Branko Miljkovi ubijeni pesnik (1)

Isto je pevati i umirati

Prava istina o Brankovom ivotnom kraju jo je nepoznata Vreme leti, ini mi se da je to to elim da ispriam u romanu "Ubijeni pesnik", posveenom ivotu, delu i vremenu mog prijatelja Branka Miljkovia bilo jue, a prolo je ve etiri decenije. Pesnik koji je u svojoj "Baladi" iskazao surovu ivotnu istinu - "isto je pevati i umirati", do krajnosti privren volebnoj magiji rei i ivotnoj filozofiji, ostavio je niz opominjuih zapisa o utanju istiui: "Samo re moe da nadvisi nau prisutnost". A ima i utanja koje to nije. Moi utati je isto to i moi govoriti." (Pesnik i re).
to moe danas, savetuje na narod, ne ostavljaj za sutra. Odavno mi je poznata ta pouka, ali je nisam posluao, pa sam zato mnogo tota propustio, tako da sada, nezadovoljan sobom, mogu samo da se kajem. U stvari, sada alim to nisam odmah posle traginog Brankovog odlaska sa ivotne pozornice napisao ovu knjigu. Ipak, neke odlomke seanja na pesnika, iz svog Dnevnika povremeno sam objavljivao u tampi, kao i zborniku "Branko Miljkovi u seanjima savremenika" (Prosveta, 1955). Srpski Hamlet Iskreno, da konano zavrim rad na ovom rukopisu spreavala me je i mukotrpna borba za odravanje ivotne egzistencije, kao i neinteresovanje tzv. velikih izdavaa za moje ivotopise srpskih velikana. Da ovom prilikom, u naem drutvu bez odgovornosti ne pominjem stalnu borbu protiv podmuklih zavidljivaca i neprijatelja - monika od kojih je stradao i Branko posle dobijanja najveeg priznanja za stvaralaki rad - Oktobarske nagrade grada Beograda, zbog ega je bio primoran da napusti i voljeni grad, roditeljsku kuu, nerazdvojne prijatelje. Ukazujui u jednom napisu kolske lektire da je "Hamletu svet ruan i nerazumljiv", Branko vizionarski poistoveuje svoj ivotni put sa tragikom danskog kraljevia, istiui tanu opasku: "Veliki pisac je sasvim jasno osetio da svakom oveku, koji je bolji, koji ima vie oseanja i vie osetljivosti, ostaje u drutvenom ivotu punom surovosti, poroka i zla, samo jedan put na kome se moe odrati: to je put Hamletov". Pamtim savet svog komije, knjievnika ike Pavlovia, koji je otiao put venosti iznenada, kao i Branko. "Kad neto namerava da uradi, uini to. Ne oklevaj! Ostvari svoju nameru odmah, jer ve sledeeg asa e biti ometen..." To sam i ranije sebi govorio, ali na alost uzalud, decenijama sam odlagao pisanje knjige uspomena, romana o Branku i naoj, kako su je nazivali "preskoenoj generaciji", kao i o neosimbolistikoj grupi iji najmlai lan, pesnik Dragan Kolundija u zbirci "Zatvorenik u rui", meu svojima posveuje poetsku poruku pod simbolinim naslovom: "Srpski neosimbolisti". "Mislim na nae mlade zelene godine kada me najmlai srpski pesnici (oseam da drhtim!) pronaoe u jednoj osnovnoj koli na ukarici s pozivom u svoju malu veliku familiju neosimbolista. A sve to dolazae od, podstrekom bliskih mi, priinjavalo mi se velikim i svetim!)

Knjigu u ranoj maldosti nisam bio proitao, a oni mi ono to je urednik "Mlade kulture" ve odbio bio - pohvalili u pismu, i jo me savetovali "da radim to mogu vie... da u pronai sebe... i napisati pesme za sve one koji vole poeziju". Mislim danas na svoju srpsku brau sa kojima sam prvi put putovao na Strailovo kod Branka Branko (Miljkovi), Dragan (Jeremi) Milovan (Danojli), Boidar (Timotijevi), Petar (Paji), ika (Lazi), Kosta (Dimitrijevi), prijatelji... i ja bez imena - svi treperenje svoje". ta sve nije pisano o Branku, koji je uoi traginog nestanka, u oajanju zbog predstojee egzekucije zavapio: "Sada rei trae moju glavu". A zatim, u svojim analitikim prikazima poezije ukazivao na traginost postojanja, stalno preispitujui svoje tenje porukom: "Zar umreti, a ne saznati! ta saznati? Svtlost koja ne dolazi izvana, ve je u nama samima: ona je tkivo naih udnji i eznua, ona je poreklo vida. Zar umreti, a ne spoznati sebe?..." U vrhunskom, analitikom eseju "Orfejsko zavetanje Alena Boskea", posveenog prijatelju francuskom piscu i prevodiocu nae literature, Branko je nadahnuto pisao o funkciji poetskih rei ("Pesma je dobra, ako je pesnik izlian", "Namera pesnikova je da kae neizrecivo... Pesma i pesnik brzo zamene svoje uloge. Pesnik, umesto da kae biva kazan"), a onda dodaje: "Najvea opasnost poezije jeste izdajstvo. To je cena koju svaki pesnik mora da plati za svoje stihove." Onda, Branko istie gorku istinu: "Rei ive u pesnikovom telu i prodiru njegovo srce, kao to je orao kljuvao Prometeju digericu. Rei postaju mots carnivore. Poezija se pie vlastitom krvlju. Neke rei su jo neistinite, ali istinita je ta krv, taj bol pisanja..." Princ pesnik Mislim da je za roman o Branku bilo i neophodno due vreme, da bi izvesna zamagljena pitanja bila bolje razjanjena, a svedoenja savremenika izvornija. Jer, do ovih dana smrt "princa pesnika", kako su Branka nazivali, ostala je zagonetna i nerazjanjena. Igrom ivotnih okolnosti bio sam meu poslednjim Brankovim prijateljima i kolegama iz neosimbolistike grupe, koji ga je desetak dana pre nestanka, po mom povratku iz Pariza, susreo i sa njim razgovarao u zagrebakoj Kazalinoj kavani. A poznato je da se prava istina o Brankovom ivotnom kraju skriva u nedostupnim policijskim arhivama, dok se iskazima roditelja, brata i ostalih svedoka dovode u pitanje dokumenta broj 13238-86 i KPI 110/61 iz pesnikovog zagrebakog dosijea. Mnogo je lai, kau, na ovom svetu, dok se Branko njih gnuao, traei uporno izlaz iz tog zaaranog kruga razoaranja i patnji. "Srean je ko svoju pesmu ne plati glavom", taj tragini tuma vatre i smrti poruio je prijatelju, - pesniku Tanasiju Mladenoviu, dok nas vizionarskim stihom pesme "Orfej u podzemlju" upozorava: "Ne osvri se. Velika se tajna (iza tebe odigrava.)"

Branko Miljkovi ubijeni pesnik (2)

"Smrt je podivljalo nita"

Branko je napustio ovaj svet u 27. godini ivota Da se, donekle, otkrije enigma surove pesnikove smrti, pored njegovih prijatelja, najvie se trudio njegov mlai brat Dragia, koji nas je posle redovnih godinjih pomena na Novom groblju, zajedno sa roditeljima Marijom i Gligorijem (poznatijim pod imenom "ika Glia"), suprugom Anom i njihovim sinom Goranom, pozivao u stan na adresi Kopernikova 13, gde smo se priseali dragih uspomena.
On je objavio i zbirku pesama Brankovih potovalaca, Glas prijatelja, uveren poput roditelja i niza savremenika da je bila u pitanju nasilna smrt. eleo je da jednog dana ta dokumentacija bude obelodanjena, ali su ga naalost, teka boljka i smrt u tome omele. Poseujui prijatelja Dragiu, posle operacije na klinici, obeao sam da u zavriti svoj roman o Branku, pri emu mi je i on dosta pomogao. U Orfikoj pesmi, istakavi da je "smrt podivljalo nita", Branko je napustio ovaj svet u 27. godini. esto cinian, Crnjanski je govorio "da bi ovek bio srean u ivotu, treba umreti rano. "Ne delim to miljenje. Branko je, poput Tomasa Mana, isticao bitnost termina o prolaznosti kojoj posveuje stih u pesmi Nad rekom ("Proimo kao to sve prolazi"). Voleo Heraklita Taj stih vezan je i za Brankovog omiljenog antikog filozofa Heraklita iz Efeza, a on je esto citirao njegovu uvenu izreku "panta rei" - "sve tee" i da "dva puta ne moe stupiti u istu reku", u smislu neprekidnog kretanja, postojanja i nestajanja, odnosno prolaznosti. Slina tema zaokupljala je i naeg nerazdvojnog prijatelja, tadanjeg studenta psihologije i mladog pisca iku Lazia, koji je prvu zbirku nazvao Putem pored reke. O tom poznatom grkom filozofu koga su savremenici zvali "mranim" vodili smo duge razgovore, kao i o ostalim, sve do savremenog tvorca teorije egzistencijalizma an Pol Sartra, koga smo imali prilike i da upoznamo. Ranije objavljena knjiga Brankovog poznanika iz detinjstva, Vidosava Petrovia, nosila je simbolian naslov Pesnikov uzlet, dok bi se njen zavrni deo mogao nazvati Pesnikov sunovrat. A on se desio posle dobijanja najvieg priznanja i nekoliko plodonosnih znaajnih godina Brankovog stvaralakog ivota u Beogradu, kada je objavio etiri zbirke: Uzalud je budim (1957.), Smru protiv smrti (u koautorstvu sa Blaom epanoviem (1959.), Poreklo nade i Vatra i nita (1960). Za svoje ivotno, najbolje delo, smatrao je pesmu - Uzalud je budim, dok je veoma cenio baladu posveenu ohridskim trubadurima, Triptihon za Euridiku, refleksivni ciklus Kritika poezije, tragine sonete i zbirku Vatra i nita. Potrebno je ovome dodati i nekoliko vrhunskih pesama izvan pomenutih zbirki: Orfiko zavetanje, prijatelju pesniku, Dok bude pevao, Oajna pesma, Pesma za moj 27. roendan... Meutim, od mnogih objavljenih tekstova iz oblasti analitiko-kritikih opseracija Branko je, koliko mi je poznato, izdvojio posebno, samo Orfejsko zavetanje Alena Boskea, Rasvetljavanje Tanasija Mladenovia i Pesnik materije (re je o zbirci pesama Duana Matia) kao i kratke eseje: Poezija i istina i hermetina pesma.

O pesniku koji je u najboljem ivotnom dobu, poput Remboa, elija ili Bajrona, da pomenemo samo nekolicinu, ostvario svoje vrhunsko ivotno delo pa nestao, najbolje da kae sam Branko, u odlomku jednog prikaza istiui svoje "vjeruju": "Sebe, svoj ivot, svoju egzistencijalnu bit, svoju tajnu svetlost, ne moe otkriti u lutanju nespokojnom od prividnog do pojavnog. Svoju bit treba vrebati. Sebe ekati u zasedi. Ko luta taj sebe izbegava, bei od sebe. A pesnik eli sebe i svoj ivot, da uje glas izvora, da zavede, kao tkaki Peva, i samo bilje na put ljudskih strasti i eznua. I ta znai bilje pomereno u ljudski doivljaj? Svakako da je to jedan vid panteizma, traenje sebe izvan sebe." (Sabrana dela, knj. 4: Rasvetljavanje Tanasija Mladenovia). Tu pesnikovu sveobuhvatnost filozofskog traenja i nalaenja, feniksnog raanja i obnavljanja iz pepela snova i stvarnosti, lebdenja "meu javnom i medijskom", izvrsno je protumaio istaknuti kritiar dr Vasilije Kalezi u tekstu Pesma vatre u sna (1965) iz koga donosimo karakteristian odlomak: "Pesnik razmaknutih prostora, uasa od saznanja, sav u aru ekspresije vatrom i neobuzdanou, eksperimentator u iskuavanju svojih afiniteta i moi za svaku vrstu pesme, nesputan silom vezanosti, iskljuivo za tle, pesnik hamletovske vidovitosti o spavanju, sanjanju i umiranju, o tome ta nas, u ponoru, eka kad kod ivota ovo klupe razmotamo - proglaen je modernim klasicistom. Ukrotio anarhiju A u isto vreme, pesnik je ukrotio anarhiju i versifikaciju, koji je u razumu video uzrok i prauzrok svemu, uneo jedan spregnuti lirsko misaoni intenzitet, cezelirao skoro nijansiranim bruenjem, ono to je Skerli tako dobro uoio u misli Boidara Kneevia "lirizam intelekta" omotan romantiarskog slavlja, nekontrolisanih emisija i nadahnua. Naravno, pesma Branka Miljkovia prolazi mimo tih kvalifikacija, i ruga im s vitalnou svojih impulsivnih otrgnutosti od shema i skala stepenastog smetaja meu stroge sisteme, ona ivi totalnom slobodom duha..." (Polja br. 82-83, 1965). "Sluae oluju" Ovom kritiarevom analitikom miljenju pridruujemo Brankovu iskrenu poetsku poruku posveenom uzaludnom pokuaju izlaska iz kruga ivotnog bitisanja, kome je posveeno njegovo celokupno delo: Onaj koji je prvi zapevao povui e se preputajui pesmu drugima ja prihvatam veliku misao buduih poetika: jedan nesrean ovek ne moe biti pesnik ja primam na sebe osudu propevale gomile: ko ne ume da slua pesmu sluae oluju ali: hoe li sloboda umeti da peva kao to su sunji pevali o njoj. (Poeziju e svi pisati, odlomak)

Branko Miljkovi ubijeni pesnik (3)

Stvarnost je najfantastinija
Dostojevski je tvrdio da je realan ivot najvea magija Ostaje otvoreno pitanje da li se to to sam godinama fragmentarno beleio o Branku, moe nazvati romanom. Budui da je roman izgubio sva karakteristina svojstva i odlike to e rei - glavnog junaka i fabulu, tako da je sve vie poelo da zalazi u oblast nedokuivosti, fantazmogorinosti i enigmatike, tako ne vidim razloga da se ne priklonim tom knjievnom rodu kad piem uspomene o Branku i njegovom vremenu.
Samo za razliku od veine apstraktnih savremenih romansijera ostajem privren stvarnosnoj prozi. Jer, i veliki Dostojevski je tano ukazao da nema nita na ovom svetu fantastinije od stvarnosti u znaenju opisa pravog ivota, emu prevashodno teim u romanu o Branku. Ipak, hvalim Boga to nisam toliko "napredan", da poput veine savremenika, zahvaljujui novim shvatanjima ruenja tradicionalnih vrednosti, doprinesem konanoj sahrani romana, tako da e se, na kraju, moda i obistiniti Brankova ideja u vezi sa poezijom, da e je svi pisati. Filozofski renik Samo, u ovom sluaju, svi e pisati romane koje nee niko itati jer e ih podseati na priu o carevom novom odelu. Seam se da je i bogomdani pisac Crnjanski , kad mu se sve smuilo, s aljenjem u glasu izjavio: "Sada se roman izmenio. U njega se moe trpati sve i svata..." Nasuprot sadanjim grobarima romana trudiu se da piem, poput mojih velikih uitelja, jednostavno i razumljivo. Jer, kako je govorio veliki Gogolj, do "jednostavnosti treba dorasti". A njegov genijalni zemljak Tolstoj istie da je najbitnije razumljivo pisanje, odnosno onako kako oseamo. Mada je to pravilo potovao i pridravao ga se u svojim ranim literarnim radovima kao i prikazima, pod uticajem nadrealista kao i ruskih i francuskih modernista koje je prevodio, Branko je donekle izneverio raniju izvornost i neposrednost esto odlutavi u nepojmljivo. Pored teine filozofskog renika, po miljenju Dragana Jeremia, njegovoj poeziji metafizike oporosti i optosti, smetaju: prazna sentencioznost, nejasnost, geometrijska, vizuelna pravilnost, pomalo patetina retorika, nedostatak emotivnosti i, najzad, nadrealistika proizvoljnost i sluajna asocijativnost. "Namerno smo uzeli za primer negativnu kritiku ba iz pera Brankovog "efa neosimblistike grupe" Jeremia, koji ga je za ivota hvalio do neba, ali potom inio i suprotno, da li zbog kritiarske nedoslednosti ili stvarne promene miljenja. Dodue, mogu navesti niz naih kritiara koji su povodom iste knjige izricali dva potpuno suprotna suda. Ostavljajui sve drugo po strani, pokuau putem oivljavanja seanja na Branka, da ostvarim neto poput "romana bez lai", kako je futurista Mariengraf pisao o traginoj Jesenjinovoj sudbini, ali, naravno u sasvim drugom vidu, jer je na pesnik - neosimbolista vodio poseban ivot. Toliko o osnovnoj ideji, koja mi se vrzma u glavi, a Branko, osim ranih stihova, nije podlegao u nas posleratnoj omiljenoj "jesenjovtini" mada s tim ruskim pesnikom ima samo zajednike dodire u privrenosti pijanstvu, jurenju za enama i tragini ivotni kraj. Ali, u poslednje

vreme otkriva se da ni Jesenjin, kao ni Majakovski nisu izvrili samoubistva nego da su u pitanju dirigovana politika smaknua. Svoj tekst Branko i neosimbolizam objavio sam tek deceniju posle pesnikove smrti, odazivajui se molbi kragujevakog asopisa Koraci broj 3-4 (1971) kao i knjievnik ivorad - ika Lazi, dajui svoj prilog. ivot je san Tu je objavljena i prva Brankova bio-bibliografija iji je autor knjievni istoriar Gojko Tei. U istom broju tampao sam panoramu neobjavljenih Brankovih ranih pesama koje sam otkrio sreujui njegovu knjievnu zaostavtinu koje, zaudo, kako to Tei ukazuje, pored ostalih rasturenih po listovima i asopisima, nisu ule u Sabrana dela Branka Miljkovia. (Videti Student od 20. februara 1975.). "Veoma je teko pisati o prijatelju - pesniku ako ste sa njim kao lan iste generacije i pripadnik neosimbolistike grupe delili i zlo i dobro, videli i lepo i runo, doiveli zanose i razoarenja prve i jedine mladosti", pisao sam u uvodu seanja koje objavljujem u odlomcima. "Ovo je jo odgovornije ako taj va prijatelj, posle iznenadnog nestanka, kao to je sluaj sa Brankom, oednom preraste u mit. Tada, vama, koji ste ga dobro znali i voleli sa svim njegovim vrlinama i manama, itajui one hvalospeve posveene Branku i posmatrajui oduevljenje kako ga prihvataju dananji narataji, ostaje da se upitate: da li sam Branka uopte ikada i poznavao? Nije li to sve bio jedan san? Zar, Kalderom nema uvenu zbirku ivot je san? To sve razmiljam kada, recimo, danas prolazim ulicom koje nosi ime mog prijatelja Branka Miljkovia. I ne moete a da se tamo ne susretnete s pesnikom, u mislima, videi ga najee dobro raspoloenog sa karakteristinim osmehom ispod crnog eira irokog oboa. I tada ve ujem kako mi se Branko obraa sa onom njegovom omiljenom nilijskom reenicom: , Bre, bre, dragi moj Kosta, danas me svi svojataju, pa ak i oni kritiari koji su me nekad potcenjivali i napadali. Voleo Ruse Vidi, sada i ulice dobijaju moje ime i diu mi spomenik, a seti se, bre, rode moje, gde sam ono stanovao...' Ostavlja me odlazei punaak, bucmasti, crnomanjast mladi s tanunim, potkresanim briima, dok mu se ukazuje ona bedna Brankova sobica u Ulici Rifata Burdevia 18. gde je stanovao poinjui studije iste filozofije, kao i u ostalim oskudnim iznajmljenim prostorijama. Tu je po cii zimi, drhtei od vlage i hladnoe, Branko potajno pisao stihove, prevodio francuske i ruske pesnike, itao omiljene filozofe iz stare Jelade, posebno Hegela i openhaura, Bou Kneevia i Branu Petronijevia.

Branko Miljkovi ubijeni pesnik (4)

Balzak iz Nia

To je bio njegov gimnazijski nadimak kojim se ponosio Zgrenim prstima od hladnoe, Branko bi esto po itanju kojeg znaajnijeg dela, prepisivao iz njega podvuene redove, da bi ih kasnije citirao okupljenim na knjievnim veerima i kafanskim sedeljkama".
Seanja na prvi susret s Brankom zapoinju 1954. godine. Bila je kasna jesen. Staze najlepeg parka Kalemegdana prekrilo je uto, ve sparueno lie. Preko puta parka, najee smo sedeli u itaonici Narodne biblioteke otkrivajui u ono totalitarno vreme nepodobne meuratne pesnike, pesnike Crnjanskog, Rastka Petrovia, Pandurovia... "Jesen i ivot bez smisla" ponavljali bismo maginu reenicu Crnjanskog kojom je zapoeo svoj Dnevnik o arnojeviu. A za nas, tada u najboljim godinama, i pored svih nedaa i siromatva, ivot je imao smisla jer smo verovali u bolje sutra. Hteli smo mnogo, mada nam je ivot pod ideolokom stegom pruao malo. Sporni velikani Naa skromna generacija, koju su nazivali s pravom "preskoenom", jer za razliku od dece prvoboraca ili rtava faistikog terora, mogunosti za napredovanje bile su nam minimalne. Isto nam se pisalo ako nismo bili moralno-politiki podobni ili "organizovani", odbijali da pristupimo lanstvu partije u elji da budemo izvan svakih stega i tueg odluivanja. Iz tog razloga zadovoljavali bismo se tzv. malim, obinim stvarima. Jedna od takvih bila je, posle predavanja na fakultetu, boravak u itaonici Narodne biblioteke i etnje po susednom Kalemegdanu ili meu bedemima Beogradske tvrave. I upravo, kada sam sa prijateljempesnikom Miodragom Mladenoviem seo na jednu klupu blizu Rosandieve fontane da se odmorimo, naiao je meni nepoznati mladi s natuenim eirom na elu, u crnom, dugakom kaputu, kojeg Mile pozdravljajui oslovi, imitirajui junosrbijanski govor. - Gle, iz Nia stie genijalni gospodin Balzak! Crnomanjasti mladi s tanunim briima i ivim, prodornim pogledom, prstima je prihvatio iroki obod eira, i skidajui ga pomalo teatralno, nakloni se k Miletu, pa s nilijskom naglaskom ree: - Bre, bre, rode moj to se udi, Mile! Jeste, ovde stie Branko zvani Balzak iz Ni, ali zapamti da on nije ko ti abaka ivija. Ako ba hoe da se istakne poznavanjem mog nikog nadimka, mora zapamtiti i za potomstvo zabeleiti da sadanji drug Balzak nee pisati Ljudsku komediju nego Ljudsku tragediju. A za nju dovoljno je pogledati kako ivotinjarimo... Posle upoznavanja sa mnom Branko je seo na klupu i rezignirano poeo da pria da "gorkijevskog" materijala ima na gotovo svakom koraku, ali da predratni nadrealisti, sinovi ranije buroazije i bogataa, i danas zauzimaju najbolja mesta u drutvu arei i palei i u oblasti kulture. Kritikovao je almanah Nemogue, ali se lepo izrazio o obnovljenim Svedoanstvima u kojima nije imao sree da ugleda svoje pesme, poput talentovane zemljakinje Gordane Todorovi i prijatelja ike Lazia. Priao je da ga i Letopis Matice srpske odbija kao i urednik Mlade kulture Slavko Vukosavljevi, ali da se on najvie trudi da zaslui najbolje ocene na Filozofskom fakultetu dok "za svoju duu"

prevodi ruske i francuske moderne pesnike, meu kojima je pomenuo Brjusova, Bloka, Majakovskog, Pasternaka, Mandeljtama, Malarmea, Remboa, Verlena, Valerija, Elijara... Rekao sam Branku da sam odavno eleo da ga sretnem jer sam sve najbolje o njemu uo od zajednikog prijatelja ike Lazia, dok je on istakao da je itao neke moje lanke i prie objavljene u omladinskoj tampi. Nekoliko dana kasnije opet sam susreo Branka pri etnji Kalemegdanom. Prolazei pokraj tamonjih spomenika, Branko je izrekao otru kritiku povodom haotinosti u njihovom postavljanju kao i nejednakom oblikovanju, primetivi da ovde ima vie sadanjim generacijama nepoznatih velikana, dok nedostaju oni najvaniji za nau kulturu i dravotvornost, poev od svetog Save sve do Karaora i kneza Miloa. Stigavi pred bedeme i kamenu kapiju Beogradske tvrave, zadivilo me je koliko istorijskih injenica Branko zna o njoj poredei je sa svojom zaviajnom u Niu, koja ga je drevnou i legendom privukla kao i uvena ele-kula. Tom prilikom pomenuo je i znaajni Lamartinov zapis o ele-kuli i priznao da joj je posvetio svoje neobjavljene stihove. S poznavanjem istorijskih mena i velike ljubavi Branko je pri naoj etnji govorio i na temu zajednike sudbine beogradske i nike tvrave, koje su podignute na raskrsnici meunarodnih puteva i na mei dve suprotstavljene civilizacije, izmeu ostalog, istiui tragini sluaj austrijskog carskog ininjera, barona i generala Nikole Doksata de Moreza: "Ozraen" istorijom - Eto, velike, zanimljive teme za istorijski roman naeg podneblja posveen zlosrenoj sudbini tog obnovitelja i graditelja poslednje verzije Beogradske tvrave poetkom 18. veka. Neto kasnije unapreen za austrijskog komandanta moje zaviajne nike tvrave, prepustivi je bez borbe turskom neprijatelju pri opsadi 1737. godine da bi spasao svoje vojnike, u Beogradu je bio osuen na surovu kaznu odsecanjem sekirom glave na panju... Sluati Brankova nadahnuta kazivanja istorijom svog i naeg grada bilo je pravo uivanje, a on ga je nastavio i kada smo seli na klupu nedaleko od spomenika Pobedniku, posmatrajui sjedinjene velike reke, Ratno ostrvo i zelenilo ravnice sa izniklim novobeogradskim palatama. Bio sam zadivljen koliko taj doljak poznaje ne samo srpsku nego i svetsku istoriju i mitologiju, posebno strane izvore, pominjui legendarni prolazak Argonauta u potrazi za "zlatnim runom", zapis Apolinija sa Rodosa, povest o rimskoj Flavijevoj legiji kao i ostalim, bunim menama Beograda.

Branko Miljkovi - ubijeni pesnik (5) Uasavao se srpskog bratoubilatva

No pod bratskim grlom

esto je Branko raspravljao i o istoriji kao uiteljici ivota sa aljenjem konstatujui da to pravilo za "brau Srbe ne vai, jer su u odsudnim trenucima uvek terali po svom efu, bili skloni sukobima, seobama i deobama" da bi tek "u najteim trenucima postali trezveniji i realniji". On se brinuo da zbog svoje dobornamernosti, prihvatanju bez razmiljanja svega to je tue, brzom zaboravljanju nanetih zala, u sledeem veku ili kasnije Srbi ne doive sudbinu iezle civilizacije Hazara, pa da nastave ivot u mitovima i legendama, koje je vredno prouavao u elji ostvarenja ciklusa pesama na tu temu. Kako je Branko isticao, njegovo detinjstvo bilo je "tuno, ratno..." asocirajui na sve strahote bombardovanja od nacistike Nemake i anglo-amerikih "saveznika". Jo gore bile su urezane u detinju Brankovu psihu stravine slike bratoubilake borbe. Branko mi je priao o muenicima iz nikog logora Crveni krst, nemakim mitraljeskim rafalima sa stratita Bubanj, gde su streljani srpski rodoljubi, kao i o unakaenim leevima kraj seoskog puta od krvavih zemljakih ruku... Svedok zloina - Stanovali smo u prizemnoj kui u ulici Ljube Didia - priao je Branko. - Prvih ratnih dana video sam obeene rodoljube o bandere u centru Nia, kao na beogradskim Terazijama, kako govore oevici. Jo gore sam doiveo kada me je u treem osnovne tata Glia odveo u svoje rodno mesto Gadin Han da produim kolovanje. Pratei majku da bismo nabavili hranu u selu Beloljina, pokraj puta sam ugledao preklane, kao kokoi, ljude, to me je strano potreslo. Nisam mogao da zadrim suze, a mati me je brzo odvela sa tog prokletog mesta. Ne volim te uasne scene ni da se prisetim, to je moja trauma, tako da sam je se oslobaao napisavi ciklus pesama No pod grlom, koje su tampane u nikim glasilima. Posle kraeg premiljanja Branko je nastavio: - Kad pomislim da su taj straan zloin nainili nai ljudi, ak i najblii roaci, pripadnici suprotnih ideolokih strana, onda je to za svaku osudu, da ti se ivot smui. Od toga najstranijeg vienja rata kao u Gojinim Kapriosima, leila me je privrenost umetnosti, nisam pisao samo pesme, nego i crtao, ogledao se u tragedijama, ta sve nisam pokuavao... O tom ranom dobu svog sina Brankova majka Marija ,zvana "tetka Mara", rodom iz Drnia, priala mi je: - Vie od igraaka Branko je zavoleo knjigu. Da ita i pie nauio je pre polaska u kolu, irilicu i latinicu. Imao je svoju deju biblioteku, to su one koje zovu Zlatna knjiga, Kadok, Plava ptica. Potom su ga oduevljavala avanturistika dela posveena doivljajima Robinsona Krusoa, barona Minhauzena, Vinetua, Tri musketara, grofa od Monte Krista, Olivera Tvista, Davida Koperfilda, Toma Sojera... Zatim, voleo je dela ila Verna, Deka Londina, Henriha Sjenkjevia. Vie puta je itao njegov roman Kroz pustinju i praumu, kao i onaj koji se zove Gelebova stena. U gimnaziji bio je oduevljen naim romantiarima i realistima, potom ruskim i francuskim klasicima da je ak savladao njihove jezike da bi ih itao u originalu ili prevodio poeziju. Pitam da li su uticali na izbor Brankove lektire, dobio sam odrean odgovor: - Ne, mi smo bili zauzeti svojim poslovima: ja sam radila u obdanitu dok mi je suprug bio

bolniki ekonom. U porodici nije bilo nijednog umetnika da utie na Branka, da ga uputi. Posle Brankove smrti na mlai sin pokuao je da pie pesme, govorili su da ima dara, ali mi smo mu to zabranili. Dosta nam je jedna tragedija... Pokazujui uramljeni crte na zidu gospoa Marija pria: - Tog Sneka Belia nacrtao je na Branko olovkom, kao osnovac. To je nevet deiji crte, ali naa draga uspomena... Crtao je i ele- kulu, egar... Jednom, dugo ga nema ki, ba smo se zabrinuli, a on se zadrao crtajui kosturnicu srpskih junaka... Malo ko zna da je Branko u koli bio jedan od najboljih crtaa. Pored zidnih novina, on je za kabinet prirodnih nauka u koli crtao delove oveijeg tela, kosti i emu krvotoka... Crtao je i junaka iz naih narodnih pesama, Niku tvravu kao i karikature profesora. teta to to nije sauvano... Prilikom jedne kasnije posete Brankova majka setila se njegovih reagovanja na ratne strahote: - Po okupaciji Nemci su nam kuu kao i kolu zaposeli, tako da je njegova uiteljica Kosara Mani, koju je oboavao, morala da dri asove u kafani... Zbog vienih preklanih ljudi 1942. godine, Branko bi se, ponekad, nou trzao, budio s krikom, zastraen... Dolazio je u na krevet, grlila sam ga i teila i tako odagnavala strah... Pesnik je svoje rane traume, doivljene zbog zloina protiv ovenosti, iskazivao gorkim, ispovednim stihovima, otkrivenim u akoj belenici: Ne opija se od alkohola opija se od svega to nije svakodnevno: od nenadno nastale tiine od pesme to jeca za nesluenim zanosima od bola, od seanja na detinjstvo kad vie nismo deca... Rat razara psihu U jednom kasnijem zapisu Branko iskazuje svoje razmiljanje u vezi s ratnim razaranjem psihe: "rat na jedan fiziki grub nain dekomponuje stvarnost. Tako razbijena i eksplodirana stvarnost se odrava u svesti ratnih i posleratnih generacija i stvara jednu nespokojnu i pomalo umornu literaturu... Poraznosti rata se ne ogledaju toliko unitavanjem materijalne stvarnosti koliko u razaranju ovekove psihe. Posle bombi i ruevina treba sakupiti delove sebe, napraviti ponovo sebe, izmisliti i opravdati potrebu svog produenog postojanja.

10

Branko Miljkovi - ubijeni pesnik (6)

Jaki sluaju, slabi pevaju

To je stih iz neobjavljene ake pesme "Nevreme"
ime opravdati? Ljubavlju, koja oveka uvek ini potrebnim u svetu, kako kae Gete". (Nemogunost odlaska u zeleno). Iz Brankove ake sveske na prethodnu tematiku izdvajamo njegove dve, najkrae, neobjavljene pesme: Nevreme Jaki sluaju i stoje. Slabi pevaju. Pobednici Niuemu se nee razlikovati od onih koji su pobedili nepravdom. Stradanje se nastavlja ne samo od nemakog nego i anglo-amerikog bombardovanja srpskih gradova to se decenijama od nove vlasti preutkivalo. Prvi na meti "humane misije saveznika" bio je Ni 20. oktobra 1943. godine, ije su bombe ak pogodile i Brankovu osnovnu kolu, tako da se asovi dre u selu Brzi Brod. Ali, u niskom letu "saveznici" gaaju i to selo kao i elezniku stanicu dok se aci spasavaju bekstvom. Ratni hroniari belee da je Ni bombardovan petnaest puta da bi meu nekoliko hiljada rtava od zadobijenih rana u bolnici umrla i Brankova susetka, lepotica Rua, koja ga inspirie za pesmu Uzalud je budim. Bugari oslobodioci Kada je Branko, s jeseni 1945. godine, poao u viu meovitu gimnaziju, nastala su nova, parolaka i udarnika vremena, sea se pesnikov otac Glia. Boga je kod nas zamenio Staljin. Branko je po "Zadatku" velikim slovima na platnu ispisivao poznatu Lenjinovu parolu: Uiti, uiti, uiti i samo uiti. Istu parolu drao je i iznad svog radnog stola. A nai "oslobodioci" bez suda i presude, po kratkom postupku, streljali su na sve strane "narodne neprijatelje", meu kojima su bili i dobri domaini sa sinovima kojima su oduzimali imanja. Na kraju su nas ak i Bugari "oslobaali" koji su nas na poetku rata nemilosrdno ubijali kao i ustae da bi ih spasla parola o bratstvu i jedinstvu. Na Branko bio je lepo vaspitano dete u patrijarhalnom duhu, imao je svoj ponos i dostojanstvo, tako, iako je iao u starom, zakrpljenom kaputu, a nije imao ni ljudskih cipela, odbio je da od direktora arka Grujia primi Unrin paket. Taj poklon mone Amerike bio je namenjen najboljim i najsiromanijim acima, ali ga je Branko dostojanstveno odbio iako smo tada iveli u velikoj oskudici jer se setio pred kraj rata nepotrebnog izginua, od "saveznikih" bombi, velikog broja Nilija. Zbog takvog gesta, zagrlio sam i poljubio Branka, rekavi mu da sam ponosan to imam takvog sina. - Sve ovo to su nas nai stari uili, kaa Brankova majka, bilo je posle rata od novih vlasti izvrgnuto podsmehu. Skinute su ak i ikone Svetog Save - kolske slave. Nismo eleli da utiemo na Brankov dalji razvoj, ostavljajui to koli i ivotu. Pitam se da nismo pogreili? Ipak, kako je bio veoma mrav i slab, nismo pustili Branka da uestvuje u radnim akcijama, a on je stalno bio zagnjuren u omiljene knjige, pa se za to nije bunio.

11

Knjige je donosio iz biblioteke, od poznanika, kupovao u antikvarnici pa ak nabavljao i sa Otpada. Svi ormani bili su ispunjeni knjigama, tako da ih je pozajmljivao kolskim drugovima i komijama na revers, jer ih je prethodno sve popisao. Da, na Branko bio je veoma uredan, a ovamo ga sada prikazuju kao velikog boema, ispiuturu... Na pitanje da li je Branko itao porodici svoje prve radove, majka Marija je odgovorila: - U gimnazijskim godinama nai i svetski klasici bili su mu stalna lektira, on je prosto utonuo u taj zaarani svet u kojem mi nismo imali pristupa. Tek, ponekad, kad je bio bolje raspoloen, pokazivao bi nam u lokalnim novinama koji svoj objavljeni knjievni prilog, istiui da mu je elja da postane znaajan pisac. Tome se nismo ba mnogo radovali, jer kod nas umetnici nikad nisu bili na dobrom glasu. Seam se da mi je posvetio lepu, humanu pesmu "Moja Majka", ali je nije objavio. Inae, tada je najvie pisao rodoljubivu i socijalnu liriku. Jo pamtim neke naslove tih pesama: Sloboda, Zastava slave, Besmrtnici... Zamislite, u drugom razredu gimnazije on je ve itao Hegela, svog omiljenog filozofa, dok je, istovremeno, po naoj elji, u koli, poseivao neobavezne asove veronauke. eleo je da to vie naui o hrianskoj veri, ali i o ostalim religijama, pa je zato esto itao Tolstojev zbornik mudrosti "Put u ivot", ali istovremeno i romane tog ruskog velikana od kojih i po nekoliko puta "Rat i mir". Bila mu je omiljeno i delo Vil Duranta - "Ognjita mudrosti" iz koga je u posebnoj svesci beleio misli svetskih filozofa. Druina "Njego" Svojim znanjem zadivljavao je ne samo vrnjake, nego i profesore, a za njegov razvoj tada su najvie uinili profesor filozofije Fridrih Troj i knjievnosti Dragoljub Milosavljevi. Od ostalih profesora seam se imena: Zagorka Radakovi, Zagorka Brki, Dragoslava Hadi, Jovan Ili, Petar Lazi, Rista Otovi, Dragutin Pavlovi, Ljuba Stanojevi... U etvrtom razredu gimnazije Branko je pristupio obnovljenoj akoj literarnoj druini "Njego", s ponosom istiui da su njeni lanovi bili njemu omiljeni pesnik Vladislav Petkovi Dis i romansijer Bora Stankovi, koji je tu, najpre, itao svoje pesme. Takoe, nije zaboravio da pomene i znaajna imena nekadanjih profesora nike gimnazije Stevana Sremca, Milorada Pavlovia, Boidara Kneevia, Svetolika Rankovia, dr Miodraga Ibrovca, dr Duana Milaia, Jeremije ivanovia i dr. Posle poloene male mature, u Brankovom ivotu iznenada nastao je preokret koji je mogao da ga potpuno skrene od privrenosti literaturi.

12

Branko Miljkovi ubijeni pesnik (7)

Otac mu poklanja pisau mainu

Novoj latininoj "biserici" se silno obradovao Njegov otac, da bi Branko to bre doao do zarade i "nasunog hleba", uz njegovu saglasnost upisao ga je u elezniku kolu. Ali, kako su se tome odmah usprotivili Brankovi profesori, uvereni da e se njegov knjievni talenat razvijati u gimnaziji, otac ih je posluao .
Vrativi se u Viu gimnaziju, Branko se najvie istakao u radu druine "Njego", tako da uskoro postaje njen predsednik i izdaje Almanah umnoen na apirografu. Brankov drug, moj kolega ore Popovi, priao mi je da su ga svi veoma cenili kad je "predsedavao" u Njegou, gde je itao pesme, podsticao vrnjake na knjievno stvaranje, dok je veliko interesovanje i diskusiju izazvala njegova rasprava o Lui mikrokozmi sa podnaslovom "Najdublja pesnika realizacija saznanja koje na jezik zna" i esej "Hamlet od ekspira" sa naznakom da je to "delo najsnanijeg realizma i najuzvienijeg idealizma". Voleo Rome Posebno, svoje kolske drugove Branko je oduevio ciklusom stihova o ivotu nikih Roma, koji je bio ispunjen eleginim tonom i izvrsnim simbolinim stihom "drhte zvezde u oknu kao suze u oku". Savremenici priaju da je na tim sastancima Branko paljivo sluao sve komentare povodom njegove poezije, ali je izbegavao da ih detaljnije tumai, istiui: "Moje pesme govore ono to sam eleo u trenucima stvaranja." U toj druini, pored Branka, najvie su se isticala imena Gordane Todorovi i Radeta Vojvodia, zatim Jelene Mici, Predraga arkovia, Luke Proia, Aleksandra Petrova, ora Popovia, Veljka Vidakovia, Nikole Meljnickog, Predraga Cvetianina, Duana Popovia, Gradimira Ilia, Dimitrija Milenkovia, Dobrivoja Jevtia, Predraga arkovia, Dragutina Ognjanovia, Velimira Filipovia, Sinie Petkovia, ike Milenkovia, Ljubie Kozomare... Na kraju kolske godine 1952. od nastavnikog vea Branko je dobio pohvalnicu u hiljadu dinara nagrade od kojih je kupio knjige. - I ja sam ga tada nagradio, kae Brankov otac, kupio sam mu toliko eljenu staru portabl irilinu pisau mainu, dok kasnije i novu "biser" - latinicu. Tom poklonu se toliko obradovao da mi je zagrlivi i poljubivi odao priznanje rekavi"E, ba si si ste sila, tata Glio!" Znao sam odavno da sanja da ima pisau mainu, koja mu je bila neophodna, kako je govorio, kao hleb nasuni. To je bilo tano jer su listovi nerado primali radove ako nisu bili otkucani na pisaoj maini. I od tada su poeli u Niu i Beogradu da sve vie tampaju poslate knjievne radove mog sina koji je na mene, kau, nasledio ljubav prema radu, ivotu i enama... Od Brankovih zemljaka saznajemo da je u to vreme bio oduevljen svim ruskim klasicima, dok najvie Pukinovim romanom Kapetanova ki i tragedijom u stihu Boris Godunov, ali je uporedo itao i upravo publikovao sabrana dela "burevesnika" Maksima Gorkog iji je obiman roman ivot Klima Samgina poeo da prevodi brzo odustavi, kako je govorio od tog Sizifovog posla" videi da je u planu izdava Kulture. Onda se bacio na prevod futuristike poeme Oblak u pantalonama Majakov - koja je imala uticaja i na njegovu ranu poeziju. Od takvih su nam privukle panju dve pesme iz ake sveske: Zato

13

Sve to ivot ovekov sagradi putem borbi putem rada jeste samo pepeo i prah koji e vetrovi vekovima sobom odneti u prolost sahraniti i ponovo se stvarati graditi raditi i sve to krvlju zalivati suhom i znojem prati a tada e opet naii "vetrovi vekova" i svega e nestati. Pa zar tako mora biti? Zar ivot zahteva da se krv i znoj moraju liti. (1948) Moja neskromnost Ne krijem: ja sam pun neskromnih snova. Skromnost uopte meni nije dana. Ja mnogo hou, i meni je ova mirna i tura re odvie strana. to prikrivati vrednosti skromnou! Nek svest o sebi ozari svoje lice! Zato neskromno da glumimo skromnost, ko bledunjave, tihe gospojice. Poznajem sebe. I nosim o sebi misli iskrene, bezobrazne, glasne da, nazvavi ih hvalisanjem stranim, mladika skromnost se uasne. Prijatelji znaju da Branko nije voleo da tumai svoju poeziju pitajui se: "Ko sam ja da govorim o svojoj poeziji". Buduim istraivaima svoje poetike ostavio je poruku. Rani stihovi "elim da moja poezija bude osloboena svake interpretacije". Uoljivo je da su te rane pesme nastale na osnovu iskrenog, neposrednog ispovedanja za razliku od kasnijih intelektom i stranom lektirom kao i filozofijom nadgraenih stihova, ponekad teko shvatljivih tako da ih je branei pominjao svoju struku: "Nije mi jasno zato me u poeziji nazivaju filozofom, a ja sam se samo trudio da budem pesnik. Filozofija je moja struka dok misaona poezija ono emu teim". - Rani stihovi bili su moji poetski ogledi, istraivanja, vebanja jer nisam eleo da potpadnem pod uticaj ondanje "jesenjinovtine", rekao mi je Branko. - Ali, nisam se mogao spasti od futuriste Majakovskom kao i nadrealista kao i francuskih simbolista.

14

Branko Miljkovi ubijeni pesnik (8)

Pio i patio zbog ena

Devojke i ene bile su oduevljene njegovim armom i umom Pri tom razgovoru voenom u motelu restoranu hotela Moskva, Branko mi je poverio da ga najvie oduevljavaju dostojni nasledni romantizam Laze Kostia i simboliste Disa, kao i modernosti Mati, Crnjanski, Vinaver. zatim, isticao je privrenost nadahnutim pesnicima tiine i blagosti kao to su Svetislav Mandi, Stevan Raikovi i Desimir Blagojevi, dok je pored Momila Nastasijevia za prekretnicu srpske novije poezije smatrao ostvarenju veoma obrazovanih stvaralaca Miodraga Pavlovia i Vaska Pope.
Veoma lepo se izraavao i o misaonoj poetici Tanasija Mladenovia kao i svojih prijatelja neosimbolista. alio se da mu ve nekoliko godina gotovo svi beogradski urednici na elu sa Slavkom Vukosavljeviem odbijaju pesme smatrajui ih za kopije stranih uzora jer se u to vreme intenzivno bavio prevodima. Oni nisu mogli da shvate da je za tog filozofa-pesnika poezija bila slina igri izmeu stvarnog i fantasmagorinog, sna i jave, dok su u njoj za Branka bile najvanije rei. Slino je tvrdio i francuski pesnik Rejmon Keno, ije je zbirke Branko pohvalno prikazao 1955. godine u Vidicima. "Rei su deo nas samih", isticao je Branko esto misao Lukrecija. "Moe se rei da su one jedina vrata u svet i iz sveta, koliko puta obijana i ljubomorno zakljuavana". (Pesnik i re, Vidici br. 17-18, 1955). Tajna leptir-mane Brankov brat Dragia, s kojim sam se druio, priao mi je mnogo zanimljivih dogaanja o ivotu i radu mog glavnog junaka romana: - Naa tampa kao i izvesni savremenici ne prikazuju mog brata kakav je u sutini bio nego izmiljaju svata teei senzacionalizmu da, kojim namerno provociranim ekscesom, zbuni malograane poput nadrealista. Meutim, Branko je bio, poput mene, u osnovi, veoma vesele i razdragane prirode, razgovoran s mnogo dovitljivih opaski. A uz koju au vie znanjem dobrog vina znao je da zapeva i zaigra. Oni, koji ga nisu poznavali, prikazuju ga kao nekog mranjaka, predanog stalno razmiljanjima o smrti, pa ak i samoubistvu, pa idu toliko daleko da piu lai, da je toboe poeo da nosi leptir - mane u strahu da se ne obesi. A pun mu je orman obi nih kravata s kojima se toliko puta slikao dok je leptir mane nosio samo kad su ga pozivali na sveane prijeme. Meutim, tano je, naalost, pisanje o Brankovoj privrenosti alkoholu. On bi povremeno pio da bi se oslobodio ivotnih kriza jer njegov put u svet literature nije bio lak, poput izvesnih kolega koji su reavali stambene i radne probleme vodei ljubav sa ministarkom za kulturu Stankom Veselinov. I ne samo s njom, postoji o tome dosta izvetaja u policijskim dosijeima... Dodue, i Branko je poznavao Stanku, kao i niz vienih ena, ali on je imao u sebi odvie asti i dostojanstva da bi na tako nizak nain za mukarca dolazio do koristi. Meni je veoma ao to su nekoliko njegovih bliskih prijatelja - umetnika, i to kasnije veoma znaajnih ija su imena poznata, bili iskorieni u toj prljavoj aferi za koju znamo, a ima ih i jo nedostupnih javnosti. Poto dugo vremena radim na odgovornom mestu u Skuptini grada Beograda, imao sam priliku da po slubenoj dunosti dosta toga saznam... Priaju da je Branko pio i zbog neuzvraenih ljubavi to mi je udno. Jer, znam koliko su devojke i ene bile oduevljene njegovim armom, intelektom i umetnikim ostvarenjima.

15

On je umeo da osvoji enska srca, da im se dodvori, oduevi... U to sam se uverio kao svedok Brankovih osvajanja jer ih je dovodio i u kuu. I zato ne verujem da bi, zbog neke devojke ili ene sebi, Branko oduzeo ivot. Seam se da j Branko voleo da citira Sokratovu poruku o karakteristikama ena: Ako je lepa - varae te, ako je runa - nee ti otvarati volju, ako je pametnija od tebe - prezirae te i, najzad, ako je zla - imae prilike da upozna pakao. Znajui za tu pouku omiljenog antikog filozofa Branko se uvao ena, a najvie je voleo svoje vrnjakinje - studentkinje, dok kao svaki mlad ovek nije prezao ni od ljubavi kelnerica, kafanskih pevaica, glumica, a kad je bio pod dejstvom alkohola, kau , da nije birao... Knjievnik Bora osi, koji je bio suprotnost mog brata - naklonjen svim zemaljskim radostima i uivanjima, izbegavao je svako boemstvo i bio tipina mamina maza, povodom uspeha mog brata objavio je runu priu pod nazivom "Kratak ivot narodnog pesnika Poznatova", koja je udo od monstruoznih izmiljotina, tako da vie govori o njemu nego o Branku. Uostalom, pa ta ako je Branko bio privren i onima sa dna ivota, ko nije od nas u mladosti, poput raspusnog Mitketa, izgarao za kojom lepom Ciganicom ili prekrasnom lakom damom Meri - An iz Maestika da bi je oboavali pesnici aeni od nje lovom zaraenom od prodaje tela socijalistikim bogataima pa ak i ministrima... Znao matematiku Zamoljen od mene da pria o nikim godinama svog brata, posle kraeg premiljanja, zapalivi novu cigaretu uz naruenu kafu, Dragia je nastavio: - To je na prijatelj Vice Petrovi lepo opisao u knjizi "Pesnikov uzlet", a svi u porodici kao i Brankovi savremenici su mu pomogli. Potrudiu se da ukaem na izvesne Brankove osobenosti jer ko bi ga od mene bolje znao. Recimo, malo kome je poznato da je Branko bio odlian matematiar, meni i deci iz susedstva pomagao bi da reimo najtee jednaine, da izvlaimo kubne korenove...

16

Branko Miljkovi ubijeni pesnik (9) I sam je pisao da skromnost nije vrlina

Video sebe na spomeniku

Bio je oduevljen kad sam poeo da treniram boks u Radnikom, odlazio je da moje bokserske rukavice, pokua da se ogleda sa mnom ali mu to nije mnogo uspevalo. Predan literaturi, Branko je u to doba bio mrav i slab, tako da bi pri tuama uvek izvlaio deblji kraj da bih ga ponekad je osvetio, izravnao raune.
Svojim neodmerenim postupcima esto je izazivao na tuu vrnjake, a nije povodom toga uvaavao roditeljske prekore. to je naumio uvek je sprovodio u delo. Iako je po kolskom propisu posle 20 sati morao da bude u kui, on bi zbog raznih kulturnih priredbi zakanjavao, vraao se tek oko ponoi. Jednom, dobivi otru grdnju od tata Glie, bez rei je napustio kuu, i nije se vratio sve do izvojevane slobode kretanja. Od tada nastavio je da tera po svome, a roditelji su utali jer su ga stvarno oboavali... Voleo da glumi Dragia mi je priao da je Branko oduevljavao i profesore znanjem o naim i svetskim klasicima. Bio je u stanju satima da govori o ivotu i delima. Voltera, Balzaka, Tolstoja i ostalih velikana, a onda bi ih zapanjivao iz svojeglavosti i inata ne odgovarajui na najobinija pitanja, beanjem s asova iz solidarnosti sa kolskim drugovima, odbijanja da nosi propisanu aku kapu sa oznakom razreda... Upravo, zbog tog lepog odnosa sa drugovima Branko je od njih dobio drugi nadimak "Rode" jer bi na taj nain najee zapoinjao s njima razgovor "Rode moj, kai ti meni..." Da se na asovima fiskultura "poput majmuna" ne vere po gredama, Branko je, po Dragiinom kazivanju, podneo molbu nastavnikom veu da ga zbog naruenog zdravlja oslobode asova fizikog vaspitanja. Toj molbi je jo dodao da mu pri vebama smetaju i sunevi zraci, tako da zbog njih gubi ravnoteu i pada na strunjau s prege. I uspeo je u tome. Jednom prilikom sve ukuane Branko je zapanjio kao i susede donevi sa nikog vojnikog groblja naenu oveiju lobanju. etao je s njom drei je u ruci, roditelji ga grde, dok je on brani da voli ekspira. I pominje onu uvenu scenu iz Hamleta s lobanjom u rukama i pitanjem "Biti il' ne biti, pitanje je sad?" Drao je tu lobanju na svom radnom stolu, meditirajui na temu prolaznosti , ivota i smrti. Prilikom posete Sremevoj Spomen-sobi Branko je seo za radni sto svog omiljenog pisca i uzeo njegovo pero, naravno, tada i ne sanjajui da e se tu kroz koju deceniju nai i njegova spomen-soba, ali je bio uveren da e postati velikan srpske kulture jo kao ak. I sam je pisao da skromnost nije vrlina. Voleo je da imitira sebe u ulozi spomenika velikana, zauzimao sline poze i izazivao spontani smeh vrnjaka. Tada, moda ni on nije sanjao da e imati spomenik u zaviajnom gradu. Nije izigravao samo spomenike, nego je po kazivanju ora Popovia, imitirao i arlija aplina, ije je filmove oboavao, pored Dona Vejna i Garija Kupera. "Jednog dana pojavi se maskiran kao arli aplin i proetao vitlajui, poput svog omiljenog junaka, tapiem po vazduhu" - pria Popovi. "Voleo je i revijalne filmove poput Bala na vodi, koji je, kao i vi mi, gledao vie puta".

17

Po kazivanju brata Dragie, Branko je, na sceni nikog teatra, sa simpatijama gledao predstave Drievog Dunda Maroja, Jakievog Stanoja Glavaa, Sremevu Ivkovu slavu, Gliievu Podvalu, Veselinovievog Hajduk Stanka, Stankovievu Kotanu, Nuievu Gospou ministarku, esto imitirajui glumce, dok je oduevljeno pozdravio gostovanje Milivoja ivanovia u ulogama Pere Segedinca i Jegora Buliova. S jeseni 1952. u anketi Nikih novina dao je Branko niz korisnih sugestija za dalji repertoar koji je vodio stariji pesnik Velimir ivojinovi Masuka. Tog poznatog, antologijskog pesnika, duge, sede kose i s kratkom mutiklom u ruci iz koje su se izvijali kolutovi dima, Branko je s potovanjem sluao na sastancima Nikog knjievnog drutva. Meutim, kasnije dolazi do njihovog sukoba jer uvaeni pesnik nije trpeo Brankov bunt i ustru re kritike. I Masuku je Branko uspeno karikirao, po Dragiinom kazivanju, a nije tedeo ni sebe: "Da nije postao pesnik, moj brat bi moda bio veliki glumac, politiar, filozof, ko zna? U svemu je uvek eleo da se istakne, da bude prvi..." - Odskakao je Branko od svoje sredine koja je u njemu gledala i udaka, pria njegov brat. Govorili su da je preambiciozan, prepotentan, pa ak su mu se izvesni i podrugivali ukazujui da je 'aknut u glavu', to nije bilo tano jer nisu znali o psihologiji ni psihijatri koliko moj Branko. Posebno je voleo delo Erazma Roterdamskog Pohvala ludosti, znao je iz njega mnogo citata i mnogih znaajnih antikih mudraca. Stalno je urio, prosto hrlio da naui vie od drugih, da sazna sve novo, da bi zato ustajao u zoru i itao, pisao, razmiljao... Nije ni udo da je tim pregalatvom imao oko sebe i izvesne neiskrene kolege, zavidljivce, koji su ga ogovarali iza lea, smetali mu zamke da se saznavi za njih nije mogao nauditi ljudskoj gluposti i pokvarenosti. Bezobrzni stihovi Pesnikov brat mi je ukazao i na Brankove satirine pesme, koje je veinom, kasnije, unitio poput njegovih "bezobraznih stihova" napisanih u srednjoj koli. Dragia je napamet znao jednu uspelu Brankovu parodiju na svoj raun, zapravo o svom dugom nosu, kojem je ispevao satirinu odu, prkosei kompleksu, poput svog omiljenog junaka Sirana de Bereraka. Iako Branko nije hteo da prizna, mislio je da mu je istaknutiji nos, na tada izrazito mravom licu, bio smetnja za osvajanje srca nikih iparica, koje su oboavale da ga sluaju s koliko ushienja govori o ljubavnim arima, navodei stihove i misli najveih svetskih umetnika.

18

Branko Miljkovi ubijeni pesnik (10)

Vino je lano nadahnue

Branko bi se u kriznim trenucima najee "leio" alkoholom Posebno ih je oduevljavao, po Dragiinom svedoenju, govorei s neprikrivenim ljubavnim arom Solomonovu Pesmu nad pesmama. Te svoje komplekse Branko bi u kriznim trenucima najee leio alkoholom, povodom ega je, po Dragiinom kazivanju, kao gimnazijalac u slobodnom stihu ostavio nekoliko zapisa koji ne lie na njegovu kasniju refleksivnu poeziju. Na tu temu izdvojio sam nekoliko karakteristinih, nepoznatih ranih Brankovih pesama koje prenosim iz ake belenice.
Bez veze Ja mislim: bolje smrdeti od pia nego mirisati na parfimeriju. Za E. J. ovek je usamljen kad previe voli. Dijalog Sedim za stolom u kafani. - ta elite? - Malo sree. - Vi ste pijani. Na ulici Sreem prostitutku na ulici. Pruam ruku za milostinju: - Uite! Prostitutka se udi i pita: - ta hoete? - Malo ljubavi. - Vi ste ludi!... Na igranci Ukrali su violinu tiini i sada je jedan po zvunom trbuhu ee a ona slini sentimentalno. Jedna histerina dama svrava priljubljena uz svog partnera i drhti od strasti. Jedna u pubertetskom aru saksofon onanie, a dez peva: "Ah, kakve slasti!" histerina dama uzdie u jecaju strasti na iskrivljenoj usni harmonike klarinet na tiinu pljuje.

19

Te pesme i njima sline posveene ivotnoj svakodnevici i banalnostima, kao i onom to Dek London naziva "Kralj alkohol" nisu nale mesta u Brankovim Sabranim delima, to je propust prireivaa na koji je svojevremeno ukazao istaknuti knjievni istoriar i kritiar Gojko Tei u listu Student br. 5 od 20. februara 1975 (Neki nepoznati ili namerno zaboravljeni detalji iz ivota i rada Branka Miljkovia). Prvi Brankov biograf Vidosav Petrovi, mislei na njegovu Pesmu pijanog mladia, ukazuje da je on alkoholom pokuao da podstakne svoju inspiraciju, ali da je brzo shvatio da mu on u tome ne pomae. Pisanje je, po pesniku Duanu Matiu "avolski posao", koji zahteva dug, uporan i mukotrpan rad, poput oranja brazdi, kako je govorio Bora Stankovi. Brzo je Branko shvatio da su anegdote o nadahnuu vinom ure Jakia veinom izmiljene. Ali, Brankov brat Dragia, koji je, takoe, bio odan poklonik boga Bahusa, seao se da je njegov otac bio nehotian krivac za kasniji Brankov alkoholizam. Naime, u njihovoj kuhinji bila je uvek pokoja flaa vina i rakije dok je otac Glia savetovao da radi apetita i bolje "cirkulacije" nije loe, pre obeda, popiti pokoji gutljaj estokog pia. Tako, Branko nije bio nikad prekorevan kad bi "drmnuo" koju aicu rakije, a u kriznim situacijama i veu koliinu to mu se i svetilo. - U tim prelomnim godinama, moj brat je bio u Niu vie zapaen po putenoj dugoj kosi nego po stihovima, pria Dragia, tako da su ga zbog nje zvali Tarzan. A on je pustio kosu do ramena podravajui izgled voljenih klasika ekspira, Balzaka i Pukina kao i Laze Kostia. On se toliko oduevio Pukinovim i ekspirovim delima da se manuo pisanja lascivnih stihova zbog ega je bio ukoren od direktora gimnazije mada se tada uzalud branio Rableovim uticajem, a onda je u velikom nadahnuu poeo da za nekoliko dana pie tragedije u stihu iji su glavni junaci bile linosti iz nae narodne poezije. Jedna je bila posveena Kosovskom boju, druga Banovi Strahinji, trea Stevanu Sineliu, ali kako ih je brzo stvarao, tako ih je i odbacivao. Zbog njih je poeo da pokazuje i loiji uspeh u koli, to je zabrinulo roditelje. Onda je s prekorima stupio na scenu tata Glia, i Branko je dao re da e se manuti istorijskih tragedija i poeti da ui, to je i ispunio. A na otac kasnije bi sebe prekorevao to je tako strogo nastupio prema Branku, jer, govorio je u ali: ko zna, moda sam ja krivac to nismo dobili svog ekspira. Oni koji su bolje poznavali Branka, znali su da je on bio tipini zaljubljenik ivota i ljubavi, tog najlepeg, najplemenitijeg i najuzbudljivijeg oseanja od kada je sveta i veka. On se iskreno divio lepoti devojaka i ena, od krajnosti privren strasnim oseanjima, uveren da e mu se jednog dana "desiti ljubav", ona velika, koju je dotle doivljavao u romantinim snovima, poput ranog ciklusa posveenog nenosti zaljubljenih Desanke Maksimovi. Iako je izjavljivao da je "protivnik senzualne i erotine poezije", Branko je ostvario izuzetno vredan ciklus ljubavnih pesama, meu kojima se, pored najlepe "Uzalud je budim", i niza ostalih, izdvaja njegova "Prva ljubavna pesma": udim no lepu kad se sanja i rei tihe ko bez moi drhte od snova i zvezdanja zbog nje kraj mene u toj noi. Izneo bih joj svoje srce i svoju radost i svoju tugu

20

na dlanu to sni milovanje ko toplo srce nenu drugu. I srce bih joj otvorio da od nenosti uzdrhte dani i njen bi lepi pogled bio u mraku vodoskok zvezdani. Pamtim Branka, kao da je jue to bilo, na beogradskoj "trafti", tom uvenom veernjem etalitu glavnom Knez Mihajlovom ulicom, kada on, ugledavi neku lepoticu kao prikovan, paralizovan nekom nedokuivom silom zastaje, posmatrajui nepoznatu zadivljenog pogleda i krajnje uzbudljivog glasa, govorei mi: - Vidi ovu boansku, plavokosu lepoticu, kako zanosno gleda, njie se i povija lomne kukove sa svakim korakom, zanosi sve ivo poput vile, nagoni me poput onog nesrenika Petrarke da joj na licu mesta ispevam sonet.

21

Branko Miljkovi ubijeni pesnik (11)

Oj ivote, idiote

Kao i veina mladih bio je razapet izmeu elja i snova I eto, ta ovog trenutka prolazea devojka, neosporna lepotica kao Merlin Monro, zavrtee kojem jadniku poput mene pamet, pa e mu pripasti, izroditi decu... I ona e, moda, nekada itati moju poeziju i ne sanjajui da je bila makar i jednog trenutka moja najvea ivotna opsesija i inspiracija. Nee nikada saznati da sam zaljubljen u nju i da bih sve to imam dao za njen osmeh, stisak ruke, nenost, re ohrabrenja...
A ona ravnoduno prolazi i ne sanjajui da e se moda njeno dete muiti u koli sa mojim stihovima, jer sam uveren da u biti u obaveznoj kolskoj lektiri... I onda, kad pomislim da e ta boja lepota, kao u jednoj Sremevoj tunoj prii - ostariti, pa tada, ak, moda, postati i rugoba da bi, najzad, bila pokopana u hladan grob. Pitam se ima li, zaista, ovaj ivot smisla? Stali i blenuli S osmehom mi je Branko, odjednom otrenjen od ljubavnog zanosa, kad se lepotica izgubila u masi iz naeg vidokruga, nakrivivi svoj crni, filcani eir, kazao: - Bre, bre, ba smo budalasti, ta smo stali i blenemo u te izazivaice, hajdemo dalje u ivot, moda e nam se veeras srea osmehnuti... Ako nam se srea ni te veeri (kao ni tokom narednih) nije osmehnula, Branko bi uz uobiajenu psovku dodao narodnu poalicu: "Oj, ivote - idiote!..." Nije tu Branko bio originalan, parafrazirao je poznati Daviov stih iz tog vremena: "Oj, skote ivote!" Na prijatelj, neosimbolista Mia Danojli, tih dana sa seoskog vaara svog zaviaja, kazivao je narodni stih: Veeras sam pun seksa Doi mala bez kompleksa! Ta neposredna poruka oduevila je Branka da je esto, kao papagaj, ponavljao, pogotovu ako bi trgao koju aicu estokog pia. Bilo je Branku poznato da je ljubav svemona gospodarica zaljubljenih, da je ivot bez nje prazan i uzaludan, u stvari da je iz nje nastalo sve najlepe na kugli zemljinoj, ali kada ona prestane da dolazi - i do najrunijih posledica. "O, mona ljubavi", voleo je Branko da citira ekspirovu pouku. "Katkada pravi od oveka ivotinju, a katkad od ivotinje oveka." Isticao je da se u svetu antike umetnosti ljubav najee alegorijski predstavlja vezanih oiju, jer je ona "stvar nerazumna i slepa". U aku svesku, izmeu ostalih, zapisao je i Vergijileve misli na tu temu: "Zar e se boriti protiv ljubavi koja ti godi. Prokleti Amore, na ta li nagoni ljudska srca. ena je nestalan i promenljiv stvor". Ljubav nosi rizik Privren do krajnosti tom veitom pesnikom izazovu kao to je nedokuiva ena, njenoj volebnoj, esto tajanstvenoj, prolaznoj lepoti, Branko je bio svestan da ljubav nosi rizik dok opsesija njom - propast, ali se nije lako predavao porazima.

22

U vreme sazrevanja iivljavao se piui tipinu, skaradnu erotsku liriku da bi, kasnije, takva niska oseanja potpuno potisnuo iz svoje poetike s prevashodnom eljom da "kae neizrecivo". A to je ilo do takve krajnosti da Branko, ak u jednom ispovednom stihu, ispisuje apsurdnu poruku za svoje ivotno doba: "Poljupce, bele ljubavi, blaenstva niska, neu." Kao i veina mladih, razapet izmeu elja i matovitih snova o svojoj Lauri, znam da je Branko iz zbornika "Put u ivot" velikog Tolstoja prepisao mudru, pounu misao: "Teko oveku koji kae da se oslobodio greha". I jo je dopisao: "Najboljega oveka trai meu onima koje osuuje svet". Dodue, koliko je Branko daleko otiao u esto apsurdnim objanjenjima svoje poezije, mislimo na onu ljubavnu, najbolje svedoi sluaj ene koja je poginula u saveznikom bombardovanju, iz susedstva, kojoj je posvetio najbolje mladalake stihove, pod naslovom zbirke "Uzalud je budim": Budim je zbog sunca koje objanjava sebe biljkama, zbog neba razapetog izmeu prstiju, budim je zbog rei koje peku grlo... Volim je uima, treba ii do kraja sveta i nai rosu na travi, budim je zbog dalekih stvari koje lie na ove ovde, zbog ljudi bez ela i imena koji prolaze ulicom, zbog anonimnih rei trgova budim je, zbog manufakturnih pejzaa javnih parkova, budim je zbog ove nae planete koja e moda biti mina u raskrvavljenom nebu... zbog osmeha u kamenu drugova zaspalih izmeu dve bitke kada nebo nije vie bilo veliki kavez za ptice nego aerodrom... Moja ljubav puna drugih je deo zore, budim je zbog zore, zbog ljubavi, zbog sebe, zbog drugih, budim je, mada je to uzaludnije nego li dozivati pticu zauvek sletelu! Sigurno je rekla: Neka me trai i vidi da me nema! Ta ena sa rukama deteta koju volim, to dete koje je zaspalo ne obrisavi suze koje budim, uzalud, uzalud, uzalud, uzalud je budim jer e se probuditi drukija i nova... uzalud je budim, jer njena usta nee moi da joj kau, uzalud je budim. Ti zna - voda protie ali ne kae nita, uzalud je budim, treba obeati izgubljenom imenu neije lice u pesku ako nije tako - odsecite mi ruke i pretvorite me u kamen. Pesma "Uzalud je budim" nastala je na osnovu ivotne tragedije voljene mlade ene, koju teko ranjenu od bombardovanja, obeznanjenu prenose u Gradsku bolnicu, ali ubrzo u Brankovu kuu stigla je tuna vest da se ona vie "ne budi", to je podstaklo njegovo nadahnue da je ovekovei potresnim simbolino-alegorijskim stihovima.

23

Najveoj ljubavi Olji Milovanovi

Branko Miljkovi ubijeni pesnik (12)

Toj lepotici Branko je slao bezbroj ljubavnih pisama Meutim, kasnije na pitanje o nastanku te izuzetne pesme, Branko je odgovarao veoma turo i hladno: "Kao gimnazijalac, kod jedne svoje susetke, jednog dana sam video sliku njene umrle kerke. Zaljubio sam se u tu sliku. Zaljubio sam se u mrtvu devojku. Celu tu prvu knjigu napisao sam pod tom nezdravom temperaturom, i samu knjigu nazvao 'Uzalud je budim', to je bila moja prva ljubav." (Matija Bekovi: "Zakasneli intervju s pesnikom", "Duga", 9. februar 1962).
O ostalim Brankovim mladalakim ljubavima u Niu, njegov prvi biograf Vidosav Petrovi belei, pored pokojne lepotice Rue, jo ime devojke "iz nae ulice" kojoj posveuje pesmu Zove se Javorka ("Ostavila mi je samo zvuk svoga imena,/ pa sam njome tiine svoje napijao"), zatim pominje tri koleginice iz gimnazije (Beba, Duica, Jelica), prodavaicu iz antikvarnice zvanu Kouta, sredovenu, bezimenu "putenu enu, naglaenih kukova" iz Zetske ulice... Inae, Petrovi je najvie prostora posvetio Brankovoj najveoj, idealnoj, gimnazijskoj ljubavi Oliveri Milovanovi koju je zvao nadimkom Olja. Toj lepotici Branko je slao bezbroj ljubavnih pisama, pisao izgarajui u njenu ast sonetni venac ne uspevajui da ostvari eljeni akrostih. Iako zainteresovana Brankovim ljubavnim izjavama i pismima kao i pesmama posveenim njenoj lepoti, osim povremenih susreta i razgovora sa Oljom romansa se u Niu nije razvila. Iz vremena gimnazijskih ljubavnih razoaranja i patnji u Brankovoj sivoj svesci otkrili smo nekoliko pesama s traginim nagovetajem kraja ali i prkosnim porukama, pa ih ovde kao zanimljive za rano stvaralatvo, prenosimo. Alarm Poludeo jedan stanar na petom spratu mog mozga. Treba nekoga zvati. Mesec je dugme za alarm. Pritisni! Ali, kako? Ubaci krik umesto pet dinara i telefonsku kutiju i zovi. Ali, koga zvati, ali koga zvati? Sebe sigurno dozvati nee... Da se to desilo... Oni kau da sam razbio izlog. Jasam samo razbio nebo, i posekao ruku da no bude meseina.

24

Zezanje Ni od toga ne prezam da samog sebe da izvinite zezam. Ja, zevzek pesniki i lirska pijandura, zainat sebi i svima, zavezau omu oko vrata, umesto mane (pare) od ukura ko kako hoe neka shvata ako dignu graju-tu je... Pesma poludelog Bujicu vrelih ritmova bolesnih obale uma besno zapljuskuje; krdo rastuih krugova urnebesnih pusto svesti i ula zagluuje. A majka... Kuda e? Recite mu da stane!.. Ja tonem u tamu to prazninu krije... Ah, pee, pee... Vijuga modana postaje provalija. Gle to, kao kakve u crnini ruke, posmrtni mar die zastor sudbine i dubine. uj, zvezde kaplju kao suze zvuka u tugu tiine. U osmom gimnazije Branko u elji da bude osloboen polaganja velike mature, bacio se na uenje, ali nije prestao sa aktivnou u druini Njego. Svi su tamo hvalili njegove moderne stihove, osim kolege Radoslava Vojvodia, nazvanog zbog svog literarnog ljubimca i otrog, polemikog tona "Rade Krlea". Taj doljak iz Prokuplja, na sastanku druine obruio se na "Branka Balzaka" estokom kritikom rekavi da j to tipina "poezija besmisla" nastala pod stranim uticajem. Iako su bili suprotnih gledita, Branko tu otru kritiku nije uzeo Radetu za zlo i poeo je sa tim darovitim pesnikom da se dri. Dodue, bilo je, kasnije, niz jo otrih primedaba povodom stalnog Brankovog eksperimentisanja u poeziji kao i zbog toga to se poeo sluiti i nadrealistikim receptom automatskog pisanja u vidu diktata misli, kao i odsustva svake kontrole razuma. Branko se na te primedbe nije obazirao, iao je i dalje svojim putem, stalno u nekoj nedokuivoj urbi, gonjen velikom ambicijom da svuda bude prvi, da mu se kolege dive i tapu po ramenu... - Bila sam zabrinuta zbog takvog Brankovog sve uoljivijeg ponaanja - priala mi je jednom prilikom njegova majka. - Uili smo ga skromnosti. On to nije hteo da bude. Nisam se s tim sloila. Teio je ka osobenosti, da se uvek istakne sve da nas zadivi. alili su im se neki njegovi profesori, kako je voleo da ih pitanjima zbuni, da svima pokae da on zna vie od njih.

25

Poputali su mu neki, pa je on umesto njih drao predavanje i po nekoliko asova o kojem svetskom velikanu. Voleo je da karikira ne samo najblie, nego i profesore, kolske drugove, to je najpre izazivalo smeh, ali kod nas roditelja i zabrinutost. Uspeno je imitirao da karikature govore i najviih rukovodilaca to je na javnim mestima bilo vrlo opasno.

26

Branko Miljkovi ubijeni pesnik (13)

Prvi dani na filozofskom

Profesori su mu bili Milo N. uri, Bogdan ei, Veljko Kora, Mihailo Markovi, Rako Dimitrijevi, Vojislav uri...
Iz tog vremena Vidosav Petrovi navodi jednu zanimljivu anegdotu o Branku koja svedoi njegovu vidovitost: "Izmeu asova, u uionici je haos: galama, jurnjava, lete torbe, kaketi, sveske i knjige... Branko je nad knjigom, ita, ruke podignute iznad glave, da bi se zatitio od ,leteih' predmeta. Neto ga je, valjda udarilo i on skae, vie iz sveg glasa: "Jebem vam mamu maminu, ne date mi mira da itam, a vaa deca uie o meni!" Poloivi veliku maturu sa odlinim uspehom Branko je pohitao u Beograda da nae studentsku sobicu i da se upie na Filozofski fakultet. Tog leta 1953. godine, krenuo u izvidnicu, ali su mu sve ponuene sobe bile bedne i preskupe. S jeseni opet je sa kolskim drugom Ilijom Drenovcem naao sobu na periferiji Beograda i upisao odsek iste filozofije na kojem su predavali profesori Milo N. uri, Bogdan ei, Veljko Kora, Mihailo Markovi, Vuko Pavievi, Rako Dimitrijevi, Vojislav uri... Biblija i Fokner - Od prtljaga nosio je samo kofer s preobukom i nekoliko knjiga od kojih se nije razdvajao pria otac Glia. - Iz potovanja prema meni uvek mi se obraao na persi. "Vi, tata... "Rekao mi je da njegovu veliku biblioteku od preko hiljadu knjiga, ako se selimo u Beograd, prodam antikvarijatu. To sam i uinio, bio je pun pediter Brankovih knjiga, a sve su platili 35.000 dinara. Sada bih trostruko platio te knjige, bila su to dela od Biblije do Foknera. Sauvali smo samo nekoliko stotina Brankovih knjiga koje je rado i esto itao, dok je neke zadrao zbog posveta. Tu biblioteku sa ostalim stvarima poklonili smo za Brankovu Spomen-sobu u Niu. Na Filozofskom fakultetu najee sam sa Brankom sluao predavanja profesora svetske knjievnosti Raka Dimitrijevia, ije su ga besede kao i sve prisutne zadivile da je odajui mu priznanje rekao: - Bre, bre, rode pa taj na Rako je sila od govornitva i erudicije. On reima prosto zaara sluaoce. Zna u sjajnoj sintezi da iskae i najkomplikovanije teme. Ja sam u nikoj gimnaziji mogao po nekoliko sati d govorim o kojem svetskom piscu, ali ovoj profesor nadaleko me nadmaio. On je u stanju bez beleaka da govorim o kojem svetskom piscu, ali ovaj profesor nadaleko me nadmaio. On je u stanju bez beleaka da govori o Volteru ili Tomasu Manu i po desetak sati dok ga svi paljivo sluamo, poput naeg profesora ika Mie uria kad pria o antikim junacima i etici. Posle predavanja najee bismo se sastajali u restoranu hotela Moskva, uvenog stajalita i predratnih umetnika opisanih u Tokinovom romanu Terazije. Za na stalni sto sa Brankom najee su tada bili u drutvu mladi pisci ivorad Lazi, Boa Timotijevi, Dragan Kolundija, Miodrag Bulatovi, Matija Bekovi, Petar Paji, Rajko uki, Zvezdan Jovi, Mia Danojli, Dragoslav Kosti Kole, Vojkan "Prkos Drumski", Vladimir Bunjac... Ponekad bi se naem stolu pridruivala i "crnogorska trojka": arko urovi, Sreten Perovi, Ivan Cekovi...Seam se da je najvie bilo rei o najnovijim zbirkama pesama Duana Matia Bagdala, Branka V. Radievia Zemlja, Vaska Pope Kora, Miodraga Pavlovia Stub seanja, Oskara Davia ovekov ovek kao i povodom serije ilasovih kritikih lanaka i njegove "jeretike" proze Anatomije jednog morala to ga je svrglo s vlasti. A najvie su Branka obradovale te 1954. godine prve zbirke pesama njegove prijateljice, njegove talentovane

27

prijateljice Gordane Todorovi Gimnazijski trenutak kao i plaketa Jovana Hristia Dnevnik u Ulisu i Velimira Lukia Poziv godine. - Iako se tematski veoma razlikujemo volim Gordaninu iskrenu, iznedrenu iz srca i due volebnu poeziju kojom ispoveda svoj teak ivot - rekao je Branko. - Ona je najbolja pesnikinja nae generacije. - Bogme, Branko, ti govori kao da si zaljubljen u Gordanu - primetio je neko iz drutva. - Da, neki moji drugovi iz gimnazije mislili su da sam se sa Gordanom, tom udnom, veoma povuenom devojkom zabavljao, dok smo se mi u Niu samo lepo druili . To lepo devoje sanjalakih oiju upoznao sam posredstvom njene prijateljice, koja mi je donela na ocenu njene pesme. Ona je tada ve bila poznata po objavljenim pesmama u beogradskim listovima i Svedoanstvima. Samo je nekoliko godina starija od mene, roena u selu Drainac, dok je ivela sa majkom u Niu, koja je radila u eleznikom preduzeu. U druini Njego Ona, tu svoju ljubimicu - majku, esto pominje u svojim stihovima ispunjenim neobinim kovanicama. Jedva je pristala d se odazove mom pozivu da ita svoju poeziju u druini Njego. Oduevila me poetika te blede i nene, riokose devojke s dugim pletenicama, koja je zbog bolesti esto izostajala iz kole. Iskreno govorei, posebno me je privukao njen blagi pogled i srdani osmeh. Zapravo, moe se rei da su nam sudbine sline, jer je i ona doivela ratne nesree, koje su u nje, posebno, izazvale teke psihike traume zbog oeve rane smrti. Sada, ujem , ivi povueno sa majkom u nekoj krovinjari na Crvenom krstu u siromatvu i tuzi, koja se ogleda i u njenim oima sa nekim nedokuivim magnetizmom.

28

Branko Miljkovi ubijeni pesnik (14)

Susret kod "Plavog Jadrana"

Podseao sam ga esto na miljenje gospoe Isidore Sekuli Kako je Branko sa zanosom nastavio da sve najlepe govori o Gordani pitao sam ga da li bi, u sluaju da je zdrava koliko darovita, bilo naeg vieg od sadanjeg prijateljstva?
- Bre, bre, Kosta, gde ti je pamet! - zaueno e Branko. Ko da spoji dva pesnika pomahnitala za slavom. Ali, ako nekom od mojih zemljaka mogu da priznam da je bolji pesnik od mene, to bi bila Gordana... Kad sam hvalio njene proitane pesme na sastanku ake druine, samo da si je video. Bila je tako edna i srameljiva, sva kao iskompleksirana, pocrvenela poput bulke... Prepirali smo se povodom ocena novih knjiga dok smo o svojima u rukopisu izbegavali da govorimo. Znao sam da ika Lazi radi na zbirci zaviajnih pripovedaka Putem pored reke, Boa Timotijevi je sreivao zbirku Veliki spava, Mia Danojli Uroenike psalme, Dragan Kolundija Zatvorenik u rui, Branko pesme pod nazivom Uzalud je budim dok sam ja radio na romanu Ptii se vraaju gnezdu. Jednog predveerja, u restoranu Moskva, moj najbolji prijatelj ika Lazi, iju sam prozu veoma cenio, poverio mi je svoje veliko iznenaenje kada mu je Branko proitao svoju antologijsku pesmu Uzalud je budim: Ostali bez rei - Dok smo etali na Trgu Republike, sklonivi se u osvetljeni ulaz Kristal bara, priao je Lazi, na moju molbu papira i sa izuzetnom toplinom u glasu kao i velikom sugestivnou proitao sjajnu pesmu Uzalud je budim. Nekoliko trenutaka ostali smo bez rei, a onda sam mu rekao da je pesnik, a posle nekoliko koraka dodao da je veliki pesnik. On je provincijski nespretan na to pocrveneo i nekoliko puta me je pitao da se ne alim, da li stvarno tako mislim, a laknulo mu je, obradovao se kada sam mu to potvrdio i obeao da u ga upoznati sa Oskarom Daviom, uveren da e ga prihvatiti i objaviti mu i ostale pesme... Sedei kasnog predveerja ispred kafane Grka kraljica, koja se nalazila u jednoj od najstarijih zgrada Knez Mihailove ulice i tada od nove vlasti dobila naziv Plavi Jadran, Branko ispijajui ve treu au vinjaka poalio mi se da Beograd ne voli doljake. alio mi se da jedva preivljava, da uzalud nosi pesme urednicima po listovima i asopisima koji ga obmanjuju, podsmevaju se iza lea i pita se dokle e izdrati sva ta ponienja. - Nije lako vama doljacima, kaem Branku pokuavajui da ga uteim nastavljam, ali, mora mi verovati da jo gore od vas prolaze oni iz porodice starih Beograana. Eto, uzmi moj primer, iako sam roen u Beogradu i u njemu su iveli moji daleki preci iz treeg kolena, ne prolazim bolje od tebe jer trebalo je izdrati sve posleratne progone, streljanja bez suda i presude kao i oduzimanje imovine o pristiglih otimaa s crvenom petokrakom na kapama. A ta smo tek proiveli pod okupacijom; samo tada smo bar u nemcima gledali neprijatelja, a sada te najroeniji potkazuje, otima, izruguje ako nisi od "njihovih". Vinjak na eks To je veoma porazno za nas Beograane koje pridolice nazivaju "gospodskom decom", dok veina to nikad nije bila jer su im se najblii izdravali od svog rada. - Bilo je toga i u mom zaviaju, ree Branko ispijajui naiskap tek donetu od kelnera novu au vinjaka, u meusobnim obraunima stradala su i roena braa suprotnih ideolokih pogleda.

29

Pravo da kaem zgaen na sva loa deavanja, da se krleijanski izrazim, srean sam to sam se udaljio iz "nike provincijalne tmine", ali moji zemljaci su mi bar tampali to to bih napisao, a ovi ovde daju samo obeanja. Nikako da dospem do Oskara Davia, mada mi ika obeava da e ugovoriti taj za mene vaan susret. Oko njega su sada okupljena beogradski gospodiii Vava Hristi, Sveta i Veca Luki, Bora osi i kako ujem diu ga do zvezda da bi im tampao u Nolitu i Delu, a njima je sve lako bilo u ivotu za razliku od mene, siromaka. Zato se i estim na takve poput Svetlane Velmar Jankovi, iji je otac bio poznat kvisling, pa se od burujke s dolaskom komunista, preko noi preobratila u njihovog vernika. ujem da e se ak udati za "deurnog marksistu" Mimu Protia i sva su joj vrata otvorena, a meni zatvorena. Ima li, Boe, ako te ima, pravde na ovom svetu... Usprotivio sam se Brankovom miljenju tvrdnjom da je Svetlana daroviti mladi pisac napomenuvi da jo od zakonika Prote Mateje za grehove otaca ne odgovaraju deca. Rekao sam mu da su doljaci u Beogradu udrueni, okupljaju se i meusobno pomau kao i Crnogorci, za razliku roenih u prestonici. Oni nisu ni u mogunosti da pomognu ni svojim najbliim jer su veinom na uticajnim mestima doljaci koji najvie gledaju sebe. I glavom kroz zid Kako je Branko i dalje ostajao pri svome da su roeni Beograani favorizovani u pozicijama, navodei pojedince iz kulturnog ivota, iji su dedovi i oevi bili na nekadanjim vanim poloajima, pa tako zahvaljujui uglednoj porodinoj lozi i danas im je omogueno napredovanje za razliku od njega, koji potie od sirotana iz srbijanske palanke, da bih ga na neki nain uteio podsetio sam ga na miljenje gospoe Isidore Sekuli. Ta najkulturnija Srpkinja, jedina naa ena akademik, ponovio sam Branku, potvrdila mi je da je u Beograd pristigla prva generacija doljaka najzdravija i najbolja jer ona ima najvie volje i snage takorei u elji za brzim uspehom glavom ide kroz zid da bi ostvarila ciljeve.

30

BrankoMiljkovi ubijeni pesnik (15)

Tata Glia uzeo kredit od banke

Branko je u svojoj sobi iveo kao pustinjak i u njoj je provodio najvie vremena Zapravo, oni, po gospoi Isidori, ne biraju sredstva da bi doli do eljenog cilja, i za razliku od starosedelaca uvek u tome uspevaju, naravno, pomognuti od svoje ranije pristiglih, udruenih, zemljaka. U stvari, po miljenju gospoe Isidore priroda je u ovom sluaju nemilosrdna, jer kod svake pristigle druge ili tree generacije nastupa uobiajena degeneracija, tako da se one osipaju, propadaju, nestaju bez naslednika.
Zapravo, njihovi naslednici su najzdravije snage - doljaci. I zato sam Branku otvoreno kazao da nema prava da se ali i da sada kuka nad zlom sudbinom, kada mu se upravo kao i svim doljacima u ovom gradu pruaju velike anse, koje, ako je pametan i umean, treba da iskoristi... Dugo smo jo razgovarali o toj temi, koja je oigledno Branka veoma zainteresovala i navela na dublja razmiljanja, jer sam mu naveo i oigledan primer gospoe Isidore, koja je sebe smatrala poslednjim izdankom dok je osipanje gradskih porodica veoma ivopisno s traginim akcentima opisala u svojoj uvenoj Kronici palanakog groblja. U veernici Igrom sudbine, kako mi je sam Branko neto kasnije priznao, posle ovog naeg susreta, stvari su po njega krenule nabolje. - Moji, konano, prelaze u Beograd, pria mi Branko sav ozaren od radosti. - Tata Glia je uzeo kredit od banke i kupio na Duanovcu, u ulici ora Kratovca staru, prizemnu kuicu s batom koju e renovirati. I to je najvanije, obeao je da e tamo od veernice meni napraviti posebnu, sasvim izdvojenu radnu sobu da bih mogao nesmetano da pripremam ispite i piem... Kada sam posle nekoliko meseci posetio Branka u toj prepravljenoj kui usred cvetne bate u kojoj su pogled privlaile raznobojne rue, a onda zumbuli, jorgovani, lale i karanfili kao i nekoliko vonih stabala, on mi je, najpre, pokazao svoju radnu sobu s oskudnim nametajem: radni sto, police s knjigama, kau i umivaonik... - Eto, to je moja stvaralaka radionica - kae Branko raskriljujui prozorska okna s pogledom na batu - pogledaj kako tata Glia kalemi rue, on je u tome nenadmaan majstor. A ja uivam u raznobojnom cveu pa mu, kada naem vremena, u tome i pomaem... Brankov otac Gligorije Glia, veoma srdaan ovek koji je oboavao svoje sinove, pozdravljajui se ree: - Eto, priaju da moj Branko voli da pije. A ja ga, ponekad, pozovem da ovde, u bati, za naim stolom popije koju rakijicu dok on odbija jer nema vremena, mnogo radi, pie... Brankova majka gospoa Marija-Mara, koja slui slatko s vodom i kafu, kae da je presrena to Branko sada ima uslove za nesmetan rad i s osmehom dodaje: - Znate, Branko ovde ivi kao pustinjak. On je toliko zavoleo tu svoju sobu da u njoj provodi najvei deo vremena, dok samo kad ogladni, kad hoe da rua ili veera, tri puta kuca o zid...

31

Glavno je da redovno daje ispite, dobija odline ocene, a kad pie ne da u toj sobi ni da obriem prainu, da bilo ta pipnem. - Da, kazao sam da mi se nita ne dira u sobi ree Branko a poeo sam da zakljuavam sobu jer se deavalo, naiu koleginice kad nisam tu pa preturaju po rukopisima. Radi zatite svog stvaralatva bio sam prinuen da zavedem diktaturu. Kada bi nastupili topliji dani Branka sam ponekad zaticao u bati gde bi izneo radni sto i pisao okruen tata Gliinim cveem. - Volim da radim u prirodi, kae, tako sam navikao u Niu gde smo imali lepu batu. Lepota prirode me osveava i nadahnjuje. I rimski filozof, najvei besednik, isticao je da radi leenja due moramo iveti u skladu s prirodom jer samo tako neemo zalutati. Dobar je njegov savet da se drimo prirodnih zakona A ja volim da pravdam svoje grehove Ciceronovom sentencom "Naturalia non sunt turpia" - "to je prirodno nije sramno". E, onda kad mi priroda trai da pijem ili vijam sojke, ma koliko se najblii ili policajci ljutili zbog mojih nepredvienih, nedolinih postupaka, branim se tom Ciceronovom poukom. Ali, ta mi vredi kad panduri, kao ni droce koje vijam, nemaju pojma ko je Ciceron i koliko njegove pouke za mene zlata vrede. Mudri ika Mia U trenuciam raspoloenja voleo je Branko da citira izreke antikih filosofa, koje je rado itao i prouavao da bi kojim pitanjem izazvao na diskusiju svog omiljenog profesora Miloa uria ili "ika Miu", kako su ga zvali studenti, tako da bi se esto njihova rasprava otegla u beskraj, ali bi na taj nain i ispite skraivali pa bi njegove kolege bolje prolazile. Pitao sam Branka zato umesto uobiajenog naziva filozof izgovara filosof, a on mi ree da ga je tom poduio ika Mia uri, na najvei helenista, istakavi na jednom predavanju: - Deco, vi stalno greite. Filozof kad se kae znai onaj koji voli mrak, i zato tako ne treba ni izgovarati, a ni pisati.

32

Branko Miljkovi ubijeni pesnik (16)

Filosof i filozof, mudrost i mrak

Gospoa Olga Janevecki oduevljavala je goste setnim pesmama Pravilno je pisati filosof, to je naziv za onoga koji voli mudrost. E, kako ja vie volim mudrost od mraka koji nas zahvaljujui naem murdarluku, lenosti i glupostima, esto okruuje, po ika Mii piem i izgovaram filosof. Ali, ne bunim se da po ustaljenoj navici zvaninici i dalje piu svuda filozofski fakultet jer izgleda vie vole mrak od mudrosti.
Od svih profesora Branko se najvie sprijateljio sa ika Miom uriem, kako smo ga svi zvali, poznatim humanistom, istoriarom helenske etike, filozofije i literature. Branko se sa ika Miom i nama esto susretao i sedeo za istim stolom u Klubu knjievnika. Pamtim da je Branka taj omiljeni profesor etike, pored nezaboravnih predavanja o antikim junacima i misliocima, posebno oduevio stoikim podnoenjem svoje tragine sudbine: Diple i etika - Hrabar poput antikih junaka, ika Mia je odbio tokom nemake okupacije da potpie kvinsliki proglas, a kad ga je jedan kolega - profesor muzike na to nagovarao "da ne izgubi glavu" njegov dostojanstveni odgovor je glasio: "Ja to potpisati neu! Vi svirate u diple, a ja predajem etiku!" Potom, proiveo je teke dane i noi kao zatoenik Banjikog logora smrti. Na Sremskom frontu izgubio je sina - jedinca Rastka, kojeg nije hteo da izvue iz borbe o emu je izbegavao da pria dok je mlaima govorio da je najvea ast braniti otadbinu. Posebno je Branko hvalio ovenost ika Mie, jer bi ga ika Mia, kad god bi ga video neveselog, zamiljenog, pritisnutog ivotnim nedaama, podseao na savet antikih mudraca: "Svaki ovek treba da se raduje ivotu." I svoje studente je upuivao da se dre Plinijeve sentence "Nulla dies sne linea" - "Ni jedan dan bez linije"... Poput svih mladih Branko je voleo da poseuje onu staru, romantino-boemsku Skadarliju, koja ve tada vie nije liila na nekadanju iz vremena ure Jakia i ia Ilije, ali je zadrala svoj arm u vedrim starogradskim pesmama i romansama Olge Janevecke, u zanimljivim priama i anegdotama. Tamo smo vie puta sedeli kod Tri eira ili Dva jelena, a najradije u restoranu Skadarlija, gde je zanosno pevala uvena Olga Janevecka, kraljica ruske romanse. Pamtim Branka u drutvu s prijateljima - ikom Laziem, Boom Timotijeviem , Stevanom Raikoviem i kompozitorom arkom Petroviem, iju je, do ovih dana popularnu, jesenju romansu "Sve moje jeseni su tune" veoma voleo i rado pevao. Gospoa Olga, iako u poznim godinama, poput "pariskog slavuja" Edit Pjaf, oduevljavala je kafanske goste zanosnim, setnim pesmama o nepreglednoj ruskoj stepi, zvezdama i praporcima, ivotnim lepotama i draima ljubavnih oseanja, tako da je u kasnim satima Branko, pod uticajem pia, zanosa i oduevljenja poeo razbijati ae uz najogavnije psovke, viui na sav glas: - Hoemo slobode! Dajte nam slobodu, dokle e samo komunisti da dre javne kue! Neemo vie da molimo kurve, hoemo javne kue!

33

Ti protesti u vezi sa prizivanjem javnih kua primetio sam da su bili Brankova opsesija kad malo vie popije, pa smo ga tako i pravdali pred ostalim zauenim gostima i osobljem. Ali, skandal je predupredila gospoa Olga Janevecki, koja je prila Brankovom stolu zagrlivi ga i poljubivi ga u obraz, a onda se obratila kelneru koji je ve hteo da telefonira miliciji: - Stanite, zar ne vidite da je u pitanju iskreni vapaj mladog oveka, za onim to nedostaje naem drutvu. Oficiri u smrt Dok je kelner staru gospou gledao zaueno kao i ostali za okolnim stolovima ona sede za na sto i, obraajui se iznenaenom Branku, ree: - Mladi ovee, vaa spontanost mi se dopada, jer ste se poneli kao raniji moji oboavaoci, koji su, kad sam u Petrogradu pevala pod imenom grofice Elene Rok, u iskrenom oduevljenju razbijali kristalne ae i velika ogledala u sali, a zbog mene su se ak i ubijali carski oficiri, kada sam ih kao asna ena slala u javne kue. Da, nemojte se uditi, vi ste potpuno u pravu to traite svuda u pametnom svetu priznate institucije javnih kua, jer one su uvale brakove i porodini mir. Da, mnoge nesree, ubistva i samoubistva su se posle rata desila to su ukinute javne kue, koje su uspeno smirivale raspomamljeni nagon izvesnih mujaka, dat im od prirode, dok ga ene veinom nemaju, pa ne mogu ni da shvate njihovu optereenost. Da se otvore javne kue na zakonskoj osnovi smanjio bi se broj silovanih devojaka i ena, narkomana i ludaka, u to sam uverena. I zato tvrdim, moj gospodine, da je dananji moral laan, jer su javne kue pomagale nesmetan porodian ivot. Ovako, i opasnost od venerinih bolesti je vea dok su svi eljni ljubavi, koju ne dobijaju kod kue, preputeni ulici. E, zato sam ja, kao i vi, mladi gospodine, za hitno uvoenje javnih kua...

34

Branko Miljkovi ubijeni pesnik (17)

Na raso u "Uiku Kremnu"

Branko je, kao veina kolega, bio podloan hipohondriji Temperamentno izlaganje gospoe Olge Janevecki bilo je propraeno Brankovim pljeskom i uzvikom radosti: - Hvala milostivom bogu ako ga ima da i ja jednom naem istomiljenika!
I veselje sa ispijanjem zdravica nastavilo se do zore. A onda bi prijatelji odlazili s Brankom na trenjenje rasolom u kafanu Uika Kremna i na poetinu, uvenu u ono vreme mansardnu sobicu kompozitora i pesnika arka Petrovia u Duanovoj ulici, gde bi se esto okupljali nai najpoznatiji umetnici. Zbog stalne prenapregnutosti, ili kako bi se danas reklo ivota pod stresom, urbe u elji da se svuda istakne, perioda neprestanog stvaralakog rada i povremenih oputanja simbolisanih kafanskim druenjima, tonui tada sve dublje u alkoholiarske krize da bi, kasnije, dolazei svesti zapadao u psihike traume, Branko koji je, inae, psihijatriju dosta poznavao, sve ee je poseivao lekare. Ljubav i kajanje To nisu bili psihijatri, nego specijalisti za kono-venerine bolesti, jer se posle tih nonih terevenki, ponekad od pia nesvestan daljih zbivanja, izjutra budio kraj izvesnih prodavaica ljubavi, da bi potom usledilo kajanje, patnja i strah da nije navukao koju opasnu boljku. A to nije bilo nemogue pod takvim okolnostima, tim pre to je Branko, poput veine svojih kolega umetnika bio podloan hipohondriji koju je uspeno Molijer karikirao u poznatom delu Uobraeni bolesnik. Kako je jednom prilikom od Lepe Nine, pevaice kod Stambol- kapije, uspevi da je preotme od svog prijatelja i brzo, takorei na juri, osvoji, dobio laku, brzo izleenu infekciju, Branko se uplaio i, naravno, postao oprezniji, ali obino ako bi ga zahvatilo pijanstvo, kako bi govorio "avo bi doao po svoje!" Igrom sluaja, jednu od mnogih Brankovih strepnji izazvala je moja, pre vie meseci njemu darovana tampana dramska poema Ludaka koulja, koja ga je svojevremeno, kako mi je kazao, "uzbudila zbog stravine ispovesti jedne tragine ljudske sudbine". Ali ne lezi vrae, Branko mi je jednom u pijanstvu, podstaknut hipohondrijom, priznao da se po itanju te moje dramske poeme o samrtnim mukama mladia obolelog od luesa posle jedne nepromiljene ljubavne noi sa enom sumnjivog morala, poistovetio sa tekom sudbinom njenog glavnog junaka. Da i sebe smatra nagrienim u to vreme neizleivom boleu zaraenom na ljubavnom polju, pa je bio toliko uznemiren i uplaen da nije pomoglo nae teenje, nego je odjurio na pregled krvi kod "studentske majke". Tako smo zvali doktora - specijalistu, koji je imao ordinaciju u Ulici kralja Milana i preko estih oglasa pozivao najsiromanije a naroito studente na preglede po sputenim cenama. Razumljivo da je njegova ordinacija bila uvek puna, a Branko nas je, po izvrenom pregledu i povoljnom rezultatu krvi, sve astio kod Bezistana jer ga je doktor oslobodio silnog straha poruivi mu da je "zdrav kao dren" i da moe nastaviti sa "daljim osvajanjima, ali da se uva".

35

Proslavljajui Brankovo spasenje od "neistivog" ispili smo nazdravljajui mnoge ture estokog pia, ali Brankova zaklinjanja bila su uzaludna jer je ve iste veeri krenuo u novu avanturu o kojoj bi nam sutradan maestralno priao, pominjui sve doivljene zgode i nezgode sa svojom Dulinejom, a to ilustrujui nizom kominih detalja da smo se iskidali od smeha. Poto je u govornitvu Branko bio nenadmaan, veoma alim to u to vreme nije bilo magnetofona kojim bi se verno mogla snimiti njegova slikovita kazivanja. Imao sam prilike da ujem nekolicinu vrhunskih oratora, ali pored nenadmanog Veljka Petrovia, Miloa uria i Raka Dimitrijevia, mislim da bi im se tim osobenim umeem i Branko mogao pridruiti. Naalost, Brankova analitina kazivanja na literarne teme, kao i ona posveena kratkotrajnim ljubavnim avanturama, veoma teko je verno preneti jer su bila satkana na onoj osetljivoj granici sna i jave, izmeu svetlosti uitka i tame kako se i po koju cenu do toga dolazilo, a veoma je teko tu odvojiti istinu doivljenog od lai domatanog. Veliki enskaro Jer, sluaoci tih izuzetnih Brankovih iskaza, esto do krajnosti razmetljivih s uoljivim pretresivanjima, bila su uvek matovito nenadmana i sladokuscima pruala izvanredan uitak. Da je Branko stigao da napie svoj erotikon to mu je bila jedna od mnogih neispunjenih elja uveren sam da bi bio dostojan takmac klasiku Bokau. Neto sam zaboravio da dodam, a to je: svoja kazivanja Branko bi propratio izvanrednom gestikulacijom, mimikom i glumom visokog nivoa, tako da sam mu odajui priznanje govorio: - Moda si promaio poziv! Koliko i pesnik bio bi odlian i glumac... Pravilno je pisati filosof, to je naziv za onoga koji voli mudrost. E, kako ja vie volim mudrost od mraka koji nas zahvaljujui naem murdarluku, lenosti i glupostima, esto okruuje, po ika Mii piem i izgovaram filosof. Ali, ne bunim se da po ustaljenoj navici zvaninici i dalje piu svuda filozofski fakultet jer izgleda vie vole mrak od mudrosti.

36

Branko Miljkovi ubijeni pesnik (18)

Budalatine u pijanstvu
Pesnik se obraao Rajku ukiu reima: "'oe da mi bude sekundant na dvoboju?" Neku godinu kasnije taj smeh je svima preseo...". S nestrpljivim oekivanjem izlaska prave zbirke "Uzalud je budim" nastavljala su se Brankova pijanstava, jurnjava za slavom i devojkom sumnjivog morala, priaju, da je u klubu Filozofskog fakulteta, razbijenom aom pokuao da isee vene zbog neke uskraene ljubavi. Drugoj devojci u koju je bio zaljubljen, odvevi je u svoju sobu na Duanovcu pretio je ak vitlajui noem.
U tim ludim noima, kad verovatno zbog pia nije bio svestan postupka, bio je od jedne koleginice optuen za nasilje, ali kako ga je cenila kao pesnika, nije, sreom Branka prijavila policiji. Sluajui njenu, uveren sam, iskrenu ispovest, jer je bila jedno vreme moja dobra prijateljica dok se nije sreno udala, bio sam zapanjen tim Brankovim postupkom, a kada smo povodom toga razgovarali najpre se izgovarao neseanjem, a potom priznao tu gorku istinu kajui se sa suzama u oima i traei od nje oprotaj. On je usledio, ali ta njegova biva prijateljica nije htela vie ni da se sastane sa njim, ni da progovori... Svi koji su ga bolje poznavali opratali su Branku sve uvrede izreene na njihov raun, a pri piu znao je da bude veoma nezgodne naravi, da poziva na tuu ili "dvoboj" jae od sebe. Ti pozivi na ogledanju snage pesnika bili su esto i bez nekog naroitog povoda i jednom prilikom kad smo u Preernovoj kleti popili malo vie, Branko e odjednom ustati od stola i rei naem prijatelju, ondanjem studentu medicine Bobanu Zogoviu: - Bre, bre, to se pravi vaan, jebem te u debeli burag! Oe da se bijemo!... im to izree zaljulja se i tresnu na stolicu. Svi u kafani trgnuti od njegovog poziva gledali su Branka u udu jer je izazivao visokog, krnog, to se kae "ko od brega odvaljenog" momka Zogovia, a on suta suprotnost: debeo i onizak... Pomislivi da se njegov prijatelj pesnik ali, Boban samo odmahnu rukom i odgovori: - 'Oe jo jedno pie! Ja, astim za poloeni ispit... - Budalo, astiu ja tebe batinama, kae ljutitog glasa Branko, jedva ustajui od kafanskog stola. - Volino, pozivam te na megdan! Okupljeno drutvo uzaludno je pokualo da Branka primiri skreui razgovor na drugu stranu, ali pesnik ne odustaje i pita Rajka ukia: - Burazeru, ule, kad su ovi kukavice 'oe da mi bude sekundant na dvoboju? I ti da pomae obrati se meni. Pesnik Rajko uki zbunjen, ali ta e nego da potvrdi glavom, poput mene, da pristajemo, a onda Branko pokazuje Bobanu u pravcu vrata od taoleta i kae: - Idemo tamo da se obraunamo!... Kako vie nije bilo odstupanja posle ove provokacije, Boban drmnu do kraja au ljute rakije, pa krenu za nama na "dvoboj". Naemo se tako sve u uskom toaletu obloenom arenim

37

keramikim ploicama, Boban kraj ve-ce olje stoji uspravan kao bor ispruenih ruku i stisnutih pesnica. A Rajko taman da im poput pravog bokserskog susreta ukrsti pesnice i da znak za poetak, kad Branko ree: - Uh, izvinite, neto sam zaboravio! - pa izae... U nedoumici ekamo nekoliko minuta, a Branko se vraa, samo bez uobiajenog crnog eira irokog oboda, koji je u meuvremenu skinuo i obesio na kafansku vealicu. U uglu toaleta, kao da je u bokserskom ringu, isturenih pesnica i dalje eka Boban, a sekundant Rajko pljesnu dlanovima i taman da izree "poinjite", a Branko se udari po elu i ree: - Imam novo odelo, gospodo! Poto e to biti tua do krvi, dozvoljavate mi da skinem sako. Pita Rajko ve pomalo nervoznog Bobana ima li to protiv, a kada on odmahnu glavom, Branko napusti prostoriju. Nije prolo ni pola minuta, a Branko se vratio u koulji, stao u drugi, suprotan oak, podignutih, stisnutih pesnica kao i njegov protivnik. Ali, taman Rajko da dadne uobiajeni znak za poetak, Branko opet ree: - Uh, izvinite, treba da za trenutak skinem kravatu i podavijem manetne na koulji...

38

Branko Miljkovi ubijeni pesnik (19)

Mig Rajka ukia

Branko je "mrtav pijan" legao preko tramvajskih ina kod Vuka Smatrajui, valjda, te Brankove postupke kao namerno zafrkavanje, namrgoeni gortak Boban nije se vie obazirao na pesnikova izvinjavanja, a ni pitao njegovog sekundanta za poetak "dvoboja", nego izazivaa raspali pesnicom po nosu, tako da se on za tren prostre po mermernom podu, umalo ne udarivi glavom o ve-ce olju.
Meutim, iako mu je iz nosa tekla krv, Branko se podie sa poda, i kao da nita nije bilo, skide kravatu i poe otkopavati i zavrtati manetne bele koulje. Tim Brankovim gestom Boban je bio jo razdraeniji i ba u kritinom trenutku, kada je hteo novim udarcem da opet pesnika sastavi sa podom, Rajko se ispreio izmeu protivnika rekavi, poput pravog sudije, otrim glasom: - E, sad Bobane, dosta, inae e imati posla sa mnom! Pa, zar ne vidi u kakvom je stanju na Branko? Ne moe estito ni da stoji... To je trglo Bobana, tako da on promrmljavi neto kroz zube poput psovke, izae iz toaleta zalupivi vrata. Ali, avo ni tada nije Branku dao mira. On je, sav okrvavljen, teturajui se krenuo za Bobanom i dalje ga izazivajui: - Kukavica! Vidi ti njega, slabia! Ne sme da se bije, da mu ja pokaem kako se boksuje!... S mukom smo odvukli Branka do naeg stola, a tada namignuvi drutvu koje je jedva suzdravalo smeh, Rajko ree: - Dragi na prijatelju Branko, u ast tvoje velike pobede popiemo jo jedno pience. Kao uspeni sudija mea ja ovu turu plaam. Da li prihvatate? Svi prisutni s oduevljenjem prihvatie ponuenu ast, a tada Branko okreui se jo uvek smrknutom Bobanu, ree: - Ovu turu ja plaam, a posle, Bobane, u te prebijem ko maku! jesi l' razumeo... Videvi da ne vredi da protivurei Branku na Rajkov i moj znak Boban prvi podie au pa nazdravi velikoj pesnikovoj pobedi. I nastavljajui veselu pijanku Branko je zaboravio na raniju prepirku, nego je nazdravio Bobanu kao dobrom i snanom momku pominjui Durantovu pouku "Snaga klade valja, a um caruje". Taj Brankov "dvoboj" sa Bobanom Zogoviem zvui i kao tragina ali istovremeno i komina pria jer je, po kazivanju Rajka ukia, to vee po odlasku iz Preernove kleti Branko mrtav pijan legao preko tramvajskih ina kod Vukovog spomenika. - Hteli smo da ga odvuemo, uplaeni da ga voza tramvaja moda nee primetiti, priao je Rajko, ali Branko se opirao, batrgao, psujui nas na sav glas. Kada smo u daljini videli pribliavanje osvetljenog tramvaja nasilu boga smo Branka sklonili sa ina, a onda taksijem odvezli kui. A sutradan je opet s nama sedeo kod Bezistana, kao da se ona tragikomina situacija nije desila prethodne veeri. Nama, tada prisutnim, bilo je neprijatno da zaponemo razgovor na tu temu... To sa Brankovim povremenim opijanjem sve nas je zbunjivalo jer je bio u stanju da po mesecdva uopte ne okusi alkohol, a onda pretera. Odjednom se napije pa pod sto padne kao kod Tri eira, ali gledao sam Branka kako, i pored mnogo ispijenih aa estokog pia, izdrava na

39

nogama i do zore. Ne manje od Branka tada sam i ja pio kao i ostali njegovi prijatelji, ali smo znali na vreme da se zaustavimo. Recimo, ja sam tada u depu uvek nosio u celofan zavijeno po koje pare slanine da ne bih pio na prazan stomak, dok je Slava Bogojevi uz rakiju pio dosta mleka, da neutralie otrove. Na primer Slobodana Markovia drava je slala na leenje od alkoholizma ak u elitne vajcarske sanatorijume, a o Branku kao da niko nije vodio brigu, verovatno zato to su verovali da vie glumi nego to se stvarno opija. Naalost, nije bilo tako... Najmlai lan neosimbolistike grupe bio je Dragan Kolundija, odan srcem i duom zaviajnoj, pastoralnoj poeziji, koji je iz potkozarskog sela Donje Vodievo, poetkom pedesetih godina, stigao u Beograd, gde je kao gimnazijalac objavio prvu povoljno ocenjenu zbirku Zatvorenik u rui, koju je Branko u pohvalnom prikazu ocenio kao pravu "svetkovinu oka i uha". A prekoreo ga to je kao tadanji siromaak doao u starom, iznoenom odelu na pogreb, kako je naglasio "velikog pesnika" Sime Pandurovia.

40

Branko Miljkovi ubijeni pesnik (20)

Zabranjen kiseli kupus

Neosimbolisti su se zakleli da to to Stefan Bogdanovi povre nikada ne jedu Iz tog perioda seam se jednog pomalo kominog Brankovog susreta sa Kolundijom u studentskoj menzi u Ulici Zmaja od Noaja. Zajedno smo tamo svratili i Branko me podgurnu i namignu ugledavi mladog neosimbolistu Kolundiju, kako iz tanjira prosto satire kiseli kupus. Jadniak, bio je po svoj prilici pregladneo, pa je zaboravio na neosimbolistiku zabranu u vezi sa kiselim kupusom, ili je to moda shvatio kao alu. - Bre, bre, crni Dragane - ree strogo Branko - zar se tako potuje neosimbolistika re, zakletva!
Na taj Brankov prekor Draganu zastade zalogaj u grlu, zaas se preznoji kao da je uhvaen u najveem zloinu, tako da je samo uspeo da odgurne tanjir kiselog kupusa, preklinjui ga da to ne prenese efu Jeremiu. - Dobro, ozbiljnog glasa, jedva suzdravajui smeh, ree Branko, ovog puta neu te odati, ali ako te sledei put, Dragane, zateknemo da ovde satire kupus, beri kou na iljak! Opomenuli smo Dragana, ali istovremeno ne mislei da emo zbog toga mi ostati gladni, bez ruka u studentskoj menzi, gde se veinom posluivao prokleti i omrznuti kiseli kupus, zbog ega smo ga i anatemisali kao neosimbolisti. to se mene tie bio sam uveren da je Dragan, po naem odlasku pogazio "zakletvu" nastavljajui, onako gladan, k'o zec da satire kupus. Pamtim jo jednu scenu iz studentske menze u Ulici Zmaja od Noaja. U fotolaboratoriji lista Na vesnik, gde sam povremeno saraivao, otkrio sam nekoliko slobodnijih fotografija jedne Brankove poznanice, koju nije uspeo da odvede u svoju sobu na Duanovcu. Ta mala je elela da konkurie na odseku glume na Pozorinoj akademiji pa je zamolila naeg fotoreportera da je snimi. I ona je ispred fotoaparata napravila nekoliko poza, naravno odevena... Ali, videi njene izazovne grudi, fotoreporter je zamolio da je do pasa nagu snimi, to je jedva pristala s tim da joj da negativ. U nae mladalako stidljivo vreme cela bioskopska sala bi urlala od uspaljenosti ako bi se videle prekrasne butine Silvane Mangano ili Merilin Monro kad joj ulina ventilacija podigne za trenutak suknju. Pozajmim te fotografije i pokaem ih Branku, koji mi ih gotovo istre iz ruke, pa pouri pravo u studentsku menzu, gde je svoju poznanicu zatekao kraj naeg Dragana kako jede kiseli kupus. Kao da je video duha pred sobom umesto Branka na kolega Dragan preblede i sav se namah preznoji, ali on na njega uopte nije ni obratio panju nego brzo pokaza zaprepaenoj devojci, ali da ostali ne opaze, kompromitujue slike, pa joj ultimativno ree: - E, mala moja, ako eli ove slike doi veeras kod mene na razgovor.

41

Branko Miljkovi ubijeni pesnik (21)

Citati mudrog Virgilija

Mnogo pisaca bavilo se karakterom ena Devojka samo potvrdi glavom u znak pristanka, a kada smo napustili menzu Branko mi je vratio njene fotografije uz poruku: Moe onom mamlazu da vrati te slike. A ovoj glupoj guski, ako stvarno po njih doe, oitau dobru lekciju!
Pokajao sam se to sam se uopte u to sve umeao, jer mi je kroz nekoliko dana sa suzama u oima ta devojka priala da se te veeri Branko pripit loe ponaao, tako da u njegovoj srdbi nije mogla vie da prepozna misaonog pesnika koga je oboavala. Tih dana sa Brankom sam u "etrdeset petici" sluao predavanje "O samoubistvu" jednog strunjaka iz Kriminolokog instituta. Uz niz sluajeva predava nam je putao slajdove stravinog sadraja i itao odlomke oprotajnih pisama. Veoma je Branka zainteresovao jedan sluaj bez odgovora strunjaka: devojka sa vetakom nogom uguila se zajedno sa trudnom drugaricom, pretpostavlja se naputenom od momka. - Pa to je za ekspirovsku dramu, ree Branko, onaj strunjak tvrdi da su bile lezbejke. Dobro, prva da se ubije zbog svoje invalidnosti nije presudan razlog, ali moda to je bila odve zaljubljena u svoju koleginicu koja je prevarila zaevi s mukarcem. Ali, zato se i ta ubila? Verovatno i ona zbog razoaranja u ljubavi? Znai, za obe je bilo presudno neverstvo. Postoji i varijanta da je ta zatrudnela, moda bila silovana? Ko da shvati problem samoubistva kada on i najvee strunjake zbunjuje, dovodi u zabludu... Vraajui se kui, u autobusu, govorili smo o pesnicima - samoubicama, iji in Branko nije odobravao. Kada sam Branku priao o neuspelom samoubistvu jednog naeg poznanika - pesnika zbog neuzvraene ljubavi, on je rekao: - To je velika budala! Zar da se ubije zbog jedne uobraene glupae, koja gleda samo da se to pre uda, pa ga je i izneverila traei bolju priliku, jer je svesna da joj mi, siromani studenti, ne moemo osigurati udoban ivot. Sve su one iste dok smo mi, pod uticajem senti-menti literature, velike budale. I mudri Virgilije je pametno govorio da su "ene nestalan i promenljiv stvor", a toliki su ih pisci opisali kao nevernice i laljivice. Ja, koji sam ranije dosta pio i patio zbog neuzvraene ili izigrane ljubavi, enama nita ne verujem. I nikad sebi ne bih oduzeo ivot zbog neke ene... To je ispod nivoa pravog oveka, a najmanje prilii pesniku za koga su ene samo prolazne saputnice. I otrov moe biti lek u malim koliinama, a u veim - smrt. Znai, na ivotnom trapezu moramo se nauiti da balansiramo, inae propadamo... Na dan Svetog Save 1956. godine, nau grupu neosimbolista i nekoliko prijatelja, zadesila je u "Preernovoj kleti" neprijatnost koju, pre svega zbog Branka, ne mogu da preutim. Bilo je prijatno zimsko vee, a mi se sakupili u naem omiljenom sastajalitu. Kafana puna sveta, pored mene je sedeo Branko, s druge strane ika Lazi, a zatim su se reali glumac Tori Jankovi, pesnik Rajko uki, dobroudni boem Bajeti, zvani "ekspir", pesnik i filmski epizodni glumac Vojkan, zvani "Prkos Drumski", student Boban Zogovi, kritiar Bunjac... Prialo se o svemu, dok nisam pomenuo svoj seminarski rad o znaaju knjievnog dela Save Nemanjia, a tada se Branko pljesnu po elu i ree: - Bre, bre, kakvi smo to mi, braa Srbi! Pa, danas je Sveti Sava, naa kolska slava, a mi kao da se plaimo da mu zapevamo himnu...

42

Branko Miljkovi ubijeni pesnik (22)

Tua u kafani "Preernova klet"

Sukob izazvan pevanjem himne svetom Savi, 27. januara I Branko poe da peva "Uskliknimo s ljubavlju, svetitelju Savi...", a svi za njim, najpre tiho a potom sve glasnije. Taman smo zapoeli drugu strofu, kad nas tre od susednog stola otar glas: - Mamicu vam vau, o kome to pevate?!
Pokuali smo dvojici krupnih, zadriglih mukaraca ljutitog izraza lica da objasnimo ko je Sveti Sava, ali nas jedan otrim glasom odmah prekinu i naredivi nam da smesta umuknemo s "reakcionarnim pesmama", zapreti da e nam on "pokazati" ako ga ne posluamo. Vojkan nam doapnu da je bolje da se sa ovima ne objanjavamo, jer ih je poznavao iz svog rodnog kraja: onaj koji nam je pretio bio je narodni heroj, pukovnik Udbe Veselin Trua, spreman na sve pa i da ubije, jer mu niko nita ne moe, dok je onaj drugi njegov kolega, takoe udba. Uzalud nas je primoravao ika Selja, divan kelner iz Aranelovca koji nas je voleo kao da smo mu roena deca. A mi, kao za inat, predvoeni Brankom, opet zapevasmo himnu Svetog Save. Ohrabreni, nazdravljajui, podizali smo ae crnog vina, a seajui se ranijih proslava Savindana, pridruili su nam se i jo neki gosti, tako da se celom salom "Preernove kleti" razlegao refren: Celo Srpstvo slavi slavu svoga oca Svetog Savu, Pojte mu Srbi, Pesmu i utrojte! Za svo to vreme onaj smrknuti udba u drutvu pukovnika True gledao nas je zakrvavljenih oiju, kao da smo mu roenog oca ubili, a kada smo zavrili s refrenom, ree: - E, golubii, sad vas molimo da opetujete istu pesmu! Pogledali smo se zbunjeno, nasluujui zlo. Onda nas pukovnik i narodni heroj Trua umilnim glasom zamoli da mu jo jednom kaemo ko je Sveti Sava, jer je on odrastao i vaspitavan u partizanima pa nije uo za to ime. Da bih mu najkrae objasnio odgovorio sam Trui da je najvei srpski svetitelj i prosvetitelj Sava pre vie vekova vrio i funkciju Koe Popovia, tadanjeg ministra inostranih poslova. Onda oni opet ponovie elju da uju pesmu o Svetom Savi. Da im ispunimo elju, a i prkosei, im smo iz sveg glasa zapevali himnu srpskog svetitelja Save "Uskliknimo s ljubavlju", istog trenutka, odgurnuvi svoj sto, njih dvojica, kao pomahnitali skoie i psujui Svetog Savu, poee besomuno da nas amaraju i udaraju pesnicama, da je u kafani nastao pravi haos. Neke ene su histerino vritale. Udaren, ranko se skljokao na pod, ja se uhvatio za glavu. Tori se rvao sa besnim udbaem, dok su ika i Vojkan razmenjivali udarce sa pukovnikom Truom. Poele su da lete i flae, a ja sam doao svesti u kafanskom klozetu. Pored mene bio je tamo "ekspir" i priao mi je da me je on tamo odvukao oamuenog posle neijeg udarca. Kelneri, sa ika Seljom na elu, pokuavali su da smire napetost posle tue, stajui izmeu dva zaraena tabora. Uzbueni ika Selja je povikao napadaima:

43

- Stanite, pobogu, drugovi, pa to su nai stalni gosti, umetnici! Eto, ika Lazi je novinar u Borbi! Neki su i odani lanovi nae Partije! To nije nimalo primirilo rasrene napadae koji su Vojkanu uvrnuli ruku za lea dok mu je Trua itao lekciju: - Vidi ti mog zemljaka, ja sam mislio da si ti s nama, a on je uz ove razbojnike! Umesto odgovora Vojkan pljunu u lice Truu i raspali pesnicom posred brade, tako da se prostro po podu, pa dobivi silnu snagu uspevi da odbaci i onog drugog napadaa, pobee iz zavojite stepenice napolje u no...

44

Branko Miljkovi ubijeni pesnik (23)

ika Lazi pocepao knjiicu

Kakvi ste vi kad na Svetog Savu bijete narod - rekao je Lazi Na scenu tada stupi ika Lazi, koji ljutito potre iz depa svoju crvenu partijsku knjiicu, pa ogorenog glasa ree: - Sramota, kako vas nije stid da bijete ovde mlade pesnike i zato? Jeste, ja sam novinar i knjievnik ove zemlje, ali posle ovakvog vaeg svinjskog ponaanja kao predstavnika vlasti, stidim se to sam lan Partije. Kakvi ste vi komunisti kad na Svetog Savu bijete narod? I, ba zbog vas, izroda, pocepau svoju crvenu knjiicu...
Ogoreni ika pred oima zapanjenih udbaa iscepao je partijsku knjiicu i izgazio nogama. Branko je kao i ostali celu scenu gledao ne verujui svojim oima ta se deava. Videi da je vrag odneo alu, povukoh istog trenutka iku uz stepenice koje su vodile na gornji sprat kafane i ulicu, dok se i ostali potom, razbeae na sve strane. Ogoreni zbog svega to smo doiveli, tokom noi, obilazili smo beogradske kafane, pokuavajui da na uburi, uz pie, zaboravimo na uvrede i tuu... Da bismo se odbranili od stalnih sumnjienja i napada preko tampe, po Brankovoj ideji, predloili smo efu neosimbolista Draganu Jeremiu da sami izdamo ogledni broj asopisa "Simbol", pa ako naie na dobar odziv da zatraimo dotacije i krenemo dalje. Verovatno, plaei se da od Partije dobije kaznu, Jeremi je odbio ovu nau inicijativu i uputio molbu Savetu za prosvetu i kulturu traei osam miliona godinje za asopis "Simbol", proglasivi se za njegovog glavnog urednika. To se Branku nije dopalo pa mi je rekao: - On bi kao glavni urednik dobio veliku platu, pa kao sekretaricu zaposlio svoju ljubavnicu, a nama za objavljene pesme i prozu davao bedne honorare. Ne znam da li je Jeremiu to isto kazao, ali sam primetio da se on odjednom poeo kritiki osvrtati na izvesne njegove pesme, koje su po objavljivanju zbirke "Uzalud je budim" prvi u prikazima pohvalno ocenili Milovan Danojli, Pavao Broz, Milo Bandi, Petar Dadi... To Jeremievo ponaanje nije bilo za uenje, jer je bio preterano narcisoidan i samouveren i kao takav pomagao je samo poslune. Takve je uvek vodio na gostovanja, tampao im, i kasnije, kad je bio na vlasti, davao i stanove. Nekoliko meseci posle uea u anketi o neosimbolizmu, Branko je u "Mladoj kulturi" 9. maja 1957. godine objavio analitiki tekst o svom gledanju na poeziju, istiui da je problem ovekovog bitisanja "muio pesnike i filozofe od Sokrata do Sartra" i zalaui se za njene "stroge i odreene forme". U zavrnom pasusu, osvrnuvi se na neosimbolizam, kritikujui tadanju poplavu "slobodnih stihova" Branko je smatrao da se treba odupreti toj najeoj "bujici nekontrolisanih rei da se sakrije unutranja nematina, jalovost i nedostatak pesnike kulture". Iste godine, odgovarajui na anketu "Dela" pod naslovom "Iskuenje poezije" na teme o raanju i jeziku pesme kao i saznanju o smislu i delotvornosti poezije Branko se zalae za Geteovo pravilo: "to je pesniko delo nemerljivije i za razum neshvatljivije, utoliko bolje".

45

On iznosi svoje miljenje da "razumljiva poezija nikad nije mogla da nadivi svoje vreme" to ne odgovara injenicama. Zalaui se za zamenu odreenih emotivnih i intelektualnih doivljaja primenom poetskih simbola Branko navodi za primer Daviov stih "ja ujem sunce", umesto "ja vidim sunce". Za Branka "originalne i smele metafore" najbitnije su za otkrie novog, dok pesnikovo geslo treba da bude po Elijarevom pravilu "uprkos svakoj oiglednosti". On istie da su metafore osnovno sredstvo njegove poezije priznajui asocijativne pozajmice, kojima su se sluili i Eliot, i Ezra Paund, kao i ostali imajui "svoj poetski sistem". Veoma cenei poeziju Disa i Laze Kostia, Branko je ukazivao da "put do pesme ne vodi kroz intelekt ve kroz slutnju" dok posebne komplimente upuuje Daviu i Popi. Izraavajui tenju da poetske pretvori u "nacionalne simbole" Branko je nagovestio svoju rodoljubivu liriku u smislu "univerzalnog znaenja" to e najbolje doi do izraaja u odlomku njegove poeme Crveni trg, objavljenoj 1. septembra 1957. godine u NIN-u, iz koje e u zajednikoj zbirci sa Blaom epanoviem Smru protiv smrti proistei vrhunska udvorniko-reimska pesma Tito i ostale sa zavrnom rodoljubivo intoniranom Jugoslavija. U zavrnom odgovoru na anketu Branko tvrdi da posle nestanka pesma vie nikakve veze nema sa pesnikom, ostavljajui otvoreno pitanje ta je s njihovim estim doradama u vidu raznih verzija. "Znam ta sam pesmom hteo, ali ne znaam ta e sama pesma sa sobom hteti", ispoveda se iskreno Bra niko na kraju ankete. "Srea je u tome to pesma nadvisi svoga tvorca. Moda sam hteo samo sliku, a drugi su videli simbol. Pa dobro, tim bolje. Nadmudrila me je pesma koju sam izmislio; pa zar je to udno. Ona je pametnija i plemenitija od mene jer je ona pesma i nevinost, a ja sam ovek. Ja imam poverenja u nju, i verujem u njenu ulogu meu ljudima, gde je nastala u jednom trenutku kada sam hteo da uspostavim most izmeu sebe i drugih."

46

Branko Miljkovi ubijeni pesnik (24) Branko se alio da mu teko padaju kritike

eleo da bude ambasador

Povodom tih izjava dugo sam u kafe-restoranu Terazije razgovarao sa Brankom, otvoreno mu zamerajui to je toliko snishodljiv prema vlastodrcima u naoj kulturi, tvrdei da on za to nema razloga, jer je on, iako jo u razvoju, bolji pesnik. On se branio pominjui da mora tako jer od toga zavisi njegova dalja karijera, samouvereno nagovestivi:
- Videe, ja u otii toliko daleko da vas, moje sadanje prijatelje, neu ni poznavati. Pre rata, neki znaajni pesnici bili su poslanici i ambasadori. Garantujem ti da u ja biti od pisaca prvi ambasador svoje zemlje u inostranstvu. Govorio je tako samouvereno da sam mu verovao... Seam se kad mu je objavljena prva zbirka sa koliko je zebnje ekao da se pojave njeni prikazi, alei mi se da njegovu refleksivnu poeziju teko shvataju. Sa skoro isklijalim suzama u oima alio mi se da ga zavidljivci ogovaraju da prepisuje Valerijeve i Eliotove stihove koje se trudio da uspeno prevede, poput toliko drugih znaajnih ruskih i francuskih pesnika. Teio sam ga da pesnici koji donose novine, veinom teko prolaze kod iroke italake publike i stroge kritike, dok je zamerao neosimbolistima sa Jeremiem na elu, to nita ne preduzimaju da se njegova zbirka analitinije prikae. Prebacivao je na ovaj nain i meni to sam u Knjievnim novinama prikazao odlinu Lazievu zbirku pripovedaka Putem pored reke, dok o njegovoj zbirci utim. Najvie se ljutio na Jeremia istiui: - Kakav je postao Dragan najbolje se vidi u njegovom prikazu mlade literature u NIN-u, gde uopte ne spominje neosimboliste. A najvie me je zapanjio to sa simpatijama pominje imena Mirkovia i Miloradovia, koji su najgore pisali o neosimbolistima. Mora da je po neijoj direktivi odozgo okrenuo urak naopako... Priao mi je Branko da je jedna njemu naklonjena osoba na visokom poloaju angaovala kritiara Pava Broza da napie prikaz njegove zbirke, a posle toga, i ostali e, bio je uveren, u horu zapevati. Tako se i desilo. itajui pregrt pohvalnih ocena njegovoj poeziji Branka sam prvi put video presrenog, kupovao je po nekoliko primeraka novina. Kritika je s pravom ukazivala da se rodio "zreo lirik" nove generacije. Radovali smo se i mi, njegovi prijatelji i sapatnici, nadajui se da e se pesnik najzad manuti alkohola i opijen uspehom prionuti da ostvari najavljene nove zbirke Vee bola, Moravske elegije, Vatra i nita... Taj most koji je toliko eleo da spoji sa drugima, Branku je polazilo za rukom da ostvari samo u trenucima izuzetnog nadahnua, kada bi svojim kafanskim opservacijama zadivljavao sve prisutne, ali pri tom bi opet preterivao u piu. Uteha u alkoholu Nikada neu zaboraviti jedan veoma neprijatan doivljaj sa Brankom s jeseni 1957. godine, ba u vreme kada je svojom volebnom poetikom stekao najvie simpatija, mada je bilo i otpora na raun njegovog "buncanja" i "nebuloza", kako su izvesni govorili o njoj s potcenjivanjem. Preosetljiv, verovatno zbog tog nerazumevanja, Branko je i patio pokuavajui da nae utehu u alkoholu.

47

Bilo je to u sumrak, kada smo imali zakazano knjievno vee u poznatoj "etrdeset petici", zakasnio sam koji minut, a u auli sreem Branka prebledelog od pia, kako se pridrava za mermerni stub, neto apue, kao da sebe presliava. Kada sam mu se javio, on me srdano potapa po ramenu, obradovan to me vidi, pa grevito se pridravajui za gelender s mukom poe stepenicama ka gornjem spratu gde se nalazila sala, mrmljajui koliko sam mogao da razumem: - Pokazaemo mi njima! I mi konja za trku imamo!... Videe, oni ta mi znamo!... Uzalud sam Branka nagovarao da ne idemo na to knjievno vee plaei se skandala, dok je produio slabo osvetljenim hodnikom ka irom otvorenim vratima iza kojih se videla publika, verovatno nestrpljiva zbog pesnika koji nije stizao. Odjednom, Branko se zaustavi ispred prozoria s vatrogasnim priborom unutra, koji ,kako nije bio zakljuan, otvori, pa uz prigueno cerekanje poe odvrtati ruicu mehanizma, tako da ga zapljusnu nagli vodeni slap. Voda u hodniku Uzalud sam pokuao da zatvorim ruicu dok je Branko posrui beao hodnikom koji je poela da plavi voda, tako da naavi se u tako glupoj situaciji, potrah za njim stigavi ga tek na ulici. Ne znam, ali mogu pretpostaviti ta se u prepunoj sali tada desilo kada je voda poela i tamo da prodire. Zadihani od urbe, za sve vreme pridravao sam Branka da se ne oklizne i padne, obreli smo se na Kalemegdanu, a kad smo zauzeli najbliu klupu, Branko ree: - E, sad zna zato nam je Bog podario noge... Pokuao sam da mu predoim da to to je uradio ne prilii njegovom renomeu, ali Branko se na to nije obazirao ve je glumom imitirao verovatno nastalu paniku u sali prilikom prodora vode: - Eh, samo da sam mogao videti lica tih praznoglavaca i tupadija, komentarisao je kreveljei se Branko, pa tek mojih oboavateljki, koje od mene trae poeziju dok onim nitacima daju onu stvar, mamicu im njihovu...

48

Branko Miljkovi ubijeni pesnik (25)

Ako doem na vlast, streljau te!

Prijatelj si mi i kao takav zna sve moje loe strane Zamisli, ako je neko od tih zevzeka jo povikao "Spasavajmo se, potop!" Uh, bre, sad ba alim to nisam ostao tamo, u hodniku, da im vidim uplaene njuke. To bi me vratilo ivotnim radostima...
Shvativi da je Branka u ovakvom stanju uzalud opominjati, nita mi drugo nije preostalo nego da sluam njegove beskrajne lamentacije o vodi, vatri, zemlji i bilju, a sve zainjeno omiljenim citatima s pozivanjem na oboavanog Heraklita: "Smrt zemlje rodi vodu, smrt vode rodi vazduh..." Pomiljao je jo neke poznate misli antikih filozofa, verovatno trudei se da mi dokae da je pri istoj svesti, da nije pod totalnim, zlokobnim dejstvom alkohola, a potom mi postavi pitanje: - Da li si mi prijatelj? Smrtna presuda Kad sam odgovorio potvrdno, Branko e opet: - Da li si ti moj iskreni prijatelj? Dobivi opet potvrdan odgovor uz opasku da to sam treba da proceni, Branko odjednom povienim tonom ree: - Sluaj, ja te ovo sasvim ozbiljno pitam. I upozoravam te da taj odgovor u izvesnom trenutku moe biti i - smrtna presuda. Znajui da mu te veeri nisu sve koze na broju morao sam da ga opomenom: -Pobogu, Branko, ako si malo vie popio, nadam se da nisi sasvim izgubio pamet. A Branko idui za svojim mislima kao u halucinaciji tihim glasom, skoro apuui, ree mi: - Pitao sam te da li si mi zaista prijatelj jer da jesi, zna, onda kada bih doao na vlast ja bih tebe odmah streljao! S uenjem sasluavi tu "presudu" koju mi je Branko izrekao, ja mu samo postavih pitanje: - A zato bi to uinio? - Kako zato? - kao udei se izusti opet apatom Branko. - Zar ti nije jasno? - Nije, i ostavi se ale...- odmahnuh rukom, dodue ve pomalo iznerviran, spremajui se da poem. - ekaj! - ree Branko ustajui s klupe.- Hou da ti objasnim. -Pametnije je jutro od veeri, odgovorih, bolje sutra o svemu da popriamo. - Sutra e moda biti kasno- ree Branko.- Pita, udi se, zato bih te ja, da se domognem vrhunske vlasti, odmah skratio za glavu? A to je tako jednostavno... - Pa, pravo da ti kaem i udim se, odgovorih, zapanjen sam kakve ti sve gluposti veeras nisu pale na pamet... - Ali, ja ba sve mislim ozbiljno -ree Branko unosei mi se u lice.- Da sam ja na vlasti, zapravo im bih dobio vrhunsku vlast, odmah bi te streljao. - Dobro, a zato bi to uinio? - pitam tek da pijanu bedu skinem s vrata.

49

- Pa, eto, zato to si mi prijatelj! - odgovori Branko.- Zaista, mislim da si pravi, dobar prijatelj, a takve veoma cenim... - Izvini, Branko, ali ja te ne razumem? ... Zagrlivi me Branko poe da mi razjanjava svoju pretnju: - E, zato bih te streljao? Pa, jednostavno zato to si mi prijatelj i kao takav zna sve moje loe strane... To znaju i moji ostali, dragi prijatelji, ika, Boa, Mia, Dragan, pa ni njihne bih potedeo. A zato? , opet e me pitati. Pa, zato, u vreme kada preuzmem vlast, da bih izbegao ogovaranje svojih najboljih prijatelja, potpisao bih vam odmah smrtne presude. Kao to je inio onaj pametan gad Hitler, a i na Broz s istkom prve pariske garniture s Gorkiem na elu, samo o tome nikom ne govori ako ti je glava jo mila i hoe da je zadri na ramenu. Taj to je sada na vlasti, kojem svi metaniu a ne znaju ni ko je, ni odakle dolazi, nije mutav nego dobro zna ta radi. Da bi me spasli, jer, ponekad mnogo lajem, sada me uvlae u Partiju, a tu nema vrdanja, zato ispitujui savest toliko i pijem. Ali, nema mi drugog izlaza. Zapamti, srea je vaa, mojih prijatelja, to jo nisam na vlasti, jer uveren sam da bih prevaziao i Kaligulu, a tek ta bi doekale one enske koje su me izneverile... Nego, vidim da eli to pre da ode, evo ti ruke, i sve ovo zaboravi, ivot tee dalje, a mene e ubiti prejaka re. Sam u tami I Branko mi prui desnicu u znak oprotaja, ali kad sam poao, teturajui me stie, rekavi da se boji da ostane sam u tami, predloivi da odemo kod Ive na veeru u Klub knjievnika, iji smo esti gosti bili u to vreme. Prihvatio sam to uz uslov da vie ne govori to to sam malopre uo. Branko je dao svoju re traei od mene da sve zaboravim i obrevi se u Klubu knjievnika, sjajno je sve zabavio svojim zanimljivim opaskama i priama. To je bio onaj drugi Branko, koji je pravi nije bilo lako iz prve odgonetnuti...

50

Branko Miljkovi ubijeni pesnik (26)

Sve za zaborav

Velike demonstracije u Beogradu posle ubistva Patrisa Lumumbe Ovde, uoi traginog dogaaja, smatram da je bitno dodati u nekoliko odlomaka iz Brankovih pisama Tomiiu koja svedoe pesnikove patnje, ali i nepokolebljivu veru da e se sa njom izboriti, isplivati iz krize: "... Oseam se kao u paklu... Mi sebe obmanjujemo kada mislimo da e sve biti u redu ako otputujemo, ako promenimo mesto. Zlo nije u nama. Ali ko zna (to je jedina uteha) nije li to zlo, to nezadovoljstvo, nemir i patnja postojanja, ono to nas tera da piemo.
Dakle, izgleda da je jedini spas ne nadati se spasu; jedina srea umeti podnositi svoju nesreu ili ak uivati u njoj kao umetnik, artist. Treba sebe i svoja oseanja uiniti svojim predmetima. To je surovo, ali neophodno za ovakve ljude kao to smo ti i ja. Neka patim, neka crknem, ali u sa zadovoljstvom koje samo umetnik zna, raistiti i otpevati svoju patnju i crkavanje". ("Hrvatski knjievni list", 28. februar 1969.) Panju mi je privukao i kasnije objavljeni "Zakasneli intervju" sa pesnikom njegovog iskrenog mlaeg prijatelja - knjievnika Matije Bekovia, ija dva karakteristina odgovora izdvajam. Na pitanje o bitnoj razlici poslednje zbirke "Poreklo nade" od ostalih, Branko je odgovorio: "Sve te pesme sam pisao da bih ih itao jednoj eni. Ona je sluala i ostajala ravnoduna. Govorila je da to nije nita naroito. Ipak ih nisam bacio. Zapiite da ja mislim da je jedna lepa ena vie vredna od svake zbirke pesama." Na pitanje da kae jo neto o svojoj poeziji, Branko je izgovorio "usmenu pesmu" za koju je rekao da je nije "nigde objavio", a ona upuena njegovom neprijatelju glasi: "Zar protiv mene da radi ivotinjo, masko bez lica, licemerna roso, o zato te ne streljasmo posle rata?" Ko je taj Brankov neprijatelj - krvnik moemo samo da nasluujemo... Za vreme Brankovog odricanja od svog celokupnog pesnikog dela i dirigovane ankete "Duge", sa njenim cininim komentarima koji su usledili, sa zebnjom smo se pitali o daljoj pesnikovoj sudbini, znajui da komunisti "dvorskom pesniku" lako ne bi oprostili. Bili su poznati sluajevi iskljuenja iz Partije, a time i iz javnog ivota i za mnogo manje krivice, kao na primer kraih izjava u stranoj tampi Branka opia ili profesora Kreimira Georgijevia da ne nabrajamo dalje. Uveren sam da je i Branko u trenucima trezvenosti znao dokle doseu tabu-teme, jer je, ipak, pismeno brzo reagovao na svoju trenutnu nepromiljenost pod zlokobnim dejstvom alkohola. Ostala tampa je za sve to vreme utala, bilo je jasno da je Branko ve dospeo na crni spisak tajnih cenzora koji su ive stvaraoce decenijama proglaavali za mrtve zapreivi njihovo javljanje preko tampe ili objavljivanje novih knjiga. Nisam verovao oima proitavi 13. februara u "Politici" kratku vest da je "tragino zavrio ivot" pesnik Branko Miljkovi. Ta vest, bez bliih komentara, bila mi je odmah sumnjiva dok je blie obavetenje (da li istinito?) objavljeno dan kasnije od zagrebakog dopisnika istog lista: "U Zagrebu je, u trenucima psihike depresije, tragino zavrio ivot mladi knjievnik Branko Miljkovi. On je pretprole noi naen mrtav u Ksaverskoj umici, na izlazu iz ueg gradskog

51

podruja Zagreba. Organi Sekretarijata unutranjih poslova ustanovili su da se radi o samoubistvu veanjem." I ta vest bila je nedoreena ak sa istaknutom dijagnozom od nenadlenog lica a da ne govorimo o nedostatku iscrpnijeg komentara. Pa, to je nemogue, bilo je prvo to sam pomislio, Branko je voleo ivot. Bio je ambiciozan, hrlio ka uspesima. On bi bio poslednji iz nae generacije koji bi se ubio... Kao da nisam verovao svojim oima, ponovo sam otvorio novine na istoj strani da bih proverio tu bar za mene neverovatnu vest. Godinu dana ranije na slian nain zapanjila me je apsurdna smrt slavnog francuskog pisca Albera Kamija, ija su kola udarila u drvo kraj puta. Prialo se da je drvo, zapravo tanuna grana, bila presudna za Brankovu smrt, ako je verovati istranim organima... Igrom sluaja, na dan Brankove sahrane, tog hladnog, zimskog dana, 14. februara, u Beogradu se dogodilo pomraenje sunca, dok je dnevna tampa po direktivi bila ispunjena protestima nae javnosti zbog brutalnog ubistva kongoanskog premijera Patrisa Lumumbe od ombeovih plaenika, tako da su u Beogradu demonstranti rum nainili ispred belgijske ambasade. Reimski list "Borba" otiao je tog dana najdalje, da je, ak, ispod uvodnika posveenog ubistvu pomenutog crnakog lidera, objavio ak i njegovu pesmu. A nigde Brankovog stiha nije bilo? Zato? Pa, jasno je da jo tada nije bila skinuta anatema. Sve to, naravno, da nije za uenje, jer su Srbe - titoiste uvek vie zanimali tui problemi i drame nego u svojoj zemlji, a najmanje u tom trenutku istina o iznenadnoj Brankovoj smrti. Znamo preporuku da o mrtvima treba uvek pisati lepo, ali i istinito, to je u Brankovom traginom sluaju dugo vremena izostajalo.

52

Branko Miljkovi ubijeni pesnik (27)

Poruka Miodraga Bulatovia

Na odru je bilo mnogo cvea, venaca, a majka je ponavljala: "Ubili su Branka" Stigavi sa prijateljem slikarom Slavom Bogojeviem oko 15 asova na Brankovu sahranu na beogradskom Novom groblju, najpre sam, ispred kapele, sreo naeg druga iku Lazia, koji tiho samo ree: "Ode na Branko!" Tu je i Boa Timotijevi, koji, poput mene, nije verovao u Brankovo samoubistvo. On mi apatom ree da ni pesnikovi roditelji, brat i snaja, takoe, ne veruju u pesnikovo samoubistvo.
U guvi, vidim i Miodraga Bulatovia, jedinog sa eirom na glavi, koji onako manit zadirkuje neke kolege neprijatnom porukom: "Sad si ti na redu!" Pored Mihiza, primeujem Miodraga Pavlovia, ali nema Davia i Duana Matia. Raspituje se Oljaa kako je mogue da se Branko obesio o tanunu granu, dok mu Milankov objanjava da to "Zagrepani jo dre u diskreciji zbog naeg bratstva i jedinstva". Bio je tu i veoma bled Branko V. Radievi, koji je u "Dugi" objavio ono nesreno Brankovo odricanje od svoje poezije. Pisanje u "Dugi" Treba postaviti javno pitanje, pomislih, da li su bili svesni oni koji su objavili to Brankovo haotino pismo - posledica, s obzirom na tadanji totalitarni sistem u kojem smo ivotarili. Da li su oni, gladni senzacija, po svaku cenu u "Dugi" bili svesni ta znai javno odricanje pesnika planiranog na najviem vrhu da bude dravni, svih svojih stihova, u kojima je, izmeu ostalog, veliao tada mitsku, harizmatinu linost Josipa Broza, izjavljujui da je "raistio sa onim" to je "nakrabao za ovih nekoliko godina"? Da li su se upitali kako e reagovati onaj samodrac sa etrdeset dvorova, za koga je Branko isticao da nas je "nauio da stvaramo budunost" i da kada on "govori kao da zvezde padaju" (Videti zbornik "Tito piscima - pisci Titu", "Knjievne novine", 1982, str. 132, 174. i 175.) Pitao sam se, kako li je Broz reagovao kada su mu njegovi plaenici i poslunici referisali da ga se njegov pesnik javno, preko tampe, odrekao - zajedno sa celokupnim svojim delom? Da li su oni koji su objavili to kobno, odriue Brankovo pismo, uopte pomislili na dramatine posledice. Jer, posle ovakvog ina, da je Branko ostao u ivotu, bio sam uveren da bi sigurno po tajnom nareenju "odozgo" imao ubudue veoma gorak ivot. A ovako, umesto poslatog sultanovog gajtana na kadifenom jastuetu drama zapoeta u zagrebakoj krmi imala je poseban tragian epilog, o emu se tek kasnije saznalo... Kao inteligentan ovek, koji se otvoreno svojim inom zamerio naem zemaljskom bogu i svojoj partiji, kao da je slutio ta ga eka, to najbolje svedoe njegovi ispovedni stihovi ispunjeni uasnim strahom, nastali poslednjih dana pred konani obraun. Ulazei u kapelu dok o ovom svemu razmiljam poloivi cvetni buket na koveg prijatelja, gledam kroz prozore na kovegu njegov dobroudni, bucmasti, smireni lik i vrat bez ikakve ozlede-znaka od namaknute ome (svetu na uvidu po elji ucveljenih roditelja) jer mrtva usta ne govore. U kapeli ispunjenoj svetom tuno su odjekivali jecaji majke Marije i oca Gligorija. Dok sam im izjavljivao sauee po ko zna koji put kapelom bi odjekivao materin krik: -Ubili su nam, Branka! To su zloinci koji mi ubie sina! Ubice treba da odgovaraju!...

53

Bile su uzaludne svake rei utehe... Majino srce nije moglo da svima ne saopti stranu sumnju koja ju je danonono nagrizala od kobnog saznanja, dok su je pridravali suprug i mlai sin bojei se nesvestice, jer se ve nekoliko puta savijala pod teretom tuge i bola. Na pesnikovom odru bilo je puno cvea i venaca, a potom su u 16 asova prijatelji izneli na rukama Brankov koveg poloivi ga u crna kola koja su okruena mnotvom potovalaca njegovog knjievnog dela, meu kojima je, po pisanju tampe, bila i Stanka Veselinov, predsednik Saveta za kulturu Srbije, sporim hodom stigla do iskopane rake u parceli 35. Govor Petra Dadia Stojei nad otvorenom rakom, kraj pesnikovog sanduka, koji je u uzama grlila majka poput Brankove lepotice, plavokosa Madlene, posle oprotajnih govora knjievnika Petra Dadia i Milivoja Slavieka, poslednju potu mu je odao dramski umetnik Stojan Deermi govorei stihove iz nagraene zbirke Vatra i nita. Tu Brankovu zbirku stavio je na koveg koga, potom, prekrila zemlja. Kao da su se u tom tekom trenutku oglasili poslednji Brankovi stihovi: No suvie velika za moje zvezdano elo u nekim umama crnim nepoznatim i drvo je reklo nemoj Jutro moje belo ime ti ostavljam kad ne mogu da se vratim Ovde treba napomenuti da je godinu dana kasnije bila druga Brankova sahrana, kojoj smo prisustvovali mi - njegovi najblii prijatelji-neosimbolisti, odajui mu potu prilikom preseljenja kovega sa zemnim ostacima u podignutu mermernu grobnicu u parcelu 8, sa uklesanom opominjuom pesnikovom porukom - epitafom "Ubi me prejaka re". Smatram da u toj poruci lei klju za kasnije odgonetanje traginog Brankovog kraja.

54

Branko Miljkovi ubijeni pesnik (28)

Posledica tue u kafani

Sve je poelo u komiluku gde su sedeli ozloglaeni pijanci Kada sam posle prve Brankove sahrane posetio u Zagrebu svoju dobru prijateljicu Slavicu Ravli, nastavnicu istorije, poverila mi je svoju, kao i ostalih poznanika, sumnju u Brankovo samoubistvo, to sam zabeleio na strani 46 mog dnevnika iz 1961. godine: "Tvrdi se da se Branko nije obesio ve ga je Franjo video kraj tramvajske pruge... Klatio se na kaiu od pantalona, noge su mu dodirivale zemlju... U susedstvu je kafana ozloglaenih pijanaca..." Po Slaviinom miljenju, neko je od razbojnika, provociran od pijanog Branka, zapoeo tuu, u kojoj je on stradao.
Sve ostalo je kasnije bilo iscenirano, zbog parole "bratstvo-jedinstvo", tako da je Slavica bila uverena da e falsifikovati i zapisnik o Brankovoj smrti dok se u njenim krugovima, meu Dalmatincima, govorilo da nije re o pesnikovom samoubistvu. Slaviin poznanik Franjo, koji je Branka ugledao te kobne zore, u sasvim drukijem opisu od zvaninog, bio je i moj raniji poznanik: poticao je iz ranije imune porodice, studirao na bekoj muzikoj akademiji, tada bio operski peva u penziji, a ranije dobar prijatelj Tina Ujevia i nepopravljivi pijanac. itao je Bibliju Naalost, nema odavno meu ivima ni Slavice, koja se otrovala veom koliinom pilula za spavanje, kao ni Franje. Poznato mi je da oboje poivaju na zagrebakom Mirogoju, a ostalo je prekrila tama...Priznajem da sam sve to, kazivano od prijatelja iz Zagreba, primio sa izvesnom skepsom, ali neto kasnije, kada sam posetio Brankove roditelje i sa njegovim mlaim bratom Dragiom istraivao da li je posredi bilo samoubistvo ili ubistvo, doao do dragocenih podataka koji Brankov tragian kraj objanjavaju u posve drugaijem svetlu. - Od sudbine se ne moe pobei, pa tako ni na Branko - kae gospoa Marija odgovarajui na moja pitanja o sinu. - itao je Bibliju stalno, mnoge filozofske knjige, a morao je, kad su ga pozvali, da postane lan Partije iji idolopoklonik nije bio. Nauio je perfektno francuski i ruski jezik, a hteo je i arapski, to mu je ostala neispunjena elja. Da nije zbog nekih pakosnika i zavidljivaca morao da pobegne u Zagreb, danas bi sigurno bio iv. Oni nisu mogli da mu oproste to je dobio tu uglednu nagradu i imao toliko uspeha u knjievnom radu. Kao to znate kod nas Srba, uspeh se ne prata, takvi samo nailaze na prepreke. To je alosno jer smo darovit narod, ali ta bi bilo od Tesle i Pupina da nisu na vreme otili preko okeana. Nije mi jasno i nikada nee biti to je tako runo postupljeno s mojim sinom koji nikome nije hteo da uini naao, a toliko voleo ivot. Borio se uvek za svoju generaciju, kua nam je bila esto poseena od njegovih kolega koji sa mnogim mladim sada redovno dolaze na godinje pomene pa ih pozivamo na ruak. Velika mi je uteha kad sluam njihova seanja na Branka... Te uspomene i objavljivanje Brankovih dela mi produuju ivot. Jer, poznato je da ovek ivi dokle i uspomene na njega... - itao sam ovih dana da Ni hoe, pored Sremeve, da otvori i Brankovu spomen-sobu - kaem. - Da li se ve neto radi na tom planu? - To mi je velika radost, mislim na panju Brankovih zaviajaca -odgovara gospoa Marija.Zato smo vas i pozvali da nam pomognete u sreivanju knjievne zaostavtine mog sina jer ste

55

bili dobri prijatelji i niste ga izneverili. Ovih dana dolazi i jedna osoba iz nikog muzeja koja e napraviti popis Brankovih stvari, a vi pregledajte rukopise, prepisku i biblioteku, ono to je preostalo.- Srce me boli to su neki Brankovi rukopisi nestali - umeao se u razgovor Brankov otac. Razoarana majka - Eto, razoarao nas je i Petar Dadi za koga kau da je napisao uspelu studiju o Branku, ali za nas teko razumljivu. On se sa njim nije ni druio, tek kad je Branko uspeo, pojavio se, pa mu je ak posvetio poslednju zbirku. A on ,umesto nas da pita o sinu, navrljao svata, ak i onu nepotrebnu priu o njegovoj ljubavnoj vezi zbog koje sigurno nije otiao u Zagreb. Da bi napisao tu knjigu o Branku uzeo je od nas dosta njegovih originalnih rukopisa od kojih je posle vratio samo manji deo. Kakvi su to ljudi? Ta njegova knjiga o Branku mi se uopte ne dopada, jer se u njoj pravio vaan istiui svoje znanje iz oblasti knjievnosti, a ne da osvetli pravi lik mog sina.

56

Branko Miljkovi ubijeni pesnik (29)

Kako su nestali rukopisi

Brankovi prijatelji pesnici razgrabili njegovu arhivu Nije tu napisao ni estitu Brankovu bibliografiju, dok je od obimne prepiske mog sina objavio samo njemu upueno pismo i dopisnu kartu. Nije posetio ni moje rodno selo Gadin Han, desetak kilometara od Nia, gde smo sa Brankom bili u izbeglitvu, a on uio osnovnu kolu i poeo da pie prve stihove. Ja se ne bavim literaturom, ali znam kako se u svetu piu monografije, polazei najpre od pesnikovog linog ivota to Dadiu nije ni na pamet palo. Nadam se da e tek u budunosti biti takvih knjiga.
- Teko e biti ako je raznesena Brankova lina arhiva - kaem roditeljima. - Ako se sada na tom planu neto ne uin,i bie sve tee to prikupiti. Boa uzeo pisma - Skoro smo dali oglas u novinama molei da nam Brankovi poznanici ustupe svoje uspomene na sina - kae Brankova majka. - Niko se iz Beograda nije odazvao. Jedino je Zlatko Tomovi dao svoju a ne Brankovu prepisku. Pre ika Lazi nije izlazio iz ove kue, a sada ga odavno nema. Ponekad nas poseti Tasa Mladenovi koji se ljuti to smo svakoga putali da pretura po Brankovim rukopisima, tako da su poput zbirke Srbija na istoku, neki i nestali. Nama je drago da se doe, tata Glia svakoga je putao, ostavljao samog u Brankovoj sobi da pregleda rukopise. Ali, ko bi se nadao da meu kulturnim svetom ima i lopova. - Zaudio nas je stav Boe Timotijevia, jednog od najboljih Brankovih prijatelja - kae ika Glia. - Molim ga da nam da za niki muzej Brankova pisma, a on kae: "Nisam lud da vam dam ta meni upuena pisma kada u ih ja uz moje komentare negde objaviti, a moda ih i prodati". To je prosto za neverovanje, mora da se Boa sa nama alio. - Sramota je da Oskar Davio uvek bei od nas -kae gospoa Marija.- Moda mu je nezgodno to se posle oenio Milicom. Priaju da se Branko zbog nje ubio. Pa to je velika glupost koju je Dadi plasirao, verovatno elei da svojoj dosadnoj knjizi da vid izvesnog senzacionalizma. Branko je sa tom enom bio prijatelj, postoje njena pisma, zajedno su prevodili ruske pesnike, ali on nije mislio na brak. to se Davio toliko okomio na njega nije mi znano, ali mi se Branko esto na njega alio. Velika je sramota i to to se pie u novinama o mom sinu, koji je, navodno prethodno pokuao, bezbroj "samoubistava", a najvie o tome govore zagrebaki pisci u cilju opravdanja zloina. Za razliku od Tomiia mnogo neistina piu Prica i Golub, da ne pominjem ostale. Lau ak kad piu da Branko nije smeo da nosi normalne, obine kravate, nego samo one leptir-mane s lastiom da se ne bi obesio? To su notorne gluposti. Eto, vidite, ovde je sva Brankova odea u ormanu koja e, uskoro, biti otpremljena u niki muzej. Ima puno obinih, dugakih, svilenih kravata, a onih nekoliko sa lastiem bile su crne leptir-mane uz veernja odela kad je iao na prijeme ili sveanosti. I to je sve montirano preko tampe da bi se opravdala pria o samoubistvu. Ja najbolje poznajem mog sina i tvrdim da se on nikada ne bi ubio. Kao majka to najbolje mogu da znam. Ali, to kae na narod, zaklela se zemlja raju da se tajne sve saznaju. Svaki dan na grobu

57

Sutradan, posle sreivanja Brankovih zateenih rukopisa, kad mi je ika Glia doneo kafu, zamilio sam ga da pozove i suprugu da bismo nastavili razgovor koji sam beleio radi jednog napisa u NIN-u to tada redakcija nije prihvatila, pa mi danas koristi da upotpunim roman o Brankovom stradanju. - Dobro je to to sve beleite po naem kazivanju - kae ika Glia. - Neka se sazna prava istina, dosta je bilo svakojakih proizvoljnih pisanja u stilu rekla-kazala. Ja gotovo svakodnevno odavde s Duanovca autobusom odlazim na sinovljev grob na iju su nadgrobnu plou postavili onaj uspeli Mitriev reljef Brankovog lika, a namerno uklesali opominjui epitaf da ga je ubila "prejaka re" a prava istina e se saznati. esto pomislim: ta to sve naem Branku vredi kad mlad trune, ali nije lako sve to izdrati jer gubitak deteta je najtei za roditelje i najblie. Verujte da jedva ekamo da mu se pridruimo, samo bolje da se to desilo po redu, najpre da odemo mi, a ne on pre nas. Ovako, svaki dan nova patnja, skratio nam se ivot, da nije mlaeg sina, snaje i unuka pitanje je da li bismo mogli da opstanemo... U oima ika Glie vidim isklijale suze alosnice koje on, kao da se sebe stidi, brzo rukavom otire, a onda nastavlja: - Sve smo uinili to smo mogli da sauvamo uspomene na naeg Branka. Grizla bi nas savest da nismo. Od sudbine se stvarno nikad ne moe pobei. Kad se samo setim ta sve nismo uinili za naeg sina da uspe u lepu kuu kao i imanje, kupio mu pisau mainu "biser" pa onda i onu drugu bolje marke, sagradio sobicu za rad, evo tu su i neispisane hartije koje sam mu donosio iz kancelarije... A sada mi jedino preostaje da stalno lebdim nad Brankovim grobom i dok sam iv tamo u svaki dan da odlazim. Ne spreava me ni kia, ni sneg, ni led. Idem makar me i grom udario, grad pokosio, prkosim i kad munje sevaju, a moe i zemlja da se trese. ta mi drugo ostaje dok mi je velika radost kad vidim vas, njegove drugove... Opet suze na ika Gliinom licu, ne brie ih, dok mi je muno u dui znajui da tu nikakve rei utehe nisu od pomoi. Treeg dana mog rada na sreivanju knjievne zaostavtine mog prijatelja pozvala me njegova majka i uz kafu, poela da pria to sam zabeleio pre nekoliko decenija.

58

Branko Miljkovi ubijeni pesnik (30)

Moj sin je ubijen

Pesnikova majka sumnja u samoubistvo - Poveriu vam neto to nije za objavljivanje. Moj sin je ubijen. Kada su nas obavestili da se Branko obesio u Ksaverskoj umi nismo mogli u tu priu da poverujemo. Zar na sin, koji je toliko voleo ivot i sve njegove radosti, da zavri ivot na zagrebakoj periferiji? Ne, to nikako nije za nas bilo pojmljivo.
Otiao je u Zagreb samo privremeno, za nepunu godinu trebalo je da ode na odsluenje vojnog roka, da bi posle, kako nam je govorio, zavrio studije na jo jednom fakultetu. A samo nekoliko dana pre traginog kraja traio je da mu hitno poaljemo u Zagreb jo neka neophodna dokumenta radi zaposlenja. To smo odmah uinili, tako da ih je ve u subotu 11. februara imao u rukama. Gde se ubija mladi koji, najzad, dobija pristojnu slubu, ija pisaa maina do neko doba noi ne prestaje da kuca? Onda, koliko je samo bio voljen od studentkinje - lepotice Madlene, koja je mesecima stanujui kod nas lila suze za naim detetom, svakodnevno mu nosei cvee obilazila grob i satima tamo ostajala, pa u beznau obratila se Bogu i otila u manastir iz koga su njeni, kasnije, jedva uspeli daje vrate kui. Istraga lagala I sada, ljubitelji Brankove poezije ive u zabludi na koju ih je onaj kritiar Dadi navukao objavljujui bez nae dozvole njemu upuenu prepisku o njegovoj tobo neizmernoj ljubavi prema jedinoj eni svog ivota, dok se on po svom obiaju, kao to je i ranije inio, jednostavno zafrkavao. To podmetanje ni do danas nisam mogla da shvatim jer se moj sin nikada ne bi ubio zbog jedne ene, pogotovo ako ga je izneverila. Ne kaem, bilo je i takvih, ko to iv nije doiveo, ali ih pitajte kako su prole. Za Branka su odmah bile mrtve, a on je voleo ivot i mogao da bira devojke. Koliko je samo planova imao pred sobom da ostvari. Ali, vratimo se toj kobnoj noi 12. februara ,kada smo saznali za Brankovo ubistvo bili smo kao pokoeni, jedno vreme potpuno paralisani ne verujui u surovu zbilju. Sledeeg jutra krenula sam sa suprugom vozom u Zagreb. Kako smo se oseali, bolje da ne priam, nedostaju mi rei oajanja i patnji. Oko podne stigavi tamo odvezli smo se taksijem do bolnice na alati gde su nam u mrtvanici pokazali sina. Kad sam videla nagog, mrtvog Branka nisam mogla verovati oima. Bio je sav u modricama, naroito na leima tri vee od udaraca, dok na vratu nije bilo nikakve ozlede od ome za veanje. Znate li kako izgleda ovek skinut s opasaa ili konopca? Moete to videti u svakom udbeniku sudske medicine: oi izbuljene, jezik isplaen, nateen vrat s jasnim oznakama davljenja i to u vidu brazde. Ni jednog od tih oiglednih simptoma nije bilo na naem Branku i zato sam u oajanju, poput svake ucveljene majke, izbezumljena povikala: "On je ubijen! Morate nam odati ubicu mog deteta!" Zapretili su mi da utim iz politikih razloga. I zato sam namerno, svetu na uvid, uzela sanduk sa staklenim prozorom naspram Brakove glave da svako moe da se uveri da je imao

59

neozleen vrat. Time smo celom svetu ukazali na lanu zvaninu verziju koja mu je servirana po nareenju odozgo. uvamo i taj kai, pogledajte ga, na kome je, priaju, Branko obeen visio oslonjen kolenom o zemlju. Pa, to je apsurdna tvrdnja jer je taj kai s njegovog opasaa tanak i kratak. Tvrdim ak da on nije ni sa pantalona mog sina. Taj kai moe jedino da poslui kad neko psa izvodi u etnju. On je moda svojina ubice... Iskazu supruge pridruio se i ika Glia koji, ponudivi me rakijom, pria uzdrhtala glasa: - Jeste, sve je tako kako ona kae jer sam bio tamo prisutan. Kada smo u bolnici na alati videli Brankovo telo uoio sam i ja da na njemu, pored ostalih, ima tri vee tamne modrice koje potiu od jakih udaraca, a zatim na Brankovoj ruci nije bilo ni sata, ni prstena. Kao medicinskom radniku odmah mi je bilo jasno da su ga ubili i opljakali. Potom sam traio da nam pokau to prokleto drvo, imamo i njegovu fotografiju, toliko je tanunih grana da se tu ni maka ne bi mogla obesiti. Rukom sam zaas savio do zemlje tu granu od tanunog stabla. Uveren sam da nae dete nije poinilo samoubistvo mada su izvesni, naalost, njegovi prijatelji iz Zagreba, poput Zvonimira Goluba, pokuali sa nekoliko suprotnih, izvitoperenih verzija da to ospore. Naime, da sve zatakaju konstatacijom psihijatra da bol najbliih ne pristaje na istinu, a mi nismo ludi nego imamo za svoje tvrenje mnoge injenice kao i svedoke. Naredili utanje Ali, vreme prolazi dok nadleni nisu hteli nita da preduzmu, inei nam jo vee razoaranje i bol u dui i srcu. Savetovali su nam jo ranije da o tome vie nita ne govorimo javnosti da ne bismo izazvali politike posledice, a kako u vas imamo poverenja drago nam je da to zabeleite, a ostalo ostavljamo neumitnom sudu vremena. Sutradan, po kazivanju snaje Ane, ona je sa suprugom Dragiom stigla u Zagreb, ali kad su kolima doli ispred zgrade na Brankovoj poslednjoj adresi doekala ih je grupa hrvatskih knjievnika sa predsednikom Slaviekom: - im su ugledali Dragiu, koji je dosta liio na starijeg brata, Slaviek nam je priao i upitao ga:

60

Branko Miljkovi ubijeni pesnik (31)

Mit o smrti

Da li je pesnik ubijen u opasnom zagrebakom predgrau Ksaver? Da li ste vi Brankov brat?" - pria Ana. Dobivi potvrdan odgovor neko iz te grupe nam saopti da je koveg s Brankovim posmrtnim ostacima u pratnji roditelja pre izvesnog vremena krenuo.
Jedan od njenih u crvenom automobilu ih je sustigao, tako da smo se zajedno vratili u Beograd dok sam sve vreme bila tuna i povremeno nisam mogla da zaustavim pla. Bilo mi je veoma teko zbog Brankove crne sudbine i porodine tragedije jer smo ga u porodici svi voleli, i vie od toga - oboavali. Ni ja ni moj suprug nismo verovali u Brankovo samoubistvo jer on je bio izuzetno dobroudne, vesele naravi, voleo je da se ali a tek koliko je neumorno stvaralaki radio... Kraj u umi - im su ugledali Dragiu, koji je dosta liio na starijeg brata, Slaviek nam je priao i upitao ga: "Da li ste vi Brankov brat?" - pria Ana. Dobivi potvrdan odgovor, neko iz te grupe nam saopti da je koveg s Brankovim posmrtnim ostacima u pratnji roditelja pre izvesnog vremena krenuo. Jedan od njih u crvenom automobilu ih je sustigao, tako da smo se zajedno vratili u Beograd, dok sam sve vreme bila tuna i povremeno nisam mogla da zaustavim pla. Bilo mi je veoma teko zbog Brankove crne sudbine i porodine tragedije, jer smo ga u porodici svi voleli, i vie od toga - oboavali. Ni ja, kao ni moj suprug, nismo verovali u Brankovo samoubistvo, jer je on bio izuzetno dobroudne, vesele naravi, voleo je da se ali, a tek koliko je neumorno stvaralaki radio... Po povratku iz Italije veliki Brankov prijatelj i dobroinitelj, knjievnik Tasa Mladenovi, koji je izmeu ostalih funkcija bio tadanji sekretar Odbora za prosvetu Savezne narodne skuptine, bio je, kako belei u svojim seanjima, saznavi od supruge za traginu vest, "bukvalno zanemeo". Izrazivi sauee Brankovim roditeljima, sa njima je 17. februara slubenim kolima krenuo u Zagreb, nadajui se da e konano saznati pravu verziju tragedije. Posle razgovora u Drutvu knjievnika sa Slaviekom i branim parom Golob, koji su posvedoili, da naavi se poslednje veeri s Brankom nisu u njemu primetili da se "neto posebno dogaa", isto im je potvrdio i Mirko Boi. Potom su u Slaviekovom drutvu posetili samo kobno mesto deavanja u Jandrievoj ulici, na zagrebakoj periferiji Ksaver, nazvanoj po imenu tamonje ume. Saznali su da je to opasan, rizian kraj, gde su se u kasnim satima esto deavale kafanske prepirke i estoke tue, dok su im kasnije u policiji saoptili da je to "nepokrivena zona", gde je ranije bila ubijena novinarka iz Ljubljane, kao i slubenik SUP-a." U blizini drveta, na kojem je naen Branko - po Mladenovievom svedoenju - nalazila se neka krma, koja je radila po svu no i bila glavno stecite pijanaca i ljudi iz podzemlja. Drvo je bilo vie nego tanuno da izdri ljudsko telo normalne visine... Ispod samog drveta nalazilo se omanje ubrite, odmah preko puta njega stambena zgrada... zajedno sa Brankovim roditeljima posetio sam porodicu koja je tada tamo stanovala. Ti ljudi su nam rekli da su te noi, izmeu 11. i 12. februara, uli veliku galamu, vrisku, zapomaganje, ali da nisu smeli da izau iz kue na ulicu. Naglasili su da je i inae, u tom kraju opasno hodati nou."

61

Kada su potom posetili Brankovu sredovenu gazdaricu iz Bjankijeve ulice s puno pijeteta govorila je o pesniku sve najbolje i tada su iz njegove iznajmljene sobe roditelji uzeli sinovljeve stvari i izmeu ostalih rukopisa, zapoetu novu zbirku pesama, od kojih je ona s naslovom Prijatelju pesniku, bila posveena Mladenoviu. Posle ruka u klubu knjievnika, po elji roditelja, posetili su u SUP-u inspektora koji je vodio zavrnu istragu. On je pustio u kancelariju samo Mladenovia, kada mu je pokazao funkcionersku legitimaciju. Tada mu je pokazao zapisnik u kojem je konstatovano da se radi o samoubistvu i pokazao fotografiju s lica mesta snimljenu ujutru 12. februara: na tanunoj grani "visio je Branko, s levom nogom i kolenom oslonjen potpuno na ubrite ispod stabla, a desna noga mu je bila opruena..." Dalje, po Tasinom verodostojnom opisu pesnikovog izgleda sa te fotografije: "Na glavi je imao poznati crni eir; kravata i zimski kaput potpuno u redu, sa opasaem oko vrata. Dobijao se, apsolutno utisak, da je odnekud donesen mrtav, uguen moda jastucima, i tu samo okaen. Lice bledo i mirno..." Uz taj zapisnik bile su dodate izjave nekoliko otmenih "prijateljica noi", koje su, po Tasinom zapisu "govorile sve najbolje o Branku... sa mnogo topline, kao finom, plemenitom oveku, ukratko kao o oveku koji je bio "fini gospodin" - i to posebno u pogledu galantnog plaanja usluga, kao i vraanja izvesnih manjih pozajmica koje bi mu rado davale". Po svoj prilici, zbog tih izjava islednik je iskljuio prisutne roditelje, iznosi pretpostavku Mladenovi, potom poteno ukazujui na svoje propuste: "Pre svega, odmah mi se uinilo da je istraga zavrena veoma brzo, da ne kaem smandrljana, bez traenja svedoka, bez ozbiljnog ispitivanja gde je i s kim Branko bio u toku te noi. Poslednja veera Pesnikinja Dobrila Nikoli, ispriala je, na primer, da je s Brankom bila te veeri do jedanaest sati, da je s njim imala dogovor da sledeeg jutra zajedno vozom krenu za Beograd... Nije bilo ni izjava Zvonimira Goloba i Irene Vrkljan, niti bilo kog hrvatskog knjievnika..." Da apsurd bude jo vei, u islednikom zapisniku nije izvreno ni sasluanje Brankove gazdarice kako bi rekla imena njegovih posetilaca, navodno "prijatelja iz Beograda", sa kojima je otiao iz stana da se nikad ne vrati.

62

Branko Miljkovi ubijeni pesnik (32)

Bio ponosan to je Srbin

esto je imao obiaj da, pod dejstvom alkohola, ispoljava nacionalni ponos Uz pozdrav, Branko je dodao jo dva rada: "Poalji mi Vaskovu adresu. eleo bih da vam piem, kad imam vremena". S takvom porukom, oigledno je da se pesnik ne ubija, on je uvek znao da prkosi nedaama i da se iskupi za ranije "grehove" novim, jo boljim stihovima, to je najbliim i obeavao.
Po Mladenovievom pisanju, iz "konteksta ovih Brankovih reenica jasno je da je on raskrstio ne sa ivotom kao takvim, nego sa ranijim pretpostavljenim zabludama", to najbolje svedoe rukopisi novih, zapoetih pesama u zelenoj fascikli naenoj na njegovom radnom stolu u iznajmljenoj sobi, na adresi Bjankijeva 11. Povodom kritikih Mladenovievih primedbi, Petar Dadi u lanku Pravo izbora, oigledno pokoleban u vezi sa svojim ranijim stavom, odnosno uverenjem da je Branko izvrio samoubistvo, donekle sve to sagledava u drugaijem svetlu: "Ne iskljuujem ni mogunost ubistva. Ali takva teza zahteva trezvenu i objektivno prouenu argumentaciju... U poslednje vreme javnosti su predoeni i novi, dosad nepoznati detalji vezani za Brankove poslednje asove. Valja ih paljivo i nepristrasno ispitati, ali ne da bi se optuivao neko ko moda to ne zasluuje, nego istine radi i zadovoljenja pravde..." (Knjievne novine, 15. februar 1994). Detaljno, studiozno i analitiki razmatrajui Brankov tragini sluaj, Tasa Mladenovi izvodi pretpostavku s kojom bi se autor ove knjige najvie sloio: "Branko je esto imao obiaj da, pod dejstvom alkohola ali i bez njega, ispoljava svoj nacionalistiki ponos to je Srbin i to pripada srpskom narodu. Skretao sam mu panju i molio da strogo pazi u kom i kakvom drutvu to moe da kae, a u kome ne sme. Nije iskljueno da je, tog svog poslednjeg dana i te svoje poslednje noi, dao neku takvu izjavu i da je, zbog toga platio glavom. Ubistvo su mogli da izvre i ljudi iz zagrebakog podzemlja, dakle ljudi bez neke sasvim odreene politike fizionomije i politikog opredeljenja. Virus frankovluka trajao je ve jedan i po vek, naalost, naao svoje mesto u dui mnogih hrvatskih takozvanih obinih ljudi, briljivo negovan od jednog dela intelektualne elite. Najnoviji dogaaji u Hrvatskoj, obnavljanje genocida i nikakvim moralnim obzirima omeena svirepa borba koju su poveli protiv svega to je srpsko, uveravao me je definitivno da Branko Miljkovi nije samoubica, ve da je muki ubijen! Tvrdnja da je digao ruku na sebe zbog jedne ene u koju se bio zaljubio i koja ga je napustila, po mom dubokom uverenju, nema realnog osnova..." (Tanasije Mladenovi: Usputne skice za portrete, 1993). Slino miljenje o pesnikovoj likvidaciji iskazao mi je i Brankov pobratim dr Laza Tomaevi, istiui u jednom razgovoru: - S obzirom na to da sam i lino, tokom ranijih godina, prisustvovao Brankovom naglom, neodmerenom reagovanju, naroito ako je bio pod dejstvom alkohola, smatram, kao i niz njegovih poznanika, da je Mladenovievo razmiljanje o tom naalost do ovih dana nerazjanjenom ubistvu sasvim opravdano. Ali, ako je do toga dolo, odnosno ako se Branko zbog ovog patriotizma u periferijskoj zagrebakoj kafani potukao sa nekim ustakim privrenikom, onda je to bila politika likvidacija. Naravno da islednici onda zatiru sve bitne dokaze i tragove za razjanjenje jer su u slubi vlasti. Moda su taj gnusan zloin izvrili i plaenici, te ubice za novac su danas u velikoj modi. I Mladenovi napominje da su, po svoj prilici, za to ubistvo bili angaovani "ljudi iz zagrebakog

63

podzemlja", koji su se, inae, okupljali u toj periferijskoj kafani na zlom glasu, tako da je, kau, i policija izbegavala i imala kao takvu obeleenu na svojoj mapi. Meutim, po kasnijem verodostojnom svedoenju pesnikinje Dobrile Nikoli, mogla se desiti i reimska likvidacija od strane titoistike vlasti, i to ne samo zbog pesnikovog odricanja od svog dela, meu kojima se nalazila slavopojka Brozu u poeziji i prozi, nego se to odigralo i u vezi sa Brankovim razoarenjem u reim koji mu nije omoguio uslove za pristojan ivot. Inae, moje je miljenje da Branko nikad nije bio sklon stvarnim samoubilakim namerama, ni po mentalitetu, ni po psihikoj strukturi, a pogotovo to je uvek teio ka napretku u karijeri i jo veoj pesnikoj slavi. ak je zbog tih osobina postao naklonjen reimu kojem nije iskreno verovao niti se s nepravdama mirio. To moje miljenje potkrepljuju injenice da je Branko imao izrazito samoljubiv karakter. A poznato je da je radi reklamiranja svoje poezije i boemstva uz konzumiranje alkohola pravio skandale o kojima se mnogo govorilo. To zatvara krug gorke istine da Branko ni u snovima nije stvarno pomiljao da sebi oduzme ivot. Ono to mislim, a ak sam u to siguran, da su ubice imale dovoljno materijala za svoj alibi, ne samo zbog njegove izrazito pesimistine poezije, nego koristei Brankov zaokupljen duh fenomenom smrti u cilju njegovog razjanjenja, te su sve te okolnosti sjajno iskoristili za svoje perfidno opravdanje. Seam se da je Branko razmiljajui na temu raanja i smrti rado citirao dve Sartrove misli: "Ceo ivot je smrt. Lagano umiranje", i "ivot poinje s onu stranu oaja". Na te teme znao je Branko beskrajno da lamentira pozivajui u pomo i omiljene drevne filozofe osuujui samoubistvo kao kukavan in istiui da ovek pri pameti nikad nije u stanju da na sebe podigne ruku vrei suicid. Na temu pesnikovog ubistva ili samoubistva objavljeno je mnogo protivurenih izjava i napisa, ak i nekoliko psihijatrijskih studija, koje se svode samo na pretpostavke dok nas prilikom pokuaja rasvetljavanja te enigme ili "raomonijade" vie interesuju dokumentovana, strana dogaanja.

64

Branko Miljkovi ubijeni pesnik (33)

Vlast zabranila irenje istrage

Komunistikim vlastima odgovaralo da se ne istrauje misteriozna smrt srpskog pesnika u Zagrebu U cilju otkrivanja zakulisnih dogaanja i prave istine, nikad ne prihvativi zvaninu verziju o Brankovoj smrti, zajedno sa njegovim bratom Dragiom, nastavio sam dalja traganja. Pri tom nadleni drali su se one poznate Sokratove sentence "Znam da nita ne znam", dok je knjievnik Tasa Mladenovi imao hrabrosti da doprinese bliem rasvetljavanju tog sluaja 1991. godine prilikom svoje TV emisije Portret po seanju, koja je uzbudila ondanju javnost naroito tvrdnjom da je posredi politiko ubistvo.
Poput svojih roditelja i Brankov brat Dragia, koji je radio u Skuptini grada Beograda, nikada nije mogao da prihvati zvaninu verziju istrage pa bi me poseivao u redakciji "Politike" ili u stanu iznosei nove, vredne panje, pojedinosti. Istovremeno, on je uz moju pomo prikupljao grau posveenu tom traginom sluaju. Neverni prijatelji Povodom tridesetogodinjice Brankove smrti objavio je zbornik Glas prijatelja, koji sainjavaju pesme posveene njegovom bratu. Veoma drueljubiv, plemenitog ponaanja Dragia je sve Brankove privrenike i likom podseao na brata, i kad su ga poseivali na radnom mestu, bilo mu je drago, pozivao na ast u Klubu Skuptine grada gde su uz kafu i koju aicu pia obnavljali uspomene koje su mu esto bila podloga za dalja istraivanja, i da ga smrt u leto 1993. godine nije pokosila verujem da bi napisao najbolju monografiju o bratovom ivotu i stradanju. "A stalno je odlagao pisanje - kae njegova supruga Ana - nije ni slutio koliko e brzo otii..." Posebno mi je Dragia isticao da su im zvaninici zabranili da zahtevaju proirenje istrage obeavajui da e kad dou "bolja vremena" to sve ponovo "ispitati" to se nije desilo. Po Dragiinom kazivanju, razoarani Branko mu se jednom prilikom poalio na izvesne svoje zavidljive prijatelje: "Burazeru, ako ovako nastavim da piem uz sve mogue pohvale kritike, bojim se da u izgubiti svoje prijatelje. Jer, naalost sa svakim mojih uspehom prijatelja je sve manje, a Salijerija vie..." To nije bila njegova paranoja, priao je Dragia, i da nije mogao vie da veruje uima i oima kako su se prema Branku poeli ponaati takorei do jue nerazdvojni neki zemljaci i prijatelji. - Bilo je, to i u jo nekim sluajevima kod onih koji su postigavi uspeh u javnosti na neki nain trali, poput Branka, iznad nae letargine, umale, birokratizovane sredine - rekao mi je Dragia ne skrivajui svoje ogorenje. - Seam se da je po povratku sa prijema u Skuptini grada, potpuno trezan, doao Branko kui, i pred nama, ukuanima, izraavajui svoju ljutnju bacio povelju i kovertu s novanim iznosom, rekavi da mu to nije bilo potrebno, jer je tamo na sveanosti u Starom dvoru uo svakojaka, glupa ogovaranja. Pri tim runim opadanjima bila je spominjana ak i ministarka za kulturu, koja je, dodue, veoma cenila njegovu poeziju i sa kojom je bio samo u srdanom prijateljskom

65

odnosu, ne padajui mu na pamet da je iskoristi u postelji, poput nekolicine naih poznatih umetnika. Da jeste, sigurno da bi poput tih "donuana" odmah povoljno reio stambeno i radno pitanje, a ne bi za to konkurisao u tri republike, i na kraju otiao u Zagreb. Uzdrhtalog glasa Dragia mi je poverio svoje iznenaenje kada mu je u zagrebakom SUP-u, posle razgledanja islednikgo dosijea, bilo zabranjeno da kopira fotografiju sa obeenim Brankom o nisku vrbovu granu u kleeem poloaju kaj ubrita. A tu istu fotografiju drao je na svom radnom stolu pesnik Zvonimir Golob koji je ranije priao jednu verziju Tasi Mladenoviu, a potom 4. juna 1988. godine drugu elei da obesnai sumnje u pesnikovo samoubistvo. - Taj modernistiki pesnik, vajni Brankov prijatelj, na perfidan nain pokuao je da ospori nove injenice iznete u naoj tampi u vezi sa nasilnom smru mog brata - priao mi je Dragia. Kao tipian sluga hrvatske politike vrhuke, on je preuzeo, posle skoro tri decenije, na sebe ulogu policijskog istraitelja iznosei u svojim lanicama neistine: da Brankov le nije osvanuo na "smetlitu", da on nije visio na tankoj grani vrbe koju smo fotografisali nego na sasvim drugom, debljem stablu za koje, toboe, nismo znali, pa je ak negirao izjave komija svedoka povodom vike i zapomaganja rtve te stravine noi. itajui Golubov tekst objavljen u Vjesniku od 18. juna 1988. godine i poredei njegove ranije izjave, svako e se uveriti u tanost Dragiinih tvrdnji. Bio trezan Meutim, u drugom delu istog napisa Golob iznosi i injenice koje idu u prilog sumnji o Brankovom smaknuu, jer on pie da je pesnik oko podneva doao u Klub knjievnika veoma raspoloen jer se u izdavakom preduzeu Zora upravo dogovorio da uz pristojan honorar napie veu studiju o knjievnom delu Tina Ujevia. "Bio je trijezan - istie Golob - govorio da vie ne pije, jer ne eli da alkohol odluuje o njegovoj sudbini. Pruao je ruke ivotu, ne smeri... "Dalje, Golob tvrdi da se sa Brankom rastao oko 17. sati na Trgu Republike i da je on odbio njegovu ponudu da ga autom odveze kui rekavi da e radije proetati.

66

Branko Miljkovi ubijeni pesnik (34)

Ksaverska nona drama

Poslednju no Branko je proveo u Kazalinoj kavani u Zagrebu Saznali smo kasnije da je putem sreo nekog pijanca, kome ovde ne elim spomenuti ime, a ovaj ga je gotovo prisilio da s njim neto popije" - zavrava Golob svoja seanja opet nagovetavajui izgovor za pesnikov kraj iste noi: "Za prvom aom slijedila je druga, promenila su nekoliko lokala, oko 23 sata vien je poslednji put u Kazalinoj kavani. zatim se uputio ka Ksaveru..."
Tajanstveni pijanac Zanimljivo je da Golob skriva ime tog "pijanca", a i ne navodi otkud zna dalje Brankovo kretanje i ponaanje kada su se rastali pre vie sati, osim ako ga nije tajno pratio kao policijski dounik. Da je taj Golobov iskaz netaan, postoje druga izvornija svedoenja. A Dragii je bilo sumnjivo i kasnije uklanjanje svedoka Brankove tragine noi, tako da je nestao ovek iz komiluka koji je uo zapomaganje dok je njegov sin tvrdio suprotno. On je u vreme Brankove ksaverske drame bio jo dete, govorio mi je Dragia, pa je u to vreme sigurno spavao, a posle nekoliko decenija imao je obraza da bez stida sebe uteruje u la tvrdei da je te noi u Jandrievoj ulici vladala tiina. A kako su potovaoci Brankove poezije povremeno poseivali to kobno drvo - svedoanstvo i ostavljali cvee, hrvatske vlasti su ga, kau, posekle "zbog starosti". Kao da mlada vrba ne moe da opstane i itav vek... - Kako je moj brat bio prema roditeljima veoma paljiv i iskren, istie Dragia, smatram da bi sigurno da je svojevoljno odluio da sebi oduzme ivot, ostavio makar najkrau pismenu poruku. A o tome nije bilo nikakvog ni usmenog nagovetaja, nego je od mene u to vreme traio da mu hitno poaljem jo neka neophodna dokumenta radi zasnivanja radnog odnosa, to sam i uinio. Zar se ubija ovek koji pun elana radi na novoj zbirci pesama, dogovara se u izdavakoj kui za studiju o Ujeviu, trai od kue dokumenta? To je sve apsurdno... Da je Dragia u svojim razmatranja u pravu, uverio sam se koju nedelju ranije i lino razgovarajui s Brankom u Kazalinoj kavani, gde nije bilo ni nagovetaja o suicidnoj nameri. Meutim, pored ostalog, ostalog mi je nejasno pitanje ko su bila ta dva Beograanina, koji su, po kazivanju pesnikove gazdarice, te veeri posetili Branka i sa njima otili iz Bjankijeve 11. Tek nekoliko godina kasnije, najpotpuniju sliku Brankovog stradanja u traginoj noi dala je njegova prijateljica - pesnikinja Dobrila Nikoli. Ta lepukasta, simpatina i inteligentna devojka, koja je Branka upoznala jo za vreme studija u Beogradu, a viala se sa njim boravei kod svog vernika u Zagrebu, iako je bila kljuni svedok, zaudo, nije od istraitelja uopte ni pozivana radi sasluanja. A ak kada se potom sama ponudila da svedoi o tragediji nadleni policijski, organi su je odbili. To nije za uenje jer je i Tasa Mladenovi jasno ukazao na aljkavost i nemarnost prilikom istranog postupka u sluaju Brankove nasilne smrti po odlasku u kafanu na zagrebakoj periferiji. Igrom ivotnih okolnosti, odsustvujui izvesno vreme izvan zemlje, jer je diplomirala na slavistikom odseku Univerziteta u Beu, Dobrila Nikoli ivei s porodicom u Velikoj Plani, javila se, najpre, pismom Brankovim roditeljima, ali kako joj nisu odgovorili, po svoj prilici mislei da e uti jo jednu novu verziju prie o sinovljevom nestanku, kao to se to ve godinama deavalo, ona se obratila poznaniku svog oca tasi Mladenoviu .

67

Taj susret e dogodio u Francuskoj 7, u redakciji Knjievnih novina, dok je Tasa upoznao Dobrilu sa Brankovim bratom. Neto kasnije o znaaju Dobrilinih kazivanja upozorio me je Dragia, omoguivi joj da u nekoliko listova iznese svoju verziju dogaanja, a potom i susret sa mnom u Klubu Skuptine grada Beograda, gde sam zabeleio njene odgovore na moja pitanja. Bila je dosta zaokupljena svojim knjievnim ambicijama, objavila slabo zapaene zbirke pesama i dva kraa romana. Dobrilina ispovest Tada ve razvedena Dobrila je bila ponosna na svoja dva sina, dok je seajui se druenja sa Brankom isticala njihovo veliko prijateljstvo i aljenje zbog njegove prerane smrti. Govorei svoju ispovest bila je veoma nervozna, iznosei dogaanja esto nepovezana i repko reda, ali prilikom sledeih susreta ta u osnovi "raomonska" pria na kraju dobijala je sve potpuniju i realniju verziju, a da bih to postigao bilo je potrebno da poput majstora za mozaik strpljivo postavljam raznobojne kamenie u uoblienu celinu to sam se trudio da postignem. - Prvi put sam upoznala Branka oktobra 1959. godine u redakciji Knjievnih novina, kada sam dola kod knjievnika Tase Mladenovia da ga zamolim da pomogne uhapenom mom ocu, svom ratnom drugu i zemljaku.

68

Branko Miljkovi ubijeni pesnik (35)

Krlea ga nije voleo

I Andri i Crnjanski i Vladan Desnica beali su iz Zagreba zbog Krlee Od uzbuenja zbog nedunog oevog stradanja podrhtavale su mi ruke i umalo da mi ispadne tacna s kafom je priskoivi Branko pridrao, a potom smo zajedno ili u Rankoviev kabinete. Tamo se ispreio neki birokrata, a Branko je prekinuo njegova nagaanja zahtevajui da mi se izda dozvola za posetu ocu to je i uinjeno, sea se Dobrila Nikoli.
Branko je ne samo imenom, nego i pojavom, pogotovo svojim prianjem privlaio panju, oduevljavao sve oko sebe. Bio je mudar i otresit, znao je uvek ta hoe. Dodue, znao je ponekad da napravi i neoekivani incident, da izaziva, ali kad prekardai, umeo je i da se izvini. Bio ljut na Davia Studirajui, najpre, istoriju umetnosti na Beogradskom univerzitetu, stanovala sam u Vasinoj ulici, sprat vie od karikaturiste Zuke Dumhura, gde me je Branko poseivao da bismo vodili razgovore o literaturi kao i u Bezistanu i Studentu u Balkanskoj ulici. Priao mi je da je jo od detinjstva bio pod presijom smrti gledajui stravinu ele-kulu kao i tokom rata preklane Srbe, svoje zemljake. To ga je, kasnije, inspirisalo da razmilja i pie o smrti dok je Branko bio sam okrenut ivotnim radostima. Voleo je rodoljubivu poeziju koju je s velikim uspehom i sam pisao, dok je jednom vodio u Manasiju. Nisam kod njega nikad primetio da je toliko okupiran fenomenom smrti, kako to esto piu dananji kritiari, mada smo o toj temi ponekad razgovarali pominjui razna filozofska gledita. Seam se da je povodom moje primedbe da su razlozi dovoljni za ivot isti tako dovoljni i za smrt, Branko kratko odgovorio: "Bolje, preokreni tu misao". Nije mi se dopalo to silno ogovaranje kad je Branko zaslueno dobio Oktobarsku nagradu, dok je posebno bio ozlojeen na Davia, koji mu je preko svojih pulena predoio da je nepoeljan u Beogradu. Slino mu je poruio i Krlea, kada se obreo u Zagrebu, videvi ga u hotelu Esplanada gde je najpre odseo, a mi smo se tamo druili. On je Krleu cenio, isticao da je, iako samo sa vojnom kolom, zahvaljujui radu, talentu i velikoj inteligenciji, svojim znaajnim knjievnim delima pretekao mnoge nae najumnije ljude. Ali, ne verujem da je Brozov miljenik Krlea tako lepo mislio i o Branku jer nije trpeo darovite konkurente, pa su tako jo ranije iz Zagreba morali otii i Andri, i Crnjanski, dok ni Vladanu Desnici nije decenijama pruao ansu iako je veliki pisac, samo zato to je Srbin. Kako je Krlea, radi askanja, voleo da svrati u Palas ili u Esplanadu, rado mu se Branko pridruivao i ponekad uspeno suprotstavljao prilikom rasprava o raznim pitanjima. To se, izgleda, Krlei u poetku i svidelo, ali jednom prilikom, kada je Branko u kritici prevrio meru, on ga je u mom prisustvu provocirao pitanjem: "Gospon' Branko, kad emo za Srbiju", Branko mu je odgovorio svojim pitanjem:" ta ete, vi, gospon' Krlea sa mnom u Srbiju?" "Pa, da je podijelimo" - glasio je Krlein cinian odgovor. Ovim, oigledno pozleen, ustajui od stola Branko mu je poruio: "Vama bi tamo pripalo samo neko zrnce peska ili koja letva koju moete poneti za Zagreb. Laku no, gospon'Krlea!"

69

Da je Brankovo ubistvo krajnje neosnovano i bez valjanih dokaza proglaeno samoubistvom, doprineo je, po miljenju Dobrile Nikoli, i njegov tobonji prijatelj Petar Dadi, koji se trudio da to postane tek pri kraju pesnikovog ivota kad je postigao veliki uspeh u poeziji. On je veoma pogreio to je uz svoju studiju o Brankovoj poeziji objavio ono pismo njemu upueno o neizmernoj ljubavi prema jednoj poznatoj eni zbog koje je morao da pobegne iz Beograda. Bila sam prisutna sa naim drutvom iz istog zafrkavanja rekavi: "Peri Dadiu e to moje pismo moda pomoi u ujdurmi koja se iri oko mene". I pri tome Branko se vragolasto osmehnuo uveren da e Dadi i njegova okolina to ozbiljno shvatiti. Prie o smrti Ali, naalost, to je sve uradio na sopstvenu tetu, jer nije mogao da predvidi tako brzi kraj. Tih dana u Beogradu neki zlonamernici su Branka unapred proglasili mrtvim, priali u Bezistanu da se on ubio, a dok smo se mi smejali njemu nije bilo prijatno pa mi je rekao: "Moda e to i uiniti, a ovo rekla-kazala je uvertira..." Upitana od Dragie da li bi taj iskaz dala i novinarima Dobrila je potvrdila i dodala da je o svemu prethodno razgovarala i sa Tasom Mladenoviem, koja je u vezi sa novim saznanjima promenio svoj stav povodom Brankovog traginog sluaja. Takoe, Dobrila je Dragii potvrdila da su traena dokumenta poslata iz Beograda preporueno potom stigla na Brankovu adresu, dok se on iznenada odluio da ve sutradan, ujutro, sa njom brzim vozom krenu za Beograd elei da zavri jo neke nezavrene poslove i vidi voljenog sinovca Gorana kao i ostale svoje najblie. - Trebalo je i ja tada da budem u Beogradu - nastavila je svoja seanja Dobrila. - Zbog tog puta smo se poslednjeg dana Brankovog ivota 11. februara nekoliko puta susreli .

70

Branko Miljkovi ubijeni pesnik (36)

Izuavao Brozovo poreklo

Branko se puno zanimao i prouavao u ono vreme opasne studije posveene otkrivanju Brozovog porekla pomou govora Tog dana doao je kod mene alei se da je premoren od stvaralakog rada predloivi mi tog popodneva dok smo dole, u restoranu pili limunadu, da ode kod eleznike stanice i nabavi vozne karte za jutarnji odlazak. Po dogovoru saekala sam Branka u svojoj podstanarskoj sobici.
Stigao je oko 20.30 sati do mene zamolivi me da ga priekam i da e doi neto kasnije, a ako ne stigne doi e po mene njegov prijatelj - slikar Saa Nikolajevi da m svojim kolima odveze do mesta gde emo se nai . Jer, morao je u meuvremenu da u svojoj podstanarskoj sobi doeka neke najavljene poznanike iz Beograda za koje nije pokazivao naroito interesovanje da mi ih nije ni predstavio. Kobno zanimanje Pri tom je istakao da iste veeri pred put mora da ode u kafanu Lijepa mlinarica na zagrebakoj periferiji, gde ga oekuje neko drutvo pa je izrazio elju da ga tamo pratim. priznao mi je da tamo treba da preda separate sa lingvistikim studijama koje je tih dana itao i prouavao. U tim studijama raspravljalo se o poreklu govora predsednika Josipa Broza. Te naune rasprave s analizama Titovog osobenog, izmeanog govora s asocijacijama na ruski, austrijski i nemaki jezik ili izgovor, koje mi je Branko pokazao, imao je u depu onog kobnog dana pod naslovom Lingvistika studija jezika koji sme slui Josip Broz i Analiza sadrajnosti i muzike vrednosti pesama koje su posveene Brozu. Kao veoma radoznao istraivaki duh, Branko se puno zanimao i prouavao u ono vreme te opasne studije posveene otkrivanju Brozovog porekla pomou govora pa ga je,pored odricanja od svog knjievnog dela u kome je bila i tada najbolja pesma o Titu, i to moda stajalo glave. Inae, ti rukopisi su tada kruili kod zagrebakih intelektualaca. Smatrajui da se tih separata treba to pre da oslobodi jer ih je bilo opasno drati kod sebe, pitala sam Branka ko su ti ljudi kojima treba da ih te veeri preda. Odgovorio je - "mafijai", ne znam da li u ali ili zbilji. Ostavio mi ih je da ih pregledam te veeri dok se ne naemo i seam se da sam na jednoj u zaglavlju nacrtala violinski klju. Kasnije, posle tragedije tu studiju sa tim mojim crteima videla sam na islednikovom stolu, ali me on nije hteo ni sasluati... Pod dogovoru, do mesta naeg susreta u Ksaveru dovezao me je Brankov drug - slikar Saa Nikolajevi, koji je malo zakasnio. Bilo je zimsko, tmurno vee, Branko se ljutio zbog kanjenja pa je urnim koracima pohitao ka toj kafani, a ja sam ga jedva sustizala. Stigavi do osvetljenog ulaza u tu kafanu dok je okolo carovao mrkli mrak, Branko mi je rekao da ga tu priekam petnaestak minuta, obeavajui da e me potom voditi na kolae u Esplanadu, a zatim, kao da je neto predoseao, dao mi je dve vozne karte za sutranji put, gramofonske ploe s kompozicijama ajkovskog poklonjene od nekog pristiglog Rusa, Heseovu knjigu "Igra staklenih perli" i "Veernji list". Pored lingvistikih separata, znam da je Branko imao kod sebe jo pregrt najnovijih pesama u rukopisu. Istovremeno sa Brankovim ulaskom u kafanu "Lijepa mlinarica", tu je pristigao

71

automobil iz kojeg je izalo nekoliko ljudi. Oni su uli u kafanu dok je ofer snano zalupio vrata od kola za sobom pa im se pridruio... Dobri momak ua Iz kafane sputenih zastora na prozorima dopirala je galama. Stajala sam kraj oblinjeg drveta dok su, odjednom iz mraka, izronile preda mnom dve spodobe, neki pijani mladii. Zadrhtala sam do straha kada mi je jedan od njih priao i unosei mi se u lice, podrugljivim glasom, rekao: "Gospodina, sigurno eka srpskog pjesnika? On e noas ukenjat, a daj da mi vodimo ljubav utroje!" Bila sam prosto ukoena od straha, glas mi se oduzeo, mislila sam da sam gotova, ali sreom da se nedaleko nalazio moj poznanik, jedan divan mladi, potenjaina zvani ua "Probisvet", a taj nadimak mu je dat od milja, iz ale. On je veoma cenio i voleo Branka koji bi ga, ponekad, astio u kafani piem dok nam se alio da nae vlasti stalno odlau da mu izdaju paso da bi otiao majci koja je ivela u Americi. On je krenuo ka tim bezobzirnim, primitivnim pijancima s psovkom i ispruenom pesnicom dok su oni pobegli u mrak...

72

Branko Miljkovi ubijeni pesnik (37)

Ubi li ga prejaka re

Branka su prethodno usmrtili iza kafane i dovukli do drveta na koje je obeen Kako Branko nije izlazio iz kafane ve due vremena, dok ua nije hteo tamo da ue da bi ga pozvao jer je nekome bio duan, nita mi drugo nije preostalo nego da iz javne govornice pozovem svog stanodavca ika Stevu, koji je za kratko vreme stigao kolima. Uli smo tada zajedno u kafanu, ona je bila puna gostiju, ali Branka tamo nije bilo. Neke pijane protuve su nam se kezile i meni podsmevale, tako da sam sa ika- Stevom odmah izala napolje.
Sedei u kolima ekali smo Branka jo pola sata, pomislila sam da se moda nismo mimoili kada sam, praena uom, telefonirala iz pote. Prekorevajui me to sam se uopte usudila po noi da dolazim u ovaj kraj na zlom glasu po kriminalcima i prostitutkama, ika Steva me je potom odvezao u stan. Tek onda sam se dosetila ta su verovatno o meni mislili ona dva pripita tipa sa bezobraznim predlogom jednog od njih. Pa da, tu su kaj drvea deurale prostitutke... Ali, te veeri nisam primetila nijednu, moda nije bilo jo vreme za njihovo deurstvo? "Ubie gospona" Nisam mogla ni da trenem te noi mislei na Branka, pitajui se da mu se nije dogodila kakva neprijatnost, a u zoru je zazvonio telefon i ula sam uzbueni uin glas: - Doite odmah, neto se strano dogodilo. Ubili su gospon' Banka! Nisam mogla da poverujem u to to sam ula, brzo sam se obukla i tamo stigla ispred istranih organa. Bio je to tuan, nezaboravan prizor. Ugledala sam Branka vezanog za tanku granu vrbe u poloaju kao da spava. Imao je natuen svoj crni eir na glavi. Ubice su mu ga tamo stavile egaei se sa rtvom. Tu je bio i ua, uzbuen kao i ja dok mi je govorio: "Otuda su ga prenijeli, otuda. Evo, njihovih tragova u snijegu" - i pokazivao je na prostor prema kafani. Tu se naao i prvi sused iz Jandrieve ulice koji je poput nas bio potresen, iskreno govorei kako se te noi ula vika i jauci oko te kafane. To je, kae, potrajalo, ali on nije smeo izai iz kue. Bilo je dosta tragova u snegu oko obeenog Branka. Videla sam i prugu od njegovih nogu koje su vuene od te proklete kafane, odnosno sa mesta gde je ubijen. Onesvestila sam se. Posle sam istrazi ponudila Brankove stvari i htela da dam izjavu. Rekli su mi da je istraga zavrena i da se radi o nesrenom sluaju... Suznih oiju koje je brisala krajikom maramice, oigledno potresena svojim priseanjima na tu kobnu no, Dobrila je jo dodala: - Zamislite, bilo je oigledno da su Branka prethodno ubili iza kafane i dovukli do tog drveta na koje je obeen tankim kaiem dok je kleao kraj ubrita. Zamislite samo, tako divan ovek, izvanredno produhovljen, ist i uvek doteran kao pravi gospodin, na princ pesnika u najboljem ivotnom dobu na kom ogavnom mestu je osvanuo mrtav. Upravo, pored ksaverskog, ulinog ubrita. To je strano poniavajue i neoveno ta su ti monstruozni zloinci uradili da bi potom veto prikrili sve tragove. Svedoci ute Niko posle nije pred istranim organima smeo da ponovi nonu priu o stravinim kricima i vapajima rtve. To se nije usudio ak ni Brankov prijatelj ua. Prilikom prve izjave, on je tvrdio da su pristigla kola te noi bila beogradske registracije, a potom je izbegao dalje

73

svedoenje jer su mu nadleni obeali da e za utanje o zlodelu dobiti dotle uskraeni paso da otputuje majci u SAD. To mi je i on iskreno priznao izvinjavajui se to nije u mogunosti dalje da svedoi. Ni komija, kome je oigledno zapreeno, nije vie smeo da ponovi ranije svedoenje pred Brankovim roditeljima, bratom i Tasom Mladenoviem, o tamonjoj nonoj guvi i stravinoj vici kraj te proklete kafane kad su, oigledno, delovali egzekutori. Kao da se sve zaverilo protiv istine i pravde u sluaju veto reiranog Brankovog smaknua. I ja sam due vreme bila prinuena na utanje, ali smatrajui da dolazi pogodnije vreme za razotkrivanje surovosti totalitarnog reima, reila sam da progovorim. Princ pesnika Tu je kraj ivotne prie o smrti princa pesnika nae generacije Branka Miljkovia, koji je vizionarski jo ranije napisao sopstvenu presudu epitafom uklesanim na njegovoj nadgrobnoj ploi a koji glasi "Ubi me prejaka re". Vreme leti, napisao sam na poetku ove knjige prekorevajui i sebe to sam toliko odlagao da konano napiem istinu o Brankovom burnom ivotu i traginom kraju. Sve je to, dodue, pre etiri decenije prohujalo sa vihorom, nestali su s ovog sveta Brankovi najblii, osim snaje Ane i njene dece i unuka, ali nastavlja ivot pesnikova volebna re. Radi skrivanja dokaza odavno je poseeno i ono tankovito stablo na rubu Ksaverske ume, nestali su svedoci tog oigledno politikog ubistva u vremenu kada se na to nije smelo ni pomisliti, a kamoli napisati istina. Ali, Branko nije bio zaboravljen jer susedi u Ksaveru priaju da je na mestu pesnikove tragedije pokraj ubrita, dok stablo nije bilo poseeno, povremeno osvitao pokoji buket cvea. Verovatno, stavljen tamo od potovaoca Bankove poezije. Ali, likvidatori nisu eleli da se na mestu njihovog zloina stvara nikakav kult i zato su tamo umesto poseene vrbe stavili veu drvenu tablu s krupno napisanim reima upozorenja: "Zabranjeno za pse, Srbe i Cigane."

74