Fungi – Mycota - Gljive

Mikologija Mikologija

je biološka disciplina koja je počela dinamično da se razvija u drugoj polovini XIX veka. Mikologija proučava skupinu organizama zvanih:  Fungi (latinski),  Mycota (grčki) ili

Gljive

Istorijat

Upadljiva plodonosna tela poznata su ljudima još iz antičkog doba. Vekovima Kinezi upotrebljavaju neke gljive u ishrani i medicini. Rimljani su razlikovali brojne jestive i otrovne pečurke. Stare civilizacije Severne Amerike koristile su pečurke u religioznim obredima i ritualima i u empirijskoj medicini.

Gljivilčne bolesti biljaka (mikoze) su raširenije od mikoza kod ljudi i ţivotinja. patologija. patologija je imala veliki uticaj na razvoj mikologije. molekularna biologija.Istorijat  Nove vrste gljiva otkrivane su u celom svetu.  Istorija čovečanstva je povezana sa bolestima. fiziologija i dr. Potrebe za medicinskom zaštitom –PENICILIN kao i većom proizvodnjom hrane stimulisale su fundamentalna i primenjena mikološka istraţivanja.    . ali poznavanje prave prirode i načina rasta ovih organizama moralo je da sačeka pojavu mikroskopa. Istraţivanja u mikologiji se prepliću sa drugim granama nauke: citologija.

Mesto gljiva u sistemu živog sveta  Velika grupa organizama  Dugo su smatrane pripadnicima biljnog carstva. 1969) Gljve čine odvojenu filogenetsku liniju od biljnog i ţivotinjskog carstva i predstavljaju posebno carstvo Fungi  . pošto su nepokretne i apsorbuju hranljive materije. ali od biljka se razlikuju:  načinom ishrane  sastavom ćelijskog zida  načinom razmmnoţavanja  hormonskim sistemima  načinom reagovanja na svetlost  konceptom ćelije  Navedena svojstva su bila značajna za dalju klasifikaciju gljiva (Whittaker.

1969) .(Whittaker.

Telo gljiva je:  plazmodijalno (sluzave gljive)  nemicelijsko (kvasci)  micelijsko (prave gljive) Miceliju grade hife i mogu biti:  septirane ili neseptirane.000 puta veća. dok kod viših biljaka i ţivotinja ona je 1.  jedno. dikariotske ili diploidne    .00010. To su jednoćelijski ili višećelijski organizmi . Količina DNK u ćeliji gljiva samo je 4-10 puta veća od prisutne u ćeliji Escherichia coli.Opšte karakteristike gljiva   Gljive se svrstavaju među najjednostavnije Eucaryota.  haploidne.ili više jedarne.

Difuzni rast micelije . Kod gljiva nema prave diferencijacije tkiva. rastu i do 1km/24časa.i heterotalizmom. Ţivotni ciklus je jednostavan ili sloţen. Brzorastuće. mikroskopskih su dimenzija 1-5m širine. sa homo. sa belspolnim i/ili polnim fazama. sklerocije. sporokarpi i dr. Modifikacije hifa – rizomorfi.     Rast hifa je vršni.

. sastoji se od citoplazme sa organelama i jedrima. oivičena je plazma membranom.  Protoplazma čini osnovnu masu ćelije. Ćelijski zid gljiva je dinamična struktura podloţna promenama u različitim fazama ţivotnog ciklusa:  skeletna komponenta . malobrojne celuloza. glukan i hitin.  matriks – glikoproteini i polisaharidi.

Heterotrofni organizmi koji luče digestivne enzime a zatim apsorbuju delimično svarenu hranu.  Rezervne materije u formi lipida. glikogena ili karbohidrata   Tipično su nepokretni organizmi sa pokretnim formama prisutnim kod male grupe predstavnika.  . Kosmopoliti su i mogu da ţive kao:  Saprobi.  paraziti (fakultativni ili obligatni – biotrofi). sa malim izuzecima koji mogu da vrše hemosintezu.  Simbionti.

 mikotoksini.  proizvodnja organskih kiselina.  .  sakupljaju se u prirodi ili se uzgajaju.  alkoholna vrenja.  antibiotici. Produkcija sekundarnih metabolita:  alkaloidi.  Učestvuju u brojnim tehnološkim procesima:  fermentacija prehrambenih proizvoda.  Biodegradacija.Značaj gljiva i brojnost  Imaju značajno mesto u ishrani ljudi.

6 miliona vrsta gljiva. Do 1984. Različiti su pristupi korišćeni u pokušaju da se proceni ukupan broj vrsta gljiva (270 000 cvetnic x 6 = 1. . Godine opisano je 64 000 vrsta gljiva.6 miliona). Procenjuje se da postoji oko 1.    Svake godine se opiše oko 1500 vrsta novih za nauku.

NIŢE GLJIVE *NESEPTIRANE HIFE *UNUTRAŠNJE SPORE *VAZDUŠAST VATAST RAST .

Rhizopus .

2 klase Oomycetes-oogamija Zygomycetes -izogamijom .

se razmnozava sa sporangiosporama smestenim u sporangijama • Terestijalne organizmi • Saprofiti pojedini paraziti • Neseptiran koenocitni micelijum • Celiski zid od hitina .Zygomycetes • Izogamija sex reprodukcija spajanjem 2 morfoloski iste gameta sa formiranjem zigospore sa debelim zidovima • Veg.

.

. fumarna i mlečna • Mucor-transform.Značaj • Prouzrokuju kvarenje voća i povrća(zemlja) • Izazivaju meku truleţ malina. su-fu sir • Rizopus –tempeh • U proizvodnji alkohola –saharifikaciju skroba . jagoda. • Neki predstavnici na uskladištenim ţitaricama Mikoze kod ljudi i ţivotinja • Rhizopus-kvarenje hleba.. steroida. renin.

mucedo M. racemosus R.Porodica Rodovi Mucor Vrste M. nigricans A. elegans T. glauca A. javanicus M. oryzae R. orchidis 1Mucoraceae Rhizopus Absidia Phycomyces 2Choaneph oraceae 3Thamidiaceae Choanephora Gilbertella Thamnidium Chaetostylum T. piriformis M. frosenii .

R. ONCOM-In. • RAGI. kuvaR. hleb • Sa 1 mesta(stolona) polazi više plod hifa a gde stolon dodiruje podlogu ili p.oligosporus.Rhizopus • Rasprostranjena siva do crna trulež koja kvari voće. nepravilne sa brazdama.starter kultura za oncom. skroba i ferm.stereo i specificni na mesto Ckortikosteroidi stigmasterol u progesteron 11 alfa hidroksilacija R. nigricans-org. ox steroida. delamar.Rhizopus i ponekad Mucor • Transformacija steroida. kne fumarna. alkohol u JP / CN • R. secera (R.solju korenoliki-rizoidi • Sporangiofore nerazgranate. mlečna.nigricans . žitarice. • TEMPEH-fermentisano-Indonezija. moči. soja. sporangije crne • Saharif. nigricans). povrće. Kikiriki posle cedjenja-crveni sa Nerospora a crni sa Rhizopus-om. kolumela izduzenija od Mucor-a • Spore rapave. oryzae i R.

.

.Rhizopus sp.

crne •saprob i fakultativi parazit voća i povrća rizoidi . obrazuju se u grupama na stolonima •stoloni – brzorastuće vazdušne hife •rizoidi – horizontalno razgranate hife •sporangiofori bezbojni pa mrki •sporangiospore.Rhizopus stolonifer •sporangiofori negranati.mrke.

.

.

.

Neobojene do braon.Mucor-preko 100 vrsta • Rasprostranjena bela plesan-budj. Hife bele dugačke do nekoliko mm • micelijum u anaerobnim uslovima 0. maslac. Sporangija sa okruglim sporama malo izduzene. hlebu. transformaciju steroida • Kvari voće povrće. voću. siva trulež žitarica. previre secere u alkohol do 5% • Za saharifikaciju skroba. dobro se razvija na zemljištu. SUFU-kineski meki sir od soje- . Za proizvodnju renina –sirila. marmelada. meso • Razgranate duge.micelije. kolumela okrugla do kruškolika. sporangiofore iz sup. glatke.3%CO2mukorov kvasac. dimorfizam.

.

.

Mucor .

Thamnidium elegans-na vrhu sporangiofore krupnu .

Sporangiofore iz stolona . nikad iz rizoida . ramosa.Absidia sp-obuhvata 20 vrsta neke su patogene A.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful