Filosofske sveske - I deo

Iz knjige Filosofske sveske-1 deo, od Borislava Pekia, izdanje Solaris, Novi Sad, 2001. Izbor Ljiljana Peki.

to vie istina ovek poznaje sve manje volje mu preostaje da se opredeli i za jednu. *****

Ako bi svi problemi bili reavani radi zadovoljenja naih nada, ako bi sva reenja imala a priori da slue naem emocionalnom privikavanju na ivotne nedae, ako bi se sva mudrost sastojala u ivotarenju po svaku cenu, ako bi najzad sve to kao ideja mui um: Bog, Svrha, Granice, Volja, Sloboda, imali zadau duhovnog kamerdinera koji e nam pomoi da lake zaspimo, da bezbednije provedemo jo jednu no postojanja onda bi zaista pragmatizam bio jedina vredna filosofija, jer on to sve moe i u njegovoj prirodi je da on to jedini moe. ***** Pragmatizmu je svojstven teizam; Bog je tako nuno instrument pragmatizma, jer znai izraz potrebe za idealnim poretkom i rezultat nae sopstvene pragmatike odluke, da ga imamo radi ugodnijeg varenja svoje beznaajnosti. ***** Istina je polimorfna, ali ne pluralistika. ***** Kada se negativno nepostojanje bude biem potroilo u Apsurd, sigurno je da nikakve istine vie nee biti, jer istina e biti samo pozitivno nepostojanje, dakle Bog. Ustina ljudska ima i ljudsko obeleje; ona neizostavno troi jednu struju nae svrhe; ona nas iscrpljuje za raun samog sveta; odgovornost naih istina zato nije tako velika kako bi se htelo; i naa sloboda ograniena nunou. ***** Dua je imala dobru osobinu da se nije diskutovala. im je postala predmet raspravljanja,

ona je iezla kao dim. (I uopte mnoge stvari nestaju iz svojih pojmova, im se usudimo da ih malo grublje potresemo; jednostavno ispadaju kao da su pojmovi vree u koje smo ih privremeno smestili.) Nauka se u svoje zlatno doba (topografsko) zanimala za njeno prebivalite i poto je neko vreme oklevala izmeu srca i bubrega odluila se za modanu iarku. ***** Pesimistika umetnost je contradictio in adiecto. Ako je umetnost funkcija nagona za lepim a estetiki nagon funkcija nagona odranja, onda su umetnost i ovaj nagon korelativni pa se ni u kom smislu ne mogu jedan drugom suprostavljati. Umetnost je pesimistina samo onim to u njoj nije umetnost nego tajna vrata kroz koja se u oblast stvarne lepote vri kontraband prividnih istina. ***** Kada je H Spenser objavio da je svaka filosofija jedno oseanje sveta, morao je da podrazumeva i bolesna oseanja. ***** Samo idioti veruju u ivot uvek, osim kad umiru ili poveruju u njega tek kada je izvesno da ga gube. ***** Za oveka koji smeta da stvara svoj sistem vrednosti nema nieg obeshrabrujueg sem itanja istorije filosofije. Dobra istorija filosofije je skup zajedljivih epigrama i pobonih nekrologa napisanih u obliku sveane himne. ***** Da su ljudi aneli ne bi oseali potrebu da izmiljaju nebo. ***** Svaki fanatian (doktriniran, diskriminatorski, beskompromisan) stav uvek je samo posledica nepoznavanja svih injenica. Kako nam sve injenice ni u emu nikad nisu dostupne i kako ih, i da su dostupne nikad ne bismo stigli da uzmemo u obzir, svaki sud je jedino ponekad delatan, nikad istinit. ***** Skepticizam se ne mora odricati suda. On se samo ne obavezuje da po njemu postupa. On se ne pokorava logici ni intuiciji podjednako, jer u inteligenciji veoma esto vidi izgovor za nekanjeno delovanje instikata, a u intuiciji esto isuvie inteligentne logike. Skeptik ima miljenje koje ne potuje i za koje bi voleo da ne proizvodi nikakvu delatnost. On ne veruje u zasnovanost svog delovanja na istinu. Skeptik e priznati da je njegova akcija sumnjiva meavina uzroka od kojih njegovo miljenje nee u njegovim oima zasluivati vee potovanje od svih drugih motiva: strasti, oportunosti, konvencija ili koristoljublja. Poloaj, moralno, nesumnjivo beznadean, pa je verovatno da e se skeptik, gde god je to mogue, uzdravati od delovanja i od toga da svoje miljenje primenjuje. To e u tom sluaju biti najdalja taka, osim samoubistva, do koje moe da ide u intelektualno potenje. ***** Skeptik se ne prepoznaje po uzdranosti u delovanju nego po uzdranosti u miljenju, koje je izvor svakog racionalnog delovanja. On moe biti efikasan vie nego bilo koji dogmatik, ali ga ta efikasnost ni najmanje nee uveriti da je u pravu. Dogmatika ni neuspeh njegove istine ne otrenjuje.

***** Skeptik ima strasti, ali od njih ne kuje ivotna pravila ni za sebe ni za druge ljude. On se njima slui, a ne one njime da bi se relizovale u istoriji. ***** uvajmo se ljudi koji su mali ak (svuda osim) u svojim mrnjama. ***** Dogma koja pokuava da sebe dokae mrtva je dogma. Nita tako uspeno ne negira Boga kao dokazi za njegovo postojanje. Nita bre ne unitava jedan tiranski poredak kao razlozi koji ga opravdavaju. ***** to vie istina ovek poznaje sve manje volje mu preostaje da se opredeli i za jednu. Zbog toga je obrazovanje jedini protivotrov fanatizmu. Imunitet se stie skepsom, ne razoarenjem. Jer i razoarenje nije nita drugo do jedna besmislena pesimistika dogma. razoarenje stvara konvertite. ***** Ako mislimo da su ljudi ravi ne verujem da emo popraviti stvar time to emo mi biti jo gori. ***** Imati nacionalnu crkvu znailo je za srednjovekovne vladare imati Boga u linoj slubi. Zar iskreni vernik nema pomalo isto oseanje? ***** Obrazovanje koje inspirie skepticizam uz sumnjivu pretpostavku uroene plemenitosti, jedino je u stanju da nas pomiri sa tolerancijom koja je stvarna istina svake slobode. Nema slobode koja nije uzajamna (reciprona). ***** Praktina razlika izmeu klasine oligarhije i oligarhije sovjetskog tipa je u tome to prva nije teroru pridavala spasilaku ulogu, to je bila nadahnuta herojskim romantizmom grke religije, a ne dogmama, Bila je osloboena imperijalizma. Grci, izgleda, nisu oseali potrebu da ugnjetavanjem svojih suseda dokazuju svoju pripadnost svetu. ***** Sve religije u svojoj kreativnoj fazi imaju neki prirodan cilj: najpre materijalne, pa onda moralne i duhovne interese plemena, naroda i drugih etnikih grupacija. Tek se u crkvenoj fazi vere preobraaju u mone institucije za zatitu izvesnih steenih privilegija ili zadobijanje novih. U tome jedva da ima neke razlike izmeu egipanskog panteizma, hrianstva sa svim svojim performacijama, tabu-kultova primitivnih uroenika iz kamenog doba, nacizma, muhamedanstva ili komunizma. Za vreme obreda koji su bili namenjeni da kiu oslobode stege neba ili revolucionarnih ustanaka koji su oslobaali neki neiskorieni motiv istorije, vernici su padali u istovrsnu ekstazu, i privremeno lieni samoseanja, pa sa njima i svih konvencija, stapali se u jednu mranu zajednicu primordijalnih instinkata, pa su u ime bogova ili ideala svejedno nekada jeli ljude, a sada ih ubijaju, to je gore, jer je kanibalizam kao sistem ishrane prirodniji od masakra kojim se nekoristoljubivo dokazuje neka sporna istina, i time bi ih pomirili sa prirodnim potrebama. ***** Gregarski instinkt koji se na podjednako oigledan nain ispoljava u divljim ratnim

okrajima kao i u civilizovanoj drutvenosti, u strahu od samoe urbaniziranog graanina neke metropole, taj gregarski instinkt je samo funkcija jedne kosmike tenje jedinstvu, stapanju, apsolutnoj koherenciji. Pojedinano uvek tei neem optem, kao to opte uvek tei da u sebi same sve pojedinano. ***** Oseanja prethode miljenju i strah ili mrnja veoma esto ive pod izgovorom da su doktrine. ***** Ceo napor da se razdvoje teologija i nauka, zavrio se jednim matematikim misticizmom i jednom mistinom naukom. Religija i nauka, jednom razdvojene, ponovo su se nale zajedno da bi jedna od druge pozajmile novu snagu i dobile novo nadahnue: vera od nauke formule nepogreivosti, nauka od vere njena otkrovenja. Mi se nalazimo u eri neoskolastike. Veri je potreban dokaz, nauci vera. ***** Sve se menja, ali ako se sve menja onda se menja i princip promene, a on se moe promeniti samo u princip stalnosti koji odrie promenu i u kome se nita ne menja.