Cinioci osiguranja su rizik , premija osiguranja , osigurani sluaj i sumu osiguranja. 1.

Rizik- je osnovni inilac bez ega osiguranje ne bi ni moglo postojati . U svin isbivbin ybaenju rizik je opasnost od nastanka ekonomski ili drutveno tetnog dogaaja koji podrazumneva osiguravaevu obavezu da nadoknadi tetu, odnosno isplati osiguranu svotu u skladu sa uslovima osiguranja. U ekonomskioj teoriji pojam rizika obu vata dve ravni! a" #erovatno$u nastupanja b" te%inu posledica nekog dogaaja &izik je dogaaj koji $e svojim nastupanjem izazvati tetu! po%ar, kraa, eksplozija.... U praksi, pod rizikom se podrazumeva i predment osiguranja kao npr, lice za koje je zakljueno osiguranje od posledica nesre$nog sluaja , zgrada osigurana od po%ara, brod i teret koji se prevozi itd. &izik mora biti mogu$ , ostvariv. ukoliko je njegovo deavanje neostvarivo, ne mo%e biti ni rizika ni osiguranja. 'jegovo nastupanje treba da izaziva ekonomsku ili drutvenu tetu , mora se desiti u budu$nosti . 'a veleini rizika utie ve$i broj inilaca, a to su ! ( vrsta opasnosti )po%ar, poplava, bolest, smrt" ( *iziko + te nika obele%ja predmeta osiguranja ) drvena zgrada, ..." ( vrednost predmeta osiguranja i iznos preuzete obaveze. ( du%ina trajanja osiguranja . mesto na kome se nalazi predmet osiguranja. ,vi i drugi inioci obu vataju se jednom vredno$u! -remijom osiguranja + to je vei rizik i premija e rasti. #eliina rizika iskazana premijom naje$e se ne odreuje pojedinano ve$ se meri statistiki za ve$u grupu opasnosti iste vreste na osnovu odreeni pokazatelja kao to su tete. Podela rizika 1. Subjektivni rizici )zavise od ovekovog ponaanja" odra%avaju uticaj oveka na ostvarenje osiguranog sluaja. ,n mo%e svojim postupcima i preduzimanjem zatitni mera spreiti uzrok koji izaziva tetu, ali mo%e i svojom nepa%njom ili namerno sam prouzrokovati ostvarenje opasnosti. Ukoliko je subjektivni riziik isuvie izra%en, osigurava $e odbiti zakljuenje ugovora. 2. Objektivni rizici ) na koje ovek ne mo%e da utie" ostvaruju ne samo bez ovekove volje , nego i po pravilu bez ikakve veze s njegovim delovanjem i ponaanjem. .a nji su najbolji primeri zemljotres, sua , oluja ili grad. 3. Stalni rizici su oni kod koji izgledi za ostvarivanje ostaju nepromenljivi tokom itavog trajanja osiguranja ) po%ar, grad,saobra$ajni udesi " 4. Promenljivi rizici . /od nji mogu$nosti za nji ovo deavanje opadaju ili rastu tokom trajanja osiguranja, ponekad i iz dana u dan. -romenljivosti rizika tipina je za ljude, ali i %ivotinje , motorna vozila.

5. isti rizici su oni koji podrazumevaju mogu$nost nastanka gubitka, ali ne i dobitka. &izici koji se uoiajeno osiguravaju predstavljaju iste rizike , ali naravno nisu ni svi isti rizici osigurljivi. 6. pekulativni rizici mogu proizvesti kako gubitak, tako i dobitak jer su povezani sa promenama cena i drugi kategorija koje prate poslovanje. ,vde spadaju poslovni rizici. 7. Opti rizici pogaaju celinu ili barem znaajan deo privrede, odnosno dr%ave. 8. Pojedinani rizici uglavnom utiu na pojedina lica tako da oni do izvesne meremogu da kontroliu, to ostavlja ve$i broj mogu$nosti tokom organizovanja procesa uprevljanja rizicima. 9. Neraspodeljivi rizici pogaaju sve ili gotovo sve ljude na isti nain i u isto vreme tako da se ne mogu rairiti na zajednicu rizika koja $e nji ovom raspodelom podeliti ukupni teret tete. 10. Raspodeljivi rizici se deavaju na pojedinim mestima i kod pojedini ljudi, odnosno preduze$a. 11. Nemerljivi rizici . -osebno obele%je nemerljivi opasnosti je nji ova gotovo potpuna neizvesnost. -rimer su poslovni rizici. 12. Merljivi rizici. ,sigurljivost rizika. -ostoji vie *aktora koji ograniavaju osigurljivost rizika, od koji su najva%niji slede$i ! #isina dodatka na premiju koja je odraz administrativni trokova i trokova kapitala osiguravaa. ,pte uzevi, to je ve$a visina dodatka to je manje pokri$e koje pru%a dato osiguranje. -si oloki azard ili ne at zbog postojanja osiguranja u smislu smanjenja namera osiguranika da preduzme zatitne mere. 'egativna selekcija u sluaju kada su vlasnici polisa bolje in*ormisani o oekivanim visinama odtetni za teva od osiguravaa. ,vo je posledica injanice da je veoma skupa detaljna klasi*ikacija osiguravaa, pa se ovaj problem se obino reava ogranienim pokri$em osiguranja i stalnim usaglaavanjem premije sa visinom odtetni za teva iz pret odnog perioda. Premija osi uranja 'ovana svota koju je ugovara osiguranja, odnosno osiguranik du%an platiti kao naknadu za obezbeenje osiguravaju$e zatite. U uslovima osiguranja nai osiguravaju$i organizacija premija se jednostavno oznaava kao iznos koji ugovara treba da plati za osiguranje. ,na, zapravo, predstavlja cenu rizika. 0zmeu rizika i premije osiguranja postoji veoma uska povezanost. #isina premije odreuje se prema prosenoj veliini rizika, ija se svaka promena mora iskazati u promeni premije. 1em toga, premija mora odgovarati riziku i u odreenom vremenskom razdoblju, to jest treba da je srazmerna du%ini odseka vremena u kome se pokriva rizik. Uva%avaju$i neto iri pristup, mo%e se kazati da je premija i cena osiguranja zbog toga to pored rizika na nju utiu i drugi inioci kao to su ! 1.svota osiguranja 2.trajanje osiguranja,

3. prinos koji se stie ulaganjem sredstava osiguranja, 4. trokovi osiguravanja i slino. .a osiguravaa premija osiguranja - bruto premija - predstavlja iznos sainjen iz vie delova s razliitom namenom )za naknadu teta, isplatu ugovoreni osigurani svota, za spreavanje teta, za pokri$e trokova". !onus malus -ravo na bonus ili boni*ikaciju , je pravo na sni%enu premiju u narednom periodu trajanja osiguranja, naje$e za naredni godinu dana, koliko je naje$e vremenska va%nost polisa osiguranja. /oliki je bonus i kako se stie tj. pod kojim uslovima, regulie se posebnim uslovima osiguranja koji su razliiti za pojedine grane, ali i vrste osiguranja.

"raniza -od *ranizom se podrazumeva ugovoreni iznos ue$a osiguranika u naknadi tete. U uslovima osiguranja se de*inie da ako je ugovoreno da osiguranik sam snosi jedan deo tete, tj. ako je predvien ugovoreni samopridr%aj ) *raniza" , naknada $e se , ako nastupi osigurani sluaj, utvrditi tako da na osiguranika otpada deo tete u visini ugovorenog samopridr%aja.. 5raniza se ne pretpostavlja, ve$ se mora ugovoriti. U zavisnosti od toga na koji nain osiguranik uestvuje u teti, postoje! 1. 0ntegralna ili celovita *raniza ) osiguranik snosi tetu u celini samo do odreenog ugovorenog apsolutnog iznosa, preko toga je u celini ssnosi osiguravaa" 2. ,dbitna *raniza ) osigurava uestvuje u naknadi samo ako je teta prela odreeni ugovoreni apsolutni iznos i to samo za deo koji pretie" 3. -roporcionalna ili postotna *raniza ) osigurava uestvuje uvek u odreenom postotku u teti 6 obaveza se obino ograniava zbog obe strane" #e$niki rezultat 789:;<=>9? @:A:B?C>, =?DE>FG> B?HIJ=8= 9? :KE:L >HM?NI <=?=8 > ;B?M>98 I ;:LJ:A8OI :L>@IB8A89IC?@ KBI<=A8 P ;B8GL> ;:L=:9? KA8 :QJ>G8 =?DE>FG:@ B?HIJ=8=8 % &'()*+ + ,'-./012+ !"#$ % &'$(!$ ) *"+%,% L? >HB8FIE8A8 =8G: <=: L? >HE:L J>GA>K>B8E>D <=?=8 I =?GIC:9 @:K>E> ;:K?J> L8 >HE:L:M R8G=IB>L8E? =?DE>FG? ;B?M>9? I =?GIC:9 @:K>E> > =8G: K:Q>9?E> >HE:L ;:ME:S> L8 1TT K8 Q> L? K:Q>: :K@:A8B89IC> ;:L=:=8G. U:K >HB8FIE8A8O8 =?GIC?@ =?DE>FG:@ B?HIJ=8=8 E? IH>M89I I :QH>B >L;J8C?E?, A?C L8M: J>GA>K>B8E? <=?=?. V8G:N? L? E? IH>M8 I :QH>B E8;J8C?E8, A?C L8M: R8G=IB>L8E8 ;B?M>98 W=:@8 9? H8 :L>@IB8A8F8 HE8F89E>9? I=ABK>=> A>L>EI - )./,0'.1 % &'$(!.1 ) *"+%,%, G:9> L? K:Q>98 G8K8 L? >HE:L M?B:K8AE>D <=?=8 ;:K?J> L8 >HE:L:M M?B:K8AE? =?DE>FG? ;B?M>9? > ;:ME:S> L8 1TT P=ABN?E> =?DE>FG> B?HIJ=8= 9? A8S8E > H8 :L>@IB8A8F8 > H8 :L>@IB8E>G8

 X8 :L>@IB8A8F8 9? =?DE>FG> B?HIJ=8= ;:A:YE>9> <=: 9? E>S>, I LA8G:M LJIF89I =B?Q8 K8 QIK? >L;:K 1TTZ. [L>@IB8A8F, KI@:B:FE: ;:LM8=B8E:, E? M:S? K8 ;:LJI9? L8 E?@8=>AE>M =?DE>FG>M B?HIJ=8=:M, L :QH>B:M K8 =: HE8F> K8 9? >HE:L G:9> >L;J8CI9? ;: :LE:AI <=?=8 A?C> :K >HE:L8 G:9> E8;J8CI9? ;: :LE:AI ;B?M>98 :L>@IB8O8. 78 :LE:AI 8E8J>=>FG> ;:LM8=B8E:@ IF>EG8, :L>@IB8A8F IB?NI9? LA:9I ;:LJ:AEI ;:J>=>GI W=:@8 L? =?DE>FG> B?HIJ=8= E89F?<C? >LG8HI9? ;: @B8E8M8 :L>@IB8O8 )>M:A>E8, IL?A> > ;J:K:A>, M:=:BE8 A:H>J8, =B8EL;:B= > GB?K>=>, S>A:= > E?H@:K8", IEI=8B @B8E8 ;: :KB?N?E>M ABL=8M8 )E;B. G:K M:=:BE>D A:H>J8 ;:L?QE: L? >LG8HI9? H8 :L>@IB8O? :K 8I=:-:K@:A:BE:L=>, ;:L?QE: H8 8I=:-G8LG: :L>@IB8O?", ;: LA:9L=A>M8 :L>@IB8E>G8 )H8 :L>@IB8O? ;B8AE>D > H8 :L>@IB8O? R>H>FG>D J>\8" ;: ;:9?K>E8FE>M :L>@IB8E>\>M8 >=K. 30 .4+5)-02+(0 6' &0(.7' 1082. /0 9-0&+ .4&10-'2+ &':2+;(+ -'<)=&0& (0(. >+ 9-+=+(., <0(?);'@0 )5.1.-0 . .4+5)-0@)A +<0>-0. B&. >.?' .4+5)-0106)*' 9.(-+*' V8G:N?, I H8A>LE:L=> :K ;:L=>@EI=:@ =?DE>FG:@ B?HIJ=8=8 :K:QB8A89I L? ;:;IL=> > K:;J8\> E8 ;B?M>9I. 7;B., G:K :L>@IB8O8 :K J:M8 M8<>E8, =?DE>FG> B?HIJ=8= L? I=ABNI9? ;:9?K>E8FE: H8 LA8G:@ :L>@IB8E>G8, 8 E8 :LE:AI :L=A8B?E:@ B?HIJ=8=8 I ;:LJ?KO? =B> @:K>E? :QB8FIE8A8 L? Q:EIL >J> M8JIL H8 E8B?KE: B8HK:QY? :L>@IB8O8. Osi urani sluaj ]B?KL=8AY8 9?K8E :K GYIFE>D F>E>J8\8 :L>@IB8O8 [L>@IB8E> LJIF89 9? QIKIC>, E?>HA?L=8E > :K >LGYIF>A? A:Y? I@:A8B8F8 :L>@IB8O8 E?H8A>L8E K:@8N89, L :QH>B:M E8 G:9> L? H8GYIFI9? :L>@IB8O? W=:@8 9? I@:A:B : :L>@IB8OI E><=8A8E 8G: 9? I F8LI O?@:A:@ H8GYIF>A8O8 A?C E8L=8: :L>@IB8E> LJIF89, 8G: 9? Q>: I E8L=I;8OI >J> 9? >HA?LE: K8 C? E8L=I;>=>, >J> 9? A?C =8K8 Q>J8 ;B?L=8J8 M:@ICE:L= K8 E8L=8E?. 7:, 8G: 9? I@:A:B?E: K8 C? :L>@IB8O?M Q>=> :QIDA8C?E: E?G: B8HK:QY? G:9? ;B?=D:K> H8GYIF>A8OI I@:A:B8, I@:A:B C? Q>=> E><=8A L8M: 8G: 9? I F8LI O?@:A:@ H8GYIF>A8O8 H8>E=?B?L:A8E:9 L=B8E> Q>J: ;:HE8=: K8 L? :L>@IB8E> LJIF89 A?C K:@:K>:, >J> K8 9? A?C =8K8 Q>J8 ;B?L=8J8 M:@ICE:L= K8 L? K:@:K> ^:@IC? E8L=I;8O? :L>@IB8E:@ LJIF898 > H8GYIF>A8O? ;:A:K:M =:@8 I@:A:B8 : :L>@IB8OI ;B?KL=8AY8 9?K8E :K B8HJ:@8 ;:L=:98O8 K?J8=E:L=> :L>@IB8O8. _?H ;:AB?M?E:@ E8L=I;8O8 :L>@IB8E>D LJIF89?A8 E? Q> >M8J: E> LM>LJ8 H8GYIF>A8=> :L>@IB8O?. 78L=I;8O?M :L>@IB8E:@ LJIF898 E8L=89? <=?=8. [;<=?;B>DA8C?E: 9? K8 L? ;:K <=?=:M ;:KB8HIM?A8 @IQ>=8G, :KE:LE: LM8O?E? >M:A>E? )=HA. >M:A>ELG8 <=?=8" >J> ;:AB?K8 J>FE:@ K:QB8, HKB8AY8, F8L=>, I@J?K8 )=HA. E?>M:A>ELG8 <=?=8" `M:A>ELG8 <=?=8 L? I@J8AE:M 98AY8 I KA8 :QJ>G8! 1. L=A8BE8 <=?=8 > 2. >H@IQY?E> K:Q>=8G U:K K:J8H> K: IE><=?O8 >J> IM8O?O8 >M:A>E? ]:K L? ;:KB8HIM?A8 @IQ>=8G :E? >M:A>ELG? G:B>L=> G:98 E? ;:L=:9>, 8J> G:98 Q> E8L=8J8 I B?K:AE>M, I:Q>F89?E>M :G:JE:L=>M8 > L8M>M =>M Q> IA?C8J8 >M:A>EI :<=?C?E:@ K8 E>9? K:<J: K: <=?=E:@ K:@8N898 a=?=? E8 >M:A>E> G8: ;B?KM?=I :L>@IB8O8 M:@I Q>=> ;:=;IE? > K?J>M>FE?

 E8L=89? G8K8 9? ;B?KM?= :L>@IB8O8 IE><=?E WD:KE: A8S?C>M ILJ:A>M8 :L>@IB8O8, I LJIF89I IE><=?O8 :L>@IB8E? L=A8B> );:=;IE8 <=?=8" >J> G8K8 L? :L>@IB8E? L=A8B> ;: I@:A:BI : :L>@IB8OI LM8=B89I IE><=?E>M )=HA. ?G:E:MLG8 ;:=;IE8 <=?=8" >J> I LJIF89I IE><=?O8 L=A8B> G8: >HA:B8 :;8LE:L=> G:K :L>@IB8O8 :K@:A:BE:L=>, I@:A:B : :L>@IB8OI ;B?L=89? I =B?EI=GI IE><=?O8 E8A?K?E>D L=A8B>. P LJIF89I E8L=8EG8 , ;B?KM?= :L>@IB8O8 9? :<=?C?E, 8J> E>9? IE><=?E, =? I@:A:B : :L>@IB8OI :L=89? E8 LE8H> W=:@8, 8G: L? I =:GI >L=:@ B8HK:QY8 :L>@IB8O8 K:@:K> A><? :L>@IB8E>D LJIF89?A8 9?K8E H8 KBI@>M, E8GE8K8 >H :L>@IB8O8 H8 LA8G> :K O>D :KB?NI9? L? > >L;J8CI9? I ;:=;IE:L=>, L :QH>B:M E8 \?JI LA:=I :L>@IB8O8, Q?H O?E:@ IM8O?O8 H8 >HE:L B8E>9? >L;J8C?E>D E8GE8K8 I =:M B8HK:QYI

Suma osi uranja `HE:L I=ABN?E H8G:E:M >J> I@:A:B:M : :L>@IB8OI, :KE:LE: I ;:J>L> :L>@IB8O8, G:9> 9? @:BO8 @B8E>\8 :Q8A?H? :L>@IB8A8F8 ;B>J>G:M E8GE8K? <=?=? `HE:L E8 G:9> 9? :L>@IB8E8 L=A8B, :KE:LE: >M:A>ELG> >E=?B?L ]B?KL=8AY8 @:BOI :Q8A?HI :L>@IB8A8F8 G:98 E? ;:KJ?S? ;B?AB?KE:A8OI, :L>M IG:J>G: L? =: >HB>F>=: E? I@:A:B>. P :L>@IB8OI J>\8, I LJIF89I E8L=8EG8 :L>@IB8E:@ LJIF898 :L>@IB8E>GI, :KE:LE: G:B>LE>GI :L>@IB8O8 L? >L;J8CI9? :L>@IB8E8 LA:=8 G:98 9? E?H8:Q>J8HE> L8L=:98G G:K H8GYIF>A8O8 I@:A:B8 : :L>@IB8OI ]B> =:M? E>9? A8SE: G:J>G8 9? L=A8BE8 <=?=8 E>=> L? :E8 I=ABNI9?. b>L>E8 :L>@IB8E? LA:=? 9? :KA:9?E8 :K L=A8BE: ;B?=B;Y?E? <=?=? G:98 L?, I GB89O?M LJIF89I, E? M:S? =8FE: E> I=ABK>=> L :QH>B:M K8 <=?=8 E>9? E> E8L=8J8 E8 >M:A>E> E?@: E8 J>\I. bBJ: F?L=: L? M?<89I ;:9M:A> cLA:=8 :L>@IB8O8d > c:L>@IB8E8 LA:=8d. ]BA> >HB8H =B?Q8 K8 L? G:B>L=> I >M:A>ELG>M :L>@IB8O>M8, 8 KBI@> I :L>@IB8OI J>\8 [;<=?;B>DA8C?E> L=8A 9? K8 L? E8GE8K8 <=?=? I >M:A>ELG>M :L>@IB8O>M8 :KB?NI9? I :KE:LI E8 =B> :LE:AE8 F>E>:\8! LA:=8 :L>@IB8O8, A>L>E8 ;B?=B;Y?E? <=?=? > AB?KE:L= :L>@IB8E? L=A8B> 789;B>M?O?E>9> A>K :L>@IB8O8 + :L>-@IB8O? E8 I@:A:B?EI AB?KE:L= + =?M?-Y> L? I;B8A: E8 F>O?E>\> K8 :L>@IB8-E>G I=ABNI9? AB?KE:L= :L>@IB8E? L=A8B> G:98 E? M:B8 Q>=> 9?KE8G8 O?E:9 L=A8BE:9 AB?KE:L=>, ;8 L? LD:KE: =:M? I=ABNI9? LA:=8 :L>@IB8O8. CC. Obavezna osi uranja ,siguranje lica ili osiguranje imovine na osnovu zakona, nezavisno od volje uesnika u osiguravaju$em odnosu. .akonska prinuda u osiguranju prisutna je u svim zemljama, pokrivaju$i, dodue, srazmerno mali deo ukupnog osiguranja. U nas je zakonom odreeno da se obavezno osiguravaju !

1. vlasnici, odnosno korisnici motorni vozila od odgovornosti za tete priinjene tre$im licima, 2. putnici u javnom prevozu od posledica nesre$nog sluaja, 3. vlasnici odnosno korisnici vazdu oplova od odgovornosti za tetu nanetu tre$im licima i 4. depoziti graana kod bankarski i drugi *inansijski ustanova. e. ,siguranje vlasnika amaca od odgovornosti za tetu priinjenu tre$im licima. #lasnici ili korisnici prevozni sredstava du%ni su zakljuiti ugovor o osiguranju sa osiguravaju$om organizacijom. U tim sluajevima osiguravaju$i odnos ne nastaje samokretno, premda je obavezan, ve$ sklapanjem ugovora. ,dredbe o obaveznom osiguranju ne va%e za vojsku. .naajno podruje prinude, koje je izvan premijskog osiguranja, predstavlja socijalno osiguranje, ureeno takoe posebnim zakonskim propisima.

Osi uranje putnika u javnom saobraDaju od posledica nesreDno sluaja Enez odeF

,siguranje putnika u javnom saobra$aju od posledica nesre$nog sluaja spada u obavezna osiguranja .

Predmet osi uranjaG

,sigurani su putnici bez obzira na godine %ivota, zdravstveno stanje i optu radnu sposobnost i to bez pla$anja pove$ane premije u javnom saobra$aju onim prevoznim sredstvima za koja je propisana obaveza ugovaranja osiguranja od posledica nesre$nog sluaja. -utnikom se smatra lice koje se, radi putovanja, nalazi u prevoznom sredstvu, naznaenom u polisi, odreenom za obavljanje javnog prevoza putnika, odnosno u bilo kom prevoznom sredstvu ugovaraa osiguranja odreenom za obavljanje javnog prevoza putnika, bez obzira da li poseduje putnu kartu ili ne, kao i lice koje se nalazi u krugu stanice, pristanita, aerodroma i sl. ili u neposrednoj blizini prevoznog sredstva pre ukrcavanja, odnosno posle iskrcavanja, za koje se doka%e da je imalo nameru da putuje odgovaraju$im prevoznim sredstvom, odnosno da je njime putovalo. 'e smatraju se putnikom lica koja su zaposlena na odgovaraju$em prevoznom sredstvu i lica koja za vreme stajanja vozila u stanici ili na mestu odreenom za ukrcavanje i iskrcavanje putnika obavljaju neke poslove u vezi sa prevoznim sredstvom i to bilo na samom vozilu ili izvan njega. ,braun premije osiguranja vri se! 1. prema broju registrovani mesta za prevoz putnika za odreeno prevozno sredstvo6 2. prema ukupnoj vrednosti prodati prevozni karata svim putnicima u odreenim prevoznim sredstvima u toku odreenog perioda.

/orisnik osiguranja, odnosno osiguranik kada nastane nesre$ni sluaj - nezgoda, koja je u neposrednoj uzronoj vezi sa putovanjem i upotrebom prevoznog sredstva, ima pravo na!

,siguranu sumu za sluaj smrti, ako je usled nezgode nastupila smrt osiguranika. -rocenat od osigurane sume koji odgovara procentu invaliditeta, ako je usled nezgode kod osiguranika nastupio trajni invaliditet. 'aknadu trokova leenja koje osiguranik sam plati i koji ne padaju na teret zdravstvenog osiguranja, a nastali su kao posledica nezgode, kao i naknadu za gubitak zarade usled privremene spreenosti za rad.

,sigurane sume, koje istovremeno predstavljaju i krajnju obavezu osiguravaa, propisane su .akonom o obaveznom osiguranju u saobra$aju. -o rizicima one iznose za!

1mrt f.TTT gU& 0nvaliditet 1h.TTT gU& irokove leenja i gubitak zarade do 4.TTT gU&

U dinarskoj protivvrednosti, po zvaninom srednjem kursu 'j1 na dan zakljuenja Ugovora o osiguranju.

Osi uranje vlasnika motorni$ vozila od od ovornosti za stetu pricinjenu trecim licima ,siguranje vlasnika motorrni vozila od odgovornosti za tetu priinjenu tre$im licima je vrsta obaveznog osiguranja u saobra$aju. ,bavezna osiguranja u saobra$aju su jo i osiguranje putnika u javnom prevozu od posledica nesre$nog sluaja, osiguranje vlasnika vazdu oplova od odgovornosti za tetu priinjenu tr$im licima i putnicima i osiguranje vlasnika amaca od odgovornosti za tetu priinjenu tre$im licima. -rema odredbama zakona vlasnikom prevoznog sredstva smatra se i korisnik i drugo lice na koje je registrovano prevozno sredstvo u skladu sa propisima, a ovim osiguranjem pokrivene su tete koje to prevozno sredstvo priini tre$im licima nezavisno od to a ko upravlja vozilom. 1vaki vlasnik prevoznog sredstva du%an je da zakljui ugovor o obaveznom osiguranju pre nego to isto stavi u saobra$aj. Ukoliko ne ispuni ovu obavezu bi$e ka%njen! - za privredni prestup, privredno drutvo ili drugo pravno lice novanom kaznom u iznosu od 1TT.TTT do 3TT.TTT dinara, -za privredni prestup, odgovovrno lice u privrednom drutvu ili drugom pravnom licu novanom kaznom u iznosu od 2T.TTT do 2TT.TTT dinara, -za prekraj, preduzetnik novanom kaznom u iznosu od 1T.TTT do 3TT.TTT dinara, %za prekrajA Hiziko liceA vlasnik motorno vozilaA novanom kaznom u iznosu od IJ.JJJ do KJ.JJJ dinara.

Ugovor o obaveznom osiguranju zakljuuje se sa osiguravaju$im drutvom. U sluaju pokretanja steajnog postupka nad drutvom za osiguranje, zakljueni ugovori o obaveznom osiguranju ostaju na snazi do isteka vremena na koje su zakljueni. -rilikom zakljuenja ugovora drutvo vam predaje polisu osiguranja, a uz nju i uslove osiguranja ) uslovi osiguranja nikako ne mogu propisati manje prava ote$eni nego to je to propisano ovim zakonom " i gvropski izvetaj. /azna za osiguravaju$e drutvo za privredni prestup koji ini ako uz polisu ne predaju i uslove i gvropski izvetaj je 3TT.TTT do 3.TTT.TTT dinara. ,dgovorno lice u osiguravaju$em drutvu bi$e ka%njeno kaznom u iznosu od 1TT.TTT do 2TT.TTT dinara za ovakav privtedni prestup. kice koje upravlja motornim vozilom, vlasnik ili korisnik vozila, du%no je da prilikom upotrebe vozila u saobra$aju ima polisu osiguranja ili drugi dokaz o zakljuenom ugovoru o osiguranju koji mora predoiti ovla$enom slu%benom licu na njegov za tev. Lkoliko voza prevozno sredstva za vreme upotrebe nema polisu osi uranja ili dru i dokaz o zakljuenom osi uranju i Mvropski izvetaj biDe kaNnjen za prekraj novanom kaznom u iznosu od IJ.JJJ do KJ.JJJ dinara. Lkoliko ne predoi sluNbenom licu traNenu dokumentaciju voza De biti kaNnjen za prekraj kaznom u iznosu od IJ.JJJ do KJ.JJJ dinara. #lasnik vozila du%an je da licu koje upotrebljava njegovo vozilo omogu$i da za vreme upotrebe ima polisu ili neki drugi dokaz o osiguranju. /azna za nepotovanje ove obaveze je za! --rivredno drutvo ili drugo pravno lice za ovaj prvredni prestup od 1TT.TTT do 3.TTT.TTT dinara, -,dgovorno lice u privrednom drutvu ili drugom pravnom za ovaj privredni prestup od 2T.TTT do 2TT.TTT dinara, --reduzetnike za ovakav prekraj od 1T.TTT do 3TT.TTT dinara, %"iziko liceA vlasnika prevozno sredstva od IJ.JJJ do KJ.JJJ dinara. #lasnik motornog vozila mora imati i gvropski izvetaj o saobra$ajnoj nezgodi. U suprotnom kazna je ! -.a privredno drutvo ili drugo pravno lice za ovakav privredni prestup od 1TT.TTT do 3. TTT.TTT. dinara. -.a odgovorno lice u privrednom drutvu ili drugom pravnom licu za ovakav privredni prestup od 2T.TTT do 2TT.TTT dinara, -.a preduzetnika za ovakav prekraj od 1T.TTT do 3TT.TTT dinara, %Oa Hiziko lice od IJ.JJJ do KJ.JJJ dinara. U sluaju saobra$ajne nezgode, uesnici su du%ni da popune, potpiu i meusobno razmene gvropski izvetaj o saobra$ajnoj nezgodi, saglasno zakonu kojim se ureuje bezbednost saobra$aja na putevima. #oza koji ne postupi ovako ili ne pru%i line podatka i podatke o osiguranju licima, uesnicima saobra$ajne nezgode, koji na osnovu polise imaju pravo kazni$e se za prekraj kaznom u iznosu od 1T.TTT do eT.TTT dinara.Uredno popunjen gvropski izvetaj o saobra$ajnoj nezgodi ote$eno lice i osiguranik mogu koristiti kao odtetni za tev po osnovu osiguranja od autoodgovornosti.

Plasnici motorni$ vozila su du%ni da zakljue ugovor o osiguranju od tete koju priine tre$im licima upotrebom vozila. #lasnik motornog vozila du%an je da zakljui ugovor o obaveznom osiguranju od autoodgovornosti prilikom dobijanja odgovaraju$e dozvole za upotrebu i da obnavlja to osiguranje dok je god vozilo u saobra$aju. -re nego to voza izvri registraciju svog vozila , produ%i registraciju ili uzima probne tablice du%an je da obavi ovu vrstu osiguranja i da prilikom registracijel poka%e nadle%nom organu da ima zakljuen ugovor o osiguranju od autoodgovornosti. mko se u toku va%enja ugovora o osiguranju od autoodgovornosti promeni vlasnik motornog vozila, prava i obaveze iz tog ugovora prelaze na novog vlasnika i traju do isteka teku$eg perioda osiguranja. Oelena karta mko osiguranik namerava da putuje vozilom u inostranstvo, on mora da ima dokaz da uziva osiguravajuce pokrice od rizika autoodgovornosti koje vazi za zemlju u koju putuje, sa limitom obaveze osiguravaca prema propisima te zemlje, tzv. .elena karta. -re izlaska motornog vozila iz 1rbije neop odno je obezbediti zelenu kartu za svoje motorno vozilo. .elena karta je dokaz o postojanju osiguranja za tete nanete tre$im licima upotrebom motornog vozila u inostranstvu. -ored toga, zelena karta je uslov ulaska motornim vozilom sa naim registarskim oznakama u bilo koju stranu dr%avu, jer bi se inae moralo platiti ngranino osiguranjen koje je u osnovi skuplje. otavie, ukoliko na dr%avljanin svojim motornim vozilom i svojom krivicom prouzrokuje tetu u pose$enoj zemlji, tu tetu ne$e platiti on, ve$, posredno, doma$a osiguravaju$a kompanija koja je izdala zelenu kartu. .elena karta + je univerzalni meunarodni dokument kojim se potvruje da vozilo koje prelazi nat e r i t o r i j u druge dr%ave )lanice 1istema meunarodne karte" ima validno osiguranje od a u t o - odgovornosti u matinoj dr%avi. .eleni karton ima dvojezini ispis )engleskipnpr.srpski" i mora da sadr%i podatke iz va%e$e polise osiguranja od auto-odgovornosti. -eriod va%enja )skadenca" je istikao kod polise ili mo%e biti kra$i. qranino osiguranje + voza koji ne poseduje polisu osiguranja od auto-odgovornosti u matinojd r % a v i i l i m u $ e m u iste$i za vreme boravka u inostranstvu, je obavezan da zakljui ugovor o osiguranju od auto-odgovornosti sa doma$im osiguravaem na period ne kra$i od 1e dana.

Medjunarodne konvencije u osi uranju od auto od ovornosti ,dnose izmedju osiguravaca razliciti drzava 0 nji ovi nacionalni asocijacija , evropske zemlje su regulisale kroz tri najznacajnije medjunarodne konvencije 0 mnostvo bilateralni sporazuma. 'ajznacajnije medjunarodne konvencije su ! 1. kondonska konvencija + inter biro sporazum o zelenoj karti osiguranja 2. 1trasburska konvencija 0 3. raska konvencija + -estanska konvencija +sporazum o pplavoj karti, ugasila se raspadom istocnog bloka

k,'s,'1/m /,'#g'C0tm , .gkg',t /m&i0 predstavlja osnovni dokumet na osnovukoga se u evropi reguliu meusobni odnosi osiguravaa odnosno nji ovi asocijacija. ,d 1uu1.g. primenjuje se nov v0nter-birod sporazum koji je i danas na snazi. ,snov na kom poiva 0nter-biro jeu odredbi da nacionalni biro )asocijacija osiguravaa jedne dr%ave" tampa zelenu kartu na tipskomobrascu, utvrenom od 1aveta biro u kondonu, i distribuira ga svojim lanovima. 'acionalni biroi predstavljaju garanta da $e nji ov lan izmiriti obaveze iz odgovornosti svog osiguranika po izdatojzelenoj karti, odnosno da $e u sluaju neizmirenja obaveze lana izmiriti obavezu i sankcionisati ponaanje svoga lana. -o kondonskoj konvenciji tete se reavaju prema propisima dr%ave u kojojse saobra$ajni udes dogodio. + 1i&m1jU&o/m /,'#g'C0tm je zakljuena 1ueu god. u 1trasburu, njom je regulisano odnosno konstituisana je obaveza nacionalni biroa za tetu od neosigurani vozila.,te$enom je dato pravo direktne tu%be nacionalnog biroa, a osiguravaima je uskra$eno pravo naisticanje prigovora koje bi po osnovu ugovora o osiguranju mogli isticati u svojoj zemlji.

rmo/m /,'#g'C0tm + ovom konvencijom je predviena primena zakon mesta tete )lew + loci+ delikti". Qarantni Hond ine sredstva koja se obrazuju doprinosom organizacija za o s i g u r a n j e r a d i ekonomske zatite putnika i tre$i ote$eni lica. 1redstva garantnog *onda se koriste!1.za tete koje su prouzrokovane upotrebom motornog vozila ili vazdu oplova za koje nije biozakljuen ugovor o obaveznom osiguranju,2 . z b o g s m r t i , p o v r e d e t e l a i l i n a r u a v a n j a z d r a v l j a p r o u z r o k o v a n e u p o t r e b o m n e p o z n a t o g motornog vozila,3.za tete koje su prouzrokovane upotrebom motornog vozila ili vazdu oplova za koje je biozakljuen ugovor o obaveznom osiguranju sa organizacijom za osiguranje nad kojom jeotvoren steajni postupak Osi uranje depozita radjana kod banaka .akon o bankama odredjuje da je banka duzna da osigurava depozite gradjana 0 da placa premiju osiguranja. ,siguranje se vrsi kod mgencija za osiguranje depozitta 0 sa6naciju banaka ili kod organizacija za osiguranje . visina premije odredjuje se vodeci racuna o *inansijskom stanju pojedine banke. mgencija isplacuje osigurane depozite u slucaju stecaja banke. CCC Lpravljanje rizicima Osnovna polazista C pojam

1vako poslovanje izlozeno je velikom broju razliciti rizika do koji dolazi zbog neocekivani 0 iznenadni dogadjaja.&izik predstavlja opasnost,nesigurnost ostvarivanja ocekivani rezultata poslovanja.io je stanje u kojem postoji mogucnost negativnog odstupanja od pozeljnog is oda koji ocekujemo ili kome se nadamo.'ajveci rizik je, naravno ,gubitak pro*ita.so njega dolazi kroz pojave kao sto su promena traznje od strane kupaca,konkurencija,povecanje troskova 0 lose upravljanje.xedjutim ,postoji 0 veliki broj 0 drugi rizika.'eki od nji se mogu pokriti osiguranjem,dok se drugi opet ne mogu osigurati.

Upravljanje rizicima podrazumeva najpre upoznavanje nji ovog karaktera 0 sustine,zatim preduzimanje svi moguci raspolozivi sredstava 0 mera za nji ovo izbegavanje , zaustavljanje.Ukoliko je to nedovoljno 0 do nji mora da dodje onda treba odabrati najbolje,naje*ikasnije,najbezbolnije metode za nji ovo resavanje 0 prevazilazenje. -oznato je iz prakse da postoje tri vrste rizika sa kojima se preduzetnici susrecu.tavljaju se rizici koji se u potpunosti ne mogu izbeci,ali se mogu minimizirati,odnosno svesti na najmanju mogucu meru,zatim postoje rizici koji se u poslovanju ne mogu izbeci,ni ublaziti,vec se preduzetnici moraju direktno sudariti sa njima,0 na kraju,postoje odredjeni rizici koji se mogu sigurno 0 potpuno izbeci. Razvoj upravljanja rizicima .amisao upravljanja rizicima postojala je jos u davna vremena kada su se ljudi udruzivali u plemena kako bi sacuvali oskudne izvore za zivot, podelili odgovornost 0 obezbedili zastitu od nesigurnosti koje su im ugrozavale opstanak . &azvoj zvanicnog upravljanja rizicima, koje primenjuju preduzeca 0 druge organizacije , znatno je kraci U danasnjem smislu , upravljanje rizicima nastalo je posle srugog svetskog rata. U vremenu 1uee-1uh4.godine stvorena je ova naucna grana , kako u akademskim radovima, odnosno raspravama, tako 0 u svakodnevnoj primeni . 'a njen razvoj uticale su razlicite upravljacke *unkcije u preduzecima. Proces upravljanja rizicima -od pojmom upravljanja rizicima podrazumeva se nekoliko elemenata! 1. -repoznavanje ili utvrdjivanje rizika 2. ,cena dejstva rizika 3. ,dabir te nika upravljanja rizicima 4. -rimena te nika , pracenje rezultata i preispitivanje resenja I. Prepoznavanje ili utvrdjivanje rizika Utvrdjivanje rizika i zlozenosti stetama izuzetno je vazan polazni cinilac prilikom sprovodjenja procesa upravljanja rizicima. 1ve dok se opasnosti ne izdvoje i ne prepoznaju , nemoguce je odabrati uspesne metode suprotstavljanja i umanjivanja posledica nji ovog ostvarivanja. sa bi se rizik sto bolje ustanovio i izdvojio, neop odno je primeniti razlicite te nike. Czvori rizika 1vi izvori opasnosti mogu se podelitina razlicite nacine. -odela prema C.#ilijamsu , x. 1mita i - janga ima takav pristup da deli sve izvore rizika na! - *izicko okruzenje-zemljotres,susa ili preobilna kisa - drustveno okruzenje + obicaji, ljudsko ponasanje, drustvena struktura, i ustanova i nji ova promena predstavlja naredni izvor opasnosti. - politicko okruzenje + je vazno izvoriste rizika vec u okviru unutrasnji odnosa u zemlji. - zakonsko okruzenje + sa stanovista jedne zemlje moze stvarati neizesnot i proizvoditi poslovne rizike

radno okruzenje + poslovnim ljudima obezbedjuje dobitak, jer je ono mesto gde se stvaraju proizvodi ili usluge na osnovu koji preduzece posluje uspesno ili propada. privredno okruzenje - je i tesnoj vezi sa politickim ambijentom . 1nazan rast svetskog trzista stvorio je takvo okruzenje koje nadmasuje uticaje bilo koje pojedinacne vlade. spoznajni ili saznajni cinilac + je izvor rizika pun izazova. Upravljaci rizicima koji prate kretanja iz razni oblasi , bave se poslovnim obrascima i praksom nisu uvek sveznajuci niti nepristrasni.

#e$nike utvrdjivanja rizika Upravljaci rizicima koriste sledece pristupe! 1. -rimena kontrolnog popisa, odnosno ujednaceni upitnika za izlozenost stetama 2.mnaliza *inansijski izvestaja preduzeca 3.0zrada nacrta tokova u poslovanju 4.mnaliza poslovni ugovora e.-regledi na licu mesta + neposredne posete objektima i drugim mestima gde sse odvija delatnost h.1tatisticka analiza prosli steta. 'auciti iz knjige R.