ISKAZI U svakodnevnom govoru, a i u pisanom tekstu, obino se sreu reenice koje su ili tane ili netane, tj reenice koje

imaju logikog smisla.Ovakve reenice se u matematici nazivaju iskazi.Dakle , pod iskazom podrazumevamo bilo koju reenicu za koju se zna da moe biti samo tana ili samo netana.Drugim reima, iskaz moe da ima samo jednu od istinitosnih vrednosti: istinit (taan), neistinit (netaan). Primer: Nije teko videti koja je od sledeih reenica iskaz: Broj 6 je vei od broja 2 Broj 3 je deljiv brojem 2 Zemlja se okree oko Sunca Broj 2 je vei od Natae Godina ima 365 dana

Prve tri reenice jesu iskazi, jer su redom tana, netana i tana, dok za zadnje dve reenice ne moemo to tvrditi, dakle , nisu iskazi. Iskaze emo, po dogovoru, obeleavati malim slovima latinice: p,q,r,s,t....a ta slova emo zvati iskazna slova.Polazei od takvih elementarnih iskaza,dakle, iskaznih slova, slino kao to u srpskom jeziku od prostih reenica pravimo sloene, moemo napraviti i sloene iskaze.Tu e za nas biti znaajno da znamo kada e ti novi iskazi biti tani ili netani. U tom cilju uvodimo oznake : T za tano (ita se te) i - za netano ( ita se ne-te) Istinitosna vrednost nekog iskaza p, koji emo oznaavati sa (p) (ita se tau od te), bie:

 (t)=T, ako je iskaz p taan (t)= , ako je iskaz p netaan

LOGIKE OPERACIJE Neka su dati iskazi p i q. Konjukcija iskaza p i q je iskaz p q kojem odgovara sledea istinitosna tablica:

p T T

q T

pq T

Konjukcija je tana samo ako su p i q tani iskazi.

Disjunkcija iskaza p i q je iskaz p q kojem odgovara sledea tablica:

p T T

q T

pq T T T

Disjunkcija je netana samo ako su oba iskaza , i p i q, netani.

Ovde treba obratiti panju na razliku izmeu upravo definisanog veznika disjunkcije i veznika takozvane iskljune disjunkcije kojem odgovara jezika forma ili..,ili. Razlika je u tome to iskaz ili p ili q nije taan ni u sluaju kada su oba iskaza , i p i q, tani, dok je iskaz p ili q taan.

Implikacija iskaza p i q je iskaz p q kojem odgovara sledea tablica:

p T T

q T T

pq T T T

Implikacija je netana jedino u sluaju kada je iskaz p taan i iskaz q netaan.

Jedan od najznaajnijih veznika za nas je upravo veznik implikacije. Reenica p implicira q se sa nepromenjenim znaenjem moe zapisati i na jedan od sledeih naina: ako p, onda q iz p sledi q q, ako p p je dovoljan uslov za q q je potreban uslov za p

Ekvivalencija iskaza p i q je iskaz p q ije se istinitosne vrednosti zadaju tablicom:

p T T

q T T

p q T T

Ekvivalencija je tana samo ako oba iskaza, i p i q, imaju istu istinitostnu vradnost.

Reenicu p je ekvivalentno sa q moemo iskazati i na jedan od sledeih naina: ako p , onda q, i ako q, onda p p je potreban i dovoljan uslov za q p ako i samo ako q To su bili osnovni binarni logiki veznici (operacije). Binarni , zato to dva iskaza prave jedan novi iskaz. Uveemo sada jedan unarni veznik (operaciju), koji od jednog iskaza p pravi jedan novi iskaz , sloeniji.To je p , koji se ita ne-p.

Negacija iskaza p je iskaz p kojem odgovara tablica:

P T

Oigledno je iskaz p taan samo u sluaju kada je iskaz p netaan.

Zajedno, iskazne konstante (T i ), sva iskazna slova i sve sloene iskaze nazivamo iskaznim formulama.Da bi jedna iskazna formula bila nedvosmisleno zapisana, prilikom zapisivanja koristimo i zagrade.Polazimo od toga da je negacija operacija najvieg prioriteta,za njom su konjukcija i disjunkcija, koje su meusobno ravnopravne, na kraju su implikacila i ekvivalencija, takoe meusobno ravnopravne. Primer: Niz simbola p q r ne moemo prihvatiti kao formulu, jer se ne zna redosled operacija, poto su konjukcija i disjunkcija iste snage. Trebalo bi biti zapisano na sledeci nain: (p q) r ili p (q r ) .

Dakle, iskazne formule su iskazi formirani od iskaznih slova p,q,r,, znakova

,, , , i zagrada, primenom konanog broja puta ovih simbola.

Iskazne formule koje su uvek, za sve mogue vrednosti iskaznih slova koja ine te formule tane, nazivamo tautologijama.
Da li je neka formula tautologija moemo proveriti na vie naina: diskusijom po slovu, svoenjem na protivrenost, preko istinitosnih tablica, itd. Evo jednog primera ispitivanja preko istinitosne tablice:

(q p ) ( p q ) Pazi: Uvek prvo napisi negacije,jer su najstarija operacija p T T

q T

q p T

p q T

(q p ) ( p q ) T T T T

T T

T T

T T

NEKA PRAVILA LOGIKOG ZAKLJUIVANJA

Tautologije, kao uvek tani iskazi, u sebi kriju zakonitosti po kojima se vladaju logiki veznici, pa, prema tome, i zakonitosti pravilnog logikog zakljuivanja.neka od nezaobilaznih i najee primenjivanih, a ujedno i najjednostavnijih logikih zakona su: p ( p q) q modus ponens

(q p ) ( p q ) pravilo kontrapozicije ( ispitano u tablici) (p (q q )) p svoenje na protivrenost

p p

zakon iskljuenja treeg De Morganovi zakoni

( p q ) p q ( p q ) p q

p p zakon dvojne negacije

itd.

Ispitajmo modus ponens upotrebom svoenja na protivrenost:

p ( p q) q

Pretpostavimo da je formula netana.Budui da je implikacija netana samo u jednom sluaju, onda mora biti:

( p ( p q )) = T

(q) =

Dalje, kako je konjukcija tana samo ako su oba izraza tana , mora biti:

( p) = T

( p q ) =T (q) =

Pogledajmo tablicu za implikaciju: Poto smo zakljuili da je ( p ) = T i

mora biti ( p q ) = to je u kontradikciji sa p T q T T pq T T T

( p q ) =T.
Znai da polazna pretpostavka nije dobra, odnosno da je formula tautologija(tana).

PRIMERI: 1.

1 q: =0,2 ; 5 Ispitati istinitostnu vrednost izraza: p (q r )

Dati su iskazi : p: (-2)(-3)=-(-6);

r: -32=(-3)2

Resenje: Kod ovog tipa zadatka najpre odredimo vrednosti iskaza p,q,r , pa te vrednosti zamenimo u datu formulu.(ovde nije potrebno praviti celu tablicu, vec samo jednu vrstu , za dobijene vrednosti za p,q,r) Dakle:
(-2)(-3)=6 i -(-6)=6, pa je iskaz p- tacan , to jest ( p ) = T 2 1 0,2= = , pa je i iskaz q tacan, to jest (q ) =T 10 5 2 -3 = -9 a (-3)2=(-3)(-3)=9 pa je iskaz r netacan, to jest (r ) = Zamenimo sada ove vrednosti u datoj formuli: p (q r ) = T (T ) = T = T. Dakle , dati izraz je tacan. 2. Ispitati da li je sledeca formula tautologija(tablicno): F: (p q ) ((r p ) q ) Kad imamo tri iskazna slova, potrebno nam je 8 vrsta:

p T T T T

q T T T T

r T T T T

p T T T T

p q T T T T T T

rp T T T T T T

(r p) q T T T

F T T T T T

Dakle ova formula nije tautologija, jer ima na kraju na tri mesta netano(dovoljno je i samo na jedno) ZAPAMTI: kod p idemo 4 tana, 4 netana; kod q 2 tana ,2 netana; kod r jedno tano ,1 netano

KVANTORI
Posmatrajmo recenicu: x2 = 25 . Oigledno ona nije iskaz, jer moe biti tana ako je x= 5 ili x=-5, a moe biti i netana ako je x neki drugi broj. Ako,meutim reenicu kaemo: Za svaki x, x2 = 25 ili Postoji x tako da je x2 = 25, onda za njih moemo rei da je prva netana a druga tana, pa one predstavljaju iskaze. Upotrebom matematike terminologije moemo zapisati: Za svaki x, x2 = 25 je ( x) (x2 = 25) Postoji x tako da je x2 = 25 je ( x) (x2 = 25) Ove rei , za svaki (bilo koji, za proizvoljan), i postoji (ili za neki) zovemo kvantori ili kvantifikatori. Dakle: - se ita za svaki i zove se univerzalni kvantor, - se ita postoji i zove se egzistencijalni kvantor Zanimljivo je kako se kvantori ponaaju u prisustvu negacije: (x) A (x)A i (x) A (x)A Reima objanjeno to bi znailo da nije svaki i neki nije imaju isto znaenje, odnosno da izrazi nije neki i svaki nije imaju isto znaenje. Na primer, reenice: Nije svaki profesor dobar i Postoji profesor koji nije dobar imaju isto znacenje.