TAO

DIT KUN DO

TAO I DIT KUN DO

ak ni tigar nema gde da zabije Svoje opake kande Kada je dua apsolutno slobodna Od misli i oseanja. Jedan te isti vetri umi Kroz borove na planini I hrastove u dolini; A opet ovi drugaije zvue? Nema misli, ni reeksije, Savrena tiina; A ipak, tamo unutra, neto se kree, i hodi svojim putem. Moe se opaziti okom, Ali neme te ruke koja moe uhvatiti Mesec u potoku. Oblaci i magle su samo mene u vazdunom prostoru; Dok iznad njih sijaju Sunce i Mesec. ak i pre borbe, Pobeda pripada onome, Koji ne misli o sebi, Obitavajui u ne-umu Velikog Poetka.

BORILAKE VETINE KOJE UKLJUUJU BOKS

Borilake vetine se zasnivaju na razumevanju, napornom radu i potpunom shvatanju lekcija. Trening snage i upotreba sile su laki, ali je teko postii potpuno razumevanje svih znanja koja obuhvataju borilake vetine. Da biste to razumeli morate prouavati sva prirodna kretanja svih prirodnih stvari. Naravno, moete razumeti i borilake vetine drugih. Moete prouavati njihov oseaj za vreme i njihove slabosti. Samo poznavanje ova dva elementa pruie vam mogunost da protivnika savladate prilino lako.

SR BORILAKIH VETINA JE RAZUMEVANJE TEHNIKA

Da biste razumeli tehnike morate nauiti da one sadre mnogo saetih pokreta. Ovo moe delovati prilino udno. Kada ponete da ih izuavate izgledae neobino. To je zato to dobra tehnika ukljuuje brze promene, veliku raznovrsnost i hitrinu. Radi se o suprotnostima, kao to imamo koncept Boga i avola. U brzini smenjivanja dogaaja, ko je od njih zaista glavni? Da li se smenjuju brzinom munje? Kinezi veruju da je tako. Da biste premestili sr borilakih vetina u svoje srce i da bi one postale deo vas, vi morate sasvim razumeti upotrebu slobodnog stila. Kada to budete razumeli, znaete da ne postoje granice.

MERE PREDOSTRONOSTI KOD FIZIKIH TEHNIKA

Neke borilake vetine su vrlo popularne i zadovoljavaju ire mase, zato to deluju dobro i nude lake tehnike. Ali pazite se! One su poput razvodnjenog vina. Takvo vino nije pravo, niti je dobro, a i teko se moe rei da ima originalan ukus. Neke borilake vetine ne deluju tako dobro, ali znate da imaju udarac, otrinu, pravi ukus. One su kao masline. Ukus im moe biti jak i gorko slatkast. Takav ukus traje. Vi razvijate ulo ukusa da biste uivali u njima. Onaj kome odgovara razvodnjeno vino nikada ne moe razviti ulo ukusa.

STEENI TALENAT I PRIRODNI TALENAT

Neki ljudi su roeni sa dobrim telesnim predispozicijama, sa izdrljivou i oseajem za brzinu. To je lepo, ali u borilakim vetinama sve to nauite je steeno umee. Usvajanje borilake vetine je kao iskustvo Budizma. Oseaj dolazi iz srca. Imate posveenost koja je potrebna da biste stekli ono to znate da vam je potrebno. Kada to postane deo vas, onda znate da ga imate. Vi ste bili uspeni u tome. Nikada ne moete u potpunosti razumeti sve to ima da se razume o tome, ali se drite toga i dok napredujete saznajete istinsku prirodu jednostavnog puta. Moete pristupiti hramu ili kvunu. Tada posmatrate jednostavan put prirode, doivljavate iskustvo ivota koje nikada ranije niste imali. preveo Dejvid Kung Pak Sen

Naslov originala: Tao of Jeet Kune Do - Bruce Lee Copyright na prevod za Srbiju: IP BABUN Sva prava objavljivanja za Srbiju zadrava izdava. Izdava: IP BABUN Prevod: Biljana Ranelovi Redaktura: Dragan Paripovi Dizajn i prelom: BABUN tampa: Lukatampa, Beograd Tira: 600 Beograd 2009 ISBN 978-86-83737-58-1

CIP- , 796-855 , , 1940-1973 Tao i dit kun do / [Bruce Lee] ; [prevod Biljana Ranelovi]. - Beograd : Babun, 2009 (Beograd : Lukatampa). - 208 str. : ilustr. ; 30 cm Prevod dela: Tao of Jeet Kune Do / Bruce Lee. - Podaci o autoru preuzeti iz kolofona. Tira 600. - Str. 7-8: Predgovor / Linda Li, Gilbert L. Donson. ISBN 978-86-83737-58-1 .) COBISS. SR-ID 169666060

SADRAJ
Predgovor O zenu Umetnost due Dit kun do Organizovani oaj injenice o dit kun do-u Bezoblini oblik UVOD Trening Zagrevanje Pripravni stav eme progresivnih oruja Osam osnovnih odbrambenih oruja Ciljne take na telu KVALITETI Koordinacija Preciznost Snaga Izdrljivost Ravnotea Oseaj tela Dobra forma Vizuelna svesnost Brzina Oseaj za vreme Stav ALATKE Neki udarci iz dit kun do-a None tehnike Udaranje Rvanje Prouavanje dudoa i du ducua 7 9 11 13 15 22 23 27 28 29 35 37 40 43 45 45 46 47 50 51 54 57 59 69 70 74 88 115

TAO I DIT KUN DO PRIPREME Finte Pariranja Manipulacije POKRETLJIVOST Razdaljina Rad nogu Neuhvatljivost NAPAD Priprema napada Jednostavni napad Sloeni napad Kontranapad Ripost Obnovljeni napad Taktike Pet naina napadanja KRUG BEZ OBIMA TO JE SAMO IME

125 129 135 139 142 154 164 166 170 174 182 184 185 194 200 205

TAO I DIT KUN DO

PREDGOVOR
Moj mu Brus je uvek sebe smatrao prvo majstorom borilakih vetina, pa tek onda glumcem. Sa 13 godina, Brus je zapoeo asove kung - fua u ving un stilu u cilju samoodbrane. Tokom narednih 19 godina, transformisao je svoje znanje u nauku, umetnost, lozoju i nain ivota. Svoje telo je trenirao vebama i praksom; svoj um je trenirao itanjem i razmiljanjem, a svoje misli i ideje je tokom tih 19 godina neprekidno zapisivao. Stranice ove knjige na dostojan nain izraavaju njegovo ivotno delo. U svojoj potrazi za samospoznajom i linim izrazom, kojoj je itavog svog ivota bio do kraja posveen, Brus je neprekidno uio, analizirao i modikovao sve dostupne informacije u vezi sa borilakim vetinama; njegov glavni izvor je bila lina biblioteka koja je sadravala preko dve hiljade knjiga u vezi poboljanja telesnog stanja, svih oblika borilakih vetina, tehnika borbe, odbrane i svega ostalog u vezi sa ovom materijom. 1970. god. Brus je zadobio prilino ozbiljnu povredu lea. Doktori su mu naredili da prestane sa vebanjem i ostane u krevetu dok mu se lea ne oporave. Ovo je verovatno bio najtei period u njegovom ivotu tokom koga je bio najvie obeshrabren. Ostao je u krevetu, leei neprekidno na leima est meseci, ali nije mogao da sprei svoj um da radi rezultat toga je ova knjiga. Najvei deo ovih zapisa je nastao u to vreme, ali mnogo ratrkanih beleaka je zapisano pre i nakon toga. Brusove beleke linih prouavanja otkrivaju da je bio naroito impresioniran pisanjem Edvina L. Hejzleta (Edwin L. Haislet), Hulia Martineza Kastela (Julio Martinez Kastello), Huga i Dejmsa Kastela ( Hugo Kastello, James Kastello) i Rodera Krosnijea (Roger Crosnier). Mnoge od Brusovih linih teorija oslanjaju se na ove autoritete. Brus je odluio da zavri knjigu 1971. ali ga je njegov rad na lmu spreio da je privede kraju. Takoe, nije bio siguran da li je pametno da objavi svoj rad zato to je smatrao da bi mogao biti korien u pogrene svrhe. Nije nameravao da to bude knjiga u stilu kako-lako ili nauite kung fu u deset lakih lekcija. eleo je da to bude pisani trag o nainu razmiljanja jednog oveka i koristan vodi, a ne niz uputstava. Ako moete da je itate u ovom svetlu, na ovim stranama ete nai mnogo toga to moete da usvojite, a odgovore na pitanja koja ete na kraju verovatno imati moraete da potraite u sebi. Kada budete zavrili sa itanjem ove knjige, Brus Lija ete poznavati mnogo bolje, ali nadamo se isto tako i sebe. Sada, otvorite svoj um i itajte, shvatite i iskusite, a kada budete doli do te take, odbacite ovu knjigu. Stranice se najbolje koriste za ienje nereda kao to ete i sami uvideti. Linda Li

Jednostavne stvari, paljivo ureene rukama jednog oveka, odaju utisak neporecive harmonije. Brusov pristup ureivanju borilakih vetina imao je upravo tu osobinu, to se najbolje uoavalo u njegovim borbenim pokretima. Kada je bio nepokretan nekoliko meseci zbog povrede lea latio se pera, i tu je pisao kao to je i govorio, kao to se i kretao neposredno i iskreno. Kao kada sluate muziku kompoziciju, razumevanje elemenata unutar nje dodaje neto naroito tom sazvuju tonova. Iz tog razloga Linda Li i ja dodajemo uvod u Brusovu knjigu da bismo objasnili kako je do nje uopte dolo. Tao Dit i Kun Do je zapravo knjiga zapoeta pre nego to je Brus roen. Klasini ving un stil, sa kojim je zapoeo svoj put, razvijen je etristo godina pre njegovog vremena. Vie hiljada knjiga koje je posedovao i bezbroj knjiga koje je proitao, opisuju individualna otkria hiljada ljudi pre

TAO I DIT KUN DO njega. Nema niega novog u ovoj knjizi; nema tajni. Brus je imao obiaj da kae: To nije nita naroito. I nije ni bilo. Brusov poseban klju je bilo poznavanje sebe i sopstvenih mogunosti kako bi mogao da izdvoji ono od ega ima neposrednu korist i da to isto izrazi u pokretu i govoru. U lozojama Konfucija, Spinoze, Krinamurtija i drugih, pronaao je nain kako da organizuje sopstvene lozofske koncepte i tako otpoeo da pie knjigu svog taoa. Ova knjiga nije bila do kraja zavrena kada je on umro. Iako je predviala sedam tomova, popunila je samo jedan. Izmeu velikih blokova zapisa bilo je puno listova neispisanog papira, od kojih je svaki imao jednostavan naslov. Nekada je pisao introspektivno, postavljajui pitanja sam sebi. ee je pisao svom nevidljivom ueniku, itaocu. Kada je pisao u brzini, rtvovao je gramatiku koja mu inae nije bila strana, a kada je radio polako znao je da bude veoma reit. Deo materijala u tim tomovima sastojao se od zamiljenih razgovora koji se kreu u jasno odreenom smeru. Drugi delovi su bili nadahnute misli i nedovrene ideje koje bi bile na brzinu navrljane u trenutku kada bi proletele kroz Brusovu glavu. Bilo je puno ovakvih razbacanih delova. Kao dodatak za sedam tomova predvienih da budu u tvrdom povezu, Brus je pisao beleke tokom razvoja svog dit kun doa i ostavljao ih na hrpicama i u okama meu svojim stvarima. Neke su bile zastarele, neke skorijeg datuma i jo uvek vredne za ovu knjigu. Uz pomo njegove ene, Linde, ja sam sakupio, pregledao, i temeljno obeleio sav materijal. Zatim sam pokuao da razbacane ideje spojim u koherentne blokove. Vei deo teksta je nepromenjen, a crtei i skice su isto njegovi. Meutim, do ureenja knjige ne bi dolo da nije bilo strpljivog nadzora Denija Inosanta, njegovih pomonika i grupe starijih uenika. Kao izdava ove knjige, i kao izuavalac borilakih vetina njima dugujem neizmernu zahvalnost. Treba napomenuti da Tao i dit kun do nije dovrena knjiga. Brusova vetina se menjala i razvijala iz dana u dan. Na primer, Pet naina za napad je zapoeo poglavljem koje se zove Imobilizacija ake. Kasnije je smatrao da je to previe ograniavajue, poto su imobilizacije mogle biti primenjene i na noge i ruke, kao i na glavu. To jednostavno zapaanje pokazuje svu ogranienost priivanja etiketa bilo kom konceptu. Tao i dit kun do nema pravi zavretak. Umesto toga, ova knjiga slui kao poetak. Ne postoji stil; ne postoji nivo, mada e onima koji razumeju svoja oruja biti najlake da je itaju. Za poneku izjavu u ovoj knjizi moe se nai zamerka uostalom nijedna knjiga ne daje potpunu sliku borilakih vetina. Ovo je naprosto rad koji opisuje pravac Brusovih prouavanja. Istraivanja su ostala nedovrena; pitanja, neka elementarna, a neka sloena, ostavljena su bez odgovora kako bi se uenik podstakao na lino preispitivanje. Isto tako, crtei esto nisu objanjeni i mogu pruiti samo nejasne utiske, ali ako podstaknu pitanje, ako pokrenu ideju, onda e posluiti svrsi. Nadamo se da e ova knjiga biti nepresuan izvor ideja za sve izuavaoce borilakih vetina, i da e te ideje doiveti dalji razvoj. Na alost, ne moe se izbei mogunost da ova knjiga izazove poplavu dit kun do kola na elu sa ljudima koji samo koriste zvunost tog naziva, a o samim pokretima znaju vrlo malo. Pazite se takvih kola! Ako su instruktori u njima propustili poslednju, najvaniju reenicu u knjizi, velike su anse da uopte nisu razumeli ni njen ostatak. ak ni sama organizacija knjige ne znai nita. Nema stvarnih granica izmeu brzine i snage, preciznosti i udaranja, ili izmeu udaraca rukama i dometa; svaki element borbenih pokreta utie na one druge. Podele sam napravio samo radi lakeg itanja nemojte ih uzimati zdravo za gotovo. Koristite olovku dok itate i podvlaite ideje na koje nailazite. Dit kun do nema odreene granice ve samo one koje vi sami postavite. Gilbert L. Donson 8

TAO I DIT KUN DO

O ZENU
Prosvetljenje u borilakim vetinama podrazumeva gaenje svega to skriva istinsko znanje, pravi ivot. U isto vreme ono nagovetava bezgranino irenje i, zapravo, naglasak ne bi trebalo da bude na razvijanju jednog dela koji se stapa u celinu, ve na celinu koja obuhvata i sjedinjuje taj naroiti deo.

Nain da se prevazie karma lei u ispravnoj upotrebi uma i volje. Jedinstvo svekolikog ivota je istina koja moe biti u potpunosti shvaena samo kada lane predstave odvojenog sopstva, ija sudbina se moe posmatrati odvojeno od celine, budu zauvek ponitene.

Praznina je ono to stoji tano u sredini izmeu ovoga i onoga. Praznina ukljuuje sve, nemajui suprotnost nema niega to ona iskljuuje ili emu se suprotstavlja. To je iva praznina, zato to svi oblici proizilaze iz nje i ko god shvati prazninu, biva ispunjen ivotom, snagom i ljubavlju prema svim biima.

Pretvorite se u lutku od drveta: ona nema ega i ne misli nita, ona ne razume i nije prijemiva. Pustite telo i udove da vebaju sami sebe u skladu sa disciplinom kojoj su bili podvrgnuti.

Ego-svest je najvea prepreka za valjano izvoenje bilo kog zikog ina.

Ako nita u vama ne ostane kruto, spoljanje stvari e se same otkriti. Kreui se budite kao voda. Kada ste mirni, budite kao ogledalo. Odgovarajte kao eho.

Nitavilo ne moe biti denisano; najmeka stvar ne moe biti slomljena.

Ja se kreem i uopte se ne kreem. Ja sam kao mesec pod talasima koji se veno ljuljaju i valjaju. Nije da ja inim ovo, ve pre unutranja spoznaja da se ovo deava kroz mene, ili ini se za mene. Ego-svest je najvea prepreka za valjano izvoenje bilo kog zikog ina.

Lokalizovanje uma znai njegovo zamrzavanje. Kada on prestane da tee slobodno kao to je potrebno, to vie nije um sam po sebi.

Nepokretno je koncentracija energije u datom fokusu, kao u osovini toka, umesto njenog rasprivanja u nesreenim aktivnostima.

TAO I DIT KUN DO Svrha je u injenju, a ne u postignuima. Nema onoga koji ini, ve samo in postoji; ne postoji onaj koji doivljava, postoji samo doivljaj.

Videti neto neobojeno linim sklonostima i eljama znai videti to u njegovoj sopstvenoj, drevnoj jednostavnosti.

Vetina dostie svoj najvei vrhunac kada je osloboena od ego-svesti. Sloboda otkriva oveka onog trenutka kada prestane da brine o tome kakav utisak stvara ili kakav e utisak stvoriti.

Savreni put teak je samo za one koji biraju. Nemojte da vam se neto svia, a neto ne svia; onda e sve biti jasno. Napravite razliku irine dlake i nebo i zemlja e se razdvojiti; ako elite da istina stoji pred vama, nikada nemojte biti za ili protiv. Borba izmeu za i protiv je najgora bolest uma. Videti neto neobojeno linim sklonostima i eljama znai videti to u njegovoj sopstvenoj, drevnoj jednostavnosti.

Mudrost se ne sastoji od pokuaja da se iupa dobro od zlog, ve u uenju da se na njima jae, kao to se ep od plute prilagoava vrhovima i doljama talasa.

Dozvolite sebi da idete sa boleu, budite sa njom, pravite joj drutvo ovo je nain da je se otarasite.

Tvrenje je Zen, iskljuivo kada je to samo in i ne odnosi se ni na ta to je u njemu tvreno. U Budizmu nema mesta za trud. Samo budite obini i nita naroito. Jedite svoju hranu, upoljavajte svoju utrobu, proputajte vodu kroz sebe, a kada ste umorni idite i lezite. Neznalice e mi se smejati, ali e mudri razumeti.

Nemojte ustanovljavati nita iz linih obzira. Proite brzo kao nepostojee i budite tihi kao ednost. Oni koji dobijaju gube. Nemojte predvoditi druge, uvek ih sledite. Nemojte beati; prepustite se. Nemojte traiti, jer e ono to traite doi kada najmanje oekujete.

Odustanite od razmiljanja kao da ne odustajete od njega. Posmatrajte tehnike kao da ne posmatrate.

Nema utvrenog uenja. Sve to ja mogu da pruim je odgovarajui lek za odreenu boljku.

10

OSMOSTRUKA STAZA BUDIZMA

Osam potrebnih uslova da bi se eliminisala patnja kroz ispravljanje lanih vrednosti i istinski uvid o smislu ivota: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. Ispravna gledita (razumevanje): Morate jasno videti ta nije u redu. Ispravna svrha (tenja): Odluite da budete izleeni. Ispravan govor: Govorite tako kao da nameravate da budete izleeni. Ispravno ponaanje: Morate delati. Ispravan poziv: Va posao ne sme da bude u sukobu sa vaom terapijom. Ispravan trud: Vaa terapija mora napredovati ravnomernom brzinom, onom kritinom brzinom koja se moe podneti. Ispravna svesnost (kontrola uma): Morate je oseati i neprekidno misliti o njoj. Ispravna koncentracija (meditacija): Nauite da kontemplirate u dubini uma.

UMETNOST DUE
Cilj umetnosti je da projektuje unutranju viziju u svet, da u estetskoj kreaciji izrazi najdublja duhovna i lina iskustva ljudskog bia. To znai omoguiti tim iskustvima da budu shvatljiva i generalno priznata unutar celokupnog okvira idealnog sveta. Umetnost je izraz ivota i prevazilazi i vreme i prostor.Moramo se baviti umetnou da bismo dali novi oblik i novo znaenje prirodi sveta.

Umetnost sebe otkriva u duhovnom razumevanju unutranje sutine stvari i daje oblik odnosu oveka sa nitavilom, sa prirodom apsoluta.

Umetnost je izraz ivota i prevazilazi vreme i prostor. Moramo se baviti umetnou da bismo dali novi oblik i novo znaenje prirodi sveta.

Izraavanje umetnika je razotkrivanje njegove due, njegovog obrazovanja, kao i njegove hladnoe. Iza svakog pokreta, vidljiva je muzika njegove due. U suprotnom, njegov pokret je prazan, a prazan pokret je kao prazna re bez znaenja.

Uklonite nejasno razmiljanje i funkcionisanje iz svog korena.

Umetnost nikada nije ukras, ulepavanje; umesto toga, to je rad prosvetljenja. Drugim reima, umetnost je tehnika za sticanje slobode.

Umetnost trai potpuno ovladavanje tehnikama, koje se razvija reeksijom unutar due.

11

TAO I DIT KUN DO Umetnost bez umetnosti je umetniki proces unutar umetnika; njegovo znaenje je umetnost due. Svi razliiti pokreti svih orua znae korak na putu ka apsolutnom estetskom svetu due

Stvaranje u umetnosti je duhovno otvaranje linosti, koja je ukorenjena u niemu. Njen efekat produbljuje linu dimenziju due.

Umetnost bez umetnosti je umetnost spokojne due, kao meseina koja se ogleda u dubokom jezeru. Konani cilj umetnika je da koristi svoje svakodnevne aktivnosti kako bi postao savreni majstor ivota, i na taj nain ustanovio umetnost ivljenja. Majstori u svim granama umetnosti prvo moraju biti majstori ivljenja, jer dua sve stvara.

Sva lana miljenja moraju pasti pre nego to se uenik moe nazvati majstorom.

Umetnost bez umetnosti je umetniki proces unutar umetnika; njegovo znaenje je umetnost due.

Umetnost je put ka apsolutu i sutini ljudskog ivota. Cilj umetnosti nije jednostrano unapreenje duha, due i ula, ve otvaranje svih ljudskih kapaciteta misli, oseanja, volje za ritam sveta prirode. Tako e se zauti bezglasan glas i sopstvo e doi u sklad sa njim. Prema tome, umetnika vetina ne znai i umetniko savrenstvo. Ona vie slui kao sredstvo ogledanja nivoa duhovnog razvoja, ali savrenstvo tog razvoja se ne moe nai u obliku i formi, ve mora zraiti iz ovekove due.

Umetnika aktivnost ne poiva u samoj umetnosti kao takvoj. Ona prodire u dublji svet u kome sve umetnike forme (stvari koje su doivljene iznutra) teku zajedno, i gde harmonija due i kosmosa u nitavilu ima svoj ishod u stvarnosti.

To je umetniki proces, prema tome, to je stvarnost, a stvarnost je istina.

STAZA KA ISTINI
TRAGANJE ZA ISTINOM SVEST O ISTINI (i njenom postojanju) OPAANJE ISTINE (njene supstance i pravca kao opaanje pokreta) 4. RAZUMEVANJE ISTINE (prvoklasni lozof je praktikuje da bi je razumeo TAO. Ne da bi bila razloena, ve da biste sagledali celinu Krinamurti) 5. DOIVLJAVANJE ISTINE 6. OVLADAVANJE ISTINOM 7. ZABORAVLJANJE ISTINE 8. ZABORAVLJANJE NOSIOCA ISTINE 9. POVRATAK PRVOBITNOM IZVORU GDE ISTINA IMA SVOJE KORENE 10. POINAK U NITAVILU 12 1. 2. 3.

DIT KUN DO
Zarad sigurnosti, neogranieno ivljenje je pretvoreno u neto mrtvo, u jedan ograniavajui model ivljenja. Da bi razumeo dit kun do, ovek mora odbaciti sve ideale, ablone, stilove; zapravo, trebalo bi da odbaci ak i koncepte onoga to je idealno ili nije idealno u dit kun dou. Moete li posmatrati situaciju, a da je ne imenujete? Imenovanje, pretvaranje u re, izaziva strah.

Uistinu je teko posmatrati situaciju jednostavno nai umovi su vrlo sloeni i lako je nauiti nekoga da bude vet, ali je teko nauiti nekoga da ima svoj stav. Dit kun do je naklonjen bezoblinosti da bi mogao da preuzme bilo koji oblik, a poto dit kun do nema stil, moe se uklopiti sa svim stilovima. Rezultat toga je da dit kun do koristi sve puteve i nijednim nije vezan, a isto tako, koristi i sve tehnike i sredstva koji slue njegovom cilju.

Priite dit kun dou sa idejom da ovladate voljom. Zaboravite na pobede i poraze; zaboravite na ponos i bol. Neka va protivnik grize vau kou, a vi udarajte u njegovo meso; neka on udara u vae meso, a vi lomite njegove kosti; neka on lomi vae kosti, a vi uzmite njegov ivot! Nemojte brinuti o svom bezbednom bekstvu poloite svoj ivot pred njim!

Velika greka je oekivati ishod borbe; ne bi trebalo da razmiljate da li e se borba zavriti pobedom ili porazom. Pustite prirodu da ide svojim tokom i vae oruje e udariti u pravom trenutku.

Uistinu je teko posmatrati situaciju jednostavno nai umovi su vrlo sloeni i lako je nauiti nekoga da bude vet, ali je teko nauiti nekoga da ima svoj stav.

Dit kun do nas ui da se ne osvremo kada je ve odlueno o pravcu. On se prema ivotu i smrti odnosi sa ravnodunou.

Dit kun do ne luta naokolo. Ne ide vijugavim obilaznicama. On sledi pravu liniju ka cilju. Jednostavnost je nakraa linija izmeu dve take.

Umetnost dit kun doa je prosto da uproava. To znai biti ono to jesi; to je stvarnost u svom bitisanju posedovanje slobode u svom primarnom smislu, koja nije ograniena vezanostima, ogranienjima, analizama, sloenostima.

Dit kun do je prosvetljenje. To je nain ivota, kretanje ka moi volje i kontroli, mada, trebalo bi da budu osvetljeni intuicijom.

13

TAO I DIT KUN DO Dit kun do izbegava povrno, prodire u kompleksno, zadire u sr problema i odreuje kljune faktore

Dok je na obuci, uenik treba da bude aktivan i dinamian na svaki nain. Ali u pravoj borbi, njegov um mora biti spokojan i ni malo uznemiren. On mora da osea kao da se nita kritino ne deava. Kada napreduje, njegovi koraci bi trebalo da budu laki i sigurni, njegove oi ne treba da budu ksirane niti da neprekidno zure u neprijatelja. Njegovo ponaanje ne bi trebalo da se na bilo koji nain razlikuje od njegovog svakodnevnog ponaanja, u njegovom izrazu lica ne bi trebalo da bude promene, nita ne treba da odaje injenicu da je uao u borbu na ivot i smrt.

Ekstremiteti, vae prirodno oruje, imaju dvostruku svrhu: 1. Da unite protivnika pred vama a to je unitavanje onoga to stoji na putu miru, pravdi i humanosti. Da unite vae impulse izazvane instinktima samoodranja. Da unite bilo ta to uznemirava va um. Ne da povrede bilo koga, ve da prevaziu vau pohlepu, gnev i ludost. Dit kun do je usmeren ka samom sebi.

Dit kun do izbegava povrno, prodire u kompleksno, zadire u sr problema i odreuje kljune faktore

2.

Udarci nogu i ruku su orua za ubijanje ega. Ekstremiteti predstavljaju silu intuitivne ili instinktivne direktnosti, koja, za razliku od intelekta ili sloenog ega, ne deli samu sebe, blokirajui sopstvenu slobodu. Ekstremiteti se kreu napred, ne gledajui sa strane ili iza sebe.

Zbog istote srca i praznine uma, koje su inherentne oveku, njegovi ekstremiteti u sebi sadre te kvalitete i igraju svoju ulogu sa najveim stepenom slobode. Ono ime udarate stoji kao simbol nevidljivog duha, odravajui um, telo i udove u punoj aktivnosti.

Nevezanost kao osnova je ovekova prvobitna priroda. U svom uobiajenom procesu, misao se kree napred bez zastajanja; prole, sadanje i budue misli se nastavljaju kao neprekinuti tok.

Odsustvo stereotipne tehnike kao sutine daju celovitost i slobodu. Sve linije i pokreti su funkcija. Odsustvo misli kao doktrina znai ne biti poneen milju u procesu miljenja, ne biti uprljan stranim telima, biti u misli, a opet lien misli.

Istinska takvoa je supstanca misli i misao je funkcija istinske takvoe. Misliti o takvoi, denisati je u mislima znai oskrnaviti je.

14

Dovedite svoj um u stanje otre fokusiranosti i uinite ga budnim tako da odmah moe da uvidi istinu, koja je svuda. Um se mora odvojiti od starih navika, predrasuda, ograniavajuih misaonih procesa, pa ak i od uobiajenog razmiljanja.

Odstranite svu prljavtinu koju je vae bie nagomilalo, i otkrijte stvarnost u njenom bitisanju, ili u njenoj takvoi, ili u njenoj nagosti, to korespondira budistikom konceptu praznine.

Ispraznite svoju olju kako bi mogla da bude napunjena; morate izgubiti sebe da biste postigli celovitost.

ORGANIZOVANI OAJ
U dugoj istoriji borilakih vetina, ini se da je instinkt da se sledi i imitira uroen svima koji se bave borilakim vetinama, kako uenicima tako i instruktorima. Ovo je delom zasluga tradicije - mnotva stilova koje je iznedrila. Posledica toga je da je teko nai nadahnutog, originalnog uitelja. Potreba za pokazateljem puta odzvanja kao eho. Ispraznite svoju olju kako bi mogla da bude napunjena; morate izgubiti sebe da biste postigli celovitost.

Svaki borac pripada nekom stilu, koji opet do te mere polae pravo na istinu da iskljuuje sve druge stilove. Ovi stilovi postaju institucije kroz svoja objanjenja Puta, secirajui i izolujui harmoniju vrstine i mekoe, uspostavljajui ritmine forme kao naroite odlike svojih tehnika.

Umesto da se suoi sa borbom takvom kakva jeste, veina sistema borilakih vetina nagomilava otmeni nered koji izobliuje i sputava svoje praktikante, odvlaei ih od prave stvarnosti borbe, koja je jednostavna i direktna. Umesto da se odmah pree na sr stvari, cvetne forme (organizovani oaj) i vetake tehnike bivaju ritualno vebane da bi se simulirala prava borba. I onda umesto da budu u borbi, ovi praktikanti rade neto u vezi borbe.

Jo gore, u itavu stvar su oajniki ukljueni super-mentalna mo i duhovno ovo i duhovno ono, pa praktikanti raznih kola lutaju sve dalje i dalje u misteriju i apstrakciju. Sve takve stvari su uzaludni pokuaji da se pokreti borbe, koji se uvek iznova menjaju, zaustave i ksiraju, da bi, poput kakvog lea, bili secirani i analizirani.

Ako dublje pogledate, prava borba nije neto ksno i vrlo je iva. Otmeni nered (oblik paralize) uvrava i uslovljava ono to je nekada bilo uidno, i kada realno pogledate, to nije nita drugo do slepa posveenost sistematinoj beskorisnosti vebanja rutina ili vratolomija koje nikuda ne vode. 15

TAO I DIT KUN DO Kada doe do pravih oseanja kao to su bes ili strah, moe li stilista da se izrazi klasinim metodom, ili naprosto slua svoje vriske i povike? Da li je on ivo, izraajno ljudsko bie, ili naprosto ablonizovani, mehaniki robot? Da li je on bie sposobno da se prepusti toku stvari, ili se opire uz pomo svojih ablona? Da li njegov odabrani ablon formira ekran izmeu njega i protivnika, spreavajui potpuni i svei borilaki odnos?

Stilisti se, umesto da gledaju pravo u injenice, grevito dre formi (teorija) i nastavljaju da se zapliu sve vie i vie, konano dovodei sebe u nerazmrsivu zamku.

Oni to ne vide onako kako jeste jer je njihova indoktrinacija iskrivljena i izuvijana. Disciplina se mora prilagoditi prirodi stvari - takvoj kakva jeste.

Zrelost ne znai postati zarobljenik konceptualizacije. To je razumevanje onoga to lei u naem najdubljem sopstvu. Kada postoji sloboda od mehanikog uslovljavanja, postoji i jednostavnost. ivot je veza sa celinom.

Kada postoji sloboda od mehanikog uslovljavanja, postoji i jednostavnost. ivot je veza sa celinom.

ovek koji je jasan i jednostavan ne bira. Ono to jeste, jeste. in zasnovan na ideji je oigledno in izbora i takav in nije oslobaajui. Naprotiv, on stvara dalji otpor, dalji konikt. Usvojite elastinu svesnost.

Veza je razumevanje. To je proces samootkrovenja. Veza je ogledalo u kome otkrivate sami sebe biti, znai povezivati se.

Utvreni abloni, koji se ne mogu prilagoavati, ne mogu biti savitljivi, samo nude bolji kavez. Istina je van svih ablona.

Forme su prazna ponavljanja koja nude ureeno i lepo bekstvo od samospoznaje koja dolazi od borbe sa ivim protivnikom.

Nagomilavanje je otpor koji vas zatvara, a cvetne tehnike jaaju taj otpor.

Klasini ovek je samo gomila rutine, ideja i tradicije. Kada dela, on prevodi svaki ivi trenutak u okotale rei starine.

16

Znanje je ksirano u vremenu, dok je in saznavanja kontinuiran. Znanje dolazi iz izvora, iz akumulacije, iz zakljuka, dok je in saznavanja kretanje.

Proces dodavanja je samo negovanje memorije koja postaje mehanika. Uenje nikada nije kumulativno; to je kretanje u inu saznavanja koje nema poetka ni kraja.

U negovanju borilakih vetina mora da postoji oseaj slobode. Uslovljeni um nikada nije slobodan. Uslovljavanje zatvara osobu u okvirima odreenog sistema.

Da biste izrazili sebe u slobodi, morate da umrete za sve to je bilo jue. Iz starog vi crpite sigurnost; iz novog dobijate tok.

Da biste ostvarili slobodu, va um mora da naui da gleda u ivot, koji je iroki pokret nesputan okovima vremena, jer sloboda poiva iznad polja svesnosti. Gledajte, ali nemojte stati i tumaiti Ja sam slobodan jer onda ivite u seanju na neto to je prolo. Da biste razumeli i iveli sadanjost, sve od jueranjice mora umreti.

Sloboda od saznavanja je smrt; onda, vi ivite. Umrite iznutra za za i protiv. Kada postoji sloboda nema ispravnog ili pogrenog injenja.

Ako sledite klasian ablon, vi razumete rutinu, tradiciju, senku ali ne razumete sebe.

Kada se ne izraava, ovek nije slobodan. Zbog toga, on poinje da se opire, a opiranje raa mehaniku rutinu. Ubrzo, on vri svoju mehaniku rutinu kao odgovor, umesto da odgovara na ono to jeste.

Ako elite da razumete istinu u borilakim vetinama, da bilo kog protivnika vidite jasno, morate odbaciti svaki obzir prema stilovima i kolama, predrasude, sklonosti i nesklonosti, i tako dalje. Tek onda e va um prestati da se sukobljava i umirie se. U ovoj tiini, vae vienje e biti celovito i svee.

Ako vas bilo koji stil naui metodu borbe, onda ete moi da se borite u skladu sa ogranienjima tog metoda, ali to nije prava borba.

Ako sledite klasian ablon, vi razumete rutinu, tradiciju, senku ali ne razumete sebe.

17

TAO I DIT KUN DO Ako se susretnete sa nekonvencionalnim napadom, kao to je napad sa isprekidanim ritmom, vaim uvebanim ablonima ritminih, klasinih blokova, vaoj odbrani i kontra - napadu, uvek e nedostajati elastinost i ivost.

Kako neko moe odgovoriti na celovitost deliminim, iskidanim ablonom?

Puko ponavljanje ritminih, proraunatih pokreta uskrauje borbenim pokretima njihovu ivotnost njihovu realnost.

Nagomilavanje formi, samo jo jedne modikacije ili uslovljavanja, postaje sidro koje sputava i vue na dole; to vodi samo u jednom smeru na dole.

Puko ponavljanje ritminih, proraunatih pokreta uskrauje borbenim pokretima njihovu ivotnost njihovu realnost.

Forma je razvijanje otpora; to je iskljuivo vebanje ablona izabranih pokreta. Umesto da stvarate otpor, uite pravo u pokret dok je jo u nastajanju; nemojte osuivati niti opratati svesnost koja ne bira vodi usklaivanju sa protivnikom u potpunom razumevanju onoga to jeste.

Kada jednom postane uslovljen nepotpunim metodom, kada jednom postane izolovan u ograniavajuem ablonu, praktikant vidi svog protivnika kroz ekran otpora on izvodi svoje stilizovane blokove i slua svoje spostvene povike, ne videi ta protivnik zapravo radi.

Mi postajemo te kate, ti klasini blokovi i napadi, toliko teko smo uslovljeni njima.

Da bi se uklopio sa protivnikom, oveku je potrebna direktna percepcija. Tamo gde je otpor, gde preovlauje stav ovo je jedini nain - nema percepcije.

Imati potpunost znai biti sposoban za praenje onoga to jeste, jer ono to jeste se stalno kree i menja. Ako je neko usidren u odreenom pogledu na stvari, on nee biti u mogunosti da prati brze pokrete onoga to jeste.

ta god da se misli o lunim udarcima i ljuljanju kao sastavnom delu neijeg stila, ne moe se uputiti ni najmanji prigovor pokuaju da se iznae savrena odbrana protiv toga. Uistinu, skoro svi prirodni borci se bore na taj nain. to se tie poklonika borilakih vetina, to samo moe doprineti raznovrsnosti njegovog napada. On mora biti u mogunosti da udari gde god da mu se ruka nalazi.

18

Ali, u klasinim stilovima, sistem postaje vaniji od oveka! Klasini ovek funkcionie ablonski, u okvirima stila!

Kako mogu postojati metodi i sistemi neega to je ivo? Za ono to je statino, ksno, mrtvo, moe postojati put, utvrena staza, ali ne i za ono to je ivo. Nemojte svoditi stvarnost na neto statino i onda pokuavati da izmislite metode da to dostignete.

Istina je odnos sa protivnikom; neprekidno kretanje, ivljenje, nikada statinost.

Istina nema stazu. Istina je iva, i prema tome, menja se. Ona nema mesto za odmor, nema oblik, nema organizovanu instituciju, nema lozoju. Kada to uvidite, shvatiete da je ta iva stvar takoe ono to vi jeste. Ne moete se izraziti i biti ivi kroz statinu, skrpljenu formu, kroz stilizovani pokret. Istina nema stazu. Istina je iva, i prema tome, menja se.

Klasine forme gue kreativnost, umanjuju kondiciju i zamrzavaju va oseaj slobode. Vi vie ne postojite, ve naprosto inite, lieni senzitivnosti.

Kao to uti listovi mogu postati zlatni novii da bi se umirila uplakana deca, tako i takozvani tajni pokreti i nakaradni borbeni stavovi umiruju neuke praktikante borilakih vetina.

Ovo ne znai da ne treba nita raditi, ve samo da ne treba imati smiljenu nameru da uradite neto. Nemojte negovati um koji bira ili odbacuje. Biti bez namere znai nemati misli.

Prihvatanje, poricanje i osude osujeuju razumevanje. Neka va um prihvata tui uz razumevanje. Tek onda postoji mogunost pravog razgovora. Da biste razumeli jedni druge, mora postojati stanje svesti bez biranja, gde nema oseaja poreenja ili osuivanja, nema ekanja na dalji razvoj diskusije da biste se sloili ili da se ne biste sloili. Iznad svega, ne zapoinjite sa zakljukom.

Shvatite da se morate osloboditi konformizma stilova. Oslobodite sebe tako to ete posmatrati ta obino radite. Nemojte osuivati ili odobravati; samo posmatrajte.

Kada ste osloboeni svih uticaja, kada ste gluvi za uslovljenost klasinih odgovora, tada spoznajete svesnost i sagledavate sve stvari u sasvim sveem, novom ruhu.

Svesnost je bez izbora, bez prohteva, bez uznemirenosti; u tom stanju uma, postoji opaanje. Samo opaanje e reiti sve nae probleme. 19

TAO I DIT KUN DO Razumevanje trai ne samo trenutak opaanja ve kontinuiranu svesnost, kontinuirano stanje istraivanja bez zakljuaka.

Da bi razumeo borbu, ovek mora da joj pristupi na vrlo jednostavan i direktan nain.

Razumevanje dolazi kroz oseanje, od trenutka do trenutka, u ogledalu odnosa.

Razumevanje samog sebe dolazi kroz deavanje u odnosima, a ne kroz izolaciju.

Svesnost nema horizont; to je davanje itavog svog bia, bez izuzetka.

Da bi se razumelo ono to stvarno jeste, potrebna je svesnost, budan i potpuno slobodan um. Svesnost nema horizont; to je davanje itavog svog bia, bez izuzetka.

Napor unutar uma dalje ograniava um, zato to napor podrazumeva borbu za ostvarenje cilja a kada imate cilj, svrhu, metu u vidu, postavili ste umu ogranienje.

Ove veeri ja vidim neto sasvim novo i ta novost je doivljena umom, ali ako sutra pokuam da oivim taj oseaj, zadovoljstvo koje mi je pruio, doivljaj postaje mehaniki. Opis nikada nije stvaran. Ono to je stvarno je trenutno vienje istine, zato to istina nema sutra.

Naiemo istinu kada ispitamo problem. Problem nikada nije odvojen od reenja. Problem jeste reenje razumevanje problema reava problem.

Posmatrajte ono to jeste sa nepodeljenom sveu.

Istinska takvoa je bez prljavih misli; ne moe biti spoznata kroz koncepte i misli.

Miljenje nije sloboda svaka misao je nepotpuna; nikada ne moe biti cela. Misao je odgovor seanja, a seanje je uvek nepotpuno, jer je seanje rezultat iskustva. Prema tome, misao je reakcija uma uslovljena iskustvom.

Spoznajte prazninu i mir svog uma. Budite prazni; nemojte se drati bilo kog stila ili forme na kojoj bi protivnik mogao da radi. 20

Um je prvobitno bez aktivnosti; put je uvek bez misli.

Uvid je shvatanje da prvobitna priroda neega nije stvorena.

Kada je ovek slobodan od spoljanjih objekata i nije uznemiren, tada je spokojan i miran. Biti spokojan znai nemati bilo kakvih iluzija ili zabluda u pogledu na stvarnost.

Nema misli, ve samo takvoa onoga to jeste. Takvoa se ne kree, ali su njen pokret i funkcija neiscrpni.

Meditirati znai doiveti postojani mir svoje prvobitne prirode. Zasigurno, meditacija nikada ne moe biti proces koncentracije, zato to je najvii oblik miljenja negacija. Negacija je stanje u kome nema pozitivnog niti njegove reakcije u vidu negativnog. To je stanje potpune praznine.

Poznavati sebe znai prouavati sebe u odnosu sa drugom osobom.

Poznavati sebe znai prouavati sebe u odnosu sa drugom osobom.

Koncentracija je oblik iskljuivanja, a gde postoji iskljuivanje, postoji i mislilac koji iskljuuje. Upravo mislilac, onaj koji iskljuuje, onaj koji se koncentrie, stvara protivrenost zato to on formira centar iz kojeg nastaje razdvajanje.

Postoji stanje delovanja bez onoga ko deluje, stanje doivljavanja bez onoga ko doivljava ili samog doivljaja. To je stanje ogranienosti i haosa koje uzrokuje klasini metod.

Klasina koncentracija koja se fokusira na jednu stvar i iskljuuje sve druge, i svesnost koja je potpuna i ne iskljuuje nita, su stanja uma koja mogu biti shvaena samo objektivnim posmatranjem bez predrasuda.

Koncentracija je suavanje uma. Ali mi se bavimo itavim procesom ivljenja i koncentrisati se iskljuivo na neki odreeni aspekt ivota, znai umanjiti ivot.

Trenutak nema jue niti sutra. On nije rezultat misli i, prema tome, nema vreme.

21

TAO I DIT KUN DO U deliu sekunde, kada vam je ivot ugroen, da li kaete: Da proverim da li mi je ruka na kuku, i da li je moj stil onaj stil? Kada je va ivot u opasnosti, da li se raspravljate oko metoda kome ete ostati dosledni dok se spaavate? emu dualnost?

Takozvani majstor borilakih vetina je rezultat tri hiljade godina propagande i uslovljavanja.

Zato individue zavise od hiljada godina propagande? Oni mogu propovedati mekou kao idealnu u odnosu na vrstinu, ali kada ono to jeste udari, ta se deava? Ideali, principi, ono to bi trebalo da bude vodi u licemerje.

Poto ne eli da bude uznemiren, da bude nesiguran, ovek uspostavlja emu ponaanja, misli, ablon odnosa sa drugim ljudima. Zatim postaje rob te eme i shvata emu kao neto stvarno.

Samoizraavanje je potpuno, neposredno, bez koncepcije vremena. Moete se izraziti samo ako ste ziki i mentalno slobodni od fragmentacije.

Pristajanje na odreene eme kretanja da bi se osigurali uesnici unutar vladajuih pravila, moe biti dobro za sportove kao to su boks ili koarka, ali uspeh dit kun doa lei u njegovoj slobodi, kako u slobodi da se koristi tehnika, tako i u slobodi da se ona odbaci.

Drugorazredni praktikant koji slepo prati svog senseija ili sifua, prihvata te eme. Posledica toga je da njegovo delovanje, i to je jo vanije, njegovo razmiljanje, postaju mehaniki. Njegove reakcije postaju automatske, u skladu sa utvrenim ablonima, inei ga ogranienim.

Samoizraavanje je potpuno, neposredno, bez koncepcije vremena. Moete se izraziti samo ako ste ziki i mentalno slobodni od fragmentacije.

INJENICE O DIT KUN DOU

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Ekonomian pristup napadu i odbrani (napad: ivahni ofanzivni udarci / odbrana: ruke koje se lepe) Raznovrsni i bez vetine veti, celoviti udarci rukama i nogama. Isprekidani ritam, udarci na pola takta i udarci na jedan ili tri i po takta (DKD ritam u napadu i kontriranju) Trening sa tegovima plus nauni trening uz sveobuhvatni tnes. DKD direktno kretanje pri napadima i kontriranjima udaranje iz poloaja u kome se naete, bez nametanja Pokretljivo telo i lagani rad nogama. Nelomljive stvari i nepredvidive taktike napada

22

8.

9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16.

Snana borba prsa u prsa a. pokretljiva eksplozivnost b. bacanje c. rvanje d. imobilizacije Bezrezervno sparingovanje i pravi kontakt trening sa pokretnim metama Snaenje ekstremiteta putem kontinuiranog vebanja Individualno izraavanje za razliku od masovnog izraza; ivotnost pre klasikalizma (pravi odnos). Celovitost ispred nepotpunosti u strukturi. Vebanje kontinuiteta sopstva - koje se izraava iza zikih pokreta. Oputena snaga i snaan napadaki poriv kao celina. Oputenost nalik opruzi, ali ne i ziki mlitavo telo, takoe, gipka mentalna budnost. Neprekidni tok (direktno i uvijeno kretanje u kombinaciji gore i dole, zavijanje ulevo i udesno, koraci u stranu, njihanje i provlaenje, kruenja rukom). Dobro izbalansirano naprezanje tokom kretanja, bez prekida. Kontinuitet stanja na granici izmeu potpune odlunosti za napad i potpune oputenosti. Nadam se da su praktikanti borilakih vetina vie zainteresovani za koren borilakih vetina nego za razliite ukrasne grane, cvee i lie.

BEZOBLINI OBLIK
Nadam se da su praktikanti borilakih vetina vie zainteresovani za koren borilakih vetina nego za razliite ukrasne grane, cvee i lie. Uzaludno je raspravljati se oko toga koji list, grana ili privlani cvet vam se najvie svia; kada razumete koren, razumeete i sve ono to iz njega nie.

Molim vas, nemojte se baviti razlikama izmeu mekog i vrstog, udaranja i utiranja, rvanja i udaranja (utiranja), borbe na distanci i borbe prsa u prsa. Ne postoji ovo koje je bolje od onoga. Ako postoji jedna stvar koje se moramo paziti, neka to bude nepotpunost koja nam krade nau iskonsku celovitost i ini da izgubimo jedinstvo usred dualnosti.

U borilakim vetinama postoji problem sazrevanja. Ovo sazrevanje je progresivno spajanje individue sa svojim biem, sa svojom sutinom. Ovo je mogue samo putem samoistraivanja u slobodnom izraavanju, a ne u imitativnom ponavljanju nametnute eme pokreta.

Postoje stilovi koji su naklonjeni pravim linijama, zatim stilovi koji su naklonjeni zakrivljenim linijama i krunicama. Stilovi koji se dre jednog deliminog aspekta borbe su sputani. Dit kun do je tehnika za sticanje slobode; to je rad na prosvetljenju. Umetnost nikada nije ukras ili ulepavanje. Izabrani metod, koliko god da je taan, uvek postavlja svoje praktikante u ablon. Borba nikada nije odreena i menja se iz trena u tren. Rad u ablonima je u osnovi vebanje otpora. Takva praksa dovodi do zatvaranja; tako nikada nije mogue doi do razumevanja, a njegovi sledbenici nikada nisu slobodni.

23

TAO I DIT KUN DO Nain borbe se ne zasniva na linom izboru i interesovanjima. Istina se na putu borbe opaa iz trena u tren i samo kada postoji svesnost bez osuivanja, opravdavanja ili bilo kakvog oblika identikacije. Dit kun do je naklonjen bezoblinosti da bi mogao da preuzme sve oblike, a poto nema stil, dit kun do se uklapa sa svim stilovima. Rezultat toga je da dit kun do koristi sve naine, a nije sputan ni jednim, i isto tako, koristi bilo koju tehniku ili sredstvo koje slui njegovom cilju. U ovoj vetini, ekasnost je bilo ta to postie pogodak.

Nije teko skresati i odsei ono to nije sutinsko u spoljanjoj, zikoj strukturi; meutim, odbaciti, svesti na minimum u unutranjosti, to je ve druga stvar.

Nivo razvoja ide do jednostavnosti. Polovian razvoj vodi do ukraavanja.

Ulinu borbu ne moete sagledati u njenoj celokupnosti ako je posmatrate sa take gledita boksera, vebaa kung fua, karatiste, rvaa, dudiste i tako dalje. Jasno moete videti samo kada ne upliete svoj stil. Onda vidite borbu bez svianja i ne svianja; vi jednostavno vidite, a ono to vidite je celovito, a ne delimino.

Postoji ono to jeste samo kada nema poreenja, a iveti sa onim to jeste znai biti miran.

Borba nije neto to diktira vaa uslovljenost kao vebaa kung fua, karatiste, dudiste ili ega sve ne, a traiti suprotnost sistema znai ui u drugaije uslovljavanje.

Najvii razvoj vodi ka jednostavnosti. Polovian razvoj vodi do ukraavanja.

Odsustvo prebivalita znai da je konani izvor svih stvari van domaaja ljudskog razumevanja, izvan kategorija vremena i prostora. Poto na taj nain prevazilazi sve modalitete relativnosti, naziva se odsustvo prebivalita, a njegova svojstva su primenjiva.

Borac koji nema prebivalite vie nije on sam. On se kree kao neka vrsta automata. On se predao uticaju van svoje svakodnevne svesnosti, to nije nita drugo do njegova sopstvena duboko zakopana podsvest, ijeg prisustva dotada nije bio svestan.

Izraavanje se ne razvija kroz vebanje formi, a ipak, forma je deo izraavanja. Vee (izraavanje) se ne nalazi u manjem (izraavanju) ve se manje nalazi unutar veeg. Stoga imati odsustvo forme ne znai nemati formu. Imati odsustvo forme evoluira iz imanja forme. Odsustvo forme je vie, individualno izraavanje.

24