Osnovna raspodela rizika

-saosiguranje i reosiguranje-

Razlozi za raspodelu rizika

Bez obzira kojim sredstvima raspolae drutvo za osiguranje je
uvek suoeno sa rizicima koje nee moi da pokrije u celini.
Danas je to posebno izraeno zbog ubzanog razvoja privrede.
Javljaju se novi rizici o kojima ne postoji dovoljno statistikih
podataka, a vrednosti koje se osiguravaju su sve vee (npr.
viespratne skupe graevine u velikim gradovima, sportski objekti,
ogromna industrijska postojenja: za proizvodnju nuklearne energije,
hemijske fabrike, postrojenja za preradu nafte i dr.). Iz tih razloga
cena teta stalno raste. U novije vreme i klimatske promene
uzrokuju katastrofalne tete (poplave, oluje, sue). Postoje i rizici
koji ne mogu prouzrokovati velike tete ali je mogue da nastane
veliki broj manjih teta u krakom periodu to je za osiguravaa
takoe opasnost i zata je reenje prenos dela rizika na druge
osiguravae i na reosiguravae.

SAOSIGURANJE
Saosiguranje je podela pokria jednog velikog rizika
izmeu vie osiguravaa. To je posao u kome vie
osiguravaa osigurava jedan isti rizik koji se odnosti na
isti predmet osiguranja i to tako da svaki od njih
preuzuma jedan njegov deo. Zbir udela svih osiguravaa
ne moe da bude vei od osigurane vrednosti. U
zakonodavstvu veine zemalja saosiguravai su u
obavezi prema osiguraniku u visini svog udela tj. samo
za onaj deo rizika koji su preuzeli. U naem pravu svaki
saosigurava odgovara osiguraniku za celokupnu tetu:
osigurava koji je tetu isplatio u celini ima pravo da se
regresira od ostalih osiguravaa koji su uestvovali u
podeli rizika najvie do udela svakog od njih.

Saosiguranje je primarno sredstvo raspodele rizika od

momenta zakljuenja ugovora. U praksi se izdaje jedna
jedinstvena polisa iako je vie osiguravaa. U njoj se
oznaava osigurava lider tj. onaj koji istupa prema
osiguraniku u ime i za raun ostalih osiguravaa
(zakljuenje ugovora; izdavanje polise, naplata premije
koja se kasnije raspodeljuje izmeu saosiguravaa,
likvidacija teta). Osiguravai mogu da zakljue ugovor o
saosiguranju od sluaja do sluaja, a mogu da zakljue
ugovor o obaveznom saosiguranju za neke izuzetne
rizike. U praksi razvijenih zemalja saosiguranje se esto
praktikuje kod osiguranja pomorskih i vazduhoplovnih
rizika i u osiguranju industrijskih postrojenja.

Osobine saosiguranja
1. osiguraniku su poznati svi osiguravai i njihovi udeli
2. osiguranik je u neposrednom pravnom odnosu sa svakim osiguravaem
(za razliku od reosiguranja osiguranik po pravilu i ne zna za reosiguravaa)
3. odnosi izmeu pojedinih osiguravaa nemaju uticaja na pravo osiguranika
(ako npr. jedan od osiguravaa prestane da nosi svoj deo rizika ostali ostaju
u obavezi).
U saosiguranju jednog rizika moe da uestvuje veliki broj osiguravaa (u
nekim sluajevima i nekoliko desetina ili stotina osiguravaa uestvuje u
osiguranju jednog predmeta osiguranja tako da na svakog otpada manji deo
od ukupne sume pokria ime se dobija velika sigurnost za sluaj
insolventnosti nekog od uesnika u zajednikom poslu osiguranja).
U svetu osiguranja najpoznatiji saosiguravai su lanovi londonskog Lloydsa koji predstavlja udruenje osiguravaa koji praktino istupaju kao
saosiguravai.

REOSIGURANJE
Reosiguranje je posao kojim se jedan osigurava sam
osigurava za ceo ili deo rizika ostajui pri tome jedini u
obavezi prema osiguraniku (za razliku od saosiguranja
gde svi osiguravai imaju obavezu prema osiguranku).
Izmeu osiguranika i reosiguravaa ne postoji nikakav
pravni odnos.
Osigurava (cedent) ustupa deo svog duga prema
osiguraniku drugom subjektu, reosiguravau (cesionar).
Reosigurava i sam moe da prenese deo rizika koji je
preuzeo ugovorom o reosiguranju (tada je retrocedent)
na drugog reosiguravaa (koji je u takvom poslu
retrocesionar). Retrocesija je esta kod osiguranja
velikih rizika i u poslovima manjih reosiguravaa.

 Ugovor o reosiguranju je ugovor kojim se reguliu odnosi

izmeu osiguravaa i reosiguravaa. Osnovna obaveza
osiguravaa je da plati premiju reosiguranja, a
reosiguravaa, kada nastane reosigurani osigurani sluaj
da isplati odreenu sumu kako je ugovoreno. Ugovorom
se reguliu i razne druga prava i obaveze izmeu
ugovornih strana (npr. o kakvom se reosiguranju radi,
kako se dostavljaju podaci, o obavezi reosiguravaa da
plati proviziju, ako je inostrani reosigurava koje se pravo
primenjuje na ugovor o osiguranju i sud koje zemlje e
biti nadlean za sluaj spora i dr.)

Vrste reosiguranja
Postoje razne podele reosiguranja:

a) fakultativno i obavezno s obzirom na to da li se zakljuuju pojedinani ili okvirni

ugovori
b) potpuno i delimino s obzirom na obim u kome obuhvataju poslove osiguravaa
c) aktivno i pasivno zavisno od toga da li je osigurava preuzeo rizik u reosiguranje
ili ga je predao reosiguravau (u naem pravu osiguravai ne mogu da se bave
poslovima reosiguranja to nije sluaj u drugim zemljama)
d) proporcionalno i neproporcionalno
- u proporcionalno reosiguranje kod koga je obaveza reosiguravaa odreena s
obzirom na rizik koji osigurava pokriva osiguranjem spadaju reosiguranje
srazmernog dela rizika (kvotno reosiguranje) i reosiguranje vika rizika
(ekscedento reosiguranje)
u neproporcionalno reosiguranje kod koga je obaveza reosiguravaa odreena s
obzirom na sumu osiguranja ili tetu koju osigurava treba da plati osiguraniku
spadaju reosiguranje vika teta i reosiguranje vika gubitaka.

U teoriji i praksi reosiguranja najznaajnija je podela na proporcionalna

i neproporcionalna reosiguranja.
1. Proporcionalna reosiguranja
a) kod reosiguranja srazmernog dela rizika (kvotno reosiguranje)
osigurava predaje u reosiguranje deo (kvotu) od svih poslova koje
je zakljuio u pogledu rizika na koje se reosiguranje odnosi (npr. sve
poslove osiguranja motornih vozila, osiguranja nezgode,
zdravstvenog osiguranja). Reosigurava ima obavezu da
osiguravau u odreenom procentu isplati naknadu koju ovaj duguje
osiguraniku, a osigurava se obavezuje da u istom procentu
reosiguravau plati deo premije.
Kvotno reosiguranje praktikuju osiguravai koji nemaju dovoljno
sredstava i iskustva. Za osiguravai koji su dugo na tritu i imaju
veliki portfelj ovo reosiguranje ne odgovara jer se prenose u
reosiguranje i rizici koje moe i sam nosi.

b) Reosiguranje vika rizika (ekscedentno reosiguranje)

ne odnosi se na sve poslove odrenog rizika ve samo
na one kod kojih suma osiguranja ili vrednost osiguranog
predmeta prelaze odreeni limit: samopridraj
osiguravaa. Samo kada je samopridraj osiguravaa
prekoraen reosiguranje dejstvuje.Kada je limit
prekoraen reosiguranje dejstvuje samo od iznosa
prekoraenja.
Kod ovakvog vida reosiguranja od najveeg je znaaja
utvrivanje samopridraja osiguravaa jer ako tano ne
proceni svoje mogunosti u pogledu pokria pojedinih
rizika posledica moe biti nedovoljno ili preveliko
reosiguravajue pokrie.

2.
Neproporcionalno reosiguranje
a) Reosiguranje vika teta (excess of loss) je povoljno naroito u
sluajevima kada postoji mogunost nastanka velikih teta. Do
odreene visine tetu snosi osigurava a preko toga obaveza je
na reosiguravau. Postoje dva oblika ovog reosiguranja:
- isto reosiguranje vika tete: reosigurava preuzima sve tete
koje prelaze odreeni iznos ako su nastale iz istog dogaaja (npr.
poplave). Premija reosiguranja se rauna s obzirom na ukupan
iznos premije iz ugovora koji se reosiguravaju.
- reosiguranje drugog rizika ugovorom izmeu osiguravaa i
reosiguravaa utvruje se odreeni iznos tete koji moe nastati
u jednom odreenom ugovoru o osiguranju. Ako taj iznos bude
prekoraen viak snosi reosigurava. Premija reosiguranja takoe
se odreuje prema jednom ugovoru.

b) Reosiguranje vika gubitaka nije esto u praksi. Ovde

se ne uzima viak teta po osnovu jednog ili vie
ugovora ve reosigurava ima obavezu da naknadi
gubitak u jednoj vrsti osiguranja u odreenenom
vremenu (najee godinu dana). Ovo je korisno za
osiguravaa jer u jednoj godini moe da nastane vie
teta koje ne prelaze njegov samopridraj ali mogu
ozbiljno ugroziti njegovu finansijsku stabilnost.
Reosiguravai nerado prihvataju ovakvo reosiguranje jer
nemaju dovoljno uvida u poslovanje osiguravaa. Ono
takoe moe da utie na smanjenje panje osiguravaa
koji rauna na materijalnu podrku za sluaj da ima
gubitke.