114. (497 str.

)
Izvrno procesno pravo ini sistem normi kojima se reguliu sudski izvrni postupak , postupak prinudnog izvrenja I obezbeenja potraivanja izvrnog poverioca. On je deo gradjanskog sudskog postupka. Pravnu zatitu vre sudovi . Izvrni postupak I postupak obezbeenja jesu sudski postupci. Za razliku od ranijih reenja , Zakon o izvrenju I obezbeenju ( ZIO) propisuje mogunost da se sudski izvrni postupak , u delu koji se odnosi na sprovoenje izvrenja ( I obezbeenja) ostvaruje od strane izvritelja. Izvritelj je fiziko lice koje navedeno svojstvo stie na osnovu imenovanja od strane ministra nadlenog za poslove pravosudja pod uslovima I na nain propisan zakonom da u vidu delatnosti sprovodi izvrenje ( u granicama reenja o izvrenju) kao I da vri druge poslove u vezi sa sprovodjenjem izvrnog postupka. Ve se ustalilo da se ovo lice naziva privatni izvritelj. Re je o postupku koji se pokree, razvija I okonava radnjama svih procesnih subjekata, sve do momenta ostvarenja konanog cilja pruanja pravne zatite odgovarajueg sadraja- prinudnog ostvarenja odreenog potraivanja ili njegovog obezbeenja do momenta sticanja uslova za prinudno izvrenje. ORGANIZACIONO I FUNKCIONALNO IPP Ipp obuhvata dve grupacije pravnih normi. Prvu ine one koje reguliu organizaciju, nadlenost, sastav subjekata kojima se poverava pruanje pravne zatite. Ovo je sistem normi organizacionog ipp. Funkcionalno ipp obuhvata norme koje reguliu izvrni postupak, odnosno postupak obezbeenja. Re je o normama kojima se odreuju subjekti postupka, reguliu njihove procesne aktivnosti. Bitno obeleje vaeeg ZIO jested a sadri znaajan broj odredaba organizacionoh tipa kojima se reguliu uslovi , postupak I sticanje svojstva izvritelja. ZIO ureuje I profesionalno udruivanje izvritelja I njihovih zamenika u Komori, zatim njenu organizaciju I organe. Funcionalni propisi ipp sadre norme materijalnopravnog karaktera stvarajui nova prava I obaveze na strain subjekata.

115. ( 499 str.)

Izvrni postupak I postupak obezbeenja predstavljaju predmet regulisanja izvrnog procesnog prava. Izvrni postupak: Ip jeste metod postupanja kojim se ostvaruje potraivanje utvreno izvrnom ili verodostojom ispravom. Postoje ,dakle , dva osnovna tipa ovog vida pravne zatite. Jedan je zasnovan na izvrnoj a drugi na verodostonoj ispravi. Ip koji se sprovodi na osnovi izvrne isprave pretpostavlja da je prethodno u drugoj vrsti postupka , na nesumnjiv I autoritativan nain, utvreno postojanje potraivanja I pravo ovlaenog subjeka da od drugog subjekta zahteva odreeno ponaanje. Izv Isp. po redovnom toku stvari predstavlja odluku ( presudu) donetu u parninom postupku ( ili nekom drugom) u kojem je procesnim subjektima data mogunost izjanjavanja o zahtevima, tvrdnjama I predlozima druge strane. Zakonitost odluke se mogla proveriti putem instancione kontrole. Tek ako su navedene mogunosti iscrpljene, odluka stie kvalitet pravosnanosti I sposobnost da poslui kao osnov za odreivanje prinudnog izvrenja potraivanja. Od svih tipova prinudnih odluka samo su kondemnatorne podobne za izvrenje. Njom se na nesumnjiv I autor. Nain utvruje postojanje odreenog potraivanja I stie pravo da se od druge strane ( izvrnog dunika) zahteva izvrenje obaveze sadrane u izreci presude. Predmet ip ini izvrni zahtev. Druga strana moe dobrovoljno da ispuni svoju obavezu I da time predupredi potrebu prinudnog izvrenja. Na ovo se I rauna tako da se ostavlja jedan rok po pravesnanosti odluke u kojem se jo ne moe postaviti zahtev za prinudno izvrenje. Ovaj rok se naziva paricioni rok. Pravi adresat navedenog pravila jeste poverilac I za njega navedeni rok ima znaenje dilatornog roka u kom ne moe pokrenuti postupak prinudnog izvrenja. Nova reenja ZIO priznaju svojstvo ii oderenim ispravama za koje se sa znaajnom rezervom moe prihvatiti da u punom znaenju imaju navedeno obeleje ( neu ti ih pisati ovde poto kod lekcije Izvrna isprava ima taksativno navedeno ako te pita). Postupak izvrenja na osnovu verodos. Isprave u na pravni sistem uveden je neto kasnije. Uvoenje ovog postupka dvojako je uslovljen. Prvo, zbog razloga procesne ekonomije, I drugo, praksa je pokazala da najee postoje novana potraivanja koja se dokazuju kvalifikovanim dokaznim sredstvima.

Bitna razlika izmedju navedenih postupaka jeste u tome to u postupku izvrenja na osnovu vr.isp. nije prethodio neki drugi postupak u kome je na nesumnjiv nain utvreno postojanje potraivanja I pravo poverioca da zahteva I obaveza dfunika da ispuni utvreno potraivanje. Osnov za pokretanje izvrnog postupka I ovlaenje na postavljanje odgovarajueg zahteva predstavlja kvalifikovano dokazno sredstvo kojim i zvrni poverilac dokazuje postojanje I sadraj svog novanog potraivanja. O zahtevu za izvrenje se odluuje a duniku ni u jednom vidu pravne procedure nije bila pruena mogunost izjanjavanja o zahtevu protivne stranke. Zbog navedenog razloga, izv.dunik moe osporavati iznos potraivanja. Pravila izvrenja novanih potraivanja razlikuju se od onih koja reguliu nenovana potraivanja. Kod prve vrste potraivanja postoji mogunost optiniranja izmeu razliitih sredstava izvrenja dok za izvrenje nenovanih potraivanja odreenoj vrsti potraianja odgovoara odreen metod izvrenja. Postupak izvrenja na osnovu verodostojne isprave se ograniava na novana potraivanja. U posednjoj komponenti mogu se uoiti razlika izmeu izvrenja koje se sprovodi na osnovu domae izv.isp I izvrenja strane izv.isp. Izvrenju na osnovu strane izv.isp. prethosi samostalno Ili adhenziono voenje postupka priznanja te odluke.

116. ( 503 str.)

Ova vrsta postupka slui obezbeenju odredjenog potraivanja pre nego to su se stekli uslovi za njegovo prinudno izvrenje jer nedostaje osnov za odreivanje izvrenja izvrna isprava. Osnovni cilj ovog postupka jeste u tome da predupredi opasnost da se radnjama izv. Dunika ili treih lica osujeti ili otea prinudno izvrenje I namirenje poverioca. Re je o odreenim sredstvima obezbeenja kojima se ograniavca pravi izvrnog dunika da raspolae imovinom, sve u cilju da se do momenta u kom je mogue pokretanje izvrnog postupka sauva imovina koja moe sluiti kao predmet izvrenja. ( dalje u ovoj lekciji neto pria gluposti ali ako ovo ne bude mu dovoljno ti moe povezati sa posupkom obezbenja na kraju knjige tako da nema frke )

117. ( 504 str.)

Postoje naela koja se posebno ne naglaavaju ali u potpunosti proimaju izvrni postupak. U navedenom znaenju treba razumeti I nain na koji se reava odnos izmeu izvrnog poverioca I dunika u postupku. Osnovno pitanje koje se postavlja pred zakonodavca prilikom regulisanja izvrnog postupka jeste nalaenje odgovarajuih metoda kojima bi se uskladili suprostavljeni ineresi stranaka u ovom postupku. Ranije zakonodavstvo je izriito propisivalo naelo socijalnog postupanja ( naelo zatite izvrnog dunika) . Naelom je na odreen nain fa vorizovan poloaj izvrnog dunika. Smatralo se da vodjenje postupka ne sme da ugrozi egzistenciju I dovede do ekonomske propasti ove stranke. Zahtevalo se takodje da se postupak void tako da ne povreuje donstojanstvo dunika. Odreeni vidovi zatite izvrnog dunika ipak postoje, pre svega putem izuzimanja ili ogranienja izvrenja na odreenim stvarima ili potraivanjima. Ideja je prisutna I u pravilima po kojima sud , odnosno izvritelj prilikom odreivanja sredstva I predmeta izvrenja ili obezbeenja, ima obavezu da void rauna o srazmernosti izmeu visine obaveze izv du I sredstva I predmeta izvrenja. Zatita dostojanstva izvrnog dunika ostvaruje se primenom pravila kojim se izvritelj, odnosno sudski izvritelj obavezuje da priliko preduzimanja izvrnih radnji postupa sa dunim obzirom prema linosti izvrnog dunika. Vremenom navedeni pristup je menjan, tako da se, osnim za tite interesa dunika, sve naglaenije podravala pozicija izvrnog poverioca. U vaeem ZIO se ovo naelo vie ne spominje posebno ali postoje I dalje odredbe kojima se titi interes dunika. Kao nalije ideje o socijalnom postupanju u postupku se pojavljuje izvestan broj novih ustanova kojima se ostvaruje pritisak na dunika. U prvom redu to je sistem pravila o odreivanju novanih kazni u postupku, koje su, pre svega, usmerene prema izvrnom duniku. Kazne u odreene u visokim iznosima I predviene za sluaj ako izv du ne postupa po nalogu suda ili protivno zabranama. U sluaju da prvobitno izreena kazna ne dovede do rezultata izricanje I izvrenje se ponavlja uz progresivno poveanje iznosa sve do mogunosti izricanja kazne zatvora. Drugo sredstvo pritiska u odnosu na dunika ranije nepoznato naem pravu jeste ovlaenje izvrnog poverioca da se izvrenje sprovede na celokupnoj imovini izvrnog dunika be opredeljivanja konkretnog sredstva I predmeta izvrenja.

U ranijem period esto se deavalo da poverilac ne moe uspeno ostvariti svoje potraivanje jer nije imao saznanja o toj imovini ili je dunik prikrivao njeno postojanje. Po vaeim reenjima poverilac moe da ve po pokretanju postupka zahteva davanje izjave o imovini. Drugo sredstvo pritiska jeste unoenje ove stranke u posebnu javnu knjigu knjigu izvrnih dunika, koju void sud. Knjiga izvrnih dunika ima znaaj javnih knjiga tako da je mogu uvid. Poloaj izv du u postupku u izvesno smislu pogorava I ogranienje razloga zbog kojih se moe izjaviti prigovor na reenje o izvrenju doneto na osnovu verodostojne isprave.

118. ( 508 str.)

U odgovarajuoj meri I u ovom postupku participira naelo dispozicije ali uz postojanje odreenih oficijelnih ovlaenja. Postupak izvrenja I obezbeenja pokreu se po inicijativi ovlaenje strane izvrnog poverioca. Ne iskljuuje se mogunost pokretanja postupka po slubenoj dunosti , ali to mora biti izriito odreeno. U predolgu kojim se pokree postupak izvrenja ili obezbeenja stranka odreuje sredstva I predmete izvrenja ili obezbeenja. Sud meutim ima ovlaenje da u sluaju predlaganja vie sredstava ili predmeta izvrenja odnosno obezbeenja po sl.dunosti ili po predlogu poverioca odredi drugo sredstvo ili druge predmete izvrenja ( ili obezbeenja) umesto onih koji su prvobitno predloeni. Novi ZIO omoguuje izv.pov. da zahteva da se izvrenje sprovede na celokupnoj imovini izvrnog dunika bez konkretnog navoenja predmeta izvrenja. Uz predlog za izvrenje pov. Isto tako moe da podnese zahtev da izv.du. da odgovarajuu izjavu o svojoj imovini a da se tek po dobijanju te izjave odrede sredstva I predmet izvrenja. Svojevrsni vid dispozitivnih ovlaenja izv.pov. predstavlja mogunost izbora izmeu sprovodjenja izvrenja od strane suda ( I sudskog izvritelja) I izvrenja kje vri izvritelj. Sud je iskljuivo nadlean za sprovodjenje izvrenja odluka u vezi sa porodinim odnosima I za izvrenje radi vraanja zaposlenog na rad. Naelo dispozicije omoguuje I povlaenje predloga za izvrenje. Za navedenu radnju ne zahteva se saglasnost protivne stranke, izv.du.

Povlaenje moe biti potpuno ili delimino. U navedenim granicama dolazi do obustave izvrnog postupka donoenjem odgovarajueg reenja. U irem smislu naelo dispozicije dolazi do izraaja u pravilu po kojem izvrni dunik sve do prvog nadmetanja za prodaju predmeta izvrenja ili pre dosudjenja stvari izv.pov. izmiri svoj dug zajedno sa ugovornom odnosno zateznom kamatom I trokovima izvrnog postupka koji su nastali do izmirenja duga, to rezultira obustavom postupka. Najzad, od izvrnog dunika zavisi da li e pokrenuti postupak protivizvrenja kada razvoj postupka daje povod za ovaj vid pravne zatite.

119. ; , ( 510 str.)

Kada se pokree po naelu dispozicije, izv.postupak ima znaaj dvostranaki uredjenog postupka. Pokretanje postupka po slubenoj dunosti oduzima izv.post. navedeno svojstvo. Bitno obeleje ovog postupka jeste odluivanje suda o predlogu za izvrenje, a da se prethodno drugoj stranci ne obezbedjuje nikakva mogunost izjanjavanja o tom zahtevu. Navedeni pristup svoje opravdanje nalazi u okolnosti da je prethodno , u postupku iz kog potie izvrna isprava svaka od stranaka ve bila u prilici da u punom procesnom kapacitetu osporava zahteve protivne stranke. Navedeni pristup se moe dovesti u pitanje kada se izvrenje odreuje na osnovu verod.isp., dakle u sluaju kada izvrnom duniku ni u jednoj od pricesnih formi nije prethodno bila data mogunost izjanjavanja o zahtevima izv.pov. Ogranienje naela obostranog sasluanja stranaka svoje opravdanje nalazi u potrebi spreavanja moguih zloupotreba izraenih u aktima otuenja ili prikrivanja imovine. Po donoenju reenja o izvrenju delimino dolazi do izraaja kroz mogunost izjavljivanja prigovora ( na.obost.sasl.) . Kao pravni leko koji se moe izjaviti samo iz odreenih razloga prigovor je pre svega usmeren na pobijanje donetog reenja . Kada izvrni dunik uini verovatnim navode iz prigovor apodnetog protiv reenja o izvrenju donetog na osnovu ver.isp. u delu u kojem je obavezan da izvri potraivanje, sud ukida reenje I postupak nastavlja po prigovoru protiv platnog naloga.

Odreenu ravnoteu stranaka u postupku obezbeuje mogunost protivizvrenja, povraaja onoga to je izvrni poverilac dobio nezakoniti izcrenjem.

2. Naelo pismesnosti, posrednosti I nejavnosti postupanja Postupak je pismen. U izv.post. sud I izvritelj postupaju na osnovu podnesaka ili drugih pismena. Izvritelj postupa na osnovu osudskih odluka I ovlaenja koja ima po zakonu. Naelo neposrednosti takodje nema poseban znaaj jer izv.sud odluuje na osnovu izvrnih isprava koje su nastake u drugom postupku I pre pokretanja izv.postupka. Kada je u pitanju izvrenje na osnovu verodostojne isprave na odreen nain se moe smatrati da je neposrednost prisutna jer izvrni sud odluuje o postojanju potraivanja ije se izvrenje zahteva. Kod sprovoenja izv. Posrednost dolazi do izraaja u posebnom vidu, postoji mogunost da jedan sud donese reenje o izvrenju a dag a drugi sprovodi ili da se sprovoenje izv. Poveri izvritelju.

120. ( 512 str)

Naelo fl. Izraava se u vie znaenja. U prvom znaenju podrazumeva da sud koji odreuje I sprovodi izvrenje ima obavezu da donese reenje o izvrenju I sprovodi izvrenje ako su ispunjeni uslovi. Pravi smisao naela formalnog legaliteta jesu u tome da se izvrni sud ne sme uputatu u eventualno razmatranje da li postoji potraivanje utvreno izv.isp. o tome je ve preth vodjan.i odlueno je o postojanju tog potraivanja ili je zakljueno poravnjanje. Prinudno izvrenje se odreuje na osnovu izvrnih isprava. Naelo for.leg ne moe se prihvatiti ni garantovati kada je u pitanju odreivanje I sprovoenje izvrenja na osnovu vreodostojne isprave. U ovom sluaju postojanje potraivanja povodom kog se odreuje I sprovodi izvrenje nije bilo predmet prethodnog odluivanja. O postojanju to potraivanja izv sud odluuje I zato je reenje o izvrenju doneto u postupku na osnovu verodostojne isprave sloenog sadraja. Sadstoji se iz dva dela, u prvom delu to je odluka o postojanju potraivanja

koje se dokazuje verod.isp. a u drugom delu odluka o dozvoli izvrenja. Time se opravdava I mogunost izjavljianja prigovora od strane izv du. Kojim se osporava reenje o izvrenju u onom delu o kom je odlueno o odreenom novanom potraivanju. U osporavanju potraivanja utvrenog ver. Isp. Dunik se ograniava samo na odreena dokazna sredstva I dovodi u bitno nepovoljniji poloaj od onog u kom bi se nalazio da je povodom tog potraivanja voen parnini postupak.

121. ( 514 str.)

Naelo hitnosti ima poseban znaaj u postupku izvrenja I obezbeenja. Nije samo po sebi cilj nego je samo aspect idejeefikasnijeg I ekonominijeg ostvarivanja pravne zatite u postupku. Garantuje se nizom procesnih instrumenata, sve u cilju efikasnog pruanja pravne zatite. Povean broj sluajeva u kojima se pokretanje , odreivanje I sprovodjenje izvrenja doputa na osnovu vr.is. uz proirenje kruga isprava kojima se priznaje ovo svojstvo. Opte je pravilo da se u ovom pustupku odreuju jako kratki rokovi za preduzimanje stranakih radnji a proputanje se sankcionie nastupanjem prkluzije. Vraanje u predjanje stanje je dozboljeno samo zbog proputanja roka za prigovor. Odreuju se I srtogi rokovi za vrenje radnji suda. O predlogu za izvrenje mora se odluiti u roku od 5 dana od podnoenja predloga. Ako se predlog zasniva na stranoj iz.isp. koju prethodno nije prihvatio domai sud, o njemu se mora odluiti u roku od 30 dana od dana podnoenja. Rok od 5 dana ima znaenje opteg roka u ovom postupku I samo na osnovu izriite zakonske odredbe moe biti odreen u duem trajanju. Postupanje u prvom stepenu poverava se sudiji pojedincu. Prvostepeni postupak podeljen je u dva stadijuma. U prvom se odreuje izvrenje, a u drugom se sprovodi. Sprovodjenju izvrenja moe se pristupiti I pre nastupanja pravosnanosti reenja o izvrenju . Vetaenje nije dozlovljeno u cilju da se sprei odugovlaenje postupka. Redukovani su I uslovi u kojima moe da se trai izuzee. Moe se traiti izuzee sudije koji postupa u postupku I to samo do donoenja odluke o prigovoru na reenje o

izvrenju. Sistem pravnih lekova maksimalno je redukovan. Moe se izjaviti samo prigovor I to samo iz tano odreenih razloga. Prigovor mora biti zakonom izriito dopute. O njemu odluuje trolano vee istog, prvostepenog suda. Revizija I predlog za ponavljanje postupkaizriito su zabranjeni. Protiv odluka donetih u formi zakljuka nije doputen pravni lek , izuzev ako ga zakon odreuje. Efikasnijem vodjenju postupka indirektno doprinosi I mogunost izricanja procesnih 8 novanih) kazni koje vre pritisak na izvrnog dunika ali I trea lica da postupaju po odlukama suda. ZIO vie ne dozvoljava odlaganje izvrenja.

122. ( 516 str.)

Izvrni postupak predstavlja postupak individualnog , singularnog izvrenja u kojem se vie poverilaca moe nai u odnosu konkurencije. U navedenom smislu potrebno je reiti one procesne situacije u kojima vie izvrnih poverilaca pokreu postupak, zahtevajui izvrenje prema istom izvrnom duniku I na istim predmetima izvrenja. ZIO odreuje redosled postupanja na nain po kojem je sud ondnosno izvritelj duan da uzima predmete u rad po redosledu po kojem ih je primio, osim ako priroda potraivanja ili posebne okolnosti zahtevaju drugaije postupanje. Pravilo o redosledu postupanja samo po sebi ne obezbeuje prvenstveno namirenje onog poverioca koji je prvi pokrenuo postupak , ali mu pravnotehniki doprinosi. Njegovom primenom taj poverilac e redovno doi u situaciju da se namiri pre ostalih, jer e pre njih stei pravo na namirenje. Redosled namirenja novanog potraivanja povodom kod vie izvrnih poverilaca pokree postupak prema istom izvrnom duniku I na istom predmetu izvrenja se odreuje po onom redu po kojem su stekli pravo na namirenje, osim ako zakonom nije drugaije odradjeno. Redosled namirenja izvrnih poverioca se po pravilu odreuje momentum upisa zalonog prava na stvari ili pravu koje je predmet izvrenja upisom u odgovarajuu javnu knjigu ili odgovarajui javni registar. ( sada pria neto nad je u pitanju izvrenje na novanom pot, na raunu to ima kao posebne lekcije pa neu ti kucati ovde, str 517 ako hoe da proita).

Od navedenih pravila se odstupa u sluajevima kada se odreena potraivanjanamiruju privilegovano , prioritetno bez obzira na moment sticanja prava na njihpvp namirenje ( naelo realnog prioriteta). Kada se izvrenje radi namirenja novanog potraivanja sprovodi na nepokretnostima iz iznosa ostvarenog prodajopm, potraivanje se namiruje na sledei nain: 1. Trokovi izvrnog postupka, 2. Potraivanja po osnovu zakonskog izdravanja, 3. Potraivanja obezbeena zalonim pravima, 4. Potraivanja naknade za line slubneosti I starne terete koji se prodajom gase, 5. Potraivanja izvrnih poverilaca po ijem predlogu odreeno izvrenje. Najzad, odreena potraivanja mogue je ostvariti u irem obimu u odnosu na obim u kom se ostvaruju neprovilegovana potraivanja. Izvrenje na osnovu zakonskog izdravanja mogue je ostvarivati do polovine mesene zarade izvrnog dunika, dok se druga potraivanja namiruju do iznosa 1/3.

123. ( 519 str.)

U naem prvanom sisitemu postupak izvrenja I obezbeenja se poverava sudovima opte nadlenosti, a od specijalizovanih sudova trgovinskim sudovima.

STVARNA, FUNKCIONALNA I MESNA NADLENOST Stvarnu nadlenost u okvirima sudove opte nadlenosti imaju osnovni sudovi. Njihova nadlenost se pretpostavlja a izuzima samo pod uslovom da je za postupanje u postupku izvrenja I obezbeenja propisana nadlenostnekog drugog privrednog suda. Privredni sudovi su nadleni da I u prvom stepenu postupaju u postupku izvrenja I obezbeenja odluka privrednih sudova, odreuju I sprovode izvrenje I obezbeenje na vazduhoplovima I brodovima. Ovi sudovi su stvarno nadleni da odluuju I sprovode postupak izvrenja I obezbeenja arbitranih odluka ali samo pod uslovom das u u pitanju odluke donete u sporovima izmeu privrednih subjekata, privrednih I drugih pravnih lica u obavljanju privredne delatnosti. Privredni sudovi u prvom stepenu odluuju o priznanju I izvrenju stranih arbitranih odluka donetih u parninim sporovima.

Optu mesnu nadlenost u ovom postupku imaju sudovi na ijem podruju izv.dunik ima prebivalite odnosno boravite.odnosno sedite. Zakonom je mogue odrediti I drugaije. U izvesnom broju sluajeva dolazi do razdvajanja mesne nadlenosti tako da se jednim sudovima poverava donoenje odluke o odreivanju izvrenja a drugim sprovodjenje izvrenja. Sud koji sprovodi izvrenje ne nalazi se u poziciji pomonog organa izvrnog postupka I suda koji je doneo reenjeo izvrenju jer sasvim samostalno preduzima procesne radnje I odluuje u potupku. Nije ni u poziciji zamoljenog suda jer se pravna pomo moe zahtevati samo u pogledu preduzimanjapojedinano odreenih procesnih radnjia ovde je u pitanju poseban stadijum prvostepenog postupka. U postupku obezbeenja mesna nadlenost se odreuje prema predloenom sredstvu obezbedjenja. Prvostepeni izvrni postupak void I odluuje sudija pojedinac a po prigovru odluuje vee od troje sudija istog suda. POMONI ORGANI Priroda postupka jeste takva da u naglaenoj meri postoji potreba za ueem I drugih subjekata koji se nazovaju pomonim organima izvrnog postupka. Postupak sprovodjnja I obezbeenja pretpostavlja preduzimanje niz pravnih I faktikih radnji za koje nije neophodno sudijsko angaovanje ili su u pitanju radnje koje nisu u kompetenciji sudova. Postojanje pomonih organa izv.postupka ne dovodi u pitanje prirodu postupka prirodnog izvrenja I obezbeenja kao sudskog. Prvo radnje pomonih organa ne odnose se na postupak u celini, parcijalne su iograniene samo na pojedine fragmente postupka, Drugo, sve te radnje se vre po odlukama, upustvima I uz nadzor izvrnog suda. Uloga pomonih organa ogranicena je na sprovodjenje izvrenja. Posebnu ulogu ovde ima sudski izvritelj jer se nalazi u radnopravnom odnosu u sudu koji odreuje I sprovodi izvrenje. U trom smisli moe se smatrati pomonim organom izvrnog suda. Sudski izvritelj, po nalogu I uz nadzor izvrnog sudije preduzima niz faktikih radnji u postupku za koje nije potrebno neposredno uee sudije. ZIO predvia I mogunost da se u ulozi pomonog organa pojave I sudski pomonicikoji su takodje u random odnosu u sudu.

124. ( 521 str.)

Najznaajnija novina ZIO predstavlja mogunost uea izvritelja u postupku. Izvritelj je lice koje u svojstvu preduzetnika ili lana ortakog drutva sprovodi izvrenje, ukljuujui I sprovodjenje privremenih mera. Radnje preduzima na podruju suda za koji je imenovan ali I na podruju dru gog suda. Izvritelj sprovodi izvrenje na osnovu odgovarajueg sudskog reenja o izvrenju. Ne moe sprovoditi izvrenje odluka u vezi sa porodninim odnosima, kao I izvrenja radi vraanja zaposlenog na rad, jer je njihovo sporovenje u iskljuivoj nadlenosti sudova. Do prenosa sprovoenja izvrenja sa suda na izvritelja dolazi samo po osnovu odgvoarajue inicijative izvrenog poverioca koji u predlogu za izvrenje odreuje da li e izvrenje sporvoditi sudi ili izvritelj. Sud je vezan navedenim predlo gom. Kada se izvrni poverilac opredeli za sudski vid izvrenja, sud izvrenje sprovodi po slubenoj dunosti. Postupak sprovodjenja izvrenja od strane izvritelja pokree se na osnovu odgovarajueg predloga izvrnog poverioca. Zabranjeno je da u jednom predmetu sprovodjenje izvrenja istovremeno vre sud I izvritelj. Ovlaenje izvritelja: 1. Postupa po predlogu sa sprovodjenje izrenja, 2 postupa po predlogu za izvrenje na osnovu verod.isp. 3. dostavlja svoja akta, kao I podneske I sudske odluke po ovlaenju suda, 4. Utvruje indentitet stranaka I uesnika u postupku, 5. Prikuplja podatke o imavinskom stanju izv du.6. prima I prenosi novana sredstva. ( ima ih dosta, ako hoe proitaj ali mislim da ti ne treba, str 523) Odgovornost I obaveze izvritelja u postupku odreuje ZIO. Prilikom sprovodjenja izsvrenja izvrilac je duan da postupa po odredbama ZIO, sudskim odlukama I uslovima, koji su odreeni u izvrnoj ispravi. Celokupnom imovinom odgovaraza tetu koju je prouzrokovao svojom krivicom took sprovodjenja izvrenja. Duan je da uva poslovnu tajnu, da void evidenciju predmeta po kojim postupa po sadraju koji je odreen ZIO. Ora da poseduje najmanje jeban bakovni raun na koji se uplauju sredstva ostvarena u postupku izvrenja I da ta sredstva odmah prebaci na raun izv.pov. Uee izvritelja u postupku principijelno menja prirodu postupka ali on se I dlaje moe smatrati sudskim jer se radnje u postupku sprovode na osnovu odgovarajuih sudskih odluka pre svega reenja o izvrenju.

Nadzor postoji, o prigovoru na zakljuak izvritelja odluuje trolano vee suda na ijem podruju se nalazi sedite izv.pov.

125. ( 524 str.)

Osim suda, svojstvo stranaka u postupku pripada I izvrnom poveriocu I izvrno m duniku. Mogu se pojaviti I trea lica u cilju zatite svojih prava koja se nazivaju uesnici u postupku. STRANKE Izvrni postupak predstavlja dvostranaki postupak u kojem uestvuju dve stranke suprostavljenih interesa izvrni dunik I izvrni poverilac. Kada se postupak pokree po sluenoj dunisti postoji samo jedna stranka, izvrni dunik. Stranaka sposobnost u ovom postupku odgovara sadraju odgovarajueg pojma u parninom postupku koju imaju pravna I fizika lica kao I odreeni dravni or gani ( javni tuilac) Prema ZIO izvrni poverilac oznaava lice ije se potraivanje ostvaruje u postupku izv I obezb. A tremin izvrni dunik oznaava lice prema kojem se ostvaruje potraivanje u postupku izvrenja I obezbeenja. Obe stranke u postupku legitimie izvrna ili verodostojna isprava. Postupak moe pokrenuti onaj subjekat koji je prema ispravama izvrni poverilac potraivanja utvrenog ili dokazivanog izvrnom odnosno verod. Ispravom. Postupak se moe pokrenuti protiv onog lica koje ima poloaj dunika potraivanja. Izvrenje se moe odrediti po i predlogu I u korist subjekatas koji u izv.isp. nije oznaen kao izvrni poverilac, ali samo pod uslovom da to lice javnom ili po zakonu overenom ispravom dokae da je potraivanje na njega preneseno ili da je na drugi nain prelo. ZIO propisuje mogunost procesne sukcesije u poloaj jedne od stranaka ve pokrenutog izv postupka po donoenju reenja o izvrenju. Ako po donoenju ovog reenja dodje do prenosa potraivanja sa izv pov na sticaoca, sticalac stupa na mesto izvrnog poverioca. Prenos potraivanja dokazuje javnom ispravom ili overenom ispravom. Isto pravilo se primenjuje I u sluaju prelaza obaveze sa dunika na tree lice. Sticalac stupa u postupak prema stanju u kojem se postupak nalazi I ima sva

prava prethodnika. Izvrni dunik prema sticaocu moe istai sve prigovore koje bi mogao I ustupiocu potraivanja, kao I one koje ima prema sammom poveriocu. Da bi postal stranka u postupku neophodna je I procesna radnja podnoenje predloga za izvrenje kojim se zahteva izvrenje prema licu koje je dunik potraivanja odreenog u izvrnoj ispravi. Kada predlog podnosi dravni organ ( javni tuilac) ne postavlja se pitanje stvarne legitimacije. Subjektivna kumulacija se ne iskljuuje. Moe biti jednostrana I dvostrana. Moe uslediti I naknadno kada u ve pokrenutom postupku novi izvrni poverilac zahteva izvrenje na istom sredstvu I predmetu izvrenja. UESNICI U POSTUPKU Prema ZIO termin uesnik obuhvata sva ona lica koja uestvuju u postupku izv ili obezb u cilju ostvarivanja nekog svog cilja ili interesa, a nisu stranke u postupku. Npr. Lica koja imaju pravo pree kupovine pokretnih I nepokr stvari koje su predmet postupka, dunik izv dunika.

126. ( 528 str.)

UVODNE NAPOMENE: Izvrni postupak I postupak obezbeenja pokreu se I po naelu dispozicije I po naelu oficijelnosti. Po naelu dispozicije postupak se pokree predlogom za izvrenje ( ili obezbedjenje). Pokretanje postupka po naelu oficijelnosti jeste izuzetak ogranien na ostvarivanje odreenih novanih potraivanja kao t je plaanje sudskih taksi, trokova postupka ZIO pre svega ureuje postupak pokrenut po naelu dispozicije. U navedenom smislu odreeni su I uslovi tj pretpostavke koje moraju biti ispunjene da bi se moglo odrediti I sprovesti izvrenje odreenog potraivanja. Ti uslovi dele se u tri grupacije: 1. Pretpostavke koje se odnose na predlog za izvrenje, 2. Pretpostavke koje se odnose na izvrnu I verodostojnu ispravu I 3. Pretpostavke koje se odnose na potraivanja.

Termin pretpostavke obuhvata I uslove od znaaja za meritorno odluivanje od kojih zavisi usvajanje ili odbijanje predloga za izvrenje. U drugim sluajevima ovi uslovi predstavljaju I procesne pretpostavke u punom znaenju tog pojema jer ako nisu ispunjeni, rezultiraju odbacivanjem predloga za izvrenje. Predlog za izv. Mora biti u pismenoj formi. U predlogu moraju biti naznaeni sud pred kojim se pokree postupak, izvrni poverilac I izvr.du., izvrna ili verodostojna isprava, na osnovu koje se zahteva izvrenje, obaveze izvrnog dunika, sredstva I predmet izvrenja, odnosno zahtev da se izvrenje sprovede na celokupnoj imovini izvrnog dunika, kao I drugi podaci potrebni za sprovodjenje izvrenja. Moraju biti I navedeni sledei podaci: 1. Matii broj stranaka, PIB ili za strana pravna lica odgovarajui indentifikacioni broj, 2. Borjevi rauna izvrnog poverioca I dunika kod poslovnih banaka sa nazivima ovih banaka. Predlog za izvrenje na osnovu verodostojne isprave mora da sadri I zahtev da sud obavee dunika da namiri potraivanje zajedno sa odmerenim trokovima. Uz predlog za izvrenje izvrni poverilac mora priloiti izvrnu ili verodostojnu ispravu u orgnalu ili overenoj kopiji kao I sve ostale isprave propisane zakonom. Strana verodostojna isprava na kojoj se zasniva predlog za izvrenje mora se priloiti sa prevodom na jezik koji je u slubenoj upotrebi. Izvrna isprava mora biti snabdevena klauzulom pravosnanosti, osim ako je u pitanju odluka koja se moe izvriti pre nastupanja pravosnanosti. Uz predlogu za izvrenje poverilac mora odrediti I nain sprovoenja izvrenja da li e izvrenje sprovoditi sud ili izvritelj. Izvrni poverilac ima pravo izbora izmeu predlaganja izvrenja na odreenim sredstvima I predmetima izvrenja ili da zahteva da se izvrenje sprovede na celokupnoj imovini izvrnog dunika. U predlogu za izvrenje poverilac moe ( kumulativno) odrediti sredstva I predmete izvrenja. Sredstva izvrenja su odreene grupacije izvrnih radnji kojima se istvaruje odreeno potraivanje. U pitanju su radnje koje se neposredno preduzimaju protiv izvrnog dunika I drugih uesnika u postupku. Poverilac ih odreuje predlogom, a kada je u pitanju izvrenje novanog potraivanja, moe se predloiti vie sredstava izvrenja.

Prema odredbama ZIO sredstva za izvrenje novanog potraivanja su: prodaja pokretnih stvari, prodaja nepokretnosti, prenos novanog potraivanja, prenos potraivanja za predaju pokretnih stvari ili nepokretnosti, unovenje drugih imovinskih prava, prodaja akcija I udela u privrednim subjektima, prenos sredstava koja se vode na raunu bankr. Kada je u pitanju izvrenje nenovanog potraivanja ZIO govori o sledeim sredstvima izvrenja : predaja pokretnih stvari, ispranjenje I predaja nepokretnosti, , izvrenje obaveza injenjem, neinjenjem ili trpljenjem, izvrenje odluka iz porodinih odnosa, izvrenje radi vraanja zaposlenog na rad, izvrenje odluke o deobi stvari, upis u javne knjige I izdejstvovanje izjave volje. U ovim sluajevima odreenoj vrsti nenovanog potraivanja odgovara odreena vrsta izvrenja. Predmeti izvrenja su stvari I prava na kojima se po zakonu prinudno ostvaruje potraivanje odreeno ver ili izv ispravom. Predmet izvrenja ne mogu biti stvari izvan prometa kao I druge stvari odreene zakonom. Kada je u pitanju izvrenje na imovini strane drave I medjunarodnih organizacija koje se nalaze na teritoriji RS, izvrenje se ne moe odrediti bez prethodne pismene saglasnosti nadlenog organa, osim ako ne postoji izriit pristanak navedenih subjekata. Ako predlog nije sainjen po propisima dolazi do odbacivanja.

127. , ( 532 str)

Izvrenje se moe odrediti I sprovesti samo pod uslovom da je uz predlog za izvrenje predloena odgovarajua izvrna ili verodostojna isprava u orginalu ili overena kopija. IZVRNA ISPRAVA Potraivanje izvrnog poverioca dokazuje se izvrnom ispravom. U njoj je na nesumnjiv I autoritativan nainutvreno postojanje odreenog potraivanja, njegova dospelost I aktivna legitimacija izvrnog poverioca I pasivna legitimacija izvrnog dunika. Svojstvo izvrne isprave imaju: 1. Pravosnana odluka suda I sudsko poravnanje, 2. Pravosnana odnosno konana odluka doneta u upravnom ili prekrajnom postupku I poravnanje u upravnom postupku,ako glase na ispunjenje odreene novane obaveze, 3. Izvod iz registra zalonih prava na pokretnim stvarima I pravima, I izvod iz registra finansijskog lizinga, 4. Ugovor o hipoteci, 5. Usvojen plan reorganizacije u steajnom

postupku ije je usvajanje potvreno odlukom suda, 6. Izvrna odluka koja je potvrena kao Evropska izvrna isprava. I druge isprave odreene kao izvrne isprave. Sudskom odlukom se smatraju presuda, reenje kao I neka druga odluka doneta u sudskom postupku, arbitranom postupku ili u postupku pred Sudom asti Privredne komore. Sudskim poravnanjem se smetra poravnanje zakljueno u navedenim postupcima. Postoji mogunost da se svojstvo izvrne isprave prizna I drugim odlukama. Izvrenje na osnovu izvrne odluke koja je potvrdjena kao Evropska izvrna isprava, primenjuje se od dana sticanja lanstva RS u EU. Izvrenje se doputa pod usloom da je sudska odluka kojom je naloeno ispunjenje potraivanja postal pravosnana I ako je protekao rok za dobrovoljno ispunjenje ( paricijski rok) odnosno ako je nastupio uslov odreen tom odlukom. Paricijski rok tee od dana dostavljanja odluke izv.du. a zavrava se protekom poslednjeg dana roka odreenog sudkom odlukom. Sudska odluka kojom je naloeno trpljenje ili neinjenje postaje izvrna nastupanjem pravosnanosti. Ako je odluka samo u delu postala izvrna izvrenje se moe odrediti samo u odnosu na taj deo. Izuzetno, izvrenje se moe odrediti na osnovu sudske odluke koja nije postal pravosnana na osnovu usvojenog plana reorganizacije u steajnom postupku ili na osnovu odluke u upravnom postupku koja nije postal konana ako je propisano da u konkretnom sluaju alba ne odlae izvrenje. Po zahtevu stranke sud ili organ uprave stavlja slubenu beleku na izvrnoj ispravi ili izdaje posebnu pisanu potvredu das u nastupili uslovi za izvrenje 8 klauzuzla izvrpnosti). Sudsko poravnanje I poravnanje u upravnom postupku postaje izvrno dospelou potraivanja iz poravnjanja. Ako u izvrnoj odluci nije pdreen rok za dobrovoljno ispunjenje obaveze, taj rok iznosi 3 dana od dana dostavljanja izv.duniku. U izvrnoj ispravi moraju biti naznaeni izvrni poverilac I izvrni dunik, predmet, vrsta, obim ispunjenja obaveze. VERODOSTOJNA ISPRAVA Izvrenje radi ostvarivanja novanog potraivanja odreuje se I na osnovu verodostojne isprave.

Re je o izvrnom postupku koji se pokree radi izrenja novano potraivanja koje se dokazuje odreenim kvalifiovanim dokaznim sredstvima verodostojnim ispravama. U ovom sluaju ne postoji sudska odluka ili odluka doneta u upravnom postupku kojom je prethodno na nesumnjiv nain utvreno postojanje potraivanja. Ve do donoenja reenja o izvrenju izvrni dunik nije imao priliku da se izjasni o postojanju I visini novanog potraivanja koje se dokazuje verosostojnom ispravom. Navedena okolnost je uticala na tok postupka I sadraj propisanih aktivnosti rezultujui odreenim odstupanjima u odnosu na reenja koja se primenjuju na izvrenje na osnovu izv.isprave. Prema ZIO svojstvo verodostojnih isprava imaju: 1. Menica I ek domaeg suda ili stranog licasa protestom I povratnim raunom, 2. Obveznica ili druga hov izdata u seriji koja imaocu daje pravo na isplatu nominalne vrednosti, 3. Faktura ( raun) domaeg ili strang lica, 4 izvodi iz poslovnih knjiga za izvrene komunalne usluge, 5. Javna isprava koja konstituie izvrivu novanu obavezu, 6. Bankarska garancija, 7. Akreditiv, 8. Overena izjava izv.dunika koja ovlauje banku das a njegovog rauna izvri prenos novanih sredstava na raun izv.pov..( ima ih jo ali I ovo je mnogo). Verodostojna isprava je podobna za izvrenje ako su u njoj naznaeni izv.pov. I dunik, predmet, vrsta, obim I vreme ispunjenja obaveze.

128. ( 536 str.)

Osnov ove pretpostavke izraen je u zhtevu da moraju biti ispunjene I one materijalnopravne pretpostavke od kojih zavisi doputenost odreenih potraivanja. U parninom postupku postoji mogunost da presuda postane pravcosnana I izvrna I pre nastupanja dospelosti obaveze koja je njom utvrena. Izvrenje se moe odrediti samo pod uslovom das u navedena potraivanja dospela u momentu pokretanja postupka (izvrnog). Kada se iz verodostojne isprave ne vidi dospelost odreenog potraivanja, izvrenje se odreuje ako izvrni poverilac podnese pismeni dokaz da je izv.dunika pozvao da ispuni dospelu obavezu u naknadnom roku. Izvrenje se odreuje u korist izvrnog poverioca protiv lica koje je dunik potraivanja. Navedeno svojstvo izvrni poverilac dokazuje izvrnom ili verodostojnom ispravom.

Ako je izvrenje potraivanja uslovljeno prethodnim ispunjenjem obaveze od strane izvrnog poverioca ili ostvarenjem nekog drugog uslova, ono se doputa samo akota stranka dokae ispunjenje obaveze ili nastupanje zahtevanog uslova. Kada je izvrni dunik duan da ispuni obavezu uz uslov da izvrni poverilac istovremeno ispuni obavezu prema njemu, izvrenje se doputa samo ako izvrni poverilac podnese dokaz da je obezbedio ispunjenje svoje obaveze. Ako izvrni poverilac utvrdi da je ve izvrio svoju obavezu, navedenu injenicu dokazuje po pravilima koja vae za dokazivanje prethodnog ispunjenja obaveze . U sluaju kad je predmet dunikove obaveze odreen alternativno, a pravo izbora po izv,ispravi pripada duniku, izvrni poverilac mora u predolu za isvrenje odrediti predmet kojim obaveza treba biti ispunjena . Izvrni dunik zadrava pravo izbora sve dok izv.pov ne primi u celini ili delom predmet koji je odreen u predlogu za izvrenje. Ako je izvrnom ispravom odreeno da se dunik moe osloboditi odreene nenovane obaveze plaanjem odreenog novanog iznosa ili ispunjenjem neke druge inidbe, po izvrnosti isprave kojom je to utvreno, izvrni dunik moe ispuniti svoju obavezu plaanjem navedenog iznosa ili ispunjenjem druge inidbe samo uz saglasnost izvrnog poverioca.

129. ( 537 str)

Postupak ima dva stadijuma. U prvom se odluuje o odreivanju ( dozvoli) izvrenja. U drugom se izvrenje sprovodi. Sprovodjenje izvrenja sleduje samo pod uslovom da je usvojen predlog poverioca I da je doneto reenje o izvrenju. Ako je odluka negativna I sud donese reenje kojim se odbacuje ili odbija predlog za izvrenje sprovodjenju izvrenja se ne pristupa. U vie aspekata izraena je sloenost postupka. Razdvajanje procesnih Celina nije ako jasno izraeno kao u parninom postupku. Granice izmeu postupanja po predlogu za izvrenje I postupka po prigovoru relativizirane su injenicom da po predlogu I podnesenom pravnom leku postupa isti sud , ali u razliitom . O prigovoru moe odluivati isti sudija koji je doneo pobijano reenje a u sluaju negativnog, pravni lek se dostavlja veu na odluivanje. Na odreen nain moe se govoriti I o dvostrukoj remonstrativnosti pravnog leka.

Postoji mogunost uporednog sprovodjenja izvrenja I postupka po prigovoru jer je prigovor protiv reenja o izvrenju po pravilu ne odlae izvrenje. Sprovodjenju izvrenja prisptupa se po donoenju reenja o izvrenju, ako se izvrni poverilac odlui za sudsko izvrenje svog potraivanja. Ako je zahtevao izvrenje od strane izvritelja, tada do sprovodjenja izvrenja dolazi na osnovu odgovarajueg predloga izvrnog poverioca. Odluke se donose u formi reenja I zakljuka. Zakljukom se izdaje nalog sudskom izvriocu, drugom zaposlenom u sudu ili drugom licu za sprovoenje pojedinih procesnih radnji I odluuje se o pitanjima upravljanja postupkom. ODREIVANJE IZVRENJA I REENJE O IZVRENJU U prvom stadijumu postupka sud odluuje o tome da li e odrediti izvrenje potraivanja utvrenog u izvrnoj ili verodostojnoj ispravi. Ovaj stadijum je vremenski ogranien. O predlogu za izvrenje mora se odluiti u roku od 5 radnih dana od njegovog podnoenja donoenjem odgovarajueg reenja. O predlogu se odluuje reenjem koje se naziva reenje o izvrenju. U njemu moraju biti navedeni sledei podaci: sud koji donosi reenje, izv.pov I izv.dunik, izvrna isprava o potraivanju, potraivanje izvrnog poverioca, sredstvo I predmet izvrenja I drugi podaci. U reenju o izvrenju na osnovu verodostojne isprave sud obavezuje izvrnog dunika da u roku od 8 dana, a u meninim I ekovnim sporovima u roku od 3 dana po dostavljanju reenja, namiri potraivanje zajedno sa odmerenim trokovima I odreuje izvrenje radi ostvarivanja tih potraivanja. Ovo reenje ima dvojan sadraj I punkciju u postupku. U prvoj komponenti to je odluka o predmetu spora na nain kako se odluuje u postupku izdavanja platnog naloga. U drugoj komponenti , to je odluka kojom se odreuje izvrenje novanog potraivanja o kojem je odlueno reenjem . Reenje o izvrenju dostavlja se izvrnom poveriocu I izvrnom duniku. Reenjem kojim se odbija predlog za izvrenje dostavlja se samo izv.pov. Kada je u pitanju izvrenje na novanom potraivanju reenje o izvre nju dostavlja se I duniku izvrnog dunika. Reenje o izvrenju nad sredstvima na raunu izvrnog dunika dostavlja se organizaciji za prinudnu naplatu. Reenje o izvrenju nad pokretnim stvarima dostavlja se izvrnom duniku naposredno pre preduzimanja p rve izvrne radnje.

130. iz prirunika 131. ;

Sprovodjenje izvrenja jeste poseban stadijum prvostepenog postupka. Osnovne odredbe ZIO reguliu samo ogranien krug pitanja koji imaju opti domen primene. Osnovno je pravilo da ovaj stadijum postupka sleduje po okonanju stadijuma odreivanja izvrenja I donoenja reenja o izvrenju. Prelazak iz jednog u drugi stadijum ostvaruje se po slubenoj dunosti I pre nastupanja pravosnanosti reenja o izvrenju , pre svega u ciju spreavanja izvrnog dunika da osujeti sprovoenje izvrenja. Navedeno pravilo se primenjuje ako izvrenje sprovodi sud. Ako je izvrenje povereno izvritelju , postupak sprovoenja izvrenja se pokree odgovoarajuim predlogom izvrnog poverioca. Uz predlog mora se priloiti reenje o izvrenju. Ako je izvrenje povereno izvritelju, za preduzimanje izvrnih radnji zahteva se da poverilac za pojedine od tih radnji podnosi posebne predloge kao u sluaju sudskog izvrenja. Izvrenje se sprovodi radnim danima os 7-22asa. Moe se sprovesti I izvan navedenog vremenskog okvira po zakljuku suda ako postoji izbegavanje obaveze ili opasnost usled odlaganja. Prilikom sprovodjenja izvrenja sudski izvritelj se mora sa dunim obzirom ponaati prema linosti izvrnog dunika I lanova njegovog domainstva. Sudski izvritelj se ne sme ometati u radu. Izvritelj je ovlaen da udalji lice koje ometa sprovodjenje izvrenja I da u cilju nesmetanog vodjenja postupka dobije odgovoarajuu pomo nadlenog organa unutranjih poslova. Sa druge strane, stranke I uesnici u postupku mogu od suda zahtevati uklanjanje nepravilnosti koje su uinjene u sprovodjenju izvrenja, a sud reenjem moe ukinuti nezakonite I nepravilne radnje ( sudskog ili privatnog) izvritelja. ZIO vie ne regulie ustanovu odlaganja postupka izvrenja, ali ne iskljuuje mogunost da do prekida ili odlaganja postupka dodje na osnovu odredaba nekog drugog propisa. Kada je u pitanju izvrenje radi naplate potraivanja iz radnog odnosa, ZIO sasvim iskljuuje mogunost prekida ili odlaganja ozvrenja. OBUSTAVA IZVRENJA Redovan vid okonanja ovog stadijuma postupka a I izvrnog postupka u celini, nastaje ispunjenjem njegovog cilja namirenjem izvrnog poverioca. ZIO ovaj nain okonanja

postupka naziva zakljuenje iz.po. Do okonanja postupka dolazi I usled drugih razloga. U optem znaenju, do obustave dolazi u onim sluajevima kada tokom postupka prestanu da postoje ili se pokae da nisu ni postojale pretpostavke na osnovu kojih je doneto reenje o izvrenju. Do obustave dolazi po slubenoj dunosti. Izvrenje se obustavlja : 1. Ako je izvrna isprava pravosnano, odnosno konano ukinuta, preinaena, ponitena ili stavljena van snage, 2. Usled smrti stranke koja nema naslednika, 3. Usled prestanka stranke koja je pravno lice a nema pravnog sledbenika, 4. Ako je potraivanje prestalo, 5. Usled propasti predmeta izvrenja, 6. Ako nema imovine koja moe biti predmet izvrenja, 7. Iz drugih razloga propisanih zakonom. Do obustave izvrenja dolazi I u sluaju ako dunik, najkasnije do prvog nadmetanja za prodaju predmeta izvrenja ili pre dosudjenja stvari izvrnom poveriocu, ispuni svoju obavezu ili ako se stranke pismeno, ugovorom overenim u sudu, sporazumeju o isplati duga na rate. Do obustave postupka koji vodi izvritelj dolazi u sluaju ako se poverilac odlui za promenu naina sprovodjenja I izvrenje umesto izvritelju poveri sudu. Do obustave izvrenja moe doi I u dr. sluajevima. O obustavi izvrenja sud obluuje reenjem kojim ukida I sve sprovedene izvrne radnje ali se tim ne moe dirati u steena prava treih lica.

132. ; ( 549 str.)

Sistem pravnih lekova bitno je drugaiji od onog u parninom postupku. ZIO je maksimalno redukovao broj pravnih lekova u postupku. Nedoputeni su revizija I predlog za ponavljanje postupka. Zahtev za preispitavanje pravosnane odluke izriito se ne zabranjuje, ali je njegova upotreba krajnje prolematina jer se zahtevom pobijaju drugostepene odluke. Od redovnih pravnih lekova doputen je samo prigovor. Strankama I uesnicima stoji na raspolaganju upotrepa posebnog pravnog sredstva zahtev za otklanjanje nepravilnosti, koje sudski ili privatni izvritelj uini u sprovoenju izvrenja. Ako sudski Ili privatni izvritelj u roku od 5 dana ne postupi po

zahtevu , navedeni subjekti se mogu obratiti sudu zahtevajui otkalnjanje tih nepravilnosti . Zahtev ne odlae izvrenje. Ako utvrdi da je zahtev osnovan, sud reenjem utvruje, a ako je mogue, otklanja, odnosno nalae otklanjanje nepravilnosti nastalih radnjama sudskog izvritelja ili izvritelja. Osnim navedenih pravnih lekova mogue je upotrebiti odreen broj procesnih sredstava. Ova sredstva pripadaju drugim vidovima pravne zatite ali se mogu neposredno odraziti I na izvrni postupak inei ga nedoputenim. Navedena obeleja ima izluna tuba, tuba kojom lice upueo na parnicu osporava odreeno potraovanje. Predlogom za protivizvrenje ostavruje se otklanjanje posledica nezakonito sprovedenog izvrnog postupka. PRIGOVOR PROTIV REENJA O IZVRENJU NA OSNOVU IZVRNE ISPRAVE Prigovor na reenje o izvrenju na osnovu izvrne isprave mogu podneti obe stranke, Reenjem o izvrenju usvaja se zahtev izvrnog poverioca tako da ova stranka ograniena u mogunosti pobijanja navedenog reenja. Moe ga pobijati samo u delu koji se odnosi na trokove izvrenja. Ovaj pravni lek moe podneti samo izvrni poverilac jer izvrnom duniku nedostaje prevni interes. Iz navedenog razloga reenje o odbacivanju (odbijanju) predloga za izvrenje ne dostavlja se izvrnom duniku. Prigovor protiv reenja o izvrenju moe izjaviti izvrni dunik u roku od 5 radnih dana od dana prijema reenja. Izvrni poverilac ovo reenje moe pobijati samo u delu koji se odnosi na trokove. Pravni lek je remonstrativan. O prigovoru odluuje vee sastavljeno od 3 sudije istog suda koji je odluivao o predlogu za izvrenje. Postoji mogunost da o prigovoru odluuje isti sudija koji je doneo reenje o izvrenju. U navedenom znaenju moe se govoriti o dvostrukoj remonstrativnosti. Pravni lek je nesuspenzivan. Prigovor ne odlae izvrenje reenja. Pravni lek je ogranie I moe se izjaviti zbog razloga koji spreavaju izvrenje:1. Ako je obaveza iz reenja o izvrenju ispunjena, 2. Ako je odluka na osnovu koje je odreeno izvrenjeukinuta, ponitena, preinaena, stavljena van snage, nitava ili je bez pravnog dejstva, 3. Ako je poravnanje na osnovu kog je odreeno izvrenje poniteno, 4. Ako je protekao rok u kome se po zakonu moe predloiti izvrenje, 5. Ako nije protekao rok za ispunjnje obaveze, 6. Ako su koji je doneo reenje nije nadlean, 7. Ako je izvrenje odreeno na stvarima I pravima izuzetim od izvrenja.

Sve razloge zbog kojih pobija reenje o izvrenju izvrni dunik mora priloiti uz pravni lek. Po proteku roka za prigovor zabranjeno je isticanje novih injenica I dokaza. Pravni lek je jednostran I ne dostalja se suprotnoj stranci na odgovor. Nedoputen, nepotpun I neblagovremen prigovor odbacuje sudija koji je doneo reenje o izvrenju. Sudija koji je doneo reenje o izvrenju moe usvojiti prigovor ako ga smatra osnovanim. Reenjem usvaja prigovor , ukida reenje o izvrenju, obustavlja izvrenje u celini ili delu, ukida sprovedene izvrne radnje. Protiv ovog reenja poverilac moe podneti prigovor. O prigovoru odluuje vee. Ako postupajui sudija prigovor izvrnog dunika matra neosnovanim o njemu ne odluuje nego ga dostavlja nadlenom trolanom veu istog suda, mastavljajui sa sprovodjenjem izvrenja. Izvrni poverilac moe izjaviti prigovor protiv reenja o izvrenju kojim se odbacuje ili odbija predlog za izvrenje. Odluujui po prigovoru na reenje o izvrenju vee moe: 1. Odbaciti pravni lek kao neblagovremen, nepotpun ili nedozvoljen, 2. Dbiti kao neosnovan I potvrditi radnje prvostepenog suda, 3. Usvojiti prigovor u celini ili delu. Ako je izvrni poverilac podneo prigovor na reenje o izvrenju u delu koji se odnosi na trokove postupka, vee moe:1. Odbaciti pravni lek, 2. Odbiti pravni lek kao neosnovan, 3. Usvojiti prigovor I o dluiti o trokovima. Ocodom prigovora na reenje kojim se predlog za izvrenje odbacuje ili odbija, vee moe:1. Odbaciti pravni lek kao neblagovremen, nepotpun ili nedozvoljen, 2. Odbiti pravni lek kao neosnovan I 3. Usvojiti prigovor I doneti reenje o izvrenju

133. (553 str.)

Pravni lek moe izjaviti izvrni dunik. ( ima neki uvodni deo koji moe da proita da ti bude jasnije ali nije bitan za priu tako da nisam kucala) Bitno obeleje ovog postupka bilo je u tome da je izvrni dunik bio ogranien u pogledu razloga zbog kojih je mogao podenti prigovor. Ogranienje je vailo I u pogledu dokaza kojima se dokazivalo postojanje tih razloga.

Navedena pravila u ZIO dobijaju opte znaenje tako da prigovor na reenje o izvrenju na osnovu ver.isp. postaje pravni lek koji je sadrinski ogranicen u oba navedena vida I u pogledu razloga zbog kojih se moe izjaviti I u pogledu ogranienja dokaznih sredstava kojima se potvruje postojanje tih razloga. Prigovorom se moe pobijati reenje o izvrenju u celini ili u delu u kojem je odreeno izvrenje. Ako se reenje o izvrenju pobija samo u delu u kojem je odreeno izvrenje, postupak se nastavlja prema pravilima kojima je regulisan postupak po prigovoru na reenje o izvrenju na osnovu izvrne isprave . Odluka o potraivanju postala je pravosnana jel nije ni bila predmet pobijanja. Prigovor protiv reenja o izvrenju moe se izjaviti od 5 radnih dana od dana prijema reenja. Pravni lek je remonstrativan I jednostran jer se ne dostavlja drugoj stranci na odgovor. Prigovor je suspenzivan pravni lek koji odlae izvrenje reenja. Nesuspenzivan je ako je reenje o izvrenju doneto na osnovu menice. Pravni lek je ogranien I moe se izjavljivati samo zbog sledeih razloga: 1. Ako potraivanje iz ver.ispr. nije ni nastalo,2. Ako je u verod.isp. unet neistinit sadraj,3. Ako potraivanje nije dospelo, 4. Ako je obaveza izvrena ili na neki drugi nain prestala, 5. Ako je potraivanje zastarelo. Izvrni dunik je duan da u prigovoru iznese sve razloge pobijanja I uz prigovor da priloi sve dokaze na kojima se prigovor zasniva a ako to ne uini gubi pravo da naknadno iznosi injenice I predlae dokaze. Navodi sadrani u prigovoru mogu se dokazivati samo odreenim kvalifikovaniim dokaznim sredstvima ispravama: 1. Pravosnanom sudskom odlukom kojom je utvrena neistinitost ver.isp. , 2. Nalogom za plaanje u pisanoj ili elektronskoj formi na osnovu kojeg je izvren prenos sredstava aako se tvrdi da je obaveza ispunjena, 3. Drugim pisanim ispravama kojima se potvruju navodi iz prigovora. O prigovoru odluuje sudija koji je doneo reenje o ozvrenju. Ako podnosilac prigovora ne priloi dokaze ili na osnovu tih dokaza ne uini verovatnim osnovanost svojih navoda, prigovor se odbija reenjem protiv koga je doputen prigovor na nain propisan za pobijanje reenja o izvrenju na osnovu izvrne isprave. O ovom prigovoru odluije troolano vee istog suda. Ako izvrni dunik uini verovatnim navode iz prigovora, reenje o izvrenju se stavlja van snage, a postupak se nastavlja kao povodom prigovora protiv platnog naloga.

134. ( 555 str.)

Ovim pravnim lekom tree lice zahteva da sud proglasi nedoputenim izvrenje na predmetu odreenom reenjem o izvrenju tvrdei da na tom predmetu ima pravo koje spreava izvrenje. Pravni lek titi interese treih lica jer mogu biti obuhvaeni predmeti koji nisu u svojini izvrnog dunika. Prigovor se moe izjaviti sve do okonanja izvrnog postupka. Pravni lek je remonstrativan I suspanzivan. Ogranien je na specifian nain jer se njime ne pobija reenje o izvrenju u celini nego samo u delu koji se odnosi na predmet izvrenja. Pravni lek se dostavlja strankama koje se pozivaju da se u roku od 5 radnih dana od dana prijem izjasne o prigovoru. Tree lice mora uiniti verovatnim da u pogledu predmeta izvrenja ima pravo koje spreava izvrenje. Ako to ne uini , prigovor se odbacuije reenjem. Protiv ovog reenja nije doputeno izjavljivanje albe. Ako se izvrni poverilac pozitivno izasni o prigovoru, dolazi do ogranienja izvrenja. Predmet izvrenja se izuzima ( izluuje) od izvrenja. Ako se izvrni poverilac ne izjasni o prigovoru ili ga ne ospori, sud moe tokom celog postupka podnosioca prigovora , ije se pravo ocenjuje kao verovatno, uputiti gad a u roku od 15 dana od dana dostavljanja reenja pokrene parnini postupak radi proglaenja nedoputenim izvrenje na tom predmetu. Tuen strana u tom postupku jeste izvrni poverilac a ako se izvrni dunik protivio izuzimanju ili se nije izjasnio o prigovoru mora biti obuhvaen tubom u svojstvu suparniara. Protiv reenja o upuivanju na parnicu ne moe se izjaviti pravni lek. Sve do okonanja izvrnog postupka tree lice moe, po sopstvenoj inicijativi, bez upuivanja suda, pokrenuti parnini postupak sa zahtevom da se izvrenje proglasi nedoputenim. I u ovoj parnici izvreni dunik moe biti u svojstu pasivnog suparniara.

135. ( 556 str.)

Trokove ip ine trokovi koji nastanu u vezi sa odreivanjem I sprovoenjem izvrenja. Prethodno snoenje trokova postupka tereti izvrnog poverioca. Poverilac je duan da predujmi trokove postupka u skladu sa zakonom I propisima koji ureuju

trokove postupka. Izvrenje se obustavlja ako poverilac ne dostavi dokaz o izvrnom predujmi, osim ako je osloboen. Ako je postupak pokrenut po slubenoj dunosti, ove trokove prethodno podmiruju sud iz svojih sredstava. Definitivno snoenje trokova postupka pada na teret izvrnog dunika. On ima obavezu da nadoknadi trokove koji su bili potrbni za izvrenje. Zahtev za nadoknadu trokova stranaka moe podneti u roku od 8 dana od dana okonanja postupka. Po principu krivice izvrni poverilac nadoknjadjuje drugoj strain trokove koje joj je neosnovano prouzrokovao. Naknadu ovih trokova sud odreuje po zahtevu izvrnog sunika. O trokovima se odluuje u izvrnom postupku. U nizu situacija ZIO propisuje mogunost ili obavvezu polaganje jemstva kao uslova za preduzimanje odreenih procesnih radnji. Cilj polaganja jemstva jeste obezbedjenje za budue namirenje tete ili trokova nastalih preduzimanjem tih radnji. Ukoliko obaveza polaganja jemstva tereti izvrnog dunika sud moe, po predlogu izvrnog poverioca, odrediti davanje jemstva u obliku bankarske garancije, hov Jemstvo se moe odrediti I u korist I na tetu obe strane. Osnovni kriterijum prema kome se odreuje jeste to da tereti onu stranku kojoj preduzimanje odreene radnje ili donoenje odreene odluke ide u korist. Na poloenom jemstvu protivna stranka stie zalono pravo. Ako se u izvrnom postupku pokae da protivna strana ima pravo na nakandu etete ili trokova postupka prouzrokovanih radnjom za koju je dato obezbeenje, reenjem kojim se utvrdjuje navedeno pravo odluuje se I o naplati tih potraivanja iz ploenog jemstva.

136. ( 558 str.)

Kao posebno sredstvo pritiska na izvrnog dunika, ali I na trea lica koja u odreenoj formi participirajuu izvrnom postupku, ZIO propisuje mogunost izricanja novanih kazni. Kazna se moe izrei I izvriti prema izvrnom duniku, duniku izvrnog dunika, banci I drugom fizikom I pravnom licu ako ne postupe po nalogu ili zabrani izreenoj u izvrnom postupku . Mogunost izricanja novane kazne mora biti izriito propisana povodom preduzimanja odreenih izvrnih radnji u postupku. Visina novanih kazni odreena je I ograniena zakonom.

Fizikom licu se moe odrediti u rasponu od 10 000 do 200 000 dinara, pravnom licu od 100 000 do 2.000.000 dinara. Prilikom odreivanja visine kazne sud se rukovodi znaajem radnje koja je trebalo da se obavi. Ako lice kojem je izreena kazna ne postupi po ponovljenom nalogu suda ili I dalje postupa protivno izreenoj zabrani, kazna se moe ponovo izrei u poveanom iznosu uz donoenje reenja o sprovoenju izvrenja prethodne kazne. Rok za plaanje izreene kazne iznosi 5 radnih dana I rauna se od dana prijema reenja o kanjavanju. Na lice koje je dalo pooda za izricanje kazne pada I obaveza trokova nastalih izricanjem, odnosno izvrenjem kazne. Lice kojem je izreena kazna moe u roku od 5 radnih dana izjaviti prigovor na reenje o kanjavanju. Prigovor nema suspenzivno dejstvo. Novanu kaznu sud naplauje po slubenoj dunosti ako je lice osudjeno na plaanje kazne ne isplati dobrovoljno . Uporedo sa prinudnom naplatom kazne naplauju se I trokovi njenog prinudnog izvrenja. SUDSKI PENALI Sudski penali predstavljaju dodatni pritisak na izvrnog dunika da izvri nenovanu obavezu. Odreuje ih sud po zahtevu izvrnog poverioca ako je pravilima obligacionog prava predvieno njihovo plaanje zbog neispunjenja nenovane obaveze ( potraivanja). Zahtev se moe postaviti pod uslovom da je postojanje te obaveze utvreno pravosnanom sudskom odlikom. Zahtev se podnosi sudu koji je nadlean za izvrenje odluke kojom je utvrena nenovana obaveza. Postupak je hitan. Odluuje se reenjem . Reenjem o plaanju sudskih penala sud obavezuje izvrnog dunika da u roku od 5 radnih dana izvri svoju nenovanu obavezu I istovremeno mu nalae da ako ne izvri obavezu o roku plati sudske penale za period do isteka naknadno ostavljenog roka do podnoenja predloga za prinudno izvrenje. Penali se odreuju u odreenom novanom iznosu za svaki dan, nedelju, mesec ili drugi vremenski interval. Od dispozicije izvrnog poverioca zavisi da l ice zahtevati sudske penale ili pokrenuti izvrni postupak. Ve u momentu postavljanja zahteva za plaanje penala ova stranka moe pokrenuti izvrni postupak I zahtevati izvrenje potraivanja, Zahtev za odreivanje sudskih penala ne moe biti kuuliran s predlogom za izvrenje potraivanja.

Reenje o odreivanju sudskih penala ima znaaj reenja o izvrenju I sprovodi se prema pravilima za izvrenje novanog potraivanja. Protiv reenja o usvajanju zahteva za odreivanje sudskih penala nije dopiten prigovor.

137. ( 560 str.)

Ideja efikasnosti koja prati iz.po. realno stvara opasnost da izvrenje bude sprovedeno I izvrni poverilac namiren, a da se to kasnije pokae neosnovanim ili nepotrebnim. Sprovedenim izvrenjem stranka je sticala bez osnova. Izvrni dunik ima mogunost da putem protivizvvrenja, uz sve pogodnosti ovog vida pravne zatite, ostvari povraaj datog. Postupak se pokree predlogom za protivizvrenje koji se zasniva na taksativno odreenim razlozima: 1. Ako je izvrna isprava pravosnano ukinuta, preinaena, ponitena ili stavljana van snage, 2. Ako je izvrni dunik u toku izvrnog postupka dobrovoljno izmirio poverioevo potraivanje, 3. Ako je reenje o izvrenju ili reenje o sprovodjenju izvrenja pravosnano ukinuto ili preinaeno, 4. Ako je pravosnanom odlukom utvrena nedopustivost izvrenja. Zajedniko za sve navedene razloge jeste to da je re o prelasku imovine izvrnog dunika na izvrnog poverioca bez pravno valjanog osnova. Izvrni dunik moe birati izmeu pokretanja postupka protivizvrenja ili pokretanja odgovarajueg parninog postupka. Ne moe koristiti oba vida pravne zatite. Mogunost podnoenja predloga ograniena je rokom. Ako se protivizvrenje zahteva zbo 1,3 I 4 rok je 15 dana od dana dostavljanja navedenih odluka izvrnom duniku. Ako se protivizvrenje zahteva zbog 2 rok je 15 dana od dana okonanja izvrnog postupka. Dok traju rokovi u kojima se moe zahtevati protivizvrenje ne moe se pokrenuti parnini postupak kojim bi se zahtevalo povraaj onoga to je steeno bez pravnog osnova. Ako su na predmetu iji se povraaj zahteva nastupile takve stvarne ili pravne promene da povraaj vie nije mogu predlog za protivizv.se odbija. U ovom sluaju odgovarajui parnini postupak je mogue pokrenuti I pre isteka roka za pokretanje postupka za protivizvrenje. Predlog se dostavlja izvrnom poveriocu kome se nalae da u roku od 5 radnih dana od prijema, izjasni o predlogu.

Ako izvrni poverilac ne osporava predlog ili sud zakljui da je predlog osnovan, donosi reenje kojim usvaja predlog za protivizvrenje I odreuje obavezu izvrnog poverioca da duniku, u roku od 5 dana vrati ono to je izvrenjem primio. Istovremeno se odreuje izvrenje radi naplate potraivanja obuhvaenog reenjem o protivizvrenju. Ako je izvrenje sprovedeno radi naplate novanog potraivanja , po predlogu izvrnog dunika odreuje se I naplata zatezne kamate. Prigovor predstavlja nesuspenzivan lek. Odlaganje izvrenja mogue je damo pod uslovom ako izvrni poverilac uz prigovor poloi jemstvo koje ne moe biti nie od potraivanja obvuhvaenog protivizvrenjem.

138. ( 563 str.)

Izvrenje na pokretnim stvarima sprovodi se nizom sukcesivno povezanih izvrnih radnji: 1. Popisom I procenom stvari, 2 prodajom stvari I 3. Namirenjem izvrnog poverioca. U nizu pitanja u postupku izvrenja na pokretnim stvarima shodno se primenjuju odredbe kojima se regulie izvrenje na nepokretnostima. Shodna primena navedenih pravila obuhvata sledeu materiju: 1. Ko moe biti kupac, 2. Osporavanje potraivanja, 3. Upiivanje na parnicu I 4. Reenje o namirenju I jemstvu. IZUZIMANJE ODREENIH STVARI OD IZVRENJA Sve pokretne stvari izvrnog dunika mogu biti predmet izvrenja. Izvrenje se ne moe sprovoditi samo u pogledu onih stvari koje su izuzete od izvrenja: 1. Odea, obua I drugi predmeti line upotrebe, 2. Hrana I ogrev za potrebe izvrnog dunika za tri meseca, 3. Gotov novac dunika koji ima stalna mesena primanja do mesenog iznosa koji je izuzet od izvrenja, 4. Ordenje, medalje, 5. Pomagala koja su invalid ili drugom licu sa telesnim nedostacima neophodna za obavljanje ivotnih funkcija, 6. Kuni ljubimac POKRETANJE POSTUPKA, NADLENOST Postupak se moe pokrenuti predlogom izvrnog poverioca ali I po slubenoj dunosti. Stvarnu nadlenost imaju osnovni, odnosno privredni sudovi, dok mesna nadlenost se odreuje prema mestu nalaenja pokretnih stvari. U ovom sluaju ist i mesno nadlean sud odluuje o predlogu za izvrenje I sprovodi izvrenje.

Ako u predlogu nije naznaeno mesto nalaenja stvari, za odluivanje o predlogu nadlean je sud na ijem podruju se nalazi prebivalite ili boravite, odnosno sedite izvrnog dunika. Sud sprovodjenja izvrenja u momentu donoenja reenja o izvrenja jo nije poznat. Reenje se dostavlja izvrnom poveriocu koji, po saznanju za mesto nalaenja pokretnih stvari podnosi predlog za sprovoenja reenja o izvrenju sudu na ije se podruju nalaze stvari. IZVRNE RADNJE Izvrenje na pokretnim stvarima sprovodi se nizom sukcesivno povezanih izvrnih radnji: 1. Popisom I procenom stvari, 2. Prodajom stvari, 3. Namirenjem izvr.pov. 1. Popis I procena pokretnih stvari Popis I procena stvari jeste prva iz grupacije izvrnih radnji kojom se sprovodi izvrenja. Sprovodi ih sudski ili privatni izvritelj koji pre preduzimanja prva radnje , popisa, uruuje izv.du reenje o izvrenju ili zakluak o sprovoenju reenja. Istovremeno, dunik se poziva da plati iznos za koji je odreeno izvrenje sa kamatama I trokovima postupka. Popis obuhvata stvari koje se nalaze u dravini izvrnog dunika, ukljuujui stvari izvrnog dunika, koje se nalaze u draavini izvrnog poverioca ili treeg lica. Pretpostavlja se da je izv.du vlasnih tih stvari. Trea lica moraju obavestiti sud I dokazati svoja prava na stvari koji su u dravini dunika. Popis obuhvata samo onoliko stvari koliko je potrebno za namirenje potraivanja. Izvrni poverilac moe u roku od 5 radnih dana od dana izvrenog popisa zahtevati promenu popisa. Sud odnosno izvritelj odluuje o izmeni u roku od 5 dana, odluuje zakljukom. Na popisanim stvarima stavlja se oznaka da su uzete za popis. Neovlaeno uklanjanje navedenih oznaka povlai izricanje novanih kazni. Tim stvarima ne moe se raspolagati bez naloga suda ili izvritelja. Popis stvari je neuspean kada nisu nadjene stvari koje mogu biti predmet izvrenja o emu se obavetava izvrni poverilac, ako nije prisustvovao popisu. Izvrni poverilac moe traiti da se dunik obaveze na davanje izjave o mestu nalaenja stvari. Ako poverilac uini verovatnim da izvrni dunik zna mesto nalaenja stvari, sud/izvritelj, poziva dunika da u roku od 5 radnih dana saopti mesto.

U roku od 45 dana od dana prijema obavetenja o bezuspenom pokuaju popisa, izv.pov moe predloiti ponovno sprovoenje popisa. Izvrenje se obustvlja ako prdlog za ponovni popis ne bude postavljen u navedenom roku ili ako opet ne budu nadjene stvari. Prema ZIO na osnovu zapisnika o popisu na popisanim stvarima izvrni poverilac navedenom radnjom stie pravo upisa u Registar zaloge. Kada je popis izvren u korist vie poverilaca red prvenstva ou sticanju zalonog prava odreuje se prema danu kada je izvren upis u registar. Ako se izvrni postupak pokree po naelu dispozicije upis zalonog prava u odgovarajui registar vri se po inicijatici izv.pov. Upis zalonog prava od izuzetnog je znaaja jer se od navedenog momenta izvrni poverilac stie zalono pravo na popisanim stvarima a prema ovom trenutku odreuje se I redosled namirenja izvrnih poverilaca. Najee je u pitanju bezdravinska zaloga. Osnovno je pravilo da se ove stvari ostavljaju na uvanje izv.du. Trokove uvanja stvari snosi dunik. Gotov novac, HOV predaju se u sudski deposit ili kod izvritelja. Rizik propasti ili oteenja stvari zavisi od toga kome su one poverene na uvanje. Ve po definiciji popis I procena stvari predstavljaju simultane procesne radnje, Popis je uslovljen prethodnom ocenom suda o vrednosti stvari koje su predmet popisa. Procenu vri sudski ili privatni izvritelj, ZIO ukljuuje mogunost vetaenja. Procena se vri prema trinoj vrednosti stvari u mestu popisa. Stranke se mogu sporazumeti o vrednosti stvari koje su predmet popisa. O popisu I proceni sastavlja se zapisnik. Ako sud ili izvritelj odredi da se procena vri nakon popisa o proceni se sainjava poseban zapisnik. Zapisnik o popisu I proceni izvrni poverilac moe o svom troku objaviti u sdredstvima informisanja. 2. PRODAJA STVARI Prodaji popisanih stvari pristupa se po pravosnanosti reenja o izvrenju. Ovo pravilo nema apsolutni znaaj. Prodaji stvari se pristupa pre nastupanja pravosnanosti reenja o izvrenju u sluaju ako su popisane stvari podlone brzom kvarenju ili ako postoji opasnost znatnog smanjanja njihove cene. ZIO odreuje vremenski interval izmeu popisa I procene, treba da protekne najmanj e 15 a najvie 30 dana. Prodaja se moe ostvariti I pre isteka navedenog roka ako : 1. Dunik pristine na raniju prodaju, 2. Ako su stvari podlone brzom kvarenju, 3. Ako

postoji mmogunost znatnog smanjnja vrednosti,4. Ako izvrni poverilac poloi jemstvo za tetu koju bi bio duan da nadoknadi duniku u sluaju da reenje o izvrenju bude ukinuto. Prodaja popisanih stvari moe se vriti usmenim nadmetanjem ili neposrednom pogodbom to se zakljukom odreuje. Prodaja stvari putem javnog nadmetanja objavljuje se na oglasnoj tabli ili internet stranici nadlenog suda najkasnije 8 dana pre poetka nadmetanja. Na prvom nadmetanju cena se odreuje u iznosu od 60 % procenjene vrednosti. Ako prvo nadmetanje bude neuspeno I nije dolo do prodaje stvari odmah se zakazuje novo koje se mora odrati u roku od najmanje 15 najvie 30 dana od dana neuspenog nadmetanja. Na drugom nadmetanju poetna cena ne moe biti nia od 30 % procenjene vrednosti. Postupak prodaje usmenim nadmetanjem okonava se tako to se ponua koji je ponudio najviu cenu poziva da plati odmah cenu za stvar koja je predmet prodaje. Ako to ne uini drugi se ponua proglaava kupcem uz obavezu da plati cenu koji je sam ponudio I tako redom do isplate odgovarajue cene. Ako na ponovljenom nadetanju nije dolo do prodaje, sud /izvritelj konstatuje da prodaja nije uspela I poziva poverioca da se odmah a najkasnije u roku od 5 dana izjasni da li predlae prodaju neposrednom pogodbom ili pristaje na namirenje dosuenjem stvari. Ako se izv.pov saglasi da se prodaja izvri neposrednom pogodbom cena stvari odreuje se izmeu stranaka kupoprodajnog ugovora I ne zavisi oeventualne saglasnosti izvr.du. Kada je u pitanju prodaja neposrednom pogodbom, ugovor se zakljuuje izmeu kupca I sudskog/privatnog izvritelja ili lica koje obavlja komisione poslove. Stvar koja je predmet pordaje predaje se kupcu po isplati cene. 3. NAMIRENJE IZVRNOG POVERIOCA Postupak namirenja jeste poslednja izvrna radnja u ovom postupku I razlikuje se prema tome da li se iz ostvarene prodajne cene namiruje jedan ili vie poverilaca. Kada se iz ostvarene prodajne cene namiruje jedan izvrni poverilac sud/izvritelj odredjuju da se iz tog iznosa namiruju trokovi izvrnog postupka, trokovi odreeni izvrnom ispravom, kamata do unovenja stvari I glavno potraivanja. Eventualni viak prodajne cene koji preostane predaje se izvrnom duniku.

Namirenje vie izvrnih poverilaca I lica ija praa prestaju prodajom stvari ostvaruje se onim redosledom kojim su ta lica stekla zalono pravo ili pralvo koje prestaje prodajom. U sluaju da se poverioci istog reda iz ostvarene prodajne cene ne mogu se potpuno namiriti, namiruju se srazmerno iznosu svojih potraivanja. Prilikom donoenja reenja o namirenju u obzir se uzimanju samo ona potraivanja za koja je reenje o izvrenju postal pravosnano. Viak prodajne cene koji preostane po namirenju predaje se izvrnom duniku ako za to nema metnje.

139.
Predmet izvrenja su nepokretne stvari a izvrenje se sprovodi nizom sukcesivno povezanih radnji: 1. Zabelebom reenja o izvrenju ili zakljuka izvritelja o sprovodjenju reenja u javnu knjigu,2. Utvrivanjem vrednosti nepokretnosti, 3. Prodajo nepokretnosti, 4. Namirenjem izvrnih poverilaca iz iznosa ostvarenog prodajom. IZUZIMANJE OD IZVRENJA POJEDINIH NEPOKRETNOSTI Predmet izvrenja u ovom postupka ne moe biti poljoprivredno zemljite zemljoradnika u povrini do 10 ari. POKRETANJE POSTUPKA, NADLENOST Postupak se pokree predlogom izvrnog poverioca, ali I po slubenoj dunosti. Osim ispunjenja optih pretpostavki koje se odnose na predlog za izvrenje poverilac mora da priloi I izvod iz javne knjige kojim dokazuj da je nepokretnost upisana kao svojina izvrnog dunika. Ako je nepokretnost upisana na drugo lice izvrni poverilac mora da podnese isprava koja predastavlja iustus titulus za upis prava svojine izvrnog dunika u javnu knjigu. Upis po slubenj dunosti vri sud kome je predlog podnesen. Ako nepokretnost nije upisana u javne knjige poverilac mora uz predlog za izvrenje, podneti isprave na osnovu kojih se moe izvriti upis nepokretnosti. Po prijemu predloga I priloenih dokaza, izvrni sud/izvritelj bez odlaganja dostavlja isprave sudu, organu ili organizaciji koja vodi odgovarajuu javnu knjigu, zastaje sa postupkom dok upis ne bude okonan. Ako se izvrenje predlae na delu zgrade koji nisu upisani u javnu knjigu I izv.pov u predlogu navede da se nepokretnost ne moe se

upisati u javnu knjigu, sud reenjem dozvoljava izvrenje na nepokretnosti ako izvrni poverilac dostavi kao dokas gradjevinski dozvolu koja glasi na ime izvrnog dunika, ako ona ne postoji ili ne glasi na njega, mora da dostavi isprave kojima se dokazuje vanknjina svojina izvrpnog dunika. Zakon posebno ureuje izvrenje na nepokretnostima na podrujima gde ne postoje javne knjige. U ovom sluaju izvrni poverilac uz predlog za izvrenje mora da priloi ispravu koja slui kao dokaz prava svojine ( tapija). Stvarnu nadlenost imaju osnovni sudovi odnosno privredni sudovi, dok se mesna nadlenost se odreuje prema mestu nalaenja nepokretnosti. PREDMET IZVRENJA Predmet izvrenja u ovom postupku jeste nepokretnost u svojini izvrnog dunika. Ako je izvrni dunik suvlasnik, izvrenje se odreuje na idealnom delu nepokretnosti na kojoj je suvlasnik. Uz saglasnost ostalih suvlasnija sud odreuje prodaju cele suvlasnike nepokretnosti treem licu ili nekom od suvlasnika. Iz cene ostvarene prodajom nepokretnosti namisruju se ostali suvlasnici pre namirenja poverioca I pre naknade trokova. Suvlasnici zadravaju pravo pree kupovine nepokretnosti. UPIS REENJA O IZVRENJU U JAVNU KNJIGU I ZABELEBA PRODAJE Na osnovu reenja o izvrenju, odnosno zakljuka izvritelja o sprovodjenju izvrenja, izvrni poverilac moe zahtevati upis zalonog prava na nepokretnosti koja je predmet izvrenja. Dejstva upisa, odnosno zabelebe su trojaka: 1. Izvrni poverilac stie pravo da svoje potraivanje namiri iz nepokretnosti na koju se upis odnosi I u sluaju ako trea lica na istoj naknadno steknu pravo svojine, 2. Aktom upisa izvrni poverilac stie pravo prvnestva u namirenju iz nepokretnosti u odnosu na lica koja sun a toj neposkretnosti kasnije stekla zalono pravo ili pravo na namirenje I 3. Pod odreenim pretpostavkama izv.pov stie pravo pree kupovine nepokretnosti. Procesni znaaj upisa jeste u tome to se za namirenje nekog drugog potraivanja istog ili drugog izv poverioca ne moe sprovesti poseban postupak izvrenja na istoj nepokretnosti ( na 576 str ima objanjenje ali ne verujem da je bitno za priu <3 ). UTVRDJIVANJE VREDNOSTI NEPOKRETNOSTI Utvrivanju vrednosti neposkretnosti pristupa se po donoenju reenja o izvrenju. Vrednost nepokretnosti se utvruje u visini trine cene na dan procene.

Vrednost nepokretnosti se utvruje zakljukom. Odreivanje vrednosti nepokretnosti moe bitno uticati na tok izvrenja jes svako lice koje se po pravu prvenstva nalazi ispred izv.pov. koji je predloio izvrenje moe predloiti obudtavu istog ako utvrena vrednost ne pokriva iznos njegovog potraivanja. Predlog za obustavu izvrenja ( zbog nedostatka pokria) moe se podneti u roku od 8 dana od dana zakljuka o prodaji. PRODAJA NEPOKRETNOSTI Po utvrivanju vrednosti nepokretnosti sud, osnosno izvritelj donsoi zakljuak kojim se odreuje njena prodaja. Zakljukom se odrejuju nain I uslovi prodaje, vreme I mesto prodaje Zakljuak o prodaji se dostavlja strankama, zalonim poveriocima, uesnicima u postupku, licima koja imaju zakonsko pravo pree kupovine I nadlenom organu poreske uprave. Sa stanovita vremenskog razvoja postupka relavantno je vreme ( dan) objavljivanja zakljuka o prodaji na oglasnoj table. Od tog trenutka pa do dana prodaje nepokretnosti ne moe proi manje od 15 niti vie od 30 dana. Pretpostavljani nain pordaje jete usmeno nadmetanje. Stranke se mogu sporazumeti da se prodaja nepokretnosti izvri neposrednom pogodbom. ZIO propisuje shodnu primenu odredaba kojima je regulisan postupak prodaje pokretnih stvari. Javno nadmetanje se odrava u sudskoj zgradi. U javnom nadmetanju ne mogu uestvovati sledea lica: izvrni dunik, sudija, sudski izvritelj, zamenik izvritelja, kao ni lica koja su uestvovala u proceni vrednosti nepokretnosti. Poloeno jemstvo se gubi ako lica koja su dala najpovoljniju ponudu na poloe ponuenu cenu u roku. Jemstvo se polae I u sluaju prodaje nepokretnosti neposrednom pogodbom. Poetna cena na prvom javnom nadmetanju je 60% vrednosti nepokretnosti. Na drugom 30%. Lice za zakonskim pravom pree kupovine nepokretnosti moe odmah po zakljuenju javnog nadmetanja dati izjavu o tome da nepokretnost kupuje pod uslovima kao u najpovoljnijom ponudi. Zakljukom o prodaji nepokretnosti odreuje se rok u kojem kupac mora da ploi cenu za nepokretnos prodatu putem javnog nadmetanja ( neposrednom pogodbom). Ako ne poloi iznos prodajne cene ssud / izvritelj proglaava prodaju prema tom ponuau bez dejstva I poziva drugog ponuaa da kupi nepokretnost. Ako ni jedan od ponuaa ne poloi cenu, dalji tok postupka zavisi od toga da li je u pitanju prvo ili

drugo javno nadmetanje. Ako je prvo nadmetanje, zakazuje se drugo. Ako je drugo nadmetanje bilo neuspeno poverilac mora sa se izjasni da li eli prodaju nepokretnosti neposrednom pogodbom. Ako nepokretnost ne bude prodata ni neposrednom pogodbom, izv.pov. se poziva na davanje izjave o tome da li eli namirenje dosuivanjem nepokretnosti. Stranke ( izv.po. I izv.du) mogu se sporazumeti da se prodaja nepokretnosti izvri neposrednom pogodbom. Do ovoga dolazi I ako prodaja javnim nadmetanjem je bila neuspena. Kod ovog vida jemstvo se polae neposredno pre zakljuenja ugovora. Zakljuak o dodeljivanju nepokrenosti prodate neposrednom pogodbom donosi sud/ izvritelj, I objavljuje se na oglasnoj table suda a dostavlja strankama u postupku. DEJSTVA PRODAJE NEPOKRETNOSTI Posle polaganja cene sud, odnosno izvritelj donosi zakljuak o predaji nepokretnosti kupcu I upisu prava svojine ovog lica u odgovarajuu javnu knjigu. Protiv ovog zakljuka moe se podneti zahtev za otkanjanje nepravilnosti u sprovoenju izvrenja. Zahtev je nesuspenzivan, a o njemu sud odluuje reenjem. Usvajanje zahteva ne utie na izvrenu prodaju, ali moe predtavljati osnov za naknadu tete. Prodajom izvrni dunik gubi pravo na dravinu nepokretnosti koja je bila predmet izvrenja I mora je predate kupcu odmah po dostavljanju zakljuka o njenoj prodaji. Nakon to donese zakljuak o predaji sud/izvritelj nalae duniku ispranjenje I predaju nepokretnosti kupcu. Zalono pravo upisano na nepokretnosti gasi se danom predaje nepokretnosti kupcu. Stvarne slubenosti na nepokretnosti ne gase se prodajom nepokretnosti. Ne gase se ni line slubenosti ni stvarni tereti koji su u javnu knjigu upisani pre prava zalonih poverilaca I prava na namirenje izvrnih poverilaca na iji je predlog odreeno izvrenje. Line slubenosti mogu se ugasiti I na zahtev izvrnog poverioca uz odgovarajuu naknadu. Prodajom nepokretnosti ne prestaje zakup nepokretnosti ako su navedene nepokretnosti pre donoenja reenja o izvrenju bile predate u dravinu zakupcu. Ne prestaje I zakup stana na odreeno vreme steen pre sticanja zalonog prava. OBUSTAVLJANJE IZVRENJA Do obustave izvrenja dolazi u sluaju nedostatka pokria po predlogu lica koje se po redu prvenstva nalazi ispred izvrnog poverioca. Do njega dolazi I u sluaju kada se nepokretnost nije mogla prodati ni na drugom javnom nadmetanju ili putem

neposredne pogodbe , a izvrni poverilac ne iskoristi pravo da u tom sluaju sam postane kupac nepokretnosti njenim dosudjenjem. ZAKLJUAK O NAMIRENJU I BRISANJE PRAVA I TERETA O namirenju izvrnih poverilaca I drugih lica koja polau pravo na namirenje sud/izvritelj odluuje zakljukom koji donosi na osnovu stanja u spisima I odgovarajuih knjiga ( ovde imam podvuen jo ceo jedan pasus ali ako te posle svega ovog bude pitao I to, onda je peder!) OSPORAVANJE POTRAIVANJA I UPUIVANJE NA PARNICU U roku od 15 dana od dana donoenja zakljuka o namirenju, izvrni poverilac ili drugo lice koje se namiruje iz prodajne cene nepokretnosti, ako je to od uticaja na njegovo namirenje, mogu osporavati postojanje odreenog potraivanja , njegovu visinu I red namirenja. Ako lice koje osporava tue potraivanje to dokazuje pravosnanom presudom javnom ili po zakonu overenom ispravom, o osporavanju potraivanja se odluuje u izvrnom postupku. Ako navedenih dokaza nema upuuje se da u roku od 15 dana pokrene parnicu ukoliko odluka zavisi od spornih injenica. Pre suda koja je doneta u pp deluje prema izvrnom duniku I svim izvrim poveriocima. NAMIRENJE IZVRNIH POVERILACA Namirenju izvrnih poverilaca pristupa se odmah po izvrenoj prodaji I po predaji kupoprodajne cene sudu/izvritelju kada se donosi zakljuak o namirenju. Iz ostvarene prodajne cene namiruju se izvrni poverilac, po ijem predlogu je odreeno izvrenje, I zaloni poverioci I kada nisu prijavili svoja potraivanja, kao I lica koja imaju pravo za naknadu za line slubenosti. Viak prodajne cene vraa se izvrnom duniku ako za to nema smetnji. Red namirenja privilegovanih potraivanja je sledei: 1. Trokovi izvrnog postupka, 2. Potraivanja na osnovu zakonskog izdravanja. Po namirenju navedenih potraivanja namiruju se: 1. Potraivanja obezbeena zalonim pravom,2. Potraivanja za line slubenosti I stvarne terete koji se gase prodajom a nastali su pre pokretanja ip,3. Potraivanja izvrnih poverilaca po ijem predlogu je odreeno izvrenje. Zaloni poverioci se namiruju po redosledu sticanja zalonog prava, a poverioci naknade za line slubenosti I stvarne terete po redu upisa u jvanu knjigu. Trokovi I kamate za poslednje tri godine do donoenja reenja o prodaji nepokretnosti odreeni izvrnom ispravom namiruju se po istom redu kao I glavna potraivanja.

140. ( 586 str.)

Predmet izvrenja u ovom postupku jeste odreeno potraivanje koje izvrni dunik ima prema treem licu. Izvrne radnje su : 1. Zaplena potraivanja, 2. Prenos potraivanja izvrnog dunika na poverioca. Predmet izvrenja ine novana I nenovana potraivanja. Predlogom za izvrenje poverilac moe zahtevati da se samo odredi plenidba potraivanja. Prenos potraivanja se moe zahtevati I kasnije u roku od 30 dana od trenutka donoenja reenjao zapleni dunikovog potraivanja, odnosno od dana kada je poveriocu dostavljno obavetenje o izjanjenju dunika izvrnog dunika. Ako izvrni poverilac u navedenom roku ne zahteva prenos potraivanja, dolazi do obustave izvrenja. IZUZIMANJE OD IZVRENJA I OGRANIENJE IZVRENJA Na odreenim potraivanjima nije doputeno odrediti izvrenje. Od izvrenja su izuzeta sledea potraivanja izvrnog dunika: 1. Primanja po osnovu zakonskog izdravanja, naknade tete nastale usled oteenja zdravlja ili umanjenja, odnosno gubitka radne sposobnosti, 2. Primanja po osnovu naknade zbog telesnog oteenja po propisima o invalidskom osiguranju, 3. Primanja po osnovu socijalne pomoi, 4. Primanja po osnovu privremene nezaposlenosti, 5. Primanja po osnovu dodatka za decu, 6. Primanja po osnovu stipendije uenicima I studentima, 7. Druga potraivanja iji je prenos zabranjem zakonom. Na pojedinim potraivanjima izvrenje je ogranieno. Izvrenje na zaradi, penziji I naknadi zarade moe se sprovesti do iznosa od 2/3 primanja izvrnog dunika, po navedenom osnovu. Ako se izvrenje sprovodi na minimalnoj zaradi , predmet izvrenja moe biti samo iznos do zarade. POKRETANJE POSTUPKA Postupak se moe pokrenuti predlogom izvrnog poverioca, ali I po slubenoj dunosti. Stvarnu nadlenost imaju osnovni odnosno privredni sudovi. Mesno su nadleni sudovi na ijem podruju izvrni dunik ima prebivalite, odnosno sedite. Ako izvrni dunik nema prebivalite u RS, mesno je nadlean sud boravita izvrnog dunika. Ako nema ni boravite, mesno je nadlean sud prebivalita

dunikovog dunika. Ako ni ovo lice nema prebivalite, mesno je nadlean sud na ijem se podruju nalazi boravite dunikovog dunika. Ista pravila kada je u pitanju pravno lice koje nema sedite u RS. PLENIDBA POTRAIVANJA Prva izvrna radnja u ovom postupku jeste plenidba potraivanja. Odreuje se reenjem suda ili zakljukom izvritelja o zapleni potraivanja ako je izvrenje povereno izvritelju. Zaplena ima dvojako dejstvo. Prvo, njome se zabranjuje duniku izvrnog dunika da potraivanje izmiri izvrnom duniku ( zabrana ispunjenja). Drugo, izvrnom duniku se zabranjuje da naplati potraivanje I da njome raspolae u korist trih lica ili svog dunika ( zabrana raspolaganja). Dostavljanjem reenja, odnosno zakljuka o zapleni potraivanja izvrnom duniku, poverilac stie zalono pravo na potraivanju. Zalono pravo obuhvata I kamatu koju daje zaplenjeno potraivanj. Ako je zaplenjeno potraivanje bilo obezbeeno zalogom ili hipotekom, izvrni poverilac zaplenom stupa na mesto izvrnog dunika. U sluaju da vie izvrnih poverilaca trai izvrenje na istom dunikovom potraivanju, red prvenstva zalonih prava odreuje se prema danu donoenja odluke o zapleni. Poverioci istog reda prvenstva namiruju se srezmerno ako se iz zaplenjenog potraivanja nemogu namiriti u celini. Po predlogu izvrnog poverioca sud odnosno izvritelj poziva dunika izvrnog dunika da se u odreenom roku izjasni o tome da li I u kom obimu priznaje zaplenjeno potraivanje, da li je voljan dag a izmiri I da li je njegova obaveze eventualno uslovljena ispunjenjem druge obaveze. Po prijemu navedene izjave, ona se odmah dostavlja izvrnom poveriocu. PRENOS POTRAIVANJA IZVRNOG POVERIOCA Po predlogu izvrnog poverioca, sud/izvritelj donosi zakljuak o prenosu potraivanja. Zaplenjeno potraivanje se prema predlogu izvrnog poverioca prenosi radi naplate ili umesto naplate. Prenos novanog potraivanja koje je po definiciji deljivo odreuje se I sprovodi samo u iznosu koji je potreban za namirenje potraivanja poverioca. Kada vie izvrnih poverilaca istovremeno trai izvrenje na istom deljivom potraivanju, prenos e odreuje odgovarajui iznosima u korist svakog izvrnog poverioca. Prenos je sproveden dostavljanjem odgovarajueg zakljuka duniku izvrnog dunika. Dunik izvrnog dunika moe poloiti ceo iznos potraivanja ili samo dospeli

iznos kod suda, ako na prenesenom potraivanju , osim izvrnog povrioca, I druga lica istiu neko svoje prao na tom potraivanju. PRENOS POTRAIVANJA RADI NAPLATE ( skratila maximalno, 591 str pa vidi) Prenosom radi naplate izvrni poverilac stie pravo da od dunika izvrnog dunika trai isplatu dospelog iznosa odreenog u zakljuku o presnosu potraivanja. Prema izvrnom poveriocu dunik izvrnog dunika moe isticati sve one prigovore koje bi mogao istai protiv izvrnog dunika. Kada je potraivanje koje je predmet izvrenja upisano u javnu knjigu, prenos radi naplate se upisuje po slubenoj dunosti. U sluaju kada je potraivanje izvrnog dunika prema duniku uslovljeno obavezom predaje stvari koja se nalazi u dravini izvrnog dunika , I ako je takva obaveza utvrena pravosnanom presudom, izvrni poverilac moe predloiti predaju svari sudu u cilju ispunjenja obaveze prema duniku izvrnog dunika, Ako izvrni dunik ne postupi po odluci suda u roku koji mu je odreen, izvrni poverilac moe predloiti sprovoenje izvrenja radi predaje stvari. PRENOS POTRAIVANJA UMESTO NAPLATE Ovom izvrnom radnjom zaplenjeno potraivanje prelazi na izvrnog poverioca do prenesenog iznosa sa dejstvom ustupanja potraivanja uz naknadu. Re je o jednoj vrsti cesije potraivanja sa izvrnog dunika na izvrnog poverioca. Izvrni dunik odgovara za istinitos I naplativost prenesenog potraivanja u suprotnom ima obavezu naknade tete izvrnom poveriocu na kojeg je preneto potraivanje. IZVRENJE NA ZARADI I DRUGIM NOVANIM PRIMANJIMA U pitanju je takodje poseban postupak izvrenja na novanom potraivanju izvrnog dunika ostvarenog po osnovu zarade koju ova stranka ima prema poslodavcu. Reenjem /zakljukom o plenidbi zarade odreuje se plenidba na odreenom delu zarade izvrnog dunika I nalae dravnom organu, pravnom licu ili drugom poslodavcu koji izvrnom duniku isplauje zaradu, da novani iznos za koji je odreeno izvrenje isplati odnosno isplauje izvrnom po veriocu. U zaradu u smisli ZIO ulaze sva primanja zaposlenog po osnovu rada. Odreena primanja imaju privilegovan poloaj. ( na 594 str dole pria o tome ali je toliko dosadno da I da ti iskucam nee zapamtiti al ako hoe proitaj.) Ako posle zapoetog izvrenja bude podnesen novi predlog za izvrenje, ranije doneto reenje o izvrenju se menja obuhvatajui novog povetioca uz ponovno odreivanje

iznosa koji e se ubudue isplaivati poveriocima navedenih potraivanja.Protiv njega dozvoljen prigovor. Mesto naplate potraivanja odeuje se samo za ona potraivanja kod kojih je doputeno gotovinsko plaanje. U cilju spreavanja zloupotreba ZIO regulie I situacije u kojima dolazi do promene poslodavca izvrnog dunika. Poslodavac kod kojeg izvrni dunik nije vie u random odnosu ima obavezu da bez odlaganja obavesti sud/ izvritelja o prestanku radnog odnosa. Zabrana stavljena na zaradu izvrnog dunika po njegovom pristanku ( administrativna zabrana) ima pravno dejstvo reenja o izvrenju na zaradi samo pod uslovom ako je stavljena pre donoenja reenja o izvenja. IZVRENJE NA RAUNU IZVRNOG DUNIKA ( skratila dosta, pogledaj 596 str.) Ova vrsta izvrenja na novanom potraivanju izvrnog dunika sprovodi se prema izvrnom duniku koji ima svojstvo pravnog lica, preduzetnika I fizikog lica koje obavlja delatnost. Predmet izvrenja jesu sva novana sredstva izvrnog dunika na raunu kod banaka ili drugih finansijiskih organizacija, osnim onih koja su zakonom izuzeta od izvrenja. Reenje o izvrenju/zakljuak o sprovodjenju izvrenja dostavlja se organizaciji za prinudnu naplatu s nalogom da se novani iznos za koji je odreeno izvrenje prenese sa rauna izvrnog dunika na raun izvrnog poverioca. Po prijemu reenja, organizacija za prinudnu naplatu bez odlaganja nalae I nadlenom dravnom organu kod kojih izvrni dunik ima otvorene raune da izvre blokadu svih rauna I bez odlaganja dostave stanje na svim raunima uz zabranu otvaranja novih rauna. Kada se izvrenje sprovodi protiv dva ili vie izvrnih dunika koji solidarno odgovaraju za obavezu iz izvrne isprave ikoji su obuhvaeni istim reenjem o izvrenju, organizacija za prinudnu naplatu blokira raune svih solidarnih izvrnih dunika, a prenos sredstaa vri prema redosledu odreenom u reenju. Organizacija za prinudnu naplatu duna je da svakodnevno izvetava sud o sprovedenim izvrnim radnjama, U obavezi je takodje da u roku od 15 dana od prijema reenja obavesti sud da izvrenje nije sprovedeno.Sud u roku od 5 radnih dana od prijema navedenog obavetenja poziva izvrnog poverioca da se izjasni o daljem toku postupka. Ako se poverilac u roku koji odredi sud ne izjasni postupak se

obustavlja. Moe doi I do zastoja postupka po zahtevu izvrnog poverioca koji podnese dokaz da je pred sudom povukao predlog za izvrenje. IZVRENJE NA TEDNOM ULOGU I TEKUEM RAUNU Vri se zaplenom potraivanja I isplatom izvnom poeriocu. Reenje ili zakljuak o zapleni sud/ izvritelj dostavlja izvrnom duniku tek od momenta kada od organizacije kod koje se vodi njegov tedni ulog primi obavetenje o sprovoenju zabrane. Namirenje izvrnog poverioca iz zaplenjenog tednogu uloga ostvaruje se prema pravilim izvrenja na novanom potraivanju izvrnog dunika.

141. ( 600 str.)

Ovaj vid izvrenja na potraivanjima izvrnog dunika moe za predmet izvrenja imati HOV I udele u privrednom drutvu. Izvrne radnje u ovom postupku su upis I sticanje zalonog prava, plenidba, procena, prodaja I namirenje izvrnog poverioca. IZVRENJE NA AKCIJAMA Izvrenje u ovom postupku sprovodi se sledeim izvrnim radnjama:1. Zaplenom,2.procenom,3.prodajom I namirenjem izvrnog poverioca. Reenje o izvrenju odnosno zakljuak o sprovodjenju izvrenja dostavlja se Centralnom registru hartija od vrednosti, izvrnom duniku I izvrnom poveriocu. Po dostavljanju navedenog reenja, CR vri odgovarajui upis iji je sadraj odreen zakonom ( nabrajani u priruniku ali mislim da nije vano). Upsom reenja o izvrenju / zakljuka o sprovodjenju izvrenja izvrni poverilac stie zalono pravo na akcijama koje su predmet izvrenja. Istovremeno se vri I plenidba akcija koje su predmet izvrenja. Posle ovog momenta izvrni dunik ne moe raspolagati zaplenjenim akcijama. Vrednost akcija utvruje sud, odnosno izvritelj. Unovavanje akcija koje su predmet berzanske trgovine ostvaruje se na bezi. Ako se akcije ne kotiraju na berzi ili se vrednos ne moe utvrditi sud/izvritelj moe da angauje struno lice radi procene vrednosti. Ako su u pitanju akcije koje se kotiraju na berzi, one se prodaju preko ovlaenog uesnika trita HOV, kojeg odreuje izvrni poverilac ili izvritelj. Na procenu I prodaju akcija kao I na namirenje izvrnog poverioca iz ostvarene cene, primenjuju se pravila o namirenju prodajom pokretnih stvari.

IZVRENJE NA DRUGIM HOV Izvrenje se vri sledeim izvrnim radnjama: 1. Zaplenom potraivanja,2.prenosom potraivanja. Plenidba potraivanja zasnovana na HOV kja se prenosi indosamentom, ili za ije je potraivanje inae potrabo posedovanje te hatrije, sprovodi se oduzimanjem te hartije od izvrnog dunika I njenom predajom sudu/ izvritelju. Prenos potraivanja je sproveden kada sud na HOV koja se prenosi indosamentom, ili na hartiji koja mora da bude podnesena da bi se ostvarila, stavi izjavu o prenosu I preda izvrnom poveriocu. U konkurenciji vie potraivanja, potraivanje se prenosi na onog izvrnog poverioca koji je prvi podneo predlog, a ako je vie izvrnih poverilaca podnelo predlog za izvrenje istog dana, potraivanje se prenosi na onog ije je potraivanje najvee. Prenos potraivanja moe biti izvren radi naplate ili umesto isplate prema optim pravilima o izvrenju na novanim potraivanjima izvrnog dunika. IZVRENJE NA UDELIMA U PRIVREDNOM DRUTVU Predmet izvrenja u ovom postupku jesu udeli koje izvrni dunik ima u drutvu sa ogranienom odgovornou zatim ortakom I komanditnom drutvu. Sprovodjenju izvrenja pristupa se po dostavljanju reenja o izvrenju/zakljuka o sprovoenju izvrenja. Navedeno reenje/zakljuak dostavlja se strankama u postupku. Upisom reenj/zakljuka, izvrni poverilac stie zalono pravo na udelu koji je predmet izvrenja, a vri se I plenidba udela. Agencija za privredne register izstovremeno vri zabelebu pokretanja postupka izvrenja prinudnom prodajom na udelu. Od momenta upisa izvrni dunik ne moe raspolagati udelom. Procena I prodaja udela vri se prema odredbama kojima se reguliu procena I prodaja pokretnih stvari.

142. ( 603 str.)

Posebna pravila za namirenje pojedinih potraivanja odnose se na izvrenje novanih potraivanja. Kao osnovno pravilo namirenja izvrnih poverilaca vai da se isti namiruju prema redosledu upisu zalonih prava u odgovarajuu javnu knjigu.

Posebna pravila odnose se na namirenje: 1. Nedospelih potraivanja,2. Potraivanja pod uslovom,3. Potraivanja obezbeena predbelebom zalonog prava,4. Potraivanja u pogledu kojih je upisana zabeleba pokretanja spora. Zaloni poverilac koji je zalono pravo stekao I upisao pre zalonog prava izvrnog poverioca ima pravo da, iz cene ostvarene prodajom zaloene stvar i ili prava, pre ostalih poverilaca namiri dospelo potraivanje, kamatu, trokove uvanja zaloene stvari. U pogledu nedospelih potraivanja koja su na opisani nain obezbeena zalonim pravom, iznos tih potraivanja se izdvaja I deponuje u sudu I isplauje prema rokovima dospea tog potraivanja. Ako se namiruje nedospelo potraivanje za koje je ugovorena kamata, potraivanje se isplauje sa iznosom te kamate. Ako se namiruje nedospelo potraivanje za koje nije ugovorena kamata, ono se isplauje po obdijanju iznosa koji odgovara zakonskoj zateznoj kamati od dana donoenja zakljuka o namirenju do dana dospleosti tog potraivanja. Potraivanje pod uslovom koje je obezbeeno zalonim pravom izdvaja se I polae u sudski deposit I isplauje se kad nastupi odloni uslov ili kad postane izvesno da raskidni uslov nee natupiti. Ako odloni uslov ne nastupi ili raskidni nastupi, iznos izdovjen u sudski deposit slui za namirenje izvrnih poverilaca ija potraivanja nisu uopte ili potpuno namirena. Ako je u javnu knjigu upisana predbeleba zalonog prava a lice u iju korist predbeleba upisana dokae da je u toku postupak za opravdanje predbelebe ili da nije protekao rok za pokretanje tog postupka, potraivanje na koje se predbeleba odnosi namirije se na nain na koji se namiruju potraivanja pod odlonim uslovom. Potraivanje za koje je u javnoj knjizi izvren upis o pokretanju spora radi brisanja zalonog prava, ili zabeleba postojanja spora, namiruje se na nain kako se namiruju potraivanja pod raskidnim uslovom.

143. ( 605 str.)

U pitanju je postupak koji se principijelno razlikuje od ostalih postupaka u vezi sa izvrenjem novanih potraivanja.

Postoje tri osnovne razlike. Prva I najznaajnija jeste u tome to o predlogu za izvrenje odluuje izvritelja ne sud. Drugo, re je o postupku izvrenja na osnovu verodostojne isprave. Tree, u pitanju je izvrni postupak koji se vodi povodom ostarivanja samo onih novanih potraivanja koja nastanu po osnovu izvrenih komunalnih I slinih usluga. Predlog za izvrenje se podnosi izvritelj na ijem se podruju nalazi sedite izvrnog poverioca. Izvrni poverilac mora uz predlog da priloiti I pismeni dokaz da je pre pokretanja izvrnog postupka opomenuo izvrnog dunika da ispuni odreenu obavezu. O predlogu za izvrenje izvritelj odluuje zakljukom , koji se mora doneti u roku od 8 dana od dana prijema predloga za izvrenje. Nedoputen I neuredan predlog za izvrenje izvritelj odbacuje a neosnovan odbija. Ako je predlog doputen I priloena verod.isp. izvritelj zakljukom o izvrenju nalae izvrnom duniku da u roku od 8 dana od prijema zakljuka izmiri odreeno potraivanje zajedno sa odmerenim trokovima, a istovremeno odreuje izvrenje radi ostvarivanja tih potraivanja. Protiv zakljuka kojim se usvajapredlog za izvrenje , izvrni dunik moe uloiti prigovor. Prigovor izvrnog dunika moe biti izjavljen samo iz odreenih razloga: 1. Ako se ver,isp ne odnosi na izvrnog dunika,2. Ako obaveza iz ver.isp. nije dospela, ili uslov nije ispunjen,3. Ako je obaveza izvrena ili na drugi nain prestala, u celini ili delimino,4. Ako je potraivanje zastarelo. Tek ako je izjavljen prigovor postupak dobija znaenje sudskog postupka. O prigovoru odluuje trolano vee suda na ijem podruju se nalazi sedite izvrnog poverioca. Rok za dostavljanje prigovora sudu iznosi 5 radnih dana od dana podnoenja prigovora. Ako sud smatra da nacrt odluke o prigovoru koji je sainio izvritelj potpuno odgovara reenju koje bi sam doneo, sud na nacrt odluke stavlja otisak tambilja kojim se predloena odluka usvaja. Nacrt odluke sa otiskom tambilja ima snagu reenja o izvrenju.

144. (607 str.)

Predmet izvrenja u ovom postupku jesu pokretne indivindualno odreene ili zamenjljive stvari u dravini izvrnog dunika ili nekog treeg lica. Postupak se pokree predlogom. Za odluivanje o predlogu za izvrenje I sprovoenje izvrenja mesno je nadlean sud na ijem se podruju nalaze stvari koje su predmet izvrenja. Izvrenje radi predaje stvari rezlikuje se u zavisnosti od vrste stvari koja je predmet izvrenja. U predlogu mora biti precizno odreena stvar ili stvari koje su predmet izvrenja. Izvrenje se sprovodi tako to (sudski ili privatni) izvritelj oduzima navedene stvari od izvrnog dunika I uz potvrdu ih predaje izvrnom poveriocu. Na opisan nain izvrenje se sprovodi I ako se stvari nalaze kod treeg lica koje je voljno da ihh preda. Ako tre lice nije voljno da ih preda , poverilac moe predloiti sudu / izvritelju, da se na njega prenese potraivanje izvrnog dunika prema trrem licu za predaju stvari. Kad stvari koje su predmet izvrenja nisu naene kod izvrnog dunika ili treeg lica, izvrni poverilac moe predloiti da se isplati suma u vrednosti te stvari. Navedeni predlog poverilac mora postaviti u roku od 8 dana od prijema obavetenja da stvari koje su predmet izvrenja nisu nadjene ni kod izv.du ni kod treeg lica. Ukoliko predlog ne bude postavljen u propisanom roku, izvrenje se obustavlja.Ako je podnesen, sud/izvritelj procenjuje vrednost stvari I nalae izv du da u odreenom roku isplati sumu u vrednosti stvari. Postupak izvrenja lada izvrna isprava glasi na isporuku odreene koliine zameljivih stvari koje se nalaze kod izv du ili treeg lica sprovodi se prema pravilima propisanim za predaju indivindualno odreene stvari. Od navedenih pravila odstupa se u sluaju ako te stvari nisu nadjene ni kod izvrnog dunika ni kod treeg lica. Izvrni poverilac moe predloiti da se izvrenje sprovede tako to bi ga sud ovlastio da u odreenom roku o troku izv du te zamenljive stvari pribavi na drugoj strain. Predlog se mora postaviti u roku od 8 dana od dana kada je sud obaveten da stvari nisu nadjene. Po predlogu izv pov sud/izvritelj zakljukom nalae izv du da u odeenom roku poloi iznos potrebn za nabavku tih stvari I odreuje izvrenje radi nalate tog iznosa sa zateznom kamatom. Izvrenje se obustavlja ako izv pov nije u roku podneo predlog za nabavku zamenljivih stvari na drugoj strain. Izvrenje se ne obustavlja ako je poverilac blagovremeno stavio predlog da mu izv du isplati vrednost stvari koje je duan predati.

145. (609 str.)

POKRETANJE POSTUPKA, NADLENOST Postupak se pokree u cilju izvrenja zahteva za predaju odreene nepokretnosti, a po predlogu izv pov. Mesno nadlean sud za odluivanje o predlogu za izvrenje radi ispranjenja I predaje nepokretnosti I za sprovodjenje izvrenja jeste sud na ijem se podruju nalazi nepokretnost. Ako se ona nalazi na podruju vie sudova, svaki od tih sudova moe biti nadlean, a postupae onaj sud kojem se obrati poverilac podnoenjem predloga za izvrenje. Moe se izvrenje poveriti I izvritelju. SPROVODJENJE IZVRENJA Izvrenje se sprovodi tako to (sudski ili privatni) izvritelj po udaljenju lica I uklanjanja stvari iz nepokretnosti predaje nepokretnost u posed izvrno poveriocu. Ipranjenu I predaji nepokretnosti pristupa se po isteku roka od 8 dana od dana dostavljanja reenja o izvrenju izv du. O izvrenju se obavetava I or gan starateljstva ako su iseljenjem iz nepokretnosti obuhvaena I maloletna lica. Najkasnije 8 dana pre sprovodjenja izvenja sudski izvritelj mora obavestiti poverioca da je duan da obezbesi potrebnu radnu snagu I sredstva radi sprovodjenja izvrenja. Ako odreena lica ometaju sprovoenje izvrenja ona se udaljavaju , a moe se izrei I novana kazna. Ukoliko nepokretnost treba osloboditi pokretnih stvari koje pripadaju izv du ili treim licima te stvari se predaju izv du, ako on nije pristan, te stva ri se predaju odraslom lanu njegovog domainsta ili punomoniku. Ako navedena lica ne prisustvuju ili ne ele da prime stvari, one se predaju na uvanje drugom licu ili izvrnom poveriocu o troku izv du. O predaji stvari na uvanje izvritelj sainjava zapisnik. O svemu se obavetava izv du kome se ostavlja rok u kom moe zahtevati predaju stvari. Istovremeno se upozorava dap o isteku roka stvari e biti prodate I da e iz ostvarene cene biti namireni trokovi uvanja I prodaje stvari. Prodaja stvari se obavlja po pravilima kojima se regulie izvrenje novanog potraivanja na pokretnim stvarima.

146. , ( 611 str.)

U ovom postupku pristupa se prinudnom izvrenju obavze izvrnog dunika na preduzimanje, uzdravanje ili trpljenje radnje odreene u ispravi. Vodjenje navedenih postupaka ne oduzima pravo izvrnom poveriocu da u parninom postupku zahteva nadoknadu tete koja je prouzrokovana postupcima izvrnog dunika, koji su protivni obavezi utvrenoj u izvrnoj ispravi. POKRETANJE POSTUPKA, NADLENOST Postupak se pokree predlogom, a mesno nadlean sud za odluivanje o predlogu za izvrenje I sprovodjenje izvrenja jeste sud na ijem podruju izvrni dunik, prema izvrnoj ispravi, treba da izvri obavezu. INJNJE Izvrenje se razlikuje prema prirodi radnje koju je dunik u obavezi da preduzme I u tom smislu postoje pravila koja se tiu izvrenja zamenljivih/ nezamenljivih radnji. Ako je u pitanju ostvarivanje obaveze na radnju koju moe obaviti I drugo lice a ne samo izv du, izvrenje se sprovodi na taj nain to sud odnosno izvritelj ovlauje izvrnog dunika da obavljanje te radnje poveri nekom drugom licu ili da je sam preduzme. U predlogu pov mora da predloi da sud reenjem naloi izv du da poloi odreeni novani iznos potreban za podmirenje trokova koji e nastati obavljanjem te radnje od strane drugog lica ili izv pov. Ukoliko dunik poloi odgovarajui iznos izv pov mora u roku koji mu odredi sud izvriti radnju, u suprotnom dolazi do obustave postupka. Ukoliko se pokae da je na osnovu prvobitno utvrenih trokova za preduzimanje radnje od dunika pribavljeno vie sredstava nego to je bilo potrebno za pokrie trokova obavljanja radnje I trokova postupka, sud po predlogu izv du vraa razliku ili nalae izv pov da ih vrati u odreenom roku. Kada je u pitanju izvrenje radnje koju moe obaviti samo izvrni dunik, sud reenjem o izvrenju a izvritelj zakljunok o sprovoenju izvrenja, odreuje rok u kom dunik treba da preduzme navedenu radnju. Ako dunik ne ispuni obavezu, sud pos l dunosti sprovodi reenje o izreenoj novanoj kazni. Postupak se ponavlja sve dok izv du ne ispuni obavez.

Ako radnje koju moe obaviti izv du ne zavisi iskljuivo od njegove volje ( stvaranje odreenog umetnikog dela I sl) ne moe se zahtevati opisano izvrenje ve samo naknada tete. NEINJENJE I TRPLJENJE Prema pravilima za izvrenje nezamenljivih radnji, izvrenje se sprovodi kada se izv du ponaa protivno obavezi neinjenja odreene radnje ili protivno obavezi da trpi odreenu radnju izvrnog poverioca. Sud na predlog izv pov reenjem nalae izv du da poloi jemstvo za tetu ako bi se ta stranka I dalje ponaala protivno svojoj obavezi. Uslov za donoenje reenjajeste da izv pov uini verovatnim nastupanje tete. IZVRENJE RADI USPOSTAVLJANJA PREANJEG STANJA Izvrenju se pristupa u sluaju ako je zbog ponaanja izvrnog dunika protivno obavezi iz izv isprave nastala promena koja nije u skladu sa pravom izv pov. Dunik je preduzima radnje koje nije smeo da ini. Sud u ovom sluaju moe ovlastiti izv pov das am a po potrebi uz pomo izvritelja uspostavi predjanje stanje na rizik I troak izv dunika. IZVRENJE POVODOM PONOVNOG METANJA DRAVINE Kada je na osnovu izvrne isprave, donesene u postupku po tubi zbog smetanja dravine, izvrenje sprovedeno ili dunik dobrovoljno ispunio svoju obavezu, a posle ponovi smetanje koje se ne razlikuje od ranijeg, sud/ izvritelj po predlogu izv pov I na osnovi iste izv isprave donee reenje o izvrenju kojim se odreuje vraanje stvari u posed, odnosno kojim se izriu kazne za neizvrenje odreene nezamenljive radnje.

147. (615 str.)

1. PREDAJA I ODUZIMANJE DETETA U ovom postupku ostvaruje se odluka suda kojom se nareuje predaja deteta roditelju ili drugom licu, odnosno organizaciji kojoj je dete povereno na uvanje I vaspitanje. POKRETANJE POSTUPKA

Postupak se pokree predlogom. Za odluivanje o predlogu za izvrenje mesno je nadlean sud koji je optemesno nadlean za stranku koja zahteva izvrenje, kao I sud na ijem podruju se nalazi dete. Za sprovodjenje izvrenja mesno nadlean je sud na ijem podruju se dete nalazi u vreme izvrenja. U ovom postupku izvrenje se ne moe poveriti izvritelju. Predlog za izvrenje moe podneti roditelj, ili drugo lice, I ustanova kojoj je dete povereno na uvanje I vaspitanje. U predlogu mora biti odreeno sredstvo izvrenja. Ovaj vid izvrenja odreuje se na osnovu izvrne isprave ali se moe odrediti I na osnovu odluke o vrenju roditeljskog prava bez obzira na to da li je tom odlukom naloena predaja deteta. Reenjem o izvrenju predaja deteta moe se naloiti najirem krugu lica licu na koje se odnosi izvrna isprava, licu od ije volje zavisi predaja deteta, licu kod kojeg se dete nalazi u trenutku donoenja reenja.. Ako u odluci suda izvrnom duniku nije naloena predaja deteta, reenjem o izvrenju sud izdaje nalog za predaju u odreenom roku ili da se predaja deteta izvri odmah. TOK POSTUPKA Prilikom sprovodjenja izvrenja utvrena je obaveza suda da posebno vodi rauna o potrebi da se u najveoj moguoj meri zatiti interes deteta. Po potrebi sud poziva I kolskog psihologa. Reenje o izvrenju dostavlja se najkasnije 10 dana pre sprovodjenja izvrenja, Pozvani psiholog duan je da odmah po prijemu poziva izvri planirane aktivnosti u vezi sa izvrenjem. Duan je da obavesti sud o preduzetim aktivnostim I dostavi odgovarajue miljenje o najpogodnijem sredstvu izvrenja. Tokom selog postupka duan je da se stara o zatiti interesa deteta. Samo sprovoenje izvrenja zavisi o procene suda. Sud prema okolnostima sluaja odreuje nain izvrenja. Ako lice kod kojeg se dete nalazi ili lice od ije volje zavisi predaja deteta, ne postupi po nalogu suda ili oteava ili onemoguava sprovodjenje izvrenja, sud izrie odgovarajuu novanu kaznu ili kaznu zatvora. Reenjem protiv kojeg je doputen prigovor sud moe izrei I kaznu zatvora licu koje ne postupi po nalogu suda ali u najduem trajanju od 60 dana.

O vremenu I mestu preduzimanja izvrnih radnji po pravilima o linom dostavljanju obavetava se izv pov. Oduzimanje deteta sprovodi sudija u saradnji sa psihologom, a po potrebi I uz pomo policije. Kada je izvrnom ispravom ili reenjem o izvrenju naloeno da se dete preda bez odlaganja ili kad je ugroe ivot, zdravlje ili psihofiziki razvoj deteta, reenje o izvrenju predaje se izvrnom duniku prilikom preduzimanja prve izvrne radnje. Odsustvo lica od kojeg se dete uzima nije smetnja za sprovodjenje izvrenja. 2. IZVRENJE RADI ODRAVANJA LINIH ODNOSA SA DETETOM U postupku radi izvrenja odluka u kojima je utvreno pravo odreenog lica na odravanje linih odnosa sa detetom, izvrenje se sprovodi shodnom primenom odredaba o predaji I oduzimanju deteta. 3. IZVRENJE RADI ZATITE OD NASILJAA U PORODICI, ZATITE PRAVA DETETA I DRUGIH ODLUKA U VEZI SA PORODINIM ODNOSIMA U ovoj vrsti izvrnih postupaka izvrenje se odreuje shodnom primenom odredaba IO koje odgovaraju obavezi izv du odreenom izvrnom ispravom.

148. (618str.)
U postupku se ostvaruje izvrenje na osnovu izvrne isprave kojom je poslodavac duan da vrati zaposlenog na rad ili dag a rasporedi na odgovarajue radon mesto. POKRETANJE POSTUPKA, NADLENOST Postupak se pokree predlogom koji se podnosi u roku od 60 dana od dana kada je poverilac stekao pravo na njegovo podnoenje. Za odluivanje o predlogu I sprovodjenje izvrenja nadlean je sud na ijem se podruju nalasi sedite poslodavca. U ovom postupku izvrenje ne moe biti povereno izvritelju. TOK POSTUPKA, SPROVODJENJE IZVRENJA Izvrenje se sprovodi tako to se poslodavcu I odgovornom licu izriu novane kazne I postupak se ponavlja dok dunik ne ispuni svoju obavezu. Izvrni poverilac moe predloiti da sud donese reenje kojiim se odreuje obaveza izvrnog dunika da isplati mesene iznose zarade zaposlenog, koji su dospeli od

pravosnanosti presude do vraanja izvrnog poverioca na rad. Reenje kojim se usvaja predlog poverioca ima dejstva reenja o izvrenju. Ako je izvrni sud samo delimino usvojio isplatu naknade zarade, u delu I kojem je odbijen, izv pov moe pokrenuti parnini postupak ( dabome ). Po predlogu izvrnog dunika reenje o odreivanju naknade za zaradu moe biti stavljeno van snage. To se ini ako izv du dokae das u se po njegovom donoenju izmenile okolnosti na kojima je reenje zasnovano.

149. , ( 619 str.)

1. DEOBA U ovom postupku sud sprovodi fiziku ili pravnu deobu stvari odreenu u izvrnoj ispravi. POKRETANJE POSTUPKA Postupak se pokree predlogom. Za odluivanje o predlogu za izvrenje I sprovodjenje izvrenja mesno je nadlean sud na ijem se podruju nalazi suvlasnika stvar. TOK POSTUPKA, SPROVODJENJE IZVRENJA Nain deobe je odreen izvrnom ispravom. Fiziu deobu suvlasnike stvari odreuje sud ako je ona odreena izvrnom ispravom. Sud/izvritelj poziva uenike u postupku da prisustvuju sprovodjenju deobe a po potrebi odreuje I vetaenje. Pravna deoba se ostvaruje prodajom stvari ako je to odreeno izvrnom ispravom. Prodaja se ostvaruje prema pravilima koja vae za izvrenje novanog potraivanja na pokretnoj, odnosno nepokretnoj stvari. Trokove sprovoenja izvrenja snose svi suvlasnici srazmerno vrednosti svojih delova u stvari koja je predmet deobe. 2. UPISIVANJE U JAVNE KNJIGE U postupku se vri upis odreenih prava na nepokretnosti u javne knjige. POKRETANJE POSTUPKA, NADLENOST

Postupak se pokree predlogom, Za odluivanje po predlogu za izvrenje mesno je nadlean sud koji vodi javnu knjigu u koju se vri upis, odnosno sud odreen zakonom na ijem se podruju nalazi sud ili drugi organ koji vodi javnu knjigu. Za sprovodjenje izvrenja kojim je utvrena obaveza upisa u javnu knjigu nadlean je sud ili organ koji vodi javnu knjigu za tu nepokretnost. TOK POSTUPKA, SPROVODJENJE IZVRENJA Ako je izv du upisan u javnu knjigu kao vlasnik nepokretnosti reenjem o izvrenju odreuje se upis onog prava na koje je prema izvrnoj ispravi ovlaen izvrni poverilac. Upis odreen reenjem o izvrenju koji je doneo sud sprovodi se po slubenoj dunosti. Upis prava svojine izvrnog poverioca, kada provitna stranka nije upisana kao vlasnik te nepokretnosti moe se izvriti samo pod uslovom ako izvrni poverilac uz pr edlog za izvrenje, podnese odgovarajuu ispravu koja je podobna za upis prava svojine izv du na toj nepokretnosti. Ako izv po zahteva upis drugog prava na odreenoj nepokretnosti ( zaloga, plodouivanje) a izv du nije upisan kao vlasnik nepokretnosti, uz predlog za izvrenja mora podenti dokaze o tome da je dunik stekao pravo svojine na datoj nepokretnosti zahtevajui da se pravo svojine upie na izv du a zatim izvri upis njegovog prava. 3. IZDEJSTVOVANJE IZJAVE VOLJE U pitanju je procesna situacija u kojoj zapravo nema ni potrebe za pokretanjem I vodjenjem izvrnog postupka. Nastupanjem pravosnanosti sudske odluke kojom je tueni obavezan na davanje obredjene izjave volje smatra se da je izjava navedene sadrine data. U ovim okvirima dejstva korespondiraju onima koje proizvodi pravosnana preobraajna presuda, mada je re o zahtevu kondemnatornog znaaja. Kada je u pitanju obaveza davanja izjave volje koja je odreena sudskim poravnjanjem ili poravnanjem zakljuenim u upravnom postupku, smatra se da je izjava data danom nastupanja dospelosti obaveze po zakljuenom poravnanju. Ako je ispunjenje potraivanja na davanje izjave volje uslovljeno ispunjenjem neke obaveze ili uslova od strane duge stranke, smatrae se da je tueni dao izjavu volje kada je druga stranka ispunila svoju obavezi ili uslov, to se dokazuje javnom ispravom ili po zakonu overenom ispravom.

150. (622 str.)

Postupkom obezbeenja koji obuhvata vie razliitih sredstava obezbeenja ( izvrni) poverilac obezbeuje izvrenje svog potraivanja. Funkcija postupka je preventivna. Moe biti dvojako izraena. Prvo, postupak obezbeenja ima znaaj sticanja dodatne garancije za poverioca odreenog potraivanja da e potaivanje u vreme dospelosti biti naplaeno I drugo, postupak predstavlja sredstvo kojim se reaguje na postojanje realne opasnosti da e aktima dunika biti osujeeno ostvarivanje potraivanja u vremenu njegovog prinudnog izvrenja. Sredstva obezbeenja taksativno su odreena I obuhvataju: 1. Zalono pravo na nepokretnim I pokretnim stvarima na osnovu sporazuma stranaka,2. Zalono pravo na osnovu izvrne isprave,3. Prethodne mere, 4. Privremene mere. U postupku raspravljanja I odluivanja o predlogu za obezbeenje shodno se primenjuju odredbe ZPP-a, a u postupku izvrenja reenja o obezbeenju, shodno se primenjuju odredbe ZIO kojima se ureuje postupak izvrenja. NADLENOST I SASTAV SUDA Stvarna nadlenost sudova u ovom postupku odreuje se prema nadlenosti suda koji je pozvan da odluuje o osnovanosti potraivanja povodom kojeg se pokree postupak obezbeenja. Ako se postupak pokree pre pokretanja parninog postupka ili drugog u kome se odluuje o osnovanosti potraivanja, nadlean je onaj sud koji bi o potraivanju odluivao kao sud prvog stepena. Ako je postupak obezbeenja pokrenut istovremeno ili po pokretanju pp postupa I odluuje onaj sudodnosno organ koji odluuje o potraivanju. U navedenom sluaju postupak obezbeenja vodi se kao adhenzioni u okvirima postupka, parninog ili nekog drugog. Ako je predlog za obezbeenje podnet u toku postupka izvrenja, o njemu odluuj e sud pred kojim se vodi izvrni postupak. Za postupanje I odluivanje povodom obezbeenja na stvarima I pravima o kojima se voode javne knjige ili drugi registri iskljuivo je nadlean sud na ijem podruju se nalazi sedite organa ili organizacije koja vodi javnu knjigu ili registar.

Bez obzira na to u kom sastavu odluuje o osnovanosti potraivanja, inokosnom ili kolegijalnom, u postupku obezbeenja postupa I odluuje sudija pojedinac. Izvrenje reenja o obezbeenju moe biti povereno sudu ili izvritelju uz ogranienja koja vae u postupku izvrenja ( ne privatni izvr. povodom zahteva iz porodinih odnosa I vraanja zaposlenog na rad). OSNOVNA OBELEJA POSTUPKA Postupak se pokree predlogom ovlaenog lica, a moe se pokrenuti I po slubenoj dunosti ako je to zakonom izriito odreeno. U predlogu se navode: potraivanje ije se obezbeenje zahteva, zakonski razlozi za obezbeenje, injenice I dokazi iz kojih sud utvruje da je verovatno postojanje zakonskih razloga za obezbedjenje. Navodi se I vrsta srtdstava obezbeenja pod uslovom da sud usvoji predlog I izrekne obezbeenje. Sud je vezan raspravnom maksimom, moe razmatrati samo one injenice I izvesti samo one dokaze koje su predloile stranke. Sud moe doneti reenje o obezbeenju pre dostavljanja predloga protivnoj stranci I pre nego to joj omogui izjanjavanje o predlogu: 1. Ako bii predlaga zbog odlaganja mogao pretrpeti nenadoknadivu ili teko nadoknadivu tetu,2. Zbog otklanjanja neporedne opasnosti protivpravnog oteenja stvari ili gubit ka odnosno ugroavanja prava I 3. Zbog sprreavanja nasilja. U postupku obezbeenja potraivanja iz branih I porodinih odnosa po samom zakonu je iskljuena javnost. REENJE O PREDLOGU ZA OBEZBEENJE Reenjem se odluuje o predloenom sredstvu obezbeenja I obrazlae postojanje zakonskkih razloga za usvajanje predloga. Reenjm se moe odbaciti ili odbiti predlog za obezbeenje. PRAVNI LEKOVI U postupku je izriito iskljuena mogunost upotrebe vanrednih pravnih lekova revizije I predloga za ponavljanje postupka, a zahtev za preispitivanje pravosnane odluke je neprimenljiv imajui u vidu obeleja ovog pravnog leka I prirodu postupka obezbeenja. Protiv reenja o usvajanju, odbacivanju ili odbijanju predloga za obezbeenje doputen je prigovor. Za odluivanje o prigovoru nadleno je trolano vee suda koji

je doneo reenje o obezbeenju. Pravni lek nema suspenzivno dejstvo. Prigovor zadrava izvrenje reenja samo kada je to izriito odreeno. Rok za izjavljivanje pravnog leka iznosi 5 radnih dana I rauna se od dana dostavljanja reenja. Po prijemu prigovora pravni lek se bez odlaganja dostavlja sudu nadlenom da odluuje po prigovoru, koji odluuje u roku od 5 radnih dana od prijema spisa.

151. ( 625 str.)

Ova vrsta obezbeenja odnosi se na novano potraivanje. Njime poverilac obezbeenog pootraivanja stie dodatnu garanciju da e potraivanje u vreme dospelosti biti naplaeno. Postupak nije posledica postojanja realne opasnosti da e aktima dunika biti osujeeno ostvarivanje potraivanja u vremenu njegovog prinudnog izvrenja. POKRETANJE POSTUPKA, NADLENOST Postupak se pokree zajednikim predlogom stranaka, poverioca I dunika. Predlog je dvojako usmeren: Prvo, da se tako omogui nastanak izvrne isprave, sudskog poravnanja o postojanju I dospelosti potraivanja poverioca, drugo, da se novano potraivanje poverioca utvreno poravnanjem obezbedi zasnivanjem odgovarajueg zalonog prava. Za odluivanje po predlogu za obezbeenje potraivanja zasnivanjem zalonog prava na nepokretnosti mesno nadlean je sud koji vodi javnu knjigu u kojoj treba izvriti upis, odnosno sud na ijem je podruju organ koji vodi javnu knjigu u koju treba izvriti upis zalonog prava ( hipoteku) na nepokretnosti koja je predmet izvrenja. Za sprovodjenje obezbeenja ( ups zalonog prava) nadlean je sud odnosno organ koji vodi javnu knjigu za datu nepokretnost. Kada se potraivanje obezbeuje zalonim pravom na pokretnim stvarima za odreivanje I sprovoenje obezbeenja nadlean je sud mesta nalaenja tih stvari. TOK POSTUPKA Povodom predloga za obezbeenje a po predlogu stranaka sud zakazuje roite na kojem stranke zakljuuju sporazum o postojanju novanog potraivanja I vremenu njegovog dospea. Sporazum se unosi u sudski zapisnik I ima snagu sudskog

poravnanja. Sud nee dopustiti zakljuenje poravnanja ukoliko bi to znailo raspolaganje u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom I pravilima morala. Zalono pravo na stvarima koje su predmet izvrenja stie se upisom u odgovarajui registar. PRODAJA PREDMETA OBEZBEENJA Prodaji pokretnih I nepokretnih stvari koje su predmet obezbeenja pristupa se po predlogu poverioca I poto sud utvrdi da je sudsko poravnanje kojim je utvreno postojanje I dospelost novanog potraivanja izv pov, postal izvrno. Sud donosi reenje koje ima znaaj reenja o izvrenju. Ako je predmet obezbeenja nepokretna stvr izvrenje se sprovodi prema odredbama ZIO o izvrenju na nepokretnosti radi namirenja novanog potraivanja. Ako je predmet izvrenja pokretna stvar izv dunika, izvrenje se sprovo di prema pravilima koja reguliu izvrenje na pokretnim stvarima izv du radi namirenja novanog potraivanja.

152. ( 628 str.)

U ovom postupku vri se obezbedjenje novanog potraivanja izv pov utvrenog u izvrnoj ispravi zasnivanjem zalonog prava. ZALONO PRAVO NA STVARIMA I PRAVIMA O KOJIMA SE VODE JAVNE KNJIGE Postupak se pokree predlogom za obezbeenje. Za odluivanje o predlogu I sprovodjenje obezbeenja mesno je nadlean sud na ijem se podruju se nalazi nepokretnost na kojoj treba upisati zalono pravo. Odreivanje obezbeenja zasnivanjem zalonog prava na odreenoj nepokretnosti uslovljeno je postojanjem izvrne isprave koja glasi na novano potraivanje u korist poverioca koji zahteva obezbeenja.Zalono pravo zasniva se upisom u javnu knjigu. Prilikom upisa zalonog prava u javnu knjigu upisuje se I izvrnost potraivanja. Upis zalonog prava I izvrnosti potraivanja na nepokretnosti koja je predmet obezbeenja deluje I na trea lica koja su nepokretnost stekla po izvrenom upisu, tako da se I prema njima moe sprovesti izvrenje. ZALONO PRAVO NA STVARIMA I PRAVIMA O KOJIMA SE NE VODE JAVNE KNJIGE

Ako je u pitanju potraivanje koje se ne moe obezbediti predbelebom u javnu knjigu ili drugi javni registar, novano potraivanje utvreno izvrnom ispravom moe se obezbediti ustanovljenjem privremenog zalonog prava pod uslovom da predlaga uini verovatnim postojanje opasnosti da bi se, bez navedenog obezbeenja, izvrenje moglo osujetiti ili znatno oteati. U ovom sluaju zalono pravo se stie popisom stvari koje je predmet obezbeenja.

153. ( 629 str.)

Prethodne mere predstavljaju sredstvo obezbeenja novanog potraivanja I odreuju se na osnovu odluke suda, koja glasi na novano potraivanje, a nije postal pravosnana. Moe se odrediti I povodom poravnanja zakljuenog u sudskom ili upravnom postupku po kom potraivanje jo nije dospelo kao I na osnovu platnog naloga koji je izdat na osnovu menice I eka. POKRETANJE POSTUPKA, NADLENOST, PRETPOSTAVKE Postupak se pokree po predlogu poverioca. Za odluivanje o predlogu za obezbeenje I sprovoenje prethodnih mera mesno je nadlean sud koji je nadlaan za izvrenje na predmetu na kojem je obezbeenje predloeno. Sprovoenje prethodnih mera moe biti povereno sudu ili izvritelju. Predlaga mora uiniti verovatnim opasnost da bi izvrenje potraivanja utvrenog u odluci suda, poravnanju ili platnom nalogu moglo biti osujeeno ili znatno oteano ukoliko ne bi bilo obezbeeno predloenom merom. Postojanje opasnosti se pretpostavlja ako je predlog za obezbeenje zasnovan na sledeim odlukama: 1. Na platnom nalogu izdatom na osnovu menice ili eka protiv koga je blagovremeno podnesen prigovor, 2. Na presudi donesenoj u krivinoj stvari, kojom je usvojen imovinskopravni zahtev, a protiv koje je dozvoljeno ponavljanje postupka, 3. Na odluci po kojoj bi se izvrenje trebalo sprovesti u inostranstvu,4. Na presudi na osnovu priznanja protiv koje je izjavljena alba, 5. Na sudskom poravnanju zakljuenom u upravnom postupku koji se pobija na nain propisan zakonom. Pretpostavlja se postojanje opasnosti da e izvrenje navedenih potraivanja biti oteano ako se protiv izvrnog dunika ve vodio postupak radi naplate dospelih obrok ili je takvo izvrenje predloeno. VRSTE PRETHODNIH MERA

Prethodnih mera ima vie:1. Popis pokretnih stvari,2. Zabrana duniku izv du da isplati izvrnom duniku potraivanje ili da mu preda stvar, kao I zabrana izv du da naplati potraivanje, da primi stvari I njima raspolae,3. Zabrana banci da izv du ili treem licu, po nalogu izv du, isplati sa njegovog rauna novani iznos za koji je odreena prethodna mera,4. Predbeleba zalonog prava na nepokretnosti izv du ili na pravu upisanom na nepokretnosti. U predlogu moe se kumulirati vie prethodnih mera I sud moe odrediti dve ili vie prethodnih mera ako smatra da je to potrebno. REENJE O ODREIVANJU PRETHODNE MERE Prethodna mera/mere odreuje se reenjem. U reenju mora biti naznaeno:1. Iznos potraivanja koje se obezbeuje, sa kamatom I trokovima,2. Mera obezbeenja,3. Vreme za koje se mera odreuje. Vreme trajanja prethodne mere odreuje se tako da najdue moe trajati do isteka roka od 8 dana po nastupanju uslova za prinudno izvrenje. Trajanje moe biti produeno. PRODAJA POPISANIH STVARI I PRENOS POTRAIVANJA Po odreenim pretpostavkama postoji mogunost prodaje popisanih stvari ili prenosa potraivanja koji su predmet obezbeenja. Prodaja se vri po odredbama o izvrenju na pokretnim stvarima. Ako je prethodna mera odreena zabranom isplate potraivanja sud odnosno izvritelj moe, po predlogu svake od stranaka, odrediti da se na izvnog poverioca prenese to potraivanje radi naplate. Do prenosa potraivanja dolazi I ako postoji opasnost da se kasnije potraivanje nee moi naplatiti ili se nee moi regresirati prema treem licu. Navedeni predlog izv poverilac moe podneti u roku od 30 dana od dana izvrnosti potraivanja. OBUSTAVA POSTUPKA Do obustave postupka I ukidanja sprovedenih radnji dolazi po predlogu dunika: 1. Ako dunik poloi sudu, odnosno izritelju iznos obezbeenog potrivanja, sa kamatom I trkovima, 2. Ako dunik uini verovatnim da je potraivanje u vreme donoenja reenja o odreivanju prethodnih mera ve bilo naplaeno ili dovoljno obezbeeno, 3. Ako je pravosnano utvrdjeno da potraivanje nije ni nastalo ili je prestalo, 4. Ako u roku od 15 dana od dana isteka vremena za koje je odreena prethodna mera ne budu ispunjeni uslovi za prinudno izvrenje.

154. ( 632 str.)

Privremene mere predstavljaju sredstvo obezbeenja novanih I nenovanih potraivanja izvrnog poverioca. Mogu se odrediti pre I u toku sudskog ili upravnog postupka, ali I po okonanju tih postupaka sve dok izvrenje ne bude sprovedeno. U odnosu na druga sredstva obezbeenja one imaju supsidijaran znaaj. Ne mogu se odrediti ako se obezbeenje moe ostvariti drugim sredstvima obezbeenje kojima se postie ista svrha. Privremena mera moe btit zamenjena polaganjem odreenog iznosa ( jemstva) od strane izv dunika. Inicijativu da se odreivanje privremene mere zameni polaganjem jemstva poverilac moe dati u predlogu ali I naknadno. Predlog za polaganje jemstva moe dati I dunik. Prihvatanje navedene inicijatijative I polaganje jemstva ima za rezultat obustavu postupka I ukidanje sprovedenih radnji. Polaganje jemstva moe imati I drugu funkciju. Njime se otklanja nedostatak uslova za odreivanje privremene mere. VRSTE PRIVREMENIH MERA, ZAJEDNIKE ODREDBE Prema prirodi potraivanja radi ijeg obezbeenja pov zahteva odreivanje obezbeenja, privremene mere dele se na:1. One radi obezbeenja novanog potraivanja,2. One radi obezbeenje nenovanog potraivanja. U svakoj g rupaciji postoji vie privremenih mera. Postoji izvetan broj zajednikih odredaba koji se primenjuju na obe vrste privremenih mera. U odreivanju prvremenih mera sud odluuje reenjem. Reenje o odreivanju privremenih mera izjednaeno je sa pravosnanim reenjem o izvrenju. Reenje donosi sud a izvrenje moe biti povereno sudu ili izvritelju. U reenju se odreuje na koja se potraivanja odnose privremene mere, vrsta I vreme trajanja. Odreuje se rok u kojem poverilac mora pokrenuti odgovarajui postupa k radi opravdanja te mere. Do produetka navedenog roka moe doi po inicijativi poverioca pod dva uslova:1. Predlog mora biti podnesen pre isteka roka za koji je privremena mera odreena, 2. Potrebno je da se nisu izmenile okolnosti pod kojima je ta mera odreena. Ako pov u odreenom roku nije pokrenuo odgovarajui postupak radi opravdanja privremene mere sud po predlogu dunika donosi reenje kojim obustavlja postupak I

ukida sprovedene radnje. Do obustave dolazi I ako dunik dokae das u se promenile okolnosti zbog kojih je privremena mera odreena tako da nije potreban ovaj vid obezbeenja. Do obustave postupka dolazi ako dunik poloi jemstvo umesto predloene privremene mere. PRIVREMENE MERE ZA OBEZBEENJE NOVANOG POTRAIVANJA (skratila dosta 635 str) Ova grupacija pr mera moe se odrediti samo ako poverilac uini verovatnim postojanje potraivanja za koje se predlae obezbeenje I postojanje opasnosti da e dunik oteati naplatu potraivanja otuenjem, prikrivanjem ili drugim vidovima raspolaganja imovinom. U ZIO posebno su imanovane sl mere:1. Zabrana duniku da raspolae pokretnim stvarima I oduzimanje tih stvari od dunika,2. Zabrana duiku da otui ili optereti svoje nepokretnosti ili stvarna prava na nepokretnostima..,3. Zabrana dunikovom duniku da mu isplati potraivanje ili preda stvari Nepotovanje navedenih pr mera od strane izvrnog dunika ili treih lica I postupanje protivno zabranama I nalozima odreenim reenjem suda sankcionie se novanim kaznama, U tom sluaju poverilac ima pravo na naknadu tete. Navedenim pr merama ne stie se zalono pravo na stvarima I potraivanjima. Sud ipak moe odrediti da se na njima stie privremeno zalono pravo. PRIVREMENE MERE ZA OBEZBEDJENJE NENOVANOG POTRAIVANJA (skratila, 637 str.) Privremena mera moe se odrediti ako povrilac uini verovatnim postojanje nenovanog potraivanja I ako postoji opasnost da e ostvarivanje tog potraivanja biti oteano ako se ne usvoji predlog za odreivanje privremene mere. U ZIO posebno su imenovane sledee mere.1. zabrana otuenja I optereenja pokretnih stvari na koje je upravljeno potraivanje, 2. Zabrana otuenja I optereenja nepokretnosti .., 3. Zabrana duniku na preduzimanje radnjii koje mogu naneti tetu izv pov,4. Ima ih dosta Navedene privremene mere ( naredbe I nalozi) postaju izvrne kada reenje o njihovom odreivanju bude dostavljeno licu na koje se odnosi. Poverilac u iju je korist odreena privremena mera ima pravo na naknadu tete koju je pretrpeo zbog njenog nepotovanjaod lica koje je imalo obavezu da potuje zabranu ili nalog. REGISTAR SUDSKIH ZABRANA

ZIO propisano je formiranje registra sudskih zabrana kao javnog registra u koji se unose podaci o donetim privremenim merama kojima se zabranjuje otuenje I potereenje pokretnih stvari, nepokretnosti ili stvarnih prava na nepokretnostima. Registar vodi Agencija za privredne registere preko registratora. Zainteresovana lica imaju pravo da trae izvod iz ovog registra. Upis ima deklaratorni karakter a od trenutka upisa samtra se das u trea lica upoznata sa postojanjem odgovarajuih zabrana I ne mogu se pozvati na neznanje o njihovom postojanju.