Traganje za korenima Srba

Srbin - vladar Rimskog carstva

Savremena prouavanja arheologa i istoriara, kao i paleolingvista i antropologa, ukazuju na injenicu da su Sloveni naseljavali veliko podruje na kojem su vladali Rimljani Slovenski narodi zauzimaju vei prostor na zemlji nego u istoriji, napisao je Franc Kont u jednom od svojih dela koja se bave poreklom i kulturom naih predaka. U istoj knjizi pie da su Sloveni jo u davnoj prolosti, znatno pre Velike seobe naroda iveli na velikim prostranstvima od Urala do zapadnih obala Evrope i od Arktika do Mediterana. Na tom podruju su Sloveni znali da sauvaju svoje lako prepoznatljive crte. Arheolozi Slovene obino vezuju za Veliku seobu naroda, a taj period spada u najmlae i najnerazvijenije discipline koje tek u novije doba uzimaju maha. Prilikom prouavanja Slovene u tom relativno kratkom periodu od 375. godine, pa do pobede Franake drave nad Avarima krajem osmog veka, obino se zaboravlja da su nai preci iveli u predelima june Panonije, odnosno severno od Save i to tokom vie vekova pre Velike seobe. Najnoviji nalazi nemakih, maarskih, ekih, poljskih i ruskih strunjaka potvruju pretpostavke nekih naunika jo iz prolog veka da su Sloveni iveli na irokim prostranstvima Evrope od Baltika do Dunava i ire jo u praistorijskom periodu. Veza sa Sarmatima Pokuajima da se rasvetli i bolje upozna istorija naih predaka pridruila se i Sofija Davidovi-ivanovi, arheolog iz Londona, lan Kraljevskog arheolokog drutva, ije je delo "Mementa archaeologia et eruditiva" ovih dana izalo iz tampe. Ona je na jednom mestu prikupila rezultate istraivanja naih i svetskih strunjaka koji se bave slovenskom prolou, a predstavila je i svoje radove o toj temi. Za arheologe je uvek bilo atraktivno da rade na praistorijskim lokalitetima, ali ne i da obrade praistoriju Slovena, pie u uvodnom delu knjige Sofija Davidovi. Antiki lokaliteti otkrivaju sjaj i mo Rimskog carstva na naim prostranstvima a ta se deava sa Slovenima u tom periodu ne znamo nita ili znamo samo ono to je zapisano u istorijskim izvorima onda kada su oni sa drugim narodima ugroavali granice Carstva. Jedne od kljunih pitanja od kojih zavisi reenje etnogeneze slovenskih naroda u Evropi jeste odnos Sarmata i Slovena. Sarmati su od etvrtog veka pre nae ere pa do etvrtog veka posle Hrista naseljavali juni deo evropske Rusije. U proteklih pet decenija prouavanje istorije ovog naroda bilo je potiskivano na marginu interesovanja kompetentnih ustanova. U strunom pogledu, glavna tekoa sa kojom se suoavaju arheolozi predstavlja nereeno pitanje porekla stanovnitva kome je pripadao materijal za koji se misli da je sarmatski.

Istorija Sarmata, prema antikim izvorima, prati razvojni put njihovih pomena od etvrtog veka pre Hrista pa do etvrtog veka nove ere. U tim izvorima pie kako su Sarmati uvrstili vlast na teritoriji Skita i da zajedno sa njima ugroavaju gradove na obali Crnog mora. Prema nalazima ruskih strunjaka lokaliteti sa skitskim i sarmatskim materijalom se nalaze na teritoriji na kojoj su iveli Sloveni jo u dalekoj praistoriji. U ruskim letopisima Sarmate nazivaju Obrima, pa je lako izvesti zakljuak da su Obri zapravo meavina Avara i Slovena. injenica je da esto u istorijskim izvorima nije lako identifikovati o kojima je narodima re. Tako Ptolomej misli da su Anti, Veneti i Sarmati ogranci jednog istog stabla, odnosno da su to Sloveni. Simeon Konar u asopisu "Strailovo" broj 29 navodi da su Goti, Sarmati, Skiti, Geti, Traani i Iliri nita drugo do Sloveni. Prokopije iz palestinskog grada Cezareja, roen krajem petog veka, u delu "De Bellis" ostavio je dosta podataka o mnogobrojnim plemenima koje naziva zajednikim imenom Sclabenoi. Oni, kao i Anti, govore istim jezikom. Prvobitna oznaka Sklavini nije imala znaenja etnike i jezike pripadnosti, ve je obuhvatala skup plemena (Goti, Geti, Huni, Avari, skiti). Teofilaktos Simokates pie u svom delu "Istorija" o ratnim dogaanjima na vizantijskoperskijskoj granici, pa kae i ovo: "Getsko pleme ili to je isto gomile Slovena estoko pljakaju Trakiju." Simokates misli da su Geti starije ime plemena Sklavini. Car Lav u delu o ratnim vetinama nazvanom "Taktika" napisanom krajem devetog veka esto spominje Sklavine, a u nekim delovima posebno navodi "skitska plemena" i "skitski narod". Mnogi istoriari misle da se pod tim imenom kriju Sloveni. Grobovi kao potvrda kontinuiteta Dogma da Slovena u Panoniji i na Balkanu nije bilo pre dolaska Avara 567. godine definitivno je odbaena. Potvrdila su to arheoloka iskopavanja kojima je oborena i teorija do pre dolaska Avara veinu stanovnitva u dananjoj Vojvodini ine Sarmati. Polako se pomeraju granice, a ve je zaivela nova, na arheolokim nalazima zasnovana teorija da je na podrujima koje su naselila sarmatska plemena ve uveliko ivelo slovensko stanovnitvo. Zemljana utvrenja i aneve koji su sluili za odbranu treba definitivno preispitati i konano sistematski obraditi. Jer, nelogino je takvu vrstu arhitekture pripisivati iskljuivo carskim Sarmatima kada je poznato da su ih gradili Sloveni radi odbrane. Slovenska naselja su podizana kraj vode, bilo stajae ili tekue, jer su pomou aneva punih vodom organizovali odlinu odbranu svojih naseobina. Analizirajui nain sahranjivanja, priloge u grobovima, podatke o antropolokim karakteristikama ostataka skeleta ljudi i ritual sahranjivanja, moe se jasno izvui zakljuak o kontinuitetu i razvoju jednog naroda na odreenom podruju. Govorei o slovensko-sarmatskom podruju, lako moe da se uoi da su rituali i obiaji sahranjivanja ili spaljivanja pokojnika ostali gotovo isti kroz sve vremenske periode. Kult mrtvih i sve to je vezano za te obiaje najtee se menja i to je nesumnjivo najsigurniji dokaz o kontinuitetu i jedinstvu populacije koja se esto u istorijskim izvorima pominje pod razliitim imenima.

Nai poznati arheolozi ore Mano-Zisi, Mirjana orovi-Ljubinkovi, Milutin Garaanin i Jovan Kovaevi isticali su u svojim radovima da su u prvom milenijumu pre Hrista iveli Skiti, savez slovenskih plemena koja su docnije dala narod Slovena. Savremena "zvanina i institucionalizovana nauka" u naoj zemlji jednostavno previa rezultate takvih autora kao to su bili Milan Budimir, Miodrag Grbi i Branko ljivi i tei da nametne ideju da su Sloveni doli u nae krajeve u toku takozvane Velike seobe naroda pod pritiskom Huna, Germana i drugih Varvara. Da to nije tano, utvrdio je jo tridesetih godina ovog veka poznati antropolog i arheolog Branko ljivi. On je prvi pokazao, prouavajui morfoloke i antropoloke karakteristike ostataka skeleta, da je starosedelako stanovnitvo Balkana, bez obzira da li je re o Ilirima, Traanima i drugim narodima, identino sa starim Slovenima. Savremena prouavanja arheologa i istoriara kao i paleolingvista i antropologa ukazuju na injenicu da su Sloveni naseljavali velika podruja Rimskog carstva, kao i ira prostranstva Evrope i zapadne Azije. Kada se zna da je ime Sloven prvi put upotrebio Prokopije 552. godine, onda je lako da se shvati da ih Rimljani pre toga vremena nisu mogli da zovu Slovenima, ve su za njihove istoriare Sloveni bili Varvari. Rimski izvori pominju vie svojih velikodostojnika koji su bili srpskog porekla. Tako se navodi da je u etvrtom veku, dakle u vreme kada se odreuje datum postanka starosrpska nekropola kod june izlaznice autoputa Beograd-Zagreb kod Sirmijuma, za avgusta zapadnog dela carevine izabran Valerije Likinije, Srbin roen u Rakoj 308. godine. Likinije je eleo da dozvoli hrianima slobodu veroispovesti i crkvenog rada i da ih izjednai sa ostalim religijama. U tome je dobio podrku carice Jelene, koja je ve bila krtena i koja je kao Srpkinja poreklom sa ostrva Braa udala svoju erku Konstancu za Valerija Likinija. Avgust Galerije, poznati progonitelj hriana, pred smrt 311. godine prihvatio je Likinijev proglas u prilog hrianstva, koji je izdao u Serdiki. Poetkom 313. Likinije i Konstantin izdaju u Milanu uveni edikt o slobodi i ravnopravnosti hriana u Carevini. Arheoloka iskopavanja u Sremskoj Mitrovici, rimskom Sirmijumu, otkrila su postojanje najmanje deset hrianskih crkava u ovom gradu. To potvruje injenicu da je broj hriana morao da bude veliki i dominantan kada je postojala potreba za izgradnjom tolikih hramova. Antropoloki nalazi potvruju da je to stanovnitvo bilo slovenskog porekla, a istorijski izvori ukazuju da su iz tog stanovnitva uglavnom regrutovani vojnici. Tako je sasvim razumljivo da su mnogi uspeli da putem uspinjanja kroz vojniku hijerarhiju dou na presto Carevine. Postojanje velikog broja crkava moe se objasniti i injenicom da su Srbi po tradiciji prvo gradili crkvu, pa potom svoju kuu ili vajat. Renesansa slovenske civilizacije Profesor Radivoje Pei na sastanku Studijske grupe za evropske perspektive, koji je odran u Beogradu 1992. godine, rekao je, izmeu ostalog, i ovo: "Evropa je poelela da slovensku civilizaciju surovo odbaci kao nestvarnu. Evropa je poelela da slovenski svet baci na kolena. Ali, Evropa mora da rauna na renesansu slovenske civilizacije koja je na samom pragu. Budunost istorije mora da rauna ba na slovenske institucije. Evropi je

potrebna nova kola i nova nauka, ako jo ima oseanja odgovornosti za budunost... Evropski koncept mondijalizma sruio se u Jadranskom moru naoigled celog sveta. Sve svoje promaaje Evropa e pripisati Jugoslaviji i Srbiji. Ona e i u Jugoslaviji i u Srbiji nai svoje privrenike koji e to potvrditi kleei pred svojim delatima i molei za oprost". Ognjen RADULOVI

Traganje za korenima Srba

Hramovi baltikih Slovena

U gradu Altenkirhenu, gde je sazidana jedna od prvih hrianskih svetinja u ovom delu Evrope, sauvan je u kamenu urezan lik boga Svetovida Dok su eki i poljski hroniari namerno prenebregavali neznaboako doba u istoriji svojih naroda, stranci koji nam priaju o borbama Nemaca ili Danaca sa danas ve nestalim baltikim Slovenima, ili o naporima germanskih misionara da ih preobrate u hrianstvo, veinom su bolje obaveteni. Naroito se njihovoj svedodbi ima zahvaliti to mi danas moemo imati jasnu sliku o religioznom ivotu baltikih Slovena i onih sa Labe, a osobito stanovnika ostrva Rujna. Mi zaboravljamo da u desetom veku sve zemlje s desne strane Labe i Sale, izuzimajui predeo izmeu ua Labina i toka reke Trave, behu jo naseljene slovenskom rasom. Ovo je deo iz knjige "Slovenska mitologija" iji je autor Francuz Luj Lee. Ovaj ugledni slavista proveo je vie od etiri decenije izuavajui slovensku prolost, a delo iji smo naslov naveli tampano je 1904. godine. Iako je tema knjige religija, odnosno mitologija, iz nje se mogu izvui i drugi segmenti iz ivota Slovena kao to su mesta gde su bili naseljeni, obiaji, kultura... Svetovidov lik ezdesetih godina devetnaestog veka oformljena je meunarodna arheoloka ekipa da istrai ostatke razorenog ostrva Arkone. Iako je bilo poprilino uniteno talasima Baltikog mora, zakljueno je da povrina koju je tada zahvatala nije ni etvrtina njegove veliine iz desetog veka. Bez obzira na to ostalo je zapisano da je u crkvi u gradu Altenkirhenu sauvan lik boga Svetovida. Pod tremom bogomolje uzidano je u zid neko kamenje, na kojem se vidi izrezana ljudska figura, dugaka otprilike oko tri stope. Na grudima dri ogroman sud za pie. Lik sa stenom je okrenut zemlji da pokae, vele stanovnici, kako se pobeeni paganizam poniava pred hrianstvom. Altenkirhen je sigurno jedna od prvih hrianskih svetinja na ostrvu.

to se tie tih severnih Slovena, situacija je, kada je re o veri, verovatno bila onakva kako je u ovom delu zapisao Lee. "Izmeu raznih bogova, kojima pripisuju vlast nad poljima, umama, nad alostima i veseljima, oni ne poriu: da jedan Bog zapoveda ozgo, s nebesa, svima ostalima. Taj svemoni Bog zanima se samo nebeskim stvarima. Svi drugi imaju svoje, zasebno zanimanje i svoj posao, pa se i njemu pokoravaju. Oni proizlaze iz njegove krvi i utoliko su vaniji, ukoliko su blii tome Bogu bogova." Na jednom mestu Lee citira Prokopa Cezareaca koji u svojoj jednoj knjizi deo posveuje ratovima Slovena i Gota i gde, izmeu ostalog, o veri ovih drugih kae: "Sloveni veruju da postoji jedan Bog, koji proizvodi grom i koji jedini gospodari svima. Oni mu rtvuju marvu i druge svakovrsne rtve. Ne znaju za sudbinu i ne doputaju da ona igra ikakvu ulogu u ljudskim stvarima. Kad im usled bolesti ili rata popreti opasnost od smrti, oni se zavetuju, ako se spasu, da e odmah prineti Bogu rtvu. I im se spasu, oni to doista ine i veruju da su tom ponudom Bogu sebi ivot otkupili. Pored toga, oni oboavaju reke, nimfe i druga boanstva i za vreme rtava oni gataju." Adam Bremenski, uitelj u Bremenu, vrhovnik gradske katedrale, iveo je u prvoj polovini jedanaestog veka. iveo je na granici Slavije, u gradu koji je pretendovao da postane hrianska arhiepiskopija. On ukratko opisuje varo Retru sa njenim hramom podignutim u ast demona, i potvruje odvratnost Slovena prema hrianstvu i njihovo ravo postupanje sa hrianskim popovima. Zapisao je i da je u Retri i vladika Jovan bio prinesen na rtvu bogu Radgostu. U delu knjige posveenom najbogu Lee je zapisao i ovo: "Svetovid, Bog zemalja rujanskih Slovena, zadobio je prvenstvenu vlast nad svim slovenskim bogovima. Za nae vreme slahu mu jo svoje godinje poklone - danak i priznavahu ga za Boga bogova ne samo zemlje Varginaca, ve i sve ostale slovenske oblasti." Ma kako se zvao taj vrhovni Bog, baltiki Sloveni su ga zamiljali kao prepunog slave i boanstva. Helmold identifikuje Svetovida sa Svetim Vidom pa kae: "On je bio prvi meu slovenskim bogovima, onaj koji je davao najslavnije pobede, koji je proricao najizvesnija proricanja. Kod Slovena je kralj prema sveteniku u malom potovanju. Svake godine alju darove na Rujan, izvikujui Svetovida bogom nad bogovima. Katkada oni su prinosili na rtvu i po kojeg hrianina i tvrahu da se bogovima naroito dopadala hrianska krv. Jedan deo zlata i srebra otetog od neprijatelja sipae se u Svetovidovu riznicu." Kult Svetovidov spominje jo i Saks Gramatik koji veli: "Bee kod Slovena u Arkoni na Rujnu jedan idol koji su oboavali naroito uroenici i narod iz okoline, nu lano je prozvan Sveti Vid". U nastavku Gramatik opisuje sam hram.

etiri glave "U sred grada bejae jedno mesto, na kome se uzdizae jedan veoma lep drveni hram, potovan ne samo po velianstvenosti njegovog kultusa nego i po idolu, koji u sebi skrivae. Spoljanost ovoga hrama bila je ukraena divnim grubo obojenim drvorezom koji predstavlja razne predmete. U nj se ulazi samo kroz jedna vrata. Oko samoga hrama bejae dvostruka ograda: spoljna je ograda bila pokrivena crvenim krovom, unutranja je sastavljena iz zastora, koji die etiri koca, a sa spoljnom se dodirivae samo krovom. U zgradi bejae grdan idol, mnogo vei nego u prirodi. Imae etiri vrata i etiri glave, dve spreda, a dve s lea. I spreda i pozadi izgleda da jedna gleda na desno, a druga na levu stranu. Ovi vieglavi idoli su esti kod baltikih Slovena. Bog Triglav, ili Porenucije sa etiri glave i petom na grudima. Brada je obrijana, kosa oiana, kao to nose Rujani. U desnoj ruci drae jedan rog pravljen iz raznih metala. Svake godine ga svetenik puni vinom ili to je verovatnije medovinom i po stanju ovoga pia, on predskazivae etvu te godine. Leva ruka dri jedan luk, sputen niz telo. Jedna mantija pokriva idolovo telo i sputa se do nogu. Idol bejae sagraen iz raznih drveta i tako veto spojenih, da se sastavak mogae primetiti tek posle najteeg ispitivanja. Noge se opirahu o zemlju, ali se ne vidi, kako je za nju utvren. Pored idola vide se jedna uzda, sedlo i drugi razni znaci boanstva. Naroito se divljahu jednom kolosalnom mau, ija kanija i balak behu od srebra i vrlo znaajno izrezani. Evo kako se svetkovae veliki praznik ovoga idola. Jedanputa u godini, kad se sabere letina, skupi se gomila naroda ispred hrama, pa prinesu na rtvu ivotinjske glave, i svi uestvuju u ovoj velikoj religioznoj gozbi. Svetenik, koji protivno obiajima zemlje nosi bradu i vrlo dugu kosu, jedini je imao pravo da ue u svetilite. Dan pre te sveanosti, on je briljivo oistio metlom sav hram, u koji on takoe jedini ima pravo da ue, pazei dobro da ne die dokle je tu. Kad mu je trebalo da udie vazduha, istri na vrata, da boanstvo ne bi bilo okueno dodirom jednog ovejeg daha. (I ruski vernici u esnaestom veku morali su, prema naredbi svetenika, da zadre disanje u trenutku dok ljube krst, prim. aut.) Sutradan, kad se skupi svet pred vratima, pop uzme sud iz idolovih ruku, i ispituje da li se tenost u sudu smanjila od ranije obeleenog dna. Ako jeste, onda on predskazuje oskudicu, u proizvodima u iduoj godini. U protivnom sluaju predskazuje izobilje. Po ovim znacima on unapred obavetava, da li e biti malo ili mnogo koristi od zemaljskih proizvoda. Zatim to pie od prole godine prospe po nogama idolovim u vidu prelivanja rtve, pa napuni rog novim. Odavi kipu potovanje, inei da mu nudi da pije, pone od njega sveanim prizivanjem traiti svakojaka dobra za sebe i otadbinu, bogatstvo i slavu za graane. Onda odjednom proguta sve ono to je bilo u sudu, ponovo ga napuni, pa metne u desnu idolovu ruku." Razbijanje Triglava Ako uzmemo da je Svetovid bio najslavljeniji Bog baltikih Slovena, posle njega na tronu je stajao Triglav. Njegovo postojanje su nam potvrdili istoriari. U petoj glavi knjige Luja Leea, izmeu ostalog, pie:

"Bejae u tetinu etiri hrama. Otonu Bamberkom bi doputeno da kod tetinskih Slovena propoveda hrianstvo. Oni ga lepo primie, uvereni, da e se njihov Bog samo moi dobro braniti. Ovom tolerancijom znade se on dobro koristiti. Pomou svojih svetenika pone ruiti sekirama i kosirima sve hramove. Kad narod vide da se bogovi ne brane, napadne i sam na hramove, razdeli njihovo blago, a drva odnese kui za kuvanje jela. to se tie idola Triglava, vladika mu razbi trup, uze sve tri glave, posla ih u Rim da posvedoi pokrtenje grada." Triglava nalazimo i u gradu Volinu. Poto je stanovnitvo pokrteno, povuklo se u sela gde je ostalo verno svom kultu. Zapisano je i da "iako je Oton razorio hramove i unitio kipove bogova, metani Volina odnee van ove oblasti jedan zlatan kip Triglava, koji bejae njihov glavni bog." Od etiri hrama koja je Oton razruio jedan je bio glavni. Bio je ukraen u drvetu urezanim predstavama ljudi, ptica i ivotinja. To je tako bilo umetniki uraeno da je, kako pisac veli, ovek mogao da pomisli da su ivi. Bili su obojeni toplim i kvalitetnim bojama kojima ni kia, sneg ni sunce nisu mogli da tete. U ova etiri hrama su donoeni neki od predmeta koji su opljakani posle pobede nad neprijateljima. Mahom su to bili zlatni i srebrni pehari sa dragim kamenjem, ukraeni rogovi, oruje i skupoceno posue. Za dva ova hrama sigurno je da su bila posveena Triglavu. Nazivi raznih mesta prema boanstvima svedoci su slovenskog postojanja u tim podrujima. Italijan Gvanjini je zapisao 1578. godine sledee: "Na ovom mestu uzdizae se nekad Perunov idol, ba onde gde je danas manastir Perun, nazvan tako po imenu ovog idola. On - idol bio je oboavan od Novgoraana. Predstavljao je oveka kako u ruci dri ognjeni kamen, slian je gromu, jer re "perun" kod Rusa i Poljaka znai grom. U poast ovog idola gorae i nou i danju vatra naloena od hrastovih drva. Ako se nepanjom slugu, koji je moraju uvati, ova vatra ugasi, svi bi, bez ikakve milosti odmah bili osueni na smrt." Perun je jo jednom prizvan kao najvie boanstvo u ugovoru koji je slovenski vladar Svetoslav zakljuio 971. godine sa Grcima. "Ako ne uuvamo i ne uspotujemo ono to smo gore potpisali, neka smo prokleti od bogova u koje verujemo, od Peruna i Volosa, boga stada." Na brdu iznad Kijeva knez Vladimir je 980. godine postavio vie idola, a na prvom mestu Peruna. On je bio sainjen od drveta, glava mu je bila od srebra, a brada od zlata. Osam godina kasnije Vladimir se pokrstio, pa je naredilo da se porue svi idoli, jedni da se bace u vatru, a drugi u vodu. Njegovi savremenici ovako su zabeleili taj dogaaj: "On izda naredbu da se Perun zavee konju za rep i tako dovue do potoka. Zatim naredi jedanaestorici ljudi da ga tuku batinama. Dokle su ga oni tako vukli i tukli, nekrteni nad njim plakahu. Tada, poto su ga dovukli do Dnjepra, baca ga u nj. Vladimir ree svojim slugama: "Ako se gde zaustavi, odgurnite ga od obale dok ne proe vodopad, a tada ga ostavite". Vetar ga odnese do jedne obale koja se od tada prozva Perunova obala i koja i danas nosi to ime."

Ognjan RADULOVI

Traganje za korenima Srba

Sloveni verovali u jednog boga

Prisustvo drugih bogova nije naruavalo monoteizam. Kao to hrianstvo, pored Svevinjeg, priznaje i Bogorodicu i anele, tako su i kod naih predaka postojali drugostepeni bogovi Velesova knjiga, najstariji pisani dokument Slovena, koji daje iroku sliku nastanka razvoja i seoba slovenskih plemena, posmatrano sa istorijskog aspekta, obuhvata period priblino od 650 godina pre nove ere pa do kraja devetog veka. Pored istorijskih podataka, na ovim brezovim daicama su opisani i verski obiaji sa slavljenjem bogova. Jedan broj daica je posluio da se na odnos bogova i ljudi gleda sasvim drugaije nego to je to bilo u svetskoj sakralnoj istoriji. Prema svemu sudei, bogovi praskozorja slovenske praistorije bili su veoma dobro ukomponovani u svakodnevni ivot pojedinaca slovenskog bratstva. U tom tumaenju slovenskih bogova, koji su u nauci ve identifikovani, umnogome je pomogao i pokojni profesor Radivoje Pei. Taj skup daica je nazvan knjigom posveenom bogu Velesu, velikom ocu naroda, koji je Slovenima dao dragocena znanja: ratarstvo, pelarstvo i grnarstvo. On titi ume, ptice i zveri. Prema njemu je i knjiga dobila ime. Potvrda na daici Da je Veles bio jedan od najpotovanijih bogova kod starih Slovena i da je s pravom knjiga dobila naziv prema njegovom imenu, nalazimo potvrdu na daici obeleenoj kao 16A/. "Velesovu knjigu ovu posveujemo bogu naem koji nam je utoite i snaga." Religioznom ivotu Slovena nikada nije bila posveivana dovoljna panja, iako je ona imala veliki znaaj, pa je i to jedan od razloga to su nastale mnogobrojne praznine u tumaenju nae prolosti. To znai da ni sadanjost ne razumemo dovoljno jer se drevno, arhaino naslee protee sve do naeg vremena iako toga obino nismo svesni. Mnogo stvari razjasnila je ova knjiga. Zahvaljujui njoj dolo se i do nekih novih saznanja, kao i do pomeranja granica. Sloveni nisu, na primer, sebe smatrali bojom tvorevinom i delom ve bojim potomcima. injenica da su sebe smatrali Dajbogovim unucima, odreivala je prirodu odnosa prema Bogu. To znai da se pred svojim praocem nisu uniavali, ve su se, uz uvaavanje njegove nadmoi, oseali u prirodnom srodstvu s njim. Profesor Pei u svojoj knjizi "Velesova knjiga" na jednom mestu kae kako je

upravo takav odnos prema boanstvima dao poseban peat slovenskoj religiji, pa otuda i nema hramova za molitvu i umilostivljavanje bogova. Bogu koji je bio svuda obraalo se direktno. Posebna religijska mesta postojala su radi zajednike molitve, a ne zato to su smatrana posebno svetim. Stari Sloveni su smatrali da postoje tri osnovne kategorije: Jav, Prav i Nav. Jav je predstavljao vidljivi, materijalni, realni svet. On je otelotvorenje zemaljskog bitisanja, ovekovog postojanja u zemaljskom ivotu i opredeljenje budue due posle smrti. Kao suti svet, on je i sam nebeski svet iz kojeg se pod raznim imenima javljaju bogovi. To su otac neba Svarog, Dajbog, Perun i drugi. Nav je svet onostrani, nematerijalni, svet mrtvih. Dua oveka koji se odvojio od moralnih naela odreena je na veno stradanje i udaljena od dua predaka da se sa njima nikada ne sjedini. O tome brine Marmora ili Mara, vladarka Nava. Prav je istina ili zakon Svaroga koji upravlja itavim svetom. U Pravu se odreuje sudbina ljudi i oznaavaju budui dogaaji. Prav je savet i sud bogova. Ipak, samo jedan bog U traganju za korenima naih predaka profesor Pei je postavio teoriju suprotnu opteprihvaenoj. Za razliku od vaee, da je religija drevnih Slovena bila politeistina, on je smatrao da je u religiji vladao monoteizam. Bog je predstavljen kao jedno, svemogue bie, a predstava o mnogobotvu je zasnovana na netanom poimanju osnova religije. Prisustvo drugih bogova nije nikako naruavalo taj vrsti princip monoteizma. Kao to hrianstvo, pored Boga Tvorca, priznaje i Bogorodicu, anele i svece, tako su i kod naih predaka postojali drugostepeni bogovi koji su, pre svega, odravali mnotvo prirodnih sila. Bog se nazivao Triglav, to je ukazivalo na trojedinstvo, gde je umesto trojica koriena re Triglav. Re je, zapravo, o svojevrsnoj analogiji sa hrianstvom - jedan bog, ali u tri lica. U isto vreme religija drevnih Slovena bila je i panteistina. Naime, bogovi nisu razdvajani od prirodnih sila. Svaka pojava u prirodi predstavljala je sveprisutnog boga. Svetlost, toplota, munja, kia, izvor, reka, vetar - sve je bio Bog koji je davao hranu, plodnu zemlju, vodu i sve to je odravalo ivot. ivei u potpunom skladu sa prirodom, stari Sloveni su sebe smatrali njenim neraskidivim delom i potpuno se sa njom stapali. A evo ta je na daici D-11/A() zapisano. "Molimo se i klanjamo prvom Triglavu i njemu veliku slavu pojemo. Hvalimo Svaroga, deda bojeg, koji je svemu rodu bojem zaetnik i tvorac je svega ivog, veni izvor koji tee leti i svuda, a zimi i nikada ne mrzne... A bogu Perunu, gromovniku, bogu bitke i borbe govorimo: ti oivljava nas neprestanim okretanjem kruga i vodi stazom prava kroz bitke do Velike Trizne... Bogu Svetovidu slavu uznosimo, jer on je bog Prava i Java i njemu pojemo jer je svetlost kroz koju vidimo svet. Gledamo i u Javu opstajemo, a on nas od Nava uva i stoga mu hvalu pojemo. Slava sva Svetovidu, bogu naem to otvara srca naa da priznamo loe postupke i dobru se okrenemo. Dva bia u nebu sadrana Belobog i Crnobog su, a nji oba Svarog dri i zapoveda."

Nasuprot Grcima i Rimljanima, slovenska religija je vrlo malo personifikovala svoje bogove. Na njih nisu prenoene ljudske osobine, niti su predstavljani kao nadljudi. Nisu se enili, nisu imali dece, nisu se sukobljavali, ve su prvenstveno bili simboli prirodnih pojava, koje su na oveka delovale bilo dobro, bilo loe. Zbog takvog stanja priroda je bila puna sila - bogova i drevni Sloveni su sa njima neposredno optili. Ve je reeno da Sloveni nisu gradili posebno hramove, ali su postojala mesta za prinoenje rtava i praznovanja. Ono to je specifino jeste da u njima nije bilo nieg tajanstvenog niti misterioznog, ve su to bila mesta osveena vekovima i pogodna za okupljanje mnogih ljudi. Drevnim Slovenima nisu bili potrebni posrednici izmeu ljudi i bogova. Sebe su smatrali bojim unucima, pa su se bogovima obraali u svim ivotnim prilikama. Jurij Miroljubov, Rus, koji je preveo najvei deo Velesove knjige, navodi da je knjiga kod istonih Slovena koji nisu uvaavali hramove predstavljala svojevrstan dokument tih vremena. Nad njom su se sklapali brakovi, bila je simbol brane zajednice, to je za Slovene bio osnov, odnosno temelj opteg opstanka i napretka. Jasna knjiga Da o religiji Slovena ima jo nepoznanica, pokazala je i Ruskinja Luiza Sotnikova. Ona je 1983. godine naunicima ponudila jo jedno objanjenje Velesove knjige. Prema njenom miljenju knjiga je svojevrstan dokument kojim se potvrivalo i roenje, odnosno krtenje. Molitve uz pratee obrede itane su iz nje prilikom krtenja novoroeneta to je simbolizovalo prihvatanje u zajednicu i prvo duhovno povezivanje sa poreklom kao sa korenom ivota. Novoroene je uvoeno u ivot tako to su mu upuivane rei njegovih drevnih predaka kao poruka hrabrosti za ulazak u ivot. Otuda jo jedan njen naziv Jasna (svetla) knjiga. Jasna: svetlost, vedrina, estitost sublimacija je sutinskog smisla pripreme na ispravan ivot i sam ivot. Veza izmeu Velesa, boga plodnosti i roda i Apolona, dokazivana je jo u radovima Pavela Filipeva. Prema njegovom miljenju Veles je bio poznat i pod imenom Apulo, odnosno Apolon, kao bog svetlosti. Filipev kae da je Veles, odnosno Apolon, bio uitelj zemljoradnje i stoarstva, pokrovitelj nauke i umetnosti, uvar domaeg ognjita i zatitnika brakova. Religija starih Slovena je bila religija radosti. Praznici ivih, kao i oni organizovani za mrtve, uvek su obeleavani gozbama, takmienjima, pesmom i igrom. esto su i nesree proslavljane kao veliki sreni dogaaj. Najee se to deavalo kada je poginuli junak ispraan u irij (raj). To je injeno uz pesmu, jer je postojalo uverenje u onostrani svet koji se posle ovozemaljskog provodi u raju. Irij je simbolino doivljavan kao livada Svaroga, odnosno mesto gde se umrli sastajao sa svojim precima u venom ivotu. Filozofski stav prema svetu Sloveni su iskazivali u odnosu izmeu kategorija dobra i zla. Pored belih bogova postojali su i crni bogovi koji su oznaavali mrak i zlo. U Velesovoj knjizi stoji zapisano da vrhovni bog Svarog veno bdi nad neprestanom borbom ovih bogova, trudei se da Beli bog nikada ne bude poraen od Crnog boga.

Molitve tri puta dnevno Tumaenjem Velesove knjige nauka je dopunila sliku o religiji naih predaka. Primera radi, jasno je izraen stav prema prinoenju ljudskih rtava bogovima. Iz ove knjige saznajemo da su to inili Normani i Alani, a da Sloveni kao unuci Dajboga taj primer ne mogu slediti. U to ime oni su bogovima zahvalni na istinskoj veri i prinose im rtve iskljuivo svoga rada kao to su plodovi, mleko, med... Iz daica saznajemo da je jutro poinjalo molitvom bogu i radom, a zatim su izvodili stoku na pau. Sloveni su se molili tri puta dnevno: ujutro bogu Perunu, u podne Horosu, odnosno Suncu, a uvee Dajbogu. Pred molitvu je bio upranjavan obiaj pranja i umivanja to je bio deo rituala. To znai da je religija podrazumevala ne samo duhovnu ve i fiziku istotu. Jo jedna zagonetka je reena posle tumaenja Velesove knjige. Kada se povede re o ratu, obavezno se pominje udesna ptica koja sija svim duginim bojama. Ona oglaava poetak pohoda i daje savete ratnicima za vreme bitke. Ona im iz roga nudi ivu vodu, poginule vodi u raj i peva pobednike pesme. Ovu veliku boginju, kosmiku majku, nazivaju Majka svih Slovena (Mater Sva, Mater Slava, Mater Sva Slava). Mater Sva Slava odgovara Materisvani kod Indo-Iranaca, odnosno Vedejaca. Vim je jedno poluboanstvo na koje nas podsea Velesova knjiga. Sebo ili Vsebog imao je tri lica: Sebo, Vim i Dim. Ovo trojstvo nalazimo kod Jurija Miroljubova koji je predanja iz drevne Rusije pretoio u knjigu "Zaharkine prie". Svevinji ili Vinji je jedan vid oznaavanja boga u hrianstvu. On je sa Perunom (Varunom) uvar nebesa i budui da je nebo iznad svega vidljivog, samim tim bog je Vinji. U slovenskom skupu bogova, kao i u vedizmu, on je vrhovno bie iznad svega vidljivog i nevidljivog. Opti pogled na svet kod Slovena je estetski i u njihovoj religiji nema odnosa prema boanstvima koji imamo kod Grka i Rimljana. Svojom slobodnom voljom ljudi su se mogli na razliite naine da opredele prema nebeskim darovima, a slovenski svet je izabrao svoj put. Ognjan RADULOVI

Traganje za korenima Srba

Slovenski jezik u Turskoj

U baltikoj Pomeraniji je postojao srpski grad Retra u kome je centralno mesto zauzimao hram posveen bogu Radgostu iji je kip bio sainjen od zlata

Prema Hirkanskom moru, odnosno Kaspijskom jezeru, nalaze se Cirkasi, najratoborniji narod koji je dugo vladao Egiptom i Sirijom pod imenom Srba. Tamo ive i hazarska plemena i svi oni vuku poreklo od slovenskog stabla i slue se slovenskim jezikom. Jer, po celoj Turskoj, posebno u vojsci, u upotrebi je slovenski jezik, tako da se Konstantinopolj nije mogao nazvati boljim prastarim imenom od Carev dom (Carigrad, carski grad) slovenskim jezikom. No, i malo pre, na Slodanijevom dvoru u Egiptu, vojnici su, kao nekada Cirkasi govorili slovenski. Cirkasi, naime, potomci starih Sarmata i jednojezini, zauzeli su Egipat, a taj narod, pokoren od Turaka, postoji i danas izmean, sluei se ilirskim jezikom. Ovako je pisao Italijan Apendini Frano Marija, koji se krajem osamnaestog veka nastanio u Zadru i bavio arheologijom i istorijom svoje nove otadbine, u delu "Gramatika ilirskog jezika". Ko je iveo u Skandinaviji vajcarac Patrik Lut je tampao u enevi 1976. godine jedno veoma zanimljivo delo pod nazivom "Civilizacija Germana i Vikinga". Izmeu ostalog, on pie: "Oko 2000. godine pre Hrista skandinavsko podruje je zapljusnuo jedan drugi talas naroda, koji je doao iz podunavskih ravnica. Ti osvajai doneli su sa sobom obiaj individualnog kopanja mrtvih, u ijim grobovima se nalaze borbene sekire od bronze i posude u obliku zvona ukraene obrubom. Ko su bili ti ljudi? Ne samo da nam sve ono to se tu dogodilo izmeu 2500. i 500. godine pre Hrista ostaje potpuno nepoznato u lingvistikom pogledu, ve nam je jo nemogue da odredimo uzroke konsonatskih mutacija (suglasnikih promena) iz kojih je proiziao primitivni germanski jezik". Drugi jedan vajcarac, Eugen Pitar, antropolog po struci, zapisao je u jednoj svojoj studiji: "Jedna zanimljiva injenica nikome nee umai. Jugozapadna obala Norveke i severoistona obala kotske nastanjene su ljudima iste rase. Sigurno je da ti ljudi predstavljaju znaajan procenat celokupne mase stanovnitva. Ti ljudi, koje Grej smatra pripadnicima dinarske rase, ine udan izuzetak. Ako oni zaista pripadaju toj lepoj grupi ljudi, ije je sedite danas istona obala Jadranskog mora, treba znati kako je dolo do odvajanja, koje konstatujemo danas. A odmah se postavlja i pitanje: koje je bilo prvobitno boravite ove rase." Pitar u nastavku pie da zahvaljujui najnovijim istraivanjima kretanje tih dinaraca moe da se prati preko Venecije i centralne Evrope. Prema njegovom miljenju, njihov put je naen jo iz bronzanog doba, a iao je kroz Nemaku i lezvig, pa sve do vedske i Norveke. A jedna druga grupa je istovremeno prela moreuz Kale, nastanivi britansko ostrvlje. Malo-pomalo, ona je zauzela i severoistok kotske. U istom delu Piter pie da se tragovi istovremene civilizacije, a i istovetne, nalaze i po nizijama Rusije, kao i svuda oko Crnog i Egejskog mora. Piter je na jednom mestu izneo svoju nedoumicu: jesu li se Sloveni doselili iz oblasti istono od Kaspijskog jezera ili su se proirili sa donjeg Dunava. Bez obzira na sve, on podrava tvrdnju nekih njegovih kolega da je savremena "arijevska" rasa, upravo njen najvei deo, obitavala u neolitsko doba u celoj oblasti, koja

se pruala od Baltikog do Aralo-Kaspijskog mora, da je u svojoj sveukupnosti govorila istim jezikom, kao i da je njena glavna masa predstavljala jedinstven antropoloki skup. Veliku je literaturu iitao Eugen Piter kako bi doao do nekih zakljuaka. O Luikim Srbima u ve navedenoj knjizi on kae: "Luiki Srbi su danas samo jedan antropoloki ostatak. Semnoni, Venedi, Srbi, vi prvobitna plemena, koja su se nekada nastanila u toj oblasti. ta je ostalo od vas? Ali, u stvari, ko ste vi bili? I koliki vas je broj bio do asa kada je Henrik Ptiar napravio pohod protiv Sorba? Od mone slovenske nacije, koaj je vekovima ivela na donjoj i srednjoj Elbi, ostao je samo jedan beznaajan deo." Veze sa Balkanom U francuskoj "Velikoj enciklopediji", u odeljku o drevnim Slovenima, izmeu ostalog, pie i kako su postojale tesne veze izmeu severnih Srba i Srba na Balkanu. "U toku svih proteklih perioda doline Visle i Odre su bile u vezi sa dunavskom oblau i pod njenim uticajem su zavisile od centralne Evrope. U doba prvog gvozdenog doba jedan narod se polako i postepeno irio zajedno sa zemljoradnjom, kroz stare ume, poev od Dunava, pa du njegovih pritoka sa severozapada prema istonoj ekoj, prema Luikoj Srbiji. Isti taj narod se nastanio u gornjoj ravnici oko Odre, u niziji oko Visle do Baltikog mora s jedne strane i do Dnjestra na drugoj. Tragovi koje je taj narod ostavio osobito od Dunava do eke, pa oko Odre, Visle i oko Baltikog mora istovetni su s putem kojim se kretala trgovina ilibarom, odnoenim, kao jo i danas, iz baltikih oblasti prema jugu Evrope. Pored toga, postoje, takoe, i arheoloki dokazi o vezi i trgovinskoj razmeni izmeu tog istog naroda i severne Italije. A u grobovima izmeu Odra i Visle pronaeni su predmeti izraeni u Etruriji i Rimu. Ovaj narod", kae pisac u "Velikoj enciklopediji", "mogao sam da identifikujem sa starim Venedima". U vreme koje je prethodilo neposrednoj hrianskoj eri, kao i u poetku hrianskog doba, taj narod su delimino pobedili Germani. Meutim, postoje dokazi da je on opstao sve do osmog veka, odnosno do hristijanizacije oblasti oko Baltikog mora. Njegovo stalno postojanje je dokazano u ekoj, a isto tako i njegov boravak od davnih vremena na jugozapadu sve do Dnjepra. Nemaki pisac Helmold je ostavio zapis u kojem kae da je u baltikoj Pomeraniji (Primorskoj ili Pomorskoj) postojao srpski grad Retra u kome je bio hram boga gostoprimstva Radgosta, iji je kip bio sav od zlata, a nalazio se na postolju od skerleta. Antiki Srbi Poreklom Srba se pozabavio i Kazimir ulc. U svojoj studiji je sabrao mnotvo antikih autentinih dokumenata o Srbima tog vremena, poznatim pod imenom Traana i Ilira. Za njih on tvrdi da su bili jedno - ne samo na ogroman i jedinstven prostor koji su zauzimali, ve i s obzirom na jezik, obiaje i veru. Tako ulc citira Strabona potkrepljujui njegovim navodom tvrenje o istovetnosti Traana i Ilira. Iliri i Traani nisu mogli da budu tui jedni drugima, tvrdi Strabon. Oba roda istog su

porekla, a pored toga imaju iste obiaje i ureenje i potuju iste bogove. Posle ovog navoda ulc se pita kako bi mogli Iliri i Traani da budu razliiti, kada za Tribale, koje su smatrali Traanima Aristofan, Livije i Stefan Vizantijski kau da su Iliri. Tu ulc zakljuuje: "Izgleda, uistinu, da su nazivi Traana i Ilira dva imena jednog istog roda ije su ime drukije upotrebljavali Grci, a drukije Rimljani. Naime, itavu severnu zemlju, odnosno celu Evropu severno od Grke u kojoj su iveli Traani i Iliri, stari su nazivali Trakijom, dok su istu zemlju drugi kasnije nazivali Ilirijom." ulc se pozabavio i pitanjem Srba koji su iveli u severnoj Evropi. Prema njegovom miljenju, oni su u antiko doba na tim podrujima bili poznati pod imenom Vendi, Vindi, Veneti, Vani, Vinindi. Tu svoju teoriju on potkrepljuje Ptolomejem koji je, spominjui Baltiko more, pisao i o stanovnicima te oblasti - Venetima. Isto to ulc nalazi i kod Tacita, s tim to je ovaj jo napisao da su Veneti gajili ito i drvee sa plodovima, te da su, pored toga, ispitivali more i po pliacima vadili jantar (ilibar). Skilaks Ariandinus, koji je iveo oko 390. godine pre Hrista, kazuje da je kroz sedite Veneta proticala reka Eridan, koja nosi jantar, iz ega proizlazi da su ve u etvrtom veku pre Hrista Veneti obitavali sigurno uz Baltiko more. Da ova Skilaksova pria ima osnova, potvrdu nalazimo i kod Herodota koji nam 450 godina pre Hrista saoptava da reka Eridan tee ka severu, prema moru, i da se na njenim obalama nalazi jantar. Ako je, pak, Timej, koji je iveo u treem veku pre Hrista, rekao da se evropska Skitija zove Vanoma, iz toga moemo da zakljuimo da je tada Skitija bila nastanjena Vanima, a to ime kod Skandinavaca oznaava Venete, upravo kao i Sarmatija u vreme Plinija, Tacita i Ptolomeja. Ptolomej je spomenuo mnoge narode Sarmatije, koji su prema imenu ilirotrakog porekla, to je znao i opisao ve Herodot. Hrvatski filolog i linvgista Tomislav Mareti u nekoliko navrata se osvrnuo na poreklo Srba. Izmeu ostalog on kae: "Mnogi nemaki i ruski istoriari slau se da je Herodot pod Traanima podrazumevao Srbe. Poreklo te rei tumae na sledei nain: meu Srbima od pamtiveka je ivelo jedno veliko pleme koje se nazivalo Raani ili Rasi. To ime je dobilo jo u staroj postojbini Indiji, a prema imenu reke Rake, to oznaava crveno-rujnu boju, dakle srpsku boju. Jer, iskonski Raani su Crveni Srbi kojih je bilo u Rusiji sve do desetog veka. U doba Herodota ti su Srbi iveli u Malo Aziji i na Balkanu u Trakiji. Prema njihovom imenu je ime dobila i stara Raka u Trakiji, oko reke Rase, pritoke Marice. Razvaline gradova ija su imena bila Ras ili Raka i danas se nalaze u Trakiji, Srbiji, pa i u Nemakoj, dok reke istog im na postoje u Indiji, u oblasti davnanjih Srba. Tako je ime Traana pogrean oblik od Raana." Jednim kraim osvrtom Mareti pobija teoriju Konstantina Porfirogenita, vizantijskog cara i savremenika srpskog vladara aslava. Poto se Porfirogenit, posle vladavine od samo pet godina (954-959), posvetio istoriji, Mareti kae: "Ima pisaca kao to je Porfirogenit koji samovoljno tumai re Srbin kao latinsku re servus to znai rob. Ta njegova namera da omalovai tako veliki narod nije imala oslonca, jer je protivna i samom prianju Porfirogenitovom da su se Srbi jo pre dolaska na vizantijsko tlo zvali Srbima. Pored toga, ime Luikih Srba i ruskih Srba potvruje originalnost srpskog imena, jer ovi ne imaahu nikakve veze ni sa grkim ni sa rimskim carstvom."

Ognjan RADULOVI

Traganje za korenima Srba

Srbi vladali Egiptom

Iz prapostojbine Indije nai preci su krenuli pre oko est hiljada godina na tri strane. Jedna grupa je, posle kraeg zadravanja u Mesopotamiji, stigla u dolinu faraona Jesu li Srbi, odnosno Sloveni starosedeoci na Balkanu odakle su se raseljavali na sve strane sveta, ili su stigli iz dananje Indije, kako misle drugi, pitanja su na koja i danas mnogi naunici trae odgovore. Zvanina nauka je i dalje na stanovitu da su se nai preci poetkom sedmog veka nove ere doselili negde iza Zakarpatja. Bilo kako bilo, poreklo, jezik i kultura Srba tema je kojom su zaokupljeni ne samo nai ve i veliki broj stranih istraivaa. Mnogo je zagovornika teorije da su Srbi boravili u Indiji pre njihovog iseljavanja ka srednjoj Aziji i zapadu uopte. Oni su sloni i u tome da je ta velika migracija poela pre est hiljada godina i da je trajala oko hiljadu godina. U tom svom kraljevstvu, odakle su krenuli, Srbi su bili na visokom nivou obrazovanja, pismenosti, a i vojno ustrojstvo bilo im je na zavidnom nivou. Uzrok njihovog pokreta na zapad verovatno je bila prenaseljenost, uz koju idu glad i razne bolesti. Drava Sarbarska U toj velikoj seobi prvi srpski glavni deo krenuo je direktno prema zapadu i u Mesopotamiji osnovao srpsku dravu Nova Sarbarska. Prema istraivanju naeg istoriara Konstantina Nikolajevia ovaj deo Srba nije se dugo zadrao u meureju. Jedan deo krenuo je dalje ka Maloj Aziji, pa odatle u Evropu, gde su naselili Balkansko, Apeninsko i Pirinejsko poluostrvo. Druga grupa je pola obalom Crvenog mora i stigla u Gornji Egipat. Kao iskusni ratnici i veoma izdrljiv narod, oni su svoje mesto pod suncem nali u onom delu Egipta koji se granii sa Nubijom. Posle smrti faraona Pepija ta grupa Srba je zavladala podrujem koje je naselila i ta njihova vladavina je trajala od 2261. pa do 2052. godine pre Hrista. Te godine njih je u velikom sukobu porazio i potisnuo tebanski faraon Mentuhotep . Teoriju o dolasku Srba u Egipat zastupa i francuski egiptolog Masper Gaston. Kako je zapisao, Srbi su iz Sarbarske prodrli u Afriku, a u Egipat su stigli u tri navrata. Potvrdu za to Gaston nalazi u natpisima na piramidama i kamenim spomenicima. Ti hijeroglifi, zapisao je on, jasno govore da je esnaest vekova pre Hrista u Libiji i Mauritaniji boravio narod bele rase, plavih oiju koji je gotovo sruio egipatsko carstvo. Gaston kae da je ak i sauvano nekoliko likova tih, kako su ih Egipani nazvali

"kraljevih pastira", koji su vladali Donjim Egiptom. Njihova lica bila su obrasla bradom i nosili su dugu kosu. Arheoloka iskopavanja u Egiptu, Libiji i Nubiji pokazuju da je to bio jedan isti narod koji je samo u razliita vremena dolazio u Egipat. O svemu ve napisanom potvrdu nalazimo i kod naeg istoriara Stojana Bokovia koji u delu "Istorija sveta", izmeu ostalog, pie i kako su Egipani podizali ustanke protiv srpskih vladara. U Donjem Egiptu Srbi su, prema istraivanju Bokovia, vladali oko sto pedeset godina i ta vladavina je zavrena u vreme kada je u Gornjem Egiptu na presto stupio Amozis . On je prikupio veliku vojsku i sa dobro razraenim planom napao prestonicu Avaris iz koje je kontrolisan ceo Donji Egipat. Borbe su voene najvie na Nilu i okolnim kanalima i posle dugog i krvavog vojevanja Avaris je pao, a sa njim i vlast Srba u tom delu Egipta. Seoba iz Azije injenica je da u onome to bismo u najirem smislu nazvali istorija Srba i to se ve decenijama ui u kolama postoji mnogo mesta koja su pod znakom pitanja. Upravo zbog toga oni koji se ne slau sa teorijom da su se Sloveni doselili negde iz Zakarpatja pokuavaju da dokau da su tokovi istorije, kada je re o Srbima, odnosno Slovenima, ili nekim drugim pravcem. Lutanja i kod njih ima, miljenja, odnosno istraivanja se razlikuju, ali, svejedno, "udbenika teorija" sve je ee pod lupom. Jedna od zagovornika drugaije teorije od kolske jeste i nedavno preminula dr Olga Lukovi-Pjanovi, koja svojom knjigom "Srbi... narod najstariji" nije ostavila ravnodunim ni najtvre pristalice, vaee teorije o seobi. Uprkos svim tekoama na koje se nailazi tokom istraivanja, dr Lukovi- Pjanovi je decenijama uporno tragala za literaturom koja se bavila poreklom Srba i njihovim mestom meu drugim narodima. U svojoj knjizi navela je mnoge izvore koje je koristila bavei se ovom problematikom. U obimnoj knjizi "Istorija Srba" Nenad Lj. orevi je, tragajui za korenima Srba, izmeu ostalog zapisao: "Prastari Srbi, a sa njima i mi koji danas bitiemo, pripadamo indoevropskom stablu. Ima, meutim, naunika koji ne prihvataju Indiju kao kolevku ljudskog roda, pa ipak, ni njima nita ne smeta da upotrebljavaju izraz indoevropski, moda zato da se ne bi razlikovali od ostalih. Mi, ipak, smatramo i potpuno smo uvereni da je naa prva kolevka bila - Indija. Treba podvui da su masovni pokreti starih naroda, pa meu njima i naih predaka, uglavnom usmereni u pravcu istok-zapad. Ta kretanja, tako se bar uzima, za poslednjih 15.000 godina uvek su imala isti pravac - prema zapadu." Pristalica ove teorije je i Nemac Viktor Hejm. U jednom od svojih dela on pie "da su indoevropski narodi sedeli negde u Aziji, pa su, drei se prigodnog puta, to ga sunce svaki dan prevali, doli u Evropu, dok su neki ostali u Aziji. to god istorija pominje narodi su se uvek selili iz Azije u Evropu". I Johan Riters, takoe Nemac, zagovornik je teorije o dolasku Slovena iz Azije. U delu "Zemljopis", gde spominje stare Srbe, on pie: "Sa vrha Mera (brdo u Indiji) pruaju se

njegove razne grane kao Himavat, Henakuta i Niades na kojima je iveo surovi i odeven u odelo od koa narod Serba ili Srba." Opisujui podnoje Himalaja, Riters jo kae: "U unutranjoj Indiji bile su glavne drave Prazija i Gangarija, a iza njih velika drava Sarbarska, dakle srpska, a druga je bila u primorskoj Indiji i nazivala se Panovska drava." Obiaji Srba i Indusa Posle poraza srpske drave u Egiptu, njeni stanovnici su doiveli razliite sudbine. Jedan deo ostao je u svojoj, sada ve bivoj dravi i s vremenom se pretopio u domorodako stanovnitvo. Drugi su se povukli i nastanili teko pristupane terene, gde su s vremenom nestali, ali je u spomen na njih jedno prastaro jezero dobilo naziv Serbonis ili Sirbonis. Jedna velika skupina je napustila Egipat i krenula u dva pravca. Kako je zabeleio Diodor Sicilijski jedna grupa otila je u Siriju, a druga, du severne Afrike, na Pirinejsko poluostrvo. Pobornici teorije da su Srbi iz Indije krenuli na zapad to potkrepljuju i slinim obiajima koji su se i do dananjih dana sauvali kod ova dva naroda. Slinost narodnih obiaja i gatanja kod Srba i Indusa je neverovatna, a velike slinosti postoje i u veri. Primera radi, Brama, Vinu i iva imaju svoga dvojnika u srpskom bogu Triglavu. Badnjak, koji Srbi beru i loe za vreme velikog hrianskog praznika, nekada se sa drugaijom namenom, kao poseban praznik, obeleavao u Indiji. Koren tog praznika je naen u kultu boga Agne, kojeg su Indusi slavili kao boanstvo ognja, odnosno vatre. Otmica devojaka, koja je kod nas jo ponegde prisutna, i danas je aktuelna kod Indusa. Arheolog dr ore Jankovi sa Filozofskog fakulteta u Beogradu objavio je nedavno knjigu "Srpske gromile" gde je, pored ostalog, povukao neke paralele izmeu obiaja kod nas i u Indiji. Jedan od njih je da se udovica posle muevljeve smrti odmah ili na dan godinjice ubija na njegovom grobu i tako sa njim odlazi na "onaj svet". Taj se obiaj, uz manje ili vee izmene i u zavisnosti od podneblja, dosta dugo odrao kod Srba. Kada je izumro, odnosno kad je udovica bukvalno prestala da prati mua u grob, ena je uinila neto drugo ime je, kako-tako, taj drevni obiaj sauvala. Posle muevljeve smrti supruga se nije preudavala niti je menjala prezime, te je tako do kraja ivota ostajala verna svom muu. U knjizi je najvei deo posveen spaljivanju pokojnika. O tom inu dr Jankovi kae da je jedno vreme bio prisutan svuda gde su iveli Srbi, a da su to isto nekada, kao i danas, sa pokojnicima inili i Indusi. Razlika je samo u tome to su Srbi ostatke spaljenog pokojnika pohranjivali u zemlju dok Indusi pepeo prosipaju u svetu reku. Istraiva srpske prolosti Milo S. Milojevi je i u poeziji naao potvrdu o tome da su Srbi iz Indije, svoje prapostojbine, krenuli u veliku seobu. Zlo ih je nateralo na taj korak, pa u jednom delu pesme pie: "Kako neu suze proljevati/ kad ja idem iz zemlje Inije/ iz Inije iz zemlje proklete?/ U Iniji teko bezakonje/ kum svog kuma na sudove era..." U istoj pesmi jezgrovito i upeatljivo izneti su i pravi razlozi seobe Srba. "Te ne pade dada ni oblaka/ plaha dada, niti rosa tiha/ I ne rodi vino ni enica/ ni za crkvu asna leturija./

Puno vreme za tri godinice/ crna zemlja ispuca od sue/ u nju ivi upadoe ljudi/ a Bog puta stranu boljezanu/ boljezanu stranu srdobolju/ te pomori i staro i mlado..." Ognjen RADULOVI

Traganje za korenima Srba (2)

Sloveni - starosedeoci Balkana

Prema istraivanju dr Jovana I. Deretia, Sloveni se nisu doselili na nae poluostrvo ve su se, naprotiv, sa ovih podruja selili na sve strane sveta Sloveni na ovim podrujima ive od pamtiveka. Balkan, odnosno srednje Podunavlje, njihova je kolevka, centar evropske, pa i svetske civilizacije. Oni se nisu ovamo doselili ve je proces tekao obrnuto. Iz ovih krajeva Sloveni su se selili na sve strane sveta, najvie na istok. Ovo je teorija koju zastupa dr Jovan I. Dereti, osniva Srpske istorijske kole i jedan od onih istraivaa koji pokuavaju da opovrgnu dosadanju ustaljenu teoriju da su Sloveni na ova podruja stigli u odnosno veku posle Hrista. Jovan Dereti je gotovo tri decenije utroio dok nije doao do ovih zakljuaka. Literaturu na koju se poziva, a koja broji 191 delo, nalazio je u bibliotekama irom sveta i kada je zaokruio celinu, sve je to pretoio u knjigu pod nazivom "Serbi-narod i rasa", sa podnaslovom "Nova vulgata". - rtva smo nordijske kole koja nam je nametnuta, a koju smo, naalost, prihvatili - kae dr Dereti. - To je ona teorija da su Sloveni ovamo stigli u veku. A, evo, da ponemo sa ovim primerom da nije bilo tako. Kada su Rimljani prvi put preli Jadransko more i krenuli u osvajake pohode, a bilo je to u drugom veku pre Hrista, naili su na Ilire, a kasnije i na Traane, narode koji su naseljavali te oblasti. Iliri su zapravo bili Veneti, Vindi - srpski narod to je Herodot i zapisao, a Rimljani su im dali novi naziv prema vladaru koji se zvao Ilirija, ili Ilija, i koji je gospodario podrujima dananje Hercegovine i dela Crne Gore. Pokoravajui i ostale manje okolne narode, Rimljani su shvatili da ti narodi imaju sve odlike Ilira i da je re o velikoj skupini istog naroda sa razliitim imenima koja ivi od Alpa do Crnog mora. Na pomen srpskog imena nailazilo se esto, a primera radi, ostalo je zabeleeno da je na ostrvu Rabu postojao grad koji je u vreme rimskih osvajanja imao ime Sarba. Potvrda o promeni imena Da su narodi sami menjali svoj naziv ili su to inili drugi, to ide u prilog teoriji dr Deretia, nalazimo potvrdu i u knjizi "Praistorijska arheologija" uvaenog i u svetu

priznatog arheologa Branka Gavele. U delu u kojem govori o dolasku Liana u Italiju, profesor Gavela citira Herodota koji je zapisao: "Pod kraljem Atisom strana glad je pustoila celu Lidsku zemlju. Kralj podeli narod u dve grupe, te on sa jednom ostane u zemlji, a drugu, predvoenu njegovim sinom Tirenom, potovare u mnogobrojne amce i otisnu na more. Obiavi mnoge narode stignu u Umbriju i tu podignu gradove u kojima jo i sada stanuju. Svoje ime Liani zamenili su imenom kraljevog sina koji ih je vodio i po kome se zovu Tirenci." Traani su bili brojan i ilav narod. Oni koji nisu hteli da se pokore novom gospodaru Rimskoj imperiji - preselili su se na podruja dananje Poljske i Rusije. Drugi koji su ostali, prihvatili su rimsko ustrojstvo, pismenost, ali su zadrali svoje gradove. A da su Traani zapravo Sloveni, dr Dereti to potkrepljuje sa nekoliko primera. - Herodot je zapisao da su Traani jedan od najbrojnijih naroda na svetu i stavlja ih prema brojnosti odmah posle Indusa - veli dr Dereti. - Inae, sam naziv Traani potie od grke rei Raani, ali poto Grci nisu mogli da izgovaraju to tvrdo "r", onda su uvek svim reima koje njime poinju dodavali svoju "thetu" (T) i tako je postalo ime Traani. Latini su taj naziv prihvatili od Grka. Jovan Dereti podvlai kao bitan detalj da su u srednjem veku u Rusiji ivela plemena koja su sebe nazivala Raanima, ali neretko u zapisima stoji da su za sebe govorili i da su Srbi. U predelu Pirineja u Francuskoj, dodaje jo na sagovornik, pre rimskog osvajanja postojala je pokrajina koja se zvala Serbija. Glavni grad je bio Ruskino. Prema imenu tog grada, taj deo Francuske, odnosno ta pokrajina, danas nosi ime Rusion. Pa kako je onda mogue da tako veliki narod, sa takvim ustrojstvom nestane gotovo preko noi bez ikakvog traga, ak i bez natpisa na jednom jedinom grobu. I kako je mogue da se tako veliki narod, sused Ilira, smesti na onako malom prostoru koji je poznat kao Trakija, povrine otprilike polovine dananje Bugarske? Koreni i u "Bibliji" I "Biblija" je jedan od izvora koje je dr Dereti koristio da dokae da se ime Slovena, odnosno Srba, pojavljuje mnogo ranije nego to to zvanina nauka tvrdi. - Ptolomej Drugi u Egiptu je angaovao 72 prevodioca kako bi sa jevrejskog i aramejskog jezika preveli Stari zavet na jedan tip grkog jezika koji je bio usvojen kao meunarodni. Dogaalo se to 277. godine pre Hrista u Aleksandriji. Taj prevod ostao je poznat kao "Prevod 72" i sa njim je "Biblija" bila kompletna, jer je "Novi zavet" bio pisan na grkom jeziku. Kako Rimljani nekoliko vekova kasnije nisu mogli da rastumae tu knjigu, angaovali su Sofronija Hijeronimovog, Srbina poznatog kao Sveti Jeronim, da oba zaveta prevede na latinski jezik. Latinima je bilo stalo do preciznog prevoda svake knjige, a Sofronije je vaio za vrsnog prevodioca. Sofronije je na prevodu radio od 382. do 385. godine. Kada je posao bio zavren, knjigu je dao Sinodu Rimske crkve i oni su je proglasili kao valjan, taan i siguran prevod i kao vulgata, to znai opti. Taj prevod koristi se i danas. U svom

prevodu, iako za to nije bio angaovan, Sofronije je otiao i korak dalje. Uz ve postojea imena ljudi, naroda i mesta, dao je i objanjenja ko su, ta su i gde se nalaze. Tragova Srba ima, prema dr Deretiu, gotovo na svakom koraku. U Maloj Aziji postojao je grad Sard, ostalo je zapisano, ali mesto jo nije locirano, u kome su prvi put osnovane kole za matematiare, istoriare, muziare, astronome. Interesantno je da je ba u tom gradu prvi put predvieno pomraenje Sunca u istoriji oveanstva. Svreni uenici ovih kola odlazili su u velike gradove i drali predavanja. Jedan od njih, Grk, koji se pominje pod imenom Ksantos, otiao je u Atinu i odrao predavanje. Atinjani dobar deo njegovog izlaganja nisu razumeli, jer su svi struni izrazi bili na srpskom jeziku. Posle dugih israivanja i poreenja nekih materijala, dr Dereti stie do podatka da su Grci Srbe nazivali Ksantosima. Nalazi i podatak kod Trabona koji objanjava da se Ksantos, u stvari, zove Sirbin i da je taj Sirbin iz Sarda bio uzor Herodotu. Napisao je i dva dela koja se na grkom zovu "Lidijaka" i "Magika" od kojih je, naalost, sauvano tek neto u tragovima. Da li je naseljavanje teklo ovako kako pie u udbenicima? Ognjan RADULOVI U potrazi za korenima Srba (3)

Velike seobe Slovena nije bilo!

Tri puta su Srbi iz svoje postojbine na Balkanu stizali do Indije. Imperija Serba Makeridova se prostirala od Atlantskog do Indijskog okeana. Semirama, ena pra Srbina Nina Belova, zavrila je gradnju Vavilona Velike seoba Slovena u 6. i 7. veku, kako pie u udbenicima i kako tvrdi zvanina nauka, izgleda nije ni bilo, jer oni nisu stigli iz Zakarpatja, ve su u Podunavlju oduvek iveli. Tu su razvijali svoju veliku zajednicu i odatle, povremeno, odlazili u pohode ili zauvek naputali te prostore - tvrdi dr Jovan Dereti. - Ali, seoba sa Balkana velikih i malih, pohoda duih ili kraih, oduvek je bilo nastavlja Dereti. - Jedan od velikih pohoda Slovena iz svoje postojbine Balkana zbio se neto pre 2000. godine pre Hrista. Veliki junak i vojskovoa tog vremena Nino Belov, koji se u "Svetom pismu" spominje kao Nebrod, predvodio je svoje ratnike na i za dananje pojmove predalekom putu. Cilj mu je bio Indija. Ispraeni kao osvajai, krenuli su iz dananjeg Nia, proli kroz Malu Aziju, Bliski istok i kroz centralnu Aziju oko 2000. godine pre Hrista stigli do cilja -

Indije. U starim zapisima je ostalo zabeleeno da je to bio prvi prodor Arijevaca u Indiju. Ime Arijevci dobili su prema imenu boga Ariona, kasnije Oriona, boanstva lovaca, iji je kult bio razvijen najvie okvirno na prostorima koje danas zauzima Kosmet. Istoni narodi su ih jo nazivali i Javanima ili Jovanima, prema boanstvu svetlosti bogu Javu, koga su takoe potovali. - Pria oko pohoda Nina Belova zapisana je u "Starom zavetu" - kae dr Jovan I. Dereti, osniva Srpske istorijske kole i pobornik teza koje iznosimo. - Imena u ovoj knjizi poreana su kao u rodoslovu: pradeda, deda, otac, sin, unuk... i svako ime je zapravo ime jednog naroda. Na Nina Belova "Sveto pismo" kae da je bio prvi ovek moan pred Gospodom, a u narodnom predanju iveo je kao bog Bak. Budui da je bio bog lova, u svetoj knjizi pie i da je on "lovac pred Gospodom". Tragovi prethodnog pohoda Prema istraivanjima i saznanjima dr Deretia, Nino Belov je bio ne samo osvaja ve i veliki graditelj. Tu ljubav prema graditeljstvu preneo je i na svoju enu Semiramu, koja je, kako kae na sagovornik, opinjena delimino izgraenim Vavilonom, naredila da se taj grad dovri. Kada je prema njenoj zamisli sve bilo gotovo, Vavilon je postao varo sa neverovatno lepim graevinama u koji se ulazilo preko mosta dugakog oko 900 metara i irokog toliko da se bez tekoa mimoiu etvoro zaprenih kola. U centru grada podignut je hram posveen bogu Belu. Graevina je imala osam spratova sa opservatorijom na vrhu. Zbog velikih pohoda i nereda u postojbini, carstvo koje je osnovao Nino Belov se raspalo, a kao novi vojskovoa i prvi ovek pojavljuje se Serbo Makeridov. I on eli podvig poput svog prethodnika, ali da ne bi rizikovao, kree putem koji je ve trasirao Nino Belov. Bio je to drugi pohod Arijevaca na istok. - Makeridov se u "Svetom pismu" pominje kao Asur i neki ga ak smatraju osnivaem Asirskog carstva - veli Dereti. - U narodnom predanju Serbo je izjednaen sa bogom Serbonom, zatitnikom reda, civilizacije. Najee je prikazivan kao div koji davi lava. Grci su ga zvali Herakles, a Rimljani Herkules. Po povratku iz Azije Makeridov se krae zadrao na Kritu, odakle odlazi u Egipat, pa du severne Afrike stie do obale Atlantskog okeana. Tu je podigao monumentalne stubove kao znak dokle je stigao na zapad u svojim pohodima. Prelazak u paniju ve predstavlja njegov povratak u domovinu. Kroz paniju, Francusku i Italiju ide du Jadrana i vraa se na prostore dananje Srbije odakle je i krenuo u pohode. Ovaj vladar bio je najvei osvaja svih vremena, jer se njegovo carstvo, odnosno njegova imperija, prostirala od Atlantskog do Indijskog okeana. - Trei, takoe, veliki osvaja, koji se kretao putem svojih prethodnika, bio je

Aleksandar Veliki, odnosno Aleksandar Karanovi - nastavlja na sagovornik. - Njegov cilj je bio ponovno osvajanje teritorija koje su svojevremeno pokorili Nino Belov i Serbo Makeridov. Aleksandar Veliki ide utabanom stazom. Na ulazu u Indiju velianstven doek mu je priredilo jedno malobrojno pleme. Aleksandar doznaje da su oni tu ostali nakon pohoda Nina Belova. Posle viednevne bogate gozbe pripadnici ovog plemena mole Aleksandra da sa njima ode na oblinju planinu Meru gde je svojevremeno njihov voa Belov, kada su stigli, zasadio brljan, jednu od biljaka koje je iz domovine poneo sa sobom. Na Meri nalaze sada ve malu plantau ove biljke, a u ast boga Baka, Aleksandar je tu odrao veliku svetkovinu. Aleksandar u Serbiji Posle druenja sa sunarodnicima, sada iteljima Indije, Aleksandar nastavlja put i stie do reke Ind. Izmeu Inda i reke Delama nailazi na Srbe koji ga doekuju poklonima. I oni su tu ostali posle pohoda Belova, ali u veem broju. iveli su u dva grada od kojih se jedan zvao Serbija. Aleksandar odlazi u taj grad, dograuje ga, ulepava i daje mu novo ime - Aleksandrija Serbijska. U povratku iz Indije Aleksandar svraa u Vavilon, jedan od najlepih gradova tog vremena, i proglaava ga svojom prestonicom. - Otkud Karanovi? - ponavlja nae pitanje dr Dereti. - Karan je bila titula koja je dodeljivana visokim dostojanstvenicima i plemiima kod starih Srba. I to obino kada su postavljani za upravnike pokrajina ili gradonaelnike. Karanovi vodi poreklo od jednog Karana koji je u gradu Vodeni 814. godine pre Hrista postavljen za gospodara grada. Od tog Karana nastalo je ime dinastije Karanovi, na grkom Karanides. Pomen te titule dugo se odrao, pa ga i danas imamo u toponimima kao to su Karanovac, Karanovci, Karanovii. Slino je i sa imenom Nina Belova. Nedaleko od Novog Pazara, iznad Sopoana, nalazi se planina Ninaja. Mnogo je jo primera spreman da iznese dr Dereti kao potvrda svojoj tezi da su Srbi, odnosno Sloveni, oduvek iveli na ovim podrujima, a da su u seobama ili osvajakim pohodima stizali i do najudaljenijih krajeva tada poznatog sveta. - Evo pogledajte ovaj lem i ovu formaciju - pokazuje dr Dereti jednu sliku sa predstavom vojnika. - Jedino su u to vreme Srbi imali vojnu formaciju- falangu, rod kakav nijedna druga vojska nije imala. A ovaj lem tipian je za srpska ratnika plemena. To vam je vreme Aleksandra Velikog. Jovan Dereti nastavlja istraivanja. Traga za novim dokazima, ponire jo dublje u prolost. U tome nije sam. Ima jo onih koji misle da ustaljene teorije o poreklu i kulturi naih predaka treba "pretresti". Uostalom, svedoci smo da gotovo dnevno, kada je re o istoriji i arheologiji, naunici nailaze na neka nova

otkria, koja automatski postaju nova stranica istorije. Antrfile: Susret sa Huritima Kamena ploa koja se danas nalazi u turskom gradu Bogaz Kej samo je jedan od dokaza, po Deretiu, dokle u prolost seu srpski koreni. Na ploi je urezana slika koja predstavlja pomirenje Srba i Hurita u Maloj Aziji, jer je srpska vojska preuzela vlast u gradu Hatui, prestonici Hatukog carstva. Sa srpske strane predstavljen je bog Serbon koji stoji na lavu. U pratnji su mu i dva svetenika koji stoje na dvoglavom belom orlu koga je vrhovni bog slao vladarima kada je hteo neto vano da im porui. Dogaaj se zbio 2.000 godina pre Hrista. Antrfile: Tajne su veite Don Kolman Darnel i njegova supruga Dabor otkrili su nedavno u krenjakoj steni nedaleko od Luksora, kako kau, verovatno najstariji oblik pisma koje bi moglo da bude veza izmeu hijeroglifa starih Egipana i pisama korienih mnogo kasnije, u hebrejskom i arapskom. Zapisi potiu sa poetka Srednjeg carstva (1900-1800. godina pre Hrista) i podseaju na pismo upotrebljavano na Sinaju dva ili tri veka kasnije. Slova i grupe rei koje mogu da se deifruju, izjavili su ovi Amerikanci arheolozi, veoma su bliski akadskom (najstarijem semitskom jeziku) i hebrejskom. Jo jedna grupa arheologa dola je do novih saznanja. Strunjaci iz Rusije i Tadikistana nali su dobro ouvane delove keramike posude sa natpisom na starogrkom jeziku i jo neke upotrebne predmete koji potiu iz grada Tahti Sangina koji se nalazi na jugu Tadikistana. Grad je osnovan jo pre pohoda Aleksandra Makedonskog na ove krajeve. Budui da su prilikom iskopavanja arheolozi nali nekoliko objekata izgraenih u grkom stilu i u nadi da e protumaiti natpise na keramici, uvereni su da e to biti nova stranica u izuavanju carstva koje je postojalo na teritoriji srednje Azije i posle smrti Aleksandra Makedonskog. Ognjan RADULOVI

Traganje za korenima Srba (4)

Zakon uklesan u kamenu

Hiti iz Likije su ostavili trag - kamen poznat kao Obelisk iz Ksantosa iji natpisi predstavljaju zbirku zakona starih Srba. Zakonik je nastao priblino kad i u svetu poznati Hamurabijev Balkansko poluostrvo je prvi naseljeni region iz koga su kasnije naseljeni ostali delovi Evrope. Sadanji stanovnici Balkana su potomci velikog plemena Raana koji su tu iveli od najstarijih dana. Veina ih je ostala u svojoj prapostojbini, dok se manji deo u seobama odluio da promeni mesto i nastani druge delove Evrope, pa i Azije." Kada je sa ovom teorijom davno u ikagu istupio Svetislav Bilbija, priznati etimolog, koji je godinama istraivo korene Srba, nastalo je komeanje meu onima koji su prihvatali teoriju germanske kole prema kojoj su Sloveni na Balkan stigli u 6. i 7. veku posle Hrista. Ali, to je bio tek poetak uzdrmavanja temelja srpske istorijske nauke zasnovane na teorijama plasiranim sa Zapada. Koreni jo u prolom veku U pretpostavke da su Sloveni stigli na Balkan u 6. veku posle Hrista sumnjalo se jo u prolom veku. Meu tim "nevernim Tomama" najglasniji je bio srpski istoriar Milo S. Milojevi. Meutim, i sa zapada i sa istoka stizale su, takoe, sumnje da je sve bilo ba onako kako pie u udbenicima i enciklopedijama. Francuz Siprijan Rober je stavio pod lupu teoriju o doseljavanju Slovena, pa i Veliku seobu naroda u etvrtom veku posle Hrista, a nekoliko ruskih naunika svojim novim saznanjima izazvalo je gotovo revoluciju jo u to vreme. Georgij Dankovski, Aleksandar ertakov i V. V. Hvoja istupili su sa svojim uenjima koja kasnije prihvata i savremeni ruski istoriar B. A. Ribakov, a koja se zasnivaju na spoznajama da praslovenski period postoji mnogo pre Hrista. Pravu senzaciju izazvao je ruski istoriar Jurij Miroljubov koji je 1954. godine poeo da objavljuje prevode "Velesove knjige". Re je o hristovim daicama na kojima je urezana slovenska hronika, odnosno deo istorije Slovena, iz koje se jasno vidi da ta istorija poinje 650 godina pre Hrista. Sve te radove propratio je i iitao Svetislav Bilbija, ovek koji je sam, sa nevienom upornou, krenuo da istrauje srpsku davninu. Roen je 1907. godine u Bosanskom Grahovu, pohaao sarajevsku Klasinu gimnaziju, a poslednje razrede zavrio u sarajevskoj Bogosloviji. U Beogradu je 1933. godine zavrio Bogoslovski fakultet. Pored "ivih" uio je i klasine jezike, pa je kao pravi poliglota itao i prevodio stranu literaturu, ali i zapise na "mrtvim" jezicima. U vreme Drugog svetskog rata odlazi u Italiju iz ibenika gde je bio sekretar

episkopa. Odmah posle rata u Italiji se obreo i veliki broj srpskih intelektualaca, meu kojima i oni koji su se zanimali za korene Srpstva. Pokrenuli su ak i izdavaku delatnost, a 1961. godine u Rimu se pojavljuje delo "Od Indije do Srbije, tri hiljade godina srpske istorije" iji je autor, naalost, i do dananjih dana ostao nepoznat, jer ispod teksta nije bilo potpisa. Ta knjiga, koja je bukvalno razgrabljena meu emigracijom, posluila je kasnije kao osnova za istraivanja Svetislavu Bilbiji i Olgi Lukovi-Pjanovi. Klju je irilica U traganju za korenima Srba Bilbija je dosta vremena proveo pokuavajui da dokui kakve su to poruke ostavili Etrurci, narod koji je jo pre Rimljana iveo na podruju dananje Italije. To pismo je bilo zagonetka za veliki broj lingvista, a i sam narod imao je kulturu koja je zbunjivala mnoge istraivae. Na nesreu, od pisanih spomenika ostalo je vrlo malo jer su Rimljani spalili sve knjige koje su bile pisane ovim pismom. Ve pri prvom susretu sa etrurskim pismom Bilbija je imao nekakav, kako e kasnije da ispria, udan oseaj da je klju za deifrovanje veoma blizu i da lako otvara tu bravu. I ubrzo se pokazalo da je u pravu. Ono to su mnogi decenijama pokuavali ovaj naunik je uradio za relativno kratko vreme. Najpre je primetio da etrurska slova podseaju na slova Vukove irilice. Reao ih je, pokuavao da uporedi. Mnogo toga se poklapalo, ali pravog rezultata, ipak, nije bilo. A onda je jednom, sasvim sluajno, slova poeo da srie obrnutim redom -z desna nalevo. Lagano sriui sklapao je rei koje su imale koren kao neke rei u savremenom srpskom jeziku. To je bio taj klju koji je decenijama traen da otkljua zagonetnu etrursku bravu. Poto je u meuvremenu napustio Italiju i preselio se u Ameriku, Bilbija je svoje nalaze poeo da objavljuje u asopisima i listovima srpskih iseljenika u SAD. Kod njih je pobudio interesovanje, ali je zato, s ove strane "bare", ve bio anatemisan. To ga, meutim, nije sputavalo da nastavi istraivanja. elja da pronikne to dublje u prolost svog naroda, da dozna dokle dopire i poslednja najtanja ilica njegovog korena bila je toliko velika da mu nije bilo teko da iz Amerike skokne bilo kuda odakle bi mu javili da postoji neto novo vezano za ono na emu radi. Zbog tih istraivanja esto je boravio u zemljama Evrope, kao i u naim krajevima, naravno. Hiti iz Male Azije Mnogi naunici u svetu bili su zainteresovani za ono to je radio Bilbija. Pored porekla i jezika Etruraca on se bavio i drugim oblastima. Izmeu ostalog jedan je od osnivaa poznatog Srpskog akademskog kluba iz ikaga. Zahvaljujui svom "kljuu" za etrursko pismo, Bilbija je skinuo veo sa jo nekih tajni koje su bile vezane za ovaj narod.

Poto je proitao natpise na brojnim etrurskim, lidijskim i likijskim spomenicima, Bilbija je otiao korak dalje. Opet poreenjem znakova doao je do zakljuka da se ta irilica razvila iz klinastog pisma Niza ili Niana, naroda koji je u literaturi zabeleen kao Hiti. Kao njihova postojbina pominju se prostranstva dananje Male Azije gde su iveli oko 2000 godina pre Hrista. U oblasti Likiji oni su podigli grad Srb (negde je ostalo zapisano i Zerb). Kao to je svaki narod imao svoje zakone, tako su ih imali i Hiti iz Likije. Deo tih zakona ostao je iza njih, a najvei broj tih zapisa uspeo je da proita Bilbija. Re je o tekstu urezanom na kamenu poznatom pod nazivom Obelisk iz Ksantosa. Taj tekst predstavlja zapravo zbirku zakona starih Srba kojima se ureuju pravila ivota i odnosi u zajednici. Ovaj zakonik je savremenik u svetu uvenog Hamurabijevog zakonika ispisanog na visokoj steni oko 1760. godine pre Hrista, a nekoliko vekova je stariji od nita manje poznatog Mojsijevog. Poto je odgonetnuo glasovna znaenja pojedinih slova Etruraca, Likijaca i Lidijaca, Bilbija ih je uporedio sa znacima Vukove irilice i ostalih pisama. A kada je proitao gotovo sve poznate spomenike tih naroda, prionuo je na veliki posao. Sainio je renik staroevropskog, drevnog srpskog jezika. I rezultat je stigao: svi ti narodi potiu iz podunavlja, sa podruja na kome danas ive Srbi. Etrurci, koji su pre Latina iveli u dananjoj Italiji, sebe su, poznato je, zvali Raanima. O poreklu rei Ras bilo je meu naunicima dosta rasprava, ali je opteprihvaeno da oznaava soj, rasu, pripadnost jednom plemenu koje govori istim jezikom. Od ove rei nastala je i re Rus to ima isto znaenje. Raanima su se zvali i itelji Nemanjine drave Rake u kojoj je postojao i grad Ras. Prema tome, kad govorimo o Etrurcima, mi, u stvari, govorimo o Raanima koji su, prema svemu sudei, ako ne ire, svakako iveli na podruju vinanske kulture i odatle neki poli u novu postojbinu preko planina i mora. A moda je to bila velika porodica koja je nastanjivala veliki deo Evrope, pa i Male Azije. Na podruju vinanske kulturne grupe nalazi se mesto Raica, severozapadno od Prokuplja. Ovaj naziv ispisuje se jednostavno vinanskim i etrurskim pismom. Ko zna koliko su ga puta ispisali Etrurci da bi nam ostavili pomen o svom pravom imenu. Zato su, kako i kada dobili ime Etrurci koje nije njihovo izvorno, a koje moe da se proita jasno na kamenim natpisima, za sada ostaje tajna. Ognjan RADULOVI Traganje za korenima Srba (5)

Istorija na brezovim daicama

"Velesova knjiga" je materijalni dokaz koji govori o nastanku, razvoju i seobama

Slovena. Ona obuhvata ivot slovenskih plemena od sredine sedmog veka pre Hrista, pa do poslednje etvrtine devetog stolea Bila je pozna jesen 1919. godine. Graanski rat u Rusiji jo je trajao, ali se ve nazirao poraz belih. Pukovnik carske ruske vojske Fjodor Arturovi Izenbek traei sigurno sklonite obreo se na imanju Kurakinovih u Ukrajini. u predivnom dvorcu naiao je na pusto. Domaini su bili mueni, pa ubijeni, sve vredno je opljakano, unutranjost demolirana. Tumarajui nekada prebogato opremljenim prostorijama i pokuavajui da sebe ubedi da je sve to vidi samo deo runog sna, u uglu jedne sobe, kraj gomile knjiga, pukovnik Izenbek je primetio nekoliko razbacanih daica. Krenuo je na tu stranu vie radi knjiga... Bili su to, ispostavie se kasnije, koraci koji e ui u istoriju. Kada je priao gomili, prvo to je zapazio bili su urezi na drvenim daicama. Pukovnik Izenbek je bio i lan Ruske akademije nauka, poznati ruski intelektualac, pa mu kao obrazovanom oveku nije bilo teko da pretpostavi da urezi na drvenim ploama nisu tek puka dekoracija, ve da je re o nekoj vrsti pisma. Pokupio ih je i kao da bei od duhova glavom bez obzira napustio ovo mesto sa prizorima strave. Posle odiseje koja je usledila istraivanja e pokazati da je re o jednom od najranijih pisanih izvora o Slovenima i njihovoj pismenosti, te da su prve daice ispisane polovinom sedmog veka pre nae ere. Put kroz Evropu Pukovnik Izenbek je krstario Rusijom onako kako ga je ratni vihor nosio, a jedina imovina bio mu je omaleni ranac na leima. U njemu su bile daice za koje jo nije znao ta su, ali je imao predoseaj da je re o neem znaajnom, odnosno o nekakvom pismu. Posle poraza belih Izenbek je podelio sudbinu svojih politikih istomiljenika. Izbor nije bio veliki - ili Sibir ili izbeglitvo. Pukovnik se odluio za ovo drugo. Napustio je Rusiju, ali je kao jedini prtljag poneo daice. Najpre se obreo u Turskoj, a potom u Jugoslaviji. Ostalo je zabeleeno da je boravei u Beogradu 1923. godine Izenbek konsultovao neke nae strunjake, a onda daice ponudio merodavnim ustanovama na ekspertizu. Na alost ili na sreu, ko zna, tek daicama sa urezanim udnim pismom niko nije hteo da se pozabavi. Ruski list "Novo vreme", koji su emigranti pokrenuli u Beogradu, zabeleio je da je Izenbek, kad je shvatio da e morati da napusti i nau zemlju, daice ponudio beogradskoj Biblioteci i Muzeju uz malu nadoknadu, ali ih oni nisu otkupili. Brisel je bio sledea stanica pukovnika Izenbeka. ivot nastavlja u okruenju svojih zemljaka izbeglica, a drvene daice godinama tavore u kartonskoj kutiji sve dok ih jednog dana nije video Jurij P. Miroljubov. Bilo je to 1939. godine, tano dve decenije poto je Izenbek naao daice. Jurij Miroljubov bio je prvi istraiva ovog teksta ispisanog na daicama. Petnaest godina trajalo je njegovo, kako je sam zapisao, "tumaenje ume arhainog teksta". Azbuku na daicama zamenio je slovima poznate abzuke. "Daice su bile od breze dimenzija 38 puta 22 santimetra i debljine oko pola santimetra",

ostalo je zapisano u Miroljubovljevoj zaostavtini. "Ivice su bile neravne, a povrina koja je bila strugana pre pisanja, odnosno urezivanja slova, bila je prefarbana nekom mrkom materijom koja je s vremenom potpuno potamnela. Kasnije je sve premazano mau ili nekom vrstom laka." Na nekim daicama pored slova bile su predstavljene glave bika, na drugim sunce, na treim razne ivotinje, pa Miroljubov misli da su to bili simboli meseca u godini. Sva slova nisu bila jednake veliine, nisu bila istog oblika, pa je ovom istraivau bilo jasno da ih nije pisala jedna osoba i da nisu napisane u kratkom periodu. Posle decenije i po prepisivanja i tumaenja ovog, sada vie nije bilo dileme, najstarijeg slovenskog pisma, teki uslovi ivota i rada u emigraciji primorali su Miroljubova da potrai nov azil. Odlazi u Ameriku i sav materijal predaje Ruskom muzeju u San Francisku. Opet prolazi izvesno vreme dok daicama nije poeo da se bavi Aleksandar A. Kurov koji je radio kao astrolog u Arhivu Ruskog muzeja u San Francisku. Kurov je sve komentare objavljivao u ruskom asopisu "ar ptica" koji je izlazio u San Francisku od 1954. do 1959. godine. Zbog svoje uske specijalnosti Kurov se vie pozabavio nastojanjima da nae veze ovih tekstova sa Indijom i Vavilonom, nego eljom da rastumai vreme i nain nastanka daica. Pismo blisko irilici Iako su i Miroljubov i Kurov dosta vremena proveli tumaei azbuku na daicama, Sergej Lesnoj je, ipak, prvi pravi istraiva ove knjige. U nekoliko obimnijih studija objavljenih u Kanadi i Americi, Lesnoj izmeu ostalog pie da je ceo prostor na daicama ispisan bez prekida i prenosa, nije postojao novi red, nikakvi znaci interpunkcije, naglasci ili skraenice. Iako je poznato da se nekada davno pisalo na drvetu, ovo su prve daice za koje je saznala naa istorija. Prethodne su pronaene u pustinji Taklamakan ezdesetih godina ovog veka, ali nijedan istorijski dokument do danas naen nije napisan ovim pismom koje je u sutini veoma blisko irilici. Usledile su brojne analize, a poto je u svim tekstovima delo nazivano "knjigom" i to knjigom posveenom bogu Velesu, kasniji istraivai usvojili su naziv "Velesova knjiga" i tako je ostalo i do danas. Posmatrano sa istorijskog aspekta ona obuhvata razdoblje ivota slovenskih plemena od polovine sedmog veka pre Hrista, pa zakljuno do poslednje etvrtine devetog veka. Analiza Lesnoja bila je zaista detaljna i iz tekstova koje je objavio videlo se da su daice prikupljane u duem periodu, da su ih ispisivali razliiti autori. Tekst nije hronika u dananjem smislu rei ve skup podataka o religiji, obiajima i istoriji starih Slovena. "Velesovom knjigom", odnosno njenim prevodom, pozabavio se i na strunjak za ivot Slovena), profesor Radivoje Pei. Radei na njihovom prevodu i komentarima i ispravljajui pojedine delove teksta koje je preveo Jurij Miroljubov, profesor Pei nije

uspeo da do kraja zavri taj rad. Smrt ga je prekinula 1993. godine upravo kada je radio na obradi "Velesove knjige." Profesor Radivoje Pei je zapisao da je ova knjiga opti zbornik religiozno-pounog karaktera u koji su, istovremeno sa slavljenjem bogova, opisima verskih obiaja ukljueni i krupni odlomci posveeni istoriji. Knjiga je zapravo dokument koji daje iroku sliku nastanka, razvoja i seoba slovenskih plemena i njihove uloge u istoriji. Radei na obradi "Velesove knjige", profesor Pei je traio analogije i pravio paralele, tragao za pisanim izvorima kojima je potvrivao da slovenska pismenost potie iz mnogo ranijih vremena nego to je zapisano u udbenicima. Tako, na primer, navodi delo "O pismenima" bugarskog kaluera Hrabra iz desetog veka koji kae da postoje dva stepena slovenske pismenosti: do prihvatanja hrianstva i posle primanja nove vere. A onda se profsor Pei vraao unazad u traganju za dokazima o pismenosti kod Slovena. Tako u jednom delu arhiepiskopa u Majncu Hrabanusa Mavrusa iz 847. godine nalazi podatak da je neki filozof Etik, po narodnosti Skit, zapravo Sloven, da je roen u Istriji i da je u prvoj polovini etvrtog veka nainio slova za slovensko pismo. Dakle, jo u etvrtom veku postoje dokazi o slovenskom pismu. Sloveni iz Trsta U "itiju svetog Jovana Zlatoustog" iz 389. godine, izmeu ostalog, pie: "Skiti su, sigurno je, postoje mnogi dokazi, bili jedno slovensko pleme. Traani, Sarmati, Indijci i svi oni koji ive na kraju sveta prevode Re Boju na svoje jezike". Ta pismenost, dakle, nije bila primitivna, jer prevoenje bogoslubenih knjiga podrazumeva visoki nivo kulture i pismenosti. A vezu Skita sa Slovenima nalazimo i u "Velesovoj knjizi". Na jednom mestu pie kako je Skif (Skit) bio brat Slovena nastanjenog na severu Ukrajine i da je naselio oblasti u blizini Crnog mora. Kada su se Rimljani pojavili na istorijskoj sceni i kada su krenuli u osvajake pohode, doli su u dodir sa Slovenima koji su ve bili na severu Apeninskog poluostrva. A da su se Rimljani suoili sa Slovenima poetkom nae ere, vidi se i iz zapisa Pomponija Melija koji vie puta pominje Tergeste, dananji Trst. Prema miljenju veine filologa, tergeste na slovenskom znai trite. Znai da je ve poetkom nae ere u Istri bilo znaajnih gradova sa slovenskim nazivima, to je dokaz prisutnosti veeg broja Slovena koji su ve tada zauzimali itavu osnovu Balkanskog poluostrva irokim pojasom sve do ua Dunava. Da su Rimljani stupili u vezu sa Slovenima poetkom nae ere, govori jo jedan podatak: Pomponije Sabin, koji je umro 60. godine, u delu "Georgika" kae kako su Skiti (Sloveni) znali za spravu koju su koristili na ledu i koju su nazivali sanke. To to su Rimljani poznavali slovensku re sanke i njihovu namenu, govori o bliskosti ivota ova dva naroda. Profesor Pei je Velesovu knjigu koristio kao izvor za brojne dokaze o poreklu i pismenosti Slovena. Ona ne razmatra samo pismenost, ve i nastanak, postojanje i

kretanje itavog slovenskog naroda. Ogromno podruje koje su zauzimali Sloveni u trenutku nastanka pisane istorije nepobitan je dokaz njihove starosti. Put etnogeneze je dug i spor, pa tako i nastanak ovog naroda i njegova bogata istorija koja traje vie od pet hiljada godina nudi nove istraivake prodore, suoavaju nauku danas sa veoma sloenim iskuenjima. O RADULOVI Traganje za korenima Srba (6)

Povratak na ugasla ognjita

"Sloveni se u estom veku nisu doselili na Balkan, ve je to deo onih koji su otili pred naletom Rimljana iz domovine, a potom se vratili na ognjita svojih predaka", smatra ruski istoriar Mihail Vasiljevi Lomonosov Kada se Rimska imperija osilila i svojim orujem irila, njihovo nasilje su osetili slovenski narodi koji su iveli u Iliriku, Dalmaciji i oko Dunava. Sklanjali su se pred pogromom kod svojih srodnika koji su na severu ve odavno iveli. Ovako je poetak rimskih osvajanja opisao u svom delu "Drevna ruska istorija" ruski istoriar Mihail Vasiljevi Lomonosov. U toj obimnoj knjizi, nastaloj sredinom 18. veka, on pokree mnoga pitanja vezana za poreklo Rusa, odnosno Slovena. Na osnovu starih ruskih zapisa i dela antikih i srednjovekovnih istoriara Lomonosov dokazuje "drevnost i veliestvo slovenskih plemena i ukazuje na veliku ulogu Slovena u evropskoj istoriji". U jednom od delova obimne knjige Lomonosov podsea da je stari naziv za Slovene Balkana bio Iliri. Naziv Iliri za June Slovene bila je optepoznata injenica. Jo je Hekate iz Mileta (esti do peti vek pre nae ere) u svom "Putovanju oko sveta" ostavio taj zapis. Srbima centralno mesto Lomonosov ostavlja i podatke, a opet na osnovu antikih izvora, da su Rimljani ratovali oko dva veka dok nisu pokorili Ilire. Rat je zapoet 229. godine pre nove ere i trajao je do Batonskog ustanka Dalmata 9. godine posle Hrista. Meu tim ilirskim (slovenskim) starosedeocima Balkana kasnije se pominje vie naroda. Od Veneta na krajnjem zapadu do Traana na krajnjem istoku, ukljuujui Tribale, Auterijate, Makedonce, skordijske Dalmate, Peonce i jo neke. Centralno mesto, od najstarijih vremena, meu njima zauzimali su Srbi. Sve vreme rimske okupacije ime Ilira na Balkanu je sauvano i u teritorijalnom i etnikom pogledu. Posle raspada Zapadne rimske imperije, umesto opteg naziva Ilira za svoje podanike, i posle administrativnih podela imperije na Ilirik, Nordik, Dalmaciju, Makedoniju, Meziju i Dakiju, poinju da se koriste imena naroda koji su ih naseljavali.

Tezu o navodnom doseljavanju Slovena na Balkan u estom veku, kao jednoj od najveih seoba svih vremena, Lomonosov objanjava kao delimian povratak Slovena na rodna ognjita. "Kako je dolazilo do opadanja rimske moi", zapisao je Lomonosov, "tako su Sloveni, u elji da se osvete za zlo naneto njihovim precima, preduzimali od severa ka popodnevu (jugozapadu) silne i este pohode posebno u vreme vladavine Justinijana Velikog". Lomonosov zatim navodi deo iz Prokopijevog dela "Gotski rat". "Slovenska vojska je prela Dunav bez otpora, zatim je bez problema prela Hebr i razdvojila se na dve kolone. Sloveni su spalili svu Trakiju, opsadama osvojili sve gradove do mora i spalili ih." O hrabrosti slovenskih naroda Lomonosov govori u opisu ratova "persijskih, grkih i rimskih sa Midjanima, Sarmatima, Ilirima koji zajedno sa Rosijanima pripadaju slovenskim pokolenjima". Lomonosov se u ovom delu bavi vremenom pre nego to e se prema germanskoj koli Sloveni pojaviti na Balkanu. On poseban akcenat stavlja na teritoriju da Rusi i Istoni Sloveni potiu od starosedelaca i doseljenika sa Balkana u preseljavanjima od kojih se poslednje dogodilo u vreme rimske okupacije Balkana. Rimljani ih zvali Ruteni Delo Lomonosova prihvatili su, pre svega, pobornici autohtonistike kole o poreklu Slovena. Njegovi radovi su nastali itav vek pre nego to je istonom delu Evrope, a pre svih Srbima i Rusima, nametnuta teza da su Sloveni stigli na Balkan u estom veku i to kao varvarska plemena koja su provaljivala preko Dunava i pljakala gradove Vizantije. Svest o starosti Slovena bila je, kao to se vidi, ve poodavno prisutna kod Rusa, najveeg slovenskog naroda. Slika starosedelake, domorodake Evrope se menja u skladu sa novim otkriima. Sve je vie argumenata da je centar, izvor i kolevka evropske - a smeliji istraivai kau i svetske - civilizacije Balkansko poluostrvo. Jer, nije naodmet podsetiti da je ovde otkriveno najstarije naselje u Evropi, Lepenski vir, ija se starost procenjuje na osam milenijuma, a da je opet tu, na Balkanu, kraj Dunava neto kasnije nastalo i najstarije pismo - vinanica. Jedan od zagovornika teorije da je Balkan kolevka evropske civilizacije i prapostojbina Slovena je i ruski naunik Vladimir erbakov. U svom delu "Putevima milenijuma" tampanom 1988. godine u Moskvi izmeu ostalog je napisao: "Pre mnogo vremena Sloveni su iveli na Dunavu gde su sada Maari i Bugari. Otuda su se razili i nazvali se razliitim imenima u zavisnosti od mesta u kojima su se naselili." Ovih nekoliko redova erbakov je, zapravo, preuzeo iz jednog drevnog ruskog letopisa "Stepena knjiga" ije je poslednje prepisivanje nainjeno u vreme Ivana Groznog. erbakov napominje da se u tom letopisu jo govori o Iliriji, prostoru gde je Slovene poduavao apostol Pavle. U knjizi "Atlantida i prasloveni" erbakov na nekoliko mesta, citirajui, odnosno pozivajui se na stalne izvore, dokazuje da se ime Slovena milenijumima provlai na podruju Balkana. Ruteni su jedan od rimskih naziva za slovenske varvare koji su bili u susedstvu slino Venetima i Etrurcima. Kod Prokopija i Jordana se ime Sloven prvi put pominje upravo umesto Reta i Panonaca. Meu susedima Etruraca se pominju, pored Rutena, i Veneti, Iliri, Japodi, Mezapi i jo nekoliko naroda praslovenskog etnikog

stabla. Ime Veneta je, kae erbakov, najrasprostranjenije u celokupnoj predantikoj Evropi, od Jadrana do Baltika. Uopte nije sporno da se pod tim imenom kriju Sloveni. Njihova azbuka je jedna od varijanti etrurske, a ova je opet poreklom od starije vinanske. Jo jedan Rus svetskog glasa ve decenijama pokuava da pronikne u to dublju prolost svojih predaka. Nedavno je boravio u Beogradu i njegovo predavanje na temu Slovena, Srba i Rusa, bilo je veoma poseeno. Re je o akademiku Valentinu Vasiljeviu Sjedovu, nauniku arheologu, koji je do sada objavio trinaest studija o Slovenima. Akademik Sjedov ima neto drugaije vienje o nekim stvarima nego njegovi sunarodnici koje smo ve citirali, ali se u nekim stvarima sa njima i slae. Dva perioda istorije Slovena "Period devetog i desetog veka stare ere je vreme kada su Sloveni bili jedan narod i kada su govorili jedinstvenim jezikom", izjavio je tada akademiok Sjedov. "To je jedan poseban period njihovog bivstvovanja." Prema njegovom miljenju, period pre Hrista je prilino teko precizno opisati, jer postoji malo arheolokih, lingvistikih i istorijskih saznanja, a i da ih ima, ne bi bila dovoljna da se stvori prava slika tog vremena. Potrebno bi bilo da se objedine sva nauna saznanja, pa da se za taj, prilino dalek period napravi prava etno-mapa. Posle tog prvog, uslovno reeno praslovenskog perioda, dolazi, prema miljenju akademika Sjedova, drugi period. To je vreme kada se obrazuje slovenski jezik. Prema njegovim saznanjima bilo je to u prvom milenijumu stare ere. Taj jezik je bio dominantan sve dok kulture susednih naroda, Kelta, Skita, Ilira, Germana, nisu ojaale i poele da utiu na njega. Trajalo je to od prvog stolea stare ere, pa do etvrtog veka posle Hrista. Poto su se Sloveni nastanili na ogromnoj teritoriji od Baltika do Peloponeza i od Elbe do Volge, prirodno je bilo da su poeli da govore razliitim dijalektima, a s vremenom su to postali i razliiti jezici. I profesor Sjedov je miljenja da je Podunavlje otadbina Slovena. Kae da se ak i na osnovu predanja i pesama koje su opstale u narodu to moe potvrditi. Re knez, misli Sjedov, koja postoji i u srpskom i u ruskom jeziku, moravsko- panonskog je porekla. Pre uvoenja te rei vladar Rusa nazivao se kagan. Kada je re o pisanim podacima o Slovenima, Sjedov kae da oni potiu iz rimskog vremena gde se pominju Venedi, Anti i Sloveni. U doba velike seobe naroda u etvrtom i petom veku iz grupe Anta izdvajaju se Rusi, Srbi, Hrvati i Servljani. O Srbima na ovim podrujima Sjedov izdvaja sledee: "Kada kaem Srbi mislim na Slovene. Isto kao i kad kaem Rusi ili Poljaci, jer svi potiemo iz iste zajednice. Kada su Srbi naselili oblasti usko oko Dunava, imena su dobijali prema mestu gde su iveli. Pominju se kao Timoani, Zahumljani, Dukljani..." I srpski jezik i srpska dravnost za Valentina Sjedova odavno nisu nepoznanica. "Srpska

narodnost se delila, ali je i opstajala. Jezici Srba, Poljaka, Rusa, Hrvata... poinju da se razlikuju oko devetog-desetog stolea. Srbi su, ponavljam, sigurno odranije bili ovde, ali su govorili praslovenskim jezikom. Nekako u isto vreme kada su poeli da govore svojim jezikom, Srbi su udarili temelje svoje dravnosti. Bilo je to, dakle, neto pre devetog veka." I jedan Slovenac, Mateja Bor, pozabavio se poreklom Slovena, odnosno Slovenaca. U knjizi "Veneti, nai davni preci" navodi kako je na jednom nadgrobnom japodskom kamenom belegu iz estog stolea stare ere uklesano da je tu "sahranjeni junak otiao kod boginje Demetre "a" to, prema njemu kazuje da su i Dalmatinci jedan od starih, praslovenskih starosedelakih naroda na Balkanu. Delo Mateje Bora je znaajan pionirski poduhvat u prouavanju davne, predantike prolosti i Slovena. On dokazuje da su Veneti isto to i Sloveni, odnosno u njegovoj verziji Slovenci. Stigle su i zamerke, jer svi Veneti, odnosno Sloveni, nisu Slovenci, mada svi Slovenci jesu Sloveni. Knjigu Mateje Bora zvanini slovenaki akademski krugovi doekali su sa podsmehom i sve to nazvali "nekakvim venetovanjem". Ali, dela poput njegovog, vrlo su znaajna u naporima da se razbije germanska teza o Slovenima kao varvarima i skorojeviima u Evropi. O. RADULOVI I nai itaoci tragaju za korenima Srba

Gordion je slovenski grad

Amerikanac Rodni Jung je istraujui nalazita sedamdeset est kilometara od Ankare zakljuio da su prastanovnici dananjeg naselja Jaihijuka doli iz Trakije, odnosno sa Balkana Lokalitet Gordion u Turskoj nalazi se u blizini dananjeg naselja Jaihijuka, u blizini veeg grada Polatlija, udaljenog od Ankare sedamdeset est kilometara. Profesor Univerziteta u Pensilvaniji Rodni S. Jung zapoeo je 1950. godine arheoloka iskopavanja na tom lokalitetu i u okolini. Posle zavrenih istraivanja objavio je 1968. godine monografiju "Gordion - vodi kroz iskopavanja i muzej u Ankari". U toj publikaciji on navodi da se Gordion nalazi na putu kojim je Aleksandar Veliki iao u ratni pohod na Persiju. Sa veim delom svoje armije zimovao je u okolini Gordiona 333. godine pre Hrista. Drei se rezultata iskopavanja, Jung objanjava nastanak i razvoj Gordiona, njegovo ime i legendu vezanu za presecanje takozvanog Gordijevog vora. On pie da je Gordion osnovan kao frigijski prestoni grad. Na osnovu grke legende, frigijski kralj Gordios (ije je ime proizalo iz naziva grada) posvetio je bogovima svoja borna kola, pri emu je jaram bio vezan za rudu konopcima uvezanim u zamreni vor,

proriui da e onaj koji razrei taj vor zavladati celim svetom. Kao to je poznato, prema tom predanju Aleksandar Veliki je jednostavno isukao svoj ma i jednim udarcem presekao vor, to je kao legenda ulo ne samo u literaturu ve i u svakodnevni ivot sa simbolinim znaenjem reavanja sloenih situacija jednostavnim i radikalnim zahvatom. Na tom lokalitetu Jung je konstatovao vie arheolokih horizonata koji se mogu vezati za rano bronzano doba preko frigijskog, helenskog i romanskog vremena. Znai, nalazite predstavlja mesto od strategijskog znaaja kroz due istorijsko vreme (vie od dva milenijuma pre Hrista). Od posebnog interesa je arheoloki horizont koji se odnosi na frigijsko vreme. To je prvi milenijum pre Hrista, a Jungovi zakljuci su veoma zanimljivi. Naime, on pretpostavlja da su Frigijci doli u Malu Aziju iz Trakije, odnosno sa Balkanskog poluostrva. Dokaze za takav stav nalazi u istom stilu izrade grnarije naene u Trakiji i u podruju Gordiona, a zatim u korienju tumula za sahranjivanje umrlih. Takav nain sahranjivanja je, kao to je poznato, bio rairen u Trakiji i dinarskom podruju Balkana na kome se nalaze mnogobrojne gromile, odnosno tumulusi. I jezik u Gordionu je bio indoevropski. Autor monografije "Gordion", pored balkanskog porekla Frigijaca, i ime kralja Midasa direktno vezuje za slovenski jezik, tanije reeno Kong Midas nije nita drugo do kralj Mita Muki. Verovatno je u helenskom periodu dolo do helenizacije imena Mita u Mida, kao to je i sama re "Gordion" helenizirana slovenska re "grad". Upravo takvo tumaenje daje i sam Jung. Kralj Midas ili Mita Muki, prema antikim izvorima, koje navodi isti autor, zavrio je tragino posle napada Kimerijaca (nije pouzdano utvreno da li su ga Kimerijci ubili ili se on sam ubio). Kao potvrdu za ovu pretpostavku autor pominje grob za koji se pretpostavlja da je bio grob upravo kralja Mite. Jung dalje govori da i kralj Sargon Drugi u asirskim analima navodi da je Mida (Mita) ve 717. godine pre Hrista bio na kraljevskom tronu u Gordionu, odnosno u frigijskom prestonom gradu. Kao to se vidi, nije bez osnova napis u "Ilustrovanoj Politici" "Slovenski jezici u Turskoj", pa je u vezi s tim i ovaj lanak prilog inicijativama kojima se pokree preispitivanje shvatanja o doseljavanju Slovena na Balkansko poluostrvo koje se i dalje u naoj istoriografiji uporno odrava iako nema odgovarajuu naunu podlogu. Smatra se da bi naa istoriografija ozbiljnije mogla da se pozabavi jednim izuzetno znaajnim pitanjem Srba, odnosno svih Slovena na Balkanskom poluostrvu. Miljenja smo da se ve nakupila "kritina masa" arheolokih, lingvistikih i drugih dokaza koji opovrgavaju dosadanja shvatanja. Ovo pitanje je veoma aktuelno jer shvatanje da su Sloveni doseljeni (odakle?) na Balkansko poluostrvo ima i svoju snanu politiku dimenziju po kojoj je doljak uvek "doljak" i moe mu se osporavati istorijsko pravo na zemlju gde ivi.

Traganje za korenima Srba

Tribali u naoj krvi

Bili su jedan od najmonijih naroda Evrope, a njihov kontinuitet na naim podrujima traje od trinaestog veka pre nae ere ta rei za vizantijske istoriare koji za Srbe kau da su Tribali, a za njihove vladare da su arhonti Tribala? Evstatije, episkop solunski, koji je iveo u 13. veku, kada opisuje Nemanjin dolazak u Solun, najavljuje ga kao "veliki arhont Tribala". Teodor Metohit za kralja Milutina kae "vladar Tribala", dok Aleksije Lambin istog vladara naziva "arhont Miza i Tribala". Teodor Hirtakin Srbiju naziva Tribalija, a potrijarh Filotej, koji je iveo u etrnaestom veku, Srbe naziva "Tribali ili Dalmati". Podatak koji sledi jo jedan je u nizu potvrda da veza Tribala i Srba postoji. Stara oblast Nemanjia, Zahumlje i Travunija (Hercegovina), dugo je u zapisima nazivana Trivalijom. Ime Hercegovine se pojavljuje kao Trivalija, odnosno Tribunija ili Travana. U Trivaliji je, kod Trebinja, i manastir Tvrdo iji je prvi hram podignut u vreme Konstantina Velikog, a sam manastir je zaiveo najkasnije u estom veku. Na Tribale podseaju i mnogi hidronimi i toponomi. Tribal, selo u crikvenikom kraju, Triban, selo u okolini Benkovca, Tribija, zaselak u visokom kraju u Bosni, Tribinal, vrh na planini Mosor... Oblasti koje su nekada pripadale Tribalima na podruju Pomoravlja i u kojima su, mogue je, oni jo iveli Nemanja je pripojio svojoj dravi krajem dvanaestog veka. Do ovih podataka je doao ivojin Andreji tragajui za korenima Srba, i sve to, kao i jo dosta drugih novih podataka, pretoio u knjigu "Vladari Tribala" koja je nedavno ugledala svetlost dana. Ko su Tribali koji su u jednom trenutku bili najbrojnije i najmonije pleme na Balkanu, pa moda i u Evropi? Ratovali i sa Aleksandrom Velikim Istorija Tribala poinje relativno rano, sa periodom prelaza iz bronzano u gvozdeno doba, orijentaciono oko 1.300 godina pre nae ere. O njima se fragmentarno govori, a najraniji istoriari, pre svih Grci, na podruju dananje Srbije, odnosno u Pomoravlju, Podunavlju i Panoniji govore o Dakima, Tribalima i Siginima. To je period oko estog veka pre Hrista. Teritorija na kojoj su iveli Tribali u petom veku pre nove ere, prema Herodotu, nalazi se zapadno od reke Istkar u Bugarskoj. Izmeu ostalog zabeleio je i ovo: "Iz ilirske zemlje tee prema severu reka Angro i utie u tribalsku ravnicu i u reku Brongo, a Brongo se uliva u Istar." Oigledno da je re o Junoj Moravi, odnosno o Velikoj Moravi koja se uliva u Dunav. Na taj nain se tribalska dolina vezuje za Pomoravlje i Podunavlje. Vesti o Tribalima bile su sporadine sve do njihovog upada u Makedoniju i borbama koje

je vodio Filip sa njima. Bilo je to 344/3. godine. Isokrat u svom govoru o Tribalima napominje da je re o slonom i monom narodu. Justin je zapisao da su Tribali presreli Filipa kada se vraao sa pohoda na Skite traei deo plena. Kako ga nisu dobili, dolo je do sukoba u kojem je Filip teko ranjen. Na mnogoljudne i mone Tribale u prolee 335. godine poao je i Eleksandar Veliki. Hteo je da osigura nemirnu granicu sa te strane kako bi spokojno krenuo u veliki pohod ka Indiji. Deset dana je putovao Aleksandar dok nije stigao na planinu Hem (Balkan). Posle pobede nad Traanima nastavio je ka reci Iskar gde ga je saekao tribalski kralj Sirm. Tribali su pruili ilav otpor, ali su na kraju morali da popuste pred nadmonijom vojskom velikog Aleksandra. Zbog neoekivano snanog otpora, kakav nije oekivao, Aleksandar je s ponosom rekao: "Pokorio sam Trakiju, Ilire, gospodarim Tribalima i Medima." ivot u kontinuitetu Uoi polaska na osvajanje Azije, Aleksandar Veliki ili Srbin Aleksandar Trei Karanovi, kako smatra Jovan I. Dereti, izjavio je da e slediti put i primere boga Baka koji je ranije iao u osvajake pohode na Aziju. Kod starih Srba, prema miljenju Deretia, bog Bak je smatran najveim u redu bogova, iznad kojih je bio samo vrhovni nevidljivi Bog. Iz Aleksandrovih izjava ostalo je zapisano da je neki veliki vojskovoa, daleko pre njega, preduzeo pohod sa Helmskog (Balkanskog) poluostrva odnosno iz Srbije na istok sve do Indije. Taj vojskovoa je ostao upamen u narodu kao bog Bak, a Aleksandar se proglasio njegovim naslednikom. Kada je Aleksandar osvojio Vavilon, u gradu je ostavio vojskovou Mazea, posle koga gradom vlada Stamenas - Stamen, prema svemu sudei Tribal. Aleksandar je obnovio hram boga Bela koji se nalazio u centru Vavilona. Prema istraivanjima dr Milorada Stojia, Tribali su naseljavali oblast celog srpskog Podunavlja, kompletno Pomoravlje, donju Posavinu, deo Kolubare, istonu Srbiju, severozapadnu Bugarsku i na jugu Srbije do Skoplja. Za njih se mogu vezati i otkria iz kneevskih grobova s srebrnim i zlatnim nalazima. Re je o nalazima, odnosno pojasevima tipa "mramorac", pa prema tome kontinuitet Tribala na ovim podrujima traje hiljadu i po godina, odnosno od trinaestog veka pre nae ere, pa do drugog veka posle Hrista. Sve to potvreno je i arheolokom graom, nalazima sa lokaliteta koji pripadaju Tribalima. Da su Tribali, batinici antikog naslea Srba, imali ureenu dravno- pravnu teritoriju na svojim tradicionalnim zemljama svedoi i postojanje njihovog grba. Grb Tribalije se samostalno pojavljuje tek posle propasti srednjovekovne srpske drave, koja se razvijala na tradiciji Nemanjia i Brankovia koji su bili njihov izdanak. Srpska drava Nemanjia je imala svoj grb: na crvenom titu se nalazi dvoglavi beli orgao. Grb Tribalije se pojavljuje od sedamnaestog do osamnaestog veka kao grb umadije. Ova tada, kao teritorija, zahvata one oblasti koje Nemanja pripaja svojoj dedovini prilikom obnove srpske drave. Re je o dananjoj "uoj" Srbiji koja podrazumeva i istonu, a to su upravo

najstarije oblasti koje naseljava, jo u antiko doba, stari i moni narod Tribala. Prostreljena glava divljeg vepra, prema tradiciji grb umadije, spada u starije heraldike motive. Ukoliko se prihvati da je poreklo ovog grba u vezi sa antikim vremenima Tribala, onda se svakako mora pozabaviti znaenjem i simbolom glave divljeg vepra koji je pogoen strelom. U novije vreme mnogi istraivai se okreu ka antikim izvorima starih istoriara koji smatraju da su Iliri i Sarmati, odnosno Sloveni jedinstven etnos. Jo je Herodot tvrdio da su Veneti i Iliri isti narod, a Ptolomej da Veneti ine dobar deo Sarmatije. Milan Budimir navodi pojave Veneta na obalama Atlantika, Baltika, u Alpima, u dolini Poa u Italiji, na Balkanu (Dalmacija, Tesalija, ue Dunava) i severnoj Anadoliji u vremenskom periodu od Homera do Tacita. Anonimni pisac iz Ravene iz sedmog stolea kae da su postojale tri Srbije: jedna do Grke, druga u Dakiji, a trea u Sarmatiji. Celokupnu ovu oblast osvojili su Rimljani pod svojim imenom Ilirik, a ilirske legije su postale glavna vojna snaga carstva. Upravni centar prelazi u Sirmijum, a sa Deciusom 248. godine poinje neprekidna vladavina "ilirskih i dakih careva" koja traje zakljuno sa Valentijanom Drugim, dakle do 392. godine. Licinije i Konstantin ivojin Andreji u svojoj knjizi "Vladari Tribala" zakljuuje da je vrlo udno da su tako brojni narodi kao Iliri, Traani, Geti, Tribali i Mezi potpuno nestali sa Balkana. Jednostavno oni nisu mogli da budu potpuno uniteni, a jo je neverovatnije da se u velikim borbama u vreme seoba naroda na ovom tlu uopte ne pominju. Njihov nestanak je ostao potpuno neprimeen. Slovenski talas doseljenika nije mogao da bude toliko brojan, da bude vei i od delimino istrebljenih starosedelaca. Na to opominju i rimski vladari tribalsko-dakog porekla sa tla dananje Srbije. A moda je udeo Tribala, tih antikih Srba u naem (srpskom) biolokom poreklu, vrlo znaajan, moda ak i vei od slovenskog. Nemanjii, koje su Grci nazvali arhonti Tribala, svoju geneologiju u srpskim letopisima i rodoslovima srednjeg veka izvode od rimskog cara Licinija i Konstantina Velikog. Nai izvori za Licinija kau da je bio Srbin, mada se o njemu malo zna. U Karlovakom rodoslovu pie: "Glagoljut istini spisatelji jako Likiniju Srbinu biti rodom, Jelinu mudrovanijem, i sva srbska idolu sluae Dagonu... Prisvoji Konstantin k sebi i Likinija cara Srbskoga, dade njemu sestru svoju Konstanciju za enu veliki car Konstantin." I Milo S. Milojevi u "Glasniku uenog drutva" koji je tampan 1872. godine navodi deo iz "Obteg lista Patrijarije peke" gde pie da su mnogi pisali rodoslove "svetih careva srbskih ili Ilirskih", a onda pie da Nemanja vodi poreklo od "krvi Likinija muitelja i Konstancije, sestre velikog Konstantina". Sa njom je imao dva sina koji su sa majkom, po smrti Licinija, od Sirmijuma grada pobegli kroz Bosnu u Zahumlje, u

otadbinu im oca Licinija bojei se velikog Konstantina i kazne smru. I monasi manastira Mileeve, gde su bile moti svetog Save, govorili su u esnaestom veku da on potie od Licinija, koga je ubio Konstantin, a da je Sava pisao i proroanstva kojima su dodavani neki znaci i slike. Licinije je po nekima roen oko 250. godine kao Daanin. Drugi istraivai su precizniji i kau da je roen u Dakiji oko 263. godine. Zapravo, roen je u novouspostavljenoj provinciji Dakiji, juno od Dunava, u dananjoj Srbiji. Za Licinija je Ilirik bio centralna oblast sa seditem u Sirmijumu. Kada je pobedio Maksimijana Daju, proirio je vlast i na istok. Doavi u sukob sa Konstantinom 314. godine, pretrpeo je vie poraza i bio zarobljen 324, a sledee godine pogubljen u Solunu. U nekoliko letopisa pie da je Trivalija "otadbina oca im Likinija". A prema nekim enciklopedijama Licinije je poreklom Etrurac, prema drugima da je iz Nove Dakije koju je juno od Dunava osnovao Aurelije u treem stoleu. Svakako se misli na priobalnu Dakiju, gde su iveli Mezi i Tribali. U svakom sluaju, dananja istona Srbija, gde su roeni Galerije i Licinije, jeste tradicionalna zemlja Tribala. Ognjan RADULOVI

Traganje za korenima Srba

Gde su bila stanita Slovena

Nikoga nisu zastraivali orujem, po prirodi su bili blagi i posluno su sledili svaki znak, volju i naredbu svog voe Slovenski narod je, kako prema svom poreklu tako i prema svojoj neobinoj rasprostranjenosti, pitanje koje do sada jo niko nije reio zadovoljavajue. Jedva da se neto ulo o Antima i Slovenima kada su ve njihove horde boravile u najprostranijim zemljama istoka i zapada grkog carstva. Od Severnog do Crnog i Jadranskog mora, a odatle preko Dunava do izvora Majne i Elbe. Sloveni su pored monih i mnogobrojnih naroda zauzeli teritorije starih Skita, Sarmata, Alana, Roksalana, Geta, Bastarna, Panonaca, Ilira, Markomana, Semnona, Vandala, Burgunana, Gota... Ovo je samo deo nekadanjeg izlaganja Lorenca Surovjeckog, lana Kraljevskog drutva prijatelja nauke u Varavi, poznatog naunika i pisca mnogih vrednih istorijskih i politikih dela. Surovjecki je godine i godine proveo istraujui poreklo ne samo Slovena ve i drugih evropskih naroda. Koristei i analizirajui njegova istraivanja, ali i sam se bavei ovom problematikom, Pavel J. afarik je 1828. objavio, samo godinu dana posle smrti Surovjeckog, knjigu: "O poreklu Slovena po Lorencu Surovjeckom". Knjiga je napisana na nemakom a nedavno su, posle vie od sto sedamdeset godina od

objavljivanja, Arhiv Vojvodine Novi Sad i Slovenski institut Novi Sad preveli i tampali ovo delo. Na ove prve redove Surovjeckog afarik postavlja pitanje: "Ako se baci pogled na neizmerno prostranstvo ovih zemalja, izgleda neverovatno da ih je mogao zauzeti jedan jedini narod u tako kratkom vremenu." Meutim, Surovjecki u jednom delu svojih istraivanja kao da objanjava afariku kako je teklo to naseljavanje. Naseljavanje u grupama "Zauzimanje Evrope od tako mnogobrojnog naroda bilo bi manje zauujue da je do njega dolo uobiajenim sredstvima i uobiajenim razlozima. Zna se ta jedan narod moe da ostvari kada je obuzet udnjom za pljakom i kada je predvoen despotskim monikom. Istorija nam pokazuje mnogo primera velikih osvajanja, ali nijedno nije kao osvajanje Slovena. Dok su se drugi narodi, ujedinjeni zajednikim ureenjem i vlau, obruavali na neprijatelja istovremeno i u zbijenim hordama, Sloveni su nastupali pojedinano i u plamenima, bez meusobnih povezivanja, u malim grupama, u razliitim vremenima i u udaljenim predelima." Surovjecki dalje kae da su Sloveni posluno izvravali svaku volju i naredbe svog voe. ivei u slobodnim zajednicama oni su pri svakom poduhvatu paljivo unapred odvagali prednosti koje bi mogli da zadobiju rtvujui sopstveni mir. Drugi osvajaki narodi, potpuno privreni ratnikom nainu ivota, jurili su u zastraujuim hordama od mesta do mesta i namerno su gonili neprijatelje kako bi ih porobili i opljakali njihovu imovinu. Sloveni nisu nikoga zastraivali orujem. Po prirodi su bili blagi, pribegavali su useljavanju u strane zemlje samo zato da bi ih svojim znojem uinili plodnim. Izgleda da je njihovo provienje bilo naklonjeno delima i namerama i da su ih krunisali trajnim uspehom. Jer, dok su oni zastraujui osvajai odavno nestali sa prainom njihove pljake u nitavilu, Sloveni su zadrali usred oluja najburnijih vekova svoje izabrano mesto i doiveli sreno vreme koje im osigurava trajni opstanak i sve vei ugled. Iznenaeni nadiranjem slovenskog naroda, ranije nepoznatog po poreklu i domovini, istoriari su se trudili da se usaglase o njegovom poreklu i da nau njegovu pradomovinu. Nepregledne gomile ovog naroda nisu mogle neprimeeno da se uvuku u Evropu, niti da ostanu skrivene na ve poznatim prostorima. Od pohoda Darija, Aleksandra Makedonskog, Mitridata, pa sve do ratova, odnosno osvajanja Rimljana, nije postojao na severu nijedan narod ija imena i sedita ne bi saoptili savremenici. Dakle, meu brojnim narodima koji su stigli u Evropu morali su da budu i Sloveni. U kojim vremenima i po kojem redosledu su mogli da se odigraju prelasci i naseljavanje naroda Evrope, ne moe, uopte da se kae i dokae na osnovu postojeih izvetaja, konstantuje na jdnom mestu Surovjecki. To to priaju Grci o seobama naroda pre i posle Trojanskog rata ne baca ni traak svetlosti na tamu koja obavija ovo pitanje. Crnokoso pleme "Polazei od prirodne srodnosti i fizikog poloaja istorijski poznatih evropskih naroda,

moramo da verujemo da je neko crnokoso pleme, srodno Lapima, najpre naseljavalo Evropu, poto ga sreemo naseljeno, prema dalekoj istoriji, po prirodi kao najslavnije, od Laplanda do Pirineja i od Korzike, svuda u rasulu, rasuto meu monim narodima, ali na mestima koja su najpogodnija za odbranu. Neto kasnije se doselilo jedno drugo, lepe, crnokoso pleme. Zauzelo je jug Evrope do okeana i istrebilo je ranije stanovnike ili ih je potisnulo u nepristupane planine. Ime naroda ukazuje na to da je dolo iz azijatske Iberije. Ceo docniji keltski deo Evrope zvao se ranije Iberija. Neka plemena na Pirinejskom poluostrvu u Hispaniji, u Galiji i Hiberniji zarala su do kraja ime Iberi, drugi su se zvali Lusitani, Turdetani, Akvitani, Liguri itd." Tragajui dalje za doseljavanjem raznih plemena u Evropu, Surovjecki pie: "U istoj epohi, izgleda, kada je stiglo to crnokoso pleme, neke delove Evrope je naselilo smeokoso pleme Venda. Njihova prvobitna stanita, nagovetava Homer u Paflagoniji, bila su na planinama Armenije i Medije. Kao stari susedi azijatskih Ibera izgleda da su imali mnogo zajednikog u jeziku, religiji i obiajima. ak je verovatno da su, sledei njihov primer, ili za Iberima preko Dardanela i Trakije. Poto su Iberi zauzeli blagi jug, Vendi su morali da se okrenu surovom severu, sa ije Berntajnske obale (Obale ilibara) su se rairili sa jedne strane preko Rajne do Armorika i Atlantskog okeana, s druge strane do Italije i vajcarskih Alpi." Naseljavanje u Evropu ovim nije zavreno. Na ve opisanu situaciju nailo je plavokoso pleme, ali tek posle vie vekova. Njegova prapostojbina je bila na Kavkazu, na severozapadu Kavkaza, na severozapadu Kaspijskog mroa. Prvi narod ovog roda selio se pod nazivom Kelta, izgleda du Dunava preko junog dela Hercnike ume u Galiju. Nakon poveanja stanovnitva i snage to pleme je preplavilo Hispaniju, Britaniju, oko 590. godine pre Hrista, pod vostvom Belovesa severnu Italiju, pod Sigovesom Panoniju i zemlje na srednjem planinskom podruju Hercnike ume do Severnog mora.Kasnije oko 390. godine pre Hrista usledile su dalje selidbe Kelta prema istoku, pod vostvom Prausa, verovatno u Prusku i pod vostvom Brenusa Starijeg u Italiju i Iliriju. Svi su izgledi da su ovi pokreti otkinuli baltike Vende od jadranskih, pa su se severni zbili i izmeu Karpata, Visle i Baltikog mora, u ue, ali vre granice.Nadmo Kelta, bez obzira to su zauzeli polovinu Evrope, koja se zvala Keltija ili Kelt-Iberija, nije bila potpuna poto su se svuda pored njih i meu njima zadrale mnogobrojne grupe Ibera i Venda. Silom prilika su usled ove meavine, poprimili njihov jezik, religiju i nain ivota mnogi od starih stanovnika. Srodnost jezika "Nakon Kelta", napisao je Surovjecki, "pokrenulo se jedno drugo plavokoso pleme, Teutoni, nazvani kasnije Germani, du Karpata i Sudetskog lanca na severozapad Evrope i istrebilo je ili potisnulo tamo naseljene Vende i Kelte. Otada se nazvala vea polovina Evrope Skitija ili Kelto-Skitija. Veliki deo Venda, izmakao propasti, povukao se u movare i ume na reci Pripjet i potisnuo je utokose Fince navie. Jedan drugi deo se nastanio na padinama Karpata, ostatak, otrgnut od mase, odbaen je preko Rajne u Belgiju

i tu je naao svoju propast od Rimljana zajedno sa armorskim Vendima. Neka keltska plemena, prema svim izgledima, ostaci iz seoba pod Sigovesom i Prausom, zadrala su se bez meanja sa Vendima, kao pojedinani krugovi pokidanog lanca. Dogaaji koji su se zbivali na krajnjem jugoistoku Evrope, prema miljenju Surovjeckog, nisu bili od manje vanosti nego oni u centralnoj i severnoj Evropi. Najstarija predanja govore o tome da su na Peloponezu vladali Pelasti, zatim o zbivanjima u Trakiji i Donjoj Italiji, o probojima Kimera, o ratovima sa Titanima, o upadima Kelta... Prema tim predanjima srela su se u poslednjem periodima dva razliita plemena naroda koji su vladali u Trakiji, jedno preteno plavokoso, a pored njega drugo preterano smeokoso. Iz toga se vidi da su ova tri poslednja naroda bili stariji stanovnici ovih zemalja u odnosu na prva dva i da se pored njih nastanio jedan ogranak smeokosog plemena naroda prilikom njegovog prelaska u Evropu, a da je posle toga ovamo dolo jedno plavokoso pleme, bilo zbog progona Kimera ili prilikom seobe Teutona. Na taj nain su se podelili tada vladajui Traani na traanske Gete, koji su verovatno pripadali plemenu Skita i na trake Krovice i Korale koji su bili rasprostranjeni po Hemusu (Balkanskom gorju) a koji su poticali iz Medije i pripadali plemenu Venda. Tumaei istraivanja Surovjeckog, afarik veli da to to je on traio ranija stanita Slovena pre epohe njihovih poslednjih seoba samo u Evropi, a da se nije kao drugi izgubio u Aziji zbog skitskog haosa jeste pravi put kojim treba i drugi da idu. Surovjecki trai da prvesntveno istorijskim putem razvije svoje miljenje da su Sloveni prastanovnici Evrope i da prikae nemoguim da je jedan tako veliki talas naroda provalio u kasnijim, poznatijim vekovima iz Azije u Evropu, a da nije izazvao optu panju. Prema afarikovom miljenju najudarniji dokaz za visoku starost Slovena u Evropi prua tesna srodnost slovenskog jezika sa grkim, latinskim, keltskim i germanskim. Ako je poreklo slovenskog jezika azijskoindijsko, onda ono prevazilazi sva iskustva istorije i predstavlja u svojoj biti zagonetku ije reenje mora da se ostavi budunosti. Dva jezika mogu da budu srodna jedan sa drugim ili zato to su prvobitno bila jedan jezik pa su se tokom vremena, pod razliitim okolnostima, podelila u dve grane, kao to je to, na primer, sluaj kod arapskog i hebrejskog, ili su oba davno bila jezici istog plemena i svoje nastajanje duguju drugim jezicima koji su vrlo davno izvedeni od jednog prajezika, kao to su engleski, nemaki ili francuski. Trea srodnost nastaje onda kada su se prvobitni srodni jezici, nakon to su se u toku vremena samostalno razvili i utvrdili pod uticajem razliitih unutranjih i spoljanjih sadrajnih elemenata, kasnije putem trgovine, rata i drugim putevima razvili slaganjem rei jedne na drugu, iji se strani karakter katkad raspoznaje. Upravo u toj situaciji se nalazi slovenski jezik u odnosu na grki, latinski keltski, germanski. Svi oni imaju mnogobrojne zajednike rei koje su prema svom korenu neosporno vlasnitvo svakog od njih i kod kojih bi bilo besmisleno pitanje o prioritetu. Da li je stvarno razmena rei i imena zapoela meu narodima od estog veka nove ere, a da je pre toga vremena Nemcima i Slovenima svet bi zakucan daskama?

Ognjan RADULOVI

Traganje za korenima Srba

Na Krfu govorili srpski

Cezar je zapisao da belgijski Vendi imaju nadmo na morima, da poseduju veliki broj brodova i da dre pod kontrolom celokupnu trgovinu sa Britanskim ostrvima Nemci nisu doli sa istoka. Oni su jo u prastaro doba bili stanovnici sadanje Nemake, jednog dela gornje Italije i Belgije, kao i Skandinavije. Jo je Hanibal naao u apeninskim Alpima polu-Germane, a grki geograf Pitejada kae da su naseljavali i oblast Skanzia. Selidbe Gota i Kimbra ukazuju na put kojim se nemaki narod nije kretao, od istoka ka zapadu ve obrnuto. Jo manje su se Sloveni selili sa istoka na zapad. Oni su iveli u svim delovima istone Nemake i donjeg Dunava od najranijih vremena. Ratoborna nemaka plemena u dugim i krvavim borbama sa Slovenima zauzela su istonu Germaniju i tu se nastanili kao pobednici, kao to su se Franci naselili meu Galima, Langobardi meu Italijanima i srednjovekovna istorija Germanije je samo ponavljanje iste iz prastarih vremena. Ovako je predstavio rezultate svojih istraivnja Hajnrih ulce, jedan iz generacije mlaih nemakih istraivaa koji se bave naseljavanjem Evrope. Njegova istraivanja gotovo se poklapaju sa traganjima Lorenca Surovjeckog. Pokuaj vie ranijih istoriara da se poreklo Slovena izvede od starih Venda koji su iveli izmeu Karpata i Istonog mora, to je Surovjecki i dokazao, potvrda je i da su Plinije, Tacit i Ptolomej s pravom govorili da su ti Vendi zapravo Sloveni. Oigledno da je ime Vendi, Vindi bilo opti naziv za Slovene od davnina kod naroda keltskog i nemakog porekla. ak je ime Anti u nekim rukopisima Jordanesa navedeno kao Eneti, to su samo, u stvari, nareja, gotska ili alanska za re Vendi. Ime celokupnog naroda U svojoj raspravi o poreklu Slovena Surovjecki na jednom mestu pie: "Poetkom estog veka, za vreme vladavine Justinijana, Prokopija i Jordanes su prvi koji spominju Slovene i njihove upade na grku teritoriju. Ovi pisci navode da su stanita Slovena bila severno od Dunava i Dnjestra, ali nijedan od njih ne navodi, od kojeg perioda su bili tamo nastanjeni. Samo u prilikama kada su Grci preduzimali napade na njih, moe se zakljuiti na osnovu mnotva u ljudstvu, da su ve naseljavali mnoge gradove i utvrenja i da u tim zemljama nisu bili pridolice. Pored ovoga, postoji jo nekoliko razloga na osnovu kojih se tvrdi da su Sloveni pre Justinijana bili na granicama Vizantijskog carstva. Krvave borbe sa kraljem istonih Gota Vinitarom dokazuju da su neka plemena, preko Dnjestra u dananjoj Ukrajini, pre Huna, u drugoj polovini etvrtog veka napustila svoja prvobitna stanita i spustili se na jug." Surovjecki dalje pie kako su grki pisci prema svojoj navici ime Slovena pisali razliito i

esto izopaeno, ali je i pored toga sigurno da su imena Sloveni i Vendi bila opta imena celokupnog naroda. Zato je verovatno da su Sloveni pod vie imena napustili svoja stara stanita, da su brojano ve tada bili veliki, da su u prvoj polovini estog veka prekrivali sve zemlje od donjeg Dunava, du Meotisa (danas Azovsko more) i Visle, prema severu, koje su nekada drali Geti, posle njih Bastarni i Peukini, Tirageti, Neuri, Agatirski, Skiti, nakon njih Goti, Huni, Budini, Sarmati, Alani, Roksalani, Melanhleni, Venedi i na kraju da su Esti i tada, kao i u vreme Tacita, iveli pored njih na baltikoj Bertanskoj (ilibarskoj) obali. Da su Vendi bili na obalama Baltika stoji i u zapisu Jordanesa koji kae kako su Vendi du Baltikog mora ostvarili pobedu nad istonogotskim kraljem Ermanarihuom, sredinom etvrog veka. Prema mnogim zapisima i analizama dolazi se do zakljuka da su Vendi u jednom vremenskom periodu prema brojnosti nadmaivali sve ostale evropske narode i da su samo zbog teskobe traili nova stanita. Nije bilo dovoljno da zauzmu opustoene rimske provincije i raire se od Elbe do Dona i Volge, ve je nova domovina morala da bude tako osigurana da moe da se mirno ivi, radi, ali i uspeno brani. O belgijskim Venedima, koji su se graniili sa Marnom i Kaleskim moreuzom, priao je i zapisao, izmeu ostalih, i Cezar. On kae da ti narodi imaju nadmo na morima u onim predelima, da poseduju veliki broj brodova i da dre pod kontrolom celokupnu pomorsku trgovinu sa Britanskim ostrvima. Cezar ih je pobedio i sve to nije potopio prodao je ili odveo u ropstvo. Njihova glavna luka zvala se Gesoriakum. Pavel J. afarik u svojoj knjizi "O poreklu Slovena" o Vendima, odnosno Slovenima na jednom mestu pie: "Iako se rado slaem sa Surovjeckim da su stari Vendi na Baltikom moru bili po jeziku i poreklu stvarni Sloveni, ipak se namee primedba poznavaocu prilika, posmatrajui stroe poloaj i granice zemlje Venda, koju je on nazivao jedinom domovinom svih kasnijih Slovena, izmeu Baltikog mora, Visle, Karpata i gornje Volge, da za prenoenje imena Vendi na ovaj deo zemlje ne postoji strog istorijski osnov, ve da je do njega dolo usled detaljnog i sistematskog postupka pisca, da pomou istovetnosti Venda i Slovena, koja se moe dokazati, razmrsi zamren vor spornog problema. Plinije Tacit i Ptolomej su jedini meu starim piscima koji poznaju Vende kao ugledan narod na Visli i Baltikom moru, ali za proirivanje stanita ovih Venda do izvora Volge nema vaeih svedoanstava. Naprotiv, najbolji geografi starog doba Strabon, Mela, Plinije i Ptolomej popunjavaju ovaj iroki prostor narodima i narodnostima, kojima su uopteno pripisali ime Sarmata." Srb pa Sloven To to su neki noviji pisci istorije Slovene smatrali pridolicama u Evropi, tek u epohi dolaska Huna, afarik je miljenja da to dolazi otuda to su ti istraivai polazili od proizvoljnosti, bez dubljeg i mnogostrukog istraivanja. Polazili su, smatra afarik, da Sloveni ne bi mogli da budu stariji u Evropi od njihovog imena u grkim i rimskim izvorima. Besmislica ove pretpostavke pada svakome u oi. Na ovaj nain bi moglo da se tvrdi da pre imena Grka, Rimljana, Germana i Franaka nisu postojali Heleni, Itali ili Latini, Nemci ili Gali. Istorija nas ui glasno da se pri zadranoj istovetnosti naroda,

menjaju njihova imena, stara odumiru, nova se pojavljuju, da posebna imena ogranka prelaze na ceo narod. Nasuprot tome opta imena jedne celine naroda utapaju se u posebna imena brojano malih ogranaka, da jedan isti narod moe da se vodi pod razliitim imenima, jedno kod kue, a vie u inostranstvu. Da li bi trebalo da ovaj etnoloki prirodni zakon, dokazan svuda, bez obzira na toliko jasnih svedoanstava za njega trpi izuzetak samo kod Slovena? Za tvrdnju da je ime Srb po svom genetskom znaenju starije od imena Sloven govori toliko mnogo injenica, svedoanstava i razloga, da nije iznenaujue to su o ovom znaaju jo odavno govorili mnogi naunici. Onaj ko moe da se uveri da su stari, stvarni, genetski Sarmati stvarno Srbi, njemu nije potreban dalji dokaz za tanost. Poto ta tvrdnja nalazi vrsto uporite i u drugim injenicama, utoliko zasluuje vie panje. Ime Srb nalazimo kod Plinija (pre 79. godine nove ere) i Ptolomeja (161. godine nove ere) kao ime jedne sarmatske narodnosti izmeu Meotisa (Azovskog mora) i Volge na dananjoj reci Serba. Ovaj isti oblik Serbi, Sirbi, bie da je prenet direktno od nekog grkog geografa i ostao je gotovo stereotipan da stoji pored starijeg skitsko-grkog Sarmat, ija je istovetnost bila nepoznata u prolosti Grcima koji su bili siromani u jeziku. Jasno je vidljivo da ime Spori, koje navodi Prokopije kao najstarije zajedniko ime Anta i Slovena, nije ni jedno ni drugo nego upravo ime Srbi, samo iskrivljeno na grki nain. Verovatno da je Prokopije saznao ovo ime iz dobrog izvora, najverovatnije od nekog slovenskog vojnika ili trgovca, ali u genealogiji slep, kao i svi Grci i Rimljani iz istog perioda, nije naslutio istovetnost imena Srb i Sarmat. Isto vai i za Plinija i Jordanesa u vezi sa imenima naroda koje su oni naveli: Spali, Spalei na rekama Pripet i Dnjepar, to predstavlja, samo zbog neraspoznatljivosti, izopaeno igranje reju Srb. Na isti nain su stari Heleni u vreme pre Herodota re Srbalj podesili za izgovor kao Tribali sa kojim imenom Herodot potvruje najmnogobrojniju i najmoniju narodnost na severu trako-ilirskog poluostrva. Postoje osnove da se veruje da su Krivii, Bjesi, Doljenci, Gorali, Morosini i drugi samo blii i dalji pripadajui, ali otrgnuti ogranci ovog mnogobrojnog plemena, koji su se iz matice otrgnuli i pomeali sa Traanima. Srbi meu Galima "A da i jadranskim Vendima i Ilirima nije bilo nepoznato ime Srb", pie na jednom mestu afarik, "dokazuju imena njihovih gradova: Sorviodurum, Serbetium, Sorba, Serbinum. Sa Keltima se pojavilo ime Vende, Vinde za potinjene narode, zbog ega se i nalazi samo ovo ime u mlaim grkim i rimskim izvorima. I kod galskih Venda nalazimo ime Srb i Vend zajedno. Pritoka reke Mosel, reka Saar, zvala se jo u vreme Rimljana Saruba, Saravus, a i danas seljaka sa Rajne zovu Surbel to znai Srbal. Ranije je bilo rei da su belgijsko-galski Venedi posedovali i britansku obalu koja je leala nasuprot njih i da se i tu javlja re Srb, kako kao ime gradova Sorbiodunum, tako i kod imena naroda - Serfen." Smetanje zemlje starih Slovena u granice, kako je nazivao Surovjecki zemlje Venda,

izmeu Visle, Baltikog mora, izvora Volge i Dnjepra, Pripeta i Karpata, odakle su se u petom i estom veku svi Sloveni selili na zapad, istok i jug i zauzeli pola Evrope, ini se preusko pa bi moralo da bude podvrgnuto i kritici. Surovjecki nije, dodue, zamislio malu rasprostranjenost Slovena i tu pojavu je objanjavao prenaseljenou, kao i iseljavanjem, ak odumiranjem ili zamirenjem pritenjenih susednim narodima. Ta rasprostranjenost Slovena mora da je bila mnogo vea u istonoj i junoj Nemakoj, nego to se to do sada smatralo. afarik je miljenja da su Sloveni naselili ak i vei deo june Italije gde je Gete naao kasnije slinosti u fizionomiji i delovima nonje. Prema istraivanjima istog naunika u celoj Trakiji i Makedoniji izuzev u primorskim gradovima veinsko stanovnitvo bili su Sloveni, pa ak i to da se na grkom ostrvu Peloponezu, Hidri i Krfu pored grkog koristio i slovenski jezik. Iseljavanja u Malu Aziju su bila isto tako velika, pa potomci njihovi u nekim podrujima i danas (devetnaesti vek) govore slovenski, kao na primer u Trazbonu. Ako se procene ove okolnosti da su se, prema Prokopiju, stanita Slovena u estom veku protezala preko Dunava, te da Sloveni nisu samo posedovali zauzete zemlje, ve da su ih trajno naseljavali, najzad, da se naseljavanje nije moglo da dogodi bez gubitaka u ljudstvu, pa ako se uporedi ogroman prostor njihovih kasnijih stanita sa protezanjem stare zemlje Venda iza Karpata sigurno je da ova lavina ljudi nije mogla da se svalja na ove prostore tokom samo dva veka. Ako pogledamo svedoanstvo starih pisaca o seditu praslovena videemo da se prema njihovim pisanjima Slovenima daleko pre petog veka pripisuje da su bili mnogo rasprostranjeniji nego to se zvanino govori, pa i vie nego to im i sam Surovjecki dodeljuje prostor. Ognjan RADULOVI

Traganje za korenima Srba

Sloveni kraj Stounhenda

Na knjievnik Milo Crnjanski je naveo nekoliko desetina toponima koji odgovaraju nazivima na naem tlu. Sa Sasima, Anglima i Jitima Srbi iz Pribaltika su u petom veku pre nae ere preli na Ostrvo Starost slovenskih naroda, odnosno Srba i njihovo geografsko odredite u Evropi, pitanje je na koje u poslednje vreme mnogi naunici pokuavaju da daju odgovor. Veliki broj njih poziva se na pisanje vizantijskog naunika iz petnaestog veka Laonika Halkokondila. Kao i njegove savremenike i Halkokondila je privlailo pitanje starosti evropskih naroda, s tim to je on posebno bio zainteresovan za njihovu jeziku slinost, odnosno razliku. Ovog naunika posebno su zanimala balkanska slovenska plemena. Ta tematika bila mu je

bliska jer mu je bila dostupna graa njegovih zemljaka hroniara. On navodi nekoliko slovenskih grupa rasutih po Evropi, ali mu posebnu panju privlai prostor od Dakije do Pinda i Tesalije "na kojem ivi jedno pleme". I pored dosta neizvesnosti, Halkokondil je zapisao: "Samo jedno znam sigurno da Tribali (Srbi), Mizi (Bugari), Iliri, Kroati, Polani i Sarmati (Rusi) govore slinim jezikom te mora da su srodni." "Glas Sardonije" je samo jo jedno od brojnih glasila koja u poslednje vreme pokuavaju da doprinesu razreenju vora koji glasi: "Ko su i odakle su Srbi?". Pored arheoloke i pisane grae, naunici i u kartografskom materijalu trae dokaze o starosti i poreklu srpskog naroda. Poznato je da se za sada najstarijim prikazom geografskog poloaja Srba uzima karta grkog geografa Klaudija Ptolomeja iz Aleksandrije koji je iveo i stvarao u drugoj polovini prvog veka posle Hrista. Meutim, veruje se da je glavni izvor za topografske podatke na Ptolomejevim kartama bio kartografski rad Marina iz Tira koji je iveo oko stote godine posle Hrista. Grki i rimski izvori Pomponije Mela, latinski geograf, itav vek pre Ptolomeja je ostavio dragocene podatke o geografskom poloaju Srba na prikavkaskom podruju. U delu "Opis zemlje" koje je napisao 43. godine posle Hrista ostavio je vredna dokumenta za antiku geografiju. Poto se sigurno sluio izvorima starijim od vremena u kojem je iveo, grkim i rimskim, razumljivo je to je piscima koji su se kasnije bavili tom problematikom bio od posebne koristi. Tako je sigurno da mnogi podaci na kartama o pojedinim narodima ne potiu tek od drugog veka kada je stvarao Ptolomej i kada je nastala njegova uvena karta, ve da je re i o podrujima i narodima koji su na ubeleenim mestima postojali i mnogo vekova ranije. Koliko su ti narodi stari i kad su nastali potvrdu treba traiti i u drugim izvorima, a ne samo na kartama. Kada je re o imenu Srbi, neosporno je da je narod sa tim imenom zabeleen na karti na tom podruju postojao i nekoliko stolea ranije. Na jednoj drugoj karti nastaloj krajem sedamnaestog veka posebno je prikazan deo tokova reka Tigra i Eufrata. Taj deo karte za nas je posebno zanimljiv jer jedan broj naunika zastupa teoriju da su u gornjim tokovima ove dve reke izvesno vreme boravili Srbi. Obe reke poznate su po velikom broju ostrva, a Stefan Bizantinac iz estog veka nae ere kae da "jedno ostrvo na Eufratu nosi ime Sirbona i koje nastanjuje narod Sirbonos". Na uu jedne od pritoka Eufrata postojalo je mesto ije je ime protumaeno kao Srbica. Karta koja zahvata prostor severne Evrope sadri niz srbofonih i slavofonih naziva kao to su Serbium, Venedi, Venetia... Plinijev naziv Amalchium za deo Baltikog mora protumaio je jo Milan Budimir ocenivi "da se verovatno radi o nazivu iz renika Skita oraa, a ne iranskih osvajaa". Stoga, veli Budimir, osnovni element u hidronimu Amalchiu sasvim se podudara sa slovenskim geomorfolokim terminom malka, moloka, mlaka u znaenju stajaa voda, bara, mlaka, to i odgovara prirodi veeg dela june plitke obale Baltika. Od godine 1595, kada je nastala, po raznim arhivima se povlaila karta Britanskog ostrva, a da niko od naih istraivaa nije detaljno izuio njenu toponomistiku. Njome se prvi i

koliko je poznato do sada jedini ozbiljnije pozabavio na knjievnik Milo Crnjanski. On je naveo nekoliko desetina mesta, brda, reka, planina koji odgovaraju nazivima na tlu nae zemlje. Posebnu panju je obratio na nazive koji poinju sa Vend i Vind. Otkud toliko toponima na Ostrvu? Poto su Rimljani predvoeni Cezarom stupili na Britansko ostrvo u prvom veku pre nae ere, a Ptolomej je iveo u drugom veku nae ere, onda je jasno da su nazivi na njegovim kartama postojali jo odranije. Postoji velika verovatnoa da su ti nazivi nastali i pre petog veka pre Hrista, jer Herodot u tom istom veku spominje Venede kao brojnu i iroko rasprostranjenu populaciju. Da su Srbi i Sloveni bili najbrojniji u toj skupini, u to nema sumnje. S obzirom da se o poreklu britanskih stanovnika ne zna nita pouzdano, moe da bude od znaaja ubeivanje hroniara Jordana iz estog veka nove ere da su Venedi, Sloveni i Anti istog porekla, da su nastanjivali gotovo celu Evropu, a da je podatke koje je isticao Crnjanski uoio i na starim kartama, pre svih Ptolomejevim. Stounhend, kultura nastala okvirno oko 2000. godine pre Hrista, jo je velika nepoznanica meu naunicima. Niko se nije usudio da tano definie nastanak te civilizacije i njene tvorce. Zato je sve vei broj onih koji kroz toponime smatraju da u reavanju "britanskog pitanja" ne treba preskoiti Slovene kao mogue stare stanovnike Britanije. Moda su sa Anglima, Sasima i Jitima oko 450. godine posle Hrista i Srbi iz Pribaltika preli na Ostrvo. Baltik i Mala Azija Jo jedna od karata iz srednjeg veka dokaz je da su Srbi od "davnina poznat narod". Ona prua podatke o doseljavanju baltikih Srba na Balkansko poluostrvo u vreme vizantijskog cara Iraklija u sedmom veku. Za te Srbe vizantijski pisac Porfirogenit, zastupnik teorije da su Sloveni doljaci na Balkan, kae da su Srbi tamo odakle su doli iveli "od poetka". Da su Sloveni naseljavali to podruje govore i dve oblasti u severnoj Nemakoj juno od slovenskog ostrva Rujan. Zapadna oblast je obeleena sa Vester Vindland, a istona sa Oster Vindland. U prevodu zapadna i istona Vendska zemlja. Granina reka izmeu ove dve oblasti je Pena. Budui da Vindland znai Vendska zemlja, jasno je zato Porfirogenit za srpski narod kae da su tu "od poetka". O Slovenima na ovom podruju opirno je pisao i Francuz Luis Lee u knjizi "Slovenska mitologija". O vezama izmeu udaljenih naroda, mogunosti da su ak govorili i istim jezikom, imali iste obiaje mogue je zakljuivati na osnovu nekih dokumenata. Herodot, koji je iveo pet vekova pre roenja Hrista, kae kako je uo da u "ilirskom plemenu Veneta" postoji obiaj udaje devojaka kao i kod Vavilonjana. O prolasku srpskih ratnika kroz Vavilon pie opirno u svojoj knjizi "Srbi, narod i rasa - nova vulgata" profesor Jovan I. Dereti. Kroz ovaj grad je proao i Aleksandar Veliki ili Karanovi. Srbi su tvorci prelepe vavilonske kule i jednog od brojnih viseih mostova. Zato za narode koji su esto u pokretu Vavilon nije daleko. Uostalom ostalo je zapisano da su Veneti uestvovali i u

Trojanskom ratu. Na razmiljanje o prisustvu Srba u Maloj Aziji navode nas i toponimi Dagonija, Vindija i Gordion koji se nalaze nedaleko od hetitske prestonice Bogaskaja i jezera Tata. Jo ako se svemu ovome doda i istraivanje Aleksandre Miter koja dokazuje da su bengalski i srpski jezik veoma srodni, pri emu tu srodnost vezuje za sanskrit, onda pred ovim podacima i najokorelije pristalice nordijske kole moraju da se zamisle. No, vratimo se ostrvu Rujan. To je neto to kao adut niko Slovenima ne moe da izbije iz ruke. Pre neto manje od dva veka na njemu su obavljena arheoloka iskopavanja i tu je pronaeno slovensko svetilite posveeno bogu Svetovidu. To ostrvo, pa i itav prostor izmeu Labe (Elbe) i Odre, od velikog je znaaja za prouavanje nae prolosti. Na tom podruju u mnogim atlasima nalazimo oznaene poloaje Obodrita Ljutia ije potomke od devetog veka sreemo na podruju Bake, Banata i severnih delova Srbije. Da su Srbi bili prisutni na Balkanu mnogo pre pada Zapadnog rimskog carstva (476. godine), ukazuje jo jedna antika karta. Na njoj je obeleeno prisustvo Srba izmeu Save i Dinarskih planina toponimima Serbinum, Servitium. Ognjan RADULOVI

Traganje za korenima Srba

Jesmo li potomci Limiganata?

Retor Prisk je sredinom petog veka nove ere ostavio podatke o narodima u Panoniji, dananjoj Vojvodini, koji su, prema opisu, mogli da budu jedino Sloveni Posle ruenja Vavilonske kule razdvojie se narodi oveanstva. Naselie sinovi Sima istone strane, a Hamovi june. Jafetovi sinovi naselie zapad i severnu stranu. Meu sedamdeset dva naroda bio je i slovenski narod, od plemena Jafetovog, zvan Norci, a i Sloveni. Posle mnogo vremena naselili su Sloveni i Podunavlje, gde su sada ugarska i bugarska zemlja. Od tih Slovena neki se izdvojie i uzee novo ime, po mestu koje naselie. Tako se naselie na reci imenom Morava i prozvae se Moravci, a drugi se nazvae esi. A isti su Sloveni Beli Hrvati, Srbi i Hobutani. Volohi naioe na podunavske Slovene, naselie se kod njih i zlostavljae ih. Onda ti Sloveni odoe i naselie se na Visli i prozvae se Lahovi. A ti Lahovi podelie se na Poljane Lahovske, Ljutie, Mazovane, Pomorjane. Takoe, isti Sloveni odoe i naselie se na Dnjepru i prozvae se Poljani, a drugi Derevljani, zato to ive u umama. Neki se nastanie izmeu Pripjata i Dvine i nazvae

se Dregovii. Na Dvini ive i Poloani, prozvani po reci koja se uliva u Dvinu i zove Polota. Sloveni koji se naselie oko jezera Ilmera zadrae ime Sloveni, sagradie grad i prozvae ga Novgorod. A neki se naselie na Desnu, Semu i Sulu i zovu se Severjani. Tako se razdvojio slovenski narod... Ovako je, u slobodnom prevodu, opisana praistorija i rana istorija Slovena u "Predanju o prolim vremenima" koje je sastavio ruski letopisac Nestor verovatno oko 1113. godine. On je, da bi doao do ovih podataka, prelistao razne hronike, letopise i sasluao predanja o najranijoj slovenskoj prolosti. Krenuli sa Dunava U knjizi "Sloveni u jugoslovenskom Podunavlju" Milice i ora Jankovia, izmeu ostalog, u predgovoru pie i ovo: "Ne pomiljamo da Dunav poveemo sa svojom postojbinom, sa svojom vekovnom istorijom. A Sloveni su, moda, upravo sa Dunava, iz Panonskog basena, naselili prostore srednje, istone i june Evrope. Teko je objasniti kako je dolo do te praznine u naoj svesti, uprkos istorijskim podacima. Jedan od uzroka je svakako u velikonemakim, arijevskim idejama, potpomognutim maarskom fascinacijom, koje su svojom nametljivou priguivale samostalni razvoj slovenske misli u Podunavlju. Drugi uzrok je u nama - jednostavno, nije bilo istraivaa, istraivanja i oktria. Tako smo postepeno napustili obale Dunava, prebacivi postojbinu u nekakve zakarpatske movare i ume. Zato odluujua re u istraivanju slovenske prolosti mora pripasti arheologiji. Druge istorijske nauke mogu doi samo do teorema, ali ne i injenica. Jer, arheologija otkriva i istrauje materijalne injenice, rukotvorine prolih vremena, koje se samo privremeno mogu tumaiti pogreno." ore Jankovi, profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na odseku za arheologiju, pripada mlaoj grupi istraivaa koji se bave poreklom Slovena. I Milica Jankovi, nauni saradnik u Muzeju grada Beograda, takoe je strunjak za srednji vek. Otuda i vlada veliko interesovanje za sva njihova istraivanja, bar kod onih koji nisu ubeeni da je istina samo ono to je nametnula takozvana germanska kola. U istoj knjizi Milica i ore na jednom mestu piu: "Kod nas, kao i u ostalim zemljama Panonskog basena, osim u staroj ehoslovakoj, nije pokazano zanimanje za slovensku arheologiju. Neizbeno, uprkos usmerenju na druge arheoloke kulture, svedoanstva o slovenskom prisustvu na Dunavu se pojavljuju, esto i sluajno, ali stalno. U poslednjih desetak godina manjim ili veim arheolokim radovima istraen je niz slovenskih nalazita u naem Podunavlju. Istovremeno, dolazi se do novih saznanja o drugim narodima koji su due ili krae vreme iveli sa nama. Sva ta oktria iz temelja menjaju sadanja shvatanja, odnosno stavove zvanine nauke o prolosti Slovena. U svetlu najnovijih istraivanja i istorijski izvori dobijaju nov znaaj, jer se njihovi podaci sve pouzdanije tumae i smetaju u prostor i vreme." Pisani dokumenti o Slovenima na Dunavu tokom treeg, etvrtog i petog veka nae ere su vrlo oskudni. Svode se na nekoliko podataka i to uoptenih - da sa leve strane Dunava ive Sloveni, ili narodi koji bi se mogli povezati sa Slovenima. To je, budui da su

Sloveni kasnije zauzeli i naselili sve rimske provincije Panonskog basena i Balkana, na prvi pogled udno. Ali, treba imati na umu da su pisci tog vremena beleili samo ono to je pogaalo antiki svet, o emu su dobijali vesti. Kada je re o varvarima, to su bili napadi na rimske granice i retki podaci prikupljeni prilikom trgovine sa njima. Drugim reima, ukoliko nije bilo ratova, nije bilo ni vesti vredne da se zabelei. Tako je izvesno, na osnovu pisanih izvora, da Sloveni nisu napadali rimske granice do estog stolea, bar ne pod nekim od poznatih imena - Sklavini, Venedi, Anti. Ime i narod Doseljavanje Slovena u Vojvodinu je tema o kojoj se u poslednje vreme mnogo raspravlja. Za sada moe samo da se nagaa da li se pod imenom Limiganta, naroda koji je zbacio vlast Sarmata Argaraganta, a zatim krenuo u pohod na rimske granice oko sredine etvrtog stolea, kriju Sloveni. Vremenu pre dolaska Huna u Podunavlje pripada vest Pseudo Cezarija o divljim Slovenima u Podunavlju, ali je podatak teko prostorno odrediti. Na kraju, na osnovu vesti o narodu u dananjoj Vojvodini, koji koristi amce izdubljene u deblu, pije medovinu i hrane se prosom, pretpostavlja se da je re o Slovenima koji su iveli pod hunskom vlau. Kada je re o doseljavanju Slovena na tlo Vojvodine, injenica je da ima mnogo nejasnoa. Meutim, arheoloka iskopavanja i prezentacija materijala polako skidaju veo sa te nepoznanice. Dodue, veoma teko i sporo, ali, ipak, skidaju. Stanko Trifunovi je, moda, i najmlai arheolog koji se ozbiljno bavi ovom temom. Kao kustos Muzeja Vojvodine do sada je obavio istraivanja na nekoliko mesta u Vojvodini i rezultati tih iskopavanja bacaju neko novo svetlo na istoriju tog podruja. - Ako bi se ime naroda povezalo sa njegovom pojavom na nekom podruju onda sledi zakljuak da Sloveni pre estog veka, kada se prvi put pominju pod tim imenom bar u zvaninoj nauci, nisu ni postojali - kae Stanko. - ak ni na drugim podrujima, bilo gde, jer ih nigde nema pod tim imenom. Najvanije podatke o dogaanjima na podruju Banata i Bake u etvrtom veku posle Hrista ostavio je Amijan Marcelin. U svom delu "Istorija" pie kako su jednu grupu Sarmata, takozvanih Ropskih Sarmata ili Limiganata, mogli da ine Sloveni. Oni pripadaju sedelakom stanovnitvu, grade naselja kraj vode, koriste splavove ili monoksile, obrauju zemlju i uvaju stoku. Ovakav opis karakteristika jednog naroda najblii je Slovenima. Stoga i pretpostavka da se pod imenom limiganti kriju Sloveni to automatski rui teoriju o dolasku Slovena kasnije. Priskov zapis Iako je malo pisanih podataka, od onoga to postoji mnogo ta ide u prilog pretpostavci da su Sloveni naseljavali naa podruja i pre estog veka. Jedan od izvora je i zapis retora Priska koji govori o sastavu stanovnitva u Banatu i Bakoj u petom veku nae ere. Poto je Prisk bio lan vizantijskog poslanstva koje je 448. godine posetilo dvor gde je stolovao Atila, to dovoljno govori o sigurnosti podataka koje je on ostavio. U tom zapisu Prisk

govori o stanovnitvu koje je ivelo na prostorima dananjeg Banata i Bake. Izmeu ostalog, pie kako tu ive neki mnogoljudni varvari koji su ih prevezli monoksilima i splavovima, poastili medovinom, a koji umesto ita seju i anju proso. Ni na jednom mestu Prisk nije pomenuo ime tog naroda, ali kae da ne govore ni grki ni latinski, to navodi na pretpostavku da su to bili Sloveni. Zapravo, sve to je napisao karakteristika je naroda koji je kasnije nazvan slovenskim. Iz perioda avarske vlasti psotoji nekoliko podataka koji govore o tome da Sloveni ive na podrujima Banata i Bake. To su zapisi Teofilakta Simokate, Prokopija i Menandra. Istoriar Jordan u estom veku govori o vremenu pre dolaska Avara (567. godina) i kae da Sloveni ive na podruju od dananjeg Osijeka do Dnjestra. Prisustvo Slovena u Vojvodini pre estog veka potvreno je i na nekoliko lokaliteta meu kojima su Horgo, Kolut, Apatin... I iz pisanih izvora i analizom materijala sa nekoliko nalazita lako je zakljuiti da na podruju Panonije van granica Rimskog carstva u antiko doba postoji multietnika kultura. U toj velikoj grupi prepoznatljiv je sedelaki element koji je, zapravo, dominantan. Slovene na tom podruju u tom periodu treba traiti pod drugim imenom, jer su, prema miljenju nekolicine arheologa, to ime sami sebi dali tokom Velike seobe naroda, odnosno onda kada se ukazal potreba za homogenizacijom velike grupe kulturno i jeziki srodnih naroda. Svakako je vredno, a moda i najznaajnije, pomenuti ta kae arheolog Trifunovi o iskopavanjima na dva mesta kojima je on rukovodio. Ta dva nalazita nesporno pripadaju Limigantima. Jedno je Baranda kod Opova, a drugo Padej kod oke. - Mnogo ta ide u prilog teoriji da su Sloveni zapravo Limiganti - veli Trifunovi. Limiganti, a kasnije zvanino Sloveni, imaju istu logiku izbora mesta za izgradnju naselja. Kue su bile ukopane ili nadzemne, a uz njih su graeni objekti za ostavljanje hrane i uvanje stoke. Poljoprivreda je osnovni izvor hrane, a proso glavna itarica. I stoarstvo nije nita manje vana grana. Uostalom o tome svedoe i nalazi kostiju na lokalitetima. Od svih kostiju naenih u sondama 99 odsto pripada domaim ivotinjama. U Vojvodini e se nastaviti iskopavanja na vieslojnim lokalitetima gde ima i materijala slovenskog porekla. Pisani izvori mogu da budu prevoeni i pogreno, pa i tumaeni ovako ili onako, ali on jeo to se izvadi iz zemlje siguran dokaz da je to pripadalo toj i toj kulturi koja je postojala i trajala u odreenom periodu. Ognjan RADULOVI

Traganje za korenima Srba

Postojbina je u Bojkima
Narodi Bliskog istoka i Misira (Egipta) nazivaju Srbe Pomorcima, ali i Serdanima. Ostrva na Pelagu postaju njihova uporita, meu kojima je Krit imao najvaniju

ulogu Srbi su, pored Balkanskog poluostrva i Male Azije, u ranom srednjem veku iveli i u oblastima koje danas pripadaju istonom delu Nemake i donekle severozapadnom podruju eke. Tamonja Srbija je postojala oko srednje Labe, od Nise na istoku do sliva Solave na zapadu. Poznata je iz vremena dugotrajnih nemakih ratova protiv Slovena. Meutim, toponimi sastavljeni od srpskog imena nalaze se i u meureju Odre i Visle u Poljskoj, a najvie oko Varte i izmeu Visle i Pilice. Da bi se pouzdano ustanovilo gde su sve Srbi iveli u ranom srednjem veku, potrebno je istorijske i lingvistike podatke uporediti sa arheolokim. Naalost, upravo u oblastima na severu gde su iveli Srbi ima malo istraenih grobova sa humkama i uopte lokaliteta gde ima naznaka da su iveli Srbi. Naa arheologija, ravnoduna prema slovenskoj i srpskoj prolosti, nije posvetila dunu panju ni prouavanjima Slovena kod nas, a kamoli u Poljskoj gde se, inae, prema miljenju nekih strunjaka, trai i srpska postojbina. Mnogobrojne stare i nove podatke o ranosrednjovekovnim srpskim grobljima u Poljskoj prikupila je Helena Zol-Adamikova i delom objavila 1975. godine. U traganju za korenima Srba godinama uestvuje i arheolog dr ore Jankovi, profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Deo svojih istraivanja je objavio u knjizi "Srpske gromile". Iako se tu bavi iskljuivo pitanjem sahranjivanja, profesor Jankovi daje i mnogobrojne podatke o stanitima Slovena odnosno Srba. Pored toga to je svoja stanovita zasnivao uglavnom na iskopavanjima, dr ore Jankovi je i jedan od retkih istraivaa koji se pozabavio i arapskim izvorima. Spaljuju se u ognju Vani podaci o Srbima sauvani su u delu Masudija koji je umro sredinom desetog veka. Njegovi podaci potiu iz osmog veka. Na jednom mestu Masudi pie: "Sloveni su od potomaka Madaja sina Jefeta, sina Nuha. Njemu pripadaju sva plemena Slovena i njemu se priklanjaju u svojim rodoslovima. Obitavalita su im pod Kozorogom (na severu), odakle se prostiru na zapad. Oni okupljaju razliita plemena, meu kojima ima ratnikih i oni imaju vladare. Neki od njih ve ispovedaju hriansku veru na jakobitski nain, neki nemaju pisma, ne potinjavaju se zakonima... Pleme pod imenom Sarbin spaljuje se na ognju, kada im umre vladar ili stareina, oni takoe spaljuju njegovog jahaeg konja. Oni imaju obiaj, slian obiajima Indusa. To slovensko pleme i druga blie se istoku i prostiru se na zapad." Ovaj podatak nalazimo i kod Ibrahima ibn Jakuba koji u svom jednom rukopisu kae: "Pleme koje spomenusmo, to se naziva Sernin /S(a)rbin/, spaljuje se u ognju, kada im umre voa i spaljuju svoje jahae konje. Njihov postupak je (u tom pogledu) slian postupanju Indusa." Arapski pisci opirnije opisuju pogreb Rusa, a u tim opisima ima zanimljivih podataka i o sahranjivanju Srba. Poetkom desetog veka Ibn Rusteh i Ibn Fadlan belee da obine smrtnike spaljuju u amcu, a moni knez spaljuje se u lai. Opet spaljivanje kao u Indiji.

Ima li ovde mesta da se ubace delovi iz knjige dr Jovana I. Deretia "Antika Srbija" koji korene Srba trai i u dalekoj Indiji. Izmeu ostalog on na jednom mestu pie: "Pored niza manjih, Srbi su preduzeli i dva velika osvajaka pohoda od Dunava do Inda. Istovremeno su marirali Evropom sve do panije i Britanije. U Indiji i Iranu se nazivaju Arijevcima, na Bliskom istoku Hetima, a u zapadnoj Evropi Keltima. I Heti i Kelti su imena za Gete. Poto su u svom irenju dosegli obale junih mora, Srbi se pokazuju kao smeli i sposobni moreplovci. Tu svoju novu veu slavu nisu postigli bez veih napora u savlaivanju mora, to dokazuje i samo ime - more koje su dali velikoj, nemirnoj i dubokoj vodi, a to je u vezi sa morom, mrenjem i smrtnom opasnosti. Sredozemno more nazvali su Pelagom, prema imenu jednog od najveih i najglavnijih srpskih plemena. Svoju savrenu pismenost razneli su po svim obalama Pelaga, po celoj Evropi, Bliskom istoku sve do Indije. Narodi Bliskog istoka i Misira (Egipta) nazivaju Srbe jednostavno Pomorcima, odnosno Pomorskim narodom, ali istovremeno i "Serdanima to je u stvari ime Srba. Ostrva na Pelagu postaju njihova uporita, meu kojima je Krit imao najvaniju ulogu." Teko je snai se u izvorima o Slovenima odnosno Srbima jer oni esto, iako iz gotovo istog vremena, mogu da daju kontradiktorne podatke. Car Konstantin Sedmi prenosei predanje o poreklu Junih Srba izmeu ostalog pie: "Treba znati da Srbi vode poreklo od nekrtenih Srba, nazvanih i Beli, naseljenih s one strane Turske (odnosno Maarske) u kraju koji se kod njih naziva Bojki. Njima u susedstvu je Franaka isto kao i velika Hrvatska, ona nekrtena koja se naziva i Bela. Tamo su, dakle, ovi Srbi od davnine i nastanjeni. Poto su dva brata nasledila od oca vlast nad Srbijom, jedan od njih, preuzevi polovinu naroda, prebegne Irakliju, caru Romeja." Odlazak u Negotinsku krajinu Gde se nalazi zemlja Bojki strunjaci su odavno razjasnili i usaglasili se. Nekada je to podruje naseljavalo istoimeno pleme, a danas su to vii predeli Galicije, oko Ljvova, Ivano-Frankovska, Ugoroda i Pemisla, izmeu reka San (pritoka Visle), vrhova sliva Dnjestra i severnih pritoka Tise. Bojki se odlikuju arhainou i mnogim osobenostima. Za sada nema razloga da se domovina Srba ne trai ba u zemlji Bojka ili ire, do istonih Karpata, izmeu Moria i Sireta, ili do Beskida na zapadu, izmeu Slovake i Poljske. S obzirom na sezonsko stoarenje Srba, ovako omeena planinska oblast podrazumeva i sputanje u susedne ravnije predele. Na tom podruju se u kasnoantiko i rimsko doba spominju razna plemena: Venedi, Sarmati, Daani, Karpi, Seri... Poto se jo ne raspolae arheolokim dokazima da je domovina Srba u antiko doba zaista bila tu, postoji nekoliko pretpostavki ta je Srbe pokrenulo na seobu u provinciju Dalmaciju. Ukoliko je stara domovina Srba obuhvatala zemlju dananjih Bojki, bilo bi prirodno da se oni pred najezdom Huna povuku prema Dunavu. Tako bi Tisom i Dunavom mogli da dou do june Panonije. A, mogli su da krenu i na zapad, prema rimskom Noriku (podruje dananje Austrije) severnim obodima Panonije. Zabeleeno je da su Huni 434. godine pripremali pohod protiv Amilzura, Itimara, Tonosursa, Boiska i drugih podunavskih naroda zbog njihovog prebega Vizantiji. Mogue je da su Srbi negde do tog vremena preli u Norik, a ne samo u Dalmaciju. To bi bili preci onih Srba koji e se u

drugoj polovini estog stolea raseliti u Polablje, do Solave, i u oblast erdapa i Negotinske krajine. Car Konstantin Sedmi Porfirogenit opisao je doseljavanje Srba i to je ono predanje o kojem jo nisu usaglaena miljenja. On pie da je deo Srba prebegao caru Irakliju i "car Iraklije ga primi i kao mesto naseljavanja dade mu u solunskoj temi Serviju koja otada taj naziv novi. Posle izvesnog vremena isti Srbi odlue da se vrate u svoje zemlje i car ih otpusti. Kada su preli reku Dunav, pokaju se, i preko stratega koji je tada upravljao Beogradom jave caru Irakliju da im dodeli drugu zemlju za naseljavanje. I poto sadanja Srbija i Paganija i zemlja Zahumljana i Travunija i zemlja Konovljana behu pod vlau cara Romeja, a te zemlje opuste od Avara, to car u ovim zemljama naseli iste Srbe i behu oni potinjeni caru Romeja." Ovo predanje se u poslednje vreme s pravom osporava, pre svega to nije bilo mogue da se narod koji je naseljavao provinciju Dalmaciju smesti u tako malu oblast kao to je oblast Servije. Drugo, u vreme vladavine cara Iraklija (610- 641) najverovatnije da na Dunavu nije postojala vizantijska vlast, kao i izmeu Servije i Dunava (dolina Morave). Okolnosti da se Sloveni pod svojim imenom ne belee pre kraja etvrtog ili poetkom petog stolea (u delu Pseudo Cezarija) nema znaaja. Sloveni oduvek, naalost, poznati po svojoj razjedinjenosti moda su se tek tada raspoznali po govoru i po razliitosti u odnosu na druge narode. To je doba hunske najezde, velikih razaranja i velikih komeanja naroda na podruju cele Evrope. Moda su se kao poslednji nosioci indoevropeizacije prepoznali po pogrebnim obiajima, verovanjima, nainu ivota, pa su se zato nazvali Slovesnim. Zato bi samo nazivi nekih slovenskih naroda mogli biti znatno stariji nego to se obino misli, iz vremena kad se slovenski jezik jo niije toliko razlikovao od ostalih indoevropskih jezika u nastajanju. Poto se poreklo srpskog etnonima lingvistiki trai u Indiji, na koju takoe ukazuju i pogrebni obiaji, istraivanja svakako treba usmeriti i u tom pravcu. Mogua veza sa indoevropskim Iranom, opet kroz etnonim, ne moe se izvesti preko Sarmata ili Alana, pre svega zbog razliitog naina sahranjivanja. Poto je veza ipak postojala, ona pripada nekom dobu pre doseljavanja Sarmata u stepe izmeu Kaspijskog i Crnog mora, znai najkasnije do drugog stolea pre Hrista. Veze sa Indijom, koje pored etnonima i pogrebnih obiaja pokazuje toponimija, ne moraju da znae da je postojbina Srba bila u Indiji. Stoarska privreda Srba ukazuje na predele bogate panjacima kao postojbinu Srba, a zemljoradniki obredi na oblasti najstarije zemljoradnje. To je podruje koje se moe podudarati sa pretpostavljenom postojbinom Arijevaca koje se trai izmeu Indije i evroazijskih stepa to se pruaju do Podunavlja. Odatle je narod koji je sproveo indoevropeizaciju, kako se misli, zauzeo najvei deo Indije, Bliskog istoka i Evrope. Negde posle doseljavanja Avara u Panoniju, 567. godine, Srbi naseljavaju oblast Akvisa, dananju Negotinsku krajinu. Grnarija tih Srba nesumnjivo ih povezuje sa rimskim Norikom. U priblino isto vreme Srbi su sa istog podruja otili preko eke ume na Solavu i Labu. Tamo su stigli na granicu Franake, jer su Franci, u vreme Klotara Prvog (511 - 561) pokoravanjem Tirinana 531. godine postali susedi Slovena. Verovatno su

Srbi otili tamo da bi uvrstili granicu, po pozivu tamonjih Slovena. I pokrtavanje Srba jedno je od pitanja sa kojim se suoavaju strunjaci. Bez obzira na zvaninu nauku, koja u poslednje vreme ima sve manje pristalica, injenica je da taj in poinje znatno ranije, moda ve u kasnoj antici. Iskopavanja profesora Jankovia na Prevlaci kod Tivta idu u prilog pretpostavci da je pokrtavanje Srba zapoeto mnogo pre devetog veka, kako tvrdi zvanina nauka. Nalazi keramikih posuda sa urezanim krstovima, koji se datuju od estog do devetog veka, potvrda su za to. A taj nalaz otvara i jedno novo pitanje: da li su Srbi - monasi irili hrianstvo meu ostalim Slovenima znatno pre apostola irila i Metodija. Ognjan RADULOVI

Traganje za korenima Srba

Venedi u Trojanskom ratu

Crkva svetih apostola Petra i Pavla u Rasu je, prema nekim istraivanjima, podignuta jo u prvom veku nae ere, a ne u devetom kako tvrdi zvanina nauka Za sada ne vidimo prihvatljivije reenje od verovatnoe da su Srbi sa nekim drugim narodima, srodnim po jeziku, religiji, kulturnim i drugim obiajima, odnekud iz istone Mesopotamije doli u Podunavlje i to davno pre nae ere. Ovako na istraiva Nenad orevi vidi put do reenja veite dileme: gde su koreni Srba? Do ovog zakljuka orevi je doao prouavajui "Ruski sinopsis" kao i delo "Nestorov letopis". U tim zapisima stoji da je doseljavanje zavreno neto pre nove ere, dok Nenad orevi misli da to moe da bude pomereno jo dublje u prolost, moda ak i oko 3000. godine pre Hrista. U ovim zapisima se kae da su Srbi doli na Balkan (Hemske zemlje) i tu primili hrianstvo od apostola Pavla i njegovog uenika Andronika. Tog uenika Pavle je poslao u Panoniju i Iliriju da krsti tamonje Srbe, budui da ime Sloveni u to doba jo nije postojalo. Povodom ovog pokrtavanja istraiva Vasilije Markovi spominje i crkvu svetih apostola Petra i Pavla u Rasu i iznosi jedno predanje zabeleeno u esnaestom veku. Prema tom zapisu izgradnja crkve pripisuje se Titu, ueniku apostola Pavala, koji je, kako se pretpostavlja, dolazio u Dalmaciju. Markovi navodi i jedan podatak Save Kosanovia koji kae da postoji dokument na kojem je bio utisnut peat s natpisom: "Na Raki hrama s. apostola Petra i Pavla, sozd. ot apostola Tita". je crkva svetih apostola Petra i Pavla mogla da bude sazidana i ranije (zvanina nauka tvrdi da je to bilo u devetom veku), odnosno jo u prvom veku nae ere, ukazuje i jedno predanje prema kojem je ovu bogomolju podigao uenik apostola Pavla Timotej. Verovatno zbog ubeenja da je crkva graena u vreme delatnosti Hristovih uenika na irenju hrianstva, Nemanja se u tridesetoj godini ivota u njoj ponovo krstio, a u njoj se i prestola

odrekao. Sasvim je mogue da su zbog velikog potovanja crkve i njene okoline podignuti i manastiri urevi stupovi i Sopoani nedaleko od nje. I muzika u slubi hrianstva Jedan od brojeva asopisa "Glas Sardonije" pozabavio se ovom problematikom. Tako, izmeu ostalog, pie da su ve u prvom veku Hristovi uenici irili hrianstvo na podrujima tada ve naseljenim Srbima, odnosno na Balkanu. Kao dokaz navodi se dogaaj, odnosno delatnost biskupa Nikete, koji je iz sredita biskupije u Remizijani (danas Bela Palanka) u etvrtom i petom veku nae ere organizovao borbu protiv jaanja mnogobotva na tlu Srbije. Tako na jednom mestu pie da je Niketa najvei deo ivota proveo "preobraajui Srbe u hrianstvo". Budui da je poznato da se ovaj biskup bavio i komponovanjem crkvene muzike, zabeleeno je da je i latinsku svetu muziku uvodio meu "nedavno preobraene Srbe". Ukoliko se pretrese sve napisano, stie se utisak da je ovde re o potomcima onih Srba koji su iveli u "AntikojSrbiji", moda u onoj istoj u kojoj neki klasini pisci, kao Plinije, Tit Livije, spominju gradove Bila Zora, Zagora, Tristol, Ohra, Lisa, a neki i Srb. Pokrtavanje Srba je analizirano iz vie uglova. Izmeu ostalog postoji mogunost da je Niketa pokuao da pokrsti najpre one koji su boravili blie Podunavlju, gde je uticaj mesopotamskog idolopoklonstva bio posebno jak. Ta homogenost idolopoklonstva bila je takva jer ga je u svoje vreme, samo nekoliko decenija pre dolaska Nikete, titio Licinije, zet i savladar cara Konstantina. Sasvim je mogue da se talas mnogobotva irio najvie i najjae u Dagoniji, koja je, osim du Dunava, mogla da zahvata podruje i mnogo dalje od Homolja. Nije beznaajno to se mnogobotvo ba tu vezuje za Licinija koga jedan broj naih starih rodoslova i letopisa smatra Srbinom. I Milan Budimir s pravom ukazuje da je pitanje porekla Slovena jedno od najsloenijih kada su posredi istorijske nauke. Zapravo re je o podruju na koje su se u neko prastaro vreme doselili Sloveni dolazei odnekud iz svoje prvobitne postojbine, najverovatnije preko Male Azije. Ako bi se bez mnogo rezervi prihvatili podaci Plinija, Ptolomeja i Pomponija Mele o davnanjim Srbima u Prikavkazju, bilo severnom ili junom, kao i vesti u Karlovakom rodoslovu o Seru, navodnom praocu Srba, te o asirovavilonskom idolu Dagonu, njihovom vrhovnom boanstvu, onda bi moralo vie da se veruje u legendu o Nojevim sinu Jafetu. On je, naime, poveo neke maloazijske narode iz Vavilonije i okolnih podruja i sa njima dospeo do donjeg Dunava gde su se neki od tih naroda, meu njima i Serovi potomci (Srbi), zadrali, pomerajui se neki od njih s vremenom i prema oblinjim oblastima. A ta kae Niko upani u svojim istraivanjima? On je jedan od onih koji su prvi skrenuli panju na starija izdanja rimskog geografa Pomponija Mele koji je u istonom crnomorskom primorju meu brojnim plemenima naveo i ove nazive: Melanchlaeni, Serri, Sraces, Colici, Corai, Phthirophagi, Heniochi, Achaei,

Certetici, et jam in confinio Maeotici Sidones". Spominjui na drugom mestu Srbe (Serri) Mela je ukazao na veoma znaajan podatak u kojem se istie "da oni (Serri) nastanjuju upravo sredinji deo EOAE/Seres media ferme EOAE partis incolunt/, dok Indi i Skiti krajnji. Upadljivo je, a i vano da se u poznatim opisima geografskog poloaja naroda koje Mela spominje navode i Maeotae, to, izmeu ostalog, upuuje da Meline Serre treba traiti izmeu severozapadnog Kavkaza i istone obale Azovskog mora. Tu se Melin prikaz gotovo u potpunosti slae sa Plinijevim geografskim opisom poloaja Srba. Ako sada Ptolomejeve Srbe nalazimo u oblasti Kavkaza, priblino na podruju istog masiva, a taj prostor spominju i Plinije i Mela kad navode Srbe pod imenom Serboi i Serri, ne moe da se zakljui drugo nego da je poloaj Srba, kao prikavkaskog naroda, bio u njihovo doba opte poznat, naravno ne tek od tog vremena, ve kao narod koji je tu postojao jo od nezapamenih vremena. Od Atlanta do Azije Budui da je nauka prihvatila Jordanesovo tumaenje (esti vek nae ere) da su Sloveni, Venedi i Anti kao indoevropska grupacija nastali iz jednog jezgra i da pod Venedima valja podrazumevati Srbe, onda bi to moglo da znai da svuda gde nalazimo nazive venedi u razliitim varijantama treba podrazumevati pretke Srba i to poev od evropske atlantske obale preko cele Evrope i Male Azije sve do indijske reke Ganga. Dokle smemo hronoloki da idemo u prolost ne zna se pouzdano, ali ako Herodot (peti vek pre Hrista) kae da je uo da u "ilirskom plemenu Veneta" postoji obiaj udaje devojaka kao i kod Vavilonjana, onda to moe da bude izvanredan podatak pogotovo ako misli i na maloazijske Henete u Paflagoniji. Zna se ad su Venedi uestvovali i u Trojanskom ratu, a osim toga ne moe lako da se zanemari ni toponim Dagonija, Vindija i Gordion ne mnogo daleko od hetitske prestonice Bogaskeja i jezera Tata. Ako se to sve ima u vidu, onda nita ne udi to tragove Venedi, Vindi, Vinidi, Vani i Indi nalazimo na ogromnom podruju. Uostalom, zato bi drugi narodi tragove svoga postojanja traili ak i u nedokuivom vremenu, a ne i srpski narod. Da su Srbi, ipak, ili u raznim pravcima, bilo da su rano naselili Podunavlje, ili je ono njihova kolevka odakle su odlazili na sve strane sveta, dokaz je i jedna karta. Re je o karti tampanoj u esnaestom veku i na kojoj su obuhvaeni delovi tokova Tigra i Eufrata. Za nas je zanimljiva pre svega to jedan broj naunika misli da su protosrbi jedno vreme boravili u gornjim tokovima ove dve reke koje se, inae, ubrajaju i u etiri "rajske reke" ili "boje reke" od kojih je jedna i Dunav. Karakteristika ovih reka je postojanje velikog broja ostrva. Jedno spominje i Stefan Bizantinac u estom veku nae ere koje se nalazi na Eufratu i zove se Sirbone, a naseljava ga narod Sirbonos. U prilog ovome ide i podatak koji je ostavio na istoriar, grof ore Brankovi, koji u gornjoj Mesopotamiji spominje reku Zerbi ili Zervi. I podatk Miloa S. Milojevia da je negde u gornjoj Mesopotamiji u neko davno vreme postojao "Hram Serbca

boga Dagskog" potvrda je ove teorije. Od Taurusa se sliva u Eufrat jedna reka pri ijem se uu nalazi mesto Sirfas, ije je ime protumaeno kao Srbica. Moda nije beznaajno napomenuti i da se neto junije od Sirfasa nalaze toponomi Serfendar i Serbendiner. Strabon u prvom veku nae ere zna u Likiji za reku Ksantos za koju kae da se ranije zvala Sirbis, dok je na jednoj Ptolomejevoj karti ucrtana u Aziji reka Sarabus. Na klasinim kartama u severnom delu Male Azije oznaena je reka Likus, zatim Zaccora, Zagora, Selca. Arheolog mr Vladimir Lekovi, koji je nedavano preminuo i koji se dugo bavio arheologijom Bliskog istoka, napisao je kako je prilikom tumaenja jednog asirovavilonskog teksta naao nazive Saue, Srbue i Sarbua. Re je o tekstu koji je nastao u sedmom veku pre nae ere. Ostrvo Rigen (Rujan) i Pomeranija, pa i itavo podruje izmeu Labe (Elbe) i Odre, od velikog su znaaja za prouavanje daleke prolosti Srba. Na tom podruju, na mnogim atlasima, nalazimo oznaene oblasti Obodrita i Ljutia, ije potomke nalazimo od devetog veka u Bakoj, Banatu i severnoj Srbiji. ak i posle doseljavanja jednog dela pribaltikih Slovena, odnosno Srba u vreme prodora Franaka - Karolinga pareko Sale i Labe meu preostalim Srbima izmeu Sale i Labae, organizovana je takozvana Zorbska (srpska) Marka nazvna prema Srbima (Zorbima) iji potomci i danas pripadaju grupaciji Luikih Srba. Ognjan RADULOVI Pismo nemakog istraivaa povodom nae serije "Traganje za korenima Srba"

Slovenska Atlantida u Baltiku

"Grad Vineta je bio najvei u Evropi, a prema legendi nestao je u moru zbog bezbonitva. Neki istoriari tvrde da su ga razorili Danci", tvrdi dr A. Hepfner Inspirisan serijalom "Traganje za korenima Srba", hteo bih da dam skroman doprinos toj temi i to iz nemakih izvora koji nisu ba "gluvi" za ovu oblast i koji su dostupni svakom nemakom kolarcu. Evo odmah i konkretnih primera. Na poetku knjige "Istorija Nemaca", koja se koristi kao udbenik za osnovnu kolu, u jednom delu doslovce pie: "Sve ukupno moemo slobodno rei da su zapad i jugozapad Nemake kelto-romanski, severozapad germanski, sredina i jug kelto- germanski, jugoistok kelto-slovenski i istok germansko-slovenski..." O slovenskim ustancima u oblastima koje su naseljavali u dananjoj Nemakoj doznajemo iz broure broj 29 pod nazivom "Uimo istoriju" koja je, takoe, namenjena osnovcima. Tu se pominje ustanak iz 983. godine voen iz svetilita Retre, pa ustanak iz 948. protiv Ota Prvog, ali i odbrana slovenskih svetenika od napada koji su trajali godinu dana (1123-1124).

Ovo je samo deo podueg priloga koji je naoj redakciji poslao A. Hepfner, zaposlen u Arheolokom muzeju u Gros Radenu. Gospodin Hepfner objanjava da ne postoji samo nemaka ili berlinska kola, kada je re o istraivanju naih korena, ve nemakoberlinska, beka i vajcarska i da se one umnogome razlikuju. Interesantno je, svakako, pie na italac, da se beka kola ili kola Vindebone (rimski naziv Bea) uvek razlikovala od nemake. Istorija Slovena je za njih pisana, a i danas tako ine, prema potrebi. Belije se ne stide, neki ak i ponose, da kau da je Vina, ili kako bismo mi rekli Vien, skraenica od Slovina ili Slovenien. Posle ovog uvodnog dela gospodin Hepfner pie argumentovano, navodei izvore o tome, gde su bili slovenski gradovi na severu Evrope, obiajima koji su sauvani do dananjih dana, pa i legendama koje krue. Primera je puno, veli on. ta rei, recimo, na to da je "na prostoru od sedam hiljada metara kvadratnih do detalja rekonstruisano Gros Raden, naselje Slovena, potomaka Sorba, sa kuama, bedemima, hramovima, mlinom, kovanicom... Sve to je iz vremena devetog i desetog veka, a objekti su onakvi kakvi su nekada bili". Slovenski Titanik Da je gospodin Hepfner zaista mnogo vremena utroio izuavajui prolost Slovena, vidi se u svakom delu priloga. Evo njegovog istraivanja o slovenskom gradu pod morem, "slovenskom Titaniku", kako on kae ili "Atlantidi severa". "Vineta je slovenski Titanik, ponos Venetie i bila je najvei grad Evrope. Atlantida severa nestala je u moru, ostavivi nagovetaj o svom postojanju, slovenski Amsterdam, grad bezbonika, dobrog provoda i trgovaca... Vineta je Jomsberg iz starih nordijskih saga, to je Vineta ili Jumne, Uimne..." Piui dalje o ovom gradu, on navodi stihove pesnika Viljema Milera koji u pesmi "Vineta" ispevanoj 1825. godine, izmeu ostalog, kae: "Iz mora dubokog, dubokog sa dna/Zvon veernjih zvona tmula i jad/Predivnog nam nudi sna/To je stari lepi arobni grad..." Ribari sa ostrvceta Usedom, na samom severu Nemake, zbog legende o potonulom gradu nerado tu bacaju svoje mree. Kau da u predveerje, kad utihne vetar, moe da se uje kako iz zelenih dubina dopire zvon srebrnih zvona sa zlatnih crkava, cika dece, amor ljudi sa trgova, kako predu nene vredne Vendenke sa zlatnim vretenima. itav grad izroni nakratko, ali niko ko je to doiveo nije kod sebe imao nekoliko srebrnjaka da da vili koja uva grad. Tada bi ga ona ostavila na povrini i opet bi oiveo najvei grad Evrope koji je more progutalo zbog boje kazne za bezbonitvo. U staronordijskim sagama se kae da je Jomsburg, kao predivna trgovaka metropola severa, sa velikom tvravom, regulisanim renim i pomorskim saobraajem, nasipima za zatitu od udi severnih mora, plodnim i medonosnim ravnicama ispod nivoa mora... prava mala Atlantida severa, svetionik i kotva svakom trgovcu...

To su legende i prie. Ali, gospodin Hepfner navodi i zapise. Adam fon Bremen u delu "Istorija Hamburke crkve iz 1075.", izmeu ostalog, pie: "... Iza Luiticen (Ljutia) koji se i Vilcen (Vilani) zovu naii e ovek na Odera (Odru) gde se prua vendska zemlja. Tamo gde je ue u Skitsko more (Baltik), naii ete na poznati grad Jumne, za Varvare i Grke u mnogo poseeno mesto... I bez preterivanja moe se rei da je stvarno najvei grad od svih to ih ima u Evropi... Grad je prepun robe i svih naroda severa. Ovde je Neptun pokazao trostruko oblije svoje. Ostrvo zapljuskuju tri vode: duboko zelena, bela i divlje rene struje. Od ovog ostrva se brzo stie do grada Demina preko ua reke Pene gde Raneni (Rujani) ive. Spaljeni hram Na Vidovdan 1168. godine spaljen je poslednji mnogoboaki hram na tlu itave Evrope posveen etvoroglavom Svetovidu. Nalazio se kod sela Vit, na najsevernijoj taki Nemake. Vikinzi su u toj pljaki odneli i tonu srebra. U knjizi "Saonis Gesta Danoum" opisan je izgled svetilita, vraanje pomou vina iz roga ili nekog dela konja... Zapisano je, takoe, da je tog dana uvee vikinki kuvar iscepkao "demona" (kip Svetovida) na sitne komade i pristavio veeru za umorne vojnike. Hepfner napominje da se upravo obavlja rekonstrukcija tog hrama. Prave turistike atrakcije na najsevernijoj taki Nemake, na belim (krenjakim) stenama visokim vie od trideset metara. Bie to turistiko ostrvo i nacionalni prirodni park sa poslednjim "nevernikim" hramom na tlu Evrope. Postoji jo jedan zapis o ovom gradu. Dodue, kratak i malo drugaiji od prethodnog. Helmold fon Bosan u "Slovenskim hronikama" zapisao je i ovo: "Do nestajanja ovog grada dolo je tako to je jedan kralj Danaca napao ovo prebogato mesto sa velikom flotom i potpuno ga unitio. Ostaci njegovi se jo ponegde vide..." Grad je nestao poput Hazara, ali ostali su zapisi, pa i legende koji uvek imaju nekog osnova. Na geografskoj karti, tampanoj 1633. godine u Amsterdamu, pored ostrva Rugija neko je rukom dopisao: "Uniteno od danskog kralja Valdemora 1168.". Tragaa za nestalim gradom ima. Meu njima je najuporniji direktor Nacionalnog muzeja u einu (Poljska) Vladislav Filipovjak. On jo od 1953. godine strpljivo iskopava u Svinjskom uu (Svinoue). Otkrio je luku, pristanita, predgraa, grobove prepune vendsko-slovenskih predmeta, ali sam grad Vinetu nije naao. Moda uporni Vladislav nije imao sree i zbog toga to su mesta na kojima se, verovatno, prostire grad bila, a neka i danas jesu, znaajni vojni poligoni. Nadajmo se da e se Vladislavu Filipovjaku jednog dana, ipak, isplatiti toliki trud. I mnoge druge podatke iznosi gospodin Hepfner u prilog tvrdnjama da su Sloveni naseljavali severne obale Nemake, odnosno obale Baltikog mora. Na poetku mosta koji spaja obalu sa ostrvom Usedomom izgraeni su objekti koje imaju sve karakteristike sojenica drevnih Veneta. A na samom ostrvu svake godine u avgustu se odravaju "Dani Venete". Re je o kulturno-istorijskom programu. Uesnici su obueni u srednjovekovnu

odeu, tu su i starinska jela, neto od obiaja i, naravno, ono to prati svaku turistiku priredbu. Ko eli moe da se provoza do Danske i poseti Kraljevsko groblje kod mesta Triglav (Trggele). Na kraju podueg priloga gospodin Hepfner moli one koji imaju sve nastavke naeg serijala ili ele na bilo koji nain da tragaju za korenima Srba da mu se jave na adresu: Dr A. Hopfner c/o Jack Dr. A. ittrupstr 3 47475-Rheinberg Deutschland http://www.ilustrovana.com/1997-2000