MILO ARSENIJEVI

1. STRUKTURA VREMENA

VREME I VREMENA

Poreklo pitan a o !tr"kt"ri #re$ena sastav = struktura sastav vremena = struktura vremena Pitanje o strukuri vremena moe se formulisati pitanjem - kakav je sastav vremana? Tie se onoga to vreme ini, onoga iz ega se vreme sastoji kao i odnosa meu onim to vreme sainjava. etodoloki gledano, prvo tre!a postaviti upravo pitanje o sastavu vremena, ali to ne znai da "e odgovor mo"i dati distinktivne odred!e po kojima se vreme razlikuje od drugi# srodni# fenomena. $vo je pitanje !ilo i istorijski prvo razmatrano i odnosilo se na strukturu vremena. Prvi su, naravno, %lej&i. Pro%le$ #re$ena kao pro%le$ !tr"kt"re kontin""$a 'truktura je neto mnogostruko to se sastoji iz delova (elemenata) koji stoje u odreenom odnosu i time ine strukturu neim to je vie od prostog skupa. *li ti elementi moraju !iti sloeni na odreeni nain kako !i inili !a tu strukturu, a ne neku drugu. $ni se mogu sloiti na nov nain i tako initi novu strukturu, neto drugo. +ano je ustanoviti taan odnos i vezu meu elementima. ,ta se moe uzeti za elemenat vremena? -a prvi pogled, to deluje lako, moemo za tu svr#u uzeti godinu, mese&, dan ili no", ima tu puno kandidata. *li, potraga za prirodnim elementima iz koji# vreme tre!a da se sastoji je jedno !eznadeno nastojanje. .pak, mi moramo iza!rati neki vremenski interval kao konven&ionalnu vremensku duinu. . to smatramo vremenskim elementom. *li, to je potpuno prozivoljno. Pokazuje se da se pitanje o sastavu vremena svodi na pitanje o strukturi kontinuuma. A& Ele !ko !'#atan e kontin""$a a& Par$eni( $no to postoji mora !iti #omogeno, kontinuirano, neizdeljeno, neprekidno, nedeljivo. $no nije mnotveno, a izmeu onoga to !i se nazvalo delovima ne !i moglo !iti praznine, jer je praznina ono to ne postoji. Po ovom s#vatanju do!ijamo kontinuum koji nije struktuiran. Prva teorija o strukturi kontinuuma je od!a&ila nae prvo pitanje o vremenu, jer poto je vreme jedinstveno, #omogeno i kontinuirano, ono uopte nije ni iz ega sastavljeno. %& )enon /aje dokaze protiv mnotva, kae da se nikada ne moe do"i ni do ega to je elementarnije od onoga od ega se u deo!i polo, jer je svaki deo onoga to je kontinuirano i s0m kontinuiran - svaki deo je isto toliko elementaran koliko i ono ega je deo. * kada !i kontinuum !io sastavljen od neega to s0mo nije kontinuirano, i time !ilo nedeljivo, onda takvo neto ne !i imalo veliinu, pa ne !i moglo ni da pove"a neto emu !i se dodalo, niti da smanji neto od ega !i se oduzelo. To ne !i moglo !iti sastavni deo. 1 generalizovanom o!liku, 2enonov zakljuak kae da se entiteti vii# dimenzija ne sastoje iz entiteta nii# dimenzija. -jegovi argumenti oz!iljno dovode u pitanje pokuaj da se o kontinuumu govori kao o neem struktuiranom.

O( Ele a*a (o Ari!totela *& Le"kip i +e$okrit $sporavaju prin&ip po kom sve to vai za neto to je kontinuirano mora vaiti i za sve njegove delove. $nda se moe tvrditi da "e se upornom deo!om na kraju sti"i do neega elementarnog to "e !iti nedeljivo, iako je kontinuirano. 2ato 3eukip i /emokrit postuliraju postojanje mnotva atoma. *li, sama praznina ostaje parmenidovski s#va"ena4 jedinstvena, #omogena, kontinuirana, i nestruktuirana. 3ogino je pretpostaviti da isto vai i za vreme4 ono je jedinstveno, #omogeno, kontinuirano i nestruktuirano. (& E$pe(okle -e pri#vata Parmenidov argument da ono to postoji mora !iti #omogeno i tvdi da je ono to je izvorno #eterogeno i sastoji se iz vatre, vazdu#a, zemlje i vode. Praznine nema, ali ima umetanja ovi# korena svega jedni# u druge, ime nastaju razliite meavine. $va 5 elementa imaju oso!inu #omogenosti, ali i kontinuiranosti, a ipak su z!og nji#ovog uzajamnog umetanja deljivi. To znai upravo ono to "e *ristotel neglaavati - da je kontinuum neizdeljen ali deljiv i to u !eskonanost. ,& Ari!totelo#a teori a kontin""$a 've to je kontinuirano, pa i vreme, je aktualno neizdeljeno, ali je deljivo u !eskonanost. *li, mogu"nost deljenja u !eskonanost ne povlai za so!om mogu"nost !eskonane izdeljenosti. +ano je razlikovati aktualne delove i poten&ijalne delove. $ strukturi kontinuuma je mogu"e govoriti, iako kontinuum nije struktuiran, jer se za ono to je kontuirano kae da nema delova. 6ako? $ njegovim delovima se govori kao o mogu"im delovima. -aglaava se razlika izmeu poten&ijalnog i aktualnog - prelaskom iz poten&ijalnosti u aktualnost deo postaje neto individuirano i samostalno, !ilo tako to !i doslovno !io izdvojen iz kontinuuma, ili tako to !i stekao neko svojstvo, kojim !i se razlikovao od delova koji ga okruuju. Tako je *ristotel ipak dozvolio da se govori o strukturi kontinuuma. 6ontinuum nema aktualni# delova, ali se moe govoriti o poten&ijalnim delovima, i mogu se ispitivati odnosi meu njima. Poten&ijalni delovi se mogu4 - nadovezivati jedan na drugi - !iti ukljueni jedan u drugi - preklapati jedan u drugi *li pro!lem je slede"i4 ako !ismo sve delove koje *ristotel smatra poten&ijalnim smatrali kao aktualne, onda !i to znailo da se kontinuum na sve nji# moe razloiti. /a li je uopte mogu"e jednovremeno izdvojiti sve delove iz jednog kontinuuma? To nije mogu"e, niti !i moglo da i oni, a i oni u koje su ukljueni, ili oni s kojima se preklapaju !udu jednovremeno ekstra#ovani. *ktualiza&ija se moe ostvariti uz pomo" #eterogenosti - svaki od poten&ijalni# delova "e !iti aktualizovan tako to svi delovi imaju neko karakteristino svojstvo. Pro!lem !i !io to aktualiza&ija !ilo kakvim datim svojstvom ostavlja neaktualizovanim one delove koji su ukljueni u aktualizovani deo. Teko"a je to je svako svojstvo - svojstvo dela koji i sam ima delove, pa uvek mora ostati delova koji nisu aktualizovani. 7asno se vidi zato je *ristotel insistirao da su delovi kontinuuma samo poten&ijalni delovi, jer ni pri jednoj aktualiza&iji ne mogu '+. !iti aktualizovani. 6ant "e ovakve &eline iji su delovi samo poten&ijalni nazvati i(ealni$ *elina$a (composita idealia), da !i i# razlikovao od !t#arni' *elina (composita realia), odnosno &elina u pravom smislu rei, koje se zaista sastoje iz delova, koji su aktualni. 6ontinuum je neto !ez aktualni# delova, ali se ipak dozvoljava da se govori o strukturi kontinuuma s o!zirom na razliite rela&ije u kojima se nalaze njegovi poten&ijalni delovi.

.& O( Ari!totela (o Kantora a& Epik"ro# /initi0a$ $n je govorio o neem to je nedeljivo, a to je neto sa veliinom. To neto apsolutno nedeljivo je ipak dovoljno veliko da d0 meru svemu i da !ude gradivni element onog u ta je materijalni svet smeten, a to su prostor i vreme. %pikur proiruje argument zenonovskog tipa na prazninu, odnosno prostor, da !i to isto primenio i na vreme. /eo!om prostora, i s#odno tome, vremena, na kraju se nuno mora do"i do neeg nedeljivog (topon, tj. #ronom). Toponi i #ronomi su neto to je manje od onog to je u opaaju najmanje,a to predstavlja per&iptivni minimum. -o, iako su veoma mali, konaan !roj topona je uvek dovoljan da se is&rpi !ilo koji konani prostor. Teko"a4 %pikurova teorija za#teva reviziju itave geometrije. 2amislimo najmanji mogu"i egipatski trougao. /uzina #ipotenuze !i iznosila 8 topona, a duzina kateta !i !ila 9 i 5 topona. -a ovom trouglu ne !i !ilo mogu"e spojiti sredinu katete od 5 topona sa #ipotenuzom, jer !i sredina #ipotenuze !ila na sredini topona, koji kao ono to je apsolutno nedeljivo ne moe imati sredinu. /rugi primer je u vezi sa #rononima. *ko nekom telu tre!a izvestan neparan !roj #ronona da sa jednog datog mesta stigne na drugo mesto, i da mu !a onda kad se tamo zaputi s drugog mesta u suret istom !rzinom poe neko drugo telo. 6ad "e se ova dva tela sudariti? -a pola #ronona, to je s o!zirom na nedeljivost #ronona nemogu"e. %& In/inite0i$ali0a$ 1 &eloj grkoj matemati&i vaio je *r#imedov a:iom4 Poav od !ilo koje date take u prostoru !ilo koja druga taka, koliko god !ila udaljena od date take, moe dosegnuti ili premaiti u konanom !roju koraka iste duine, ma koliko ti kora&i inae !ili kratki. To onda vai i za !ilo koji dva vremenska trenutka. 1voenje in/inite0i$ala - !eskonano mali# veliina - znai nega&iju *r#imedovog a:ioma, jer se !ilo koje ma koliko malo, ali konano rastojanje u uo!iajenom smislu moe is&rpsti samo !eskonanim !rojem infinitizemala. .nfinitezimale su manje od !ilo kojeg rastojanja u uo!iajenom smislu. ;azlog za nji#ovo uvoenje u matematiku je to u geometriji postoje razne nesamerljive veliine (dijagonala i strani&a kvadrata). <ak i# je i *r#imed koristio, ali samo u #euristike svr#e. /o!ar je primer 3aj!ni&ovi# diferen&ijala koje je koristio pri izraunavanju koefi&ijenta prav&a tangente krive u nekoj datoj taki. $dnos d=>d: ne sme !iti ?>? jer je takav odnos neodreen i ne govori nita o prav&u tangente. *li ovaj odnos ne sme !iti ni odnos dve konane veliine, jer !i odreivao koefi&ijent prav&a sei&e, a ne tangente u datoj taki. 2ato d:>d= mora !iti @neto izmeu@, znai odnos dve infinitezimale.

+& Kantoro#a teori a kontin""$a 6antor je !io nezadovoljan velikom svaom meu filozofima, jer su jedni sledili *ristotela, pa su elemente materije, pa i prostor i vreme ostavili potpuno neodreenim, a drugi sledili %pikura, pa su elementima proglaavali atome koji su ma koliko si"uni !ili, ipak imali veliinu. 6antorovom teorijom kontinuuma je od!aen 2enonov aksiom, i postalo je mogu"e tvrditi da se entiteti vii# dimenzija sastoje iz entiteta nii# dimenzija. /akle, i prostor i vreme i materija su composita realia. Po pretpostav&i, vreme je jednodimenzionalni linearni matematiku liniju kao jednodimenzionalni linearni kontinuum. 6antorova A uslova4 B. Tu vai "!lo# 2"!tine4 izmeu !ilo koje A take na pravoj nalazi se tre"a taka. $n onemogu"ava da se take slau suk&esivno, a da meu njima ne !ude razmaka. 1 ma kojoj maloj okolini !ilo koje date take nalazi se !eskonano mnogo taaka. Takav skup 6antor naziva savrenim, ali takav skup ne ini nuno kontinuum. A. Tre!a uvesti i drugi uslov, kojim se o!ez!euje da svako !eskonano nagomilavanje ima za graninu onu taku koja pripada osnovnom datom skupu taaka. Takav skup 6antor naziva ko'erentni$. *ko je linearno ureeni skup taaka i savren i ko#erentan, onda on tvori kontinuum. ,ta je na pravoj koja odgovara %rli#ovom polju !rojeva granina taka niza taaka koje odgovaraju !rojevima C, D,... (AE - B)>AE,...? 'tandardno !i to !ila taka koja odgovara !roju B, ali u nestandatdnom modelu ima !eskonano mnogo nestandardni# taaka koje se nalaze izmeu take koja odgovara !roju B i !ilo koje take koja odgovara nekom lanu navedenog niza. -edostaje, dakle, jedinstvenost take nagomilavanja. 6antorova o!a uslova !i vaila i u %rli#ovom nestandardnom modelu kontinuuma, ako se ne !i podrazumevala jedinstvenost take nagomilavanja. 6antor je prvi otkrio koliko je taaka potre!no da tvore linearni kontinuum - !eskonano. Feskonanost skupa prirodni# i !eskonanost skupa ra&ionalni# !rojeva su istog ranga - ta dva skupa su ekvipotentna (iste mo"i). *li kada se u razmatranje uzmu prirodni s jedne, i realni !rojevi sa druge strane, nikakav prin&ip reanja realni# !rojeva nije pronaen - 6antor dokazuje da je !eskonanost realni# !rojeva vieg ranga. Ak!io$ati0a*i a ari!totelo#!ke i kantoro#!ke teori e kontin""$a a) 7ednodimenzionalni linearni kontinuum kao kantorovska takasta struktura ;ela&iona struktura je skup izvesni# elemenata koji stoje u odreenim rela&ijama. Pri interpretiranju formalne teorije, neki sim!oli postaju promenljive koje prelaze samo preko skupa elemenata strukture. ;ela&ioni sim!oli oznaavaju rela&ije koje vae meu elementima strukture( !inarne, trinarne, n-arne rela&ije). 'vojstva su u stvari unarne rela&ije, jer kad se kae da elemenat ima neko svojstvo, pominje se samo on, i to jedanput (rela&ija identiteta nije svojstvo, ve" !inarna rela&ija, jer se isti o!jekat pominje A puta). kontinuum. Posmatra"emo

2a izgradnju teorije nam tre!aju sim!oli koji redom oznaavaju4 nega&iju, implika&iju, konjuk&iju, disjunk&iju i ekvivalen&iju, ako i univerzalni i egzisten&ijalni kvantifikator. Taka kantorovske jednodimenzionalne strukture !i"e oznaena sa4 G1, G-4... Gn4.. (n = B,A..) 2a svake dve take vai da su ili identine (H) ili je jedna ispred druge (I). .mamo A rela&ije4 identiteta i pret#oenja. 'istem sadri J a:ioma4 B. ;ela&ija i(entiteta - nijedna taka ne pret#odi samoj se!i (.) A. ;eal&ija pret'o5en a je tranzitivna (P) 9. 2a svake A take vai da su ili identine ili jedna drugoj pret#odi (ili . ili P) 5. i 8. . kom!ina&ija rela&ija identiteta i pret#oenja omogu"uje tvrdnju o tranzitivnosti (.KP) L. i M. u intendiranom modelu, koji je poput !eskonane prave, ne$a ni po6etka ni kra a N. U!lo# na2o$ila#an a - da !i svaka taka !ila taka nagomilavanja, dovoljno je re"i da se izmeu A take nalazi tre"a J. Postojanje najvie gornje i najnie donje mee !eskonanog niza taaka ureenog rela&ijom O. O je inverzna rela&iji pet#oenja (I). Pore5en e kantoro#!ke i ari!totelo#!ke teori e kontin""$a Pokuaj ovakvog poreenja dve dominantne teorije kontinuuma mogao !i se pokazati kao potpuno zaludan, jer se moe pokazati da su one trivijalno razliite. $ne se formalno mogu porediti ako se nekim preslikavanjem jedna moe utopiti u drugu. *ko nikakvo preslikavanje nije mogu"e, teorije ostaju disparatne. ,to i jeste sluaj sa ove A teorije jer nema rela&ione strukture koja !i !ila model za o!e teorije - niti su take u kantorovskom sistemu degenerisani aristotelovski intervali, niti su u aristotelovskom sistemu intervali skupovi kantorovski# taaka. *li intui&ija govori drugaijeP *ristotelovski intervali se mogu jednoznano odrediti poe&ima i krajevima kao parovima kantorovski# taaka, a kantorovske take se mogu jednoznano odrediti parovima intervala koji se nadovezuju. $vo daje ideju da se pronau A skupa pravila prevoenja s jezika u kom je iskazan kantorovski sistem na jezik u kojem je iskazan aristotelovski, i o!rnuto. To !i omogu"ilo da se o dvema strukturama - aristotelovskoj i kantorovskoj - govori istim jezikom. %lementarne formule u jeziku na koji se prevodi !i !ile formule koje nisu prevod formula jezika sa kojeg se prevodi, Prevoenjem !i se onda &eo skup jednog jezika preveo u (pravi) podskup drugog jezika. *li, ti skupovi su !eskonani, pa je mogu"e da se jedan &eo skup o!ostrano jednoznano preslika u pravi podskup drugog skupa i o!rnuto. 7ednoj promenljivoj originala "e uvek odgovarati par promenljivi# u jeziku na koji se prevodi. Pokazuje se na kraju da su aristotelovska i kantorovska teorija - kad se formalizuju na nain na koji je to pret#odno uinjeno - trivijalno razliite u generalizovanom smislu. -a osnovu takaste strukture se gradi (aristotelovska) intervalska struktura i kako se, o!rnuto, na osnovu intervalske strukture gradi (kantorovska) takasta struktura. .ntervali se do!ijaju kao rastojanja izmeu taaka, a take kao mesta nadovezivanja intervala. 've to se moe re"i jezikom intervala, moe se re"i i jezikom taaka, i o!rnuto. $va dva sistema se mogu kao Qdve perspektive@ koristiti po volji. 2ato velika svaa izmeu A najslavnije teorije kontinuuma predstavlja mnogo !uke ni oko ega.

+a li e #re$e *o$po!it"$ i(eale ili *o$po!it"$ reale8 /a !ismo mogli govoriti o aktualnosti ili aktualiza&iji elemenata strukture - gde !i struktura !ila &ompositum reale, a u sluaju samo razni# mogu"i# aktualiza&ija &ompositum ideale potre!no je da samoj strukturi pridou nerela&iona svjstva koja !i se pripisivala njenim elementima. *ko prostor i vreme ne proglasimo, dogmatiki, za neto po se!i (nezavisno od sveta koji u njima postoji), odgovor na pitanje da li su prostor i vreme &omposita idealia ili &omposita realia moe zavisiti od fizikog sveta, koji sa so!om dovodi #eterogenost. 2a primer uzmimo !oje, koje se, na prvi pogled, takama i linijama ne pripisuju. -eko !i mogao primetiti da se one ne pripisuju ni svim povrinama ili telima. 2amislimo zelenu povrinu ta!le, tako fino izdeljenu na mele povrine, da se ni za jednu ne moe re"i da je zelena. *li te povrine zajedno ine povrinu ta!le, pa znai li to da ni ona na moe !iti zelena? -e. Povrine se same za se!e !ez!ojne, ali su zelene jer su delovi povrine ta!le. $!ojenost je #olistiko svojstvo koje se odnosi na &eo kontinuum kom se pripisuje, pa time i na njegove delove. 2a liniju je najprirodnije re"i da nije ni zelena ni &rvena, jer se njima, kao ni takama, svojstvo o!ojenosti ne pripisuje. *ko !i nerela&iona svojstva !ila pripisivana takama, linijama i trenu&ima, svet !i !io prepun krajnje neo!ini# stvari4 ogranieni# tela i pro&esa !ez poetka ili kraja, ili i !ez poetka i kraja. QPrestanak@ i Qpoetak@, za razliku od Qzelenog@ i Q&rvenog@, nisu neto to se ne moe neprotivreno pripisati istoj taki ili istom trenutku. -erela&iona svojstva se pripisuju o!lastima i intervalima ;ela&iona svojstva se pripisuju takama i trenu&ima QFiti kraj@ i Q!iti poetak@ su takva rela&iona svojstva. -eto je kraj neega ako je poetak neega drugog. 6ada se vreme ne posmatra samo kao isti kontinuum, ve" s o!zirom na svojstva fizikog sveta koja se njegovim delovima mogu pripisivati, onda to ne govori u prilog njegovoj intervalskoj strukturi, ve" da njegovu strukturu tre!a s#vatiti kao strukturu poten&ijalni# delova - &ompositum ideale.

-. TOPOLO:IJA VREMENA
OVO PO:LAVLJE JE ;ESTO JE+NO O+ PITANJA NA ISPITU ta e to topolo2i a #re$ena8 *ko se dva filozofa koja se !ave vremenom slau u svemu osim u tome to jedan misli da vreme nema poetak, dok drugi smatra da ima, onda je ta razlika u nji#ovim s#vatanjima topoloka. .sto vai ako se razilaze po pitanju da li vreme ima kraj. Pitanje ja kako na jedan uopten nain odrediti koje su razlike topoloke? Re6 <topolo2i a poti6e o( 2r6e re6i =>?@A Btopo!& Cto o#(e tre%a pre#e!ti !a <$e!to . Re6 e o lokalno$ i!piti#an " !it"a*i e Banali!"! !it"!& !#ako2 po e(ina6no2 ele$enta !tr"kt"re " o(no!" pre$a o!tali$ ele$enti$a i to ! o%0iro$ na rela*i e ko i$a e !tr"kt"ra (e/ini!ana. a) prava i poluprava 3ako je videti zato se prava topoloki razlikuje od polupravi# ( s poetkom, odnosno krajem). 1vek "e se ne"i !ar jedan elemenat poluprave koji s o!zirom na rela&iju ureenja nije u odnosima sa ostalim elementima. 'lino je sa polupravom sa krajem, samo to tu postoji elemenat koji ne pret#odi nijednom elementu date strukture, to kod prave nije sluaj. !) isprekidana i neisprekidana linija .sprekidana linija ima vie poetaka i krajeva, pa na njima ima elemenata koji ne stoje prema ostalim elementima strukture u odnosima u kojim odgovaraju"i elementi prave stoje prema ostalim elementima te strukture. &) nerazgranata i razgranata jednodimenzionalna struktura 'vako o!ostrano jednoznano preslikavanje o!ine linije na razgranato drvo dovodi do toga da meu kopijama ima elemenata koji lee na razliitim granama, a da ne postoji nijedno vorite takvo da mu jedan od elemenata pret#odi, dok ono pret#odi drugom. d) prava i krug Posledi&a preslikavanja je takva da "e na krugu svaka taka pret#oditi se!i, dok ni za jedan odgovaraju"i elemenat prave to ne"e !iti sluaj. Topoloke karakteristike su invarijantne s o!zirom na Quvijanje@ , Quvrtanje@ ali i Qistezanje@ date strukture. $ne, dakle, nemaju veze sa metrikom. A& Stan(ar(na #re$en!ka topolo2i a B:r*i& Rrki filozofi, poev od ile"ana su verovali da je vreme neogranieno u o!a smera, dakle, da je ono jednodimenzionalni !eskonani linearni kontinuum.. to se smatra standardnom topologijom vremena. oe se initi da je uverenje grki# filozofa da vreme nema poetak u neskladu sa mitskim kosmologijama, poput Sesiodove. 1zrok mogu !iti i slike kosmiki# &iklusa. *li, &ilkina ponavljanja ne znae zatvorenost vremena. Tiklusi se ponavljaju u razliitim vremenima, a vreme ostaje otvoreno. $!rt donose tek Platonov mit o stvaranju kosmosa (u Timaju) gde se za vreme kae da je u svet ulo zajedno sa kretanjem kao Qpokretnom slikom venosti@, i %udem koji pitaju"i se o pitagorejskim &iklusima, da li !i u sluaju da se sve ponavlj, to vailo i za vreme. 1vode"i u igru nestandardne topologije, Platon i eudem za mogu uzeti za tvor&e topologije vremena kao nove dis&ipline.

,& Ne!tan(ar(na #re$en!ka topolo2i a a& Vre$e ! po6etko$ iEili kra e$ B'riCFan!t#o& Rri filozofi nisu poznavali pojam stvaranja u jevrejsko-#ri"anskom smislu. 1reeni svet (kosmos) je nastao iz #aosa, ali niti je stvoren, niti je nastao ni iz ega. -ita to postoji ne iezava u nita, ve" se, ako propada, samo preo!raava u neto drugo. 2ato je kod Rrka vremenska topologija (sem kod Platona i eudema) vie odgovarala topologiji otvorene linije !ez poetka i kraja. Po starozavetnoj sli&i sveta, &eo svet je rezultat Fojeg ina stvaranja, i to stvaranja ni iz ega, ako pre stvaranja nieg nije !ilo, ni prostora, ni vremena. *li #ri"anski Fog ne postoji u prostoru i vremenu, pa njegovo postojanje tre!a s#vatiti u smislu Platonove venosti, koja se svodi na Qoduvek@ i Qzauvek@. Pitanje vremenskog poetka je muilo i svetog *vgustina, koji je stekao slavu o&a topologije vremena kao filozofske dis&ipline. $no to je muilo *vgustina se ti&alo razloga iz kojeg je Fog stvorio svet onda kada ga je stvorio - jer ako je Fog odluio da stvori svet, on je valjda i odluivao, a odluivanje je neto to se deava u vremenu, pa ne !i smelo da je mogu"e, jer vreme poinje stvaranjem sveta. *li, nas ovde prevas#odno zanima da li je &ela platonska i #ri"anska pria o poetku vremena neto neprotivreno. $vde nam moe pomo"i savremena semantika mogu"i# svetova. 2amisliv je svet u kom je proteklo vie vremena, nego to je od poetka naeg sveta proteklo u naem. $datle ne sledi da postoji vreme kad je taj svet mogao !iti stvoren, ve" samo to da !i u tom svetu postojao trenutak za koji !ismo rekli da je raniji od prvog trenutka stvarnog vremena. Pojam vremena s poetkom je konzistentan i ne naruava prin&ip !ivalen&ije, a moemo ga smatrati intuitivno pri#vatljivim. $vo je znaajno za #ri"ane ali i za savremene kosmologe koji zastupaju teoriju Qvelikog praska@, po kojij je svet nastao velikim praskom, ima poetak u vremenu, a i s0mo vreme poinje tim Qvelikim praskom@. %& )at#oreno #re$e 2ato !ismo uopte razmiljali o toj mogu"nosti da vreme !ude zatvoreno, umesto da ostanemo u okvirima standardne topologije i kaemo da se istovetni &iklusi !a zato ponavljaju jer se ne odvijaju u istom vremenu? Pretpostavka o istovetnim &iklusima na dozvoljava da se dok se neto deava mi imamo ikakav se"anja ili neku drugu vrstu tragova o tom dogaanju o pret#odnom &iklusu (ili &iklusima). 1 odsustvu svi# se"anja pomnute vrste, na !i ivot izgledao jedinstven i neponovljiv. * ako to vai za na ivot, zato se isto ne !i reklo za &eo kosmiki ivot? *ko !i sve to znamo !ilo u skladu sa pretpostavkom o jednom jedinstvenom kosmikom ivotu, to !i nas navelo da tvrdimo da je vremenska topologija istovetna sa topologijom dui, a ne kruga. . nikada niim ne !ismo mogli !iti ni navedeni da poverujemo u postojanje istovetni# kosmiki# &iklusa, pa !i nam topologija dui uvek !ila pri#vatljivija od topologije kruga. 'e"anja i tragovi o kojima smo govorili su spe&ifie vrste. -ije iskljueno da se neiji ivot odvija, izvesnim delom, potkraj dui, a svojim drugim delom na poetku iste te dui. Tako neto !i s ontoloke take gledita, du pretvorilo u krug. Pretpostavimo da stanje u kome predviamo da "e se kosmos na"i predstavlja upravo stanje koje !i moglo odlino o!jasniti nastanak stanja za koje nezavisno verujemo da je !ilo poetno stanje univerzuma. Tada !ismo imali dovoljno epistemoloki# razloga da vremensku du zatvorimo u krug.

Ni6e - veno vra"anje istog - nije iskljueno da je tu mislio na neogranieno ponavljanje onoga to se ve" desilo. *li u tom ponavljanju !i se izgu!ile originalnost u jedinstvenost. Takvo ponavljanje stvari u !esmrtnom ivotu !i dosta podse"alo na #ri"ansku tenju za rajem. 2ato !i mu verovatno privlanija ideja u kojoj se jedinstvenost i ogrenienost ne iskljuuju, a to je olieno u topologiji kruga. 6osmiki ivot u atvorenom vremenu !i mogao imati sve ari neponovljivosti i neogranienosti, jer takav ivot ne !i, poput dui, !io ogrenien nitavilom. Fila !i to Qdu!oka, du!oka venost@. *& Ra02ranato #re$e 1 A nCta no#o spe&ijalnoj teoriji relativiteta vreme je i dalje jednodimenzionalni kontinuum, ali vie nije linearno, nego razgranato. $no je time prestalo da o!u#vata sve dogaaje, i umesto toga je postalo lokalno - nerazdvojno povezano sa mestom dogaanja. -ije stvar u tome to informa&ije s daleki# mesta dugo putuju ( primer sa mnogim zvezdama koje danas vidimo na ne!u, a koje su ve" #iljadama godina mrtve), ve" to u svetu vlada metriki relativizam uslovljen razliitim !rzinama kojima se razliita tela kre"u u odnosu na !rzinu svetlosti (koja je po pretpostav&i konstantna). Pr. 6osmonaut se posle dugogodinjeg krstarenja po svemiru vre"e na 2emlju i izgleda mnogo mlai nego to !ismo to oekivali, po njegovom satu ipalo !i da je zaista tokom njegovog krstarenja proteklo manje vremena nego na 2emlji. oemo na ovo reagovati na A naina4 B) oemo ostati u okvirima standardne vremenske topologije i re"i da su iz negog razloga svi pro&esi tokom njegovog putovanja !ili usporeni, ali da je u njegovom svetu proteklo isto vremena kao i u naem zemaljskom. A) oemo re"i da je s0mo vreme !ilo drugaije od vremena na 2emlji, dok su se svi pro&esi odvijali kao to se inae odvijaju. 1 tom sluaju mi pri#vatamo nestandardnu topologiju vremena jer tvrdimo da dva vremenska intervala sa istim poetkom i istim krajem nisu jednaki. Trenu&i naeg i kosmonautovog vremena nisu vie uporedivi s o!zirom na rela&ije identiteta i pret#oenj. Postoji zajedniki poetak dva vremena koji ini vorite koje im pret#odi, ali nema nijednog vorita izmeu nji#.

1. ONTOLOKI STATUS VREMENA

Poreklo i !$i!ao pitan a o ontoloCko$ !tat"!" #re$ena *ko se kae da je vreme takvo da njegovo postojanje i njegove karakteristike ni od ega drugog ne zavise, onda je to tvrenje o ontolokom statusu tj. nainu postojanja vremena. 1 s#vatanje samog vremena je ukljuen i njegov dodnos pema fizikom svetu. 'truktura vremena zavisi od toga kakav je fiziki svet. 'vako ko veruje u neku topologiju vremena veruje zato to ima odreena u!eenja o prirodi fizikog sveta mora pri#vatiti da postojanje i struktura vremena zavise od postojanja fizikog sveta i od toga kakav je on. *ristotel je verovao da postojanje vrenema zavisi od postojanja promene , pa je postulirao venost kretanja. -ezgoda je to postojanje promene deluje kao neto kontingentno, a da toga, u isto vreme, tre!a da zavisi neto to je nuno takvo kakvo je. Spor i0$e5" La %ni*a i N "tna oko ontoloCko2 !tat"!a #re$ena -jutn je smatrao da prostor i vreme postoje po se!i, nezavisno od sveta koji u njima postoji,i postojali !i da fiziki svet uopte ne postoji. 3aj!ni&ovo s#vatanje je u skladu sa #ri"anskom dogmom po kojoj je Fog stvorio svet, i zajedno s njiim, i samim tim i prostor i vreme u kojima stvoreni svet postoji. La %ni* 'matrao je da !i prostor i vreme ostali samo Foje ideje da sveta nema, tj. da ga Fog nije stvorio. /ve stvari da !i !ile razliite, moraju se razlikovati po nekim karakteristikama koje se ne tiu puke razlike u pogledu mesta nji#ovog postojanja. /va dogaaja se ne mogu razlikovati samo time to se deavaju u razliitim vremenima, jer isto prostorne i vremenske razlike, z!og naina postojanja prostora i vremena, nisu realne razlike. 6ad je re o realnim razlikama moraju se imati u vidu ne samo nerela&iona, ve" i rela&iona svojstva. Posledi&a 3aj!ni&ovog s#vatanja je to !ismo morali da pri#vatimo da je , ako se svetska istorija navodno sastoji iz identini# &iklusa, vreme u stvari zatvoreno. N "tn $n je u skladu sa engleskom empiristikom tradi&ijom smatrao da prostor i vreme nisu Foje ideje, ve" su zauvek dati senzorijum Foga, i postojali !i kao takvi i da fizikog sveta nema. *ko, pak, svet postoji, onda Fog pomo"u prostora i vremena neposredno, takore"i ulno, komuni&ira sa svakom stvari u svetu. -jutnovo s#vatanje se esto naziva platonistikim, mada je to pogreno, kad je re direktno o vremenu, ako se ima u vidu ono to Platon govori o vremenu u QTimaju@. Platonizam je izraz koji se koristi u irokom smislu, kad god neko za neke entitete smatra da postoje po se!i i za se!e, poput Platonovi# ideja. -jutn smatra da su sve karakteristike vremena a priori date, od topoloke strukture do metrike. 3aj!ni&ovo s#vatanje je !ilo uti&ajnije, a dalo je i zeleno svetlo fiziarima da preuzmu stvar u svoje ruke kad je re o pitanju kakvi su prostor i vreme u stvari. ;azmotri"emo prvo posledi&u 3aj!ni&ovog s#vatanja po kojoj topologija vremena nije neto to !i se moglo !irati, ve" neto to je diktirano time kakv je fiziki svet.

1I

La %ni*o# prin*ip i pro%le$ !"%(eter$inirano!ti teori a ! o%0iro$ na 6in eni*e 6vajn je tvrdio da je mogu" sluaj gde su dve meuso!no protivrene teorije su!determinirane s o!zirom na injeni&e jer su o!e u saglasnosti sa injeni&ama iz polja iskustva koje o!janjavaju, pa je uprkos meuso!noj protivrenosti teorija, nemogu"e re"i ne samo koja je istinita, negi ni to da je jedna ili druga istinita. 'misao ove 6vajnove teze je u tome da se ne moe tvrditi da je jedna ili druga teorija istinita. .ntui&ionisti su razvili konstruktivistiko s#vatanje dokaza,koje name"e stroije rigore i odriu vaenje prin&ipu iskljuenja tre"eg u sluajevima gde ni * ni U* ne moe da se dokae. *nalogno odsustvu konstruktivistikog dokaza !ilo za * !ilo za U* u sluaju 6vajnove teze je odsustvo mogu"nosti da se !ilo o neistinitosti jedne !ilo o neistinitosti druge teorije odlui pozivanjem na injeni&e, to ne znai da se sme tvrditi da nijedna teorija nije istinita. /amet razvija kritiku 6vajnove teze koja se tie pitanja tane spe&ifika&ije domena injeni&a o kojima se u tezi govori. /a li se misli samo na one injeni&e koje teorije o!janjavaju ili se misli na sve injeni&e uopte? nogo je zanimljivije ono s#vatanje teze po kojem se radi o svim mogu"im injeni&ama. /a li nam uzimanje u o!zir svi# injeni&a koje se odnose na fiziki svet nalagalo da se opredelimo za tano jednu odreenu topologiju vremena, ili !i tada mogle postojati !ar dve topologije koje su su!determinirane u odnosu na injeni&e? /a li nas uzimanje u o!zir svi# injeni&a moe !ar navesti da pri#vatimo 3aj!ni&ov prin&ip (nema vremena !ez promene)? i "emo ovo pitanje razmatrati na primeru strukture koja odgovara topolokoj strukturi isprekidane linije i primeru strukture koja odgovara topolokoj strukturi vremena s poetkom i krajem. To "e nas navesti na formula&iju osla!ljene verzije *ristotelovog i 3aj!ni&ovog ontolokog za#teva po kom se o postojanju vremena sme govoriti samo ako se u njemu deava neka promena (3aj!ni&ov za#tev). Pro%le$ pra0no2 #re$ena i o!la%l eni La %ni*o# 0a'te# 'idni ,umejker je kostruisao jedan misaoni e:periment da !i pokazao da postoji sluaj koji govori u prilog postojanja vremena !ez promene. 'vet se satoji iz 9 o!lasti u kojima se u razliitom ritmu u nekoj od ti# o!lasti dolazi do potpunog Qzamrznu"a@ svi# pro&esa, pa se tokom slede"i# B? godina u toj o!lasti apsolutno nita ne dogaa. ogu"e je re"i da period zamrzni"a traje B? god. za#valjuju"i normalnom ivotu u drugim dvema o!lastima. Posle isteka ovog perioda ivot se u toj o!lasti nastavlja tano tamo gde je pre B?. god. naglo !io zaustavljen. 3aj!ni&ovo s#vatanje vremena je da je ono jedinstveno za &elinu sveta. -o u e:perimentu je ritam u kome u trima o!lastima dolazi do !ele smrti i ponovnog oivljavanja takav da "e posle izvesnog vremena do"i do jednovremenog zamrznu"a u sve tri o!lasti. -eka u jednoj o!lasti period ivota traje 9?, u drugoj 5? i u tre"ij 8? godina, a period zamrznu"a traje B? god. Tada je lako izraunati da "e po isteku 88J godina od najranijeg trenutka kad nije moglo do"i ni do potpunog poklapanja ni do preklapanja perioda zamrznu"a, u svim trima o!lastima upravo jednovremeno do"i do !ele smrti itavog univerzuma. Pretpostavimo da !ismo rekli da !i se ivot nastavio posle B? godina. *li ta !i rekao jedan laj!ni&ova&, koji ne !i smeo pri#vatiti vreme !ez ikakve promene? ,umejker priznaje da se u ovom primeru naruava prin&ip kauzaliteta, jer se tokom zamrznu"a apsolutno nita ne dogaa, pa time i neto to !i moglo o!jasniti nov poetak ivota. *li ovaj pro!lem imaju sve teorije po kojima postoji poetak sveta. *ko se pri#vati prvi poetak uopte, moe se pri#vatiti i niz potonji# novi# poetaka.

11

$no to !i rekao jedan laj!ni&ova& deluje mnogo plauza!ilnije nego kad !i se prosto reklo da !ele smrti uopte ne moe !iti, pa da "e se posle svaki# 88J god. dalji ivot univerzuma neposredno nadovezivati na vreme kada !i tre!alo da doe do zamrznu"a. .ako su segmenti ivota od 88J god. razdvojeni poput segmenata isprekidane linije, oni nisu razdvojeni vremenom. Poto po 3aj!ni&ovom za#tevu, postojanje vremena !ez promene ne sma da se dopusti, ime !i periodi od 88J god !ili razdvojeni ako ne vremenom? ,umejkerov primer nas navodi da pri#vatimo mogu"nost postojanja praznog vremena (vremena u kom se apsolutno nita ne deava). /eluje nepri#vatljivo ono to je tvrdio -jutn, da isto vreme i isti prostor imaju metriku koja je potupuno nezavisna od fizikog sveta, i koja !i postojala i da taj svet nikada nije postojao. $sla!ljeni 3aj!ni&ov za#tev4 to je ontoloki za#tev koji se tie neop#odnosti postojanja fizikog sveta kao uslova da !i prostor i vreme uopte postojali, ali koji ne iskljuuje mogu"nost postojanja praznog prostora i praznog vremena. $d!a&ivanje jakog a pri#vatanje osla!ljenog 3aj!ni&ovog za#veta vodilo !i pri#vatanju standardne topologije umesto nestandardne koja !i !ila imapli&irana jakim 3aj!ni&ovim za#tevom. ogu"e je da je fiziki svet prostorno i vremenski ogranien prostorom i vremenom koje on i z!ivanja u njemu ne ispunjava. 6ao ono to ograniava fiziki svet, oni nisu puko nita, ve" samo neto #omogeno, jedinstveno i prazno, iji su delovi samo poten&ijalni u *ristotelovom smislu, !ez o!zira na to koliko priroda fizikog sveta doputala ili ne ovu ili onu aktualiza&iju. 1 sluaju kosmosa koji se iri radilo !i se o aktualiza&iji poten&ijalni# delova pret#odno preznog prostora, a isto vai i za ispunjevanje vremena koje je kao !udu"e, pret#odno !ilo prazno. I0%or topolo2i e #re$ena " !l"6a " #re$en!ki o2rani6eno2 !#eta *ko pri#vatimo osla!ljenu varijantu 3aj!ni&ovog za#teva stavljeni smo pred iz!or izmeu A mogu"e topologije u sluaju da fiziki svet ima vremenski poetak. .spita"emo na slede"em primeru razliku izmeu sluaja u kome se govori o mogu"em svetu s razliitim vremenom od stvarnog i sluaja u kom se govori o odreenom vremenu u koji !i mogao !iti smeten neki drugi mogu"i svet. Pretpostavimo da se izmeu dva dogaaja a i !, od koji# se drugi neposredno nadovezao na prvi, mogao desiti izvesni tre"i dogaaj &. To znai da je mogu" svet u kom se neposredno posle dogaaja a desio prvo dogaaj &, a onda neposredno posle &, dogaaj !. *li, postoji i smisao u kom je nemogu"e da se izmeu dogaaja a i ! desio dogaaj &, a to je smisao po kome izmeu a i !, od koji# se jedan od nji# na drugi nadovezuje, naprosto nema vremenskog mesta da se ita dogodi. -aredni sluaj4 izmeu A konkretna dogaaja d i e, od koji# se dogaaj e desio posle dogaaja d ali ne i neposredno posle njega, mogao desiti dogaaj f, ije trajanje nije due od vremenskog razmaka izmeu d i e. 1 ovom sluaju je to mogu"e i u smislu u kom nije !ilo mogu"e u pret#odnom primeru da se & dogodilo izmeu a i !, jer sada ima mesta za dogaaj f da se smesti izmedu d i e. 'misao u kom se & nije moglo desiti izmeu a i ! je restriktivnijiV !ilo !i ga nemogu"e izraziti u jeziku koji ne !i dozvoljavao da se govori o vremenu u kome se neto moglo dogoditi.

1-

+ana je razlika izmeu logiki# i realni# mogu"nosti, tj. razlika izmeu mogu"i# svetova u nespe&ifikovanom smislu i mogu"i# svetova koji su topoloki dostupni poavi od nekog segmenta aktualnog sveta. ;ezultat je, dakle, u krajnjoj liniji slede"i4 neop#odna nam je standardna topologija umesto nestandardne. 'utranji mogu"i svet u kojem "e padati sneg, kao i onaj u kojem "e padati samo kia, dostupni su zato to je re o !udu"im dogaajima. eutim, sve to se tie navodnog vremena pre nastanka sveta odnosi se iskljuivo na prolost, a prolost koja nikada nije !ila !udu"nost ne omogu"ava da se u nju smesti nijedan mogu"i svet. Tu kao da ne !i moglo da se govori o realnim mogu"nostima. /ostupnost u topolokom smislu ne tre!a vezivati samo za !udu"nost. oda je u nekom drugom smislu prolost zaita nedostupna (u njoj se vie ne moe iveti), ali to svakako nije smisao u kome !ismo rekli da prolost realnog sveta spada u puke logike a ne realne mogu"nosti. *ko !roj realni# mogu"nosti moe !iti ravan jedini&i i ako sama injeni&a da se radi o prolosti ne za!ranjuje da se govori o realnim mogu"nostima, onda !i za vreme pre nastanka sveta tre!alo prosto re"i da za svaki njegov (poten&ijalni) segment vai da je u odnosu na njega !roj realni# mogu"nosti ravan jedini&i. 1pravo !i tok vremena !ilo ono to pretpostavlja realnu promenu u jakom laj!ni&ovskom smislu, a to u sluaju vremena pre nastanka sveta nije !ilo zadovoljeno. To vreme nije &ompositum ideale, tako da predstavlja neto u &elini dato. <iji su delovi samo poten&ijalno odredivi s o!zirom na topologiju i metriku realnog sveta. ;ealnost toka vremena jeste neto to je danas sporno.

11

3. METRIKA VREMENA
OVO PO:LAVLJE JE ;ESTO JE+NO O+ PITANJA NA ISPITU ta e $etrika i (a li #re$e i$a intrin!i6n" $etri6k" !tr"kt"r"8 Po pitanju metrike je leke koristiti se sistemom intervala pre nego sistemom taaka, jer se pitanje metrike tie uporeivanja intervala u pogledu nji#ove duine 4 ili su jednaki u pogledu duine, ili je jedan kra"i od drugog. /a !ismo metriki uporedili intervale, potre!na nam je mera. .z /edekind-6antorovog a:ioma sledi da ne moe postojati e(na 0a e(ni6ka $era za uporeivanje svi# intervala, jer postoje nesamerljivi aritmetiki intervali. -pr. .nterval koji se prostire izmeu take koja odgovara !roju W je nesamerljiv sa intervalom koji se prostire izmeu take koja odgovara !roju 5 i take koja odgovara !roju 8 . *li, izgleda da ovo nepostojanje ne predstavlja neku ve"u teko"u. Prvi interval jeste nesamerljiv, ali je oigledno kra"i od ovog drugog jer je u njega ukljuen. .zgleda da metrika uporedivost intervala proizlazi iz same strukture kontinuuma. $!ostrano jednoznana veza izmeu realni# !rojeva i taaka jednodimenzionalnog kontinuuma, ija se uspostavivost i tvrdi /edekind-6antorovim a:iomom, moe se uspostaviti na !eskonano mnogo naina. $snovni pro!lem je to !ez fizikog sveta nema nikakve mere, ije je postojanje pretpostavka metrikog uporeivanja. 'uprotno -jutnovom miljenju moramo pri#vatiti da isto vreme nema nikakvu intrinsinu metriku, to znai da je, kad ga posmatramo po se!i i za se!e, metriki amorfno. Kon#en*ionali0a$ #er!"! reali0a$ " po2le(" $etrike !#et!ko2 #re$ena Takore"i svi koji se danas !ave metrikom vremena slau se u tome da metrika vremena mora poti&ati iz fizikog sveta. *li mogu se izdvojiti konven&ionalizam i realizam. 6onven&ionalisti smatraju da se nametanje metrike vremenu od strane fizikog sveta ne dogaa automatski, ve" uz nau de!elu pomo". ;ealisti smatraju da je samim fizikim svetom i onim to se u njemu dogaa metrika ve" odreena, pa mi samo tre!a da je otkrijemo. 6onven&ionalizam je danas dominiraju"e stanovite. Poto svako merenje prostorni# ili vremenski# duina pretpostavlja neku fiziku teoriju, meu ijim implika&ijama se moe nalazizi stav o izotropnosti, ali i stav o neizotropnosti prostora ili vremena, onda je svaku fiziku teoriju koja je saglasna sa injeni&ama mogu"e tako preformulisati da novodo!ijena teorija !ude isto saglasna sa injeni&ama, ali da se od izvorne razlikuje po implika&ijama u pogledu izotropnosti ili neizotropnosti fizikog prostora i vremena, to "e imli&irati ra0li6ite $etrike !#et!ko2 pro!tora i #re$ena. 6od merenja vremenski# intervala sluimo se satovima. . tokom vremena svi pro&esi, pa i rad asovnika se postepeno usporavaju, znai da se dani naeg ivota produavaju. Taj !i rezultat zavisio samo od promene pretpostavke o izotropnosti vremena, a inae se niim ne !i mogao detektovati. 6ada se dananji realisti suprotstavljaju konven&ionalistima, oni pri#vataju da metrika zavisi od fizike teorije, ali nastoje da pokau da "e pri#vatanje toga kao injeni&e voditi rezultatu suprotnom onome do koga su doli konven&ionalisti. Silari Patnam je tvrdio da !i uzimanje u o!zir svi# priznati# kriterijuma na osnovu koji# se u nau&i vri iz!or izmeu alternativni# teorija

13

(jednostavnost i saglasnost sa intui&ijom) an kraju vodilo jednoj jedinoj teoriji, pa !i stvarna metrika svetskog vremena !ila ona koja !i !ila impli&irana tom teorijom. *ko pri#vatimo ontoloku pretpostavku po kojoj prostoru i vremenu metriku daruje fiziki svet, onda, s o!zirom na neku konkretnu situa&iju, ne"e !iti u ravnopravnom poloaju onaj koji tvrdi izotropnost i onaj koji tvrdi neizotropnost prostora i vremena, jer "e ovaj drugi morati da navede konkretne fizike dokaze za svoju tvrdnju, dok onaj prvi ne mora navoditi nikakve razloge. Pretpostavljena zavisnost prostorne i vremenske metrike od fizikog sveta ne dozvoljava da se puka promena u pogledu prostorne i vremenske loka&ije smatra ikakvim razlogom za !ilo koju fiziku promenu. Promena naina rada asovnika je promena fizikog predmeta i fizikog pro&esa, to ne sme zavisiti od promene prostorne i vremenske loka&ije. -eposredna posledi&a ovoga je to da sama saglasnost neke alternetivne teorije s injeni&ama nije nikakav razlog za njenu pri#vatljivost ako se od rivalske T razlikuje samo po impli&iranju neizotorpnosti prostora i>ili vremena. 'ledi da se od izotropnosti ne sme odustati. 1 slede"em odeljku se !avimo teorijom sa nestandardnom metrikom, ali u kojoj se metrika relativiza&ija oprevdava fizikim razlozima. -jen alternativni karakter se ne moe smatrati neim to ide u prilog konven&ionalizmu. Relati#i0a*i a pro!tornoJ#re$en!ki' inter#ala " !pe*i alno teori i relati#iteta 2amislimo da oso!a * i osos!a F ele da u!iju oso!u T. * je s krova voza ispalio metak u smeru kretanja voza !a u trenu kad je !io pored drveta s kojeg je u istom trenu i F pu&ao u istom smeru. ;astojanja mesta s koji# su #i&i ispaljeni do mesta prodiranja u telo oso!e T su jednaka. 6o je u!i&a, * ili F? 1!i&a je osos!a * , jer po teoremi o adi&iji !rzina, na !rzinu kretanja metka u odnosu na voz tre!a dodoati !rzinu kretanja samog voza, pa sledi da je metak koji je ispalio * morao ranije prodreti u telo u!ijenog od metka koji je ispalio F. 2amislimo da su umeto iz o!ine puke, * i F pu&ali iz laserskog oruja. Tu nailazimo na neo!ino ponaanje svetlosti. 1 tom sluaju "e i * i F !iti okrivljeni za u!istvo. 'vetlost ne mari za zakon iner&ije i na svetlosni metak se ne moe primeniti teorema o adi&iji !rzina. *ko za osnovnu pretpostavku uzmemo inverijantnost !rzine prostiranja svetlosti s o!zirom na !ilo koji refere&ijalni sistem, onda su ap!ol"tne ("Kine prostorni# i vremenski# intervala odreene samom !rzinom svetlosti. /va prostorna rastojanja su jednako dugaka u apsolutnom smislu ako svetlosti tre!a isto vremena da i# prevali. Posledi&a je da se moe govoriti o apsolunoj duini jednog rastojanja. /va vremenska intervala su jednaka u apsolutnom smislu ako svetlost u jednom pree isto rastojenje koliko i u drugom. /eluje da se pozivamo na jednakost prostorni# rastojanja da !ismo govorili o jednakim vremenima. $va &irkularnost proizlazi jer se i apsolutnost prostorni# i apsolutnost vremenski# intervala odreuje apsolutno"u !rzine (svetlosti) kao primitivnog pojma. *ko se duina prostorni# i vremenski# intervala odreuje pomo"u !rzine kao osnovnog pojma, a ne o!rnuto, onda ne"emo !iti prinueni da kaemo da je * u!i&a, jer se njegov metak, z!og adi&ija !rzina, kretao !re, ve" "emo mo"i re"i da je on u!i&a, jer je njegov metak morao da prevali $an e ra!to an e. $no to je delovalo najoiglednije jeste pretpostavka da su rastojanja izmeu * i T, i F i T jednaka. $na i po *jntajnovoj teoriji jesu jednaka u apsolutnom smislu, ali to ne znai da je tako sa poreenjem rastojanja izmeu * i T, i * i F, s o!zirom na A razliita referen&ijalna sistema, onaj na 2emlji i onaj u vozu. 2!og kretanja voza u odnosu na 2emlju, dolazi do toga da metrika prostor-vremena nije zajednika za o!a sistema.

17

Para(ok! %li0ana*a 7edan od !lizana&a, -enad, je otputovao kosmiskim !rodom i posle viegodinjeg krstarenja po svemiru se vra"a na 2emlju, gde zatie svog !rata, Predraga, znatno starijeg od oekivanog, dok se Predrag opet udi -enadovoj mladosti. Prema teoriji relativiteta to je ono to !i se, z!og razlike u metri&i vremena, u datoj situa&iji i dogodilo. Pitanje je zato je rezultat ovakav, a ne o!rnut. *ko se u jednom od A sistema koji se meuso!no udaljavaju ili pri!liavaju primene 3oren&ove transforma&ije, do!i"e se tano isti rezultat koji se tie dilata&ije vremena u drugom sistemu koji "e se do!iti i kada se one primene u drugom sistemu za izraunavanje dilata&ije u prvom sistemu. To je ono to izgleda parado:alno u parado:u !lizana&a, to izaziva asimetriju, i to dovodi do toga da se jedan, a ne drugi !lizana& ispostavio mlaim. -aena su razna nestandardna o!jenjenja porekla asimetrije (;aj#en!a#, Fom, Tolman i Xejnman). -evolja sa ovakvim nestandardnim o!jenjenjima je to se ona pozivaju na neto to je u odnosu na samu spe&ijalnu teoriju relativiteta spoljanje ili ak&identalno. 'ledi da se razlika u ostarelosti !lizana&a moe o!jasniti unutar spe&ijalne teorije relativiteta, to dovodi u pitanje i to da je razlika u ostarelosti uopte posledi&a ove teorije. .li !i spe&ijalna teorija relativiteta !ila protivrena (ako !i svaki od !lizana&a tre!alo da ispadne mlai), ili !i !ila nepotpuna (ako !i neim izvan nje tre!alo o!jasniti koji "e !lizana& na kraju !iti mlai). -a dijagramu inkovskog linije ne predtavljaju puteve koje !lizan&i prelaze, ve" tzv. svetske linije kao delove jedinstvenog prostor-vremenskog kontinuuma . pretpostavimo da je !rzina meuso!nog udaljavanja posle rastanka takva da se po 3oren&ovim transforma&ijama do!ija da dvema Predragovim godinama odgovara jedna -enadova. .sto tako, vai i o!rnuto, kad se posmatra iz -enadovog sistema4 svema -enadovim odgovara jedna Predragova godina. /ilata&ijaje, dkle, uzajamna. *simetrija nastupa kada da !i se !lizan&i sreli, moramo jednu od nji#ovi# svetski# linija da prelomimo, to oznaava promenu referen&ijalnog sistema. *ko prelomimo -enadovu, on "e na kraju ispasti mlai od !rata, a ako to uradimo s Predragovom, onda "e on ispasti mlai. -estandardna reenja se slau u tome da se !ez pozivanja na neto spoljanje (ak&identalno) u odnosu na teoriju relativiteta ne moe re"i koji dijagram tre!a primeniti u konkretnom sluaju (Predragov ili -enadov). /eluje da se nestandardnim reenjima sugerie i da spoljanji (ak&identalni) faktori ne ukazuju samo na to koji dijagram inkovskog tre!a primeniti u konkretnom sluaju, ve" i da su ovi faktori o!janjenje same vremenske dileta&ije. pr. -enada na njegovom putovanju presretne neznana& na nekom prostorno vremenskom mestu F. -eznana& u prolazu usaglasi vreme na svom s vremenom na -enadovom satu. $!oji&a nastavljaju svojim putem !ez ikakvog uporavanja ili u!rzavanja ili promene prava&a. .spostavi"e se da je z!ir vremena koje je preiveo -enad od trena rastanka sa Predragom u taki *, do susreta sa neznan&em u svemiru u taki F, i vremena koje je proiveo neznana& izmeu F i T, menji od vremena koje je proiveo Predrag izmeu * i T, iako na putovanju od * preko F do T nije !ilo nikakvi# dejtava ili efekata izazvani# okretanjem kosmikog !roda. (*FKFTI*T) -evolja je u tome to ni standardno reenje ne daje dalje fiziko o!janjenje zato promena smera dovodi do razlike u duini izmeu Predragovog i -enadovog vremena, ve" se samo poziva na dijagram inkovskog iz koga sledi da je tako. 6ao da sama geometrijska prezenta&ija ve" predstavlja potpuno razjanjenje pro!lema. +ano je uzeti u o!zir da spe&ijalna teorija relativiteta omogu"ava da se govori i apsolutnoj duini prostorni# i vremensko# intervala prostor-vremenskog kontinuuma., a to proizlazi iz

19

pretpostavke o konstantnosti !rzine prostiranja svetlosti. To nam daje mogu"nost da kaemo da se neko telo kre"e !rzinom koja je !liska !rzini svetlosti. 1 ovom sluaju se to moe utvrditi jer je jedan od !lizana&a, pret#odno se udaljuju"i od drugog, promenio smer kretanja i uspeo ovog da stigne. $n je preao ve"i put u apsolutnom smislu, pa je i njegova prosena !rzina morala !iti !lia !rzini svetlosti. * onda je i njegovo vreme u apsolutnom smislu !ilo kra"e. Pravo fiziko o!janjenje poinje tek kad saznamo koji je od !lizana&a menjao smer kretanja, tj. referen&ijalni sistem , ali ne zato to je ta promena sama po se!i dovela do dileta&ije, ve" to "emo na osnovu toga mo"i da zakljuimo o onom to je sutinsko u fizikom smislu, a to je odgovor na pitanje ija je prosena !rzina kretanja !ila !lia !rzini prostiranja svetlosti. Tek to je ukupna !rzina jednog !lizan&a !ila ve"a od ukupne !rzine drugog u apsolutnom smislu predstavlja konano fiziko o!jenjenje razlike u metri&i vremena, koja u konkretnom sluaju ide u -enadovu korist. A nCta no# opera*ionali0a$ i !por i0$e5" kon#en*ionali!ta i reali!ta *ko je kretanje !rzinom koja je !lia !rzini prostiranja svetlosti uzrok vremenske dileta&ije koja vodi manjoj ostarelosti, zar se ne moe re"i koliko je vremena uteeno na kom delu puta? 2ar se ne moe odluiti da li je manje ostareli !rat tedeo vreme &elim putem, ili samo pre ili posle promene smera kretanja (promene referen&ijalnog sistema)? Pro!lem je u tome to z!og neo!inog ponaanja svetlosti koja ne mari za zakon iner&ije, nema opera&ionalnog naina da se utvrdi kojom se !rzinom neko telo kre"e u odnosu na !rzinu kojom se prostire svetlost. <injeni&a da je -enad odleteo sa 2emlje velikom !rzinom u odnosu na 2emlju ne znai da je njegova !rzina !lia !rzini prostiranja svetlosti nego to je to !rzina 2emlje. 7er i 2emlja se isto tako kre"e u odnosu na kosmiki !rod, kao to se i ovaj kre"e u odnosu na 2emlju. /ilata&ija vremena u drugom sistemu iz referen&ijalnog okvira prvog, ravna je dilata&iji vremena u prvom, iz referen&ijalnog okvira drugog sistema. *psolutna vremenska dilata&ija je stvar o!jektivno razliiti# metrika, koje se tiu vremenski# intervala, a nije neto to !i se moglo ostvariti trenutno, promenom referen&ijalnog sistema. 6onven&ionalisti koriste okolnost to se na !ilo kom delu puta !lizana&a opera&ionalno ne moe utvrditi koja je !rzina nji#ovog kretanja u odnosu prema !rzini prostiranja svetlosti da tvrde kako spre&ijalna teorija relativiteta govori u prilog nji#ove opte konven&ionalistike teze o metri&i prostora i vremena. 1 nedostatku opera&ionalne mogu"nosti da se utvrdi da je neto sluaj, moe se izvriti ovaj ili onaj iz!or. oe izgledati u prilog konven&ionalistike teze to to mi uvek, poavi od !ilo kog od dva sistema, uprkos o!jektivnoj razli&i u pogledu nji#ove !rzine u odnosu na !rzinu prostiranja svetlosti, koristimo isti nain za izraunavanje dileta&ije u drugom sistemu - koristimo 3oren&ove transforma&ije, koje daju meuso!no iste rezultate u pogledu dilata&ije, !ez o!zira ne to iz kojeg se od dva sistema preraunavanje vri. *ko se ovaj na nain preraunavanja s#vati kao mogu"i iz!or zasnovan na injeni&i da nezavisno od nekog iz!ora uopte nema smisla govoriti o dilata&iji, jer tako neto po se!i ne postoji, postavlja se pitanje kako se onda, uprkos simetrinosti s o!zirom na relativnu dilata&iju vremana u dvama sistemima, moe o!jasniti apsolutna dilata&ija iz situa&ije koju opisuje parado: !lizana&a? $!janjenje se o!ino daje pomo"u dijagrama (str.BBM.) iz samog dijagrama kao da proizlazi -enadova manja ostarelost, jer je on utedeo vreme koje je predrag iveo izmeu / i %. $vo je konven&ionalistiko reenje. ;ealistiko reenje kae da sama promena referen&ijalnog sistema ne predtavlja dovoljno o!jenjenje fenomena o kojem je re, ve" nam samo omogu"uje da zakljuimo koji se od !lizana&a kretao prosenom !rzinom koja je !lia !rzini prostiranja svetlosti.

1D

2ajedniko o!oma reenjima je to iz nji# sledi da je -enad iveo manji !roj godina. *li prema konven&ionalistia se moe ra"i da je duina godine u o!a sistema ista, ali je nji#ov !roj u -enadovom sluaju, z!og promene referen&ijalno sistema, smanjen. *ko se o vremenskom dilata&ijama uvek govori iskljuivo relativno, i ako su rezultati uvek simetrini, onda moemo govoriti o istovetnosti metrike. Prema realistima, nije re samo o manjem !roju godina, nego je taj !roj manji jer same godine na nenadovoj svetskoj liniji nisu iste duine kao i godine na Predragovoj svetskoj liniji. ;e je, dakle, o razli&i u metri&i, koja sledi iz razliiti# !rzina kretanja u odnosu na !rzinu svetlosti. oemo re"i da je *jntajn !io realista, jer je u spe&ijalnoj teoriji relativiteta re o tome da same duine intervala, ija je mera na istom mestu prostor-vremenskog kontinuuma fi:irana, poinju stvarno das se razlikuju du razliiti# grana kontinuuma iako iznose isti !roj jedini&a mere, i to nezavisno od toga da li "emo mi ikad !iti u situa&iji da to konstatujemo. $n je pri#vatio 3oren&ove transforma&ije i u sluaju sistema koji se samo udaljavaju, samo pri!liavaju, ili uopte koji su se razdvojili, ali se jo nisu spojili, govorio je samo o rlativnim dilata&ijama koje su simetrine, i to iz razloga jer je opera&ionalno nemogu"e utvrditi ita po pitanju apsolutni# dilata&ija. 6onven&ionalistiko reenje parado:a !lizana&a o!janjava metrike razlike topolokim razlikama vezanim za razliite svetske linije putnika, zato je kori"enje dijagrama inkovskog od sutinskog znaaja. 2ato se ovo reenje nekad naziva i geometrijsko. 1 realistikom reenju se topoloke razlike o!janjavaju razliitim metrikama koje vae u sistemima putnika. *jntajna je pretpostavljena rezlika u metri&i navela da pri#vati topologiju razgranatog vremena. 1zrok razlike u metrikama su razlike u !rzinama tela u odnosu na ono to je jedino apsolutno, a to je !rzina svetlosti, to onda uzrokuje neizotropnost prostor-vremenskog kontinuuma. Pro%le$ $etrike pra0no2 #re$ena " topolo2i i ra02ranato2 #re$ena Po realistikom stanovitu je unutar standardne topologije vremena dosta jednostavno govoriti o metri&i praznog vremena. +reme u topologiji razgranatog vremena nije vie jedinstveno za sve svetske dogaaje, pa se metrika praznog vremena moe odrediti samo u odnosu na neku vremensku granu, tj. svetsku liniju. Pro!lem je to moe poetak, ali i kraj dogaanja !iti vorite iz kog su potekle ili u kome su se sustekle razliite svetske linije. /a li onda uopte ima smisla govoriti o metri&i praznog vremena u ovom sluaju? oemo re"i da je s o!zirom na neku datu svetsku liniju, metrika u praznom prostor-vremenu odreena onim to se deavalo na kraju date svetske linije, jer je tim dogaanjima odreena metrika koja !i dalje vladala du svetske linije, da je ova nastavljena i da se metrika, ako se pret#odno i menjala, vie ne menja. 1 sluaju odreenja metrike preznog vremena pre poetka sveta, ono to se dogaalo na poetku odreuje metriku pret#odnog praznog vremena. 6akva !i !ila metrika preznog vremena odreena u odnosu na neku svetsku liniju na kojoj je apsolutna dilata&ija takva da na kraju svetske linije dostie stepen potpunog zaustavljanja vremena? *ko je ovo sluaj sa svim svetskim linijama, onda !i kraj sveta znaio i odsustvo metrike potonjeg praznog vremena. *ko topologija razgranatog vremena zavisi od metrike, onda ne"e vie !iti smisleno govoriti ni o metri&i praznog vremena ni o njegovog topologiji. <ini se da smo pronali sluaj u kome !i tre!alo da kaemo da vremena pre poetka i posle kraja sveta jednostavno nema, a ne da je ono prazno. $snovni postulat spe&ijalne teorije relativiteta je da !rzina svetlosti nije samo invarijantna, ve" i konana i maksimalno mogu"a. a:imalni stepen rastezanja vremenske metrike !io !i dosegnut kada !i telo u kretanju dostiglo !rzinu prostiranja svetlosti. etrika je odreena

1G

samim prostiranjem svetlosti, kojim je duina prostorni# i vremenski# intervala odreena u apsolutnom smislu. etrika praznog prostora i vremena pre poetka i posle kraja sveta !ila !i odreena !rzinom prostiranja svetlosti. -----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------enad izgleda mlai jer je metrika vremena u kom je iveo drugaija od metrike vremena u kom je iveo Predrag. To da li vreme tee !re ili sporije je pitanje metrike - kad men se godina ini preduga, onda je u pitanju razvuena metrika. etrika nije !ila ista du grana kojima su se oni kretali. Topologija i metrika vremena su !lisko povezane. 6ako je postavljeno pitanje metrike vremena? .ma li vreme svoju metriku? +remenu nije in#erentna nikakv metrika - ono je metriki amorfno. To ja zato to postoji potpuna proizvoljnost kako "emo deliti linearni kontinuum. 6antor - neuspean je pokuaj da se doe do metrike vremena preko !roja trenutaka izmeu A dogaaja. -ezavisno od fizikog sveta vreme je metriki amorfno. Poto je !roj trenutaka izmeu svaka A trenutka istsi, ne moe se re"i da je neki interval jednak, kra"i ili dui od drugog intervala. * poto nema nieg to !i moglo odrediti duinu intervala, onda je vreme metriki amorfno. Froj trenutaka izmeu A intervala, kako god da se uzme, uvek ispadne isti to je parado: - zato ne moe da se formalizuje i da se na osnovu tog kae ta je due a ta kra"e. Taj parado: je vazan za 6antorovu teoriju. pr. .mamo dve gomile ja!uka, u jednoj i# je A a u drugoj B?, mi na osnovu !rojeva utvrujemo da u drugoj gomili ima vie ja!uka nego u prvoj. *li, ovakav sistem se ne moe priemeniti na intervale i na vreme.

1H

7. SMER VREMENA
Poreklo i ra0 aCn en e !$i!la pitan a o !$i!l" #re$ena 1 pitanju o smeru vremena krije se velika z!rka, i ono se svodi na pitanje o njegovom toku, odakle !i sledilo da se o smeru vremena ne !i moglo govoriti nezavisno od toga to ono tee. 2ato se mora paljivo razlikovati pitanje smera i pitanje toka vremena. 6antorovski jednodimenzionalni kontinuum ureen je rela&ijama identiteta (H) i pret#oenja (I). 2ar ove rela&ije ne odreuju smer kontinuuma, jer se za svaki element moe re"i koji je raniji a koji kasniji s o!zirom na rela&iju pret#oenja? eutim, isti kontinuum je ureen rela&ijama H i O, rela&ija O je rela&ija inverzna rela&iji I, i ona samo odreuje smer suprotan onome koji je odreen rela&ijom I. .sta rela&ion struktura je, dakle, model i za originalnu i za izmenjenu teoriju. 'ledi da se u sluaju !eskonanog jednodimenzionalnog kontinuuma moe govoriti o dva smera, ali je potpuno ar!itrarno koji "e od nji# !iti proglaen Qpozitivnim@, a koji Qnegativnim@. +reme kada se posmatra kao !eskonani jednodimenzionalni kontinuum i nije o!jektivno usmereno s jedne na drugu stranu kontinuuma. 1reenje kontinuuma ne moe nam pomo"i da definiemo smer vremena. 've ovo vai i za topologiju po kojoj vreme ima i poetak i kraj. 6ao i za topologiju razgranatog vremena. Rde god se razgranati kontinuum moe urediti rela&ijom pret#oenja, on "e mo"i da se uredi i inverznom rela&ijom, tako da raniji trenutak od dva trenutka postaje kasniji. 've vai i za topologiju zatvorenog vremena. 1 sluaju kruga je nepostojanje smera jo i najoiglednije. Poto je vreme po se!i metriki amorfno, ni matrika ni topologija nam ne mogu pomo"i u pokuaja definisanja njegovog smera. oramo u pomo" pozvati neto spoljanje, ato je fiziki svet. Pok"Ca (a !e !$er #re$ena (e/iniCe preko prin*ipa /eno$enoloCke ter$o(ina$ike Xiziari su se!i postavili zadatak da smer vremena odrede prema tome ta se i kako dogaa u fizikom svetu. 2adatak je da se pronae neka sutinska asimetrija u svetskim z!ivanjima kojom !i se opravdali zato ranije mora ostati ranije, a kasnije ostati kasnije. .spostavilo se da zadatak nije lak, jer su pro&esi koje poznajemo ili oigledno reverzi!ilni, ili !i to u naelu !arem mogli !iti. .zgleda da nam je primer pri ru&i. 6o ne veruje u to da mi ivot ne moemo iveti unazad, ve" neminovno od roenja ka smrti? Xiziari nisu mogli da iz!egnu upravo smrt kao ono to daje smer vremenu, samo to se nije radilo o o!inoj ljudskoj smrti, nego o toplotnoj smrti univerzuma. %ntropija nastaje kad prestane promena temperature, kad se dve razliite temprature izjednae. 6ad !i se drugi prin&ip termodinamike primenio na itav univerzum, rezultat !i !io da je sve to se u univerzumu dogaa nepovratno usmereno ka stanju toplotne entropije, koja "e predstavljati toplotnu smrt univerzuma jer "e nestati sve razlike koje pretpostavljaju temperaturne razlike. 6ad se drugi prin&ip termodinamike primeni na itav univerzum, to onda posledino omogu"ava da se ranije i kasnije definiu kao o!jektivno razliiti. ;anije je ono vreme od dva razliita vremena u kojem je stepen entropije u univerzumu manji, dok je kasnije ono u kojem je stepen entropije ve"i.

-I

Stati!ti6ka ter$o(ina$ika i pro%le$ entropi e P - pritisak + - zapremina T - temperetura ; - konstanata za oznaku spe&ifinosti gasa P+ = ;T Temperatura je direktno propor&ionalna pritisku i zapremini gasa. 7ednaina povezuje stepen toplote, izraen temperaturom, sa veliinom prostora koji gas zauzima i me#anikim pritiskom koji on vri. 6ada zagrevamo naduvani !alon, on "e pu"i, jer "e se pove"ati zapremina i pritisak onotranjeg vazdu#a na opnu. Toplota "e tako ostati Qokultni kvalitet, to poznajemo samo za#valjuju"i ose"aju@. P+ = A-%>9 - - *vogadrov !roj (!roj esti&a u jednom gram-molekulu gasa) % - kinetika energija ;T = A-%>9 T = Q-%>9; /akle, samu toplotu definiemo kao srednju kinetiku energiju esti&a gasa, jer je A->9; konstanta). Pitanje je4 zato dolazi do poresta entropije, kad je srednja kinetika energija esti&a i u sluaju neravnomerno i u sluaju ravnomerno zagrejane so!e? aksvelov demon je zamiljen tako da !i spreavao porest entropije. odernizovani aksvelov demon je !i"e koje !i samo podesilo poetne uslove tako da, umesto do oekivanog porasta, doe do smanjenja entropije.
(9 slike !ilijarski# kugla i kompjuterski# simula&ija pro&esa dolaenja do ureenog stanja kugli&a)

6ada je poznato svako prenoenje poetnog impulsa sa kugli&e na kugli&u, onda se zna kakav !i smer i koju poetnu !rzinu tre!alo dati svakoj pojedinoj esti&i u stanju nereda da !i na kraju, posle nji#ovog kretanja na svetskim linijama u o!rnutom smeru od prvo!itnog, dolo do toga da se one formiraju u o!liku jednakostraninog trougla. Tre!a znati samo to kako iza!rati poetni smer i impuls esti&a vazdu#a. ;azlog zato nam se u ivotu ne deava da se so!a sama od se!e zagreje je zato to je ukupan !roj stanja koja su pri!lino jednaka s o!zirom na vrlo visok stepen entropije neuporedivo ve"i od !roja stanja !ilo kakave primetljive sreenosti. 'lika pokazuje ta "e se desiti ako se prilikom prelaenja iz stanja reda u stanje nereda dogodi neznatan poreme"aj na jednom jedinom mestu na jednoj jedinoj od svetski# linija !ilijarski# kugli&a. ;ezultiraju"e stanje "e se ne samo razlikovati od onog u originalnom sluaju, ve" "e se od ovog razlikovati i po mnogo ve"em stepenu entropije. . red i nered vode u nered s ogromnim stepenom verovatno"e, dok nered vodi u red s krajnje malim stepenom verovatno"e. 2ato defini&ija ranijeg i kasnijeg ne moe poivati na visokom stepenu verovatno"e. /anas je u modi diskusija o tzv. entropikom prin&ipu, prema kom je ve" na poetku sveta moralo mnogo toga !iti vrlo pre&izno kali!rirano, da !i posle dugog razvoja kosmosa na kraju !io omogu"en ak i nastanak ivota i samog oveka. Soking je ostao konzarvativan, tvrde"i da se iz samog sistema, koji u ovom sluaju predstavlja itav univerzum, ne moe uopte re"i da si se on nalazi u stanju pove"anja ili smanjenja entropije, jer !i za to !ilo potre!no poznavati poetne uslove. $staje injeni&a da nam postoje"e fizike teorije ne omogu"uju definisanje smera vremena.

-1

Ka"0alna teori a #re$en!ko2 !$era .spita"emo pokuaj da se razlika izmeu ranije i kasnije definie uz pomo" rela&ije kauzaliteta. $va trivijalna i na prvi pogled nevana razlika izmeu tipova o!janjenja koje jedna nauna teorija nudi i konkretni# o!janjenja koje omogu"ava, ima jednu vanu posledi&u. ;everzi!ilnost fiziki# pro&esa znai samo to da je ista fizika teorija u stanju da o!jesni pro&ese i kada se oni odvijaju u jednom i kada se odvijaju u o!rnutom smeru. $vde se tre!a setiti ekijeve analize pojma uzrone veze. Pojava koja se smatra posledi&om onoga to se navede kao njen uzrok mogla se javiti i kao rezultat neke sasvim drugaije pojave. oemo re"i da je uzrok neke pojave neto to je sluajno !ilo nuno i dovoljno za pojavu onoga to ini njegovu posledi&u. ;aj#en!a# je prvi znameniti zastupnik kauzalne teorije vremenskog smera, anajznaajniji njen ivi predstavnik je Sju elor. 6auzalnu vezu s#vatamo kao neto to je primenljivo samo u konkretnim sluajevima, i ako posledi&u s#vatimo kao neto to je de fa&to zavisno od uzroka, omda ovu ontoloku zavisnost, koja je po pretpostav&i asimetrina, moemo iskoristiti za defini&iju o!jektivnog smera vremena. ;anije je ono vreme koje zauzima uzrok, a kasnije ono koje zauzima njegova posledi&a. 1 slede"a dva odeljka "emo se !aviti dvama s#vatanjima. Prvo ne dovodi u pitanje asimetrinost same kauzalne veze, ali impli&ira da vreme o!jektivno ima dva smera ako se definie preko nje, jer se sama uzronost navodno moe protezati u dva smera. /rugo s#vatanje impli&ira da vreme nema smer ako se definie preko smera kauzalne veze, jer se !ez promene smisla rei, moe izvriti sistematska zamena tako da uzrok !ude posledi&a onoga to je pret#odno !ila njegova posledi&a, a njegova posledi&a !ude uzrok onoga to je !io njen uzrok. Retroakti#na "0ro6no!t i (#o!tr"ko!t #re$en!ko2 !$era '0m pojam retroaktivne uzronosti deluje kao kontradiktornost u samom pojmu, jer dozvoljava mogu"nost da postoje 5 dogaaja a, !, & i d takvi da su a i d s jedna i ! i & s druge strane, jednovremeni dogaaji, a da je pritom dogaaj a uzrok dogaaja !, a dogaaj & uzrok dogaaja d. 1ze"emo /emetov primer4 zamislimo da naiemo na pleme iji vrai u vreme lova odlaze na neko mesto du!oko u umi i tamo uz ritualno igranje i pevanje nastoje da lov&ima o!ez!ede do!ar lov. *li, oni to ne rade !lagovremeno, jer do trena kad oni !udu stigli do mesta u umi, lov&i "e uveliko okonati lov. *li, vrai nam kau kako to to oni rade nije !lagovremeno, jer je iskustvo dovoljno potvrdilo delotvornost onog to oni rade. Pretpostavimo da se napravi eksperiment koji se sastoji u tome to se uporede uspesi u lovu kad oni svoju aktivnost na uo!iajeni nain o!ave sa uspesima lova&a u situa&ijama kad ova aktivnost izostane. . na kraju se pokae da su vrai u pravu, koliko god puta da ponavljamo eksperiment. /a li "emo i dalje nepokole!ljivo tvrditi da je nji#ova ak&ija ne!lagovremena? ;e je o tome da li ima smisla o!avljati ritualne igre kad je lov ve" zavren. /ametov primer je ostvario &ilj ako uopte dopustimo smislenost eksoperimentalnog proveravanja, jer ako je retroaktivna uzronost kontradiktornost u pojmu, onda znamo a priori da je ak&ija vraa ne!lagovremena. /a li je ovo dovoljno da dopustimo mogu"nost uti&aja na vremenski ranije dogaaje? %ventualna mogu"nost uti&anja na vremenski ranije dogaaje ne znai mogu"nost izmene onoga to se dogodilo. -e izgleda da se pojam retroaktivne uzronosti moe svesti na apsurd, i neki su, kao 7an Xej, pri#vataju"i kauzalnu teoriju odreenja vremenskog smera, do!ili kao rezultat to da vreme o!jektivno ima A smera. 7edan smer odreen je rela&ijom izmeu dogaaja a i !, a drugi, njemu suprotan smer, rela&ijom izmeu dogaaja & i d. .ako je ovakva jedna zamisao o vremenu sa dva o!jektivno razliita smera konzistentna, to jo ne znai da tre!a da pri#vatimo da vreme ima A smera.

--

Preko2ni*i a i o(!"!t#o #re$en!ko2 !$era Sju Prajs porie da vreme o!jektivno uopte ima smer, a kauzalnu rela&iju ne smatra asimetrinom, ve" usmerenom iskljuivo prema tome ta mi iza!eremo da !ude vremenski smer. To !i znailo da nam ni uzimanje u o!zir fizikog sveta ne !i !ilo od pomo"i pri pokuaju da o!jektivno odredimo vremenski smer. Poenta Prajsove teorije je slede"a4 ako dogaanja posmatramo u odnosu na neki vremenski trenutak, onda se moe re"i da je itav !udu"i niz dogaaja kauzalno odreen pret#odnim dogaajima i da je sve to to "e se dogoditi isto toliko deo realnog sveta koliko i ono to se dogodilo. ' o!zirom na odsustvo ontoloke rezlike izmeu A niza dogaaja o kojima je re, isto se tako moe re"i i da je ono to se dogodilo kauzalno odreeno onim to "e se dogoditi. Teorija o A o!jektivna vremenska smera poiva na retroaktivnoj uzronosti, koju uprkos konzistentnosti, nemamo razloga da pri#vatamo, dok se teorija o odsustvu vremenskog smera moe zasnovati i na veri u sveopti determinizam, nezavisno od spornog fenomena prekogni&ije. 2ato ovu teoriju zasad tre!a uzeti oz!iljno, a kojoj su inae danas fiziari veoma skloni.

-1

9. TOK VREMENA
Tok #re$ena i ra0lika $e5" #re$eni$a <ini se da je tok vremena, tj. to to vreme tee, njegova glavna karakteristika, njegova differentia spe&ifi&a. *li, nije lako razjasniti ta se pod tokom vremena u stvari podrazumeva. -euspeo je pokuaj da se analogija s tokom reke direktno primeni na razjanjenje toga ta je tok vremena. .apak, ini se da su nam za razumevanje toka vremena potre!na razliita vremena. Ta razlika !i mogla !iti razlika izmeu prolosti, sadanjosti i !udu"nosti, pri emu se ona sama ne !i mogla svesti na razliku izmeu ranijeg, jednovremenog i kasnijeg. Pretpostavimo da je dogaaj eB raniji od dogaaja eA . moe li se odatle zakljuiti da je dogaaj eB proli, a dogaaj eA !udu"i dogaaj? -e, jer eB i eA mogu !iti proli, ali i !udu"i ili sadanji dogaaji. /a !ismo mogli !arem re"i ta je od slede"eg sluaj - da li su i eB i eA proli dogaaji, ili je samo eB proli, ili samo eA !udu"i dogaaj, ili su i eB i eA !udu"i dogaaji - potre!an je neki dodatni uslov. * taj uslov se satoji u tome to se stanja u svetu u ranije i kasnije vreme ne smeju razlikovati samo po tome to se u njima deavaju razliiti dogaaji ili po tome to se isti dogaaji deavaju u razliito vreme, ve" i po tome to je jedno od stanja sveta sadanje, ime ostala !ivaju odreena kao prola ili !udu"a, zavisno od toga da li su ranija ili kasnija od stanja koje je sadanje. 2anemarivanje ovog uslova omogu"uje konstruk&iju slede"eg parado:a. MakTa2arto# para(ok! i ate$porali!ti6ka teori a #re$ena B. Prva pretpostavka je da se izmeu svi# dogaaja istorije sveta i elemenata aristotelovskog jednodimenzionalnog kontinuuma moe uspostaviti o!ostrano jednoznana veza. $nda su ovi dogaaji ureeni odgovaraju"im rela&ijama kojima je ureen i kontinuum, i to dogaaje istorije sveta ini pripadnim ,J!eri i (o2a5a a. A. /ruga pretpostavka je da su sve razlike meu razliitim stanjima sveta ve" ovim odreene, !ez o!zira na tre"u pretpostavku. 9. Tre"a pretpostavka je da za sve dogaaje istorije sveta vai da su prvo !udu"i, zatim sadanji, i najzad proli. $vaj niz odreenja dogaaja ini dogaaje pripadnim AJ!eri i (o2a5a a. Po prvoj i drugoj pretpostav&i, nita u F-seriji se ne moe promeniti time to "e !ilo koji dogaaj !iti proli, sadanji ili !udu"i, a poto svaki dogaaj ujedno pripada i *-seriji, na kraju "e svakom dogaaju morati da se pripiu sva ova 9 svojstva - !iti !udu"i, !iti sadanji i !iti proli, to je z!og nakompati!ilnosti ovi# svojstava nemogu"e. akTagart utvruje da je sam pojam vremena protivrean u se!i, i dalje zakljuuje da vreme ne moe !iti neto realno. /anas je dominiraju"a teorija vremena nala spas u od!a&ivanju poslednje od navedeni# pretpostavki, po kojoj dogaaji realno pripadaju akTagartovoj *-seriji, ostavivi i# pak poreanim u F-serijama (prolost, sadanjost, !udu"nost). Pritom je svejedno da li se vremenu priznaje o!jektivna usmerenost, ili se usmerenost smatra rezultatom naeg iz!ora. /ovoljno je to to je, !ez o!zira na smer, istorija sveta o!jektivno ureena F-serijama, to je sve to vreme tre!a da omogu"i. Po ovakvoj teoriji razlika izmeu prolosti, sadanjosti i !udu"nosti nije realna razlika, to znai da nije realan ni tok vremena, jer on predstavlja upravo ovakvu vrstu razlike, a ne samo razliku izmeu ranijeg, jednovremenog i kasnijeg, to je razlika unutar F-serija.

-3

F-serija4 prolost, sadanjost, !udu"nost *-serija4 !udu"nost, sadanjost, prolost Tok #re$ena i (#o(i$en0ionalna repre0enta*i a i!tori e !#eta *ko pri#vatimo da se svetska istorija menja u zavisnosti od toga koje je stanje sadanje, onda nam je za njen s#ematski prikaz neop#odna dvodimenzionalna reprezenta&ija. 1zmimo da se itava svetska istorija sastoji samo od 5 dogaaja eB, eA, e9, e5 koji zauzimaju redom vremenske intervale tB, tA, t9, t5, takve da tB pret#odi tA, tA pret#odi t9, t9 pret#odi t5. onda se &ela istorija sveta moe prikazati pomo"u dvodimenzionalne matri&e, gde svaki od #orizontalni# redova prikazuje svetsku istoriju, s o!zirom na to koji je od 5 dogaaja sadanji. Prazni, poluprazni krui"i predtavljaju, redom, !udu"e, sadanje i prole dogaaje. Pri dvodimenzionalnom predstavljanju istorije sveta nema vie protivrenosti u tome to je jedan dogaaj i !udu"i, i sadanji, i proli, jer je on to u razliitim stanjima svetske istorije. +remenska razlika izmeu dva dogaaja se ne is&rpljuje u tome to je jedan raniji od drugog. 'ada se vidi zato analogija izmeu toka reke i toka vremena nije sasvim promaena. 6ao to reka tee tako to je voda u razliitim vremenskim trenu&ima ili intervalima prisutna na razliitim mestima renog kanala, tako i vreme tee tako to je sadanjost u razliitim vremenskim trenu&ima ili intervalima prisutna u razliitim dogaajima svetske istorije. To to vreme tee poiva na realnosti razlike izmeu vrYmena svetske istorije. 1 skladu sa 3aj!ni&ovim za#tevom, tre!alo !i pri#vatiti drugu varijantu, jer samom vremenu ne !i smelo da se dopusti da tee nezavisno od svetski# z!ivanja, pa ni da !ude uzrok razlike u vremenima. +reme tee ako postoje dogaaji koji se realno razlikuju i po tome to su jedni proli, a drugi !udu"i, pri emu se, du F-serije dogaanja, sama ova razlika od vremena do vremena odnosi na razliite dogaaje. Vre$ena4 (at"$i i (#e #r!te teori a toka #re$ena Pod vremenima (tempora) podrazumeva"emo prolost, sadanjost i !udu"nost. /atumi "e pre svega !iti odreeni vremenski intervali, ali u irem smislu od uo!iajenog. -ji#ova metrika je zavisna od nekog z!ivanja (npr. kruenje 2emlje oko 'un&a). 1 pret#odnom dvodimenzionalnom predstavljanju istorije sveta, datumi su !ili vremenski intervali tB, tA, t9, t5 koji su nam omogu"ili da odredimo mesto dogaaja eB, eA, e9, e5 u F-seriji. $vaj je poredak nepromenjen u svim redovima koji predstavljaju svetsku istoriju u svakom od ovi# vremenski# intervala. '0m izgled svetske istorije u tB, tA, t9, t5 je !io odreen prema tome koji je od dogaaja eB, eA, e9, e5 sadanji u kom od intervala. Teorija koja ovako predstavlja istoriju sveta i stoga pri#vata realnost vremena, jeste temporalistika, iako se koristi datumima koji sa temporalno"u nemaju veze. 'uprotnost atemposralistike i temporalistike teorije nije u tome to jedna od nji# ne !i pri#vatila realnost !-serije, ve" to temporalizam pri#vata *-seriju dogaanja time to pri#vata realnost vremena. J Pre0enti0a$ J Prajor, a od nedavno i Piter 3adlov su izgradili teoriju po kojoj je ono to je realno samo s0m tok vremena i svet koji je u tom toku sadanji. 2!og priznavanja realnosti samo onome to je u toku vremena sadanje, ova teorija je nazvana prezentizam. $n je supreotstavljen i atemporalistikoj, i temporalistikoj teoriji - atemporalistikoj po tome to ona ne priznaje tok vremena, a temporalistikoj koja tok vremena pri#vata, po tome to realnost ne priznaje ne samo F-serijama, ve" ak ni prolosti i !udu"nosti. Prema prezentizmu jedino je sadanje sveta realno,a li to ne znai da se ne moe govoriti o o stanju koje je !ilo realno. Prezentizam , naizgled parado:alno, moe da o!jesni razliku izmeu prolosti i !udu"nosti, a da ni prola ni !udu"a stanja ne smatra realnim. 1 nastojanju da odredimo neki proli datum, mi uvek polazimo od neeg sadanjeg, i na kraju stiemo do dogaaja koji nam kao nekada

-7

sadanji omogu"ava da odredimo odgovaraju"i datum kao vreme kada je on !io sadanji dogaaj. 'la!ost ove teorije je to je isuvie antropo&entrika i to se za odreenje sadanjosti kao svog osnovnog pojma slui jednim indeksikalom (Qsada@). /a li prezentisti sadanjost s#vataju kao neto trenutno ili je vezuju za vremenski interval? 'adanjost - neto trenutno4 *ko je prvo sluaj, onda oni mogu da govore o apsolutnoj sadnjosti, ali se tad izlau teko"ama iz prvog poglavlja gde se govori o prednosti aristotelovske intervalske teorije kontinuuma posle uvoenja svojstava fizikog sveta. /a li se uopte moe govoriti o tome kakav je svet u trenutku, da li je on u trenutku onakakv kakav je !io, ili kakav "e !iti , lil je pre ni ovakav ni onakav? 'adanjost - vremenski interval4 *ko se prezentisti opredele za drugu alternativu, pa o sadanjosti govore kao o neemu to je vezano za vremenski interval, onda nastupaju teko"e druge vrste. /a li je sadanjost neto to se dogaa u sekundi, minutu, satu, danu, mese&u, godini, veku,ili jo duem vremenskom intervalu? /olazi se do pitanja gde se zavrava realnost koja navodno pripada samo sadanjosti, a gde poinje nerealnost prolosti, prezentisti ne !i smeli svoj osnovni pojam da ostave tako neodreenim,a ne vidi se kako !i mogli da ga odrede, osim potpuno ar!itrarno. Te$porali0a$ teorija nema ovakvu vrstu teko"a, jer je njoj sadanjsot potre!na samo za to da !i se mogla napraviti razlika izmeu prolosti i !udu"nosti. *ko o sadanjem stanju govorimo kao o stanju u vremenskom intervalu, onda je jasno da nema apsolutne sadanjosti, jer svaki interval ima podinterval koji je proli u odnosu na neki njegov podinterval. *li temporalistika teorija ne protee grani&e realnosti samo do grani&a sadanjosti, apa koji god dogaaj proglasili sadanjim, postoji jasna razlika izmeu dogaaja koji su u odnosu na njega proli i oni# koji su odnosu na njega !udu"i. 2agovorni&i temporalistiketeorije mogu da govore o apsolutnoj sadanjosti kao graninom trenutku izmeu prolosti i !udu"nosti, poto za nji# sadanjost ne mora, kao u prezentizmu, da !ude stanje sveta. i "emo spor izmeu oni# koji veruju da je tok vremena neto realno i oni# koji to poriu razmatrati kao suko! izmeu temporalizma i atemporalizma. Te$poralna lo2ika (o2a5a a 1 ovom poglavlju se izgrauje sistem logike dogaaja koji pretpostavlja i datume i vremena, to znai, dovodimenzionalan nain predstavljanja istorije sveta. 'istem "emo nadgraditi na aristotelovski sistem jednodimenzionalnog kontinuuma. ;azlog za to je to su dogaaji primarno neto to se deava u nekom vremenskom intervalu, a ne trenutno. . . . . . Ate$porali!ti6ka reinterpreta*i a te$porelne lo2ike . . . . .

-9

D. VREME I MO+ALNOST
Se$antika $o2"Fi' !#eto#a i "n"tar!#et!ki $o(aliteti ogu"im svetom se smatra svaki svet koji se moe u potpunosti opisati nekim neprotivrenim skupom reeni&a. *ktualni svet je !ilo koji mogu"i svet koji se iz !ilo koji# razloga smatra aktualnim. To ta "e se smatrati aktualnim svetom zavisi od dalji# spe&ifika&ija koje mogu znatno varirati od teorije do teorije. Pojam aktualnog sveta ne tre!a !rkati sa pojmom realnog sveta, jer je pojam aktualnog sveta o!ino ui od pojma realnog sveta. 'kup svi# mogu"i# svetova sadri kao elemente i svetove koji su meuso!no protivreni, tako i realni svet kao skup neki# na odreen nain povezani# aktualni# svetova, moe u naelu kao svoje elemente sadrati i svetove koji su meuso!no protivreni. $dnos izmeu pojedini# mogu"i# svetova odreen je takozvanom rela&ijom dosezivosti, koja se ne definie, nego se smatra primitivnim pojmom. eutim, mi "emo je ipak definisati. 2a mogu"i svet n "emo re"i da je doseziv iz sveta m , akko iz pretpostavke da je svet m aktualan ne sledi da svet n nije aktualizi!ilan, po teoriji po kojoj !i se reklo da je svet m aktualan. ;e akzualizi!ilan podrazumeva jedan pojam mogu"nosti koji je mnogo restriktivniji. Prema njemu za svet n !i se reklo da nije aktualizi!ilan, nezavisno od toga to !i naelno mogao !iti aktualan, ako !i aktualnost sveta m !ila nespojiva sa aktualno"u sveta n. To to defini&ija ne za#veta aktualnost sveta iz kog je naki drugi svet doseziv omogu"uje da se govori o dosezivosti puko mogu"i# svetova. 'ama rela&ija dosezivosti moe !iti refke:ivna, simetrina, tranzitivna, kao i nita od toga. /osezivost je refle:ivna s o!zirom na svet n akko je sam svet n doseziv iz se!e samog. /osezivost je simetrina u odnosu na neka dva sveta m i n akko je svet n doseziv iz sveta m, kao i svet m iz sveta n. /osezivost je tranzistivna u odnosu na svetove k, m i n akko iz dosezivosti m iz k i dosezivosti n iz m sledi dosezivost n iz k. *ko je rela&ija dosezivosti refle:ivna u odnosu na !ilo koji od tri sveta, simetrina u odnosu na !ilo koja dva od nji# i tranzitivna i odnosu na !ilo koji poredak ova tri sveta, onda i samo onda je ona rela&ija ekvivalen&ije u odnosu na tri sveta o kojima je re. odalni operatori Z (nuno je da...) i [ (mogu"e je da...) stoje ispred formula jer se govor o nunosti i mogu"nosti dogaaja zamenjuje govorom o nunoj i mogu"oj istinitosti iskaza kojima se o tome govori. 1 pitanju nunosti da se neto dogodi, kae se da je tvrenje o tome nuno istinito. 1 pitanju mogu"nosti da se netoo dogodi, kae se da je mogu"e da je tvrenje o tome istinito.

Z* je istinito u nekom mogu"em svetu n akko je * istinito u svim svetovima dosezivim iz n.

[* je istinito u n akko postoji !ar jedan svet diseziv iz n u kojem je * istinito. [n* nedvosmisleno kae da je * istinito u !ar jednom mogu"em svetu dosezivom iz n.
1nutarsvetska nunost i unutarsvetska mogu"nost "e se ti&ati svetova dosezivi# iz nekog segmenta realnog sveta kao mogu"eg sveta. .skaz nunost

Z*

"e se odnositi na unutarsvetsku

-D

+eter$ini!ti6ki ak!io$ i o(!"!t#o o% ekti#no2 !$era #re$ena 6ad uvedemo u igru vreme, segmenti realnog sveta o kojima se govori postaju svetovi aktualni u nekom intervalu vremena. ;ealni svet definiemo kao skup svi# aktualni# svetova uzajamno povezani# rela&ijom dosezivosti, ali tako da je ova rela&ija rela&ija ekvivalen&ije. Pretpostavimo da A razliita realna sveta imaju najdzi zajedniki segment -na sli&i je to segment a - koji se prostire izmeu taaka * i F kao taaka fuzije i fisije dva sveta. Pre fisije se moe govoriti samo o A realna sveta, onom kojem pripadaju ! i a, i onom kome pripadaju & i a. Posle fisije se mora govoriti o 5 sveta4 !ad, !ae, &ad, &ae. *ko se setimo teorije relativiteta, onda jedan relni svet ini sve ono to se dogaa ne jednoj svetskoj liniji, poto su samo vremenski uporedivi segmenti uzajamno dosezivi. 2nai da "e nam za formaliza&iju unutarsvetski# modaliteta !iti dovoljna standardna topologija vremena ako se ograniimo na jednu svetsku liniju. 2ato "emo ponovo pretpostaviti vaenje J a:ioma aristotelovskog sistema jednodimenzionalnog kontinuuma, koji impli&itno definiu standardnu topoloku vremensku strukturu. Xormulisa"emo sada jedanaesti a:iom sistema 11B(& J (eter$ini!ti6ki aLio$, kojim "e impli&itno !iti definisana unutarsvetska nunost. ;azlozi iz koji# je neki dogaaj nuan !i"e ostavljeni po strani, pa nas vrsta determinizma ne"e zanimati, ve" samo jezgro znaenja samog termina Qdeterminizam@. $vim a:iomom se impli&itno definie unutarsvetska nunost i ujedno tvrdi da je ona potpuna.;e"i da je neki dogaaj nuan formalno "e !iti izraeno tako to "e se re"i da je reeni&a kojom se to tvrdi nuno istinita na segmentu realnog sveta u kojem se tvrdi. Potpuni determinizam tvren pret#odnim a:iomom povlai za so!om potpuni kolaps razliiti# modaliteta u jedan jedini - realitet realnog sveta - poto su jedini dosezivi svetovi segmenti samog realnog sveta. $vakvu vrstu nunosti, koja se odnosi na sve injeni&e /avid 3uis je nazvao fatalistikom. ;azmotrimo znaajnu posledi&u ovakovog postpunog unutarsvetskog determinizma, koja "e nas naterati da pri#vatimo tvrenje da o!jektivni smer vremena ne postoji. .mamo dijagram sa krugovima koji predstavljaju mogu"e svetove u trenutku tB u kojima je *e(tB), odnosno U*e(tB) istinito. Take F na dijagramima na oznaavaju ni vorita od koji# polaze A svetske linije, niti taku grananja vremena. Te take su granini trenu&i izmeu renijeg i kasnijeg vremena na vremenskoj osi. /osezivost mogu"i# svetova u kojima je *e(tB) istinito i oni# u kojima je U*e(tB) istinito je iskljuena deterministikim a:iomom. *ko pretpostavimo da je taka F i prostor-vremenska taka od koje polaze A svetske linije, nailazimo na velike teko"e. .zgleda da i svet u kojem je *e(tB) istinito i svet u kojem je U*e(tB) istinito tre!a da !udu dosezivi, dok prema naem sistemu jedan od nji# tre!a da je nedoseziv. 'pasonosni izlaz je slede"i4 segment pre take F nije segment samo jednog realnog sveta, ve" !ar dva realna sveta, jednog koji osim tog segmenta o!u#vata i onaj u kom se dogaaj e javlja, i drugog u kom se dogaaj e ne javlja. 2nai da za odreenje toga ta je segment realnog sveta moramo uzeti u o!zir &eo realni svet - znai i ono to se u odnosi na taku F kasnije dogaa. Taka F se mora posmatrati i kao taka fuzije ,a ne samo fisije A realna sveta. $staje tano da su svetovi u kojem je U*e(tB) istinito nedosezivi iz realnog sveta u kojem je *e(tB) istinito i iz svakog njegovog segmenta pre take F. Posle uvoenja deterministikog a:ioma zamenom rela&ija pret#oenja inverznom joj rela&ijom sleenja (I zamanjujemo sa O) u svim a:iomima naeg sistema do!ija se sistem koji se moe interpretirati u svim rela&ionmi strukturama pri emu ranije postaje kasnije, a kasnije ranije.

-G

In(eter$ini!ti6ki ak!io$ i realno!t toka #re$ena 1 svetu za koji deterministiki a:iom ne !i vaio u svom neogranienom o!liku ne !i !ilo nuno ni da se dogaaj e dogodi ni da se ne dogodi u intervalu tB. znai da o!a iskaza i M*e(tB) i MU*e(tB) tre!a da vae jednovremeno, to znai da u nekom segmentu realnog sveta konjuk&ija M*e(tB) \ MU*e(tB) tre!a da je istinita. Teko"a je u tome to to onda znai da i svet u kojem je *e(tB) istinito i onaj u kojem je U*e(tB) istinito moraju !iti dosezivi iz tog segmenta realnog sveta. *li, ako je *e(tB) istinito u realnom svetu, onda segment realnog sveta u kom je to sluaj mora !iti ne samo sktualizovan, nego i aktualan, to svet u kojem !i U*e(tB) !ilo istinito ini nedosezivim iz !ilo kojeg segmenta realnog sveta. 'var se moe reiti na A naina4 a) od!a&ivanjem pretpostavke o jednom realnom svetu !) redefinisanjem rela&ije dosezivosti tako da ona prestane da !ude rela&ija ekvivalen&ije a) 'vetovi u kojima su *e(tB) i U*e(tB) istiniti su o!a realna, i o!a su doseziva iz nekog segmenta realnog sveta koji se zavrava u taki F. $vo reenje za#teva jedno vrlo neprirodno s#vatanje realnosti, i u skladu je sa modalnim realizmom /avida 3uisa. odalni realizam je ontoloki izuzetno o!avezuju"e stanovite, jer se sve ono za ta priznamo da se realno moglo dogoditi realno i dogodilo u nekom svetu. $no to uo!iajeno smatramo realnim svetom razlikuje se od !eskonano drugi# realni# svetova samo po tome to je taj realni svet na. !) ovo reenje ne za#teva redefinisaje same rela&ije dosezivosti, ve" samo odustajanje od toga da je ona rela&ija ekvivalen&ije definisana na skupu svi# segmenata realnog sveta. $no to nam je stvaralo teko"e je to to je realnost samo jednog od svetova inilo onaj drugi svet nedosezivim. ;eenje u du#u 3uisovog modalnog realizma predlae da se o!a ova sveta uine realnim. *li moe se o!oma, kao dosezivima pore"i realnost. -a dijagramu su krugovi i linije od take F do nji# isprekidani da !i se ukazalo da se radi o dosezivim i aktualizi!ilnim, ali ne i aktualnim svetovima. -ji#ov modalni status je ravnopravan, pa imamo pravo da i# smatramo jednako dosezivim, pa smemo tvrditi M*e(tB) \ MU*e(tB). -i *e(tB) ni U*e(tB) ne moe !iti istinito, osim u kvalifikovanom smislu, ako se kae u odnosu na koji dosezivi svet se o nji#ovoj istinitosti govori. *ko je posmatrano iz vremena posle tB, svet u kojem je *e(tB) istinito aktualan, onda je svet u kojem !i U*e(tB) !ilo istinito nedoseziv i o!rnuto4 *ko je posmatrano iz vremena posle tB, svet u kojem je U*e(tB) istinito aktualan, onda je svet u kojem !i *e(tB) !ilo istinito nedoseziv. To pokazuje zato rela&ija dosezivosti vie ne moe da !ude rela&ija ekvivalen&ije definisana na skupu svi# aktualni# svetova kao segmenata realnog sveta. Froj aktualizi!ilni# svetova je ve"i od !roja aktualni#. 1 ovom poglavlju se definie jedanaesti a:iom 11Bin& J aLio$ ko$pletno2 in(eter$ini0$a. 2a razliku od pret#odnog poglavlja gde je sistem temporelne logike dozvoljavao njgovu atemporalistiki reinterpreta&iju, sada sistem koji ne sadri ni vremenske operatore ni vremenske predikate impli&ira realnost razlike meu vremenima, to znai da nam je neop#odna pretpostavka da vreme tee. /akle, ako elimo da govorimo o unutrasvetskim

-H

mogu"nostima, ako o svetu in#erentnim ili realnim mogu"nostima, onda se mora priznati tok vremena. 'vet atemporalista nije samo lien realni# vremena negi i realni# mogu"nosti. '#vatiti determinizam ontoloki znai pri#vatiti da u realnom svetu pre intervala tB ili pod navedenim uslovima i do isteka ovog intervala, nema niega to !i !ilo iskaz *e(tB) !ilo iskaz U*e(tB) uinilo istinitim simpli&er. $ni su istiniti samo u odgovaraju"im dosezivim mogu"im svetovima, od koji# u to vreme nijedan jo nije segment realnog sveta. *temporelisti gledaju na realni svet kao da on ve" u &elini pripada prolosti. Prema estom a:iomu, ovaj nain posmatranja ne"e nikada !iti opravdan, jer ne postoji poslednji interval vremena. Tako smo doli do toga da, makar u ime mogu"nosti ontolokog ineterminizma, pri#vatimo realnost toka vremena. OntoloCki r"let i realna #re$ena *:iom BB(d) vai u svetu koji je potpuno deterministiki. *:iom BB (in) vai u svetu koji je potpuno indeterministiki. 'vet moe !iti delom deterministiki, delom indeterministiki. /ovoljno je da postoji samo jedan jedini indeterministiki dogaaj, pa da mora !iti toka vremena. Tok vremena pak znai da je razlika meu razliitim vremenima realna. 'ada "emo opisati jedan neo!ian izum koji !i Fogu mogao da poslui kao neka vrsta asovnika koji !i mu govorio koji dogaaj je u nekom od realni# svetova sadanji. Fog se nalazi izvan sevtova koje je stvorio. Postoje A dogaaja koja se ni po emu ne razlikuju osim po tome to sadanji dogaaj u jednom nije i sadanji dogaaj u drugom. *li, na kraju krajeva, sve to se dogaa u prvom svetu desi"e se i u drugom. To to se uprkos indeterminizmu istovetni dogaaji deavaju u o!a sveta moe !iti posledi&a iste sluajnosti. -o, ako realna razlika meu vremenima poiva na unutarsvetskim mogu"nostima, onda mora da !i Fog upravo razliku u pogledu ovi# mogu"nosti, !ez o!zira na odsustvo svake druge realne razlike, mogao da iskoristi da osredi koje je stanje u svakom od ova dva sveta sadanje. $vakav Foji asovnik "emo zvati ontoloki rulet. -a ovakvom dijagramu je ravanje mogu"nosti predstavljeno je iskljuivo uz pomo" F-serije. 2nai da vreme realno tee kako se !roj mogu"nosti samnjuje. -eogranieno funk&ionisanje ontolokog ruleta impli&ira neogranien tok vremena poev od t?. Fog na osnovu !rojeva unutrasvetski# mogu"nosti koje mu pokazuju ontoloki ruleti, konstatuje da smo mi u AB. veku a nai dvojni&i u 5. veku pne, pa otkriva razliku koja se odnosi iskljuivo na vremena, pri emu ona postaju realna monadika svojstva dogaaja. Tako smo, !ave"i se odnosom vremena i modaliteta, neoekivano povratili izgu!ljni tok vremena. $tkrili smo i da sam pojam svetu in#erentni# mogu"nosti za#teva pretpostavku toka vremena. 2a atemporaliste su sve mogu"nosti istog tipa, radilo se o prostoru ili o vremenu. Fudu"nost ne moe !iti ontoloki ve" samo epistemoloki neodreena. *temporalisti ne mogu da naprave razliku izmeu @moe !iti i ovako i onako@ i Qmoglo je !iti i drukije iako je tako kako je@. 2ato oni i o indeterminizmu mogu govoriti samo u izvesnom spe&ifinom smislu, koji je u odnosu na ono to predstavlja jezgro znaenja termina devijantan. *temporalistika teorija impli&ira determinizam. .ndeterminizam u punom smislu rei za#teva pretpostavku o toku vremena.

1I

G. VREME I ,ESKONA;NOST
+a li e $o2"F %e!kona6ni a o2rani6eni *o$po!it"$ reale8 Feskonanost ne predstavlja pro!lem dok se u igru ne uvede &ompositum reale, jer se kontinuum, ukoliko !i elementi njegove strukture !ili samo poten&ijalni, iz nji# se ne !i ni sastojao. Pro!lem !eskonanosti se svodi na pitanje da li se neki ogranieni &ompositum reale moe sastojati iz !eskonano mnogo delova. Prvo "emo razmotriti ovaj pro!lem u prostornoj verziji - gde se odnosi na prostorni &ompositum reale, a onda i na vremenski &ompositum ideale. Niniti0a$ #er!"! in/initi0a$ " o(no!" na o2rani6eni pro!torni *o$po!it"$ reale 1 prostornoj varijanti se pitanje svodi na to da li se jedno ogranieno telo moe sastojati iz !eskonano mnogo delova koji se jedni na druge nedovezuju, a od koji# su svaka dva susedna #eterogena u fizikom smislu. Pretpostavka je da je prostor ar#imedovski, to znai da u njemu nema !eskonano mali# veliina. 2a konstruk&iju primera su nam dovoljna A svojstva i zva"emo i# Qzeleno@ i Q&rveno@, pri emu nije re o !ojama, ve" o nerele&ionim svojstvima materije, za koja vai da se mogu pripisati svakom, ma koliko malom deli"u materije, nezavisno od okoline. -eka se neko telo sastoji iz Q&rveni#@ i Qzeleni#@ paralelopipeda koji se naizmenino jedni na druge nadovezuju, pri emu je, gledano s leva na desno, svaki naredni dvostruko tanji od pret#odnog. 6ada se pitamo o !roju ovako poreani# paralelopipeda unutar jednog metra, nijedan konaan !roj ne moe da slovi kao odgovor, jer iza svakog n-tog paralelopipeda se nalazi i slede"i, dvostruko tanji od njega. *ko nijedan konaan !roj ne moe da slovi kao odgovor, onda to valjda mora da znai da je paralelopipeda !eskonano mnogo. Pretpostavimo da je po oi opasno gledati u prav&u Q&rveni#@, a !ezopsano gledati u prav&u Qzeleni#@ stvari i da je svaki Qzeleni@ paralelopiped, ma koliko tanak !io, do!ar tit za oi, ako je njime potpino zaklonjena Q&rvena@ stvar. /a li je onda opasno ili !ez!edno gledati u prav&u ovakvog tela s desne strane? Proizlazi da !i tre!alo da je gledati prema telu s desne strane i opasno i !ezopasno ili ni opasno ni !ezopasno. -aime, raspored paralelopipeda je takav da nikad ne dolazi do nji#ovog preklapanja, ili do toga da se neki Q&rveni@ i neki Qzeleni@ paralelopiped zavre na istom mestu. Tre!a jednostavno da pri#vatimo da pret#odni primer predstavlja redu&tio ad a!surdum infinistike teze, po kojoj je mogu"e da neki &ompositum reale !ude ogranien i !eskonaan. .nfinitisti mogu krenuti u kontraofanzivu - zar mi nismo pri#vatili da nijedan konaan !roj ne moe da slovi kao valjan odgovor na pitanje o !roju . *li na ovo pitanje postoji odgovor4 nijedan odreeni !roj ne moe da se navede kao !roj od kojeg !roj paralelopipeda ne !i mogao !iti ve"i, !ez implika&ije da paralelopipeda moe !iti vie nego konano i u jednom pojedninanom sluaju. 1 ogranienom prostoru jednostavno nema dovoljno mesta za !eskonano mnogo #eterogeni# delova. 6oliko god !io pri#va"en i predstavljao dominiraju"e s#vatanje, infinitizam je naprosto pogrean.

11

Pro%le$ %e!kona6no!ti pro*e!a ko i !e o(#i a " " o2reni6eno$ #re$en" $va varijanta pro!lema koja je vezana za vreme predstavlja pravi izazov za finitizam, jer se, ako se pri#vati postojanje toka vremena, to smo mi na kraju pri#vatili, !roj aktualni# faza pove"ava korak po korak, tako da se ne vidi kako !i se mogla koristiti strategija razlikovanja pojedinani# sluajeva u kojima !i !roj aktualni# faza !io konaan i skupa poten&ijalni# faza, koji# je uvek vie nego u !ilo kojem pojedinanom sluaju. *ristotel komentariu"i 2enonovu drugu kinematiku aporiju, koju je nazvao *#il, navodi i varijantu parado:a - za trkaa da !i stigao na &ilj, moglo !i se re"i da je prinuen da pre!roji sve deoni&e puta ija se duinasmanjuje geometrijskom progresijom, jer s njima tre"i dolazi u dodir. 'am *ristotel ne vidi tu ve"u teko"u jer su za njega i faze kontinuiranog kretanja i delovi samog puta samo poten&ijalni a ne i aktualni. 2a *ristotela se kretanje ne moe prikazati onako kako je to predvieno navedenom verzijom parado:a. To ne spreava 2evsa da, dok tri paralelno sa *#ilom, ne uini upravo ono za ta se u nevedenoj varijanti kae da mora uiniti *#il. /ok prelazi prvu polovinu puta, 2evs konstsuje da je to prva deoni&a, dok prelazi polovinu preostlog dela puta konststuje da je to druga deoni&a... i tako redom. 2evs, kako se ini, ne"e mo"i da stigne na &ilj a da ne iz!roji !eskonano mnogo deoni&a puta, koje su, sa svoje strane, aktualizovane time to im je 2evs dodelio jedan redni !roj. Tako izgleda da ovako formulisana verzija *#ila ujedno dovodi u pitanje i finitistiko reenje prostorne varijante pro!lema. +erzija pro!lema s kojom smo suoeni predstavlja izazov za finitizam ali i za infinitizam. /odatna teko"a za infinitizam sastoji se u tome to se sa 2evsovim !rojanjem konanosti !roja iz!rojani# deoni&a rekurzivno odrava i to se te konanosti 2evs korak po korak ne moe oslo!oditi. * !rojanje se upravo odvija korak po korak. $va teko"a je infinitizmu imanentna, jer se radi o kardinalnim !rojevima, koji govore o mo"i skupa iz!rojani# deoni&a, i o ordinalnim !rojevima kojima su deoni&e oznaene. -ije dakle pro!lem u tome ta "e nam 2evs na kraju puta re"i o ukupnom !roju deoni&a, ve" je pro!lem u tome to se ne vidi kako !i, ako nastavi s !rojanjem, uopte do kraja puta mogao sti"i. Niniti0a$4 tok #re$ena i ne(o!tiKna %"("Fno!t oemo sumnjati da "e 2evs ikada i sti"i na &ilj. ' druge strane, izgleda isuvie oigledno da "e vreme kada !i *#il tre!alo da stigne na &ilj pre ili kasnije iste"i, a onda i 2evs, koji se kre"e paralelno s *#ilom, ne"e imati da !ude gde drugde nego na &ilju. Pro!lem je u tome to su *#il i 2evs svoju sud!inu vezali jedan za drugoga, tako da !i 2evsov neuspe# da stigne na &ilj povlaio za so!om i *#ilov, dok !i samo *#ilovo prispe"e na &ilj pokazalo da je 2evs svoj zadatak mogao da izvri. *li da li ovo poslednje mora da !ude tano? -aime, ako je vreme potre!no da se stigne na &ilj isteklo, onda situa&ija postaje potpuno istovetna s onom u kojoj smo se pitali o !roju Q&rveni#@ i Qzeleni#@ paralelopipeda smeteni# unutar ogranienog prostora. . kao to je tamo !roj paralelopipeda u svakom sluaju konaan, ovde je !roj o!eleeni# deoni&a u svakom sluaju konaan, iako je mogao da !ude ve"i nego to je u !ilo kojoj konkretnoj tr&i de fa&to !io. Tako kao jedini pro!lem ostaje sluaj kad 2evs od izvrenja svog zadatka nikada ne odustane, poto ta situa&ija povlai za so!om da ni *#il nikada ne"e sti"i na &ilj. euti, moda je ovaj pro!lem psi#oloke a ne prin&ipijelne prirode. i ivimo u svetu u kojem ne prisustvujemo, niti !ismo iz Qmedi&inski# razloga@ ikada i mogli prisustvovati !eskonanom pro&esu koji se odvija u ogranienom vremenu, tako da i kad elimo da stvari posmatramo iz 2evsove perspektive, mi i# u stvari posmatramo iz *#ilove.

1-

2evsu ovako stvari izgledaju4 !ez o!zira na sve kra"e trajanje vremenski# intervala u kojima se nove i nove deoni&e prelaze, 2evs u stvari vodi jedan !eskrajan ivot, poto !roj vremenski# intervala koji# "e on !iti svestan nije ogranien. Feskrajan ivot se moe iveti u ogranienom vremenu, samo to vreme onda nikad ne"e iste"i. /a !i to vreme isteklo, !ilo !i potre!no da istekne &ela !eskrajna !udu"nost, to je nemogu"e. -ijedno tre"e li&e ne !i moglo, iz logiki# razloga, da !ude svedok i 2evsovog neogranienog !rojanja deoni&a puta i *#ilovog prispe"a na &ilj. -e sledi niti da je *#ilovo prispe"e na &ilj nemogu"e, niti da je 2evsovo !rojanje deoni&a puta neto to se mora prekinuti. 'ledi samo da nije mogu"a konjuk&ija ove dve mogu"nosti. .z svega pret#odnog nikako ne sledi da je verovatno da u realnom svetu ima pro&esa koji se neogranieno odvijaju unutar ogranienog vremena. -aprotiv, krajnje je neverovatno da takvi# pro&esa ima, poto nam ivot stalno iznova svedoi da svako ogranieno vreme na kraju istekne. .ako se neogranieni pro&esi u ogranienom vremenu u svetu u kojem ivimo ne odvijaju, oni su ipak, u prin&ipu, mogu"i. Prema infinitistima !eskonani pro&esi se mogu u potpunosti okonati u ogranienom vremenu, i po njima je mogu"e i verovatno da takvi# pro&esa u svetu de fa&to ima. ReCen e pro%le$a 0at#oreno2 #re$ena *ko i pri#vatimo da vreme !ar nekad mora !iti ispunjeno - pri emu u !ar delimino indeterministikom svetu ono tada i tee - o njemu moemo, poavi od tog perioda kada je ispunjeno, govoriti i onda kada nije ispunjeno i kada ne tee, a kada !i se u njemu mogli ili su se mogli desiti izvesni dogaaji. To neispunjeno, ili jo neispunjeno, vreme je dato in toto kao &ompositum ideale, ija su struktura i metrika poten&ijalni# delova odreeni strukturom i metrikom aktualno ispunjenog svetskog vremena. -o ta da kaemo o sluaju zatvorenog vremena, u kojem, po defini&iji, nema praznog vremena? 6ako u tom sluaju govoriti o razliitim unutarsvetskim modalitetima? /eterministiki niz dogaaja ne za#teva tok vremena i ne omogu"uje da se odredi njegov smer u o!jektivnom smislu. $dsustvo o!jektivnog smera i toka vremena savreno odgovara topologiji kruga. 'tvar stoji drugaije ako je re o indeterministikom svetu. 1nutarsvetski indeterminizam za#teva jo neispunjeno vreme i zato !ismo tre!ali pri#vatiti topologiju otvorenog vremena.

11

H. )AKLJU;AK
1. Str"kt"ra #re$ena 6antor - vreme se kao jednodimenzionalni kontinuum sastoji iz neproteni# trenutaka *ristitelovsko s#vatanje - vreme se sastoji iz poen&ijalni# i aktualni# intervala 2akljuak je da je razlika izmeu ova dva stanovita trivijalna kada je re o vremenu posmatranom po se!i i za se!e. -avedena s#vatanja su, kada se iskau u o!liku aksiomatski# sistema, i sintaksiki i semantiki samo trivijalno razliita. Posle proirenja o!a sistema predikamentima koji oznaavaju svojstva fizikog sveta, sistem intervala u kojem se svojstva primarno pripisuju intervalima, postaje pri#vatljiviji od rivalskog sistema. -. Topolo2i a #re$ena 6ao posledi&a trivijalnosti razlike izmeu sistema trenutaka i sistema intervala, svaka od razni# mogu"i# topoloki# struktura vremena moe se predstaviti !ilo kojim od dva rivalska sistema, jer predstavlja ono to je u odnosu na nji#ovu razliku invarijantno. 'uprotno 6vajnovoj tezi o su!determiniranosti teorija u odnosu na injeni&e, pokazalo se da !i upoznatost sa irim ili &elokupnim poljem relevantni# injeni&a favorizovalo jednu odreenu topologiju. 1. OntoloCki !tat"! #re$ena Pri#vatili smo 3aj!ni&ovo s#vatanje po kome karakteristike vremena zavise od toga kakav je fiziki svet i ta se u njemu dogaa. 6ad je u pitanju s0mo postojanje vremena, 3aj!ni&ov prin&ip smo pri#vatali samo u njegovom osla!ljenom o!liku, jer u nekim sluajevima tre!a pri#vatiti mogu"nost postojanja praznog vremena. 'uprotno 3aj!ni&u, zakljuili smo da pri#vatljivost postojanja praznog vremena podrava usvajanje standardne topologije. .ma razloga da se u nekim sluajevima pri#vati i postojanje metrike praznog vremena. 3. Mertika #re$ena Pri#vatili smo vladaju"e miljenje da je vreme posmatrano po se!i metriki amorfno. -e tre!a pri#vatiti dominiraju"e konven&ionalistio s#vatanje, po kojem metrika vremena nije postuno odreena samim fizikim svetom, ve" je zavisna od fizike teorije, koja se uvek moe usklaivati sa nekom iza!ranom metrikom. 'loili smo se sa standardnim reenjem parado:a !lizana&a po kom je razlika u ostarelosti !lizana&a posledi&a promene referen&ijalnog sistema u sluaju onog !rata koji se na kraju ispostavio relativno mlaim. -ismo se sloili sa nainom na koji se razjanjava kako to sledi iz spe&ijalne teorije relativiteta. ;azlozi moraju !iti metrike, a ne isto topoloke prirode. ;azlika u metri&i je !ila razlog za pri#vatanje topologije razgranatog vremena, a ne o!rnuto. 7. S$er #re$ena 'loili smo se sa optepri#va"enim s#vatanjem po kojem vreme po se!i posmatrano nema smer. -a osnovu poznati# fiziki# teorija smer vremena se ne moe odrediti.

13

9. Tok #re$ena akTagartov parado: se moe reiti pomo"u dvodimenzionalne interpreta&ije istorije sveta. 'ledi da se atemporalisti koji poriu realnost razlike izmeu prolosti i !udu"nosti ne mogu pozvati na pomenuti parado:. Xormulisali smo sistem temporalne logike dogaaja u kom se koriste datumi i predikati koji oznaavaju razliita vremena kao monadika svojstva dogaaja. $vaj se sistem moe atemporalistiki reinterpretirati to dovodi do pori&anja postojanja toka vremena. D. Vre$e i $o(alno!t *temporelizam je spojiv samo sa deterministikim a:iomom. .ndeterministiki a:iom za#teva pretpostavku o postojanju toka vremena. 2ato je uprkos svojoj takore"i sveoptoj pri#va"enosti, atemporalizam nepri#vatljiv. G. Vre$e i %e!kona6no!t Prostor i vreme nisu &omposita realia pa se pro!lem !eskonanosti svodi na pitanje da li je mogu" !eskonaan a ogranien &ompositum reale. Poza!avili smo se prvo prostornom, a zatim i vremenskom varijantom pro!lema. $va druga pod pretpostavkom realnosti toka vremena stvara dodatne teko"e infinitizmu, ali i finitizmu. Xinalistiko reenje je za#tevalo da se tok vremena vee za realni svet u skladu sa jakom varijantom 3aj!ni&ovog prin&ipa. Xavorizovali smo isitem intervala. Priznali da vreme nema smer. Fili prinueni da priznamo da vreme ima tok. 7aku verziju 3aj!ni&ovog prin&ipa smo pri#vatili tek za#valjuju"i finalistikom reenju pro!lema !eskonani# pro&esa. $vakva meuzavisnost odgovora na sva razmatrana pitanja i jeste razlog zato se ne moe direktno re"i ta je vreme i koje su mu karakteristike.

17

1. STRUKTURA VREMENA
Poreklo pitanja o strukturi vremena Pro!lem vremena kao pro!lem strukture kontinuuma *) %lejsko s#vatanje kontinuuma a) Parmenid !) 2enon $d %leja&a do *ristotela &) 3eukip i /emokrit d) %mpedokle F) *ristotelova teorija kontinuuma T) $d *ristotela do 6antora a) %pikurov finitizam !) .nfinitezimalizam /) 6antorova teorija kontinuuma Poreenje kantorovske i aristotelovske teorije kontinuuma /a li je vreme &ompositum ideale ili &ompositum reale?

-. TOPOLO:IJA VREMENA
,ta je to topologija vremena? *)'tandardna vremenska topologija F) -estandardna vremenska topologija a) +reme s poetkom i>ili krajem !) 2atvoreno vreme &) ;azgranato vreme

1. ONTOLOKI STATUS VREMENA

Poreklo i smisao pitanja o ontolokom statusu vremena 'por izmeu 3aj!ni&a i -jutna oko ontolokog statusa vremena 3j!ni&ov prin&ip i pro!lem su!determiniranosti teorija s o!zirom na injeni&e Pro!lem praznog vremena i osla!ljeni laj!ni&ov za#tev .z!or topologije vremena u sluaju vremenski ogranienog sveta

3. METRIKA VREMENA
,ta je metrika i da li vreme ima intrinsinu metriku strukturu? 6onven&ionalizam versus realizam u pogledu metrike svetskog vremena ;elativiza&ija prostorno-vremensko# intervala u spe&ijalnoj teoriji relativiteta Paradoks !lizana&a *jntajnov opera&ionalizam i spor izmeu konven&ionalista i realista Pro!lem metrike praznog vremena u topologiji razgranatog vremena

7. SMER VREMENA
Poreklo i razjanjenje smisla pitanja o smislu vremena Pokuaj da se smer vremena definie preko prin&ipa fenomenoloke termodinamike 'tstistika termodinamika i pro!lem entropije 6auzalna teorija vremenskog smera ;etroaktivna uzronost i dvostrukost vremenskog smera Prekogni&ija i odsustvo vremenskog smera

9. TOK VREMENA
Tok vremena i razlika meu vremenima akTagartov paradoks i atemporalistika teorija vremena Tok vremena i dvodimenzionalna reprezenta&ija istorije sveta +remena, datumi i dve vrste teorija toka vremena Te$poralna lo2ika (o2a5a a Ate$porali!ti6ka reinterpreta*i a te$porelne lo2ike B NIJE URA+JENO &

D. VREME I MO+ALNOST
'emantika mogu"i# svetova i unutarsvetski modaliteti /eterministiki aksiom i odsustvo o!jektivnog smera vremena .ndeterministiki aksiom i realnost toka vremena $ntoloki rulet i realna vremena

G. VREME I ,ESKONA;NOST
/a li je mogu" !eskonani a ogranieni &ompositum reale? Xinitizam versus infinitizam u odnosu na ogranieni prostorni &ompositum reale Pro!lem !eskonanosti pro&esa koji se odvijaju u ogrenienom vremenu Xinitizam, tok vremena i nedostina !udu"nost ;eenje pro!lema zatvorenog vremena

H. )AKLJU;AK

19