Ulogaekolokogobrazovanjau zatiti i unapreivanjuivotnesredine

June 18, 2012 - Environment - Ekologija, Srpski - Tagged: curriculum, ecology contents, ekoloki sadraji,environment, fond asova, izborni predmeti, nastavni plan i program, nastavni predmeti, non-compulsory activities,number of lessons, odriv razvoj, optional and elective subjects, school subjects, slobodne aktivnosti, ivotna sredina -2 comments

Autor: Prof. dr Sefedin ehovi, Uiteljski fakultet Beograd See also: Abstract in English Nema stvari koja bi bila tako vredna prouavanja kao priroda Nikola Tesla

Uvod
U formiranju ekoloke kulture savremenog oveka vanu ulogu ima sistem ekolokog obrazovanja i vaspitanja. On se nalazi u procesu stvaranja, a njegova neophodnost vie je nego oevidna. Ekoloko obrazovanje predstavlja shvatanje problema opte ekologizacije materijalne i duhovne delatnosti drutva. iroki dijapazon ekolokog obrazovanja omoguava neophodnu sintezu znanja, umenja i navika iz prirodnih i drutvenih nauka. Obrazovno vaspitni proces u funkciji zatite i unapreivanja ivotne sredine predstavlja svesno i plansko razvijanje znanja o ovekovoj sredini u toku itavog ivota, koje ima za cilj razvijanje svesti o osnovnim karakteristikama ovekove sredine, odnosa u njoj i odnosa prema njoj, na osnovu koje e ovek teiti ouvanju i unapreivanju sredine. Ekoloko obrazovanje treba da prui veoma sigurna znanja o osnovnim ekolokim pitanjima savremenog drutva, razvija kritiki stav prema rastuoj degradaciji ivotne sredine i ukazuje na neophodnost racionalnog korienja prirodnih resursa. Osnovno naelo eko-obrazovanja i vaspitanja izraeno je u zahtevu da ekoloko obrazovanje ne bude samo informisanje o eko-injenicama, da znanja koja uenici stiu budu samo na nivou obavetenosti, ve da itav ivot u obrazovnim ustanovama bude u adekvaciji sa ekolokim zahtevima. Ekoloka svest se ne sastoji samo od znanja, ve i od emocionalnovoljnih komponenata koje je vrlo bitna, jer znanja bez uverenja i praktine delatnosti ne znae mnogo. Ekoloko obrazovanje i formiranje ekolokog naina miljenja zapoinje u najranijoj mladosti, pa je, otuda veoma znaajna uloga obrazovno-vaspitnih organizacija na svim nivoima sticanja znanja (osnovno-kolsko, srednje i visokokolsko). Zato je zadatak vaspitanja i obrazovanja, jeste sticanje znanja, kako bi generacijama koje stasavaju i koje su u punoj aktivnosti na reavanju problema ovekove sredine imali sistematizovana znanja o savremenim problemima ovekove sredine, o karakteru i sutini opasnosti ugroene sredine; o nainu otklanjanja negativnih posledica naruene ekoloke ravnotee. Da bi se moglo od oveka oekivati i zahtevati ekoloko ponaanje potrebno ga je prethodno obrazovati, to se moe jedino uvoenjem ekolokih sadraja u sve nivoe obrazovnog sistema vaspitanja i obarazovanja. S toga ne treba situaciju preputati sluaju, ve se pitanju organizovane nastave, sa tematikom iz ekologije, mora prii veoma ozbiljno i efikasno,

naravno kroz inoviranje postojeih nastavnih planova i programa i uvoenjem regularnih ekolokih sadraja kao posebnih predmeta i u okviru drugih predmeta.

inioci i izvori eko-znanja

Sa aspekta potreba zatite ivotne sredine, neophodno je odgovoriti na pitanje: Koji faktori, koliko i kada doprinose cilju izgradnje ekoloki odgovorne linosti? Veoma je vano kako pojedinac vidi doprinos pojedinih faktora u ostvarivanju ciljeva i zadataka koji se postavljaju kao zahtevi i potrebe ouvanja zdrave i kvalitetne ivotne sredine. inioci ekolokog vaspitanja mogu biti:

spoljanji ili sredinski i unutranji ili inioci linosti.

inioce linosti je mogue svrstati u dve grupe:

inioci koji se mogu podvesti pod pojam motivacije (koliko usvajaju ekoloku orijentaciju kao vrednost, koliko su zadovoljni stanjem ivotne sredine); inioci koji se mogu podvesti pod pojam kompetencije (ta znaju, o emu su informisani i kakvo im je iskustvo).

Posebno su interesantni faktori koji su u vezi sa postignuem u eko-vaspitanju i obrazovanju u formiranju ekoloke svesti i kulture uenika, a to su: porodica, deji vrti, kola, fakultet, kasarna, preduzee, drutvene organizacije i dr. Porodica je znaajan faktor vaspitanja mladih, koja u naelu deluje pozitivno i u smislu razvoja ekolokih vrednosti svojih lanova. U njoj se izgrauje formalistiki odnos u ostvarivanju brige o neposrednoj okolini. Porodica je najua socijalna grupa koja ostvaruje opte stanje o egzistenciji i drugim vanim potrebama linosti. Osnovni metod delovanja u porodici je lini primer, gde deca ue spontano. Takvi uticaji na mlae lanove porodice su trajnijeg karaktera. Vrnjaka grupa, je uz porodicu, znaajan faktor drutvene svesti mladih. Ona u nekim uticajima nadmauje porodicu i kolu. Vrnjaci su potencijalno bliski jedan drugome. Oni imaju istovetne stavove u oceni drutvenog poloaja njihove generacije. Potrebno je sagledati vrednosti sveta mladih, njihove potrebe i naine na koje gledaju na probleme ugroavanja ivotne sredine, kako bi se oni angaovali na zatiti i unapreivanju zatite ivotne sredine. Ekoloko obrazovanje zahteva razliite izvore znanja. Koji izvor znanja e biti favorizovan zavisi od nastavnika koji rukovodi vaspitno-obrazovnim procesom. Izdvajamo sledee izvore znanja:

Neposredna stvarnost podrazumeva konkretnu ivotnu sredinu u kojoj uenik egzistira. To je porodini dom, obdanite, kola, fakultet, kasarna, ira urbana ili ruralna sredina. Ona igra vanu ulogu u formiranju ekoloke svesti, mada je u mnogome prepuna neekolokog, ali su znanja usvojena posredstvom nje najkvalitetnija;

Tekstualni materijali kolski udbenici, beletristika izdanja, pripovetke, romani i sl. kolski udbenici su osnovni izvor, ali su u ekoloko-vaspitnom pogledu nedovoljno usklaeni sa programima rada, ekoloki sadraji u njima su nedovoljno i nefunkcionalno zastupljeni;

Nastavna sredstva i objekti modeli, preparati, makete, slike, crtei, tabele, grafikoni, fotografije, dijapozitivi, video kasete i dr. Oni zamenjuju neposrednu stvarnost; Nastavnik pojavljuje se kao bitan inilac u realizaciji ciljeva i zadataka ekolokog obrazovanja: vri izbor nastavnih sadraja, procenjuje ekoloke aspekte gradiva, organizuje i vodi proces usvajanja znanja, formiranja stavova i navika uenika, organizuje i izvodi vannastavne aktivnosti i neposredno svojim postupcima deluje na linost uenika;

tampa, televizija, radio i druga sredstva masovnog obavetavanja angauju se na polju informisanja, aktiviranja graana u zatiti ivotne sredine. Na taj nain ostvaruje se neformalno ekoloko obrazovanje i vaspitanje.

Ekoloki sadraji treba da obezbede da uenici u osnovnoj koli upoznaju: osnovne pojmove (pojam poremeenosti ekoloke ravnotee, pojam degradacije ovekove sredine i dr.); da steknu znanja o negativnom dejstvu zagaenog vazduha, zemljita, vode, o nainu spreavanja i zatiti od svih negativnih uticaja.

kolakao faktoreko-obrazovanja
kola je osnovni faktor vaspitanja i eko-obrazovanja. Sa utvrenim programskim sadrajima i oblicima kola prua najvee mogunosti u izgraivanju svesti uenika. Ona prua znaajne mogunosti za sticanje odreenih znanja, ali i za izgraivanje odreenih navika, za razvoj ekoloke svesti razvijanjem ljubavi i odgovornog odnosa prema porodici. U osnovi, na obrazovni sistem podrazumeva kontinuirani vaspitno-obrazovni proces, koji se sprovodi regulatno u ustanovama namenjenih za tu vrstu delatnosti. Iako vaspitanje i obrazovanje mladih za zatitu ivotne sredine ima svoje polazite u porodinom vaspitanju, kola u tom cilju postaje nezamenljiva. Kolika e se vanost dati ekolokim sadrajima i da li e se vriti korelacija izmeu nastavnih predmeta u samom nastavnom procesu i sa iskustvima i znanjima uenika, u znaajnoj meri zavisi i od afiniteta i obuenosti nastavnika. Zato se velika panja mora posvetiti stalnom strunom osposobljavanju nastavnika kroz dodatne obuke i seminare. Znaajno je koliko i sama kola kao institucija ukljuuje ozbiljno u aktivnosti koje se organizuju na nivou lokalne sredine i da li postoji takva vrsta saradnje. Savremena ekoloka situacija je pokazala da fond znanja iz ekologije nije na potrebnom nivou. Ta znanja sama po sebi ne znae nita, ali zato imaju ogroman vaspitni potencijal.

Obaveznoobrazovanje
Ovaj nivo obrazovanja zapoinje Pripremnim predkolskim programom omoguuje inkorporiranje eko-sadraja (u svim predmetima i svim razredima) poev od maternjeg jezika, poznavanja prirode i drutva, pa do likovnog i muzikog vaspitanja. Inkorporiranjem eko-

sadraja u nastavne programe pojedinih predmeta, oni postaju sastavni deo programa, njihov neodvojivi deo. Pripremni predkolski program je deo obaveznog devetogodinjeg obrazovanja i vaspitanja, ostvaruje se u okviru predkolskog vaspitanja i obrazovanja, to je i predvieno Pravilnikom o optim osnovama predkolskog programa. Upoznavanje prirodne i drutvene sredine je jedna od oblasti rada u pripremnom predkolskom programu u koji su ugraeni sadraji iz Zatite ivotne sredine, a iji su ciljevi propisani Pravilnikom o optim osnovama predkolskog programa. Neki od ciljeva su: saznavanja o zajednikim stanitima odreenih biljaka i ivotinja i njihovoj povezanosti u lance ishrane; pojam prilagoavanja ivih bia ivotnim uslovima izgraen na jednostavnim primerima; saznanja o nainima na koje ovek utie na ivotnu sredinu i njihovim posledicama; o nainima zagaivanja vode, zemljita i vazduha, i nainima na koje se zagaenje smanjuje ili izbegava; svest o koristi koje ovek ima od uma i nainima da se one ouvaju i obnove; saznanja o buci kao ekolokom problemu i nainima da se on rei; poznavanje mogunosti da svaki pojedinac doprinese ouvanju ivotne sredine i elementarno razumevanje ekoloke poruke: Mislite globalno, delovati lokalno; razvoj potovanja i ljubavi prema svemu ivom, prirodi i njenom Tvorcu, uz motiv da se ona uva i unapreuje. Postavljeni ciljevi se ostvaruju kroz raznovrsne aktivnosti, kao to su: radionice, posmatranjem, razgovorima, organizovanjem izleta u prirodu i drugim aktivnostima. Ipak, najprimerenija aktivnost na ovom uzrastu je igra kao najivotnija situacija za uenje. Nastavni program u mlaim razredima osnovne kole predvia posebne sadraje iz oblasti zatite i unapreivanja ivotne sredine u vie predmeta. Programski sadraji su dati globalno. Nastavniku je doputeno da programske sadraje koncentrie, aktuelizira i konkretizuje ih. Oni obezbeuju da se uenicima nenametljivo pruaju informacije o vezi oveka i ivotne sredine. U prvom ciklusu osnovnog obrazovanja i vaspitanja, ekoloki sadraji se esto proimaju kroz skoro sve nastavne predmete, korelacijom. Ipak, najvie su zastupljeni u nastavnim predmetima Svet oko nas u prvom i drugom razredu i Priroda i drutvo u treem i etvrtom razredu osnovnog obrazovanja i vaspitanja. Opti cilj integrisanog nastavnog predmeta Svet oko nas jeste da deca upoznaju sebe, svoje okruenje i razviju sposobnosti za odgovoran ivot u njemu. Jedan od posebnih ciljeva i zadataka planiran Pravilnikom o nastavnom programu za prvi i drugi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja (Sl.gl.RS br.10/2004) je razvijanje ekoloke svesti. Planirani ciljevi se realizuju kroz konkretne zadatke u prvom i drugom razredu obaveznog obrazovanja sa nedeljnim fondom od po dva asa, to na godinjem nivou iznosu ukupno po 72 asa. U prvom razredu fond asova nastavnog predmeta Svet oko nas kroz koji se uglavnom prouavaju sadraji vezani za ivotnu sredinu, ini 10,53% od ukupnog broja asova redovne nastave. U drugom razredu procentualno uee ovog nastavnog predmeta u odnosu na ukupan fond redovne nastave iznosi 10%. U prvom i drugom razredu kao najvaniji ciljevi nastavnog predmeta Svet oko nas su: formiranje elementarnih pojmova iz prirodnih i drutvenih nauka; podsticanje dejih interesovanja, pitanja, ideja i odgovora u vezi sa pojavama, procesima i situacijama u okruenju u skladu sa kognitivno-razvojnim sposobnostima; podsticanje i razvijanje istraivakih aktivnosti dece; podsticanje uoavanja jednostavnih uzrono-posledinih veza, pojava i procesa, slobodnog iskazivanja svojih zapaanja i predvianja; razvijanje odgovornog odnosa prema sebi i okruenju i uvaavanje drugih. Najvei deo ovih ciljeva ostvaruje se kroz realizaciju sadraja ovog nastavnog

predmeta koji tretiraju prirodne pojave i procese u neposrednom okruenju. Nastavni plan i program predmeta Priroda i drutvo realizuje se u treem i etvrtom razredu sa po 72 asa godinje, odnosno po dva asa nedeljno, to ini po 10 % od ukupnog fonda asova redovne nastave. Opti cilj integrisanog nastavnog predmeta Priroda i drutvo jeste upoznavanje sebe, svog prirodnog i drutvenog okruenja i razvijanje sposobnosti za odgovoran ivot u njemu. Ovaj nastavni predmet predstavlja programski kontinuitet integrisanog nastavnog predmeta Svet oko nas iz prva dva razreda osnovnog obrazovanja i vaspitanja. Postavljeni ciljevi se realizuju kroz konkretne zadatke nastavnog programa, a odnose se na sticanje elementarne naune pismenosti, razvijanje sposobnosti zapaanja osnovnih svojstava objekata, pojava i procesa u okruenju i uoavanju njihove povezanosti. Ekoloki sadraji u starijim razredima osnovnog obrazovanja (od 5 do 8 razreda), odnosno u drugom ciklusu obaveznog obrazovanja su zastupljeni kroz nastavne predmete prirodnih nauka: biologije, geografije, hemije i fizike. U redovnoj nastavi biologije ekoloki sadraji se prouavaju ili proimaju kroz nastavne sadraje u petom, estom i sedmom razredu. U petom razredu, godinji fond asova biologije je 72 asa, to ini 8,69% od ukupnog fonda asova redovne nastave u petom razredu i obzirom da se izuavaju sadraji vezani za biljni svet na Zemlji, moemo ih tretirati kao ekoloki sadraji. Isti fond asova, ali neto nii procenat (8,33%) u odnosu na ukupan fond asova redovne nastave javlja se i u estom razredu, sa razlikom u sadrajima, jer se izuava ivotinjski svet na Zemlji. Kompletan nastavni program sedmog razreda posveen je ekologiji sa ukupno 72 asa u toku kolske godine, to ini 7,69 % od ukupnog fonda asova redovne nastave u ovom razredu.U propisanim ciljevima koji su predvieni da se ostvare kroz nastavu biologije su i ljubav prema prirodi i oseanje dunosti da uvaju i zatite prirodu Pravilnik o nastavnom planu i programu biologije (Sl.RS- Prosvetni glasnik br.6/2006) Ovi ciljevi se ostvaruju kroz postavljene zadatke u nastavi biologije, a to su: da uenici razvijaju oseanje odgovornosti prema stanju ivotne sredine; shvate stepen ugroenosti biosfere i ulogu svakog pojedinca u njenoj zatiti i unapreivanju. Postavljeni zadaci realizuju se kroz teorijske asove kao i asove vebi i praktinog rada uenika. Zadaci nastave biologije u sedmom razredu su: da se uenici upoznaju sa pojmom ekologije i njenim znaajem, upoznaju ekoloke uslove i njihov znaaj za ivi svet; da shvate sistem ekoloke organizacije u prirodi i odnose u njima; shvate uzajamne odnose ivih bia i ivotne sredine i dinamiku odnosa materije i energije; shvate kontinuitet odravanja ekosistema; uzroke i posledice promena u njima; shvate znaaj ekoloke ravnotee za odranje ekosistema; upoznaju osnovne tipove ekosistema i ivotne uslove u njima; razvijaju ekoloku svest i ekoloku kulturu; shvate poloaj i ulogu oveka u biosferi. Nastavni predmet geografija izuava se u svim razredima drugog ciklusa, od petog do osmog razreda. U petom razredu nastava geografije se realizuje sa po jednim asom nedeljno, to na godinjem nivou iznosi 36 asova, 4,35 % od ukupnog fonda asova redovne nastave u petom razredu. Ekoloki sadraji se uglavnom izuavaju kroz prouavanje sadraja iz fizike geografije (atmosfere, hidrosfere i biosfere). Jedan od zadataka nastavnog programa je da uenici treba da razumeju potrebu ouvanja, unapreenja i zatite Zemljinih sfera i kompleksne geografske sredine u kojoj egzistira i ovek.

Nastavni plan i program geografije (Sl.RS- Prosvetni glasnik br.9/2006) U estom razredu fond asova geografije je 72 asa, (8,33% od ukupnog fonda redovne nastave u ovom razredu), a sadraji su uglavnom vezani za prouavanje regionalne geografije Evrope i evropskih zemalja. U sedmom razredu isti je fond asova , ali je procenat uea ovog nastavnog predmeta u odnosu na ukupan fond redovne nastave neto nii, 7,69% i izuava se regionalna geografija sveta (vanevropski kontinenti). U osmom razredu fond asova geografije je 68, to ini 7,69% ukupnog fonda asova redovne nastave u ovom razredu. Jedan od ciljeva nastave geografije je i izgraivanje svesti uenika o znaaju zatite svih geosfera kao ekolokog okvira za ivot na Zemlji i formiraju odgovoran odnos prema ivotnoj sredini. Nastavni predmet hemija izuava se u sedmom i osmom razredu osnovnog obrazovanja, sa po dva asa nedeljno to na nivou kolske godine iznosi 72 asa u sedmom i 68 asova u osmom razredu, odnosno procentualno predstavlja po 7,69% ukupnog fonda asova redovne nastave u sedmom i osmom razredu. Nastavni program hemije je koncipiran tako da se u sedmom razredu izuavaju osnovni pojmovi opte hemije, a u osmom sadraji iz neorganske i organske hemije. Jedan od ciljeva nastave hemije je razvijanje svesti o vanosti odgovornog i racionalnog korienja i odlaganja razliitih supstanci u svakodnevnom ivotu. Pravilnik o nastavni planu i programu hemije (Sl.RS- Prosvetni glasnik br.9/2006) Postavljeni ciljevi se dostiu kroz osposobljavanje uenika da steknu znanja o svojstvima supstanci i da razumeju znaaj hemije u svakodnevnom ivotu. Uenje hemije omoguava i da uenici steknu osnovnu hemijsku pismenost koja bi im obezbedila sagledavanje i razumevanje ivotnog okruenja. Nastava hemije se realizuje kroz teorijske asove, vebe i demonstracione oglede. Obzirom na predmet prouavanja i postavljene ciljeve, moemo rei da celokupan program nastave hemije u obaveznom obrazovanju direktno prouava elemente prirodne sredine, odnosno ekoloke sadraje. Nastavni predmet fizika izuava se u estom, sedmom i osmom razredu osnovnog obrazovanja, sa po dva asa nedeljno to na nivou kolske godine iznosi ukupno 72 asa u estom i sedmom i 68 asova u osmom razredu. Procentualno je fond asove redovne nastave fizike u estom razredu zastupljen sa 8,33%, a u sedmom i osmom razredu sa 7,69% od ukupnog fonda redovne nastave. Nastavni program fizike je koncipiran tako da se kroz nastavu fizike uenici upoznaju sa osnovnim fizikim zakonima i pojavama koji vladaju u prirodi. Jedan od ciljeva nastave fizike je shvatanje povezanosti fizikih pojava i ekologije i razvijanje svesti o potrebi zatite, obnove i unapreivanja ivotne sredine. Pravilnik o nastavnom planu i programu fizike (Sl.RS- Prosvetni glasnik br.6 /2006) Postavljeni ciljevi se dostiu kroz osposobljavanje uenika da steknu znanja o prirodnim zakonima i silama, vrstama energije i razumeju te pojave u prirodi. Uenje fizike omoguava i da uenici mogu da sagledaju i razumeju ivotno okruenje. Nastava fizike se realizuje kroz teorijske asove, laboratorijske vebe demonstracione oglede. Obzirom na predmet prouavanja i postavljene ciljeve koji treba da se ostvare kroz nastavu fizike, moemo rei da celokupan program nastave fizike u obaveznom obrazovanju direktno prouava elemente prirodne sredine, odnosno ekoloke sadraje. Tabela 1. Prikaz nastavnih predmeta i fonda asova sa ekolokim sadrajima

Razred

Nastavni predmet

Fond asova

Svega asova

Prvi Drugi Trei etvrti Peti

Svet oko nas Svet oko nas Priroda i drutvo Priroda i drutvo Biologija Geografija

72 72 72 72 72 36 72 72 72 72 72 72 72 68 68 68 1184

10,53 10 10 10 8,69 4,53 8,33 8,33 8,33 7,69 7,69 7,69 7,69 7,69 7,69 7,69 18,62

72 72 72 72

10,53 10 10 10

108

13,04

esti

Biologija Geografija Fizika

216

25

Sedmi

Biologija Geografija Fizika Hemija

288

30

Osmi

Geografija Fizika Hemija 6 nastavnih predmeta

204 1184

23,07 18,62

Ukupan fond asova redovne nastave od prvog do osmog razreda gde se izuavaju ekoloki sadraji iznosi 1184 asa, to u odnosu na ukupan fond asova u obaveznom obrazovanju koji iznosi 6356 asova, ini 18,62 %. Utisak je da sadraji iz ekologije imaju kontinuitet od najmlaeg uzrasta do zavretka obaveznog obrazovanja. Postavlja se pitanje da li je ovaj broj asova primeren trenutku i odgovara li zahtevima i stanju ivotne sredine.

Izbornipredmetiu obaveznomobrazovanju
Izborni predmet u prvom ciklusu osnovnog obrazovanja i vaspitanja iju osnovu ine sadraji iz ekologije je nastavni predmet uvari prirode. Ekoloki sadraji se povremeno proimaju i kroz ostale izborne predmete: Ruka u testu, Narodna tradicija Nastavni predmet uvari prirode ponuen je uenicima, kao izborni, od prvog do petog razreda sa po jednim asom nedeljno, odnosno 36 asova na nivou kolske godine u svakom razredu. Cilj predmeta je razvijanje svesti o potrebi i mogunostima linog angaovanja u zatiti ivotne sredine, usvajanje i primena principa odrivosti, etinosti i prava buduih generacija na ouvanu ivotnu sredinu Pravilnik o nastavnom planu i programu za prvi i drugi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja (Sl.gl.RS br.10/2004)

Nastavni predmet Ruka u testu otkrivanje sveta ponuen je uenicima, kao izborni, od prvog do etvrtog razreda sa po jednim asom nedeljno, odnosno 36 asova na nivou kolske godine u svakom razredu. Osnovna ideja uvoenja ovog izbornog predmeta je negovanje, podsticanje i razvijanje prirodne deje radoznalosti i traenje odgovora na pitanja ta, kako i zato? Cilj predmeta je razvijanje osnovnih pojmova iz prirodnih nauka i njihovo povezivanje. Pravilnik o nastavnom planu i programu za prvi i drugi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja (Sl.gl.RS br.10/2004) U prvom razredu postavljeni ciljevi se ostvaruju kroz upoznavanje uenika sa pojmom i osnovnim elementima ivotne sredine, uoavanje i opisivanje osnovnih pojava i promena u ivotnoj sredini, kao i pojava koje ugroavaju ivotnu sredinu; razvijanje odgovornog odnosa prema sebi i ivotnoj sredini i navika za racionalno korienje prirodnih bogatstva. U drugom razredu ciljevi ovog nastavnog predmeta se realizuju kroz neto sloenije zadatke koji se postavljaju pred uenike da: ovladaju pojmom ivotne sredine, prepoznaju i opisuju najupeatljivije pojave i promene u ivotnoj sredini, da stiu znanja o pojavama koji ugroavaju ivotnu sredinu i formiraju navike i razvijaju odgovoran odnos prema sebi i ivotnoj sredini. U treem razredu zadaci koje treba uenici ostvare su: da umeju da prepoznaju negativne pojave u ovekovom odnosu prema ivotnoj sredini, da uoavaju uzrono-posledine veze (sa izvoenjem jednostavnih ogleda), da stiu navike odgovornog ponaanja prema ivotinjama i reavaju jednostavne problem situacije samostalno ili u timu. Slini zadaci su i u IV razredu: uenici treba da poznaju uzrono-posledine veze u ivotnoj sredini I negativan uticaj oveka, ispituju uzrono-posledine odnose izvoenjem jednostavnih ogleda, ispituju promene i pojave u prirodi, osposobljavaju se za reavanje problemskih situacija samostalno ili u timu. Pored navedenih obaveznih i izbornih predmeta, u kolama se sadraji sa temama iz ekologije, realizuju kroz slobodne i fakultativne aktivnosti. U takve aktivnosti spadaju dodatna nastava iz prirodnih nauka: Sekcije (ekoloka, bioloka, geografska, planinarska), kao i kroz rekreativnu nastavu u mlaim razredima. Navodimo neke aktivnosti: Eko akcije, Ekoloki kutak, Ekoloki izlet, Ekoloke radionice, obeleavanje znaajnih datuma Ekoloki sadraji treba da obezbede da uenici u osnovnoj koli upoznaju: osnovne pojmove (pojam poremeenosti ekoloke ravnotee, pojam degradacije ovekove sredine), da steknu znanja o negativnom dejstvu zagaenog vazduha, zemljita, vode, o nainu spreavanja i zatiti od svih negativnih uticaja. Savremena ekoloka situacija zahteva da se na nacionalnom nivou u okviru nastavnih predmeta koji izuavaju ekoloke sadraje saine i standardi znanja, umenja i vetina iz ekologije. Razvijanje sposobnosti percepcije ivotne sredine svodi se na izgraivanje intelektualnih mogunosti uenika za pravilno procenjivanje ugroenosti. Uenici treba da znaju sledee:

da kritiki ocene line postupke, a takoe i postupke drugih graana prema ivotnoj sredini na osnovu predvianja mogunosti negativnog delovanja;

da sagledaju pravila individualnog ponaanja prema ivotnoj sredini.

O ekolokim pojavama i problemima uenici bi trebalo da znaju sledee:

osnovne protivurenosti izmeu drutva i prirode; raznovrsne pojave preobraaja ivotne sredine u korist zdravlja ljudi; mere koje drutvo preuzima u oblasti zatite i unapreenja ivotne sredine; ekoloke procese i zakonitosti koje se odvijaju u ivotnoj zajednici; uslove, posledice i naine prevazilaenja stanja u ivotnoj sredini.

Sistem obrazovanja i vaspitanja mora biti u stalnoj funkciji formiranja vrednosne ekoloke orijentacije uenika. Na strukturu sistema eko-vrednosti utiu sledei faktori: obrazovni sistem, globalno drutvo, tehnoloki razvoj, ekoloki pokreti, tradicija i dr. Pravilnom stvaranju ekolokog vrednosnog sistema doprinose i mikrosredina, porodica, kolektiv.

Srednjokolskoobrazovanje
Kao poseban nastavni predmet, ekologija se prvi put, pojavljuje na nivou srednjokolskog obrazovanja, i to kao nastavni predmet u nekim srednjim strunim kolama. Treba napomenuti da se pored ovog posebnog nastavnog predmeta ekoloki sadraji prouavaju i kroz opte obrazovne predmete (hemija, fizika, biologija, geografija) u velikom broju podruja rada i obrazovnih profila. Status predmeta kroz koje se izuavaju ekoloki sadraji zavisi prvenstveno od zanimanja za koje se uenici koluju na njima. Gimnazija spada u grupu opte obrazovnih srednjih kola, tako da se u njima ekologija kao poseban nastavni predmet ne pojavljuje, ali su ekoloki sadraji zastupljeni kroz nastavne predmete prirodnih nauka: hemije, biologije, fizike, geografije i po prirodi predmeta I predmetu svojih prouavanja na direktan ili indirektan nain su veoma vezani za ekoloke sadraje. Nastavni programi predmeta prirodnih nauka u ovoj vrsti kola dobra su osnova za nastavak kolovanja na visokokolskim ustanovama. Srednje strune kole u naem srednjokolskom obrazovanju pokrivaju veliki broj podruja rada sa irokom lepezom obrazovnih profila. Podruja rada srednjih strunih kola su: Kultura, umetnost, javno mainstvo i obrada metala, informisanje, elektrotehnika, zdravstvo i socijalna zatita, geologija, rudarstvo, metalurgija, poljoprivreda i prerada hrane, hemija, nemetali i grafiarstvo, umarstvo i obrada drveta, geodezija i graevinarstvo, prirodno-matematiko i saobraaj, ekonomija, pravo i administracija, tekstilstvo i koarstvo, trgovina, ugostiteljstvo, turizam i line usluge Generalno gledano, u svim podrujima rada izuavaju se sadraji iz ekologije. Zastupljenost ekolokih sadraja u nastavnim planovima i programima zavisi od toga koji obrazovni profil je u pitanju i kolika je njegova bliskost sa prirodnim naukama i ekologijom. U etvorogodinim obrazovnim profilima u gotovo svim podrujima rada sadraji vezani za ekologiju prouavaju se kroz opteobrazovne predmete, dok se kroz strune predmete prouavaju u onim obrazovnim profilima koji su direktnije vezani za problematiku ekologije i zatitu ivotne sredine. Obrazovni profili u etvorogodinjem obrazovanju koji su direktno vezani za zatitu ivotne sredine nisu tako brojni. Navodimo neke obrazovne profile koji su najdirektinije vezani za zatitu ivotne sredine: iz podruja rada zdravstvo i socijalna zatita sanitarno-ekoloki tehniar; iz podruja rada Hemija, nemetali i grafiarstvo Tehniar za

zatitu ivotne sredine, Tehniar za industrijsku farmaceutsku tehnologiju, Hemijskothnoloki tehniar, Laborant, Tehniar za polimere. U ovim obrazovnim profilima najvei deo nastavnih predmeta (opteobrazovnih i strunih) ima ekoloke sadraje. U brojnim obrazovnim profilima u etvorogodinjem trajanju, koji ne koluju kadrove koji su na direktan nain vezani za izuavanje prirodnih zakona i ekologije, ekoloki sadraji se izuavaju uglavnom kroz opte obrazovne predmete (hemija, fizika, biologija, geografija). U trogodinjim obrazovnim profilima u gotovo svim podrujima rada, ekoloki sadraji se izuavaju kroz opte obrazovne predmete (hemija, fizika, geografija), a kao poseban nastavni predmet, takoe kao opte obrazovni, prvi put se javlja na ovom nivou obrazovanja pod nazivom Ekologija i zatita ivotne sredine. U najveem broju obrazovnih profila ovaj nastavni predmet izuava se tokom jedne kolske godine. U trogodinjim obrazovnim profilima koji su bliskiji tematici ekologije, znanja o zatiti ivotne sredine stiu se i kroz strune predmete. Tabela 2. Nastavni predmeti sa ekoloki sadrajima u srednjem strunom obrazovanju Podruje rada Zdravstvo i socijalna zatita Poljoprivreda i prerada hrane Kultura, umetnost, javno informisanje Opte obrazovni i Ekologija i zatita ivotne sredine Trogodinje etvorogodinje Opte obrazovni- struni Opte obrazovni- struni

Opte obrazovni

umarstvo i obrada drveta Prirodno- matematiko Ekonomija, pravo i administracija

Opte obrazovni- struni Opte obrazovni- struni

Opte obrazovni i Ekologija i zatita ivotne sredine Opte obrazovni i struni Ekologija i zatita ivotne sredine Opte obrazovni i Ekologija i zatita ivotne sredine Opte obrazovni i struni Ekologija i zatita ivotne sredine Opte obrazovni i struni Ekologija i zatita ivotne sredine

Opte obrazovni

Trgovina, ugostiteljstvo, turizam

Opte obrazovni

Mainstvo i obrada metala

Opte obrazovni

Elektrotehnika

Opte obrazovni

Geologija, rudarstvo, metalurgija

Opte obrazovni- struni

Hemija, nemetali i grafiarstvo

Opte obrazovni i struni Ekologija i zatita ivotne sredine Opte obrazovni i struni Ekologija i zatita ivotne sredine Opte obrazovni i struni Ekologija i zatita ivotne sredine Opte obrazovni i struni Ekologija i zatita ivotne sredine Opte obrazovni i struni Ekologija i zatita ivotne sredine

Opte obrazovni- struni

Geodezija I graevinarstvo

Opte obrazovni- struni

Saobraaj

Opte obrazovni- struni

Tekstilstvo i koarstvo

Opte obrazovni- struni

Line usluge

Opte obrazovni- struni

Kao ilustraciju zastupljenosti nastavnih predmeta sa sadrajima koji su direktno vezani za ekologiju dajemo primere dva obrazovna profila iz jednog podruja rada. Tabela 3. Nastavni predmeti u obrazovnom profilu Tehniar za zatitu ivotne sredine Opteobrazovni Geografija Biologija Fizika Trajanje (god) 1 1 2 Trajanje (god) 1 1 1 1 1

Podruje rada Hemija, nemetali i grafiarstvo

Obrazovni profil Tehniar za zatitu ivotne sredine

Struni predmeti Organska hemija Analitika hemija Fizika hemija Hemijska tehnologija Izvori zag. ivotne sredine Ispitivanje tla, vode, vazduha Mikrobiologija Zagaivanje i zatita tla Zagaivanje i zatita vode Zagaivanje i zatita

1 1 1 1 1

vazduha Prerada i odlaganje vrstog otpada Prerada i odlaganje otpadnih voda UKUPNO 3 4 12

1 12

Tabela 4. Nastavni predmeti u obrazovnom profilu Izraiva hemijskih proizvoda: Podruje rada Opteobrazovni predmeti Geografija Trajanje (god) 1 Trajanje (god) 1

Obrazovni profil

Struni predmeti Organska hemija Opta i neorganska hemija Fizika hemija Tehnologija sa praktinom nastavom

Fizika

1 1

Hemija, nemetali, grafiarstvo

Izraiva hemijskih proizvoda

Ekologija i zatita ivotne sredine 3

1 3 4 5

UKUPNO

Ekoloki sadraji treba da obezbede da uenici kroz srednjokolsko obrazovanja steknu ekoznanja koja e im koristiti u obavljanju strunih poslova, ali i da nakon srednjeg obrazovanja dobijemo i ekoloki obrazovane kadrove. Kao i za nivo osnovnog obrazovanja neophodno je sainiti standarde za sva podruja rada i sve obrazovne profile kojima e se jasno definisati koja su to znanja, umenja i vetine kojima uenici treba da ovladaju u toku srednjokolskog obrazovanja. Kadrovi koji se koluju za obrazovne profile vezane za zatitu ivotne sredine moraju biti osposobljeni da prate, mere i analiziraju zagaivae ivotne sredine i preduzimaju mere prevencije i zatite.

Visokokolskoobrazovanje
U domenu osnovnih, specijalistikih, master i doktorskih studija, studijski predmeti iz oblasti zatite ivotne sredine zastupljeni su na gotovo svim fakultetima, u manjem ili veem obimu. Mnogi fakulteti imaju studijske smerove- departmane koji su specijalizovani za sticanje visokokolskog obrazovanja iz eko-bezbednosti i zatite ivotne sredine (Fakultet zatite na radu, Fakultet za fiziku hemiju, Bioloki fakultet, Vojna akademija-smer ABHAOi itd). Studijski predmeti iz oblast zatite ivotne sredine, generalno gledano, najvie su zastupljeni na

fakultetima prirodnih i tehnikih nauka. Veliki broj primenjenih specijalizacija usmerenja, obrazuju kadrove za strune, specijalistike, administrativne, upravljake, inspekcijske, konsultanske, inventivne, ekspertske i ostale poslove u domenu zdravstvene nege, pre svega, bezbednosti i zdravlja na radu, zatite i unapreenja radne i ivotne sredine na svim nivoima. Visokostruni kadrovi moraju biti nauni potencijal koji e stvarati strategiju ekoloke bezbednosti, kao celovit i trajan program u savremenim uslovima i uspeno se boriti protiv svih oblika ugroavanja ivotne sredine. Nauna elita mora da stvara podloge za kreiranje i planiranje razvoja ekoloke bezbednosti. Osnovni znaaj programa i aktivnosti za podizanje nivoa visokokolskog eko-znanja i vetina trebalo bi da bude negovanje vizionarskog, problemskog, interdisciplinarnog, istraivakog, uesnikog i radnog pristupa. Kvalitetno vaspitanje i obrazovanje mladih uticae na izgraivanje vrednosnog sistema, to e podsticati oblikovanje stavova na osnovu kojih e proizii pozitivni obrasci ponaanja i odgovornog donoenja odluka. Iz toga se zakljuuje da e odgoj za zatitu okoline biti uspeniji, ako pone da se sprovodi to ranije. Poua N., Aranelovi, S., Hotva .: Zatita ivotne sredine upravljanje komunalnim otpadom, Beograd: Privredni pregled , 2005. U poglavlju Eko-zatita u postmodernom globalnom ambijentu treba razmotriti osnovne aspekte koncepta nacionalnog interesa, vaspitanja i obrazovanja za zatitu ivotne sredine. U viokokolskoj nastavi, esencijalnu ulogu u koncipiranju nacionalnog interesa i projekta zatite ivotne sredine ima racionalno shvatanje odnosa globalne zajednice, konsenzus relevantnih subjekata svake drave i strategija njihovog dugoronog ostvarivanja. Aktuelni koncepti u savremenosti sve vie gube nacionalistiki, i dobijaju prodemokratsku konotaciju.

Zakljuak
Promene u dinamici znanja tokom vremena dovode do sve brih promena i razvoja razliitih koncepcija nauno-tehnolokog progresa. U dosadanjem razvoju drutva i naunotehnolokog progresa, primena znanja na razliita podruja ljudske delatnosti dovela su do revolucionarnih promena. Razlikuju se etiri koncepcije u razvoju drutva, poev od poljoprivrednog, preko industrijskog do informatikog i drutva znanja. Znanje, kreativnost i vetina predstavljaju trojstvo jedne profesije. Ako struka nije elementarno zasnovana na rezultatima nauke, ne uvaava potrebe njenog postojanja i potrebe primene rezultata naunoistraivakog rada u praksi, ona e stagnirati i uvek biti struka prolosti. Otuda svaka drava pa i naa treba da afirmie naunu misao i vrednuje je kao najvie nacionalno dobro, a naa zemlja za to poseduje kreativne predispozicije, nauni potencijal, materijalnu bazu i ostale naunostrune osnove. Polazei od injenice da oblast zatite ivotne sredine, sa pozicije savremenog poimanja te pojave, predstavlja jedan od osnovnih postulata nacionalnog interesa zemlje, upuuje, da jedino temeljna promena odnosa oveka prema okolini obezbeuje dalji napredak ljudskog drutva. U tom smislu krucijalnu ulogu ima vaspitanje i obrazovanje za zatitu ivotne sredine. Strategija vaspitanja i obrazovanja za zatitu okoline treba da obezbedi: shvatanje da obrazovanje za zatitu ivotne sredine traje celi ivot stvori oseaj odgovornosti za stanje

okoline poev od lokalne samouprave do samog vrha, da preduzme odgovarajue pravne mere, osigura svima tane i potpune informacije, istie naela odrivog razvoja, razvija partnerstvo svih relevantnih uesnika i koristi sve raspoloive resurse i istrauje najoptimalnije metode u vaspitanju i obrazovanju za zatitu ivotne sredine i primenjuje ih. Moemo konstatovati da i pored toga to ekologija kao poseban nastavni predmet nije zastupljen u sistemu obaveznog obrazovanja, postoji kontinuitet u izuavanju ekolokih sadraja od predkolskog uzrasta do kraja osnovnog obrazovanja i vaspitanja. Koliko e ekoloki sadraji biti zastupljeni u izbornim, slobodnim i fakultativnim aktivnostima zavisi dosta i od afiniteta i zainteresovanosti pojedinih nastavnika, kao i kole u celini.

Literatura
1. Pravilnik o optim osnovama predkolskog programa (Sl.gl.RS br.14/2006) Pravilnik o nastavnom planu i programu za prvi i drugi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja (Sl.gl.RS-Prosvetni glasnik br.10/2004) 3. 4. 5. 6. 7. Pravilnik o nastavnom planu i programu biologije (Sl.RS- Prosvetni glasnik br.6/2006) Nastavni plan i program geografije (Sl.RS- Prosvetni glasnik br.9/2006) Pravilnik o nastavni planu i programu hemije (Sl.RS- Prosvetni glasnik br.9/2006) Pravilnik o nastavnom planu i programu fizike (Sl.RS- Prosvetni glasnik br.6 /2006) Bioanin R, pijunovi K, Dobrii-evrljakovi A: U lavirintu rizinog drutva i put ka znanju, uz praenje trendova u zatiti ivotne sredine, XXXIII Simpozijum o operacionim istraivanjima SYM-OP-IS 206. 03-06. oktobar 2006. Beograd 8. 9. Markovi D. i gr.autora: Osnovni procesi i stanje u ivotnoj sredini, PMF Univerziteta u Beogradu deri M. kola i ivotna sredina; Novi Sad: Misao, 1983. 10. Mrmak I. Uticaj kole na razvoj ivotne sredine, Beograd: Prosvetni pregled 40, 1979. 11. Marjanovi R., Joki D. Sistem kvaliteta u obrazovanju uenika, KVALITET, Poslovna politika, Beograd, 2007. 12. Joki D.,R. Bioanin, Marjanovi R.,. Ekoloki sadraji u sistemu obaveznog obrazovanja u Srbiji, XXXV Savetovanje sa meunarodnim ueem Zatita vazduha 2007. 6i 7. novembar 2007. Beograd 13. Bioanin R. Osnove zatite ivotne sredine, Panevropski univerzitet APEIRON, Banja Luka, 2007. 14. Pravilnici o nastavnim planovima i programima srednjih kola Sl.RS Prosvetni glasnici od 1993-2007.god.

2.

DA LI VAMJE OVAJLANAKZANIMLJIV?
Primajte besplatno najnovije lanke iz Danubiusa na vau mejl adresu: Email Address
Poalji

Nakon to poaljete vau email adresu dobiete na tu adresu pismo potvrde. Molimo Vas da kliknete link za potvrdu u tom pismu da bi ste potvrdili Vau adresu i poeli da redovno dobijate Danubius na istu.

2 thoughtson Uloga ekolokog obrazovanja u zatiti i unapreivanju ivotne sredine

1. 2.
Pingback: The Role of Ecology Education in Environmental Protection and
Advancement - Danubius

Pingback: Odrivo korienje prirodnih resursa u slivu Dunava, 25. juna 2012.

Leavea Reply