Mogunosti poboljanja pelinje pae 1) Setva poljoprivrednih medonosnih kultura i saenje medonosnog drvea i bunja u vonjacima.

Naroito se preporuuju perko i uljana repica, bela i crvena detelina, smiljka, facelija i suncokret. Takoe i heljda i slaica, koje imaju vrlo kratku vegetaciju. Od lekovitih biljaka se mogu gajiti: nana, alfija, timijan, origano, beli slez, valerijana. Posebno je medonosan bora. Treba saditi sve voke, a posebno trenje, jabuke, kajsije, dunje i vinje, a od bunastih: maline, kupine, ribizle i lesku. Pitomi kesten bi mogao da uspeva u naem kraju, tamo gde je zemljite humusno, duboko i bez krenjaka. 2) Sadnja medonosnog drvea i bunja u zatitinim pojasevima, pored puteva, vodosnabdevalita, u naseljenim mestima, na neiskorienim zemljitima, u umama. Posebno se preporuuju za saenje: dren, leska, vrba iva, alosna vrba, denerika, glog, divlja trenja i jabuka, bagrem, glediija, sofora, evodija, biserak, divlji i pitomi kesten, srebrnolisni javor, klen, lipa, katalpa, kelrajterija, sirijska rua, jarebika, bagremac, jasen, trnjina, crnjua i td. Od zeljastih se preporuuju: kokotac, lisiji rep, livadska alfija, pitoma alfija, visibaba, afran, astra, cigansko perje. 3) Poboljavanje prirodnih livada podsejavanjem trava i ubrenjem Za podsejavanje su najpogodnije: bela detelina, smiljka, livadska alfija, maslaak i serua. Luenje nektara se najvie poveava dodavanjem fosforno-kalijumovih ubriva (do 90% poveanje), a azotnim do 18%. 4) Ukljuivanje medonosnih biljaka u jednogodinje i viegodinje kulture za ishranu stoke (gajenje sa drugim kulturama) Najpogodnije je kukuruz sejati sa suncokretom za silau i zelenu hranu, esparzetu i deteline, faceliju i deteline, kukuruz sa jednogodinjim kokotcem, kokotac i deteline. 5) Setva medonosnih biljaka na neiskorienom zemljitu, meu voem i za zelenino ubrivo U vonjaku se mogu sejati bora, facelija i kokotac. Kokotac je pogodan za zemljite koje se uvodi u kulturu jer ga obogauje azotom. Za zelenino ubrivo su najpogodnije facelija, heljda, slaica i kokotac. 6) Produenje cvetanja putem setve u vie rokova, setve pre zime i koenjem u vie navrata. To posebno vai za faceliju, slaicu, heljdu, belu detelinu i kokotac. 7) Setva posle etve penice ili pod pokrovom neke biljke za stonu hranu ili zelenino ubrivo Za setvu posle etve penice, jema, vaenja krompira i drugog povra najpogodnije su heljda, facelija, slaica i perko. Selekcija medonosnog bilja koje u odreenom podruju daje najvie nektara i najdue cveta i td. Saenjem maarskog bagrema koji cveta posle cvetanja domaeg bagrema produava se bagremova paa. Biranjem krupnijeg semena dobijamo biljke koje vie mede. Naprimer facelija iz krupnjeg semena daje do 30% vie meda u odnosu na onu iz sitnog.

9) Bolje agrotehnike mere Primenom boljih agrotehnikih mera poveava se medonosnost gajenih biljaka.