PRAVILNIK O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA ELEKTRINA POSTROJENJA, UREAJE I INSTALACIJE U RUDNICIMA SA PODZEMNOM EKSPLOATACIJOM ("Sl. list SFRJ", br.

21/88 i 90/91) I OPTE ODREDBE lan 1 Ovim pravilnikom odreuju se: 1) uslovi i zahtevi koji moraju biti ispunjeni pri izvoenju privremenih i stalnih elektrinih postrojenja, ureaja i instalacija u rudnicima sa podzemnom eksploatacijom, kao i elektrinih postrojenja, ureaja i instalacija koji se nalaze na povrini rudnika, a ine galvansku celinu sa podzemnom elektrinom mreom pri ugradnji, korienju i odravanju elektrinih postrojenja, ureaja i instalacija; 2) nain oznaavanja i obeleavanja elektrinih postrojenja, ureaja i instalacija i njihovih delova koji utiu na bezbednost i zatitu ivota i zdravlja ljudi, ovekove ivotne i radne sredine i drutvenih sredstava; 3) tehnike mere zatite od poara, eksplozija i drugih tehniko-tehnolokih nezgoda; 4) postupak, nain i interval vrenja obavezne povremene tehnike kontrole elektrinih postrojenja, ureaja i instalacija; 5) nain rukovanja elektrinim postrojenjima, ureajima i instalacijama, nain njihovog odravanja, obaveznost uputstva o rukovanju i odravanju i posebna struna osposobljenost za rukovanje. lan 2 Navedeni izrazi, u smislu ovog pravilnika, imaju sledea znaenja: 1) podzemni (jamski) radovi u rudnicima su sve jamske prostorije koje se izrauju ili odravaju radi istraivanja, otvaranja, pripremanja ili otkopavanja leita korisnih mineralnih sirovina; 2) metanske jame su jame rudnika za koje se utvrdi da u njima postoji mogunost nastajanja eksplozivnih smesa, jamskih gasova ili uzvitlane praine i vazduha; 3) jamske prostorije ugroene poarom su sve podzemne prostorije u kojima moe doi do pojave poara bez obzira na vrstu izvora; 4) otkopi i radilita pripreme su proizvodna otkopna mesta u jami, ukljuujui i izraene saobraajnice, neposredno vezane za otkope pripreme koje su od otkopa udaljene do 10 m a od otkopa i radilita pripreme do 50 m; 5) posebno provetravane jamske prostorije su prostorije u koje se potrebna koliina sveeg vazduha dovodi ili iz kojih se korieni vazduh odvodi vetrenim cevima ili ekvivalentnim ventilacionim objektima;

6) elektrine pogonske prostorije su prostorije koje su uglavnom odreene za pogon elektrinih maina i aparata i u koje je pristup, po pravilu, dozvoljen samo strunim licima koja tim mainama i aparatima rukuju; 7) elektrine zatvorene (zakljuane) pogonske prostorije su prostorije u koje, s vremena na vreme, ulaze samo struna lica, a koje su inae zatvorene, odnosno zakljuane; 8) elektroenergetska postrojenja sainjavaju skup montiranih elektrinih ureaja i instalacija; 9) elektrini ureaji su pogonska sredstva koja slue za proizvodnju i korienje elektrine energije, kao to su sredstva za proizvodnju, prenos, razvoenje, merenje i korienje elektrine energije; 10) dojavni ureaji su ureaji kojima se posredno ili neposredno predaju obavetenja ma koje vrste; 11) signalni ureaji su ureaji koji se posredno ili neposredno koriste za prenoenje nekog unapred dogovorenog optikog ili akustikog signala sa jednog mesta na drugo, a mogu obuhvatiti i lokalnu vezu za izvorna prenoenja obavetenja; 12) elektrine instalacije su skup vodova i instalacionog pribora koji se koriste za razvoenje elektrine energije pojedinim potroaima; 13) protiveksplozijski zatieni elektrini ureaji su svi elektrini ureaji namenjeni za prostore ugroene eksplozivnom atmosferom, zapaljivim gasovima, parom ili prainom, a koji se oznaavaju slovom "S"; 14) samosigurni strujni krugovi su krugovi u kojima iskra i termiki efekti nastali u normalnom radu ili u sluaju kvara ne mogu zapaliti eksplozivne smee niti uzvitlanu sitnu prainu u ijem se prisustvu upotrebljava ureaj ili strujno kolo; 15) samosigurni ureaji su ureaji u kojima su sva strujna kola samosigurna; 16) pridrueni ureaji su oni u kojima strujna kola ili delovi kola nisu sva samosigurna ve sadre i kola koja mogu uticati na sigurnost samosigurnih kola; 17) temperatura tinjanja nataloene praine je najnia temperatura na povrini zagrejane podloge koja jo dovodi do zapaljenja 5 mm debelog nataloenog sloja praine. Temperatura tinjanja se sniava sa poveanjem debljine naslage; 18) elektrina pogonska sredstva su sredstva koja slue za proizvodnju, prenos, razvoenje, merenje i potronju elektrine energije; 19) prenosna pogonska sredstva su ureaji, maine, transformatori i dr., na radilitima sa aparatima tih ureaja za ukljuivanje, upravljanje i pokretanje, kao i ureaji za osvetljavanje, provetravanje itd., koji se povremeno premetaju sa napredovanjem radilita; 20) stalno instalisani elektrini ureaji ili delovi elektrinih ureaja i kablova jesu takvi ureaji, odnosno delovi koji nisu privremeno postavljeni i ne sadre prenosna pogonska sredstva niti su na njih vezani; 21) trajni pogon je pogon u kome pogonski ureaji (maine, aparati itd.) postiu postojanu temperaturu;

22) isprekidani pogon je pogon u kome se periodino niu periodi rada i mirovanja, a mirovanja su znatno kraa od vremenske konstante zagrevanja. Zbir vremena perioda rada i perioda mirovanja sainjava trajanje jednog ciklusa; 23) kratkotrajni pogon je pogon u kome je vreme pogona tako kratko da pogonski ureaji ne postiu postojanu temperaturu. Mirovanja su dovoljno duga da se postigne temperatura rashladnog sredstva; 24) nazivni napon, nazivna jaina struje, nazivna snaga i nazivna frekvencija su vrednosti za koje su elektrini ureaji graeni i oznaeni; 25) pogonski napon je srednji napon koji postoji vremenski i prostorno u proizvoljnim takama mree; 26) napon prema zemlji je najvei napon koji moe nastati na delovima pod naponom ili ostalim provodljivim masama: a) kod izolovanih IT sistema mree bez pogonskog uzemljenja u sluaju zemljospoja; b) kod uzemljenih TT sistema i TN sistema mree sa pogonskim uzemljenjem u sluaju zemljospoja ili jednopolnog kratkog spoja; 27) dodirni napon je pad napona u telu oveka prilikom dodira; 28) strujni osigurai su zatitni elementi koji prilikom nedozvoljenog poveanja struje ili visokih dodirnih napona prekidaju ili prouzrokuju prekidanje strujnog kola. To su: a) topljivi osigurai; b) zatitni prekidai sa odgovarajuim nadstrujnim, odnosno kratkospojnim okidaima ili relejima; 29) daljinski upravljani ureaji su ureaji kod kojih se strujna kola ukljuuju ili iskljuuju nekim stranim uticajem (na primer: mehanikim, elektrinim, elektrooptikim, pneumatskim, akustinim, magnetskim ili termikim putem), ako taj uticaj nije izvren rukom na samom ureaju; 30) sklopni ureaji su elektrini ureaji koji slue posredno ili neposredno za sklapanje strujnih kola, odnosno ukljuenje i iskljuenje; 31) razvodni ureaji su elektrini ureaji koji slue za razvoenje elektrine energije na vie ogranaka ili potroaa; 32) sklopni aparati su elektrini aparati koji slue za sklapanje (ukljuenje i iskljuenje) strujnih kola, kao i za prekidanje kratkih spojeva i neoptereenih strujnih kola; 33) prekida je sklopni aparat koji moe prekinuti nastali kratki spoj. Prekidna snaga oznaava se kod aparata do 1000 V - u kA za odreeni napon, a kod aparata za napone od 1000 V i vie - MVA za odreeni napon, to oznaava graninu mo za koju je prekida graen; 34) sklopka je rasklopni aparat kojim se, po pravilu, mogu ukljuivati i iskljuivati normalno optereena strujna kola do nazivnih veliina za koje je aparat graen. Nije predvien za prekidanje struja kratkog spoja;

35) kontaktor je rasklopni aparat koji ukljuuje i iskljuuje strujna kola pomou elektromagneta. Sklopna mo je, po pravilu, 8-struka do 10-struka nazivna struja trajnog optereenja. Odgovara zahtevima motornog pogona, a nije namenjen za prekidanje kratkog spoja. Graen je za veliki broj ukljuenja i iskljuenja; 36) rastavlja je rasklopni aparat pomou koga se moe prekinuti strujno kolo i naponski razdvojiti sa vidljivim pogonskim stanjem; 37) rastavljaka naprava je svaki elektrini ureaj pomou koga se strujno kolo moe vidljivo rastaviti. To mogu biti rastavljai, sklopke, osigurai, uloni noevi, rastavni kontakti kod izvlaivih ureaja itd.; 38) rastavna sklopka je rastavlja sa vidljivim pogonskim stanjem ukljuenog ili iskljuenog stanja, koji ima svojstva sklopke, odnosno moe sklapati nazivne struje za koje je graen. Upotrebljava se za napone od 1000 V i vie. Ne moe prekidati kratki spoj; 39) rastavni prekida je rastavlja sa vidljivim pogonskim stanjem ukljuenog ili iskljuenog stanja, koji delimino ima svojstva prekidaa, odnosno moe prekinuti kratki spoj ogranienog intenziteta i sklopiti nazivne struje trajnog optereenja za koje je graen. Upotrebljava se za napone od 1000 V i vie; 40) motorni zatitni kontaktor je rasklopni aparat za ukljuenje i iskljuenje elektrinih maina u mreu. Pored sklopnika, on sadri i elemente motorske zatite, npr. bimetalne releje za zatitu od preoptereenja i strujne osigurae za zatitu od kratkog spoja; 41) motorni zatitni prekida je rasklopni aparat za iskljuenje i ukljuenje elektrinih maina u mreu i za njihovu zatitu. Pored prekidaa, on sadri elemente motorske zatite, npr. bimetalne releje ili okidae za zatitu od preoptereenja, kratkospojne okidae ili releje za zatitu od neeljenog pogona maina posle nestanka napona i prilikom prekomernog snienja napona, ili kombinaciju nekoliko pomenutih ureaja; 42) zatitni prekida je aparat za sklapanje i zatitu strujnih kola od preoptereenja, sa bimetalnim relejima ili okidaima i za prekidanje kratkog spoja, sa kratkospojnim relejima, okidaima ili kombinacijom pomenutih ureaja; 43) utikaka naprava je naprava namenjena za spajanje i rastavljanje kablova i vodova, kao i za prikljuivanje kablova i vodova na odgovarajue elektrine ureaje; 44) kontrolnik je elektrini ureaj namenjen za kontrolu i ispitivanje nekog elektrinog pogonskog stanja ili elektrine sposobnosti elektrinog ureaja ili instalacije, kao i za signalisanje opasnog stanja koje bi moglo nastati ili za direktnu intervenciju u vidu iskljuenja oteenog kontrolisanog dela elektrine mree, odnosno ureaja ili za instalaciju; 45) mreni kontrolnik je ureaj za trajnu kontrolu izolacionog stanja mree i dojavu opadanja izolacije, odnosno zemljospoja. Kod zemljospoja iskljuuje mreu ili deo mree sa napona, u prosenom vremenu do 110 ms (zbir vremenskog reagovanja kontrolnika i sklopnog aparata), to garantuje proizvoa; 46) kontrolnik rasvetne mree je ureaj za trajnu kontrolu izolacionog stanja rasvetne mree i za njeno iskljuenje sa napona prilikom eventualnog zemljospoja;

47) kablovski kontrolnik je ureaj za kontrolu izolacije pre ukljuenja pod napon (u instalacijama do 1000 V) i kontrolu zemljospoja u pogonu mree ili dela mree (za napon iznad 1000 V). Mora imati i kontrolu strujnog kola uzemljenja jednog kablovskog ogranka, odnosno kontrolu mehanikog oteenja kabla; 48) uklopni zapor je kontrolni ureaj kojim se kontrolie ispravnost dela mree pre stavljanja pod napon; 49) kratki spoj je provodljivi spoj izmeu razliitog elektrinog potencijala kod vodova ili kod drugih delova elektrinih ureaja pod naponom koji nastaje zbog greke na izolaciji ili zbog njihovog posrednog ili neposrednog dodira; 50) spoj sa masom je provodljivi spoj koji nastaje zbog neke greke izmeu pogonskih delova elektrinih ureaja pod naponom i provodljivih delova koji ne pripadaju pogonskom strujnom kolu i ne smeju doi pod napon; 51) struja greke je struja koja nastaje zbog greke u izolaciji; 52) napon greke je napon koji nastaje zbog greke izmeu dva pristupana provodljiva dela koji ne pripadaju istom pogonskom strujnom kolu ili izmeu jednog takvog dela i zemlje; 53) zemljospoj je provodljivi spoj izmeu zemlje ili uzemljenog predmeta i izolovanih provodnika ili delova ureaja koji su pod naponom prema zemlji; 54) zemljospojna zatita je zatita koja u sluaju zemljospoja i nedovoljne elektrine izolacije iskljuuje napon u oteenom delu mree; 55) zemljospojna blokada je ureaj kojim se proverava elektrina izolacija mree ili dela mree pre uklopa napona i dozvoljava uklop napona samo pri ispravnoj elektrinoj izolaciji; 56) struja zemljospoja je struja koja tee izmeu pogonskog strujnog kruga i zemlje zbog greke na izolaciji ili zbog posrednog, odnosno neposrednog dodira delova tog strujnog kruga sa zemljom ili sa uzemljenim predmetom; 57) uzemljenje je provodni spoj, pomou ureaja za uzemljenje, izmeu zemlje i delova ureaja koji se moraju uzemljiti; 58) pogonsko uzemljenje je provodljiva veza izmeu nekog dela pogonskog radnog strujnog kola, vora mree i dr., i uzemljivaa i moe biti: a) direktno ili neposredno, ako osim otpora uzemljenja ne sadri druge otpore; b) indirektno ili posredno, ako osim otpora uzemljenja sadri jo i omske, induktivne ili kapacitivne otpore u kolu uzemljenja; 59) uzemljivai su metalni delovi koji lee u zemlji. Delovi voda uzemljivaa koji lee neizolovani u zemlji smatraju se delovima uzemljivaa. Postoje trakasti, ipkasti, cevni, ploasti i kombinovani uzemljivai; 60) centralni uzemljiva je uzemljiva koji ispunjava uslove uzemljenja celokupne mree podzemnog prostora, bez obzira na napon mree;

61) glavni uzemljiva je uzemljiva koji ispunjava uslove uzemljenja pri naponu do 1000 V za mreu jedne transformatorske stanice koja predstavlja jednu galvansku celinu; 62) pomoni uzemljiva je uzemljiva koji smanjuje otpor uzemljenja kod mree uzemljenja, i to na isturenim delovima mree, ili predstavlja pomono uzemljenje prilikom primene sistema zatitnog spoja na napon greke; 63) dovodi uzemljivaa su vodovi koji su u zemlju poloeni neizolovano; 64) sabirni provodnik za uzemljenje je provodnik na koji je prikljueno vie provodnika za uzemljenje; 65) instalacija za uzemljenje je skup uzemljivaa sa provodnicima za uzemljenje i sabirnim provodnicima za uzemljenje; 66) provodnik za uzemljenje je svaki provodnik koji spaja delove ureaja koji treba da se uzemlje sa uzemljivaem, kad je poloen izvan zemlje ili izolovan u zemlju; 67) otpor uzemljenja je zbir otpora uzemljivaa i otpora provodnika za uzemljenje; 68) otpor uzemljivaa je prelazni otpor rasprostiranja elektrine struje izmeu metalne povrine uzemljivaa i zemlje; 69) zatitni provodnik je provodnik koji spaja deo ureaja koji se titi s uzemljivaem - kod zatitnog uzemljenja, ili s nultim provodnikom - kod nulovanja, ili s naponskom zatitnom sklopkom - kod naponskog zatitnog spoja, ili sa zemljom - kod strujnog zatitnog spoja. Zatitnim provodnikom, u ovom smislu, ne sme proticati pogonska struja; 70) nulti provodnik je provodnik spojen sa nultom takom izvora struje; 71) kategorisano strujno kolo je strujno kolo koje ne moe ni iskrom ni termikim efektom nastalim u normalnom radu ili u naznaenom sluaju kvara zapaliti eksplozivnu smeu sve do neposrednog ukljuenja nesamosigurnog strujnog kola na kategorisano kolo ili do ukljuenja nesamosigurnog kola koje, probojem preko greke, moe uticati na kategorisano strujno kolo koje je s njim u istom kablu. lan 3 Za nova elektroenergetska postrojenja, kao i za elektroenergetska postrojenja kod kojih treba izvriti bitnu rekonstrukciju u pogledu elektrinih ureaja i instalacija, izrauje se tehnika dokumentacija koja sadri: 1) obrazloenje odabranih i usvojenih reenja; 2) tehniki opis elektrinih ureaja i instalacija, sa potrebnim podacima o njihovim karakteristikama; 3) kartu dela jame u koji se postavljaju elektrini ureaji i instalacije sa projektovanim ureajima; 4) nacrt prostorije u koju se nameravaju postaviti elektrini ureaji i instalacije, ako se u tu svrhu grade posebne prostorije;

5) jednopolnu emu postrojenja; 6) emu delovanja kod daljinskog upravljanja, kad ureaj nije tipski; 7) proraun celog dovoda od napojne take do potroaa, s obzirom na pad napona i termiko optereenje, kao i kontrolu zagrejavanja kratkim spojem; 8) mere zatite od tehniko-tehnolokih nezgoda; 9) podatke o potrebnoj opremi za izvoenje radova; 10) podatke o radovima koji se izvode u rudnicima. lan 4 Za svaku jamu mora postojati tehnika dokumentacija svih postojeih elektrinih ureaja i instalacija, koja sadri sledee podatke, i to: 1) emu napajanja visokog napona svih transformatorskih stanica i vodova visokog napona; 2) situacioni plan svih elektrinih ureaja i instalacija za visoki napon; 3) emu pojedinih niskonaponskih mrea, kao i emu signalnih i dojavnih ureaja; 4) situacioni plan niskonaponske mree; 5) podatke o preuzimanju, kontroli, eventualnim opravkama, godini izrade, mestu upotrebe ili mestu uskladitenja elektrinih ureaja i instalacija; 6) tehnike podatke o pojedinim ureajima (mainama, transformatorima, aparatima itd.) koji slue za vanije objekte (npr. za izvozne maine, glavne pumpe, ventilatore itd.); 7) podatke o stanju prelaznih otpora uzemljenja, dielektrinoj vrstoi transformatorskih ulja i ispitivanju zatitnih releja; 8) podatke o pregledima elektrinih ureaja i instalacija. II ELEKTRINI UREAJI I INSTALACIJE lan 5 Sistemi mrea i dozvoljeni nazivni naponi (meufazni) za elektroenergetsku mreu u jami su: 1) kod IT sistema: - za mreu visokog napona - do 10 000 V; - za mreu niskog napona - do 1 000 V; - za rasvetnu mreu i signalizaciju - do 250 V; 2) kod TN sistema:

- visoki napon - nije dozvoljen; - za rudnike ugroene od poara i metanske jame - samo do 130 V nazivnog napona, i to samo u sistemu TN-S; - niski napon - do 130 V za rudnike metala i nemetala ako ne sadre zapaljive i eksplozivne gasove, ali samo sistem TN-S ili TNC/S. Sistem mree TT nije dozvoljen. U oznaci sistema mree TT prvo slovo oznaava nain uzemljenja zvezdita transformatora (Iizolovano, T-direktno uzemljeno), a drugo slovo oznaava uzemljenje potroaa (T-direktno uzemljeno, N-nulovano). Sistem mree TN moe imati varijante TNS (zatitni provodnik ZN u celoj mrei je odvojen od nultog voda N-5-ilno nulovanje), TNC (nulti vod i zatitni provodnik su u jednom provodniku ilno nulovanje) i TNC/S (na delu mree blie transformatoru primenjen je sistem TNC, a u pojedinim ograncima TNS - meovito 4 i 5-ilno nulovanje). Za elektrinu vuu dozvoljen je jednosmerni napon do 660 V. Za rune prenosne svetiljke i daljinsko upravljanje koje nije stalno poloeno dozvoljen je napon do 50 V. Za stalno poloeno daljinsko upravljanje moe se upotrebljavati nazivni napon upravljanog ureaja do 500 V ako ne postoji opasnost od kapacitivnih struja ili struja gubitaka, koje bi mogle poremetiti ili grekom aktivirati daljinsko upravljanje. lan 6 Elektrini ureaji od ijeg kontinuiranog rada zavisi sigurnost pogona i ljudi moraju imati rezervno napajanje elektrinom energijom, na primer pumpna postrojenja, glavna ventilaciona postrojenja ili sistem za praenje ventilacionog stanja. lan 7 U elektrinim pogonskim prostorijama i u zatvorenim elektrinim pogonskim prostorijama moraju postojati vidljive eme, oznake napajanja sklopnih ili razvodnih postrojenja. lan 8 Pogonska sredstva moraju biti posebno zatiena od mehanikih oteenja i hemijskog uticaja, kao i od tete koju mogu prouzrokovati voda i praina, to se potvruje izvetajem o tipskom ispitivanju. lan 9 Magnezijum, cink i njihove legure, osim mesinga, nisu dozvoljeni za provoenje elektrine struje. lan 10

Kao materijal za sabirnice u rasklopnim i razvodnim postrojenjima moe se, pored bakra, upotrebljavati i aluminijum ako su stezaljke sabirnica izraene sa prelaznim elementima, tako da se na razvode mogu spojiti i bakarni provodnici. lan 11 elini provodnici za provoenje struje mogu se upotrebljavati samo: 1) za povratni provodnik elektrine vue (ine); 2) za zatitni provodnik mree zatitnog uzemljenja, ali samo pocinkovani; 3) za specijalne gibljive kablove, vrste na zatezanje kod kojih su bakarni provodnici mehaniki ojaani elinom icom; 4) za samosigurna kola i ureaje. lan 12 Mogu se upotrebljavati samo izolacioni materijali koji ispunjavaju uslove utvrene odgovarajuim jugoslovenskim standardima. lan 13 U elektrinim ureajima nije dozvoljena upotreba drveta, kriljaca ili mermera za privrenje delova pod naponom. lan 14 Elektrina pogonska sredstva i ureaji mogu se upotrebljavati samo u granicama nazivnih vrednosti za koje su graeni. U pogledu mehanikih naprezanja prilikom kratkog spoja elektrina pogonska sredstva i ureaji iz stava 1 ovog lana moraju biti dimenzionisani za maksimalnu udarnu struju tropolnog kratkog spoja na mestu ugradnje. III TEHNIKE MERE ZATITE 1. Zatita ogranienjem napona lan 15 Zatita ogranienjem napona je sprovedena ako je izvor napajanja strujnog kola izveden kao: 1) sigurnosni izolacioni transformator, s posebno visokim stepenom izolacije izmeu primara i sekundara, pri emu primarni napon ne prelazi 1 000 V, a moe biti izveden (npr. fiziki odvojenim namotajima na raznim stubovima ili kalemima i izolacijom ispitanom posebno visokim ispitnim naponom izmeu primarnog i sekundarnog namotaja ili sa uzemljenim zaslonom koji odvaja primarni od sekundarnog namotaja); 2) izvor struje istog stepena sigurnosti kao i sigurnosni transformator (npr. motor-generator sa izolovanim namotajima);

3) elektrohemijski izvor ili drugi izvor nezavisan od strujnih kola veeg napona (npr. agregati). Ako najvei napon strujnog kola prelazi 25 V u normalnom pogonu ili u sluaju greke, pored zatite od opasnosti elektrinog udara mora biti izvedena i zatita od direktnog dodira delova pod naponom. lan 16 Kod transformatora napajanih na primarnoj strani naponom veim od 50 V, kod kojih je mogua greka izmeu primarnog i sekundarnog namotaja, postojanje opasnog dodirnog napona spreava se spajanjem dela pod naponom sekundarnog strujnog kola sa zatitnim sistemom primarnog kola, ili spajanjem pristupanih provodljivih delova kuita ureaja sekundarnog kola sa zatitnim sistemom primarnog kola ili kombinacijom dva prethodna naina. Delovi pod naponom sekundarnog kola ne moraju biti u galvanskoj vezi sa delovima pod naponom primarnog kola, osim ako je primarno kolo sistema TN. Sklopnici, releji i pomone sklopke moraju biti izolovani na nain na koji je izolovan sigurnosni transformator izmeu strujnih kola malih napona i kola veeg napona. Utinice i utikai ne smeju se zamenjivati sa utinicama u utikaima vieg napona. Ako su utinice i utikai izvedeni prema stavu 1 ovog lana, moraju imati poseban zatitni kontakt, s tim da se ne smeju upotrebiti utikai bez zatitnog kontakta. lan 17 Strujna kola malih napona vode se odvojeno od drugih strujnih kola, a ako to nije mogue, strujna kola malih napona zatiuju se izolacionom pregradom, uzemljenim provodljivim zaslonom ili pojedinanom ili grupnom dodatnom izolacijom. 2. Zatita ogranienjem energije izboja lan 18 Zatita ogranienjem energije izboja vri se ogranienjem struje greke na vrednost bezopasnu do 25 mA, odgovarajuim unutranjim otporom izvora, ili ogranienjem vremena trajanja greke kao funkcije veliine struje greke, ogranienjem energije izboja, pri emu maksimalno dozvoljena koliina elektriciteta koja se moe izbiti dodirom iznosi 1 mC, a vrna vrednost struje preko otpora 2 k Oma iznosi 0,7 mA za naizmeninu struju i 2 mA za jednosmernu struju. 3. Zatita od direktnog dodira lan 19 Zatita od direktnog dodira odnosi se na zatitu od dodira delova pod naponom. Sprovodi se preprekama ili zatvaranjem u kuita ili ormare i izolovanjem delova pod naponom. lan 20 Zatita preprekama ili zatvaranjem u kuite sprovodi se tako da se delovi pod naponom tite mehanikom zatitom na jedan od sledeih naina:

1) otvori za posluivanje ili otvori neophodni za funkcionisanje ureaja tite se zatitom najmanje IP 20; 2) poklopac kuita ili prepreka tite se zatitom najmanje IP 40. lan 21 Dodatne zatitne mere (blokiranje) od otvaranja kuita ili skidanja prepreka moraju biti izvedene tako: 1) da nije mogue otvaranje bez posebnog kljua (brave) ili alata; 2) da je mogue otvaranje samo pri iskljuenom naponu na ureaju; 3) da se bez upotrebe kljua ili alata u samom poetku otvaranja obezbeuje automatsko iskljuenje napona na delovima u kuitu ili iza prepreke; 4) da je kod ureaja do 500 V, bez kljua ili alata, zamena osiguraa ili sijalica bez iskljuenja napona mogua ako delovi pod naponom imaju unutranju pregradu koja onemoguava sluajan dodir delova pod naponom. Ponovno ukljuenje napona u sluajevima iz ta. 1 i 2 mora da bude omogueno samo nakon uspostavljanja odgovarajue zatite. 4. Zatita delova pod naponom izolovanjem lan 22 Svi delovi pod naponom prekrivaju se izolacionim materijalom koji se ne moe skinuti bez razbijanja i koji ima izolaciona svojstva utvrena propisima o jugoslovenskim standardima za rudarske kablove. 5. Zatita od napona greke lan 23 Za zatitu od napona greke primenjuju se opte zatitne mere, dodatno izolovanje, izolovani prostori, elektrino odvajanje i sistemi zatite mree. lan 24 Opte zatitne mere primenjuju se samo kao dodatna mera uz primenjeni sistem zatite mree. lan 25 Dodatno izolovanje vri se pojaanom izolacijom delova pod naponom i potpunom izolacijom elektrinog ureaja (kuita od izolacionog materijala). lan 26 Izolovani prostor je zatitna mera koja spreava istovremeni dodir delova razliitog potencijala u sluaju greke na funkcionalnoj izolaciji elektrinih ureaja, tj. izmeu dva dohvatljiva provodljiva

dela elektrinog ureaja ili jednog dohvatljivog provodljivog dela elektrinog ureaja i bilo kog drugog provodljivog dela. Na mestima iz stava 1 ovog lana ne smeju se postavljati uzemljeni zatitni provodnici. Zahtevi iz stava 1 ovog lana su ispunjeni ako mesto ima izolovane podove i zidove, odnosno izolacioni otpor prema zemlji u bilo kojoj taki vei od 50 k W, a izmeu dohvatljivih provodljivih delova vei od 2 m rastojanja. Postavljeni elektrini ureaji i provodljivi delovi moraju biti stalno uvreni. Napon greke se ne sme proiriti provodljivim delovima na druga mesta izvan izolovanih prostora, to se spreava izolovanjem ili uzemljenjem provodljivih delova koji izlaze iz ovog prostora. lan 27 Elektrino odvajanje radi zatite od strujnog udara u sluaju greke na funkcionalnoj izolaciji elektrinog ureaja vri se pod sledeim uslovima: 1) svako strujno kolo mora biti namenjeno za napajanje samo jednog elektrinog ureaja ija struja nije vea od 16 A; 2) strujno kolo se mora napajati preko izolacionog transformatora ili motor-generatora s meusobno izolovanim namotajima i visokim stepenom izolacije izmeu primara i sekundara, a prenosni sigurnosni transformator mora biti dodatno izolovan; 3) nazivni napon izvora napajanja moe na primarnoj strani iznositi najmanje 500 V, a na sekundarnoj najvie 380 V; 4) vodljivi delovi odvojenog strujnog kola ne smeju ni u jednoj taki biti spojeni sa drugim strujnim kolima ili sa zemljom, izolacija odvojenog strujnog kola mora biti kvalitetna, a prikljuci moraju biti izvedeni posebno savitljivim kablovima; 5) dohvatljivi delovi odvojenog strujnog kola ne smeju biti spojeni sa zatitnim vodom i sa dohvatljivim vodljivim delovima drugih kola; 6) pri radu u metalnim kotlovima transformator (ili izvor) mora biti postavljen izvan kotla i posebnim provodnikom povezan sa metalnim stajalitem; 7) savitljivi prikljuni kablovi moraju biti vidljivi po celoj duini i spolja mehaniki neoteeni. lan 28 Izolaciono stanje mree utvruje se istosmernom strujom. Izolaciono stanje mree moe se utvrditi i naizmeninom strujom, s tim da se u tom sluaju mora odrediti onaj izolacioni otpor koji bi se dobio merenjem sa istosmernom strujom. Na utvrivanje izolacionog otpora ne smeju uticati reaktivni otpori ili odvodi same mree. lan 29

Svaki deo mree odvojen sklopkom ili osiguraima, pre prvog stavljanja u pogon, mora imati izolacioni otpor najmanje 1000 W/V nazivnog napona, osim delova mree na postrojenjima sa voznom icom i povratnim vodom preko ina. Izolacija mree koja ini galvansku celinu mora iznositi najmanje 100 W/V nazivnog napona za vreme pogona. Izuzetno, za rudnike metala i nemetala ova vrednost moe biti najmanje 50 W/V. Ako izolacioni otpor padne ispod 40 W/l V nazivnog napona u mreama napona do 1000 V, odnosno ispod 20 W/V, izuzetno za rudnike metala i nemetala 10 W/V u mreama napona do 660 V, mrea se ne sme staviti pod napon, odnosno ispod ove granice izolacije napon mree ili njenog oteenog dela mora se odmah iskljuiti. lan 30 Ako se izolacija mrea koje nemaju ugraen ureaj za ispitivanje izolacije za vreme pogona meri u beznaponskom stanju ili pre uklopa (zemljospojna blokada), onda: 1) za mree nazivnog napona do 100 V merni napon iznosi najmanje 100 V; 2) za mree nazivnog napona od 100 V do 1000 V merni napon iznosi najmanje koliko i nazivni napon mree; 3) za mree nazivnog napona od 1000 V merni napon iznosi najmanje 1000 V. 6. Sistemi zatite mree lan 31 Za automatsko iskljuenje izvora greke naizmenine struje kod svih mrea napona veeg od 50 V mora biti primenjen jedan od sistema zatite. lan 32 Zatitni ureaji moraju automatski da iskljue napon mree ili dela instalacije ako je grekom prouzrokovan napon dodira sledeih efektivnih vrednosti: 50 V za delove instalacije stabilnih ureaja s dohvatljivim provodljivim delovima, koji se normalno ne dre u ruci, odnosno 25 V za delove instalacije sa ureajima iji su provodljivi delovi predvieni da se dre rukom (npr. ureaji koji se napajaju preko utikaa). Ako to nije mogue osigurati, vreme iskljuenja zatitnim ureajem mora odgovarati dijagramima na crteima br. 1 i 2 i tabelama 1 i 2. Tabela br. 1

Napon dodira (V) Vreme delovanja (s)

25 50 70

80 110 150 220 280

5 1 0,5 0,4 0,2 0,1 0,005 0,003

Tabela br. 2

Dozvoljeni dodirni napon (V) Maksimalno vreme delovanja zatite (s) lan 33

50

80 5

120 1

150 0,5

180 0,4

300 0,1

420 0,05

550 0,03

Sistemi zatite zavise od sistema uzemljenja mree i potroaa i svojstava zatitnog ureaja. lan 34 Za ureaje nazivnog napona iznad 50 V koriste se sistemi zatite mree prema lanu 5 ovog pravilnika, za koje se mogu upotrebljavati sledei zatitni ureaji za automatsko iskljuenje greke:

Efektivna vrednost napona dodira Slika 1 - Maksimalno dozvoljeno vreme delovanja zatite IT sistem: TN sistem: (KI) - kontrolnik izolacije (SZ) - strujna zatitna sklopka (SZ) (SZ) - strujna zatitna sklopka (SZ) (NZ) - naponska zatitna sklopka (NZ) (PZ) - prekostrujna zatita osiguraima ili elektromagnetnim okidaima

Zatitni ureaji za automatsko isklapanje greke moraju delovati na nazivne napone mree do 1000 V prema slici 1 i tabeli 1, a za nazivne napone mree iznad 1000 V prema slici 2 i tabeli 2. Za prostore ugroene poarom ili eksplozivnom atmosferom proseno vreme delovanja zatite ne sme biti due od 0,11s to ini prosenu vrednost od 10 uzastopnih merenja uz granine uslove nepovoljnije greke. 7. Zatitno uzemljenje izolovanih sistema lan 35 Zatitno uzemljenje izolovanih sistema primenjuje se samo kod mrea sa izolovanim zvezditem u kojima nijedna taka mree u normalnim pogonskim uslovima nije posredno ili neposredno uzemljena osim u mreama iz lana 40 ovog pravilnika.

Dozvoljeni dodirni napon (V) Slika 2 - Delovanje zatite napona greke za mree iznad 1000 V Zatitno uzemljenje izolovanih sistema sastoji se u tome da su svi metalni delovi, koji usled greke mogu doi u vezu sa naponom, neposredno spojeni na jedan sabirni uzemljeni provodnik, koji se koristi samo sa mrenim kontrolnikom koji trajno pokazuje izolaciono stanje mree i upozorava na opasnost od visokih dodirnih napona i drugih neeljenih pojava.

U motorske zatitne sklopne aparate svakog ogranka niskonaponske mree napona od 50 V do 1 000 V mora se ugraditi zemljospojna blokada koja e onemoguiti ukljuenje napona mree kad je vrednost izolacionog otpora mree ispod dozvoljene granice propisane u lanu 37 ovog pravilnika. lan 36 Prilikom primene zatitnog uzemljenja izolovanih sistema u podzemnim mreama proizvod prelaznog otpora uzemljenja i struje zemljospoja mree ne sme biti vei od 50 V, pri emu se struja zemljospoja izraunava prema obrascu: Iz = 0,2 " I " U gde je: Iz - struja zemljospoja (A), l - duina mree (km), U - nazivni napon (kV). lan 37 Mreni kontrolnik u sistemu zatitnog uzemljenja na mreu napona do 1000 V mora ispunjavati sledee uslove: 1) da ima unutranji otpor preko 200 W/V nazivnog napona mree pri najnepovoljnijem izolacionom otporu; 2) da za mree napona vie od 500 V napon merenja izolacionog otpora ne sme iznositi vie od 10% od nazivnog napona mree. Ako merni napon prelazi 50 V mora odgovarati uslovima navedenim u lanu 34 ovog pravilnika; 3) da signalizira pad izolacionog otpora ispod 100 W/V; 4) da isklopi napon mree kad izolacioni otpor padne na vrednost ispod 40 W/V u mreama nazivnog napona 1000 V, odnosno kad izolacioni otpor padne ispod 20 W/V u mreama nazivnog napona do 660 V, u prosenom vremenu do 0,110 s; 5) da onemogui ukljuenje napona mree kada je vrednost izolacionog otpora u mrei ispod dozvoljenih granica iz t. "d"; 6) da trajno meri izolacioni otpor mree; 7) da postoji mogunost da se na kontrolnik mogu prikljuiti spoljni optiki i akustiki signali u sluaju pada izolacije ispod dozvoljene granice, a obavezno je prikljuiti ih ako je kontrolnik u zatvorenoj elektrinoj pogonskoj prostoriji, a ugraeni signal nije vidljiv van prostorije; 8) da postoji mogunost da se kontrolnik ispita na mernim uspostavljanjem zemljospoja. lan 37a

U izolacionim mreama nazivnog napona iznad 1 000 V sa sistemom zatitnog uzemljenja obavezna je trajna kontrola otpora izolacione mree prema zemlji u glavnom polju. Mreni kontrolnik mora iskljuiti mreu ako izolacioni otpor padne ispod 10 W/V u vremenu od 1 s (u koje je ukljueno i vremensko zatezanje isklopa). U odvodima za jame ugroene opasnim gasovima i eksplozivnom prainom obavezna je i ugradnja dodatne zemljospojne zatite, koja mora delovati u vremenu propisanom u lanu 34 ovog pravilnika. Manipulacija u mrei, a naroito postupak uklapanja posle greke u izolaciji mora se odrediti tehnikim uputstvom. lan 38 U mreama sa nazivnim naponom najvie 220 V i napojnog izvora do 10 kVA, kao i u signalnim i rasvetnim mreama, mreni kontrolnik ne mora imati svetlosni i zvuni signal ako ureaj pri potpunom zemljospoju na bilo kom mestu sam iskljuuje struju u prosenom vremenu do 1 s. U rudnicima ugroenim eksplozivnim smesama proseno vreme iskljuenja ne sme biti due od 0,11 s. lan 39 Kontrolnik rasvetne mree napajan iz transformatora snage do 10 kVA, kao i signalne instalacije u oknima kroz koje se ne voze ljudi moe imati samo svetlosnu signalizaciju opadanja izolacionog otpora mree ispod 100 W/V ako se pri istom dvostrukom zemljospoju na bilo kom mestu napon iskljuuje u vremenu od 1 s i ako je zatitni provodnik istog preseka kao i fazni provodnik. U rudnicima ugroenim eksplozivnim smesama proseno vreme iskljuivanja ne sme biti due od 0,11 s. lan 40 U mreama sa zatitnim uzemljenjem izolovanih sistema sa naponom preko 1000 V izmeu neke take mree i zemlje moe se uklopiti prigunica radi priguivanja struje zemljospoja. U takvim sluajevima umesto mrenog kontrolnika obavezna je primena odgovarajue zemljospojne zatite. lan 41 Mrea napajana iz posebnog transformatora mora imati najmanje jedan glavni uzemljiva preko koga je uzemljena mrea zatitnog uzemljenja. Ako se vie trafostanica nalazi u neposrednoj blizini, moe se koristiti zajedniki glavni uzemljiva. Mree zatitnih uzemljenja u jednoj jami rudnika mogu biti meusobno spojene u jedinstvenu optu mreu zatitnog uzemljenja jame, na koju mora biti spojen i centralni uzemljiva. Centralni uzemljiva mora da ispunjava uslove propisane ovim pravilnikom za visokonaponsku mreu kojoj pripada. lan 42

Glavni i centralni uzemljivai postavljaju se na mesta koja obezbeuju najnii otpor uzemljivaa i mogu se ukopavati u vlanu zemlju odvodnih kanala u kojima se stalno sakuplja voda ili u vodosabirnike pumpnih stanica i sl. Centralni uzemljiva moe se postaviti i van jame. lan 43 Ako se postavljanjem glavnog ili centralnog uzemljivaa ne mogu ispuniti uslovi za otpor uzemljivaa ili zatitnog voda propisani ovim pravilnikom, u svaku mreu zatitnog uzemljenja postavljaju se pomoni uzemljivai na najisturenija mesta mree. Pri izraunavanju maksimalno dozvoljenog otpora uzemljenja za mreu zatitnog uzemljenja mora biti ispunjen zahtev iz stava 1 ovog lana za svaku pojedinu transformatorsku stanicu, iskljuujui pri tom uticaj centralnog uzemljivaa. lan 44 Otpor centralnog uzemljenja mora odgovarati mrei napona preko 1000 V, koja ini galvansku celinu, a moe imati jedan ili vie uzemljivaa smetenih napolju ili u jami. lan 45 Uzemljivai moraju biti zatieni od korozije i elektrolitskog nagrizanja. Debljina uzemljivaa, bez obzira na oblik, ne sme biti manja od 3 mm za pocinkovanu elinu traku, a za bakar 2 mm. Spoj provodnika za uzemljenje sa uzemljivaem pod zemljom mora biti zavaren. Spoj zatitnih provodnika sa uzemljivaem mora biti pristupaan, vidljiv i rastavljiv, radi merenja prelaznog otpora. Bakarni zatitni provodnik kojim se spajaju glavni i centralni uzemljivai mora imati presek najmanje 50 mm2, a provodnik od pocinkovane eline trake najmanje 100 mm2, s tim da ne sme biti tanji od 3 mm. lan 46 Provodnici kroz koje u pogonu tee struja, osim ina koje slue kao povratni vod vozne ice, ne smeju se koristiti kao zatitni provodnik ni onda kad su uzemljeni, osim ureaja ili delova instalacija zatienih kontrolnicima koji zatiuju instalaciju od kvara ili oteenja. Odredba stava 1 ovog lana odnosi se na zatitni provodnik koji je deo samosigurnog strujnog kola za signalizaciju, telekomunikaciju i sl. i u kome napon izvora nije vei od 24 V. lan 47 Zatitni provodnik u kablu u postrojenjima sa nazivnim naponom ispod 1000 V mora biti utozelene ili crvene boje, odnosno zatitni provodnik u poluprovodnoj gumi mora imati uzduno tampanu belu traku.

Presek bakarnog zatitnog provodnika u kablu do 10 mm2 mora biti najmanje jednak preseku radnih ila, a za vee preseke mora iznositi najmanje 10 mm2, pri emu mora odgovarati uslovima maksimalno dozvoljenog otpora uzemljenja troila. Kod slobodno viseih kablova sa noseim uetom kao zatitni provodnik se moe koristiti nosee ue ako lei u zajednikom omotu sa ostalim provodnicima i ako njegova provodljivost odgovara potrebnoj provodljivosti zatitnog provodnika. lan 48 U postrojenjima sa naponom preko 1000 V kao zatitni provodnik mogu se koristiti metalni plat i metalni oplet kabla, s tim da se pri spajanju moraju premostiti spojem kojim se metalno telo spojke povezuje sa zatitnim provodnikom. Metalni oplet kabla ne sme se upotrebljavati kao zatitni provodnik ako nije obavijen suprotnim zavojem, odnosno ako nije tako izveden da su svi elementi metalnog opleta sigurno i vrsto galvanski povezani. Ako ovaj zahtev nije ispunjen, zatitni provodnik mora leati u zajednikom kablovskom omotu, a njegov presek mora odgovarati zahtevu iz odredbe lana 47 ovog pravilnika. lan 49 Kod kablova i provodnika za dojavne i kontrolne ureaje zatitni provodnik mora imati presek jednak najmanje preseku provodnika koji vodi najveu struju. Ako se kao zatitni provodnik umesto bakra upotrebljava neki drugi materijal, njegov presek mora biti po elektrinoj provodljivosti ekvivalentan preseku bakarnog provodnika. lan 50 Ako zatitni provodnik lei u zajednikom omotu kabla sa ostalim provodnicima, kuite elektrinog ureaja predstavlja deo zatitnog provodnika. U tom sluaju, u kuitu prikljunog ormaria mora postojati posebna stezaljka za prikljuak zatitnog provodnika kojom se postie siguran i vrst spoj zatitnog provodnika i kuita. Deo zatitnog provodnika predstavljaju i dva meusobno sastavljena kuita ako se sastavljanjem kuita meu njima ostvaruje siguran i dobar elektrini spoj preko obraenih povrina sa osiguranim vijanim meusobnim spojem. Ako se kao deo zatitnog provodnika upotrebljava vie od dva sastavljena kuita ili ako meu kuitima nije ostvaren siguran elektrini spoj, kuita se meusobno moraju spojiti posebnim spojem koji obezbeuje siguran i trajan elektrini spoj meu njima. lan 51 U elektrinim pogonskim prostorijama ili u zatvorenim elektrinim pogonskim prostorijama, kao i u sklopnim i razvodnim prostorijama van tih prostorija, zatitni provodnik se moe polagati odvojeno od kablova. Zatitni provodnik od bakra mora imati presek najmanje 25 mm2. Umesto bakarnog provodnika moe se upotrebljavati i pocinkovana elina traka, koja mora biti najmanje 2,5 mm debela i 25 mm iroka.

Zatitni provodnik mora biti zatien od sluajnog mehanikog oteenja i spojen sa mreom zatitnog uzemljenja tako da je onemogueno elektrolitsko razaranje spoja. Zatitni provodnik mora biti poloen tako da se moe lako kontrolisati i odravati. Ako je zatitni provodnik poloen odvojeno, kuita pojedinih pogonskih sredstava spajaju se paralelno sa zatitnim provodnikom i on ne sme predstavljati deo spoljnog zatitnog provodnika. Kuita mogu biti deo zatitnog provodnika samo pri prelazu od spoljnog zatitnog provodnika na zatitni provodnik u kablu, s tim da spoljna stezaljka za uzemljenje mora biti na istom delu kuita na kome je i stezaljka za uzemljenje u kuitu. Odvojeno polaganje zatitnog provodnika nije dozvoljeno kod savitljivih kablova niti kod prenosnih i pokretnih ureaja. lan 52 Kod zatitnih provodnika nije dozvoljeno upotrebljavati prekostrujne zatitne osigurae. Sklopke i utikae naprave koje prekidaju zatitni provodnik moraju biti takve konstrukcije da prekidanjem zatitnog provodnika pre ili istovremeno sigurno prekidaju ostale provodnike koji su u pogonu pod naponom. lan 53 Svi metalni delovi mehanike zatite elektrinih postrojenja (npr. metalni opleti i metalni platevi kablova i provodnika, gornji i donji delovi metalni spojki, metalni delovi neelektrinih ureaja i sl.) koji, usled oteenja, mogu doi pod napon moraju biti spojeni sa zatitnim provodnikom vrstim i provodljivim spojem. Odredba stava 1 ovog lana ne primenjuje se na delove koji predstavljaju galvansku celinu i koji su uzemljeni (transporteri, vodovi itd.), odnosno na delove koji ne predstavljaju galvansku celinu i nisu uzemljeni (podgrada). lan 54 U rudnicima se mogu koristiti samo pogonska sredstva koja na odgovarajuem pristupanom mestu imaju posebnu stezaljku za zatitni provodnik, s tim da stezaljka mora biti oznaena znakom uzemljenja i vijcima sa crveno obojenom glavom. 8. Nulovanje lan 55 Nulovanje se sastoji od spajanja svih provodljivih delova elektrinih ureaja, koje treba zatititi od previsokog napona dodira, sa uzemljenom nultom takom trofaznog transformatora ili sa uzemljenom sredinom takom jednofaznog transformatora preko neutralnog provodnika ili posebnog zatitnog provodnika koji je na odreenim mestima spojen sa neutralnim provodnikom. Nulovanje se koristi u spoljnim mreama nazivnog napona ispod 1000 V, a u podzemnim mreama nazivnog napona naizmenine struje ispod 130 V sa uzemljenom nultom takom transformatora nulovanje se koristi samo ako se na nultom provodniku u sluaju greke ne javlja napon vei od 50 V, a ako se pojavi vei napon, on se moe odrati najvie do 1 s.

Izuzetno, nulovanje se moe koristiti u jami i za ureaje sa naponom ispod 1000 V kod malih objekata samo ako predstavlja ogranak spoljne mree u kojoj je nulovanje primenjeno kao zatitna mera. lan 56 Kod primene nulovanja struja greke koja nastaje pri potpunom kratkom spoju izmeu faznog i nultog provodnika ili pri kratkom spoju faznog provodnika sa masom ureaja koji se titi mora biti jednaka ili vea od struje iskljuenja ugraenog zatitnog ureaja (osiguraa ili zatitnog prekidaa). Struja greke odreuje se (proraunava se) na osnovu otpora cele petlje kratkog spoja zajedno sa prelaznim otporima, prema sledeem obrascu: Uf Rp -----; Ii gde je: Rp - otpor petlje (W), Uf -fazni napon izmeu faze i zemlje (V), Ii - struja iskljuenja (A), Igr - struja greke. Otpor petlje proraunava se i meri pre stavljanja instalacije u pogon, kao i prilikom redovnih kontrola mree. Struja iskljuenja izraunava se prema sledeem obrascu: Ii = k " In gde je: In - nazivna struja zatitnog elementa, a faktor "k" iznosi: - za brze osigurae do 100 A : k = 3, preko 100 do 200 A : k = 3,5 i preko 200 A : k = 4; - za trome osigurae do 200 A : k = 5, a preko 200 A : k = 6; - za nadstrujne okidae: k = 1,3. lan 57 Kod primene nulovanja u podzemnim prostorijama moraju biti ispunjeni i sledei uslovi: 1) na zatitni provodnik koji je spojen sa nultom takom transformatora ili sa nultim provodnikom na prvom razvodu moraju se spojiti svi pristupani metalni delovi elektrinih ureaja; Uf Uf [Ii Igr= -------- > Rp ------] Rp Ii

2) nulti provodnici moraju u svim ograncima ii u smeru faznih provodnika i leati u zajednikom omotu armiranog ili savitljivog kabla; 3) presek nultog i zatitnog provodnika mora biti jednak preseku faznih provodnika do 16 mm2, a kod veeg preseka mora da ima najmanje vrednosti navedene u tabeli 3. Tabela 3

Nazivni presek nultog provodnika Nazivni presek faznih provodnika (mm2) izolovani provodnici i kablovi (mm2) 16 16 25 35 50 70 70 95 120 150 185 goli provodnici (mm2) 25 35 50 50 50 70 70 95 120 150 185

25 35 50 70 95 120 150 185 240 300 400

4) u sluaju kratkog spoja delova pod naponom i nultog ili zatitnog provodnika na bilo kom mestu mree, struja greke se mora iskljuiti u vremenu kraem od maksimalnog vremena delovanja zatite propisanog u lanu 32 ovog pravilnika; 5) topljivi osigurai za zatitu od kratkog spoja moraju se pri upotrebi staviti u sve faze i moraju imati vrednosti navedene u tabeli 4; 6) pri upotrebi zatitnog prekidaa sa magnetskim okidaima, okidai se moraju staviti u sve faze, a struja okidanja moe biti podeena najvie na 80% od najmanje mogue struje kratkog spoja na mestu ugradnje; 7) u nulti provodnik se ne smeju ugraivati sklopne naprave niti topljivi osigurai koji bi mogli prouzrokovati prekid nultog provodnika. Dozvoljeno je umetanje u nulti provodnik namotaja prekidaa radi iskljuenja napona; 8) otpor svih uzemljivaa pogonskog uzemljenja u mrei jedne transformatorske stanice ne sme prelaziti 1,5 W kod nazivnog napona do 220 V, a kod primene drugih nazivnih napona izraunava se najvei dozvoljeni otpor; 9) nulti provodnik se uzemljuje u blizini transformatorske stanice, a u nadzemnoj mrei i na kraju svakog ogranka dueg od 200 m. Otpor uzemljenja nultog provodnika u ograncima koji slue za zatitu u sluaju prekida nultog provodnika u mrei kao i uzemljenja u blizini transformatorske stanice ne sme prelaziti 5 W;

10) u mrei u kojoj je primenjeno nulovanje zabranjeno je zatitno uzemljenje bez spoja sa nultim provodnikom; 11) u instalaciji potroaa nulti provodnik mora biti isto ili ekvivalentno izolovan kao i fazni provodnici. Boja nultog provodnika mora biti plava. lan 58 Ako u mrei u kojoj je primenjeno nulovanje potroai nisu iskljuivo trofazni, odnosno ako nultim provodnikom protie struja monofaznih potroaa, pored nultog provodnika mora postojati odvojeni zatitni provodnik na koji se vezuju kuita svih potroaa u mrei jedne transformatorske stanice u kojoj je primenjeno nulovanje. Zatitni provodnik mora biti provodljivo spojen sa nultim provodnikom na ulazu u podzemnu prostoriju ili na prvom razvodu transformatorske stanice. U instalaciji potroaa zatitni provodnik mora biti jedan od provodnika kabla kao i fazni i nulti provodnik i mora biti jednako ili ekvivalentno izolovan kao i ostali provodnici. Zatitni provodnik mora biti po celoj duini posebno oznaen. 9. Zatitni spoj na struju greke lan 59 Zatitni spoj na struju greke koristi se samo ako je taj sistem primenjen na celoj mrei koja ini galvansku celinu. Zatitni spoj na struju greke sastoji se od ureaja koji registruje struju zemljospoja, odnosno struju greke i koji prouzrokuje iskljuenje oteenog dela mree ili potroaa. lan 60 Zatitni spoj sa strujom greke, sa uzemljenim zvezditem ili sa uzemljenom nultom takom transformatora koristi se u jamskim prostorijama samo kod ureaja sa nazivnim naponom ispod 1000 V, pri emu moraju biti ispunjeni sledei uslovi: 1) sklopke, sklopnici ili prekidai na koje deluje ureaj zatitnog spoja sa strujom greke moraju se prekidati u svim polovima; 2) zvezdite transformatora moe biti uzemljeno direktno ili posredno; 3) svi metalni delovi i kuita elektrinih ureaja koji usled greke mogu doi pod napon moraju biti meusobno spojeni sabirnim uzemljenim provodnikom koji je najmanje na jednom mestu sigurno uzemljen, tako da predstavlja uzemljenje za zvezdite mree: 4) uzemljivai i sabirni uzemljeni provodnik, kao i prelazni otpor uzemljenja moraju u svemu ispunjavati uslove propisane ovim pravilnikom za nulovanje mree; 5) iskljuenje prekidaa, sklopke, odnosno sklopnog aparata usled delovanja struje greke mora na odnosnom aparatu biti posebno signalisano; 6) posle iskljuenja prekidaa, sklopke, odnosno sklopnog aparata usled delovanja struje greke aparat se ne sme sam od sebe ukljuiti (aktivirati);

7) iskljuenje usled struje greke mora nastupiti kad izolaciono stanje ogranka mree koji se napaja preko aparata sa primenjenim spojem na struju greke ne ispunjava uslove propisane ovim pravilnikom; 8) na svakom rasklopnom aparatu mora postojati mogunost namernog izazivanja struje greke, odnosno zemljospoja radi ispitivanja ispravnosti ureaja zatitnog spoja na struju greke; 9) svaki ogranak mree, odnosno motorni pogon mora biti zatien rasklopnim aparatom sa ureajem zatitnog spoja na struju greke; 10) sistem zatitnog spoja na struju greke sa uzemljenim zvezditem ili nultom takom mree koristi se samo kao sistem zatite u celoj jami, a ne u nekim ograncima ili u delovima jame. Zatitni spoj na struju greke u neuzemljenim mreama moe se koristiti samo ako su ispunjeni uslovi iz ta. 1, 3, 5, 6, 7 i 8 ovog lana. 10. Zatitni spoj na napon greke lan 61 Zatitni spoj na napon greke koristi se samo kod ureaja nazivnog napona ispod 1000 V, pri emu ovaj ureaj u sluaju napona greke do 50 V iskljuuje zatitnu sklopku ili prekida u vremenu do 1 s. Zatitni spoj na napon greke sastoji se od zatitne sklopke ili prekidaa sa naponskim navojem greke i ureajem za ispitivanje, zatitnog provodnika, pomonog uzemljivaa i provodnika za pomono uzemljenje. lan 62 Za primenu zatitnog spoja na napon greke u podzemnim prostorijama, moraju biti ispunjeni sledei uslovi: 1) sklopke i prekidai sa naponskim navojem greke moraju biti u skladu sa jugoslovenskim standardima za ove ureaje; 2) navoj napona greke mora biti spojen kao merilo napona tako da reaguje na napon izmeu zatienih delova ureaja i pomonog uzemljenja; 3) provodnik za pomono uzemljenje mora biti celom svojom duinom izolovan; 4) zatitni provodnik i provodnik za pomono uzemljenje moraju biti tako poloeni da su zatieni od mehanikog oteenja; 5) zatitne sklopke za napon greke moraju imati zatitnu izolaciju; 6) kao pomoni uzemljiva mora se upotrebljavati posebni uzemljiva, koji je od drugih uzemljivaa udaljen najmanje 20 m; 7) otpor uzemljenja pomonog uzemljivaa ne sme biti vei od jedne desetine otpora mernog ureaja zatitne sklopke, ali ne vei od 500 W;

8) u mreama sa neuzmeljenom nultom takom ili sredinjim provodnikom dozvoljene su sklopke ili prekidai sa zatitnim spojem na napon greke samo ako imaju najmanje dvopolni ureaj za ispitivanje. 11. Zatita od kratkog spoja, preoptereenja i nestanka napona lan 63 Transformatori, elektrini potroai, kablovi i provodnici moraju biti osigurani od prevelike struje, kao i od kratkog spoja. lan 64 Elektrini motori, bez obzira na izvor napajanja, po pravilu, moraju biti zatieni od posledica prekomernog snienja napona. Kad napon, nakon nestanka, ponovo doe, motor ne sme sam krenuti. Odredba iz stava 1 ovog lana ne odnosi se na automatske tehnoloke procese, kod kojih maine rade u tehnolokom nizu sa odgovarajuim predradnjama i predvienim merama sigurnosti. lan 65 Osiguranje od preoptereenja zbog prevelike struje postie se, po pravilu, termikim relejima ili okidaima (bimetalima) ili pomou strujnih osiguraa, odnosno magnetski usporenih releja. lan 66 Zatita od struje kratkog spoja postie se zatitnim prekidaima sa brzim magnetskim relejima ili okidaima ili strujnim osiguraima. lan 67 Podnaponska zatita postie se elektromagnetskim relejima ili okidaima koji omoguavaju ukljuenje prekidaa ili sklopke samo pod normalnim naponom. U sluaju nestanka napona ili preniskog napona, iskljuuje se prekida ili sklopka ili se to iskljuenje vri sklopnikom sa elektromagnetskim sklapanjem u odgovarajuem spoju. lan 68 Ureaji za zatitu od preotereenja i kratkog spoja (releji, okidai, osigurai) moraju biti u trofaznim mreama nazivnog napona ispod 1000 V postavljeni u sve tri faze. U trofaznim mreama niskog napona sa neuzemljenom nultom takom, odnosno sa izolovanim sistemom mree i trajnom kontrolom izolacije mree mrenim kontrolnikom koji zadovoljava zahtevima zatite od kratkog spoja po brzini delovanja u sluaju istovremenog kratkog spoja i zemljospoja, ureaji za zatitu od preoptereenja i kratkog spoja mogu biti postavljeni samo u dve proizvoljne faze, osim za glavni prekida mree iza transformatora koji mora imati zatitu u sve tri faze. Za trofazne mree nazivnog napona iznad 1000 V ureaji za zatitu od preoptereenja i kratkog spoja mogu biti postavljeni samo u dve faze, pod uslovom da su postavljeni uvek u istim fazama u celoj mrei jednog napona. lan 69

Ureaji koji tite kablove i provodnike moraju biti instalisani i za svaki ogranak u kojem je dozvoljeno optereenje manje od prethodnog ogranka (iz smera napajanja). Zatita moe biti prilagoena i prema najmanjem preseku ogranka, a ako bi bila stavljena u prethodni provodnik, nije potrebno posebno tititi ogranak. lan 70 Kablovi ili provodnici koji predstavljaju ogranak od glavnog kabla ne moraju se osigurati ako je ispunjen jedan od sledeih uslova: 1) ako je duina ogranka manja od 5 m i ako je njegov presek za najvie tri standardna preseka manji od preseka glavnog kabla ili provodnika i ako su oba voda od standardnog materijala; 2) ako je ogranak zatien od kratkog spoja i preoptereenja zajedno sa glavnim vodom; 3) ako je na kraju ogranka upotrebljena zatita od preoptereenja i kratkog spoja napajanog potroaa, a struja zatite od preoptereenja ogranaka odreena prema preseku voda i ako je ogranak zatien od kratkog spoja zajedno sa glavnim vodom od koga se odvaja. Kablovi ili provodnici koji ne predstavljaju ogranak od glavnog kabla ili provodnika ne moraju se osigurati ako je ispunjen jedan od sledeih uslova: 1) ako se nalaze u sklopnim postrojenjima, a postoji mogunost njihovog preoptereenja. Za takve kablove predvia se vei presek od preseka odreenog tabelom za dozvoljena optereenja kablova; 2) ako su upotrebljeni kao spojni provodnici izmeu maina, transformatora, kondenzatora, akumulatora, sklopnih ureaja i sl. u elektrinim pogonskim prostorijama ili u zatvorenim elektrinim pogonskim prostorijama; 3) ako bi delovanje upotrebljenih osiguraa moglo biti opasno i tetno po sigurnost rada ureaja i za same ureaje, kao to su radna strujna kola, pobudna strujna kola istosmernih maina i sl. 12. Zatita od preoptereenja lan 71 Kablovi i vodovi se od nedozvoljenog zagrevanja, usled preoptereenja, tite strujnim osiguraima. Strujni osigurai, kao zatita od preoptereenja, postavljaju se na poetku ili na kraju zatienog kabla ili voda. Za strujne osigurae od preoptereenja uzimaju se bimetalni okidai ili releji, sa automatskim zatitnim prekidaima, odnosno uz zatitne prekidae, ili njima ekvivalentne ureaje (npr. elektronska zatita). Svakom preseku kabla mora odgovarati odreena zatita od preoptereenja i kratkog spoja. Najvie nazivne vrednosti topljivog osiguraa "A" kao zatite od preoptereenja kablova navedene su u tabeli 4. Za vieilne savitljive kablove sa izolacijom tipa EpN nominalne vrednosti osiguraa mogu se poveati za najvie 37% od vrednosti navedenih u tabeli 4. Tabela 4

Nazivni presek mm2 Vieilni savitljivi kablovi A

1,5 2,5 4 6 10 16 25 35 50 70 95 120 150 180 20 25 32 50 63 80 100 125 160 200 260 300 350 -

Vieilni armirani kablovi za stalno polaganje A 20 25 35 50 60 80 100 125 160 200 224 260 300 350 lan 72 Ako je za zatitu od preoptereenja upotrebljen zatitni prekida, releji, odnosno okidai moraju biti podeeni najvie na vrednosti trajnog optereenja prema tabeli 10 i prema odredbama l. 225 do 239 ovog pravilnika. lan 73 Kabl sa radnim naponom preko 1000 V zatien je od preoptereenja ako je zbir optereenja pojedinih troila prikljuenih na taj kabl u granicama njegovog dozvoljenog optereenja i ako su pojedina troila zatiena od preoptereenja prema odredbama ovog pravilnika. lan 74 Svi transformatori moraju na dovodnoj ili odvodnoj strani biti osigurani od preoptereenja bimetalnim okidaima, relejima ili zatitom od povienja temperature. Transformatori snage do 7 kVA ne moraju biti zatieni od preoptereenja ako su zatiena pojedina strujna kola koje napaja. lan 75 Transformatori se ne moraju tititi od preoptereenja ako su ispunjeni sledei uslovi: 1) ako su prikljueni potroai takve prirode da ne moe doi do preoptereenja transformatora; 2) ako snaga naponskog transformatora ne prelazi 1000 VA; 3) ako je transformator proizveden kao otporan prema kratkom spoju. lan 76 Svaki motor mora u svom strujnom kolu, odnosno sklopnom aparatu kojim se upravlja imati termike releje, okidae ili zatitu od poveanja temperature, u svim fazama koje deluju na njegov motorni zatitni prekida ili sklopnik. Od preoptereenja se moe tititi i grupa motora koja ini tehnoloku celinu, tako da zastoj pojedinog motora ili cele grupe tehnoloki bude istovremen. lan 77

Termiki releji ili okidai koji su optereeni strujom motora direktno (primarni - za nazivni zalet) ili preko strujnih transformatora (sekundarni - za teki zalet) moraju biti podeeni najvie na nazivnu struju motora. Izuzetno, ureaji iz stava 1 ovog lana mogu biti podeeni na struju motora razliitu od nazivne ako je to odreeno uputstvom. Pri isprekidanom pogonu kod koga je trajanje prekida krae od vremena rada, tako da se ureaj ne moe ohladiti na temperaturu okoline, zatita od preoptereenja podeava se na vrednost manju od In, dok se pri isprekidanom pogonu kod koga je trajanje prekida due od vremena rada zatita od preoptereenja moe podesiti na vrednost veu od In. lan 78 Motori snage do 2 kW ili jaine struje do 4A zatiuju se od preoptereenja i od kratkog spoja topljivim osiguraima ili zatitnom sklopkom. Kod pojedinano kompenziranih motora releji ili okidai moraju biti podeeni na smanjenu struju koju prouzrokuje kompenzacija. lan 79 Ispravljai se zatiuju od preoptereenja na nain propisan odredbama ovog pravilnika za transformatore, s tim da se odredbe propisane za donjenaponsku stranu transformatora primenjuju na ispravljenu stranu ispravljaa. Pretvarai (jednoarmaturni ili grupa) zatiuju se od preoptereenja u dovodu na nain propisan odredbama ovog pravilnika za elektrine rotacione maine, a u odvodu na nain propisan odredbama ovog pravilnika za transformatore, odnosno ispravljae. lan 80 Za zatitu otpornika od preoptereenja moe se koristiti zatita od poveanja temperature. Ostali potroai tite se od preoptereenja, ako za to postoji potreba, otpornicima, reostatima i dr. 13. Zatita od kratkog spoja lan 81 Zatitni prekidai, odnosno topljivi osigurai, koji se koriste kao zatita od kratkog spoja, moraju imati rasklopnu mo veu od maksimalne vrednosti struje tropolnog kratkog spoja koja se moe oekivati na mestu ugradnje. Zatitni prekidai, odnosno topljivi osigurai moraju sigurno iskljuivati i najmanju struju istog dvopolnog kratkog spoja. Ako zatitni prekida nije graen za prekidanje maksimalne struje kratkog spoja, ispred njega se moraju ugraditi osigurai odgovarajue rasklopne snage. Ako nisu primenjeni strujni ograniivai kao zatita od kratkog spoja, topljivi osigurai odgovarajue rasklopne snage moraju se ugraditi ispred zatitnog prekidaa i u sluaju da tieni ogranci nisu graeni za tako veliku vrnu vrednost udarne struje kratkog spoja ili tu ulogu mora preuzeti prethodni prekida. lan 82

Najvia struja tropolnog kratkog spoja koja se moe oekivati u nekoj taki mree izraunava se prema obrascu: 1,1 x U IkIII = -------------------/SPAN>3 x Zmin gde je: IkIII - struja tropolnog kratkog spoja u kA; U - nazivni napon u kV; Zmin - minimalni prividni otpor mree do te take u W/fazi. Prividni otpor mree ili impedansu Z treba izraunavati od mesta za koje se provodi proraun za maksimalne pogonske kapacitete izvora i transformatora, i to za vreme predviene eksploatacije, na osnovu minimalne vrednosti impedanse mree koja se moe oekivati. Minimalna struja istog dvopolnog kratkog spoja, koja se moe oekivati u nekoj taki mree, izraunava se prema obrascu: 0,8 x U IkII = --------------------2 x Zmax gde je: IkII - dvopolna struja kratkog spoja u kA; U - nazivni napon mree u kV; Zmax - maksimalna impedansa mree do najudaljenije take ogranka za koji raunamo struju kratkog spoja koja se oekuje u pogonskim uslovima rada u W/fazi; 0,8 - faktor koji uzima u obzir samo poveani radni otpor provodnika kabla kod pogonske temperature u odnosu na raspoloive podatke za temperaturu od 20oC. Pri proraunu maksimalne impedanse treba raunati sa minimalnim kapacitetima izvora i transformatora koje treba oekivati u sluaju smanjenog kapaciteta eksploatacije ili minimalne rezerve usled kvarova. Smanjenje struje kratkog spoja zbog elektrinog luka ne proraunava se ako mrea ispunjava uslove iz lana 68 za primenu zatitnih ureaja u samo dve faze. Ako mrea ne ispunjava uslove iz lana 68, kao minimalna struja kratkog spoja uzima se polovina izraunate vrednosti dvopolne struje kratkog spoja prema navedenom obrascu sa faktorom 0,4 umesto 0,8. lan 83 Kablovi i provodnici tite se od kratkog spoja strujnim osiguraima ili drugim zatitnim napravama, koje moraju biti postavljene na poetku kabla, odnosno provodnika u pravcu napajanja. Pod strujnim osiguraima, u smislu stava 1 ovog lana, podrazumevaju se nadstrujni okidai ili releji zatitnih prekidaa, kao i topljivi osigurai.

lan 84 Presek kabla ili provodnika nazivnog napona ispod 1000 V odreuje se tako da izraunata struja dvopolnog kratkog spoja ne bude manja od nazivne struje strujnih osiguraa pomnoene sa faktorima navedenim u tabeli 5. Tabela 5

Najmanji faktor nazivne strujne zatite Nazivne struje topljivih osiguraa Broj Vrsta zatite do 100 A od 100 do 200 A preko 200 A 1 2 3 Brzi uloci 3 Spori uloci 5 Nadstrujni okidai 3,5 5 4 6 1,3

lan 85 U rudnicima uglja i pogonima ugroenim poarom topljivi osigurai, ako su namenjeni kao zatita od kratkog spoja, moraju biti odabrani prema tabeli 6. Prilikom upotrebe zatitnih prekidaa, minimalna struja dvopolnog kratkog spoja mora biti 1,5 puta vea od vrednosti na koju su podeeni brzi nadstrujni prekidai, odnosno releji. Najvea nominalna struja topljivih osiguraa, zavisno od struje dvopolnog kratkog spoja, navedena je u tabeli 6. U rudnicima uglja i u pogonima ugroenim poarom mogu se upotrebljavati samo topljivi uloci osiguraa, koji pri najmanjoj struji dvopolnog kratkog spoja prekidaju kratak spoj u vremenu najdue od 1 s. lan 86 Strujni osigurai u donjem i gornjem naponskom delu meovitih mrea mogu se, radi selektivne zatite od kratkog spoja, stepenovati u vremenima prekidanja, s tim da vreme usporenog prekidanja u jednoj jami moe iznositi najdue 3 s. Tabela 6

Brzi topljivi uloci

Spori topljivi uloci

Najmanja struja Najmanja struja Maksimalne nazivne Maksimalne nazivne dvopolnog kratkog spoja dvopolnog kratkog spoja vrednosti uloka A vrednosti uloka A A A 7 2 10 2

13 20 34 53 75 103 154 245 282 396 520 662 880 1160 1330 1590 1920 2240 2880 3550 4260 lan 87

4 6 10 15 20 25 35 50 60 80 100 125 160 200 225 260 300 350 430 500 600

19 29 55 83 116 163 217 385 445 584 770 1035 1310 1860 2090 2420 2850 3470 4510 5250 6540

4 6 10 15 20 25 35 50 60 80 100 125 160 200 225 260 300 350 430 500 600

U rudnicima uglja i pogonima ugroenim poarom struja kratkog spoja mora biti prekinuta najdue za 1 s, s tim da usporenje moe iznositi najdue 1,5 sekundi u sluaju selektivnog prekidanja kratkog spoja. lan 88 Kratki spoj u kablovima provuenim kroz glavno okno pri nazivnom naponu preko 1 000 V mora biti prekinut bez usporenja. lan 89 Transformatori se tite od struje kratkog spoja transformatora na dovodnoj strani ili sa obe strane. Ako je transformator napajan kablom koji je na poetku zatien od kratkog spoja, onda se ova zatita moe koristiti za zatitu transformatora. Transformatori se tite od struje kratkog spoja topljivim osiguraima ili zatitnim prekidaem za nadstrujnim okidaima ili relejima, ali tako da pri kratkom spoju na jednom od odvoda zatita transformatora ne deluje tako dugo dok predvieni osigurai ne prekinu taj kratki spoj. Vremensko usporenje delovanja zatite transformatora ne sme biti due od 0,6 s. Zatita od kratkog spoja moe se postaviti i u zajednikom dovodu za vie transformatora ako je time svaki transformator zatien od delovanja kratkog spoja. lan 90 Naponski transformatori snage do 1 000 VA tite se od struje kratkog spoja na donjenaponskoj strani. Izuzetno od odredbe stava 1 ovog lana, naponski transformatori ne moraju biti zatieni od struje kratkog spoja ako je merni transformator proizveden kao otporan prema struji kratkog spoja. lan 91 Strujno kolo neposrednog napajanja elektrinih rotacionih maina titi se od struje kratkog spoja motornim zatitnim prekidaem sa brzim nadstrujnim okidaima, odnosno relejima ili topljivim osiguraima, tako da zatita od struje kratkog spoja ne deluje na putanje maine u rad, ili ekvivalentnim elektronskim ureajima. lan 92 Ako se elektrine rotacione maine tite od struje kratkog spoja brzim nadstrujnim (magnetskim) okidaima ili relejima, motorski zatitni prekida ili sklopnik mora imati rasklopnu mo veu od najvee struje na mestu ugradnje. Ako nije ispunjen uslov iz stava 1 ovog lana, ispred sklopke, prekidaa ili sklopnika ugrauju se topljivi osigurai. Ako se elektrine rotacione maine zatite od struje kratkog spoja okidaima, odnosno relejima, oni moraju biti podeeni tako da deluju im struja pree vrednost struje ukljuivanja motora, a struja istog dvopolnog kratkog spoja koja se moe oekivati na tom mestu mora biti najmanje 1,5 puta vea od vrednosti prema kojoj su podeeni okidai, odnosno releji.

lan 93 Ako se elektrine rotacione maine tite od struje kratkog spoja topljivim osiguraima, upotrebljavaju se brzi, tromi ili kombinovani uloci (posebni rudniki), koji su do veliine struje ukljuivanja motora tromi, a preko te veliine brzi. Nazivna vrednost osiguraa mora odgovarati nazivnoj snazi motora, s tim da osigurai odgovaraju zatiti od struje kratkog spoja na nain propisan odredbama ovog pravilnika. Pri isprekidanom pogonu sa trajanjem perioda ispod 4 min nazivna struja osiguraa moe biti jednaka najvie 1,2-strukoj vrednosti kvadrata srednje vrednosti jaine struje. lan 94 Kondenzatori snage moraju biti zatieni od delovanja kratkog spoja. Ako se kondenzatori upotrebljavaju kao pojedinana kompenzacija motora, onda se smatraju zatienim od struje kratkog spoja zajednikom motornom zatitom motora ili zajednikim topljivim osiguraima, pri emu zatita mora biti podeena prema vrednosti kompenzirane struje. Kod kondenzatora za grupnu kompenzaciju svakoj bateriji mora se dodati posebna zatita od kratkog spoja. Po pravilu, koriste se zatitni prekidai, ali se mogu upotrebiti i topljivi osigurai. lan 95 Ispravljai i pretvarai tite se od struje kratkog spoja na dovodnoj i odvodnoj strani, tako da pri kratkom spoju ne doe do oteenja ispravljakih elemenata. lan 96 Ostali elektrini potroai snage ispod 4 kW smatraju se zatieni od struje kratkog spoja ako je mesto prikljuka zatieno od kratkog spoja. 14. Elektrine maine, transformatori, kondenzatori, ispravljai i akumulatori lan 97 Elektrine maine, transformatori, kondenzatori, ispravljai i akumulatori moraju biti zatieni od dodira delova pod naponom, prodora stranih tela i praine i od ulaska vode, mehanikom zatitom najmanje IP 43 prema propisima o jugoslovenskim standardima. Elektrine maine, transformatori, kondenzatori, ispravljai i akumulatori moraju biti postavljeni tako da imaju odgovarajue hlaenje, da su osigurani od preoptereenja i kratkog spoja i da su osigurani od mehanikih oteenja ako nisu graeni za teke uslove rada u rudniku (zatrpanost i dr.). Pri ugradnji elektrinih ureaja u prostore sa temperaturom okoline iznad nazivne, pogonsko optereenje mora biti smanjeno na odgovarajuu vrednost prema tehnikom uputstvu. lan 98 Elektrine rotacione maine na radilitima (otkop i priprema) moraju biti otporne na mehanika oteenja.

Svaka elektrina maina mora biti prikljuena i zatiena od preoptereenja i kratkog spoja preko odgovarajueg sklopnog aparata. Ako se maina napaja strujom savitljivim kablom, kabl se mora uvesti u prikljuni ormani kroz odgovarajuu trubastu uvodnicu koja spreava da se kabl preotro savija i oteuje. lan 99 Transformatori koji se montiraju u podzemnim prostorijama moraju biti zatvorene izrade, s tim da delovi pod naponom veim od 50 V budu zatieni od dodira spolja. Odredba iz stava 1 ovog lana ne primenjuje se na transformatore u zatvorenim elektrinim pogonskim prostorijama i na transformatore smetene u sklopne ormare sa ureajima za iskljuenje transformatora sa naponom preko 50 V na gornjoj naponskoj strani. Izuzetno od stava 1 ovog lana, u sluaju nude transformatori se, osim mernih naponskih transformatora, mogu ukljuivati i daljinski. U podzemnim prostorijama upotrebljavaju se samo suvi transformatori. Suvi transformatori se postavljaju na svako mesto pod sledeim uslovima: 1) da budu zatieni od udara transportnih sredstava; 2) da se na mestu postavljanja ne sakuplja voda; 3) da kuita transformatora budu udaljena od boka rudarske prostorije najmanje 200 mm. lan 99a Postojei uljni transformatori mogu se upotrebljavati samo u komorama izraenim od negorivog materijala, a novi se ne smeju ugraivati. Komora transformatora mora biti zatvorena, ali i ventilirana ulaznom vazdunom strujom kroz posebne ventilacione otvore. Ventilacioni otvori moraju se sami od sebe nepropusno zatvoriti kad se u komori razvije vatra, tako da komora ostane bez ventilacije i nepropusno zatvorena. Vrata i otvori komore moraju biti izvedeni tako da se spolja mogu lako nepropusno zatvarati bez oteenja vrata, poklopaca, otvora i naprava namenjenih u te svrhe. Uvodi kablova u komoru moraju biti nepropusni, npr. zaptiveni peskom ili glinom. Uljni transformatori se moraju postaviti iznad sabirne jame za skupljanje i odvoenje ulja, iz koje se ono moe odstraniti. Sabirna jama mora biti tolike zapremine da primi celu koliinu ulja iz transformatora, uzimajui u obzir da je jama punjena krupnim kamenjem radi lakeg hlaenja eventualno zapaljenog ulja. Gornji sloj punjenja sabirne jame, koji se sastoji od sitnog ljunka, mora biti debeo najmanje 20 cm, a zrna ljunka ne smeju biti vea od 30 do 50 mm. U neposrednoj blizini komore transformatora mora se nalaziti aparat za gaenje poara prouzrokovanog elektrinom strujom. Njegova izrada mora odgovarati upotrebi u podzemnim prostorijama. Pred samom komorom moraju se nalaziti sanduk sa peskom i lopata. Uljni transformator smeten u komori mora se automatski isklopiti sa napona im se komora nepropusno zatvori. Za transformatore snage do 110 kVA automatsko isklapanje moe biti zamenjeno signalizacijom nepropusnog zatvaranja i isklapanjem transformatora sa napona rukom sa spoljne strane komore.

Uljni transformatori mogu se upotrebljavati samo sa konzervatorom ulja radi oduke i moraju biti postavljeni tako da se spolja moe lako videti nivo ulja. Pored toga mora postojati mogunost uzimanja probnih uzoraka ulja. Uljni transformator snage do 1 000 VA mora biti graen i postavljen tako da se nivo ulja moe u svako doba lako ispitati. Uljni transformatori snage iznad 200 kVA moraju biti snabdeveni "Bucholz" relejima koji na sklopku deluju sa strane napajanja ili kontaktnim termometrima, odnosno termikim sondama koje transformator iskljuuju kad prekorai dozvoljenu temperaturu. lan 100 Kod transformatora za napajanje kola signalizacije, upravljanja, dojave i malog napona (sigurnosni) ne sme doi do preskoka gornjeg napona na namotaj donjeg napona. lan 101 Kondenzatori mogu biti punjeni samo nezapaljivim sredstvima koja se mogu upotrebiti u podzemnim prostorijama. Kondenzatori se mogu upotrebljavati samo ako njihova struja pranjenja ne utie na strujna kola ureaja sigurnosti. lan 102 U sluaju grupne kompenzacije, snaga kondenzatora se mora automatski prilagoditi potrebi jalove struje, ako usled nadkompenzacije doe do poveanja napona za vie od 5%. lan 103 Kondenzatori se posle iskljuenja moraju bezopasno isprazniti. lan 104 U podzemnim prostorijama nije dozvoljena upotreba ispravljaa sa uljem. lan 105 elije stalnih akumulatorskih baterija moraju biti izolovane prema okviru, a okvir prema zemlji, s tim da se mogu upotrebljavati samo izolatori koji pod dejstvom elektrolita ne postaju provodljivi. Upotreba akumulatora sa delovima od celuloida nije dozvoljena u podzemnim prostorijama. 15. Sklopna postrojenja, razvodna postrojenja i elektrine pogonske prostorije lan 106 Kuita sklopnih aparata, razvodnih ureaja i prikljunih ormania moraju biti zatiena od dodira delova pod naponom i prodora stranih tela, praine i vode, a prema odgovarajuim propisima o jugoslovenskim standardima.

Sklopni aparati moraju biti osigurani od mehanikog oteenja, moraju imati odgovarajue hlaenje i moraju biti elektriki zatieni od preoptereenja i kratkih spojeva i, po pravilu, instaliraju se u ulaznoj vazdunoj struji. lan 107 Svako sklopno ili razvodno postrojenje, bez obzira na to da li se sastoji od jednog ili vie aparata, mora imati rastavljaku napravu, odnosno sklopni aparat, ili vie njih, pomou kojih se moe sigurno odvojiti od napona radi izvoenja radova ili intervencija u beznaponskom stanju. Za sklopne i razvodne ureaje sa vie dovoda, u neposrednoj blizini u svakom dovodu mora biti postavljena rastavljaka naprava. Svaki sklopni i razvodni ureaj koji prati radilite menjajui, po potrebi, mesto, ako ima vie od tri odvoda, mora imati u dovodu sklopni aparat kojim se moe isklopiti i odvojiti od napona pod teretom. U hodnicima sa nagibom od 15o sklopni aparat moe biti udaljen najvie 100 m, a pri nagibu veem od 15o - najvie 25 m od ela radilita. lan 108 Kod prekidaa i kod sklopnih i razvodnih ureaja nazivnog napona preko 1 000 V, koji se nalaze van zatvorenih elektrinih pogonskih prostorija, rastavljai u dovodu moraju biti blokirani prekidaem iza sebe. Prekidai, uinski rastavljai i rastavne sklopke, kao i topljivi osigurai nazivnog napona preko 1 000 V moraju u neposrednoj blizini imati i rastavlja protiv povratnog napona koji im omoguava postizanje beznaponskog stanja. Odredba stava 2 ovog lana ne primenjuje se na sklopke i prekidae koji se izvlaenjem odvajaju od napona, kao i na topljive osigurae ispred naponskih transformatora granine snage 1 000 VA. lan 109 Vrata sklopnih i razvodnih ureaja, zatvorene izrade napona preko 1 000 V i postavljena van elektrinih pogonskih prostorija moraju biti konstruisana i montirana tako da je njihovo otvaranje mogue samo u isklopljenom stanju i da kada su otvorena ne mogu doi u sluajan dodir sa naponom. lan 110 Svi sklopni ureaji, kao to su prekidai, sklopke, rastavljai itd., ne smeju se sluajno ukljuiti (npr. padom predmeta, zaruavanjem, potresanjem itd.) i moraju biti lako pristupani. lan 111 U podzemnim delovima rudnika upotrebljavaju se bezuljni ili malouljni sklopni aparati i bezuljni ostali elektrini ureaji, osim uljnih naputaa. lan 112 Neoklopljeni sklopni ureaji postavljaju se samo u zatvorenim elektrinim pogonskim prostorijama u koje je pristup dozvoljen samo strunom osoblju, a van takvih prostorija upotrebljavaju se samo oklopljeni i zatvoreni sklopni ureaji.

lan 113 Sklopni i razvodni ureaji moraju biti pristupani za posluivanje i odravanje. Sklopni i razvodni ureaji smatraju se pristupanim ako su postavljeni prema slici 3 i sa razmacima navedenim u tabeli 8. Neizolovani delovi sklopnog i razvodnog ureaja koji su u pogonu pod naponom moraju prema zemlji imati razmake prema tabeli 9.

Slika 3 a) nadzor ureaja s jedne strane b) posluivanje ureaja s obe strane v) nadzor ureaja s obe strane g) posluivanje ureaja s jedne strane Tabela 7 - Minimalno potrebni razmaci za posluivanje i nadzor Oklopljeni i zatvoreni ureaji Razmak prema slici Otvoreni ureaji u zatvorenim elektrinim pogonskim prostorijama U zatvorenim elektrinim pogonskim prostorijama Napon mree ispod 1000 V (m) a b c d 0,8 1,2 0,8 1,0 1000 V i vie (m) 0,8 1,4 1,0 1,2 ispod 1000 V 1000 V i vie ispod 1000 1000 V i (m) (m) V (m) vie (m) 0,6 0,8 0,8 0,6 0,8 1,2 1,0 1,0 0,6 0,6 1,0 1,3 Slobodno u podzemnim prostorijama

Tabela 8 - Najmanji dozvoljeni meusobni razmak neizolovanih delova pod naponom

Pogonski napon u (kV)

Za 1 1

Ispod 3 6 10

Maksimalni dozvoljeni razmak (mm) 40 15 60 75 90 Razmak izmeu delova pod naponom razliitih mrea, kao i izmeu delova iste mree, ako je mogu njihov odvojen pogon, odnosi se na nazivne napone preko 1000 V i moe biti uvean za 20% razmaka navedenih u tabeli 8. lan 114 Goli neizolovani delovi pod naponom do 1 000 V u zatvorenim elektrinim prostorijama koji nisu zatieni od dodira postavljaju se u pristupnom prostoru (prolazu) najmanje 2,5 m iznad tla, a delovi pod naponom preko 1000 V moraju biti zatieni od direktnog dodira prema odredbama ovog pravilnika. lan 115 Ako se sklopni aparati ili osigurai mogu posluivati samo pri otvorenim vratima razvodnog polja, odnosno sklopnog ureaja, preko poluge ili pomou kleta i ako se delovi pod naponom koji su na dohvat ruke mogu videti samo kad su vrata otvorena, iza vrata mora postojati dopunska zatita od sluajnog dodira na kojoj mora biti napisano vidno upozorenje na napon, a po potrebi mogu biti i izrezani otvori za posluivanje. Udaljenost ovih ureaja za zatitu delova pod naponom od ureaja pod naponom data je u tabeli 9. Vrednosti navedene u tabeli ne primenjuju se za polja sa izvlaivim prekidaima na kolicima, kod kojih je zatitom od prevodljivih materijala onemoguen sluajan dodir delova pod naponom. Tabela 9

Pogonski napon u kV

Za

Ispod 6 10

1 1 3

Minimalni dozvoljeni razmak u mm 70 45 90 105 120 lan 116 Kod ureaja sa nazivnim naponom od 1000 V i vie, kod kojih irina vrata iznosi vie od pola zida ormara, vrata moraju imati mreom zatien prozor za posmatranje, ili iza vrata moraju biti druga vrata od metalne mree, ili se konstrukcijom ormara mora onemoguiti dodir sa delovima u pogonu pod naponom dotle dok se napon prethodno ne iskljui.

Sklopni i razvodni ureaji moraju biti graeni tako da je pri radu na jednom od iskljuenih delova (polja) iskljuena mogunost sluajnog dodira sa susednim delovima pod naponom. Ormari i kosturi sklopnih i razvodnih ureaja moraju biti graeni od materijala otpornog prema vatri. lan 117 Rasklopna snaga elemenata sklopnog i razvodnog ureaja mora odgovarati rasklopnoj snazi i delovanju struje kratkog spoja koja moe nastupiti na tom mestu. lan 118 U uputstvu za zatvorene tipske razvodne i sklopne ureaje sa ugraenim elementima nazivnog napona preko 1000 V moraju se navesti podaci o rasklopnoj snazi i najveoj struji kratkog spoja za koju su napravljeni. lan 119 Pri naponu preko 1000 V upotrebljavaju se samo merni ureaji prikljueni na sekundarna kola mernih transformatora, pri emu sekundarna kola moraju u jednom polu biti uzemljena. lan 120 Blokiranjem elektrinih sklopnih i razvodnih ureaja ne sme se eliminisati njihovo delovanje. lan 121 Trajno privrenim natpisima mora biti oznaeno kom delu mree ili pogonskom sredstvu pripadaju sklopni aparat i prikljuci na razvodne ureaje. Natpis koji oznaava sistem elija mora biti vidljiv kada su vrata sistema otvorena i zatvorena, kao i sa zadnje strane sistema. U rudnicima uglja i u pogonima ugroenim poarom moraju biti vidljivo naznaeni mesto podeavanja kratkospojnih okidaa i vrednosti jaine potrebne nazivne struje osiguraa i drugih zatitnih elemenata. Kod razvodnih ureaja ispod 1000 V svaki razvod mora biti vidno oznaen svojim oznakama, a na razvodnom ureaju moraju biti vidljivo oznaeni osnovna funkcija razvoda, tok energije i stanje. Goli vodovi i sabirnice razvodnih ureaja napona preko 1000 V moraju biti oznaeni odgovarajuim bojama. lan 122 Stezaljke za prikljuak uzemljenja na metalni oklop na svakoj eliji razvodnog ureaja napona preko 1000 V moraju biti odgovarajue dimenzionisane, pristupane i vrste. Dovodni i odvodni kablovi sklopnih i razvodnih postrojenja (ploe, okviri ili ormari) koji nisu pristupani sa zadnje strane moraju se prikljuivati s prednje strane. Kablovi i vodovi kod metalnih ploa provode se kroz pojedine otvore na ploi samo uz upotrebu zatitnih uara od izolacionog materijala. lan 123

U rudnicima uglja i pogonima ugroenim poarom uvoenje gibljivih kablova i vodova u razvodna i sklopna postrojenja izvodi se preko zatitne trubaste uvodnice koja spreava njihovo otro savijanje i oteenje. Trubasta uvodnica mora biti zaptivena, ne sme proputati prainu i prskajuu vodu i mora tititi vod od zatezanja i uvijanja. lan 124 Elektrini ureaji koji bi mogli prouzrokovati materijalnu tetu moraju se postaviti u zatvorene elektrine pogonske prostorije. Zatvorene elektrine pogonske prostorije moraju biti kao takve oznaene i stalno zakljuane. Klju od tih prostorija smeju imati samo struno osposobljena lica za rukovanje elektrinim ureajem. Na vratima mora biti istaknuto upozorenje da je neovlaenim licima ulaz strogo zabranjen. Ako se u prostoriji nalazi postrojenje napona preko 1000 V, na vratima se mora nalaziti tablica sa upozorenjem na visoki napon. lan 125 Pri svakom elektrinom postrojenju gde postoji opasnost od poara postavljaju se vatrogasni aparati u sveoj vazdunoj struji u blizini prilaza. Aparati moraju biti graeni za gaenje poara u jami i za gaenje poara na elektrinim postrojenjima. U otvorenim i zatvorenim elektrinim pogonskim prostorijama ne smeju se drati ulja i druge lako zapaljive tenosti, odnosno materijali koji se lako pale. U svakoj elektrinoj pogonskoj prostoriji sa prekidaima ili drugim ureajima sa ukupnom zapreminom ulja preko 50 l moraju biti pripremljeni pesak, lopata i vatrogasni aparat za gaenje poara. lan 126 U zatvorenoj ili otvorenoj elektrinoj pogonskoj prostoriji pored upravljakog dela elektrinog ureaja mora biti postavljena jednopolna ema sa uputstvom za rukovanje elektrinim ureajima. Ako je jednopolna ema nacrtana spolja na samom ureaju, onda ne mora biti posebno istaknuta u otvorenim elektrinim pogonskim prostorijama. Elektrini ureaji na radilitima moraju biti izvedeni kao prenosivi ili pokretni. 16. Aparati za sklapanje i zatitu lan 127 U rudnicima sa podzemnom eksploatacijom upotrebljavaju se samo sklopni aparati koji se sklapaju u svim polovima. Izuzimaju se sledei sklopni aparati: 1) prekidai i sklopke za postrojenja vozne ice sa povratnim vodom preko ina; 2) sklopke u strujnim kolima napona do 50 V; 3) sklopke u telefonskim i induktorskim signalnim postrojenjima sa nazivnim naponom do 65 V;

4) sklopke u upravljakim strujnim kolima; 5) ugraene sklopke kod prenosivih ili pokretnih pogonskih sredstava sa nazivnim naponom do 220 V i snagom do 2,5 kW, ako pogonsko sredstvo moe biti u svim polovima isklopljeno u neposrednoj blizini preko druge sklopke ili odvojeno utikaem; 6) upravljake sklopke motora sa promenom pravca obrtanja (kolutnih motora sa kontrolerom), ako u dovodu imaju sklopku u neposrednoj blizini koja isklapa u svim polovima; 7) sklopke rasvetnih i signalnih ureaja u oknu (kod izvozne maine i sl.), ako su ureaji na napojnoj strani u svim polovima isklopljeni; 8) samosigurna strujna kola. lan 128 U rudnicima uglja i pogonima ugroenim poarom prekidai sa magnetskim okidaima ili relejima moraju sa blokirati posle okidanja radi kratkog spoja kako se prekida, odnosno zatitna sklopka (samo zapor kratkospojnih okidaa ili releja) ne bi mogla bez posebne intervencije ponovo ukljuiti. Pri izvedbi automatske selektivne zatite sa automatskom proverom mesta kratkog spoja moe se izvesti i automatsko ponovno uklapanje. Prekidai i sklopke postavljaju se tako da se usled udara, potresa, pada krovine i sl. ne mogu sami uklopiti. lan 129 Kod sklopnih aparata sa daljinskim upravljanjem navoji uklopnih magneta ili uklopni elementi u nulovanim mreama moraju biti spojeni tako da se preko eventualnog zemljospoja upravljajuih vodova ne mogu uklopiti. U neuzemljenim mreama kapacitivna struja mree mora biti ograniena tako da magneti sklopnika ili uklopni elementi ne mogu stupiti u dejstvo, a da nastupom zemljospoja doe do trenutnog isklopa pogona. lan 130 Kod sklopnika i zatitnih prekidaa s radnim naponom ispod 1000 V moe se upotrebljavati samozapor pre ponovnog ukljuenja, a posle iskljuenja do koga je dolo delovanjem zatite. Upravljane sklopke ili prekidai sa radnim naponom od 1000 V (upravljane sa mesta ili daljinski) moraju imati samozapor koji spreava ponovno uklapanje posle automatskog isklapanja zbog delovanja zatite sve dok se zapor ne oslobodi. lan 131 U elektrinim postrojenjima sa nazivnim naponom preko 1 000 V upotrebljavaju se samo jasno vidljivi rastavljai kod kojih je mogue sigurno rastavljanje strujnog kola u svim polovima. lan 132 Kod razliitih sklopnih ureaja upravljanje se vri pokretima istog pravca, s tim da taj pravac na ureajima mora biti jasno oznaen.

lan 133 Sklopni aparati uronjeni u ulje ne mogu se postavljati u jamu. lan 134 Okidai i releji na sklopnim aparatima moraju odgovarati termikim i dinamikim optereenjima kratkog spoja na mestu ugradnje. lan 135 Malouljni sklopni aparati smeju se puniti samo uljem koje odredi proizvoa. lan 136 Uputai i otpornici moraju biti postavljeni tako da je omogueno potrebno odvoenje toplote. Uputai sa otporima u ulju, osim naputaa kojima pri trajnom pogonu temperatura ulja ne moe narasti vie od 100oC, moraju imati ugraen aparat koji se automatski iskljuuje ako temperatura ulja dostigne 100oC. U rotorskim uputaima za jednofazne i za trofazne motore ne sme se prekinuti rotorsko kolo preko uputaa. Ako doe do prekida rotorskog kola preko uputaa, ukljuivanjem zatitnog otpora rotorsko strujno kolo motora mora ostati stalno zatvoreno. lan 137 Utikake naprave, osim utikakih naprava nazivnog napona do 220 V i sa nazivnom strujom do 25 A naizmenine ili 6 A istosmerne struje, blokiraju se rastavljanjem ili spajanjem kontaktnih delova glavnih provodnika samo u neoptereenom stanju ili rastavljanjem ili spajanjem pomou alata ili kljua. Za prikljuak prenosivog troila upotrebljavaju se samo utinice sa zatitnim vodom. Zatitni vod se spaja pre spajanja glavnih vodova, a rastavlja posle spajanja glavnih vodova. Ako se u istom jamskom pogonu koriste i utikai za razliite napone, u utikaku kutiju stavljaju se samo utikai istih nazivnih napona. Za svaki nazivni napon mora postojati posebna vrsta utikake kutije namenjena samo za utikae tog napona. lan 138 Radi zatite od dodira, zatieni kontaktni delovi utikake naprave za punjenje akumulatorskih baterija moraju se postaviti na dovod, a nezatieni na odvod, s tim da se utika ne sme sluajno odvojiti od utinice. lan 139 Utikai za razliite napone, frekvence i vrste struje ne smeju se stavljati u utinicu drugih nazivnih napona. lan 140

Topljivi osigurai koji se ne mogu menjati u beznaponskom stanju moraju biti izraeni i postavljeni tako da se bez opasnosti mogu zameniti odgovarajuim pomonim sredstvom. Delovi nareza topljivih osiguraa sa narezom i glavom za uvrtanje, osim osiguraa koji se nalaze na mestima na kojima se moe pojaviti povratni napon, moraju biti prikljueni na odvod struje. U osigurae se stavljaju samo originalni uloci, sa jasnom oznakom da li su brzi, tromi ili specijalni rudniki (kombinovani sa naznaenom nazivnom strujom). Osigurai moraju biti ispravni, snabdeveni odgovarajuom glavom (poklopcem), neoteenim zatitnim staklom u njoj i odgovarajuim posebnim vijkom koji onemoguava upotrebu vee nazivne struje. 17. Osvetljenje lan 141 Za stalno elektrino osvetljenje mogu se koristiti svi poznati izvori svetlosti. Za signalizacione svrhe sa trenutnim gaenjem svetlosti upotrebljavaju se izvori svetlosti sa kratkim vremenom gaenja i paljenja. lan 142 Izvori svetlosti, osim fluorescentnih svetiljki u vidu cevi koje se koriste u potpuno zatvorenim pogonskim prostorijama, moraju biti zatieni prozirnim kuitem ili njegovim delom koji osigurava mehaniku zatitu svetiljke najmanje IP 44. Rasvetna armatura, osim rasvetne armature postavljene stalno na visini od 2,5 m u permaniziranim prostorijama, kao i signalnih natpisa i signalnih svetala (semafora), mora biti zatiena elinom mreom od ice preseka najmanje 3 mm i otvora najvie 10 cm. lan 143 Dovodni provodnici u samoj svetiljci moraju biti izolovani izolacijom otpornom prema unutranjoj temperaturi svetiljke. Elektrini provodnici u kablu ne smeju biti optereeni sopstvenom teinom svetiljke ili prikljunog kabla, a svetiljka svojom teinom ne sme optereivati kabl. Prikljuni kabl koji se privruje na svetiljku ne sme biti oteen eventualnim zatezanjem. 18. Osvetljenje napajano iz mree lan 144 Elektrina mrea za osvetljenje mora biti galvanski odvojena od ostale elektrine mree i napajana iz posebnog transformatora za osvetljenje. Transformator se moe napajati iz mree do 1 000 V nazivnog napona, s tim da se na njega ne sme prikljuiti pogonski motor, osim prenosnog runog elektrinog alata i instalacija signalizacije. Rasvetno postrojenje moe se napajati naponom do 220 V prema zemlji. Ako je rasvetna instalacija izvedena kao stalna i ako su upotrebljena samo izolovana grla iji su spoljni delovi izraeni potpuno

od izolacionog materijala, rasvetno postrojenje prikljueno na istosmernu mreu moe se napajati naponom veim od 220 V prema zemlji. lan 145 Napon rasvete u rasvetnoj mrei ne moe odstupati od nazivnog napona vie od 5%, nezavisno od promene napona u napojnoj mrei. lan 146 Strujno kolo osvetljenja mora biti osigurano od kratkog spoja. U osiguraima se mogu upotrebljavati samo uloci koji deluju brzo bez usporavanja. Nazivna struja zatitnog ureaja iznosi najvie 15 A kod istosmerne struje, a 25 A kod naizmenine struje. lan 147 Svetiljke i pribor moraju biti izolovani najmanje za radni napon 250 V. Za nazivni napon preko 50 V upotrebljavaju se samo grla koja odgovaraju propisima o jugoslovenskim standardima za svetiljke. Za signalnu svetlost u rasklopnim i signalnim postrojenjima koriste se grla najmanje E14 i B15, s tim da se manja grla mogu koristiti samo za signalnu svetlost u rasklopnim i signalnim postrojenjima nazivnog napona ispod 50 V. Grla svetiljke sa sijalicom sa arnom niti u stanici za punjenje akumulatorskih baterija, osim u stanici za punjenje malih baterija, moraju se zatititi od odvijanja sijalice. Malim baterijama, u smislu ovog pravilnika, smatraju se baterije koje prilikom punjenja uzimaju najvie 0,5 kW snage (nazivna struja punjenja x nazivni napon punjenja). lan 148 Za rasvetna strujna kola koriste se pokretni kablovi sa bakarnim provodnicima najmanjeg preseka 2,5 mm2, kao i provodnici preseka 1,5 mm2, ako su posebno mehaniki zatieni od oteenja (npr. u zatitnoj cevi) ili ako se nalaze u zatvorenim pogonskim prostorijama, odnosno permaniziranim jamskim prostorijama. U zajednikom kablu za osvetljenje mogu se postaviti i provodnici za bezbaterijsku telefoniju, kao i ostali pomoni provodnici za daljinsko upravljanje i singnalizaciju ako njihov eventualni spoj sa rasvetnim vodovima ne moe prouzrokovati tetu na materijalu ili dovesti u opasnost osoblje od napona greke. lan 149 Rasvetna instalacija nazivnog napona iznad 50 V mora biti zatiena ureajem koji isklapa napon u kablu kad izolacija rasvetne mree padne ispod vrednosti propisane lanom 29 ovog pravilnika. lan 150

Ako se rasvetna instalacija povremeno premeta ili produava, potrebno je umetnuti odgovarajui broj utikakih spojnica radi lakeg premetanja instalacije, s tim da se posle svake druge armature moe umetnuti po jedna utikaka naprava. lan 151 Kao zatitno uzemljenje rasvetne mree nazivnog napona iznad 50 V koristi se mrea opteg uzemljenja pogonske trafostanice iz koje se napaja ta rasvetna mrea. b) Osvetljenje napajano iz vozne ice postrojenja elektrine vue lan 152 Ako je napojni vod krai od 5 m, u sluaju prikljuenja svetiljki na voznu icu postrojenja rudnike elektrine vue postavljaju se strujni zatitni ureaji. Osigurai se postavljaju neposredno na prikljuak na voznu icu. Kod svetiljki prikljuenih na voznu icu postrojenja elektrovue sa povratnim vodom preko ina, ne sme se kao zatitni vod upotrebljavati vod kroz koji tee struja. lan 153 Rasvetno postrojenje prikljueno na voznu icu, koje nije iskljuivo namenjeno voznom pogonu, moe se prikljuiti na voznu icu samo na istom horizontu, pri emu duina voda od vozne ice iznosi najvie 50 m. Kod rasvetnog postrojenja prikljuenog na voznu icu iji je napojni vod dui od 10 m stavlja se sklopni aparat, neposredno iza prikljuka na voznu icu, tako da se napojni vod moe isklopiti sa napona. lan 154 Kod svetiljki prikljuenih na voznu icu postrojenja elektrovue sa povratnim vodom preko ina uzemljeni vod kojim protie struja moe biti poloen slobodno i neizolovan, na udaljenosti od najmanje 1,5 m od ina. Vod mora biti izraen od materijala otpornog prema mehanikim naprezanjima i hemijskom uticaju. Ako se kao vod koristi pocinkovana elina traka, njen presek mora iznositi najmanje 50 mm2, a debljina najmanje 2,5 mm. v) Turbo-svetiljke pokretane komprimiranim vazduhom lan 155 Turbo-svetiljke imaju sopstveni generator elektrine energije, pokretan komprimiranim vazduhom, koji mora davati nazivni napon izvora svetlosti pri radnom pritisku od 3,5 bar. Turbo-svetiljke nazivnog napona iznad 50 V moraju prestati da daju napon ako se povredi zatitno staklo, odnosno prozirna zatita ili ako svetiljke izgube nepropusnost, tj. ako mehaniki budu oteene. lan 156

Kod svetiljki sa sijalicom sa arnom niti napon moe iznositi najvie 24 V, a kod fluorescentnih izvora svetlosti napon moe iznositi 120 V, s tim da nazivni napon moe iznositi najvie 120 V. lan 157 Svaka turbo-svetiljka ili grupa takvih svetiljki mora biti spojena sa mreom komprimiranog vazduha preko posebnog sabirnika od najmanje 5 l, koji slui za odvajanje kondenzovane vode iz komprimiranog vazduha i mora imati slavinu za odvod vode. g) Osvetljenje na lokomotivama lan 158 Lokomotive se napajaju elektrinom energijom za osvetljenje iz pogonske energije same lokomotive, iz posebnog akumulatora ili iz vozne ice. lan 159 Lokomotiva mora imati reflektore sa obe strane u pravcu vonje i oni, po pravilu, imaju po dva svetla, i to: 1) glavno svetlo za osvetljenje pruge, koje na udaljenosti od 35 m daje osvetljenost od 4 lx i 2) pomono svetlo, koje ne sme bacati mlaz svetlosti dalje od 5 m i daje osvetljenost od 2 lx. lan 160 Nazivni napon izvora svetlosti na lokomotivama ne sme biti vei od 220 V, a po pravilu, iznosi 24 V. Kao izvor svetlosti na lokomotivama koriste se samo sijalice sa arnom niti otporne prema treenju i sa bajonet-grlom. lan 161 Elektrina instalacija na lokomotivama mora biti dvopolno izolovana, a kod nazivnog napona osvetljenja iznad 50 V svi metalni delovi koji nisu pod naponom moraju se spojiti sa masom lokomotive. Strujno kolo za osvetljenje lokomotive mora biti posebno osigurano odgovarajuim osiguraima koji se postavljaju na pristupanom mestu u kabini vozaa. lan 162 Svetlo se za svaki pravac vonje posebno ili istovremeno za oba pravca mora paliti odgovarajuim sklopnim ili preklopnim aparatima iz kabine vozaa. lan 163 Razvodne kutije i sklopni aparati moraju biti u zatiti IP 54. d) Individualno osvetljenje

lan 164 Kao izvor elektrine energije za rune ili naglavne rudarske akumulatorske svetiljke koriste se samo elektrini akumulatori. Naglavne rudarske svetiljke moraju ispunjavati uslove utvrene propisom o jugoslovenskom standardu za naglavne rudarske svetiljke. Za rune ili naglavne akumulatorske svetiljke koriste se samo sijalice sa arnom niti i sa bajonetpodnojem i grlom, s tim da su oba kontakta izvedena na dno podnoja. Za rune ili naglavne akumulatorske svetiljke mogu se upotrebljavati sijalice sa navojem, s tim da moraju biti osigurane od odvrtanja. Sijalice sa navojem moraju imati najmanje 25 lx pri nominalnom naponu umanjenom za 10% i moraju goreti najmanje 400 h uz nazivni napon. lan 165 Rune rudarske svetiljke, runi reflektori i naglavne svetiljke, koji se prilikom svakog punjenja moraju otvarati moraju biti snabdeveni magnetskim zatvaraem, tako da se ne mogu otvoriti bez elektromagnetske naprave. Naglavne rudarske svetiljke iji se akumulatori pune kroz samu svetiljku moraju biti zatvorene tako da se ne mogu otvoriti bez upotrebe specijalnog alata ili naprave. Elektrolit akumulatora za rudarske svetiljke, rune ili naglavne ni u kom poloaju ne sme izlaziti iz akumulatora. lan 166 Akumulator za rudarske rune ili naglavne svetiljke mora imati najmanje takav kapacitet da posle 12-satnog normalnog optereenja odgovarajuom sijalicom napon akumulatora ne padne ispod nazivnog napona za vie od 10% kod olovnog akumulatora, a 25% kod nikal-kadmijumovog akumulatora. lan 167 Strujno kolo naglavne svetiljke mora biti osigurano osiguraem od kratkog spoja. lan 168 U naglavnim rudarskim svetiljkama spoj akumulatora i svetiljke se moe izvesti specijalnim savitljivim i mehaniki otpornim kablom (gajtanom). lan 169 Naglavna rudarska svetiljka mora pored normalnog svetla imati i pomono svetlo, bilo da sijalica ima dva vlakna ili da svetiljka ima dve sijalice. Pomono svetlo mora sa punim akumulatorom da svetli najmanje 24 sata, uz smanjeni intenzitet svetlosti. 19. Lampara za akumulatorske svetiljke lan 170

Lampara mora biti smetena u blizini okna ili ulaza u jamu, odnosno na odstojanju od najvie 1 000 m, a najmanje 10 m. Za privremene radove svetiljke se mogu donositi i iz udaljenije lampare ako broj svetiljki nije vei od 20, i ako korisnik svetiljki naputa jamu za najvie 10 sati nakon to mu se izda svetiljka. lan 171 Lampara mora biti dobro osvetljena i ventilirana tako da se sprei opasna koncentracija izdvojenog gasa prilikom punjenja baterija i mora imati potrebne prostorije za odravanje, popravke, pripremanje i smetanje svetiljki. U jednoj prostoriji lampare moe se drati samo jedna odreena vrsta svetiljki, npr.: 1) svetiljke sa olovnim akumulatorom; 2) svetiljke sa nikal-kadmijumovim akumulatorom. lan 172 Ispravljaki ili pretvaraki ureaj za punjenje akumulatorskih svetiljki mora se nalaziti u dobro ventilisanom prostoru, da ne bi bio izloen parama elektrolita. Uljni ispravljai moraju biti postavljeni u posebnu prostoriju. lan 173 Lampare za akumulatorske rudarske svetiljke moraju imati sledee prostorije, i to: 1) za prijem, ienje, pripremanje elektrolita i nalivanje akumulatora; 2) za smetanje i izdavanje svetiljki; 3) za punjenje akumulatora, odnosno svetiljki; 4) za rukovodioca lampare, ako ima vie od 1000 svetiljki; 5) za prijem, odravanje i izdavanje aparata za indikaciju rudnikih gasova i oksida, kao i pripremnu radionicu za popravke. Kod lampara za samoposluivanje prostorije iz ta. 2 i 3 stav 1 ovog lana mogu biti zajednike. lan 174 Temperatura u lampari ne sme biti nia od + 10oC. Lampara se zagrejava na jedan od sledeih naina: 1) grejanjem toplom vodom ili parom; 2) grejanjem toplim vazduhom sa elektrinim aerotermima, koji se nalaze van lampare, a dobijaju sve vazduh sa mesta koje nema veze sa lamparom. lan 175

Lampare se moraju odravati potpuno iste i zabranjeno je u njima drati ma kakve predmete koji ne spadaju u opremu ili pribor potreban za normalan rad lampare. Stolovi na kojima se svetiljke iste, opravljaju i pune elektrolitom, odnosno na kojima se svetiljke otvaraju, moraju biti posebno ventilirani odozgo nanie ili u ravni stola. Materijal (krpe) za ienje elektrinih svetiljki treba posle upotrebe staviti u limene sanduke sa poklopcem. lan 176 Lampara mora biti snabdevena protivpoarnim sredstvima. lan 177 Samospasioci se smetaju posebno u prostoriju lampare. lan 178 Stolovi, odnosno mesta za punjenje akumulatora moraju biti snabdevena instrumentima kojima se kontrolie ispravnost punjenja svetiljki, odnosno akumulatora. U lamparama za samoposluivanje svako mesto punjenja mora imati instrument za odreivanje intenziteta punjenja i stanja nabijenosti akumulatora. lan 179 Iz lampare se moe izdati samo potpuno ispravna svetiljka, a neispravna svetiljka se mora odstraniti i staviti meu neispravne. lan 180 U svakoj lampari treba na vidnom mestu da budu istaknuta uputstva za rukovanje odnosnom vrstom svetiljki, kao i natpisi o zabrani puenja, upotrebe vatre i upotrebe maina koje izbacuju iskru. 20. Signalni ureaji lan 181 Signalni ureaji se napajaju iz izvora koji ja galvanski odvojen od elektroenergetske mree. Najvei dozvoljeni napon za signalne ureaje je 220 V, s tim da se pri naponu preko 50 V primenjuje zatita od dodira i opasnih dodirnih napona. lan 182 Strujna kola signalnih ureaja, osim strujnih kola u kojima struja kratkog spoja nije vea od 10 A i kod kojih struja kratkog spoja izvora nije vea od trajnog optereenja kabla ili voda, tite se od kratkog spoja, a izvor napajanja od preoptereenja. lan 183

Vodovi tehnoloki razliitih signalnih ureaja vode se istim kablom samo ako je u sluaju greke osigurana ispravnost signalizacije. Lokalni telefonski vod transportnog postrojenja moe biti postavljen u signalnom kablu transportnog postrojenja ako telefonski ureaj svojim radom ili pozivom ne moe ni u sluaju greke uticati na signalne ureaje. Ostali telefonski vodovi ne postavljaju se u signalnom kablu transportnog postrojenja. lan 184 Davajui ureaj signalnog postrojenja (npr. dugme) mora biti instalisan tako da se onemogui sluajno davanje signala. lan 185 Ureaji signalnog postrojenja moraju biti u odgovarajuoj zatiti IP 54. Ureaji signalnog postrojenja mogu se otvarati samo odgovarajuim kljuem ili alatom. Ako ureaj ima vie od dva prikljuna mesta, prikljuni delovi svih ureaja moraju biti oznaeni prema odredbama ovog pravilnika. lan 186 Na mestu davanja signala mora postojati kontrola datog signala ili odreeni ureaj koji signalizira prekid u strujnom krugu davaa. lan 187 Prikljuni delovi signalnih strujnih kola moraju se odvojiti od ostalih strujnih energetskih kola tako da se normalnom upotrebom alata ne mogu meusobno spojiti. lan 188 Signalni ureaji mogu se uzemljiti na optu mreu zatitnog uzemljenja elektro-energetske mree. Kao zatitni vod zatitnog uzemljenja koristi se metalni omot sa metalnim opletom kabla. Sam metalni oplet kabla ne sme se upotrebljavati kao zatitni vod. lan 189 Signalni ureaj za svaku rudniku izvoznu mainu ili izvozni vitao u niskopu, kojima se voze ljudi, mora biti napajan iz posebnog transformatora na koji ne sme biti prikljueno nikakvo drugo troilo. Signalizacija postrojenja kojima se ne voze ljudi moe se napajati i iz rasvetne mree. lan 190 Instalacija signalnih ureaja transportnih postrojenja kojima se voze ljudi mora biti zatiena posebnim kontrolnicima od opadanja izolacije signalne mree, bez obzira na to da li je signalna mrea napajana istosmernom ili naizmeninom strujom, kao i ureajima koji upozoravaju na snienje nazivnog napona signalizacije preko 10% i vie.

U sluaju pada izolacije signalne mree ispod 20 W/V nazivnog napona ili pada napona preko 10% nazivnog napona, mrea se iskljuuje. U sluaju trenutnog pada napona, mrea se ne iskljuuje. lan 191 Instalacija signalnih ureaja transportnih postrojenja kojima se prevoze ljudi mora biti izvedena armiranim kablovima. Za signalne ureaje transportnih ureaja kojima se ne voze ljudi ili koji slue samo za produbljivanje okna ili niskopa mogu se koristiti pokretni kablovi sa gumenom ili plastinom izolacijom. lan 192 Signalni ureaji izvoznih postrojenja kojima se prevoze ljudi moraju ispunjavati uslove odreene propisom o tehnikim normativima pri prevozu ljudi i materijala oknima rudnika. lan 193 Signalni ureaji mogu se napajati iz rasvetne mree samo ako napon osvetljenja u sluaju kvara rasvetne mree ne moe poremetiti proces signalizacije. Rasvetna mrea moe se koristiti za signalizaciju, s tim da se u tom sluaju koristi i za osvetljenje. Signalizacija moe biti ugraena u sklopni sistem daljinskog upravljanja samo pod uslovom da se u sluaju eventualnog kvara na signalnom ili upravljajuem kolu mogu iskljuiti samo daljinski upravljani ureaji, odnosno pogon. lan 194 Za izvoenje signalnih instalacija sa naponom iznad 24 V koriste se izolovani kablovi prema odredbama ovog pravilnika. Za davanje signala moe se koristiti specijalni kabl u kome se zakretanjem, odnosno savijanjem kabla ili pritiskom na kabl izaziva meusobno spajanje provodnika, bez upotrebe posebnih davajuih ureaja. 21. Dojavni ureaji lan 195 Rudnike telefonske centrale moraju biti izvedene tako da je mogue ispravno posluivanje svih jamskih aparata prikljuenih na centralu, s tim da se i pri zauzetosti pojedinih kombinacija mora obezbediti prijem istovremenih veza. Rudnike i nadzemne telefonske centrale, ako su na njih prikljueni telefonski aparati podzemnih prostorija, moraju raditi najmanje 10 h posle prekida napajanja iz elektroenergetske mree. U sluaju napajanja iz posebnog izvora mora postojati uvek 100% rezervne energije. lan 196 Glavna telefonska centrala sa izlazom na optu telefonsku mreu van podruja rudnika ne sme da se postavlja u podzemne prostorije. lan 197

Prema napajanju, u podzemnim prostorijama koriste se sledei sistemi telefonske mree: 1) sa lokalnom baterijom - "LB" 2) sa centralnom baterijom sa posluivanjem - "CB" 3) sa automatskim biranjem i centralnom baterijom - "CBA" 4) telefonija bez baterije - "BB" 5) radio-telefonija - "RB". lan 198 Telefonija bez baterija moe se upotrebljavati samo kao nevezani ogranak glavne telefonske mree ili kao jedina telefonska mrea u rudniku. lan 199 Telefonski aparati se postavljaju svuda gde to zahteva sigurnost ljudi i sigurnost pogona rudnika (npr.: crpne stanice, glavna razvodna i sklopna postrojenja, glavne trafostanice, glavni jamski ventilatori, glavna mesta transporta i pretovara, zborna mesta za grupu radilita ili za vanija radilita, mesto gde se rukuje eksplozivom, dispeerski centri sigurnosne slube, energetike ili transporta, raskrsnice, eleznike stanice, mesta u rejonima koja su u susedstvu poarnih polja i sl.). Na prometnim mestima (npr. eleznike stanice, raskrsnice) na kojima nije instaliran telefon moraju biti postavljeni natpisi sa oznakom pravca i udaljenosti do najblieg telefonskog aparata. lan 200 Na mesta na kojima je usled buke oteano telefonsko sporazumevanje, telefonski aparati se postavljaju u zatvorene kabine ili u zatitne otvorene zaklone. Zatitni otvoreni zaklon izrauje se od materijala koji apsorbuju buku. Telefonski aparati montirani u zatitnim otvorenim zaklonima moraju imati, pored mikrotelefonske kombinacije, i pomonu slualicu. lan 201 Telefonski aparati u podzemnim prostorijama moraju biti zatvorene izrade i sa zatitom najmanje IP 44. lan 202 Pozivni ureaj telefonskog aparata mora davati prodoran signal. U prostorijama sa intenzivnom bukom pozivni signal mora delovati na posebno jak signalni ureaj sa najmanje 90 dB na 1 m udaljenosti, koji se uklapa sa pozivnim znakom, a isklapa tek podizanjem mikrotelefonske kombinacije ili posebnim delovanjem na signalne ureaje. Pozivni signal posle toga mora biti u stanju da opet uklapa signalni ureaj u sluaju primljenog pozivnog signala. lan 203

Telefonske linije u podzemnim prostorijama izvode se kao dvoilne i izolovane prema zemlji, i to: 1) stalne linije u glavnim hodnicima i povremeno stalne linije - armiranim kablom koji mora poinjati i zavravati u odgovarajuoj razvodnoj kutiji; 2) prenosne ili povremene linije i prikljuci pojedinih telefona stalnog karaktera - savitljivim kablom i izolacijom od gume ili plastine mase. Pojedini spojevi, razvodi i ogranci u telefonskim razvodnim kutijama izvode se posebnim spojkama, mostovima i sl., tako da se kablovski prikljuci ne moraju dirati, s tim da se mostovi, spojke i sl. mogu potpuno odvajati od svih ila kabla bez diranja u kablovske prikljuke. lan 204 Razvodne kutije moraju biti zatvorene izrade, mehanike zatite najmanje IP 44, sa poklopcima koji se mogu otvarati samo pomou alata. Za prostore ugroene eksplozivnom atmosferom razvodne kutije za telefonsku mreu moraju imati mogunost odvajanja od napona svake linije. 22. Prenosiva pogonska sredstva lan 205 Prenosiva pogonska sredstva moraju biti zatvorena i prilagoena promenama poloaja. Ona mogu biti ugraena na druga postrojenja ili posebno izvedena kao sklopne i razvodne baterije koje prate radilite, odnosno ostala prenosiva postrojenja. lan 206 U rudnicima uglja i pogonima ugroenim poarom, prenosiva pogonska sredstva za nazivni napon vei od 220 V prikljuuju se samo savitljivim kablovima. Ako se savitljivi kabl za vreme pogona pomie ili je u pogonu izloen naroitom mehanikom oteenju, a poloen je bez mehanike zatite, mora se zatititi kontrolnom napravom koja iskljuuje napon sa kabla i spreava njegovo ukljuenje pod napon, i to u sluaju: 1) prekida zatitnog provodnika, poveanja otpora ili prekida kontrolnog voda, zbog loih spojeva u stezaljkama ili utinicama; 2) kratkog spoja izmeu kontrolnog provodnika i zatitnog uzemljenja; 3) mehanikog oteenja kabla spolja, pri emu se konstrukcijom kabla mora osigurati da prvenstveno doe do pojava opisanih u ta. 1 i 2 ovog lana. Kontrolna naprava (kontrolnik kabla) ne sme dozvoliti uklop napona ako kablovska elektrina izolacija ne iznosi najmanje 100 W/V nazivnog napona. lan 207 Ako su prenosiva pogonska sredstva sa nazivnim naponom iznad 50 V do 220 V, a telefonski ureaji i induktorski signalni ureaji napona iznad 65 V, koji se za vreme pogona premetaju ili se upotrebljavaju na otkopima, odnosno u otkopnim hodnicima, i prenosni aparati za vulkaniziranje sa

nazivnim naponom iznad 50 V, galvanski odvojeni od energetske mree, moraju se zatititi kontrolnom napravom, koja ih titi od napona greke, odnosno od opadanja izolacije odvojene mree, pre uklopa i za vreme pogona. lan 208 Napojni savitljivi kablovi prenosivih pogonskih sredstava koji se pomiu pod naponom mogu se prikljuivati na prenosiva pogonska sredstva i utikakom napravom, s tim da se na kraju kabla nalazi utinica, a na pogonskom sredstvu utika. Kod prenosivih sredstava snage do 1,2 kW utikaka naprava se moe prikljuiti na jedan od krajeva voda, ali ne na pogonska sredstva kod kojih nema potrebe za odvajanjem kabla. Odseci savitljivog kabla za prenosna pogonska sredstva spajaju se samo pomou utikake naprave. Svako prenosivo pogonsko sredstvo ili vie njih meusobno vrsto povezanih napajaju se posebnim vodom, s tim da se s tog voda, kao i sa samih prenosnih ureaja ne smeju izvoditi ogranci. Mrea koja napaja prenosiva ili runa pogonska sredstva deli se na manja strujna kola koja se napajaju iz posebnih transformatora ili pretvaraa preko utikake naprave. lan 209 Prenosiva pogonska sredstva koja se za vreme pogona mogu pokretati ili prenositi ili odgovaraju uslovima za promenu mesta moraju biti snabdevena daljinskim upravljanjem napona do 50 V, kojim se sa svakog radnog mesta i u svako doba ureaj moe isklopiti sa pogonskog napona. Ova odredba se ne odnosi na rune svetiljke i pogonska sredstva kod kojih struja slui za zagrevanje. Glavni vodovi u dovodu pogonskih sredstava sa nazivnim naponom iznad 220 V na otkopima moraju posle isklapanja biti bez napona. Upravljajua strujna kola u savitljivim vodovima, koji se u pogonu povlae ili prenose i sadre samo provodnike za upravljanje, kao i strujna kola runih svetiljki mogu se napajati samo naponom do 50 V. Upravljajue strujno kolo prenosivog pogonskog sredstva mora biti izvedeno tako da se pri prekidu upravljajueg strujnog kola ureaj isklapa od napona, a pogonski motori moraju ispunjavati uslove iz lana 129 ovog pravilnika. Upravljako strujno kolo prenosivog pogonskog sredstva mora biti kategorisano kao strujno kolo koje ne dozvoljava uklapanja prenosnog pogonskog sredstva u sluaju kratkog spoja u upravljakom strujnom kolu i koje dovodi do isklapanja prenosnog pogonskog sredstva u sluaju prekida ili kratkog spoja u upravljakom strujnom kolu. lan 210 Rune svetiljke moraju biti spojene sa izvorom struje (napajanja) pomou utikake naprave. Ako se rune svetiljke upotrebljavaju u prostorijama akumulatorskih baterija, zatitna mrea svetiljka oblae se izolacionim materijalom. lan 211

Svako strujno kolo prenosivog osvetljenja napajanog iz mree sa naponom preko 50 V mora biti galvanski odvojeno od ostale mree i posebno osigurano od opadanja otpora izolacije ispod 20 W/V. Nazivni napon napajanja preko 220 V nije dozvoljen. lan 212 U instalaciji prenosivog osvetljenja napona iznad 50 V do 220 V svaka druga armatura mora biti rastavljiva utikakom napravom, a kablovi i provodnici spojeni samo utikakom napravom. lan 213 Runi elektrini alat, grejai kablovske mase i lemilice moraju se napajati strujom napona do 220 V, a aparati za vulkanizaciju i zavarivanje strujom napona do 1000 V. lan 214 Pogonska sredstva u otkopnim hodnicima i posebno provetravanim otkopnim pripremama, sa nazivnim naponom preko 1000 V moraju biti zatiena kontrolnikom kojim se prouzrokuje isklapanje napona u napojnom vodu u sluaju njegovog mehanikog ili elektrinog oteenja. U sluaju stalne ugradnje dovodnog voda u posebno provetravane otkopne hodnike, ne mora se postaviti kontrolnik ni posle zavretka radova. 23. Kablovi i vodovi lan 215 Goli i neizolovani vod moe se upotrebljavati samo kao vozna ica, zatitni vod u elektrinim i zatvorenim elektrinim pogonskim prostorijama i kao sabirnica i spojni provodnik u sklopnim i razvodnim postrojenjima sa nazivnim naponom od 1000 V i preko 1000 V. Ako metalna armatura kabla nije obavijena kontraspiralom i ako svi njeni elementi nisu sigurno i vrsto galvanski vezani, metalna armatura se ne sme koristiti kao zatitni vod. Zatitni provodnik mora biti sastavni deo kabla. Presek zatitnog provodnika u kablu mora biti jednak preseku faznih ila kod kablova sa bakarnim provodnikom do 10 mm2, a kod veih preseka, presek zatitnog provodnika mora iznositi najmanje 10 mm2. Ako je elektrina otpornost noseeg ueta kod samonosivih kablova, manja ili jednaka elektrinoj otpornosti faznih ila za preseke do 10 mm2, odnosno ako je jednaka elektrinoj otpornosti bakarnog provodnika, preseka 10 mm2 za fazne provodnike preseka preko 10 mm2, nosea ila se moe koristiti kao zatitni vod. lan 216 Kablovi i izolovani provodnici moraju ispunjavati uslove utvrene propisom o jugoslovenskim standardima za kablove i izolovane vodove za energetske kablove u rudnicima. lan 217 Ako je zatitni provodnik u kablu izolovan, on mora biti obojen uto-zelenom bojom.

Kod konstrukcija gde je zatitni provodnik u poluprovodnoj gumi crne boje, provodnik mora biti oznaen belom tampanom trakom celom duinom i kroz ovaj provodnik ne sme proticati pogonska struja. Pogonskom strujom, u smislu ovog pravilnika, ne smatra se struja kontrolnog, mernog i upravljakog strujnog kola. lan 218 Ako se provodnik troilnog kabla koristi kao vod za uzemljenje, njegova izolacija mora biti zelene ili crne boje. lan 219 Za stalno poloene kablove koriste se armirani kablovi ili kablovi sa zatitnim provodnikom postavljenim koncentrino oko jezgra kabla ili oko svakog provodnika posebno. lan 220 Gumeni ili plastini spoljni zatitni sloj (plat) kabla mora celom svojom duinom biti trajno obojen, i to: 1) crveno - za kablove radnog napona preko 1600 V; 2) uto-zeleno - za kablove radnog napona ispod 1600 V; 3) svetlosivo ili crno - za komandno-signalne ili dojavne kablove; 4) svetloplavo - za samosigurne instalacije. Crveno obojen spoljni zatitni sloj kabla i voda moe se upotrebljavati za radni napon do 1600 V ako je na uvodnom i prikljunom mestu kabla, odnosno voda to oznaeno. uto obojeni spoljni zatitni sloj kabla moe se koristiti u komandno-signalne svrhe ako je na uvodnom i prikljunom mestu kabla oznaeno da su namenjeni za tu svrhu. Odredba iz stava 1 ovog lana ne primenjuje se na kablove i vodove koji ne pripadaju samosigurnim strujnim kolima ako su poloeni u elektrine pogonske prostorije i ako se nalaze na vozilu ili na maini za dobijanje supstancije. lan 221 U rudnicima uglja i pogonima ugroenim poarom, spoljni zatitni omota kablova mora biti izraen od samogasive smee. lan 222 Spoljni zatitni sloj (plat) kabla mora biti mehaniki otporan. Na savitljivim kablovima spoljni zatitni sloj (plat) mora biti homogen i otporan prema cepanju i habanju. lan 223

Elementi metalnog omotaa kabla moraju biti meusobno galvanski spojeni u celom preseku, i to najmanje na duini od 10 prenika kabla, s tim da se metalni omota uraunava u presek zatitnog voda. lan 224 Ako su slobodno okaeni, kablovi i vodovi za polaganje u oknima i hodnicima sa nagibom preko 50o moraju imati najmanje petostruku sigurnost u odnosu na optereenje sopstvenom masom. Ako je kabl najmanje na svakih 6 m rastojanja rastereen, odnosno privren, mora imati trostruku sigurnost samonosivosti u odnosu na optereenje mase slobodno viseeg kabla. a) Dimenzionisanje kablova i vodova lan 225 Dozvoljeno strujno trajno optereenje kablova odreuje se u zavisnosti od preseka kabla i temperature okoline prema tabelama 10 i 11. Odredba iz stava 1 ovog lana ne primenjuje se na kablove poloene na meusobnom rastojanju od najmanje jednog prenika kabla. Tabela 10

Kablovi tipa Nazivni presek provodnika mm2

Kablovi tipa

Nazivni presek XP; XHP; GN EpN EpN provodnika mm2 PP PHP EpP EpHP 0,6/1 0,6/1 3,6/6 0,6/1 3,6/6 0,6/1 3,6/6 kV (A) kV (A) kV (A) kV (A) kV (A) kV (A) kV (A) 18 24 32 40 58 76 99 122 149 24 33 44 55 79 104 135 166 204 62 87 112 137 170 1,5 2,5 4,0 6,0 10,0 16,0 25 35 50 17,5 24 32 41 57 76 101 125 151 90 120 145 175 96 130 160 195 105 140 173 206

1,5 2,5 4,0 6 10 16 25 35 50

70 95 120 150 185

188 226 260 295 337

256 305 351 405 465

210 247 295 355 385

70 95 120 150 185 240

192 232 269 309 353 415

220 265 310 355 405 480

247 305 355 407 469 551

257 313 360 410 469 553

lan 226 Za instalacije na povrini rudnika dimenzionisanje kabla vri se prema propisima za izgradnju nadzemnih elektroenergetskih vodova. Tabela 11 Dozvoljeno strujno optereenje u % vrednostima navedenim u tabeli 10 Temperatura okoline do oC do 1 kV 20 25 30 35 40 45 50 lan 227 Presek kabla prema tabeli 10 mora odgovarati zatiti od preoptereenja i od kratkog spoja prema tabelama 4 i 5, a kablovi u rudnicima uglja i pogonima ugroenim od poara i prema tabeli 6. Maksimalno zagrevanje provodnika u kratkom spoju ne sme biti vee od vrednosti datih u tabeli 11a koloni 2. Uslov iz stava 2 ovog lana ispunjen je ako je trajanje kratkog spoja: k2 t = ------ (s) J2 gde je: 106 100 92 85 75 65 53 6 kV 106 100 93 87 79 71 61

t - trajanje kratkog spoja, u s, J - efektivna vrednost gustine struje kratkog spoja, u A/mm2, k faktor, ije su vrednosti date u tabeli 11a, kada je provodnik od bakra (kolona 3) i aluminijuma - (kolona 4). Tabela 11a Radna temperatura T1 (oC) 1 70 90 90 125 90 85 Max. temperatura kratkog spoja T2 (oC) 2 160 250 250 250 220 200 Faktor "k" za provodnik Bakar Aluminijum (Cu) (Al) 3 4 115 75 142 93 142 93 123 80 130 85 125 81

Vrsta materijala za izolaciju PVC EPR UPET Silikon-guma Butil-guma Papir lan 228

Odreeni presek kabla prema tabeli 10 mora odgovarati padu napona, koji ni za jedno troilo ne sme iznositi vie od 15% u najnepovoljnijem sluaju. Kao najnepovoljniji sluaj, u smislu ovog pravilnika, smatra se pokretanje pogona koji uzrokuje najvei pad napona uz normalno optereenje ostalih troila prikljuenih na tu trafostanicu, osim ako je tehnoloki redosled pokretanja pojedinih pogona odreen samim tehnolokim procesom. Pri proraunu se moraju uzeti u obzir i padovi napona usled induktivne otpornosti ako iznose vie od 10% od vrednosti pada napona usled radne otpornosti kabla. lan 229 Kablovi i vodovi, osim signalnih i dojavnih vodova i vodova samosigurnih strujnih kola, moraju imati najmanje sledee preseke bakarnog provodnika: 1) pri nazivnom naponu do 1 000 V: a) stalno poloeni kablovi i vodovi u svim podzemnim prostorijama ............................................................ 1,5 m2 b) privremeno poloeni kablovi i vodovi u svim podzemnim prostorijama .................................................... 2,5 m2 v) privremeno ili povremeno poloeni vodovi za upravljanje i zatitu, sa vie od pet ila; privremeno ili povremeno poloeni vodovi koji, osim ila za upravljanje i zatitu, sadre i druge ile; vodovi za runi alat u rudnicima i mainskim i elektrinim pogonskim prostorijama koje nisu ugroene eksplozivnim gasovima ......................................................................................... 1,5 m2 2) pri nazivnom naponu veem od 1 000 V:

a) u zatvorenim elektrinim pogonskim prostorijama ................................................................................. 10 mm2 b) u ostalim podzemnim prostorijama ......................................................................................................... 16 mm2 lan 230 Za savitljive kablove koji su povremeno ili privremeno namotani na kalemove, trajno strujno optereenje iz tabele 11 smanjuje se prema broju namotanih slojeva, i to: prvi sloj ............................................................................................................................... na 60% drugi sloj ............................................................................................................................ na 45% trei sloj ............................................................................................................................. na 35% etvrti sloj .......................................................................................................................... na 28% vie od etiri sloja .............................................................................................................. na 25% b) Polaganje kablova i vodova lan 231 Kablovi i vodovi moraju biti poloeni tako da ne sme doi do: 1) torzionog naprezaja i vora-osmice, pri emu se kabl odmotava i namotava tako da se savija samo oko osovine kalema; 2) pritiskanja kabla koje bi mu deformisale presek. Kabl mora biti slobodno poloen ili uvren samo odgovarajuim kablovskim stezaljkama; 3) oteenja od transportnog sredstva. Ako kablovi i vodovi prelaze iznad transportnih sredstava, moraju se preduzeti dopunske zatitne mere da kablovi i vodovi ne padaju (na primer, zasloni). lan 232 Poloeni kablovi i vodovi moraju u svako vreme po celoj duini biti pristupani, osim ako im je potrebna posebna mehanika zatita, i to u sledeim sluajevima: 1) ako su kablovi i vodovi duine do 10 m; 2) ako kablovi i vodovi prolaze kroz buotinu u steni i u ostalim slinim sluajevima. lan 233 Izvan zatvorenih elektrinih pogonskih prostorija nije dozvoljeno trajno polagati kabl na pod. Kablovi i vodovi moraju biti zakaeni u razmacima, po pravilu, od 2 m do 3 m na posebnim kukama i na tolikoj razdaljini od ureaja u pogonu da u sluaju ispadanja sa kuka ne doe do oteenja kabla, odnosno voda. U elektrinim pogonskim prostorijama kablovi mogu biti poloeni i u odgovarajue kablovske kanale. Na opasnim mestima kablovi se moraju osigurati od mehanikih oteenja, na primer od vagoneta ako su poloeni u transportnim hodnicima.

Odredba stava 1 ovog lana ne primenjuje se na kablove zatiene od spoljanjih oteenja odgovarajuim kontrolnicima kao ni na kablove namenjene za builice. lan 234 Stalno poloeni kablovi moraju se privrstiti na razmaku od najvie 6 m, i to tako da je kod vie paralelnih kablova razmak meu njima jednak najmanje preniku susednog debljeg kabla. Kabl se ne sme privrstiti na elemente opreme koji su izloeni potresima, estom premetanju ili zagrevanju. lan 235 Kablovi i vodovi moraju se okaiti ili privrstiti tako da se ne mogu otetiti ni deformisati veanjem ili privrivanjem. lan 236 Kablovi koji prolaze kroz buotine, stene, zidove i sl. ne smeju biti zazidani, nego slobodno poloeni. Pri uvoenju kabla u komore, prolazni otvori moraju biti zaptiveni glinom, peskom ili drugim nezapaljivim materijalom. Pri sprovoenju kablova kroz vrata protiv vode, prolaz kabla mora biti zaptiven gumom. lan 237 (Brisan) lan 238 Savitljivi kablovi koji slue za napajanje elektrinih ureaja za produbljivanje okna, za odvodnjavanje i sl. moraju se privrstiti na nosee elino ue. lan 239 Telekomunikacioni, signalni, komandni i dojavni kablovi, kao i kablovi samosigurnih strujnih kola u stalnim instalacijama moraju biti udaljeni najmanje 100 mm od drugih energetskih kablova i vodova. Kablovi i vodovi niskog napona u stalnim instalacijama moraju biti udaljeni najmanje 100 mm od kablova visokog napona. U nedostatku mesta za smetaj kablova navedena rastojanja se mogu smanjiti, ali ne smeju biti manja od 50 mm. Visokonaponski kablovi polau se, po pravilu, na suprotnu stranu jamske prostorije od ostalih kablova. v) Spajanje i prikljuivanje kablova lan 240 U sluaju spajanja ili prikljuivanja pojedinih provodnika kablova spojna mesta se moraju meusobno trajno i sigurno privrstiti. Za prikljuivanje provodnika upotrebljava se samo spoj kojim se obezbeuje da ne doe do tetnih uticaja (vlage, temperature, praine i sl.). Sigurno i

vrsto spajanje izvodi se pomou vijaka, koncentrinih spojki, klinova, tvrdim lemljenjem, presovanjem, zavarivanjem ili mekim lemljenjem uz mehaniko ojaanje. lan 241 Ako se prikljuuju provodnici preseka veeg od 16 mm2, koristi se odgovarajua kablovska papua, s tim da prikljuni element nije predvien za prikljuak bez kablovske papue. lan 242 Prikljuno ili spojno mesto provodnika kabla ili voda mora imati istu provodnost i izolaciju kao kabl ili vod. Provodnik na prikljunom ili spojnom mestu ne sme biti mehaniki oslabljen, oteen, niti mu se presek moe smanjiti. lan 243 Prikljuna ili spojna mesta moraju biti izvedena tako da razmak meu provodnicima, kao i izmeu njih i ostalih delova bez napona, bude dovoljan i trajno osiguran. lan 244 Zatitni provodnici u kablu ili vodu moraju na prikljunom mestu biti tako prikljueni u odnosu na ostale provodnike da pri eventualnom prinudnom izvlaenju kabla zatitni provodnik bude poslednji razdvojen. Odredba iz stava 1 ovog lana ne primenjuje se na vodove prenosnih pogonskih sredstava zatienih kontrolnicima i na armirane kablove. lan 245 Kablovi se mogu spajati samo odgovarajuim spojnim priborom, odnosno odgovarajuim postupkom za odnosnu vrstu kabla. Kablovske spojnice moraju biti privrene i ne smeju visiti na kablu. Kablovska spojnica mora obezbediti siguran spoj i zatitu provodnika. Proizvoa kablova je duan dati uputstvo za montau kablovskih spojnica i zavretaka, kao i za spajanje kablova prilagoenih rudnikim uslovima. lan 246 Prilikom meusobnog spajanja kablova sa razliitom izolacijom, kojima ne odgovara zajednika zalivna masa, spajanje se izvodi suvo u zatvorenoj kutiji sa osiguranim vijanim stezaljkama. lan 247 Kablovi i vodovi na radilitima, osim kablova samosigurnih strujnih kola, spajaju se samo utikakim napravama ili pomou uvrenih odgovarajuih ormaria. Utikake naprave, osim utikakih naprava nazivnog napona 220 V i nazivne struje 25 A za naizmeninu struju i 6 A za jednosmernu struju, moraju biti blokirane tako da se kontaktni delovi glavnih provodnika rastavljaju ili spajaju samo u neoptereenom stanju, ili tako da je rastavljanje i spajanje mogue samo uz pomo alata ili kljua. Za prikljuak prenosnog troila mogu se upotrebljavati samo utikake kutije sa zatitnim vodom.

Montaa zatitnog voda mora se izvriti pre spajanja glavnih vodova, a demontaa posle rastavljanja. Utika utikake kutije ne sme se utaknuti bez zatitnog kontakta. Kontaktni delovi zatieni od dodira moraju biti zatieni na dovodu. Utika mora onemoguiti odvajanje utikaa od utikake kutije. Nije dozvoljeno postavljanje utikake kutije na grlo sijalice. lan 248 Savitljivi provodnici izolovani gumom sa oteenim spoljanjim slojem mogu se popravljati hladnim ili toplim vulkaniziranjem najvie na pet mesta na duini kabla od 50 m. Popravkom, u smislu stava 1 ovog lana, smatra se popravljanje celog omotaa kabla. lan 249 Savitljivi kablovi prenika preko 30 mm mogu se savijati na prikljunim uvodnicima po radijusu koji je pet puta vei od prenika kabla. lan 250 Armirani kabl spaja se sa savitljivim gumenim kablom preko razvodnog ormaria ili na nain odreen uputstvom proizvoaa. Savitljivi kablovi se mogu meusobno spajati samo sa utikakom napravom ili preko zatvorenog razdelnog ormaria sa osiguranim vijanim stezaljkama. lan 251 U rudnicima sa podzemnom eksploatacijom koriste se kablovi i vodovi navedeni u tabelama 12 i 13. Tabela 12 - Energetski kablovi

Redni broj 1 1

Opis konstrukcije

Oznaka po JUS-u 3

Nazivni napon u V 4

Nain upotrebe 5

Podruje primenjivanja 6 U zatvorenim elektrinim pogonskim prostorijama i ureajima U zatvorenim elektrinim pogonskim

2 Kablovi bez posebnog obeleja

1000 Za stalno polaganje

1.1

Kablovi sa izolacijom i platom Pp 00 od termoplastine mase, prema jugoslovenskom standardu za

energetske kablove

prostorijama i ureajima U zatvorenim elektrinim pogonskim prostorijama i ureajima U zatvorenim elektrinim pogonskim prostorijama i ureajima 6000 Za stalno polaganje U podzemnim prostorijama samo za horizontalno polaganje, u kojima ne postoji opasnost od mehanikog oteenja

1.2

Kablovi sa izolacijom od etilen- EpP 00 propilena i platom od termoplastine mase

1.3

Kablovi sa izolacijom od XP 00 umreenog polietilena i platom od termoplastine mase

Kablovi sa zatitnim provodnikom postavljenim koncentrino preko jezgra kabla

2.1 2.2 2.3 3*

Kao pod 1.1 Kao pod 1.2 Kao pod 1.3 Kablovi sa zatitnim provodnikom raspodeljenim oko svake kablovske ile

PP 40 EpP 40 XP 40 6000 Za stalno polaganje U podzemnim prostorijama samo za horizontalno polaganje, u kojima ne postoji opasnost od mehanikog oteenja

3.1 3.2 3.3

Kao pod 1.1 Kao pod 1.2 Kao pod 1.3

PP 80 (PHP 80) EpP 80 (EpHP 80) XP 80 (XHP 80) 1000 Za stalno polaganje Kao pod 3

4 4.1

Kablovi sa armaturom preko unutranjeg plata Kao pod 1.1, 1.2 i 1.3, sa PP 41 armaturom od dve eline trake EpP 41 XP 41 Kao pod 1.1, 1.2 i 1.3, sa armaturom od pocinkovanih okruglih elinih ica i otvorenom zavojnicom od PP 44 EpP 44 XP 44

4.2

U podzemnim prostorijama za horizontalno i vertikalno polaganje

eline trake motanom u suprotnom smeru

4.3

Kao pod 1.1, 1.2 i 1.3, sa armaturom od pocinkovanih pljosnatih elinih ica i otvorenom zavojnicom od eline pocinkovane trake motanom u suprotnom smeru

PP 45 EpP 45 XP 45

i na mestima gde postoje vee visinske razlike, ukljuujui i metanske jame U podzemnim prostorijama za horizontalno i vertikalno polaganje, ukljuujui i metanske jame 6000 Za stalno 10000 polaganje

5*

Kablovi sa slabo provodljivim slojem preko provodnika i preko izolacije i sa elektrinom zatitom oko svake ile Kao pod 1.1, 1.2 i 1.3, sa PHP 81 EpPH armaturom od ove eline trake 81 XHP 81 preko jezgra kabla

5.1

U podzemnim prostorijama samo za horizontalno polaganje, u kojima ne postoji opasnost od mehanikog oteenja, ukljuujui i metanske jame U podzemnim prostorijama za horizontalno i vertikalno polaganje, ukljuujui i metanske jame U podzemnim prostorijama za horizontalno i vertikalno polaganje, ukljuujui i metanske jame

5.2

Kao pod 1.1, 1.2 i 1.3, sa armaturom od pocinkovanih okruglih elinih ica preko jezgra kabla i otvorenom zavojnicom od pocinkovane eline trake

PHP 84 EpHP 84 XHP 84

5.3

Kao pod 1.1, 1.2 i 1.3, sa armaturom od pocinkovanih pljosnatih elinih ica preko jezgra kabla i otvorenom zavojnicom od pocinkovane eline trake

PHP 85 EpHP 85 XHP 85

Teki rudarski kablovi sa izolacijom na bazi prirodne, sintetike ili etilen-propilenske gume, sa unutranjim platom od gume i spoljnim platom na bazi polihloroprenskog kauuka (unutranji i spoljanji plat

mogu da budu uraeni u jednom sloju) 6.1 Kao pod 6, prema GN 50 EpN 50 jugoslovenskim standardima za rudarske kablove Premetanje U podzemnim je dozvoljeno prostorijama po potrebi nemetanskih jama i metanskim jamama I stepena opasnosti 1000 U podzemnim prostorijama za neposredno napajanje raznih maina, ureaja i aparata, ukljuujui i metanske jame 750

6.2

Kao pod 6, sa zatitnim GN 55 EpN 55 provodnikom koncentrino postavljenim preko jezgra kabla, prema jugoslovenskim standardima za rudarske kablove

EpN (GN) 55,1 kV 1 - fazni provodnik 2 - unutranji plat 3 - zatitni provodnik 4 - spoljni plat 6.3 Kao pod 6, sa zatitnim GN 53 EpN 53 provodnikom koncentrino postavljenim oko svake ile, uz mogunost ugraivanja komandnih ila, prema jugoslovenskim standardima za rudarske kablove EpN (GN) 53,1 kV 1000 U podzemnim prostorijama za neposredno napajanje raznih maina, ureaja i aparata, ukljuujui i metanske jame

1 - fazni provodnik 2 - zatitni provodnik 3 - unutranji plat 4 - spoljni plat 6.4 Kao pod 6, samo sa skraenim korakom pouenja ila prema jugoslovenskom standardu za rudarske kablove GN 58 EpN 58 750 U podzemnim prostorijama za napajanje builica, ukljuujui i metanske jame

7 7.1

Teki rudarski kablovi kao pod 6 Kao pod 7, samo to je preko GN 60 EpN 60 izolacije postavljen sloj od poluprovodnog materijala i to je zatitni provodnik obavijen poluprovodnim materijalom, prema jugoslovenskim

1000

U podzemnim prostorijama za napajanje raznih maina i ureaja, ukljuujui i metanske jame

standardima za rudarske kablove EpN(GN) 60,1 kV 1 - fazni provodnik 2 - zatitni provodnik 3 poluprovodnika traka 4 - spoljni plat 7.2 Kao pod 7, samo je zatitni GN 61 EpN 61 provodnik podeljen u tri jednaka dela i postavljen u meuprostorima faznih ila, prema jugoslovenskim standardima za rudarske kablove EpN (GN) 61,1 kV 1000 U podzemnim prostorijama za napajanje raznih maina i ureaja, ukljuujui i metanske jame

1 - fazni provodnik 2 - zatitni provodnik 3 - poluprovodnika traka 4 - unutranji plat 5 - spoljni plat 7.3 Kablovi kao pod 7, sa dva GN 62 EpN 62 komandna provodnika i sa jednim zatitnim provodnikom obavijenim poluprovodnim slojem postavljenim u treem meuprostoru, prema jugoslovenskim standardima za rudarske kablove EpN(GN) 62,1 kV 1000 U podzemnim prostorijama za napajanje raznih maina, builica i ureaja, ukljuujui i metanske jame

1 - fazni provodnik 2 - zatitni provodnik 3 - poluprovodna traka 4 - unutranji plat 5 - komandni provodnik 6 - spoljni plat 8 Kao pod 6, samo to je preko EpN 63* GN izolacije postavljen sloj od 63 poluprovodnog materijala, u meuprostorima izmeu faznih ila - dve komandne i jedna kontrolna ila, a preko unutranjeg plata koncentrino-zatitni sloj, prema jugoslovenskim standardima za rudarske kablove EpN 1000 Premetanje U podzemnim je dozvoljeno prostorijama za po potrebi neposredno napajanje kombajna i pokretnih maina sa prikljukom na kablovski kontrolnik i daljinskim upravljaem pogona, kao i za otkopnu rasvetu, ukljuujui i

metanske jame (GN) EpN 63,1 kV 1- fazni provodnik 2 - komandni i kontrolni provodnik 3 - kontrolni provodnik 4 - poluprovodna traka 5 - unutranji plat 6 - zatitni provodnik 7 - spoljni plat * Najvei dozvoljeni radni napon 1600 V 9 Visokonaponski rudarski kabl sa EpN 64 1000 Premetanje ekranom provodnika, izolacijom je dozvoljeno od etilen-propilena, unutranjim po potrebi platom od gume, koncentrinom elektrinom zatitom, omotom od izolacionih traka, komandnim provodnikom koncentrino postavljenim i spoljnim platom od polihloroprena, prema jugoslovenskim standardima za rudarske kablove EpN 64,6 kV EpN 64,6 kV 1 - fazni provodnik 2 - unutranji plat 3 - koncentrini zatitni provodnik 4 - izolacione i poluprovodnike trake 5 - koncentrini komandni provodnik 6 - spoljni plat Visokonaponski rudarski kabl, EpN 65 sa ekranom provodnika, izolacijom od etilen-propilena, ekranom izolacije, unutranjim platom od poluprovodne gume, zatitnim provodnikom koncentrino postavljenim, omotom od izolacionih traka, komandnim provodnikom koncentrino postavljenim i spoljnim platom od polihloroprena, prema jugoslovenskim standardima za rudarske kablove EpN 65,6 kV U podzemnim prostorijama za razvod elektrine energije, ukljuujui i metanske jame

10

6000 Premetanje Kao pod 9 je dozvoljeno po potrebi

10000 " EpN 65,6 Kv

Kao pod 9, ali samo za nemetanske jame

1 - fazni provodnik 2 - unutranji poluprovodni plat 3 - koncentrini zatitni provodnik 4 - izolacione i poluprovodne trake 5 - koncentrini komandni provodnik 6 - spoljni plat

Tabela 13 - Telekomunikacioni kablovi Redni broj 1 1 Oznaka po JUS-u 3 Nazivni napon u V 4 Nain upotrebe 5 Podruje primenjivanja 6 U zatvorenim pogonskim prostorijama i ureajima u jamskim prostorijama, ukljuujui i metanske jame bez mehanikih oteenja

Opis konstrukcije

2 Kablovi bez posebnog obeleja

1000 Za stalno polaganje

1.1

1.2

Kablovi sa izolacijom i platom PP 00 od termoplastine mase, prema jugoslovenskim standardima za energetske kablove Kablovi sa izolacijom od etilen- EpP 00 propilena i platom od termoplastine mase

1.3

Kablovi sa izolacijom od XP 00 umreenog polietilena i platom od termoplastine mase

U zatvorenim pogonskim prostorijama i ureajima u jamskim prostorijama, ukljuujui i metanske jame bez mehanikih oteenja U zatvorenim pogonskim prostorijama i ureajima u jamskim prostorijama, ukljuujui i metanske jame bez mehanikih oteenja

Kablovi sa armaturom preko unutranjeg plata

1000 Za stalno polaganje

2.1

Kao pod 1.1, 1.2 i 1.3, sa PP 41 armaturom od dve eline trake EpP 41 XP 41

2.2

Kao pod 1.1, 1.2 i 1.3, sa armaturom od pocinkovanih okruglih elinih ica i otvorenom zavojnicom od eline trake motanom u suprotnom smeru

PP 44 EpP 44 XP 44

2.3

Kao pod 1.1, 1.2 i 1.3, sa PP 45 armaturom od pocinkovanih EpP 45 pljosnatih elinih ica i XP 45 zavojnicom od dve eline trake Rudniki telekomunikacioni kablovi 1) Sa PE izolacijom, unutranjim TP 34-OV PVC omotaem, omotom od 2) pocinkovanih okruglih elinih N x 2 x 0,8 + 1 ica i spoljnim PVC omotaem x 1,4 sa paricama i jednom signalnom uto-zelenom ilom Sa PE izolacijom, unutranjim TP 34-CV PVC omotaem, opletom od 2) pocinkovanih pljosnatih elinih N x 2 x 0,8 + 1 ica i spoljnim PVC omotaem x 1,4 sa paricama i jednom utozelenom ilom Sa PE izolacijom, unutranjim TP 33-CP PE omotaem, opletom od 2) 225

U zatvorenim pogonskim prostorijama i ureajima u jamskim prostorijama, ukljuujui i metanske jame bez mehanikih oteenja U podzemnim prostorijama samo za horizontalno polaganje, na mestima na kojima ne postoji opasnost od mehanikog oteenja, ukljuujui i metanske jame U prostorijama za horizontalno i vertikalno polaganje i na mestima gde postoje vee visinske razlike, ukljuujui i metanske jame Za horizontalno i vertikalno polaganje

3.1

3.2

225

Za stalno U podzemnim polaganje i prostorijama, dozvoljeno ukljuujui i premetanje s metanske jame jednog na drugo mesto " "

3.3

225

Za stalne i

"

pocinkovanih pljosnatih elinih N x 2 x 0,8 + 1 ica i spoljnim PE omotaem sa x 1,4 paricama i jednom signalnom ilom 4 4.1 Rudniki signalni kablovi 1) Sa PE izolacijom, unutranjim TP 34-OV PVC omotaem, opletom od 3) pocinkovanih pljosnatih elinih M x 1 x 1,4 + 1 ica i spoljnim PVC omotaem x 1,4 sa signalnim ilama i jednom uto-zelenom ilom Sa PE izolacijom, unutranjim TP 34-OV PVC omotaem, opletom od 3) pocinkovanih pljosnatih elinih M x 1 x 1,4 + 1 ica i spoljnim PVC omotaem x 1,4 sa signalnim ilama i utozelenom ilom Sa PE izolacijom, unutranjim TP 33-CP PE omotaem, opletom od 3) pocinkovanih pljosnatih elinih M x 1 x 1,4 + 1 ica i spoljnim PE omotaem sa x 1,4 signalnim ilama i jednom utozelenom ilom

povremene instalacije

225

4.2

225

4.3

225

Za stalno U podzemnim polaganje i prostorijama, dozvoljeno ukljuujui i premetanje s metanske jame jednog na drugo mesto Za stalno U podzemnim polaganje i prostorijama, dozvoljeno ukljuujui i premetanje s metanske jame jednog na drugo mesto Za stalne i " povremene instalacije

5 5.1

5.2

Rudniki kombinovani signalnotelekomunikacioni kablovi 1) Sa PE izolacijom, unutranjim TP 34-OV 375/225 PVC omotaem, omotom od 3) pocinkovanih okruglih elinih M x 1 x 1,4 + ica i spoljnim PVC omotaem TP sa paricama, signalnim ilama i 2) jednom uto-zelenom ilom N x 2 x 0,8 + 1 x 1,4 Sa PE izolacijom, unutranjim TP 34-CV 375/225 PVC omotaem, opletom od 3) pocinkovanih pljosnatih elinih M x 1 x 1,4 + ica i spoljnim PVC omotaem TP sa paricama, signalnim ilama i 2) jednom uto-zelenom ilom N x 2 x 0,8 + 1 x 1,4

"

"

"

5.3.

Sa PE izolacijom, unutranjim TP 33-CP 375/225 Za stalne i PE omotaem, opletom od 3) povremene pocinkovanih elinih pljosnatih M x 1 x 1,4 + instalacije ica i spoljnim PE omotaem sa TP paricama, signalnim ilama i 2) jednom uto-zelenom ilom N x 2 x 0,8 + 1 x 1,4 Radio-frekventni kablovi sa RF 75 RF 50 Premetanje izolacijom od polietilena, Prema dozvoljeno

U podzemnim prostorijama, ukljuujui i metanske jame

U podzemnim prostorijama

opletom od bakarnih ica i odgovarajuem platom od PVC, impendanse 50 JUS ili 75 24. Elektrina i ostala vua a) Postrojenja vozne ice lan 252

po potrebi

Za napajanje elektrinih lokomotiva preko vozne ice koristi se samo jednosmerni napon, koji ne sme biti vei od 600 V. lan 253 Na voznoj ici i napojnom vodu, ako postoji, ne sme doi do pada napona veeg od 30% od nazivnog napona. Presek vozne ice ne sme biti manji od 50 mm2. lan 254 Visina gole ice, raunajui od gornje ivice ine, ne sme biti manja od 2,2 m. Ako navedenu visinu nije mogue postii, visina vozne ice od gornje ivice ine moe iznositi 1,8 m, s tim da se moraju preduzeti sledee zatitne mere, i to: 1) zatita vozne ice izolacionim ili tee zapaljivim materijalom; 2) postavljanje signala da je vod pod naponom, koji se moraju videti sa svakog mesta u hodniku sa voznom icom kroz koji prolaze ljudi. Ako vozna ica prolazi kroz specijalne prolaze (npr. kroz vodna ili ventilaciona vrata), ona se moe postaviti na visinu od najmanje 1,8 m, s tim da se na oba prilaza postave signali da je vozni vod pod naponom. lan 255 Ako je vozna ica nezatiena, udaljenost dela oduzimaa struje koji je pod naponom od metalnih delova (profila, cevi, kablova itd.) u visini vozne ice iznosi najmanje 10 cm. Udaljenost vozne ice od zapaljive drvene podgrade krova prostorije iznosi najmanje 20 cm. Udaljenost vozne ice od prirodnog krova, kada je podignuta oduzimaem struje, ne sme biti manja od 5 cm. Udaljenost od metalnih delova mora iznositi najmanje 10 cm. lan 256 Vozna ica se postavlja na keramike ili njima sline izolatore. Kod postrojenja sa voznom icom kod kojih se ine upotrebljavaju kao povratni vod, ice za veanje i natezanje, kao i drugi pribor za veanje moraju biti izolovani od ostalih metalnih delova. Vozna ica mora biti elastino privrena.

Izuzetno u rudnicima metalinih ruda gde su povoljni uslovi vozna ica moe se kruto privrstiti (postaviti). lan 257 Na kraju vozne ice mora se postaviti graninik da stena ili drugi delovi ne bi doli pod napon kad se sa oduzimaem doe do kraja. Kraj vozne ice se oznaava posebnom svetiljkom, koja se mora razlikovati od signalne ili rasvetne svetiljke. lan 258 Potpuni kratki spoj na bilo kom mestu vozne ice mora se prekinuti bez usporenja, a oteeni deo mree moe se ponovo staviti pod napon posle 5 do 10 s. Ako ponovo doe do prekida, oteeni deo mree se ne sme stavljati pod napon dok se ne odstrani kvar. lan 259 Najvie na svakih 1 000 m vozne ice mora biti postavljena rastavljaka naprava. Svaki ogranak vozne ice od glavne pruge, ako je dui od 100 m, mora na poetku imati rastavljaku napravu. Poloaj rastavljake naprave mora biti spolja vidljiv, a njegovo kuite mora biti metalno i spojeno sa inama. Rastavljai ne smeju biti premoeni strujnim oduzimaem. Odvajanje napojnih vodova od izvora energije mora biti omogueno, a odvajanje od napojnih taaka - samo ako su te take udaljene od izvora energije vie od 100 m. lan 260 Za poprena spajanja, koja slue za izjednaenje napona izmeu voznih ica, upotrebljavaju se samo izolirani vodovi. lan 261 Na prilazima pruzi sa postrojenjem vozne ice moraju biti postavljeni svetlei natpisi razliito obojeni od ostalih signalnih svetiljki koji upozoravaju da je vozna ica pod naponom. lan 262 Postrojenje sa dvopolno poloenom voznom icom mora biti snabdeveno ureajem za kontrolu izolacije, koji postrojenje vozne ice isklapa sa napona ako izolacioni otpor padne ispod 100 W/V. b) Pruge i kolosek za postrojenje vozne ice lan 263 Pragovi, ine, skretnice i njihovi spojevi, kao i spojni elementi moraju biti takvi da izdravaju optereenje predvienih transportnih sredstava da usled lomova ne bi dolo do opasnih lutajuih struja. lan 264

Kod postrojenja sa povratnim vodom preko ina, svi spojevi ina moraju imati siguran elektrini spoj dovoljno provodljiv i mehaniki otporan. ine se, po pravilu, spajaju varenjem, a ako ine nisu spojene varenjem, spoj ine premotava se sigurnim spojnim mostom tako da elektrini otpor svakog spoja ne bude vei od otpora jedne ine ugraenog profila duine 6 m. U razmacima najvie od 50 m ine pruge moraju biti meusobno metalno spojene pomou eline pocinkovane trake preseka najmanje 50 mm x 5 mm varenjem ili na drugi odgovarajui nain. Krajnje take skretnica i raskrsnica premouju se jakim pocinkovanim trakama ili na neki drugi nain kojim je osigurano da otpor spoja ne prelazi otpor jedne ine ugraenog profila duine 6 m. lan 265 ine elektrovue ne smeju se spajati sa optom mreom zatitnog uzemljenja, sa cevovodima i sl. ili sa inama pruge koja nema voznu icu. Armature kablova koji napajaju mreu vozne ice jednosmernom strujom ne smeju se spajati sa optom mreom zatitnog uzemljenja. lan 266 Ako je pruga vozne ice opremljena signalnim svetiljkama koje slue vunom pogonu, postavljeni optiki signali moraju biti samo zelene, crvene i ute svetlosti. Svetiljke za druge svrhe ne smeju biti izvedene tako da bi se mogle zameniti sa signalnim svetiljkama. lan 267 Na stanicama gde u vagonete za vreme vonje ulaze i izlaze ljudi, vozna ica mora biti bez napona. Uklopljenost ili isklopljenost napona na voznoj ici oznaava se optikim signalom vidljivim sa svakog mesta u vozu, s tim da se umesto signala u tu svrhu mogu koristiti i svetlei natpisi, osim ako je vozna ica zatiena od nenamernog dodira. 25. Lokomotive Akumulatorske lokomotive lan 268 Na lokomotivama se upotrebljavaju teki izolovani vodovi sa gumenim platom i sa platom od otpornih vetakih masa, prema tabelama 12 i 13. Vodovi moraju biti zatieni od mehanikog oteenja. Izolacija vodova mora biti zatiena od maziva, kiselina, luina i zagrejanih otpornika. Najmanji presek voda od kontrolera do motora kod jednosmerne struje motora do 100 A iznosi 25 mm2, kod jednosmerne struje motora od 150 A iznosi 35 mm2, a kod jednosmerne struje motora od 200 A iznosi 50 mm2. Najmanji presek voda od baterije do kontrolera mora biti jednak presecima kod jednosmerne struje motora pomnoenim brojem motora. lan 269

Zatita vodova glavne struje na lokomotivi od delovanja struje kratkog spoja postavlja se u vod izmeu baterije i kontrolera. Vodovi glavne struje na lokomotivi ne tite se od preoptereenja ako motori na granici klizanja sa koeficijentom trenja 0,25 ne uzimaju struju veu od struje za jednosmerni rad motora pomnoene sa 2,5. Lokomotive sa napajanjem preko vozne ice (trolej-lokomotive) lan 270 Elektrine lokomotive sa oduzimaem struje grade se samo za jednosmernu struju i za napone do 600 V. lan 271 Oduzima struje mora biti izraen tako da se sa mesta rukovanja moe bez opasnosti spustiti i uvrstiti. Svi delovi oduzimaa struje koji su pod naponom moraju biti izolovani, osim kliznih komada ili kliznih papuica. Svi metalni delovi oduzimaa koji nisu pod naponom provodljivo se spajaju sa noseom konstrukcijom lokomotive. lan 272 Kod oduzimaa struje koji nemaju ogranienja sa strane, raspoloiva irina mora iznositi najmanje 300 mm. Pri odstupanju u pogledu visine gornjeg voda od normalnog poloaja u granicama 100 mm, oduzima struje mora raditi bez eventualnog zadravanja. Stremenasti oduzimai moraju se preklopiti kad se promeni pravac vonje. U lokomotivskoj vui ne mogu se koristiti koturasti ili valjkasti oduzimai. lan 273 Na trolej-lokomotivama upotrebljavaju se teki izolovani vodovi sa gumenim platom, posebno izgraeni za rudnike, i teki izolovani vodovi sa platom od otpornih vetakih masa, prema tabelama 12 i 13 ovog pravilnika. Goli neizolovani vodovi smeju se upotrebljavati samo za prikljuivanje delova koji su provodljivo spojeni sa pogonski uzemljenim polom. Izolovani vodovi moraju biti zatieni od mehanikog oteenja, a njihova izolacija mora biti zatiena od dejstva maziva, kiselina, luina i zagrejanih otpornika. lan 274 Najmanji presek voda od kontrolera do motora kod jednosmerne struje motora od 100 A iznosi 25 mm2, kod jednosmerne struje motora od 150 A iznosi 35 mm2, kod jednosmerne struje motora od 200 A iznosi 50 mm2, kod jednosmerne struje motora od 250 A iznosi 75 mm2 i kod jednosmerne struje motora od 300 A iznosi 95 mm2.

Najmanji presek voda od oduzimaa do kontrolera jednak je presecima kod jednosmerne struje motora pomnoenim brojem motora. lan 275 Zatita vodova glavne struje na lokomotivi od delovanja struje kratkog spoja postavlja se u blizini oduzimaa, a u vodu - izmeu oduzimaa i kontrolera, pri emu se ne sme koristiti topljivi osigura. Vodovi glavne struje na lokomotivi ne tite se od preoptereenja ako motori na granici klizanja sa koeficijentom trenja 0,25 ne uzimaju struju veu od struje za jednosatni rad motora pomnoene sa 2,5. lan 276 Strujni vodovi za konicu moraju se iskopavati samo u kontroleru, i njihov presek mora biti isti kao presek strujnih vodova u motoru. lan 277 Lokomotive moraju celom duinom kabine imati metalni krov, koji mora biti spojen s podvozjem. Kombinovane lokomotive lan 278 Za kombinovane lokomotive vae odredbe za lokomotive sa oduzimaem struje iz vozne ice i za akumulatorske lokomotive. lan 279 Konstrukcija lokomotive ne sme omoguavati da oduzima stoji pod naponom kad nestane napona u voznoj ici, kad on isklizne ili kad se povue sa ice. 26. Elektrino zavarivanje lan 280 Pri elektrinom lunom zavarivanju, napon praznog hoda elektrinog izvora (generatora) ne sme biti vei od 65 V. Ruke na drau elektroda moraju biti u celini izolovane. lan 281 Ako je agregat za zavarivanje prikljuen na voznu icu jamske lokomotive kod koje ine slue kao povratni vod, pogonski motor agregata prikljuuje se na ine pomou izolovane ice, s tim da kuite motora mora biti uzemljeno na uzemljeni zatitni vod. lan 282 Uzemljeni pol izvora struje za zavarivanje spaja se sa komadom koji se vari posebnim vodom. Elastini spojevi komada koji se vari vodom pomou kuita sa oprugama nisu dozvoljeni.

27. Elektrino paljenje mina lan 283 Kao izvori struje za paljenje mina koriste se: 1) runi elektrini ureaji za paljenje mina; 2) stacionirani elektrini ureaji, napajani strujom iz posebnog izvora samo za automatsko programirano paljenje, bilo dela jame ili cele jame. Izvori za paljenje mina u ugljenokopima i pogonima koji su ugroeni poarom moraju pri najveem otporu strujnog kola prikljuenih upaljaa osigurati strujni impuls intenziteta najmanje 1 A, sa strminom porasta najvie 1 ms i uz trajanje impulsa najvie 4 ms, s tim da energija impulsa ne bude manja od 3 Ws a za kondenzatorske maine 1,5 mWs/W. lan 284 Za spajanje upaljaa sa izvorom struje upotrebljavaju se itavom duinom izolovani vodovi prema propisima za elektrino paljenje mina. Mrea vodova za paljenje mina kod automatskog centralnog paljenja izvodi se posebnim kablovima u kojima ne sme biti drugih strujnih krugova koji ne slue paljenju mina. lan 285 Linijom za paljenje mina smatraju se, u smislu ovog pravilnika, vodovi kola koji spajaju ureaj za paljenje sa upaljaima. Pri produbljivanju okna, linija za paljenje izvodi se pomou ueta na bubnju ili savitljivog voda ekvivalentnog vodovima prema tabelama 12 i 13 ovog pravilnika. Vodovi za paljenje ne smeju se postavljati pored ostalih kablova i vodova. Linije za paljenje ne mogu biti postavljene unutar jednog vieilnog kabla ili savitljivog voda s drugim provodnicima elektroenergije ili teletehnike. lan 286 Elektrino paljenje mina upotrebom mostnih upaljaa moe se vriti na radilitima na kojima intenzitet lutajuih struja, meren priborom unutranjeg otpora od 3 do 5 W ne prelazi 0,06 A. Ako je za merenje uzet ampermetar drugog otpora, njegovi rezultati preraunavaju se na unutranji otpor od 3 do 5 W. lan 287 Za zatitu upaljaa od uticaja lutajuih struja, u liniju za paljenje u blizini izvora struje umee se most za kratko spajanje. Mesto prikljuka upaljaa kratko se spaja sa linijom za paljenje drugim mostom. lan 288 Na jedan izvor za paljenje mina ne sme se prikljuiti vei broj upaljaa od broja za koji je izvor graen.

Kod runih elektrinih izvora upaljai se ne smeju spajati paralelno sa izvorom. Kod centralnog automatskog paljenja mogu se postaviti i paralelni ogranci, ako je sistemom prethodno obezbeena kontrola ispravnog otpora svih prikljuenih upaljaa. Ispravnost otpora strujnog kola mora se kontrolisati pre paljenja samo ommetrom. lan 289 U podzemnim prostorijama koje nisu u direktnoj vezi sa spoljnim prostorom preko okna spajanje upaljaa za paljenje mina moe se vriti samo ako na povrini u tom trenutku nema atmosferskih pranjenja. V ELEKTRINA POSTROJENJA, UREAJI I INSTALACIJE U RUDNICIMA UGROENIM OPASNIM GASOVIMA I PRAINAMA lan 290 Svaka prostorija u metanskoj jami razvrstava se u jedan od dva stepena opasnosti od metana prema propisu o tehnikim normativima za podzemnu eksploataciju uglja i prema odgovarajuim jugoslovenskim standardima. Prostorije II stepena opasnosti u kojima postoje uslovi za mehanika oteenja elektrinih ureaja smatraju se prostorijama sa posebno tekim uslovima rada, odnosno to su svi otkopi i radilita sa separatnim provetravanjem. lan 291 U prostorijama I stepena opasnosti mogu se upotrebljavati elektrini ureaji koji nisu izraeni kao protiveksplozijski zatieni ali odgovaraju uslovima okoline, dok se u prostorijama II stepena opasnosti upotrebljavaju samo protiveksplozijski zatieni elektrini ureaji. lan 292 U metanskim jamama mogu se upotrebljavati elektrine mree sa najviim nazivnim naponom od 6000 V. lan 293 U metanskim jamama upotrebljavaju se sledei elektrini ureaji: 1) u prostorijama I stepena opasnosti - ureaji bez protiveksplozijske zatite, koji su izraeni za uslove rada u rudnicima, moraju imati mehaniku zatitu najmanje IP 43, a otpornost na udar mora biti, i to: - na mestima sa tekim uslovima rada najmanje 10 J; - na ostalim mestima 4 J, to se mora dokazati izvetajem o ispitivanju; 2) u prostorijama II stepena opasnosti - protiveksplozijski zatitni elektrini ureaji u sledeim vrstama protiveksplozijske zatite - do granice koncentracije jamskog gasa kod koje se iskljuuje napon mree tog dela jame ili cele jame:

Exde - neprodorni oklop s indirektnim uvodom i prikljune kutije iji delovi pod naponom moraju odgovarati uslovima jugoslovenskog standarda za poveanu sigurnost; - sklopni aparati daljinski upravljani ili s automatskom elektrinom zatitom samo u kuitima sa elektrinim zatvaranjem i blokadom da se moe staviti i drati pod naponom samo pri potpuno ostvarenoj protiveksplozijskoj zatiti; Exia I - samosigurnost kategorije "ia" ili "ib" bez ogranienja; Exib I Exe I - poveana sigurnost prikljune kutije i sabirniki ormarii s komponentama u odgovarajuoj vrsti zatite. Svetiljke se mogu koristiti samo ako su mehaniki prilagoene uslovima rada; Exm I - ugraene komponente od vrstog materijala moraju biti s dovoljnom mehanikom zatitom s obzirom na uslove upotrebe, a celi ureaj (oznaka x) mora biti prilagoen uslovima rada; Exp I - Upotreba je dozvoljena izuzetno ako je pouzdano osiguran dotok nezagaenog vazduha, to znai u blizini stepena I ako je iskljuena mogunost da doe do zagaenja dovodnog vazduha, jamskim gasom ili uz natpritisak ostvaren inertnim gasom iz posebnog izvora. Uslovi upotrebe moraju biti odreeni a ureaj posebno oznaen; Exp I - zatita uz prikljune kutije u izvedbi Exd ili Exe s elektrinom izolacijom poveana sigurnost; Exs I - prema odgovarajuim propisima o jugoslovenskim standardima. Za sve ove ureaje mrea na koju se prikljuuju mora biti izvedena tako da se prikljuivanje ili razdvajanje vri u beznaponskom stanju. lan 294 Preko dozvoljenih granica koncentracije jamskog gasa u pogonu mogu ostati: a) samosigurni ureaji sa vlastitim izvorom napajanja kategorije Exib I koji nisu prikljueni na mreu; b) kategorisana strujna kola kategorije Exa I; v) samosigurni ureaji kategorije "ia" sa vlastitim izvorom napajanja koji su prikljueni na mreu sistema IT, sa trajnom kontrolom izolacije, kategorisanim kolom (a) i brzodelujuom zemljospojnom zatitom prema lanu 37 ovog pravilnika. Napajanje spolja ili iz neugroenog dela jame do ureaja mora se vriti odvojenim oklopljenim kablom iz izvora koji ne napajaju ugroeni deo jame. Napajanje se mora iskljuiti pri prekoraenju dozvoljene koncentracije metana u vazduhu u svim polovima, ukljuujui i uzemljenje, sklopnom napravom za nazivni napon mree. Veza sa ureajima za isklapanje energetske mree ili sa sistemom za prenos podataka mora se ostvariti pomou "veznog lana" sa strujnim kolom kategorije "ia"; g) sistemi za daljinski prenos podataka izvode se posebnom mreom sa armiranim kablovima i galvanski odvojeni od ostalih sistema ili strujnih kola. Sva strujna kola sistema moraju biti kategorije Exia i moraju biti zatiena od atmosferskog pranjenja. Kola koja ostaju pod naponom u ugroenom prostoru moraju biti kategorije "ia". Izvor mora biti zatien od atmosferskog pranjenja i prenapona.

lan 295 U jamama iji su delovi ugroeni eksplozivnim jamskim gasom upotrebljavaju se protiveksplozijski zatieni elektrini ureaji, kao i u neugroenim delovima jame koji su pod uticajem prostora II stepena opasnosti. Rasvetni i telefonski ureaji moraju u takvim jamama biti protiveksplozijski zatieni i u neugroenim delovima jame. lan 296 U ugroenom delu metanske jame moraju se iskljuiti elektrina postrojenja kad koncentracija metana u izlaznoj ventilacionoj struji pree maksimalno dozvoljenu koncentraciju. lan 297 U metanskim jamama ne mogu se upotrebljavati kablovi i provodnici izraeni od aluminijuma. a) Separatno provetravane prostorije lan 298 U separatno provetravanim prostorijama moraju se koristiti elektrini ureaji u S izvedbi. lan 299 Elektromotori ventilatora koji slue za separatno provetravanje postavljaju se na mesta kroz koja struji vazduh u kojem je koncentracija metana manja od maksimalno dozvoljene koncentracije za odnosnu prostoriju, s tim da se pre stavljanja pod napon utvrdi ispravnost izolacionog otpora instalacije. lan 300 Kod prekida separatnog provetravanja ili nedovoljnog separatnog provetravanja mora se iskljuiti napon elektrine instalacije u separatno provetravanom delu. Ponovni uklop napona moe nastupiti neposredno nakon uspostavljanja separatnog provetravanja samo ako je prekid bio dovoljno kratak da se nije mogla poremetiti provetrenost separatno provetravanog dela. Pre stavljanja pod napon elektrinih instalacija i ureaja mora se utvrditi: 1) da li je separatno provetravani deo provetren; 2) da li koncentracija metana ne prelazi dozvoljenu granicu; 3) da li elektrina instalacija odgovara odredbama lana 29 ovog pravilnika i 4) da li su kablovi koji se u pogonu pomiu neoteeni. lan 301 (Brisan) b) Izbor zatite pojedinih ureaja

lan 302 Cevni ventilatori i builice upotrebljavaju se samo u protiveksplozijskoj zatiti - neprodorni oklop. lan 303 Transformatori treba da budu suvi i izgraeni u protiveksplozijskoj zatiti - neprodorni oklop ili punjeni vrstim materijama. Transformatori kod kojih je struja na strani nieg napona manja od 1 A moraju biti graeni u protiveksplozijskoj zatiti - neprodorni oklop ili punjenje vrstim materijalima, osim: 1) transformatora koji su potpuno zatieni od delovanja kratkog spoja; 2) transformatora i mernih transformatora kod kojih prikljueni potroai onemoguavaju pojavu preoptereenja (npr. merni naponski releji, merni instrumenti i signalne sijalice). Oni mogu biti zatieni ostalim vrstama protiveksplozijske zatite. Za transformatore iz stava 2 ovog lana nije potrebna nikakva zatita od prevelike struje ili od zagrevanja, a za transformatore iz stava 2 odredba pod 1 nije potrebna zatita ni od kratkog spoja. lan 304 Otpornici koji nisu konstruisani za trajan rad moraju imati temperaturnu ili strujnu zatitu. lan 305 Na radilitima pripreme, otkopne pripreme i otkopa upotrebljavaju se elektrine maine, transformatori i ureaji za rastavljanje energetskih kablova samo sa protiveksplozijskom zatitom neprodorni oklop, a na mestima sa tekim uslovima rada - specijalni ureaji za takve uslove. Za spajanje elektrinih ureaja za signalizaciju i upravljanje koji su vrsto postavljeni na osnovnoj ploi, mogu se upotrebljavati prikljune kutije u protiveksplozijskoj zatiti - poveana sigurnost. Elektrini ureaji, elektrine maine, transformatori i ureaji za nastavljanje energetskih kablova mogu imati prikljune kutije u protiveksplozijskoj zatiti - poveana sigurnost. lan 306 U prostorijama otvaranja, razrade, pripreme, otkopne pripreme i otkopa ne smeju se upotrebljavati ureaji punjeni tenostima, osim visokonaponskih automatskih malouljnih prekidaa koji po jednom polu nemaju gorivog ulja vie od 5 l i koji se upotrebljavaju u otkopnim hodnicima ili u separatno provetravanim hodnicima otvaranja, razrade i pripreme u odgovarajuoj vrsti protiveksplozijske zatite. v) Instalacije elektrinih ureaja lan 307 U metanskim jamama ne mogu se upotrebljavati elektrini sistemi sa uzemljenom nultom takom, osim signalnih komandnih strujnih krugova do 50 V, strujnih krugova na sekundarnoj strani mernih

strujnih i naponskih transformatora i strujni krugovi Exi, ako svojom izradom ne utiu na smanjenje izolacionog otpora mree. lan 308 Svi sklopni aparati, osim samosigurnih strujnih kola moraju biti ukljueni u sve faze, odnosno polove odnosnog strujnog kola. lan 309 Pri daljinskom upravljanju pri kome bi mogle nastati palee iskre daljinsko upravljani ureaji se moraju iskljuiti. Odredba stava 1 ovog lana ne primenjuje se na sklopne ureaje u zatvorenim pogonskim elektrinim prostorijama ako su tamo smeteni sklopni aparati pomou kojih se ureaji mogu odvajati od napona, na granine sklopke kod izvoznih strojeva u oknu, ako nisu ugraeni u posebno provetravane jame, kao ni na sklopne ureaje na lokomotivama. Izuzimaju se daljinski dojavni ureaji u povrinskim i slepim oknima i kod eleznikih ureaja ako se sva signalna mesta i svi razdelnici mogu u svim fazama ili polovima iskljuiti sa napona pomou rastavnih stezaljki ugraenih u razdelnik ili nekim drugim ekvivalentnim protiveksplozijski zatienim ureajima kojima ne smeju rukovati nepozvana i nestruna lica. Kao daljinsko upravljanje smatra se i delovanje elektrine zatite. lan 310 Pri stalno poloenom daljinskom upravljanju duina provodnika ograniava se tako da kapacitivna struja ne prelazi vrednost jedne treine struje koja bi mogla aktivirati daljinsko upravljanje, pri emu greka na izolaciji ne sme dovesti do nekontrolisanog aktiviranja daljinskog upravljanja. lan 311 Merni ureaji ija protiveksplozijska zatita postoji samo u sklopu sa posebnim zatitnim mernim transformatorima ili zatitnim otpornicima smeju se upotrebljavati samo s njima. Na takvim mernim transformatorima, odnosno zatitnim otpornicima oznaava se kom ureaju pripadaju. Svi pristupani delovi koji kod otvorenog kuita ostaju pod naponom moraju biti zatieni preprekom od sluajnog dodira, i to najmanje sa IP 20, osim delova u samosigurnim strujnim kolima. lan 312 Struje kratkih spojeva moraju biti eliminisane u to je mogue kraem vremenu, a najkasnije za 0,1 s, i to: 1) kod zatitnih prekidaa ako vreme prekidanja prekidaa nije due od 0,1 s, a minimalna struja dvopolnog kratkog spoja je najmanje 1,5 puta vea od podeene struje delovanja zatite; 2) kod topljivih osiguraa ako je karakteristikom delovanja osiguraa i veliinom minimalne struje kratkog spoja osigurano to krae vreme prekidanja struje kratkog spoja, a najdalje za 0,1 s.

Minimalnom strujom kratkog spoja smatra se vrednost prema lanu 82 umanjena za uticaj eventualnog elektrinog luka. Ovaj uticaj se moe zanemariti ako ne umanjuje struju kratkog spoja za vie od 10%. Ako struje kratkog spoja nije mogue eliminisati ureajima iz stava 1 ovog lana, brzo delovanje zatite obezbeuje se, i to: 1) za mree nazivnog napona do 660 V 10% i izolacionog otpora ispod 20 W/V - isklopom napona mree u prosenom vremenu od 0,1 s, mereno uz kapacitet mree po fazi prema zemlji od 1 mF i granini otpor zemljospoja od 20 W/V nazivnog napona mree; 2) za elektroenergetske mree nazivnog napona od 1 000 V 15% i izolacioni otpor ispod 40 W/V isklopom napona mree u prosenom vremenu od 0,1 s, mereno uz kapacitet mree po fazi prema zemlji 1 mF i granini otpor zemljospoja od 40 W/V nazivnog napona mree. Selekcija isklapanja struje kratkog spoja dozvoljena je samo u prostorijama izvan II stepena opasnosti. Periodi selekcije isklapanja struje kratkog spoja ne smeju biti dui od 0,30 s. Odredbe ovog lana odnose se samo na mree koje su izvedene kablovima kod kojih je zatitni provodnik koncentrino raspodeljen oko svakog faznog provodnika. lan 313 U metanskim jamama svi dojavni ureaji, osim telefona, moraju se zatititi od kratkog spoja. lan 314 Namotaji maina i namotaji izmeninih magneta tite se od preoptereenja automatskim zatitnim sklopnim aparatima sa strujnim termikim okidaima ili relejima, smetenim u svim fazama, odnosno polovima ili drugim vrstama zatite koje pouzdano tite motor od preoptereenja. lan 315 U prostorijama otvaranja, razrade, pripreme, otkopne pripreme i otkopa ako su svetiljke koje se napajaju iz mree izloene mehanikim oteenjima, sijalice se moraju automatski odvojiti od napona i u sluaju oteenja zatitnog stakla. lan 316 Instalacija osvetljenja u prostorijama otvaranja, razrade, pripreme, otkopne pripreme i otkopa ne sme biti prikljuena na istosmernu struju. U instalacije osvetljenja mora se ugraditi dovoljan broj sklopnih aparata ili utinica kojima se instalacija moe odvajati od napona u svim fazama ili polovima. lan 317 U prenosnim i pokretnim svetiljkama i na lokomotivama upotrebljavaju se samo sijalice otporne na udar. lan 318

Ventilatori za osnovno provetravanje cele jame koji se nalaze izvan podzemne prostorije protiveksplozijski se zatiuju ako se elektrini ureaji nalaze u izlaznoj vazdunoj struji (motori u aksijalnim ventilatorima) ili ako izlazna ventilaciona struja moe ugroziti njihovu okolinu usled kvara ili loeg funkcionisanja rada motora. Izrada ventilatora mora biti takva da struganjem rotora i statora ne moe doi do paljenja eksplozivne atmosfere, a rotor mora izdrati i 20% vei broj obrtaja od nominalnoj broja obrtaja. g) Elektrini ureaji i instalacije lokomotiva lan 319 Elektrini delovi akumulatorskih lokomotiva moraju biti protiveksplozijski zatieni. lan 320 Kuita otpornika na lokomotivama mogu se sa spoljne strane zagrevati najvie do 200 oC ako su otpornici trajno ukljueni na 75% jednosatne struje motora. lan 321 Kod lokomotiva sa voznom icom udaljenost nezatiene vozne ice od ivice prirodnog vrstog stropa iznosi najmanje 300 mm, a od metalnih delova najmanje 100 mm. lan 322 Kombinovane lokomotive se u prostorijama II stepena opasnosti upotrebljavaju samo sa baterijskim pogonom. Elektrini delovi i ureaji kombinovanih lokomotiva osim elektrinih delova koji slue samo za pogon iz vozne ice u prostorijama II stepena opasnosti moraju biti protiveksplozijski zatieni. lan 323 Elektrini ureaji na neelektrinim lokomotivama pri upotrebi u prostorijama II stepena opasnosti moraju biti protiveksplozijski zatieni. lan 324 Protiveksplozijski nezatieni daljinski termometri mogu se upotrebljavati samo ako su prikljueni na izvore ija elektrina energija nije dovoljna za paljenje eksplozivne smee ili za prekoraenje granice dozvoljenog zagrevanja. lan 325 Klinasto remenje na lokomotivama izrauje se od provodljive gume i mora biti antistatiko. d) Elektrini ureaji u prostorijama ugroenim opasnom prainom lan 326

Na mestima gde moe nastati eksplozivna smea praine sa vazduhom elektrini ureaji moraju biti protiveksplozijski zatieni u vrsti zatite - neprodorni oklop, natpritisak ili samosigurna strujna kola i u poveanoj sigurnosti mehanike zatite najmanje IP 54, a prema jugoslovenskom standardu JUS N.S8.011. lan 327 Elektrini ureaji moraju imati dopunsku zatitu od ulaska praine, a ostali ureaji, kao i prikljune kutije rotacionih maina treba da su zatieni od ulaska sitne praine radi spreavanja taloenja praine u ureaju, kao i od prskajue vode iz svakog pravca ili mlaza vode iz svakog pravca (IP 54). Rotacione maine moraju odgovarati mehanikoj zatiti najmanje IP 54. lan 328 Povrinske temperature vodoravno postavljenih i do 60o prema horizontali nagnutih elektrinih ureaja moraju u trajnom pogonu i u prainom nepokrivenom stanju biti najmanje za 75o nie od temperature tinjanja 5 mm debelog sloja nataloene praine. Za deblje slojeve koriste se nie temperature tinjanja. Kod praina kod kojih ne nastaje tinjanje povrinska temperatura elektrinih ureaja u trajnom pogonu moe iznositi najvie dve treine temperature paljenja uskovitlane eksplozivne praine i vazduha. Temperatura elektrinih ureaja nagnutih preko 60o prema horizontali, na kojima je usled rada onemogueno taloenje praine, u trajnom pogonu iznosi najvie dve treine temperature paljenja uskovitlane eksplozivne smee praine i vazduha. lan 329 Ako temperatura tinjanja ili paljenja praine, koja ugroava mesto postavljanja elektrinog ureaja, iznosi manje od 350 oC, mora se izvriti jedno od sledeih merenja zagrevanja prainom nepokrivenih povrina: 1) merenje u trajnom pogonu sa nominalnim optereenjem ureaja; 2) merenje sa optereenjem koje se stvarno pojavljuje u pogonu. Merenje pod 1 i 2 treba vriti posebno za nagibe iz stava 1 lana 328 a posebno za sluajeve iz stava 2 lana 328 ovog pravilnika. Izmerene temperature povrina upisuju se na elektrini ureaj. Merenja se mogu vriti na pojedinanom ureaju ili na uzorku. lan 330 Na mestima u prostoriji ili ureajima na kojima ima zapaljive praine gde ne mogu nastati eksplozivne smese uskovitlane praine i vazduha, elektrini ureaji moraju: 1) biti u vrstom kuitu zatite IP 54, ali ne moraju imati protiveksplozijsku zatitu; 2) biti graeni tako da povrinska temperatura njihovog kuita zadovoljava odredbe lana 328 ovog pravilnika. ) Osvetljenje u stanicama za punjenje akumulatorskih baterija lan 331

Stanice za punjenje akumulatorskih baterija mogu biti smetene samo u I stepenu opasnosti, odnosno na mestima koja nisu ugroena eksplozivnim jamskim gasovima. Za osvetljavanje akumulatorskih stanica u metanskim i nemetanskim jamama upotrebljavaju se protiveksplozijski zatiene svetiljke. Ako su u akumulatorskim stanicama u nemetanskim jamama smeteni ili se samo pune mali prenosni akumulatori, mogu se upotrebljavati svetiljke koje nisu protiveksplozijski zatiene. e) Elektrini ureaji u prostorijama ugroenim eksplozivnim materijalom lan 332 U prostorijama (niama) za uskladitenja eksplozivnog materijala od elektrinih ureaja upotrebljavaju se samo nepokretne svetiljke za stalnu rasvetu izvedene sa protiveksplozijskom zatitom. Sklopni aparati i drugi pripadajui elektrini ureaji moraju biti smeteni izvan tih prostorija. VI ODRAVANJE, PREGLEDI, POPRAVKE I ISPITIVANJE ELEKTRINIH POSTROJENJA, UREAJA I INSTALACIJA lan 333 Elektrina postrojenja, ureaja i instalacije u zatvorenim elektrinim pogonskim prostorijama mogu nadzirati i popravljati samo posebno struno osposobljena lica. lan 334 Elektrina pogonska prostorija visokog napona i zatvorena pogonska prostorija moraju imati natpis "Zabranjen ulazak neovlaenim licima". lan 335 U elektrinim pogonskim prostorijama visokog ili niskog napona, kao i u blizini elektrinih postrojenja ne smeju se ostavljati predmeti koji nisu sastavni delovi elektrinih postrojenja. lan 336 Nije dozvoljeno stavljanje ili uvanje zapaljivih predmeta u blizini elektrinih ureaja i instalacija, a naroito u blizini onih koji se zagrevaju (npr. kod otpornika i dr.). lan 337 Nije dozvoljeno veati ili stavljati bilo kakve predmete na kuita elektrinih ureaja i na elektrine instalacije (npr. na razvodne baterije, titnike, prekidae i dr.). lan 338 U visokonaponskim elijama i u rezervnim elijama koje su stalno iskljuene ne sme se ostavljati i uvati nikakav materijal. lan 339

Pre poetka radova na opravkama i revizijama moraju biti ispunjeni sledei uslovi: 1) ureaji moraju biti iskljueni od vodova pod naponom u svim fazama, odnosno polovima; 2) elektrini ureaji se iskljuuju odstranjivanjem uloaka osiguraa ili blokiranjem ukljuenja pod naponom; 3) na mestima iskljuenja kod sklopnog aparata ili osiguraa postavlja se uputstvo o nainu ponovnog ukljuenja; 4) ako postoji daljinska komanda, ona se za vreme radova stavlja van delovanja; 5) elektrini ureaji se uzemljuju i kratko spajaju u svim polovima, a ako postoji opasnost od povratnog napona, uzemljenje i kratko spajanje se izvode u svim odvodima, osim ako je na neki drugi nain osigurano da se ureaj ne moe staviti pod napon. lan 340 U sluaju poara, moraju se iskljuiti elektrini vodovi koji vode do delova jame ugroenih poarom. lan 341 U elektrinim pogonskim prostorijama mora postojati vidno istaknuta jednopolna ema, uputstvo za rad i uputstvo o odravanju postrojenja. lan 342 Elektrini ureaji u zatvorenim elektrinim pogonskim prostorijama moraju se, po potrebi, istiti i zatititi od ranja. Zatitna sredstva, kao i zatitna stakla rasvetnih armatura i prozirni otvori za posmatranje unutranjosti kuita moraju se odravati u istom stanju. lan 343 Gumeni zaptivai, ako postoje, moraju biti od meke, elastine gume. Ako zaptiva nije vie elastian, mora se odmah zameniti novim. lan 344 Sve zatitne povrine neprodorno-oklopne protiveksplozijske zatite u pogonu moraju se redovno istiti i premazivati bezkiselinskim masnoama. Elektrini ureaji u skladitu pregledaju se najmanje jednom godinje. lan 345 Vijci koji dre poklopce ili delove ureaja, a posebno na protiveksplozijski zatienim ureajima, moraju biti u punom broju, vrsto pritegnuti i osigurani od poputanja. lan 346 Delovi ureaja pod naponom preko 50 V ne smeju se popravljati pod naponom. Ormarii i kuita sa nezaklonjenim delovima pod naponom ne smeju se otvarati. U metanskim jamama zabranjen je

svaki rad pod naponom i ispod 50 V. U metanskim jamama se ne smeju zamenjivati uloci osiguraa i sijalice pod naponom. Kuita pod naponom mogu se popravljati i otvarati samo kod samosigurnih strujnih kola i elektrinih ureaja. lan 347 Otvaranje kuita elektrinih ureaja dozvoljeno je samo kad su svi nezatieni unutranji delovi u beznaponskom stanju. lan 348 Kuita protiveksplozijski zatienih elektrinih ureaja ne smeju se otvarati na nain koji bi otetio njihovu protiveksplozijsku zatitu. lan 349 Uzemljenje i kratko spajanje delova elektrinih ureaja u pogonu pod naponom vri se samo na mestima gde nema eksplozivnih jamskih gasova. lan 350 Kuita pod naponom, dojavni i signalni ureaji do 50 V popravljaju se i otvaraju samo na mestima gde nema eksplozivnih jamskih gasova. lan 351 Pregorele osigurae mogu zamenjivati samo struno osposobljena lica, pri emu novi uloci osiguraa moraju biti iste vrednosti struje. lan 352 Uloci osiguraa ne smeju se popravljati, odnosno premotavati. Potrebni rezervni uloci osiguraa moraju biti na pogodnim, lako pristupanim mestima. lan 353 Ako mreni kontrolnik u mrei niskog napona signalie nedovoljnu izolaciju mree, prema lanu 29 ovog pravilnika, mesto greke se mora odmah nai i otkloniti. lan 354 Rudarske individualne svetiljke moraju biti ispravne, odravati se u istom stanju i ispitivati jednom meseno, otvaranjem i kontrolisanjem spoljnih delova i elektrolita. lan 355 Radi kontrole i pravilnog odravanja elektrinih ureaja i instalacija, moraju se vriti povremeni pregledi. Prilikom svakog pregleda mora se dati taan izvetaj sa naznaenjem svih nedostataka. lan 356

Elektrini ureaji i instalacije u jami pregledaju se pre svakog putanja u rad. Tom prilikom se obavezno mora izvriti kontrola funkcionalnosti ureaja. lan 357 Obaveznu povremenu tehniku kontrolu vizuelnim pregledom elektrinih ureaja u jami vre u vremenskim intervalima navedenim u tabeli 14 posebno struno osposobljena lica. Tabela 14 Redovni pregledi elektrinih ureaja i instalacija Red. br. 1 Elektrini ureaji Rokovi za pregled ureaja smenski dnevni nedeljni meseni tromeseni polugodinji 3 4 5 6 7 8

1 Vazduni vodovi i kablovi visokog napona na povrini kojima se napaja jama 2 Glavne transformatorske stanice koje imaju uklopniara a) rasklopni ureaji b) transformatori v) razvodno postrojenje 3 Transformatorske stanice a) sklopni ureaj V.N b) transformatori 4 Elektrine maine visokog napona i ispravljai a) na povrini b) u jami 5 Elektrine maine niskog napona a) metanske jame b) ostale jame 6 Izvozne maine za prevoz ljudi a) elektropogonski ureaji b) signalni i sigurnosni ureaji 7 Izvozne maine kojima se ne voze ljudi i vitlovi a) elektropogonski ureaji

x x x

x x x

x x x

x x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

b) signalni i sigurnosni ureaji 8 Razvodni ureaji niskog napona a) metanske jame b) ostale jame 9 Pokretni i prenosni elektrini ureaji na radilitima a) metanske jame b) ostale jame 10 Sklopni i razvodni ureaji niskog napona (prekidai, sklopke, sklopnici itd.), transportni pogonski ureaji, trake, grabuljari, savitljivi kablovi i vodovi i ostalo a) metanske jame b) ostale jame 11 Kontrolni ureaji (mreni, provetravanja, signalizacije, rasvete itd.) a) metanske jame b) ostale jame 12 Stalno poloeni kablovi a) metanske jame b) ostale jame 13 Rasvetna tela stalno poloenih osvetljenja sa instalacijom a) metanske jame b) ostale jame 14 Rasvetna tela i instalacije prenosnog osvetljenja u formaciji i na radilitima a) metanske jame b) ostale jame 15 elektrina vua 1) postrojenja vozne ice 2) lokomotive sa voznom icom 3) akumulatorske lokomotive 4) elektrini ureaji na ostalim lokomotivama a) metanske jame b) ostale jame

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x x

x x

x x

x x x

16 Signalni ureaji a) transporta b) radilita 17 Dojavni ureaji a) aparati i radio-ureaji b) razvodnici i mree v) centrale i ostalo 18 Ureaji za elektrino paljenje mina a) metanske jame b) ostale jame 19 Elektrine svetiljke sa sopstvenim izvorom 20 Merni i ostali aparati sa ugraenim izvorom elektrine energije ili sa sopstvenom prenosivom baterijom 21 Ureaji za uzemljenje i prikljuna mesta uzemljivaa (kod trafostanica) a) metanske jame b) ostale jame 22 Elektrini ureaji i instalacije glavnih ventilatora a) metanske jame b) ostale jame lan 358

x x

x x

x x

x x x

x x x

x x

x x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

Novopostavljene, zamenjene, proirene i premetene elektrine ureaje i instalacije moraju pre stavljanja u pogon ispitati struno osposobljena lica. O izvrenom ispitivanju sainjava se izvetaj. lan 359 Na protiveksplozijski zatienim elektrinim ureajima ne smeju se vriti nikakve izmene koje bi mogle smanjiti njihovu protiveksplozijsku zatitu. lan 360 Na popravljeni elektrini ureaj mora biti stavljena oznaka o izvrenoj ispravci. lan 361 Popravljene elektrine maine, odnosno aparati kod kojih su prilikom popravki izmenjeni nominalni podaci moraju imati dopunsku ploicu sa rednim broje, godinom popravke, oznakom radionice u

kojoj je opravka izvrena i podacima o promenjenim nominalnim podacima (npr. kod motora koji su bili premotani na drugi napon). lan 362 O svakoj popravci u jami ili u rudniku mora se sainiti izvetaj u koji se unose podaci o grekama, nainu popravljanja, o novonametenom ili novoizgraenom sastavnom delu, nainu i rezultatu ispitivanja. lan 363 Ako je izolacija provodnika savitljivih kablova oteena, kabl se zamenjuje novim ili se oteeni spoljanji plat takvih kablova popravlja po hladnom ili toplom postupku. lan 364 Prilikom popravki i radova na odravanju elektrinih ureaja i instalacija, odnosni delovi ureaja i instalacija moraju se iskljuiti sa napona. lan 365 Ispitivanje izolacionog stanja i druga elektrina merenja aparatima koji nisu trajno ugraeni u rudnike ureaje vri samo struno osposobljeno lice. Ispitivanje iz stava 1 ovog lana u metanskim jamama vri se na mestima na kojima nema eksplozivnog jamskog gasa. lan 366 Izolaciono stanje mree visokog napona kontrolie se stalno ugraenim ureajem za kontrolu stanja izolacije koji automatski iskljuuje elektrinu mreu sa napona u sluaju zemljospoja. U nemetanskim jamama i prostorijama I stepena metanskih jama dozvoljena je, umesto isklopa, samo signalizacija zemljospoja. lan 367 Kod ovakog elektrinog ureaja posle popravke mora se proveriti: 1) funkcionalnost ureaja isprobavanjem ureaja, stavljanjem u pogonsko stanje i isprobavanjem mehanizama ili ispitivanjem mehanikog dela, leajeva, poluga i sl.; 2) vrednost otpora izolacije prethodnim merenjem i drugih elektrinih veliina u praznom hodu ili pod optereenjem; 3) elektrina zatita prethodnim podeavanjem zatite prema potrebnim pogonskim veliinama; 4) protiveksplozijska zatita pogledom svih zatitnih i zaptivnih povrina, mehanike ispravnosti kuita i prikljunih kutija, pokretnih delova, ispravnosti blokada i prikljuaka za uzemljenje, a u sluaju popravki delova bitnih za protiveksplozijsku zatitu, po potrebi, i eksplozijom. lan 368

O izvrenim proverama elektrinih ureaja mora se sainiti poseban izvetaj. lan 369 U svim elektrinim ureajima punjenim izolacionim uljem, ulje se mora ispitati u pogledu dielektrine vrstoe, i to kod visokonaponskih ureaja najmanje jednom u dve godine, a kod niskonaponskih ureaja jednom u tri godine. Za sve elektrine ureaje punjene uljem mora se kontrolisati da li je nivo ulja dovoljan, a kvalitet ulja se mora redovno ispitivati, zavisno od vrste elektrinog ureaja. lan 370 Mrea uzemljenja se proverava: 1) merenjem prelaznog otpora svih uzemljivaa najmanje jednom u est meseci, kao i nakon izvrene montae, a pre stavljanja u pogon; 2) merenje prelaznog otpora uzemljenja ili neprekidnosti zatitnog voda na svim potroaima i pripadajuoj opremi najmanje jednom godinje i nakon izvrene montae, a pre stavljanja u pogon. lan 371 Podaci o merenju i ispitivanju mree uzemljenja vode se u knjizi evidencije tih podataka. VII PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE lan 372 Tehnike karakteristike elektrinih postrojenja, ureaja i instalacija uskladie se s odredbama ovog pravilnika u roku od pet godina od dana stupanja na snagu ovog pravilnika. lan 373 Posle stupanja na snagu ovog pravilnika u prostorijama II stepena opasnosti u metanskim jamama ne mogu se upotrebljavati kablovi tipa GN-50. Kablovi ije tehnike karakteristike nisu u skladu s odredbama ovog pravilnika moraju biti zamenjeni u roku od pet godina od dana stupanja na snagu ovog pravilnika. U rudnicima metala gde postoje povoljni uslovi u postojeim instalacijama za nazivni napon do 6 000 V mogu se do prve zamene koristiti ve instalisani kablovi tipova: NKB, NAKB, NKBA, NAKBA, PP41, PP44 i PP45 ako ispunjavaju zahteve bezbednosti propisane ovim pravilnikom. Instalisani kablovi tipa PP 41, PP 44 i PP45 za nazivni napon do 6 000 V mogu se do prve zamene koristiti i u ostalim rudnicima ako ispunjavaju zahteve bezbednosti propisane ovim pravilnikom. lan 374 Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da vai Pravilnik o tehnikim propisima za elektrina postrojenja u rudnicima sa podzemnom eksploatacijom ("Slubeni list FNRJ", br. 10/62 i

"Slubeni list SFRJ", br. 9/64 i 16/67) i Pravilnik o tehnikim normativima za kablove i vodove u rudnicima sa podzemnom eksploatacijom ("Slubeni list SFRJ", br. 38/78). lan 375 Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu SFRJ".