Edrijen Ri Iseci iz albuma jedne snahe

1. Ti, nekad lepotica iz rivporta, sa kosom bojenom kanom, tenom poput breskvinog cveta jo ima haljine iz tog vremena, i svira openov preludij koji Korto zove: Slatke uspomene plutaju poput parfema kroz memoriju. Tvoj um sada, modlom za svadbeni kola oblikovan oteao od beskorisnog iskustva, obogaen sumnjom, glasinama, fantazijom mrvi se pod otricom noa puke injenice. U cvetu tvoje mladosti. Nervozna, ljutitog pogleda, tvoja ki brie ajne kaiice, na drugi nain odrasta.

2. Dok s treskom lonie za kafu u sudoperu sputa uje kako aneli je kude, utom baca pogled preko urednih vrtova ka blatom uprskanom nebu. Tek nedelju dana nakon to su Oni rekli: Nemoj imati strpljenja Sledei put bilo je: Budi nezasita. Potom: Spaavaj se: druge ne moe spasiti. Ponekad bi pustila da joj mlaz vrele vode opari ruku, upaljena ibica palac oprlji, ili bi ruku nad mlaznicom ajnika stavila tano iznad oblaka pare. Verovatno su oni aneli, im je vie nita ne boli, sem praine to joj svakog jutra u oi ulee.

3. Mislea ena s nakazama spava. Kljun to je stee, ona postaje. A Priroda,

izletela iz poklopca, jo ugodan uzavreo kotao vremena i obiaja prepun je kojetarija: plesnivog narandinog cvea, enskih pilula, gnusnih grudi Budike1 pod pljosnatim lisiijim glavama i orhidejama. Dve muki zgodne ene, u estokoj svai, svaka je ponosna, prodorna, okretna, ujem im vrisak preko sre i grnarije kao Furije koje je plen saterao u oak: Dokaz ad feminam, sve stare noeve to zarae u mojim leima, u tvoja ih zarivam, ma semblable, ma soeur !

4. Previe dobro poznaju jedna drugu: njihovi darovi nisu puko oploenje, ve trn, prut dobro zaotren nagovetajem prezira . . . ita u pauzi dok eka da se pegla zagreje, pie Moj je ivot zapeta puka u toj Amherstskoj ostavi dok se pekmez kuva i vri ili, ee, elinih oiju, kljunasta i reena kao ptica prainu isti sa ega-sve-ne svakog boijeg dana.

5. Dulce ridens, dulce loquens, ona brije svoje noge dok ne zasjaje kao skamenjena kljova mamuta.

6. Kad uz svoju lautu Korina peva ni rei ni muzika nisu njene, samo duga kosa to joj pada preko obraza, samo pesma svile preko njenih kolena i more prilagoeno sjaju oka.

Uspravna, nezadovoljna dok drhti pred nezakljuanim vratima, u kavezu svih kaveza, reci nam, ti ptico, ti tragina maino je li ovo fertilisante douleur? Prikovana ljubavlju, koja je za tebe jedina prirodna stvar, da li si ti bolje oblikovana da otima iz tajnih grobnica? Da li ti je Priroda pokazala svoje domainske knjige, snaho, one koje njeni sinovi nikad ne videe?

7. Imati u ovom nesigurnom svetu neko neotuivo mesto boravka od najveeg je znaaja tako je pisala ena, delom hrabra, delom dobra koja se borila protiv onog to je delom razumela. Oko nje je par mukaraca htelo ili moglo vie, pa je ona obeleena kao goropad, kurva i grabljivica.

8. ,,Sve vi umirete u petnaestoj, ree Didro i postajete delom legenda, delom obiaj. Ipak, oi nejasno snevaju iza zatvorenih prozora zamagljenih parom. Krasno, sve to smo mogle biti sve to smo bile vatra, suze, pamet, ukus, muenika ambicija mea se poput uspomene na poreenu preljubu ta isceena i oputena nedra nae sredovenosti.

9. Ne da je dobro odraeno, nego da je uopte odraeno? Da, pomisli na nejednakosti. ili ih zauvek odbaci. Ovaj luksuz prerano zrelog deteta, dragocenog hroninog bolesnika Vremena bismo li, drage, napustile kad bismo mogle? Naa je teta bila naa unosna sluba: Puki nam talenat bee dovoljan da svetluca u fragmentima i grubim skicama.

Ne uzdiite vie, dame. Vreme je mukarac a u njegovim aama pie za ene. Zbunjene utivou, ujemo kako se naa osrednjost precenjuje, lenjost tumai kao odricanje zbrkana misao kao stilsko nagaanje, svaki na propust je oproten, zloin je samo naa suvie smela senka ili modla smesta slupana. A za to, tamnienje u samici, suzavac, eksplozivne naprave. Nekolicina kandidata za takvu poast.

10. Dakle, ona teko stie, ko bi bio tako nemilosrdan prema samoj sebi kao istorija. Vidim je kako uma punog, uz vetar grudi svoje uranja, kroz talase gleda svetlou obasjana, lepa bar kao neki deak ili helikopter, uspravna, jo pristie, njene divne lopatice vazduh teraju da ustukne ali njen prtljag nekad bez nade: isporuen je opipljiv na. sa engleskog prevela Ivana Maksi 1 Budika (? - c. 61.n.e.) (Budicca, Boudica, Boadicea, od keltskog bouda, "pobeda"), keltska kraljica ratnica sa prostora istone Britanije, poznata predvodnica ustanka (odmazde) protiv Rimljana. Edrijen Ri (Adrienne Rich) je amerika pesnikinja roena 1929. godine u Baltimoru (Merilend), u porodici intelektualaca. Diplomirala je na Redklif koledu, a potom bila predava na vie univerziteta meu kojima su Kolumbija, Harvard, Stanford i drugi. Objavila je dvadesetak knjiga pesama. Njenu prvu knjigu, Promena sveta (A Change of World, 1951), engleski pesnik Vistan Hju Odn je odabrao na konkursu za objavljivanje u prestinoj ediciji mladih pesnika Jejlskog univerziteta. Neke od njenih znaajnijih knjiga su: Rezai dijamanata i

druge pesme (The Diamond Cutters and Other Poems, 1955), Iseci iz albuma jedne snahe: pesme 1954-1962 (Snapshots of a daughter-in-law: poems, 1963), elja za promenom (The Will to Change, 1971), Dvadeset jedna ljubavna pesma (Twenty-one Love Poems, 1976), Tvoja rodna zemlja, tvoj ivot (Your Native Land, Your Life, 1986) i druge. Objavila je vie knjiga drutvene tematike, koje se uglavnom bave feminizmom i enskim pitanjem. Posle linog angamana u antiratnom pokretu tokom ezdesetih godina, pristupila je Pokretu za osloboenje ene i opredelila se kao lezbejka. Primila je vie knjievnih nagrada, izmeu ostalog i Nacionalnu nagradu za poeziju, koju je 1974. godine podelila sa Alenom Ginzbergom i koju je prihvatila u ime uutkanih ena.