Programi za obradu tabela

Tabela je graficki prikaz organizovan u kolone I redove. Tabelu ne cine linije vec podaci, njen organizovani sadrzaj. U preseku jedne kolone I jednog reda nalazi se celija. Celija je osnovni element tabele ( ne samo zato sto je to najmanji element tabele vec ) jer se svaki unos I izmena podataka vrsi u okviru celije. Redovi su u tabeli oznaceni brojevima ( ne rednim brojevima jer nema tacke ). Broj redova je 216 ili 65 536 redova. To je iz razloga sto se za cuvanje adrese reda u memoriji izdvajaju 2 bajta, odnosno 2 registra ( pa je 22 X 8 jer je duzina bajta, odnosno velicina registra 8 bita). Medjutim, ovo ne znaci da je velicina tabele ogranicena, nije. Ali da bi se memorija koristila I da bi na pocetku rada sa tabelom imali za nju izdvojen prostor na memoriji taj prostor se mora rezervisati do nekog maksimuma, medjutim to nasu tabelu ne ogranicava. ( U Windows 2007 broj redova je 1 048 576 (220) , sto je znatno vise od 65 536 redova u Windows 2003. ) Kolone su obelezene latinicnim slovima ( A-Z ) od A do XFD ( kod Windows 2007 ). U Windows 2003 adrese kolona idu od A do IV. To znaci da ima 28 ili 256 kolona u tabeli. Za cuvanje adresa kolona u memoriji se izdvaja 1 registar. Opet vazi pravilo da je broj kolona u praksi neogranicen, poput broja redova, ali se ipak izdvaja, rezervise, neki maksimalni prostor u memoriji, prostor od 1 bajta, 1 registra. ( U Windows 2007 broj kolona je 16 384 (214), a za cuvanje adresa kolona u memoriji se izdvaja ____ registra. )

Podaci koji se unose u tabelu mogu biti osnovni ili izvedeni. Osnovni podaci su oni koji se unose direktno sa tastature ( znaci ). Tabele koje imaju samo osnovne podatke nazivaju se staticke tabele. Ovaj naziv nisu dobile jer su nepromenljive vec zato sto je izmena podataka u njima rucna, sporija nego u tabelama koje imaju I izvedene podatke. Ove tabele se lakse obradjuju u Wordu i za njih nije neophodna upotreba programa za obradu tabela. Izvedeni podaci dobijaju se koriscenjem programskih mehanizama ( koriscenjem funkcija, formula ) matematika. Oni omogucuju da promenom samo dela zapisa mozemo promeniti podatke cele tabele pa se zbog toga tabele koje sadrze izvedene podatke nazivaju I dinamicke tabele jer se menjaju lako I brzo. Tabele koje sadrze izvedene podatke ne mogu da se obradjuju bez programa za obradu tabela ( Excel ). Tabelu cine njeni podaci a ne linije.

Koriscenje I obradu izvedenih podataka na jednostavan I brz nacin omogucava I adresiranje. Da bi podaci bili lepo slozeni u memoriji imamo kolone I redove po registima. Kada kliknemo na celiju ona je aktivirana. Adresu celije ( celiju ) cini oznaka kolone I adresa reda. Kada je celija aktivirana njeno ime se pojavljuje u Adress Box-u ( adresnoj kutiji ). Adresiranje je nacin da pristupimo podatku.

Excel

Excel je deo osnovnog Office paketa I mi ga instaliramo kao deo paketa. Svi ostali programi za obradu tabela su kopije Excela ( npr. Open Office paket ). Predosti Office paketa su jednostavno koriscenje clipboarda ( I razmena podataka izmedju razlicitih programa u sastavu paketa ) I slicnost u samom izgledu programa u paketu. Jos jedna prednost je meni Data.

Elementi prozora aplikacije Excel:

1.naslovna linija - sadrzi Office Button 2.linija menija Razlike izmedju Worda I Excela: -Formulas -Data obrada baza podataka 3. linija alatki Razlike u liniji alatki Worda I Excela su velike, pogotovo u alatkama menija Formulas I Data. 4.radna povrsina Radna povrsina je u vidu radne sveske, za razliku od Print Lyout-a u Wordu. Radna sveska je sacinjena iz odvojenih radnih listova ( Sheet 1,2,3 - u dnu prozora ) koje uredjujemo. 5.statusna linija Statusna linija je dosta siromasnija. Ima: Ready, razlicite prikaze I zoom. 6.skrol trake 7.zaglavlje kolone I zaglavlje reda

Zaglavlja kolone I reda sadrze adrese kolona ( 1,2,3.. ) I redova ( A,B,C ) Ova zaglavlja omogucavaju nam lako oznacavanje kolona I redova. U levom gornjem cosku zaglavlja nalazi se taster koji omogucava oznacavanje celog radnog lista ( Sheet 1 ), ali se ne moze oznaciti cela tabela. 8. linija iznad zaglavlja kolona U levom uglu ove linije nalazi se Adress Box ( adresna kutija ) a desno od nje je Formula bar ( linija formula ). Kada nacinimo dvoklik na celiju u tabeli ona postaje aktivna a njena adresa se ispisuje u Adress Box-u. Liniju formule koristimo za potrebe izmena, to mozemo uciniti I dvoklikom unutar celije, medjutim korisna je da unutar formula I funkcija uocimo gresku.