Poreklo zivota

Ljudi cesto postavljaju pitanje: "Sta je starije: Kokoska ili jaje?" Na ovo pitanje se moze adekvatno odgovoriti. Pitanje koje se takodje cesto postavlja jeste: "Kako je nastao prvi zivot na Zemlji?" Da ismo na ovo i slicna pitanja odgovorili! potre no je samo da se drzimo logike i posmatramo ono sto se oko nas dogadja. Svuda u prirodi mozemo videti da ziva ica nastaju od zivi" ica. Pored toga! Luj Paster je eksperimentalno dokazao da "zivo nastaje samo od zivog". Na osnovu toga! ispada da lako mozemo odgovoriti na pitanje porekla zivota. #edjutim! ljudi i danas! generalno! dali tri razlicita odgovora na pitanje: "Kako je nastao prvi zivot na Zemlji?" $i odgovori su: 1. Zivot je u pocetku nastao od zivog Bica 2. Zivot je u pocetku nastao od nezive materije 3. Ne znam %nalizirajmo ukratko ova tri odgovora. &dgovor roj '! da je zivot nastao od nezivog je danas najpri"vaceniji medju naucnicima. #edjutim! odma" pada u oci da je on u potpunoj suprotnosti sa prirodnim zakonima. (ako svuda oko nas ziva ica nastaju od zivi" ica! a i Pasterov zakon govori o tome! "ljudi od nauke" tvrde nesto suprotno. #nogo je logicnije tvrditi da je ceo grad )eograd nastao sam od se e! nego da je jednocelijski organizam nastao od nezive materije! jer je najprostoji zivi sistem neuporedivo mnogo puta slozeniji od ilo kog nezivog sistema. Dakle! ako smo oz iljni i rukovodimo se prema prirodnim zakonima! odgovor roj dva jednostavno moramo da od acimo. &dgovor roj tri! koji kaze "Ne znam"! smatramo da je takodje nepri"vatljiv! jer mi imamo prirodne zakone i znamo kako nastaju ziva ica. Naravno! neko moze da kaze da mi znamo kako nastaju ziva ica danas jer to posmatramo! ali da je pitanje nastanka prvog zivota na Zemlji nesto drugo! jer mi to nismo posmatrali. %li! ako ismo isli tom logikom! onda ne ismo mogli ni da odgovorimo na pitanje: "Kako je nastala Keopsova piramida?"! jer to niko od nas nije posmatrao. $o sto mi nismo gledali nastanak Keopsove piramide ne znaci da je ona mogla da nastane sama od se e. *opste nije potre no da posmatramo gradjenje Keopsove piramide da ismo znali da je ona nastala stvaralackim aktom inteligentnog ica. Slicno je i sa nastankom prvog zivog ica na Zemlji. *opste nije potre no da posmatramo nastanak prvog zivota na Zemlji da i mogli da zakljucimo da je prvo zivo ice na Zemlji nastalo stvaralackim aktom zivog )ica. Na to nas upucuju prirodni zakoni. %ko se drzimo prirodni" zakona i logike! ne postoji alternativni odgovor. Dakle! jedini moguci odgovor na pitanje: "Kako je nastao prvi zivot na Zemlji?"! i io da je prvi zivot na Zemlji nastao od zivog )ica. &dgovor na pitanje: "Sta je starije: kokoska ili jaje?"! se posle svega sam namece. Kada udemo govorili o prelaznim +ormama! videcemo da je Stvoritelj stvorio zivot "po svojim vrstama"! i da su prvo nastale kokoske! i druge ptice! a onda su one pocele da legu jaja.

Pored pitanja: "Kako je nastao prvi zivot na planeti Zemlji?"! veoma vazno pitanje je i "Kako je nastao svako od nas?" %ko ismo pitali nekog coveka na ulici: "Kako ste vi nastali?"! on i nam verovatno odgovorio: "#ene su stvorili moji roditelji." #edjutim! ako ismo analizirali sam proces nastanka coveka! videli ismo da i jedan takav odgovor io netacan. ,ovek danas nastaje u trenutku kada spermatozoid oplodi jajnu celiju. #edjutim! sam proces oplodnje je vrlo interesantan. -ajnoj celiji se najpre pri lizava mnostvo spermatozoida koji luce enzim da i doslo do nagrizanja opne jajne celije. Kada se opna nagrize i stvori se put za prolaz spermatozoida! desava se da samo jedan od nji"! kao da ga neko diriguje! vrsi oplodnju! dok svi ostali miruju. $o ne moze nikako da ude slucajan proces! jer i u tom slucaju svi spermatozoidi "nagrnuli"! a oplodnju i izvrsio prvi koji se pro ije. $o ovde nije slucaj. Dakle! Stvoritelj je davaoc zivota. &n nas moze da stvori i ez roditelja! kao sto je stvorio prve ljude u pocetku! a moze i preko roditelja. * prvom slucaju to je stvaranje! a u drugom radjanje. Za detaljniju analizu pitanja porekla zivota! mozete procitati neki od sledeci" dokumenata:
1. 2. 3. 4. Sustina zivota Hipoteza abiogeneze i Pasterov zakon Hipoteze o dolasku zivota iz svemira Savremena hipoteza abiogeneze

Sustina zivota
Da i se pravilno odgovorilo na pitanje "porekla zivota"! mora se najpre odgovoriti na pitanje: "Sta je zivot po svojoj sustini?" Za sada imamo tri odgovora na pitanje "sustine zivota". Prvi odgovor jeste vitalisticki! drugi je "ilozoisticki i treci je redukcionisticki. Svaki od ovi" odgovara na pitanje "sustine zivota" odgovara odredjenom pogledu na svet! tako da vitalisticki odgovara! uglavnom! teistickom pogledu na svet .ima vitalista i evolucionista/. 0ilozoisticki odgovara panteistickom pogledu na svet! a redukcionisticki odgovara naturalistickom pogledu na svet. Po vitalistickom odgovoru! zivot je nematerijalne prirode. &n je neki "plus" koji je iznad materije! i koji! ustvari! tu materiju cini zivom. Po "ilozoistickom odgovoru! ne postoji distinkcija izmedju zivog i mrtvog! nego je sve zivo! "i molekuli disu". $u nema dva sveta 1 mrtav i ziv! nego "sve je zivo". % po redukcionistickom s"vatanju! zivot predstavlja visoko organizovanu materiju.

Niko do sada nije de+inisao "sta je zivot". -ednog iologa! koji se avi naukom o zivotu! da pitate: "Sta je zivot?"! on i vam rekao: "Ne znam." $o je paradoks jedne nauke! da ne moze da de+inise osnovni o jekat svog istrazivanja. $esko je odgovoriti na pitanje: "Sta je zivot po svojoj sustini?"! zato mi govorimo o atri utima zivog! ali nikada ne tre a da za oravimo da su jedno atri uti zivog! a drugo "sta zivot po svojoj sustini jeste". Koji i to ili atri uti zivog?

Atributi zivog
Prvi atri ut! koji se o icno navodi! jeste... 1. metabolizam. Postoji stalna razmena materije izmedju organizma i spoljasnje sredine. Zato se ziva ica nazivaju "otvoreni sistemi" kod koji" stalno postoji protok materije i energije. Dakle! zivi sistemi su u stanju da koriste energiju iz svoje okoline! i da je trans+ormisu. $o svojstvo oznacava sposo nost zivog sistema da odrzava svoju unutrasnju strukturu i da se umnozava na racun okoline. &vde dolazimo u domen Drugog zakona termodinamike koji govori o entropiji. Svaki proces u univerzumu tezi ka sto vecoj entropiji 1 sto vecem neredu! odnosno da stepen slo ode! neuredjenosti! ude maksimalan. Pocevsi od akterija! pa do coveka! svaki organizam! ako je naravno ziv! prkosi Drugom zakonu termodinamike! jer poseduje i odrzava visoku organizovanost svoje strukture. $o postizu tako sto unose molekule sa visom energijom! koju u izvesnom stepenu .ipak vise nego masine koje je covek napravio/ iskoriscavaju za odrzavanje! a u spoljnu sredinu vracaju molekule koji su prostiji i imaju manju uredjenost od uneti". %li! redukcionisti ce da kazu: "Pa i jedna sveca ima meta olizam 1 uzima kiseonik! a odaje ugljen1dioksid." %li! sveca menja svoje stanje. )itna je razlika u tome da se zivi sistem cuva razmenom sa spoljnom sredinom! a nezivi sistem! ako mu se spolja dovede energija! on se destruktuira! raspada. $o za nezivi sistem znaci kraj. &va itna razlika je zasnovana na tome! sto su ziva ica .i to je druga karakteristika/... 2. visoko organizovana i kompleksna! gde svaki deo ima svoju namenu ili +unkciju! cega nema u nezivom svetu. Da nije toga! zivi sistemi ne i mogli da izvlace energiju iz okoline. $reca karakteristika jeste: 3. "rast iznutra". Nije dovoljno samo reci "rast"! nego "rast iznutra". #oramo iti vrlo precizni. Ziva ica rastu iznutra. 2ast srecemo i u nezivoj prirodi .rast kristala! rast grudve snega.../! ali taj rast je spoljasnji. ,etvrta kakteristika zivi" ica jeste: . ocuvanje individualnosti. *prkos stalnoj razmeni materije i energije sa sredinom! uprkos kata olizmu i ana olizmu! razgradnji i izgradnji! unutrasnjem rastu! ziva ica ostaju identicna sama sa so om. &na nisu ista takva po o liku! ali su ista ta. ,ovek! za sedam godina izmenja celokupni svoj sastav. $ako neki pitaju: "Da li ce )og morati da pokupi sve nase atome kada nas ude ponovo stvarao?" Znaci! ako

neko ima '3 godine! izmenjao je svoj celokupni sastav vise od 3 puta! a ostao je ta ista licnost. &n nije isti takav! ali je isti taj. #i smo takvi za"valjujuci genetickoj in+ormaciji koju smo do ili od svoji" roditelja. 2egeneracija! reo nova! proces izgradnje! uvek se desava po istom planu. Nije vazno da li mi aminokiseline do ijamo iz proje ili iz ecki" snicli. &ni se najpre razgradjuju u aminokiseline! i uvek se prvo stvaraju speci+icni proteini! z og stalnosti geneticke in+ormacije koju mi nosimo. Sledeca karakteristika zivi" ica jeste: !. osetljivost. Postoje razliciti nivoi osetljivosti. )iljke jesu zive! ali one nemaju da" zivota. &vo je vrlo zanimljivo. Kada se u iologiji posmatra zivot iljaka! zivot akterija! zivot protozoa! to je sasvim drugaciji zivot nego zivot zivotinja. #i znamo! na osnovu )i lije! da zivotinje imaju da" zivotni. Za zivotinje se to spominje u 4.#ojsijevoj 5!''! a za coveka u '!5. % da i zivotinje jesu duse! imate u 4.#ojsijevoj 4!'6. Zivotinje imaju neki drugaciji zivot od iljaka! na visem stupnju.

"ipoteza abiogeneze i Pasterov zakon

Sve teme u iologiji mogu se podeliti pod dva velika naslova: 4. Savremene teme i '. (storijske teme. Savremene teme su one koje o radjuju "savremena ioloska pitanja"! sto ne znaci da ona nekada nisu postojala. $o su teme kao sto su: kako +unkcionise ziva celija! kako se prenosi odredjena nasledna oso ina sa roditelja na potomke! kako se vrsi inervacija pojedinog misica! kako se prenosi aksijalni potencijal sa nerva na misic! itd. (storijske teme podrazumevaju pitanja i odgovore u vezi sa nastankom zivota! nastankom ioloski" vrsta i coveka. ( covek je ioloska vrsta! ali mi njega! eto tako! malo odvojimo. 7volucionisti sve to stave u isti kos. $ako imate "*porednu +iziologiju zivotinja"! gde podrazumevate i coveka. ( tako se provlaci teza da je i covek zivotinja. Dakle! pitanje "porekla zivota" spada u istorijska pitanja. Prva "ipoteza koja je govorila da zivo moze da nastane od nezivog ila je takozvana ""ipoteza samoradjanja". &na datira jos od %ristotela! koji je! videci da ziva ica izlaze iz ara i mulja! pogresno zakljucio da ona tamo i nastaju. Kasnije! povodeci se za autoritetom %ristotela! sto je narocito ilo razvijeno u srednjem veku .%vgustin je o ozavao Platona! i on je uvukao Platona u "riscanstvo/! pojavio se $oma %kvinski koji je "pokrstio" %ristotela! pa je onda "pokrstio" i njegovu +ilozo+iju. * to vreme se verovalo da u prirodi postoji zivotna sila ili zivotni princip "vis vitalis"! koja je potre na da ozivi neku tvar. Dakle! neka "ranljiva podloga sluzi kao supstrat! a "vis vitalis" deluje na tu podlogu! na taj supstrat! i ozivljava ga! te tako nastaju raznorodna ziva ica.

Postojali su cak i recepti kako proizvesti muve! zolje! ... Na primer! potre no je da jednog mladog ika u ijete jednim udarcem u celo! da ga sa"ranite u zemlju da mu samo rogovi vire! i posle nekoliko nedelja tre a da dodjete! da otsecete rogove i izletece muve. $ako se verovalo da misevi nastaju od prljavog ru lja! zita! da lavovi nastaju od pustinjskog kamenja... Nama je tesko da razumemo te ljude koji su ziveli u ta vremena. % glavni naucnici su tada ili teolozi koji su sedeli u svojim ka inetima! i pisali o krvi i mesu! a nisu videli ni krv ni meso. Prvi koji je uzdrmao ovu teoriju io je 8rancesko 2edi. * tadasnje vreme ljudi su ili enciklopedisti. #ogli su da drze celokupno tadasnje znanje! mogli su da udu eksperti u raznim poljima! jer nauka nije ila toliko razvijena. Danas imamo ekstremnu specijalizaciju. Da se vratimo temi. 8rancesko 2edi je io enciklopedijski um 1 lekar! prirodnjak! a avio se i knjizevnoscu! pa je citajuci "(lijadu i &diseju" zapazio kako %"ilej zeli da njegov prijatelj Petroklo ude rzo pokopan! da muve ne i zagadile njegove rane. &nda se 8rancesko 2edi zapitao: "#oguce je da su ti 9rci imali olje poimanje o prirodi i onome sto se desava u prirodi! nego mi ljudi srednjeg veka." &nda je on napravio jedan eksperiment .sve su ovo ar"aicni eksperimenti! mozda je nama tesko i da razumemo u sta su sve ljudi verovali/! tako da je uzeo dve posude u koje je stavio meso! a jednu od ti" posuda je pokrio staklenim zvonom. ( posle izvesnog vremena! on je primetio da su se u posudi koju nije pokrio staklenim zvonom pojavili najpre crvi! a potom i insekti! a u ovoj drugoj posudi se nije pojavio ni jedan insekt. ( onda je on dao jedno pametno o razlozenje! da su se insekti razvili iz jaja koje su polozili insekti koji su sletali na meso. #edjutim! predstavnici teorije "vis vitalis" su rekli da eksperiment 8ranceska 2edija ne samo da ne po ija ovu teoriju "vis vitalis"! nego je cak i dokazuje. Kako to? "Pa ti! jednostavno! pokrivsi staklenim zvonom ovo parce mesa! nisi dozvolio da prodre vis vitalis iz prirode! i da se do iju ziva ica." Slicno je i u danasnjoj nauci. :i mozete da napravite takav eksperiment! da mislite da ste nesto dokazali! i onda se ispostavi da niste dokazali! nego cak da moze da ude argument za suprotnu stranu! za suprotnu tvrdnju. Dakle! oni su tvrdili da nije mogla da prodre vis vitalis! i zato on nije mogao da do ije novo zivo ice. Sta je onda 8rancesko 2edi uradio? &n je onda uzeo isto tako dva komada mesa! i onda je jedan pokrio velom od gaze! a drugi je ostavio otvorenim. Zasto sa velom od gaze? Da i! ako stvarno deluje vis vitalis! mogla da prodre kroz tu gazu i da ozivi ovu mrtvu tvar. ( opet je rezultat io isti! iz cega on nedvosmisleno zakljucuje da nova ziva ica nastaju samo iz pred"odno postojeci" zivi" ica. ( mi ismo rekli: "$u je pro lem io resen." ( izgledalo je da je 8rancesko 2edi po edio. %li nekako! u to vreme se desi! %nton :an Leven"uk otkrije mikroskop! i onda se covekovom oku pojavi dotad nevidjeni svet! nesluceni svet mikroorganizama koji se ne vide golim okom. ( onda su pristalice

"ipoteze "vis vitalis" rekle: "Do ro! ako je 2edi pokazao da se ne mogu razviti insekti! niotkuda ne sledi da se ne mogu razviti mikroorganizmi! za koje 8rancesko 2edi cak nije ni znao. Pored toga! ovi mikroorganizmi se ne razmnozavaju jajima! nego prostom deo om." &nda je jedan naucnik! jezuita! irski svestenik Nid"em! izveo sledeci eksperiment: *zeo je jednu ocu i u nju stavio "ranljivu podlogu! supstrat! i onda je kuvao ovaj supstrat! ali nije dozvolio da dugo vri. (! kada je iz oce izvukao deo sadrzaja i pogledao pod mikroskopom! video je veliki roj mikroorganizama. (! on je zakljucio da su oni nastali usled delovanja "vis vitalis". Sta mislite! da li je "vis vitalis" ateisticka ili teisticka "ipoteza? %teisticka. -er! "vis vitalis" je zivotni princip koji in"erentno postoji u prirodi. Dakle! nije nesto sto izlazi iz okvira prirode. &vo je vazno. $o je! u sustini! materijalisticka! uglavnom ateisticka "ipoteza. ( onda su Nid"em i +rancuski materijalisticki +ilozo+ )i+on napravili teoriju o "vegetativnoj snazi prirode". Znaci! "priroda ima vegetativnu snagu da ozivljava ono sto je mrtvo". % Nid"em je svoje "otkrice" o javio pod zvucnim naslovom: "Nova mikroskopska otkrica". Dakle! priroda sama po se i ima vegetativnu snagu kojom moze od mrtve materije stvoriti! proizvesti! ziva ica. 7vo vidite! to je ipak materijalisticka "ipoteza. * stvari! ovo vise nije "ipoteza! ovo je sad teorija! zato sto uza se e ima eksperimentalni dokaz. ( ovaj eksperiment se smatrao kao krucijalni! koji je dokazuje. Dakle! nema vise potre e da postoji neko ice u univerzumu koje nama daje zivot! nego postoji konkretni eksperiment koji dokazuje da zivo moze da nastane iz mrtvog. ( ljudi 4;.veka! koji su rado poricali visu )ozju silu! o erucke su pri"vatili ovu mogucnost za koju je govorio eksperiment. #edjutim! sa druge strane su postojali ljudi koji su smatrali da uopste ne postoji spontano nastajanje zivi" ica! i zeleli su to da dokazu. -edan od nji" je io 8rancesko 2edi! on je napadao stare tvrdnje. Posle pojave novi" tvrdnji Nid"ema i )i+ona! sa mnogo vecom naucnom oz iljnoscu radio je Lazaro Spalancani .italijanski svestenik/. * to vreme su se! uglavnom! svestenici avili naukom. &n je izvrsio negde oko 4.<<< eksperimenata. Svi oni mogu da se grupisu u tri osnovna. &n je uzeo tri oce i stavio u nji" supstrat .ovciju cor u ili neki "ranljivi supstrat/. .Slika 4/ Dva oce je zatopio ."ermeticki zatvorio/! a na trecu je samo stavio cep. Prvu zatopljenu ocu je zagrevao nekoliko minuta! drugu zatopljenu je zagrevao vise od jednog casa! a trecu nezatopljenu je zagrevao takodje vise od jednog casa. Znaci! postoje dve zatopljene oce u koje ne moze da prodre vis vitalis! ako postoji. ( postoji jedna treca! koja nije zatopljena! i u koju moze eventualno! ako postoji! da prodre vis vitalis. Sve je ovo mrtvo za sada. Kada je pogledao pod mikroskopom! u supstratu iz oce koja je ila zatopljena i zagrevana nekoliko minuta! video je mikroorganizme. Znaci! ovde nije mogla da prodre vis vitalis! a ipak je do io mikroorganizme. (z ovoga je on pravilno zakljucio! da su oni vec ili tu i da su preziveli povisenu temperaturu kojoj su ili izlozeni samo nekoliko minuta.

Kada je iz ove druge zatopljene oce! koja je dugo zagrevana! uzeo deo materijala i stavio pod mikroskop! nije video nista. ( kad je uzeo materijal iz nezatopljene oce! koja je takodje dugo kuvana! i stavio pod mikroskop! opet je video mikroorganizme. (z toga je on sasvim pravilno zakljucio! da jednostavno u Nid"emovom slucaju! on nije dozvolio da mikroorganizmi koji su vec postojali u supstratu udu u ijeni! jer Nid"em nije dao da supstrat zavri! i zato nije po io organizme koji su vec ili tu. (ako i" je ilo malo! oni su ipak ili tu. $o je znaci zivo! postoje zivi organizni koji su se razmnozili i dali nova ziva ica. % u nezatopljenu ocu koju je kuvao dugo! on je jednostavno tvrdio da su mikroorganizmi prodrli spolja. Dakle! Lazaro Spalancani je izveo eksperimente koji su silno svedocili protiv Nid"emove teorije. #edjutim! ljudi koji su ipak verovali da postoji vegetativna snaga prirode! da priroda moze da ozivljava! oni su rekli da eksperimenti Lazara Spalancanija nisu korektni. Zasto? Zato sto je on predugo zagrevao "ranljive podloge! pa je time i isusivao vazdu" koji je io u oci! i tako unistio vis vitalis. Znaci! unutra je io vazdu" u kojem se nalazi vis vitalis! i on ga je previse isusio! i zato nije mogao da do ije nove organizme. * slucaju kratko zagrevane oce "vis vitalis je ostao u svom potentnom stanju jer vazdu" nije io dovoljno isusen! i vis vitalis je oziveo nezivu tvar". * trecoj posudi! iako je io isusen vazdu"! usled dugog zagrevanja mogla su da se pojave ziva ica! zato sto je kroz plutani cep mogao da prodre novi vazdu"! i sa njim vis vitalis. :idecemo da je ovo "isusivanje" vazdu"a ilo granicna tacka u dokazivanju. (! morao je neki do ar eksperiment da se smisli da i se konacno o orila ova "ipoteza "vis vitalis". Znate! u mnogim stvarima imate argumente! ali tesko je doci do konacnog dokaza. %rgument je nesto sto pomaze jednima! a odmaze drugima. Lazaro Spalancani je umro i nije uspeo da u edi protivnike da je on u pravu. Nije uspeo da smisli takav eksperiment kojim i nedvosmisleno pokazao da je on u pravu. Konacni dokaz protiv ove "ipoteze dao je cuveni Luj Paster. &n je io zaista veliki covek. &n je radio na virusu esnila! kad se nije znalo mnogo o virusima. (! on je po edio esnilo. &n je io vrlo religiozan. &n je verovao da )og postoji! i inspririsao se time kako se (sus 0ristos zrtvovao za svet. &n je verovao da postoji )ice u svemiru! da postoji )ice koje daje zivot! i on je zeleo da dokaze da priroda ne moze da ozivi mrtvu tvar. * tom cilju je smislio jedan eksperiment koji je u sustini genijalan! genijalan po ideji. .Po aparaturi i te"nici! sa danasnjeg stanovista! takodje ar"aican./ .Slika '/ Sta je on uradio? Posto je granicna tacka ila isusivanje vazdu"a! on je napravio jednu ocu koja je imala izvucen grlic u o liku la udovog vrata. Sve je skoro isto kao i kod Spalancanija! oca sa rastvorom! ali je Luj Paster napravio takvu posudu! ciji je grlic izvukao u o liku slova "S" ili la udovog vrata. *nutar oce je stavio sterilnu podlogu! i ostavio je da stoji otvorena.

( sada! ako stvarno postoji "vis vitalis"! jer nema nikakvog isusivanja vazdu"a .to je ila ta "granicna stvar"/! ona moze da udje. Nikada se nisu pojavili mikroorganizmi. -er! akterije mogu da upadnu u grlic! ali ne mogu da udju u supstrat jer nemaju krila da polete i udju u njega. % kada je nagnuo sud da supstrat udje u grlic .slika 3/ i vratio nazad! do io je pojavu mikroorganizama. (! Pasterovim eksperimentima nije niko vise imao sta da prigovori. ( konacno je pala ta ateisticka "ipoteza samoradjanja. Znaci! postojalo je nesto sto je ilo granicno! sto je tre alo utvrditi! i Luj Paster je uspeo! de+initivno! jednim elegantnim ogledom! da dokaze da zivo potice samo od zivog. ( na temelju njegovi" eksperimenata potice ona cuvena izreka na latinskom: "&mne vivo e= vivo"! sto znaci: "Zivo samo od zivog." (! sad su to teolozi lepo iskoristili. Kad je Paster to dokazao! teolozi su rekli: "Pasteru! "vala ti>"! i onda je pocela +ilozo+ska nadgradnja: %ko je tacno da sve zivo potice samo od zivog! a niz zivi" ica nije eskonacan! onda neminovno sledi da postoji zivo ice koje ima "zivot po se i"! nepozajmljeni zivot i koje moze da daje zivot drugome. (z Pasterovog zakona! apologete 4?.veka su sasvim lako otputovali do jednog )ica kojeg )i lija naziva )ogom! koje ima zivot po se i. Dakle! koje nema pozajmljeni zivot! nego ima zivot "po se i"! i ono moze da daje zivot drugome. Da li! zaista! takav zakljucak neminovno sledi iz onoga sto je Paster dokazao? Zar mora as takav zakljucak da se izvede? %ko je tacno ono sto je Paster utvrdio! da zivo nastaje samo od zivog! i ako niz zivi" ica nije eskonacan! vi cete sami osetiti da mora postojati jedno ice koje daje zivot! inace ne i ilo zivi" ica. #edjutim! postoje neki ljudi koji! otprilike! ovako mudruju: "7vo! ja sam zivo ice. #oj neposredni ioloski uzrok! mene kao zivog ica! jesu moji roditelji. )ioloski uzrok moji" roditelja jesu nji"ovi roditelji! i tako redom! pa kad dodjemo do poslednjeg clana! ovde! na planeti Zemlji! mozemo da se preselimo u svemir. Dakle! glavni pro lem ovde jeste: "Da li je niz zivi" ica konacan ili eskonacan?" %ko je niz zivi" ica eskonacan! onda je jasno da mi ne dolazimo do prvog uzroka. "-este! vazi Pasterov zakon! ali niz zivi" ica je eskonacan. -a sam nastao od svoji" roditelja! moji roditelji od svoji" roditelja! i tako redom..." $o se zove eskonacni niz! "regressus in in+initum"! ili " ezanje u eskonacnost"! da ne i priznali da postoji jedno ice koje ima zivot po se i. %li! da li je niz konacan ili eskonacan? Kada mi razmisljamo o kauzalnom nizu ili kauzalnom neksusu! ima jedna omaska koja se cesto pravi. 7vo! recimo! jedan kauzalni neksus: (mamo dogadjaj % koji ima svoj adekvatni uzrok. 2ecimo! sao racajna nesreca koju je izazvala neka gospodja. Nepaznja je uzrok nesrece. %li! ovde imamo kao posledicu nepaznju. Sta je uzrok nepaznje? Zu o olja. % sta je uzrok zu o olje? Nekoristcenje paste za zu e. % zasto ne koristi pastu za zu e? Nerazvijene navike. % zasto nerazvijene navike? Lose vaspitanje. % zasto lose vaspitanje? Losi roditelji. % zasto su roditelji takvi? ... $o se naziva kauzalni niz ili kauzalni neksus. 7 sada! kad pogledamo ziva ica. -edno zivo ice ima svoj uzrok u svojim roditeljima! oni u svojim! i tako redom! postoji taj ioloski uzrocni niz. &no sto je karakteristicno

jeste to! da o icno nasa misao o uzrocnosti se ne poklapa sa samim +aktom uzrocnosti. -er! uzrocnost ide sa oca na sina. Dakle! ono sto je vrlo vazno sada da zapazimo jeste to! da moja misao o uzrocnosti ide u nazad! a +akat uzrocnosti! cinjenica uzrocnosti ide u napred. Zato mi mozemo da ezimo u eskonacnost! jer se nasa misao o uzrocnosti ne poklapa sa samom cinjenicom uzrocnosti. %ko mi "ocemo da se nasa misao poklapa sa smerom uzrocnosti! prosto je nemoguce da mi odemo u eskonacni niz. -er! mi moramo odnekle poceti! moramo poceti od rojavanje od nekog. -er zamislite! kako da otpocnemo rojanje iz eskonacnosti? %ko do rojimo do se e 1 nismo do ro poceli. Prosto je nemoguce da pocnemo rojanje iz eskonacnosti. Dakle! ako ja "ocu da se moja misao uzrocnosti poklapa sa stvarnom cinjenicom! ja ne mogu da pocnem iz eskonacnosti! jer to je protivrecno! nikada ne i do rojao do se e. :i ako pocnete iz eskonacnosti! vi ne mozete da do rojite do se e. %ko uspete da do rojite do se e! niste poceli iz eskonacnosti! poceli ste od prvog uzroka. Druga stvar koja je vrlo znacajna jeste! da je niz samo potencijalno eskonacan. Svaki niz je samo potencijalno eskonacan! i njegova potencijalna eskonacnost se sastoji u tome! da mi mozemo! u svakom trenutku! samo +iktivno da mu dodajemo odredjene clanove. %li! on je uvek dokrajcen. Dakle! niz moze iti samo potencijalno eskonacan 1 ako ja u svojoj glavi dodajem neke +iktivne clanove! i to potencijalno. Da ja sednem pa da mastam. #edjutim! mi nismo pozvani na mastanje! vec da vidimo sta je aktualno! stvarno. %ktualno! konkretno! niz je dokrajcen sa mnom! a svima nama apsurdna je misao da postoji kraj koji nema pocetak. 2ecimo! ako ja gledam ioloski niz uzroka mog ica! taj lanac je sigurno dokrajcen mojim icem. -er vidite! lako je zamisliti pocetak ez kraja. Znaci! nesto je nastalo i traje. %li! kako da zamislimo kraj ez pocetka. $akav niz je apsurdan. Pokusajte u vasem mozgu. #ozete samo da rastuzite svoj mozak! da do ijete plikove na mozgu. %ko neko smisli kraj ez pocetka! kraj nekog niza koji nema pocetak! to je jednostavno nemoguce. $o je apsurdna misao! da postoji kraj jednog niza koji nema pocetak. Ne postoji kraj necega sto nema pocetak. $o ne moze da se zamisli. %li je zato sasvim logicno! da postoji pocetak koji ima kraj! a moze iti i pocetak koji nema kraja. $o se moze i zamisliti i ostvariti. Sasvim lako mozemo da zamislimo da nesto sada nastaje i da ne mora da ima svoj kraj. $ako i )i lija tvrdi! da )og stvara u jednom trenutku! i to je namenjeno vecnosti. $o je vrlo lako zamisliti! ali zamisliti kraj ez pocetka! to je apsurdna misao. Zato kad vi kazete da Pasterov zakon vazi! da sve zivo nastaje od zivog! a vidimo da niz zivi" ica! konkretno! ne moze iti eskonacan! to automatski znaci da mora postojati jedno ice koje ima nepozajmljeni zivot! nego koje ima zivot po se i. $akvo ice jeste samo ozansko ice. &vo je slicno onom argumentu postojanja )oga na osnovu zakona kauzalnosti.

Dakle! tako su argumentisali teolozi. Postoji i jedna simpaticna anegdota o vozu! kao do ra ilustracija ovoga. :rlo zanimljiva anegdota. &na govori o tome! kako su u kompoziciji jednog voza! u zadnjem vagonu tog voza! sedeli jedan vatreni ateista i jedan religiozni covek koji je voleo to sto )og postoji. ( sada! oni razgovaraju tako o razlicitim temama! i ovaj religiozni covek stalno pokusava ovog ateistu na neki nacin da uveri ili da mu arem provuce kroz glavu! da to nije as tako kako oni! ateisti! veruju da jeste. Znaci! postoje dve vere: ateisticka i teisticka. ( sad oni pricaju! pricaju o mnogo cemu. Naravno! i vatreni ateista "oce nekako da proturi svoju ideju ovom teisti. % teista mu kaze: "Pa! mora postojati )og kao prvi uzrok." % ateista kaze: "Ne mora! niz uzroka moze iti eskonacan." &nda teista postavlja ovom ateisti vrlo oz iljno pitanje! ciju oz iljnost ateista u prvom momentu i ne oseca: "Sta ti mislis! da li ovaj voz kojim mi putujemo ima lokomotivu?" ( sada anegdota kaze kako ateista! dosledno svom materijalistickom stavu! odgovara: "Kretanje voza mozemo da o jasnimo i na drugi nacin. .&vo je sad ateisticko o jasnjenje./ #i se nalazimo u zadnjem vagonu i krecemo se za"valjujuci tome! sto nas zadnji vagon vuce vagon ispred njega. &vaj ispred njega vuce sledeci! i tako redom! i ja mogu da zamislim da se mi krecemo tako sto nas voz ima eskonacan roj vagona! i u stvari! nema lokomotive." $o je ateisticki nacin misljenja! da nikako ne dodjete do ozanskog ica! nego vi napravite eskonacan niz vagona. % sta kaze teista na to? $eista na to odgovara: "-a razumem da to proistice iz vaseg materijalistickog u edjenja! ali molim vas! iako je ova nasa kompozicija vrlo dugacka! iako mi ne vidimo lokomotivu! mi mozemo da zamislimo eskonacno dugu kompoziciju samo u slucaju da ona stoji. ,im se krece! to znaci da ima lokomotivu. Sto duza kompozicija! to jaca lokomotiva." Dalje teista dodaje: "Pogresno je to! sto tvoja misao o uzrocnosti opet putuje u kontra pravcu 1 ide od nas! od e+ekta ka uzroku! a sam +akat uzrocnosti ide suprotno! od uzroka ka e+ektu. %ko "ocemo da nam se pravac misli podudara sa +aktickim pravcem uzrocnosti! onda rojanje moramo poceti od lokomotive prema nasem vagonu. * tom slucaju! lokomotivu ne smemo zamisljati eskonacno daleko! to jest! ne smemo poricati njeno postojanje i dejstvo! jer i znacilo da se i nas vagon ne krece! kao ni cela kompozicija. #i mozemo da zamislimo eskonacnu kompoziciju koja stoji. ,im se krece! mora da ima lokomotivu. Sto duza kompozicija! to jaca lokomotiva." (sto je tako i sa Pasterovim zakonom. %ko je tacno da zivo ice nastaje samo od zivog ica! mi moramo imati lokomotivu koja vuce! mi moramo imati ice koje daje zivot! koje ima zivot samo po se i. Lokomotina ne duguje svoje kretanje nikome. &na sama u se i ima mogucnost da se krece i moze da vuce. &na je "samo itno ice"! tako da kazemo. Dakle! ako je aksiom da "sve zivo nastaje od zivog"! onda cim vi vidite jedno zivo ice koje nije vecno! a videli smo da niz zivi" ica ne moze iti eskonacan! iz toga mi sasvim solidno izvodimo argument! da mora postojati ice koje ima zivot po se i.

"ipoteze o dolasku zivota iz svemira

Postojalo je vise "ipoteza da zivot nije auto"ton na ovoj nasoj planeti Zemlji! da nije ovde nastao! nego je dosao iz svemira. Najpoznatije su "ipoteze "panspermije"! sto na nasem jeziku znaci "svuda seme"! i "kosmozoa". &ne se razlikuju! uglavnom! po tome kako je zivot iz svemira dosao na planetu Zemlju. Prvo je tvrdjeno da je zivot iz svemira dosao putem meteorita ."ipoteza kosmozoa/! a zatim da je zivot na Zemlju dosao putem "pritiska svetlosti" ."ipoteza panspermije/. :eliki i najveci pro lem ovi" "ipoteza je u tome! sto one ne odgovaraju na pitanje: "&tkuda zivot?" &ne! eventualno! odgovaraju na pitanje "&dakle zivot na Zemlji?" Dakle! vi mene pitate: "&dakle zivot na Zemlji?"! a ja kazem: "Dosao iz svemira." % vi onda pitate: "% odakle zivot u svemiru?"! a ja odgovaram: "Pa! neka to resavaju oni tamo." $o nije nikakav naucni odgovor. Znaci! ove "ipoteze samo potiskuju ili preseljavaju pitanje "porekla zivota" sa Zemlje na univerzum! i jasno je! zaodevaju ga jos vecim velom tajni. Postavlja se pitanje: "Kako zivot moze da savlada prepreke koje vladaju u vasionskom prostoru?" Kako i izdrzao nisku temperaturu! kosmicko zracenje koje u ija sve zivo. % i kada i i mogli! nekako! da prodru klice zivota u meteorima! postavlja se pitanje: "Kako i izdrzali temeperaturu koju oni dozivljavaju pri trenju kroz Zemljinu atmos+eru. #eteor kad uleti u atmos+eru on se zagreje! usija se! mnogi od nji" izgore i ne dospeju na Zemljinu povrsinu. .#i to dozivljamo kao zvezde padalice./ % cak i ako dozvolimo da "spore" zivota nekim cudom prezive usijanje .recimo u unutrasnjosti/ meteorita! ne vidi se kako i one izasle iz o"ladjenog i stvrdnutog meteorita. Pored toga! tesko je verovati da ikakvo zivo ice! a narocito zivot kakvog mi poznajemo na Zemlji! moze izdrzati! odnosno savladati! svemirske prepreke kao sto su: odsustvo vode i vazdu"a! i jos gore 1 temperatura apsolutne nule .1'53o,/! i kosmicko zracenje. Najzad! ni jedna od ovi" "ipoteza nije nicim dokazala da zivot postoji u vasionskom prostranstvu. Dakle! tre alo i prvo to dokazati! pa i onda! eventualno .krajnje tesko/! on mogao doci! dospeti na Zemlju! ilo u vidu spora ili neceg drugog. *glavnom! ove "ipoteze ne resavaju pitanje "porekla zivota"! nego ga samo udaljavaju. Ljudi vide da je nelogicno da je zivot nastao a iogenim putem na planeti Zemlji! a nece da veruju da )og postoji! da je &n davalac zivota! i oni su ocekivali da ce ove "ipoteze iti sve popularnije i popularnije. ( ti ljudi uvidjaju da je covek produkt nekog plana! pa veruju da su nas planirala neka druga inteligentna ica. % onda i" drugi pitaju: "% sta mislite! ko je ta inteligentna ica u svemiru stvorio?" Pored toga! "9de vam je dokaz da ona postoje?"

Savremena #ipoteza abiogeneze

Savremeni iolozi! o icno! odaju svaku cast Pasteru i njegovim eksperimentima! ali tvrde da je zivot nastao a iogenim putem. &ni kazu da je Paster samo dokazao da

zivot ne moze da nastane odjednom "ad "ok"! znaci skokovito! odjednom! i u savremenim uslovima! ali iz njegovi" eksperimenata ni najmanje ne sledi da zivot ne moze da nastane postepeno! polagano. Dakle! ne moze odjednom! da vi imate mrtvo! pa zivo! nego imate mrtvo! pa organsko! pa zivo u okolnostima koje su ile sasvim drugacije nego sto su ove nase sada na planeti Zemlji. Znaci! sta se pretpostavlja? Pretpostavlja se da su uslovi ili drugaciji! i da je zivot mogao da nastane na jedan! relativno! postepen nacin. ( taj proces! postepenog nastanka zivota! naziva se " io"emijska evolucija". Znaci! slicno kao sto kod Darvina imamo postepen nastanak novi" vrsta! tako je po io"emijskoj evoluciji! postepeno od nezivog nastalo zivo. * nastanku svemira prvo su se +ormirali atomi! zatim molekuli! onda slozena organska jedinjenja! medju kojima su i osnovni gradivni lokovi zivota nukleotidi! koji grade DNK i 2NK! kao i aminokiseline! kao sastavni elementi proteina. Najveci zagovornici ove "ipoteze ili su %leksandar &parin .teorija koacervata/ i 0oldajn. -edan je 7nglez! a drugi je 2us. %li! glavni eksperiment koji se navodi kao dokaz ove "ipoteze izvrsio je Stenli #iler 4?@3.godine. Sta je on uradio? &n je konstruisao jednu aparaturu. .Slika 4/ (mamo jednu posudu sa vodom koja se zagreva. :odena para isparava! prelazi u sledeci deo aparature! sa strane se kroz ventil u acuju gasovi: vodoni"! amonijak i metan! mesaju se sa vodenom parom! i prelaze u prosireni deo aparature. &vde se vrse elektricna praznjenja! zatim se rastavljaju produkti i prelaze u deo koji se naliva ""ladni trap" koji je ispunjen tecnoscu! i tu se "vataju do ijena organska jedinjenja. Kada je Stenli #iler analizirao do ijene produkte! utvrdio je da je do io ogronmu kolicinu katrana! i u tragovima prisutne odredjene organske komponente! medju kojima su ile i aminokiseline. *glavnom! ovim i slicnim eksperimentima je do ijeno 45 od '< esencijalni" aminokiselina. Pored toga! do ijeni su nukleozidi .jos niko nije uspeo da sintetise nukleotide/. Nukleozidi su nukleotidi ez pridruzene +os+orne kiseline. ( ovo se uzima kao pouzdan dokaz da je zivot nastao a iogenim putem. Neupuceni ljudi kad cuju da je u la oratoriji sintetisana aminokiselina! oni misle da je napravljen zivi sistem i da je to gotov dokaz da je zivot na Zemlji nastao spontano. .$o i! otprilike! ilo slicno kao kad i neko napravio jednu ciglu! pa na osnovu toga tvrdio da je ")eogradjanka" sama od se e nastala./ Da li je #ilerov eksperiment dokaz a iogenog porekla zivota putem io"emijske evolucije? %ko je potre no isticati! a izgleda da jeste! da #ilerovi eksperimenti nesto dokazuju! onda tre a reci da oni dokazuju samo to! da pod navedenim uslovima! uz sadejstvo io"emicara! mogu se do iti odredjene organske .ne zive/ molekule. Pored toga! oni nam govore da je opravdano verovati! nadati se i tvrditi da ce se pod istim uslovima do ijanje ponoviti. Ne vidi se kakve to stvarne! realne dokazne snage ima u smislu! da se iogeneza zaista desila! da su uslovi praatmos+ere onakvi kakve tre a gledati u svetlu #ilerovi" eksperimenata.

Dakle! Stenli #iler i drugi io"emicari koji su radili slicne eksperimente! su samo dokazali da se u ovakvim eksperimentima do ijaju organska jedinjenja. Nista vise i nista manje. $im eksperimentima ni najmanje nije dokazano da je na planeti Zemlji postojala ovakva reduktivna atmos+era. &vde nije ilo kiseonika. Svi io"emicari polaze od toga da na planeti Zemlji nije ilo kiseonika! jer cim postoji kiseonik sva organska jedinjenja se oksiduju. Samo reduktivna jedinjenja mogu zajedno da stupaju u "emijske reakcije. ,im se oksiduje! vise ne moze. Dakle! kakva je ila prvo itna atmos+era? .Pre svega! mi i ne znamo da li je i ilo te prvo itne atmos+ere! ali slozimo se za trenutak sa ovom "ipotezom./ Pa! prvo itna atmos+era i tre alo da ude reduktivnog karaktera. ( stvarno! u svim evolucionistickim casopisima se iznosi taj za"tev. Dakle! evolucionistima tre a reduktivna atmos+era! to znaci 1 i ila je takva. % gde je dokaz? Pa to sto smo mi ovde! to sto postoji zivot svuda oko nas. ,itacemo kasnije izjavu jednog evolucioniste! strucnjaka za ovu o last 1 Dzordza :alda. &no sto je sigurno jeste! da ovakvim eksperimentima ni na koji nacin nije dokazano da je atmos+era ila takva! i da su nastajala organska jedinjenja! a kamoli da je iz ti" organski" jedinjenja nastao zivot. Dakle! ovo samo dokazuje da pod odredjenim la oratorijskim uslovima! uz sadejstvo "emicara ili io"emicara koji konstruise aparaturu i priprema uslove! mogu da nastanu organska jedinjenja. Nista vise. Najverovatnije da je primordijalna atmos+era morala da ima kiseonik. -er! ako je ilo vodene pare! velika mera +otolize! pod delovanjem *: zracenja iz kosmosa! je morala da cepa vodu na vodonik i kiseonik. Dakle! visoka mera +otolize vec rano! u pretpostavljenoj istoriji Zemlje je morala da stvori veliku kolicinu kiseonika. ( time je sa a iogenezom zavrseno. Pored toga! +otolizom i se razgradio toliko itni amonijak. Najzad! mi znamo da u prvo itnim stenama nalazimo gvozdjeve okside! sto je jedan geoloski dokaz da je prvo itna Zemljina kora imala kiseonik. -er! nema gvozdjevi" oksida ez kiseonika. -edan naucnik kaze: "Sa kiseonikom ne moze da nastane zivot! zato sto i doslo do rze oksidacije organski" molekula. % ako nije ilo kiseonika! onda i te novonastale organske komponente razgradilo *: zracenje." -er! nema ozona! koji stiti od *: zracenja! ez kiseonika. Ne moze se zamisliti ozonski omotac ako nema kiseonika. &zon je &3. Po evolucionoj tvrdnji! ozon je nastao tek onda kad su nastali autotro+ni organizmi koji su oslo adjali kiseonik. Pored toga! agensi koji deluju .ova elektricna praznjenja su tre ala da imitiraju gromove i munje/ i ucestvuju u kreiranju organski" komponenti! su mnogo e+ikasniji u nji"ovoj razgradnji. Lako je nama da do ijemo organske komponente kad stavimo "ladni trap. #edjutim! nema io"emicara na prvo itnoj planeti Zemlji koji i novonastale komponente izdvajao.

Lako je kad mi nesto pravimo u la oratoriji! ali ne smemo svoju la oratoriju da projektujemo na svet! i da zamisljamo da je tako ilo u realnom svetu. Dakle! kod ovi" eksperimenata istrazivaci postavljaju "ladni trap .klopku/ kojim nastale proizvode odvajaju od izvora energije! sto je sasvim razumljivo za jedan ""emijski" eksperiment! ali se rezultati ne smeju nikako ekstrapolirati na vanla oratorijske uslove! a pogotovo ne na mladu Zemlju. Pored toga! i ako pri"vatimo da su nastale organske komponente! pitanje je kako su one mogle da se ne "idrolizuju! ako su ile u vodi. Zaista! ako se i desilo nemoguce! da su nastala slozenija organska jedinjenja .polimeri/! oni i z og suviska vode usvojili molekul vode .za svaku vezu/ i tako se razgradili! odnosno "idrolizovali. Predlozena su razlicita vidjenja kako i pro lem io zao idjen. $ako su neki evolucionisti predlozili da je doslo do zaledjavanja. $o je malo cudno. Neki kazu da je Zemlja ila usijana! neki da je doslo do zaledjavanja. "Kakva nam tre a Zemlja! takva je ila." %li! i da pri"vatimo da je doslo do zaledjavanja! onda su svi dalji procesi lokirani. -esu sacuvane organske komponente! ali svi dalji procesi su lokirani i ne moze da dodje do polimerizacije! do usloznjavanja! do izgradnje makromolekula! visi" molekula. Zaista! ako je temperatura tada ila toliko niska! kako su mogle da teku dalje reakcije u pretpostavljenoj a iogenezi? Zato drugi evolucionisti predlazu nesto suprotno. Pretpostavlja se da je doslo do koncentracije ovi" organski" molekula u predelima gde je ilo malo vode 1 u lagunama lizu vulkana. Polimeri i! prema ovom vidjenju! nastajali na povrsini usijane lave! gde nema vode i gde je "idroliza! dakle! sprecena. %li! ni ta pretpostavka ne +unkcionise! iz prostog razloga sto i novonastali produkti ili razoreni toplotom! denaturisani! to jest! ili i nepovratno de+ormisani i nepogodni za zivot. % to koncentrovanje i istovremeno koncentrovalo i druge sastojke neorganske prirode! koji su ne itni za dalje tokove io"emijske evolucije. * najnovijem udz eniku evolucije ovako pise: "#ozete pretpostaviti da je u prvo itnom okeanu koncentracija natrijum1"lorida ila 4< puta manja od sadasnje vrednosti! a svi" aminokiselina oko '<< milioniti" delova grama po litri! onda i odnos natrijum1"lorida i molekula aminokiselina io 4<.<<< : 4." Znaci! 4< "iljada puta je cesci susret izmedju molekula natrijum1"lorida i neke molekule aminokiseline." $o je samo natrijum1"lorid! a gde su drugi? * #ilerovom eksperimentu je nastajalo mnogo katrana! onoga sto uopste nije itno za nastanak zivota! a minorne kolicine aminokiselina. Samo za"valjujuci pre+injenoj aparaturi mogla se detektovati ta minorna kolicina "pozeljni"" molekula. % ostalo su ili katran! smola. i dr. ( kad je situacija takva u eksperimentu koji planira covek! koliko i jos gore ilo u prirodi.

Pored toga! u ovakvim eksperimentima nastaju i L i D +orme. % samo L o lici aminokiselina dalje ucestvuju u izgradnji. Nemate proteine koji imaju D o like aminokiselina. % ovde su nastali i jedni i drugi. Kako je doslo do selekcije? Koji su ti +aktori okoline mogli da +avorizuju "L1zivot"? Niko na ovo pitanje nije dao zadovoljavajuci odgovor! nego se po ko zna koji put ponavlja tautoloska misao: "Posto je danas prisutan "levorotirajuci zivot"! on je adapta ilniji. Prema tome! prirodna selekcija je ovaj zivot +avorizovala." * evolucionizmu ima vise skoro tautoloski" o jasnjenja! a i dosta vrcenja u krugu. Na primer! mi se pozivamo na odredjene cinjenice u korist evolucione teorije! a isto tako se pozivamo na ovu teoriju u korist te ili neke druge "cinjenice". $ipican primer su 0ekelov zakon! rudimenti! molekularni +osili... itd. ( na kraju! ovo je sada vitalisticki prigovor! ova i "ipoteza! eventualno o jasnila! kako nastaju organska jedinjenja. Znate sta vitalisti kazu? "$o sto vi pricate to nema lage veze sa iologijom. $o tre a predavati na katedri za organsku "emiju. $o samo o jasnjava kako u odredjenim eksperimentalnim uslovima mogu da nastanu organska jedinjenja. % jedno su organska jedinjenja! a drugo su ziva ica. #i mozemo da pri"vatimo kako moze da nastane u eksperimentalnim uslovima organsko jedinjenje! ali velika je razlika! veliki je rascep izmedju organskog i zivog." Dakle! za vitaliste u svemu ovome postoji principijelna greska. Zivot se po "a iogeneticarima" s"vata kao rezultanta visoko organizovane materije. Po vitalistima zivot nije to. Zato za nji" ovi eksperimenti ne spadaju u iologiju! ne tre a i" ni spominjati u kontekstu ioloski" sadrzaja! vec pripadaju o icnoj organskoj "emiji. Zaista! ako je zivot nematerijalne sustine! onda su ovi eksperimenti logicki i naucno irelevantni za iologiju i nastanak zivota. Zasto se medju evolucionistima pri"vataju ove ateisticke "ipoteze? Da razlozi nisu samo naucne prirode! videcemo iz nekoliko citata. 2ecimo! Negeli kaze ovako: "Poricati ar"igoniju .to je jedna od a iogenetski" "ipoteza/ znaci priznati cudo." Znaci! ako necete da pri"vatite cudo! morate da pri"vatite ar"igonijum. 0ekel! poznati evolucionista kaze ovako: "%ko ne primite teoriju da je zivot nastao iz mrtve materije! onda u ovoj prvoj tacki evolucione teorije morate pri eci cudu." Znaci! na isti nacin. Pazite dalje! sta kaze Karl 8ogt: "#oramo dopustiti da je zivot nastao iz mrtve materije da ismo tako iz acili Stvoritelja." Zasto moramo? #orali i kad i to ila dokazana stvar. $ada i to io intelektualno posten stav. #edjutim! mi pred so om imamo samo jednu proizvoljnu "ipotezu. %li! to je pojedinim evolucionistima dovoljno! jer oni moraju da priznaju a iogenezu da i iz acili Stvoritelja. Zaista akademski> :ir"o+ kaze: "%ko necu da pri"vatim Stvoritelja! moram reci da je zivot nastao iz mrtve materije."

Najzad! o ecani Dzordz :ald: "Spontana generacija zivi" organizama je nemoguca. #edjutim! mi smo ovde 1 ja verujem! kao rezultat spontane generacije." Dakle! iti ovde! to je po Dzordzu :aldu nemoguce! jer smo mi po njemu nastali spontanom generacijom koja je nemoguca. %li on naglasava to: "#i smo ovde"! sto izgleda tre a da nas uveri da a iogeneza i nije tako nemoguca. Dakle! vidite! apsolutno se ne dopusta mogucnost da )og postoji. Prema tome! evolucija je samo nesto o cemu pricaju evolucionisti. &na je nasusna potre a ateista. ( zaista! mnogi evolucionisti su eksplicitno prvo ateisti! pa onda evolucionisti.

Stvaranje za $ dana
)i lija! kao pisano otkrivenje Stvoritelja! nas na samom pocetku izvestava da se stvaranje Zemlje! zivota na njoj i univerzuma desilo u periodu od A doslovni" dana od '6 sata. %ko je do tako necega zaista doslo! ocekivali ismo da nadjemo neki dokaz u prilog takve tvrdnje. ( zaista! u osnovnim stenama Zemlje nalazi se nesto sto ismo mogli nazvati "zigom stvaranja". Kao da je Stvoritelj ostavio otiske svoji" prstiju kada je stvarao Zemlju! koje mi danas mozemo da otkrijemo i da na taj nacin jos jednom potvrdimo istinitost Njegovog pisanog otkrivenja. %mericki naucnik! Dr. 2o ert 9entrB! otkrio je u osnovnim stenama Zemlje ostatke radioaktivnosti koji ukazuju na skoro trenutno stvaranje nase planete. Njegovo otkrice je o javljeno u najeminentnijim evolucionim naucnim casopisima i predstavlja! po nama! jedno od najznacajniji" naucni" otkrica u ovom veku. Dr. 9entrB je o javio knjigu i dve video kasete o svojim pronalascima .koje su prevedene i sin"ronizovane u -ugoslaviji! i mogu se na aviti od autora ove prezentacije/. * nastavku cemo videti kako je Dr. 9entrB dosao do ovi" otkrica! i to iz njegovog pera. 7volucionisti su kazali da je u pitanju mala misterija koju oni u ovom trenutku ne mogu da o jasne! ali da ce to u skoroj uducnosti uspeti. Proslo je nekoliko decenija! a mala misterija stvaranja je ostala i dalje misterija! ali samo za evolucioniste. Prezentaciju Dr. 9entrB1ja mozete videti na adresi: CCC."alos.com

%ala misterija stvaranja

Dr. Robert V. Gentry
Kao i vecina studenata na drzavnim univerzitetima pedeseti"! ja sam utonuo u teoriju evolucije na prvom casu iologije. Pro+esor je u edljivo dokazivao iolosku evoluciju zivota u toku ogromni" perioda. Predstavio je evoluciju kao neiz ezan produkt prirodni" zakona svemira! teoriju koja se moze o jasniti danas prisutnim me"anizmima. $o je ilo jedino o jasnjenje porekla predstavljeno na casu. )io sam jedan od mnogi" %merikanaca koji dolaze iz konzervativne religiozne sredine suprotne evolucionim konceptima koji se uce u skoli. (pak! moja u edjenja nisu ila dovoljno jaka da potegnem pitanja nesklada izmedju 4.Knjige #ojsijeve i evolucije. Studenti koji su to cinili nisu ili postovani. Kandidatu za naucnika

najmudriji smer io je da se kloni svega kontraverznog. Kao sto milioni ljudi veruju svojim omiljenim komentatorima na televiziji kao o jektivnim i istinitim! moji skolski drugovi i ja verovali smo da nam o razovanje daje celu pricu. Naucni dokazi za 4.Knjigu #ojsijevu nikada nisu spominjani! pa smo pretpostavili da oni i ne postoje.

Evolucija kao ukupni okvir

)ioloski argumenti za evoluciju nisu ili dovoljno u edljivi za mene kao evolucionistu. Konacno u edjenje doslo je nekoliko godina kasnije kada sam upisao postdiplomski kurs +izike iz kosmologije! na polju koje se tice porekla i razvoja svemira. Kurs je zasnovan na modelu )ig )enga! koji oslikava postanak svemira u gigantskoj prvo itnoj eksploziji. * nekim delovima ova teorija mi se cinila +ilozo+skom. )ilo je zadivljujuce misliti da nauka moze ispitati pocetak svemira! i to je tre alo da zaseni mnoge nesigurnosti u teoriji. &stalo je jos veliko pitanje: osnovni stav +izike je da materija ne moze iti stvorena niti unistena. (pak! standardna )ig )eng teorija pretpostavlja da apsolutno nista nije postojalo pre )ig )enga 1 ni materija! ni prostor! ni vreme. Logicno! ako se )ig )eng uopste dogodio! moralo je postojati stvaranje materije. Prema zakonima +izike to je nemoguce. $o je ila osnovna kontradikcija koju nisam io sposo an da resim. Da li je ilo realno da verujem da je svemir evoluirao iz dogadjaja za koga nema naucnog dokaza? -ednom se na predavanju diskusija usmerila na ovo pitanje. &secajuci tezinu razvoja celog koncepta! pro+esor je rekao da je katolicki teolog 9eorges Lemaitre postavio moguce resenje. Lemaitre koji je io kosmolog! sugerisao je da je )og mogao da pokrene )ig )eng. Zasto da ne! pomislio sam. Napokon! )og moze da ucini sve. &n je mogao da pokrene )ig )eng. Krajnji ispit na kursu io je izracunavanje kada se )ig )eng dogodio. #oj rezultat io je pre @!5 milijardi godina! sto se smatralo pravim odgovorom u to vreme. .* poslednji" 3< godina ova ci+ra je porasla na oko 45 mlijardi godina./ *zeo sam krajnji ispit kao potsetnik 1 koliko su se moji pogledi na poreklo promenili u toku studiranja. #oje univerzitetsko o razovanje pretvorilo me u teistickog evolucionistu! koji je verovao da )og u 4.Knjizi #ojsijevoj alegorijski oslikava stvaranje u ukupnoj evoluciji kosmosa. Komadi slagalice sada su izgledali na svom mestu 1 A dana stvaranja ili su samo A ogromni"! eskrajni" perioda vremena. )ioloska evolucija zivota na Zemlji ila je umetnuta u geolosku evoluciju nase planete! i sve je pripremljeno za misticni )ig )eng. Nauka i )og ili su opet zajedno! i ja sam opet verovao u )oga koji uvek govori istinu. Posle od rane magistrata iz +izike na 8lorida *niverzitetu 4?@A.! radio sam na vojnoj primeni e+ekata nuklearnog oruzja u ,onvair18ort Dort"u .sada 9eneral DBnamics/. Dve godine kasnije nastavio sam isti rad u #artin1#arietta ,orporatin u &rlandu! revnosno raneci evoluciju gde god je ilo prilike. &nda me je neko suocio sa vecim teskocama mog verovanja u )oga istine i moje alegorijsko pri"vatanje 4.Knjige #ojsijeve. &n je istakao da je )og prepisao izvestaj o stvaranju iz 4.Knjige #ojsijeve u jednoj od Deset Zapovesti: "-er je za A dana

stvorio 9ospod ne o i Zemlju! more i sto je god u njima! a u sedmi dan pocinu ..." .'.Knjiga #ojsijeva '<!44/ Kontekst ovog pasusa izgleda dokazuje da su dani ili doslovni! a ne +igurativni. %ko je to istina! nisam mogao vise da povezujem A dana stvaranja sa A dugi" geoloski" perioda Zemlje! i moja osnova za verovanje u teisticku evoluciju ila je negirana. &vo je ilo uznemiravajuce. Da li su Zapovesti alegorijske? 9de ce se sve ovo zaustaviti? Da li je )og ista rekao pouzdano? Da li je &n zaista )og istine? Da li &n uopste postoji? #oj plan ujedinjenja )oga i nauke izgleda da se srusio. #orao sam da nadjem vremena da ponovo istrazim naucne dokaze za evoluciju. &vaj dugotrajni cilj me je podstakao da preispitam svoj stav. Sledece dve godine predavao sam na 8lorida *niverzitetu i razmisljao o pitanju porekla dok je moja zena diplomirala na matematici.

Pitanje porekla je ponovo otvoreno

&pet sam preispitao dokaze pokusavajuci da odredim koji +aktori su ili najvazniji za mene da pri"vatim evoluciju. Zvuci ironicno da sam pri"vatio teolosko resenje .)og je pokrenuo )ig )eng/ kao izlecenje kljucnog de+ekta u navodno naucnoj teoriji .materija i energija iz nicega/. ,ini se razumnom pretpostavka da su se najranije zvezde akumulirale iz materije stvorene u )ig )engu. Pro lem je sto delovi eksplozije ne mogu ponovo da se akumuliraju. Zasto i se onda materija +ormirala u najvecoj od svi" moguci" eksplozija i zatim o likovala zvezde? #oje sumnje su se kasnije potvrdile kada je jedan astronom rekao: "Kada zvezde ne bi postojale, bilo bi lako dokazati da je to ono sto ocekujemo." .%ller i #cLaug"lin 4?A@.! @55/ Sta je uzrok da ogroman roj zvezda u jatima! u visoko uredjenim sistemima! vidimo u razlicitim galaksijama? Da li se sve ovo moze desiti slucajno! u ogromnom "omogenom sirenju materije? Koliko je razumno verovati da je poreklo nase planete samo poslednja +aza u evolucionom razvoju svemira? Pretpostavlja se da je )ig )eng stvorio samo vodonik i "elijum! samo ' od ?' elementa Zemljine kore. &dakle onda ostali" ?< elemenata vode poreklo? $eoretski dosli su iz termonuklearni" +uzioni" reakcija pre vise milijardi godina du oko unutar odredjeni" zvezda. Po ovom scenariju! svemir je lagano poprskan ovim ostalim elementima kada su ove zvezde kasnije eksplodirale .supernove/. Pretpostavljajuci ovo! kako su se ostaci supernove raz acani u ogromnom medjuzvezdanom prostoru ponovo akumulirali i postali sirova materija za Suncev sistem? #oj kurs iz kosmologije to nikada nije o jasnio! kao ni kako zvezde mogu da se razviju iz )ig )enga. Koliko je verodostojna ideja da planete vode poreklo iz ogromnog gasovitog prstena oko Sunca? Sta je stvorilo prsten gasova? Koje je opravdanje za verovanje da je Zemlja nastala kada se deo prstena sjedinio u uzarenu! rastopljenu s+eru 1 protozemlju? (pak! jedan deo naucni" dokaza povlaci verodostojnost celog scenarija. ,asovi iz +izike vodili su me u nesumnjivo poverenje u radiometrijsko odredjivanje starosti Zemlje. &vi podaci ocigledno daju direktnu vezu izmedju Zemljine geoloske evolucije i pretpostavljenog evolucionog razvoja svemira. Prema te"nikama radiometrijskog datiranja! najstarije stene Zemlje +ormirale su se pre nekoliko milijardi godina kada je uzarena! rastopljena protozemlja pocela da se "ladi. $o unosi verovatnocu u okvir )ig )enga. #oje ranije pri"vatanje scenarija )ig )enga!

ukljucujuci iolosku evoluciju i geolosku evoluciju Zemlje! vrteo se oko verovanja da su te"nike radiometrijskog datiranja potvrdile ogromnu starost Zemlje. %li! da li je moje verovanje imalo osnove? :reme je da kriticki razmisljamo o pretpostavkama na kojima su ove te"nike zasnovane.

Radioaktivnost i starost stena

2adiometrijsko datiranje stena odnosi se na raspad "roditeljskog" elementa na sta ilan! neradioaktivni krajnji produkt. Na primer! uran je roditeljski element koji se raspada na svoj krajnji proizvod! radiogeno olovo. Zove se radiogeno olovo da i se razlikovalo od drugog olova koje nije do ijeno radioaktivnim raspadom. #erenjem: 4/ koliko roditeljskog elementa u steni se raspalo na svoj krajnji produkt! i '/ sadasnje stope raspada! mnogi geolozi veruju da mogu da procene starost kada je roditelj dospeo u stenu! ili jednako tome! period vremena koji je protekao od +ormiranja stene. #oja paznja je usmerena na pitanje 1 da li su stope raspada razliciti" radioaktivni" elemenata uvek iste kao danas. *ni+ormna stopa raspada i znacila da ce se kolicina urana u steni stalno smanjivati! dok ce se radiogeno olovo! kao krajnji proizvod! stalno povecavati. Na ovom nivou! odnos urana i radiogenog olova pokazao i vreme kada je stena ocvrsla. %ko je stopa raspada ila mnogo visa nekad u proslosti! onda i se radiogeno olovo naglo akumuliralo u steni! i ono za sta i ili potre ni eoni 1 dogodilo i se za kratko vreme. Na osnovu pretpostavke o jednakoj stopi rasta! stena i mogla iti procenjena kao veoma stara! ne zato sto je podatak .odnos urana i radiogenog olova/ io pogresan! nego z og pogresne pretpostavke. Zato je veoma vazno da znamo istinu po ovom pitanju. #oj univerzitetski kurs +izike ucio me je da verujem da je pretpostavka o jednakoj stopi raspada van sumnje! ali nisu dati dokazi. Da li takvi dokazi zapravo postoje? %ko je tako! ja moram to da otkrijem! jer neka teska pitanja za evolucioni scenario vise o koncu. Pretpostavka konstantne stope raspada je sastavni deo evolucione pretpostavke da su svi +izicki zakoni ostali nepromenjeni u toku istorije svemira. &vo je uni+ormisticki princip! lepak koji sastavlja sve delove evolucionog mozaika. %ko je on pogresan! svi delovi se odlepljuju i evolucija se raspada. 2azumljivo je da naucnici koji su u edjeni u evoluciju! van svake sumnje! tesko mogu da razmisljaju da su stope raspada mogle da udu razlicite. *ciniti to ilo i jednako priznanju da uni+ormisticki princip moze iti pogresan! sto i ilo jednako pri"vatanju da evolucija moze iti pogresna. #oje pri"vatanje evolucije ilo je veoma cvrsto! ali sam uvek rado razmatrao nove dokaze. $ako nisam osecao za ranu istrazivanja radiometrijskog datiranja i kljucni" pitanja o stopama raspada. * leto 4?A'.! do io sam od Drzavne Naucne 8ondacije da provedem tri meseca u &ak 2idge (nstitute za nuklearna istrazivanja u $enesiju. * slo odno vreme proucavao sam radioaktivnost i starost Zemlje. Sledeceg proleca predavao sam +iziku puno radno vreme i istovremeno po"adjao postdiplomske studije iz +izike na $e"noloskom (nstitutu Dzordzija u %talanti. (strazivanje te"nika radioaktivnog datiranja ilo je izmedju nastavnicki" o aveza i ucenja. #oja paznja je sve vise ila usmerena na sicusni radioaktivni +enomen u odredjenim stenama! jer je to mogao iti dokaz da li su stope radioaktivnog raspada ile jednake u proslosti. ,inilo mi se da novo istrazivanje

ovog +enomena moze sluziti kao pristojna teza za doktorat. Pre nego sto sam predsedniku odseka za +iziku dao ovaj predlog! uradio sam najvaznije naucne radove po tom pitanju. Sledeca tri odseka su sazetak moji" pocetni" otkrica.

Zagonetka prstenova u stenama

Naucna literatura otkriva +ascinantnu pricu koja pocinje da se razvija kasni" 4;<<1ti"! kada su ili dostupni savrseniji mikroskopi. #inerolozi su s"vatili da mikroskop moze iti mocan alat u istrazivanju mnogi" oso ina stena i minerala. Narocito su zeleli da vide kroz odredjene delove stena! i s"vate kako su razliciti materijali isprepleteni. Da i to uradili! naucili su da pripremaju tanke! providne listove minerala. *zorci minerala ili su ez de+ekata koji su se o icnim okom cesto videli kao sadrzaj sicusni" zrnaca drugi" minerala. :ecina ovi" sicusni" zrnaca nije privlacila paznju. #inerolozi su samo pretpostavili da su oni ugradjeni kada se kristalisao mineral domacin. Neka od sicusni" zrnaca su privukla paznju! ne z og svog izgleda! nego z og pojave oko nji". #ineralozi su videli da su ova zrnca okruzena serijama lepo o ojeni" koncentricni" prstenova. Pod mikroskopom! uzorci sicusni" prstenova ili su slicni minijaturnoj meti! sa zrncem u centru. .slika/ Z og nji"ovog izgleda! nalik na oreole! i z og razlicitosti oja poznati" kao pleo"roizam .o ojenost/ u odredjenim mineralima! primeri koncentricni" prstenova su postali poznati kao o ojeni oreoli. Daljim proucavanjem minerolozi su pronasli nesto sto je izgledalo kao serija pljosnati" koncentricni" prstenova! sto je pod mikroskopom izgledalo kao poprecni presek grupe s+erni" ljuspica. Da ilustrujem: ako luk tanko isecete od vr"a do dna! prstenovi luka sa najvecim precnikom ice najudaljenije kriske od centra. Kriske luka lize centru takodje ce pokazivati prstenove! ali ce precnik prstenova iti manji. $o je slicno onome sto su minerolozi nasli kada su istrazivali susedne kriske minerala koji ima o ojeni oreol. $anke kriske iznad i ispod zrna pokazuju manju velicinu prstena kada se uporede sa kriskama dalje od centra. &vo dokazuje da je dvodimenzionalni o ojeni oreol vidjen pod mikroskopom zapravo grupa kriski sicusni"! koncentricni" mikros+era. Prisustvo sicusni" zrna u centru je kljuc za poreklo oreola. Neki minerolozi misle da je organski pigment mogao iti zaro ljen u centru oreola kada se mineral +ormirao! a kasnije se sirio i o likovao sicusne o ojene s+ere. (pak! niko ne moze da identi+ikuje pigment! ili da zadovoljavajuce o jasni kako sirenje moze da stvori mnostvo s+era. & ojeni oreoli prkosili su o jasnjenju dok se u ovom veku nije otkrilo da su uran i neki drugi elementi radioaktivni.

Radioaktivna priroda oreola

9odine 4?<5. resenje za zagonetku oreola dosla je u srediste paznje u geoloskoj la oratoriji pro+esora Dzon Dzolija sa $riniti koledza u Da linu. Dzoliju su ili poznati oreoli! narocito oni u iotitu! tamnom liskunu koji se lako raspukne na tanke kriske. Dzoli je s"vatio da teorija di+uzije ne moze da o jasni jasno de+inisane ivice prstenova oreola! ni nji"ovu pravilnu velicinu. Poceo je da razmislja o radioaktivnom poreklu oreola.

* to vreme naucnici su znali da je uran roditelj lanca radioaktivnog raspada! sa nizom potomacki" proizvoda koji su zovu clanovi lanca. .slika/ Dzoli je upozorio da se uran i njegovi radioaktivni potomci 1 produkti raspadaju na dva nacina: 4/ iz acivanjem veoma lakog +ragmenta . eta cestice/! sto prouzrokuje mala ostecenja dok prolaze kroz materiju! ili '/ iz acivanjem mnogo tezeg nuklearnog +ragmenta .al+a cestice/! koja je mnogo reaktivnija dok prolazi kroz supstancu. Z og svoje male tezine! eta cestica se lako otpusta i zato je nepredvidiva! sa cik1cak putanjom pre nego sto se konacno zaustavi u materiji. %l+a cestica! s druge strane! je dovoljno teska da se krece gotovo pravo pre nego sto stane. Kao sto je Dzoli mislio da ove cestice mogu iti odgovorne za oreole! ez sumnje je rzo s"vatio da lagane eta cestice ne i mogle da stvore o ojenost u liskunu! i da nji"ove cik1cak putanje nisu mogle da daju ostre granice. $eze al+a cestice daleko vise o ecavaju kao kandidati. Studija je pokazala da vecina al+a emitera u uranovom lancu raspada imaju razlicite energije! gde izotop '3;* ima najmanju energiju. Da li postoji veza izmedju razlicuti" energija ovi" al+a cestica i razliciti" velicina prstenova u oreolima koje je Dzoli posmatrao? %l+a cestice koje imaju razlicite energije prelazile i razlicite razdaljine u mineralu. Sta ako postoji uran u sicusnom centru oreola? Da li moze al+a cestica iz urana i njegovi" potomaka da stvori dovoljno ostecenje okolnog minerala i stvori o ojeni oreol? * mineralu! al+a cestice gu e svoju energiju naglo sudaranjem sa drugim atomima. -edna al+a cestica ce jonizovati oko 4<<.<<< atoma na svojoj putanji! ostavljajuci u svojoj po udjenosti kratak trag ostecenja koji ostaje kao stalan oziljak. Na atomskom nivou! ostecenje minerala je tako malo da predstavlja sicusni nevidljivi oziljak. Svaki mineral kao sto je liskun! koji sadrzi tragove urana! takodje ce sadrzati tragove al+a ostecenja uranovi" atoma koji su se vec raspali. *opste! atomi urana su ujednaceno rasprseni u mineralu! tako da tragovi ostecenja ne idu izvan kruga. $ako mineral moze iti ispunjen nevidljivim tragom al+a ostecenja. ,ak i slucajevi sa nekoliko atoma urana! ili sa cak nekoliko stotina! skoro je dovoljna da stvori okrugle tragove! ali je ova kolicina jos uvek nedovoljna da stvori primetne o ojene tragove u mineralu. Nasuprot! zamislite milijarde uranovi" atoma grupisani" u sicusno zrno u centru oreola. %l+a cestice iz acene iz ovog zrna mogu se uporediti sa izgledom velikog roja cioda za odeni" u jednu tacku. Za Dzolija izgleda sasvim verovatno da ovaj kruzni e+ekat ostecenja! kao kod emitovanja al+a cestica rasprskavanjem! moze iti dovoljan da stvori o ojenost kao oreol! nalik naglom iz ijanju suncevi" zraka. .slika/ 2adioaktivni atomi su sposo ni da se spontano menjaju! ili raspadaju! na atome razlicitog tipa. 2oditeljski radioaktivni atom raspada se na atom potomka na razlicite nacine! od koji" je jedan emisija al+a cestica. )rojni tipovi radioaktivni" atoma postoje u prirodi! ali samo tri su pokretaci lanca raspada. Za ovo razmatranje najvazniji je onaj koji pocinje sa uranom1'3;. )roj koji je iznad oznake elementa! oznacava roj protona i neutrona u jezgru! odnosno koliko je tezak element. (zotopi istog elementa imaju razlicite mase! ali skoro identicno "emijsko ponasanje! kao na primer '3;* i '3@*. -edna al+a cestica ima masu 6.

*ran1'3; pokrece lanac koji se zavrsava sa olovom ."emijski sim ol P /. Lanac raspada '3;* ima neke potomke koji se raspadaju emitujuci eta cestice! koje su skoro 56<< puta lakse od masivnije al+a cestice. :reme poluraspada radioaktivnog izotopa je vreme potre no da se polovina njegovi" atoma raspadne. %ko u odredjeno vreme postoji 4<<< atoma! onda ce posle jednog vremena poluraspada ostati samo @<<! a posle dva vremena poluraspada ostace samo '@< atoma od pocetnog roja! itd. :reme poluraspada i stopa rasta su velicine u liskom odnosu. (zotopi koji se rzo raspadaju imaju kratko vreme poluraspada! dok oni koji se raspadaju sporije imaju duze vreme poluraspada. Danas se '3;* raspada veoma sporo sa vremenom poluraspada od 6!@ milijarde godina. &staje samo jedno veliko pitanje: da li velicina prstena oreola odgovara duzini putanje serije uranovi" al+a cestica u liskunu? #erenja su pokazala da cestice iz uranovog lanca raspada prelaze oko 315 cm u vazdu"u pre no sto se zaustave. Dzoli je izracunao da al+a cestica u liskunu prelazi samo 4E'.<<< deo onoga sto predje u vazdu"u. Smanjenje duzine putanja uranovi" al+a cestica izmereni" u vazdu"u ovim +aktorom! daje vrednost koja odgovara velicini prstena tipa oreola. Delovi slagalice dosli su na svoje mesto. Dzoli je pretpostavio da al+a emisija iz sicusnog centra oreola moze da stvori i s+ernost! a i razlicite velicine ljuski sadrzani" u oreolima. ,injenica da al+a cestice dosta ostecuju krajeve svoji" puteva! o jasnjava zasto su spoljne ivice prstenova oreola tamnije od unutrasnji" o lasti. $ako je Dzoli identi+ikovao uran i njegov produkt torijum kao radioaktivne elemente koji mogu stvoriti o ojene oreole. Kasnije su postali poznati kao radioaktivni oreoli! ili radio1oreoli. .slika/

Radioaktivni oreoli i pitanje stope raspada

(ako sicusni! radio1oreoli uskoro su privukli paznju mnogi" naucnika zainteresovani" za pitanje starosti i porekla Zemlje. 8izicari su racunali da oreoli mogu da daju potre ne podatke da se utvrdi da li je stopa raspada uvek ila konstantna. 9eolozi su ili zainteresovani jer su zeleli da koriste radioaktivnost za odredjivanje starosti. Pitanje starosti Zemlje jos uvek se energicno raspravlja u nekim geoloskim krugovima! pa su ili vrlo zainteresovani za Dzolijeve rezultate merenja velicina uranovi" i torijumovi" oreola. .Da i" pojednostavio! rasprava u ovom poglavlju ice usmerena samo na uranov oreol./ 2azlog interesovanja io je jasan: +izicari su dali teoriju da je velicina oreola u direktnom odnosu sa stopom radioaktivnog raspada u proslosti. :erovalo se da ce rze stope raspada stvoriti al+a cestice sa vecom energijom! i odatle i vece prstenove oreola. $ako se za prstenove standardne velicine mislilo da dokazuju konstantnu stopu raspada! dok se za odstupanje u velicini mislilo da ukazuje na promenu u stopi raspada u proslosti. #nogo godina Dzoli je proucavao velicinu prstena oreola u stenama! verujuci da predstavljaju neke od najstariji" geoloski" do a. 9odine 4?'3. Dzoli je o javio izvestaj u kojem je tvrdio da oreoli i velicina prstenova variraju zavisno od starosti .-olB 4?'3! A;'/. Zakljucak je io da stopa radioaktivnog raspada varira u toku vremena. Naravno! ovi rezultati doveli su u pitanje sve radioaktivne metode datiranja stena. (pak! nekolicina istrazivaca koji su kasnije proucavali oreole! nisu se slozili sa Dzolijevim zakljuccima. (zgledalo je da veruju da nji"ova istrazivanja resavaju sva preostala pitanja o ovom pro lemu. %li! da li je to istina? Da

li imaju odgovarajuce! sveo u"vatne podatke? ( najvaznije od svega! da li su velicine prstena oreola mera stope raspada u proslosti?

Mikroskopske promene
Krajem 4?A'! zavrsio sam prvu cetvrtinu postdiplomski" studija u Dzordziji! i zakljucio da radioaktivni oreoli o avezno tre aju da se istraze. 2azgovarao sam o rezultatima moji" uvodni" proucavanja sa predsednikom odseka za +iziku! i sugerisao da moj rad moze da se prosiri u tezu za moj doktorat. Njemu se to isprva nije svidelo. &n je skoro ez sumnje verovao u te"nike radioaktivnog datiranja! pa je moje sanse da otkrijem nesto novo o o ojenim oreolima procenio kao mikroskopske. Nije mu ilo drago da mi da priliku da otkrijem nesto novo. )io je za rinut sta i moglo da se dogodi ako slucajno uspem. Da li i krajnji rezultat mog istrazivanja smetao (nstitutu! i mnogima na +akultetu? &stro me je posavetovao da odustanem od interesovanja za radioaktivne oreole i starost Zemlje! i uslovio je moj program za doktorat mnogo konvencionalnijim naslovom teze! ako zelim da nastavim postdiplomski na Dzordzija (nstitutu. Na srecu! data mi je godina milosti da donesem odluku. Da i" to ucinio! morao sam da istrazim same oreole! a ne samo da citam sta su drugi istrazivaci otkrili. *mesto predavanja u leto 4?A3. na Dzordzija $e".! do io sam sredstva za istrazivanje na Del"ousie *niverzitetu u 0ali+aksu! Nova Skotska! gde je ranije +izicar 9.0. 0enderson decenijama vodio seriju istrazivanja oreola! tokom 4?3<1ti". Put se pokazao kao pocetna tacka intenzivnog proucavanja radioaktivni" oreola i nji"ovog zapanjujuceg otkrivanja porekla Zemlje.

Stvorene stene
8otogra+ije oreola u 0endersonovim naucnim izvestajima pokazuju mnogo jasnije odredjene prstenove nego one iz Dzolijevi" izvestaja. & a istrazivaca koristili su tamni liskun 1 iotit! u istrazivanju oreola. 0enderson je koristio tanje kriske! pa je tako do io ostrije prstenove. *pravo 0endersonovi oreoli urana su mi ili potre ni za moja merenja. Da li je njegova z irka tanki" isecaka jos uvek dostupna? Saradnja odseka za geologiju i +iziku u Del"ousie nije ila o"ra rujuca. 0enderson je umro pre mnogo godina! i dosta iz njegove z irke oreola ilo je izgu ljeno. (zgledalo je da je put u Novu Skotsku naj rzi nacin da se do ije vise in+ormacija o intrigantnim oreolima. Put je io umereno zivotno iskustvo! i posle 5 dana cinilo se da ce iti nesto od njega. $ada se glavni sa odseka za +iziku vratio sa kratkog puta! i pronasao nekoliko preostali" tanki" preseka originalne 0endersonove z irke oreola. Par dana kasnije! nestalo mi je novca! a moje proucavanje tanki" preseka je tek pocelo. Put se pokazao uspesnim kada mi je uzorak oreola pozajmljen radi daljeg proucavanja. Sa geoloskog odseka dali su mi dosta svezi" uzoraka liskuna iz nji"ove muzejske z irke. :ratio sam se u %talantu! pozajmio mikroskop! i napravio prirucnu la oratoriju u kuci. Na nesrecu! 0endersonovi ostaci tanki" preseka nisu sadrzali naj olje slike uranovi" oreola iz njegovi" izvestaja. $re alo je naci neke sa olje odredjenim prstenom! i to mi je zaokupilo dosta vremena van moji" o aveza na predavanjima. *zorci liskuna do ijeni u Dal"ousie postali su moj izvorni materijal za istrazivanje. * ovim uzorcima

ili su cesti oreoli sa velikim centrima! a takvi oreoli nisu pokazivali neznu prstenastu strukturu kao oni sa centrom u vidu tacke. Savrseni uranovi oreoli sa jasno odredjenim prstenovima ili su potre ni da se potvrdi pitanje razliciti" velicina prstenova oreola o kojima Dzoli izvestava. Proveo sam mnogo dosadni" sati skenirajuci razlicite komade liskuna! ali su savrseni uranovi oreoli izmicali. Kraj moje druge godine na Dzordzija $ecu se primicao! kao i vreme za odluku o mom programu za doktorsku tezu. #oje interesovanje za istinom o starosti Zemlje ilo je jace nego ikad. $akodje sam io u edjen da radioaktivni oreoli mogu iti kljuc koji otvara tu istinu. %li! predsednik odeljenja za +iziku ostao je pri tome da istrazivanje radioaktivni" oreola nije pri"vatljiva teza za moj doktorat! pa sam tako napustio Dzordzija $ec na kraju te akademske godine! i proveo leto 4?A6. istrazujuci nezavisno oreole! koristeci svoje +ondove. .Na srecu! moja supruga se potpuno slozila sa ovom odlukom./ *stedjevina i pozajmice su nestajale! pa sam na prolece zamenjivao nastavnika matematike na visoj skoli u %talanti.

! "! #! i D oreoli
* dodatku uranovi" .i torijumovi"/ oreola! 0enderson je izvestio o 6 tipa! koje je jednostavno oznacio kao %! )! ,! i D oreole. * traganju za savrsenim uranovim oreolima! moja paznja se usmerila na D oreole. Pod mikroskopom! ovaj tip oreola video se kao ujednaceno o ojeni kolut sa mutnom peri+erijom. (mao je samo pola velicine potpuno razvijenog uranovog oreola! a ipak je licio na uranov oreol u ranom stadijumu razvoja! kada su vidljivi samo unutasnji prstenovi. ,udio sam se sto je 0enderson pro no upucivao ovaj tip oreola na izotop radijuma koji ima vreme poluraspada od oko 4A<< godina. Za liskun u kojem je nadjen D oreol mislilo se da je tako star! da i sav originalni radijum tre ao da nestaneF samo sta ilni krajnji proizvod tre ao i da ostane u centru. 0enderson je tvrdio da radioaktivnost u centru D oreola ne i tre ala da postoji! da se "ugasila." (pak! ni jedan nije pokazao da je to istina! pa sam odlucio da je to vredno da se istazi. Ko zna? #ozda je neka nova in+ormacija o starosti Zemlje prisutna u procesu. #ali roj radioaktivni" atoma u centrima oreola znaci malu stopu emisije al+a cestica 1 ocekuje se samo par cestica mesecno iz centara uranovog oreola. %utoradiogra+ija je jedina te"nika koja moze tacno da pokaze odakle al+a cestice poticu! pa je otud jedina te"nika koja moze da odredi da li su centri oreola jos uvek radioaktivni. %utoradiogra+ski eksperimenti za"tevaju upotre u pose ne +otogra+ske emulzije sposo ne da za elezi prolazak jedne al+a cestice. Prvi korak io je da iscepkam uzorak liskuna tako da centri D oreola udu izlozeni na povrsini! ili vrlo lizu nje. .(za rani uzorak ponekad sadrzi uranove oreole! i jedan ili vise %! )! ili , oreola./ Drugi korak je sipanje tankog sloja specijalne emulzije na izlozenu povrsinu. Pod tim uslovima! skoro pola od svi" al+a cestica iz aceni" iz razliciti" centara oreola proci ce kroz al+a osetljivu emulziju! gde ce ostaviti vrlo kratke tragove jonizovani" atoma. Kratki tragovi ostace nevidljivi dok se emulzija ne razvije. Posle razvijanja! pojavljuju se u vidu kratki" crni" tragova pod mikroskopom. *zorci oreola pokriveni emulzijom stavljaju se u zamrzivac da i o ez edili da sicusni tragovi ne isceznu u toku nekoliko sedmica skladistenja. * pocetnim eksperimentima! emulzija je cesto skliznula sa uzorka u toku procesa. &vo klizanje unistilo je eleske izmedju emulzije i centara oreola i onemogucilo

saznavanje koliko ima al+a tragova iz centara oreola! ako i" ima. Promenama u proceduri nestao je ovaj pro lem i uskoro sam imao te"niku za ostanak tragova u toku eksperimenta. Posle razvijanja emulzije! ponekad sam video nekoliko kratki" al+a tragova kako zrace iz uranovog oreola! i iz centara D oreola. &cekivao sam tragove iz centara uranovog oreola! pa su tragovi iz D oreola ili iznenadjujuci. Nesto sto je dugo smatrano za cinjenicu nije ilo istina: centri D oreola nisu iscezli .kasniji eksperimenti su jasno ukazivali da su D oreoli samo uranovi oreoli u ranoj +azi razvoja! mada to nije neko iznenadjenje! posto im je pojava skoro identicna/. $re alo mi je mnogo napora da dodjem do ovog zakljucka! ali u svetu nauke to as i nije neko otkrice. ( izgledalo je da nema nikakve veze sa staroscu Zemlje. (ako rezultati pocetni" istrazivanja nisu ili spektakularni! odlucio sam da i" predstavim na godisnjem sastanku %mericke %socijacije Nastavnika 8izike u Nju -orku! januara 4?A@. #oja supruga me je o"ra rila da idem na ovaj put! iako je to ispraznilo nase poslednje +inansijske rezerve. Nova saznanja za Dr.,.L. i %.#. $"ras"1a! ucinila su da su postali prvi sponzori moji" istrazivanja sledeci" godinu i po. $o je ilo tesko vreme za nas! i moja istrazivanja i se sigurno zavrsila ez nji"ove pomoci.

$sce%li oreoli dola%e na scenu

Neko vreme se cinilo da su eksperimenti sa D oreolima vrseni ez nekog smisla. Kada se osvrnem! cini se da su to ili najvazniji eksperimenti koje sam napravio. &ni su stalno usmeravali moju paznju na %! ) i , oreole. )ez tog usmerenja! sasvim je moguce da i se moja istrazivanja uskoro prekinula. :ise od godinu dana smatrao sam %! ) i , oreole nevaznim! nevrednim za istrazivanje. Spolja gledano! izgledalo je da autoradiogra+ski eksperimenti nisu pokazali nista iznenadjujuce. Nasuprot uranovim D oreolima! postojao je jedan moguci izuzetak! potpuno odsustvo al+a tragova iz %! ) i , oreola posle razvijanja emulzije. %li! upravo ta opsta neprisutnost je privukla moju paznju! jer mi se cinilo da je radioaktivnost koja je stvarala ove oreole stvarno iscezla> Setio sam se da je 0enderson opisao detaljno ove oreole razmatrajuci iscezlu radioaktivnost u vezi sa njima. Zato sam ponovo poceo da pazljivo istrazujem njegovu o radu. #oja merenja razliciti" velicina prstenova oreola potvrdila su zakljucak njegovi" testova! da %! ) i , oreoli poticu od al+a radioaktivnosti iz tri izotopa polonijuma. &va tri izotopa 1 '4<Po! '46Po! i '4;Po! su delovi uranovog lanca raspada. $o ne znaci da su '4<Po! '46Po i '4;Po o avezno nastali iz urana! ali iz razloga koje cemo uskoro razmotriti! 0enderson je mislio da je to tako. &n je dao teoriju da su jednom u proslosti rastvori koji su sadrzavali uran i sve njegove potomke! morali da teku kroz sicusne pukotine! klivaze! i kanale u liskunu. Predpostavio je da pod tim pose nim uslovima izotopi sigurno stvaraju razlicite polonijumove oreole! sto i se postepeno akumuliralo duz putanje rastvora. Navodno i se posle odredjenog vremena sakupio veci roj da i o+ormio polonijumov oreol. 2anije je ovo o jasnjenje izgledalo tako verovatno da sam ga odma" pri"vatio i skoro izgu io interesovanje za %! ) i , oreole. (pak! posto su eksperimenti sa emulzijom

pokazali da je radioaktivnost iscezla! pitao sam se zasto je iscezla i poceo kriticnije da razmisljam o 0endersonovom o jasnjenju porekla. .slika/ Da li se 0endersonova "ipoteza o sekundarnom poreklu polonijumovi" prstenova moze testirati? &n je sugerisao da je to moguce. Njegovo ucesce u Kanadskoj od rani u toku '. svetskog rata! i skora smrt! sprecila ga je da sam izvrsi testove. Poceo sam pazljivije da proucavam polonijumove oreole! a pose nu paznju sam posvetio tome zasto je 0enderson mislio da je neop"odno o jasniti polonijumove oreole nekom vrstom sekundarnog me"anizma. Naravno> 2azlog je ogromna razlika u stopi raspada! ili prosecan raspon zivota izmedju uranovi" i polonijumovi" atoma. Svaka "ipoteza predlozena za poreklo polonijumovi" oreola! mora da uzme u o zir ovu razliku. * proseku! uranovi atomi sada se raspadaju sporo! za 6!@ milijardi godina pola nji" se raspadne. Nasuprot! tri izotopa odgovorna za poreklo polonijumovi" oreola! '4<Po! '46 Po! i '4;Po! raspadaju se mnogo rze. Nji"ov kratak zivotni vek predstavlja jedinstven pro lem u +ormulisanju zadovoljavajuce "ipoteze o poreklu ovi" oreola. Pregled koji sledi! koji pokazuje koji tip radioaktivnosti se uklapa u evolucioni model porekla nase planete! omogucice citaocu da rze s"vati znacaj ovi" pro lema.

Moderna kosmologija i isce%la radioaktivnost

Prema evolucionom )ig )eng scenariju! nasa planeta je nastala kao uzarena! rastopljena s+era pre nekoliko milijardi godina. Kosmolozi priznaju da je )ig )eng! ako se dogodio! mogao da stvori samo vodonik .0/ i "elijum .0e/! i da su najranije zvezde sastavljene samo od ova dva najlaksa elementa. &ni pretpostavljaju da su tezi elementi! od koji" je Zemlja uglavnom sastavljena! nastala termonuklearnim reakcijama .nukleosintezama/ u uzarenim unutrasnjostima razliciti" zvezda. Pretpostavlja se da su ti elementi iz aceni u svemir kada su kasnije te zvezde eksplodirale kao supernove. &ni dalje veruju! da su se novosintetisani elementi iz jedne ili vise supernove verovatno reakumulirali! i o likovali medjuzvezdani o lak gasa. Pretpostavlja se da se jedan od ovi" o laka kasnije kondenzovao i o likovao prvo itno sunce! a zatim i zametke planeta naseg suncevog sistema. Kosmolozi veruju da je proteklo mnogo vremena izmedju nukleosinteze i o likovanja prvo itne Zemlje. &ni takodje veruju da odredjeni tip radioaktivnosti moze otkriti pri liznu duzinu ovog perioda. -asno! oni imaju viziju da se neki radioaktivni elementi +ormirani nukleosintezom raspadaju tako sporo! da znacajni delovi pocetni" kolicina opstaju do danas! na primer uran i torijum. &ni takodje veruju! da su tu ili i drugi elementi ciji je raspad dovoljno spor da u pocetku udu ugradjeni u prvo itnu Zemlju! ali su se skoro potpuno raspali u toku poslednji" nekoliko milijardi godina. (scezla prirodna radioaktivnost je termin koji se koristi za ovu pose nu kategoriju radioaktivni" elemenata. Naucnici su marljivo tragali za iscezlom prirodnom radioaktivnoscu u razlicitim stenama! jer su mislili da to moze dati gornju granicu vremenskog razmaka izmedju nukleosinteze i o likovanja prvo itne Zemlje. Posto su verovali da je ovaj razmak dug desetinama ili stotinama miliona godina! tragali su u stenama Zemljine kore za nekim radioizotopom dugackog vremena poluraspada .desetine ili stotine miliona godina/. -edan izotop plutonijuma .ne tre a ga mesati sa polonijumom/! sa vremenom poluraspada od ;3 miliona godina! nadjen je i pri"vacen kao iscezla prirodna radioaktivnost! jer se uklapa u scenario )ig )enga. #oderni kosmolozi smatraju eskorisnim traganje za

produktima radioaktivnog raspada relativno kratkog vremena poluraspada! jer i! sa nji"ovog gledista! ilo nemoguce da postoji takav dokaz iscezle prirodne radioaktivnosti.

Enigma polonijumovi& oreola

Polonijumovi oreoli predstavljaju jedinstven izazov evolucionom gledistu na istoriju Zemlje! jer se nji"ovo poreklo moze slediti direktno iz odredjeni" poznati" izotopa! od koji" ni jedan nema dugacko vreme poluraspada. :ideli smo da '4<P i '4<)i! cija su vremena poluraspada '' godine i @ dana! vode eta raspadom u '4<Po! koji je al+a emiter sa vremenom poluraspada od 43; dana. Posto eta raspad ne stvara o ojenost! to znaci da radiocentar oreola '4<Po moze imati pocetni sadrzaj ilo kog od ova tri izotopa! pa i se opet stvorio oreol '4<Po. $akodje i oreol '46Po je mogao imati pocetni sadrzaj eta emitera '46P ! '46)i! cija su vremena poluraspada oko '5 minuta i '< minuta! ili al+a emiter '46Po cije je vreme poluraspada 4A6 mikrosekunde. &vde nema eta pretka za '4;Po! pa oreol '4;Po mora da potice od ovog izotopa ciji je zivot samo 3 minuta. -asno! svaki od ovi" izotopa koji je mogao da se o+ormi u udaljenoj supernovi! rzo i se raspao. #a koliko mastali o tome! oni nikad nisu mogli da prezive navodno protekle eone pre nego sto se o likovala prvo itna Zemlja. ,ak i u "ipotetickoj situaciji! gde ismo zamislili da su polonijumovi izotopi postojali u pocetku prvo itne Zemlje! oni nikad ne i preziveli pretpostavljene stotine ili milione godina potre ne da se njena povrsina o"ladi i kristalise u stene granitnog tipa. &va konvencionalna geoloska teorija smatra da je nemoguce da polonijum ude prvo itni sastavni deo Zemljini" granitni" stena. &va nemogucnost je motivisala 0endersona da pretpostavi sekundarno poreklo polonijuma iz urana. 0enderson je klasi+ikovao polonijumove oreole kao iscezle! samo u smislu da se polonijum u centrima oreola vec raspao. &n nije ni nagovestio da polonijumovi oreoli mogu predstavljati iscezlu prirodnu radioaktivnost! pa mi za godinu i po dana ova mogucnost nikad nije pala na pamet. -ednostavno sam pretpostavio da je 0endersonova ideja o nji"ovom sekundarnom poreklu istinita! i da nema druge mogucnosti. (pak! ila mi je zagonetna cinjenica da u vecini slucajeva nije ilo vidljivog dokaza koncentracije urana lizu polonijumovi" oreola. -os zagonetnije je ilo ocekivati kako ce razliciti polonijumovi izotopi da se razdvoje i o+orme razlicite tipove oreola. $e"nicki! razdvajanje izotopa je veoma tesko! jer imaju skoro isti "emijski sastav. -os nesto me je mucilo: 0endersonova teorija stvaranja polonijumovi" oreola primarnim ulaskom rastvora urana duz sicusni" kanala i rascepa u liskunu. (pak! otkrio sam da su polonijumovi oreoli takodje ili vidljivi u jasnim o lastima ez ovi" ostecenja. & ojenost koju sam ocekivao da vidim! ako je uran protekao kroz ove o lasti! ila je svuda odsutna. )ila je to cudna situacija. Da li je moguce da uran protekne kroz liskun a da ne ostavi o ojeni trag kao znak svog prolaska? * to vreme otkrivena je pose na te"nika koriscenja kiseline! sposo na da locira vrlo male kolicine urana u liskunu. Primena ove te"nike u o lastima liskuna lizu polonijumovi" oreola! pokazala je samo kolicine urana u tragovima .nekoliko milioniti" delova/ koji postoje u svim uzorcima liskuna 1 nije ilo koncentracije urana u ili lizu centara oreola u jasnim o lastima. Svi moji pokusaji da potvrdim

0endersonovu "ipotezu o sekundarnom poreklu polonijumovi" oreola su propali. (zgledalo je da polonijumovi oreoli ne poticu od radioaktivnosti do ijene iz urana. Koja druga mogucnost ovde postoji? Skoro je z unjujuce imati resenje pro lema! a ne znati koji je pro lem u pitanju.

Polonijumovi oreoli' Revolucionarno novo tumacenje

-ednog prolecnog popodneva 4?A@.! proucavao sam neki tanki! providni presek liskuna pod mikroskopom! sto je io moj glavni zadatak te godine. Zima je prolazila! pa sam tog dana premestio mikroskop u dnevnu so u. Popodnevno sunce koje je osvetlilo prednje prozore! po oljsalo je atmos+eru za razmisljanje u odnosu na so u u senci koja mi je o icno sluzila kao la oratorija. &pet sam se zamislio nad poreklom neki" lepo o ojeni" polonijumovi" oreola. Suprotstavljena tvrdjenja koja se ticu nji"ovog porekla i dalje su i" cinila tajanstvenim. Prema evolucionoj geologiji! prekam rijumski graniti koji sadrze ove pose ne oreole! postepeno su se kristalisali dok se uzarena magma polako "ladila u toku dugi" perioda. S druge strane! radioaktivnosti koje stvaraju ove specijalne radio1oreole imaju tako kratkotrajno postojanje! da i nestali davno pre nego sto i uzarena magma imala vremena da postepenim "ladjenjem o+ormi cvrstu stenu. $o je ila stvarna enigma. Da li cu je ikad resiti? 9ledajuci kroz mikroskop! primetio sam da je nas dom io ti" 1 nasa ucna decija trojka je zaspala. Pitao sam se sta i mislili da su dovoljno stari! da li moja istrazivanja imaju smisla? Nazad na posao. &pet sam zureci kroz mikroskop mogao jasno da vidim polonijumove oreole u tankom preseku liskuna. * tom trenutku! sledeci sti"ovi iz )i lije prosli su kroz moj um! pokrenuvsi odma" neka strasna pitanja: "Recju Gospodnjom nebesa se stvorise, i duhom usta njegovih sva vojska njihova... Jer On rece i postade, on zapovedi, i pokaza se." .Psalam 33!A.?/ Da li je moguce da graniti nisu kristalisali laganim "ladjenjem magme? Da li je moguce da Zemlja nije pocela kao rastopljena s+era? Da li je moguce da "emijski elementi nase planete uopste nisu rezultat nukleosinteze u nekoj udaljenoj supernovi! nego da su stvoreni trenutno kada je $vorac recju doveo planetu u postojanje? Da li su polonijumovi oreoli nemi dokaz iscezle prirodne radioaktivnosti? Da li je onda vreme poluraspada '4;Po od samo tri minuta ustvari mera vremena proteklog od stvaranja "emijski" elemenata do vremena kada je )og stvorio granite? Da li sam u svom trazenju istine o starosti Zemlje otkrio dokaz o njenom trenutnom stvaranju? Da li su sicusni polonijumovi oreoli otisci )ozji" prstiju u Zemljinim prvo itnim stenama? #ogu li prekam rijumski graniti da udu stvorene stene iz 4. Knjige #ojsijeve? )io sam zapanjen ovim mislima. )ez sumnje! postoje trilioni polonijumovi" oreola rasuti" u prekam rijumskim granitima sirom sveta. %ko je svaki od nji" dokaz za stvaranje! zavrtelo mi se u glavi koliko je ovaj dokaz ogroman i prodoran> Kakav i njegov e+ekat io na radiometrijske i geoloske proracune starosti Zemlje? Koliko on

moze uticati na stav naucnika prema evoluciji? Postepeno sam s"vatao stra"ovite posledice.

Stvaranje nasuprot evolucije

Priznati evolucionisti veruju da o jektivna naucna istrazivanja koja mogu da uklope rojne delove naucni" podataka iz astronomije! geologije! i iologije stvaraju lep mozaik evolucije. Lepak koji spaja evolucioni mozaik je princip uni+ormizma. &vaj princip je u stvarnosti samo pretpostavka da je kosmos! ukljucujuci Zemlju i zivot na njoj! evoluirao do njenog sadasnjeg stanja kroz nepromenjeno delovanje poznati" +izicki" zakona. $o je osnova svi" radiometrijski" i geoloski" metoda datiranja. )ez toga! nema osnove za pretpostavku da je stopa radioaktivnog raspada ila konstantna! niti za verovanje da je Zemlja milijardama godina stara. Nema ni osnove za geoloski uni+ormizam 1 pretpostavku da je sadasnja stopa akumulacije! raspadanja i erozije ila konstantna u istoriji Zemlje. Napokon! i geoloskim procesima upravljaju +izicki zakoni. Posto se verodostojni naucni dokaz za trenutno stvaranje protivi principu uni+ormizma! on je suprotan i geoloskom uni+ormizmu. $ako se spoj svi" vezani" delova u evolucionom scenariju raskida! i mozaik se raspada. Nigde ovo raspadanje nije ociglednije nego u o lasti vremena. Nedvosmisleni dokaz za stvaranje o ezvrednjuje sve aspekte teorije evolucije! jer ponistava osnovu za te"nike radioaktivnog datiranja koje podrzavaju veliku starost Zemlje. $renutno stvaranje granita o ara nekoliko milijardi zemljine istorije na skoro nista. Polonijumski dokaz za stvaranje vrsi pre+ormulaciju ili eliminaciju neki" veci" dogadjaja u evolucionom scenariju! i drasticno umanjuje vremenske intervale. #ilijarde godina za koje se veruje da su neop"odne da Zemlja evoluira od neke nejasne mase! jednostavno isparavaju kada se suoce sa takvim dokazom. &snovni 1 vremenski element potre an da se evolucija dogodi time je o ezvredjen. .slika/

Prvobitne i sekundarne stene

%ko vecina evolucionog vremena iscezne! onda je potre an drugi vremenski okvir za istoriju Zemlje. Koristeci razna tvrdjenja! moze li opis stvaranja i glo alnog Potopa iz 4.Knjige #ojsijeve da o ez edi takav okvir? &snovne stene kontinenata! prekam rijumski graniti! ili i smesteni u prvo itno stvorene stene na nasoj planeti. Sta sa ogromnim +ormacijama stena natalozenim delovanjem vode! koje sadrze iljke! zivotinje i morske +osile? 7voluciona teorija tvrdi da je potre no "iljade miliona godina da se ove sedimentne stene akumuliraju! i milioni vise da se produ e cudni pejsazi kao sto je Kanjon Kolorado .9rand ,anBon/. Svi ovi zakljucci zavise od geoloskog uni+ormizma. %ko je ta pretpostavka ispravna! onda moram da pitam: da li su velike sedimentne +ormacije Zemljine kore rezultat jedinstvenog katastro+icnog dogadjaja pre nego uni+ormni" procesa? %ko su upotre ljena razlicita tvrdjenja! da li je moguce da sirovi rezultati iz geologije takodje mogu da se uklope u kreacionisticki okvir Zemljine istorije koji ukljucuje katastro+izam?

Do ovakvi" ideja sigurno ne i" dosao 4< godina ranije. Priznajem! moje interesovanje za ova istrazivanja pokrenuta su nekim +ilozo+skim pitanjima veze izmedju Zemljine istorije i 4.Knjige #ojsijeve! ali sam odlucio da udem veran naucnim dokazima ez o zira gde me odveli. %ko su polonijumovi oreoli u granitu deo evolucionog razvoja Zemlje od )ig )enga! oni moraju iti o jasnjivi na osnovu ustanovljeni" +izicki" zakona! a nji"ovo poreklo moglo i se traziti u dejstvima poznati" "emijski" elemenata. 2azmisljao sam! cak i ako ne uspem da otkrijem konvencionalno o jasnjenje! moje sugestije o nagloj kristalizaciji prekam rijumskog granita pruzile i priliku drugim istrazivacima da odgovore suprotnim dokazima! ako takvi postoje.

Prekambrijumski graniti ( stvorene stene

Za pro u! identi+ikovao sam prekam rijumske granite kao prvo itne .to jest stvorene/ stene! jer one: 4/ sadrze polonijumove oreole! '/ jesu osnovne stene kontinenata! i 3/ jesu lisene +osila koje postoje u sedimentnim stenama. $akvi graniti su gru o kristalizovane stene sastavljene primarno od lako o ojeni" minerala! kvarca i +eldspara! i manji" kolicina iotita i "orn lende. $re ao sam da udem oprezan kada sam govorio o granitima! jer geolozi cesto koriste ovaj termin za razlicite stene! od koji" neke nisu slicne prekam rijumskom granitu. )ilo je zanimljivo saznati da je poreklo prekam rijumski" granita .u daljem tekstu samo granit/ decenijama sporna tema u geologiji. -edna skola geologa nagadja da su se graniti! narocito masivne +ormacije poznate kao plutoniti! kristalizovali na velikim du inama sporim "ladjenjem magme. Druga skola smatra da graniti nastaju rekristalizacijom pret"odno postojeci"! du oko zatrpani" sedimentni" stena. * svakom slucaju! o a gledista su pri"vacena kao moguca o jasnjenja za razlicite tipove granita. -os uvek nema eksperimentalnog "standarda" kojim ismo prosudili relativne prednosti ova dva gledista. Ne postoji direktan dokaz za o e "ipoteze! jer niko nije nikada posmatrao +ormiranje masivni" granitni" plutonita. Niti sedimentne stene imaju takav krecnjak! niti je pescar posmatran kako se pretvara u granit. $ako u praksi nema eksperimentalnog dokaza koji nas primorava da pri"vatimo ova gledista kao tacna. 2azmisljao sam da ako su polonijumovi oreoli u granitu ili prvo itni! logicno sledi da graniti takodje moraju iti prvo itni! oni moraju iti Zemljine stvorene stene. (zgleda da kljucni test za ovu ideju visi u odredjivanju da li su polonijumovi oreoli ili sekundarno izvedeni iz urana. %ko veoma iscrpno eksperimentisanje nije pokazalo sekundarno poreklo ovi" oreola! onda "ipoteza o prvo itnosti ostaje netaknuta. Da li su polonijumovi oreoli otisci )ozji" prstiju ostavljeni da identi+ikuju stvorene stene na nasoj planeti? &vo pitanje dalo mi je pokretacku! motivacionu silu za istrazivanja.

Starost Zemlje
Pitanje starosti Zemlje je pitanje na kome se najlakse moze razresiti kontroverza izmedju stvaranja i evolucije. Sa jedne strane! teorija evolucije zagovara starost

Zemlje od oko 6!@ milijardi godina. Sa druge strane! koncept stvaranja zasnovan na )i liji! tvrdi nesto potpuno suprotno 1 Zemlja je stara oko A.<<< .sest "iljada/ godina. Poznato je da teorija evolucije zagovara neverovatne dogadjaje iz proslosti! kao sto su nastanak prvog zivota od nezive materije! pretvaranje ri e u organizme koji "odaju! pretvaranje u ojeda u majmune i ljude! i slicno. ( sami evolucionisti priznaju da je do ovako necega tesko moglo da dodje! ali oni ne kazu da je to nemoguce. Po teoriji evolucije je sve moguce ako ima dovoljno vremena. Procene starosti Zemlje od strane evolucionosta! a zatim i pretpostavljeno vreme razvoja zivota! imale su znatan porast u toku ovog veka. 2ani koncepti koji su zastupali starost manju od 4<< miliona godina! postepeno su povecani vise od 6< puta! a konacno usaglasavanje starosti je dovelo do 6!A milijardi godina .7ngel! %. 7. -. 4?A?. $ime and 7art". %merican Scientist @5:6@;16;3./. *nutar ovog okvira vremena postoji opsta saglasnost medju evolucionistima da glavni delovi kontinenta i okeana postoje 3!@ milijardi godina .Kroner! %. 4?;@. 7volution o+ t"e %rc"ean continental crust. %nnual 2evieC o+ 7art" and PlanetarB Sciences 43:6?156./. Postoji mnostvo kriterijuma koji govore o tome koliko je planeta Zemlja stara. Dakle! mi mozemo da dodjemo do odgovora na to pitanje! ako hocemo. * nastavku ce iti izneseno vise kriterijuma koji svi ukazuju na istu starosnu do nase planete. 1. Sta kazu stene& 2. %etode datiranja 3. %etode radioaktivnog datiranja ' (vod ' %etoda uran ' olovo ' %etoda kalijum ' argon ' %etoda rubidijum ' stroncijum ' %etoda ugljenika )'1 . *judska populacija !. +lobalni ,izicki procesi ' (vod ' Zemljino magnetsko polje ' "elijum u atmos,eri ' So u okeanima ' %eteorska prasina ' -rozija kontinenata ' Sedimenti u okeanima ' Sedimenti na kontinentima ' .zdizanje planina ' /ulkanski materijal $. +eoloski dokazi za mladu Zemlju ' (vod ' 0arakteristike povrsina slojeva ' Bioturbacija ' Nedostatak tla u slojevima ' Neporemecene povrsine kontakta ' Polistratski ,osili ' (galj

' 1egionalni dokazi za kontinuirano talozenje ' 2e,ormacije mekog sedimenta ' 0lasticni dajkovi ' 3ello4stone Park 5. 0omete 6. Skupljanje sunca

Sta kazu stene&

Koliko puta ste otvorili novine i procitali clanak koji opisuje otkrice novog +osila! ar"eoloski nalaz ili poremecaj pod zemljom? Nakon opisane prirode otkrica! clanak o jasnjava kako su naucnici odusevljeni z og jos jedne potvrde teorije evolucije. Zatim se o javljuje podatak o starosti nalaska! koji iznosi mozda milione ili stotine miliona! ili cak milijarde godina. Ne iznosi se sumnja po pitanju tacnosti ovi" podataka! i citalac moze pomisliti da nema razloga postavljati takvo pitanje. Da li ste se ikad zapitali kako su oni dosli do podatka o starosti? Kako oni znaju! nekada sa sigurnoscu! da se nesto desilo tako davno? $o ispada skoro kao da stene i +osili govore! ili imaju etikete na se i! o jasnjavajuci koliko su stari i kako su tu dospeli. #edjutim! stene ne mogu da govore! niti imaju etikete sa o jasnjenjima. %li! kako se onda dolazi do podataka o starosti i istoriji stena i +osila? &dgovor vas moze iznenaditi z og svoje jednostavnosti! i on predstavlja glavnu temu ovog odeljka. &vaj odeljak je napisan sa namerom da se o jasni kako se proucavaju stene i +osili! i kako se dolazi do zakljucaka o nji"ovoj istoriji. %li ne samo to. )ice pokusano da se o jasni kako i to tre alo o icno da se radi! a kako se zaista radi. Pre nego sto nastavimo! iznesimo jasno da su evolucionisti! u mnogo slucajeva! naucnici sa do rim namerama! i ljudi od dostojanstva. %li! pokusajmo da predstavimo jednim primerom! kako oni o icno pokusavaju da odrede starost neke stene.

Kako se obicno radi

Pretpostavimo da ste nasli krecnjacku stenu koja sadrzi ocuvan +osil. :i zelite da saznate starost ove stene! pa je odnosite na odelenje za geologiju pri o liznjem univerzitetu i o racate se pro+esoru. Na srecu! pro+esor pokazuje interes za vas primerak stene i o ecava vam da ce se potruditi da odredi njenu starost. Na vase iznenadjenje! pro+esor nije primenio metodu ugljenika ,146 da i odredio starost +osila. &n vam o jasnjava da se odredjivanje starosti metodom ,146 moze koristiti samo za organske materijale! a ne za stene ili cak za +osile! posto su oni okamenjeni. Sta vise! ova metoda se moze koristiti samo na zadnji" nekoliko "iljada godina! a on smatra da je vas +osil star milione godinaF niti i se mogla meriti koncentracija radioaktivni" izotopa! kaze ovaj strucnjak! u cilju odredjivanja starosti ove stene:

"Sedimentne stene su vrsta stena koja sadrzi osile"! o jasnjava on! "a koje se ne mogu datirati !odredjivati starost" radioaktivnim metodama." $akve metode su primenljive samo na magmatske stene! kao sto su stene lave i granit. *mesto toga! on ce analizirati samo o lik i karakteristike +osila! a ne stene: "Odredjivanjem starosti osila mozemo odrediti starost stene"! kaze on. * svr"u ove diskusije! pretpostavimo da je vas +osil skoljka. Danas zive mnoge vrste skoljki! naravno! a vasa izgleda malo drugacija od oni" koje danas mozete videti. Pro+esor vas in+ormise da je mnogo razliciti" skoljki zivelo u proslosti! koje su preci danasnji" skoljki! ali vecina nji" je do danas izumrla. Zatim! pro+esor skida veliku knjigu sa svoje police! pod nazivom #aleontologija beskicmenjaka! i otvara poglavlje o skoljkama. $u je prikazano mnostvo vrsta. Na prvi pogled mnoge od nji" su slicne! ali kad i" olje zagledate! one se sve manje ili vise razlikuju. :asu skoljku pro+esor uporedjuje sa svakom od nji"! sve dok konacno ne pronadje onu koja je skoro identicna sa vasom. Natpis ispod slike ukazuje da je vasa skoljka indeks osil! i o jasnjava se da je ona evoluirala pre neki" 3'< miliona godina. Sa izgledom zadovoljstva i sigurnosti! pro+esor vam o jasnjava: "$asa stena je stara oko %&' miliona godina." Zapazite da sama stena nije proucavana. Njena starost je odredjena na osnovu +osila u njoj! a starost ove vrste +osila je odredjena na osnovu pretpostavke o evolucionom razvoju tokom vremena. &va krecnjacka stena moze iti potpuno ista sa krecnjackom stenom ilo koje starosti! ali ova stena se ne moze koristiti za odredjivanje starosti nje same. 8osili odredjuju starost stene! a evolucija odredjuje starost +osila. :i pocinjete da razmisljate. Poznato vam je da krecnjaci cesto sadrze +osile! ali postoje neke sitnozrne stene u kojima se oni ne nalaze. Kod mnogi" krecnjaka pronalazimo krupne komade +osila! dok kod mnogi" drugi" sedimentni" stena! kao sto su pescar i glina! oni i nisu uvek prisutni. "Sta onda radite("! pitate vi. Pro+esor vam odgovara! drzeci vam kratko predavanje iz stratigra+ije i in+ormisuci vas kako se geoloski slojevi nalaze jedni iznad drugi"! gde se stariji slojevi .to jest! oni koji sadrze starije +osile/ nalaze ispod mladji" slojeva. $o ocigledno znaci da su donji slojevi talozeni pre gornji". ")li, kako ste odredili njihovu starost(" "*a osnovu osila u njima+"! kaze pro+esor. (spada da se starost mnogi" sedimentni" stena ne moze odrediti na osnovu nji" sami". %ko one ne sadrze +osile pomocu koji" se moze odrediti starost u okviru evolucione seme! onda "vi morate posmatrati druge osilonosne slojeve, iznad i ispod, koji nam mogu pomoci da umetnemo njihovu starost izmedju njih"! kaze pro+esor. $akvi slojevi ne moraju cak iti ni na istoj lokaciji! ali nji"ovi tragovi sa strane! mozda na velikim rastojanjima! nekada nam mogu pomoci. "*a srecu, vasa stena ima lep osil u sebi, indeks osil, koji predstavlja organizam koji je ziveo u toku samo jednog vremena evolucione istorije. On sustinski ne izgleda manje ili vise napredan nego druge, ali poseduje jasne karakteristike koje se nesto

razlikuju od ostalih skoljki. Kada vidimo ovu vrstu, mi znamo da je stena u kojoj smo je nasli stara oko %&' miliona godina, posto je ova vrsta skoljke zivela pre %&' miliona godina"! kaze pro+esor. ",nogi osili nisu indeks osili. ,nogi organizmi, ukljucujuci razne vrste skoljki, puzeva, insekata, cak i jednocelijskih organizama, nisu se promenile tokom svih tih stotina miliona godina, i pronadjeni su u mnogim razlicitim slojevima. #osto oni nisu ziveli u neko posebno vreme, mi njih ne mozemo koristiti za odredjivanje starosti stena. Samo se indeks osili mogu koristiti, posto se samo oni nalaze u jednoj stenskoj zoni, ukazujuci time da su ziveli za vreme relativno kratkog perioda geoloske istorije. ,i to znamo jer ih pronalazimo samo u jednom periodu vremena. Svaki put kad ih pronadjemo, mi odredjujemo starost stene na osnovu njihove starosti." Zaustavimo se za trenutak! da i smo konstatovali da ovakav proces razmisljanja predstavlja kruzno rezonovanje. $ako nesto! ocigledno nema mesta u nauci. *mesto procesa 1 od posmatranja do zakljucka! mi ovde imamo da zakljucak o jasnjava posmatranje! koje dokazuje zakljucak. 8osili i tre alo da sadrze glavni dokaz za evoluciju! ali ustvari! mi vidimo da se starost stena odredjuje stupnjem evolucije indeks +osila koje pronalazimo u njima! koji su sami datirani i organizovani na osnovu starosti stena. $ako stene odredjuju starost +osila! a +osili odredjuju starost stena. :ratimo se nasoj prici. Drugom prilikom! vi ste pronasli komad ocvrsle lave 1 vrstu stene koja se izlila za vreme vulkanske erupcije kao crvena! usijana! tecna lava. &cigledno! ona ne sadrzi +osile! posto i svako zivo stvorenje ilo u njoj pretvoreno u pepeo ili potpuno izmenjeno. :i zelite! takodje! da saznate starost i ove stene. %li! vas prijatelj pro+esor sa odelenja ze geologiju! salje vas na odelenje za geo+iziku: "Oni mogu da odrede starost ove stene"! kaze vam on. :asa stena je odusevila pro+esora geo+izike. &n vam o jasnjava da se starost ove stene moze odrediti koriscenjem metoda radioaktivnog datiranja! koje se zasnivaju na preciznim merenjima odnosa radioaktivni" izotopa u steni. Kada se jednom ustanove! ovi odnosi se mogu u aciti u sistem matematicki" jednacina koje ce nam dati apsolutnu starost stene. Na zalost! ovaj postupak za"teva vreme. Stena se mora samleti u pra"! a onda se izdvojiti izvesni minerali. $ada se stenski pra" mora odneti u la oratoriju gde ce iti odredjeni ovi odnosi! i taj izvestaj vratiti nazad. $ada ce se preko kompjutera analizirati ovi odnosi! resiti jednacine i do iti starost. &vaj geo+izicar ce vam verovatno reci da su ovi testovi jako skupi! ali posto je vasa stena vrlo interesantna i posto on ima ovlascenje od vlade da moze da plati takav trosak! a studenti postdiplomci ce raditi na tome! sve ce za vas iti esplatno. Sta vise! on ce traziti da se nekoliko razliciti" testova primeni na vasoj steni. $o su metod uranijum-olovo! kalijum-argon metod! rubidijum-stroncijum i nekoliko drugi". %nalize ce se izvrsiti na celoj steni ili na pojedinim mineralima u steni. $akodje! analize ce iti izvrsene odredjivanjem starosti uzorka ili izohronim te"nikama. %li! sve na istoj steni.

",i smo sigurni da cemo tako dobiti dobre rezultate"! kaze vam on. 2ezultati ce dati apsolutnu starost stene! plus ili minus iznos eksperimentalne greske. Nakon nekoliko sedmica! pro+esor vas poziva i pokazuje vam rezultate. Konacno cete saznati pravu starost vase stene. Na zalost! rezultati razliciti" testova se ne slazu. Svaki metod je dao drugaciju starost> "Kako se to moglo dogoditi na osnovu jedne stene("! vi pitate. #etoda uranijum1olovo je dala starost od @<< G '< miliona godina! za starost ove stene. #etoda kalijum1argon je dala starost od 4<< G ' miliona godina. #etoda ru idijum1stroncijum je dala starost od 3'@ G '@ miliona godina. 2u idijum1stroncijum izo"rona metoda je dala starost od 35@ G 3@ miliona godina. Sledi veoma vazno pitanje koje vam se upucuje: "Gde ste pronasli ovu stenu( .a li je bilo osila u blizini - iznad ili ispod sloja u kome se nalazila ova lava(" Kada im kazete da ste je pronasli odma" ispod sloja koji sadrzi +osil star 3'< miliona godina! sve ce postati jasno: "*alazi rubidijum-stroncijum metode su ispravni. Oni dokazuju da je vasa stena stara negde izmedju %&/ i %0/ miliona godina. *alazi drugih metoda su netacni. 1u mora da je bilo ispiranja ili kontaminacije." Ponovo imamo da +osili odredjuju starost stena! a da se starost +osila odredjuje evolucijom. &va nasa mala prica je izmisljena! ali nije nerealna. $o je nacin kako se o icno radi. Seme o jasnjenja su vec pri"vacene kao istinite. Svaki do ijeni rezultat o starosti mora iti procenjen 1 pri"vacen ili od acen 1 na osnovu pretpostavke evolucije. ( ceo proces odredjivanja starosti se odvija u pozadini scenarija o staroj Zemlji. Nijedna cinjenica van ovog pri"vacenog okvira ne moze da prodje. 7volucija postoji! postoji koncept stare Zemlje! a nije vazna istina koju cinjenice otkrivaju. Pojedine cinjenice se pri"vataju ili od acuju u zavisnosti od toga da li se slazu sa evolucijom.

%etode datiranja
* ovom poglavlju zelimo da odgovorimo onim novinskim i naucnim clancima! onim televizijskim emisijama i onim skolskim lekcijama u kojima se tvrdi da su odredjene stene ili +osili koji su otkriveni! stari 3 miliona godina! ili 5<< miliona godina! ili ' milijarde godina! ili slicno. Neki ljudi su prestali da razmisljaju kako se do ti" starosti doslo. Pitanje koje se namece jeste: Kako naucnici odredjuju starost stena i da li su metode koje koriste pouzdane? #ogli smo videti kako se pretpostavka evolucije koristi da i se slozili +osili po evolucionim sekvencama! na osnovu koji" se procenjuje starost svega ostalog! ez o jasnjenja kako se do toga doslo. %li! pogledajmo kako se do takvi" podataka i starosti dolazi.

&cigledno! svaki metod datiranja .odredjivanja starosti/! ukljucuje istu osnovnu proceduru. Koncept koji im pret"odi nije tezak. (majmo na umu da stene! +osili i geoloski slojevi nemaju na se i etikete koje otkrivaju nji"ovu starost! ali ipak! taj +enomen tre amo o jasniti. Postoji! i generalno tako je! vise od jednog nacina kako se moze odrediti starost. Pod normalnim uslovima! metode odredjivanja starosti .datiranja/ se upotre ljavaju na sledeci nacin: 4. Naucnik posmatra sadasnje stanje stene ili sistema koji se datira. .Do ijeni podaci su pouzdani./ '. Naucnik meri stopu procesa koji se danas odigrava. .Do ijeni podaci i ovde su pouzdani./ 3. Naucnik onda mora da pretpostavi neke stvari iz ranije istorije ove stene ili sistema. .$o je stvaranje modela! jer se ukljucuju pretpostavke da i se rekonstruisao neposmatrani deo istorije./ 6. Naucnik tada procenjuje koliko je dugo ilo potre no da taj sadasnji proces! koji se odigrao tokom neposmatrane proslosti! proizvede sadasnje stanje stvari u tom sistemu. .$o je o jasnjenje na osnovu posmatrani" podataka aziranim na pretpostavkama o neposmatranoj proslosti./

Parabola
0ajde da iliustrujemo ovu proceduru jednim primerom. Primere koristimo kada zelimo da o jasnimo kompleksne koncepte! i posto koncept datiranja nije mnogo tezak! ali je nov mnogim ljudima! navescemo prikladan primer. Nazovimo ovaj primer: "Korpa sa krompirima". Pretpostavimo da ste vi naucnik i da ulazite u salu da iste pratili predavanje. Kada ste usli! videli ste mene na ini sa korpom krompira ispred. .Slika 4/ Kada ste seli! primetili ste da se velika kazaljka na zidnom satu pri lizava roju 4'! a ja se nalazim lizu korpe! uzimam krompir! ljustim ga! i vracam ga nazad u korpu. Kako se velika kazaljka pri lizava roju 4'! ja ponavljam ovaj proces. :i ste me posmatrali 4< minuta kako ja ljustim krompir! i na kraju! se i postavljate pitanje: "Koliko dugo ovaj covek radi ovaj posao(" Pitanje koje ste upravo postavili je potpuno isto pitanje koje naucnici postavljaju kada odredjuju starost stene ili sistema: "Koliko je stara ova stena(" "Koliko je potrebno ovim godovima u drvetu da se razviju(" "Koliko je bilo potrebno ovoj recnoj delti da nastane(" Kako mozete da odredite koliko dugo ja ljustim krompire? Naravno! vi cete prici i iz rojati oljustene krompire u korpi. Pretpostavimo da ste iz rojali 3@ krompira. $ako ste odredili sadasnje stanje sistema . roj oljusteni" krompira 1 3@/. % takodje ste odredili stopu procesa . rzinu ljustenja krompira 1 jedan u minuti/. & a ova posmatranja su pouzdana! jer su pored ostalog vezana za sadasnjost. :i cete verovatno zakljuciti da se ovaj proces odvijao tokom 3@ minuta.

Da li je to korektna starost ovog sistema? Pa! mozda. 0ajde da stanemo i razmislimo za trenutak. Da iste izveli takav zakljucak! vi morate napraviti izvesne pretpostavke o neposmatranoj proslosti. $e pretpostavke ugrozavaju vas zakljucak. Prva stvar koju u tom slucaju morate pretpostaviti o proslosti! jeste da je rzina ljustenja krompira ila konstantna tokom cele istorije ove korpe sa krompirima. Naucno gledajuci! vi zaita znate da sam ja ljustio jedan krompir u minuti tokom zadnji" 4< minuta. %li! vi jednostavno ne znate kolikom sam rzinom ja ljustio krompire pre nego sto ste vi dosli. #ozda ja to sada radim rze i u ovom trenutku ljustim jedan krompir u minuti! dok mi je ranije tre alo vise vremena. (li! mozda sam se ja umorio i sada radim sporije. Posmatranjem sadasnje stope! vi ne mozete o avezno znati i stopu u proslosti! i nemate cvrst temelj na osnovu kojeg iste mogli da pretpostavite da je stopa ljustenja krompira ila konstantna. #ozda je vasa pretpostavka o konstantnoj stopi ljustenja krompira razumna! ali da li je tacna? Sledeca pretpostavka koju morate napraviti! ili pitanje na koje morate odgovoriti! jeste: ".a li je neki oljusteni krompir bio dodat ili oduzet iz korpe tokom cele njene istorije(" %ko jeste! onda je vas proracun pogresan. Na osnovu onoga sto znate! ako je neko sa otirao eksperiment dodavanjem nekoliko oljusteni" krompira u korpu! onda neki od nji"! koji se sada nalaze u korpi! nisu dospeli tu procesom ljustenja koji ste posmatrali. .Slika '/ (sto tako! vi morate pretpostaviti da niko nije dosao i izvadio nekoliko krompira koje sam ja oljustio. &pet! vi ni to apsolutno ne mozete ni na jedan nacin da saznate samo posmatrajuci korpu sa krompirima. .Slika 3/ Postoji jos jedno pitanje na koje morate da odgovorite! a to je: "Da li je u pocetku ilo oljusteni" krompira u korpi?" #ozda sam ja dosao sa korpom u kojoj je vec ilo nekoliko oljusteni" krompira! i tako odredjivanje vremena ljustenja nije tacno. Ponovo! vi nemate nacin da to saznate .osim ako pitate mene ili nekog od svedoka koji je io prisutan od pocetka/! i tako vi ne mozete stvarno da znate i z og toga ne mozete da izvedete tacnu racunicu. .Slika 6/ &ve tri pretpostavke! to jest: .4/ u vezi konstantnosti stope procesa! .'/ u vezi stepena izolovanosti sistema od okoline! i .3/ u vezi pocetni" uslova ovog sistema! su nerazdvojivi deo svakog procesa datiranja. #oraju se napraviti korektne pretpostavke da i se do io korektan odgovor! osim ako su odredjene precizne in+ormacije o proslosti poznate. #i se moramo stalno podsecati na to! sta moze proces datiranja 1 svaki proces datiranja. Striktno naucno posmatranje moze da nam omoguci samo da pocnemo. #i smo u mogucnosti da posmatramo sadasnje stanje stvari! i da merimo stopu odredjenog procesa. %li! odredjivanje starosti neposmatrani" stvari i procesa za"teva pravljenje pretpostavki o neposmatranoj istoriji! sa velikim stepenom nepristupacnosti empirijskoj nauci. Zato i ovom pro lemu tre alo prici sa malo vise orpeznosti.

Drvece i godovi
(lustrujmo ovaj pro lem jos jednim 1 mnogo realisticnijim primerom: odredjivanjem starosti drveta.

Svi znamo da neka drveca +ormiraju godove sa stopom od jednog goda godisnje! izuzev u nekim retkim slucajevima. #nogi izvode zakljucke na osnovu godova koje godinama precizno istrazuju! ali i tu postoje pro lemi. Na primer! tokom godine sa dosta vlazni" perioda! drvo rze raste nego u godinama sa suvom klimom 1 ostavljajuci sire godove. * godinama olesti ili usled pustosenja insekata! pojavice se nenormalni godovi. &stecenje usled mraza se takodje moze videti! a produzena zima koja se smenjivala tokom normalne sezone rasta moze cak proizvesti i drugi god tokom jedne godine! ali on je! o icno! prepoznatljivo drugaciji od oni" koji su normalni. Na osnovu za elezeni" vremenski" izvestaja i ostali" promenljivi" +aktora! i stope rasta drveca u posmatranoj proslosti! naucnici su stekli pouzdanje u desi+rovanje proslosti kod neki" drveca. 2ecimo! uzeli smo da analiziramo drvo i ustanovili smo da ima '@< godova. #i smo za elezili da nije ilo neo icni" atmos+erski" ili geoloski" dogadjaja koji i uticali na normalan rast drveta u zadnji" '@< godina! i tako je stopa nji"ovog nastajanja ila verovatno konstantna 1 jedan god godisnje tokom zivota drveta. #i cak mozemo posmatrati kako drvo reaguje na razlicite dogadjaje u svom zivotu. Sta vise! mi mozemo tacno pretpostaviti da se nista nije desilo sto i necim ugrozilo drvo i njegove godove! i da u pocetku! kada je drvo nastalo iz semena! nije ilo godova. Posto su ove pretpostavke verovatno korektne! mi mozemo opravdano zakljuciti da je starost drveta '@< godina. %li u pravom smislu! jedini nacin na koji ismo sigurno mogli znati njegovu starost! jeste ako i nam neko dao tacan datum njegovog sadjenja. * ovom slucaju! odredjena starost od '@< godina je vrlo verovatno precizna! ali poenta je u tome da proslost sadrzi odredjene nesigurnosti.

Datiranje Nijagarinih Vodopada

Ponudili ismo jos jedan primer 1 onaj vezan za starost Nijagarini" :odopada. :oda iz jezera 7rie tece na podrucju Nijagare i u spektakularnom vodopadu propada ka jezeru &ntario. *oceno je da se vodopad povlaci ka jezeru 7rie! posto se ru vodopada eroduje! sa izmerenom stopom od 4 1 4!@ metara godisnje! +ormirajuci dugacko grlo. .Slika @/ $o je nekako sta ilizovano poslednji" godina vestackim metodama! ali merenja su pokazala stopu prirodne erozije pre nego sto su je inzenjeri usporili. Zatim mozemo za eleziti da su vodopadi udaljeni samo 44 kilometara od jezera &ntario. Postavlja se pitanje: Koliko je star ovaj sistem? Koliko dugo Nijagarini :odopadi eroduju gre en u pravcu reke? -ednostavno delenje pokazuje da je sistem star oko ?.<<< godina! ali da li je ta procena korektna? Kao sto smo videli! tu su ukljucene neke pretpostavke! kao sto su: konstantna stopa erozije! da nije ilo veci" promena u dinamici ovog sistema! i da je erozija pocela na kraju grla! tako da je nagi terena uzrokovao da je voda rze tekla i vrsila svoju erozionu aktivnost. %li! sta ako je u proslosti tu ilo vise vode? ( sta ako su se stene mnogo lakse erodovale? #i mislimo da je u godinama nakon Potopa tu ilo mnogo vise vode! i da su tek natalozeni slojevi ili meksi i mnogo se lakse erodovali. Najverovatnije je ledeno do a usledilo nakon Potopa! sa velikom promenom u padavinama i kiselosti

vode. (! da li mi zaista mozemo znati gde je io prvo itni polozaj grla vodopada? Najverovatnije! prava starost ovog sistema je manja nego sto to jednostavan racun pokazuje! ali ocigledno! mi je ne mozemo tacno znati. (nteresantno je dodati da je ,arls Lajel .,"arles LBell/ o isao Nijagarine vodopade 4;64. godine! u vreme dok je propagirao svoj koncept uni+ormnosti geoloski" procesa u proslosti.4 &n je za rinuto trazio geoloske pojave koje i za"tevale mnogo vise vremena nego sto to )i lija govori. #ada su lokalni stanovnici tvrdili da se vodopad povlacio sa stopom od ar jednog metra godisnje! on je procenio da je stopa samo 3< cm godisnje! iako je posmatranje vrsio tokom kratkog perioda vremena. $ako je on kazao da )i lija gresi! jer su se Nijagarini :odopadi +ormirali u toku 3@.<<< godina. &cigledno! pretpostavke o neposmatranoj proslosti dominiraju u procesima datiranja. Postoje mnogi dokazi za mladu Zemlju koje cemo izneti u ovom i drugim materijalima. #ada se potpuna tacnost ne moze postici! moze se pokazati da se cinjenice mnogo olje uklapaju u model mlade Zemlje! nego u model stare Zemlje. $akav je slucaj i sa Nijagarinim :odopadima. Starost je odredjivana na osnovu oz iljni" posmatranja koji su sasvim u skladu sa i lijskom vremenskom skalom! narocito kada se stvari razmatraju u svetlu nedavnog Potopa i ledenog do a koje je zatim usledilo. #ala starost vodopada i njegovog ru a ne podupiru koncept dugi" perioda. Na zalost! Lajelov pogresni proracun io je pri"vacen od mnogi"! i odigrao je znacajnu ulogu u od acivanju i lijske "ronologije. Na slican nacin! netacne tvrdnje o iluju i danas! i jos uvek navode na od acivanje )i lije! pa cak i )oga.

*iteratura7
4. Za detaljniju diskusiju o ovome! vidi 2n the ,inds o ,en! (an $aBlor! 4?;5! p.;4.

(vod
metode radioaktivnog datiranja
Sigurno je da mnogo ljudi misli da metode radioaktivnog datiranja dokazuju da je Zemlja milijardama godina stara i da ovaj sistem metoda datiranja moze odrediti starost najstariji" stena. #edjutim! as kao i kod korpe sa krompirima i drugi" sistema! ovaj koncept je opterecen razlicitim pro lemima i neproverenim pretpostavkama. #ora se napomenuti! pre nego sto kernemo u razmatranje! da jedine stene koje se mogu datirati ovim metodama jesu magmatske i metamor+ne stene! stene koje su nekada ile ekstremno vrele i koje su se otada o"ladile u cvrstu stenu. $u pripadaju stene kao sto je azalt .tip ocvrsnute lave/! koje su sasvim cvrste! ali su nekada ile u vrelom! tecnom ili polutecnom stanju. Zastupnici ove metode pretpostavljaju da topljenje resetuje sat za odred u starosti na nulu i da podatak do ijen ovim metodama pokazuje vreme koje je proteklo od "ladjenja stene do danas.

9eneralno! sedimentne stene kao sto su krecnjak! pescar i glina! ne mogu se datirati metodama radioaktivnog datiranja. .Postoji nekoliko pretpostavljeni" nacina koji se smatraju potencijalno mogucim da odrede starost neki" minerala ili kristala koji sacinjavaju sedimentne stene! ali one su mnogo manje pouzdane i retko se smatraju korisnim! tako da i" ovde necemo razmatrati./4 Sedimentne stene se! po de+iniciji! taloze kao sedimentni kretanjem +luida! koje su nastale od komada stena ili drugog materijala koji je postojao negde! i io erodovan ili rastvoren i ponovo natalozen na svom sadasnjem lokalitetu. Drugim recima! sam stenski materijal je nastao od ranije postojeceg starijeg izvora! i nijedno datiranje ne i ilo tacno z og ponovnog talozenja. $akve +osilonosne stene se datiraju! u nacelu! pomocu indeks +osila koji se u njima nalaze! i koji su! naravno! organizovani! poredjani i datirani pretpostavkom evolucije .za koju mi smatramo da je pogresna pretpostavka/. Prva te"nika radioaktivnog datiranja koja je ila do ro proucena i koja je +ormirala azu za sve ostale! koristi se cinjenicom da se uranijum1'3;! nesta ilni radioaktivni element! spontano raspada u olovo1'<A. Zastupnici koncepta stare Zemlje smatraju da uranijum1'3; nije nastao ovde na Zemlji! vec je nastao +uzijom manji" atoma u unutrasnjosti zvezda! i io iz acen u svemir tokom raniji" supernova dogadjaja. ( za manje i za vece atome se pretpostavlja da su deo medjuzvezdane prasine koja se sjedinila i +ormirala Zemlju pre nekoliko milijardi godina. Kao sto se vidi na slici! uranijum1'3; se raspada u torijum1'36 putem onoga sto se naziva "al+a" raspad. %l+a cestice! ocigledno! imaju masu i smanjuju masu uranijuma! menjajuci je tacno u masu torijuma1'36. Drugi tip raspada! kao sto je " eta" raspad! ne smanjuju itno masu. $ako se torijum1'36 raspada u paladijum1'36! koji se raspada u uranijum1'36! koji se zatim raspada u torijum1'3<. ( na kraju niza! preko razliciti" izotopa radijuma! radona! polonijuma! olova i izmuta! konacno stizemo do sta ilnog atoma olova1'<A. Svaki put kada se jedan atom raspada u drugi tip atoma! oslo adja se izvesna kolicina energije! ciji se iznos moze meriti! i tako razmatrati odredjena epizoda raspada. *ranijum se u ovom procesu naziva "roditeljski" element! koji na kraju daje element "potomka" 1 olovo! nakon prolaska kroz razlicite medjustepene korake. Stopa kojom se uranijum raspada u olovo! kroz medjustepene korake! se moze izmeriti i precizno se meri tokom zadnji" nekoliko decenija. &na se opisuje svojim "vremenom poluraspada"! sto je vreme za koje se pola odredjenog roja atoma uranijuma1'3; raspadne u olovo1'<A. -asno! svaki od medjustepeni" koraka ima svoje karakteristicno vreme poluraspada! ciji z ir daje kompletno vreme poluraspada od pocetka do kraja. Kada raspad otpocne! od uranijuma1'3;! skoro ceo iznos vremena poluraspada nalazi se u prvom koraku od uranijuma1'3; do torijuma1'36! a ostatak je predstavljen mnogo rze raspadajucim epizodama. Kako idemo dalje! tre a stalno imati na umu da merenje vremena poluraspada nije merenje vremena! vec stope raspadanja. -ednostavno receno! kada naucnik zeli da odredi starost stene! on mora prvo prouciti sadasnje stanje stene. $o znaci: merenje iznosa svakog potre nog izotopa u toj steni! ukljucujuci iznos uranijuma1'3; i olova1'<A. $o se moze uciniti sa velikom preciznoscu. Posto mi vec znamo stopu raspada od roditeljskog uranijuma do potomka olova! mi mozemo otpoceti proces odgovora na pitanje: "Koliko je stara ova stena?" Koliko dugo! drugim recima! je ilo potre no ovoj kolicini raspadajuceg uranijuma da proizvede prisutnu kolicinu olova?

%li! da li mi tako odredjujemo pravu starost ove stene? Kao sto se moze naslutiti! pretpostavke ukljucene u svaki pokusaj datiranja stavljaju pod znak pitanja do ijenu starost.

Prva pretpostavka
Prva pretpostavka se odnosi na konstantnu stopu raspada. Da li je naucno razumski pretpostaviti da se stopa raspada nije menjala tokom milijardi godina! kada smo je mi merili samo tokom zadnji" nekoliko decenija? #i smo sigurni da se stopa raspada nije menjala za vreme dok su precizna merenja ila moguca. Naucnici su izveli sve vrste eksperimenata u pokusaju da odrede stopu raspada! i koristili su uslove slicnim onima u prirodi! ali posmatrana je promena samo malog dela ovog procesa. Posto vreme poluraspada uranijuma1'3; do olova1'<A iznosi 6!@4 milijardi godina .drugim recima! veoma spor proces/! da li je razumno pretpostaviti da je vreme poluraspada ilo konstantno tokom pretpostavljeni" vise milijardi godina proslosti? #i ne i smo opovrgavali ovu pretpostavku dok nesto vise ne i smo saznali. Smatramo da je to razumna pretpostavka! koja je poduprta cinjenicom da pod poznatim normalnim uslovima ne dolazi do promene stope raspada u nekom znacajnom stepenu. Postoji nekoliko primera u prirodi koji ukazuju da se stopa raspada menjala u proslosti'. * svr"u dalje diskusije! mi smo spremni da pri"vatimo .sa rezervom/ mogucnost da su stope raspada glavni" izotopa! koji se koriste pri datiranju! ostale iste tokom proslosti.

Druga pretpostavka
Druga pretpostavka je malo manje razumna. 2adi se o tome da se pretpostavlja da se niti koncentracija roditeljskog elementa! niti elementa potomka .niti ilo kog medjustepenog produkta! od koji" su neki vrlo pokretljivi gasovi/ nije menjala tokom cele istorije stene .osim z og radioaktivnog raspada/! ili da se iznos izgu ljeni" ili do ijeni" elemenata moze saznati .slika/. &va pretpostavka ima nekoliko oz iljni" pro lema. (stina je da kada naucnici prikupljaju primerke za analizu u la oratoriji! oni pokusavaju da nadju one koji ne pokazuju da su ili pod uticajem ispiranja podzemnim vodama ili drugi" procesa tokom svoje istorije. $u moramo iti vrlo oprezni. Primerak koji pokazuje da je io pod takvim uticajem ne smatra se prikladnim za analizu. Neki se nadaju da su rezultati do ijeni na do rim primercima razumni i dosledni! posto su svi sumnjivi primerci ili vec eliminisani. #edjutim! ovde smo daleko od istine. #nogo! mnogo puta! kada su do ri primerci datirani! do ijeni podaci se nisu slagali jedni sa drugim! ili sa ilo kojim drugim procenama do ijenim na osnovu +osila ili na osnovu stratigra+ski" analiza. %ko i se rezultati pokazali kao "pogresni"! oni i ili od acivani! a odgovornost za do ijene ili izgu ljene elemente je nametana. %li! ovi primerci su vec ili oda rani kao oni ez ikakvi" dokaza o kontaminaciji.

Navescemo jedan primer. Dr. %ndreC Snelling! vanredni pro+esor geologije na (nstitutu za kreacionisticka istrazivanja .(,2/! proucavao je pu likovane podatke i odnose izotopa iz uranijumski" naslaga %ustralije. &n je napisao u svom zakljucku: "Gornje cinjenice ubedljivo pokazuju da je ovaj 34#b sistem, ukljucujuci medjustepene potomke, narocito radijum i radon, previse otvoren, sa velikim opsegom migracija ovih elemenata, da je nemoguce biti siguran u preciznost rezultata datiranja bilo kog primerka uranijumovog oksida koji je bio izabran za datiranje. ,ada geohronolozi postupaju vrlo oprezno pri odabiru primeraka uranijumovih oksida, u svetlu gornjih cinjenica, niko ne moze biti siguran da uranijum i olovo koji su mereni jesu prvobitni, zbog velike migracije elemenata koje su posmatrane i merene. Ovi datirani primerci uranijumovog oksida su uvek sadrzali olovo, i u svojim kristalnim resetkama i u mikroskopskim nagomilanjima galenita, tako da je nemoguce biti siguran da je svo olovo nastalo od radioaktivnog raspada uranijuma. .odajmo jos da primerci uranijumovog oksida nemaju jednolik sastav, tako da je datiranje delova bilo kog primerka ukazivalo na veliku raznolikost 34#5 odnosa i tako na razlicite starosti u okviru jednog primerka. 6ogicne implikacije ovih podataka i zakljucci ukazuju, kao sto to drugi vec cine, da odnos 34#b nema nikakve veze sa staroscu minerala. 1ako, uprkos tome sto "popularni" rezultati datiranja izgledaju razumni, cinjenice jasno ukazuju da su ovi podaci beznacajni."3 Nase pitanje jeste! ako se ispiranje i kontaminacija moze dogoditi i kada to nije moguce primetiti! kako mi mozemo znati da se ono nije dogodilo i kod drugi" do ro posmatrani" primeraka! ciji rezultati se pri lizno slazu sa ocekivanjima istrazivaca?6

Treca pretpostavka
$reca pretpostavka je prava "%"ilova peta" metoda radioaktivnog datiranja. &na se odnosi na prvo itni iznos razliciti" izotopa! narocito elemenata potomaka. %ko je izvesna kolicina elemenata potomaka postojala u pocetku! stena je vec izgledala stara kada je u stvari tek ila +ormirana. $ako nas pogled na istoriju moze iti povrsan. &va pretpostavka se moze i testirati! zato sto stene koje se datiraju nastaju i danas. #i mozemo uzeti uzorke! na primer od nedavni" erupcija vulkana i datirati i". %ko je proces datiranja tacan! tada i do ijena starost tre ala iti skoro nula! ili previse mala da i se mogla meriti. * naucnoj literaturi izneseni su rezultati istrazivanja ovi" stena cija je starost ila poznata. * skoro svim slucajevima! starost ovi" mladi" lava je vracena iz la oratorije sa oznakom "prekomerno velike starosti"! a ne "nula" kao sto su neki predvidjali. Navedimo nekoliko primera. Krater "Zalazak Sunca" .Sunset ,rater/ u Severnoj %rizoni! je poznat kao mladi vulkan. (ndijanski predmeti i ostalo! pronadjeni su u stenama koje su nastale nakon vulkanske erupcije! najpre u tokovima lave! a zatim i u nanosima pepela. Neki od stanovnika su izgleda poginuli usled dejstva erupcije! jer su nji"ova sela i o radiva polja ila zatrpana. (ndijanci su rzo po egli na sigurno mesto! ali kod nji" je ostala prica o vulkanskoj aktivnosti pre neki" ?<< godina. Datiranje godovima tacno odredjuje erupciju na oko 4<A@. godinu nase ere. Dva toka lave su ila datirana kalijum1argon metodom. Daleko od svi" ocekivanja! tokovi lave su dali starost od '4<.<<< i '3<.<<< godina>@ Koje je o jasnjenje? Pa!

istina je da je io prisutan visi nivo argona16< nego sto se ocekivalo! ali to nije o jasnjenje. Slicna greska je za elezena u vezi erupcije planine 2angitoto na Novom Zelandu! kada su radiokar on metodom .,146/ datirana iscupana drveca i do ijena starost manja od 3<< godina. %li! kalijum1argon metoda je dala starost od 6;@.<<< godina.A )rojne vulkanske erupcije su se desile na severnom ru u :elikog Kanjona .9rand ,anBon/! nakon sto je ovaj kanjon io erodovan! i to u skorije vreme. %li! u skoro svakom slucaju! ocvrsla lava je datirana kao "prekomerno stara". Najinteresantniji vulkan :elikog Kanjona je ":ulkanski Presto" .:ulkanHs $"rone/! koji je dao najmanju kalijum1argon starost u %rizoni! od 4<.<<< godina.5 &va odred a izgleda pri"vatljiva! posto je erupcija mladja od svi" stena ovog kanjona. %li! da li je to korektna starost? Legende urodjenika %merike govore o erupciji vulkana na tom lokalitetu! a (ndijanci su ili na tom podrucju najvise nekoliko "iljada godina. .:ise o datiranju vulkanski" stena ovog kanjona ice receno u nastavku./ Dodatno odredjivanje starosti ilo je izvrseno na osnovu minerala olivina koji se nalazio u lavi ":ulkanskog Prestola". &livin je poznat po veoma maloj koncentraciji kalijuma! i retko se koristi za datiranje! ali kada je testiranje uradjeno! ponovo je pokazana prekomerno visoka koncentracija argona za ovaj iznos kalijuma! dajuci tako starost od 445 G 3 miliona godina>; Neki o jasnjavaju da je ovaj mineral io sadrzan unutar "ma"une" koja se uvukla u tok lave iz donji" slojeva za vreme erupcije. $ako! ova "ma"una" nije ila u mogucnosti da otpusti svoj visak argona! tvrdi se! i tako je ostavljen dokaz o velikoj starosti. #ozemo videti da cak i usijane stene ne "resetuju svoj sat" uvek na nulu. Kada se ovaj metod moze koristiti! i na kojim osnovama se moze odredjivati koji primerci su ispravni! gledajuci samo dostupne cinjenice? (! kako mozemo znati da cak i primerci stari 4<.<<< godina nisu zadrzali visak argona? (strazivaci mnogo puta do ijaju netacne rezultate koristeci kalijum1argon metodu! kao i druge metode. 2azmotrimo u nastavku rezultate do ijene na osnovu analize tokova lave iz istorije 0avaja.? Stene iz toka Kaupele"u .Kaupele"u 8loC/ vulkana 0ualalai! za koji se zna da je imao erupciju u toku 4;<<. 1 4;<4. godine! ile su datirane razlicitim metodama na nekoliko razliciti" minerala i primesa. #ada su ile previse "mlade" da i proizvele vise radiogenog argona ili "elijuma! stene su sadrzale velike iznose ovi" gasova rasprseni" u se i. Na osnovu o javljeni" istrazivanja 4' datiranja! do ijena je starost u rasponu od 46< miliona do '!?A milijardi godina> Podaci daju prosek od 4!64 milijardi godina> &vi autori su ulozili velike napore da to o jasne! tvrdeci prvo itno! da kada se magma izdizala! ona je ponela sa so om stariji materijal iz veci" du ina Zemlje! ali autori nisu u stanju da o jasne kako su gasovi ili zadrzani! i zasto razliciti gasovi i minerali daju tako razlicite starosti. &vaj isti naucni rad izvestava o slicnim nalascima iz Kratera Slanog -ezera na &a"u .Salt Lake ,rater on &a"u/! za koji se mislilo da je "star manje od jedan milion godina". -edna od ovi" metoda je odredila starost "manju od 6<<.<<< godina"! koja je nazvana "prava" starost! ali ostali" 4A rezultata je dalo starost u rasponu od '!A do 3!3

milijarde godina! sa prosekom od ;6@ miliona godina> Ponovo je pokusano da se o jasne procenjene starosti! ali stvar je u tome da je koriscenje razliciti" metoda dalo rezultate koji se ne slazu sa poznatim podacima! niti se slazu jedni sa drugim. * svakom od ovi" vulkanski" dogadjaja na kopnu! elementi potomaka su ili prisutni u pocetku! iako su gasoviti potomci mogli lako da izadju u atmos+eru! cime do ijamo veoma malu starost. %li! sta je sa vulkanskim dogadjajima u okeanima? Da li pritisak vode stvara razliku? Kao sto se moglo i ocekivati! analizirani su du okookeanski azalti i do ijeni su z unjujuci rezultati. -edno takvo istrazivanje4< ukljucuje planinu Kilauea! ponovo na 0avajima! gde je doslo do erupcije lave u du ini okeana! koja je veoma mlada! verovatno mladja od '<< godina. *zorci uzeti sa du ine od 6A;< metara dali su metodom kalijum1argon starost od '4 G ; miliona godina. Sa du ine od 36'< metara do ijena starost je ila 4' G ' miliona godina! dok su oni sa du ine od 46<< metara dali starost od nula godina .korektan iznos! to jest suvise mlad za merenje/! iako su svi uzorci ili od istog toka lave. &cigledno! visak argona je io u"vacen unutar stene usled pritiska na du ini okeana! koji je cak dro io stenu na cestice ekstremno male velicine ne otpustajuci gas. %utori ukazuju na vezu izmedju du ine i vidljive starosti! i na opreznost prilikom koriscenja starosti do ijeni" od du okookeanski" azalta! ali pro lem ostaje. (ako se zna da ovi pro lemi postoje! i ucinjeni su pokusaji da se nji"ovi e+ekti minimiziraju! mnogi istrazivaci i danas normalno koriste iEili navode kalijum1argon rezultate azalta sa okeanski" du ina! izmedju ostalog! da i "dokazali" laganu stopu sirenja morskog dna. Sta da radimo sa cinjenicom da okeanske lave sa mali" du ina otpustaju svoj visak argona! dok lave na kopnu to ne cine? %ko istrazivaci sa lonski opravdavaju svoje pronalaske i o jasnjavaju i"! sta je do ro u ovim metodama? Sve ovo ide u prilog cinjenici da ilo koja magmatska stena koja se danas +ormira! o icno ima elemente potomke vec prisutne! i vec izgleda "stara". %ko ova pretpostavka ne +unkcionise onda kada je mozemo proveriti! kako se mozemo uzdati u nju da +unkcionise u onim slucajevima kada je nismo mogli proveriti? Kao sto smo videli! pretpostavka roj jedan je u sustini pretpostavka uni+ormizma! za koju se zna da je nepouzdana kod normalni" geoloski" procesa! ali za koju se smatra da je razumna pretpostavka .mada ne o avezno i korektna/ u ovim atomskim procesima. Pretpostavka roj dva je malo vise pro lematicna! zato sto u se i sadrzi ideju da se nista nikada nije dogodilo u Zemljinoj kori sto i drasticno otvorilo ove stene uticaju sredine. %li! ne i ilo iznenadjujuce da je za vreme Nojevog Potopa Zemljina kora ila u takvom "aosu da je pri"vatanje i otpustanje razliciti" atoma ila veoma cesta pojava. Pretpostavka roj dva! tako! je u velikoj meri pretpostavka da se katastro+e! kao sto je Nojev Potop! nisu desile. ,ak i lokalne katastro+e! koje su danas vrlo pri"vacene od vecine geologa! narusavaju uni+ormnost geoloski" procesa u podrucjima svog delovanja. Pretpostavka roj tri! kao sto smo videli! se lose pokazuje na testu! i verovatno je potpuno pogresna. Stavise! ona u sustini od acuje mogucnost stvaranja.

)dbacivanje stvaranja
0ajde da ilustrujemo. )i lija kaze: Prvog dana! ")og je stvorio ne o i Zemlju" .4.Knjiga #ojsijeva 4!4/. $receg dana! kopno je ilo odvojeno od mora .sti" ?/. Sigurno je da su stene koje su u tom trenutku postojale ile! ili one direktno stvorene od strane )oga! ili one koje su +ormirane za vreme ovi" rani" procesa. Da su naucnici ili prisutni tokom sestog dana stvaranja i uzeli primerak ove novostvorene stene! ona i ocigledno ila stara samo nekoliko dana. .Z og ilustracije! pretpostavimo da su radioaktivni izotopi poceli da se raspadaju odma" nakon sto su stvoreni./ %ko i se ova stena odnela u la oratoriju i datirala sa grupom pretpostavki o kojima smo ranije diskutovali! koliko i izgledala stara ova stena? Pitanje i moglo da glasi: Kada je )og stvorio Zemlju! da li je tada ilo prisutno olovo1'<A? (li! da li je ova koncentracija olova ila prekomerno velika? %ko jeste! stena je pokazivala vestacki privid istorije od samog pocetka! ukoliko neki pretpostavljaju da prekomerni iznos olova1'<A dolazi samo od raspada uranijuma. )i lija kaze da je na kraju perioda stvaranja sve ilo "do ro veoma". Da li su atomi olova postojali u pocetku? #i smatramo da jesu. 2azliciti izotopi olova su zaista "do ri veoma"! zato sto se olovo mnogo vise koristilo od strane ljudi tokom istorije nego uranijum! koji se koristi samo tokom poslednji" decenija. Da i Zemlje ila "do ra veoma"! ona i sigurno tre ala da ima i olovo! i to razlicite izotope olova. #i smatramo da su stene izgledale "stare" .ako i koristili one sumnjive pretpostavke da i i" datirali/! iako su ile novo stvorene. $o nije akt prevare )ozjeg dela. )i lija je veoma jasna po pitanju toga da se Stvaranje odigralo pre samo nekoliko "iljada godina! osim u slucaju ako naginjemo da pogresno intepretiramo odnose izotopa.

Cetvrta pretpostavka
Postoji jos jedna pretpostavka koja se nalazi u pozadini svi" ovi" metoda! a to je pretpostavka da je Zemlja ar dovoljno stara da je sadasnji iznos radiogenog olova u uzorku nastao sadasnjom stopom raspada uranijuma. %ko mi znamo da je Zemlja stara! postoji mogucnost da nam radioaktivno datiranje pomogne da odredimo koliko je tacno stara! ali je ono neupotre ljivo u testiranju da li je Zemlja stara ili mlada. &no pretpostavlja staru Zemlju. Konacno! koncept radioaktivnog datiranja pretpostavlja uni+ormizam. &n pretpostavlja da nikada nije doslo do katastro+e svetski" ramera. #ozemo videti da ovaj metod koristi sumnjive i nekorektne pretpostavke! i postoje autori koji smatraju da do ijeni rezultati na ovakav nacin ne mogu iti od velike koristi! i oni zaista to i nisu. Kao sto se moze videti na osnovu rezultata iz individualni" naucni" izvestaja i na osnovu liste do ijeni" rezultata! mnogo puta su se la oratorijski rezultati pokazali pogresnim! ne uklapajuci se u ono sto se ocekivalo! ne slazuci se jedni sa drugim! ne slazuci se sa staroscu o liznji" +osila! i ne slazuci se sa stratigra+skim analizama. $akvi rezultati su! u velikoj meri! od acivani jer se ne slazu sa unapred zamisljenim postavkama.

Datiranje Velikog Kanjona

(zvrsimo ilustraciju na podrucju interesa za sve naucnike! a narocito za nas koji zastupamo koncept stvaranja 1 to jest! osvrnimo se na :eliki Kanjon .Kanjon Kolorado/. 9eolog Dr. Steven %ustin vodi ovaj istrazivacki projekt. Njegov dosadasnji rad je kompiliran u knjizi ":eliki Kanjon: Spomenik katastro+e". .9rand ,anBon: #onument to ,atastrop+e! (,2! 4??6. &va knjiga je prevedena kod nas i o javljena od strane istog izdavaca kao i knjiga koju upravo citate./ Slojevi u :elikom Kanjonu! koji su vrlo uocljivi i cesto spominjani! su "orizontalni +osilonosni sedimenti! koji se ne mogu datirati radioaktivnim metodama. %li! postoji nekoliko slojeva koji se potencijalno mogu datirati ovom grupom radioaktivni" te"nika! koje ukljucuju ne samo uranijum1olovo metod! vec takodje kalijum1argon! ra idijum1stroncijum metode! izo"ron metode! itd. Narocito se dva stenska sloja u :elikom Kanjonu mogu ispitati! i nji"ova starost je podro no proucena ovim metodama! i na to cemo usredsrediti nasu paznju. -edan se zove ,ardenas )azalt! koji je deo azaltni" slojeva za koje se smatra da pripada najstarijim stenama ovog kanjona. Njemu je pripisana prekam rijumska starost i lezi stratigra+ski ispod +osilonosnog $apeats Pescara! koji je prema evolucionom misljenju star @@< miliona godina. Druga stena je predstavljena azaltnim lavama koje su iz acene od strane vulkana na vr" ovog platoa. &vi vulkani su ili aktivni nakon sto je :eliki Kanjon nastao! zato sto je lava tekla na dole niz zidove kanjona! i cak lokirala reku tokom odredjenog vremena. %mericki (ndijanci! po svoj verovatnoci! su ili svedoci ti" erupcija! koje su se verovatno desile u zadnji" nekoliko "iljada godina. & a sloja su do ro proucena! a rezultati su o javljeni u geoloskoj literaturi. Dodajmo da je Dr. %ustin prikupljao nove uzorke u pokusaju da ponovi prvo itne rezultate! a u cilju prosirenja proucavanja. Prilikom svakog proucavanja! pri"vacene radioaktivne metode su koristile izvesne .sumnjive/ ranije o jasnjene pretpostavke. &vo detaljno proucavanje nam omogucava do ru mogucnost testiranja: Da li su radioaktivne metode tacno odredile starost ovi" stena?

#ardenas "a%alt
Du oko zatrpan! ,ardenas )azalt je prvi put datiran 4?5'. godine kalijum1argon .K1 %r/ metodom.44 &vaj pu likovani odnos izotopa dao je starost od ;@3 GF 4@ miliona godina! koristeci sadasnje revidirane iznose za konstante raspada. Kasnije studije su dale starosti od ;'< GF '<! i ;<< GF '< miliona godina.4' Dalje studije su dale starosti od 5?4 GF '<! i ;63 GF 36 miliona godina.43 $ako! ovaj raspon podataka! ukljucujuci i nesigurnosti! pokazuje starost izmedju 554 i ;55 miliona godina. * svakom od ovi" testova ila je uradjena samo jedna izotopska analiza za svaku stenu. &vi rezultati su nam predstavljeni kao "starost uzorka". 2ezulati ove starosti uzorka se cesto razmatraju kao neskladni i ne slazu se sa ostalim analizama do ijenim koriscenjem razliciti" radioaktivni" metoda! ili se cak ne slazu sa rezultatima isti" testova do ijeni" analizom razliciti" primeraka iste stene. * drugom slucaju! do ijene izotopske starosti su protivrecne i ne slazu se sa do ijenim

stratigra+skim podacima ili podacima do ijenim analizom +osila. ,esto se podaci jednostavno od acuju! ako se ne uklapaju! i nikada se ne o javljuju. Poslednji" godina napravljeni su pokusaji da se smanje uticaji z og razlicitosti izmedju delova iste stene! kao i z og nesigurni" pretpostavki ukljuceni" u "starost uzorka"! da i se smanjila raznolikost procena starosti! cime i se do ila veca pouzdanost. $ako je razvijena "izo"ron" te"nika! zasnovana na vise analiza razliciti" uzoraka! i stena i minerala! svi" iz iste geoloske jedinice. Prema teoriji! ovaj metod ne samo da daje pravu starost geoloske jedinice! vec takodje odredjuje pocetni iznos elemenata potomka. Pouzdanje u rezultat raste kada razliciti podaci stvaraju dijagram u o liku prave linije. Nagi ove linije daje starost! a presek daje pocetne uslove. .Detaljniji opis izo"ron te"nike! kao i detaljniji opis datiranja stena :elikog Kanjona! dat je u dodatku ove knjige./ $ako se na osnovu pet ranije dati" starosti uzoraka moze do iti izo"rona starost. Do ijena prava linija ukazuje na starost od samo 54@ GF 33 miliona godina! i do ijen je pocetni iznos argona16<. Primetimo da se kod odredjivanja starosti uzorka koristila pretpostavka da u pocetku i nije ilo argona. %li! noviji i pouzdaniji izo"ron metod otkriva da je ova pretpostavka ila pogresna! iako su pret"odne izuzetno velike starosti ovi" sedimenata ile pri"vacene. Smatra se da mnogo tacnije odredjivanje starosti rezultuje koriscenjem ru idijum1 stroncijum metode! koja je postala popularna poslednji" godina. Prikupljeno je sest uzoraka iz istog azaltnog sloja4'! i oni su dali izo"ronu starost od 4!<5 GF <!<5 milijardi godina! koja je mnogo veca od K1%r izo"rone starosti od 54@ miliona godina! iako je svaki od izo"rona io ucrtan duz pravi" linija. -asno je da ne mogu o a iti korektna. 9eoloska zajednica je generalno pri"vatila 2 1Sr izo"ronu starost kao korektnu! a od acila mladje K1%r podatke.

"a%alt na obodu kanjona

Primenimo sada istu grupu metoda na mlade stene sa o oda kanjona. Prisetimo se da ovi azalti imaju veoma "svez" izgled i leze na vr"u svi" ostali" stena :elikog Kanjona! a do nji"ovog eruptivnog izlivanja je doslo nakon sto je ovaj kanjon nastao. ( na osnovu svedocanstava americki" (ndijanaca! ove stene lako mogu predstavljati najmladju stensku jedinicu u ovom kanjonu. Kao sto je istaknuto ranije! jedna od starosti uzorka iznosila je 4< hiljada godina! dok je K1%r starost uzorka olivin minerala iz iste stene iznosila 445 GF 3 miliona godina. .Neki pretpostavljaju da je ovaj mineral dospeo iz starije "ma"une" koja se uvukla u kasniji tok lave./ Drugi primerci iz neposredne lizine su datirani ovom metodom na 3!A5F '!A3 i 3!A< miliona godina.46 Kada je Dr. %ustin uradio 2 1Sr studije pet primeraka uzeti" iz ocigledno mladi" .kvartarni"/ tokova lave iz istog podrucja! do io je izo"ronu starost od 4!36 GF <!<6 milijardi godina> &va izo"rona starost je ocigledno u neskladu sa K1%r podacima i protivreci stratigra+skoj semi koja smatra da je ova grupa stena stara manje od nekoliko miliona godina! najverovatnije reda "iljada godina.

Stavise! ovi tokovi lave ne mogu iti stariji od ,ardenas )azalta! iako o a daju podjednako do re izo"rone dijagrame. 2 1Sr izo"ron ovog azalta na platou nazvan je od strane evolucionista kao "pogresan izo"ron"! sa izo"ronim nagi om koji "nema veze sa realnom staroscu". Da li je izo"rona starost do ijena od stratigra+ski nizeg ,ardenas )azalta .koji je io pri"vacen kao tacan/ isto tako pogresan? (! kako to neki mogu znati? Kako to mi mozemo znati? Pro lemi sa azaltima sa platoa se povecavaju kada upotre ljene te"nike koriste odnos izotopa olova. %nalizirano je @@ primeraka4@!4A iz razliciti" tokova lave sa platoa. Kada su olovo1olovo rezultati ili ucrtani! oni su dali izo"ronu starost od '!A GF <!'4 milijardi godina> $o je najveci iznos starosti ikad do ijen! kada se radi o ovoj najmladjoj grupi stena u :elikom Kanjonu. &vi primerci poticu iz razliciti" izvora! ali se nalaze duz prave izo"ron linije! potvrdjujuci nji"ovo slicno vreme nastanka. Slican podatak je do io i Dr. %ustin.45 -asno je da ni "pogresni izo"roni"! a ni pri"vaceni izo"roni! ne daju pravu starost ovi" stena. .slika/ #ora se priznati da se stene koje su nize u slojevima geoloskog stu a! o icno .ali! kao sto smo videli! ne uvek/ datiraju kao starije nego stene nalazene u visim slojevima geoloskog stu a. Prava starost nije odredjena i rezultati su samo selektivno o javljeni! i nekada su takvi da se ne mogu potpuno razumeti. *ni+ormisti u svom nastojanju da uspostave koncept stare Zemlje! pogresno tumace ovaj nerazumljivi raspored izotopa kao dokaz velike starosti. #nogi kreacionisti isticu ovaj i druge pro leme! i mada ce nova istrazivanja uslediti! sigurno je da zastupnici i lijskog koncepta ne tre a da udu zastraseni metodama radioaktivnog datiranja.

Starost meteorita !emlje

#etod olovo1olovo ima veoma veliku! mada nejasnu! reputaciju medju geo"ronolozima! jer se za ovaj metod! vise nego i za jedan drugi! misli da moze da odredi samu starost Zemlje. Pri"vacena starost Zemlje danas iznosi oko 6!A4 milijardi godina. Da li ste se ikad zapitali: Kako se do tog roja doslo? &cigledno! na osnovu neke od te"nika radioaktivnog datiranja. %li! koja stena je datirana? Koja stena je ila tu prilikom +ormiranja Zemlje! tako da ona moze dati starost Zemlje?4; $eorije o nastanku se razlikuju! ali sve .osim teorije stvaranja/ smatraju da je Zemlja nekada! ilo za vreme ili nakon svog +ormiranja! ila usijana kugla. ,vrstog materijala tada nije ilo. ,ak su i mlade stene ile podvrgnute snaznom metamor+izmu! tako da ne postoji mogucnost datiranja koji i mogao da proceni vreme nji"ovog +ormiranja. Za neke stene se danas smatra da su stare 3!; milijardi godina ili slicno! ali kako se doslo do 6!A milijardi godina? Sta je odgovor? #eteoriti> Stene koje su pale iz svemira. Nekada su ovi meteoriti datirani na 6!A milijardi godina ili slicno! o icno koriscenjem olovo1olovo izo"ron metode.4?!'< $eorije o nastanku Suncevog sistema pretpostavljaju da su Sunce i planete iz njegovog sistema nastale zgusnjavanjem medjugalakticke prasine! u otprilike isto vreme. Za meteorite se smatra da uglavnom predstavljaju ostatke raspadnuti" planeta

nakon nji"ovog zgusnjavanja. Dakle! meteoriti su iste starosti kao i Zemlja. Datiranje meteorita je datiranje Zemlje! ili! tako se smatra. %li! ovde se ocigledno neke stvari pretpostavljaju! stvari koje nam nisu poznate.

"eteorit zvan #Alende#

#eteorit koji je do io najvecu paznju je kameni meteorit zvan "%lende". &va speci+icna stena je proucavana mozda vise nego i jedna druga stena na Zemlji. #noge radioaktivne te"nike su ile upotre ljene u odredjivanju njene starosti! ali je metod olovo1olovo dao rezultat koji kaze da je starost ovog meteorita! a time i nase Zemlje! 6!A milijardi godina. %li! sta nam ovaj meteorit zaista govori? Da li se razlicita odredjivanja starosti slazu medjuso no? Kao sto mozete i pretpostaviti! odgovor je: *e> #ozda je najdetaljniji pokusaj datiranja io onaj'4 koji je dosao do rezultata od razliciti" radioaktivni" metoda! ukljucujuci P 1'<AE*1'3;! P 1'<5E*1'3@! P 1'<5EP 1 '<A! P 1'<;E$"1'3' i Sr1;5ESr1;A. * svakoj od ovi" metoda .i drugim koje nisu dale znacajnije rezultate/! autori su odredjivali starost "cele stene"! na osnovu ar @< razliciti" inkluzija .lokalni" koncentracija odredjeni" "emijski" sastojaka koji se razlikuju od opsteg sastava meteorita/ i primeraka same stene. &vaj niz *1$"1P testova inkluzija dao je veoma razlicite rezultate! od 3!?4 milijardi do 44!5 milijardi godina. 2ezultati na osnovu primeraka same stene su varirali od 6!6? do 4A!6? milijardi godina! od koji" je 43 od 4; starosti ilo nemoguce veliko! iako su procenjeni iznosi prvo itni" elemenata potomaka ili oduzeti. &vo oduzimanje je ilo azirano na osnovu sadrzaja olova drugog vaznog meteorita 1 ",anon Dia lo" triolita. &vaj ",anon Dia lo" triolit je pri"vacen da sadrzi reprezentativan odnos radiogenog i neradiogenog olova! i tako je uspostavljen iznos prvo itnog roja elemenata potomaka koji tre a oduzeti od ukupnog. Naravno! pojedinacni atomi su isti i ne mogu se razlikovati jednostavnim posmatranjem. $eoretski iznos prvo itnog materijala cerke! kod svi" meteorita! je tako odredjen na osnovu ovog odnosa kod meteorita ",anon Dia lo"! a ovaj "korektan" odnos je u stvari odredjen z og svog slaganja sa pri"vacenom staroscu Suncevog sistema. %li! ostaje cinjenica da postoji visak olova u meteoritima! ili oskudica uranijuma i torijuma. & icno! postoji previse olova da i se mogao izvesti od raspada uranijuma iEili torijuma koji je prisutan. $ako su morale iti ucinjene izvesne procene o prvo itnoj kolicini elemenata potomaka. Na zalost! meteoriti jos uvek imaju tendenciju da daju isuvise velike starosti. Slicno! 2 1Sr grupa metoda dala je razlicite rezultate. .#etod Sr1;5ESr1;A je jedino io razmatran. 2ezultati drugi" metoda su smatrani suvise nepouzdanim i nisu o javljivani./ (nkluzije su dale starosti od <!5< milijardi do 6!6? milijardi godina! sto je mnogo manje od ocekivanog. & javljene starosti same stene su ile od 6!A< do 6!;6 milijardi godina! iako su naj olje procene prvo itne kolicine elemenata potomaka ile uzete u iznos. #ada je datiranje inkluzija minerala razmatrano standardnom procedurom! a ovi rezultati su pri"vaceni u mnogim slucajevima! razumljivo je da se protivrecnosti

mogu povecavati. $ako je model "cele stene" do io preimucstvo. Kao sto se moze videti na prilozenoj ta eli! slaganje nije postignuto! a vecina vrednosti je veca nego pretpostavljena starost Suncevog sistema! sto je nemoguce. * delu svog clanka! autori su dali razloge variranja rezultata! ukljucujuci razlicite koncentracije u prvo itnoj Suncevoj maglini! uklanjanje ili o ogacivanje neki" izotopa usled kasniji" poremecaja! kretanje pokretljivi" 2 i P elemenata iz matriksa u inkluzije! velike varijacije odnosa izotopa u pojedinim inkluzijama! odnosi na koje je imao uticaj udar u Zemlju! prvo itna izolovanost od Sunceve magline... Da li da nastavimo? %ko se rezultati ne uklapaju! onda sledi o jasnjenje. %li! kako moze istrazivac u '<. veku znati sta se dogodilo u izolovanom cosku Sunceve magline pre @ milijardi godina? Kako neko moze verovati na osnovu ovi" nekoliko pri"vaceni" podataka? #ozda su oni ili pre ogati novopridoslim elementima i prava starost nije poznata? Kao sto vidimo! da li ce podaci iti pri"vaceni ili od aceni zavisi od nji"ovog slaganja sa nedokazanim konceptom o nastanku Suncevog sistema. 2aznolikost podataka koje je veoma realno! izgleda mnogo impresivnije i vaznije nego is+orsirano slaganje sa ovom teorijom.

Starost meteorita

lende

P 1'<5EP 1'<A I 6!@< milijardi godina P 1'<5E*1'3@ I @!@5 milijardi godina P 1'<AE*1'3; I ;!;' milijardi godina P 1'<;E$"1'3' I 4<!6 milijardi godina Sr1;5ESr1;A I 6!6; milijardi godina ,ak ni istrazivanje kalijum1argon metodom! meteorita %lende! nije pomoglo. &vo proucavanje'' slicni" inkluzija je dalo prosecnu starost od @!'? milijardi godina! ponovo vecu od pretpostavljene starosti Suncevog sistema. Sta je uzrok? "Kalijum se izgu io u Suncevoj maglini." * najmanju ruku! mozemo reci da odnosi izotopa koji postoje! ne mogu konacno pokazati da se starost Zemlje moze odrediti na osnovu ovi" metoda! koliko i" danas razumemo. ,ak neki evolucionisti naginju da se sa tim sloze. Zapazimo ovaj zavrsni citat: ",i sumnjamo da odsustvo slaganja !raznolikost u rezultatima" moze rezultovati u nekoj meri zbog izbora odnosa izotopa za prvobitno olovo !prvobitni iznos se pretpostavlja na osnovu elemenata potomaka iz "7anon .iablo" triolita", pre nego zbog naknadnog dobitka olova ili gubitka uranijuma. 1o dalje ukazuje da je kompletno klasicno objasnjenje podataka o izotopu olova u meteoritu neizvesno, i da su radioaktivne procene o starosti 8emlje koje danas postoje - pod znakom pitanja."'3 %li! kao sto smo videli! postoji mnogo selektivnosti u o javljivanju podataka. #nogi rezultati se od acuju! ali posto mnostvo nezavisni" metoda pokazuje slicne odnose izotopa .interpretirane kao iste starosti/! to moze znaciti da je ceo univerzum! iste "male" starosti! kompletno stvoren u otprilike isto vreme! potpuno +unkcionalan! )ozjim stvaralackim aktom! sa "veoma do rim" rasporedom izotopa.

$adio oreoli
2azmotrimo jednu drugu! veoma intrigantnu cinjenicu! vezanu za radioaktivne elemente. Poslednji" godina +izicar 2o ert Dzentri je usmerio nasu paznju na neo icni +enomen koji on o jasnjava kao indikator trenutnog stvaranja neki" granita. Njegovi zakljucci su o javljivani u naucnim casopisima i u njegovoj knjizi "#ala misterija stvaranja" .,reationHs $inB #BsterB/.'6 .&va knjiga je prevedena i o javljena u -ugoslaviji./ Naucnicima je vec duze poznato da kada se svaki pojedinacni atom raspada! on oslo adja energiju karakteristicnog iznosa. &va energija u vidu eksplozije ostecuje strukturu minerala u kome se atom nalazi! a velicina ostecenog dela pokazuje nivo oslo odjene energije. Posto se atomi uranijuma .u svr"u nase diskusije/ o icno nalaze u nekim mineralima kao umetnuca od milijarde atoma .koji zajedno jos uvek zauzimaju veoma mali deo prostora/! raspadanje ovi" nesta ilni" atoma tokom vremena proizvodi s+ere ostecenja oko radioaktivnog centra. Kao sto je istaknuto ranije! uranijum se raspada do olova kroz seriju medjustepeni" koraka! od koji" svaki ima svoj vlastiti karakteristicni iznos energije raspadanja. %ko se umetnuca nalaze u do ro +ormiranoj kristalastoj strukturi! kao sto je slucaj kod minerala iotita .vrsta liskuna koji se cesto nalazi u granitnim stenama/! ostecenje ce +ormirati seriju koncentricni" s+era oko umetnuca ili seriju koncentricni" krugova kada se posmatra presek s+ere pod mikroskopom. .slika/ &vi krugovi su postali poznati kao "pleo"roicni oreoli" ili radio oreoli. Svaki element ima svoj vlastiti koncentricni oreol. Posmatranjem odredjenog niza oreola! moze se odrediti sastav prvo itnog umetnuca .ili tip roditeljskog elementa koji je io prisutan kada je mineral nastao/. Neki od ovi" medjustepeni" raspadajuci" koraka imaju veoma kratko vreme poluraspada. Na primer! kada se radon1''' .vreme poluraspada od 3!;' dana/ raspada u polonijum1'4; .vreme poluraspada od 3!<@ minuta/! on se rzo! odma" zatim! raspada u olovo1'46. (sto tako! kada se izmut1'46 .vreme poluraspada od '?!5 minuta/ raspada u polonijum1'46 .vreme poluraspada od <!<<<4A sekundi/! on se rzo! odma" zatim! raspada u olovo1'4<. &cigledno! atom se ne zadrzava veoma dugo u stanju polonijuma kada se raspada u sledeci izotop u lancu raspada. Zacudjujuce je da grupa oreola karakteristicni" polonijumovi" izotopa se nekada nalazi ez uranijumovi" oreola koji mnogo sporije nastaju! pokazujuci da nema dokaza o postojanju roditeljski" atoma uranijuma 1 vec samo polonijuma. &cigledno! na ovom mestu nikada nisu postojali atomi uranijuma! i prvo itni atomi morali su iti samo polonijumski. Za granit se smatra da mu je potre no vise godina "ladjenja! od prvo itnog usijanog stanja! da i se +ormiralo nekoliko tipova kristala minerala! mada pojedini minerali! narocito kada su koncentrisani! radije mogu rzo ocvrsnuti kada temperatura padne na kriticnu tacku. ,ak i pegmatit! krupnozrna vrsta granina! koji se cesto pojavljuje u o liku zila u granitu! za"teva za ocvrscavanje vreme koje se moze meriti. Posto izotopi polonijuma imaju tako veoma malo vreme poluraspada! izgleda neverovatno da se polonijumovi oreoli pojavljuju sami ez dokaza o nji"ovim roditeljskim

elementima. $o je navelo Dzentrija da proceni da su ovi graniti ili trenutno stvoreni u ocvrslim uslovima uz prisustvo polonijumovi" umetnuca! koji su se zatim raspadali. Prema tvrdjenjima Dzentrija! polonijumovi e+ekti! izazvani od nji" sami"! nisu mogli nastati u polagano "ladjenom granitu! niti su mogli migrirati na sadasnju lokaciju posto je raspadanje pre rzo. 9ranit je tre ao iti najpre u tecnom stanju! tako da se polonijum mogao koncentrisati na odredjenom mestu! a zatim je morao iti cvrst kada se polonijum raspadao! da i zone ostecena ile sacuvane. %li! granit se "ladi suvise sporo! a polonijum se raspada suvise rzo da i se zadovoljio ilo koji scenario osim trenutnog stvaranja! kao sto to ocigledno izgleda. 7volucionisti su ovo nazvali "mala misterija". Dzentri smatra da se ova cinjenica jedino uklapa u ideju da je )og stvorio polonijum! sa njegovim kratkim vremenom poluraspada! i dopustio da se trenutno raspadne tokom sedmice stvaranja kao Njegov znak stvaranja. %lternativni pogled jeste da su posle %damovog pada i )ozje o jave "prokletstva Zemlje z og %damovog gre"a" .4. Knjiga #ojsijeva 3!45/! neki elementi postali nesta ilni i poceli da se raspadaju. -asno! mi to ne mozemo sigurno znati! )og nam nije dao sve te detalje! ali polonijumovi oreoli postoje i moraju se o jasniti. -edina nada za ispravno o jasnjenje jeste u za"tevu da se vratimo u 4. Knjigu #ojsijevu na nas azicni model. $akodje! Dzentrijev predlog o mnogo rzoj stopi raspada u proslosti je vrlo razuman. * stvari! nekoliko kreacionista! na osnovu mnogo rojni" istrazivanja! a sa i lijskim smernicama u +okusu svoji" istrazivanja! ukazuju na takvu promenu stopa raspada! najverovatnije povezani" sa dogadjajima kao sto su ili oni za vreme sedmice stvaranja! i verovatno za vreme Potopa. &vi nalasci su znacajni jer jasno ukazuju na nepouzdanost radioaktivnog datiranja. &no je stavljeno pod znak pitanja z og svoji" mana u samom temelju! i z og rezultata koji su nedosledni. * najkracem! koncept stare Zemlje uz pomoc radioaktivnog datiranja je u velikim pro lemima! ali je jos uvek prisutan u umovima mnogi".

%iteratura
4. Za do ro o jasnjenje mogucnosti i sla osti ti" pretpostavljeni" metoda! vidi standardni udz enik: 9unter 8aure! #rinciples o 2sotope Geolog9! 'nd edition! 4?;A! narocito pp. 561;<. '. :idi na primer izvestaj u Science *e:s! ;. -an 4??6! p. 4A! gde se vreme poluraspada tritijuma promenilo za oko 3<J. 3. Snelling! %ndreC! "$"e %ge o+ %ustralian *ranium"! 7reation ;< *ihilo :ol. 6! No. '! 4?;4! pp. 661@5. 6. :idi Doodmorrappe! -o"n! "2adiometric 9eoc"ronologB 2eappraised"! Studies in =lood Geolog9! (nstitute +or ,reation 2esearc"! 4??3! za kompilaciju mnostva neo icni" rezultata datiranja. @. DalrBmple! 9. ).! "6<%rE3A%r %nalBses o+ 0istorical Lava 8loCs"! ;arth and #lanetar9 6etters! :ol. A! 4?A?! pp. 651@@.

A. #cDougall! (.! et. al.! "7=cess 2adiogenic %rgon in Koung Su aerial )asalts +rom %uckland :olcanic 8ield! NeC Zeland"! Geochemica et 7osmochemica )cta! :ol. 33! 4?A?! pp. 46;@14@'<. 5. 2eBnolds! S. -.! et. al.! ",ompilation o+ 2adiometric %ge Determinations in %rizona"! )rizona 5ureau o Geolog9 and ,ineral 1echnolog9 5ulleti >?0! 4?;A! p. ;. ;. Damon! P. 7.! i drugi! ",orrelation and ,"ronologB o+ t"e &re deposits and :olcanic 2ocks"! 3.S. ;nerg9 7ommission )nnual Report, *o. 7''-@A?-0@! 4?A5! p. ;'. ?. 8unk"ouser! -o"n 9.! and Naug"ton! -o"n -.! "2adiogenic 0elium and %rgon in *ltrama+ic (nclusions +rom 0aCaii"! Journal o Geoph9sical Research! :ol. 53! No. 46! -ulB 4?A;! pp. 6A<416A<5. 4<. No el! ,. S.! and Naug"ton! -. -.! "Deep1&cean )asalts: (nert 9as ,ontent and *ncertainties in %ge Dating"! Science! :ol. 4A'! 44 &ct. 4?A;! pp. 'A@1'AA. 44. 8ord! $. D.! et. al.! "Name and %ge o+ t"e *pper Precam rian )asalts in t"e 7astern 9rand ,anBon"! Geologic Societ9 o )merica 5ulletin ;3! -an.4?5'! pp. ''31 ''A. 4'. #cKee! 7. 0.! and No le! D. ,.! "%ge o+ ,adrenas Lavas! 9rand ,anBon! %rizona"! Geologic Societ9 o )merica 5ulletin ;5! %ug. 4?5A! pp. 44;;144?<. 43. 7lston! D. P.! and #cKee! 7. 0.! "%ge and ,orrelation o+ t"e Late Proterozoic Precam rian 9rand canBon Distur ance! Nort"ern %rizona"! Geologic Societ9 o )merica 5ulletin ?3! %ug. 4?;'! pp. A;41A??. 46. 2eBnolds! S. -.! et. al.! op. cit.! pp. 46!4A. 4@. 7verson! -. 7.! "2egional :ariation in t"e Lead (sotopic ,"aracteristics o+ Late ,enozoic )asalts +rom t"e Sout"Cestern *nited States"! ,ali+ornia (nstitute o+ $e"nologB! unpu lis"ed P".D.! Dissertation! 4?5?! p. 6@6. 4A. %li ert! ,.! et. al.! "(sotope and $race 7lement 9eoc"emistrB o+ ,olorado Plateau :olcanics"! Geochimica et 7osmochimica )cta! :ol. @<! 4?;A! pp. '53@1'5@<. 45. %ustin! S. %.! "(sotopic and $race 7lement %nalBsis o+ 0Bperst"ene1normative )asalts +rom t"e LuaternarB o+ *inkaret Plateau! Destern 9rand ,anBon! %rizona"! Geologic Societ9 o )merica :ith #rograms! '6! 4??'! %'A4. 4;. Za do ar pregled istorije nastojanja odedjivanja starosti! vidi )rus"! Step"en 9.! "$"e %ge o+ $"e 7art" in t"e $Centiet" ,enturB"! ;arth Sciences Bistor9! :ol. ;! No. '! 4?;?! pp. 45<14;'. 4?. :idi udz enik koji je napisao 8aure! #rinciples o 2sotope Geolog9! op. cit.! za izvestaj o tom dokazu i koristenim te"nikama! narocito str. 344134'. '<. Starost Zemlje od ' milijarde godina je ila "dokazana" na osnovu "nekoliko nezavisni" metoda"! godine 4?3<. #noge revizije i predlozi su ucinile napredak.

Pogledi raniji" vodeci" naucnika u odredjivanju danas pri"vacene starosti Zemlje azirani su na starosti meteorita koje je o javio Patterson! ,. ,.! u "%ge o+ #eteorities and t"e 7art""! Geochimica et 7osmochimica )cta! :ol. 4<! 4?@A! pp. '3<1'35. '4.$atsumoto! #.! *nrc"! D.! and Des oroug"! 9.! "*1$"1P and 2 1Sr SBstematics o+ %llende and *1$"1P sBstematics o+ &rgueil"! Geochimica et 7osmochimica )cta! :ol. 6<! 4?5A! pp. A4A1A36. ''. &va studija koju je uradio $. Kirsten! 4?;<! je diskutovana u 1he 7hemical ;volution o the )tmosphere and Ocean! B 0enric" D. 0olland! 4?;6! Princeton *niversitB Press! p. A. '3. 9ale! N.! et. al. "*ranium1Lead ,"ronologB o+ ,"ondrite #eteorites"! *ature !#h9sical Sciences"! :ol. '6<! Nov. '<! 4?5'! p. @5. '6. Knjiga koju je napisao Dr. 9entrB! 7reationCs 1in9 ,9ster9! 'nd 7dition! 4?;;! o javio je 7art" Science %ssociates! Kno=ville! $ennessee. &vu knjigu prodaje i #aster )ooks! a prevedena je i u -ugoslaviji. #etoda uran1olovo 2adioaktivno raspadanje urana i njegovog najtezeg elementa torijuma u izotope olova '<A! '<5 i '<; pruzaju citav niz metoda za odredjivanje starosti stena. *ran i torijum se raspadaju odajuci al+a1cestice .koje odgovaraju atomskim jezgrima "elijuma/. *ran '3; se odavanjem osam al+a i sest eta1cestica raspada u olovo '<A. Prilikom raspada! uran '3@ odaje sedam al+a i cetiri eta1cestice! a torijum '3' 1 sest al+a i cetiri eta1cestice. *koliko u toku ovi" procesa dodje do uznemiravanja atomski" jezgara! suvisna energija se odaje kao gama1zracenje. Posle svake emisije jedne al+a ili eta1cestice nastaje jedan novi element! delom sa veoma kratkim vremenom poluraspada. &no kod polonijuma .Po1'4;/ traje samo tri minuta! kod radona .;A2n''A/! inace gasa 1 3!;' dana .oko ?< sati/! a kod radijuma .;;2a''A/ 4A'< godina. %tomsko jezgro urana1'3; odaje osam al+a1cestica! sto ukazuje na gu itak od 4A protona i 4A neutrona! a sestostruko eta1zracenje pretvara sest neutrona u sest protona. %ko napravimo ilans! atomski roj se umanjuje za deset! a atomska tezina za 3'. (z urana .?'*'3;/ nastalo je olovo .;'P '<A/. 7misija al+a1cestica se odvija veoma velikom rzinom! pa u iotitu i kordijeritu izaziva nastajanje prstenova razlicite velicine i oje 1 tzv. pleo"roitske krugove. Da ismo iz ovi" z ivanja mogli da vrsimo odredjivanje starosti stenja! moramo da postavimo poveci roj preduslova: 1 #ora se pretpostaviti da su vremena poluraspada urana i svi" drugi" elemenata koji ucestvuju u procesu raspadanja! od nastanka zemlje uvek ila ista.

1 #ora se pretpostaviti da prilikom kristalizacije stene nije ilo ucesca atoma olova! sto znaci da su svi atomi olova! s izuzetkom atoma olova '<6! nastali iz raspadanja urana. 1 #ora se pretpostaviti da je naknadno! posle kristalizacije! stena kao predmet analize ila zatvoren sistem! pa da se time ni atomi olova ni urana nisu primali niti odavali. Prilikom svakog odredjivanja starosti stenja ovi se preduslovi pri"vataju kao gotove cinjenice. Polazi se od pretpostavke da su vremena poluraspada radioaktivni" elemenata ila uvek ista! i da se nikada nisu menjala. Na minerale sa sadrzajem olova i urana gleda se kao na zatvorene sisteme. Ni atomi urana ni olova nisu ili pridodati niti izgu ljeni! pa je razumljivo! i celokupno olovo nastalo iz raspada urana. Nije postojalo nikakvo prvo itno olovo sa atomskom tezinom '<A. Nesumljivo je cinjenica da su na takvim nedokazanim i nedokazivim preduslovima izgradjeni citavi kompleksi! gradjevine pojmova. Sigurno je da su te gradjevine podignute uz najvecu mogucu rizljivost. * ovo ni ne zelimo da posumnjamo. #i smo zainteresovani za azu! za temelje ove gradjevine pojmova! za tzv. "svete krave" nauke. Svi gore spomenuti preduslovi koji se pretpostvljaju u metodi odredjivanja starosti stenja! uz koriscenje radioaktivni" elemenata! nestvarni su i uopste ne odgovaraju stvarnim z ivanjima. &tuda su i svi podaci o starosti pogresni! ma kako rizljivo se do nji" dolazilo! jer: 1 Na nasoj Zemlji uopste nema zatvoreni" sistema. Znamo da kosmicki zraci pretvaraju azot u ugljenik. Na slican nacin "vatanjem neutrona iz olova sa atomskom tezinom '<A! moze da nastane olovni izotop '<5 i '<;. * svom delu "Pre"istorB and 7art" #odels"! Dr. ,ook upucuje na nalazista urana u Sinokolo veu .S"inokolo CeB/. $amo ima olova sa atomskom tezinom '<;! ali ni malo torijuma '3'. #edjutim! s"odno savremenom ucenju! olovo '<; moze da nastane samo od torijuma. %ko dakle nema torijuma! onda je olovni izotop '<; mogao nastati jedino "vatanjem neutrona iz drugi" olovni" izotopa. (sta situacija prisutna je i u uranskim nalazistima u Kanadi. 1 *ran moze da se ispere podzemnim vodama. 1 Nejednakost velicina pleo"roitski" krugova upucuje na to da su se vremena poluraspada promenila! sta vise! da je raspadanje na pocetku moralo iti gotovo u vidu eksplozija. .2o ert :.9entrB! ,osmological (mplications o+ 7=tinct 2adioactivitB +rom Pleoc"roi 0alos/ 1 * lancu raspadanja urana '3; ka olovu '<A! kao medju+azu nalazimo radon '''! sto nije mineral vec gas! sa vremenom poluraspada od 3!;' dana. Ko moze da tvrdi da se deo tog gasa ne gu i .vetri/ iz sistema? .0enrB 8aul! Nuclear 9eologB! -o"n njileBHs Sons! N.K.! str. ';'/. 1 &lovo moze da ispari. 1 ( u samom nastajanju minerala olovni izotopi '<A! '<5 i '<; vec su od pocetka prisutni. & tome nas izvestava SidneB P. ,lementson! 7nglez! povodom podro ni" studija sa nizom stena nastali" u najnovijem do u. &ve stene! na temelju utvrdjenog

odnosa urana i olova! upucuju na starost od vise milijardi godina! a ipak je nastalo tek u istorijskoj epo"i. .S. P. ,lementson! "% critical 7=amination o+ 2adiactive Dating o+ 2ocks"! ,reation 2esearc" SocietB LuarterlB! tom 5! 4?5</ 0enrB 8aul pise: "Kako uran! tako i olovo! putuju kroz geoloske epo"e. Precizna ispitivanja pokazala su da nijedan od ovi" elemenata ne dopusta nikakvo upotre ljivo odredjivanje starosti. Slicne teskoce nastaju prilikom odredjivanja starosti stenski" zila ogati" uranom. ( ovde se odvijaju veoma zive "emijske aktivnosti! tako da uzorci sa potpuno istog mesta daju veoma razlicite podatke o starosti" .%ges o+ 2ocks! Planets and Stars! #c9raC10ill )ook ,o.! (nc. N. K. AA! str. A4/

%etoda kalijum'argon
&vaj metod je poslednji" godina postao poznat kao jedan od najznacajniji" metoda za odredjivanje starosti stena! posto se moze koristiti neuporedivo univerzalnije od postupka uran1olovo. Kalijum se nalazi u gotovo svim vrstama stena kao element koji veoma lako ulazi u "emijske reakcije. * Zemljinoj kori prisutan je! u proseku! sa '@!? kgEt. Sada o samom postupku: Prirodni kalijum sastoji se od mesavine kalijuma13? .?3!<;J/! kalijuma16< .<!<4J/ i kalijuma164 .A!?4J/. S o zirom na njegovu veliku reaktivnost! kalijum u prirodi postoji samo u vezanom stanju. * ovoj kalijumskoj mesavini! kalijum16< prisutan je samo u neznatnoj razmeri. Na 4<<.<<< atoma kalijuma! prisutno je samo 4' sa atomskom tezinom 6<. Kalijum 6< se raspada u kalcijum .,a16</ i argon .%r16</! i to: 1 ;?J u kalcijum16< .,a16</. * ovom procesu se jedan neutron pretvara u proton! a jedan elektron se odaje od atoma kao eta1zracenje. %tomska tezina ostaje pri tom nepromenjena. %tomski redni roj se! medjutim! povecava za jedan! od 4? .kalijum/ na '< .kalcijum/. 1 44J u argon16< .%r16</. -edan proton iz atomske ljuske "vata jedan elektron i pretvara se u neutron. %tomski redni roj umanjuje se za jedan! od 4? .kalijum/ na 4; .argon/. %tomska tezina ostaje! sa 6<! nepromenjena. Suvisna energija odaje se kao gama1zracenje. Posto se standardni kalcijum sastoji i od ,a16<! i posto se ,a1atomi nastali od K16< ne razlikuju od standardni" atoma! za odredjivanje starosti stenja uzima se u o zir samo raspadanje u argon .%r16</. Samo 44J atoma kalijuma 6< .koji" ima samo 4' na 4<<.<<< atoma kalijuma/ raspada se u argon. * ovom procesu rec je o ukupno 4!3' atoma kalijuma na 4<<.<<<! od koji" se polovina! a to je <!A@ ! raspada u atome argona! doduse u razdo lju od 4!3 milijarde godina.

Kalijum je metalni! a argon gasoviti element. <!?3J vazdu"a sastoji se od argona. njega ima u velikim kolicinama. Pretpostavlja se da ga je od samog pocetka ilo u atmos+eri! jer ako i Zemlja ila stara 6!@ milijarde godina! onda cak ni 4J postojeceg argona iz atmos+ere ne i mogao da nastane iz raspadanja kalijumovi" atoma. ( ovim procesom cemo se lize poza aviti! i ustanovicemo da on nije podo an za odrecivanje starosti stena. &vaj metod io i nesto pregru o za jedan casovnik! a i "okicen" je prevelikim rojem pogresni" izvora! da i se sa njega .casovnika/ zaista mogla citati starost kamena. Danas je lako govoriti o milijardama godina. Poznato je da je nasoj generaciji nametnuto da je covek proizvod razvoja! a da je pojam stvaranja potpuno nepri"vatljiv. Na trzistu se mogu naci citavi nizovi! serije! knjige koje precizno opisuju kako su nastali nasa zemlja! svemir i covek. ,itaocu se prikazuju detalji i +otomontaze. #edjutim! niko se u tim knjigama ne o azire na cinjenicu da su najstariji pisani podaci kojima raspolazemo nastali oko '.<<< godina pre n.e.! pa je time sve sto izlazi izvan tog okvira 1 samo pretpostavka. Kakvim preduslovima ismo morali da raspolazemo da ismo taj postupak mogli da prikazemo kao pravi sat! sa kojeg i se citala starost stena? #ora da vazi kao pouzdano da se prilikom kristalizacije stena iz vazdu"a ne uzima argon 1 jer sto je u kamenu vise argona! to se kamen ocenjuje kao stariji. Danas medjutim! postoje mnogi dokazi da se prilikom kristalizacije stena argon apsor uje iz vazdu"a. 7vo samo nekoliko primera: 0avaji! Kilauea :ulkan: 7rupcija je ila pre '<< godina. Starost prema metodi K1 6<E%r16<! izmerena je na '' miliona godina .7.S.*oble J.J. *aughton in ".eep Ocean 5asaltsD 2nert Gas 7ontent and 3ncertainties in )ge .ating", Science, tom 4A'! 4?A;! str. 'A@/. * lizini mesta 0ualalei nastale su stene godine 4;<4.! dakle pre 4;< godina. Starost je! prema metodu K16<E%r16<! izmerena na 4A< miliona do 3 milijarde godina. * trenutku dok je lava ila u tecnom stanju! iz vazdu"a je io uziman argon. .J.G.=unkhouser J.J.*aughton in "Journal o Geoph9sical Research", tom 0%, str. E@'@/ Postoji citav niz slicni" istrazivanja. * atmos+eri je prisutno gotovo 4J slo odnog argona. Samo jedan atom argona na 4<<.<<< atoma kalijuma donosi gresku od 4!3 milijarde godina. #ora da postoji sigurnost u podatak da i argon i kalijum ostaju u steni! i da nemaju nikakvu mogucnost da iz njega izadju 1 za"tev koji se ne moze ispuniti. %rgon je naime gas! i on ima tendenciju da po mogucstvu dodje na povrsinu! dok je kalijum elemenat koji veoma rado pri"vata reakcije. $akodje i o tome raspolazemo ogatom literaturom.

Kad govorimo o argonu: "2spitali smo mnoge uzroke vulkanskih stena, cija je starost u svakom pojedinom slucaju bila poznata. 3 svakom od tih slucajeva analiza je davala premalu starost. 3 slucaju nekih uzoraka starost je bila prakticno ravna nuli, premda su geoloski nagovestaji upucivali na to da je do ocvrscavanja doslo ubrzo nakon rastapanja vec postojecih sedimenata". .-.8. 7vernden! D.7.Savage! 9.0.,urtis 7.9.$.-ames! KE% Dates and t"e ,enozoic #ammalian ,"ronologB o+ Nort" %merica %merican -ournal o+ Science! tom 'A'! str.4@6/. Kad govorimo o kalijumu: "Starost ispitanih meteorita po metodu kalijum4argon koleba se izmedju / < >'? i >/,@ F >'? godina... 2 do A'G kalijuma, iz malog uzorka jednog gvozdenog meteorita, moze da se razgradi za E,/ sati u destilisanoj vodi". .L.%.2ancitelli 7.D.7.8is"er! Potassium1%rgon %ges o+ (ron #eteorites! PlanetarB Science % stracts! 6;t" %nnual #eeting o+ t"e %merican 9eop"Bsical *nion! 4?A5.! str.4A5/. -os uvek je prisutna nesigurnost u pogledu stvarne stope raspadanja kalijuma. * la oratoriji su utvrdjene vrednosti koje 1 u slucaju raspadanja kalijuma16< i argona16< 1 variraju od 44J i 4'!AJ. &ve stope raspadanja! prema podacima strucnjaka! u poredjenju sa metodom uran1olovo! daju previsoku starost. Zato je usaglaseno da se za ovaj metod odredjivanja starosti stena pri"vati stopa raspadanja od samo ;J. 7to i ovde jedne pretpostavke koja je veoma udaljena od cinjenica. Krajnje je nes"vatljivo zasto metod! cija se nepouzdanost uvek iznova dokazuje! uziva danas tako veliki znacaj. #etoda ru idijum1stroncijum &vaj postupak se primenjuje pretezno prilikom odredjivanja starosti metamor+nog stenja. $u su prisutni isti pro lemi kao i kod dosada opisani" metoda .uran1olovo! kalijum1argon/. Pojedinosti: 2u idijum1;5 .352 ;5/ se sastoji od 35 protona i @< neutrona. &n je radioaktivan i raspada se odvajanjem jedne eta1cestice! sto znaci da se jedan neutron pretvara u proton. %tomska tezina se ne menja .;5/. %tomski redni roj se povecava za jedan! od 35 na 3; 1 a novonastali element nosi ime stroncijum. :reme poluraspada je 65 milijardi godina .6!5 = 4<4</. Spomenucemo ukratko pogreske u ovom postupku: 1& tacnom vremenu poluraspada ru idijuma jos ne postoji jasan podatak. Postoje veoma razliciti podaci! koji se krecu izmedju 6; i 4'< milijardi godina. 1 Prilikom raspadanja ru idijuma1;5 nastaje stroncijum1;5. #edjutim! na Zemlji ima oko dvadeset puta vise stroncijuma nego sto je! na osnovu raspadanja iz ru idijuma1 ;5! moglo da nastane u toku @ milijardi godina. &vo upucuje na zakljucak da postoji jedan prvo itni stroncijum1;5 koji je io prisutan prilikom +ormiranja stena. $ime u steni koja sadrzi ru idijum ima i prvo itnog i radiogenog stroncijuma1;5. * kakvom

odnosu?! to niko ne moze da kaze. #oguce je da je gotovo sav stroncijum1;5! u stvari! prvo itni stroncijum. 1 Stroncijum migrira. 2azlike su ogromne ako se! u potrazi za stroncijumom1;5! ispituje cela stena ili samo jedan njen odredjeni deo. 1 Stroncijum1;5 moze da nastane od stroncijuma1;A "vatanjem neutrona! slicno kao u slucaju olova1'<; 1 iz olova1'<5.

%etoda ugljenika )'1

#etoda radioaktivnog ugljenika 1 poznata kao metoda ,146 1 autora %merikanca Li ija .D.8.Li B/ kojom se odredjuje starost +osila! pociva iskljucivo na "ipotezama i pretpostavkama. Li i je za ovaj postupak 4?A<. godine do io No elovu nagradu za "emiju. #etod se temelji na sledecim cinjenicama: 1 Nasu Zemlju iz svemira om arduju kosmicki zraci 1 rec je nepo itno o protonima. &vi protoni u gornjim slojevima atmos+ere pogadjaju atome azota! kiseonika i argona! i tako iz doticni" atomski" jezgara iz acuju neutrone. Slo odne neutrone! s druge strane! "vataju druga atomska jezgra. 1 9otovo sve ovako nastale neutrone "vataju atomi azota. * tom postupku! atom azota odaje jedan proton! cime atomska tezina ostaje ista! samo sto se atomski roj smanjuje za jedan. $ako od atoma azota postaje atom ugljenika .,146/. 1 Standardni atom ugljenika ima atomsku tezinu 4'! i sastoji se od po A protona i A neutrona. *gljenikov izotop ,146 sastoji se od A protona i ; neutrona! i postaje time tezi za 4A!5J od atoma ugljenika ,14'. & a ova ugljenika sa kiseonikom +ormiraju ,&' .ugljen1dioksid/! koji uzimaju! to jest apsor uju! iljke i ziva ica. 1 Sve ono sto u se i ima zivot nalazi se u kruznom toku ugljen1dioksida na nasoj Zemlji. Smrcu! iljke i ziva ica napustaju taj ritam. #edjutim! u organskim ostacima ostaje ocuvan ugljen1dioksid. *gljenikov izotop ,146 se raspada i ponovo prelazi u azot .N146/! sto znaci 1 jedan neutron se pretvara u proton! uz odavanje jednog elektrona . eta1zracenje/. &dnos atoma ugljenika ,146 prema ,14' u danasnjoj smesi vazdu"a je poznat .prema Dr. )raunu 1 jedan i po atom ,146 na jedan ilion .4<4'/ atoma ,14'/. *gljen1dioksid poznat je kao jedna od najvazniji" komponenti u procesu zivota. :azdu" sadrzi <!<3J! a izda"nut vazdu" oko 6J ugljen1dioksida. &ko jedna petina ugljen1dioksida koristi se prilikom asimilacije kod iljaka. *zimanjem "rane! ugljenik dolazi i u tela svi" zivi" ica. &tuda u svakoj organskoj materiji mora da se nadje ugljenik. Sat ugljenika pocinje da radi sa smrcu! sto znaci da se raspada nesta ilni ugljenikov izotop ,146.

:reme poluraspada ,146 iznosi @.53< godina. Posle 4< vremena poluraspada! dakle! posle @5.3<< godina ostaje samo <!<4J prvo itne kolicine atoma ,146. Posle 5 vremena poluraspada! dakle! posle oko 6<.<<< godina preostaje jos <!5;J prvo itne kolicine atoma ,146! procenat koji je premali da i ga se moglo precizno meriti. ,146 se moze pouzdano utvrditi samo do tri vremena poluraspada. *kupna produkcija atoma ,146 u atmos+eri je 4< kilograma godisnje. &va metoda je nepogodan za odredjivanje starosti +osila iz vise razloga: Na nasoj Zemlji ne postoji zatvoreni kruzni tok. Kosmicki zraci! produkcija atoma ,146! roj atoma ,14'! vreme poluraspada atoma ,146! su tokom godina imali razlicite vrednosti. Svi postupci odredjivanja starosti pocivaju na "ipotezi da se od nastanka Zemlje 1 prema danas vazecem misljenju od 6!@ milijardi godina 1 do danas nista nije izmenilo u spoljnim uslovima. $o u nasem slucaju znaci: 1 da je sadrzaj ,&'od nastanka atmos+ere morao uvek iti isti! 1 da odnos standardnog ugljenika ,14' prema nesta ilnom ugljenikovom izotopu ,46 nikada nije io drugaciji nego danas! 1 da je ,146 od samog pocetka imao isto vreme poluraspada! dakle! @.53< godina! 1 da je sadrzaj azota u vazdu"u oduvek io konstantan! 1 da se posle smrti ugljenik vise ne moze apsor ovati. Zemlja je! medjutim! otvoren sistem 1 sistem koji je stalno u pokretu. Sve gore navedene pretpostavke naucno se ne mogu dokazati. * la oratoriji! doduse! mozemo da analiziramo ja uku! da posmatramo jaje ili da proucavamo neki +osil 1 ali ne i da rekonstruisemo istorijske tokove protekli" z ivanja. $o se narocito odnosi na ona vremenska razdo lja iz koji" nam nisu preneti nikakvi zapisi. Najstariji pisani dokument nije star ni 6 "iljade godina. No! poza avimo se onim cinjenicama koje pokazuju da su gore navedene tvrdnje pogresne. * sadasnjem vremenskom trenutku vazdu" sadrzi oko <!<3J ,&'. Sadrzaj standardnog ugljenika ,14' je u atmos+eri u proteklim milenijumima morao iti znatno veci. Pretpostavlja se da je nekada na Zemlji ilo vise kopnene nego vodene povrsine. $ada su +lora i +auna postojali u izvanredno velikom spektru vrsta. * suptropskim pojasevima nase Zemlje zivele su neuporedivo vece zivotinje i rasle ogromne iljke i drveca. Potre a za ,&' je u to vreme morala iti ogromna. -os je Li i ucio da se iljke grade uz pomoc ugljenika. ( danas u staklenim astama! o ogacivanjem vazdu"a ugljen1dioksidom! uspevaju ogromne lu enice! ogromni krastavci i ogromni paradajzi.

*sled potopa doslo je do toga da je voda preuzela suvisni ,&'. #ora danas sadrze oko A<< iliona tona ,&'! a atmos+era samo '!4 do '!@ iliona tona. *gljenikov izotop ,146 se u proteklim milenijumima nalazio u ,&' u daleko manjoj razmeri nego danas. Strucnjaci pretpostavljaju da je nekada postojala samo jedna stotina .4E4<</! a mozda i samo jedan "iljaditi deo .4E4.<<</ danasnje produkcije ,146 u atmos+eri. Produkcija ,146 i onako je veoma mala 1 samo oko 4< kilograma godisnje. :ec smo napomenuli da ,146 nastaje om ardovanjem atmos+ere kosmickim zracima. Zastita od nji" je Zemljino magnetsko polje. &no! medjutim! opada sa poluvremenom od 4.6<< godina u neprekidnom procesu! sto znaci! pre 4.6<< godina je ilo dvostruko! pre '.;<< godina cetvorostruko! a pre 6.'<< godina osam puta jace nego danas. Dakle! sto je jace geomagnetsko polje! to je sla ije dejstvo kosmicki" zraka na nas vazdusni omotac! a time! u istoj razmeri opada i produkcija ugljenikovog izotopa ,146. -os neka pitanja ostaju ovde otvorena: (maju li zivi organizmi u trenutku smrti isti odnos atoma ,14' i ,146? & tome govori 0enri #oris u "Scienti+ic ,reationism"! str.4A': "Kod metode 7->E se pretpostavlja da odnos atoma 7->&47->E, ustanovljen za zive organizme, vazi do trenutka njihove smrti. .a to, medjutim, nije tacno, pokazalo se vec u mnogim slucajevima. 1ako na primer, skoljke zivih mekusaca mogu prilikom primene metode 7->E da pokazu starost do &.%'' godina. Ovo ocigledno znaci da mora da postoji neki oblik razmene ugljenika izmedju ovih organizama i naslaga karbonata sa veoma malim sadrzajem 7->E ili bez sadrzja 7->E. 3koliko postoji mogucnost razmene ugljenika, onda je i starost takvih organizama odredjena pomocu metode 7->E, previsoka za meru jednog nepoznatog cinioca". Postoji li posle trenutka smrti jos mogucnost primanja ugljenika? Na ovo! odgovara 0. Slaser .0arold Slus"er in "7ritiHue o Radiometric .ating"! ,reation1Li+e Pu lic"ers (nc.! San Diego! ,ali+ornia! str.6</: "#retpostavlja se da se sadrzaj 7->E datog zivog bica, od trenutka prestanka procesa metabolizma nije povecao apsorpcijom ili iz drugih izvora. $aljanost ove pretpostavke nicim nije dokazana. ,oglo se posmatrati kako kosti iz svoje okoline uzimaju organske materije sa sadrzajem ugljenika, i to u tolikoj meri da pocinjemo da verujemo da je prvobitni sadrzaj 7->E alsi ikovan. .obijena vrednost time potpuno gubi znacaj. *e moze se izvan toga utvrditi da li neki uzorak sadrzi tudji ugljenik". ,ak i na pitanje o postojanosti vremena poluraspada ,146! prema ispitivanjima -. ,. %ndersona .%merican ,"emical SocietB/! mora se odgovoriti negativno. *kupnim kompleksom pitanja iz o lasti evolucije vise se ave u S%D nego u 7vropi. ( na ona delikatna pitanja! koja nisu popularna! ide se znatno otvorenije! a sami naucnici su spremni na svaki rizik. ,"arles ). 0unt! koji je ivsi predsednik %merickog 9eoloskog (nstituta! ovako izvestava po ovom pitanju: ")ko zelimo da neka tehnika ili disciplina u naucnom radu bude od koristi, onda je neophodno da sve njihove granice budu poznate i razumljive. ,edjutim, granice primenljivosti metode ugljenika 7->E do sada jos nisu uocene. *iko nece ozbiljno

tvrditi da su svi izneseni podaci oslobodjeni gresaka. ,i ne znamo cak ni to, koliko su oni pogresni - &/G, /'G, ili 0/G( ) ne znamo ni to koji su podaci pogresni, u kojoj meri i zasto." %li preko svega ovoga! metod ,14'E,146 nam pokazuje da nasa Zemlja uopste nije stara! vec naprotiv! veoma mlada planeta. :reme poluraspada ,146 iznosi @.53< godina. Posle deset vremena poluraspada preostaje samo jedan "iljaditi deo prvo itne kolicine ,146! sto znaci da se u tom vremenskom razdo lju ??!?J atoma ,146 pretvorilo u N146. Kad i nasa Zemlja ila starija od A<.<<< godina! onda i danas u atmos+eri moralo da se proizvede isto onoliko ,146 koliko se na Zemlji raspada. 2ezerve ,146 morale i iti u ravnotezi. $o tvrdi i novi "#eBers 7nzBklopadisc"es Le=ikon"! tom 4! pod "%lters estimmung". $amo citamo: "3 celokupnom rezervoaru 7->E vlada ravnoteza, sto znaci da se 7->E koji se gubi raspadanjem, nadoknadjuje novoproizvedenim." Sve je to lepo! samo sto ta tvrdnja nije tacna. -os je Li i! tvorac metode ,14'E,146! prilikom uvodjenja ovog postupka skrenuo paznju da se iz godine u godinu proizvede vise ,146 nego sto se raspadne. &n sam je utvrdio proizvodnju od 4;!; atomaEgramEminut. $ome nasuprot stajali su svi podaci o raspadanju koje je nasao 1 izmedju 46!@ i 4A!3 atomaEgramEminut. 2azlika od oko '<J> Li i je smatrao da takva razlika uopste ne moze da postoji! vec da i morala postojati neka greska u eksperimentisanju! pa je tvrdio da se ova razlika od '<J moze prevideti! zanemariti. Produkcija atoma ,146 iznosi danas! mereno najsavremenijim mernim instrumentima! '5 atomaEgramEminut .D. D. 2u B/! sto znaci da svakog minuta nastaje 3@J vise ovi" atoma nego sto je odato raspadanjem. Prema tome! nema nista od ravnoteze> :ec razlika do koje je dosao Li i .'<J/ odgovara starosti Zemlje od samo 4@.<<< godina. %ko uzmemo u o zir do ijenu rojku po 2u iju! onda i starost Zemlje ila negde oko 5.<<< godina.

*judska populacija
-os je #altus .45AA 1 4;36/ ucio da je porast roja stanovnistva eksponencijalan. &no je sklono umnozavanju geometrijskom progresijom .dakle '! 6! ;! 4A! 3'! A6! itd./. Nasuprot tome! proizvodnja "rane raste samo aritmetickom progresijom .dakle 4! '! 3! 6! @! A! 5! ;! itd./. #altus je io uvek izlozen snaznim kritikama z og zakonitosti koje je dovodio u vezu sa svojim ucenjima. Danas je! medjutim! misljenje da stanovnistvo raste eksponencijalno postalo opste pri"vacena stvar. &d kada postoje ljudi! svaka generacija je onoj sledecoj predavala sta+etu zivota. #oze! doduse! doci do neslaganja kada je rec o vremenskom rasponu potre nom da se stanovnistvo udvostruci! ali da je do tog udvostrucavanja uvek dolazilo! vazi kao cinjenica. 9eometrijska progresija vodi ka neverovatnim rojkama. Kao primer! spomenucemo pricu o sa"ovskoj ta li i zrnima zita: -edan kralj je "teo da nagradi svog savetnika za vernost! pa mu je dopustio da kaze neku zelju. #udri covek je rekao: "2mam samo jednu molbu. .aj mi na prvom polju

na sahovskoj tabli jedno zrno zita, a na svakom sledecem dvostruki broj zrna zita u odnosu na prethodno polje". Kralj je ovu nameru svog savetnika s"vatio kao veoma skromnu 1 posto mu je e+ekat eksponencijalnog umnozavanja io napoznat. Kad je! medjutim! nalozio da se pristupi ispunjavanju tako o ecane nagrade! morao je da uvidi da ni cela zetva njegovog carstva ni pri lizno na i ila dovoljna da ispuni o ecanje. Samo na A61tom polju i ilo 'A3 .' = ' = ' = '... 1 ukupno A3=/! sto cini ?!' = 4<4; zrna. Danas se o icno koriste izrazi kao milion .4<A/! milijarda .4<?/ i ilion .4<4'/. %ko se ide preko ti" rojki! navodi se samo potencija 4< sa eksponentom. Pojednostavljeno! mogli ismo reci da je roj eksponenata u stvari roj nula! minus jedan! koje tre a dodati potenciji 4<. Danas nase stanovnistvo raste po godisnjoj stopi od 'J. $o znaci da svaki" 3@ godina dolazi do udvostrucenja svetskog stanovnistva. &no je 4?5A. godine iznosilo 6 milijarde. %ko i dalje ude u takvoj razmeri raslo! na Zemlji ce '<44. godine iti ; milijardi ljudiF godine '<6A. 4A milijardi! a '<54. 3' milijarde ljudi. $e rojke su prenerazile sve drzavnike i politicare. %ko ce '<44. godine na Zemlji ziveti dvostruko vise ljudi nego danas! onda ce to znaciti i dvostruko vecu potre u za "ranom i sirovinama! visestruko vise energije! udvostrucenje jedinica stanovanja! itd. Nasa ogranicena Zemlja za ovakve ljudske mase jednostavno nema zivotnog prostora. Za"valjujuci ovom soku! lansiranom od statistike! nastala je .i odomacila se/ rec "eksplozija stanovnistva" 1 rec cije se odsustvo vise ne moze zamisliti u danasnjoj strucnoj literaturi. #edjutim! zasto tek danas govorimo o eksploziji stanovnistva? %ko je Zemlja stara milionima godina! a covek je nastanjuje vec 4!5@ miliona godina! onda i 1 prema Dr Luisu Likiju .Luis LeakeB/ 1 u slucaju eksponencijalnog rastenja! vec u vise slucajeva tre alo doci do eksplozija stanovnistva. &staci kostiju koje je Dr. Luis Liki nasao u $anzaniji 4?@?.godine do ili su ime 8injathropus/. Prema Likijevim navodima! tu je moralo iti reci o ljudskom icu koje je zivelo pre 4.5@<.<<< godina. &dredjivanje starosti nacinjeno je prema metodi K1 6<E%r16<! koji! kao sto se moze videti! daje krajnje nepouzdane rezultate. Za nase racunjanje smo upotre ili rojku koju je dao Liki .koja je! inace! opste priznata/. * prvom izvestaju poslatom 2imskom Klu u .7lub o Rome/ ilo je govora i o eksploziji stanovnistva! pri cemu je kao pretpostavka za srednji vek uzet godisnji porast stanovnistva od <!3J. <!3J govori o udvostrucenju svaki" '3< godina! sto znaci! posle '3< godina postojala i 6 ljudska ica! posle 6A< godina! osam! itd. %ko covecanstvo kao vrsta stvarno postoji vec 4.5@<.<<< godina! onda i u tom periodu moralo iti ukupno 5.A4< udvostrucenja 1 perioda od po '3< godina. $o i znacilo da ismo morali imati stanovnistvo od '5A4<! sto i znacilo A!; = 4<''?<! nepojmljiva rojka! o kojoj ne mozemo se i da nacinimo nikakvu sliku .A; sa nizom '';? nula/. Doduse! moze se pretpostaviti da se stanovnistvo znatno sporije umnozavalo. %ko je porast imao ratu od <!'J! onda je vreme udvostrucenja iznosilo 3@< godina! u slucaju rate od <!4J 1 5<< godina! a u slucaju rate od <!<4J 1 5.<<< godina. $ako i se tek posle 5.<<< godina udvostrucio prvi par ljudiF posle 46.<<< godina na Zemlji i zivelo osam ljudi! a posle '4.<<< godina sesnaest! itd. &vi divovski medjuprostori u vremenu apsolutno su nestvarni! a ipak i! prema toj pretpostavci! Zemlja danas morala iti nastanjena sa 3!? = 4<5@ ljudi. Divovski roj 1 a mi u stvarnosti imamo svetsko stanovnistvo od @!@ = 4<?.

2acunajmo sada samo sa datim cinjenicama. 9odine 4;'<. na Zemlji je zivelo milijardu ljudi 1 prvi put u istoriji prekoracena je granica od milijardu. Kada je onda ziveo prvi ljudski par? %ko za ovaj proracun upotre imo godisnji porast stanovnistva od <!3J! onda ce to znaciti udvostrucenje posle '3< godina. Posle 3< perioda od '3< godina! dakle! posle A.?<< godina! nastaje svetsko stanovnistvo od '3< I 4!<5 milijardi ljudi 1 upravo ono svetsko stanovnistvo koje je! po podatku! postojalo 4;'<. godine. 2acunajmo unazad: A.?<< godina minus 4;'< godina! do ijamo @<;< godina. Prema tome! prvi ljudski par ziveo i oko @<;<. godine pre 0rista. &vaj podatak o godini veoma je pri"vatljiv! realistican! i usaglasava se sa rezultatima ar"eoloski" istrazivanja o do u pre "riscanske .nove/ ere. Dolina Nila naseljena je oko 6.<<<. godine pre n.e.! a i Sumerci su ziveli u tom istorijskom do u. Najstariji nalazi kod Kineza poticu iz 3'<<. godine pre n.e. Nema nikakvi" nagovestaja o covecanstvu koje i ilo staro milionima! ili cak milijardama godina 1 as naprotiv! sve upucuje na covecanstvo koje nije starije od A.<<< godina. *vod 9lo alni +izicki procesi 2adioaktivne seme nisu jedini nacin pomocu koji" mozemo datirati Zemlju ili njene sisteme. * stvari! postoji stotine "satova". Proucavanje mnogi" od ti" +izicki" procesa ili sistema daje starost koja je previse mala u odnosu na ono sto tvrdi evolucija. &vi "satovi" su procenjeni na potpuno isti konceptualni nacin kao i radioaktivni satovi! ali su potpuno drugaciji po o imu. Kod te"nika radioaktivnog datiranja se pojedinacne stene ili grupe stena uzimaju i datiraju. %li stena moze! naravno! iti kontaminirana ."zagadjena" novopridoslim materijalima/ i promenjena u svom mineralnom i "emijskom sastavu. Kod ostali" te"nika! na koje zelimo da usmerimo paznju! cela Zemlja ce iti uzorak. Posto je skoro nemoguce promeniti "emijski sastav Zemlje u nekom znacajnom stepenu! ovi procesi daju mnogo vecu tezinu razmatranju. -edan od ovi" glo alni" procesa je vec spomenut 1 glo alna produkcija radioaktivnog ugljenika. Zapamtimo da je ,146 mnogo redji u poredjenju sa ,14'. Sadasnja izracunata stopa priliva kosmickog zracenja .koje uzrokuje nastanak ,146/! daje iznos ravnoteznog ,146 koji glo alno iznosi 5@ tona. Kalkulacije pokazuju da pri sadasnjoj stopi! ovaj iznos ne moze mnogo veci! posto se on kontinuirano raspada natrag u azot. Danas postoji samo oko A' tone! ali taj iznos se povecava. 2azmatranjem da odnos ,146E,14' jos nije dostigao ravnotezu! ali ipak se povecava! mi mozemo odrediti! vracanjem u proslost! vreme kada ugljenika ,146 nije ilo. &vaj proracun ima dozu nesigurnosti! ali on daje maksimalnu starost za sadasnje povrsinske slojeve na Zemlji .ukljucujuci okeane! atmos+eru i povrsinu kopna/ od oko 4<.<<< 1 4@.<<< godina! a ona moze iti i mnogo manja. %ko je Zemljina povrsina starija od ovog iznosa! neki ekoloski poremecaji su morali onda u velikoj meri iscrpsti postojeci ,146. 7volucionisti danas mogu tvrditi da sadasnja stopa produkcije ,146 oslikava privremenu promenu u prilivu kosmickog zracenja! ali sigurno je da je to malo vise od ad "oc misljenja zasnovanog na zeljama. -os jedan interesantan podatak jeste! da od ilion atoma ugljenika samo jedan pripada ,146 izotopu. 2azliciti izotopi ugljenika imaju jednaku verovatnocu da se sjedinjuju sa drugim atomima u +ormiranju veci" molekula! kao sto je ,&'. Na osnovu proucavanja neki" "emikalija i minerala u sedimentnim stenama! ustanovljeno je da je mnogo veca koncentracija ,&' postojala u proslosti! kada je parcijalni pritisak4 ,&'

io vise od 4A puta veci nego danas>' Posto ,&' u atmos+eri tezi ravnotezi sa ,&' u okeanima! i posto zivotinje oslo adjaju ,&'! a iljke ga koriste! mnogo veca koncentracija ,&' ukazuje da je mnogo veca iomasa postojala u proslosti nego danas. $o podupire izvestaj koji do ijamo iz )i lije! da je prepotopni svet io do ro osmisljeno mesto sa zivim svetom u izo ilju! sto je do ro poduprto analizom +osilnog zapisa. Ponovo vidimo da je i lijski model u skladu sa ,146 podacima! dok to nije slucaj sa modelom stare Zemlje. #nogo slicni" "ronometara se moze izloziti koriscenjem cele Zemlje kao uzorka! koji ukazuju na mladu Zemlju! ali mi cemo izneti samo nekoliko najocigledniji". Literatura 4. Parcijalni pritisak je doprinos svakog pojedinog gasa u smesi gasova koji daju ukupan pritisak u smesi. '. Kapp! ,raBton -.! and 0arold Pot"s "%ncient %tmosp"eric ,&' Pressures (n+erred +rom Natural 9eot"ities"! Nature! '3 -anuarB! 4??'! pp. 36'1366.

Zemljino magnetsko polje

&vod
* glo alnim razmerama! sa planetom Zemljom se vezuju dva vazna polja sila: Zemljino gravitaciono polje i Zemljino magnetsko polje. 9ravitaciono polje nas privlaci prema zemlji cuvajuci nas tako da ne odletimo u svemir pri Zemljinoj rotaciji. &no takodje sprecava i atmos+eru da ne napusti nasu planetu. %tmos+era! pak! osigurava zastitu od neki" vrsta kosmickog zaracenja. Na primer! ozon u atmos+eri stiti od ultralju icasti" zraka! jednog smrtonosnog o lika radijacije. &no sto se malo zna jeste da Zemljino magnetsko polje stvara tzv. "magnetski stit" koji omogucava zastitu od neki" drugi" opasni" vidova zracenja! naime kosmicki" zraka i solarnog vetra. Dok nema opasnosti da se izgu i Zemljino gravitaciono polje! Zemljino magnetsko polje opada rze nego i jedan drugi geo+izicki +enomen. &vo kontinuirano gu ljenje magnetskog polja Zemlje! i vezano za njega povecanje stetnog zracenja! su van ljudske kontrole. Kao dodatak na rastuce pro leme Zemljine okoline! postoje i drugi zakljucci koji se mogu izvesti iz sla ljenja njenog magnetskog polja: 4/ Datiranje metodom ugljenika ,146 tre a da se ponovo razmotriF '/ Postoji ogranicenje starosti i za Zemljino magnetsko polje i za samu Zemlju.

&voj prezentaciji je svr"a da ude korisna kako naucnicima tako i laicima. &na sadrzi mnostvo materijala koji ce laici lako razumeti! a koji se tesko moze naci na drugom mestu. $akodje! svr"a ove prezentacije je da ude jedan zaokruzen kurs elementarne +izike za laike i da im pokaze kako da se to znanje iskoristi za odredjivanje izvora Zemljinog magnetskog polja. Kad nauce osnove magnetizma i s njim u vezi teoriju elektromagnetizma! laici mogu i sami uvideti da resenja predstavljena u ovom odeljku +akticki o jasnjavaju izvor i istorijat Zemljinog magnetnog polja. &vo povlaci procenu poluzivota Zemljinog magnetskog polja na oko 46<< godina. $ako se ustanovljava jedan novi tip Zemaljskog sata i povezavsi ga sa astronomskim podacima! izvodi se zakljucak da je starost Zemlje manja od 4<.<<< godina. (z ovog elektromagnetnog pristupa geologiji! izronilo je i jedno novo saznanje o Zemljinom jezgru.

Prirodni i vestacki magneti

* #aloj %ziji lizu starog 9rckog grada #agnezije nalaze se velike naslage jednog oksida gvozdja sastava 8e3&6. &d veoma rani" vremena je primeceno da ovaj mineral poseduje svojstvo privlacenja drugi" parcica istog minerala! kao i komada gvozdja. Smatra se da mu je dato ime magnetit z og mesta na kome je prvi put pronadjen. .slika/ Nije poznato koliko iznosi starost spoznaje ovog prirodnog magneta! dok ga u istoriji spominje jos cuveni grcki +ilozo+ $ales iz #ileta oko A<<. god. pne. $akodje je rano primeceno da ako se prirodni magnet okaci da slo odno visi! on tezi da da se postavi u pravcu sever 1 jug. $eutonci su ga zvali "lodestone" .u prevodu! kamen1vodic/. Smatra se da upotre a ovog kamena kao magnetskog kompasa potice od Kineza jos pre 4<<<. god. $ada pocinje njegova opsta primena u pomorskoj navigaciji. .slika/ %ko se dugacka gvozdena sipka prevuce prirodnim magnetom! ona postaje namagnetisana. *opste! magnetizam se moze preneti na odredjene tipove materijala! koji se nazivaju +eromagnetski materijali. Sa ovakvim tipovima vestacki" magneta je lakse eksperimentisati nego sa prirodnim uzorcima. :estacki magneti se vec dugo koriste u magnetskom kompasu.

Predstavljanje magnetskog polja linijama sile

*ticaj sile u prostoru oko magneta se naziva magnetsko polje. Polje je tako jako lizu kraja jedne magnetske sipke da ono zadrzava gvozdene strugotine ili druge +eromagnetske materijale. Krajevi sipke gde je polje najjace nazivaju se polovi magneta. %ko se na "orizontalnu magnetsku sipku polozi list papira! a preko njega rasprsi gvozdena strugotina! ona ce se poredati preko papira. .slika/ *zrok ovog linijskog uredjenja je magnetsko polje koje se ispoljava delovanjem sile na sisusne parcice strugotine. &vo uredjenje gvozdene strugotine sugerise na koncept linija sile u prostoru oko magneta. #ic"ael 8aradaB .#ajkl 8aradej/ je prvi iskoristio linije sile da opise svojstva magnetskog polja. Polovi magneta se nazivaju severni pol i juzni pol. Severni pol je onaj koji pokazuje na sever kada je magnet slo odan da se okrece. Dakle! severni pol gleda na sever. Linijama sile se odredjuje pravac tako da one izlaze iz severnog pola! a vracaju se u

juzni pol magneta. Linije sile u ilo kojoj tacki pokazuju smer magnetskog polja u toj tacki. &tuda! linije sile jednostavno omogucavaju jednu slikovitu predstavu magnetskog polja koje magnet stvara. $amo gde su linije sile lize! magnetsko polje je jace i o rnuto gde su linije sile redje magnetsko polje je sla ije. &va predstava pokazuje da je magnetsko polje na polovima jace nego ilo gde drugo.

Toplotno razmatranje materijala

Nisu svi materijali +eromagneticiF time se "oce reci da se ne mogu svi materijali jako namagnetisati. &d "emijski" elemenata samo se gvozdje! nikl! ko alt i gadolinijum mogu jako namagnetisati. No zato se mogu jako namagnetisati mnoge legure kao i neki keramicki materijali. $ako je moguce napraviti vestacke magnete od mnogi" materijala. (pak! namagnetisanost svi" ti" materijala se gu i kada se dostigne dovoljno visoka temperatura. $emperatura na kojoj se ponistava namagnetisanost nekog materijala je karakteristicna za taj materijal i naziva se Kirijeva .,urie/ temperatura. (znad Kirijeve temperature taj materijal gu i magnetska svojstva. .slika/ Kirijeva temperatura za gvozdje iznosi 5@<o,! tako da ne postoje gvozdeni magneti na toj ili vecim temperaturama. $emperatura Zemlje se povecava kako se ide du lje prema sredistu. Na du ini od '@ km! vec se dostize ili cak nadmasava Kirijeva temperatura +eromagnetski" materijala. $emperature na vecim du inama premasuju Kirijeve temperature svi" moguci" +eromagnetski" materijala tako da nema namagnetisani" materijala na tim du inama. %li '@ km je samo jedan mali deo potpune du ine Zemlje! naime poluprecnik Zemlje iznosi A36@ km. &tuda je moguce imati prirodnu namagnetizaciju samo u relativno tankoj Zemljinoj kori .slika/. Povrsinski uzorci kao i uzorci jezgra .do ijeni iz usotina/ pokazuju da kada se Zemljina kora uzme kao celina! njen materijal nije as jako namagnetisan. Zato! izvor Zemljinog glavnog magnetskog polja ne moze biti namagnetisani materijal. * Zemljinoj kori ne postoji ni pri lizno dovoljno prirodno namagnetisane rude koja i o jasnila ukupno Zemljino magnetsko polje! zato se mora traziti neki drugi izvor glavnog magnetskog polja ZemljeF ono ne moze poticati od magnetski" materijala.

!emljin magnet je jedan elektromagnet

9odine 4;'<.! 0ans ,"ristian &ersted .0ans Kristian 7rsted/ je dosao do vaznog otkrica! da elektricna struja utice na magnetski kompas tako sto se magnetska igla pomera ako se pri lizi provodniku kroz koji tece struja. Ne dugo potom je otkriveno da se magnet moze do iti od elektricne struje koja tece kroz kruzni provodnik. &vaj tip magneta je nazvan elektromagnet .slika/. Sto je veca struja i sto je veca povrsina tog kruga! do ija se jaci elektromagnet. -acina tog elektromagneta je jednaka proizvodu struje .u %mperima/ i povrsine .izrazene u kvadratnim metrima/. Naucni naziv jacine magneta je magnetski moment! a izrazava se u jedinicama %mper puta kvadratni metar .%m'/. $ada se s"vatilo da Zemljin magnet predstavlja u stvari jedan ogromni elektromagnet! koji +ormiraju struje koje kruze unutar rastopljenog jezgra Zemlje .slika/.4 Kao sto je ranije navedeno! temperatura u Zemljinom jezgru je toliko velika da nijedan materijal ne moze da doprinese magnetizaciji tog magnetaF naime ovaj magnet potice jedino od elektricne struje. Sadasnja vrednost magnetskog momenta Zemlje iznosi oko ; = 4<''

%m'. &vo je jedan izuzetno jak magnet! daleko daleko jaci nego ijedan magnet napravljen ljudskom rukom. Zemljin magnet je jedan stalni elektromagnet! sto znaci da elektricna struja mora stalno da tece! inace ne i ilo magneta. S druge strane! ovo ne moze iti nepromenjiv +enomen jer elektricna struja gu i energiju .toplotni gu ici/! dok je njen izvor energije ogranicen. * jednom od sledeci" odeljaka ce iti pokazano da ovaj magnet u stvari sla i. *pravo ovo sla ljenje je ono sto daje kljuc za istorijat i sud inu Zemljinog magnetskog polja.

!emljino magnetsko polje stiti !emlju od zracenja

7lektromagnet u jezgru Zemlje je toliko jak da se njegovo magnetsko polje proteze do njene povrsine pa i mnogo dalje. &vo polje se moze uociti skretanjem koje ono izaziva kod magnetske igle kompasa! o rcuci je ka severu. &no sto mi ne vidimo! a sto je od daleko vece vaznosti! jeste magnetski stit koji ovo polje pruza Zemljinoj okolini. Najveci deo solarnog vetra i neki" kosmicki" zraka! a o oje su stetni o lici naelektrisanog zracenja! se skrece Zemljinim magnetskim poljem pre nego sto stignu do Zemlje. $eorija i odgovarajuca satelitska merenja ukazuju da Zemljino magnetsko polje vrsi pritisak na solarni vetar. &vaj pritisak stvara jedan "lucni talas" .ponekad nazvan udarni talas ili :an %llan1ov pojas/ na rastojanju od nekoliko Zemljini" poluprecnika od povrsine Zemlje .slika/.' Solarni vetar tako struji oko ovog lucnog talasa! mimoilazeci Zemlju i osiguravajuci nasoj zivotnoj sredini stit od ovog opasnog zracenja. Kosmicke zrake sacinjavaju pozitivno naelektrisane cestice koje dolaze iz svi" smerova. Zemljino magnetsko polje deluje svojom silom na ove pokretne cestice. &va sila uvek ima pravac koji je pod pravim uglom i na pravac nji"ovog kretanja i na pravac linija magnetskog polja. Stoga! izuzimajuci slucaj kada kretanje cestica i magnetsko polje imaju potpuno isti pravac! javlja se sila koja tezi da skrene taj zrak. Slika pokazuje kako Zemljino magnetsko polje iskrivljuje putanju kosmicki" zraka cineci da mnogi promasuju Zemlju. -edna kolicina kosmicki" zraka dolazi tako rzo i pod takvim uglovima da prisutno magnetsko polje nije dovoljno jako da i" skrene tako da mimoidju Zemlju. * polarnim o lastima! zraci koji dolaze duz ovi" linija sile se ne podvrgavaju skretanju. $ime se zeli reci da magnetski stit ne omogucava totalnu zastitu. No ipak postoji itna zastita od solarnog vetra i kosmickog zracenja. Sa opadanjem magnetskog polja! ova zastita zivotne okoline se smanjuje. Zivopisni prizori aurore u arktickim i antarktickim o lastima poticu od ovi" zraka koji upadaju u atmos+eru. &vi zraci "ulaze" duz magnetski" linija sile koje su na polovima normalne na povrsinu Zemlje. Na nji" ne deluje nikakva skretna sila i zato daleko vise zraka upada u Zemljinu atmos+eru u polarnim o lastima.

Poreklo struje !emljinog elektromagneta

#nogo toga se zna o Zemljinom magnetskom polju i njegovom e+ektu zastite od radijacije. #edjutim! znanje o poreklu struja koje konstituisu Zemljin magnet je zamracivano preteranim entuzijazmom zagovornika dinamo teorije. Dinamo teorija

tvrdi da postoji jedan dinamo .generator elektricne struje/ u Zemljinom jezgru. * svakom slucaju za dinamo teoriju je pokazano da je neadekvatna i neodrziva.3 Smatra se da je ovaj generator vezan za "ipoteticka kretanja u Zemljinom jezgru. #edjutim! stroge matemaricke analize! kao sto je ona koju je dao $. 9. ,oCling .Kauling/! pokazuju da se nikakvo verodostojno kretanje +luida u Zemljinom jezgru ne moze proizvesti dinamo! cak i kad i ta "ipoteticka kretanja postojala.6 Postoji! medjutim! jedno veoma do ro o jasnjenje izvora Zemljinog magnetskog polja. ,uveni naucnik! Sir 0orace Lam ! je 4;;3.god. dao naucnu podlogu za ovo o jasnjenje.@!A &vo o jasnjenje se sastoji u tome da postoje slo odne struje! ostatak jednog pocetka u proslosti! koje kruze unutar Zemlje proizvodeci magnetsko polje. .slika/ #edjutim! iznenadjujuca cinjenica na koju je ukazao Lam jeste da ove slo odne struje mogu postojati! ez potre e za nekim dinamom koji i i" pokretao. 1o su slobodno opadajuce struje, pa je prema tome i magnetsko polje slobodno opadajuce. Lam ova teorija za"teva! da o last u kojoj ova struja tece ima neku razumno veliku elektricnu provodnost! vecu od one uocene u Zemljinoj kori. Sadasnje znanje! azirano na seizmickim analizama! otkriva da se unutar Zemlje nalazi jezgro u tecnom stanju.5 Smatra se da sadrzi istopljeno gvozdje! jer je proracunata gustina tog dela pri izno jednaka gustini gvozdja! dok je temperatura jezgra jako velika. &vakvo metalno jezgro omogucava provodljivost koja udovoljava Lam ovim uslovima za slo odno opadajuce struje koje traju jedno duze vreme. $ako! Lam ovo o jasnjenje Zemljinog magnetskog polja eliminise potre u za ilo kakvim dinamom. &va struja jos uvek postoji! ali ne moze trajati eskonacno z og otpora u jezgru.

&oceno opadanje !emljinog magnetskog polja

Potvrda Lam ove teorije se azira na uocenom sla ljenju Zemljinog magnetskog polja.; Zagovornici teorije dinama ne zele da priznaju da ovo magnetsko polje opada! dok Lam ova teorija za"teva ovaj pad i povezuje rzinu ovog opadanja sa provodnoscu i dimenzijama Zemljinog jezgra. Lam nije mogao da precizno predvidi rzinu opadanja Zemljinog magnetskog polja jer on nije nista znao o rastopljenom jezgru niti mu je priustena satis+akcija da vidi da rezultati posmatranja potvrdjuju njegovu teoriju. Pa ipak! njegov strogi teorijski rad je dao jedino +izicki opravdano o jasnjenje izvora Zemljinog magnetskog polja. &vo se uzdize kao drugi spomenik za ovog naucnika koji je dao najveci doprinos koji je ikad ucinjen u "idrodinamici. &pservaciona potvrda .tj. potvrda do ijena na osnovu posmatranja i merenja/ Lam ove teorije se azira na jednom dugom nizu merenja koja je zapoceo Karl 9auss .Karl 9aus/. 9aus je pronasao magnetometar da i izmerio apsolutnu vrednost magnetskog polja na raznim tackama Zemljine kugle. Zatim je razvio i matematicki aparat da i reducirao ova glo alna merenja polja na samo jedan roj! roj koji je predstavljao ukupnu jacinu magnetskog polja Zemlje .tj. magnetski moment/. &vu vrednost ukupne jacine Zemljinog magneta on je prvi put odredio 4;3@. god. &d tada su napravljene mnoge opservacije i redukcije. Danas postoji mnostvo podataka koji pokazuju da se ukupna jacina Zemljinog magneta smanjuje jednom

relativno velikom rzinom. .slika/ &vo je u stvari jedna tako velika rzina sla ljenja da je cuveni naucnik SidneB ,"apman napisao: "Kad se razmotre velike razmere ovog enomena to mora da govori o uocljivo velikoj i brzoj sekularnoj promeni, s kojom se ne moze meriti nijedno drugo globalno geo izicko svojstvo."? Dakle! Lam ovu teoriju sla ljenja Zemljinog magnetskog polja potvrdjuje vise od 43< godina savremeni" opservacija. &vaj period savremene provere je mnogo duzi od oni" koji se mogu utvrditi za vecinu procesa raspadaF kao sto je! na primer! raspad radioaktivni" elemenata. Dakle! nase saznanje o izvoru i ponasanju Zemljinog magnetskog polja se azira na nepogresivoj +izici i o imnoj opservacionoj potvrdi.

Poluzivot !emljinog magneta

Lam ovo resenje izvora Zemljinog magnetskog polja pokazuje da jacina ovog magneta .magnetskog momenta 1 #/ opada eksponencijalno. .slika/ &vaj tip raspada se mnogo lakse razume preko pojma njegovog poluzivota! tj. vremena potre nog da se njegova vrednost smanji na 4E'. #oluzivot 8emljinog magnetskog momenta iznosi >E'' godina. &va vrednost je do ijena na racunaru statistickom analizom svi" dostupni" savremeni" podataka! podataka koji pokrivaju 43< godina opservacija sirom sveta. &vi" 46<< godina su iznenadjujuce kratko vreme poluzivota sa istorijske tacke gledista. $o znaci da svaki" 46<< godina Zemljin magnet gu i polovinu one jacine koju je imao na pocetku tog perioda. $a ela pokazuje preostali deo pocetnog magnetskog momenta nakon sukcesivni" intervala poluzivota. *ocimo da se nakon svakog perioda preostali deo smanji za pola. &vi" pet intervala poluzivota predstavljaju @ puta po 46<< godina! ili ukupno proteklo vreme od 5<<< godina. Dakle! za 5<<< godina Zemljino magnetsko polje je opalo na 4E3' od svoje pocetne vrenosti.

!emljin magnetski casovnik

S o zirom da Zemljin magnetski moment opada poznatom rzinom! on se moze iskoristiti kao jedan casovnik za odredjivanje geoloski" vremenski" perioda. Slicno dedinom satu! i Zemljin magnetski sat zavisi od uskladistene energije i ima tendenciju da prestane sa radom. Za razliku od dedinog casovnika koji se mora navijati svaki" osam dana! Zemljin magnetski casovnik je startovao sa tako ogromnom energijom da on jos uvek radi usled svog pocetnog "navijanja". "&pruga" ovog ogromnog sata je energija koja se sadrzi u magnetskom polju Zemlje. .slika/ 2ad sata se azira na pouzdanoj rzini raspada! naime opadanju sa +aktorom 4E' svaki" 46<< godina. Kad i se u nekoj uducnosti! pre zaustavljanja Zemljinog magnetskog sata! izgu ili svi ostali casovnici! teoretski i ilo moguce odrediti kalendarsku godinu preko ovog magnetskog sata. $o i se moglo uraditi tako sto i se precizno odredio Zemljin magnetski moment! a potom odredio odgovarajuci datum preko jedne krive kao sto je ona prikazana na .slici/.

Na slican nacin teoretski je moguce odrediti datum dogadjaja u proslosti preko ovog geoloskog sata kad i se pronasao neki nacin za odredjivanje tacne vrednosti magnetskog polja Zemlje u vreme z ivanja tog dogadjaja. $o je! medjutim! veoma tezak za"tev. ,ak i danas se magnetski moment Zemlje ne moze precizno odrediti na osnovu jednog lokalnog merenja magnetskog polja! posto varijacije izmedju lokalni" vrednosti magnetskog polja mogu iti dosta velike. &ve varijacije mogu poticati od tzv. telurski" struja .o liznjim strujama u zemlji/! lokalni" tela! diurnalni" varijacija .dnevni" varijacija vanzemaljskog porekla/! kao i drugi" razloga. Da i se ukupni e+ekat tacno redukovao u jednu vrednost! tj. magnetski moment! potre na je statisticka analiza koja o u"vata daleko vise in+ormacija nego sto se moze do iti na jednoj lokaciji. Dakle! slicno drugim metodama datiranja i magnetski sat ima svoji" poteskoca. No i pored toga! njeno ogranicenje usled "opruge" predstavlja restrikciju na starost Zemljinog magnetskog polja.

Samoindukcija usporava opadanje magnetskog polja

#ajkl 8aradej je otkrio poznati princip da se u provodnoj petlji indukuje .stvara/ elektricna struja svaki put kada se tamo desava promena magnetskog +luksa .linija sile/ koji prolazi kroz tu petlju. Slika ilustruje ovaj zakon indukcije. Kada se iz jednog navoja zice izvuce permanentni magnet! u toj zici se indukuje elektricna struja. &va indukovana struja proizvodi jedno indukovano magnetsko polje koje tezi da odrzi magnetsko polje koje se smanjuje! usporavajuci tako opadanje magnetskog polja. Kad se u slucaju elektromagneta iskljuci strujni izvor! na slican nacin opadajuce polje jednog elektromagneta indukuje struju odrzavanja. &vaj proces se naziva samoindukcija i sprecava da se elektromagnet ugasi trenutno. *vek je potre no izvesno vreme za njegovo gasenje. Kada Zemljino magnetsko polje opada! ono u Zemljinom jezgru proizvodi elektricnu struju koja tezi da odrzi to magnetsko polje. Da ne postoji ova samoindukcija! Zemljino magnetsko polje i vec odavna ilo ugaseno. Posto u Zemljinom jezgru ne postoji nikakav dinamo koji i odrzavao tok te struje! javlja se tendencija da se ta struja zaustavi. %li sada stupa na scenu princip samoindukcije! usporavajuci gu itak magnetskog polja. *koliko su poznati njegova induktivnost L i otpornost 2! moguce je odrediti vreme opadanja elektromagneta. Kolicnik LE2 odredjuje sporost kojom taj magnet opada. :remenska konstanta $! to jest vreme potre no da elektromagnet opadne na oko 35J od svoje pocetne vrednosti! se jednostavno racuna iz jednacine: $ I LE2 gde je $ u sekundama! L u 0enrima! a 2 u &mima.4< #oze se pokazati da Zemljino jezgro ima samoinduktivnost malo vecu od jednog 0enrija! a da je njegova otpornost +antasticno mala .jer jezgro sadrzi ogromne kolicine provodnog materijala/. ( kao sto i se moglo ocekivati! vreme opadanja Zemljinog magnetskog polja je prilicno dugo. :remenska konstanta je do ijena na osnovu opservacioni" podataka .istovremeno sa proracunom vremena poluzivota/ i pronadjeno je! kada se sekunde pretvore u godine! da iznosi 4?5< godina. &vo je jedna interesantna vrednost. $o znaci da je 4?5<1i" godina vrednost Zemljinog

magnetskog polja iznosila samo 35J od one koja je ila u vreme 0ristovog rodjenja. .slika/

Kljuc za svojstva !emljinog jezgra

Lam ov rad je io sveo u"vatniji nego sto to implicira pret"odni odeljak. &n se nije avio strujom u jednom jedinom namotu zice. Lam je morao da razmotri struju koja je ila neravnomerno rasporedjena kroz s+erni provodnik. &vo je mnogo kompleksniji pro lem od onog sa jednim zicanim namotajem. &n je uspeo da resi pro lem koristenjem cetri #aksvelove jednacine elektromagnetskog polja. &vo je cuvena grupa jednacina koje je otkrio -ames ,lerk #a=Cell! i koje su mu omogucile da uni+icira celokupni temelj elektriciteta! magnetizma i optike .prakticno svu tadasnju +iziku/! sto je najvece pojedinacno dostignuce u istoriji +izike. Sa takvim strogim matematickim pristupom! Lam je resio mnoge aspekte ovog pro lema koji su povezani sa Zemljinim magnetskim poljem i strujom koju ono stvara. &n je ponudio opste jednacine! ali nikad nije dosao do nji"ovi" resenja jer nije imao potre ne opservacione podatke. S o zirom da je danas dostupno mnostvo podataka! o Zemljinom jezgru se moze dosta saznati na osnovu ti" resenja. Niko tacno ne zna kako i se ponasalo gvozdje i drugi materijali kad i se podvrgli temperaturi i pritisku koji postoje u jezgru Zemlje. #edjutim! izracunata vrednost provodnosti Zemljinog jezgra je najverovatnija vrednost za gvozdje pod ovim uslovima. .slika/ Provodnst gvozdja na 6<<o, iznosi '!3 = 4<@ m"oEm. &cekivalo i se da provodnost gvozdja opadne sa temperaturom i da vrednost od 6!<6 = 4<6 m"oEm udovoljava tom za"tevu. Zato nije nerazumno smatrati da je gvozdje jedan od glavni" moguci" elemenata jezgra. (nteresantno je zapaziti da provodnost morske vode iznosi @ m"oEm! sto je samo jadan deseto"iljaditi deo provodnosti Zemljinog jezgra. #orska voda ne i mogla trpiti elektricnu struju koju proizvodi Zemljino magnetsko poljeF ona ima isuvise veliku otpornost. #agnetsko polje i davno nestalo kad i se jezgro sastojalo od morske vode.

Sadasnja vrednost struje u !emljinom jezgru

Dr. $"omas )arnes je takodje uzeo #aksvelove jednacine i izveo resenja slicna Lam ovim! ali u savremenim jedinicama! terminologiji i matematickom aparatu. &va nova izved a daje jedno resenje za ukupnu struju Zemljinog jezgra u +unkciji jacine odgovarajuceg magnetskog polja na polovima. Stavljajuci danasnju vrednost magnetskog polja na polovima! naime <.A' gausa! do ija se A.4A = 4<? % za sadasnju vrednost struje u Zemljinom jezgru. Dakle! struja od nesto vise od sest milijardi %mpera u jezgru Zemlje proizvodi svoje magnetsko polje danas. &va struja Zemljinog jezgra nije uni+ormno raspodeljena u jezgru. 2esenje za gustinu struje u zavisnosti od rastojanja od centra pokazuje da je stujna gustina najveca na dve trecine precnika jezgra! kao sto je prikazano na slici.

'lektricno zagrevanje !emljinog jezgra

Svaki put kada elektricna struja tece kroz provodnik! dolazi do njegovog zagrejavanja. &vo zagrejavanje predstavlja gu itak energije. -ednacina za gu itak snage na racun elektricnog zagrijavanja glasi: P I ('2 gde je ( jacina struje! a 2 otpornost. 2esenje za toplotne gu itke jezgra Zemlje se do ija integracijom jedne jednacine! slicne gornjem izrazu! preko celog jezgra. :rednost do ijena za sadasnju toplotnu snagu u Zemljinom jezgru iznosi: P I ;.43 = 4<; D $o je ;43 megavata snage! sto predstavlja dosta pozamasnu kolicinu toplote koja se +ormira u Zemljinom jezgru. (zrazeno u kalorijama ova proizvodnja toplote iznosi 4!?6 = 4<; calEs. &vi" ;43 #D gu itaka snage predstavlja sadasnju rzinu oticanja energije uskladistene u magnetskom polju Zemlje. $o je! svakako! razlog opadanja Zemljinog magnetskog polja. Njena "magnetska opruga" se odmotava.

Datum nestajanja !emljinog magnetskog polja

Znajuci da Zemljino magnetsko polje opada i da njegovo vreme poluzivota iznosi 46<< godina! neko se moze upitati: "Kada ce nestati 8emljino magnetsko polje(" Na ovo pitanje se ne moze as lako odgovoriti jer je ovo opadanje eksponencijalno. Kad i opadanje ilo linearno .pravolinijsko opadanja/! odgovor i se lako do io. -edna drzavna pu likacija iz 4?A@. god. pretpostavlja da je ovo opadanje linearno i +iksira taj trenutak na 3??4. god.! kao sto se vidi u sledecem citatu: "Od vremena Gausovih merenja 8emljin magnetnki moment opada, prilicno linearno, pribliznom brzinom od /G na >'' god. 3zevsi da se nastavi ovom brzinom, nasa analiza pokazuje da ce dipolni moment nestati %??>. god."44 $eoretski! jedno eksponencijalno sla ljenje! kao sto je ovo! nikad ne i dostiglo nulu jer ono uvek ima jacinu koja je upola manja od one 46<< godina ranije. #edjutim! prakticno za jedan eksponencijalni raspad se smatra da dostize tacku ponistavanja kada dostigne "nivo suma". #agnetske oluje! koje prate eksplozije na Suncu za oko 3< sati! mogu iznenada promeniti magnetsko polje za oko 4J.4' &tuda! mozemo na svoju ruku uzeti da nivo suma .tj. tacka nestanka/ iznosi 4E4<<1ti deo danasnje vrednosti Zemljinog polja. Sada se rzina eksponencijalnog opadanja sa poluzivotom od 46<< godina moze iskoristiti da se pokaze kako i magnetsko polje Zemlje nestalo oko 44.<<<. god.! odnosno za oko ?.<<< godina od danas. #edjutim! njegova delotvornost kao magnetskog stita nestace mnogo pre tog datuma.

Slika pokazuje razliku izmedju jednog eksponencijalnog zakona raspada koji oznacava 44.<<<. godinu kao datum nestanka! i linearnog zakona raspada kod koga nestanak polja nastupa 3.??4. godine. Linearni raspad i se mogao iskljuciti! jer su svi prirodni raspadi eksponencijalni. Stavise! ako se ovi opservacioni podaci analiziraju metodom najmanjeg srednjeg kvadrata! za eksponencijalnu krivu se do ijaju manja odstupanja nego za linearnu krivu. &davde zakljucujemo da je ovo opadanje linearno i da je datum nestanka lizi 44.<<<. god. nego 3??4. god.

Posledice opadanja magnetskog polja

-edna od posledica opadanja Zemljinog magnetskog polja je porast kolicine zracenja koje dolazi do Zemlje. $ako sve vise solarni vetrovi i kosmicki zraci udaraju u nasu planetu. &vaj porast zracenja je! svakako! skodljiv i uzrokuje opasne mutacije. &sim toga! porast kosmickog zracenja koje dolazi do atmos+ere! povecava rzinu stvaranja ugljenika ,146. Kosmicki zraci stvaraju neutrone u atmos+eri! koji se pak sudaraju sa azotom stvarajuci ,146.43 Dakle! brzina stvaranja ugljenika 7->E je veca sada nego u proslosti. ,etoda datiranja 7->E se bazira na pretpostavci da je ova brzina stvaranja konstantna! ali sada mi znamo da ova rzina stvaranja nije konstantna. 7injenica da je brzina stvaranja u proslosti bila manja nego danas, zahteva izmenu ranije proracunatih 7->E datuma, prepravljajuci ih na neko mladje doba. .slika/ &va korekcija je progresivno veca za starije datume z og eksponencijalnog karaktera opadanja. $o znaci da najstariji datumi kod ,146 datiranja u stvari i nisu tako stari i da i tre alo iti ispravljeni na mladje datume.

Pocetna vrednost !emljinog magnetskog polja

Kada i ila poznata pocetna vrednost Zemljinog magnetskog polja! mogao i se ustanoviti datum njegovog nastanka. $o i se uradilo ekstrapolacijom unazad na krivoj eksponencijalnog opadanja. %li mi ne znamo koliko je ta pocetna vrednost iznosila. * ta eli su prikazne vrednosti magnetskog polja izracunate unazad u vremenu. &ve "ipoteticke vrednosti i postojale za svaki navedeni datum kad i danasnja rzina raspada .tj. vreme poluzivota 46<< god./ ostala nepromenjiva tokom tog perioda. * ta eli su takodje navedene! radi poredjenja! velicine magnetski" polja iz astronomiji. &ve vrednosti astronomski" magnetski" polja su uzete iz jedne pu likacije46 i najverovatnije da se radi o tacnim vrednostima. #agnetsko polje jedne magnetske zvezde .sa svojim termonuklearnim poreklom/ iznosi oko 4<< gausa. Sigurno se ne moze ocekivati da jedna planeta ima magnetsko polje veliko kao magnetska zvezda. Zato nije verovatno da je Zemljino magnetsko polje ikad ilo tako veliko. $ako se moguca gornja granica za pocetnu vrednost Zemljinog magnetskog polja stavlja na manje od 4<< gausa.

Poreklo !emljinog magnetskog polja

Primenjujuci razumnu pretpostavku da ova planeta nikad nije imala magnetsko polje kao jedna magnetska zvezda! iz ta ele se moze uociti da postanak Zemljinog magnetskog polja mora iti mladje od ;.<<< godina. Drugim recima! postanak Zemljinog magnetskog polja desio se pre 4<.<<< god. Koliko tacno pre ovog datuma ne moze se odrediti na osnovu danasnjeg naucnog znanja. %ko se pretpostavi da je pocetna vrednost Zemljinog magnetskog polja ila za red velicine manja od one koju ima magnetska zvezda! postanak i se mogao desiti pre oko A ili 5 "iljada godina. Svakako! ova ilustrativna vrednost je uzeta zato sto je konzistentna sa pri liznim datumom stvaranja koji se moze izracunati iz i lijske "ronologije. &na dokazuje naucnu potvrdu starosti Zemljinog magnetskog polja koja je u granicama starosti Zemlje koju odredjuje )i lija. -edina alternativa za "mlado" Zemljinog magnetskog polja jeste negiranje opadanja Zemljinog magnetskog polja! sto nije as mudro stanoviste za jednog naucnika s o zirom na strogu +iziku na kojoj se azira teorija Sir 0orace Lam a i da je ne podrzavaju tokom 4A< godina sirom sveta prikupljeni podataci.

Slabosti tradicionalne hipoteze preokreta

Savremeni podaci koji o u"vataju sve sirom sveta o avljene opservacije intenziteta Zemljinog magnetskog polja! reducirani naprednim matematickim te"nikama i za elezeni u zvanicnim drzavnim pu likacijama! omogucavaju jedan o iman dokaz raspada Zemljinog magnetskog polja i kao posledicu zakljucak da je Zemljino magnetsko polje mlado. #edjutim! ortodoksni tradicionalisti ignorisu ove podatke i postavljaju "ipotezu preokreta .reverzionu "ipotezu/ da i zadrzali svoju "geolosku" "ronologiju. * ovoj "ipotezi oni pretpostavljaju da se Zemljino magnetsko polje okretalo vise puta u veoma dalekoj proslosti iz njima nepoznati" razloga. &ni se ne koriste aktuelnim podacima o magnetskom polju na Zemlji! vec "citaju" lokalni remanentni .zaostali/ magnetizam u stenama! pokusavajuci da dokazu svoj stav na osnovu ove magnetizacije u stenama. #edjutim! reverziona "ipoteza ima poteskoce! jer podaci o magnetizmu u stenama ne daju uverljiv dokaz o okretanjima Zemljinog magnetskog polja. -. %. -ako s! koji se slaze sa evolucionom "ronologijom i "ipotezom preokreta! priznaje velike sla osti u interpretaciji kompleksni" podataka iz stena. * svojoj in+ormativnoj knjizi! 1he ;arthCs 7ore and Geomagnetism .Zemljino jezgro i magnetizam/! -ako s daje rojne ilustracije nedoslednosti podataka iz stena.4@ Da i se ispravile ove nedoslednosti! za ar cetri +izicko1"emijska procesa se smatra da su u stanju da prouzrokuju samo1 o rtanja magnetizacije u stenama! procese koji su nepovezani sa magnetskim poljem Zemlje. &vi procesi su potre ni tradicionalistima da i ucinili da se nesaglasni podaci sloze sa "ipotezom preokreta. -ako s upozorava: "1akvi rezultati pokazuju da treba biti oprezan kod interpretacije svih reverzija kao posledice obrtanja polja i da problem odlucivanja koje od reverznih stena ukazuju na obrtanje polja moze biti u nekim slucajevima veoma tezak. .a bi se pokazalo da je jedan uzorak reverzne stene namagnetisan obrtanjem 8emljinog polja, neophodno je pokazati da on nije mogao biti preokrenut nekim izicko-hemijskim procesom. 1o je jedan doslovno nemoguc zadatak..."4A

&davde se vidi da sama te"nicka literatura osvetljava cinjenicu da je "ipoteza preokreta opterecena poteskocama. $o je jedna sla a "ipoteza ez ikakvi" cinjenica koje i je podrzavale i ez istorijski" podataka na osnovu koji" i se mogao izracunati Zemljin magnetski moment .tj. ukupna jacina ovog magneta/. Svi podaci i proracuni Zemljinog magnetskog momenta podrzavaju teoriju opadanja koja navodi na jednu malu starost! kao sto je receno u pret"odnim odeljcima.

Poreklo !emlje
Poreklo Zemljinog magnetskog polja je ez sumnje vezano za poreklo Zemlje. Nema razloga da se veruje je ovo magnetsko polje "navijeno" u nekoj geoloskoj epo"i u proslosti nakon nastanka Zemlje. %ko se pretpostavi da se nastanak desio negde oko @.<<<. god. pne.! magnetski moment i iznosio najmanje '!A = 4<'6 %m.' Danas se smatra da jedna planeta ne moze imati magnet te jacine. $ako se ispostavlja da nista nije moglo inicirati jedan tako silan magnet unutar nase planete posle nastanka Zemlje. Dakle! dolazi se do zakljucka da je Zemljino magnetno polje stvoreno u pocetku! u vreme nastanka Zemlje! i da je od tada postepeno opadalo. & rada savremeni" podataka i povezivanje nastanka magnetskog polja sa nastankom Zemlje osigurava naucnu verodostojnost jedne starosti Zemlje koja je u skladu sa staroscu izracunatoj na osnovu )i lijske "ronologije.

*iteratura
4. -aco s! -. %. 4?A5. "$"e eart"Hs magnetic +ield"! #ining 9eop"Bsics! Societ9 o ;<ploration geoph9sicists! $ulsa! ':'65. '. 2ossi! )runo and StanislaC &l ert. 4?5<. 2ntroduction to the #h9sics o Space! #c9raC10ill )ook ,o. pp. 3A?135<. 3. -aco s! -. %.! op. cit. pp. 63<163'. 6. ,oCling! $. 9. 4?36. #ont"lB Not. 2oB. %stron. Soc.! ?6:3?. @. Lam ! 0orace. 4;;3. &n electrical motions in a sp"erical conductor! #hilosophical 1ransactions .London/! 456! pp. @4?1@6?. A. Lam ! 0orace. 4;;314;;6. &n t"e induction o+ electric currents in ,Blindrical and sp"erical conductors! #at"ematical SocietB .Proceedings/! London! 4@! pp. 43?146?. 5. -aco s! -. %.! op. cit. pp. A14@. ;. #cDonald! Keit" L. and 2o ert 0. 9unst. -ulB! 4?A5. "%n analBsis o+ t"e eart"Hs magnetic +ield +rom 4;3@ to 4?A@"! 7SS% $ec"nical 2ept. (72 6A1(7S 4. *.S. 9overnment Printing &++ice! Das"ington! D.,. p. 4@. ?. ,"apman! SidneB. 4?@4. 1he ;athCs ,agnetism. #et"uen and ,o.! Ltd.! LondonF -o" DileB and Sons! (nc.! NeC Kork! p. '3.

4<. )arnes! $. 9. 4?A@. =oundations o ;lectricit9 and ,agnetism. D.,. 0eat" and ,o.! )oston! pp. '4@1'4A. 44. #cDonald! 4?A5. op. cit. p. 4. 4'. 9rant! 8. S. and 9. 8. Dest! 2nterpretation 1heor9 in )pplied Geoph9sics! #c9raC 0ill. 4?A@. p. '<A. 43. Li B! Dillard 8. 4?@@. Radiocarbon .ating! Second ed. *niversitB o+ ,"icago Press! pp. 416. 46. Parker! 7. N. 4?54. "*niversal magnetic +ields"! )mer. Sci.! @?.@/:@5;. 4@. -aco s! -. %. 4?A3. 1he ;athCs 7ore and Geomagnetism! #ac#illan ,o.! NeC Kork! p. 4<A. 4A. ( id.

"elijum u atmos,eri
-edna od najpoznatiji" metoda za odredjivanje starosti Zemlje! esumnje je radioaktivno raspadanje urana '3; i torijuma '3'. :reme poluraspada urana '3; je! kao sto se moze videti! dovelo do najsire pri"vacene tvrdnje o starosti Zemlje od 6!@ milijardi godina. #edjutim! ko se oz iljno i temeljno poza avi ovim kompleksom tema! mora da dodje do zakljucka da cak i radioaktivno raspadanje urana i torijuma upucuje na mladu! cak veoma mladu Zemlju. Prilikom raspadanja urana '3; i torijuma '3' do olova se oslo adja po osam al+a1 cestica .svaka cestica ima po dva protona i dva neutrona 1 dakle! atomsko jezgro "elijuma/. Strucnjaci nam daju podatak da litos+era raspolaze sa preko ' = 4<46 tona urana i @ = 4<46 tona torijuma. 0enrB 8aul u knjizi *uclear Geolog9, John njile9, *.I.! iznosi da litos+era svake godine u atmos+eru oslo adja oko 3<<.<<< tona "elijuma. * ovom trenutku atmos+era sadrzi 3!@ = 4<? tona! ili 3!@ milijardi tona "elijuma. %ko pretpostavimo da je celokupni "elijum nastao usled radioaktivnog raspadanja! onda do ijamo starost Zemlje od nesto vise nego 4< "iljada godina. #edjutim! Zemlja je navodno stara 6!@ milijarde godina. Zato i tre alo da podjemo u potragu za 4!3@ triliona tona "elijuma .43!@ = 4<46/. Postoje samo dve mogucnosti. 0elijum je ili postojao u toj kolicini i izgu io se u svemiru! ili pak u toj kolicini nikada nije postojao! jer Zemlja i nije stara 6!@ milijarde godina. &vo potkrepljuje i 1he *e: 6arousse ;nc9clopedia o the ;arth! 4?5'! str.35:

")ko neko telo hoce da se oslobodi 8emljine teze, ono bi moralo da se krece brze od E' hiljada kilometara na cas. ,edjutim, atomi gasa u gornjim slojevima atmos ere imaju brzinu od samo oko % hiljade kilometara na cas. *a taj nacin 8emlja i njen vazdusni omotac ostaju ocuvani". Dr.LarrB :ardiman! se+ katedre za +iziku na (,2 .(nstitute +or ,reation 2esearc"/! ulozio je dosta truda proucavajuci ovaj veoma vazan "ronometar. &n nastavlja da upotpunjuje svoje i nase razumevanje ovoga. Njegov rad predstavlja jedan ""ermeticki" argument. .1he )ge o the ;arthCs )tmosphere! (,2! 4??</ (nstrumenti mere stopu ulaska "elijuma u atmos+eru. :erovali ili ne! merena stopa iznosi ' miliona atoma "elijuma po jednom kvadratnom centimetru u sekundi> &va +enomenalna stopa je uporedjena sa teoretskom stopom izlaska "elijuma u kosmos od maksimalni" oko <!<@ miliona atoma "elijuma po kvadratnom centimetru u sekundi. Dakle! ukoliko i se pri"vatila teoretska mogucnost da se neki atomi "elijuma mogu oslo oditi Zemljine privlacnosti .ako i nekako dosli u neko uz udjeno stanje/ dostizuci " rzinu izlaska" koja je mnogo puta veca od rzine zvuka! u tom slucaju i se sav "elijum u danasnjoj atmos+eri akumulirao za ne vise od ' miliona godina. .slika/ (majmo na umu da mi ne tvrdimo da je atmos+era stara ' miliona godina. &vim se samo pokazuje da kada i se pri"vatile sve moguce pretpostavke! nije moguce da atmos+era ude starija od ' miliona godina. #i tvrdimo da je mnogo mladja. Prisutna je jos jedna cinjenica! koja se odnosi na nedavna otkrica velikog iznosa "elijuma u Zemljinoj kori koji nije radiogenog porekla. .,raig! 0.! and Lupton! -. 7. "Primordial Neon! 0elium! and 0Bdrogen in &ceanic )asalts"! ;arth and #lanetar9 Science 6etters! :ol. 34! 4?5A! pp. 3A?13;@. %ko je neradiogeni "elijum .identican radiogenom "elijumu/ io dodat atmos+eri s vremena na vreme! onda se starost jos vise smanjuje. Na osnovu svega ovoga mozemo zakljuciti da je Zemljina atmos+era vrlo mlada! mnogo mladja nego sto to uci evolucija. #ozda se pitate: Kako evolucionisti odgovaraju na ovaj pro lem? ,injenica je da oni nemaju adekvatan odgovor. #nogi naucnici su tokom godina pokusavali da pretpostave me"anizme pomocu koji" i "elijum mogao mnogo lakse da napusti atmos+eru! nadvladavajuci Zemljinu silu gravitacije! ali nijedan nije io uspesan. Postoji jos nesto sto tre a ovde spomenuti. :idimo da je "elijum lak gas! inertan i pokretljiv! i da se krece navise u +luidima. $o ukljucuje gasove i tecnosti. Stene Zemljine kore sadrze i gasove i tecnosti u malim prostorima izmedju zrna i u pukotinama. &ni moraju iti popunjeni nekim +luidom! i ako je "elijum prisutan! on ce se kretati navise i eventualno doci do povrsine. % cinjenica je! da stene Zemljine kore sadrze dosta "elijuma. Koliko je potre no da atom "elijuma sa neke du ine prodje kroz stenu i dodje do povrsine? $o zavisi od stenske propustljivosti .mera lakoce kojom +luid moze migrirati kroz nju/ i pokretacke snage .u ovom slucaju! razlika u gustini izmedju "elijuma i ostali" +luida 1 o icno slane vode/. 2azliciti tipovi stena imaju razlicite propustljivosti! ali nijedna stena

nema otisak postojanja "elijuma. 0elijum se krece kroz stenu rze nego ilo koji drugi element! osim vodonika. (pak! on je jos uvek tu. 2adioaktivno raspadanje u stenama kontinuirano nadopunjuje "elijum! i njegovo prisustvo tu nije iznenadjenje. %li! ako je njegova produkcija ila kontinuirana tokom milijardi godina! a "elijum se rzo kretao prema povrsini! moralo i ga iti mnogo vise u atmos+eri. ,injenica da je u stenama prisutan u izo ilju! ali ne i u atmos+eri! je zagonetka za evolucioniste. $ako! odsustvo "elijuma u atmos+eri o ez edjuje malu starost za samu atmos+eru! dok prisustvo "elijuma u Zemljinoj kori .i radiogenog i ne1radiogenog/ ukazuje na malu starost Zemljine kore. So u okeanima 9lo alni "ronometar koji cemo ovde razmotriti! odnosi se na kolicinu natrijuma .Na/ 1 .poznatog kao komponenta soli! Na,l/ u okeanima. Svi znamo da su okeani slani i to navodi na razmisljanje da su oni ili sve slaniji i slaniji svake godine kako su reke donosile rastvorenu so sa kontinenata u okeane. 7volucionisti tradicionalno pretpostavljaju da je zivot evoluirao u slanoj vodi! pre neki" 3 do 6 milijarde godina. %ko su okeani tako stari! a morali su iti slani tako dugo! zasto danas nisu previse slani? -asno je! postoji odredjen roj moguci" nacina pomocu koji" u okeane moze dospeti natrijum. $akodje! postoji mnogo vise moguci" me"anizama pomocu koji" se natrijum moze ukloniti iz okeana. %nalizom sadasnji" i istorijski" moguci" vrednosti! i ulazni" i izlazni" procesa! omogucava se uvid u istoriju okeana. Steve %ustin i 2ussel 0ump"reBs sa +ormulisali ovaj argument. .%ustin! Steven %.! and 0ump"reBs! 2ussell D.! "$"e SeaHs #issing Salt: % Dilemma +or 7volutionists"! Proceedings o+ t"e Second (nternational ,on+erence on ,reationism! :ol. '! 4??4! pp. 45133./ &ni su pokusali da odrede stope dodavanja i uklanjanja soli za svaki me"anizam! i sadasnji i onaj tokom proslosti. Stavise! da i do ili apsolutno maksimalnu starost! oni su uzeli minimalnu stopu ulaska koja i mogla iti opravdana! i danas i u proslosti! i maksimalnu stopu izlaska koja i mogla iti opravdana. Nji"ove analize o ez edjuju jak dokaz za malu starost okeana. $okom decenija istrazivaci su pokusavali da nadgledaju ulaz i izlaz natrijuma! i uocili su rojne me"anizme. .slika/ &vi procesi su do ro upoznati i pri"vaceni! i kratko su o jasnjeni u nastavku: *lazni procesi 4. 2eke: Silikati 1 "emijska erozija 0emijska erozija kontinentalni" minerala silikata .narocito +elspata i glina/ produkuje rastvoreni natrijum koji pronalazi svoj put u reke! i eventualno u okeane. '. 2eke: 0loridi 1 komponente rastvora

Neke kopnene naslage su sastavljene od minerala "lorida i sul+ata koji se lako rastvaraju i transportuju u reke. 3. 2eke: (sparljive komponente okeana (sparavanjem iz okeana isparljive komponente ivaju transportovane na kopno putem padavina! kao kisa ili sneg. &ne mogu iti prikupljene od strane reka i transportovane natrag u okeane. -asno! ovo ce kasnije takodje iti razmatrano kao izlazni proces. 6. Sedimenti okeanskog dna Neki sedimenti okeanskog dna sadrze natrijum koji se otpusta u okeane. @. Zdro ljeni sedimenti glezerskog leda 8ine cestice stenske prasine proizvedene kretanjem glecera dodaju se direktno u okeane. &ne sadrze znacajne kolicine natrijuma. A. %tmos+erska i vulkanska prasina Prasina sakopna se delovanjem vetra moze preneti u okeane. 5. 7rozija o ale $alasi udarajuci u o ale okeana eroduju znatne kolicine kopna. ;. 9lecerski led $opljenje glecerskog leda i snega direktno u okeanima! dodaje male kolicine natrijuma u okeane. ?. :ulkanska para :ulkanska para sadrzi odredjenu kolicinu natrijuma! od koje vecina dospe u okeane. 4<. (zvori podzemne vode Slatka podzemna voda sa kontinenata tece ka okeanima. (na sadrzi rastvorene cvrste supstance! ukljucujuci znacajne kolicine natrijuma. 44. 0idrotermalni izvori morskog dna :reli izvori locirani na okeanskom dnu sadrze veliku koncentraciju rastvoreni" cvrsti" supstanci! ukljucujuci natrijum. (zlazni procesi 4. (sparljive komponente okeana Kao sto je izneseno ranije! isparljive komponente okeana sadrze natrijum. Neke isparavaju i vetrovi odnose natrijum na kopno. '. -onska razmena 9line nastale u rekama razmenjuju jone kalcijuma sa natrijumom! uklanjajuci tako natrijum iz okeanski" voda. 3. Popunujavanje stenski" pora vodom Natalozeni sedimenti na morskom dnu su popunjeni morskom vodom. $a voda sadrzi so i tako ga uklanja iz okeana.

6. Naslage "alita :ecina naslaga "alita .cvrste soli/ nastali" isparavanjem! su rezultat isparavanja recne vode! a ne morske vode. -asno! okeani i tre ali imati '< puta vecu koncentraciju soli na osnovu talozenja koje se odvija. $o se desava retko u odvojenim vodenim asenima! ali se takve naslage lako ponovo rastvaraju. &vaj izlazni proces je trivijalan. Zapremine soli uklonjene usled isparavanja vode u odvojenim lagunama! a koje nisu ponovo rastvorene! nisu znacajne. @. (zmena azalta sa morskog dna 7rozija cvrstog azalta pod vodom proizvodi izvesne kolicine gline koje apsor uju natrijum. A. Nalsage al ita 2anije je ilopretpostavljano da vreli azalti razmenjuju kalcijum za natrijum! i time uklanjaju natrijum iz okeana. #edjutim! najnovije studije pokazuju da tu ne dolazi do uklanjanja natrijuma. 5. Naslage zeolita (zmena vulkanskog pepela proizvodi male iznose zeolita koji apsor uje natrijum. Da i se odredila odgovarajuca minimalna ulazna stopa i maksimalna izlazna stopa za svaki moguci me"anizam! mora se pri"vatiti koncept Zemljine istorije zasnovan na cinjenicama. Na primer! za vreme ledenog do a! i erozioni i glacijalni procesi su ili mnogo drugaciji po intenzitetu od oni" danas. $akodje! na osnovu analize +osilnog zapisa! jasno je da je tokom veceg dela Zemljine istorije klima ila generalno toplija i podupirala ujnu vegetaciju. $o je uticalo na klimatske uslove! eroziju! itd. %ustin i 0ump"reBs su izdvojili ekstreme u realnim uslovima za svaki od slucaja! da i odredili minimalni ulaz i maksimalni izlaz. Nji"ovi zakljucci i modeli koje su koristili! izneseni su u prilozenoj ta eli. -ednostavnim koriscenjem savremeni" merenja! sadasnji sadrzaj soli u okeanima akumulirao i se za samo 3' miliona godina. Drugim recima! pri sadasnjim stopama ulaza i izlaza! neuravnotezenost je tako velika da i se sva so u okeanima akumulirala za 3' miliona godina. *zimanjem ekstremni" minimalni" i maksimalni" vrednosti! maksimalna starost koja rezultira jeste samo A' miliona godina. &keani jednostavno ne mogu iti stariji od ovoga. % u nauci se ne zna za proces koji i uklonio visak soli. Ponovimo! mi ne tvrdimo da su okeani A' miliona godina stari! ali nije moguce da udu stariji od toga. Kao i kod svi" pokusaja datiranja! i ovde su ukljucene pretpostavke. &vaj roj pretpostavlja da nije ilo veceg! neo jasnjivog dodavanja ili oduzimanja soli. %li! naravno! za vreme Potopa erozija je delovala u mnogo vecem stepenu. Nema sumnje! vecina sadasnje okeanske soli je tada ila dodata! sto drasticno smanjuje maksimalnu starost. &vaj koncept takodje pretpostavlja da je u pocetku okean sadrzao slatku vodu! ali to ne izgleda verovatno. )ilo koji iznos soli koji je io prisutan prilikom stvaranja smanjio i maksimalnu starost jos vise. 2azumne pretpostavke i ucinile da se starost jos smanji! ali ponovimo! ne i dale preciznu starost. Koristene vrednosti su ekstremno darezljive za koncept stare Zemlje! ali su uzete da i se do ila maksimalna starost. $o su uni+ormisticke pretpostavke koje su

darezljivo primenjene. %li! cak i maksimalno koriscenje uni+ormnosti! daje rezultate koji su u suprotnosti sa konceptom stare Zemlje! kako se danas iznosi. * najmanju ruku! mi mozemo sigurno reci da okeani danas nisu dovoljno slani da i ili vise od 3 milijarde godina stari! vreme o kome govori evolucioni koncept. &vakva vrsta proracuna se moze do iti za mnostvo procesa. &keanska voda sadrzi vise rastvoreni" elemenata i sastojaka! i vecina od nji" daje maksimum starosti za okeane koja je isuvise mala da i ila u skladu sa idejama o staroj Zemlji. .:idi D"at is ,reation Science? B 0. #orris and 9arrB Parker! pp. ';;1'?3! za spisak geo"ronometara i nji"ove implikacije./ #eteorska prasina Svake godine na Zemlju padne u proseku oko 46 miliona tona meteorske prasine. $o je prasina koja ima sadrzaj nikla od '!<; do '!;<J. .0ans Peterson! ,osmic Sp"erules and #eteoritic Dust! Scienti+ic %merican! sv.'<'! str.43'/ Do sada nije ilo "ra rosti da se veruje rezultatima satelitski" merenja 1 podacima jedne istrazivacke rakete sa uredjajem za registrovanje meteorita. Prema tim podacima! u ekstremnom slucaju! morali ismo da racunamo sa 3A!@ miliona tona kise meteorske prasine godisnje. .8.L.)osc"ke! 7rde von anderen Sternen! 7,&N 1 :erlag! Dusseldor+ 4?A?! str.'3?/ &stanimo kod Petersonovog podatka o 46 miliona tona godisnje. *koliko i nasa Zemlja zaista ila stara 6!@ milijardi godina! znacilo i da i u tom vremenskom razdo lju na nasu planetu palo A3 triliona tona .A3 = 4<4@/ meteorske prasine sa sadrzjem nikla od '!@J. $o i dalje znacilo da i svaki kvadratni metar zemljine povrsine .@!4 = 4<; km'/ morao iti prekriven slojem od oko 4'< tona prasine. Pri datoj gustini od '!' gEcm3! to i dalo sloj de eo oko @@ metara. Nema medjutim! nikakvi" nagovestaja o jednoj ovakvoj naslagi prasine. No! ne samo na nasoj plneti! vec i na #esecu! na kojem nema ni vode ni atmos+ere! meteorske prasine ima u samo veoma skromnim kolicinama. Prilikom prvog sletanja na #esec! stra"ovalo se svojevremeno da i mesecevo vozilo moglo da potone u mesecevoj prasini. $ako je Nil %mstrong! prvi koji je stupio na mesecevo tlo! s vidnim olaksanjem na stepenicama svemirskog roda! jos pre nego sto su mu noge dotakle mesecevo tlo! izjavio: "&tisci stajni" trapova utisnute su samo tri do pet centimetara u #esecevo tlo. $lo je! po svoj prilici! sastava veoma +ine granulacije! a gledano iz liza! ono izgleda gotovo kao puder..." Nesto kasnije je rekao: "$lo se! u tankim slojevima! kao prasina od drvenog cumura! lepi za unutrasnje strane moji" cizmama. Koraci mi ulaze u tlo samo oko cetvrtinu centimetra. No! vidim svoje tragove u +inim cesticama peska." .%dal ert

)arnjol+! )rennsc"luss 1 2endezvous mit dem #ond! :erlag *llstein! 8rank+urt 4?A?! str.'33/ #ozda ismo mogli da tvrdimo kako se A3 triliona tona .A3 = 4<4@/ meteoritske prasine izmesal& sa zemljinom korom. * tom slucaju i nikl iz meteoritske prasine morao negde da ude. '!@J od ove kolicine prasine dalo i masu nikla od 4A<< iliona tona. $o znaci da je celokupni sadrzaj nikla na Zemlji meteoritskog porekla. Na temelju postojece kolicine nikla u prirodi! znamo da to ne moze odgovarati istini. ,vrsta Zemljina kora sadrzi oko <!<4@J nikla. $aj metal je time! na ''. mestu ucestalosti "emijski" elemenata. #edjutim! pretpostavlja se da se u Zemljinom jezgru nalaze velike kolicine nikla. .N(,K7L 1 #eBers 7nzBklopadisc"es Le=ikon! tom 45/ 0enri #oris navodi sledeci argument: "2eke iz godine u godinu odnose 35@ milion tona nikla. Kada ismo! dakle! pretpostavili da su celokupni nikl u okeane donele reke! onda i se to ostvarilo u vremenu od 4< "iljada godina. &vo ne upucuje na Zemlju kao staru planetu." .Scienti+ic ,retionism! ,reation1Li+e Pu lis"ers! San Diego! ,ali+ornija/ 7rozija kontinenata )elezeci stope kojom su povrsine kontinenata erodovane i daleko odnesene rekama u okeane! moze se procenjivati duzina vremena koje je potre no za erodovanje slojeva kontinenata. -udson i 2itter .4?A6/ su procenili da je u Sjedinjenim Drzavama prosecan stepen erozije A!4 cmE4<<< god. Sa ovim stepenom erozije kontinenata! koji su prosecno A'3 m iznad nivoa mora! oni i erodovali do nivoa mora za tacno 4<!' miliona godina. Drugim recima! sa ovom stopom sadasnji kontinenti i erodovali preko 36< puta za 3!@ milijarde godina navodne starosti kontinenata. Zapazanje poznatog geologa PoCell1a da "planine ne mogu dugo ostati planine" izgleda kao vrlo korektna. Procena od 4< miliona godina data gore je ila do ro pri"vacena procena .Sc"uman 4?A3/! a zatim je iznosena u mnogim pu likacijama! ukljucujuci one Dott1a i )atten1a .4?54! str.43A/ i 9arrels1a i #ackenzie1a .4?54! str.446144@/. 2anije! Dole i Sta ler .4?<?/ su dali procenu koja je ila oko dva puta veca. -udson .4?A;/ koji je izvrsio korekciju z og covekovi" aktivnosti! smatra da je 36 miliona godina potre no za kompletnu eroziju kontinenata. Nijedna od ovi" procena ne olaksava mnogo neslaganje koje je narocito znacajno kada razmatramo planinske vence kao sto su Kaledonidi .,aledonides/ u zapadnoj 7vropi i %palaci .%ppalac"ians/ u Severnoj %merici! koje su navodno stare nekoliko milijardi godina. Zasto ovi planinski venci danas postoje ako su tako stari? Stope erozije su vece u visim planinama! a manje u regionima sa malim relje+om .%"nert 4?5<! )loom 4?54! 2u=ton i #cDougall 4?A5! i Sc"umm 4?A3/. 2u=ton i #cDougal .4?A5/ iznose da je stepen erozije ; cmE4<<< godina lizu nivoa mora i @' cmE4<<< godina na visini od ?5@ m na 0idrogra+skom :encu u Papui .0Bdrograp"ers 2ange in Papua/. Stope od ?' cmE4<<< godina za elezene su u 9uatemala1#e=ico )order #ountains .,or el 4?@?/! 4<< cmE4<<< godina na 0imalajima .#enard 4?A4/! a u #t.2ainier regionu je Das"ingrton #ills .4?5A/ za elezio stopu erozije od ;<< cmE4<<< godina. Narocito visoka stopa od 4?<< cmE4<<< godina je za elezena kod vulkana u Novoj 9vineji .&llier i )roCn 4?54/.

Sugerisano je da planine jos uvek postoje z og stalnog o navljanja koje nastaje izdizanjem. #edjutim! ovaj proces izdizanja se nije mogao odvijati ez delovanja erozioni" procesa! a ustanovljeno je da je geoloski stu izdignut ez da su slojevi u njemu erodovani. Sadasnje stope erozije imaju tendenciju naglog uklanjanja dokaza o starijim sedimentimaF ipak! ovi sedimenti su jos uvek veoma do ro prisutni! i u planinama i na drugim mestima. Drugi pokusaji da se pomiri prosecan danasnji stepen erozije sa geoloskim vremenom! ukljucujuci predloge o covekovoj aktivnosti! narocito poljoprivrednu aktivnost! povecali su stepen erozije! cineci sadasnju stopu veoma velikom. $akvo o jasnjenje se cini neadekvatnim za nekoliko stotina neslaganja. 9illuB i drugovi .4?A;! str.5?/ pretpostavljaju da je poljoprivreda povecavala prosecnu erozionu stopu za +aktor manji od '! dok -udson .4?A;/ sugerise '!@ puta. Drugi su smatrali da su suvlja klima u proslosti ili ravniji relje+! rezultovali manju stopu erozije. #i danas imamo neke unutrasnje asene! kao sto je centralana %ustralija! gde nema drenaze i uklanjanja sedimenata! ali to su izuzetci. )ujna vegetacija! za elezena kao znacajan deo u +osilnom zapisu! ukazuje ar na nesto vlaznije uslove u proslosti. Karakteristicno je da sadasnja stopa erozije u toplim! suvim niskim podrucjima sa gradijentom <!<<4 ili manjim! nije dovoljno mala. ,or el .4?@?/ pretpostavlja stopu od 4!' cmE4<<< godina za tople suve ravnice u mediteranskom regionu i Novom #eksiku. Najniza stopa! koja je pronadjena u analizi '< recni" asena .%"nert 4?5</! ila je 4!A cmE4<<< godina za azene u $eksasu i 7ngleskoj. &ve najnize stope ne resavaju nekoliko stotina neslaganja! i neki pretpostavljaju da ce drugaciji uslovi u proslosti! za glavna podrucja Zemlje u toku znacajni" delova Zemljine istorije! o ez editi resenja ovog pro lema. Drugaciji kontekst nam moze posluziti u prosirenju pitanja o stepenu erozije. %ko se pretpostavi da je '!@ km kontinenata erodovalo u proslosti i ako se pretpostavi da se erozija odvija stopom od 3 cmE4<<< godina .pola sadasnje opservirane stope se koriguje e+ektom moderne poljoprivredne aktivnosti/! tada i nam tre alo oko ;3 miliona godina za erodovanje '!@ km de ele kontinentalne kore. Drugim recima! sa sadasnjom stopom erozije! kontinenti de ljine '!@ km i erodovali 6' puta za pretpostavljenu starost od 3!@ milijardi godina za kontinente! ili kontinenti de ljine 4<A km ili i erodovani jedanput. &vo je jedno malo pitanje vezano za neke teskoce prilikom pomirenja sadasnje stope erozije sa standardnom geo"ronologijom. Literatura %n"ert! 8. 4?5<. 8unctional relations"ips etCeen denudation! relie+! and upli+t in large mid1latitude drainage asins. %merican -ournal o+ Science 'A;:'631'A3 )loom! %. L. 4?54. $"e Papuan peneplain pro lem: a mat"ematical e=ercise. 9eological SocietB o+ %merica % stracts Cit" Programs 3:@<51@<;. ,or el! -. 4?@?. :itesse de L erosion. Zeitsc"ri+t +ur 9eomorp"ologie 3:41';.

Damon! P. 7. and -. L. Kulp. 4?@;. 7=cess "elium and argon in erBl and ot"er minerals. $"e %merican #ineralogist 63:63316@?. Dole! 2. ). and 0. Sta ler. 4?<?. Denudation. *.S. 9eological SurveB Dater1SupplB Paper '36:5;1?3. Dott! 2. 0. and 2. L. )atten. 4?54. 7volution o+ t"e eart". #c9raC10ill! NeC Kork. 9arrels! 2. #. and 8. $. #ackenzie. 4?54. 7volution o+ sedimentarB rocks. D. D. Norton M ,o.! (nc.! NeC Kork. 9illulB! -.! %. ,. Daters! and %. &. Dood+ord. 4?A;. Principles o+ geologB. 3rd ed. D. 0. 8reeman M ,o.! San 8rancisco. -udson! S. 4?A;. 7rosion o+ t"e land 1 or C"at s "appening to our continent? %merican Scientist @A:3@A1356. -udson! S. and D. 8. 2itter. 4?A6. 2ates o+ regional denudation in t"e *nited States. -ournal o+ 9eop"Bsical 2esearc" A?:33?@136<4. #enard! 0. D. 4?A4. Some rates o+ regional erosion. -ournal o+ 9eologB A?:4@614A4. #ills! 0. 0. 4?5A. 7stimated erosion rates on #ount 2ainier! Das"ington. 9eologB 6:6<416<A. &llier! ,. D. and #. -. 8. )roCn. 4?54. 7rosion o+ a Boung volcano in NeC 9uinea. Zeitsc"ri+t +ur 9eomorp"ologie 4@:4'1';. 2u=ton! ). P. and (. #cDougall. 4?A5. Denudation rates in nort"east Papua +rom potassium argon dating o+ lavas. %merican -ournal o+ Science 'A@:@6@1@A4. Sc"umm! S. %. 4?A3. $"e disparitB etCeen present rates o+ denudation and orogenB. *. S. 9eological SurveB Pro+esional Paper 6@610.

Sedimenti u okeanima
2eke i lednici nose sedimente i rastvaraju "emikalije u okeanima! talasi okeana eroduju o ale kontinenata! a vetrovi nose +ini sediment u okeane. Svi ovi +aktori! zajedno sa podmorskim vulkanizmom! doprinose akumulaciji sedimenata u okeanima. *ocena stopa odnosenja sedimenata sa kontinenata u okeane! cini se veoma velikom da i se lako mogla pomiriti sa standardnom geo"ronologijom. :ecina sedimenata koja odlazi u okeane transportovana je rekama. Procenjene kolicine sedimenata koji se transportuju u okeane sveta .$a ela 4/ variraju od ;<<< 1 @;.<<< miliona metricki" tona godisnje .0olmes 4?A@! str.@44F 0oleman 4?A;F -ansen i Painter 4?56F i #illiman i #eade 4?;3/.

+abela ,
Neke procenje stope kojim sedimenti stizu u okeane . azirano na pu likacijama 0olmes1a 4?A@! str.@44F 0oleman1a 4?A;F -ansen1a i Painter1a 4?56F i #illiman1a i #eade1a 4?;3/. )utor !Godina" -- ,ilioni metrickih tona gorisnje 8ournier .4?A</ 11 @;.4<< 9illulB .4?@@/ 11 34.;<< 0oleman .4?A;/ 11 4;.3<< 0olmes .4?A@/ 11 ;.<<< -ansen i Painter .4?56/ 11 'A.5<< Kuenen .4?@</ 11 3'.@<< Lopatin .4?@'/ 11 4'.5<< #illiman i #eade .4?;3/ 11 4@.@<< Pec"inov .4?@?/ 11 '6.'<< Sc"umm .4?A3/ 11 '<.@<< #noge procene ne uzimaju u proracun sadrzaj korita koji je predstavljen sedimentima koji se kotrljaju ili guraju duz korita reka! a koji se ne mogu lako odrediti na mestu analize reke. Nekada se recni tovar proizvoljno procenjuje sa 4<J zato sto je jako tesko da se izmeri .)latt i kolege 4?;<! str.'3F Sc"uman 4?A3/. -ansen i Painter .4?56/ sugerisu da je iznos od 'A.5<< milona tona godisnje glo alnog erodovanja "verovatno potcenjen". 9illulB .4?@@/ procenjuje da se 43!A km3 cvrstog materijala odnosi svake godine u okeane sveta. $o predstavlja oko 34.<<< miliona tona godisnje. Sa ovom stopom aseni okeana .ukljucujuci nji"ove sadasnje sedimente/! koji imaju ukupnu zapreminu od 4@@< miliona km3! ili i popunjeni za samo 446 miliona godina. %ko uzmemo dosta umereniju procenu za recni transport sedimenata u okeane od '<.<<< miliona tona godisnje! ipak i za samo 45; miliona godina aseni okeana ili ispunjeni sedimentima. Drugim recima! sadasnja stopa recnog transporta sedimenata i ispunila okeane 4? puta za 3!@ milijarde godina. Naravno! okeani cija je voda prosecno du oka 3!; km! nisu potpuno ispunjeni sedimentimaF i na vecini du oki" a isalni" povrsina de ljina sedimenata prosecno iznosi samo nekoliko stotina metara. &ni su mogli nastati za oko @< miliona godina! na osnovu generalne procene da 63@ miliona km3 .2onov i Karos"evskB 4?A?/ sedimenata danas postoji u okeanima i na o alama kontinenata. Neki su tvrdili da su kontinenti nekada ili manji i da su proizvodili manje sedimenata. $akav argument ne moze da otkloni neslaganje! osim ako su kontinenti ili ekstremno mali! a postoji siroko! ali ne jednoglasno! slaganje da su oni ili lizu sadasnje velicine u zadnji" '!@ milijardi godina .Kroner 4?;@F $aBlor i #clennan 4?;@! str.'36/. Sa druge strane! tri scenarija koje nudi standardni geo"ronoloski koncept tre a da pomognu da se olaksaju neka od vremenski" neslaganja:

a/ sedimenti su potonuli u zemlju u du oke rovove duz ivica kontinenata! sto pretpostavlja model tektonike ploca! / sedimenti koji su prvo itno dosli od granitne kontinentalne kore su preradjeni ponovo u +ormu nove kontinentalne kore srastanjem ili ri+tnim procesima! c/ recni sediment koji je akumuliran na ivicama kontinenata io je preradjen u druge sedimente i ponovo erodovan. &vi predlozi ce iti razmatrani u nastavku teksta. a/ Ponekad se pretpostavlja da je razlog postojanja jako tankog sloja sedimenata u okeanima! koji ukazuju na vrlo mladu koru! to sto su starije okeansko dno i sedimenti potonuli u omotac Zemlje. #edjutim! tonjenje sedimenata ne ide stopom koja i isla u korak sa zali"ama koje donose reke .Karig i KaB 4?;4! KaB 4?;<! i :eizer i -ansen 4?5?/. Li .4?5'/ je procenio da je stopa tonjenja .su dukcije/ od '@<< miliona tona godisnje u raskoraku sa sadasnjim donosenjem putem reka od '<.<<< 1 3<.<<< miliona tona godisnje. LisitsBn i kolege .4?;'/ procenjuju stopu tonjenja na oko 3<<< miliona tona godisnje! dok 0oCell i #urraB .4?;A/ procenjuju da samo '4J recnog sedimentnog tovara zavrsava u okeanskim rovovima gde se tonjenje odigrava. Sta vise! neki su prisiljeni na uzmu u o zir da su glavna skladista sedimenata veliki" reka na dnu okeana geogra+ski nepovezana sa zonama tonjenja .Potter 4?5;F $aBlor i #cLennan 4?;@! str.'6<1'64/. / :erovatno najveci pro lem za one koji pretpostavljaju preradjivanje sedimenata de ele "granitske" kore i +ormiranje kontinenata! jeste neslaganje izmedju "emijskog sastava sedimentni" i magmatsko1sedimentni" .granitski"/ stena. Za prvo itne granitne stene se pretpostavlja da su maticni izvor sedimenata od koji" su se sedimenti pretvorili ponovo u magmatsko1metamor+ne stene! +ormirajuci novu kontinentalnu koru. 9lavno neslaganje je kod krecnjacki" sedimentnata! kod koji" je odnos elemenata drugaciji od pretpostavljenog odnosa roditelj 1 cerka magmatsko1 metamor+ni" stena .9arrels i #ackenzie 4?54! str.'35/. 2azlike su povecane cinjenicom da su neki nalazili krecnjak u sedimentnim stenama vise od dva puta nego sto se ocekuje! ako one poticu od magmatski" stena. Na osnovu proseka @ studija .Pettijo"n 4?5@! str.'41''/ koje ukljucuju direktna merenja! ustanovljeno je '<J krecnjaka! dok je na osnovu proseka 6 studije! koristeci procene sastava magmatski" stena! ustanovljeno samo ;J krecnjaka. $akodje! prosecna magmatska stena ima natrijuma vise od 3 puta nego prosecna sedimentna stena .9arrels i #ackenzie 4?54! str.'35/. Kasniji autori takodje ukazuju da ugljenik! koji cini nekoliko procenata .6!5J 1 u oksidu/ sedimenti" stena! prisutan je samo kao trag u magmatskim stenama. Nekada se pretpostavljalo da ugljenik prvo itno potice od degazirajuci" procesa u Zemljinom omotacu. &psta slika je ta! da postoji nekoliko znacajni" razlika u "emijskom sastavu sedimentni" i magmatski" stena. :rste minerala pronadjeni" u njima su vrlo razlicite. Spomenimo pokusaj 9arrels1a i #ackenzie1a .4?54! str.'6;/ da otklone pitanje porekla krecnjaka iz magmatski" stena! pretpostavkom da i krecnjak mogao da potice od dela velike kolicine prekam rijumski" vulkanski" sedimenata.

c/ %ko su samo sedimenti na ivicama kontinenata ili ukljuceni u procese prerade! stopa istovara sedimenata od strane reka je mnogo veca nego sto i to za"tevalo naglo preradjivanje. &ve stope izgledaju suvise velike da i sacuvale starije sedimente koji jos postoje. 2onov i Karos"evskB .4?A?/ procenjuju da je zapremina sedimenata na ivicama kontinenata 4?< miliona km3! sto odgovara ; = 4<45 tona. Neki mogu ovo u laziti pretpostavkom da su pre razvoja poljoprivrede reke nosile prosecno 4<.<<< miliona tona godisnje u okeane! i da je '<J od toga otislo u du oke rovove. Prema modelu preradjivanja sedimenata! ostali" ;.<<< miliona tona godisnje moralo se preraditi u druge sedimente izu ivica kontinenata. Sa ovom stopom! ; = 4<45 tona ilo i preradjeno jedanput svaki" 4<< miliona godina .; = 4<45 je podeljeno sa ; = 4<?/. (pak! glavni delovi geoloske kolone se smatraju mnogo starijim od oni" koji su pronadjeni na ivicama kontinenata i na podrucjima za koje se smatra sa su ila ivice kontinenata! ukljucujuci mnostvo paleozojski" i znacajni" prekam rijumski" krecnjacki" naslaga. * mnogim regionima sveta najvece naslage sedimenata prekam rijuma su starije od nji"ove! A<< miliona godina! pretpostavljene starosti. Procenjeni odnos sedimenata! koji su prekam rijumski! varira od 4E@ do 4E' .9arrels i #ackenzie 4?54! str.'6?/. $o ne moze iti tako! jer ako je opsta prerada ila sa stopom 1 jedanput na svaki" 4<< miliona godina! onda veci deo ti" stari" sedimenata ne i io sacuvan. Neki takodje ocekuju znacajno preradjivanje +osila koji se o icno pojavljuju! u svojim jedinstvenim polozajima sa"ranjivanja! u geoloskoj koloni. Pored toga! ne izgleda zadovoljavajuce pretpostaviti da se naglo preradjivanje odigralo samo u okviru mali" delova geoloske kolone. $oga nema na osnovu sadasnjeg desavanja. & icno su glavni delovi geoloske kolone izlozeni i erodovani u sadasnjim recnim asenima. ( mladi i stari sedimenti su vecinom ukljuceni u eroziju koja se danas posmatra. &graniceno preradjivanje nije pri"vatljivo za ovakvu nasu Zemlju. $o pokazuje da reke nose sedimente u okeane sa stopom koja je suvise velika da i se mogla lako uklopiti u duge periode vremena koje pretpostavlja standardna geo"ronologija.

*iteratura
)latt! 0.! 9. #iddleton! and 2. #urraB. 4?;<. &rigin o+ sedimentarB rocks. 'nd ed. Prentice10all! (nc.! 7ngleCood ,li++s! NeC -erseB. 9arrels! 2. #. and 8. $. #ackenzie. 4?54. 7volution o+ sedimentarB rocks. D. D. Norton M ,o.! (nc.! NeC Kork. 9ullulB! -. 4?@@. 9eologic contrasts etCeen continents and oceanic asins. (n %. Poldervaart .ed./! ,rust o+ t"e 7art"! pp. 514;. 9eological SocietB o+ %merica Special Paper @'. 0edrick! P. D. and -. 8. #cDonald. 4?;<. 2egulatorB gene adaptation: an evolutionarB model. 0ereditB 6@:;31?5. 0oleman! -. N. 4?A;. $"e sediment Bield o+ major rivers o+ t"e Corld. Dater 2esources 2esearc" 6:5351565.

0olmes! %. 4?A@. Principles o+ p"Bsical geologB. $"e 2onald Press ,o.! NeC Kork. 0oCell! D. 9. and 2. D. #urraB. 4?;A. % udget +or continental groCt" and denudation. Science '33:66A166?. -ansen! -. #. L. and 2. ). Painter. 4?56. Predicting sediment Bield +rom climate and topograp"B. -ournal o+ 0BdrologB '4:35413;<. Karig! D. 7. and 2. D. KaB. 4?;4. 8ate o+ sediments on t"e descending plate at convergent margins. P"ilosop"ical $ransactions o+ t"e 2oBal SocietB o+ London % 3<4:'331'@4. Kroner! %. 4?;@. 7volution o+ t"e %rc"ean continental crust. %nnual 2evieC o+ 7art" and PlanetarB Sciences 43:6?156. Li! K.10. 4?5'. 9eoc"emical mass alance among lit"osp"ere! "Bdrosp"ere! and atmosp"ere. %merican -ournal o+ Science '5':44?1435. LisitsBn! %. P.! :. N. Lukas"in! Ke. 9. 9urvic"! :. :. 9ordeBev! and L. L. Demina. 4?;'. $"e relation etCeen element in+lu= +rom rivers and accumulation in ocean sediments. 9eoc"emistrB (nternational 4?:4<'144<. #illiman! -. D. and 2. 0. #eade. 4?;3. Dorld1CidC deliverB o+ river sediment to t"e oceans. -ournal o+ 9eologB ?4:41'4. Pettijo"n! 8. -. 4?5@. SedimentarB rocks. 3rd ed. 0arper M 2oC! NeC Kork. Potter! P. 7. 4?5;. Signi+icanse and origin o+ ig rivers. -ournal o+ 9eologB ;A:43133. 2onov! %. ). and Karos"evskB. 4?A?. ,"emical composition o+ t"e 7art" s crust. (n P. -. 0art .ed./! $"e 7art" s ,rust and *pper #antle! pp.351@5. %merican 9eop"Bsical *nion #onograp" 43. Sc"umm! S. %. 4?A3. $"e disparitB etCeen present rates o+ denudation and orogenB. *. S. 9eological SurveB Pro+esional Paper 6@610. $aBlor! S. 2. and S. #. #cLennan. 4?;@. $"e continental crust: its composition ond evolution. )lackCell Scienti+ic Pu lications! &=+ord. -. :eizer and S. L. -ansen. 4?5?. )asement and sedimentarB recBcling and continental evolution. -ournal o+ 9eologB ;5:364135<. Sedimenti na kontinentima * toku ovog veka uradjene su rojne studije u kojima su uporedjene uocene stope akumulacije sedimenata! sa maksimalnim de ljinama uocenim na razlicitim delovima geoloskog stu a sirom sveta. &vi maksimumi su nekada veci od 4<<.<<< m de ljine. Dok uocene de ljine dosta variraju! sadasnje stope talozenja sedimenata su tako velike! da u svakom pogledu ukazuju na mnogo manju starost nego standardna geo"ronologija. 7ic"er .4?5A! str.46/ nam daje pregled 4? takvi" studija ciji je prosek

'6A miliona godina! ili 4E46 od 3!@ milijarde godina koliko tvrdi standardna geo"ronologija. Druge najnovije studije takodje podupiru cinjenicu da imamo nedostatak sedimenata koje nam za"teva dugo geolosko vreme. 9regor .4?A;/ o jasnjava epizodama .to jest! postojale su razlicite epizode sa razlicitim stopama aktivnosti/ postojece neslaganje izmedju male kolicine danasnji" sedimenata i "iljada miliona godina produkcije sedimenata. %ko uzmemo njegovu pretpostavku da je denudacija .spiranje/ proizvodila sedimente sa stopom od 3 cmE4<<< godina! za 3!@ milijardi godina i se '3 puta stvorili sedimenti koje mi danas imamo. Sa tom pretpostavljenom stopom! sadasnji sedimenti i se proizveli za oko 4@' miliona godina. )rojne studije .za spisak vidi 9illulB 4?6?/ pokazuju intrigantnu vezu u kojoj se mladji sedimenti mogu uzeti kao jedinica odnosa veliki" de ljina sedimenata i vremena! pre nego stariji sedimenti. Drugim recima! stopa talozenja je mnogo veca za najmladje naslage. Nasuprot ovome! neki su ove podatke komentarisali svojim misljenjem da je vreme talozenja stariji" sedimenata ilo izuzetno duze. NeCell .4?5'/ je naveo vise radova! pocevsi sa malom stopom od <!A do A cmE4<<< .KaB 4?@@/ kao prosecnu stopu do prekam rijuma! i zavrsavajuci sa 2usnak1ovom .4?A5/ procenom sadasnje stope od 4<< do '<< cmE4<<< godina za zalive! lagune i estuare. #nogo vece stope su uocene u izuzetnim slucajevima! kao sto je #isisipi delta .3<.<<< cmE4<<< godina/! ali ovakvi izuzetci imaju ograniceni znacaj za opstu sliku. )rojni podaci koje je dao Sadler .4?;4/! azirani" na '@.<<< primera! potvrdjuju realnost opste slike iznete gore! i pokazuju kompletnu potvrdu da se sadasnja stopa akumulacije sedimenata pokazuje rzom! nego sto i mogli ekstrapolirati u proslosti. Ponudjeno je nekoliko o jasnjenja. & icno se sugerise da mi zivimo u periodu rze sedimentacije. * proslosti su planine ile nize! pa je talozenje ilo sporije .vidi 9illulB 4?6?/. *zgredno! niska topogra+ija u proslosti uklapa se olje u nekoliko modela i lijskog Potopa! koje cemo kasnije izneti. Sledece o jasnjenje jeste! da kako sve dalje idemo u proslost! nedostatak podataka je sve veci .9illulB 4?6?! Sadler 4?;4/. %rgument je da posto postoji veliko vreme! velika je mogucnost da su postojali periodi kada nije ilo sedimentacije. %ko i epizodizam! kao vrlo slucajan +aktor! io moguc! takvo o jasnjenje i izgledalo moguce. Drugi su predlozili da je preradjivanje sedimenata trans+ormisalo starije sedimente u mladje .9arrels i #ackenzie 4?54! :eizer i -ansen 4?5?/! i zato imamo oskudicu u sedimentima. * '. poglavlju smo analizirali neke od pro lema sa preradjivanjem. &vi podaci se takodje mogu protumaciti kao +enomen " asenskog praznjenja"! gde je stariji .donji/ sediment imao manju zapreminu usled manje stope sedimentacije u nizim predelima sedimentacioni" asena. *prkos tome! tvrdnja o manjoj kolicini sedimenata u proslosti je prilicno nesta ilna .vidi slike 4<.4 i 4<.? u 9arrels i #ackenzie 4?54/. *pravo z og toga 9regor .4?A;! 4?5</ predlaze postojanje dva sedimentna ciklusa! umesto jednog! u +anerozoiku. Neki takodje predlazu kao mogucnost za oskudicu sedimenata u proslosti! ne manju stopu sedimentacije nego krace vreme akumulacije. ( pored ovi" pokusaja! ocigledna

je nepodudarnost izmedju sadasnje stope produkcije sedimenata i iznosa ocekivanog tokom vremena koje predlaze standardna geo"ronologija. Neki se mogu pitati! da li z og velike stope erozije kontinenata .vidi "7rozija kontinenata"/ mi ne i tre ali ocekivati da uvek vidimo vecinu sedimenata. %li! posto erozija i proizvodi i transportuje sedimente! sedimenti i se morali negde taloziti i mi i i" mogli naci! osim ako nisu preradjeni. #edjutim! kao sto je pokazano .vidi "Sedimenti u okeanima"/! preradjivanje nije validno kao odgovor. Literatura 7ic"er! D. L. 4?5A. 9eologic time. 'nd ed. Prentice10all! (nc.! 7ngleCood ,li++s! NeC -erseB. 9arrels! 2. #. and 8. $. #ackenzie. 4?54. 7volution o+ sedimentarB rocks. D. D. Norton M ,o.! (nc.! NeC Kork. 9ullulB! -. 4?6?. Distri ution o+ mountain uilding in geological time. 9eological SocietB o+ %merica )ulletin A<:@A41@?<. 9regor! ,. ). 4?A;. $"e rate o+ denudation in post1%lgonkian time. Koninklijke Nederlandse %cademie van Detensc"apper 54:''13<. 9regor! ,. ). 4?5<. Denudation o+ t"e continents. Nature '';:'531'5@. KaB! #. 4?@@. Sediments and su sidence t"roug" time. (n %. Poldervaart .ed./! ,rust o+ t"e 7art"! pp. AA@1A;6. 9eological SocietB o+ %merica Special Paper A'. NeCell! N. D. 4?5'. Stratigrap"ic gaps and c"ronostratigrap"B. Proceedings o+ t"e '6t" (nternational 9eological ,ongress! Section 5: PaleontologB! pp. 4?;1'<6. 2usnak! 9. %. 4?A5. rates o+ sediment accumulation in modern estuaries. (n 9. 0. Lau++ .ed./! 7stuaries! pp. 4;<14;6. %merican %ssociation +or t"e %dvancement o+ Science Pu lication No. ;3. Sadler! P. #. 4?;4. Sediment accumulation rates and t"e completeness o+ stratigrap"ic section. -ournal o+ 9eologB ;?:@A?1@;6. -. :eizer and S. L. -ansen. 4?5?. )asement and sedimentarB recBcling and continental evolution. -ournal o+ 9eologB ;5:364135<. (zdizanje planina Nas ocvrsli deo Zemlje nije tako postojan kao sto mi mislimo. Kada su uradjena precizna merenja! ustanovljeno je da se neki delovi kontinenata polako izdizu! dok se drugi slezu. Sadasnje stope pri kojima se te promene desavaju su previse velike da i se o jasnile dugim geoloskim procesima tokom mnogo miliona godina. Postoje dve glavne metode za odredjivanje stepena orogeneze .izdizanja/ planina. -edna se azira na direktnim preciznim merenjima! pri kojima se odredjuje tacna visina planine u datom trenutku! i ponovno vrsi merenje njene visine nekoliko godina

kasnije. Na taj nacin se uocava stopa izdizinja. Druga metoda se azira na indirektnim "geoloskim analizama" kod koji" se uporedjuje visina planine sa pretpostavljenim vremenom koje za"teva standarna geoloska i geo"ronoloska interpretacija. &va druga metoda daje prosecne pretpostavljene stope. #erene stope izdizanja su mnogo vece od oni" do ijeni" na indirektan nacin. Na primer! sadasnje izdizanje istocnog i centralnog dela %lpa u Svajcarskoj je oko 4<< 1 4@< cmE4<<< godina .#ueller 4?;3/! kada se meri direktno. Koriscenjem indirektne geoloske metode do ijamo stopu od samo 3 cmE4<<< godina .Zeuner 4?@;! str.3A</! ili 3J od sadasnje izmerene stope. Sc"umm .4?A3/ iznosi da "stope orogeneze koje su izmerene u sadasnjem trenutku geoloskog vremena .direktnim preciznim merenjem/ su daleko vise od minimalnim iznosa do ijeni" na osnovu geoloski" analiza". Sc"umm analizira neka razmatranja u literaturi sa sadasnjom stopom orogeneze i zakljucuje da se planine +ormiraju sa stopom od oko 5A< cmE4<<< godina. $akve stope su ustanovljene u rdima juzne Kali+ornije .Sc"umm 4?A3/ i u juznim %palacima .0and! citirali ga Press i Siever 4?;'! str.6;6/ gde nije ilo glacijacije koja i stvarala lednicko kretanje tokom orgeneze. * -apanu je $su oi .4?33/ merio stope vece od 5'<< cmE4<<< godina. )latt i njegove kolege .4?;<. str.3</ kazu da je "stopa izdizanja planina suvise velika"! izmedju 3<< 1 4<<< cmE4<<< godina. 0and .citirali ga Press i Siever 4?;'! str.6;6/ izvestava da je sadasnje regionalno izdizanje u podrucju 2ockB #ountain 4<< 1 4<<<cmE4<<< godina! a podrucje %palaca ukazuje na < 1 4<<< cmE4<<< godina. Sa druge strane! podrucja kao sto su delovi istocne i juzne o ale S%D! slezu se slicnom stopom. Sen+tl i 7=ner .4?53/ izvestavaju o orogenezi od 4<< cmE4<<< godina za 0o"en $auern u %lpima %ustrije. Precizna direktna merenja nisu dostupna za 0imalaje! medjutim! na osnovu geomor+oloski" dokaza! takodje i na osnovu +osila tropski" ilja i nosoroga koji su izdignuti na visinu od @<<< m! i prema nagi u recni" korita! procenjena je sadasnja stopa izdizanja od @<< cmE4<<< godina prosecno .9ansser 4?;3/. *oceno je da se $i et izdize slicnom stopom. Na osnovu geomor+oloski" i erozioni" podataka! neki autori procenjuju stopu izdizanja od oko 3<< cmE4<<< godina u centralnim %ndima. Stopa od 5A< cmE4<<< godina koju je pretpostavio Sc"umm .4?A3/ proizvela i izdizanje od 5!A km za milion godina. %ko uzmemo vrlo skromnu stopu od 4<< cmE4<<< godina! ona ce nam jos uvek sugerisati da se procesi nisu odvijali tokom dugog vremenskog sperioda tom merenom stopom! jer sa tom stopom visine planina i teoretski rasle 4<< km za 4<< miliona godina. Za o jasnjenje ovog neslaganja nudi se specijalno o jasnjenje koje pretpostavlja da su planine rasle sa "pulsacijama nagli" izdizanja" .)latt i kolege 4?;<! str.3</. Sc"umm .4?A3/ takodje sugerise da ovi podaci podrzavaju naglo izdizanje! ali sa kratkotrajnom erozijom! pre nego sto je izdizanje zavrseno. &vi autori priznaju da se sadasnja stopa izdizanja nije protezala kroz vreme koje nudi standardna geo"ronologija! i razlike o jasnjavaju razlicitim epizodama izdizanja u proslosti. Pretpostavlja se da smo danas u periodu rze orogeneze. $o ukazuje da su sadasnje velike stope erozije suvise spore da i zadrzale procese izdizanja uocene u planinskim regionima. Sc"umm .4?A3/ kaze da je sadasnja stopa orogeneze od 5A< cmE4<<< godina oko "; puta veca od prosecne maksimalne stope denudacije". )latt i kolege .4?;<! str.3</ iznose odredjene zakljucke na osnovu cinjenica izneti" gore! da je erozija vrlo velika u visim planinama i da se postepeno

smanjuje kako se ide prema nizim terenima. Koristeci podatke koje je dao %n"ert .4?5</! oni procenjuju da i uz delovanje erozije! sa "tipicnom stopom izdizanja planina" od 4<<< cmE4<<< godina! planine dostigla visinu od 6@ km. Sadasnja stopa izdizanja planina je previse velika da i se uklopila u standardnu geo"ronologiju. Neki i mogli kazati da danas uocena velika stopa izdizanja planina ponistava prvi pro lem iznet ranije! da i kontinenti! ukljucujuci nji"ove planine! ili erodovani nekoliko stotina puta tokom "iljada miliona godina nji"ovog pretpostavljenog postojanja. (zazov za standardnu geo"ronologiju je u tome! da ako su se planine izdizale sa sadasnjom stopom ili cak mnogo sporije! nizi delovi geoloskog stu a! koji su vise stotina i "iljada miliona godina stari! ili i izdizani i erodovani tokom dugog vremena. (strazivanja pokazuju da su ove starije periode veoma do ro zastupljene u postojecim planinskim vencima. Literatura %n"ert! 8. 4?5<. 8unctional relations"ips etCeen denudation! relie+! and upli+t in large mid1latitude drainage asins. %merican -ournal o+ Science 'A;:'631'A3 )latt! 0.! 9. #iddleton! and 2. #urraB. 4?;<. &rigin o+ sedimentarB rocks. 'nd ed. Prentice10all! (nc.! 7ngleCood ,li++s! NeC -erseB. 9ansser! %. 4?;3. $"e morp"ogenic p"ase o+ mountain uilding. (n K. -. 0su .ed./! #ountain )uilding Processes! pp.''41'';. %cademic Press! NeC Kork. #ueller! St. 4?;3. Deep structure and recent dBnamics in t"e %lps. (n K. -. 0su .ed./! #ountain )uilding Preocesses! pp. 4;41'??. %cademic Press! NeC Kork. Press! 8. and 2. Siever. 4?;'. 7art". 3rd ed. D. 0. 8reeman and ,o.! San 8rancisco. Sc"umm! S. %. 4?A3. $"e disparitB etCeen present rates o+ denudation and orogenB. *. S. 9eological SurveB Pro+esional Paper 6@610. Sen+tl! 7. and ,. 7=ner. 4?53. 2ezente 0e ung der 0o"en tauern und geologisc"e interpretation. :er"andlungen der 9eologisc"en )undesanstalt ':'<?1'36. $su oi! ,. 4?33. (nvestigation on t"e de+ormation o+ t"e 7art" s crust +ound B precise geodetic means. -apanese -ournal o+ %stronomB and 9eop"Bsics 4<:?31'6;. Zeuner! 8. 7. 4?@;. dating t"e past: an introduction to geoc"ronologB. #et"uen M ,o.! Ltd.! London.

/ulkanski materijal
Dok pretpostavlja epizode u geoloskoj istoriji! 9regor .4?A;/ ukazuje da na osnovu iz acenog vulkanskog materijala! koji se procenjuje na 4 km3 godisnje! tre alo i da danas postoji sloj vulkanski" naslaga od oko 5 km za pretpostavljeni" 3!@ milijardi godina. 9regorova procena od 4 km3Egodisnje podrzana je danasnjim vulkanskim aktivnostima. (zett .4?;4/ iznosi neke od mnogi" za elezeni" nanosa pepela

+ormirani" vulkanskom aktivnoscu: $am ora .(ndonezija! 4;4@/ 1 4<<13<< km3! Krakatoa .(ndonezija! 4;;3/ 1 A14; km3! Katmai .%laska! 4?4'/ 1 '< km3! Planina Sveta 0elena .Das"ington! 4?;</ 1 4 km3. Planina Sveta 0elena je iz acila znacajan iznos i drugi" vulkanski" produkata! osim gore navedenog pepela. &voj listi tre a dodati mnoge manje vulkanske aktivnosti sirom povrsine Zemlje! kao sto su periodicne aktivnosti na 0avajima! (ndoneziji! ,entralnoj i -uznoj %merici! (slandu! (taliji itd. Sve one daju u proseku vise od 4 km3Egodisnje. Decker i Decker .4?;'! str.65/ smatraju da vulkani iz acuju materijal u proseku 6 km3Egodisnje. Procenu iznosa vulkanski" produkata koje danas imamo na Zemlji je tesko odrediti z og pro lema identi+ikacije sedimenta! i z og mesanja sa drugim sedimentima. 9arrels i #ackenzie .4?54! str.'6?/ smatraju da je '@J zapremine sedimenata vulkanskog porekla. Neki su procenili zapreminu vulkanski" produkata! korisecenjem ove proporcije u odnosu na ukupnu zapreminu sedimenata na Zemlji. Pettijo"n .4?5@! str.'</ iznosi ; procena ukupne zapremine sedimenata. Nji"ov prosek je A;3 miliona km3. %ko je '@J od toga vulkanskog porekla! do icemo iznos od 45< miliona km3 vulkanskog materijala na Zemlji. %ko uzmemo procenu koju je dao 9regor .4?A;/ o vulkanskoj produkciji od 4 km3Egodisnje! do icemo 3.@<< miliona km3 za 3!@ milijarde godina! sto je '< puta vise nego sto mi danas imamo. %ko uzmemo procenu koju su dali Decker i Decker .4?;'! str.65/ o stopi produkcije od 6 km3Egodisnje! mozemo ockivati ;< puta vise od onoga sto danas imamo. Najlaksi nacin resavanja ovog neslaganja sa konceptom standardne geo"ronologije je pri"vatanje epizoda .9regor 4?A;/ i pretpostavljanje da smo mi danas u periodu veoma snazne vulkanske produkcije. Drugi odgovor je da se ranije preradjeni produkti nalaze u zemlji. Neki od pro lema sa preradom razmotreni su u odseku "Sedimenti u okeanima". %ko od acimo ove alternative! sadasnja stopa vulkanske produkcije od 6 km3Egodisnje! ako se prosiri na 3!@ milijarde godina! prekoracila i ukupnu zapreminu Zemljine kore.

*iteratura
Decker! 2. and ). Decker .eds./. 4?;'. :olcanoes and t"e 7art" s interior. 7. 0. 8reeman M ,o.! San 8rancisco. 9arrels! 2. #. and 8. $. #ackenzie. 4?54. 7volution o+ sedimentarB rocks. D. D. Norton M ,o.! (nc.! NeC Kork. 9regor! ,. ). 4?A;. $"e rate o+ denudation in post1%lgonkian time. Koninklijke Nederlandse %cademie van Detensc"apper 54:''13<. (zett! 9. %. 4?;4. :olcanic as" eds: recorders o+ *pper ,enozoic silicic pBroclastic volcanizm in t"e *nited States. -ournal o+ 9eop"Bsical 2esearc" ;A): 4<'<<14<'''. Pettijo"n! 8. -. 4?5@. SedimentarB rocks. 3rd ed. 0arper M 2oC! NeC Kork.

(vod

Geoloski doka%i %a mladu Zemlju

* poslednji" nekoliko decenija o javljeno je mnostvo knjiga! naucni" radova i drugi" pu likacija! u kojima naucnici koji zastupaju koncept stvaranja iznose svoje tvrdnje i dokaze. Znacaj svi" ovi" radova nije samo u tome sto se u njima iznosi koncept stvaranja! vec i zato sto se o jasnjava priroda i snaga Potopa. Dakle! Potop na odrecen nacin predstavlja "kljuc". -edan takav Potop moze o jasniti postojanje +osila i slojeva stena koji se tradicionalno interpretiraju kao dokaz za dugi period uni+ormni" procesa. * prvo vreme se i lijski izvestaj razmatrao kao verodostojan sa naucnog aspekta. Potop se zaista desio i geologija o iluje dokazima za katastro+izam. Koncept mlade Zemlje je direktno povezan sa glo alnim Potopom! kao sto verovanje u staru Zemlju! od strane neki" "riscana! za"teva verovanje u ideju "lokalnog potopa". %li! poslednji" godina stvari se menjaju. Kolege evolucionisti se verovatno nece sloziti! ali koncept stvaranja je izazvao revoluciju u sekularizovanom geoloskom misljenju. &d skora! sekularna geologija je usvojila mnoge od "radikalni"" pozicija izneseni" od strane naucnika koji zastupaju koncept stvaranja! i danas imamo da se citave discipline u geologiji vracaju katastro+izmu. #nogi vodeci geolozi danasnjice se deklarisu kao "neokatastro+isti"! i navode dinamicke procese veliki" razmera za o jasnjenje nastanka geoloski" slojeva i nji"ovi" oso ina. 2azmotrimo na trenutak razmisljanje Dr. Derek %gera! ivseg predsednika "7ngleskog geoloskog drustva". Pokusavajuci da se ogradi od geologa kreacionista koji veruju u Nojev Potop! on je oziveo u geologiji vracanje ka procesima Potopa: "3ragan, poplava ili cunami mogu vise uciniti za sat ili dan nego sto obicni procesi u prirodi mogu postici za hiljade godina... .rugim recima, istorija bilo kog dela zemlje izgleda kao zivot vojnikaD sastoji se od dugih perioda dosadjivanja i kratkih perioda ratovanja."4 %ger insistira! kao i mnogi danasnji poznati geolozi! da mnoge .a mozda i skoro sve/ geoloske naslage su ocigledno sekvence rapidnog katastro+istickog talozenja! najcesce povezane sa vodom. Na primer! mnogi se slazu da je svaki +osilonosni! "orizontalno polozeni sloj u :elikom Kanjonu .9rand ,anBon/ nastao u katastro+i na jedan ili drugi nacin. Povecava se roj geologa neokatastro+ista koji smatraju da serije katastro+a koje su natalozile $apeats Pescar nisu ista ili iste katastro+e koje su natalozile ostale slojeve na o odu Kanjona. &ni tvrde da su sve sekvence katastro+a odvojene milionima i milionima godina. &cigledno je da oni priznaju katastro+izam u geologiji! ali se jos uvek drze koncepta stare Zemlje i zadrzavaju vreme navodno potre no za evoluciju! koje je verovatno proteklo. (staknimo jos jednom sta neokatastro+isti kazu. Po njima je skoro sav stenski materijal natalozen rapidno! kao sediment! katastro+ickim procesima. &vi dogacaji su odvojeni velikim vremenskim periodima. .slika/ %li! dok cinjenice ukazuju na naglo katastro+icko talozenje koje se odigralo za kratko vreme! za velike periode vremena koji su navodno protekli izmecu talozenja slojeva 1 dokaza nema> "Dokaz" za vreme je odsustvo +izickog dokaza. Sve cinjenice ukazuju na nagle! katastro+icke procese Potopa. * pocetku je o aveza geologa kreacionista ila da suprostave katastro+izam nasuprot striktnom uni+ormizmu .ideji da se svaki geoloski sloj talozio polako i postepeno! procesima i stopama slicnim onim danas/.' Danas! nakon pri"vatanja rapidni"! katastro+icki" procesa od strane poznati" geologa! posao kreacionista se nesto

promenio. Danas se tezi "vezivanju" ovi" slojeva u jednu katastro+u! i iznosenju cinjenica da vreme koje je proteklo izmecu talozenja dva susedna sloja nije ilo dugo. * nekoliko izneti" primera cemo pokazati kako se slojevi mogu "vezati" zajedno u prilicno kratak period vremena. $o ne znaci da ovim primerima mozemo precizno da odredjujemo starost Zemlje. Namera je da se pokaze da cinjenice govore o jednom rapidnom katastro+ickom dogadjaju koji je odgovoran za vecinu +osilonosti" stena na nasoj planeti koji se nastavljaju u geoloskom stu u! ne ostavljajuci vremena koje je navodno potre no za evoluciju.

%iteratura
4. %ger! Derek! 1he *ature o the Stratigraphical Record! 4?;4! pp. @6! 4<A. '. Knjigu 1he Genesis =lood .)i lijski Potop/! koju su napisali -o"n D"itcom i 0enrB #orris 4?A4. god.! mnogi smatraju pocetkom savremenog kreacionizma. * prvo vreme! ona je predstavljala sistematsku i naucno opravdanu od ranu i lijskog pogleda na istoriju sveta. &na i danas ima veliku vrednost.

0arakteristike povrsina slojeva

-edan od primera koji pokazuje da je kratko vreme proteklo od talozenja jednog sloja i sloja koji lezi preko njega! jeste prisutnost razliciti" karakteristika na povrsini slojeva koje se ne mogu dugo zadrzati ako otkrivene. Drugim recima! ove pojave moraju iti prekrivene rzo! pre nego sto i ile erodovane ili unistene. -edna od cesti" karakteristika! uocena kod mnogi" stena na mnogim lokalitetima! jeste prisustvo "tragova talasanja"! nastali" kretanjem vode po povrsini zemlje. &vi tragovi se cesto mogu videti na o ali posle povlacenja talasa! a mogu se takodje videti i na morskom dnu kada je odredjeni strujni tok dominantan. * mnogim drugim situacijama mogu se videti "tragovi kisni" kapi"! mada ovi "tragovi kisni" kapi" mogu nastati i kada me"urovi vazdu"a izlaze iz naglo natalozeni" sedimenata pod uticajem vode. $ragovi zivotinja su takodje cesti. * mnogim slucajevima! ove pojave koje nastaju u mekom sedimentu su veoma kr"ke! i ako ostanu na povrsini! ilo nekonsolidovanog materijala ili tvrde stene! nece se zadrzati vrlo dugo. .slika/ (majmo na umu da su skoro svi slojevi sedimentni" stena natolozeni delovanjem vode. Svaki geolog se sa tim slaze. 7rozija deluje lokalno i sedimenti se akumuliraju na okeanskom dnu! jezerskom dnu! o alama! u deltama! lagunama itd! pod delovanjem vodeni" struja. %ko sledeci dogadjaj podigne sediment iznad povrsine vode! prestace talozenje ili ce delovati erozija. %li! ako ta zona ostane pod vodom! ice i dalje izlozena delovanju vode! i primice jos sedimenta. * takvim dinamickim uslovima! tragovi talasanja i se mogli sacuvati jedino ako i ili rzo zatrpani talozenim materijalom! jer i se tako zastitili i imali i dovoljno vremena da ocvrsnu u steni. Na mnogim mestima sirom sveta! ovi sedimentni morskog dna su ocvrsnuli u stene! i sada su izdignuti na povrsinu kontinenata. $ragovi talasanja i slicne pojave se lako uocavaju na mnogim lokacijama! "zaledjene" u cvrstoj steni.

-edan primer je vrlo interesantan. * jednom vodenom koritu nalazilo se vise slojeva krecnjaka! svaki samo desetak centimetara de ljine. Svaki sloj je pokazivao jasne tragove talasanja oko 3 cm de ljine. (nteresantno je da su tragovi talasanja razliciti" slojeva ili u razlicitim pravcima! sto ukazuje da je vodena struja odgovorna za nagle promene talozenja! i u razlicitim pravcima. Kako su ove pojave mogle da se sacuvaju? %ko se ovakve pojave izloze na ilo kakvoj povrsini! pod vodom ili ispod vode! rzo i nestali ili i ili erodovani. ,ak i na povrsini cvrste stene! ovakve pojave i ile erodovane za nekoliko decenija. Ne postoji mogucnost da kr"ki zapisi na stenama ostanu tu tokom miliona godina! cekajuci da izrone i da se zatrpaju! i tako zastite od sila destrukcije. #i ne mozemo tacno odrediti koliko je vremena proslo izmedju talozenja dva sloja jednostavno gledajuci u tragove talasanja! otiske kisni" kapi! tragova zivotinja itd.! ali mozemo zakljuciti da je proteklo mnogo manje vremena od onoga koje je potre no da se ove povrsinske pojave eroduju i nestanu. Posto skoro svaki sloj daje dokaze da je talozen rapidno i u katastro+ickim uslovima! i posto skoro svaki sloj nastao u katastro+i ima na povrsini ovakve pojave koje nisu erodovane! mozemo razumno zakljuciti da su se svi slojevi stena natalozili u rapidnom! kontiniranom dogadjaju.

Bioturbacija
:redno paznje je analizirati odsustvo dokaza za zivot zajednica u slojevima stena. Povodom toga iznesimo cinjenicu da na svakoj! ili ispod svake povrsine! ilo na kopnu ili u moru! prisutan je zivot koji ostavlja tragove. Na okeanskom dnu ili lizu o ale! zive crvi! skoljke! ri e! i druge vrste zivotinja i iljaka! koji ostavljaju tragove u sedimentu. Neki gutaju mulj! koristeci prisutne "ranljive sastojke. .slika/ % na zemlji! korenje drveca! glodari i mnoge druge zivotinje! menjaju povrsinu slojeva za vrlo kratko vreme. 9eomor+oloski procesi dalje u razavaju promene. 2azmotrimo skorasnji dogadjaj. 9odine 4?A4.! uragan ,arla opustosio je o alu centralnog $eksasa. Kada se povukao! ostao je prepoznatljivi sloj sedimenata na o ali! i dalje u #eksickom Zalivu. &vi sedimenti su u pro+ilu sadrzali mnoge "sedimentne strukture"! kao sto su zatrpani tragovi talasanja i ukrstena slojevitost. &ve unutrasnje sedimentne strukture su do ro proucavane godinama nakon uragana ,arla! i oznacene su kao strukture rapidnog talozenja.4 &ko '< godina kasnije! neki istrazivaci su se vratili da vide sta se desilo sa slojevima. *ocili su iotur aciju! promene na sedimentima usled ioloski" aktivnosti! tako da su se i sami slojevi tesko otkrivali! a skoro da nije ilo ostataka ranije uoceni" sedimentni" struktura. Za samo nekoliko decenija .a verovatno i mnogo rze/! zivot na povrsini ovog kopna! ilo na o ali ili dalje! unistio je unutrasnje karakteristike koje su nastale katastro+ickim procesima.' ( zaista! u svakoj sredini! od pustinjski" pescani" dina do plitki" mora! zivot je izo ilan i neprestano narusava nekoliko metara povrsine sedimenta. Narocito u plitkoj vodi! gde vecina sedimenata nastaje! zajednice iljaka i zivotinja su narocito aktivne.

%ko uporedimo sloj nastao posle uragana ,arla sa slojevima sedimenata sirom sveta 1 skoro svi su puni sedimentni" struktura. Pojedinacni izuzetci su uoceni! ali to su izuzetci. &psti je trend da slojevi sadrze unutrasnje strukture. &cigledno je 1 sedimenti nisu ili dugo vremena izlozeni uslovima ioloske aktivnosti da i pre nji"ovog prekrivanja doprla aktivnost iljaka i zivotinja. #ozda su se sedimenti kontinuirano talozili toliko rzo da se nji"ove strukture nisu nasle na udaru organizama usaca! sto i ukazivalo na kontinuirano talozenje u katastro+i. Slojevi sa +osilizovanim tragovima iotur acije koji danas postoje! o icno izgledaju sasvim drugacije od danasnji" zivotni" stanista. $o vise lici na ostavljene tragove organizama usaca koji su! kada su ezali iz du ine sedimenata! ili tu zatrpani! protiv svoje volje. $e "napustene rupe" su najcesce orijentisane na gore! a ne u razlicitim pravcima koji su prisutni kod zivi" zajednica. $o je slucaj ako su organizmi prokopavali sedimente koji su kontinuirano rasli. Ponovimo da ovim ne mozemo reci koliko je dugo donji sloj io otkriven pre nego sto se sledeci sloj natalozio! ali mozemo reci da je to ilo manje od vremena koje je potre no da iotur acija izmeni sedimentne strukture u nizoj zoni. $o je nacin kako mozemo proci kroz geoloski stu ! "vezujuci" slojeve zajedno! i ustanoviti relativno kratko vreme za celu sekvencu.

*iteratura
4. 0aBes! #.&. "0urricanes as 9eological %gents: ,ase Studies o+ 0urricanes ,arla! and ,indB! 4?A3!" 3niversit9 o 1e<as, 5ureau o ;conomic Geolog9, Report o 2nvestigation *o.@>! p.@A. '. Dott! 2o ert 0. "4?;' S7P# Presidential %ddress: 7pisodic Sedimentation 1 0oC Normal is %verage? 0oC 2are is 2are? Does it #atter?" Journal o Sedimentar9 #etrolog9! :ol.@3! No.4! #arc" 4?;3! p.4'. Nedostatak tla u slojevima Skoro potpuni nedostatak prepoznatljivi" slojeva tla u ilo kojem geoloskom stu u! predstavlja jednu od veoma vazni" karakteristika. Prema standardnom misljenju u staroj Zemlji! danasnji kontinenti pokazuju mnogo primera da su ili pod vodom! sto se dokazuje cinjenicom da su skoro sve stene talozene u vodama okeana! nekada lizu o ala pod dejstvom talasa! u deltama! lagunama! ili pri velikim olujama ili klizanjem lata. Na kopnu se to misljenje o staroj Zemlji verovatno moze podupreti tlom u kojem iljke i zivotinje mogu da zive. ,ak i u stanistima lizu o ale! "podvodna" tla su potre na. Danasnja tla! sacinjena su prvenstveno od stena podlozni" promenama! koje pucaju pri procesima zamrzavanja i odmrzavanja vode! pri "emijskoj nesta ilnosti stenski" minerala! pod uticajem erozije vode i vetra! i delovanjem korenja iljaka i organizama usaca. $u se mogu dodati i organski ostaci! najcesce raspadnuto ilje! i zivotinjski ostaci i izmet. )ez tla! zivot velikog roja organizama je nemoguc! a mi znamo na osnovu +osilnog zapisa! da je zivot ujao tokom veceg dela svoje istorije na ovoj planeti. Zivot je postojao dok se tlo +ormiralo! i ako je tlo postojalo! imalo je tendenciju da ostane! uprkos dejstvu erozije.

Sta se dogodilo sa tlom kada se povrsina kopna zaronila pod vodu? )ilo da je kopno prekriveno rzo u katastro+ickom procesu! ili polagano transgresijom mora! jasno je da i se deo tla sacuvao. %li sta da kazemo na cinjenicu da se slojevi tla! ili cak njegov materijal! retko nalaze u geoloskom zapisu? #ogucim tlom se nekada oznacavaju oni sedimenti slicni mulju! koji se o icno nalaze ispod slojeva uglja! i neki smatraju da je to raskvaseni sloj tla! ali sastav ovog mulja nije onakav kakav i se ocekivao od tla nastalog u ujnoj mocvari. ,ak su i ovi pokusaji za identi+ikovanje +osilnog tla retki. 9eoloski zapis u stenama! sa nekim izuzetcima! je jasan 1 nema tla niti "paleotla". .slika/ % sadasnje stene ne pokazuju da su ilo kada ile sacinjene od materijala koji je io tlo. Standardna geologija nam kaze da se na povrsinana kopna zivot odvijao neprekidno tokom milijardi godina. 9de su onda tla? )olje o jasnjenje je ono! da je jedno tlo postojalo pre procesa talozenja koji je rezultovao glavninu geoloskog stu a. $la koja "nedostaju" nisu nikada postojala. % vreme za nastanak mnostva tla nikada nije proteklo. Neporemecne povrsine kontakta -edna od interesantni" karakteristika geoloskog stu a jeste priroda kontaktni" povrsina izmedju +ormacija. Nejcesce mozemo naici na dve +ormacije koje imaju potpuno drugacije tipove stena! gde jedna lezi preko druge! sa kontaktnom povrsinom kao "nozem isecenom". Navedimo primer kontakta uocenog u :elikom Kanjonu izmedju takve dve +ormacije. (mamo tamnu 0ermit 9linu kako lezi ispod ,oconino Pescara! sto se uocava na velikom prostoru. .slika/ Za 0ermit 9linu se smatra da je talozen kao pra" i mulj u lizini o ale. Do takvog misljenja se doslo na osnovu geoloske gradje i pronalaskom indeks +osila koji su datirani od strane evolucionista na oko ';< miliona godina. ,oconino Pescar koji lezi iznad! datiran na oko '5< miliona godina! o jasnjava se na drugaciji nacin! mada je njegova istorija osporavana. :ecina geologa uni+ormista o jasnjava da se ovde radi o depozitu pustinjski" pescani" dina! koji su ocvrsli u cvrstu stenu. Svoje o jasnjenje oni aziraju na postojanju pojave slojeva pod nagi om u +ormaciji! poznatom pod nazivom "ukrstena slojevitost"! pronadjeni" pod uglom koji je generalno "orizontalan sa povrsinom kontakta cele +ormacije. Smatra se da su ovi nagnuti slojevi produkt "talasanja" povrsina pescani" dina u inace "ravnoj" pustinji. .slika/ Drugi geolozi o jasnjavaju da se ovde radi o gigantskim "tragovima talasanja" nastali" talozenjem podvodni" pescani" dina. &ni svoju tvrdnju aziraju na nekim karakteristikama koje vise odlikuju vlazan pesak nego suvi pesak! kao sto su +osilizacija u pesku! izvor prvo itnog peska! oso ine zrna peska itd. Podvodno talozenje i verovatno ilo pri"vatljivo za sve kada ne i ilo jasni" implikacija koje o avezno slede.

#i znamo da vodena struja moze transportovati pesak! a mozemo i da izmerimo prosecnu velicinu pescani" zrna u ,oconino Pescaru. Pokazalo se da je ,oconino pescar sacinjen od sitni" zrnaca peska! velicine od 4E; mm do 4E6 mm u precniku. -asno je da su za merenje rzine vode! na kontaktu pesak 1 voda! potre na sitna zrnca peska. (spostavilo se da potre na rzina iznosi <!? do 4!@ metara u sekundi. 7ksperimentalni rezultati zasnovani na geometriji pescani" dina! pokazali su da su ovakve gigantske pescane dine .ili u ovom slucaju! izduzene podvodne struktuke/ nastale na du ini vode od preko 3< metara.@ #i znamo! na osnovu posmatranja! da su pokreti vode mnogo snazniji na povrsini vode nego na du ini. :oda koja i se na du ini od 3< metara kretala rzinom od <!? do 4!@ metara u sekundi! morala i se kretati ogromno vecom rzinom na povrsini. Danas! na du ini od 3< metara! na otvorenom okeanu! ovakva velika rzina vode od <!? do 4!@ metara u sekundi nikada nije uocena. -asno je! tako nesto i mogla da izazove oluja ogromne snage. $akva katastro+a je previse velika da i vecinu uni+ormista izazvala da je razmatra. Naravno! vecina kreacionista podrzava podvodni model! posto nisu uplaseni dogadjajima koje i izazvala voda u katastro+i! i takodje! posto je pescar nastao! lako je s"vatiti da je io natalozen tokom Nojevog Potopa! a tesko je zamisliti kako i se pustinjski depozit razvio u tako nesto. ,injenice jasno idu u prilog podvodnog modela. &ne koji podupiru "pustinjsko o jasnjenje" mozemo zamisliti kako uzvikuju: "Ne mozemo da verujemo u nesto sto nismo videli." %li vratimo se nasem razmatranju povrsine kontakta izmedju 0ermit 9line i ,oconino Pescara. )ez o zira kako je ,oconino +ormacija talozena! ona potice iz totalno drugaciji" uslova nego 0ermit +ormacija! i prema evoluciji! vremenski su odvojene 4< miliona godina. %ko ,oconino +ormacija predstavlja pustinju .koja se prostirala na vise od '@<.<<< km'/! onda je okeansko dno! na kome je deponovan materijal 0ermit +ormacije! ilo izdignuto izvan vode na visinu koja je dovoljno velika i gde je dovoljno suvo da i nastala pustinja. Da li mozemo da zamislimo kakva i erozija delovala na ovakvom gigantskom prostoru! narocito ako je io lizu nivoa mora! ilo iznad ili ispod? %li ipak! gornja povrsina 0ermit +ormacije je izuzetno ravna! ez dokaza za eroziju. Nemoguce je! na osnovu uocenog! da su razne vrste erozioni" +aktora uklonile sav moguci materijal i ostavile iza se e ravnu povrsinu 0ermit +ormacije na kojoj se ,oconino pustinja +ormirala. (li! ako nikakav drugi sediment nikada nije postojao! kako je mogla da ostane nepromenjena i ravna! ez delovanja erozije! ovakva speci+icna povrsina 0ermit +ormacije na koju se natalozio pesak 4< miliona godina kasnije? Nema povrsine na zemlji koja ostaje nepromenjena usled talozenja i erozije. Sigurno je da ona ne i mogla ostati nepromenjena pored svega sto i se desilo za 4< milona godina. Narocito za vreme ovakvi" 4< miliona godina> Prema evolucionom konceptu stare Zemlje! Zemlja je u to vreme uzivala u dugom periodu vlazne klime. &gromna pustinja u lizini vlaznog okeana sa malo kise 1 to je kontradiktorno. ,ak i da je ,oconino Pescar nastao pod vodom! ne postoji povrsina kakva je ona na vr"u 0ermit +ormacije koja i ostala tu nepromenjena tokom dugog vremena. Poenta je! da postojanje ostrog! kao nozem isecenog kontakta izmedju ove dve +ormacije! govori protiv postojanja dugog perioda vremena izmedju nji"ovi"

talozenja! ez o zira na nji"ove indeks +osile. %ko se ne uklapaju u pretpostavku evoluciju! ove dve +ormacije i mogle da ukazu ili na kontinuirano! rapidno talozenje sa mozda skoro trenutnom promenom pravca toka i kretanja sedimentnog tovara! ili na rapidno talozenje ,oconino +ormacije nakon "munjevite erozije" velike zapremine vode koja i rzo protekla na jednakim du inama na sirokom podrucju. * o a slucaja mozemo govoriti o potopu velicine i lijskog Potopa. Literatura 4. Za o jasnjenje videti 9rand ,anBon! #onument to ,atastrop"e! 4??6! t"e 9uide ook +or t"e (,2 9rand ,anBon $ours! edited B Steve %ustin! pu lis"ed B (,2. .&va knjiga je prevedena i o javljena u -ugoslaviji./ Polistratski +osili (nteresantne pojave koje nalazimo u mnogim naslagama uglja sirom sveta! jesu +osili sta ala drveca. %li! pre nego sto analiziramo ova +osilna sta la! recicemo nekoliko reci o uglju. Popularno o jasnjenje za nastanak uglja kaze da se treset .organski depozit za koji se smatra da je pret"odnik uglja/ akumulirao u tresetistima mocvara. Kako je mocvarno drvece i z unje zivelo i ugi alo! organski materijal se akumulirao kao treset u stajacoj vodi mocvare. :elike de ljine treseta! smatra se! akumulirane su tokom godina kada je mocvara tonula pod more. Kada je treset mocvare potpuno potonuo u okean! io je zatrpan laganom sedimentacijom mulja na okeanskom dnu. Za ovaj muljni prekrivac se smatra da se polako pretvorio u stenu .najcesce glinu ili krecnjak/! dok se treset! du oko zatrpan tokom miliona godina! postepeno pretvorio u ugalj pod uticajem toplote i pritiska. &vaj proces ukljucuje eliminisanje iz treseta vode i ostali" isparljivi" supstanci! ostavljajuci za so om uglavnom ugalj. Pored toga! mulj okeanskog dna se akumulira veoma polako! najcesce od oko 4 mm do '!@ cm godisnje u lizini o ala kontinenata ili u plitkim morima. * du okom okeanu! sedimenti se taloze rzinom od oko 4 mm na 4.<<< godina. Sa ovom stopom! du oko zatrpavanje i pretvaranje treseta u ugalj! i mulja i stenu! za"teva milione godina. %li! u nekim ugljonosnim regionima na istoku %merike! postoji i do @< razliciti" naslaga uglja koji se nalaze jedni preko drugi"! odvojeni slojevima krecnjaka i gline. $eoretski! koristeci evoluciona o jasnjenja! svaki sloj je nastao tokom dugog vremena akumulacije! sacinjavajuci tako ukupno vreme talozenja! u stvari! kao da se celo podrucje kretalo gore1dole! iznad okeana 1 ispod okeana. %li! +osilno drvece! kao sto je receno malopre! daje nam dodatne in+ormacije koje ce nam pomoci da datiramo celu sekvencu i da vezemo ar neke od slojeva zajedno. %ko je drvece raslo na podrucju gde je sada nadjeno .drugim recima! ako je drvece raslo u mocvari/! onda pre nego sto se treset akumulirao i celo podrucje eventualno polako potonulo! njena uginula sta la su strcala iznad okeanske vode! nekada od 4< do 4' metara. 2azmotrimo jedno ovakvo sta lo drveta koje strci 4< metara iz okeanskog dna. Nema tog sumskog drveta koje i moglo dugo da opstane pod vodom. Neko drvece moze

rasti sa svojim korenjem u slanoj vodi! ali kada i ilo koje drvo ilo potpuno prekriveno morskom vodom ono i uginulo. Koliko je vremena potre no da uginulo drvo istrune i padne na dno? #oze li ono ostati uspravno tokom nekoliko "iljada ili miliona godina! dok i se mulj polako akumulirao oko njega? Naravno da ne. Neka polistratska drveca cak presecaju vise od jednog ugljenog sloja> .slika/ Da li su ona rasla tokom talozenja ovi" slojeva u periodu od vise miliona godina? Proucavajuci ovo drvece! mozemo zakljuciti da je vreme akumulacije treseta .koji se kasnije pretvorio u ugalj/ i zatrpavanje sedimentom! ilo mnogo manje od onoga koje je potre no drvetu da se raspadne. -asno je da se drvo u potpunosti raspada za samo nekoliko decenija! ilo da se nalazi u okeanskim uslovima a viri iz vode! ili je delimicno zatrpano sedimentom. Polistratsko drvece koje se pruza kroz vise od jednog sloja .otuda dolazi ime "poli1 stratsko" 1 sto znaci "kroz vise slojeva"/ podrzava model "vezivanja slojeva zajedno" tokom kratkog perioda vremena. &vaj vremenski period se ne moze precizno odrediti! ali je u potpunom neslaganju sa standardnim misljenjem o velikoj starosti. Neki mogu o jasnjavati da su polistratska drveca talozena pod cudnovatim uslovima! ali cinjenica je da danas u svetu ima mnogo polistratskog drveca. * rudnicima uglja! ona su sasvim uo icajena pojava. Nekada su pronalazeni izuzetni primeri na podrucjima gde je ugalj u poprecnom preseku io izlozen dejstvu erozije ili prilikom otvaranja rudnicke jame. ,injenice se ne odnose samo na velika sta la drveca. Na jednom lokalitetu u &kla"omi proucavan je tankoslojeviti krecnjak na putnom useku! sa slojevima de ljine oko jednog metra! koji su ili nagomilani jedan preko drugog u o liku palacinki. Kolege evolucionisti o jasnjavaju da su ovi krecnjacki slojevi rezultat dugi" i spori" akumulacioni" procesa. %li! na celom izdanku uoceni su dokazi za rapidnu kontinuiranu akumulaciju. 9de god se pogledalo! nailazeno je na polistratske +osile koji su svi prolazili kroz nekoliko slojeva krecnjaka. $o nije ilo veliko drvece! ali ove +osilizovane iljke! zvane kalamiti! imale su u nekim slucajevima precnik 4@ centimetara! dok su najcesce imale procnik od oko 3 centimetara. &ve sta ljike su ocigledno ile kr"ke i zato i" pronalazimo u malim +ragmentima. &cigledno da se krecnjak nije talozio polako i postepeno oko jos rastuce iljke! vec da je morao iti rapidno natalozen u seriji podvodni" dogadjaja. Drugi tipovi +osila takodje ukazuju na isti zakljucak. Ponekad! +osilizovana zivotinjska tela presecaju vise od jednog sloja ili lamina u steni! na sta se moze primeniti ista argumentacija. -edan od standardni" primera koji ukazuje na duge vremenske periode! nalazi se u 9reen 2iver 8ormaciji u drzavi :ajoming. $u se nalaze izuzetne naslage gline sastavljne od miliona lamina milimetarske de ljine! za koje uni+ormisti kazu da predstavljaju zimsko1letnje sekvence sedimentacije u mirnim jezerskim uslovima. (pak! ovde ima +osila u izo ilju> Dakle! kako su nastali +osili? Da li su zivotinje i iljke tonule na dno jezera ili okeana i tu ostajale! dok su i" minijaturni iznosi godisnje sedimentacije prekrivali i +osilizovali? Naravno da ne. &ne o icno plivaju na povrsini! mada nekada potonu na dno! gde u o a slucaja ivaju pojedeni od predatora ili razlozeni pod uticajem

akterija ili me"anickim dejstvom. * nijednom slucaju nji"ovi ostaci ne ostaju dugo. ,esto +osile nalazimo u "svezem" polozaju! sto nekada moze da ukaze da su zivi zatrpani. Dok speci+icni me"anizmi +osilizacije variraju! dovoljno je reci! da i doslo do +osilizacije! organizmi moraju iti rzo zatrpani! ez mogucnosti delovanja destruktivni" agenasa. % tako upravo izgleda u 9reen 2iver 8ormaciji. 8osilizovani somovi su pronadjeni u izo ilju! nekada i preko 3< cm duzine 1 u nekim slucajevima sa sacuvanom kozom i mekim delovima! sto ocigledno ukazuje na naglo zatrpavanje.4 8osili somova su pronalazeni u raznim orijentacijama! presecajuci mnoge milimetarski takne lamine. &ni nisu ugi ali i tu lezali "iljadama godina dok su ili polako zatrpavani. Drugi tipovi +osila! kao sto je "enormna koncentracija" +osila ptica!' pronadjeni su u ovakvim jezerskim sedimentima. Sigurno da ce u narednom vremenu proucavanje ove +ormacije pokazati da je klasican "dokaz" protiv )i lije! ustvari potvrda nagle katastro+e. Literatura 4. )uc""eim! 0.Paul and Surdem! 2onald ,. "8ossil ,at+is" and t"e Depositional 7nvironment o+ t"e 9reen 2iver 8ormation! DBoming!" 9eologB! :ol.@! %pril 4?5?! p.4?A. '. 8educcia! %lan "Pres Bornis and t"e 7volution o+ Ducks and 8lamingos!" %merican Scientist! :ol.AA! #aBE-une 4?5;! p.'?;. *galj Kada govorimo o poreklu uglja! vazno je da istaknemo cinjenicu da pretvaranje treseta u ugalj nikada nije posmatrano u prirodnim uslovima. #i imamo razne vrste uglja! lignita i treseta! ali svaki od nji" izgleda kao sistem kod koga je zavrsen proces trans+ormacije. #ozda ce teorija "starog mocvarnog treseta" iti napustena. (strazivanja su pokazala da za nastanak uglja nisu potre ni milioni i milioni godina delovanja toplote i pritiska! kao sto se najcesce tvrdi. Poslednji" godina! nekoliko la oratorija je otkrilo nacin kako da ugalj ili ugljevite supstance napravi rzo! za sat ili najvise nekoliko dana.4!' &vakvi procesi cak ne za"tevaju veliki pritisak! ali je visoka temperatura neop"odna .u idealnom slucaju! veoma topla voda3/. $ada se zagrevanje mora izvrsiti tako! da se organski materijal izoluje od kiseonika! kako se ne i zapalio. Proces za"teva toplotu da i io zapocet! ali kada se jedanput startuje! proces proizvodi sopstvenu toplotu i pritisak. &vakvoj "emijskoj reakciji potre an je katalizator! koji je potre an da i se reakcija rzo odvijala. $aj katalizator je izvesni tip gline! o icno do ijen od vulkanskog pepela. (nteresantno je da skoro sva lezista uglja imaju ispod se e takav sloj gline. $anki vulkanski slojevi gline! koje neki nazivaju "razdeljci"! su takodje pronadjeni u uglju! i cesto materijal vulkanskog porekla sam izlazi iz organskog materijala! i +ormira "zamke" u kojima je ugalj +ormiran. &vi glineni razdeljci su sami po se i vrlo interesantni. #nogo puta ovi tanki! ravni slojevi prekrivaju "iljade kvadratni" kilometara povrsina. Nasuprot ovim! slicni prostrani tanki slojevi ne postoje u modernim tresetnim mocvarama! gde su povrsine

sasvim talasaste! sa mnogim kosim kanalima i mestima lokalni" uzvisenja. Ne postoji tako nesto u tresetnim mocvarama kao sto je ravna povrsina. (zgleda da i se treset pre morao akumulirati rapidno pod odgovarajucim uslovima! a takvi odgovarajuci uslovi se ne javljaju u tresetnim mocvarama. (sto tako! vidimo da razdeljci gline za"tevaju ravnu povrsinu talozenja! a ne dinamicku i rastucu tresetnu mocvaru.6 &cigledno da je potre an neki drugi model za nastanak uglja. 4;. maja 4?;<. eksplozija planine Sveta 0elena opustosila je 6<< km' sume! severno od ove planine. Za kratko vreme! preko milion sta ala je plivalo u jezeru Spirit! opkoljeno velikom kolicinom organskog materijala i vulkanskog pepela. Za samo nekoliko godina! organski talog! sacinjen uglavnom od kore drveca i raspadnutog materijala drveca! zajedno sa vulkanskim pepelom! akumulirao se na dnu jezera. &vaj "treset" je imao u mnogome isti sastav i geometriju kao ugalj. #nogi delovi kore su se nagomilavali jedni preko drugi" medjuso nim tarenjem plivajuci" sta ala i tonjenjem na dno. &d tada se zna da je tvrdi! crni pojas u uglju ustvari "mumi+icirana kora"! i treset u Spirit jezeru izgleda kao veoma pogodan za nastanak uglja. &no sto je jos interesantnije jeste! da je mnogo plivajuci" sta ala tonulo u vodu! i kada su padali na dno! koren kao krajnji deo sta la se prvi ukopavao u organski mulj i raspadnutu koru drveca na dnu jezera. .slika/ Kako se nastavljala akumulacija organskog materijala! i kako su se odvijali vulkanski i erozioni procesi! nagomilavali su se vulkanski pepeo i ostali sedimenti u jezero. %ko i se sedimentacija nastavila! ova sta la drveca ila i zatrpana u uspravnom "polistratskom" poluzaju.@ Ne samo da ovaj treset lici na savremene slojeve uglja po oso inama i geometriji! nego je i glina vulkanskog porekla o ilno prisutna. %ko i doslo do ponovne erupcije iz ove planine! sloj vrelog materijala! koji i se natalozio preko slojeva treseta! ucinio i da rzo dodje do pretvaranja u ugalj! koji i verovatno licio na slojeve ituminoznog uglja kojeg nalazimo danas. % ti ugljeni slojevi i ili pro ijeni polistratskim drvecem. Literatura 4. :ideti kao primer Davis! %.! and Spackman! D. "$"e 2ole o+ ,ellulosic ,omponents in %rticulate ,oali+ication! "8uel! :ol.63! 4?A6! pp.'4@1''6. :ideti takodje 0ill! 9eorge 2. ,"emical $ec"nologB! #aB 4?5'! p.'?A! and Larson! -o"n "8rom Lignin to ,oal in a Kear!" Nature 34! #arc" ';! 4?;@! p.4A. '. 0aBatsu! 2.! et.al. "%rti+icial ,oali+ication StudB: Preparation and ,"aracterization o+ SBnt"etic #acerals!" &rganic 9eoc"emistrB! :ol.A! 4?;6! pp.6A31654. 3. Pennisi! 7. "Dater! Dater 7verBC"ere: SurreptitiouslB ,onverting Dead #atter into &il and ,oal!" Science NeCs! 8e .'<! 4??3! pp.4'414'@. 6. %ustin! S.%. "7vidence +or #arine &rigin o+ Didespread ,ar onaceous S"ale Partings in t"e KantuckB No 4' ,oal!" 9eological SocietB o+ %merica % stracts! :ol.44! 4?5?! pp. 3;4!3;'. @. Za olji pregled dogadjaja oko planine Sveta 0elena! videti Dr. Steve %ustin! "#ount St.0elens and ,atastrop"ism!" (,2 (mpact %rticle 45@! 4?;A. (nstitut za

kreacionisticka istrazivanja .(,2/ organizuje izlete na planinu Sveta 0elena svakog avgusta.

1egionalni dokazi za kontinuirano talozenje

2azmotrimo pojavu da su pojedini paketi slojeva talozeni kontinuirano! ez veliki" vremenski" razmaka izmedju ilo koja dva uzastopna sloja. Slican nacin rezonovanja kod geoloski" slojeva moze se primeniti na regionalni geoloski stu .4 #nogi poznati geolozi su postali pristalice "neokatastro+izma"! tvrdeci da su skoro svi sedimenti natalozeni naglo! katastro+ickim procesima! ali da su se katastro+e odvijale u epizodama! odvojene vremenski jedne od drugi" mozda i milionima godina. Sa nekoliko izuzetaka! mesto talozenja je pod vodom 1 gde se talozenje i odigrava. Kada se natalozeni sediment izdigne izvan vode i izlozi kisi! vetru i recnoj aktivnosti! tada se odvija erozija. Prema savremenom o jasnjenju o velikoj starosti Zemlje! proces erozije je oznacio proteklo vreme "ijatusom na celokupnoj rapidno natalozenoj sekvenci. Zanima nas samo koliko je vremena proteklo. Prema konceptu mlade Zemlje ili konceptu Potopa! skoro svi +osilonosni slojevi stena natalozeni su u kratkom periodu! za vreme Potopa! kada je sediment io raz acivan! zajedno sa naglim erozionim epizodama. Prema ovom konceptu! erozija je ila nagla i katastro icka! kao i talozenje! i nisu se odigrali u dugom vremenskom periodu. %li! prema konceptu stare Zemlje! dok se za talozenje smatra da je ilo ili rapidno ili polagano! erozija se odigrala tokom dugog perioda vremena. 7pizode erozije se uglavnom lako uocavaju u stenskom zapisu. 9eneralno! one su predstavljene zonom gde susedna stena nije u konkordantnom polozaju! a ovaj termin se koristi kada jedan sloj naleze paralelno preko drugog! na neporemecen nacin. Konkordancija ukazuje na kontinuirano talozenje! ez prekida od strane erozije. %ko slojevi nisu konkordantni! onda se opisuju kao diskordantni. Poprecni preseci slikovito prikazuju ove pojave! kao i nji"ove razlicite o like usled delovanja erozije. .slika/ Kod konkordancije! svaki sloj .koji je natalozen naglo/ je konkordantan sa slojem iznad i ispod njega. Kao sto smo izneli ranije! razmisljajuci o prisustvu karakteristicni" povrsinski" pojava! odsustvu iotur acije! odsustvu slojeva tla! ili postojanju polistratski" +osila! zakljucili smo da! kao po pravilu! nema znacajnijeg proticanja vremena izmedju talozenja ilo koja dva konkordantna sloja! i da je logicnije da se cela sekvenca natalozila naglo. Pojedinacni slojevi su cesto povezani sa slicnim slojevima u grupu! koju nazivamo ormacija. Za +ormaciju je karakteristicno da sadrzi iste indeks +osile! to jest grupe +osila za koje je odredjeno! na osnovu evolucionog koncepta! da su zivele u to vreme. & icno svaki sloj u +ormaciji je od istog tipa stene .na primer! krecnjak/! mada pojedini slojevi mogu odstupati od ovoga. 9eolozi se retko pozivaju na epizode

erozije u okviru +ormacije! jer smatraju da je nastala u periodu kontinuiranog talozenja! rzog ili sporog! tokom kratkog ili dugog vremenskog perioda. Promene od jedne +ormacije do druge mogu se predstaviti promenom u tipu stene .na primer! od krecnjaka do pescara/! ili promenom u +osilnom sastavu! sto ukazuje na promene u odredjenom periodu. (zmedju ovakve dve +ormacije erozija se mogla desiti! i predstavljena je odsustvom konkordancije izmedju +ormacija. Kod erozione diskordancije slojevi stena su ostali paralelni! ez na iranja i rasedanja. %li! kao sto se vidi na slici )! eroziona sekvenca koja podseca na recnu ili ujicnu eroziju! +ormirala je neravnu povrsinu terena. -asno je da je za to potre no vremena! ali koliko vremena? Kod tektonsko1erozione diskordancije! donji sloj je io najpre na oran a onda erodovan! kao sto se vidi na slici %! a kasnije je gornji sloj natalozen "orizontalno preko na orane erodovane povrsine. 9ornja povrsina na oranog tela donje +ormacije ila je izlozena delovanju erozije za neko vreme. %li ponovimo! koliko je vremena proteklo? &dgovor ne moze uvek iti do ijen na osnovu lokalni" posmatranja. %li! erozione epizode! ilo da se radi o erozionoj diskordanciji ili tektonsko1erozionoj diskordanciji! mogu se o icno pratiti na pro+ilima ako iskoristimo podatke iz na+tni" i drugi" usotina. $o moze za"tevati mnogo posla! ali kada se sloj ili +ormacija koji pokrivaju veliko podrucje otkriju na nji"ovom preseku! oni pokazuju ili zonu u kojoj talozenja nije ilo! ili podrucje gde nije ilo na iranja ili erozije. * takvim slucajevima! erozione sekvence mozemo eventualno uvrstiti u konkordantne! kontinualno talozene sekvence. .slika/ &vo se moze lakse razumeti! i sigurno jos lakse demonstrirati! razmatranjem razliciti" geoloski" perioda u "ipotetickom smislu. Na primer! za devonski period se smatra da se protezao od pre oko 36@ do 6<@ miliona godina. Sledeci stariji period! silur! se protezao dalje do pre 6'@ miliona godina. Neki se nece iznenaditi ako otkriju da su +ormacije! oznacene kao silurska i devonska! natalozene u kontinuiranim serijama. Najcesce! devon lezi konkordantno preko silura! i koriscenjem principa izneti" ranije! neki mogu zakljuciti da nije proteklo veliko vreme izmedju kraja silura i pocetka devona. %li nekada se erozione sekvence mogu naci izmedju ovi" dveju +ormacija! sto ukazuje na proteklo vreme. Pitanje je: Koliko dugo vreme? (ako negde! mozda! na ovo pitanje ne mozemo odgovoriti lokalnom analizom! a regionalna analiza moze iti teska ili nemoguca! cinjenice pokazuju da se na rojnim drugim lokalitetima ne moze uociti vremenski razmak izmedju dve +ormacije. * stvari! mnogi lokaliteti pokazuju da su kompletne serije slojeva! ukljucujuci ordovicijum .nalazi se ispod silura/ i kar on .lezi iznad devona/! konkordantne sa silurom i devonom. $ako! glavnina +osilonosnog geoloskog stu a ukazuje na jednu kontinuiranu depozicionu sekvencu. Pored toga! svaka lokalna eroziona epizoda! iako moze ukazivati na vece vreme od normalne konkordantne povrsine! ipak ne predstavlja veliki vremenski period. ,eo

kompleks natalozeni" +ormacija predstavljen je jednom serijom depozicioni" epizoda! isprekidan lokalno ogranicenom erozijom! ali neprekidan drugde. * mnogim slucajevima! pojedina +ormacija moze lezati konkordantno preko druge +ormacije! ali nji"ov osilni sadrzaj za"teva da su nji"ova vremena talozenja odvojena mnogim milionima godina> $o se naziva parakonkordancija .slika ,/ ili pseudokonkordancija. .slika/ "Povrsina ez talozenja i ez erozije" ukazuje da je povrsina ostala apsolutno nepromenjena tokom miliona godina. -asno je da danas ne postoji takva nepromenljiva povrsina na Zemlji na kojoj se nista ne desava! ni erozija! ni rastenje korenja iljaka ili usenje organizama. Niti moze povrsina pod vodom ostati nepromenljiva! ez iotur acije ili talozenja. &vaj totalno "ipoteticki koncept predstavljen je produzenjima kojim zastupnici koncepta stare Zemlje pokusavaju da spasu njegove milione godina.

*iteratura
4. Za detaljnije o jasnjenje ovog koncepta! videti knjigu koju su napisali Dr. 0enrB #orris i 9arB Parker! Jhat is 7reation Science(! #aster )ooks! 4?;'. De+ormacije mekog sedimenta -edan od najilustrativniji" nacina "vezivanja slojeva zajedno" jeste koriscenjem "de+ormacija mekog sedimenta". &cigledno! mnogi sedimenti se se de+ormisali .savili ili popucali/ dok su jos ili u uslovima mekog i nekonsolidovanog stanja .na primer! meki muljeviti sedimenti nasuprot cvrstoj steni/. .slika/ Prema konceptu stare Zemlje! konkordantni sedimentni slojevi su se talozili uzastopno! ali vremenski odvojeno! mozda i milionima godina. Nakon talozenja! sekvence geoloskog stu a su se de+ormisale .savile ili popucale/. $o se moglo desiti mnogo kasnije od vremena talozenja. Smatra se da su sedimentni vec ili stvrdnuti u cvrstu stenu! i posto su vec ili dovoljno stari! time dokazuju da su ili u cvrstom! "krtom" stanju kada su de+ormisani. Prema konceptu mlade Zemlje! medjutim! predvidja se potpuno drugacija situacija. %ko je koncept stvaranja i Potopa tacan! onda su sedimenti veliki" de ljina natalozeni u toku godine Potopa i mozda u prvi" nekoliko decenija kasnije. Najnizi od ti" Potopni" sedimenata su natalozeni na pocetku Potopa! a oni iznad nji" su se natalozili kasnije u Potopu! mozda mesecima kasnije. :ecina de+ormacija se desila kasnije u Potopu kada su se okeani produ ili i prosirili! i kada su se kontinenti izdigli. * mnogim slucajevima! ove izdignute i istovremene de+ormacije su se desile kada su sedimenti ili stari manje od nekoliko godina. #ozemo ocekivati da neki od ovi" de+ormisani" sedimenata daju dokaze da su ili de+ormisani kada su ili jos u mekom! muljevitom stanju! a ne u cvrstom kao sto su danas. Prvo pitanje na koje moramo odgovoriti jeste: Koliko je dugo potre no da sedimenti predju u cvrstu stenu? Na zalost! ne moze se dati celovit odgovor na ovo pitanje! jer imamo razlicite situacije. 9eneralno! prisustvo povisene temperature! prisustvo adekvatnog cementa za vezivanje zrna ili minerala zajedno! i du oko zatrpavanje! izazivaju da voda napusta pore cineci time da zrna pojedinacno dodju u kontakt jedna sa drugim! a sve to u rzava procese ocvrscavanja.

$re a uzeti u o zir da cak i danas! neki sedimentni slojevi u geoloskom stu u su meksi od ostali". Neki jos nisu presli u cvrstu stenu iz jednog ili drugog razloga. *slovi za ocvrscavanje nisu zadovoljavajuci u svim podrucjima. %li! vecina slojeva je predstavljena! naravno! cvrstim stenama. Pod normalnim uslovima! sedimenti ocvrscavaju u stenu za manje od godinu dana! a maksimalno za sto godina. Nisu potre ni milioni i milioni godina za nastanak stene od sedimenta. Pod idealnim uslovima! to se moze desiti u toku nekoliko dana. Na primer! danasnji eton je vrlo do ra analogija za stenu! iako tu stenu covek pravi. $u su prisutne "emikalije koje cementuju zrna zajedno! i ako se voda u mesavini inkorporise u mineralnu strukturu! ili izadje napolje i ispari! eton ce postati sasvim tvrd. $o se moze dogoditi u toku nekoliko sati do nekoliko dana. #noge stene se +ormiraju na skoro isti nacin. %nalizirajmo talozenje sedimenta putem klizanja lata! u svetlu skorasnje erupcije planine Sveta 0elena .#ount St.0elens/! koja je izazvana naglom eksplozijom i skliznucem planinskog vr"a! u koju su ili ukljuceni lato! krupno kamenje! drvece i zivotinje duz puta. $alozi mulja! jedni preko drugi"! koji su ucinili da ovaj prostor izgleda kao gomila palacinki! rezultovali su talozenje sedimenta sa de ljinama i do 4;< metara. &ve sedimente stene! natalozene delovanjem vode u katastro+i! izgledaju potpuno isto kao slojevi stena koje cesto svuda vidjamo. (ako ovaj materijal nije io izlozen optimalnim uslovima ocvrscavanja! u toku pet godina sedimenti su dovoljno ocvrsnuli da su stajali u skoro vertikalnom polozaju. $u nije proteklo puno vremena za nastanak stene od sedimenta. $o se samo desilo pod pravim uslovima. .slika/ Kada stena jednaput ocvrsne! izuzetno ju je tesko saviti! a da ne pukne. Za stene se u tim slucajevima ocekuje da ce se ponasati kao cvrste i krte! a ne kao meke! "plasticne" i savitljive. & icno se stanje stene prilikom de+ormisanja odredjuje ispitivanjem! narocito pod mikroskopom. #nogo puta se pokazalo da su se stene de+ormisale kada su ile meke! nekonsolidovane! tako da vreme talozenja i savijanja i dalje predstavlja pro lem. -er! prema konceptu stare Zemlje! stene su se najcesce talozile milionima godina pre nego sto su se de+ormisale. Posto su imale puno vremena da se stvrdnu! stene su tre ale da se ponacaju kao lomljive i krte! a ipak! najcesce! one izgledaju da su se de+ormisale kao nekonsolidovano lato. (lustrujmo ovaj koncept na primeru :elikog Kanjona. Kada stanete na '.<<< metara visoki juzni ru :elikog Kanjona i pogledate dole! videcete "orizontalno polozene sedimentne slojeve ukupne de ljine nekoliko "iljada metara. Kanjon je usecen u izdignuti plato koji se zove Kai a :isoravan. (ste stene koje mozemo videti u :elikom Kanjonu! nalaze se i 6<< km dalje u istocnoj %rizoni! ali ovde su nize za 4!@ km ili jos nize. Plato je izdignut na sadasnju visinu pre neki" 45 miliona godina! prema geolozima uni+ormistima! u vreme kada su se +ormirale Stenovite Planine .2ockB #ountains/! a :eliki Kanjon se kasnije urezao u ovaj izdignuti plato. Slojevi su "orizontalni i u :elikom Kanjonu! i u istocnoj %rizoni 6<< km dalje. #nogi ljudi ne znaju da stene na ovom platou! od vremena kada se monoklinala razvila! na nekim mestima stoje u skoro vertikalnom polozaju.

Kao sto se moze videti na poprecnom preseku! najnizi sedimentni sloj na mnogim lokalitetima je $apeats Pescar! za koji geolozi uni+ormisti smatraju da je star @@< miliona godina. Za Kai a Krecnjak! koji se nalazi na vr"u! smatra se da je star '@< miliona godina. #edjutim! podzemnim pokretima doslo je do savijanja ovi" +omacija pre samo 5< miliona godina. $o znaci da je $apeats Pescar io vec oko 6;< miliona godina star kada je de+ormisan. .slika/ %ko analiziramo prirodu savijanja u tacki sarnira .gre ena ili dna na ora/! videcemo da pescar pokazuje da je io u mekom! nekonsolidovanom stanju kada se savijanje desilo. Nigde nisu pronadjena izduzena zrna peska! ili da je cement koji opkoljava zrna prelomljen i rekristalisan. $o ukazuje da su stene! dok su ile tek malo ocvrsle i pritisnute gornjim sedimentima! jos uvek ile meke i "+riske". &ne nisu ile u stanju cvrste i krte stene za vreme savijanja. &cigledno je da one tako nisu dugo stajale.4 7volucionisti ce reci! medjutim! da ako je stena du oko zatrpana i na nju deluje pritisak sa svi" strana! savijanje ce se desiti i kod krti" i lomljivi" stena. $o je! naravno! tacno! narocito za neke stene koje su "plasticne"! kao na primer! stene soli. %li kod cvrsti" stena! kao sto je $apeats Pescar! ovakva vrsta savijanja uvek izaziva produzenje zrna peska ili pucanje kristala cementa! a nijedno od toga nije pronadjeno u ovim de+ormisanim stenama :elikog Kanjona. Kao sto se moze videti na dijagramu napona i naprezanja! postoji ogranicenje za svaki materijal koliko se moze naprezati .de+ormisati/ pod odredjenim naponom .pritiskom/. De+ormacije ce se javiti pod delovanjem napona! ali ako se napon odrzava konstantnim! materijal ce nastaviti sa de+ormisanjem! ili "puzanjem". .slika/ Svaka stena se moze opteretiti do pucanja! povecanjem napona. %ko se napon odrzava konstantim! ispod tacke pucanja! de+ormisanje ce se kod vecine stena nastaviti do krajnje vrednosti! kada ce stena ili postati sta ilna! ili ce puci. :ecina stena ne moze da izdrzi neogranicene de+ormacije. Postoji ogranicenje u velicini puzanja! koje ce se desiti tokom vremena! kao sto se vidi na dijagramu. Kao sto se moze videti na +otogra+ijama koje pokazuju tacke najveceg savijanja! te stene su savijene pod uglom od ?<o na rastojanju od 3< metara. $u se prikazuje stena u spoljnjoj polovini na ora koji je pod pritiskom. ,vrste stene su poznate kao sla e na delovanje pritiska! ali ipak nji"ov materijal se isteze postepeno. Duz cele monoklinale! citav sloj je vidljivo tanak kao i na mestu savijanja. $esko je zamisliti kako stena moze izdrzati tako veliko istezanje! cak i ako je zatvorena. ,vrste stene se! jednostavno! ne ponasaju na takav nacin. Na osnovu celokupne analize! i one vidljive golim okom i one pod mikroskopom! stene su jos ile u mekom i nekonsolidovanom stanju za vreme de+ormacije. 4.@<< m izdizanja izazvalo je razlicite reakcije kod razliciti" stena. $apeats Pescar i sedimentne stene preko njega! samo su polozene preko ovog na ora. Nji"ovo savijanje i istezanje se prilagodilo pokretima. Najnovija rasedanja! kao ona duz )rig"t %ngel 9line! prelomila su sedimentne slojeve koji su do tada ocvrsli u cvrstu stenu! iako su pokreti duz raseda ili veoma mali.

(spod $apeats Pescara! na mnogim lokalitetima lezi :is"nu Skriljac! veoma cvrsta metamor+na stena. &va +ormacija predstavlja azicne stene na ovom podrucju i povezana je sa ocnim stenama duz kontinenta. Prema kreacionistickom modelu! za nju je normalno ocekivati da datira od samog Stvaranja! kao deo )ozjeg prvo itnog stvaranja Zemlje. #ozda se ona metamor+isala i promenila za vreme Potopa! ali ona je vec ila cvrsta i lomljiva u vreme Potopa. *ni+ormisti tvrde da je ova +ormacija preko milijardu godina stara. :is"nu Skriljac se ponasao kao lomljiva stena za vreme izdizanja platoa. &n je prelomljen> Seizmickim istrazivanjima su locirani rasedi! i doslo se do zakljucka da je jedna strana izdignuta ar 4.@<< km u odnosu na drugu stranu. .slika/ Dakle! cvrsta metamor+na stena je pukla. Sedimentne stene koje su danas sasvim cvrste i lome se pri rasedanju! samo su prekrile rased u vreme izdizanja. $o pokazuje da su one ile u stanju tek natalozenog mulja! i jos nisu ocvrsle u stenu! kao sto je i ilo za vreme Potopa. Na osnovu ovog posmatranja mozemo reci da $apeats Pescar ipak nije imao dovoljno vremena da postane cvrsta stena u vreme kada je de+ormisan. Danas usvojeni podaci o vremenu talozenja i de+ormisanja su u suprotnosti sa prirodom sami" stena. &va konstatacija! u stvari! rise 6;< miliona godina pretpostavljene Zemljine istorije. Situacija u :elikom Kanjonu je vise nego jedinstvena. $u postoji mnogo! mnogo mesta gde su stene de+ormisane dok su ile u mekom! nekonsolidovanom stanju. %palaci Planine .%ppalac"ian #ountains/ isto tako. Neki mogu ove pojave oznaciti kao izuzetke! ali svet je pun primera de+ormacija meki" sedimenata! sto samo pokazuje da je Zemlja mlada i da je Potop zaista odgovoran za vecinu geoloski" pojava u svetu. Literatura Za slicne studije! videti %ustin! S.! and #orris! -. "$ig"t 8olds and ,lastic Dikes as 7vidence +or 2apid Deposition o+ $Co :erB $"ick Stratigrap"ic SeNuences!" Proceedings o+ t"e 8irst (nternational ,on+erence on ,reationism! Pitts urg"! P%! 4?;A! pp. 314@. Klasticni dajkovi Slican argument se moze do iti na osnovu proucavanja pojava nazvani" klasticni dajkovi. Klasticne stene su nastale od delova pret"odno postojeci" stena. Pescar! na primer! je sacinjen od zrna peska! a zrna peska su sacinjena od kvarca! i o icno su izdvojena erozijom od pret"odno postojeceg granita. $ako! pescar je klasticna stena. Dajk je vertikalna pojava! nalik stu u ili zidu! koja se nalazi zatrpana pod zemljom. #nogi magmatski dajkovi mogu se videti u okolini vulkana! ali nase razmatranje ice usmereno na klasticne dajkove. .slika/ Klasticni dajkovi su! na primer! otkriveni u provinciji 2ockCall! istocno od Dalasa. :ecina ovi" dajkova je sacinjena od pescara! nalaze se na malim du inama! a siroki su od @ do @< cm. Dimenzije variraju! ali neki su vise kilometara dugacki! i vise od @< metara visoki. Ne postoje primetne promene u velicini zrna ili litologiji! ilo

vertikalno ili "orizontalno. Nekada se manji dajkovi granaju od veci"! a nekada im se ponovo pridruzuju. Nekoliko drugi" dajkova sastoji se od krecnjaka ili markasita. &cigledno je da mnostvo ovi" dajkova potice od serije povezani" dogadjaja! ali svi oni su nadjeni u pukotinama krecnjacki" slojeva! koji su svi u ,entralnom $eksasu! i koji su prema standardno pri"vacenoj vremenskoj skali stari ;< miliona godina. Neki su tvrdili da su ovi dajkovi nastali popunjavanjem podmorski" pukotina materijalom odozgo!4 ali to nije korektno o jasnjenje! ar ne za vece dajkove napravljene od pescara. Ne postoji "orizontalni sloj pescara de ljine desetine centimetara koji se nalazi stratigra+ski iznad dajkova! a sluzi kao nji"ov izvor materijala! i ni u jednom slucaju cisti pesak ne moze dospeti u pukotine na morskom dnu ez prisustva o ilne necistoce. -edino krecnjacki dajkovi pokazuju znake "orizontalnog talozenja! kao sto i se i ocekivalo ako i ono doslo odozgo! ali to i se takodje desilo ako i se utisnuce odigralo ocno. Pescarski dajkovi nude cinjenice koje nas ne navode da verujemo da su nastali u plitkim ili du okim morima utisnucem odozgo. Proucavanje pescarskog materijala dajkova ukazuje da je on u potpunosti isti kao pescar koji se nalazi ispod dajkova.' &n ima isti "emijski sastav! i isti raspored zrnaca peska po velicini. -edina razlika izmedju dajkova i is"odisnog pescara je u tome! da zrca peska u dajkovima imaju slicnu orijentaciju! gde su nji"ove duze ose okrenute u istom pravcu. $o i se desilo ako i materijal io utisnut odozdo na gore .kao pasta iz tu e/! a ne kao rezultat talozenja ili na acivanja od strane vode u pokretu. Nisu uocena de+ormisana zrna peska! i nema znakova pucanja i rekristalizacije cementa. #aterijal u dajkovima pokazuje da je jos uvek io zasicen i nekonsolidovan pescani mulj u vreme kada je io utisnut u krecnjak koji lezi iznad njega. %li! zagovornici stare Zemlje nam kazu da je izvor pescara io vec milionima godina star kada je doslo do utisnuca dajkova. Nesto je ovde pogresno. &cigledno! sloj koji je io izvor dajkova jos nije io otvrdnuo kada se de+ormacija desila. Ponovimo! ovo nije dokaz za mladu Zemlju! ali predstavlja dodatni protivargument danas pretpostavljenoj istoriji Zemlje. Kao sto je slucaj i sa savijanjem sedimenata! dokazi za klasticne dajkove mogu se naci sirom sveta. Na primer! tokom nastanka Stenoviti" Planina sedimenti su se na nekim mestima izdigli i preko A kilometara. :reme izdizanja! kao sto smo vec rekli! ilo je pre oko 5< miliona godina! kako neki kazu. $ako! vecina stena je vec ila stotine miliona godina stara u vreme izdizanja! i ila je sasvim cvrsta! a to pre ukazuje da je izdizanje utisnulo meki materijal koji je sada ocvrsnut u klasticne dajkove. &vi dajkovi! koji su identicni sa SaCatc" Pescarem .65< miliona godina star/! ili su utisnuti u izdignuti Pikes Peak 9ranit. %ko je! kao sto ocigledno jeste! ovo izdizanje ilo u vreme Laramijske &rogeneze koja je +ormirala Stenovite Planine! onda ovaj scenario rise preko 6<< miliona godina Zemljine istorije.3 Sledeci +ascinantni primer jeste onaj u Kodac"rome )asenu u -uti.6 .slika/ &vde su dajkovi nadjeni u asocijaciji sa pajpovima! pojavama koje su vise cilindricne i dostizu visinu i do @< metara! i 4@ metara u precniku. (sti pro lem ponovo iskrsava. $alozenje sloja koji je io izvor materijala smatra se da je ilo 4@< miliona godina pre nego sto je doslo do utiskivanja. .slika/

&vo nije jedini primer. Na svetu postoji mnostvo primera klasticni" dajkova .i pajpova/! kao sto i se i ocekivalo ako je i lijski izvestaj o Potopu i mladoj Zemlji tacan. .slika/ Literatura 4. #onroe! -o"n Napier. "$"e &rigin o+ t"e ,lastic Dikes o+ Not"ern $e=as!" #.S. $"esis! Sout"ern #et"odist *niversitB! 4?6?. '. KelseB! #artin! and 0arold Denton. "Sandstone Dikes Near 2ockCall! $e=as!" *niversitB o+ $e=as )ulletin! No.3'<4! 4?3'! pp.43;146;. :eoma mali interest je pokazan za dajkove u poslednjim decenijama. Dr. $. -. 9"olB! geolog sa 7ast $e=as State *niversitB! je medjutim! istrazivao dajkove vise godina. &n je dosao do zakljucka do kojeg je dosao i Dr. -o"n #orris na osnovu svog istrazivanja! da su dajkovi ili utisnuti odozdo .licni razgovor/. 3. -edan svrseni" studenata na (,2! )ill 0oesc"! uradio je dimplomski rad na ovom polju. Njegov rad! "$"e $iming o+ ,lastic Dike 7mplacement %long 2ed ,reek 8ault! 8remont ,ountB! ,olorado!" o javljen je 4??6.god. 6. 2ot"! %riel! %. ",lastic Pipes and Dikes in Kodac"rome )asin!" &rigins! :ol.4?! No.4! 4??'! pp.6616;. KelloCstone Park #nogi ljudi imaju pogresno misljenje o tome kako geologija tvrdi da je Zemlja milijardama godina stara. Kao sto se moze videti! takav stav nije u skladu sa istinom. -edan od klasicni" argumenata koji se koristi u prilog staroj Zemlji jeste +osilizovana suma u KelloCstone Parku! gde su +antasticno sacuvana okamenjena sta la drveca pronadjena u velikom roju. Na Specimen )rdu! padina rda koja je izdu ljena erozijom otkriva oko '5 ili vise "orizontalni" slojeva konsolidovanog vulkanskog materijala! od koji" svaki sadrzi o ilje okamenjeni" drveca! medju kojima je mnostvo sta ala u vertikalnom polozaju! sa korenskim krajem okrenutim na dole! a sta lom na gore. #noga druga sta la su u "orizontalnom polozaju. .slika/ Slicna situacija je i u lizini podrucja Specimen )rdo! gde se nalazi vise od @< slicni" slojeva. $radicionalno o jasnjenje kaze da su uspravna drveca zatrpana i okamenjena tamo gde su i rasla! a tako je za elezeno i u geoloskom vodicu -eloustoun Parka. Za seriju slojeva nalik palacinkama se kaze da je nastajala polagano! tamo gde su rasle sume! od koji" je svaka zatrpavana vulkanskim pepelom. Dalje se tvrdi da je posle svake vulkanske erupcije gornja povrsina sloja vulkanskog pepela polako trans+ormisana u pogodno tlo u kojem su semenje i mlade iljke mogle da rastu. * toku nekoliko "iljada godina druga suma je dostigla zrelost! koja je zatim takodje zatrpana drugim vulkanskim pepelom. Smatra se da se ovaj ponavljajuci o razac desio ar '5 puta. Svaka suma je za"tevala ar nekoliko "iljada godina za svoj rast! zato sto okamenjena drveca u svakom sloju imaju vise od 6<< godova. &vi godovi predstavljaju dogadjaje za koje se pretpostavlja da su se odigrali tokom minimalno nekoliko "iljada godina! a mozda cak i vise. $okom svakog od ovi" procesa je proslo vise vremena od onog koje i se moglo uklopiti u i lijsku "ronologiju.

#edjutim! danas mozemo da kazemo da nisu potre ni milioni godina da i se +ormiralo okamenjeno drvece. Drvo moze! pod odredjenim uslovima! da se okameni rzo! kao sto je to pokazalo nekoliko eksperimenata u la oratoriji.4 * jednom eksperimentu! naucnici su uzeli komad drveta! vezali ga na kraj konopca i spustili u alkalni izvor u KelloCstone Parku. &ni su ga mesali sa vrelom vodom ogatom silicijum1dioksidom da i videli da li pod takvim uslovima moze doci do okamkenjenja drveta. Kada su dosli godinu dana kasnije i izvukli komad drveta iz izvora! otkrili su da se znatan deo okamenjavanja odigrao.' Pored toga! vestacki okamenjeno drvo se cak ovi" dana proizvodi u komercijalne svr"e kao pravo "cvrsto drvo" za podove. Nije potre no puno vremena da i se drvo okameniloF potre ni su samo pravi uslovi. Podzemna voda koja prolazi kroz vruci vulkanski pepeo! koji je o icno pun silicijum1dioksida! moze dati veoma pogodne prirodne uslove za rzo okamenjavanje drveta. Kreacionisti su tokom godina proucavali &kamenjenu Sumu u KelloCstone Parku da i videli da li cinjenice dozvoljavaju neko drugo o jasnjenje. Sredinom sedamdeseti" proucavana su mnoga uspravna drveca koja su okamenjena sa korenom okrenutim na dole! a sta lom na gore. Pitanje je ilo: Da li su ona tu rasla? %ko jesu! onda je Zemlja starija nego sto to tvrdi i lijski izvestaj. (li! da li su mogli iti doneseni na tu lokaciju i nekako se odrzati u uspravnom polozaju? *oceno je nekoliko stvari u vezi sa ovim drvecem. Kod svakog je uoceno da su prisutna samo sta laF nijedno kompletno drvo nije prisutno. Pored toga! sta la su pri lizno iste duzine! o icno 3 1 6 metra visoka. (sto tako! korenje! koje je u vecini slucajeva okrenuto na dole! nije imalo celokupan korenski sistem. ,esto je kod zivog drveca korenje vece od ostatka drveta. Korenje ovog okamenjenog drveca pokazuje da je drvece ilo iscupano iz korena. (scupani koren je prisutan sada u o liku lopte! a ne kao kompletno razvijeni korenski sistem. Dakle! ovo drvece je mnogo drugacije od zivog drveca! i istrazivaci su posumnjali! kao i drugi kreacionisti pre nji"!3 da ono nije raslo tu gde ga sada nalazimo. .slika/ Svaki sloj drveca! za ijen u vulkanski pepeo! daje dodatne dokaze da je raslo na istoj lokaciji i da je onda transportovano na ovo podrucje. Svaki od slojeva daje dokaze da je tekao kao vodom zasiceni mulj sacinjen od vulkanskog pepela! a ne kao tok lave ili piroklastita 1 kao tok eksplozije. *jednacenost slojeva vulkanskog mulja i slicna duzina sta ala ukazuju da su mogli doci iz istog izvora. Drugi istrazivaci su na ovom podrucju konstatovali cinjenice koje podupiru model "plutajuceg drveca". Dr. 0arold ,o++in je pronasao grancice i grane! kao i sta la drveca! orijentisane u jednom odredjenom pravcu. $o i io slucaj ako su oni ili pod dejstvom pokretnog mulja. &n je takodje uocio veliku raznovrsnost iljnog materijala! i to isuvise veliku da i smo zakljucili da su sve iljke rasle na jednom lokalitetu kada su ile prekrivene vulkanskim pepelom. $o ukazuje da je drvece doneseno sa nekog udaljenog izvora muljnim tokom koji je nosio raznoliki iljni materijal duz puta.6 9odine 4?5@.god. otkriven je nacin kako da se resi ovaj pro lem. Pretpostavljeno je da ce godovi kod okamenjeni" drveca iz razliciti" slojeva iti identicni. Smatrano je! da ako su slojevi natalozeni iz zajednickog izvora i ako je drvece zivelo u isto vreme! onda raspored godova kod drveca u razlicitim slojevima tre a da ude identican. %li!

ako su ova drveca rasla u razlicitim uzastopnim sumama! u potpuno drugo vreme! nji"ov raspored godova nece iti uskladjen. &vo je zaista pravo vreme za kreacioniste koji podrzavaju koncept mlade Zemlje! zato sto postoji mnostvo in+ormacija koje potvrdjuju nase razumevanje )i lije. Dr. #ike %rct! nedavno je izvrsio takvo proucavanje u lizini podrucja ,pecimen )rda. * svom proucavanju! on je napravio "popis" rasporeda godova u nekoliko razliciti" slojeva! i pokazao da su razlicite "sume" rasle u isto vreme i da su transportovane na ovu lokaciju uzastopnim muljnim tokovima!@ i tako opovrgao model uzastopni" suma. Skorasnja erupcija planine Sveta 0elena .#ount St.0elens/ je jos vise potvrdila model "plutajuceg drveca". Kao rezultat erupcije od 4;. maja 4?;<.god.! snazan o lak velike energije krenuo je sa vr"a planine i opustosio 6<< km' sume. * isto vreme lavina se o rusila sa vr"a u jezero Spirit! uzrokujuci talas visine skoro 3<< metara! koji je ocistio kosinu pored jezera. .slika/ :ecina drveca u "zoni cupanja" nasla se u jezeru Spirit! a ostalo drvece je dospelo u reke oko planine Sveta 0elena! i noseno je muljnim tokom vise kilometara nizvodno. Kada se taj mulj kretao duz ovog puta! uoceno je da je mnogo drveca plivalo uspravno! sa korenjem na dole! krecuci se velikim u rzanjem. #ozda je do toga doslo zato sto je veliko kamenje ilo zaglavljeno u korenju! ili z og toga sto je korenje dosta gusce nego sta lo. )ez o zira na razlog! ovo drvece je plivalo u pokretnom mulju! i to u uspravnom polozaju. Kada se mulj konacno zaustavio! drvece je i dalje ilo uspravno! i dan danas stoji uspravno. .slika/ (sto tako! u jezeru Spirit! mnoga od sta ala koja su dospela u vodu zauzela su uspravan polozaj i potonula. .slika/ &na su se zarila u pepeo i depozit treseta na dnu jezera! sto smo potvrdili istrazivanjem i sa sku a opremom i sa sonarom. Kako je planina Sveta 0elena i dalje vulkanski aktivna! talozenje materijala u jezero je nastavljeno! a ova uspravna drveca su ila zatrpavana u "odvojenim" geoloskim slojevim! iako su dosla iz iste sume. Da je jezero ilo zatrpano i otkriveno od strane geologa jedan vek u odnosu na danas! drvece i moglo izgledati tako! kao da predstavlja nekoliko odvojeni" suma. %li naravno! ono to nije! i osim toga! nji"ova raspodela godova se ocigledno podudara.A $ako mozemo videti da su na planini Sveta 0elena dva odvojena me"anizma uzrokovala da dodje do zatrpavanja uspravnog drveca na mestu gde ce se okamenjenje odigrati. &na su zatrpana u polozaju rasta! ali ne na lokaciji svog rasta. #i smatramo da su se slicni dogadjaji odigrali i u -eloustoun Parku. (nteresantno je jos! da nekoliko savremeni" o jasnjenja &kamenjene Sume -eloustoun Parka ukljucuje podatke iz dogadjaja sa planine Sveta 0elena. #nogi geolozi se danas slazu da okamenjeno drvece -eloustoun Parka zaista potice iz iste sume! i da je transportovano serijom muljni" tokova. (! cudom nad cudima! evoluciono o jasnjenje je od aceno. Klasicni argument kojim se pokazivalo da je )i lija pogresna! pokazao se sam kao pogresan. )i lija se pokazala kao tacna. Dodajmo jos da je Dr. %rct takodje pronasao neke druge intrigantne karakteristike u godovima okamenjenog drveca u KelloCstoneu. * vecini slojeva! drvece je

pokazivalo vise od ?<< godova. 9odovi su ili veliki i pokazivali su skoro konstantnu ujednacenost! ukazujuci na izuzetne zivotne uslove koji su se retko menjali. 9odovi koji i ukazivali na mraz nisu uopste pronadjeni. &va stara drveca pripadala su istoj +amiliji kao sto su i razlicite vrste crvenog drveca koje danas dostizu veliku starost! cak i u otezanim uslovima! i izuzetno su otporna na vatru! insekte i nepogode. &sim toga! ova velika drveca o icno su ila ez kore! kao sto je to ilo i sa plutajucim drvecem u jezeru Spirit. Nekoliko ovakvi" sta ala nadjeno je u nekoliko slojeva zajedno sa drugim sta lima! koja su podjednako do ro ila okamenjena! ali sa samo 3< 1 @< godova. #noga od nji" imala su jos uvek koru! iako su nji"ove grane ile otkinute. Pored toga! nji"ovi godovi su pokazivali velike promene iz godine u godinu. Dalje! razmotrimo cinjenicu da je vremenski period pre Potopa io verovatno manji od '.<<< godina. Ne postoji drvece u danasnjim crvenim sumama koje je staro 6.<<< godina i jos raste. #oze li ova serija depozita predstavljati vreme vulkanizma tokom vekova nakon Potopa? Da li je staro drvece ustvari prepotopsko drvece! koje je plivalo u plutajucoj asuri i koje se zadrzalo u zemlji kada se voda Potopa povukla? #ozda su ona ostala za odena u zemlji dok su ostala drveca izrasla oko nji" iz nji"ovi" sisarki. (pak! svo drvece je ilo odneseno dinamickim tokovima mulja zajedno sa poslepotopnim vulkanizmom koji je io intenzivan.5 Literatura 4. *zeto iz Dr.%ustin ,atastrop"es in 7art" 0istorB! (,2 $ec"nical #onograp" No.43! 4?;6. '. Sigleo! %.,. "&rganic 9eoc"emistrB o+ Solidi+ied Dood!" 9eoc"imica et ,osmoc"imica %cta! :ol.6'! 4?5;! pp.43?5146<@. 3. &vaj stav je iznesen u $"e 9enesis 8lood! D"itcom and #orris! pp.64;16'4. 6. Za vise in+ormacija o ovom predmetu videti knjigu koju je napisao 0arold ,o++in! &rigin )B Design! 2evieC and 0erald Pu lis"ers! 4?;3. @. %rct! #.-. "DendroecologB in t"e 8ossil 8orests o+ t"e Specimen ,reek %rea! KelloCstone National Park!" P".D. Dissertation! Loma Londa *niversitB! ,%! 4??4. :ideti takodje njegov magistarski rad! "Dendroc"ronologB in KelloCstone 8ossil 8orests!" 4?;@. A. :ideti izuzetnu video prezentaciju koju je pripremio Dr. Steve %ustin: "#ount St.0elens: 7=plosive 7vidence +or ,reation!" produced B (,2! 4??'. 5. Za radove vezane za ovaj predmet! videti )easleB! 9reg -. "Long1Lived $rees: $"eir Possi le $estimonB to a 9lo al 8lood and 2ecent ,reation!" ,reation 7= Ni"ilo $ec"nical -ournal! :ol.5! Part 4! 4??3! pp.631A5.

Komete #i posmatramo komete u nasem Sunecevom sistemu kako po elipticnim putanjama kruze oko Sunca. #ozemo uociti da pri svakom prolasku oko Sunca komete gu e deo svoje mase .posto su vecim delom sastavljene od leda/. #erenjem mase kometa i iznosa koji se gu i tokom vremena! mozemo zakljuciti da mnoge komete .narocito one koje cesce prolaze oko Sunca/ nisu previse stare! jer je potre no veoma kratko vreme .par "iljada godina/ da i" uticaj Sunca potpuno dezintegrise. $o je! na primer! slucaj sa 0alejevom kometom! koja i se dezintegrisala sa oko 4< "iljada godina. .slika/ Zastupnici koncepta mlade Zemlje tvrde da ovo ukazuje na mlad Suncev sistem. %ko je Suncev sistem star vise miliona godina! komete sa kratkim periodom o ilaska oko Sunca .kao sto je 0alejeva/ ne i tre ale da postoje. %li! posto te komete jos postoje! Suncev sistem mora iti mlad. (zgleda vrlo jednostavno. %li! oni koji insistriraju da je Suncev sistem veoma star! drze se svog stava uprkos ove cinjenice u vezi kometa. &ni priznaju da sadasnje komete moraju iti mlade! ali su u edjeni da je Suncev sistem star. &ni pretpostavljaju da postoji "ipoteticko skladiste kometa izvan Suncevog sistema! koje je toliko udaljeno da se ne moze videti teleskopom! niti meriti nekim preciznim uredjajem. &ni su nazvali ovaj "ipoteticki .citaj izmisljeni/ o lak kometa kao "&ortov o lak"! prema autoru koji ga je prvi predlozio. &ort je tvrdio da medjuzvezdani procesi ponekad pokrecu delove materijala iz tog inace sta ilnog o laka! iz acujuci i" lizu Sunceve or ite! i sna devajuci tako nas Suncev sistem kometama neiscrpno. Da li uocavate logiku? Pretpostavka: Suncev sistem je star. Posmatranje: Komete postoje veoma kratko vreme. Zakljucak: #lade komete kontinuairano pristizu iz dalekog i nevidljivog izvora. Kada zastupnici mladog Suncevog sistema spomenu pitanje starosti kometa! zastupnici starog Suncevog sistema kazu: "&! mi smo to resili. Komete se popunjavaju iz &ortovog o laka." $ako je ono sto mi vidimo postalo sekundarno u odnosu na pretpostavke. Skupljanje Sunca Da li nas Suncev sistem potice od o laka "ladne prasine i gasa od pre oko 6!A milijardi godina ili je nastao nedavno kao deo sestodnevnog stvaranja opisanog u )i liji? $eorija ""ladne magline"! kako je nazvana! je pri"vacena od evolucionista ne zato sto moze iti dokazana! vec zato sto je to naj olje o jasnjenje koje moze da se nadje za postojanje Suncevog sistema ez verovanja u specijalno stvaranje. $a teorija! medjutim! potpuno pociva na spekulacijama! a postoje rojni dokazi da je nas Suncev sistem sasvim mlad! sto jednostavno znaci da nije ilo dovoljno vremena za evoluciju. Sunceva energija :ecina naucnika veruje da se Sunceva energija stvara nuklearnom +uzijom! ali ova teorija ima oz iljan pro lem! zato sto nuklearna +uzija proizvodi cestice zvane "neutrino" koje polako napustaju Sunce i tre alo i da udu primecene. (pak! specijalna oprema za detekciju je pokazala da je roj dolazeci" cestica neutrina sa

Sunca samo delic od onog pretpostavljenog ako se Sunceva energija do ija nuklearnom +uzijom. Pro+. -o"n N. )a"call iz %merican %stronomical SocietB! komentarise: "(zgleda da smo se upleli u zagonetku koja za"teva promenu neki" osnovni" stavova."4 #i sugerisemo da ova "promena osnovni" stavova" uzme u o zir mogucnost da je naucnik iz 4?. veka! 0ermann von 0elm"oltz! io u pravu kada je ukazao da se Sunceva energija do ija gravitacionim kolapsom 1 sto predstavlja koncept koji je podrzavao Lord Kelvin. 2azlog zasto mnogi naucnici od ijaju ovu teoriju je zato sto i ona uveliko smanjila starost Sunca! tj. Sunce koje se stalno smanjuje ne i moglo da traje milione godina. $o i znacilo da i njegova velicina u odnosu na nastanak zivota na Zemlji ila neverovatna u evolucionim terminima. 4?5?. dva americka naucnika o javila su dokaz zasnovan na merenju Sunca tokom vise od '<< godina! koja pokazuju da se Sunce smanjuje za 4E4< procenta u jednom veku.' &vo i znacilo da Suncev sistem mora da je manje od 4<< "iljada godina star! jer i u to vreme Sunce ilo dva puta vece nego danas. Drugi naucnici osporavaju merenja na kojima je zasnovan ovaj zakljucak i kazu da ovaj predmet trazi dalja istrazivanja. #edjutim! u proceni pro lema nedostajuci" Suncevi" neutrina! izgleda da je gravitacioni kolaps najverovatniji izvor Sunceve energije! sto ukazuje da su Sunce! i ostatak Suncevog sistema! mnogo mladji nego sto se o icno veruje. Literatura 4. "D"ere are t"e Solar Neutrinos?"! %stronomB :ol. 4;! No. 3! #arc" 4??<! p. 6@. '. -o"n 7ddB and %ram )oornazian! "%nalBsis o+ 0istorical Data Suggest Sun is S"rinking"! P"Bsics $odaB! 3'! No. ?! Sept. 4?5?! p. 45. .ntervju8 ,izi9ar dr -rik 2ejvis7 (skoro :emo mo:i da putujemo kroz vreme '. septem ar '<43.

Putovanje kroz vreme je mogu:e8 a u tom putovanju nam najvi;e mogu pomo:i crvoto9ine8 ka<e u intervjuu za 0urir dr -rik /. 2ejvis8 ,izi9ar sa .nstituta za napredna istra<ivanja u =stinu.
1 Putovanje kroz vreme predviOeno je i opPtom teorijom relativiteta! dopunjenom kvantnom teorijom polja. &vo nije nova nauka. >jn;tajnova teorija relativiteta predviOa crvotoQine kroz koje je moguRe putovati! vorp pogon i vremeplove S kaTe Dejvis. Postojanje crvoto9ina zasad nije dokazano. 2a li ste sigurni da postoje& 1 &ne su predviOene teorijom relativiteta! a astronomi i" traTe u galaksiji. Kako je veRina predviOanja teorije relativiteta testirana i potvrOena! ostalo je svega nekoliko stvari koje tre a da ispitamo. ,rvotoQine i vremeplovi su neka od ti" joP netestirani" predviOanja. $o nije ekstremna +izika! pa i" je moguRe napraviti u la oratoriji.

0ako bi crvoto9ine mogle da se koriste za putovanje kroz vreme& 1 %ko se crvotoQina koristi kao vremeplov! onda iste uPli u nju i doPli do udaljene zvezde nekoliko dana kasnije. Kad opet uOete u crvotoQinu i vratite se kuRi! mogli iste da maPete sami se i jer iste videli se e kako kreRete na taj put. $o je zato Pto je crvotoQina tako podePena da i vas vratila nazad kroz vreme na putu kuRi. 2a li to zna9i da :emo uskoro napraviti ma;ine za putovanje kroz vreme& 1 #oguRe. (pak! koriPRenje crvotoQina kao vremeplova podrazumeva veliki napor u podePavanju vremena. $o sigurno ne i ila jednostavna maPina. 0oji su izazovi putovanja kroz vreme& 1 #orali ismo prvo da napravimo vremeplov! pa ismo tek onda mogli da odgovorimo na to. 2a li mislite da je mogu:e putovati i u pro;lost i u budu:nost& 1 Da! moguRe je. %jnPtajnova teorija relativiteta dozvoljava nam odlazak u uduRnost kad putujemo rzinom koja je lizu rzine svetlosti! to je takozvani e+ekat dilatacije vremena. #ioni koje proizvodi kiPa kosmiQki" zraka u gornjim slojevima atmos+ere kreRu se skoro rzinom svetlosti! pa je nji"ovo vreme raspadanja znatno produTeno! dok se mioni proizvedeni u la oratoriji raspadaju veoma rzo zato Pto se kreRu sporo. #ioni koje proizvode kosmiQki zraci kreRu u uduRnost u poreOenju sa mionima iz la oratorije. $eorija relativiteta dozvoljava nekom da krivi vreme i prostor tako da moTe da ide napred i nazad kroz vreme. 2a li mo<emo da o9ekujemo da :e vremeplov biti napravljen tokom na;i# <ivota& 1 Sve je moguRe jer niko ne moTe da predvidi nauQna otkriRa u razvijenoj te"nologiji. 0ad bi postojao vremeplov8 u koju ta9ku u vremenu biste voleli da se vratite& 1 :oleo i" da otputujem u vreme kad su dinosaurusi vladali Zemljom. Pre9ice kroz svemir 2a li postojanje crvoto9ina zna9i i da je mogu:e putovanje br<e od svetlosti& 1 Da! na neki naQin. Putnici koji i prolazili kroz crvotoQinu ne i stvarno putovali rTe od svetlosti. %li crvotoQina je "ipersvemirska preQica koja spaja rastojanja od viPe svetlosni" godina. %ko i tu rzinu merio neko ko je van crvotoQine! on i primetio da je putnik prePao nekoliko stotina svetlosni" godina za nekoliko sati. Za njih bi putnik putovao brzinom koja izgleda kao da je bra od svetlosti. Putnik nikad ne bi prekrio ogranienje brzine koje postoji u teoriji relativiteta.