1

Biljni organi
Razvie tela biljaka cvetnica poinje deobom zigota i obrazovanjem embriona [klice]. Klica se nalazi u semenu i predstavlja zaetak nove biljke. Delovi klice su korenak, stabaoce, na ijem se vrhu nalazi pupolji i najee jedan ili dva klicina listia [kotiledona]. Kotiledon ima ulogu da upija hranljive materije iz semena ili slui za njihovo magacioniranje. Prema broju kotiledona cvetnice dele na monokotile i dikotile. Od ostalih delova klice razviem nastaju organi odrasle biljke. Telo cvetnica izgraeno je od vegetativnih i reproduktivnih [generativnih] organa. Vegetativni organi odravaju biljku u ivotu i pripadaju im koren, stablo i list. Reproduktivni organi omoguavaju razmnoavanje jedinki bioloki opstanak vrste. Reproduktivni organi su cvet cvasti, plod i seme. Vegetativni organi biljaka:

se

KOREN Koren je osovinski organ kojim se biljka privruje za podlogu i upija vodu sa rastvorenim mineralnim materijama. Na vrhu korena nalazi se vegetaciona kupa ijom aktivnou koren raste neprekidno tokom ivota. Vegetaciona kupa je zatiena korenskom kapom [kaliptrom] da se ne bi otetila pri probijanju kroz podlogu. Na korenu se morfoloki razlikuje vie delova [zona]. Deo korena sa kapom je zona korenske kape, iji povrinski sloj grade mrtve, osluznjavele elije koje se ljute i tako smanjuju trenje pri rastu korena. elije korenske kape se stalno obnavljaju deobama elija vegetacione kupe i istovremeno koren tim deobama raste. Zbog toga se taj deo vegetacione kupe naziva zona rastenja. Iznad nje nalaze se elije koje se izduuju [rastu u duinu] i ine zonu izduivanja. Sledea je zona korenskih dlaka u kojoj povrinske elije obrazuju dlake za upijanje vode iz zemljita. Iznad ove zone je zona provoenja kroz koju se voda sa mineralnim materijama provodi do osnove stabla. Anatomska graa korena Ako se u zoni korenskih dlaka napravi poprean presek korena, uoie se njegova primarna graa. Na periferiji korena je rizodermis [epiblem], zatim vieslojna zona primarne kore i u centru je centralni cilindar. Rizodermis je povrinski sloj mladih, vrnih delova korena. elije ovog tkiva obrazuju korenske dlake kojima se upija voda i u njoj rastvorene mineralne materije. Primarna kora je graena od vie slojeva parenhimskih elija. Poslednji sloj kore, koji je naslonjen na centralni cilindar, sadri elije propusnice. One proputaju vodu sa mineralnim materijama, koju su upile elije rizodermisa, u centralni cilindar. Centralni cilindar se sastoji od provodnih elemenata ksilema i floema. Ksilem se nalazi u centru, a floem na periferiji centralnog cilindra. Ksilem ima oblik zvezde izmeu ijih zrakova su umetnuti elementi floema. Kod biljaka monokotila koren ima samo primarnu grau, dok kod dikotila i etinara dolazi do

2 sekundarnog debljanja. Pri tome parenhimske elije postaju sekundarno meristemsko tkivo kambijum koji deobama dovodi do debljanja korena. Korenov sistem Korenov sistem predstavlja skup svih korenova jedne biljke. Koren koji nastaje od korenka klice naziva se glavni [pravi] koren. Na izvesnoj udaljenosti od vrha on se grana i obrazuje bone korenove, koji su obino slabije razvijeni od glavnog korena. Svi boni korenovi zajedno sa glavnim grade korenov sistem nazvan osovinski. Ovaj tip korenovog sistema razvijen je kod golosemenica i dikotila. Kada klicin korenak rano prestane sa rastom, onda sa stabla polaze korenovi koji se nazivaju adventivni. iliast korenov sistem izgraen je od velikog broja podjednako razvijenih adventivnih korenova i imaju ga monokotile. [Adventivni korenovi se kod nekih biljaka obrazuju i na listovima koji su u dodiru sa podlogom.] Metamorfoze korena Osim glavnih uloga, koren moe da dobije i neku drugu funkciju. Tada se oblik i graa korena menjaju i on je metamorfoziran. Najea dodatna uloga korena je magacioniranje hranljivih materija. Ako se hrana nagomilava u glavnom korenu, onda on zadebljava i preobraava se u repu [npr. argarepa]. Kada se hranljive materije negomilavaju u bonim korenovima, onda postaju krtole [npr. kod georgine]. Kod nekih tropskih biljaka koje ive na muljevitoj podlozi razvijaju se korenovi za disanje koji izbijaju iznad povrine i snabdevaju podzemne organe vazduhom. IZDANAK Stablo sa listovima naziva se izdanak. Osnovna uloga stabla je provoenje vode sa mineralnim materijama od korena ka listovima, a u obrnutom pravcu rastvorenih organskih materija. Osim toga, stablo i njegove grane nose listove i postavljaju ih u najpovoljniji poloaj za primanje Suneve svetlosti. Izdanak raste vrhom, na kome je vegetaciona kupa, neprekidno tokom ivota biljke. Pri osnovi vegetacione kupe obrazuju se zaeci listova. U njihovom pazuhu obrazuju se boni izdanci. Deo stabla sa koga polaze listovi naziva se vor [nodus], a deo stabla izmeu dva vora je lanak [internodia]. U zavisnosti od duine lanaka izdanci mogu biti kratki i dugi. Kod kratkih izdanaka listovi su priblieni, a kod dugih se nalaze na odgovarajuoj udaljenosti. Kod nekih biljaka, npr. kod maslaka, listovi su zbijeni pa grade rozetu. Kod voaka postoje i kratki i dugi izdanci, pri emu dugi nose listove, a kratki cvetove [tzv.''rodne grane'']. Kod nekih biljaka, izdanci se razvijaju ispod povrine podloge pa se nazivaju podzemni izdanci. Njihovi listovi su nerazvijeni i ljuspasti, a sami izdanci su zadebljali usled magacioniranja hrane. Takvi izdanci su metemorfozirani i mogu biti u obliku rizoma, krtole i lukovice. Razlikuju se od korena po tome to koren nikada ne nosi listove. Sa podzemnih izdanaka polaze adventivni korenovi. Nadzemni izdanak, takoe, moe da metamorfozira obavljajui neku drugu funkciju. Tako, trn ima zatitnu ulogu, raljike slue za prihvatanje za neku vrstu podlogu, stolone u vidu dugakih izdanaka slue za vegetativno razmnoavanje, a filokladije su listoliki izdanci na kojima se razvija listi i u njegovom pazuhu cvet i plod. Primarna i sekundarna graa stabla U poetnim fazama razvia izdanka stvara se njegova primarna graa. Kod monokotila ta

3 graa ostaje tokom itavog ivota, dok se kod dikotila i golosemenica primarna graa zamenjuje sekundarnom. Primarnu grau stabla, kao i kod korena, ine tri zone: epidermis, primarna kora i centralni cilindar. Epidermis se najee sastoji od jednog sloja elija. Primarnu koru ini nekoliko slojeva ivih parenhimskih elija i mehanike elije [najee kolenhim]. Centralni cilindar izgrauju provodna tkiva [floem i ksilem] i tkivo sri. Provodni snopii su kod monokotila razbacani, dok kod dikotila obrazuju prsten. Izmeu floema i ksilema, kod dikotila, nalazi se primarni kambijum. Primarna graa stabla dikotila i golosemenica se ve krajem prvog vegetacionog perioda gubi i poinje sekundarno debljanje. Izmeu susednih provodnih snopia zainje se skundarni kambijum koji se spaja sa primarnim i obrazuje kambijalni prsten. Kambijalni prsten odvaja elemente drveta ka centru stabla, a elemente kore ka periferiji. Grananje izdanka... Izdanak se razvija od pupoljia klice, tako da onaj izdanak iji rast vodi klicin pupolji se naziva osnovni izdanak. Boni izdanci su oni koji nastaju od bonih pupoljaka. Pupoljak je, u stvari, mlad, jo nerazvijen izdanak, iji je najvaniji deo vegetaciona kupa. Deobom elija vegetacione kupe nastaju svi delovi izdanka. Odmah ispod vrha vegetacione kupe zainju se listovi, a u njihovom pazuhu obrazuju se boni [pazuni] pupoljci iz kojih postaju boni izdanci [vidi sliku]. Tako nastaje grananje, odnosno obrazuje se sistem izdanaka. Poveanje povrine tela biljaka postie se grananjem. Razlikuju se dva tipa grananja monopodijalno i simpodijalno. Monopodijalno [''monos''= jedan; ''podien''= noica, osovina] grananje se odlikuje time to je jedna osovina glavna [naziva se monopodijum] i ona stalno vue rast, dok bone grane polaze sa nje i zaostaju u rastu. Primer monopodijalnog grananja su etinari, jasen, hrast, javor, dren i dr. Simpodijalno grananje se odlikuje time to glavna osovina ne raste stalno vrhom, ve prekida rastenje, a jedna od bonih grana preuzima pravac rastenja glavne osovine. To se stalno ponavlja tokom rasta biljke. LIST List je deo izdanka koji obavlja tri veoma vane funkcije: fotosintezu, transpiraciju i razmenu gasova. Transpiracija je proces odavanja vode iz ive biljke u vidu vodene pare u spoljanju sredinu. Voda isparava najveim delom kroz stome, a jednim delom i preko kutikule. Otvaranjem i zatvaranjem stoma regulie se jaina transpiracije. Kiseonik neophodan za elijsko disanje ulazi kroz stome i lenticele, ali i direktno kroz elijske zidove. elijski zidovi pri tome moraju biti vlani jer u eliju moe ui samo rastvoren kiseonik. Prema tome, biljke diu i kad su stome zatvorene, a diu i organi koji nemaju stoma i lenticela. List nastaje od istog tvornog tkiva kao i stablo vegetacione kupe stabla. Potpuno razvijen list se sastoji od lisne osnove, lisne drke i lisne ploe [liske]. Lisna osnova je deo kojim je list privren za stablo. Iz lisne osnove se razvijaju zalisci i lisni rukavac. Zalisci mogu biti razliito razvijeni kod razliitih biljaka u obliku trna, skoro neprimetni ili razrasli toliko da zamenjuju listove, koji obavljaju neku drugu funkciju [npr. kod graka listovi su preobraeni u raljiku, a zalisci obavljaju fotosintezu]. Lisna drka je uski deo lista kojim je liska

4 privrena za stablo. Ona postavlja lisku u najpovoljniji poloaj prema svetlosti i, s obzirom da je veoma savitljiva, titi lisku od udara vetra i kie. List koji nema lisnu drku naziva se sedei. Lisna ploa [liska] je deo koji obavlja sve osnovne funkcije lista i najee je spljotena. Na njoj se razlikuju dve povrine lice [tamnije] i nalije [svetlije]. Liska moe biti razliita po veliini, obliku i izgledu oboda. Vrste listova U zavisnosti od toga koliko liski polazi sa jedne lisne drke razlikuju se: prosti i sloeni listovi. Prosti listovi su oni kod kojih se na jednoj lisnoj drki nalazi jedna liska. Listovi sa ijih lisnih drki polazi vei broj liski su sloeni. Sloeni listovi mogu biti prstasto sloeni i perasto sloeni. Perasto sloeni listovi mogu biti parno ili neparno perasto sloeni. Prema funkciji i poloaju na izdanku, razlikuju se sledee vrste: kotiledoni, donji listovi, srednji [pravi] listovi i gornji listovi. Donji listovi se nalaze na podzemnim izdancima i u donjem delu nadzemnih izdanaka zeljastih biljaka. Oni su mrki, ljuspasti i tite pupoljak u svom pazuhu. Srednji obavljaju sve funkcije lista i najbrojniji su pa se zato nazivaju pravi listovi. Gornji se nalaze zajedno sa cvetovima i cvastima i tite ih. U gornje listove spadaju priperci [brakteje], involukrum i spata. Priperci su listii iz ijeg se pazuha razvija cvet. Involukrum je omota cvasti [npr. kod glavoika i titonoa], a spata je list koji obavija cvast [npr. kod kozlaca i anturijuma].

Prema obliku liske list moe biti igliast, lancelast, linearan, jajast, elipsoidan, okruglast, bubreast, srcast, kopljast, strelast, trouglast itd. Obod liske moe biti ceo ili na razliite naine urezan. Tako, u odnosu na osobine oboda, listovi mogu biti: nazubljeni, perasto ili prstasto useeni, testerasto useeni, renjeviti itd. Nervatura lista Sistem provodnih snopia u liski predstavlja nervaturu lista. Ona se jasno uoava na naliju liske. Obino se razlikuje jae istaknuti glavni nerv i slabije razvijeni boni nervi [mreasta nervatura]. Svi oni ine nervaturu lista. Veina monokotila ima paralelenu nervaturu [svi su nervi podjednako razvijeni], a dikotile mreastu. U zavisnosti od oblika liske mreasta nervatura moe biti prstasta ili perasta [vidi vebu].

Raspored listova Listovi su na stablu tako rasporeeni da ne zaklanjaju jedan drugom svetlost i da ravnomerno opterete stablo svojom teinom. Sa istog vora stabla moe polaziti jedan, dva ili vei broj listova pa prema tome njihov raspored moe biti: naizmenian, naspraman i prljenast. Kada sa istog vora polazi samo jedan list, tada je naizmenian raspored. Ako sa jednog vora polaze dva lista, onda je to naspraman, a ako polazi vei broj listova onda je prljenast raspored. strana 1 | strana 2 | strana 3 | Bioskolos index Biljni organi [2] REPRODUKTIVNI BILJNI ORGANI Graa lista mezofita Na licu i naliju lista nalazi se jednoslojni epidermis, a izmeu njih lee dve vrste tkiva, koje ine mezofil. Epidermis je pokriven kutikulom i u njemu se nalaze stome [ee su na naliju lista]. Mezofil je graen od palisadnog i sunerastog tkiva, a u njemu se nalaze i provodni snopii. Palisadno tkivo ine izduene elije koje sadre veliku koliinu hloroplasta pa se u tom tkivu najintezivnije odvija fotosinteza. elije sunerastog tkiva su razdvojene krupnim intercelularima, tako da je ovo tkivo rastresito, upljikavo kao suner. Kroz intercelulare se vri razmena gasova u tkivima lista. Provodni snopii se sastoje od ksilema [okrenut ka licu lista] i floema [okrenut ka naliju lista]. Uz provodne snopie zastupljena su mehanika tkiva [likina vlakna, kolenhim]. Provodni sistem lista povezan je sa provodnim sistemom stabla. CVET Cvet je preobraeni izdanak sa ogranienim rastenjem u ijim delovima dolazi do stvaranja gameta, njihovog spajanja, a potom obrazovanja semena i ploda. Cvet se uvek obrazuje u pazuhu lista [brakteja], na kraju osovine izdanka ime se njen rast zavrava. Nastaje razviem iz pupoljka koji se sastoji od cvetne kupe [meristemsko tkivo] oko koje se nalaze zatitni listii. Morfologija cveta Kod veine biljaka cvetovi se nalaze na kraoj ili duoj cvetnoj drci. Cvetna drka se pri vrhu proiruje u cvetnu lou, koja moe biti ravna, ispupena ili udubljena. Cvetovi sa veoma kratkom cvetnom drkom ili oni bez nje su sedei cvetovi. Za cvetnu lou privreni su delovi cveta: aica, krunica, pranici i tuak [tukovi]. aini i krunini listii zajedno ine cvetni omota [perijant]. Perijant moe biti takav da su mu svi delovi jednaki [pr. kod lale gde su aini listii isti kao krunini] ili da se krunica jasno razlikuje od aice. Postoje cvetovi koji su bez perijanta pa se nazivaju goli cvetovi.

6 Listii aice se uoavaju jo dok je cvet u obliku pupoljka. Oni tite unutranje nene delove cveta. Obino su vrsti, zeleni sa debelim slojem voska i kutikule na povrini. Pored zatitne oni mogu imati i druge funkcije kao to su: 1. raznoenje plodova, kao npr. to kod maslaka obrazuju veliki broj dlaica pomou kojih plodovi lebde u vazduhu i vetar ih nosi; 2. mogu da vre fotosintezu; 3. kod cvetova koji nemaju krunine listie oni preuzimaju njihovu ulogu [npr. kod kukureka] i tada su jarko obojeni. Kod veine biljaka krunini listii su krupniji od ainih i ivo su obojeni. Svojom bojom i mirisom oni primamaljuju insekte. Cvetovi koji se oprauju vetrom imaju neuglednu i zakrljalu krunicu. Krunini listii mogu biti slobodni, pa se takav cvet naziva horipetalan, dok je onaj sa sraslim kruninim listiima simpetalan. U zavisnosti od toga koliko se ravni simetrije moe postaviti kroz sredinu cveta, mogu se razlikovati aktinomorfni i zigomorfni cvetovi. Kroz sredite aktinomorfnog cveta mogue je postaviti bezbroj ravni simetrije, dok je zigomorfan samo sa jednom ravni simetrije. Krunini listii umesto hlorofila, uobiajenog lisnog pigmenta, sadre neke druge pigmente kao to su karotenoidi od kojih potie njihova jarka boja. Svaka vrsta biljke ima cvetove prilino strogo odreenih osobina, kao to su veliina, oblik, boja i raspored listia, to omoguuje polinatoru da prepozna vrstu koju treba da oprai. To je veoma vano jer e do oploenja doi samo ako polen jednog cveta doe na ig tuka cveta iste vrste. Pranici su delovi cveta u kojima se obrazuje polenov prah [polenova zrna]. Skup svih pranika jednog cveta naziva se andreceum. Cvetovi koji nemaju pranike su jednopolni enski cvetovi, a oni koji imaju samo pranike su jednopolni muki cvetovi. Pranik se sastoji od pranikog konca [filamentum] i pranice [antera]. Praniki konac na vrhu nosi pranicu. Pranica se sastoji od dve poluantere [theca], koje su meusobno razdvojene tkivom, spojnicom [konektiv]. Svaka teka ima po dve polenove kesice, u kojima se stvara polen. Polenovo zrno nastaje prvo mejotikim, a zatim i mitotikim deobama pa se kao rezultat toga stvara polenovo zrno koje ima dve elije: vegetativnu i generativnu. Zid polenovog zrna ima dva sloja intinu [unutranji] i egzinu [spoljanji]. Na egzini se nalaze razliite skulpture koje su specifine za svaku vrstu biljaka. Polen se oslobaa pucanjem zida antera, kao prah, svako zrno ispada posebno. Tuak je izgraen od oplodnih listia koji su meusobno srasli, tako da u unutranjosti zatvaraju upljinu. U toj upljini, kao u vlanoj komori, nalaze se semeni zameci. Funkcija tuka je da zatiti semene zametke od isuivanja, to je, izmeu ostalog, omoguilo skrivenosemenicama da ive u sunim predelima. Kod veine biljaka, na tuku se razlikuju tri dela: ig, stubi i plodnik. ig je na vrhu tuka i esto je hrapav i lepljiv pa se za njega lako lepe polenova zrna. Na igu polenova zrna dobijaju podsticaj da klijaju u polenovu cev. ig se nanie suava u stubi kroz koji prolazi polenova cev na putu do plodnika. Stubi postavlja ig u najpovoljniji poloaj. Plodnik je donji, proireni deo tuka u kome su smeteni semeni zameci. Tuak je izgraen od jednog ili vie oplodnih listia [karpeli]. Oplodni listii stvaraju i tite semene zametke. Skup svih oplodnih listia u jednom cvetu naziva se gineceum [gynoeceum]. Prema broju oplodnih listria koji grade cvet razlikuju se dve osnovne vrste cvetova monokarpni i polikarpni. U zavisnosti od poloaja plodnika prema ostalim delovima cveta, razlikuju se natcvetni, sredcvetni i potcvetni plodnik. Natcvetni plodnik je kada su drugi delovi cveta privreni ispod njega. Sredcvetan plodnik opkoljava izdubljena cvetna loa koja ne srasta sa zidom

7 plodnika. Potcvetan plodnik je opkoljen izdubljenom cvetnom loom koja srasta sa njime, tako da su ostali cvetni delovi privreni iznad plodnika. Semeni zametak se razvija u plodniku i iz njega posle oploenja nastaje seme. Deo plodnika za koga je privren [jedan ili vie] semeni zametak naziva se placenta. Sastoji se od nucelusa [unutranji deo] i jedan ili dva omotaa [integumenti] koji ga obavijaju. Integumenti ne zatvaraju potpuno nucelus, ve na vrhu ostaje otvor mikropila. U nucelusu se obrazuje embrionova kesica. Iz nucelusa se izdvoji jedna elija, koja se deli mejozom dajui haploidne elije. Jedro jedne od tih elija se dalje tri puta mitotiki deli ime nastane 8 jedara. Jedra se grupiu tako da se na krajevima nalaze po tri, a u sredini su dva jedra. Oko jadara se obrazuju elijski zidovi tako da nastane 7 elija [jedna, ona u centru, je sa dva jedra]. Tri elije na jednom kraju embrionove kesice su antipode, tri na drugom grade jajni aparat [ajna elija i dve sinergide], a u sredini je elija sa dva jedra nazvana centralna elija embrionove kesice. Dvojno oploenje cvetnica Polenova zrna na razliite naine dospevaju na ig tuka. Tu prvo upijaju vodu, a zatim lue proteine koji slue za prepoznavanje vrste [ti proteini izazivaju alergijske reakcije kod ljudi - polenska kijavica]. Ukoliko se polen nae na cvetu druge vrste, tada on ne klija. Polenovo zrno zatim klija u polenovu cev koja prodire kroz stubi tuka ka plodniku. Za to vreme se generativna elija podeli na dve spermatine elije. Polenova cev prolazi kroz mikropilu semenog zametka i spermatine elije se oslobaaju u embrionovoj kesici. Jedna spermatina elija se spoji sa jajnom elijom dajui zigot, a druga sa centralnom elijom. Tako, nastaju diploidan zigot [2n] i triploidna elija [3n], koja je posledica spajanja centralne elije [2n] i spermatine elije [n]. Deobom te triploidne elije nastaje endosperm, hranljivo tkivo za ishranu klice [embriona]. CVASTI Cvetovi sakupljeni u grupe obrazuju cvasti. Skup cvetova na zajednikoj osovini naziva se cvast. Zajednika osovina je vreteno cvasti, koje moe da se grana monopodijalno ili simpodijalno. Bioloki znaaj cvasti je u tome to grupisanje cvetova olakava opraivanje jer insekti za kratko vreme obiu vie cvetova kada su oni grupisani i lake ih uoavaju u liu. Isto tako, cvasti sa puno sitnih cvetova lake se pokreu vazduhom, to je vano za biljke koje se oprauju vetrom.U zavisnosti od toga kako se vreteno grana razlikuju se dva osnovna tipa cvasti racemozne i cimozne. Racemozne [grozdaste] cvasti Vreteno ovih cvasti grana se monopodijalno, tako to osovina dugo raste, a od nje se obrazuju bone grane sa cvetovima, pa se tek na kraju na njenom vrhu razvija cvet. Najmlai cvet je uvek onaj na vrhu vretena. Vrste racemoznih cvasti su:

strana 1 | strana 2 | strana 3 | Bioskolos index Cimozne [ravaste] cvasti Vreteno se grana simpodijalno vreteno vrlo rano zavrava rast donoenjem cveta pa se ispod njega razvijaju jedna ili vei broj bonih grana. Tako je cvet prve osovine najstariji. U zavisnosti od toga koliko se bonih osovina [jedna, dve ili vei broj] obrazuje posle prve razlikuju se tri tipa ovih cvasti monohazijum, dihazijum i polihazijum. Najpoznatije su ravica i uvojak cvasti koje pripadaju monohazijumu [vidi sliku].

PLOD I SEME Posle oploenja iz plodnika se obrazuje plod, tako da se plod smatra preobraenim plodnikom koji u unutranjosti zatvara seme [plod je prisutan samo kod skrivenosemenica]. Posle oploenja dolazi do promena u zidu plodnika on razrasta i obrazje zid ploda, perikarp [oplodnica]. U perikarpu se razlikuju: egzokarp [spoljanji omota], endokarp [unutranji omota] i mezokarp, koji se nalazi izmeu njih. Poto plodnik nastaje od listova, pod

9 mikroskopom se lako uoava da egzokarp potie od epidermisa nalija, endokarp od epidermisa lica, a mezokarp od mezofila lista. Plodovi se dele na proste i sloene i posebnu vrstu zbirne plodove. Prosti plodovi nastaju od tukova jednog cveta, a sloeni nastaju od cvasti. Zbirni plodovi nastaju od cveta koji ima mnogo tukova, pri emu se od svakog tuka obrazuje poseban plodi. Plodii ne opadaju svaki za sebe, ve su povezani nekim delom cveta. Takvi su plodovi jagode, maline, kupine. Kod jagode sitne plodie povezuje razrasla cvetna loa koja je sona i jestiva. Prosti plodovi mogu biti pucajui i nepucajui, u zavisnosti od toga kako se seme oslobaa iz ploda da li oplodnica puca ili se seme oslobaa truljenjem oplodnice. U pucajue plodove spadaju: meak, koji puca po jednom avu [kod boura, kukureka, ljutia]; mahuna, koji puca na dve polovine du ava i glavnog nerva [kod graka, pasulja]; ljuska i ljuica, ljuska puca na dva dela pri emu se odvaja sredinja pregrada na kojoj su semena; ljuica se od ljuske razlikuje samo po tome to su joj duina i irina iste [kod eboja, kupusa]; ahura, koja se otvara na vie naina: po avovima [tatula], porama [mak], poklopcem [bunika]. Nepucajui plodovi mogu biti suni i soni. Suni nepucajui plodovi imaju suvu oplodnicu i iz njih se seme oslobaa truljenjem oplodnice. Njima pripada oraica kao i njeni posebni oblici kao to su ahenija i krupa. Oraica moe biti sa tvrdom, odrvenelom oplodnicom [lenik, ir], zatim, moe imati dlaice za raznoenje vetrom [maslaak], izrataje u vidu kukica kojim se zakainju npr. za krzno ivotinje itd. Krupa je plod kod koga je seme sraslo sa plodom [kukuruz, penica], dok kod ahenije seme nije sraslo sa plodom [suncokret]. Soni nepucajui plodovi imaju mesnatu oplodnicu, a semena se oslobaaju njenim truljenjem. U sone plodove spadaju kotunica i bobica. Kod kotunice jedan deo oplodnice je soan, jestiv, dok je drugi odrveneo [kotica] i u njemu se nalazi seme [plod ljive, trenje, breskve itd.]. Poseban oblik kotunice je plod pomum, prisutan kod jabuke, kruke i dunje. Pomum se obrazuje srastanjem dobro razvijene cvetne loe i samog ploda. Endokarp pomuma je jako vrst i gradi kuice u kojima su semena. Bobica je plod kod koga su sva tri sloja oplodnice sona [groe, tikva, paradajz, ribizla idr.] Sloeni plodovi nastaju od cvasti, ali ne opadaju svaki za sebe, nego su meusobno povezani nekim od delova cvasti. Tako npr. kod smokve je razraslo vreteno cvasti koje se uvlai unutra i nosi mnogobrojne orice. Kod duda oraice poverzuje razraslo vreteno i meusobno srasli, soni cvetni listii. SEME Seme je prisutno samo kod golosemenica i skrivenosemenica. Seme se razvija iz semenog zametka, posle oploenja. Na njemu se razlikuju semenjaa i jezgro. Jezgro sadri klicu [ima 2n broj hromozoma] okruenu endospermom [ima 3n broj hromozoma]. Semenjaa je slabije ili jae razvijena opna koja nastaje od integumenata semenog zametka. Veliina, teina i oblik semena jako variraju kod razliitih vrsta biljaka. Posebno velika semena imaju neke palme kao to je kokos. Interasantan je primer jedne vrste rogaa ija su semena toliko postojane [nepromenljive] mase, da su sluila kao mera za teinu zlata [karat].

10

Svaka biljka obrazuje veliki broj plodova i semena kojima se rasprostire i time obezbeuje opstanak sopstvene vrste. Svaka semenka se ne razvija u novu biljku jer mnoga semena dospevaju u nepovoljne uslove za klijanje i razvie. Stvaranjem velikog broja semena se, ustvari, obezbeuje da se to vei njihov broj nae u povoljnim uslovima i razvije u novu biljku. strana 1 | strana 2 | strana 3 | Bioskolos index Sneana Trifunovi, dipl. Biolog.