. rime) slikovati se (o stihovima); up. rima. rinalgija (gr. rhis ten. rhinos nos, algos bol) med. bol nosa, nosobolja. rinaihena (gr. rhis gei. rhinos, anchone zadavljenje) med. suenost nosa, stenje-nost nosa. ring (eng. ring, nem. Ring) prsten, kalup, alka; sp. borilite, etvorougaoni prostor ograen konopcima gde se dre borbe, naro ito rva ke i bokserske. ringipil (nem. Ringelspiel) vrteka, vr-tuljak, obrtaljka, okretaljka. ringofen (nem. Ringofen) pe u obliku prstena, kruna pe u kojoj se peku cigla, kre i cement. rinezmus (gr. rhis gei. rin6s nos) med. govorenje kroz nos, unjkanje, unjkavost. rinelkoza (gr. rhis, gei. rhinos, elkosis zagnojavanje) med. zagnojavanje nozdrve, dobijanje ira u nozdrvi. rinenhizija (gr. rhis rea. rhinds, encheo ulevam, usipam) med. ubrizgavanje leka u nos. rinenhit (gr. rhis gei. rhinos, encheo) med. brizgalica, trcaljke za nos. rinitis (gr. rhis gei. rhinos) med. zapaljenje nosa, kijavica. rinkonada (uni. rinconada) junoameriko zlato u prahu. rino- (gr. rhis, rhinos) predmetak u sloenicama sa zna enjem: nos, nosni. rinoblenorea (gr. rhis gei. rhinos, blenna sluz, bale, rheo teem, curim) med. slina-vost nosa. rinokarcivoma (gr. rhisrea rhinos, karkinos rak) med. rak nosa. rinoknezmus (gr . rhis gei. rhinds, knesis svrab) med. svrab nosa. rinolalija (gr. rhis, lalia brbljanje) med. v. rinofonija. rinolit (gr. rhis, rhinos, lithos kamen) med. nosni kami ak. rinologija (gr. rhis gei. rhinos, logia nauka) deo medicine koji, se bavi bolestima i leenjem nosa.

rinometrija

809

risonante

rinometrija (gr. rhis, rhinos, metria merenje) med. merenje sposobnosti nozdrva za propuP1tanje vazduha. rinoplast (gr. rhis, rhinos, plasso uoblia-vam, oblikujem) popravlja oblika nosa, vetak u rinoplastici. rinoplastika (gr. rhis, rhinos, plastikos yobliavan, oblikovan, koji pripada uobliavanju) operativno popravljanje (ili: doterivanje) oblika nosa, unakaenog kakvim zapaljenjem ili povredama spolja. rinoragija (gr. rhis gei. rhinos, rhag- koren od rhegnymi slomim, prekinem) med. krva-renje iz nosa. rinorea (gr. rhis ten. rhinos, rheo teem, curim) med. luenje tenosti iz nosa, cu-renje vode iz nosa. rinoskop (gr . rhis, rhinos, skopeo posmatram) ned. ogledalo za pregled nosa. rinoskopija (gr. rhis, rhinos, skopeo) med. pregled nosa pomo u rinoskopa. rinostegnoza (gr. rhis, rhinos, stegn6s zapuen) med. Zapuenost nosa, zaepljenost nosa usled mnoge sline, polipa itd. rinotomija (gr. rhis, rhinos, tome seenje, rezanje)lget. operacija nosa. rinofima (gr. rhis, rhinos, phyma izrataj) vornovitost nosa, kvrgavost nosa. rinofonija (gr . rhis, rhinos, phone zvuk, glas) med. govorenje kroz nos, unjkanje, unj-kavost. rinoceros (gr. rhis, gen. rhinos, keras rog) zool. nosorog. rinforcando (ital. rinforzando) kuz. pojaavaju i, u jakom kreendu. rinforcato (ital. rinforzato)jify3. v. rinforcando. rinfranko (ital. rinfranco) trg. naknada trokova (ili: izdataka). rinfuza (ital. alla rinfusa na gomilu, uture) trg. roba, utovar robe (u vagon, la u, tegljenicu, lep) u rasutom stanju, bez omota, dakova, sanduka i sl., npr. ito, ugalj itd. rinhos (gr . rynchos) zool. njuka, surla, rilo. rinhofore (gr . rynchos rilo, phero nosim)
pl. zool. ICI.

rio (p. rio) reka. riparograf (gr . rhypards prljav, grapho crtam, slika) mazalo, r av slikar; slikar koji slika prljave predmete. riparografija (gr. rhyparos, graphia) r avo slikarstvo, r avo slikanje, mazanje, drljanje. riper (eng. ripper para , paralo, no za paranje) alatka za raskopavana zemlje, va enje korenja i dr.; teka do 2 t; vue je traktor; primenjuje se prvenstveno pri izradi i opravci puteva. ripida (gr. rhipis gen. rhipidos lepeza) u pravoslavnoj crkvi: deo svetenik sasu-da, mahalica od pergamenta, paunovih pera ili platna kojom akoni mau nad putirom da ne padne u njega kakva buba;

sem toga: metalna ili drvena plo a, utvrena na poduoj motki, sa likom anela, koji simboliki oznaava prisustvo duhovnik nebeskih sila pri svravanju sv. tajne evharistije. ritijenist (ital. ripieno) kuz. dopunjava, onaj koji ne peva ili ne svira solo, nego samo slui kao pojaanje solisti i tano se prema ovome upravlja. ripijeno (ital. ripieno) 1. muz. popunjavanje dopunjavanje glasova. ripijeno (ital. ripieno) 2. prid. muz. svi, u punom horu; ripijeko-glas dopunjuju i glas, glas koji samo prati i poja ava drugi glas; up. solo. ripileri (eng. ripealer) pl. opozivai, otkaziva i; Irci, lanovi engleskog parla-menta, koji trae ukidanje jedinstva izme u Engleske i Mrske. ripozo (ital. riposo) mir, tiina; slika beivotnih predmeta (til-lebn). riposta (ital. riposta) doskoica, brz i zgodan odgovor; u ma evanju: brz protivudar maem. ripostirati (ital. riposta) na porugu ili uvredljivu alu brzo i zgodno odgovoriti, dosko iti; u ma evanju: odbiti udarac i odmah zadati protivudar; .up. parirati. ripreza (ital. ripresa) muz. ponavljanje glavnog stava; poet. vrsta stance. rios (eng. ribs, nem. Rips) pamuna ili svilena tkanina sa ispup enim uzdunim ili poprenim brazdama (za haljine i prevlaenje nametaja). riptika (gr. rhypto istim)pl. med. sredstva, lekovi za i enje, npr. krvi. riptian (gr. rhyptikos koji isti) med. koji isti; naro ito: koji isti krv, koji smanjuje pritisak krvi. ris (nem. Ries) deme, sveanj; ris hartije deme (sa 480, 500 ili 1000 tabaka). risveljando (ital. risvegliando) muz. sve ivahnije. risveljato (ital. risvegliato) muz. budno, ivahno, veselo. risentito (ital. risentitojjirya. sa puno izraza, izrazito, ivo. riskantan (fr. risque) smeo, opasan, skopan s mogunou neuspeha, sa izgledom i bez izgleda na uspeh; rizi an; . rizik. riskirati (fr. risquer, nem. riskieren) izla-gati se opasnosti, riziku, preduzimati neto na sre u. riskontrirati (ital. riscontrare) trg. meusobno se obraunati; izravnati stanje du-govanja i potraivanja. riskontro (ital. riscontro) trg. meusobno poravnavanje, obraunavanje dugovanja i potraivanja. risolutamente (ital. risolutamente) muz. odlu no, snano, krepko. risoluto (ital. risoluto) muz. v. risolutamente. risonante (ital. risonante) muz. zvuei, jeei.

risorimento

810

roba

risorimento (itzl. risorgimento) v. rizori-mento. rispedirati (ital. ri-spedire) trg. poslati dal>e, ekspedirati (robu) dalje. risposta (ital. risposta) v. riposta. rispostirati (ital. risposta) v.ripostirati. ristornirati (ital. ristornare) trg. ponovo upisati u glavnu knjigu, otpisati i odo-briti nekome neku sumu; up. stornirati. ristorvo (ital. ristorno) trg. v. ritorno. ristreto (ital. ristringere, ristretto) trg. kratak izvod, glavna sadrina ra una; naj-jevtinija cena neke robe; kuz. suavanje u futi. rit (nem. Ried) mo var, barutina. ritam (gr. rhythmos) ravnomerno, odmereno kretanje; kuz. i poet. pravilno, naizmenino dizanje (arza) i sputanje (teza) glasa, naizmenina upotreba naglaenih i nenaglaenih (dugih i kratkih) slogova u reima i reenicama pesnikog stila \up. numerus, takt. ritamski (gr. rhythmikos) koji se kree odmereno, ravnomerno, po taktu, lepo ureen; ritamska jedinica poet. vezivanje dva naglaena ili nenaglaena (duga i kratka) sloga ili vie naglaenih ili nenaglaenih (dugih i kratkih) slogova u celinu; ritamski period udruivanje celih ritamskih redova", tj. stihova, u ve e zvu ne celine (strofe); ritamski red = stih. ritardando (ital. ritardando) kuz. usporava-ju i, oteui, poputaju i u brzini, sporije; ritardato. ritardato (ital. ritardatojjirva. v.ritardando. ritlberger sp. vrsta skoka u umetnikom klizanju (nazvan po nema kom kliza u Werner-y Ritlberger-y). ritenuto (ital. ritenuto) muz. sa zadravanjem u taktu, usporavaju i. riter (nem. Ritter) vitez, plemi . ritidoza (gr. rhytis gen. rhytidos bora, rhytidosis boranje) ned. smeuranost; iljenje, nestajanje o ne jabu ice usled suenja oka. ritmika (gr. rhytmds) nauka o ritmu, naroito u govoru i muzici, tj. nauka o vremenskoj vrednosti tonova (za razliku od metrike). ritmiki (gr. rhytmikds) v. ritamski; rit-mika gimnastika gimnastika kojoj je cilj da dovede u sklad kretanje i ritam, tj. da u ini pokrete lepim i odmerenim. ritmnnost (gr. rhythm6s) postojanje ritma; dranje ritma; skladnost me u delovima reenice. ritmomahija (gr. rhythmos, mache borba) igra brojevima koja se izvodi kamen iima na ahovskoj tabli. ritmometar (gr. rhythmds, metron merile, mera)lguz. sprava za merenje takta. ritmopeja (gr . rhythmos, poieo inim, pravim) kuz. nauka o ritmu u kompozicija

ritornel (ital. ritornello) kuz. povraanje, ponavljanje, svaki muzi ki stav koji se ponavlja, refren; svako mesto na kome sologlas zauti i pojavljuje se samo hor; poet. strofa, kita, od tri stiha od kojih se prvi i tre i slikuju (poti e iz talijanskog narodnog pesnitva i predstavlja osnovni oblik tercine). ritorno (ital. ritorno) vra anje, povratak; trg. otpisivanje i ponovno upisivanje jedne svote ili jednog stava u glavnu knjigu. ritrata (ital. ritratta) trg. povratka menica; povlaenje vuene menice; retrata. ritual (lat. rituale) knjiga o verskim i crkvenim obiajima i obredima (agenda); knjiga koja sadri propise o vrenju izvesnih ceremonija; svi obiaji i obredi koji su u vezi sa slobodnim zidarstvom. ritualan (lat. ritualis) koji spada u versko-crkvene obi aje i obrede; obi ajni, obredni; ritualno klanje klanje ivotinja, izmenjenih za ishranu, po naro itim verskim propisima (npr. kod Jevreja); ritualno ubistvo ubistvo iz versko-ob-rednih pobuda, pripisivano, bez osnova, Jevrejima, koji, toboe, upotrebljavaju hri ansku krv za hleb i vino o Pashi. Rituale romanum (lat. Rituale Romanum) knjiga koja sadri propise o vrenju verskih i crkvenih obreda u rimokato-li koj crkvi, objavljena 1614, vai i danas. ritualizam (lat. ritus) struja u anglikanskoj crkvi, naro ito jaka od 1830, koja'tei ka zblienju sa katolicizmom; prusijizam, traktarijanizam. ritualist (nlat. ritualista) poznavalac ili pobornik versko-crkvenih obi aja i obreda. ritualistika (lat. ritus) u enje o vrenju verskocrkvenih obi aja i obreda. rituelan (fr. rituel) v. ritualan. ritus (lat. ritus) verski obiaj, obred, verski propis; obi aj, na in, navika. rif (ma .) stara mera za duinu, = 0,777 t. rifiormengi (ital. rifiormenti)mr. kuz. proizvoljni ukrasi (pri pevanju ili sviranju). rifondo (ital. rifondo) trg. protivpokrie za vu evu (trasiranu) menicu. ricinus (lat. ricinus) bog. krlja, protoka, sko ac, arepak (biljka naro ito vana to se iz njenog semena dobiva ukasto-zeleno ulje, ricinusovo ulje, koje se mnogo upotrebljava kao lek protiv glista, zatvora itd). rierkare (ital. ricercare) kuz. naroito veto izra ena fuga. rierkata (ital. ricercata) kuz. v. rierkare. r i (fr. ruche) ukras na enskim haljinama (oko vrata i na rukavima). rielje (fr. richelieu) vrsta belog veza sa izrezima. roajalist (fr. royaliste) v. rojalist. roba (ital. roba) 1. a) proizvod rada namenjen za trite, tj. ide u drutvenu

roba

811

rozeta

upotrebu putem razmene. Ima dva bitna svojstva: upotrebiu vrednost, odnosno odreeno materijalno svojstvo, tlvrednost, tj. drutveno svojstvo; vrednost se pojavljuje kao prometna vrednost (u novcu cena). Oblik je svega bogatstva buroaskog drutva; b) roba radna snaga, postoji u kapitalizmu. Njena upotrebna vrednost je da za kapital proizvodi profit. U njenu vrednost ulazi vrednost ivotnih namirnica potrebnih radniku: za obnavljanje njegove radne sposobnosti, za izdravanje porodice i za sticanje kvalifikacija. Pored fizi kog uklju uje i moralni elemenat (kulturne potrebe radnika). roba (hol. rob) 2. zool. vrsta ribama slinih sisara koji ive i u vodi i na kopnu (morski pas, morsko tele, morski lav i DR-)roba (fr. robe) 3. duga ka haljina enska i deja ili komad tkanine dovoljan za takvu haljinu; zvanino odelo pravnika (advokata i sudija) u Francuskoj. Robinson Kruso (eng. Robinson Crusoe) junak slavnog romana Danijela Defoa, objavlje-nog 1719, mladi koji se posle brodoloma spasao na neko ostrvo i tu se odrao 28 godina; fig. usamljenik. robinsonade pl. romani o doivljajima promuurnih moreplovaca, naroito iz XVEH veka, pisani po ugledu na roman Danijela Defoa Robinson Kruso". Robin Hud (eng. Robin Hood) glavni junak velikog broja engleskih narodnih balada i ve ih pesama iz XV veka: harambae koji je, sa svojim drugovima, pljakao bogatae, a siromahe pomagao i titio, i svom kralju bio odan. roborans (lat. roborans) med. v. roborativ. roborancia (lat. roborantia) pl. med. ojaavna sredstva, lekovi za ja anje, lek ili sredstvo za okrepljenje. robot (slov.) mehaniki ovek, automat, po spoljanjem izgledu slian oveku, koji podraava ovekove pokrete i moe da zameni oveka u obavljanju izvesnih isto mehani kih poslova. roborativ (nlat. roborativum) med. ojaavno sredstvo, lek za ja anje, za okrepljenje. robustan (lat. robustus) jak, snaan, krepak, vrst. roveijamento (ital. rovesciamento) muz. promena glasova u kontrapunktu. rogacija (lat. rogatio) molba, molbenica; molepstvije za umrle; molepstvije za otklanjanje tekih neda a (sue, poplave, bolesti i sl.); zakonski predlog. rodelejon (gr . rh6don rua, elaion ulje) ruino ulje. rodenticidi (lat. rodere gledati, occidere ubiti) heh. sredstva za trovanje tetnih glodara (mieva i dr.). rodeo (eng. rodeo, iz p.) 1. takmienje kauboja (SAD) u vetini jahanja; 2. obor, mesto gde se sakuplja stoka.

rodij(um) (nlat. rhodium)*. element, srebrnaste beo metal, otkriven 1804. u platinskim rudama, atomska masa 102,91, redni broj 45, znak Rh. rodites (gr. rh6don rua) zool. ruin i-arac (insekat koji proizvodi na rui-nim stabljikama iarke koje izgledaju kao mahovinom obrasle). rodlanje (nem. Rodeln) sankanje, vonja na niskim sankama. rododendron (gr . rhodon rua., dendron drvo) bog. porodica dbunastih biljki sa lepim levkastim cvetovima, mnoge vrste su zimzelene; gotovo sve rastu po planinama Evrope, Azije i Severne Amerike; alp-ska rua. rodologija (gr. rhbdon, logia)6or. opisivanje rua; nauka o ruama. rodomel (gr . rh6don, lat. mel med) ruin med, med od rua. rodomont (ital. rodomonte) onaj koji moe da kre e s mesta i da valja brda", tj. hvalisavac (izraz stvoren po Rodomontu, hvaliti i razmetljivcu u Ariostovom epu Besni Rolando"). rodomontada (fr. rodomontade, ital. rodomontata) razmetanje, hvalisanje; up. fanfaronada". rodosaharok (gr . rh6don rua, sakhar e er, sok koji iz kolenaca bambusove trske suzi) ruin e er. rodostagma (gr. rh6don, stagma kap, tenost) ,-ruina voda. rodohrozit (gr. rh6don rua, chrosis boja) mineral, manganov karbonat (Mp So3) razne boje (crvenkast, siv, zelen, ut); javlja se u rudnim icama u Trep i, Ljubiji i dr. mestima. rodsko drvo v. rozvud. roza (lat. rosa) bot. rua; crvena boja rue, ruiasta boja; sub roza (lat. sub rosa) ispod rue", tj. u poverenju. rozalija (fr. rosalie) muz. ponavljanje jednog mesta partiture u viem ili dubljem tonu. rozarijum (lat. rosarium) ruinjak, uli-stan; ruinjak u kojem se nalaze urne na groblju. rozacee (nlat. rosaceae) pl. bog. rue. rozvud (eng. rosewood) ruino drvo, veoma fino, beliasto-u kasto drvo na ostrvu Rodu koje ima miris rue i daje skupoceno ulje; rodsko drvo. rozein (lat. rosa rua) vrsta crvene bojene materije. rozeola (nlat. gozeo1a)lged. crvene ospe, mrase (bolest koe koja dolazi u toku tifusa, sifilisa i posle uzimanja izvesnih lekova). rozeta (fr. rosette) ruica, rui ica, ukras u obliku rue; traka savijena u obliku rue; ukras u obliku rue koji se nosi u rupici od kaputa kao znak nekog odli ja ili lanstva u nekom udruenju; dugme na depnom asovniku (za navijanje i

rozetirati

812

romanizam

doterivanje); dijamant kod koga su facete glaane na jednoj polulopti. rozetirati (fr. rosette ruica) opiti zlatnim ili srebrnim ruicama, ukra-avati ornamentima u obliku ruite; izbrusiti dijamant tako da pokazuje samo rompske ili trougle povrine. roziie (nem. Rosinen) pl. suvo groe. rozolna kiselina (lat. roseus ruiast, oleum ulje) lepa crvena tenost koja se pravi od katranskog ulja ili karbolne kiseline. rozoljo (ital. rosolio, rosoglio) italijanski liker od ruinog lia, naranninih cvetova i dr., nazvan po tome to se nekad slino pie spravljalo od lia suneve rose" (lat. ros solis), trave roda Drosepa. rozomak (polj. rosomak, ma. rozomak) zool. mnogoder (zver slina medvedu, ivi u Sev. Evropi). rojal (fr. royal, lat. rgalis) kraljevski; format hartije srednje veliine. rojalizam (fr. royalisme) odanost i vernost kralju i monarhiji; pripadnitvo monarhijskoj stranci. rojalist (fr. royaliste) pristalica kraljevstva, kraljevske vlasti, monarhijskog oblika vladavine; u Francuskoj: pristalica Burbona (za razliku od bonaparti-sta i republikanaca). rojalistiki (fr. royaliste) odan kralju ili kraljevstvu, kraljevski; supr. republikan-skm. Rojel sosajeti (eng. Royal Society) naziv naunih drutava (akademija) u Londonu, Edinburgu i Dablinu. rojta (ma. rojt) kita, resa (npr. na zavesama, ilimima, zastorima i sl.). rok (arap., pere.) legendarna ptica ogromne snage i veliine u arapskim priama naroito u Hiljadu i jednoj noi"; top" u ahu. rokada (fr. gos, rochade) u ahu: potez kod kojeg kralj, ako nije u ahu i ako su polja izmeu njega i topa slobodna, a dotle se nije kretao sa svog mesta, menja svoje mesto sa jednim od topova i osigurava bokove na taj nain to se pomera za dva mesta u stranu, a top zauzima mesto do njega sa druge strane. roketa (ital. rocchetta) stenovita tvrava. roketo (ital. rocchetto) kratak stihar katolikog biskupa sa donjim delom i ipkama, nosi se preko talara. rokirati (fr. roquer) u ahu: izvriti rokadu; voj, pomeriti, premestiti, prebaciti trupe sa jednog mesta (ili: poloaja) na drugo (drugi); fig. pomerati u stranu. rok'n rol (eng. rock'n roll, rock and*roll tresenje i vrenje) igra u 4/4 taktu sa otrim ritmom koji omoguava slobodne kretnje igraa. roko (ital. goso) kuz. tupo, muklo. rokoko (fr. gos, gososo) ui. stil u Francuskoj koji se za vreme namesnitva Filipa

Orleanskog i vlade Luja XV (u HU veku), razvio iz baroka; odlikuje se bogatim, izuvijanim oblicima i preteranim ukrasima, naroito u graevinskim ukrasima, u nametaju i nonji. rokfor (fr. roquefort) vrsta odlinog francuskog ovijeg ili kravljeg sira, proaranog zelenom buom, nazvana po selu Rokforu. rola (nem. Rolle) uloga u pozorinom komadu. Roland (fr. Roland, ital. Orlando) proslavljeni junak pria iz Karolinkog ci-klusa", jedan od paladina i sinovac Karla Velikog, iji su viteki podvizi i borbe protiv Mavara u paniji predmet velikog broja narodnih i umetnikih pria i pesama u franc., p. i ital. knjievnosti. roler (nem. Roller) 1. kanarinka sa Harca (po tome to pri pevanju izvija glasom); 2. sp. u fudbalu: udarac lopte tako da se lopta kotrl>a po zemlji; 3. takoe = trotinet. roletna (nem. Rollette) savitljiva drvena, metalna, plastine ili tekstilna zavesa za prozore; roleta. rolna (nem. Rolle) smotuljak, paket u obliku valjka; kotur, klupko. rolo (fr. rouleau zavijutak) drvena ili platnene zavesa koja se pri dizanju savija u svitak; metalna (limena) zavesa na duanskim izlozima, vratima i dr. rolomobil (fr. rouleau valjak, lat. mobilis pokretan) v. trotinet. rolfilm (nem. Rollfilm) fot. film namotan na kalem, predvien za vie snimaka. roltul (nem. Rollstuhl) stolica na to-kiima. rolue (nem. Rollschuh) vozaljke, nonim klizaljkama (lituama) sline sportske naprave sa tokiima (za vozanje po ravnom tvrdom tlu). Rom ime koje je kod nas prevladalo za pripadnika etnike grupe Cigana. romadur (fr. romatour) vrsta masnog mekog sira. roman (fr. roman, ital. romanzo, lat. romanicus rimski, u Rimu nainjen) prvobitno, u Francuskoj, izraz kojim su oznaavane epske pesme napisane romanskim, tj. narodnim jezikom (lat. lingua romana), za razliku od svega drugog to je pisano latinskim jezikom; danas: dui prozni tekst koji obuhvata veliki krug pojava i odnosa, obino vie linosti iji se ivotni putevi ukrtaju, a sve ini jednu umetniku celinu; neki romani su usred-sreeni na jedan glavni dogaaj i jedno glavno lice (junaka romana); fig. redak i zanimljiv doivljaj, naroito ljubavni. romaneskan (fr. romanesque) koji je kao u romanu, izmiljen, udnovat, pun dogaaja; fig. preteran, zanesen. romanizam (lat. Nota Rim) rimstvo, rimski jezik, rimska kultura, rimski duh i sve

romanizirati

813

rondel

to je s tim u vezi; u vezi sa religiJom, verom: papstvo, tj. rimokatolika religija, njeno u enje i njena na ela. romanizirati (fr. romaniser) poromaniti, poromanjivati, porimljavati, dati emu karakter kakav ta stvar ima kod roman-skih naroda; privesti u krilo katolike crkve, drati se katoli ke crkve; dati oblik romana, pri ati u obliku romana, pretvoriti u roman, npr. ep ili dramu. romanika (dat. romanus rimski) romanski stil u arhitekturi ranog srednjeg veka. romanist (nlat. romanista) poznavalac romanskih jezika i knjievnosti; znalac i pobornik rimskog prava; pristalica rimokatolikog crkvenog u enja. romanomanija (fr. roman, gr. mania pomama, strast) preterana strast za itanjem romana. romavsa (fr. romance) aoet. v. romanca. romansirati (fr. romancer) pretvoriti u roman, obraditi u obliku romana ;roman-sirana biografija ivot nekog oveka napisan u obliku romana. romansijer (fr. romancier) pisac romana, romanopisac. romanski (fr. roman) 1. v. romanesk,an. romanski (lat. romanus) 2. koji vodi poreklo od starorimskog ili latinskog jezika; romanski jezici oni koji su, u sred. veku, postali od latinskog: francuski, italijanski, panski, portugalski i dr.; romanski stil stil loptastih lukova koji se, u gra evinarstvu, razvio od HXV veka (= vizantijski stil). romantizam (fr. romantisme) duhovni i umetni ki, naro ito knjievni pravac, koji se na Zapadu pojavio pod kraj HU veka, i oznaava tenju za oslobaanjem umetni kih i literarnih mogu nosti u smislu sve dublje subjektivnosti, nadmo nosti nad svetom objekata, ispiranja u svet ose anja, mate i ulnih senzacija; romantika 2; Supr. antika, klasika. romantik (fr. romantique) v. romantiar. romantika (fr. romantique) 1. sklonost matanju, sanjarenju, nestvarnim sadrajima; 2. v. romantizam. romanticizam (nlat. romanticismus) v. romantizam. romantian (fr. romantique) . romantian. romanti ar (fr. romantique) pristalica (ili: sledbenik)roljgantizma u knjievnosti i umetnosti. Romantina kola pesnika kola u nem. knjievnosti HU i XIX veka, iji su predstavnici pravi izvor poezije i umetnosti gledali u hri anskom srednjem veku i narodnim motivima i umotvori-nama. romantiki (fr. romantique) napisan (ili: sastavljen) na jednom od romanskih jezika; koji je u duhu romantizma (supr. antiki, klasini, moderni); koji ima u sebi pomalo vitekog ili pesnikog duha, pesniki

lep, ivopisan, ljubak i prijatan, sa puno drai, bajan, kao izmiljen, fantasti- an, matovit, nestvaran, sanjarski, a-roban. romanca (p., stfr. romans neto napisano na narodnom jeziku, ne na latinskom) u narodnom tonu spevana epsko-lirska pesma, veoma slina baladi, od koje se, u stvari, ne razlikuje ni po emu sem po tome to je neto kalja i vedrija od balade i to vodi poreklo od romanskih naroda, dakle sa juga, dok balada potie sa severa; romansa. roman-cement prirodni cement (za razliku od vetakog portland-cementa). romancero (p. romancero) knjiga romanci, zbirka manjih epsko-lirskih, naro ito starih ciganskih romanci. romanco (ital. romanzo = lingua romanza) romanski jezik. Romanja (ital. Romagna) severoistoni deo nekadanje crkvene drave (sadanje pokrajine Bolonja, Ferara, Forli i Ravena). Romanjolac (ital. Romagnolet) stanovnik Romanje. romb (gr. rhombos) kom. paralelogram sa jednakim stranama sa dva otra i dva tupa ugla. romb-dodekaedar (gr. rhombos romb, dodeka dvanaest, hedra osnova) min. kristalni oblik teseralnog sistema ogranien sa 12 podudarnih rombova; granatoedar. rombian (gr. rh6mbos romb) rombni, oblika romba, koji je kao romb. romboedar (gr. rhombos, hedra osnov) telo ogranieno sa est rombova. romboid (gr. rhomboeides oblika romba, rh6mbos, eidos oblik, vid) geom. paralelogram ije su samo suprotne strane jednake i suprotni uglovi jednaki. romen (fr. romain) 1. tip. latinica u slogu antikva. romen (fr. romaine) 2. rimska vaga, brza vaga. Romeo glavni junak uvene ekspirove tragedije Romeo i Julija", mladi koji je zbog svoje velike ljubavi izgubio ivot; fig. strasno zaljubljen mladi. Romi v. Rom. romobil (fr. rouleau valjak, lat. mobilis pokretan) v. trotinet. Romul (lat. Romulus) mit. bratRemov, osniva i p rvi kr alj grad a Ri ma (v lad ao 753 716 pre n.e.), sin vestalke Reje Sil-vije i boga Marsa. romulidi (lat. romulidae) pl. potomci Romulovi, tj. Rimljani. ronda (fr. ronde) okruglina, oblina; put oko ega, kretanje u krugu; ples u krugu, jedan obilazak oko dvornice u plesu; obilaenje straa, patrola; okruglo pisanje; muz. cela nota;>h. krug; v. i runda. rondel (fr. rondel) aoet. pesma od 14 stihova u tri strofe (4-4-6), u kojoj se prva dva

rondela

814

rotonda

stiha ponavljaju na kraju druge i tree strofe. rondela (fr. la rondelle) okruglina, okrugao rad, okrugla gra evina, okrugla kula; okrugao bastion u utvrenjima; okrugla cvetna leja; rundela. rondineto (ital. rondinetto) kuz. v. rondino. rondino (ital. rondino) muz. mali rondo; v. rondo 2, rondo (fr. rbndeau) 1. mala pesma, obino od 13 redaka, u dva dela i sa jednim refrenom koji se po odre enim zakonima ponavlja. rondo (ital. rondo) 2. muz. komad veselog i vedrog karaktera, obi no u dva dela, u kome se glavna tema vie puta ponavlja; tako e: zavrni stav jedne sonate. rondoleto (ital. rondoletto) muz. v. rondino. ronerija (fr. rongerie) u bojenju pamu nog platna (katuna): skidanje nepotrebnim boja sredstvima za nagrizanje. ronhus (gr. gp6pspo8)d. hrkanje, krkljanje. ropalian (gr. ropalon buzdovan) buzdovanast, u obliku buzdovana, koji se iri prema donjem delu; ropalini stihovi stihovi kod kojih svaka dalja re ima po jedan slog vie. rosinante (fr. rossinante) ime Don Kihoto-vog konja; otuda: konju sina, raga, kljusina. roskona (fr. rosconne) vrsta belog bretanj-skog platna. roso antiko (ital. rosso antico) antiki, crvenkasti mramor. rospija (pere. ruspi, tur. orospu) ljubaznica; nevaljalica; prostitutka. rostbif (eng. roastbeef)jiyB. govee meso peeno na garu po engleskom nainu, tj. da ostane polukrvavo. rostral (lat. rastrum) muz. v. rastral. rostfraj (nem. rostfrei) koji nije podloan r anju, koji ne r a. roshar (nem. Rosshaar) struka, konjska dlaka od repa i grive, slui prekuvana za violinske strune, naro ito tkanine i za punjenje jastuka, dueka itd. rota (lat., ital. rota to ak) 1. najvii papski apelacioni sud, vrhovni crkveni sud pod iju nadlenost spada ceo kato-liki svet; ruota. rota (nlat. rota, rus. rota, nem. Rotte) 2. voj. mali odred vojske, vod. rotang (p. rota, ma la j. rotan) vrsta palme ija je savitljiva stabljika sluila za batinanje, tzv. panska trska. roter (eng. rotary) lan Rotari-kluba. rotarijanac v. rotar. Rotari-klub (eng. rotary obrtni, koji je u vezi sa obrtanjem, club, Rotary Club) udruenje osnovano najpre u ikagu 1905, a zatim i po mnogim gradovima Novog i Starog sveta, kao udruenje poslovnih i profesionalnih ljudi u nekom gradu ili nekoj oblasti, od kojih svaki predstavlja poseban posao ili posebnu profesiju, biran u rotaciji, tj. uzastopno ili naizme-

nino otuda i naziv i koji se sastaju da raspravljaju o trgovini i poslovanju u gradu i da ih pomau u cilju optih poboljanja. rotarstvo (eng. rotary) pokret i osnovna naela lanova Rotari-kluba. rotatoria (nlat. rotatoria) pl. zool. tokare; rotifera. rotacizam (gr. rho slovo ro", nae r) u istorijskoj gramatici: prelazak zvu nog s" u r", npr. u lat. flos ge*, florio (cvet) med. pogreka u izgovaranju izazvana teko om ili nesposobnou izgovaranja izvesnih slova, naro ito slova r". rotacija (lat. rotatio) obrtanje, okretanje, kretanje, svih taaka nekog tela oko jedne ta ke ili oko niza ta aka, tj. oko obrtne osovine, tako da svaka ta ka opisuje krunu putanju ija je ravan upravna na obrtnu osu, npr. okretanje, obrtanje, Zemlje oko svoje ose; u poljoprivredi: naizmenino sejanje zemljita; tako e: skra en naziv zarotacionu mainu; ua. translackja. rotaciona maina tip. maina za tampanje kod koje tamparski kalup (forma) ne lei u ravni, nego je razapet oko jednog valjka koji se obr e, a beskrajna hartija", koja se odmotava s jednog valjka, prolazi izme u dva valjka (cilindra) od kojih jedan nosi zaokrueni kalup koji se tiska na onaj drugi valjak (cilindar), i time ostavlja otisak na hartiji koja izme u njih prolazi; moe da izbaci na sat po jedan milion otisaka; nelpresa. rotaciona osa obrtna osa;_it. rotacija. rotaciona fotografija postupak pri kome se mainskim putem sa jednog negativa moe brzo proizvesti veliki broj kopija; kilometarska fotografija. rotacioni (lat. rotatio obrtanje) obrtni, koji nastaje obrtanjem, koji poiva na obrtanju, koji je u vezi sa obrtanjem;roga.cio> telo kat. obrtao telo, telo koje nastaje obrtanjem neke povrine. rotvel (nem. Rotwelsch) nerazumljivi jezik prosjaka", jezik nem. atrovaca. rotirati (lat. rotare) obrtati se, okretati se (oko svoje osovine). rotifera (nlat. goega)ll. zool. v.rotatoria. rotlauf (nem. Rotlauf) ned. crveni vetar, grozni avo zapaljenje koe usled zaraze prouzrokovane bakterijama Streptococcus pyogenes;jrr. erizipel. rotodin (lat. rotare obrtati se kao to ak, nlat. rotor, gr. dynamis sila) avij. najno-vija vrsta letelice, kombinacija aviona i helikoptera, uzlee i slee gotovo vertikalno, kao helikopter, ali ima znatno ve u brzinu od ovog, od koga je i mnogo J sigurniji. rotokopija (lat. rotare, kopija, v.) otisak umnoen a rotoprinteru ili narotoru. rotonda (ital. rotonda, lat. rotunda) okrugla gra evina sa kubetom, naro ito letnjiko-vac, ardak s kubetom; svaka spolja i

rotor

815

ru

iznutra zaokrugljena zgrada, naroito uveni Panteon u Rimu; kod. okrugao enski ogrta. rotor (lat. rotare obrtati se kao toak, mlat. rotor) teh. deo koji se obre oko svoje osovine, pokretni deo (kod elektrinog motora, dinamomaina za naizmeninu struju, turbine i dr.); supr. stator. rotule (nlat. rotulae) pl. farh. lek u lopticama. rotulirati (nlat. rotulare) spise po redu obeleiti, srediti i povezati u sveske. rotulus testijum (nlat. rotulus testium) prav. sveanj sa iskazima svedoka. rotunda (ital. rotonda) v. rotonda. rotilj (ma. rostely, nem. dijal. roschitl) 1. gvozdena reetka za peenje mesa na aru; peenje mesa na aru; 2. reetka u loi-tu pei (za prolaz pepela). ro haana (hebr. glava godine", praznik Nove godine kod Jevreja, 1. i 2. tirija (septembra), kao dan koji treba posvetiti razmiljanju o Bojem sudu i samoposma-tranju. ro hode (hebr.) glava meseca", prvi dan u mesecu kod Jevreja. re (tur. hirs) muka snaga, mukost. rsuz (tur. hirsiz) bezobrazan, bestidan ovek; lopua, lupe; rsuzin, hrsuz. rubalj (rus. rublv) novane jedinica u carskoj Rusiji i u SSSR, deli se na 100 kopejaka; rublja. rubato (ital. rubato) muz. oteto, otrgnuto, oduzeto; tempo rubato (ital. tempo rubato) ukradeni takt", osobeni nain sviranja ili pevanja sa oseanjem pri kome je glavnom glasu, s obzirom na takt, ostavljena potpuna sloboda. rubaka (rus. rubaka) ruska studentska i radnika koulja. rubeole (lat. ruber crven) med. ospice, frus, deja zarazna bolest, slina boginjama. rubefakcija (nlat. rubefactio) . pretvaranje crne, zelene i sive boje stena, pri raspadanju, u crvenu. rubefacijencia (nlat. rubefacientia) pl. med. sredstva koja (ili: lekovi koji) izazivaju crvenilo i vruinu. rubidij(um) (nlat. rubidium, lat. ruber crven) he, elemenat, slian kaliju, srebrnasta sjaja, nazvan po dvema crvenim crtama koje pokazuje njegov spektar; atomska masa 85,47, redni broj 37, znak Rb. rubijacee (nlat. rubiaceae) pl. bog, broevi. rubijacin (lat. rubia bro) narandasto-uta bojena materija koja se dobiva od broa; up. purpurni. rubijacitin (lat. rubia) tablete kestenjaste boje, lek protiv impotencije. Rubikon (lat. Rubico) mala reka u Gornjoj Italiji kod Ravene, danas Pisatelo, koja je predstavljala granicu izmeu Italije i ovostrane Galije (tj. Gornje Italije), uvena po Cezarevom prelasku preko nje, to je bio znak za po etak gra anskog rata;

otuda: pre i Rubikon = kro iti poslednjim, odlunim korakom, posle koga nema vraanja; up. alea jahta est. rubin (ital. rubi.no, p. rubin, nlat. rubinus, lat. rubens crven, crvenkast) . proziran crveni dragi kamen, pored dijamanta najtvri. rubivsko staklo staklo obojeno crvenom ili utom bojom rubina pomou zlata (zlatni rubin), bakra (bakarni rubin) ili srebra (srebrni rubin). rubifikancia (nlat. rubificantia) pl. ned. v. rubefacijencia. rubifikacija (nlat. rubificatio) med. pocrvenelost, pojava crvenila, izazivanje crvenila na koi. rublja (rus. rublv) v. rubalj. rubrike (lat. ruber crven, rubrica crvena zemlja) prvobitno: naslov zakona crveno pisan; natpis, naslov (knjige, poglavlja, spisa i dr.); oznaka, odsek, odeljak, crta kao znak novog odeljka, pregrada; vrsta, struka; u katolikoj crkvi: obredna uputstva za liturgijske radnje, tampana crvenim slovima u liturgijskim knjigama; rubrum. rubrikator (nlat. rubricator) u sred. veku: pisac crvenih naslova i linija u knjigama; naro ito slikar koji je izraivao velika poetna slova (iiicijale) u rukopisima i prvim tampanim knjigama. rubricirati (nlat. rubricare) snabde (crvenim) slovima; oznaiti naslov, napisati naslov; srediti po odeljcima, odsecima, strukama i sl; odeljke (ili: poglavlja) obeleiti crtama. ruvet (arap. hirfa, tur. hirfet) 'v.rufet. ruderacija (lat. ruderatio) pravljenje poda ili kaldrme od ljunka ili sitnog kamenja sa cementom. rudimentaran (nlat. rudimentarius) poetni, osnovni; biol. nerazvijen, zaostao u razvitku, zakrljao; rudimentarni organi pl. u toku istorijskog razvitka zakrljali organi biljki i ivotinja koji su izgubili svoju funkciju. rudimentacija (nlat. rudimentatio) zakrljalost, zaostalost u razvitku. rudimenti (lat. rudimentum prva nastava, vebaonica, prvi pokuaj, rudimenta) pl. osnove, poeci, prvi pokuaji, prvi pojmovi, osnovna znanja; zakrljali (ili: turi) ostaci neega. rudisti (lat. rudis) geol. koljke sa debelim ljuturama koje su ivele u periodu kre-de, donji kapak bio im je kupastog ili kao rog izvijenog oblika i utvren za morsko dno, a gornji ga je zatvarao kao kakav poklopac pomou veoma jakih zuba", koji su zalazili u upljine donjeg kapka. ru (fr. rouge, lat. rubeus) crven, rumen, rujan; pl. crvenilo, rumenilo za lice, nokte i usne, rumen puder; ru veetal (fr. rouge vegetal) biljno rumenilo, portu-galska minka.

rudiJa

816

rusifikacija

rudija (tur. riidiye) srednja kola, gimnazija. ru e noar (fr. rouge et noir) crveno i crno", franc. hazardna igra sa 312 karata sa crvenim i crnim poljima. ruirati (fr. rouge) rumeniti, mazati rumenilom, crvenilom (obraze, usne, nokte). ruzmarin (lat. ros marinus) bog. morska rosa", poznata biljka veoma prijatna mirisa (kod nas igra naro itu ulogu o svadbama, kao simbol veselja, radosti). ruina (lat. ruina) propast, nesrea, gubitak; razvalina, ruevina, ostatak od gra evine koja se vremenom sama sruila; fig. ovek propala zdravlja. ruiniran (lat. ruina) sruen, razoren, uniten; upropaen, propao, oteen, pohaban; upropa ena zdravlja. ruinirati (fr. ruiner) sruiti, razoriti, unititi, upropastiti, upropaivati (imanje, odelo, zdravlje, ugled itd.); pretvarati u ruevine. ruksak (nem. Rucksack) planinarska i vojnika torba koja se nosi na leima, ranac, teleak. ruktacija (nlat. ructatio) med. v. ruktus. ruktus (lat. ructus) med. podrigivanje. rulada (fr. roulade) muz. trk, tehni ki sloen pasa u solo-pevanju.Jgoloragura; kup. svitak mesa. Rul Britanija engleska rodoljubiva pesma, nazvana po po etnim reima refrena, koji glasi: Rule Britannia, Britannia rule the waves! Britons never shall be slaves! (Vladaj Britanijo, Britanijo, vlada] talasima! Briti nikad nee biti robovi!"); rei od Demsa Tomsona, muzika od T. Aria (1738). rulet (fr. roulette) to ak sre e, obrtna okrugla plo a sa crveno i belo obelee-nim pregradama po kojoj se kotrlja loptica od slonove kosti, i broj na kome se zaustavi dobiva; izreckan to ki u vr en na drci, kojim se slue obu ari, voskari, kola ari, bakroresci i dr.; sprava za umekavanje koa. ruler (fr. goi!eig)pl. avion koji se vie ne upotrebljava za letenje, nego slui samo u pilotskim kolama za obuku u voenju po zemlji. rulman (fr. roulement) muz. brzi triler na dobou i bubnjevima. rulo (fr. rouleau, pl. rouleaux) svitak hartije; truba (platna i dr.); valjak, oklagije; valjak za nabijanje drumova; zavesa od tapi a i dr. (na prozorima ili izlozima) na izmotavanje. rum (eng. gp) vrsta fine i jake rakije, dobiva se vrenjem melase od sirovog eera (eerne trske), sadri 4060% alkohola. rumba (amer.) amerika poluritmika salonska igra u 4/4 takta. ruminancia (lat. ruminantia) pl. zool. prei-vari.

ruminacija (lat. ruminatio) zool. preivanje; fig. ponovno razmiljanje o emu. ruminirati (lat. ruminare) zool. po drugi put vakati hranu koja se vra a iz eluca u usnu duplju, preiveti; fig. ponovo razmiljati, zrelo promisliti. rumicin (lat. gpeh)hedg. ekstrakt iz korena biljke Rumex patientia, po svojstvima ravan rabarbari. rumpirati (lat. rumpere) slomiti, razbiti, raskinuti, razvaliti, rase i; provaliti, prokriti (put); ma. izbiti protivniku ma iz ruke. runda (eng. round, nem. Runde, fr. ronde) 1. ot deo borbe ili utakmice izme u dva odmora (npr. u boksu 2 ili 3 minuta) 2. jedno naru ivanje pia za sve oko stola; v. i ronda. rundela (nem. Rundell) v. rondela. rundirati (nem. runden, rundieren) zaokru-gliti, zaokrugljivati, zaobliti, zaoblji-vati; brusiti drago kamenje. rundisa (nem. Rundisse) izbruena ivica dragog kamena koja se uokviruje. rune (got. runa) pl. tajne", pravolinijska slova kojima su se sluili stari german-ski narodi dok nisu upoznali i primili latinicu; najstariji alfabet runa imao je 24 znaka. runografija (got. runa, gr. graphia pisanje) runsko pismo, rune. ruota (ital. ruota) v. roga. rupiah (hindost. rupiyah) novana jedinica Indonezije (= 100 sena). rupija (hindost. rupiyah, sskr. girua) novana jedinica u Indiji. ruptorijum (nlat. ruptorium) med. sredstvo koje nagriza kou i time otvara ir. ruptura (nlat. ruptura) prekid, prelom; pro-boj, probijanje; razbijanje, obijanje, provala; prekid pregovora ili odnosa, raskid ugovora; med. prosutost, prskanje. ruralizam (lat. rus selo, ruralis seoski) osobenost sela, ureenje sela s obzirom na karakter, potrebe i na in ivota njihovih stanovnika. ruralni (lat. rus polje, selo, ruralis) poljski, seoski, seljaki. rurizam v. ruralizam. ruristiki (lat. rus, ruris, polje, selo) v. ruralni. rusalke (slov.) pl. kit. umske i vodene vile kod starih Slovena. rusvaj (pere. rusway osramo en, ponien) udo i pokor, velika guva, mete; bruka. rusizam re ili jezika osobina koja ukazuje na uticaj ruskog jezika na na, npr. dozvoliti, izviniti, nadlenost, upra-njavati, ukaz i dr. rusifikacija (Rus, nlat -licatio, lat. facere initi, u initi) psJruavanje, pretvaranje neega stranog u rusko, pretvaranje u Ruse.

rusificirati

817

rum

rusificirati (fr. russifier) porusiti, poru-avati, napraviti u ruskom duhu, napraviti Rusima. rusomanija (Rus, gr. mania pomama, ludilo) preterana ljubav prema Rusiji i svemu ruskom. rusofil (Rus. gr . philos prijatelj, koji voli) prijatelj Rusije i Rusa. rusofob (Rus, gr. ph6bos strah) onaj koji se boji Rusa, koji zazire od Rusa, neprijatelj Rusa. rustika (lat. rustica) gra evina od kamenja otesanog samo na sastavcima. rustikale (nlat. rusticale) seljatvo, ivot i prilike sela. rustikalni (nlat. rusticalis) poljski, seoski, seljaki. rustikacija (lat. rusticatio) ivot na selu; poseljaivanje, postajae seljakom. ruga (fr. route, lat. rupta probijena sc. via staza, put) put, deo puta koji treba prevaliti, pravac putovanja ;up. mar. ruga ceza (lat. ruta caesa) prav. pokretno imanje, pokretnine. rutenij(um) (nlat. ruthenium) hen. elemenat, veoma teko topljiv metal, atomska masa 101,1, redni broj 44, znak Ru. rutil (lat. rutilus crvenkast) min. 'mineral, titanov dioksid, crvene boje, veoma tvrd (6,3); titanova ruda; kod nas se javlja u kristalastim kriljcima, u planinama Rodopskog sistema.

rutilizam (lat. rutilus crvenkast) pojava crvene, ri e kose, ri okosost. rutine (fr. routine) vi nost u radu, izvebanost u nekoj vrsti poslovanje, spretnost, vie mehani ki na in rada, po iskustvu i navici, bez udubljivanja u samu stvar. rutiner (fr. routinier) ovek iskusan i izveban u nekom poslu na osnovu dugog rada, prakti ar; oljar koji je nau io neki posao gledaju i druge, a sam nema nikakvog dubljeg poznavanja stvari kojom se bavi, npr. takav lekar. rutiniran (fr. routine) vian, izveban, spretan, iskusan u nekom poslu. rutinirati se (fr. routiner) stei (ili: sticati) okretnost i vinost u nekom poslu. rufaji (tur.) pl. dervii uveni po svom verskom zanesenjatvu koje granii sa ludilom, nazvali po svom osnivau Ametu Rufaau (HP vek). rufet (arap. hirfa, tur. hirfet) zanat, poziv; zanatlijske udruenje, esnaf;rJet. rufijanstvo (ital. ruffiano) podvo enje, pomaganje bluda iz koristoljublja. ru (eng. rush) v. rat 2. rupa (tur. ru?en sjajan, blistav) mleta ki dukat, cekin, zlatnik; rutpija. Rh-faktor (izg. er-ha) v. rezus-faktor. rum (pere. hiSm, tur. hisim) besan, divlji napad, napad razjarena oveka ili gomile; razbenjenost, ljutnja.

52 Leksikon