Fungi Mycota - Gljive

Mikologija Mikologija

je bioloka disciplina koja je poela dinamino da se razvija u drugoj polovini XIX veka. Mikologija prouava skupinu organizama zvanih: Fungi (latinski), Mycota (grki) ili

Gljive

Istorijat

Upadljiva plodonosna tela poznata su ljudima jo iz antikog doba. Vekovima Kinezi upotrebljavaju neke gljive u ishrani i medicini. Rimljani su razlikovali brojne jestive i otrovne peurke. Stare civilizacije Severne Amerike koristile su peurke u religioznim obredima i ritualima i u empirijskoj medicini.

Istorijat

Nove vrste gljiva otkrivane su u celom svetu, ali poznavanje prave prirode i naina rasta ovih organizama moralo je da saeka pojavu mikroskopa.

Istorija oveanstva je povezana sa bolestima, patologija je imala veliki uticaj na razvoj mikologije.
Gljivilne bolesti biljaka (mikoze) su rairenije od mikoza kod ljudi i ivotinja. Potrebe za medicinskom zatitom PENICILIN kao i veom proizvodnjom hrane stimulisale su fundamentalna i primenjena mikoloka istraivanja. Istraivanja u mikologiji se prepliu sa drugim granama nauke: citologija, molekularna biologija, patologija, fiziologija i dr.

Mesto gljiva u sistemu ivog sveta

Velika grupa organizama Dugo su smatrane pripadnicima biljnog carstva, poto su nepokretne i apsorbuju hranljive materije, ali od biljka se razlikuju: nainom ishrane sastavom elijskog zida nainom razmmnoavanja hormonskim sistemima nainom reagovanja na svetlost konceptom elije

Navedena svojstva su bila znaajna za dalju klasifikaciju gljiva (Whittaker, 1969) Gljve ine odvojenu filogenetsku liniju od biljnog i ivotinjskog carstva i predstavljaju posebno carstvo Fungi

(Whittaker, 1969)

Opte karakteristike gljiva

Gljive se svrstavaju meu najjednostavnije Eucaryota. Koliina DNK u eliji gljiva samo je 4-10 puta vea od prisutne u eliji Escherichia coli, dok kod viih biljaka i ivotinja ona je 1.00010.000 puta vea. To su jednoelijski ili vieelijski organizmi .
Telo gljiva je: plazmodijalno (sluzave gljive) nemicelijsko (kvasci) micelijsko (prave gljive) Miceliju grade hife i mogu biti: septirane ili neseptirane, jedno- ili vie jedarne, haploidne, dikariotske ili diploidne

Rast hifa je vrni, mikroskopskih su dimenzija 1-5m irine. Brzorastue, rastu i do 1km/24asa. Kod gljiva nema prave diferencijacije tkiva. Modifikacije hifa rizomorfi, sklerocije, sporokarpi i dr. ivotni ciklus je jednostavan ili sloen, sa belspolnim i/ili polnim fazama, sa homo- i heterotalizmom.

Difuzni rast micelije

elijski zid gljiva je dinamina struktura podlona promenama u razliitim fazama ivotnog ciklusa: skeletna komponenta - glukan i hitin, malobrojne celuloza, matriks glikoproteini i polisaharidi.

Protoplazma ini osnovnu masu elije, sastoji se od citoplazme sa organelama i jedrima, oiviena je plazma membranom.

Heterotrofni organizmi koji lue digestivne enzime a zatim apsorbuju delimino svarenu hranu, sa malim izuzecima koji mogu da vre hemosintezu. Rezervne materije u formi lipida, glikogena ili karbohidrata

Tipino su nepokretni organizmi sa pokretnim formama prisutnim kod male grupe predstavnika. Kosmopoliti su i mogu da ive kao: Saprobi, paraziti (fakultativni ili obligatni biotrofi), Simbionti.

Znaaj gljiva i brojnost

Imaju znaajno mesto u ishrani ljudi, sakupljaju se u prirodi ili se uzgajaju.

Uestvuju u brojnim tehnolokim procesima: fermentacija prehrambenih proizvoda, alkoholna vrenja, proizvodnja organskih kiselina, Biodegradacija.
Produkcija sekundarnih metabolita: alkaloidi, mikotoksini, antibiotici.

 Do 1984. Godine opisano je 64 000 vrsta gljiva.

Svake godine se opie oko 1500 vrsta novih za nauku. Procenjuje se da postoji oko 1,6 miliona vrsta gljiva. Razliiti su pristupi korieni u pokuaju da se proceni ukupan broj vrsta gljiva (270 000 cvetnic x 6 = 1,6 miliona).

NIE GLJIVE
*NESEPTIRANE HIFE *UNUTRANJE SPORE *VAZDUAST VATAST RAST

Rhizopus

2 klase Oomycetes-oogamija Zygomycetes -izogamijom

Zygomycetes
Izogamija sex reprodukcija spajanjem 2 morfoloski iste gameta sa formiranjem zigospore sa debelim zidovima Veg. se razmnozava sa sporangiosporama smestenim u sporangijama Terestijalne organizmi Saprofiti pojedini paraziti Neseptiran koenocitni micelijum Celiski zid od hitina

Znaaj
Prouzrokuju kvarenje voa i povra(zemlja) Izazivaju meku trule malina, jagoda... Neki predstavnici na uskladitenim itaricama Mikoze kod ljudi i ivotinja Rhizopus-kvarenje hleba, fumarna i mlena Mucor-transform. steroida, renin, su-fu sir Rizopus tempeh U proizvodnji alkohola saharifikaciju skroba

Porodica

Rodovi Mucor

Vrste M. mucedo M. piriformis M. javanicus M. racemosus R. oryzae R. nigricans A. glauca A. orchidis

1Mucoraceae

Rhizopus Absidia

Phycomyces
2Choaneph oraceae
3Thamidiaceae

Choanephora

Gilbertella Thamnidium
Chaetostylum

T. elegans T. frosenii

Rhizopus
Rasprostranjena siva do crna trule koja kvari voe, povre. itarice, hleb Sa 1 mesta(stolona) polazi vie plod hifa a gde stolon dodiruje podlogu ili p.solju korenoliki-rizoidi Sporangiofore nerazgranate, kolumela izduzenija od Mucor-a Spore rapave, nepravilne sa brazdama, sporangije crne Saharif. skroba i ferm. secera (R. delamar, R. nigricans), alkohol u JP / CN R. oryzae i R. nigricans-org. kne fumarna, mlena; ox steroida, TEMPEH-fermentisano-Indonezija, soja, moi, kuvaR.oligosporus; ONCOM-In. Kikiriki posle cedjenja-crveni sa Nerospora a crni sa Rhizopus-om. RAGI- starter kultura za oncom- Rhizopus i ponekad Mucor Transformacija steroida- stereo i specificni na mesto Ckortikosteroidi stigmasterol u progesteron 11 alfa hidroksilacija R.nigricans

Rhizopus sp.

Rhizopus stolonifer
sporangiofori negranati, obrazuju se u grupama na stolonima stoloni brzorastue vazdune hife rizoidi horizontalno razgranate hife sporangiofori bezbojni pa mrki sporangiospore- mrke, crne saprob i fakultativi parazit voa i povra

rizoidi

Mucor-preko 100 vrsta

Rasprostranjena bela plesan-budj, dobro se razvija na zemljitu, hlebu, vou, maslac, marmelada, meso Razgranate duge, sporangiofore iz sup.micelije, kolumela okrugla do krukolika. Sporangija sa okruglim sporama malo izduzene, glatke. Neobojene do braon. Hife bele dugake do nekoliko mm micelijum u anaerobnim uslovima 0.3%CO2mukorov kvasac, dimorfizam, previre secere u alkohol do 5% Za saharifikaciju skroba, transformaciju steroida Kvari voe povre, siva trule itarica. Za proizvodnju renina sirila, SUFU-kineski meki sir od soje-

Mucor

Thamnidium elegans-na vrhu sporangiofore krupnu

Absidia sp-obuhvata 20 vrsta neke su patogene A. ramosa. Sporangiofore iz stolona , nikad iz rizoida