Npr.

vecina ljudi ne zna da pored male tablice mnozenja(do 100) postoji i veca ili
velika(do 400). Neko vas p ita koliko je 17 * 19 da odgovorite brzo !esko Nije"
#aberete prvi mnozioc sa ci$rom drugog mnozioca i dodate nulu a tom broju dodate
mu zbir pomnozeni% ci$ara oba mnozioca i dobijete &'&. ( praksi 17)9*'+(0) )
9*7*+&. , '+0)+&*&'&. -os jednom npr. 1.*1/*1.)/*'&(0) ) .*/*40*
'&0)40*'70. !o se izracuna za manje od . sekundi0 a onaj ko vezba par nedelja po
malo svaki dan i za & sekunde. 1atematika ima mnogo takvi% 2trikova2 kojima nas ne
uce u skoli.
3obert 45entri6 N,(7N89 9:-8 -; #3(<8: ;=:>(?8-(
8ntervju ameri@kog nau@nika dr 3oberta 45entria0 autora knjige A1ala misterija
stvaranjaB0 dat listu Ceopolitika.
4r 3obert 45entri0 vodeDi svetski stru@njak iz oblasti radio%emije i geo%emije doEao
do otkriDa da su granitne stene stvorene za nekoliko minita a ne nekoliko miliona
godina0 otkriDa koje je razbilo u parampar@ad teoriju evolucije.
Famislite da direktor kompanije uru@i otkaz Nikoli !esli. !o bi bila udarna vest u
svim svetskim medijima. NeEto sli@no se desilo 4r 3obertu 45entriju0 vodeDem
svetskom stru@njaku iz oblasti radio%emije i geo%emije. 3azlog :tkriDe koje je
razbilo u parampar@ad teoriju evolucije.
:uk 3id5 >aboratorija u ,merici je jedna od najpoznatiji% laboratorija na svetu iz
oblasti radio%emije i geo%emije. #tru@njaci ove kompanije se bave razli@itim
poslovima0 a jedan od nji% je bezbedno skladiEtenje nuklearnog otpada u osnovnim
stenama Femlje G granitu. =odeDi stru@njak ove kompanije0 do skoro0 bio je 4r
3obert 45entri koji je objavio mnoEtvo nau@ni% radova u najpoznatijim svetskim
nau@nim magazinima. ,li0 jednog dana mu je uru@en otkaz. 3azlog Njegova
neverovatna otkriDa koja osporavaju teoriju evolucije0 koja se usudio da objavi u
najpoznatijim nau@nim @asopisima. 8 ne samo to. Na suHenju u dr5avi ,rkanzas0
usudio se da bude svedok koji je branio uvoHenje biblijskog koncepta #tvaranja u
Ekolske programe.
Nakon izbacivanja sa posla0 4r 3ober 45entri je napisao knjigu A1ala misterija
stvaranjaB0 koja je objavljena u #rbiji0 a njegova dva video materijala su prevedena i
objavljena i kod nas.
Fbog svega navedenog0 zamolili smo dr 3oberta 45entrija za kratak intervju.
4r 45entri0 recite nam kako je sve po@elo u =aEem slu@aju koji je uzburkao nau@nu i
Eiru javnost
I 3oHen sam u liberalnoj %riEDanskoj porodici u ,merici i nisam se mnogo zanimao za
pitanja nau@nog dokazivanja ta@nosti Jiblije0 veD sam bio %riEDanin po verovanju i
bilo mi je va5no da Jog postoji0 ali nisam ulazio u detalje odnosa teologije i nauke.
4ok sam studirao $iziku0 primetio sam se da su se neki religiozni studenti bunili kada
je pro$esor iznosio navodne dokaze za evoluciju i =eliki Krasak. Kro$esor i% je
umirivao re@ima da je Amo5da Jog pokrenuo =eliki Krasak i evoluciju0 a da su dani
#tvaranja ustvari simboli@no prikazani milioni godina evolucije koju je Jog vodioB.
-a sam pri%vatio takvo nau@no tuma@enje i kasnije kao pro$esor predavao studentima
Aevoluciju koju je Jog vodioB.
<ta vas je podstaklo da promenite svoje miEljenje o evoluciji
I -ednog dana priEao mi je @ovek koji me je pitao da li verujem da su 10 Jo5iji%
zapovesti istinite. :dgovorio sam potvrdno. :nda me je pitao da li zaista verujem da
su dani #tvaranja simboli@ki i da predstavljaju milione godina evolucije. :dgovorio
sam potvrdno. :nda me je podsetio na re@i jedne od Fapovesti u kojoj se ka5e da
treba Eest dana da radimo0 a sedmog da se odmaramo Ajer je Jog za Eest dana sve
stvorio0 a sedmog je odmorioB. 7ovek je nastavio6 A,ko dani #tvaranja simboli@ki
predstavljaju milione godina0 onda ova Fapovest nema smisla. , ako ona nema
smisla0 kako mo5emo pri%vatiti da i ostale Fapovesti imaju smisla.B
Jio sam zate@en i nisam znao Eta da mu odgovorim. 1oje verovanje u Joga i
posveDenost nauci su dospeli u veliku krizu. Jilo bi viEe nego licemerno da i dalje
studentima predajem neEto u Eta nisam viEe mogao da verujem G da su evolucija i
Jiblija kompatibilni.
9ako ste reEili problem koji je nastao
I KoEto sam viEe verovao Jibliji nego teoriji evolucije0 odlu@io sam da istra5im pitanje
nastanka Femlje i njene starosti. 4oEao sam do neverovatni% otkriDa i pokuEaDu sada
da vam i% pribli5im na jedan interesantan na@in.
=eDina ljudi je @ula za vitamin ?. Njega proizvode biljke0 a @ovek je odskora u stanju
da ga pravi u obliku EumeDi% tableta. ,ko tabletu ovog vitamina stavimo u @aEu vode0
ona De po@eti da se raspada stvarajuDi me%uriDe u vodi. Kretpostavimo da je tableti
vitamina ? potreban jedan minut da se potpuno raspadne u vodi oslobaHajuDi
me%uriDe.
<ta bi se desilo ako bismo u @aEu vode stavili tabletu vitamina ?0 a onda odma% @aEu
stavili u zamrziva@ Famrziva@u bi bilo potrebno oko 1. minuta da zaledi vodu. 4a li
bi posle 1. minuta u zaleHenoj vodi pronaEli me%uriDe nastale od raspadanja tablete
Naravno da ne0 jer je proces raspadanja tablete mnogo br5i od procesa zaleHivanja
vode. ,li0 ako biste videli @aEu zaleHene vode u kojoj se nalaze u%vaDeni me%uriDi
tablete vitamina ?0 Eta biste zaklju@ili -edini moguDi zaklju@ak bio bi da je u pitanju
neki model zamrziva@a koji je u stanju da zamrzne vodu br5e nego Eto se tableta
vitamina ? raspadne G br5e od jednog minuta.
4akle0 ako bismo imali pred sobom @aEu vode sa zaleHenim me%uriDima tablete
vitamina ?0 mogli bismo da izvu@emo najmanje dva zaklju@ka6
1. Neko je ubacio tabletu vitamina ? u @aEu vode.
'. =oda u @aEi se zaledila za manje od jednog minuta0 jer se u vodi nalaze u%vaDeni
me%uriDi tablete koja se raspala.
:vaj primer sa @aEom vode0 tabletom vitamina ? i zamrzavanjem0 naveo sam da biste
bolje razumeli ono Eto sam otkrio.
=eD smo spomenuli da se u biljkama odvijaju odreHeni procesi u kojima se stvaraju
vitamini0 a meHu njima i vitamin ?. #a druge strane0 u stenama se odvijaju procesi
gde se odreHeni %emijski elementi raspadaju i na taj na@in stvaraju odreHeni tip
Bme%uriDaL u steni.
Na primer0 u stenama @esto pronalazimo milione atoma nestabilnog urana0 koji su
zajedno grupisani u mikroskopski maloj ta@ki0 i koji se raspadaju. Krilikom
raspadanja0 oni izbacuju male @estice na sve strane (slika 1). !ako stvaraju oEteDenje u
@vrstoj steni u obliku me%uriDa. Neki nestabilni elementi se raspadaju u viEe koraka0
tako da @esto pronalazimo po nekoliko me%uriDa koji se nalaze jedni u drugima.
(koliko stenu prese@emo po sredini ovi% me%uriDa0 na preseku Demo videti
koncentri@ne krugove (slika ').
Neki nestabilni %emijski elementi se raspadaju br5e0 a neki sporije0 ali svoje me%uriDe
raspadanja mogu da ostave samo u @vrstoj steni. ,ko je stena te@na0 kao Eto je to
slu@aj sa usijanom lavom0 onda oni ne mogu da ostave me%uriDe G na isti na@in kao
Eto tableta vitamina ? ne mo5e da ostavi me%uriDe raspadanja u te@noj0 veD samo u
zaleHenoj vodi.
, sada da primenimo naEe znanje o Bme%uriDimaL na pitanje nastanka planete Femlje.
Koznato je da je najveDi deo naEi% kontinenata sa@injen od stene koja se zove granit
(slika &). 1eHutim0 dugo vremena nije se znalo kako je nastao granit0 jer se nigde u
prirodi ne mo5e posmatrati njegov nastanak0 niti ga je ikada bilo moguDe napraviti u
laboratoriji. 1nogi nau@nici su zato pri%vatili pretpostavku da je osnovna stena naEi%
kontinenata G granit0 nastao polaganim %laHenjem usijane lave tokom viEe miliona
godina. 8 mnogi ljudi kada pomisle na nastanak planete Femlje0 odma% zamiEljaju
usijanu planetu koja se polagano %ladi tokom dugi% vremenski% perioda.
1eHutim0 ja sam otkrio neEto potpuno suprotno. Naime0 na svim kontinentima Eirom
sveta0 u granitu0 pronaHeni su me%urovi raspadanja jednog neobi@nog %emijskog
elementa. ( pitanju je polonijum0 koji se raspada za samo nekoliko minuta (slika 4).
!o zna@i da je granit morao da o@vrsne za najviEe par minuta.
8zvrEena su detaljna nau@na ispitivanja da bi se proverilo ovo otkriDe i prvobitni
rezultati su bili potvrHeni. !ako je utvrHeno da naEa planeta nije bila usijana masa
tokom viEe miliona godina0 veD je nastala za veoma kratko vreme G maksimalno za
nekoliko minuta"
:no Eto je u@inilo ovo otkriDe joE neverovatnijim0 jeste da tip polonijuma0 koji je
ostavio me%uriDe u granitu0 ne postoji nigde u prirodi samostalno0 veD samo kao deo
nekog veDeg lanca raspada0 kao Eto je to lanac raspada urana (slika .).
4akle0 kao Eto vitamin ? ne nastaje nigde u prirodi samostalno0 u vidu tablete0 tako ni
ovaj tip polonijuma ne nastaje nigde u prirodi samostalno0 kao nezavisan %emijski
element.
( slu@aju zaleHene vode sa me%urovima tablete vitamina ?0 mogli smo da izvedemo
dva zaklju@ka. Na isti na@in i ovde0 u slu@aju granita za me%uriDima ovog polonijuma0
mo5emo da izvedemo dva jasna zaklju@ka6
1. Neko je ubacio ovaj tip polonijuma u granit
'. Cranit je o@vrsnuo za samo nekoliko minuta.
!reba istaDi da i pored brojni% pokuEaja0 niko do sada nije uspeo da ospori ovo
otkriDe.
:vi zaklju@ci jasno ukazuju na :noga koji je ubacio u polonijum u granit i ostavio
nam dokaze o stvaranju planete Femlje za veoma kratko vreme G upravo onako kako
piEe u Njegovoj knjizi G Jibliji. Fato ja ova otkriDa u granitu nazivam Aotisci Jo5iji%
prstijuB.
9ako su ova otkriDa uticala na =aE problem na poslu
I 4ugo godina sam radio na skladiEtenju nuklearnog otpada u granitu0 tako da sam
uzorke granita mogao detaljno da istra5ujem. Kored pronalaska polonijuma u granitu0
koji ukazuje da je naEa planeta stvorena za kratko vreme0 otkrio sam u granitu velike
koli@ine %elijuma G gasa koji brzo isparava i koji bi odavno ispario iz granita u slu@aju
da je granit star milione i milijarde godina. ,li0 velike koli@ine %elijuma i u
najdubljim slojevima granita ukazuju da je naEa planeta veoma mlada0 samo nekoliko
%iljada godina G upravo onako kako tvrdi Jiblija.
( to vreme je doElo do sudskog spora u dr5avi ,rkanzas0 jer je ta dr5ava donela
odluku da se pored teorije evolucije u Ekolske programe uvede i nauka o biblijskom
#tvaranju G poznata kao AkreacionizamB. -edna veoma uticajna nevladina organizacija
G ,9>(0 tu5ila je dr5avu ,rkanzas zbog takve odluke0 sa obrazlo5enjem da se tom
odlukom krEi (stav ,merike u kojem se ka5e da su dr5ava i religija odvojene.
Fvani@nici dr5ave ,rkanzas su @uli za moja otkriDa i pozvali su me da budem svedok
odbrane na suHenju G da branim dr5avu od ,9>(. 4irektor :uk 3id5 >aboratorije0 u
kojoj sam tada radio0 mi je diskretno skrenuo pa5nju da ne budem svedok na tom
suHenju jer De mi biti uskraDen dalji rad u >aboratoriji. -a sam ipak pri%vatio da
budem svedok na suHenju.
9ako je proteklo suHenje
I Krvi% sedam dana su najpoznatiji evolucionisti@ki nau@nici u ,merici0 koje je
anga5ovao ,9>(0 iznosili pred sudijom navodne dokaze za evoluciju. #vi
najpoznatiji svetski mediji0 ne samo ameri@ki nego i evropski0 izveEtavali su o
Asjajnim dokazima svedoka tu5iocaB. Nakon sedam dana ja sam izneo dokaze za
mladu Femlju i skoro trenutno stvaranje naEe planete. Niko od uticajni% medija nije o
tome izveEtavao G samo su lokalni mediji napisali kratke @lanke u svojim novinama.
Nakon mog ubedljivog izlaganja0 sudija :verton je pozvao vodeDeg svetskog
evolucionistu iz oblasti geologije0 4r Jrenta 4elripmla0 da pokuEa da objasni moja
otkriDa. 4r 4elrimpl je sle5uDi ramenima rekao da sada nije u stanju da objasni moje
nalaze u granitu i da je to u ovom trenutku za njega AmisterijaB. ,li je joE dodao da
Ane treba da se oko toga uzbuHujemo jer De nauka uskoro sigurno uspeti da objasni
ovu 1,>( 18#!;38-( #!=,3,N-,B.
#udija :verton je pri%vatio ovakvo njegovo AobjaEnjenjeB i ,9>( je na kraju dobio
proces0 a dr5ava ,rkanzas je morala da odustane od uvoHenja kreacionizma u Ekolske
programe.
9ako ste do@ekani na poslu
I (brzo mi je uru@en otkaz pod obrazlo5enjem da nije potrebno da se sa mnom
produ5ava ugovor o saradnji i daljem radu.
( kom smeru se =aE 5ivot i nau@ni rad dalje odvijao
I Krema re@ima 4r 4elrimpla0 o Amaloj misteriji stvaranjaB0 napisao sam knjigu A1ala
misterija stvaranjaB u kojoj sam objasnio svoje dokaze0 a snimio sam i dva video
materijala o mladoj Femlji i njenom brzom nastanku. 4rago mi je Eto je ?entar za
prirodnja@ke studije iz Jeograda objavio moju knjigu i video materijale i Eto javnost u
vaEoj zemlji mo5e da se upozna sa ovim va5nim otkriDima.
<ta bi bio vaE zaklju@ak na kraju
I 1ogu da poru@im da je nauka0 naro@ito u poslednji% nekoliko decenija0 otkrila
veliko mnoEtvo dokaza koji do detalja potvrHuju autenti@nost Jiblije. !a otkriDa imaju
veliku va5nost za nas jer nas dodatno uveravaju u ispravnost Jo5jeg koncepta koji
ukazuje da je pitanje morala pitanje sreDe0 zdravlja i 5ivota.
8zvor6 Ceopolitika
4okazi da su dinosaurusi i ljudi 5iveli zajedno 4okazi da su dinosaurusi i ljudi
5iveli zajedno
4inosaurusi su interesantne 5ivotinje za mnoge ljude0 a naro@ito za decu. 1nogi
nau@nici veruju da su dinosaurusi 5iveli u dalekoj proElosti i da su izumrli pre oko +.
miliona godina. Krema istom tuma@enju0 @ovek se pojavio na Femlji pre oko milion
godina. !o zna@i da ljudi i dinosaurusi nisu 5iveli u isto vreme.
#redinom '0. veka u dolini reke Kaluksi0 dr5ava !eksas0 #,40 nau@nici su otkrili
okamenjene otiske stopala dinosaurusa. ( izveEtajima koji su usledili objavljeno je da
su ovi otisci stopala nastali pre oko 100 miliona godina. 1eHutim0 ono Eto je
iznenadilo nau@nike jeste da su neposredno pored otisaka stopala dinosaurusa
pronaHeni okamenjeni otisci stopala @oveka. 4a li to zna@i da su dinoasurusi i ljudi
5iveli u isto vreme
4odatno iznenaHenje predstavljala je veli@ina ovi% ljudski% otisaka. Krose@na du5ina
stopala savremenog @oveka iznosi izmeHu '0 i '. centimetara0 a du5ina ovi% stopala
bila je &/ centimetara" #li@ni nalasci otisaka stopala otkriveni su i na mnogim drugim
mestima0 Eirom sveta. 4akle0 pred nama je nau@ni dokaz da su ljudi i dinosaurusi
5iveli u isto vreme0 i da su ljudi bili mnogo krupniji (imali su skoro duplo veDa
stopala).
Codine 194.0 nau@nici su kod mesta ,kambaro u 1eksiku otkrili veoma interesantno
ar%eoloEko nalaziEte. Na tom mestu su svoje tragove ostavili ljudi koji su 5iveli u
periodu od /00. godine pre nove ere do '00. godine nove ere. 1eHu brojnim
predmetima0 ar%eolozi su pronaEli viEe od &0.000 glineni% $igurica0 od koji% je
nekoliko %iljada predstavljalo dinosauruse. Kitanje koje se nameDe jeste6 9ako su ovi
ljudi znali da prave $igurice dinosaurusa -edini moguDi odgovor jeste da su oni imali
priliku da i% vide. 4ruge $igurice predstavljaju borbu ljudi i dinosaurusa0 dok neke
pokazuju da su ljudi bili u stanju da i% pripitomljavaju.
4akle0 pred nama je joE jedan nau@ni dokaz da su ljudi i dinosaurusi 5iveli u isto
vreme. ,li0 to nije sve. Na jednom drugom lokalitetu G ovoga puta u dr5avi Keru G
ar%elozi su otkopali stare grobove naroda koji je tu 5iveo u periodu od .00. do 1.00.
godine naEe ere. ( tim grobovima pronaHeno je mnoEtvo Dilima sa slikama
dinosaurusa0 kao i Dupova i druge grn@arije0 takoHe sa slikama dinosaurusa. KronaHen
je i veliki broj kameni% plo@a sa raznim crte5ima0 a na velikom broju ovi% plo@a
nacrtani su zajedno ljudi i dinosaurusi. #li@ni nalazi pronaHeni su na mnogim drugim
lokalitetima Eirom sveta. :@igledno da su u skoroj proElosti ljudi 5iveli zajedno sa
dinosaurusima0 koje su @ak i pripitomljavali.
4a su dinosaurusi zaista 5iveli u skoroj proElosti0 a ne pre viEe desetina ili stotina
miliona godina0 svedo@i pronalazak jaja dinosaurusa u kojima je sa@uvan molekul
4N9 G molekul koji sadr5i gene. ( izveEtaju se ka5e da su ova jaja stara 70 miliona
godina. ,li0 to ne mo5e biti ta@no jer se molekul 4N9 raspada relativno brzo posle
uginuDa organizma. Fa manje od +000 godina0 kompletan molekul 4N9 bi se raspao.
!o zna@i da su ova jaja dinosaurusa mlaHa od tog datuma. :tkriDe ovi% jaja
dinosaurusa sa molekulom 4N9 dodatno je potvrdilo 1ojsijev istorijski izveEtaj u
kome se ka5e da su dinosaurusi 5iveli u skoroj proElosti0 i to zajedno sa ljudima. Kored
toga0 1ojsije bele5i da su ljudi bili mnogo krupniji od savremeni% ljudi i da su du5e
5iveli.
=eliki otisci stopala ljudi nisu jedini nalazi koji ukazuju na mnogo krupnije ljude koji
su nekada 5iveli na naEoj planeti. Na lokalitetima Kerua i 1eksika pronaHene su
$osilizovane ljudske lobanje0 koje su po svojoj zapremini bile i do dva puta veDe od
lobanja savremeni% ljudi. :ve lobanje imaju zapreminu od '+00 do &'00 kubni%
centimetara0 dok lobanje savremeni% ljudi u proseku dosti5u zapreminu od 14.0
kubni% centimentara. Neobi@no izdu5eni oblici mnogi% od ovi% lobanja verovatno
ukazuju na nji%ove obi@aje0 jer je poznato da su neka domoroda@ka plemena u skorijoj
proElosti vezivala svojoj deci drvene predmete na @ela. !ako su im de$ormisali
lobanje0 verujuDi da De to poboljEati nji%ov intelektualni razvoj.
9rupni ljudi i krupne 5ivotinje0 kao Eto su dinosaurusi0 nisu niEta novo za nau@nike.
4o sada je otkriveno mnoEtvo ostataka organizama koji ukazuju da su nekada i drugi
organizmi bili krupniji. !ako su svinje bile veli@ine danaEnji% goveda0 a Eumama su
%odali jeleni @iji su rogovi bili Eiroki preko & metra. Kaprati su bile veli@ine drveta0 a
drveDe je bilo visoko i preko &0 metara.
Nalazi ukazuju na razne skakavce i pauke koji su bili dugi i preko +0 centimetara0 kao
i na bube veli@ine bokserske rukavice. 1nogi De teEko moDi da zamisle dabra dugog
dva i po metra0 ali pronaHena lobanja divovskog dabra0 koja je danas izlo5ena u
nau@nom centru #ent >uis ukazuje da je bio veli@ine crnog medveda. KronaHeni su
$osilni ostaci pingvina koji je bio velik skoro kao @ovek. 4ivovske ptice0 @iji su ostaci
pronaHeni u centralnoj ,ustraliji0 bile su visoke najmanje & metra0 a te5ile su preko
.00 kilograma.
:staci bezrogog nosoroga0 koji je verovatno bio najveDi kopneni sisar0 ukazuju da je
bio visok skoro .0. metara i dug skoro / metara. Mosili divovski% Ekoljki0 naHeni u
dr5avi Keru0 pokazuju da su dostizale Eirinu od &0. metra i da su te5ile &'0 kilograma.
Codine 19910 na obali ,mazona pronaHene su kosti krokodila @ija je lobanja bila duga
skoro 10. metar. :vaj krokodil je bio visok '04 metra0 dug 1' metara i te5ak oko 1'
tona.
Kitanje koje se nameDe jeste6 zaEto je 5ivi svet nekada bio mnogo krupniji nego danas
-edan drugi pronalazak mogao bi da nam da odgovor na ovo pitanje. ( pitanju je
otkriDe drevnog @ekiDa u steni. ( istim slojevima stene pronaHeni su i ostaci
dinosaurusa. #igurno da @ekiD nije pripadao dinosaurusu. ,li0 ono Eto je za nas mnogo
zanimljivije jeste %emijski sastav ovog @ekiDa. Kod danaEnjim atmos$erskim uslovima
bilo bi veoma teEko0 skoro nemoguDe0 napraviti leguru od koje je na@injen ovaj @ekiD0
Eto ukazuje da su uslovi za 5ivot na Femlji nekada bili dosta druga@iji.
Na veoma druga@ije atmos$erske prilike u proElosti ukazuju i drugi $osilni nalasci.
!ako su nau@nici u ledu polarni% regiona pronaEli $osile tropski% Ekoljki0 Eto ukazuje
da je tu nekada bilo tropsko more. !akoHe0 nedaleko od #evernog pola G tamo gde je
danas ve@iti sneg i led G nau@nici su pronaEli $osilne ostatke zmija0 krokodila i drugi%
organizama koji mogu da 5ive samo u uslovima tople klime. ( polarnim regionima
pronaHene su i velike naslage uglja0 Eto ukazuje na nekadaEnju bujnu vegetaciju ti%
prostora.
Krema 1ojsijevom istorijskom izveEtaju0 koji su oni pri%vatali0 klimatski uslovi na
celoj planeti bili su nekada ujedna@eni0 kiEa nije padala0 i u takvim uslovima 5ivot je
bujao na svim meridijanima. 7injenica je da $osilni ostaci biljaka i 5ivotinja ukazuju
na to da danas 5ivi samo 1N organizama od oni% koji su nekada 5iveli na naEoj
planeti.
8zvor6 ?entar za prirodnja@ke studije
<ampion ateizma6 Kostoji Jog" <ampion ateizma6 Kostoji Jog"
Kostoji samo jedan nau@nik u istoriji koji je bio nazvan Aikona ateizmaB i AEampion
ateizmaB. 3e@ jr o dr ;ntoniju Mluu0 pro$esoru $ilozo$ije na najpoznatijim svetskim
univerzitetima0 autoru brojni% knjiga koje osporavaju religiju0 od koji% je najpoznatija
AJog i $ilozo$ijaB G knjiga koja je imala brojna izdanja. Kro$esor Mlu je bio idol svim
svetskim ateistima a njegove debate sa religioznim nau@nicima bile su omiljeni
program ateistima Eirom sveta. =eliki uspon ateizma u savremenom svetu doveo je do
$ormiranja brojni% klubova ateista0 a ikona svakog od ti% klubova bio je pro$ dr ;ntoni
Mlu. , onda se desilo neEto neo@ekivano0 EokantnoO
Na nedavnoj debati sa jednim religioznim nau@nikom dr Mlu je iznosio poznate
ateisti@ke argumente0 a onda mu je suprotna strana uputila dva pitanja6
(Krvo pitanje)6 ACospodine Mlu0 ja u rucim dr5im Jibliju. Cde je nastala ova knjigaB
4r Mlu je odgovorio6 ANastala je u Etampariji0 naravno.B
:nda mu je religiozni nau@nik prigovorio6 A( ovoj knjizi se nalazi in$ormacija0 Eto
zna@i da je knjiga nastala u umu pisca0 a ne u Etampariji. 4a li se sla5eteB
4r Mlu se slo5io6 A4a0 u pravu ste0 ta knjiga je nastala u umu pisca.B
, onda je usledilo pitanje na koje dr Mlu nije znao da odgovori6
(4rugo pitanje)6 ACospodine Mlu0 poEto svi 5ivi organizmi imaju u sebi veoma slo5enu
in$ormaciju0 zapisanu u genima0 u @ijem umu je nastala ta in$ormacijaB
4ugotrajno Dutanje dr Mlua bilo je Eokantno za njegove ateisti@ke simpatizere0 pa je
razgovor skrenut na drugu temu0 a pomenuto pitanje ostalo je neodgovoreno.
!okom devet meseci nakon debate dr Mlu je razmiEljao o pitanju na koje nije znao
odgovor. Njegov moto0 kojim je u@io studente tokom viEe godina0 glasio je6 A!reba
slediti @injenice bez obzira na to kuda te one odvedu.B
8 tako su @injenice odvele najpoznatijeg svetskog ateistu do zaklju@ka koji je izneo na
kon$erenciji za Etampu koja De izazvati pravi zemljotres u velikom delu nau@ne
zajednice. Kred brojnim kamerama dr Mlu je izjavio6
A4ame i gospodo0 poEtovani prijatelji0 sazvao sam ovu kon$erenciju za Etampu da vas
obavestim da sam postao religiozan. Kod pritiskom jasni% i nedvosmisleni% nau@ni%
@injenica morao sam da pri%vatim da Jog postoji. ( najnovijem izdanju moje knjige
PJog i $ilozo$ijaQ pisaDe da su sva moja dosadaEnja dela prevaziHena.B
<ok je bio potpun. Neverica nije silazila sa lica i usana armije svetski% ateista.
9ada je ova vest odjeknula u svetskim medijima0 u isto vreme krenula je lavina
komentara ateista da dr ;ntoni Mlu Anije tako mislioB0 da su mediji AloEe preneli
njegovu izjavuB itd. :nda je dr Mlu ponovo izaEao pred kamere i ponovo potvrdio
svoje jasno opredeljenje da Jog postoji i da je to nau@na @injenica koja je jasna i
neoboriva.
,li0 kao Eto smo svedoci da u ovom svetu postoji ona strana koja agresivno prikazuje
svetlost kao tamu0 crno kao belo0 a slatko gorko0 tako je nastavljena agresivna
kampanja u brojnim medijima da dr Mlu nije izjavio da je postao religiozan0 da ga
Areligiozni $anatici pogreEno interpretirajuB i da je ateizam jedini pravi put u 5ivotu.
4r Mlu je onda seo i napisao autobiogra$sku knjigu AKriznajem6 Kostoji Jog"B G 9ako
je najortodoksniji svetski ateista promenio svoj stavB. ( toj knjizi on opisuje svoje
odrastanje u religioznoj porodici0 svoje skretanje u ateizam pod uticajem ateisti@ke
literature i dugogodiEnji rad na mestu pro$esora $ilozo$ije na brojnim svetskim
univerzitetima kao najvatreniji promoter ateizma u svetu. , onda0 usledio je preokret
pod uticajem jasni% nau@ni% @injenica.
( svojoj knjizi dr Mlu0 kao maestralni $ilozo$ i logi@ar0 pokazuje kako je najpoznatiji
svetski evolucionista0 4r 3i@ard 4okins0 potpuno pogreEno objasnio $enomene u
prirodi0 i zloupotrebio svoj uticaj kao pro$esor biologije na :ks$ordskom univerzitetu.
9njiga dalje obraHuje i druga pitanja u vezi s odnosom nauke i religije0 i nauke i
ateizma0 i predstavlja pravi ud5benik zdrave logike i jednostavnog nau@nog
rezonovanja.
9ao religiozan @ovek0 dr Mlu citira biblijski tekst i ka5e6 A!eEko onima koji zlo zovu
dobro0 a dobro zlo0 koji prave od mraka svetlost0 a od svetlosti mrak0 koji prave od
gorkog slatko a od slatkog gorko.B
3azvoj nauke bacio je novo svetlo na bezbrojna @uda prirode koja potvrHuju tvrdnju
da je ovaj svet stvoren i da nije mogao nastati slu@ajno0 kako tvrdi savremena teorija
evolucije. ,r%eologija0 geologija0 astronomija i druge nau@ne discipline pokazale su
da postoji potpuni sklad izmeHu savremeni% nau@ni% otkriDa i izveEtaja dati% u Jibliji.
!vorac ne samo da je stvorio ovaj svet0 veD je @oveku dao jasna uputstva za kvalitetan
i uspeEan 5ivot0 zapisana u Jibliji.
7injenica je da ne postoji Eteta koju @ovek mo5e da izazove a koju !vorac ne mo5e da
ispravi. 8stinski religiozni ljudi0 kao dr ;ntoni Mlu0 svesni su te @injenice i %rabro
nastupaju u odbrani onoga Eto je istinito i 5ivotno va5no. :naj koji je stvorio @oveka u
stanju je to ponovo da u@ini0 i nakon njegove smrti0 a za one koji su uporni u pobuni i
destrukciji ne postoji nijedan dokaz koji bi mogao da i% pokrene u pozitivnom smeru0
kao Eto !vorac ka5e6 A:vima mogu i mrtvi da ustaju iz grobova0 ali neDe verovati.B
8zvor6 Ceopolitika
Koreklo ljudski% rasa Koreklo ljudski% rasa
!ermin Aljudske raseB upotrebljavamo u uslovnom smislu0 da lakEe razgovaramo0 a ne
zato Eto mi stvarno mislimo da postoje ljudske rase. -er0 postoje grupe ljudski%
populacija0 i veDa je ukupna geneti@ka varijabilnost u okviru svake grupe populacija0
nego meHugrupno. !o je vrlo va5no. Fna@i0 mi dobijamo ukupnu veDu varijabilnost
meHu crncima0 nego izmeHu crnaca i belaca.
<ta je geneti@ka varijabilnost 8mamo gen ,0 J0 ?0 4 i ;. Cen , ima samo jedan
oblik G on je monomor$an. Cen J ima dve alternativne $orme G on je dimor$an. Cen
40 recimo0 ima tri alternativne $orme0 to su AaleliB. ,lternativne $orme postojanja
jednog te istog gena jesu AaleliB. Cen koji je najmanje dimor$an0 za njega ka5emo da
je polimor$an. Fna@i0 polimor$ni gen mo5e biti najmanje u dve alternativne $orme.
8 sad0 pogledamo populaciju A,B6 gen , monomor$an0 gen J monomor$an0 gen 4
monomor$an0 sve u istom obliku. 9akva je ova populacija Nema varijabilnosti u ovoj
populaciji.
, imamo drugu populaciju6 gen , dimor$an0 gen J monomor$an0 gen ? polimor$an.
:vde je varijabilnost izra5ena.
4a nema varijabilnosti0 ne bi bilo razli@itosti0 mi bi bili isti. (tvrHeno je da je kod
@oveka +07N gena polimor$no. 9ad mi AEetamoB izmeHu dva %romozoma0 i kad
analiziramo ukupne @ovekove proteine vezane za odreHeni gen (nema proteina bez
gena0 gen determiniEe kakav ce biti protein)0 mi nalazimo da je prose@na
%eterozigotnost +07N. Fna@i0 svaki 17. gen je razli@it. Jroj gameta koji mo5e da
$ormira jedinka jednako je ' na nIti0 gde n predstavlja broj %eterozigotni% gena (aRa ili
,R, je %omozigotno stanje0 dok je aR, ili ,Ra %eterozigotno stanjeS gamet je polna
Delija G spermatozoid ili jajna Delija0 koja nosi polovinu geneti@kog materijala od oca
ili majkeS spajanjem gameta nastaje zigot G oploHena jajna Delija).
9ad bi svi geni bili %omozigotni0 koliko bi imali kombinacija -ednu. ,ko imamo
jedan %eterozigotni gen0 odma% imamo dve moguDnosti6 A,B i AaB. ,ko imamo dva
%eterozigota6 ,Ra0 JRb0 imamo / moguDi% gameta. !o je @ista matematika.
; sada0 +07N je u %eterozigotnom stanju. 7ovek ima od &0 %iljada do 100 %iljada
gena. (zmimo donju ci$ru0 &0 %iljada gena0 i ako to pomno5imo sa +07N0 to je '.010
gena u %eterozigotnom stanju. Jroj gameta koje mo5e jedna jedinka da $ormira bi bio6
' na '.100Iti0 a to je jednako 10 na +0.Iti.
4a bismo s%vatili kolika je to potencijalna razli@itost0 treba samo reDi da se sveukupan
broj @estica u univerzumu procenjuje na svega 10 na 74Iti do 10 na /0Iti.
, broj zigota0 oploHeni% jajni% celija0 genoma koji mogu da daju ovakvi gameti je
jednako & na nIti. Fna@i0 & na '.100Iti. 9olika je potencijalna verovatnoDa da nastanu
dve iste jedinke Fanemarljiva" Ne postoje dve iste jedinke0 izuzimajuDi monozigotne0
jednojaj@ane blizance. (-ednojaj@ani blizanci nastaju iz jedne oploHene jajne Delije.)
9ada su u pitanju ljudske rase0 postavlja se pitanje6 A9ako su nastale ove grupe
populacijaB Fa evolucioniste nema nikakvi% problema0 jer to mogu biti0 sasvim lepo
Avrste u nastajanjuB. :ni imaju mutacije0 selekciju itd. Kostavlja se pitanje sa
kreacionisti@kog stanoviEta0 kako objasniti postojanje ovi% grupa populacija.
Kroblem nastanka ljudski% rasa je povezan sa jednim Eirim problemom G problemom
polimor$izma (razli@itosti) u populaciji. Kopularno miEljenje da su ljudske rase nastale
samo pod uticajem sredinski% @inilaca nije ta@no. 1i Demo ovde uzeti jedan model da
to objasnimo0 a to va5i za sve osobine. ,ko nau@imo ovaj model0 znaDemo da ga
primenimo i za sve druge osobine koje su geneti@ki determinisane.
4a bi to objasnili0 potrebno je razlikovati kvantitativne i kvalitativne $enotipske
osobine.
Menotip je ono Eto mi vidimo0 a genotip je ono Eto podrzava $enotip. Menotip je i to
kad neko nervozno Eeta. Menotip podrazumeva anatomskoI$izioloEkoIponaEajne
osobine.
9oje su to kvalitativne osobine 9valitativne $enotipske osobine diskontinuirano
variraju u populaciji. <ta zna@i Adiskontinuirano varirajuB 3ecimo0 kvalitativna
osobina je oblik skalpa. 1o5e biti ravan (retki su ljudi sa ravnim skalpom) i lu@ni
skalp (ogromna veDina ljudi). Nemate vi poluravanIpolulu@an skalp. 9valitativne
osobine diskretno variraju. :ne su determinisane jednim ili malim brojem gena0 i
uticaji sredine su zanemarljivi na ovakve osobine.
4akle0 kvalitativne osobine diskontinuirano variraju0 determinisane su jednim ili
zaista malim brojem gena i uticaj sredine nema e$ekta.
9vantitativne osobine se dele na dve grupe6 na metri@ke i meristi@ke. 1etri@ke su one
koje se mogu meriti (visina0 te5ina0O)0 a meristi@ke su one koje se mogu brojati (broj
polo5eni% jaja0 broj dla@ica0O). :ve osobine kontinuirano variraju u populaciji0 po
razli@itim raspodelama0 uglavnom po Causovoj krivi. 4akle0 ogromna distribucija.
4a objasnimo na jednom primeru6 visina ljudi. !o je jedna kvantitativna osobina.
;kstremno mali% ima mali broj0 malo veDi% ima viEe. 9oji% ima najviEe #rednji%. !a
srednja vrednost nije uvek ista. :na se menja iz generacije u generaciju.
9vantitativne osobine su odreHene velikim brojem gena0 kontinuirano variraju u
populaciji i srediEnji uticaji su izra5eni. 9vantitativna genetika se bavi time koliki je
uticaj pojedini% sredinski% @inilaca0 a koliki je doprinos nasledni% $aktora izra5ajnosti
konkretne kvantitativne $enotipske osobine.
1i Demo analizirati samo jednu $enotipsku osobinu vezanu za ljudsku populaciju G
boja ko5e.
Joja ko5e je kvantitativna osobina. #vi mi imamo isti pigment u ko5i G melanin0 samo
se razlikujemo u tome G ko ima viEe melanina (isklju@uju se samo albino jedinke koje
nemaju taj pigment0 oni su nepigmentisani). !o je vrlo va5no0 da je to kvantitativna
osobina. Fna@i0 mi se ne razlikujemo po nekom kvalitetu jedni od drugi%0 nego po
kvantitetu. -edni imaju viEe pigmenta0 a drugi manje.
Ne zna se ta@no koliki broj gena u@estvuje u determinisanju ove osobine. ,li0 negde &
ili 4 gena u@estvuju u determinaciji te osobine. 3ealna kriva broja jedinki u odnosu na
koli@inu pigmenta melanina je savijena.
:na je nagnuta. :na nije kao proEla kriva. <ta to govori 4a doprinos pojedini% gena
nije identi@an0 ujedna@en. Neki od odgovorni% gena imaju izra5eniji e$ekat G drugi
manji.
1i Demo ovaj naE model uprostiti0 i radiDemo kao da se radi o samo ' para gena koji
determiniEu ovu osobinu.
4oprinos pojedini% gena kod kvantitativni% osobina je kumulativan ili sabiran0 i mi
Demo krenuti od jednog intermedijarnog (srednjeg) stanja ,Ra JRb0 Eto je realna
pretpostavka za ,dama0 poEto je on napravljen od zemlje. (#ama re@ A,damB zna@i
Aod crvene zemljeB.) 1i mislimo da je ,dam bio kao mi0 crnci misle da je bio crn0
9inezi misle da je bio 5ut0 ali ,dam je bio napravljen od crvene zemlje. Fna@i0 on je
neki srediEnji tip.
!a osnova polimor$nosti je bila usaHena u prvobitne oblike. !o ne va5i samo ovde0 to
va5i i za piliDe0 i za nojeve0 i za kitove0 za sve. Kolazi se od velikog genskog pula (u
malom broju jedinki)0 a vidite kako se rascvetava polimor$nost u populaciji. #ad Demo
videti kako smo mi razli@iti.
,ko je ,dam bio A,Ra JRbB0 a ;va takoHe A,Ra JRbB0 kao srednji0 intermedijarni tip0
koje vrste gameta oni mogu da daju ,J0 ,b0 aJ i ab. 7etiri vrste gameta imamo
ovde. Tenski pol daje iste te gamete.
9ad znamo koje oni mogu da daju gamete0 onda mo5emo iz toga da vidimo koje oni
mogu da daju jedinke.
4ejstvo gena za kvantitativne osobine je aditivno ili sabirno. 8 sada0 kada posmatramo
dete koje nastaje iz ovog braka0 imamo moguDnost A,, JJB. Fna@i0 maksimalni
doprinos0 maksimalna pigmentacija0 i takav je crn da ne mo5e da bude crnji.
, imamo i jedinku Aaa bbB. Fna@i0 ovaj je beo sa minimalnom pigmentacijom. :n ima
malo pigmenta0 ali nije albino. ,lbino nema pigment.
4alje imamo6 Aaa JJB. 9akav je on Neki srednji tip. 8mamo takoHe i A,, bbB.
Fna@i0 on je isti kao i pret%odni0 ako je doprinos A,B i AJB gena identi@an (nije
doprinos svakog gena identi@an). 8 tako mo5emo za svaku kombinaciju.
:no Eto je sada zna@ajno jeste to0 da ako bi doElo do izolacije crni%0 oni bi dali samo
crne. ,ko izolujemo bele0 oni daju samo bele. ,ko izolujemo srediEnje0 i to A,, bbB0
sta oni daju 4aju samo srediEnje A,, bbB. Fna@i0 postoji kategorija srediEnji% koja
daje samo srediEnje.
80 postoji kategorija srediEnji% koja daje celokupnu varijabilnost. !o je A,a JbB.
4akle0 po@etna kombinacija.
; sada0 da li mi imamo objaEnjenje za stvarno razdvajanje ljudski% populacija
8mamo. Negeneti@ki $aktor koji deluje na cepanje opEte populacije i izaziva geneti@ke
promene u strukturi populacije naziva se Ageneti@ki dri$tB.
3ecimo0 imamo neku opEtu populaciju. 8 sada0 neka katastro$a otcepi jedan deo
populacije. -edna je geneti@ka struktura koja je bila u celoj populaciji0 a druga
geneti@ka struktura dela populacije koja je otcepljena u odnosu na prvobitnu.
80 kada se taj deo populacije Eiri0 on ima druga@ije moguDnosti u odnosu na ostali deo
populacije. Fna@i0 to nije izazvala neka geneti@ka promena.
8li0 recimo0 imamo opEtu populaciju guEtera. :ni su razli@iti0 imaju svoj polimor$izam.
8 sad ljudi postave prugu i podele ovu populaciju0 jer guEteri ne mogu da preHu prugu0
to je za nji% velika barijera (grabljivice i% uo@avaju kad prelaze prugu). Kruga nije
geneti@ki $aktor0 ali izazove cepanje jedne populacije0 tako da je u@estalost pojedini%
genski% oblika najverovatnije neujedna@ena. ,ko je tako0 dalja sudbina pojedini%
alela u tim razdvojenim populacijama (naro@ito ako je jedna velika0 a druga mala) je
razli@ita.
9oji bi to bio negeneti@ki $aktor koji je doveo do geneti@ke promene u ljudskoj
populaciji 8mamo odgovor u Jibliji. !o je pometnja jezika.
Nisu crnci crni zato Eto je tamo sun@ano0 Eto je tamo 5arki pojas. Ka 5ive ljudi u
5arkom pojasu i u -u5noj ,merici0 pa nisu crni. Nema to veze. ; sad0 zaEto jedni 5ive
u 5arkom pojasu0 a drugi 5ive u polarnim predelima
!o se u bilogiji zove Aizbor staniEtaB. :n je prisutan veD i kod primitivni%
organizama. #vi organizmi biraju staniEta. #vako bira ono Eto mu odgovara.
;vo jednog eksperimenta6 recimo0 u%vatite drozo$ile (vinske muEice) iz populacije , i
populacije J. :nda i% markirate0 obele5ite na neki na@in0 i dovedete na liniju
razdvajanja ove dve populacije. 8 tako markirane drozo$ile pustite. 8 kad je uraHen
realni eksperiment utvrHeno je da se drozo$ile iz populacije , vraDaju u oblast
5ivljenja populacije ,0 a drozo$ile iz populacije J vraDaju u staniEte J. #vaka se vraDa
na svoje staniEte. 4akle0 nije im svejedno da 5ive na tuHoj teritoriji. Nije to slu@ajno
Eto ona 5ivi tamo gde 5ivi0 iako je ista vrsta. #vaki genotip bira staniEte koje mu je
najbolje.
!o se @ak vrEi i na larvenom stupnju za ove 5ivotinje. (zmu se jaja pa se zaseju na
dve podloge6 , i J. :nda se te dve podloge spoje. <ta se ovime dozvoljava
4ozvoljava se da ona larva kojoj ne odgovara podloga mo5e da preHe tamo gde joj
odgovara. ,ko nekoj larvi odreHene geneti@ke strukture ne odgovara podloga ,0
omoguDeno joj je da preHe na podlogu J. Fna@i0 dozvoljava se da svaka izabere gde
joj je bolje.
9ada se to uradi0 onda se larve sa podloge , prebace0 jedne na podlogu ,0 a druge na
podlogu J. 8sto se to uradi i sa larvama sa podloge J. 8 kad se to uradilo0 sta je
utvrHeno (tvrHeno je da je pre5ivljavanje oni% koje su izabrale podlogu , veDe na
podlozi ,0 nego na podlozi J. , pre5ivljavanje oni% koje su izabrale podlogu J je
veDe na podlozi J0 nego na podlozi ,.
,ko je neki izabrao podlogu J0 a vi ga naterate da dovrEi embrionalni razvoj na
podlozi ,0 smanjujete mu moguDnost da pre5ivi. :@igledno je da @ak i na larvenom
stupnju svako bira tamo gde mu odgovara. FaEto to onda ne bi va5ilo i za ljudske
populacije :nda bi crnci iEli u toplije krajeve. FaEto ,ko neki belac ode u toplije
krajeve0 on De da AizgoriB0 ne mo5e da 5ivi tamo.
Kored toga0 mogu da do5ive i %ipervitaminozu vitamina 4. Jelac mo5e sasvim lepo da
5ivi u svetlim krajevima0 jer ima transparentnu ko5u0 tako da sun@evi zraci mogu
sasvim lepo da omoguDe stvaranje vitamina 4.
Kored ove adaptacije0 recimo0 oni imaju joE jednu adaptaciju G da mogu da vare
laktozu (mle@ni seDer). Kostoje plemena gde niko ne mo5e da vari laktozu. Fna@i0
nijedan crnac ne mo5e da pije slatko mleko. Ne mo5e0 jednostavno0 jer nema enzim
koji razla5e laktozu. ,li0 zato mogu savrEeno da piju kiselo mleko gde nema laktoze0
jer se u kiselom mleku laktoza pretvara u mle@nu kiselinu. , u Cr@koj je taj odnos
.0 6 .0. .0N ljudi u odraslom stanju ne mo5e da vari laktozu. 9od nas preko .0N
mo5e da vari laktozu0 a u NorveEkoj skoro svi% 100N to mo5e. 8 onda kad dete ka5e6
ANe mogu mleko0 muka mi jeB0 roditelji ka5u6 AKa jel znaE kako je mleko zdravo0
nemoj da se pretvaraEB i sl.
8li0 kad dete po@ne da piEe levom rukom0 i onda pritisak0 tuci0 i naprave od deteta
bogalja0 zato Eto se razvijaju centri koji priguEuju centre za govor i dete po@ne da
muca. 4esnorukost ili levorukost je geneti@ka orijentacija i to se samo nasilno mo5e
promeniti.
:no Eto je najverovatnije za ljude pre Kotopa0 kada je u pitanju boja ko5e jeste0 da su
te razlike bile manje nijansirane0 ali je posle potopa0 najverovatnije0 i mutabilnost
dovela do toga da se razlike izoEtre. -er0 u sintezi pigmenta melanina u@estvuju barem
dva gena. 1elanin ina@e nastaje od aminokiseline tirozina0 u biosintetskom putu koji
se sastoji od nekoliko koraka u kojima u@estvuju enzimi kodirani speci$i@nim genima.
#ad0 koliko su ti enzimi e$ikasni ,ko je nji%ova aktivnost bila ujedna@enija0 onda su i
varijante pre potopa manje0 a ako su mutacije doprinele odreHenim izgledima0 onda su
i varijante postale veDe0 i razlike izoEtrenije.
,li0 moguDe je da su oni posle Kotopa bili izdi$erenciraniji. Najverovatnije oni to nisu
do5ivljavali kao neEto straEno0 jer su takvi ljudi i pre potopa bili sli@ni.
!o ne va5i samo za ljude0 nego i za kokoEke0 i za pse. -er0 kako nastaje polimor$izam
po kreacionizmu Nastaje iz velikog genskog pula sadr5anog u malom broju jedinki
(najverovatnije jedan par jedinki razli@itog pola)0 i u njima je sadr5an ogroman
potencijal. :ne su u moguDnosti da daju preko svoji% potomaka ogromnu raznolikost.
!o nije niEta neobi@no. !akav e$ekat se i danas zapa5a0 i nazvan je Ae$ekat osniva@aB.
3ecimo0 na %avajskim ostrvima (to su vulkanska ostrva) gde nema 5ivota u po@etku0
dovoljno je da doleti samo jedna muEica0 jedna oploHena 5enka0 i da prenese skoro
celokupnu varijabilnost svoje populacije. !o je 9arlson otkrio i proslavio se time. 8 mi
ta@no mo5emo da odredimo odakle je doletela.
Famislite0 jedna oploHena 5enka donese celokupnu varijabilnost. Fnate da vi od
jednog para imate %iljade pasa0 da bi opravdali razlike. ( jednom paru mo5e da se
sadr5i ogromna varijabilnost.
,dam je bio intermedijarni (srednji) tip0 to je nedvosmisleno. ,ko je bio napravljen
od zemlje0 kakav je mogao da bude , sama re@ A,damB zna@i Aod crvene zemljeB.
Ne mo5e on biti crn0 a unutra0 geneti@ki0 izgledati kao belac. Jog je morao da da
odreHenu geneti@ku potku $enotipu koji stvarno egzistira. !o je jasno. 4akle0 on je bio
$enotipski srediEnjeg tipa i imao je0 naravno0 odgovarajuDi genotip.
;va je bila identi@ne geneti@ke strukture0 poEto je $ormirana od ,dama0 i kao takvi0
oni su mogli da daju maksimalnu raznovrsnost. 4a je0 recimo0 ;va bila razli@ita0
odma% bi se smanjila potencija moguDeg variranja. Krema tome0 buduDi da je
#tvoritelj stvorio prvobitni ljudski par kako je stvorio0 :n je omoguDio da se ljudska
vrsta razgrana u maksimalnu razli@itost0 neponovljivost.
9oje bi bile moralne implikacije ova dva $enomena 8mplikacija je takva0 identi@na0 i
iz nauke0 i iz Jiblije0 da smo mi svi braDa0 da imamo jedno zajedni@ko poreklo0 i da ne
postoji vrednija ili manje vredna grupa ljudi0 Eto bi neko0 ako bi i postojala0 mogao da
zloupotrebi za eksploataciju AviEi%B u odnosu na navodno Ani5eB.
8ako u svetu teorijski% razmatranja0 nema gotovo niEta skromnijeg0 od napora0 da se iz
dve premise (Jog je stvorio @oveka ,dama i svi ljudi poti@u od ,dama) izvede
zaklju@ak da su svi ljudi braDa0 ipak su ljudi pokazali da nema niEta dramati@nijeg za
primenu. Faista0 veD bi dete u osnovnoj Ekoli iz spomenuti% premisa izvelo pravilan
zaklju@ak.
8zvor6 ?entar za prirodnja@ke studije
9ako se prenosi zemljotres kroz tlo 9ako se prenosi zemljotres kroz tlo
Krilikom registrovanja potresa0 postavlja se pitanje kako je taj seizmi@ki talas doEao
do nas. :dakle je doEao 4a li je potres bio blizu nas ili je to samo re$leksija nekog
daljeg potresa. =rlo @esto se @uje da je slabiji potres samo upozorenje pred ja@i.
Fnamo da je zemljotres talasno kretanje zemlje usled interakcije tektonski% plo@a. !i
talasi se kroz Femljinu koru prostiru po zakonima $izike0 te i% je lako objasniti. KoEto
unutraEnjost naEe planete nije %omogeno rasporedjena0 o@ekivano je da se seizmi@ki
talasi neDe kretati pravolinijski. Kravac i brzina nji%ovog kretanja se mo5e prora@unati
u zavisnosti od toga gde je bio potres i koliko je vremena proElo do registrovanja tog
potresa na razli@itim seizmoloEkim stanicama. -oE jedna stvar koja uti@e na vrstu
zemljotresa je dubina nastanaka.
4o po@etka '0Iog veka0 graHa naEe planete je bila nerazreEiva misterija. -edino na
osnovu @ega se moglo zaklju@ivati o tome Eta se nalazi u dubini Femlje0 bili su
vulkani i rudni@ke jame. 1eHutim0 za%valjujuDi brojnim te%ni@kim pronalascima s
kraja 19Iog veka0 postalo je moguDe BzaviritiL u dubinu Femlje do njenog samog
srediEta. -edan od klju@ni% izuma koji su omoguDili prou@avanje Femljini% dubina0 bio
je seizmogra$. Faklju@ci na koje su uputili rezultati dobijeni prou@avanjem seizmi@ki%
talasa0 bili su svakako krajnje neo@ekivani. Naime0 doElo se do zaklju@ka da Femlja
ima viEe jasno razgrani@eni% BslojevaL. Krelazi izmeHu ti% BslojevaL su manje ili viEe
jasni i oEtri i nazivamo i% diskontinuiteti.
,ko Femlju posmatramo kao celinu (njen @vrsti0 te@ni i gasoviti deo)0 najjasniji
diskontinuitet je upravo onaj na kojem mi 5ivimo G diskontinuitet izmeHu litos$ere i
atmos$ere.
1etoda kojom se odreHuje epicentar zemljotresa je sledeDi. # obzirom na to da jedna
seizmoloEka stanica nije u moguDnosti sa velikom preciznoEDu odrediti mesto
nastanka0 one medjusobno uporeHuju podatke i na taj na@in odreHuju mesto potresa.
Kostoji razlika u brzini kretanja K i # talasa. K talasi su elasti@ni seizmi@ki talasi. Nesto
poput zvu@ni% talasa. !akoHe K talas ima karakteristiku da za razliku od # talasa
prolazi kroz te@nosti0 sto je osnovni uslov za prenoEenje K talasa kroz Femljino jezgro.
#amim tim razli@ite seizmoloEke stanice registruju razli@ite magnitude i razli@ite
talase. #lika gore pokazuje kako se odreHuje mesto epicentra zemljotresa presekom tri
magnitude ragistrovane na tri posebne seizmoloEke stanice. Fa snagu zemljotresa u
epicentru0 usvaja se najja@a amplituda registrovana na nekom seizmogramu.
8zvor6 #vet nauke
9vazari i crveni pomeraji 9vazari i crveni pomeraji
=erovanje da se univerzum Eiri je jedan od stubova Jig Jeng teorije0 a za Acrveni
pomerajB svetlosti se tvrdi da predstavlja dokaz ovog Eirenja. #vetlost od udaljeni%
galaksija se pomera prema crvenom kraju spektra G Eto je poznato kao A4oplerov
e$ekatB. #li@no je0 takoHe0 zabele5eno sa zvu@nim talasima. ,ko policijski auto prolazi
pored vas sa uklju@enom sirenom0 visina tona De postajati ni5a kako se zvu@ni talasi
izdu5uju. 4akle0 crveni pomeraji galaksija se smatraju dokazom da se galaksije
udaljavaju od nas0 i Eto su oni veDi0 to se galaksije br5e udaljavaju.
,li0 postoje i druga objaEnjenja crvenog pomeraja. Na primer0 galaksije koje nam se
pribli5avaju mogu proizvesti crveni pomeraj ako imaju popre@no kretanje0 ili ako se
kreDu spiralno prema nama velikom brzinom.
NajveDu sumnju na standardni pogled o univerzumu baca istra5ivanje kvazara.
9vazari (skraDeno od AkvaziIstelarniB ili AkvaziIzvezdaniB objekti) su ekstremno
svetli0 a ipak relativno mali0 i nji%ov crveni pomeraj ukazuje da su oni najudaljeniji
objekti na nebu G @ak 1& milijardi svetlosni% godina u nekim slu@ajevima. ( tome i
le5i zagonetka6 kvazari ne izgledaju veDi od naEeg #un@evog sistema0 a ipak imaju
ukupnu energiju 10.000 puta veDu od cele galaksije"
4ok se veDina kosmologa bori da pronaHe objaEnjenje0 neki od nji% su se usudili da
uka5u da su kvazari zaista blizu nas0 i da nji%ovi crveni pomeraji ne govore niEta o
nji%ovom rastojanju. -edan astronom je opozvao pogled da su kvazari najudaljeniji
objekti u univerzumu.
( pitanju je Ualton ?. ,rp0 koji radi na BKalomar :pservatorijiL.
19+0Ii% on je po@eo da uo@ava da se kvazari pojavljuju neobi@no blizu izvesnim
tipovima galaksija0 i da ostvaruju vezu sa njima. 4alja istra5ivanja su otkrila da su u
mnogim slu@ajevima kvazari bili $izi@ki spojeni sa galaksijama uz pomoD materijala
koji sa@injava most. Ka ipak0 nji%ovi crveni pomeraji ukazuju da su kvazari bili mnogo
puta udaljeniji od nas nego galaksije sa kojima su povezani"
Na primer0 kvazar B1arkarian '0.L0 sa brzinom crvenog pomeraja od '1.000 kmRs0
povezan je mostom materijala sa galaksijom BNC? 4&19L0 koja ima brzinu crvenog
pomeraja od samo 1./00 kmRs. Krema Uablovom zakonu G kriterijumu po kome
astronomi mere rastojanja G ova galaksija je udaljena od nas 107 miliona svetlosni%
godina0 dok je kvazar 1' puta udaljeniji0 na neki% 10' milijardi svetlosni% godina.
,rp je $otogra$isao veliki% broj sli@ni% veza kvazara i galaksija0 i to objavio u svojoj
knjizi BVuasars0 3eds%i$ts and ?ontroversiesL. :va posmatranja su uverila ,rpa i
nekoliko drugi% posmatra@a0 da je standardno objaEnjenje crvenog pomeraja preko
4oplerovog e$ekta pogreEno. :n ka5e6
A#traEna je @injenica u 5ivotu0 da gde god se o$icijelna teorija nalazi0 ona mora da
objasni sve konstatovane @injenice. #amo jedno0 dobro potvrHeno posmatranje0
dovoljno je da sruEi celu graHevinu. ,li mi mo5emo videti da je konvencijalna teorija0
da crveni pomeraji galaksija mogu zavisiti samo od 4oplerove brzine0 osporena ne
jednom0 veD viEe puta u odvojenim slu@ajevima.B Njegovi zaklju@ci ukazuju da su
kvazari o@igledno veoma blizu nas0 Eto obara ceo temelj teorije EireDeg svemira0 i
kona@no sam Jig Jeng.
,stronom William 9au$mann je prokomentarisao6
A,ko su nalazi ,rpa korektni0 i ako su njegova posmatranja potvrHena0 to De uzdrmati
do samog temelja celokupnu savremenu astronomiju.B
Nau@ni establiEment je reagovao na ,rpova istra5ivanja na veoma nenau@an na@in. :n
je tretiran kao otpadnik od strane mnogi% kolega astronoma0 i postalo mu je veoma
teEko da svoje radove objavljuje u nau@nim @asopisima. :n je takoHe prestao da vrEi
istra5ivanja u BKalomar :pservatorijiL i nastavio je istra5ivanja u B1aXIKlanck
8nstitutuL u 1in%enu.
=eDina knjiga iz astronomije nije zabele5ila ,rpove nalaske0 a oni koji su to u@inili0
daju izveEtaje kao na primer6 A(prkos ovi% prigovora0 veDina astronoma se danas
sla5e da su galakti@ki crveni pomeraji siguran znak da se univerzum Eiri.B Naravno0
AveDina astronomaB je pri%vatila Jig Jeng0 koji zavisi od standardnog objaEnjenja
crvenog pomeraja.
8zvor6 ?entar za prirodnja@ke studije
4;#,>8N8F,?8-:1 4: K8!9; =:4;
!ri @etvrtine Femljine povrEine prekriveno je vodom. :d toga0 na mora i okeane0 tj.
na slanu vodu otpada preko 970. N0 a na slatkovodne rezerve tek '0.N. ,ko se ti%
'0.N umanje za iznos slatki% voda koje se nalaze pod lednicima i pod sne5nim
pokriva@em0 ostaje jedva 00/N voda koje se neop%odne za 5ivot na Femlji
=eD oko stotinu godina0 zbog razvoja industrije i viEestrukog porasta broja ljudi u
svetu0 prirodni vodeni resursi se troEe preko svake mere. 9renulo se od eksploatacije
povrEinski% vodotokova a zatim preElo na eksploataciju podzemne voda. #ve zemlje
sveta0 a posebno zemlje ,zije0 da bi pre%ranile svoje brojno stanovniEtvo0 odvajale su
za poljoprivredne potrebe sve veDe koli@ine vode iz svoji% re@ni% tokova.
Krekomerno troEenje nije mimoiElo ni podzemne vode. Krimer opadanja podzemni%
voda je #everna kineska ravnica0 u okolini Kekinga0 gde svake godine nivo podzemni%
voda opada za 1I'm. ,kvi$er koji je 19.0. bio na .m ispod povrEine zemlje opao je
199&. za .0m" :vakvo iscrpljivanje podzemni% voda ne mo5e se nadoknaditi u skoroj
buduDnosti. 4rugi primer je reka -ordan koja se uliva u 1rtvo more. Fbog
prekomernog koriEDenja reke za potrebe poljoprivrede0 znatno je opao dotok slatke
vode u 1rtvo more tako da nivo mora sada opada brzinom od 1 m godiEnje. 4obar
primer je i reka 9olorado0 u #,40 @iji je tok pregraHen sa deset veliki% brana0 odakle
se navodnjava /00.000%a poljoprivrednog zemljiEta i namiruju potrebe za vodom za
'1 milion ljudiS ta reka gotovo da ne sti5e do svog uEDa"
Ni #rbija se ne mo5e po%valiti bogatstvom svoji% vodeni% tokova. ( buduDnosti De
morati da se sve viEe oslanja na BtranzitneL tokove kakvi su #ava0 4unav0 !isaO
8majuDi u vidu ovakvo stanje0 razumljivo je da se reEenje tra5i i u koriEDenju
neiscrpnog rezervoara vode G svetski% mora. 4esalinizacija morske vode je jedan ali
ne i jedini na@in da se reEe nagomilani problemi vezani za slatku vodu. 8splativost
postrojenja za desalinizaciju zavisi od mesta postrojenja0 njegovog kapaciteta i
udaljenosti na koju se transportuje slatka vodaO :%rabruje @injenica da se uveDava
broj te%noloEki% inovacija0 Eto obeDava ni5e cene u buduDnostiS procene su da De
sadaEnje cene od oko 00. YRm& u naredni% deset godina pasti na 00'. YRm&.
4esalinizacija nije reEenje za siromaEne zemlje sa prekomernom populacijom0 gde su
velike gradske sredine udaljene od morske obale i gde je potrebno vodu dostavljati
dugim cevovodima i na veDe nadmorske visine. 8onako skupa desalinizirana voda0 ako
je transportovana na udaljenost od preko 1000km i ako je podignuta na nadmorsku
visinu od preko 1+00m0 skoro da je dvostruko skuplja. ( takvim slu@ajevima
isplativije je dovla@iti sve5u vodu cevovodima i sa udaljenosti od 1000km G ako za to
postoje prirodni uslovi.
4rugo reEenje je prerada otpadni% voda koje bi se koristile za potrebe poljoprivrede a
siromaEna prirodna izvoriEta koristila bi se za %umanu upotrebu. ( takvim
slu@ajevima zna@ajno je prikupljanje atmos$erski% padavina i racionalno koriEDenje
postojeDi% prirodni% resursa. ?ena vode dobijene od otpadni% voda ni5a je do .0N od
cene vode koja se dobija desalinizacijom. Kri tome su izbegnute kontaminacija i
uniEtavanje morskog priobalja. >u5ine koje ispuEtaju postrojenja za desalinizaciju
imaju visoku koncentraciju soli0 %lora i drugi% Etetni% sastojaka za morski svet.
Krvi pokuEaj izrade postrojenja za dobijanja slatke vode iz morske u@injen je 1790. u
#,4. 4rugi postupak Bosmoze B0 tj. propuEtanja slane vode kroz polupropusne
membrane0 joE je stariji . :tkrio ga je $rancuski $izicar ,. Nole0 174/. Ni jedan od
ovi% postupaka za@eti% pre gotovo dvesta godina nisu mogli da naHu komercijalnu
upotrebu0 sve do 4rugog svetskog rata kada su napravljena postrojenja manjeg
kapaciteta isklju@ivo za ratne potrebe.
!okom 19.0R+0. u #,4 je izraHeno prvo postrojenje za desalinizaciju morske vode.
KuEteno je u rad 19+0. 9apacitet je bio 1 milon galona dnevno (jedan galon iznosi
40.4. l). !reba pomenuti i da veliki ameri@ki nosa@i aviona koriste nuklearnu toplotnu
energiju za pokretanje svoji% turbina i proizvodnju pijaDe vode. 9apacitet ovi%
postrojenja iznosi 1..00.000 l vode na dan.
4anas se koriste dva te%noloEka postupka za dobijanje slatke vode.
Krvi koristi viEestepenu vakuumsku destilaciju (==4) morske vode. 1orska voda se
zagreva i propuEta kroz viEe uzastopni% komora (obi@no 4) u kojima isparava u
uslovima sni5enog pritiska (vakuuma). ?ilj viEestepeni% komora je da se smanji
potroEnja energije potrebne za zagrevanje i isparavanje. :vaj postupak destilacije
te@nosti izvodi se u uslovima smanjenog atmos$erskog pritiska da bi se snizila ta@ka
klju@anja te@nosti0 tj. temperatura isparavanja te@nosti. Ko metodi ==4 izgraHeno je
/.N postojeDi% postrojenja za desalinizaciju vode u svetu. !okom ovog postupka troEi
se puno elektri@ne0 odnosno toplotne energije. Kotrebno je '&I'7 kW% elektri@ne ili
toplotne energije da bi se dobio 1m& slatke vode. Krimenom postupka BkogeneracijeL
tj. koriEDenjem otpadni% ras%ladni% voda iz termoelektrana0 potroEnja energije u
postrojenjima za desalinizaciju mo5e se smanjiti do 7.N" Kodizanje ovakvi%
postrojenja isplativo je u zemljama koje raspola5u velikim prirodnim energetskim
rezervama a koje oskudevaju u prirodnim vodenim resursima. :va postrojenja podi5u
se pored veliki% termoelektrana da bi se iskoristila otpadna ras%ladna voda. #tepen
iskoriEDenja ovi% postrojenja je joE uvek nizak i iznosi 1.I'0N ukupne morske vode
koja prolazi kroz postrojenje.
4rugi postupak0 Breverzibilna osmozaB (3:) koristi se od 1970. :smoza je proces po
kojem vodeni rastvori ni5e gustine prodiru u vodene rastvore veDe gustine preko
poluprovodni% membrana. ( postupku 3: prirodni $enomen se koristi u obrnutom
smeru6 slani vodeni rastvor0 u ovom slu@aju morska voda0 pod pritiskom se propuEta
kroz poluprovodne membrane u rastvor veDe gustine0 tj. u lu5inu koja predstavlja
otpadnu vodu u procesu dobijanja slatke vode. Kostupak 3: znatno je energetski
e$ikasniji u odnosu na ==4 i troEi oko + kW% za 1m& proizvedene slatke vode.
Kritisak koji se koristi da bi se morska voda propustila kroz poluprovodne membrane
kreDe se u granicana 40I70 bara. Krimenjeni pritisak zavisi od saliniteta vode.
:setljivi deo opreme 3: su polupropusne membrane koje zadr5avaju @estice veli@ine
001I. nanoma (nanom odgovara 10 naI9 stepen metra). #tepen iskoriEDenja
postrojenja sa 3: je znatno viEi i kreDe se u granicama &0NI.0N0 zavisno od veli@ine
postrojenja.
(ticaj postrojenja za desalinizaciju na 5ivot u moru nije zanemarljiv0 naro@ito u
BzatvorenimL morima gde je meEanje vode usporeno. Kostrojenja za desalinizaciju
ispuEtaju lu5inu koja ima poveDanu koncentraciju soli0 %lora i drugi% minerala. Fa
primer mogu da poslu5e zemlje Kersijskog zaliva koje iz svoji% postrojenja za
desalinizaciju G sada i% je 1'0 G svakog dana ispuEtaju '4t %lora0 +.t sredstava za
@iEDenje cevovoda od algi0 &00kg bakraO KoEto je ispuEtena lu5ina veDe gustine i te5a
od morske vode0 zadr5ava se na morskom dnu i uniEtava ekosistem priobalja. 4a bi se
smanjio Etetan uticaj ispuEtene lu5ine0 ona se meEa sa otpadnim vodama iz urbani%
sredina i ras%ladnim vodama iz termolektrana tako da se0 sa stanoviEta o@uvanja
morske $lore i $aune0 primenjuju klasi@ne mere6 @uvanje prirodni% slatkovodni%
izvoriEta i racionalno troEenje vode. ,ko su izvoriEta vrlo ograni@ena0 isplativije je
vrEiti obradu otpadni% voda za potrebe navodnjavanja i poljoprivrede a za ljude
koristiti vodu iz postrojenja za desalinizaciju.
( proteklom periodu bilo je dosta te%noloEki% inovacija vezani% za desalinizaciju
morske vode. Neke su otpala0 neke su ugraHena u postrojenja a neke su u $azi
ispitivanja i razvoja. 8novacije na principu poluprovodni% membrana i osmoze
obeDavaju bolju primenu 3:. Koluprovodne membrane na principu Bnanocev@icaB
mogu da se poka5u daleko e$ikasnijim sa stanoviEta $iltracije i utroEka energije.
B#imensL razvija postupak direktnog delovanja elektri@nog polja na morsku vodu.
#peci$i@na potroEnja elektri@ne energije0 prema toj te%nologiji0 trebalo bi da bude
10.kW%Rm& vode. !a potroEnja je viEe nego upola manja od najekonomi@niji%
savremeni% postrojenja za desalinizaciu.
Kitka voda se mo5e dobiti i postupkom zamrzavanja morske vode0 kao Eto se to
deEava na polovima. Napori u pravcu sni5avanja troEkova svakako su razumljivi kada
se ima u vidu procena da De se potrebe za sve5om vodom koja se mo5e dobiti
desalinizacijom utrostru@iti u periodu od '00/. do '0'0.
Krou@avaju se koriEDenje #un@eve energije u procesu desalinizacije i upotreba
geotermalni% voda. -edna kanadska $irma obelodanila je postupak primene solarne
energije i drugi% toplotni% izvora0 pri @emu se stvara Bjonska strujaB i izvla@e svi joni
soli i %lora iz morske vode. Fanimljiv postupak razvio je 8ndijski nacionalni institut0
pod nazivom BNiskoItemperaturna termi@ka desalinizacijaL koji se veD primenjuje u
8ndiji. Kostupak se sastoji u dovoHenju slane vode u komore0 gde se $ormira vakuum.
( uslovima vakuuma voda isparava na ni5oj temperaturi0 tj. na temperaturi okoline.
9roz cevne izmenjiva@e dovodi se ras%ladna voda koja kondenzuje paru i pretvara je
u pitku vodu. 3as%ladna voda se dovodi iz mora0 sa dubine od oko +00 m0 gde
temperatura vode iznosi 7I10 stepeni celzijusa.
Krocenjuje se da trenutno u svetu radi oko 1&.000 postrojenja za desalinizaciju morske
vode. :na dnevno proizvode oko 1' milijardi galona slatke vode (1 galon iznosi 40.4
l). =eDina postrojenja nalaze se u Kersijskom zalivu0 na teritoriji ,rapski% emirata i
#audijskoj ,rabiji. #lede mediteranske zemlje i ju5ni delovi #,4.
NajveDe postrojenje na svetu nalazi se u (jedinjenim arapskim emiratima i ima
kapacitet od &00 miliona m& vode godiEnje. 3adi po postupku ==4. 4rugo
postrojenje po veli@ini u svetu radi po postupku 3: i nalazi se u 8zraelu. 8ma kapacitet
od 1'9 miliona m& vode godiEnje.
( izgradnji su joE tri postrojenja u ;miratima. -edno od nji% treba da dostigne
kapacitet od 177 miliona m& vode godiEnje. 4ruga dva u izgradnji nalaze se u 8zraelu.
Krvo je u ,Edodu i treba da bude puEteno u rad '01'0 kapaciteta 100I1.. miliona m&
vode0 a drugo je postrojenje #orek koje treba da bude pusteno u rad '01&. kapaciteta
1.0 miliona m&0 uz moguDnost proEirenja na &00 miliona m&.
8zvor6 Klaneta
#kriveni svet6 Krimenjena i bi%evijoralna kineziologija
K381;N-;N, M8F8:>:C8-, G BskeniranjeL organizma uz pomoD miEiDa
:sniva@ primenjene kineziologije BsvestraniL okultista
9ineziologija je prou@avanje $unkcionisanja0 strukture i rada miEiDa. ( poslednji%
nekoliko decenija se mnogo toga saznalo u $izioloEkim laboratorijama0 Eto je
$ormiralo osnovu naEeg poznavanja $izi@ke aktivnosti. Krilikom $izi@ke re%abilitacije
oboleli% od paralize0 od velike su pomoDi podaci u vezi sa radom miEiDni% grupa.
3eligiozni @ovek mo5e da pronaHe dobru vezu sa ovim tipom prou@avanja0 buduDi da
se tu demonstriraju @uda u telu koje je stvorio Jog.
Fa razliku od prave nau@ne kineziologije0 primenjena i bi%ejvioralna kineziologija
imaju vrlo malo veze sa pravim $izioloEkim prou@avanjem miEiDa.
Uiroprakti@ar 45ord5 Cud%art (Ceorge Cood%eart) je 19+&. godine povezao svoja
prou@avanja Bakupunkture0 masa5e0 akupresure0 veoma opasnog okultnog sistema
kundalini joge i terapije polarnostiL i otkrio primenjenu kineziologiju.
7i G temelj primenjene kineziologija
:snovna teorija na kojoj po@iva primenjena kineziologiji vrti se oko 5ivotne sile B@iL i
stoga je blisko povezana sa teorijom akupunkture i aurom. Krimenjena kineziologija
se koristi kao dijagnosti@ka metoda za lociranje Bneravnote5aL u energetskim poljima.
9ako se tvrdi0 ovom se metodom mogu odrediti neravnote5e i nedostaci u is%rani0
okru5enju0 pa @ak i nedostaci psi%oloEkog karaktera.
1iEiDi kao univerzalno dijagnosti@ko sredstvo
9ada se koriste speci$i@ni dodaci is%rani0 kako tvrde terapeuti primenjene
kineziologije0 mogu se precizno utvrditi neravnote5e i nedostaci koji vladaju u
pacijentovom organizmu slu5eDi se ja@inom ili slaboEDu miEiDa kao pokazateljem.
#ledeDi citat iz 8lustrovane enciklopedije nekonvencionalne medicine (, =isual
;ncZclopedia o$ (nconventional 1edicine) pomoDi De u ilustrovanju @udne zbirke
@injenica i $antazija koje $ormiraju temelj ove terapije. #ledeDi komentar stoji ispod
slike pacijenta koji le5i na leHima dok terapeut vrEi pritisak nadole na njegovu
podignutu nogu6
BNa ovoj slici se testira P$ascia lataQ. 3e@ je o miEiDu koji poma5e u savijanju butine0
kao i njenom pomeranju pod uglom u odnosu na telo ka spolja i nazad. Kacijent le5i sa
licem okrenutim nagore i nogom podignutom pod uglom od 4. stepeni0 okrenutom
blago u stranu. !erapeut vrEi pritisak sa spoljaEnje strane noge ka dole i ka unutra.
(koliko je miEiD slab0 to je pokazatelj crevni% problema ili zatvora0 gr@eva u debelom
crevu0 kolitisa ili proliva. 1o5e se le@iti dodacima u is%rani.L
BMascia lataL je gust vlaknasti sloj koji pokriva miEiD koji ga raste5e. 3azni
gastrointestinalni problemi koji se spominju imaju razli@ite uzroke i ne bi mogli da se
dijagnostikuju preko slabosti odreHenog miEiDa0 a joE manje preko njegove vlaknaste
obloge. Kod velikim je znakom pitanja da li se ovi simptomi0 koji mogu predstavljati
bilo Eta0 od raka debelog creva pa do virusnog gastroenteritisa0 mogu le@iti Bdodacima
is%raniL.
!e%nologijom se nastoji kreirati privid nau@nosti
8ako prose@an terapeut primenjene kineziologije za dijagnosti$ikovanje bolesti
verovatno koristi samo jednostavno testiranje izdr5ljivosti miEiDni% grupa0 za
utvrHivanje koli@ine energije koju troEi miEiDna grupa mo5e se koristiti i veoma
so$istikovana elektronska oprema0 kao Eto je ?ZbeX dinamometar ili JioI1Z
kineziometar. 4ugmiDi0 prekida@i i razna aparatura pru5aju ovoj metodi prividan
ugled i nau@ni kredibilitet.
J8U;=8-:3,>N, 98N;F8:>:C8-, G podmladak primenjene kineziologije
B!imusB G sediEte 5ivotne snage
4oktor medicine 45on 4ajamond (-o%n 4iamond) dodao je joE jedan @udan koncept
u primenjenu kineziologiju i nazvao ga bi%ejvioralna kineziologija (J9). 1o5da viEe
iz svog prou@avanja zna@enja re@i BtimusL ili iz svoji% isto@nja@koImisti@ki% sklonosti
umesto bilo kakvog stvarnog poznavanja $iziologije tela G tek0 zamislio je ideju da je
timus (grudna 5lezda) Bglavna 5lezdaL i da kontroliEe energiju meridijana. ( svojoj
knjizi =aEe telo ne la5e ([our JodZ 4oesnQt >ie)0 doktor 4ajamond pru5a analizu
porekla gr@ke re@i BtimosL (t%Zmos)0 Eto je koren re@i za BtimusL. ,natom iz drugog
veka Calen izabrao je re@ timus da bi opisao mali0 rozikastoIsivi organ smeEten u
prednjem delu grudne duplje. Calen u to vreme nije niEta znao o $unkciji tog organa.
1eHutim0 na njega je uticalo preovlaHujuDe zna@enje BtimosaL kao svesti ili du%a.
:bo5enje BtimosaB
4oktor 4ajamond govori o 45ulijanu 45ejnsu (-ulian -aZnes) kao o autoritetu za
BtimosL. ( Uomerovoj 8lijadi su0 kako ka5e 45ejns0 bogovi BgovoriliL ljudima Eta da
rade i kako da se oseDaju. ( ovoj prvoj0 BobjektivnojL $azi razvoja gr@ke svesti0 timos
je ozna@avao spolja posmatrano kretanje ili aktivnost. 1eHutim0 kasnije su glasovi
bogova iE@ezli ili su pokazali podlo5nost greEkama0 Eto je pomelo smrtnike G pa je
BtimosL poprimio druga@iji karakter (druga $aza) i preuzeo je aktivniju ulogu. 7ovek
se0 u trenucima napetosti pred bitku0 naprezao da @uje davno izre@ene zapovesti. :d
njegovog stresa je doElo do $izi@ki% promena G podizanja nivoa adrenalina0 ubrzanja
rada srca i odgovarajuDeg Bdr%tanja u grudimaL. =remenom su ovi unutraEnji
odgovori na stres povezani sa samim BtimosomL. ( subjektivnoj $azi navodne
evolucije svesti0 BtimosL je smatran BposudomL u koju se mo5e smestiti snaga. :n je i
personi$ikovan. B!imosL se obraDao @oveku (a i @ovek BtimosuL)S davao mu je snage
za ratovanje i podsticao ga na ljubav i na pobedu. JuduDi tako dobro upoznat sa
@ovekom0 BtimosL se po@eo uporeHivati sa njim i date su mu osobine koje su ga
izdigle iz carstva stvari u carstvo li@nosti.
KraDenje razvoja Uomerove BsvestiL daje pregled osnova i po@etaka %umanisti@ke
misli i teologije. 7ovek najpre postaje nezadovoljan BJogom koji je tamo dalekoL. !o
nezadovoljstvo je dovelo do ideje B-a sam svoj bogL. Jog je onda postao nalik
@oveku0 a %umanizam je postao izvor znanja i snage.
# izuzetkom ovog $ilozo$skog iskoraka u dodatku knjige0 doktor 4ajamond uglavnom
predstavlja bi%ejvioralnu kineziologiju u $izioloEkim terminima. KoEto smo izgradili
odreHen nivo stra%opoEtovanja prema medicinskoj pro$esiji0 ove ideje0 kada i% iska5e
jedan doktor medicine0 lako mogu da odvedu ljude u samu praksu bi%ejvioralne
kineziologije.
#rodnost bi%evijoralne kineziologije sa sistemom @akri
:d velikog zna@aja je to Eto je ovo kvazinau@no objaEnjenje odnosa izmeHu grudne
5lezde i BenergijeL veoma srodno teoriji o B@akramaL. Ka5ljivo uo@ite kolika je
sli@nost u razmiEljanju izmeHu sledeDe dve izjave0 od koji% je prva preuzeta iz knjige
=aEe telo ne la5e0 doktora 4ajamonda0 a druga iz knjige (d5benik ljudske aure G
srednji nivo0 (8ntermediate #tudies o$ t%e Uuman ,ura) autora \vala 9ula (4j]al
9ul)6
BClavno otkriDe bi%ejvioralne kineziologije je da grudna 5lezda prati i reguliEe tok
energije u sistemu meridijanaO 9ontrolor protoka energije u telu je grudna 5lezda. 8z
dana u dan0 iz @asa u @as0 ona prati i vraDa u ravnote5u naEu Tivotnu energiju.L
B7akra grla0 koja $okusira Eesnaest latica svetlosti0 predstavlja centar snage u
@ovekuO #kraDivanje dana0 ili ciklusa balansiranja karme0 dolazi kroz pravilnu
upotrebu izgovorene re@iO ,psolutno sve Eto izlazi iz @akre grla sjedinjuje se u
$ormu0 na dobro ili na zlo0 putem delovanja snage re@i.L
#li@nosti ovi% razmiEljanja G iako je jedno iskazano veoma meta$izi@kim jezikom0 a
drugo ima neEto viEe nau@nog prizvuka G nije nikakva slu@ajnost0 poEto oba vuku
zajedni@ki koren u misti@kim religijama.
4obronamerni0 ali nein$ormisani religiozni ljudi omiljen plen terapeutaIokultista
KosluEajmo svedo@anstvo doktora =orena Kitersa (Warren 3. Keters)6
Nekada sam poznavao jednog otvorenog parapsi%ologa i satanistu koji je dr5ao
prodavnicu zdrave %rane i bavio se bi%ejvioralnom kineziologijom. 9ada se grupa
religiozni% ljudi zainteresovala za ovaj vid le@enja0 njega je prili@no zabavljalo to
nji%ovo povrEno interesovanje za okultne veEtine onako kako i% je on priznavao i
praktikovao. :n je mogao da demonstrira da je u stanju da nekoga u@ini jakim ili
slabim samo ako bi se ispunio BmislimaL o ljubavi ili mr5nji dok bi sprovodio
standardnu te%niku testiranja miEiDa u bi%ejvioralnoj kineziologiji. 7udim se da se uz
tako jasnu povezanost bi%ejvioralne kineziologije sa spiritizmom0 njom ipak bave
iskreni religiozni ljudi. 1oj prijatelj parapsi%olog je koristio veDinu te%nika
%olisti@kog zdravlja. 8mao je moguDnost da se BprijatnoL oseDa kada i% koristi0 poEto
je radio uz pomoD sila (demonski%) koje su te te%nike i proizvele.
Na osnovu knjige =orena Kitersa0 A1isti@na medicinaB
#938=;N8 #=;!6 #K838!8F,1 (1)
#lu5ba sveti% anHela0 kako je prikazana u #vetom pismu0 veoma je uteEna i dragocena
istina za svakog Uristovog sledbenika.
1eHutim0 biblijska nauka o ovom predmetu izopa@ena je i pomra@ena zabludama
opEte raEirenog verovanja. Nauka o prirodnoj besmrtnosti0 pozajmljena od
mnogobo5a@ke $ilozo$ije i uvedena u %riEDansku veru0 zamenila je istinu koju #veto
Kismo tako jasno u@i0 a to je da Amrtvi niEta ne znaju.B
Nauka o @ovekovoj svesnosti za vreme smrti0 naro@ito verovanje da se du%ovi umrli%
vraDaju da bi slu5ili 5ivima0 pripravila je put modernom spiritizmu.
,ko se mrtvi nalaze u prisutnosti Joga i sveti% anHela0 imaju daleko viEe znanja nego
Eto su imali ranije0 zaEto se ne bi vratili na zemlju da prosvetljuju i pou@avaju 5ive
,ko du%ovi umrli%0 kao Eto u@e ugledni teolozi0 lebde nad svojim prijateljima0 na
zemlji0 zaEto im ne bi bilo dozvoljeno da se sa njima dru5e0 da i% opominju da ne
greEe i da i% teEe u nevoljama 9ako mogu oni koji veruju da je @ovek za vreme smrti
svestan da odbijaju ono Eto im dolazi kao bo5ansko videlo od strane ovi%
proslavljeni% biDa
4emoni G vesnici iz Asveta du%ovaB
;vo jednog sredstva koje se smatra svetim0 a kojim se #otona slu5i da bi postigao
svoje ciljeve. Kali anHeli0 koji izvrEavaju njegove zapovesti0 javljaju se kao vesnici iz
Asveta du%ovaB. !vrdeDi da 5ive dovodi u vezu sa mrtvima0 knez zla vrEi na nji%
koban uticaj. :n ima moD da pred ljudima imitira lik nji%ovi% preminuli% prijatelja.
8mitacija je savrEena6 isti izgled0 re@i0 glas G sve se oponaEa sa izvanrednom ta@noEDu.
1nogi su uteEeni uveravanjem da nji%ovi mili u5ivaju bla5enstvo neba0 i ne s%vatajuDi
opasnost0 sluEaju Ala5ne du%ove i nauke HavolskeB (1. !imotiju 401). 9ada su
navedeni da veruju da se mrtvi stvarno vraDaju i razgovaraju sa njima0 #otona @ini da
im se pojave oni koji su nepokajani otiEli u grob. :ni tvrde da su sreDni na nebu0 i da
tamo @ak zauzimaju visoke polo5aje. Na ovaj na@in Eiri se zabluda da nema razlike
izmeHu pravedni% i greEnika. !obo5nji posetioci iz du%ovnog sveta daju katkada
opomene i upozorenja koja se poka5u ta@na.
1eHutim0 kada zadobiju poverenje0 oni iznose u@enje koje direktno potkopava #veto
Kismo. Kod izgovorom da se mnogo interesuju za blagostanje svoji% prijatelja na
zemlji0 ubeHuju i% u najopasnije zablude. 7injenica da oni ka5u neke istine0 i da
nekada proreknu i buduDe dogaHaje0 daje nji%ovim tvrHenjima izgled verodostojnosti0
i veliki broj ljudi pri%vata nji%ovo la5no u@enje tako brzo0 i veruje tako slepo0 kao da
su to najsvetije biblijske istine.
Jo5ji zakon se odbacuje0 4u% milosti se prezire0 a krv zaveta se smatra za neEto
nesveto. 4u%ovi pori@u Uristovo bo5anstvo0 pa @ak i samog #tvoritelja izjedna@uju sa
sobom. Na ovaj na@in veliki buntovnik0 pod novom maskom0 nastavlja protiv Joga
svoju pobunu0 koja je otpo@ela na nebu i koja traje skoro Eest %iljada godina na zemlji.
:tkrivanje sotonske sile
1nogi pokuEavaju da spiritisti@ke pojave objasne kao prevare i veEte @arolije samog
medijuma. ,li0 iako je istina da se trikovi maHioni@arske veEtine @esto podmeDu kao
istinite pojave0 bilo je i pravi% mani$estacija natprirodne sile. !ajanstveno kucanje u
3o@esteru0 kojim je otpo@eo moderni spiritizam0 nije bilo proizvod ljudske obmane i
veEtine0 nego neposredno delo pali% anHela0 koji su na ovaj na@in uveli jednu od
najuspeEniji% obmana koje upropaEDuju ljude. 1nogi De se u%vatiti u zamku verujuDi
da je spiritizam samo jedna ljudska obmana. 9ada se budu suo@avali sa pojavama
koje De morati da smatraju natprirodnima0 biDe prevareni i prinuHeni da i% pri%vate
kao veliku Jo5ju silu. :vi ljudi ne mare za svedo@anstvo #vetog pisma o @udesima
koja @ine #otona i njegovi anHeli.
#otoninom moDi su $araonovi @arobnjaci imitirali Jo5je delo. Kavle svedo@i da De
pred drugi Uristov dolazak biti sli@na otkrivenja #otonine sile. Cospodnjem dolasku
De pret%oditi Adelovanje #otonino sa svakom silom i znacima i la5nim udesima0 i sa
svakom prevarom nepravde.B ('. #olunjanima '09). , apostol -ovan0 opisujuDi
@udotvornu silu koja De se pojaviti u poslednjim danima0 ka5e6 A8 u@ini @udesa velika0
i u@ini da i oganj silazi s neba na zemlju pred ljudima. 8 vara one koji 5ive na zemlji
znacima koji joj biEe dani da @ini.B (:tkrivenje 1&01&I14). :vde nije re@ o obi@nim
prevarama. >judi De biti prevareni stvarnim @udesima0 koja De sotonska oruHa moDi da
@ine0 a ne koja izgleda da @ine.
Fa svakog po neEto
9nez tame0 spretno prilagoHava svoja iskuEenja ljudima svi% stale5a i polo5aja. :n
laska razumu otkrivajuDi mu AuzviEena znanjaB0 oduEevljava ljudsku maEtu
veli@anstvenim prizorima i osvaja oseDanja svojim re@itim opisima ljubavi i dobrote.
:n daje maEti uzviEen polet0 i podsti@e ljude da imaju tako visoko miEljenje o svojoj
vlastitoj mudrosti da u svojim srcima preziru =e@noga. :vo moDno biDe0 koje je imalo
silu da odvede :tkupitelja sveta na najviEu goru i da mu poka5e sva zemaljska carstva
i nji%ovu slavu0 izneDe i ljudima svoja iskuEenja0 kojima De izopa@iti razum svima
onima koji nisu pod zaEtitom bo5anske sile.
#otona sada obmanjuje ljude laskanjem kao Eto je obmanuo ;vu u ;denuS budi u
njima 5elju da tra5e zabranjeno znanje i podstrekava u njima slavoljubivu te5nju za
samouzviEenjem. KopuEtanje ovim zlim 5eljama prouzrokovalo je njegov pad0 a sada
nastoji da time prouzrokuje i propast ljudi.
JiDete kao bogovi
AKa Dete postati kao bogoviB0 izjavljuje #otona0 Ai znati Eta je dobro Eto li zlo.B (1.
1ojsijeva &0.). #piritizam u@i da je @ovek biDe napretka i da mu je odreHeno da se
neprestano0 od roHenja pa sve do ve@nosti0 pribli5ava Jo5anstvu. #vako razumno biDe
sudiDe samo sebi0 a drugi mu neDe suditi. #ud De0 naravno0 biti pravedan0 jer je to
sopstveni sud. Kresto je u tebi samome G glavni je princip spirizma. -edan spiritisti@ki
u@itelj je rekao kada se ova Adu%ovna svestB probudila u njemu6 A#vi moji bli5nji
polubogovi koji nisu pali.B
!ako je #otona na mesto pravde i savrEenstva ve@noga Joga i na mesto savrEene
pravednosti Jo5jeg zakona0 pravog merila ljudski% ideala0 postavio greEnu i nestalnu
ljudsku prirodu0 kao jedini predmet poEtovanja0 jedino pravilo suda i merilo karaktera.
Fakon je naEe intelektualne i du%ovne prirode da se mi menjamo onim Eto
posmatramo. NaE um je pro5et onim @ime se bavi. 1i postajemo sli@ni onome Eto smo
navikli da volimo i poEtujemo. 7ovek se nikada neDe uzdiDi viEe nego Eto je njegovo
s%vatanje o @istoti0 dobroti i istini. ,ko je njegovo AjaB njegov najviEi ideal0 on neDe
nikada postiDi neEto uzviEenije. Naprotiv0 on De padati sve ni5e i ni5e. #amo Jo5ja
milost ima silu da @oveka uzdigne. KrepuEten sam sebi0 on De neminovno padati sve
dublje.
Famka za Uristove sledbenike
>judima koji popuEtaju svojim strastima0 koji su 5eljni u5ivanja0 telesnima0 spiritizam
se javlja u manje pre$injenom vidu nego onima koji su obrazovani i kulturniS u
njegovim grubljim oblicima oni nalaze upravo ono Eto odgovara nji%ovim
sklonostima. #otona prou@ava svaki znak slabosti ljudske prirode0 vodi ra@una o
gresima koje je svaki pojedinac sklon da @ini0 i onda se trudi da ne propusti nijednu
priliku da zadovolji nji%ove sklonosti ka zlu. :n navodi ljude da preteruju u onome
Eto je samo po sebi dozvoljeno0 i da neumerenoEDu oslabe svoju $izi@ku0 du%ovnu i
moralnu snagu. :n je uniEtio i joE uniEtava %iljade nji% putem zadovoljavanja niski%
strasti0 kojima @ini ljudsku prirodu grubom.
8 kao vr%unac svoga dela0 on tvrdi preko Adu%ovaB da pravo znanje uzdi5e @oveka
iznad svi% zakona0 da je sve Eto postoji dobro0 da Jog nikoga ne osuHuje i da su svi
gresi koje @inimo nevini. 9ada su ljudi ovako zavedeni da veruju da je 5elja najviEi
zakon0 da sloboda zna@i razuzdanost0 i da @ovek ima samo sebi da pola5e ra@un0 treba
li se onda @uditi Eto svuda vlada tolika pokvarenost i moralna izopa@enost 1nogi
5eljno pri%vataju nauku koja im daje slobodu da ugaHaju sklonostima svoga telesnoga
srca. (zde samosavlaHivanja prepuEtaju se po5udama0 du%ovne i duEevne snage se
pot@injavaju 5ivotinjskim nagonima0 a #otona likujuDi uvla@i u svoju mre5u %iljade
oni% koji ka5u da su Uristovi sledbenici.
#piritizam protiv #vetog pisma
,li niko ne bi trebalo da bude zaveden la5nim tvrHenjima spiritizma. Jog je dao svetu
dovoljno svetlosti da mo5e da otkrije zamke. 9ao Eto smo veD videli0 teorija koja @ini
stvarni temelj spiritizma je u protivre@nosti sa jasnim tvrHenjima #vetoga pisma.
Jiblija u@i da mrtvi niEta ne znajuS da su nji%ove misli prestaleS da oni nemaju udela
ni u @emu Eto se dogaHa pod suncem niti iEta znaju o radostima i nevoljama oni% koji
su im bili najmiliji na svetu.
<taviEe0 Jog je izri@ito zabranio svaku vezu sa Adu%ovimaB preminuli%. 1eHu
-evrejima su postojali ljudi koji su tvrdili0 kao i spiritisti danas0 da odr5avaju vezu sa
mrtvima. ,li Adu%ovi pogaHa@kiB (4ela 1+01+)0 kako su nazivani ovi posetioci sa
drugoga sveta0 nazivaju se u Jibliji Adu%ovni Havolski.B (4. 1ojsijeva '.01G&S Ksalam
10+0'/S 1 9orinDanima 100'0S :tkrivenje 1+014.).
Cospod je kazao da je gad i zabranio pod smrtnom kaznom odr5avanje veze sa
ovakvim du%ovima (&. 1ojsijeva 190&1S '00'7).
!vrHenje da ljudi mogu da stupe u vezu sa zlim du%ovima smatra se kao pri@a
mra@nog srednjeg veka. ,li spiritizam G koji broji stotine %iljada0 pa @ak i milione
pristalicaS koji je prodro u nau@ne krugoveS koji se uvukao u crkve i naiEao na
naklonost u zakonodavnim telima0 pa @ak i u carskim dvorovima0 G samo je
o5ivljavanje0 u novom ru%u0 onog u staro doba osuHenog i zabranjenog vra@arstva.
,utor6 1arko JrankoviD.
A4(U:=8B N; K3,=; 3,F>89( 8F1;\( K3,=;4N:#!8 8 C3;U,
9ad ne bismo imali durgi% dokaza o pravom karakteru spiritizma0 za %riEDane bi
trebalo da je dovoljno to Eto ovi Adu%oviB ne prave razliku izmeHu pravednosti i
gre%a0 izmeHu naj@istiji% i najplemenitiji% Uristovi% apostola i veoma pokvareni%
#otonini% slugu. !ime Eto #otona najni5e ljude uzdi5e kao da su na nebu0 i daje im
tamo po@asna mesta0 on ka5e svetu6 ANije va5no koliko ste zli0 nije va5no da li
verujete u Joga i Jibliju ili ne. Tivite kako %oDete. Nebo je svakako vaEa domovina.B
(@itelji spiritizma0 u stvari tvrde6 A9o god @ini zlo0 po volji je Cospodu0 i takvi su mu
miliS ili gde je Jog koji sudiB (1ala%ija '017). Jo5ja 3e@ ka5e6 A!eEko onima koji
zlo zovu dobro0 a dobro zlo0 koji prave od mraka svetlost0 a od svetlosti mrak.B (8saija
.0 '0).
:vi la5ni du%ovi se @esto javljaju i u obliku Asvetaca crkveB i protivre@e onome Eto su
pisali apostoli i proroci nada%nuti #vetim 4u%om dok su bili na zemlji. :ni pori@u
bo5ansko poreklo Jiblije0 i tako ruEe temelj nade %riEDanina i gase svetlost koja
pokazuje put u nebo.
#otona @ini da svet veruje da je Jiblija samo jedna bajka ili knjiga koja odgovara
dobu detinjstva ljudskog roda0 ali na koju sada treba druk@ije gledati0 ili je potpuno
odbaciti kao zastarelu. ,0 kao zamenu za Jo5ju 3e@0 on isti@e spiritisti@ke pojave. !o
je sredstvo koje je potpuno pod njegovom kontrolom. :vim sredstvom on mo5e
postiDi da svet veruje u ono Eto on %oDe. 9njigu koja treba da osudi njega i njegove
sledbenike odbacujeS a #pasitelja sveta prikazuje kao obi@nog @oveka. 9ao Eto je
rimska stra5a0 koja je @uvala 8susov grob0 proEirila la5ne glasove0 kako su je nau@ili
sveEtenici i stareEine da bi pobili njegovo vaskrsenje0 tako i pristalice spiritisti@ki%
pojava pokuEavaju da doka5u da u 5ivotu naEeg #pasitelja nema ni@eg @udesnog.
KoEto su tako 8susa stavili u pozadinu0 oni skreDu pa5nju na svoja vlastita @udesa
tvrdeDi da ona daleko nadmaEuju Uristova dela.
#piritizam u %riEDanskom ru%u
8stina je da spiritizam danas menja svoj oblik0 i prikrivajuDi neke svoje najgrublje crte0
poprima %riEDansko0 pravoslavno ru%o. ,li njegove izjave sa govornice i preko Etampe
su se objavljivale mnogo godina0 i u njima je otkriven njegov pravi karakter. :vo
u@enje ne mo5e se poreDi ni sakriti.
7ak i u svome danaEnjem obliku0 on je u stvari joE opasniji jer je prepredeniji. 4ok se
ranije odricao Urista i Jiblije0 sada izjavljuje da oboje pri%vata. 1eHtim0 Jiblija se
tuma@i na takav na@in koji se sviHa nepreporoHenome srcu0 a njene sve@ane i va5ne
istine se smatraju bezvrednim. >jubav se isti@e kao glavna Jo5ja osobina0 ali ona se
prikazuje kao razne5ena sentimentalnost0 koja ne pravi razliku izmeHu dobra i zla.
Jo5ja pravednost0 njegovo gnuEanje na gre%0 za%tevi njegovog svetog zakona G sve se
to smatra neva5nim. Narod se u@i da 4eset zapovesti smatra mrtvim slovom.
Krivla@ne i o@aravajuDe pri@e deluju na @ula i navode ljude da odbace Jibliju kao
temelj svoje vere. Urista se i sada odri@u kao i nekada. ,li0 #otona je toliko ljudima
zaslepio o@i da oni @esto ne primeDuju prevare.
1alo je nji% koji imaju pravi pojam o zavodni@koj moDi spiritizma i o opasnosti koja
preti onima koji dolaze pod njegov uticaj. 1nogi se bave njime samo da bi zadovoljili
svoju radoznalost. :ni0 u stvari0 ne veruju u njega0 i sa u5asom bi odstupili natrag pri
pomisli da bi mogli pasti pod vlast demona. ,li0 oni se usuHuju da stupe na zabranjeni
teren i upadaju u zamke neprijatelja. ,ko se samo jednom pot@ine njegovom uticaju0
on i% zarobljava. NemoguDe je da se svojom vlastitom snagom otrgnu od njegovog
zavodljivog i primamljivog @aranja. NiEta osim Jo5je sile0 darovane kao odgovor na
ozbiljnu molitvu vere0 ne mo5e da oslobodi ove duEe u%vaDene u zamku.
9ako se odupreti
#vi oni koji popuEtaju greEnim sklonostima ili svesno gaje gre%0 navla@e na sebe
#otonina iskuEenja. :ni se odvajaju od Joga i od zaEtite njegovi% anHelaS i kada im
#otona iznosi svoje obmane0 oni su bez odbrane i postaju lako njegov plen. :ni koji
se na ovaj na@in predaju njegovoj sili ni ne slute gde De zavrEiti. KoEto i% savlada0
kuEa@ De i% upotrebiti kao svoja oruHa da bi i druge namamio u propast.
Krorok 8saija ka5e6 A8 ako vam ka5u6 pitajte vra@are i gatare0 koji EapDu i mrmljaju0
recite6 ne treba li narod da pita Joga svojega 8li De pitati mrtve mesto 5ivi% Fakon i
svedo@anstvo tra5ite. ,ko li ko ne odgovori tako0 njemu nema zore.B (8saija /0 19. '0).
4a su ljudi %teli da pri%vate u #vetom pismu tako jasno iznesenu istinu o @ove@joj
prirodi i o stanju mrtvi%0 oni bi u tvrHenjima i pojavama spiritizma videli delovanje
#otone sa njegovom silom0 znacima i la5nim @udesima. ,li umesto da odbace la5nu
slobodu0 tako dragu telesnom srcu0 i da se odreknu pred svetloEDu i ne mareDi za
opomene0 i dalje tako @ine0 dok #otona plete svoje mre5e oko nji%0 te oni postaju
njegov plen. A-er ljubavi istine ne primiEe da bi se spasliB0 zato ADe im Jog poslati silu
prevare da veruju la5i.B ('. #olunjanima '0 10I11).
:ni koji su ustali protiv u@enja spiritizma bore se za ljude0 a protiv #otone i njegovi%
sledbenika koje mrze ljude i nji%ovog :ca.
:ni su se upustili u borbu sa vlastima i silama tame ispod neba. #otona neDe ustupiti
ni stope svoga terena0 osim ako bude potisnut silom nebeski% vesnika. Jo5ji narod
treba da bude sposoban da mu se odupre kao naE #pasitelj re@ima6 AKisano je.B #otona
mo5e i danas0 kao i u 8susovo vreme0 da citira mesta iz #vetog pisma0 i on izopa@ava
njegovo u@enje da bi podupro svoje obmane. :ni koji 5ele u ovo vreme opasnosti
@vrsto da stoje0 moraju li@no dobro razumeti svedo@anstvo #vetoga pisma. 1nogi De
se suo@iti sa demonima koji De im se0 u snu ili na javi0 pojaviti u obliku nji%ovi%
dragi% roHaka i prijatelja0 objavljujuDi im najopasnije zablude. :vi posetioci De uticati
na naEa najne5nija oseDanja i @iniDe @udesa da bi poduprli svoja tvrHenja. 1oramo biti
spremni da im se suprotstavimo biblijskom istinom G da mrtvi niEta ne znaju i da su
oni koji se tako javljaju Havolski du%ovi.
(pravo je pred nama A@as iskuEenja koji De doDi na sav vasioni svet da iskuEa one koji
5ive na zemlji.B (:tkrivenje &010). #vi oni @ija vera nije @vrsto utemeljena na Jo5joj
3e@i0 biDe prevareni i nadvladani. #otona radi Asa svakom prevarom nepravdeB da bi
sinove @ove@je pot@inio svojoj vlasti0 i njegove De se prevare sve viEe poveDavati. ,li
on mo5e svoj cilj da postigne samo onda ako @ovek dobrovoljno pristane na njegova
iskuEenja. :ni koji ozbiljno tra5e poznanje istine i bore se da posluEnoEDu o@iste svoje
duEe0 i @ine sve Eto je u nji%ovoj moDi da se pripreme za borbu0 naDi De u Jogu istine
sigurnu zaEtitu. A-er si odr5ao re@ trpljenja mojega0 i ja Du tebe sa@uvatiB (:tkrivenja
&010) jeste #pasiteljevo obeDanje. :n De pre poslati sve anHele sa neba da zaEtiti
njegov narod nego Eto De dopustiti #otoni da nadvlada i jednu duEu koja se u Njega
uzda.
#traEna obmana G neDe biti kazne
Krorok 8saija iznosi straEnu obmanu koja De doDi na greEnike i koja De u@initi da se
oseDaju sigurnim od osude Jo5jeg suda6 A(%vatismo veru sa smrDu i ugovorismo s
grobomS kad zaHe bi@ kao povodanj0 neDe nas do%vatiti0 jer od la5i na@inismo sebi
uto@iEte i za prevaru zaklonismo se.B (8saija '/0 1.).
( ovu grupu ljudi ubrajaju se oni koji se u svojoj tvrdoglavoj nepokajanosti teEe
uveravanjem da za greEnika neDe biti kazne. ,li joE sigurnijima se smatraju oni koji
@ine zavet sa smrDu i ugovor sa grobom0 koji odbacuju istine koje je nebo predvidelo
kao zaEtitu za pravednike u danima nevolje0 a tra5e uto@iEte u la5ima koje im #otona
pru5a u vidu primamljive obmane spiritizma. =iEe nego zapanjujuDa je zaslepljenost
ljudi naEega naraEtaja.
Uiljade odbacuju Jo5ju 3e@ kao nedostojnu verovanja0 a sa velikim poverenjem
pri%vataju #otonine prevare. #keptici i ruga@i napadaju kao verske $anatike one koji se
bore za veru proroka i apostola0 i nalaze zadovoljstvo u ismejavanju sve@ani% izjava
#vetoga pisma o Uristu0 planu spasenja i sudu koji De po%oditi sve one koji odbacuju
istinu. :ni pokazuju duboko sa5aljenje prema onima koji su po nji%ovom miEljenju
tako ograni@eni0 slabi i praznoverni da mogu priznati Jo5ja prava i biti posluEni
za%tevima njegovog zakona. :ni pokazuju takvu sigurnost kao da su zaista sklopili
zavet sa smrDu i sa grobom0 kao da su podigli neprelaznu0 neprobojnu ogradu izmeHu
sebe i Jo5je osvete. NiEta ne mo5e da probudi nji%ov stra%. :ni su se tako potpuno
predali kuEa@u0 tako su se tesno sjedinili sa njime i toliko ispunili njegovim du%om da
nemaju snage ni 5elje da se otrgnu iz njegove zamke.
#otona se dugo pripremao za svoj poslednji napor da obmane svet. :n je postavio
temelje svome radu obeDanjem koje je dao ;vi u ;denu6 ANeDete vi umreti0 nego De
vam se u onaj dan kad okusite Eto li zlo.B (1. 1ojsijeva &0 4I.). 1alo po malo je
pripravio put za svoje najveDe delo prevare u razvoju spiritizma. -oE nije postigao
potpuno ostvarenje svoji% nameraS ali De i% ostvariti u poslednjem ostatku vremena.
Krorok ka5e6 A8 vide%O tri ne@ista du%a kao 5abe0 jer su ovo du%ovi Havolski koji @ine
@udesa i izlaze carevima svega vasionog sveta da i% skupe na boj za onaj veliki dan
Joga svedr5itelja.B (:tkrivenje 1+01&I14). 8zuzev oni% koje De Jo5ja sila verom u
njegovu 3e@ sa@uvati0 ceo svet De biti uvu@en u ovu prevaru. Narod uljuljan u kobnu
sigurnost probudiDe se tek onda kada se na nj bude po@eo izlivati Jo5ji gnev.
Cospod ka5e6 A8 izvrEiDu sud po pravilu i pravdu po merilimaS i grad De potrti la5no
uto@iEte0 i voda De potopiti zaklon. 8 vera vaEa sa smrDu uniEtiDe se0 i ugovor vaE sa
grobom neDe ostatiS a kad zaHe bi@ kao povodanj0 potla@iDe vas.B (8saija '/0 17. 1/).
4(U K38N?;F; 4,-,N; 8>8 -:< -;4N, 4;1:N#9, K3;=,3,
Migura koja podseDa na tragi@no preminulu britansku princezu 4ajanu pojavila se na
vitra5u crkve u Clazgovu i izazvala inetersovanje velikog broja ljudi0 istra5iva@a
paranormalni% pojava0 okultista i stru@njaka za religiju.
8stra5iva@i paranormalni% pojava prou@avaju videoIsnimak na kojem se na vitra5u
crkve u Clazgovu vidi $igura poput du%a iz %ororIpri@a koji podseDa na tragi@no
preminulu britansku princezu 4ajanu.
#nimak su na@inili kineski turisti0 koji nisu primetili 4ajanin lik sve dok se nisu vratili
kuDi i pogledali materijal.
Kisac o paranormalnim pojavama 1ajkl 9oen0 kojem je upuDen snimak0 rekao je da je
to jedan od najjasniji% Aparalnormalni% prikazaB koje je on imao priliku da vidi.
<ta se prikazalo u crkvi u Clazgovu
4a li je u crkvi u Clazgovu zaista snimljen du% preminule princeze 4ajane0 ili je u
pitanju demonska prevara kao Eto su npr. vanzemaljci0 za koje stru@njaci N,#,
potvrHuju da je re@ o demonima opisanim u #vetom pismu
( odgovoru na ovo pitanje potrebno je konsultovati stru@nu literaturu u kojoj se
najbolje objaEnjavaju paranormalni $enomeni0 pojavljivanje mrtvi%0 du%ovi i
demonske prevare0 a to su knjige #vetog pisma.
4uEa G spoj pra%a zemaljskog i du%a 5ivotnog
=eD na po@etku #vetog pisma0 u Krvoj knjizi 1ojsijevoj '07 se nalazi objaEnjenje da
se @ovek (duEa 5iva) sastoji iz dva elementa6 telesnog G pra%a zemaljskog i du%ovnog
G du%a 5ivotnog0 koji daje Jog. 9ada su ta dva elementa spojena0 duEa postoji i @ovek
je 5ivS ako su razdvojeni0 duEe nema i @ovek je mrtav.
( 9njizi propovednikovoj 1'07 stoji6 B8 vrati se pra% u zemlju0 kako je bio0 i du% se
vrati Jogu0 koji ga je daoL0 @ime se ukazuje da smrt podrazumeva razdvajanje
sastavni% elemenata @oveka tj. duEe 5ive.
4uEe su smrtne0 samo je Jog besmrtan
( 9njizi proroka -ezekilja 1/04 stoji6 B9oja duEa zgreEi0 ona De i poginutiL0 Eto jasno
ukazuje da duEa nije besmrtna.
,postol Kavle u Koslanici !imotiju +01.I1+ piEe da samo Jog ima besmrtnost0 re@ima6
B?ar nad carevima i gospodar nad gospodarima0 koji sam ima besmrtnostL.
4u% 5ivotni izaziva nedoumice
!elesna komponenta duEe se raspada u pra% Eto nije sporno0 meHutim nedoumicu
izaziva stanje du%ovne komponente. 4a li je du%ovna komponenta princeze 4ajane0
ili bilo koje druge osobe0 nakon smrti svesna 4a li du%ovna komponenta nakon smrti
osobe mo5e da @uje ili vidi0 i da li je moguDe sa njom komunicirati
9njige koje @ine #veto pismo daju nedvosmislen odgovor na ovakva pitanja.
4u% 5ivotni nije svestan i nema emocije
9njiga propovednika 90. ka5e6 B-er 5ivi znaju da De umreti0 a mrtvi ne znaju niEta0 niti
im ima plate0 jer im se spomen zaboravioL0 ukazujuDi na @injenicu da du% 5ivotni
preminule osobe nije svestan dogaHaja nakon smrti te osobe.
8sta knjiga u sti%ovima 90+ za preminule osobe ka5e6 B8 ljubavi nji%ove i mr5nje
nji%ove i zavisti nji%ove nestalo je0 i viEe nemaju deo nigda ni u @emu Eto biva pod
suncem.L
: stanju preminuli% osoba0 9njiga propovednika 909I10 zaklju@uje6 B(5ivaj 5ivot0 jer
nema rada niti miEljenja0 ni znanja0 ni mudrosti u grobu u koji ideE.
#mrt uporeHena sa spavanjem
( 9njizi o -ovu &01&0 pisac govori Eta bi se desilo s njim da je preminuo6 B-er bi% sada
le5ao i po@ivao bi%0 spavao bi% i bio bi% miran.L
: poistoveDivanju smrti i spavanja0 u sti%ovima 14010I1' iste knjige je napisano6 B,0
@ovek umire iznemogao0 i kad izda%ne @ovek gde je 9ao kad voda ote@e iz jezera i
reka kad opadne i usa%ne. !ako @ovek kad legne0 ne ustaje viEe0 i dok je nebesa neDe
se probuditi niti De se prenuti iz svog sna.L
-edno od najpotpuniji% objaEnjenja stanja mrtvi% je dao sam 8sus Urist0 u 11 glavi
-evanHelja po -ovanu koje izveEtava o smrti i vaskrsenju 8susovog prijatelja >azara iz
=itanije.
Nije se pojavio du% princeze 4ajane
9njige #vetog pisma ukazuju da je du% 5ivotni preminuli% osoba0 pa i princeze
4ajane0 nesvestan0 da spava0 i da samo Jog mo5e da ga probudi. JuHenje du%ova
5ivotni% preminuli% osoba De se dogoditi tek nakon drugog Uristovog dolaska0 o @emu
detaljno govore 9njiga proroka 4anila0 :tkrivenje i pojedine apostolske poslanice.
9njige koje @ine #veto pismo jasno ukazuju da na vitra5u crkve nije mogao da se
pojavi du% lejdi 4ajane0 veD je u pitanju neEto drugo G demonska prevara.
#otona obmanjuje ljude
#veto pismo svedo@i o tome da Jog ne obmanjuje ljude0 veD da jednu istu stvar @esto
objaEnjava mnogo puta kako bi ljudi razumeli. ,ko na toliko mesta0 Jog objavljuje da
du%ova nema0 i da De probuditi preminule (zaspale) tek nakon svog drugog dolaska0
zbog @ega bi obmanjivao ljude EaljuDi du% princeze 4ajane
1eHutim0 postoji neko ko bi obmanjivao0 za koga #veto pismo to jasno potvrHuje.
:bmane i la5i su glavno oru5je Jo5jeg i @ovekovog najveDeg neprijatelja G #otone.
8sus u -evanHelju po -ovanu /044 ka5e6 A\avo je bio ubica ljudi od samog po@etka i
nije ostao postojan u istini0 jer u njemu nema istine. 9ad govori la50 svoje govori0 jer
je la5ov i otac la5i.B
1etodologija obmane
Kojavljivanje du%ova umrli% ljudi0 za koje se zna da nisu vaskrsli0 je velika la50 i to
#veto pismo dokazuje. 3azvijajuDi paralelni religijski i logi@ki sistem0 suprotstavljen
onom koji je Jog izgradio0 #otona ima interes da simulira du%ove preminuli% i tako
obmanjuje ljude. Fa te obmane0 #otona koristi one koji su Aobdareni moDimaB da
predviHaju buduDnost ili komuniciraju sa mrtvima. Krva knjiga #amuilova u '/
poglavlju detaljno prenosi svedo@anstvo kako je #otona obmanuo izraelskog cara
#aula tako Eto je simulirao du% proroka #amuila.
4u% 5ivotni proroka #amuila0 kao i du% 5ivotni princeze 4ajane0 se vratio Jogu u
trenutku nji%ove smrti0 i @eka drugi Uristov dolazak za buHenje.
8pak0 #otona je svoju obmanu mogao da sprovede preko vra@are kojoj se #aul obratio
za pomoD. 8majuDi u vidu opasnosti koje ovakva praksa mo5e da donese jednom
narodu0 Jog je izri@ito zabranio da meHu Njegovim izabranim narodom bude vra@ara0
gatara0 spiritista i svi% drugi% sa AmoDimaB da predviHaju buduDnost i razgovaraju s
mrtvima (4ruga knjiga 1ojsijeva ''01/S !reDa knjiga 1ojsijeva 190&1S '00+S '00'7S
Keta knjiga 1ojsijeva 1/010I1').
4emonska prevara u Clazgovu
( skladu s @injenicama koje predstavljaju knjige #vetog pisma0 paranormalni prikaz
na vitra5u crkve u Clazgovu nema nikakve veze sa princezom 4ajanom0 veD je u
pitanju joE jedna demonska prevara0 nalik pojavljivanju Jogorodice u 1eHugorju ili
vanzemaljaca.
( Krvoj Ketrovoj poslanici .0/ ka5e0 Jog upozorava ljude da se @uvaju demonski%
prevara koje su usmerene na uniEtenje @oveka re@ima6 A=aE protivnik0 \avo0 ide
unaokolo kao ri@uDi lav i tra5i koga da pro5dereB.
^_`a (bcdefgchia) ijgjk ij labmane'7.'.'01'. u 1/6&1
^jfm_`ij o ^jfm_`a0 ^jepj o ^_`a (bcdefgchia) ijgjk ij labmane
qerfpa saiaftjr teradsj urtevrem weijZ _bnj`a_ nc ij`_ki_ Afcidjxa_ijmieB
`cft kj qerfpj g_fckenc labmane ftjre 1..00 v_kaij e p_n_n fc ij`_kc eyczj p_nj
fe fegr_tij eycze d`jiayic labmanc. {`j AlabmanjB nc gr_xczcij ij '/
sama_ij k_mjrj0 j dj ze nc djaitcrcf_`ji a |jtapji0 j a fjs gjgj lcickapt }=8
trj~a_ nc kj nc g_vmckj (pj_ `cmapa ftreyzjp dj tc_m_vane).
zavj nc0 pjp_ nj`jne jrjgfpa sckana0 fpra`jij g_fmckza 1' v_kaij.
A{i_ ht_ nc ijaitravjitianc0 _`as fjdijzcs0 ep_map_ fc _i_ afg_ftj`a pj_
tjyi_0 nc t_ kj nc fef gradij_ kj nc y_`cp0 j ic l_v0 ht_ ba e t_s fmeyjne f`ct_
tr_nft`_ eyaiam_ bcdijyjniasB0 rcpj_ nc weijZ.
g_ria kc_ labmanc0 yana kctja fe tcp fjkj _tpra`cia0 v_`_ra _ fef_`_n
gr_g_`cka e p_n_n _i grck`aj kj c fc g_fmjiap d`jta ejsck j.f..
A^j gatjzc pjp_ c fc d`jta i_`a cfanjB0 _kv_`_ra_ fjs se A`jc fc
ejsck j.f.0 a bac rjgaiB0 ft_na e labmana.
labmane fe terfpc `mjfta djgmciamc t_p_s fgrcyj`jzj mjixj trv_`aic
rcmap`anjsj0 j ijp_i ht_ nc bamj fpm_zcij e dvrjka ekj e ipjra0 trcbjm_ nc
kj efp_r_ bekc adm_~cij e uti_vrjfp_s sedcne e vmj`i_s vrjke qerfpc.
{ftjncs_ kj `akas_ pjp`c c i_`c cvdabaxanc kj adsafmc (bcdefgchia)
pratayjra labmanc.
_kfctas_ kj nc kr cp_ tji_nc`a0 `akca cpfgcrt dj cbrcnfpa ncdap ij
ijhas gr_ft_rasj0 sjcftrjmi_ k_pjdj_ `cr_k_ft_ni_ft labmanc e f`_n_n pzada
Aesrjifpa fgafa G k_pjd `cr_k_ft_ni_fta labmancB p_nj fc s_~c ijbj`ata e
pza~jra ActjadapjB0 lc_vrjk0 _meifpj 100 tcm. 011I'9'I00+'.
#,!,N8F,1 F, #3;4N-( 9>,#(
( intervjuu za @asopis :kultna misao (:ccult !%oug%t) ameri@ki stru@njak za pitanja
religije 45e$ 45onson (Coe$$ -o%nson) govori o religijskom konceptu satanizma i
njegovom neprijateljstvu prema %riEDanstvu0 judaizmu i islamu.
Cospodine 45onson0 mo5ete li reDi naEim @itaocima Eta je zapravo satanizam kao
religijski pokret u savremenom svetu
#atanizam je neEto malo druga@iji nego Eto Eiroka javnost to razume. Kostoji
satanizam koji je Eiroko poznat i popularan0 a koji podrazumeva odvratne rituale0
zlo@ine0 ubistva0 5rtvovanje zivotinja0 uzimanje droge0 seksualne perverzije0 itd. 4a se
razumemo G to postoji0 meHutim onaj satanizam od koga savremeno druEtvo treba
najviEe da se plaEi nije na prvi pogled tako odvratan kao Eto se prikazuje u $ilmovima0
i na reklamama i kako ga zamiElja veDina ljudi.
#avremena satanisti@ka doktrina koju iznosi jedna od vodeDi% li@nosti ovog pokreta G
1aksin 4itri%0 nema toliko veze sa svakodnevnim 5rtvama0 zlo@ina@kim ritualima i
drogiranjem.
:vaj religijski pokret koji ja nazivam Asatanizam za srednju klasuB je druga@iji.
Njegova doktrina je veoma opse5na i obimna0 i radi se o @itavoj nauci.
Npr. postoje jasni stavovi o politeizmu0 %riEDanstvu0 islamu0 -evrejima0 Jibliji0 itd. !u
je opis stvaranja sveta0 kosmi@kog kon$likta u svemiru0 es%atologija0 itd. 4akle0 radi
se o religiji koja je ozbiljna i koja ima opse5nu doktrinu0 svoje spise i proroke.
Covorite kao da je satanizam ravnopravan sa drugim Eiroko rasprostranjenim
religijama
Ne. Covorim o tome da je to ozbiljan pokret koji pri%vata mnogo viEe ljudi nego Eto
se to obi@no misli. 1nogi to @ine nesvesno0 naravno0 meHutim sve je veDi broj oni%
koji su svesno u tome.
Fna@i #otona nije zao0 to je samo joE jedan koncept u moru %iljada razni% religijski%
koncepta
Ne postoji nikakvo mnoEtvo religijski% koncepata. #uEtinski postoje samo dva. -edan
je zasnovan na biblijskom sistemu vrednosti0 a drugi je zasnovan na neprijateljstvu
prema tom konceptu. #vakako0 danas De satanisti reDi da nji%ova vera nije reakcija na
judaizam ili %riEDanstvo0 ali to jednostavno nije ta@no.
Ne razumem0 a verovatno neDe ni naEi @itaoci.
Ne razumete0 jer oni koji kreiraju savremenu popularnu kulturu i kontroliEu sistem
obrazovanja ne 5ele da razumete. #uEtina satanizma je neprijateljstvo prema
biblijskom Jogu i vrednosnom sistemu koji se nalazi u Jibliji0 i koji se nalazi u
osnovi sve tri monoteisti@ke religije. 4akle0 da pojasnim G postoje samo dva
vrednosna sistema u celom svemiru0 a satanizam je jedan od ta dva.
,%a. :nda je sve Eto protivre@i Jibliji na bilo koji na@in satanizam
4a bismo razumeli odgovor na to pitanje0 potrebno je da imamo bar neko predznanje
o istoriji i $ilozo$iji religije. 1o5emo sada da govorimo o raznim religijiskim
pokretima i institucionalizovanim religijama ili o istorijskom razvoju nauke0 ali to je
du5a pri@a. 1oja je teza da su sve religije koje se ne pridr5avaju izvorne biblijske
doktrine0 u manjoj ili veDoj meri pri%vatile neke doktrine satanizma.
4a se zadr5imo na onome Eto nazivate Asavremeni satanizamB ili Asatanizam za
srednju klasuB.
#atanizam prilagoHen velikom broju ljudi
4a0 s%vatio sam da ste me zato i pozvali. Krvo0 savremeni satanizam nije0 kao Eto sam
rekao na po@etku0 nikakva estetski odvratna religija kao Eto se prikazuje u naEoj pop
kulturi.
:na je zapravo verski sistem koji je prilagoHen velikom broju ljudi i u velikoj meri
pri%vatljiv za Eiroke narodne mase. Kogledajte koja je jedna od osnovni% zapovesti
ove religije. ( pitanju je citat za koji satanisti tvrde da je doEao direktno iz #otonini%
usta6 A-a dozvoljavam svim ljudima da slede 5elje i potrebe svoje sopstvene prirode0 a
ko mi se suprotstavi0 gorko De za5aliti.B 3azmislite. =rlo jednostavno i pri%vatljivo za
mnoge. 4rugi deo zapovesti je pretnja0 ali i biblijski Jog upuDuje opomene i pretnje
onima koji mu se suprotstavljaju.
#atanizam je otvoreni rat protiv monoteisti@kog biblijskog koncepta
4rugo0 savremeni satanizam je nesumnjivo otvoreni rat protiv monoteisti@kog
koncepta iznetog u Jibliji. Krva zapovest boga satanizma je6 ANema boga osim mene i
ko se onda usuHuje da obo5ava la5ne bogove iz Jiblije i 9urana.B :n propagira
agresivnost prema %riEDanima0 muslimanima i -evrejima zato Eto te religije jasno
ozna@avaju #otonu kao neprijatelja @ove@anstva. No0 satanisti De reDi da i ove religije
5ele da uniEte satanizam0 tako da je nji%ovo pravo da se bore protiv nji%. -oE jedna od
#otonini% zapovesti je6 A!ri stvari mrzim i tri su stvari protiv mene0B misleDi na ova tri
monoteisti@ka koncepta.
#otona ozna@en kao ar%itekta svemira
!reDe0 doktrina satanizma jasno ozna@ava #otonu kao ar%itektu svemira0 planete
zemlje i ljudskog roda. ANeko vreme nakon stvaranja0 ljudi i #otona su 5iveli u
%armoniji i sreDi0 a onda je zemlja napadnuta0B mo5e se pro@itati u doktrini koju iznosi
1aksin 4itri%. :d koga napadnuta Ka od strane -a%vea. Kod -a%veom se
podrazumeva energija sa@injena iz @etiri elementa neop%odna za 5ivot0 @ije je
stvaranje A#otona dopustio0B kako piEe u doktrini0 ali su ti elementi izaEli izvan
njegove kontrole0 okrenuli se protiv njega i poslali du%ovna biDa da napadnu i zauzmu
planetu Femlju. 9oje ljude je energija0 koju satanizam naziva -a%ve0 upotrebila da mu
se suprotstavi na zemlji -evreje" :vde je klju@ antisemitizma0 koji je zbog svoje
zastraEujuDe agresivnosti i slepe mr5nje @esto izazivao @uHenje nau@nika i istori@ara.
#atanizam je politeisti@ka religija
7etvrto0 satanizam je politeisti@ka religija. 4a0 za sataniste je #otona bog i oni ga kao
takvog poEtuju. 1eHutim0 postoje i drugi bogovi koji su pod njegovom komandom i
koje su pristalice satanizma takoHe du5ne da obo5avaju. :vo su demoni. Nikome od
nji% naravno ne pripada jednaka ili veDa @ast nego #otoni. :voga nema u
monoteizmu0 Jog je jedan i niEta i niko drugi se ne mo5e obo5avati.
#atanizam nema jedinstven spis
Keto0 satanizam nema neku knjigu ili jedistveni spis koji bi trebalo slediti0 kao Eto je to
slu@aj sa monoteisti@kim religijama.
4oktrina satanizma ka5e6 A=odim vas na pravi put bez ijedne knjige.B Na prvi pogled
zbunjujuDa tvrdnja0 ali zapravo se radi o tome da je satanska doktrina rasuta po raznim
spisima i poti@e iz razli@iti% istorijski% perioda. #ve to nije uvezano u jednu
jedinstvenu knjigu0 za Eta satanisti krive -evreje0 %riEDane i muslimane jer su im oni0
prema nji%ovim recima0 kroz istoriju uniEtavali spise. !ako je jedna od knjiga koja se
koristi u satanizmu ,l -ilva% G knjiga koju su zapisali sveEtenici naroda -esidi0 koji je
5iveo na podru@ju 8raka i za koje se tvrdi da su otvoreno upra5njavali satanizam kao
religiju. :vaj narod i njegove svetinje uniEtili su muslimani na sli@an na@in kao Eto su
to u@inili -evreji sa narodima koji su 5iveli na podru@ju obeDane zemlje. :ve istorijske
dogaHaje satanisti koriste kao argument kojim tvrde da je Jiblija knjiga koja
propagira genocid.
1nogi su @uli za satansku bibliju ,ntona <andora >aveja0 ali ona nije pri%vaDena u
savremenoj doktrini satanizma. >avejev koncept nije priznavao #otonu kao li@nost0
veD kao energiju ili simbol kojom su predstavljene ljudske 5elje i potrebe. :vo
savremeni proroci satanizma negiraju. Fa nji% je #otona stvarna li@nost koju su videli
i upoznali. 3azgovarali su s njim0 ovako kao Eto nas dvojica sada razgovaramo. Jili su
u njegovoj palati0 u gradu gde boravi0 itd. :ve kontakte u svemiru su ostvarili0 kako
ka5u0 astralnim kontaktom ili astralnom projekcijom. ( pitanju je pandan onom
biblijskom G Aprenet u du%u.B
4a li je to sve
8ma joE dosta toga. Ne bi stalo u jedan intervju. :vo su osnovne postavke. 4akle bitno
je reDi da satanizam podr5ava @oveka onakvim kakav on jeste po svojoj prirodi i
predla5e mu da sledi svoje sopstvene 5elje i impulse. Na ovaj na@in se ljudima laska
da nisu loEi i da ne moraju da se menjaju0 a istovremeno se ove tvrdnje suprotstavljaju
biblijskom u@enju o prvom gre%u i padu @oveka. 4a ne govorim o tome da Jog preko
#olomona u Jibliji ka5e6 A9o se uzda u srce svoje0 bezuman je.B
#atanizam je suprotnost biblijskoj verskoj doktrini. 9ada @ovek sluEa ove laskave
tvrdnje da mo5e da sledi svoje 5elje i posrnulu prirodu on onda gre% ne vidi kao neEto
loEe i ulazeDi sve dublje i dublje u gre% pretvara se polako0 ali sigurno u monstruma.
<ta nam mo5ete reDi o okultizmu i njegovoj vezi sa satanizmom
:kultizam je za sataniste vrlo va5an. Jez njega nema nji%ove religije. 9roz okultizam
i okultne rituale satanisti uspostavljaju vezu sa #otonom i drugim biDima koja su pod
njegovom kontrolom G zapravo sa demonima. Na ovaj na@in dobijaju moD0 snagu0
in$ormacije0 itd. (ostalom0 to su i najva5niji motivi za bavljenje ovom religijom6 ljudi
5ele da znaju neEto o buduDnosti0 5ele da imaju moD da uti@u na nju0 i Eto je vrlo va5no
mnogi 5ele da uspostave vezu sa svojim dragima koji su preminuli.
9ao Eto se zna0 sve ovo se posti5e kroz jogu0 meditaciju0 spiritisti@ke seanse0 one
okultne table koje ljudi kupuju u prodavnicama0 itd. !akoHe0 kroz okultizam dolaze do
tajni koje su onda du5ni da @uvaju pod pretnjom smrtne kazne.
7uli smo o straEnim iskustvima ljudi koji su se bavili okultizmom.
4a0 znam na Eta mislite. 1nogi ljudi imaju teEke posledice zbog ti% seansi0 a neki su
opet veoma zadovoljni Eta posti5u na njima. Krema re@ima sveEtenice 1aksin 4itri%6
A:ni koji prizivaju demone iz zabave ili iz sebi@ni% interesa0 a nemaju dovoljno
poEtovanja prema njima0 biDe 5estoko napadnuti od strane demona. :vi napadi mogu
voditi u ludilo i smrt. #a druge strane0 oni koji tretiraju demone sa poEtovanjem i
apsolutno 5ele da im budu posluEni mogu imati dosta materijalne i razne druge koristi
od bavljenja okultizmom0 a da nji%ovo psi%i@ko zdravlje0 uslovno re@eno0 ne bude
naruEeno.B
4itri% kaze da su demoni veoma ponosni i da tra5e poEtovanje0 posluEnost i
obo5avanje. Krema gospoHi 4itri%0 bez $ormalnog rituala nema pravog kontakta Ao@i u
o@iB sa demonima. :vaj ritual ne za%teva 5rtvovanje 5ivotinje0 uzimanje droge i
seksualne orgije0 iako je to po5eljno. NeDu govoriti detaljno o ovm ritualu0 iz
razumljivi% razloga0 ali je bitno znati da je najva5niji deo rituala odricanje od
bibljskog Joga i %ule na Njega koje uklju@uju odvratne psovke.
Komenuli ste antisemitizam
4a. #avremeni popularni satanizam je nerazdvojan od antisemitizma. Nji%ove
publikacije su prepune antisemitizma i @esto su posveDene nacisti@kim voHama iz
perioda !reDeg raj%a. FaEto antisemitizam -edna satanisti@ka publikacija koja je
popularna i prevedena na mnoge jezike u zaglavlju citira svoga boga0 #otonu6 A8zrael
De dobiti ono Eto zaslu5ujeB i A:ni (-evreji) nisu moj narod.B
4akle0 mislim da sam veD odgovorio na to pitanje. =rlo je jednostavno G gde god je
antisemitizam i agresivno antijevrejsko raspolo5enje0 tu su i natprirodne sile zla.
(zrok je taj Eto se radi o narodu koji je izabran da prenese svetu religiju koju #otona
5eli da uniEti.
Komenuli ste #otonine proroke
Ne poznajem li@no #otonine proroke0 ali oni postoje. #otona 5eli da bude kao Jog i u
odreHenoj meri kopira Njegov na@in rada. (ostalom0 proroci su sastavni deo svake
religije. Kostoje ljudi koji su #otonu upoznali i videli0 i on im daje uputstva i diktira
svoje misli. Ne bi% pominjao imena.
(poznali0 videli !o mora da je zastraEujuDe iskustvo
:n nije ni ru5an ni glup kako ga prikazuje naEa pop kultura0 a ni smeEan zabavlja@ u
crvenoj pid5ami0 sa rogovima0 repom i vilama. >judi koji su ga upoznali opisuju ga
kao li@nost izvanredne lepote0 inteligencije i otmenosti.
9ako se satanizam odnosi prema problemu smrti #ve se religije ovim bave
Jesmrtnost duEe i reinkarnacija su glavni principi. #veEtenica 4itri%0 koja je ina@e
uzela nema@ko prezime da istakne svoju antijevrejsku ideologiju0 tvrdi da joj je
#otona rekao da reinkarnira ljude i vraDa i% na zemlju nakon smrti. 3einkarnira i% u
posebnoj prostoriji u tzv. gradu Kandemonijumu0 gradu koji su demoni navodno
sagradili za sebe i svoga voHu0 i koji se nalazi negde u svemiru. :na je0 kako tvrdi0
videla tu zadimljenu prostoriju iz koje se @uju glasovi preminuli%. Ko mom miEljenju
radi se o prostoriji gde demoni pripremaju i ve5baju prevaru spiritizma koja se uveliko
sprovodi na zemlji. 1aksin 4itri% naravno nema pojma Eta je zapravo videla.
Fanimljivo je da je sveEtenica ispred #otonine palate navodno videla piramidu. 8 da
joj se on obratio re@ima6 AFnaE li zaEto je piramida tako moDna G Fato Eto je uperena
prema nebu.B
Neverovatno"
1islite Eta %oDete0 ali 5ena tvrdi da je to videla.
KoEto tvrdite da su satanisti mnogo uticajniji i popularniji nego Eto se misli0 kakva De
onda biti buduDnost
1o5da ce zvu@ati neverovatno mnogima koji nisu in$ormisani0 ali satanisti su toliko
uticajni da kontroliEu skoro sve vlade i meHunarodne politi@ke i ekonomske
organizacije u svetu. Krema tvrdnjama ljudi koji su na visokim pozicijama u ovom
pokretu0 ulazimo u najte5i i najstraEniji period ljudske istorije. :ni to zovu Adoba
vodolije.B Najavili su pogorEanje ekonomske situacije i smrt velikog broja ljudi0 kao i
velike prirodne katastro$e. :ni naravno o@ekuju vreme kada De -a%ve i njegov narod
nestati sa zemlje i kada De nji%ov bog nesmetano vladati.
J:C:3:48?, 8>8 4;1:N 8F 1;\(C:3-,
Fnam0 svi dobri vjernici ustuknuDe pred mojim naslovom0 ali ja upravo to pitanje
postavljam sebi veD odavno0 to jest od kako sam saznao da je sa druge strane brda na
kome se navodno pojavila Jogorodica0 u jamu ba@eno oko tri %iljade 5rtava.
Cledam ovi% dana na Evajcarskoj i austrijskoj televiziji %valospjeve 1eHugorju0
mo5da skupo plaDene0 a mo5da samo dobronamjerne0 pa se pitam da li neko od
trideset miliona posjetilaca koji su proEli kroz 1eHugorje u poslednji% trideset godina
zna da je sa druge strane brda u jamu ba@eno tri %iljade ljudi0 a da su meHu ubicama
bili i oni koji su nosili $ranjeva@ke i sveEteni@ke mantije
-ame kod 1eHugorja
Na 5alost i sramotu katoli@ke crkve u skoro svim %ercegova@kim zlo@inima nad
#rbima u@estvovali su rimokatoli@ki sveEtenici. A-ame kod 1eHugorja0 Uumca0
<urmanaca0 Jivolje Jrda0 Nevesinja i #ebiEine0 u kojima je pobacano nekoliko %iljada
#rba0 mutna krvava voda Neretve u aprilu i maju 19410 kao i !opola kod :puzena
ostat De u sjeDanjima kao najkrvavije doba istorije ovi% naroda0 u kojem su na 5alost i
sramotu sudjelovali oni0 koji su se pokrivali $ratarskim i sveEteni@kim mantijama.B
#jeDam seS pred pedesetu godiEnjicu od stradanja u Nezavisnoj 4r5avi Urvatskoj0
srpski narod je po@eo da sa %ercegova@ki% jama skida betonske oklope0 koje je
po@etkom Eezdeseti% godina postavila titovska vlast0 u namjeri da prikrije %rvatske
zlo@ine. !ako su se posle pet decenija stekli uslovi za %riEDansku i civilizovanu
sa%ranu 5rtava koje stradaEe u neopisivim mukama samo zato Eto su bili pravoslavni
#rbi.
1jeEtani sela Krebilovaca kod 7apljine su od decembra 19/9. godine vodili rat nerava
sa dr5avnim i politi@kim vlastima0 ne bi li dobili dozvolu da se otvori <urmana@ka
jama kod 1eHugorja0 i iz nje izvade zemni ostaci velikog broja srpski%
novomu@enika0 meHu njima i .00 prebilova@ki% 5ena0 djevojaka i djece. :d opEtine
7apljina su dobili dozvolu tek 1'. oktobra 1990. godine0 kada su zaprijetili da De svi
stupiti u Etrajk i da djecu neDe slati u Ekole.
Krije ovoga0 prete5no srpske opEtine !rebinje i >jubinje0 dozvolile su da se otvore
jame 35ani do (-agodnja@a)0 Kandurica i 9apavica0 u koje je u junu 1941. ba@en veliki
broj #rba iz Kopova Kolja0 >jubinja sa okolinom i drugi% mijesta. -ame su otvorili i iz
nji% moEti stradali% iznijeli trebinjski speleolozi na @elu sa 1iroslavom 9urtoviDem0
@ovjekom koji se sav posvetio ovom poslu.
( jamama je ispod gomile kamenja koje su ustaEe gurale za 5rtvama naHeno preko
1000 kostura sa predmetima 5rtava i dokazima mu@enja i svireposti d5elata6
bodljikavom 5icom0 lancima sa katancima0 ekserima i dr. ( 9apavici na dnu jame
identi$ikovani su ostaci sveEtenika 4uEana 1anastirliDa0 koji je prvi gurnut na @elu
niza vezani% #rba0 uz ustaEko cerekanje6 AUajde0 pope0 povedi #rbe u crkvuB. Na
njegovoj lobanji sa@uvali su se pramenovi kose. #ve ove jame0 koje u grozoti predvodi
<urmana@ka0 sraman su 5ig na licu @ovje@anstva. :tkud se baE na ovom podneblju
stvoriEe takve spodobe koje najviEe poniziEe ljudski rod i dovedoEe u pitanje smisao
@ovjekovog postojanja
Jez poziva na pokajanje
:d kud baE na ovom podneblju da se uka5e Jogorodica i to potomcima oni% koji su
napravili najgroznije zlo@ine i u krilu one crkve @iji su $ratri i sveEtenici u@estvovali u
zlo@inima Far ne bi bilo za o@ekivanja da je Kresveta 4jevica poslala poruku koja bi
zvala na pokajanje i pomirenje 1oralo bi tako da bude jer sa druge strane brda0 na
kojem se 4jevica 1arija navodno ukazivala %rvatskoj deci0 ustaEe su '4. juna 1941.
godine mu@ile i ubile svi% sedam srpski% mona%a iz obli5njeg pravoslavnog manastira
TitomisliD. NeEto kasnije0 ustaEki odredi pobili su &.000 muEkaraca0 5ena i djece0
gotovo sve srpske nacionalnosti i zakopali i% u jamu kod 1eHugorja.
:@ekivao sam nekako ti% osamdeseti% godina da Du pro@itati ili @uti vijest da su djeca
iz 1edjugorja dobila zadatak da prenesu narodu poruku o pokajanja i pomirenju0 ali
se to na 5alost nije desilo. <estoro %rvatske dece koji su godinama otkrivali svoja
viHenja i razgovore sa Jogorodicom0 izjavljivali su da je 1ajka Jo5ija prema
nji%ovim svedo@enjima postajala sve viEe Urvatica. !ako su0 1. marta 19/4. godine0
mali $ranjeva@ki vidovnjaci tvrdili da im je :na rekla6 A8z posebni% razloga0 ja sam
izabrala ovu paro%ijuB "
8 to kada sam @uo joE uvijek sam se nadao da De sledeDa poruka biti poruka o
pokajanju i pomirenju zbog svi% oni% zlo@ina po@injeni% u N4U0 a naro@ito zlo@ina
koji se dogodio sa druge strane brda na kojem se navodno pojavila 1ajka Jo5ija.
4emonsko lice iz 1eHugorja
Ko@etkom devedeseti% prestao sam da se nadam poruci o miru i po@eo da sagledavam
demonsko lice $enomena iz 1eHugorja. (mjesto da stigne poruka o miru oglasili su
se ratni bubnjevi i ponovo smo zagazili u klaonicu od koje se joE barem pola vijeka
neDemo oporaviti. Naro@ito sam se razo@arao vidjevEi da su zlo@inci mogli biti
po%rvaDeni i pokatoli@eni #rbi jer samo @etrdeset i Eest godina prije tog zlo@ina u
katoli@koj enciklopediji iz 1/9.0 mu%amedanci i katolici u JiU su proglaEeni #rbima.
=atikan u svojoj 9atoli@koj ;nciklopediji piEe da su mu%amedanci i katolici Josne i
Uercegovine #rbi i da su #rbi 9/N stanovnistva Josne i Uercegovine.
Fnam da oni zbog koji% sam napisao ovo pismo0 a to su katolici cijelog svijeta0 nikada
neDe biti u prilici da ovo pro@itaju jer nijedne novine u dr5avama u kojima 5ive neDe
objaviti ovakav tekst0 ali se nadam da0 ako milijarda katolika neDe biti u prilici da ovo
pro@ita0 da De barem moji prijatelji katoli@ke vjere pro@itati i zapitati se Eta se krije u
1eHugorju
Jogorodica ili demon
8zvor6 1iodrag >ukiD0 9oreni
#,=;!N89 N,#,6 =,NF;1,>-?8 #( 4;1:N8 1'.1'.'011.
Kovodom izra5ene spremnosti =atikana da krsti vanzemaljce i o@ekivanja srpski%
ekumenista da doHe do Abliskog susreta treDe vrsteB0 pri @emu oni govore kako0
tobo5e0 Anije moguDe zasnovati %riEDansku antropologiju ili kozmologiju bez
uzimanja u obzir novi% bazi@ni% nau@ni% saznanja o @oveku ili svemiruB0 i da ta
saznanja0 navodno0 Aza sada0 ne mogu isklju@iti moguDnost postojanja inteligentnog
5ivota van FemljeB0 donosimo izjavu jednog od vodeDi% stru@njaka u oblasti
kosmi@ki% te%nologija G te%ni@kog i nau@nog savetnika ameri@ke Nacionalne agencije
za aeronautiku i svemirska istra5ivanja (N,#,) G ;lsvorta Cerelsa (;lls]ort% ;.
Cerrels).
Cospodin Cerelc je izri@it6 vanzemaljske civilizacije ne postoje i oni koji tvrde da su
se susretali s vanzemaljcima0 susretali su se0 u stvari0 s demonima"
=odeDi nau@nici u oblasti kosmi@ki% te%nologija dokazali su da vanzemaljci nikada
nisu poseDivali Femlju. A( Jibliji je jasno napisano da postoje zli du%ovi ili demoni0
koji se mogu javljati ljudima0 i verovatno su se ti o@evici susretali zapravo s njima0 a
ne s vanzemaljcimaB0 G rekao je te%ni@ki i nau@ni savetnik ameri@ke Nacionalne
agencije za aeronautiku i svemirska istra5ivanja tokom jednog od svoji% predavanja u
9ijevu.
#avetnik N,#, je rekao da nau@nici nisu pronaEli @ak ni potencijalne moguDnosti za
postojanje bilo kakvog oblika 5ivota na planetama naEeg sun@evog sistema. :sim
toga0 druge galaksije su toliko udaljene od naEe0 da bi se do najbli5e0 ukoliko bi se
putovalo brzinom svetlosti0 moralo putovati milionima godina. Nau@nici su tako
dokazali da N>: nikada nisu poseDivali naEu planetu0 @ak i ako se pretpostavi da je
te%nologija AstranacaB na daleko viEem stupnju razvoja od naEe.
;lsvort Cerelz je odr5ao nau@noIpopularna predavanja u prestonici (krajine0 gde je
posetio srednje Ekole0 planetarijume i nau@ne kon$erencije. ;lsvort Cerelz je
u@estvovao u razvoju i testiranju najambiciozniji% kosmi@ki% programa0 uklju@ujuDi i
lansiranje prvi% raketa i svemirski% brodova #,4.
Cospodin Corelz je bio u sastavu tima za dizajniranje i lansiranje bespilotni%
svemirski% brodova =ojad5erI1 i =ojad5erI'0 koje su obletele veDinu planeta
sun@evog sistema. :n je u@estvovao i u razvoju i planiranju letova na 1esec i 1ars0
pokretanju 1eHunarodne kosmi@ke stanice0 igrao va5nu ulogu u dizajniranju i
kasnijem razvoju napredni% nuklearni% energetski% postrojenja #,4. (@estvovao je0
takoHe0 u radu 9ongresa #,40 1inistarstva energetike0 1inistarstva odbrane0 N,#,
i drugi% dr5avni% institucija.
4anas je u penziji i dr5i nau@noIpopularna predavanja po @itavom svetu6 3usiji0 #,40
!ajlandu0 Koljskoj i sada u (krajini0 uz koriEDenje retki% $otogra$ija. 9ao nau@nik0
uveren je da je naE univerzum stvorio AKrvobitni 4izajnerB G Jog0 jer je nastanak
tako slo5ene i ureHene strukture prosto nemoguD sam od sebe.
8zvor6 Jorba za veru
<!, #; 4:C,\, ( N,<;1 !;>( 9,4 K:K8-;1: 9:9,I9:>(
4a li ste se zapitali zaEto kokaIkolu (pepsiIkolu ili neki drugu kolu) popijemo s
osme%om !o je zato Eto se njom zapravo drogiramo0 iako su kokain iz kokaIkole
izbacili joE pre sto godina. FaEto su izbacili kokain iz kole Fato Eto je bio sasvim
suviEan.
10 minuta nakon Eto smo popili kolu6 10 ka$eni% kaEi@ica EeDera dospeva u naE
organizam. 1i ipak zbog tolikog EeDera neDamo odma% da povratimo jer $os$orna
kiselina u koli ubla5ava sladak ukus.
'0 minuta nakon Eto smo popili kolu6 9oli@ina EeDera u krvi naglo ska@e0 uzrokujuDi
insulinsku eksploziju. NaEa jetra tada odgovara tako Eto sve EeDere koje naHe u krvi
pretvara u masnoDe. (( tom trenutku jetra ima mnogo toga da pretvori u masnoDe.)
40 minuta nakon Eto smo popili kolu6 9o$ein iz kole je u potpunosti apsorbovan. <ire
nam se zeniceS raste nam krvni pritisakS kao reakcija na sve to0 naEa jetra pumpa joE
viEe EeDera u naE krvotok. 3eceptori adenozina u mozgu su sada blokirani0 Eto
spre@ava oseDaj vrtoglavice.
4. minuta nakon Eto smo popili kolu6 NaEe telo poveDava proizvodnju dopamina0
stimuliEuDi centre za oseDaj prijatnosti u mozgu. :vo je0 va5no je pomenuti0 isti na@in
na koji na nas deluje i %eroin.
1 sat nakon Eto smo popili kolu6 Mos$orna kiselina reaguje s kalcijumom0
magnezijumom i cinkom u debelom crevu0 osiguravajuDi dodatnu eksploziju u naEem
metabolizmu. :vo se dodatno komplikuje velikim dozama EeDera i veEta@ki%
zaslaHiva@a koji dodatno poveDavaju izlu@ivanje kalcijuma putem mokraDe.
=iEe od 1 sat nakon Eto smo popili kolu6 4iureti@ka svojstva ko$eina po@inju da uti@u
na naEe telo. (8mamo potrebu da mokrimo.) !ada sav kalcijum0 magnezijum i cink
koji su bili namenjeni naEim kostima i telu0 kao i elektroliti natrijuma i voda izlaze iz
tela.
Jlizu ' sata nakon Eto smo popili kolu6 9ako se %aos u naEem telu stiEava0 po@injemo
da oseDamo nedostatak EeDera. 1o5emo da postanemo lako razdra5ljivi i usporeni. 4o
sada smo veD izmokrili svu vodu iz kole. ,li ta voda se pret%odno sjedinila s
najva5nijim %ranjivim materijama iz naEeg tela va5ni% za izgradnju naEi% kostiju0
zuba0 miEiDa i nerava0 taksmo i te materije izbacilii.
Nekoliko sati nakon Eto smo popili kolu6 Fbog stvorene navike0 organizam oseDa
nedostatak ko$eina0 i javlja se 5elja za joE jednom dozom kole.
=,9?8N, K3:!8= U;K,!8!8#, J 8F,F8=, ,(!8F,1 9:4 4;?;
8nternetIstranica 1ercola.com prenosi rezultate medicinski% studija koji pokazaju da
vakcinisanje novoroHene dece protiv %epatitisa J0 utrostru@uje rizik od pojave
autizma.
,utori studije koristili su uzorak dobijen iz ameri@ke dr5avne baze podataka National
Uealt% 8ntervie] #urveZI N#U# 1997I'00'.
Nelogi@na primena vakcina protiv %epatitisa J
3utinska upotreba vakcina protiv %epatitisa J po@ela je 199'. godine0 uprkos @injenici
da nije bilo nikakvi% argumenata za to.
Uepatitis J je isto tako teEko dobiti kao na primer ,84#. Cotovo uvek treba da bude
prisutan krvni ili seksualni kontakt. Fato su najugro5enije populacije narkomani Ana
igliB i oni ljudi koji @esto menjaju partnere (%omoseksualizam0 promiskuitet).
:sim toga0 imunitet koji se navodno sti@e putem ove vakcine je kratkog veka. 4o
+0N osoba koje su u po@etku povoljno reagovale na vakcinu izgubiDe antitela u roku
od 1' godina. !o zna@i da De ove vakcine pru5iti malu ili nikakvu zaEtitu od stvarni%
rizika koji mogu dovesti do oboljevanja od %epatitisa J0 a to su promiskuitetno
seksualno ponaEanje i intravenozna zloupotreba opojni% droga.
=akcina samo nanosi Etetu
: Etetnom delovanju vakcina govore i zvani@ni podaci joE jedne ameri@ke dr5avne
baze podataka6 =accine ,dverse ;vent 3eporting #Zstem G =,;3#. :voj bazi je
prijavljeno oko 10N Etetni% posledica vakcina0 poEto ne postoji zakonska obaveza
prijavljivanja. #tru@njaci smatraju da je stvarno prijavljivanje neEto viEe od 1N.
8pak0 i na osnovu ti% zvani@ni% 10N prijavljeni% Etetni% posledica0 bilo je gotovo
'..000 izveEtaja o vakcini protiv %epatitisa J od 1990. do &1. oktobra 199/. ( tim
izveEtajima je zabele5eno 4&9 smrtni% slu@ajeva i 9.+7& ozbiljni% reakcija koje su
zavrEile posetom %itnoj pomoDi0 %ospitalizacijom0 invalidnoEDu ili smrDu.
<tetnost vakcine kod dece
( 199+. godini u #,4 je prijavljeno .4 slu@aja %epatitisa J u starosnom dobu od
roHenja do 1 godine. !e godine roHeno je &09 miliona dece0 tako da se u@estalost
%epatitisa J kod dece do 1 godine starosti meri u delovima promila.
!e iste godine =,;3# je primio 1.0/0 izveEtaja o Etetnim posledicama vakcine protiv
%epatitisa J u starosnom dobu od roHenja do 1 godine. 8zveEtaji su uklju@ivali @ak 47
smrtni% slu@ajeva.
-ednostavnije re@eno6 na svako dete koje je vakcinisano protiv %epatitisa J bilo je '0
dece koja su imala ozbiljne komplikacije. #etimo se da je prijavljeno samo 10N
problema0 Eto zna@i da konvencionalna medicina ozbiljno naruEi zdravlje '00 dece
kako bi samo jedno navodno zaEtitila od %epatitisa J.
=eza izmeHu vakcina i autizma
(prkos tvrdnji konvencionalni% zdravstveni% stru@njaka da nikada nije pronaHena
veza izmeHu vakcina i autizma0 postoje mnogobrojne veze0 ako samo ako se prate
pravi tragovi.
-edan @lanak u @asopisu !%e ,ge o$ ,utism tvrdi da se ne mo5e doDi do zaklju@ka o
vezi izmeHu vakcina i autizma na osnovu studije koja ispituje samo neke vrste vakcina
ili @ak samo neke komponente jedne vakcine.
4eca u #,4 danas dobijaju neverovatni% 4/ doza razli@iti% vakcina pre Eeste godine.
Krema 4ejvidu 9irbiju (4avid 9irbZ)0 autoru studije B4okaz Etetnosti 5ive u
vakcinama i epidemija autizma6 medicinske kontroverzeL0 od 11 razli@iti% vrsta
vakcina koje se primenjuju0 samo vakcina ospiceIzauEkeIrubeole (113) je
prou@avana u svetlu povezanosti sa autizmom. ,li gde su studije ostali% vakcina u
odnosu na autizam
,0 gde su rigorozne studije koje pokazuju kumulativno dejstvo nekoliko vakcina
primenjeni% istovremeno ili u kratkom vremenskom razdoblju
KoveDanje stope autizma
Niz godina stopa autizma bila je oko 1 na 1.00 ali statistike baze podataka N#U# iz
'007. pokazuju da je stopa autizma u #,4 poveDana na 1 od +&. #li@na britanska
studija govori o stopi od 1 na /& u =elikoj Jritaniji.
Krema zvani@nim podacima ameri@ki% dr5avni% agencija0 199'. godine0 kada je
po@elo rutinsko vakcinisanje dece protiv %epatitisa J0 vakcinu je primilo / N dece. !e
godine stopa autizma je bila +7 na 10.000.
7etiri godine kasnije0 /' N dece primilo je vakcinu protiv %epatitisa J0 a stopa
autizma je porasla na oko 100 od 10.000. ( to vreme0 vakcina protiv %epatitisa J je
sadr5ala '. mikrograma timersola G sastojka koji sadr5i 5ivu i za koji se odavno misli
da je $aktor autizma zbog jakog neurotoksi@nog dejstva.
!rovanje 5ivom i autizam
#tudija0 objavljena septembra '00/. godine u poznatom @asopisu -ournal o$
Neurological #ciences0 potvrHuje vezu izmeHu trovanja dece 5ivom i autizma.
:va studija je obu%vatila osobe obolele od autizma i zasnovana je na mokraDnoj
por$irinIpro$il analizi0 da bi se ocenilo $izioloEko dejstvo toksi@nosti 5ive. #tudija se
koristila i glutacijskom analizom0 koja prati put toksi@nosti 5ive u telu. #uEtina studije
je podrazumevala uporeHivanje rezultata analiza kod oboleli% i kod zdravi% osoba.
( ovoj studiji je utvrHeno da su osobe s teEkim oblicima autizma imale znatno viEe
nivoe trovanja 5ivom u odnosu na one sa lakEim oblicima. 9od zdravi% nije bilo
trovanja 5ivom. Clutacijska analiza je pokazala da je kod teEko oboleli% bio%emijski
put 5ivine toksikacije bio je zna@ajno ni5i0 Eto ukazuje da je do trovanja doElo br5e.
#938=;N8 #=;!6 ,9(K(N9!(3,
Menomen akupunkture objaEnjava se isto@nja@kim religijskim konceptima kao Eto su
jin i jang0 tao i zen. -in princip je navodno 5enski0 negativan0 %ladan0 mekan i
mese@ev. -ang princip je navodno muEki0 pozitivan0 topao0 tvrd i sun@ev. -in i jang su
povezani i stalno se smenjuju0 a $izi@ke mani$estacije su odraz jina i janga. Kroistekla
iz isto@nja@ki% religijski% koncepata0 akupunktura je postala priznati deo savremene
konvencionalne medicine. #vetska zdravstvena organizacija (World Uealt%
:rganization) 1979. godine0 preporu@ila je viEe od .0 bolesti za le@enje
akupunkturom0 a akupunkturnu iglu je 199+. ameri@ka (prava za %ranu i lekove
(Mood and 4rug ,dministration G M4,) preporu@ila kao siguran medicinski
instrument.
:d strele do metalni% igli
Krema kineskoj tradiciji0 otkriveno je da su ratnici koji bi bili ranjeni strelom u
odreHena anatomska mesta dobijali anesteziju ili utrnulost na drugim mestima u telu.
!okom perioda od 1..00 godina0 sastavljen je pisani pregled akupunkturne prakse i
objavljen pod naslovom BNei 7ingL. Krvi od ovi% &4 tomova napisan je pre 4.000
godina. #amim tim su G ukoliko bismo pri%vatili starost ovi% dokumenata G oni pisani
u periodu ubrzo posle svetskog Kotopa0 pa sve do 1ojsijevog vremena. #lavni i
uva5avani lekari u 9ini bavili su se akupunkturnom veEtinom u isto vreme kada je
Urist koristio silu od Nebeskog oca za isceljivanje. 9a5u da je Kijen 7ue0 lekar iz
ovog doba0 putem akupunkture iscelio pacijenta u komi. Nakon ovog isceljenja
usledilo je dvadeset dana le@enja travama0 Eto je dovelo do potpunog izle@enja
pacijenta.
8z iskustva ranjeni% ratnika razvio se koncept da veli@ina rane ne uti@e na e$ikasnost
terapije ubodima ili akupunkture. #toga je bilo moguDe koristiti pribor od kamena koji
je bio tanji i manji od strela0 Eto je @injenica koja mora da je o%rabrivala pacijente.
=remenom je pribor od kamena zamenjen drvetom ili bambusom. 9asnije su
koriEDene metalne igle0 Eto je terapiju u@inilo joE e$ikasnijom.
,kupunktura zabranjena u svojov kolevci0 ali je 1ao vraDa
8ako je akupunktura imala dug i slavan istorijat u 9ini0 u periodu od 19'9I19./
stavljena je van zakona. Na insistiranje supruge 1ao ?e !unga0 ponovo je stekla
naklonost politike u previranjima tokom Bkulturne revolucijeL. 9ada su #jedinjene
,meri@ke 4r5ave0 tada pod predsednikom Niksonom0 ponovo uspostavile kulturne
veze sa 9inom0 savremeni nau@nici sa Fapada su prvi put prou@ili akupunkturu.
,kupunktura ne odgovara anatomskom sklopu @oveka
#matra se da je akupunktura e$ikasna time Eto BdeblokiraL smetnje unutar spoljaEnjeg
energetskog sistema. :vaj koncept je potpuno nepovezan sa anatomskim nervnim
sistemom0 venama0 arterijama i lim$nim @vorovima0 Eto su pa5ljivo dokumentovali
nau@nici svi% naroda i religija po klini@kim centrima Eirom sveta. Fa razliku od
anatomski% saznanja0 energetski sistem akupunkture je sli@an BauriL iz %induisti@kog
sistema.
8zvoriEte u isto@nja@kom okultizmu
B!eorija koja stoji iza akupunkture je da u telu postoje dvostruki tokovi energije zvani
PjinQ i PjangQ0 a koje obu%vata sveopEta koncepcija energije poznata kao P@iQ ili
P5ivotna snagaQB. 9ao i sa sistemom @akri0 ova energija se posmatra kao deo
svepro5imajuDe univerzalne sile koja je nastala iz kosmi@kog Bmesta koje je tamo
negdeL.
-ang je potekao iz #unca i zvezda i predstavlja se kao dominantno0 dobro0 pozitivno i
muEko. 9ao njemu suprotstavljena sila0 jin je potekao iz zemlje i 1eseca i
predstavljen je kao zlo0 negativno i 5ensko.
Krema ovom teorijskom sistemu0 ve@na potraga za mirom0 zdravljem i sreDom0 kako
za pojedinca0 tako i za svemir0 predstavlja ravnote5u ove dve suprotstavljene sile.
Neobi@ni meridijani
Na povrEini tela je ova energetska sila P@iQ navodno organizovana u '4 kanala ili
meridijana koji se prote5u po du5ini tela0 od glave do prsta na nozi. :vi meridijani
odgovaraju unutraEnjim organima opEte poznate anatomije (pluDa0 stomak0 srce0 itd.).
1eHutim0 postoji nekoliko prili@no neobi@ni% celina kao Eto su Btrostruki greja@L i
BcirkulacijaL0 koji se ne uklapaju ni u jedan poznati anatomski deo tela"
4u5 tzv. meridijana postoje ta@ke Bniskog otporaL0 a to su zapravo akupunkturna
mesta. :na se stimuliEu tupim pritiskom0 pomeranjem me%ani@ki% igli0 elektri@nom
strujom i paljenjem delova liEDa ili meEavine lekoviti% trava.
Jroj akupunkturni% ta@aka podlo5an subjektivnosti
!radicionalno postoji viEe od /00 akupunkturni% ta@aka0 mada savremeni terapeuti
BotkrivajuL i nove. 8zgleda da broj ta@aka koje su potrebne za anesteziju prili@no
varira. #tandardna torakotomija0 koja otvara grudni koE putem zasecanja duga@kog
1.I'0 cm i uklanjanja rebra0 obi@no za%teva 1/ mesta. 1eHutim0 u skorije vreme neke
%irurEke klinike sada koriste samo jedno. ( nekim slu@ajevima se igle uopEte ni ne
koriste za totalnu anesteziju. :vakvo ogromno variranje u te%nici svakako da povla@i
pitanje subjektivnosti i prili@no se ne uklapa sa $iziologijom.
Krema kineskom u@enju0 @ak i spoljaEnje u%o predstavlja @itavo telo u
BmikrokosmosuL i mo5e se koristiti za dijagnozu i le@enje. !vrdi se da se
meridijanske linije uklapaju u anatomske i $izioloEke principeS meHutim0 nisu izneti
ozbiljni dokazi koji bi dokumentovali ovu pretpostavku.
,kupunktura i %ipnoza
(prkos ovim slabostima i nedostatku racionalnog $izioloEkog objaEnjenja0
akupunktura ipak A$unkcioniEeB u nekim slu@ajevima. 8zvestan procenat ljudi koji
dobijaju ovakav tretman De imati dovoljno anestezije za %irurEki za%vat. Kacijenti koji
su prili@no stoi@ki i pasivni biDe mnogo prilagodljiviji na ovaj oblik terapije nego oni
koji su nezavisniji i agresivniji. 8z ovog razloga je malo verovatno da De anestezija uz
pomoD akupunkture ikada preDi u Eiru upotrebu u %irurEkim procedurama u zapadnom
druEtvu0 @ak i ako se mo5da pri%vata kao Brekreativna medicinaL ili kao oblik
druEtvene terapije.
4r 45on de 3omane (-o%n de 3omanett) u svojoj knjizi ,kupunktura0 mesmerizam i
%ipnoza (,cupuncture0 1esmerism and UZpnotism) iznosi jake tvrdnje da postoji
odnos izmeHu akupunkture i %ipnoze. Njegova teza se zasniva na konceptu
jednoli@ni%0 ponavljajuDi% stimulacija putem igala0 elektri@ne struje ili zvuka. :n
ukazuje na to da se @ak i 5ivotinje mogu %ipnotisati i dovesti pod anesteziju putem
ovi% metoda.Njegova zapa5anja povrHuje 4r =ilijem 9rejper (William 9raper)0 a
objavljene su u @asopisu -ournal o$ t%e ,merican 1edical ,ssociation od 1.. maja
197'.
,kupunktura protivna $iziologiji0 logici i Jogu
8zgleda @udno to Eto religiozne ljude privla@e te%nike sa malo ili nimalo veze sa
$iziologijom0 stvorene u spiritisti@koj kulturi0 a kojima se u velikoj meri bave oni koji
veruju i promoviEu antiIbiblijsku $ilozo$iju. ,li zaista je tako" 8 mnogi ljudi se
otvaraju za la5i isto@nja@ke $ilozo$ije zasnovane na pokuEaju da se u ravnote5u
dovedu suprotnosti0 kao Eto su dobro i zlo. Jiblijska religija je0 nasuprot tome0
zasnovano na biblijskoj istini o trijum$u dobrog nad zlim0 tu nema mesta za
dualisti@ke $ilozo$ske koncepte.
7esto mislioci0 koji sebe nazivaju religioznim0 predla5u da se pri%vati akupunktura
kao praksa. Na primer0 45on =eldon i =ilson 9li$ord u knjizi :kultni Eok i p%i%oIsile
(:ccult #%ock and KsZc%ic Morces) ka5u6
BNa prvom mestu0 mi predla5emo da se ulazak u carstvo drevne kineske medicine
obavi iz samo jednog speci$i@nog razloga6 le@enja %roni@nog bola uz pomoD terapije
kontraIstimulacijom0 kao Eto su igle ili elektri@na stimulacija0 kada su ostali metodi
neuspeEni ili samo delimi@no uspeEniO 1i smatramo da je va5no da terapeut
razmiElja u terminima me%anizama u nervnom sistemu0 a ne u terminima meridijana i
5ivotne energije.L
Na5alost0 ovaj na@in rezonovanja je sli@an onom kojim se poslu5io izraelski car #aul
kada je opravdavao odlazak kod veEtice u ;nI4oru. 4oduEe0 #aul zaista pre toga
BbeEe istrebio iz zemlje one koji zazivaju mrtve i prori@u buduDnostL. ,li je sada
#amuilo bio mrtav0 a 4avid je bio pomazan za kralja kao nedvosmisleni naslednik
trona. BCledajuDi vojsku Milistejsku0 #aula obuze stra% i srce mu jako uzdr%ta. #aul
upita Cospoda0 ali mu Cospod ne odgovori ni u snu0 ni preko (rima0 ni preko
proroka. 8 #aul re@e slugama svojim6 !ra5ite mi koju 5enu koja zaziva mrtve0 da
otidem k njoj i upitam je.L
Krividan nedostatak alternativa nije dobar razlog da pribegnemo metodama koje su
nesumnjivo za osudu i koje bi mogle da dovedu do naEeg ve@nog uniEtenja. 9oliko
god da to zvu@i surovo0 mo5da je bolje izdr5ati %roni@an bol nego se prepustiti
iscelitelju ili te%nici koja je nedvosmisleno protivna $iziologiji0 logici i Jogu.
3e$leksologija G zapadnja@ka varijanta Abalansiranja energijeB
3e$leksologija je bliski roHak akupunkture. 8ako se smatra pri%vatljivijom
zapadnja@kom varijantom te%nike Abalansiranja energijeB0 njeni koreni su duboko u
spiritisti@kom tlu. ( stvari0 iste meridijanske linije u akupunkturi se primenjuju i u
re$leksologiji.
:va te%nika se zasniva na ideji da na povrEinama dlanova i tabana postoje centri
energije koji su povezani sa telesnim organima. No5ni palac u re$leksoloEkoj praksi
ima zna@ajnu va5nost. ( misti@koj zoroastrijanskoj tradiciji0 no5ni palac je takoHe
va5an kao veza sa umom i navodno mo5e da donese sklad telu.
:pet se navodi ideja Bzakre@enja ili debalansa energijeL kao uzrok bolesti. 1asa5a
stopala ili ruke De0 prema re$leksologu0 locirati male Bkristale zakre@ene energijeL.
:vakvo zakre@eno mesto je obi@no meko na dodir i nestaje pravilnom masa5om.
(prkos mikroskopskoj analizi ko5e i nervnog sistema ruke i stopala0 ljudi koji su
pa5ljivo prou@avali ljudsku anatomiju nikada nisu uspeli da pronaHu ove ta@ke
energetskog zakre@enja.
,ko re$leksolog oseDa neEto Eto ne postoji i manipuliEe energijom koja se ne mo5e
pokazati0 koji je onda razlog njegovog uspe%a 4o Buspe%aL zaista dolazi0 a ponekad
je i dijagnoza ta@na. Kostoje li okultisti@ke osobine ove naizgled e$ikasne te%nike0 koje
su sli@ne @itanju aure ili koriEDenju raElji Fa nas je ovo neugodno pitanje0 jer mnogi
BdobriL religiozni ljudi imaju veze sa re$leksologijom0 i kao terapeuti i kao pacijenti.
( rasuHivanju ovog problema0 va5no je ostaviti po strani oseDanja0 ponos i
predrasude0 i pa5ljivo analizirati ne samo neposredne rezultate0 nego i ve@ne
posledice.
Jog veoma jasno daje usmerenja putem Jiblije0 a ne putem nekakvog prili@no
nejasnog utiska na koji u velikoj meri mogu uticati li@na oseDanja i iskustva povezana
sa delovanjem demona. 3eligiozni ljudi bi trebalo da bude u stanju da lako prepoznaju
ovu te%niku kao opasnu0 zbog njene veze sa Bbalansiranjem energijeL0 jer nam Jiblija
jasno ka5e da se dr5imo podalje od Bvra@anjaL0 odnosno povezivanja sa demonskom
silom (ili bavljenja okultizmom).
Na osnovu knjige =orena Kitersa0 A1isti@na medicinaB0 priredio Nikola =ujoEeviD
#938=;N8 #=;!6 9(N4,>8N8 -:C,
#ektu kundalini joge je osnovao jogi Jad5an (J%ajan). :va sekta se zasniva na
sikizmu0 meEavini %induizma i islama0 i u@i monoteizam i reinkarnaciju. (nutar ovog
kulta0 prosvetljenje se posti5e kroz probuHenje kundalini ili Bzmijske moDiL navodno
smeEtene u dnu ki@me. 9roz razli@ite te%nike joge ova misti@ka snaga se spiralno
uvija uz ki@meni stub0 da bi se kona@no sjedinila sa umom i proizvela stanje
izmenjene svesti ili prosvetljenja. 8skustva brojni% okultista koji upra5njavaju
Bkundalini joguL0 kao i druge veEtine %induizma0 pokazuju da oni ovom veEtinom
dolaze u stanje transa0 da imaju neverovatna iskustva vizuelizacije tokom koji%
Bputuju po drugim svetovimaL0 imaju Bkontakte i razgovore sa bogovimaL0 kao i da
dobijaju neverovatnu snagu i energiju u odreHenim trenutcima. 8stra5ivanja pokazuju
da su ta iskustva u potpunosti ista onima koje do5ivljavaju osobe koje konzumiraju
%alucinogene droge0 kao Eto je >#4.
#kriveni svet6 8skustvo s meditacijom'..11.'011. u 1.6'4
^jfm_`ij o ^jfm_`a o #kriveni svet6 8skustvo s meditacijom
#ve je po@elo kada sam sam po5elela da saznam istinu o Jogu. Jibliju sam imala u
kuDi ali mi je ona tada izgledala kao bajka.
( crkvu nisam %tela da idem jer sam smatrala da istina nije tamo. :tiEla sam u
biblioteku0 mislila sam da Du u toj gomili knjiga otkriti tajne 5ivota.
Krvo do @ega @ovek doHe u biblioteci jesu popularne knjige. !ako sam po@ela da @itam
knjige Kaula 9oelja. 9oeljo je pisac koji vas vrlo suptilno uvla@i u svet magije i
okultizma. 8zmeHu ostalog na stranicama svoji% knjiga uvek se poziva na re@i 8susa
Urista i apostola Kavla0 a to je ono Eto @itaocu uliva sigurnost da je na pravom putu.
!akoHe0 on navodi da je nekada bio satanista0 da se obratio i da je sad @lan jednog
malog reda u okviru katoli@ke crkve. !aj red ima dugu tradiciju0 kako on ka5e0 sunca i
meseca. -a sada mogu da pretpostavim koji je to red i kakva je to tradicija0 ali dok sam
@itala njegove knjige smatrala sam da taj red zaista krije pravu istinu.
9oeljove knjige prepune su rituala i razni% te%nika koje su do detalja opisane. Neke
od nji% sam i sama po@ela da primenjujem. -edna od posledica toga bila je da sam sa
komplet svojom porodicom stigla do jedne vra@are. !a 5ena nam je tad ApomoglaB da
reEimo neke porodi@ne probleme0 koji su navodno nastali zbog crne magije koju je
neko na nas bacio. 3ekla nam je da pratimo Eta se dogaHa u porodicama koje
poznajemo i da kada izvrEimo sve rituale koje nam je ona zadala0 jedna nama bliska
osoba bi trebalo da se povredi ta@nije0 sva crna magija De se njoj vratiti jer ju je ona
navodno na nas bacila. :noga dana kada smo ispunili i zadnji ritual0 koji nam je dat
od vra@are0 jedna 5ena iz $amilije mog supruga je polomila nogu. -a sada ne mogu da
ne razmiEljam o tome da sam zapravo ja0 baveDi se okultizmom0 doprinela toj njenoj
nezgodi. Kosledica toga je bila da su i onako naruEeni odnosi izmeHu naEi% porodica
postali joE gori. 4akle0 ta 5ena nas je bukvalno okrenula protiv porodice.
Kosle odlaska kod vra@are i njeni% rituala ja sam po@ela da izvodim rituale koje je
9oeljo opisivao u svojim knjigama. Kosledice toga su bile neverovatne. !ada sam bila
$ascinirana0 a sada kada znam ko stoji iza toga %vata me jeza od opasnosti u kojoj sam
bila. KomoDu ti% rituala mogla sam uvek da kontroliEem svoja oseDanja. NiEta nije
moglo da me dovede u situaciju da se iznerviram0 sa5alim ili naljutim. Fna@i0
odreHenim te%nikama postizala sam da stalno budem u nekoj vrsti transa pri kom
jednostavno niEta negativno nije moglo da doHe do mene. !ako sam bar ja mislila.
#matrala sam da je ispravno da ostanem potpuno bezoseDajna na bilo kakvu
spoljaEnju situaciju da bi% sa@uvala svoj unutraEnji mir. !akvo stanje je bilo potrebno
postiDi jer su me te knjige u@ile tome da kakvom energijom zra@im0 pozitivnom ili
negativnom0 takvi De biti i svi ljudi oko mene. !akoHe0 da ako pri%vatim negativno iz
spoljaEnjeg0 takva Du i ja sama biti i obrnuto0 zna@i u zavisnosti od moje energije i
moji% misli0 situacije u kojima se budem nalazila biDe ili pozitivne ili negativne.
!e te%nike su bile vrlo uspeEne. 9ada sam uspevala da postignem i zadr5im odreHeno
stanje transa0 ljudi oko mene su zaista bili dobro raspolo5eni i prijatni. 4ogaHale su mi
se samo prijatne situacije. Na primer0 sve Ealterske radnice su bile ljubazne0 nije bilo
redova i gu5vi i sl. -a sam bila potpuno op@injena. #matrala sam da ja svojim mislima
uti@em na svoj 5ivot0 a zapravo nikakve zna@ajne promene mi se nisu dogaHale.
#ledeDe je bilo to Eto sam unapred mogla da znam Eta De se u nekoj situaciji desiti.
-ednostavno kao da mi je neko davao in$ormacije. !akoreDi0 postala sam vidovita. Na
primer0 ta@no sam znala kada De me neko pozvati preko tele$ona. Konekad mi se
dogaHalo da sama sedim u sobi i @ujem glas osobe kako me doziva i da me ta osoba
posle samo nekoliko trenutaka nazove.
4alje0 9oeljo u svojim knjigama u@i da se kroz meditaciju mo5e kontaktirati sa
raznim du%ovnim biDima koje poznaju sve 5ivotne tajne. Kre nego Eto sam zapo@ela sa
meditacijom %tela sam malo viEe o tome da saznam preko interneta. !ako sam
pronaEla jedan naE domaDi sajt koji je nastao po ugledu na $ilm A!%e #ecretB. 8na@e u
tom $ilmu pojavljuju se vrlo BuspeEniB ljudi koji govore o tome da sve Eto nam je
potrebno u 5ivotu mo5emo dobiti samo snagom svoji% misli. !o u@enje zasnovano je
na tome da sve Eto postoji u univerzumu ima svoju vibraciju0 kako matrijalno tako i
nematerijalno. Fna@i svaki @ovek0 predmet0 misao0 5ivotinja ili dogaHaj ima svoju
vibraciju0 a pojave sa istom vibracijom se privla@e G Eto se opet poklapalo sa
9oeljovim u@enjem.
Fna@i0 ako imamo negativne misli i oseDaje mi Demo tako i vibrirati i privla@iti u svoj
5ivot negativne ljude0 dogaHaje i sl. Ko toj teoriji0 ceo svet oko nas mo5e da se ruEi0 ali
mi moramo ostati pozitivni0 da bi imali pozitivnu vibraciju i tako promenili stanje u
svom 5ivotu. Fa postizanje takvog stanja preporu@uju se razne te%nike vizuelizacije0
imaginacije0 meditacije. :tprilike to izgleda ovako. Kotrebno je da samo neEto
po5elimo0 a onda da u mislima o5ivimo scenu kako bi bilo da to veD imamo. 1o5e da
se odvoji vreme pa da se meditira na tu scenu ili da se vizuelizacija radi istovremeno
sa nekom drugom me%ani@kom radnjom kao Eto je pranje suHa0 Eetnja0 vo5nja
autobusom i sl. -a sam uglavnom radila ovo drugo i bila sam prili@no dobra u tome.
Jukvalno sam u jednom trenutku 5ivela dve stvarnosti. Na primer0 mogla sam da
peglam i da istovremeno imaginacijom o5ivim scenu oko mene kao da sam na sasvim
drugom mestu i radim neEto sasvim drugo.
!akve imaginacije potrebno je tokom jednog dana raditi Eto @eEDe i ostajati u njima
Eto du5e jer se tako0 kako Astru@njaciB ka5u0 posti5u br5i i bolji rezultati. =remenom vi
po@nete da vodite takoreDi dvostruki 5ivot. 3ezultati takvog stanja su bili sledeDi.
#tvari su po@ele da se dogaHaju baE onako kako sam i% ja zamiEljala0 ali uglavnom su
to bile sitnije stvari i manje va5ni dogaHaji. 1eHutim0 meni to nije bilo va5no0 ja sam
bila oduEevljena i ubeHena da ako @eEDe budem radila imaginacije0 i va5nije stvari u
mom 5ivotu De po@eti da se menjaju.
4a bi% joE viEe AnapredovalaB krenula sam sa meditacijom. Kostoje razne te%nike za
meditiranje0 uglavnom odreHenim na@inom disanja i koncentracijom prosto sam
dolazila u jedno stanje samo%ipnoze u kome bi%0 ako bi% to uspeEno uradila0 uspela
sebe da uvedem u scenu koju bi% ja %tela. !o je navodno trebalo da ubrza ostvarenje
moji% ciljeva.
Konekad sam radila meditacije bez imaginacija samo radi opuEtanja. !ada bi%
postizala jedno za mene tada vrlo prijatno stanje (pretpostavljam da u takva stanja
ulaze i narkomani) u kom bi% imala oseDaj kao da letim kroz nekakav tunel na @ijem
kraju se nalazi svetlo. #vaki put kada bi% dolazila do kraja tunela on bi nestajao.
Naravno0 ja sam verovala kako napredujem u svojim meditacijama i da Du sledeDi put
videti kakvo je to svetlo i Eta se nalazi iza tog tunela. Nastavila sam sa tim sve dok se
jednom prilikom tokom meditacije nisam jako uplaEila. ( toku te meditacije nikako
nisam uspevala da uHem u stanje koje sam %tela0 a onda sam odjedanput osetila ne@ije
prisustvo. -ednostavno neko0 ne znam ko ili Eta0 je bio tu pored mene u mojoj sobi0 u
mojoj glavi0 svugde istovremeno. -ako sam se uplaEila0 srce je po@elo veoma sna5no
da mi lupa0 a od toga sam se uplaEila joE viEe. KlaEila sam se da otvorim o@i. 9ada sam
smogla %rabrosti da to uradim u sobi nikoga nije bilo. Kosle toga sam reEila da na
neko vreme prekinem sa meditiranjem.
(brzo posle tog dogaHaja desilo se neEto neverovatno. ( toku noDi probudila sam se u
nekakvom neobi@nom stanju. #tanje za koje se mo5e reDi da nije ni san ni java. #tanje
u kome sam potpuno svesna onoga Eto se dogaHa ali sam potpuno paralisana. Kored
mog kreveta pojavilo se jedno biDe0visoko do pla$ona i obu@eno u belu %aljinu. !o
biDe je bilo svo od svetlosti0 cela soba bila je ispunjena njegovim svetlom @ak sam i ja
sama nekako bila ispunjena tim svetlom. 8malo je lik 8susa Urista0 onaj lik koji nam je
predstavljen na mnogim slikama. 3eklo mi je samo jednu re@enicu6 B-a 5elim da
stvaramB. -a sam bila potpuno paralisana. ( jednom momentu izgledalo je kao da smo
tu te@enicu izgovorili zajedno0 jedno drugome. #tajalo je joE nekoliko trenutaka u
mojoj sobi a onda je nestalo.
(brzo posle tog dogaHaja desio se jedan sli@an. (sred noDi ja sam se probudila na
ulici jednog grada. Fna@i istovremeno sam bila i u svom krevetu i na ulici. -a neznam
kako je to moguDe0 ali sam sasvim sigurna da to nije bio san. Nekakvo @udno biDe se
stvorilo pored mene. Jilo je malo i li@ilo je na lik gusara iz jednog crtanog $ilma.
3eklo mi je svoje ime i nekoliko uputstava kako da se op%odim sa ljudima. #ve je to
bilo u smislu da od ljudi ne o@ekujem previEe0 samo da i% volim i da De sve biti u redu.
!ada0 ni u jednom od ova dva slu@aja ja se nisam uplaEila. =erovala sam da su to moji
anHeli @uvari0 du%ovni vodi@i i sl. Fapravo sam u tom trenutku verovala da je sam 8sus
moj anHeo @uvar. 1oram ovde neEto da napomenem. ( to vreme bila sam u stalnom
kontaktu sa nekoliko ljudi sa gore spomenutog sajta. #vi oni su primenjivali iste
te%nike i imali sli@na iskustva. 1eHu njima je bila jedna 5ena koja je verovala da se
snagom svoji% misli izle@ila od raka kao i jedna druga koja je u to vreme bolovala od
te bolesti. !akoHe0 meHu njima je bio i jedan mladiD koji je i bio jedan od za@etnika
cele te pri@e na tom sajtu o imaginaciji0 a sve to po knjigama i 5ivotu izvesnog Nevila
Codarda0 o kojem se na ovim prostorima jako malo zna. !ada sam bila oduEevljena sa
onim o @emu Nevil piEe. :n takoHe za mnoge stvari o kojima govori nalazi potvrdu u
Jibliji0 naravno vadeDi tekstove iz konteksta.
9asnije kada sam izaEla iz cele te pri@e i malo isra5ivala0 otkrila sam da se on mo5e
dovesti u vezu sa masonima. 9ada sam otkrila ko su zapravo masoni0 i pokuEala o
svemu tome da obavestim one ljude sa kojima sam se dru5ila0 naiEla sam na
neverovatan otpor. -ednostavno nisu uopEte %teli ni na trenutak da razmisle o tome o
@emu im govorim. Fauzeli su stav kao da je to deo moje percepcije0 ali ne i nji%ove.
Tena koja se navodno izle@ila od raka0 rekla mi je da kada bi ona poverovala u to Eto
ja govorim morala bi da umre. 4ruga 5ena0 ona koja je u to vreme bila bolesna0 i koju
sam uputila na neke materijale sa sajta ?entra za prirodnaj@ke studije0 rekla mi je da
ona zna za sve to i da veruje u Joga0 ali da ona ima neke svoje metode. !reDa osoba
koju sam pokuEala da upozorim0 na kraju mi je rekla neEto u smislu da je Jog ljubav i
da De mi se javiti kada pro@ita knjigu koju sam joj poslala. Nikada mi se nije javila.
4a sada nastavim sa svojim iskustvima koje sam imala dok sam joE bila u toj Apri@iB.
Kosle kontakata sa tim biDima0 ja sam verovala da moram joE da se Aprodu%ovimB
kako bi% s njima ostvarila Eto bolji odnos. !ragajuDi za literaturom po internetu naiEla
sam na0 meni tada zanimljivo0 u@enje o Aenergetskom vampirizmuB. : tom pojmu
svoju teoriju razvila je jedna %rvatska spisateljica koja piEe pod pseudonimom #erena
,lba. (glavnom0 njena teorija se svodi na to da svi imamo energiju koju proizvodimo
@akrama0 koji% ima sedam0 i koje su u obliku dvostruke spirale rasporeHene du5 naEeg
tela. Ko njenom miEljenju0 ako te svoje @akre vizuelno pokreDemo u pravom smeru mi
onda proizvodimo0 kako ona ka5e0 bo5anstvenu energiju i ravni smo samom Jogu0 i
tada nam niko niEta ne mo5e0 a mi sami mo5emo sve. , ako @akre ne vrtimo kako
treba onda nam drugi kradu energiju i to su naEi Aenergetski vampiriB. 1i od nji%
treba da se distanciramo0 pa taman da su to naEi roHeni roditelji.
(pra5njavajuDi njene te%nike ja sam zaista do5ivljavala neobi@ne situacije. 1ogla sam
da vidim sopstvenu auru0 mogla sam da prekinem napad bron%itisa kod sina0 mogla
sam na udaljenosti od 10 km da osetim isto ono Eto i moj suprug oseDa. 3ecimo0 ako
je on imao stresnu situaciju na poslu meni se dogaHalo da mi srce jako lupa0 da
ote5ano diEem i sl. Naravno ja sam mislila kako je sve to dobro i kako ja stalno
napredujem u svojoj du%ovnosti. =r%unac je bio kada sam mogla da @ujem tuHe misli.
-ednostavno0 razgovarala bi% sa nekom osobom0 i pored onoga Eto mi ta osoba govori
ja bi% u glavi @ula istovremeno njen glas0 ali kako govori neEto sasvim drugo.
Nekoliko puta sam izvrEila eksperiment i pitala neke osobe da li su pomislili Bto i toB i
odgovor je uvek bio potvrdan. Naravno0 ja sam %tela da idem dalje. KokuEala sam u
celu tu pri@u da uvu@em i supruga kako bi smo0 kako sam ja tada verovala0 bili ja@i.
KoEto on nikako nije %teo da poveruje u ono Eto ja govorim0 ja sam pokuEavala da
pronaHem neku knjigu sa kojom bi% uspela da ga uvu@em u tu pri@u.
-ednog popodneva0 bez ikakvog razloga priEla sam naEoj polici sa knjigama i iz
gomile knjiga izvukla jednu0 a to je A8spovest palog anHelaB. Na brzinu sam prelistala
knjigu i u@inilo mi se da sam naEla ono Eto sam tra5ila. Jila sam uverena da je to
prava knjiga za njega i samim tim Eto sam na tako @udan na@in uzela da je @itam
(nisam ni znala da je imamo). 1eHutim0 sada volim da ka5em da mi je sam Jog baE tu
knjigu stavio u ruke i da me je preko nje i mog supruga spasio. Ko@ela sam da @itam
knjigu0 a oseDaj je bio neverovatan. 9ao da je neko upalio svetlo u mojoj glavi i ono je
sa svakom novom stranicom bivalo sve ja@e. 9ada sam zavrEila sa @itanjem knjige
(danIdva najviEe) bila sam u nekakvoj vrsti Eoka. Nisam znala kako dalje. =iEe nisam
mogla putem kojim sam iEla. :seDala sam da Du biti napadnuta od strane demona i
jako sam se uplaEila.
Krvo Eto mi je palo na pamet bilo je da @itam Jibliju. :tvarala sam stranice
nasumi@no i @itala prvo na Eta bi mi pao pogled. !o je trajalo skoro @itavo jedno
popodne. :d momenta kada sam zavrEila sa @itanjem knjige A8spovest palog anHelaB0
pa sve dok nisam krenula na spavanje0 kad god nisam bila zauzeta obavezama @itala
sam Jibliju. 7itala sam jer niEta drugo mi nije padalo na pamet0 jer sam se plaEila da
Du u snu biti napadnuta. 8 bila sam.
Konovo sam do5ivela isto stanje polusna samo0 Eto ovaj put nisam bila paralisana0
imala sam punu kontrolu u toj situaciji. !o je izgledalo otprilike ovako. Uodala sam
jednom ulicom. 8spred mene je iEla jedna devojka iz komEilika0 ina@e za koju iz
sadaEnjeg ugla gledanja mogu da ka5em da je demonizovana. 8znenada je po@eo da
duva sna5an vetar koji me je podigao i po@eo da baca tamoIovamo. 4evojka ispred
mene je i dalje mirno kroz taj vetar iEla ulicom. :nda sam @ula jedan glas koji me je
pitao6 BUoDeE li da budeE samnom i da %odaE slobodno kao ona (devojka)B. Nisam
uopEte oseDala stra%. Krvo Eto mi je palo na pamet da ka5em0 i Eto sam rekla0 bilo je6
BJe5i od mene #otono"B 8 po@ela sam da izgovaram molitvu A:@e naEB (nisam je @ak
ni znala celu). :djednom0 iz tog vetra prema meni se pru5ila jedna ruka0 ja sam se za
nju u%vatila0 jedna osoba je stajala zaklonjena nekakvom kapijom na toj ulici i
povukla me do sebe. !u sam se oseDala sigurno i sve je nestalo posle nekoliko
trenutaka. !ada sam znala da je sve gotovo i da sam izabrala stranu.
4emoni me nisu viEe dirali sve dok nisam po@ela ovo da piEem. ( po@etku mi je bilo
jako teEko0 oseDala sam kao da mi diEu za vrat. 1eHutim0 ubrzo sam se izborila sa tim0
bilo bi dovoljno samo da pomislim na 8susa Urista pa da se razbe5e iz moji% misli.
1oram da napomenem joE neEto. 4ok sam se bavila okultnim stvarima moj suprug je
radio u jednom mestu oko .0 km udaljenom od naEeg stana i svaki dan se autom
vozio do posla i nazad. 9asnije mi je pri@ao da je viEe puta bio u iskuEenju da kada
mu dolazi kamion u susret okrene volan i sudari se sa njim. ( to vreme moj brat je
boravio kod nas i nekoliko puta u toku noDi je imao nekakva transcedentalna iskustva
(budio bi se na primer u stanu u kom smo 5iveli kao deca) a moj sin je do5ivljavao
lucidne snove. !o se sada viEe ne dogaHa. -edino Eto mogu da mislim je da sam ja
kriva zbog toga Eto su oni do5ivljavali i zaista mi nimalo nije prijatno zbog toga.
Famolila bi% svakog ko ovo pro@ita da se ni zbog kakvog razloga ne upuEta u
ispitivanja okultnog0 jer nikad neznate u kom pravcu to mo5e da vas odvede0 a jednom
kada reEite da izaHete iz svega toga najmanje Eto mo5e da vas snaHe jesu koEmarni
snovi0 razni stra%ovi0 napadi panike0 jezivi oseDaji ne@ijeg prisustva i sli@no. 1islim
da sam se ja tako brzo i je$tino izvukla samo zato Eto sam iskreno tragala za Jogom.
Fa%valjujuDi Njemu0 u mom 5ivotu sada se dogaHaju zaista prava @uda0 ali tu pri@u
ostavljam za neki drugi put.
8zvor6 ?entar za prirodnja@ke studije
#938=;N8 #=;!6 8#9(#!=: # N,!K383:4N81
8ntervju sa momkom koji se kao tinejd5er po@eo baviti Aastralnom projekcijomB0
meditacijom i sli@nim oblicima isto@nja@kog okultizma0 danas veoma popularnim u
svetu i kod nas. Ko@evEi od naizgled bezopasni% knjiga o meditaciji0 usavrEavajuDi
svoje AveEtineB0 preko tzv. astralne projekcije0 intervjuisani momak je bio u stanju da
Aobilazi druge svetoveB0 $otogra$ski pamti0 Agleda kroz zidoveB itd. (brzo0 5ivot mu
se pretvorio u pakao0 iz koga se jedva izvukao.
#ve je po@elo kada je za novogodiEnju noD na poklon dobio AinteresantnuB knjigu o
meditacijiO
Vanost jedne zapete za odreivanje porekla Hrvata:
Da li je Franjo Raki falsifikovao "Franaku hroniku"
i iji je bio "hrvatski" knez Borna
AVARI? HUNI? HU-UR-VATHI?
pie:
lobodan
!arevi"
Hrvatski intelektual#i su$ obja%njavaju"i korene svoje na#ije$ podstakli
znatielju svih onih koji ne &o'u da re%e eni'&u uspona hrvatske drave
na prolivanju krvi nji&a bliskih rba$ od kojih su pozaj&ili ak i knjievni
jezik( )e &ali broj istraivaa poku%avao je neslovenski& hrvatski&
'eni&a da objasni hrvatski bes i pravu po&a&u protiv rba( * hrvatski
istoriari$ bez obzira pozivaju li se na 'otsko ili iransko poreklo$ vrlo rado
tvrde da Hrvati nisu narod slovenskih korena( Da li je u pitanju sa&o
politiki razlo'$ ili je na s#eni podsvesna potreba$ esta u feno&enu
nazvano& "nar#iza& &alih razlika"+
Urvatski intelektualci su0 objaEnjavajuDi srednjovekovne korene svoje nacije0
podstakli znati5elju svi% oni% koji ne mogu da reEe enigmu uspona %rvatske dr5ave na
velikom prolivanju krvi sebi bliski% #rba0 od koji% su pozajmili0 @ak0 i knji5evni jezik.
Nemali broj istra5iva@a je doticao pitanje porekla Urvata na Jalkanu0 pokuEavajuDi da
na eventualnom neslovenskom %rvatskom genu naHe objaEnjenje za %rvatski bes
prema #rbima. Jes izroHen u pravu pomamu.
Nije se teEko uveriti u istinu da zlo prema #rbima ima svoje izvoriEte u nedrima
%rvatske nacije0 iako ne smemo da zanemarimo ni ulogu veliki% evropski% sila u ovoj
pomami0 koju najbolje izra5ava misao Jenjamina 9alaja6 2Urvatsko sna5enje0 s
obzirom na @as0 @im se @ini na Etetu #rba0 ne mo5e biti opasno po ,ustrougarsku0 jer
granice %rvatskog Eirenja biDe korisne i za nas. Ne samo da Demo razdeliti -u5ne
#lovene0 nego Demo i za dalje deljenje (na Jalkanu) dobiti odreEene ruke2.
,ko pretpostavimo da prauzrok zlu mo5e biti0 pored preveravanja0 i nacionalno
preobraDanje0 onda su u pravu oni koji tragaju za najstarijom nacionalnom i rasnom
odlikom %rvatskog naroda. 4a su Urvati bili neEto drugo0 a ne #loveni0 pokuEavali su
da doka5u i mnogi znameniti Urvati. =remenom su se tako vatreno opredeljivali za
neko tuma@enje0 da su ga nametali kao osnovu partijskog ili dr5avnog programa.
!ako De u 19. stoleDu i tokom postojanja tzv.
nezavisne dr5ave Urvatske (1941I4.) isticati da
poti@u od Cota I navodni% predaka germanski%
naroda. !u su0 na primer0 i pretpostavke 4ominika
1andiDa o %rvatskom poreklu iz 8rana0 razna
tuma@enja o slaviziranju Urvata tokom puta preko ,zije i isto@ne ;vrope do Jalkana0
o davnoj %rvatskoj dr5avi u predelima danaEnje Nema@ke0 7eEke0 Koljske itd.
8nteresantno je da Urvati @esto0 i kad im nije namera dokazivanje svog gotskog ili
iranskog porekla0 obavezno pori@u %rvatsku pripadnost slovenskoj grupi naroda. 4a li
je u pitanju samo politi@ki cilj ili robovanje nekoj podsvesnoj potrebi0 teEko je
doku@iti. =a5no je da je to (svesno ili nesvesno) opredeljenje ustoli@eno i da je naElo
mesto u enciklopedijskim odrednicama o %rvatskoj naciji. ( njima se govori da su se
na Jalkansko poluostrvo 2doselili Urvati i #loveni2. #rbi se0 obavezno0 izostavljaju. (
produ5etku0 ako se spominju samo #loveni0 umesto nji%0 naHu se0 za@as0 Urvati. :va
2istina2 o dva razli@ita naroda (%rvatskom i slovenskom) zapljusnula je iz
enciklopedija %rvatske prosvetne i kulturne knjige. !ako De #lavko ColdEtajn0 u svom
delu6 2Urvatski rani srednji vijek20 navesti6
24a bi se detaljnije opisali i objasnili procesi koji se odvijaju po doseljavanju #lovena
i Urvata0 nedostaju mnogi podaci. Najva5nije bi bilo pitati i potom saznati6 kako su se
ponaEali novopridoEli #loveni i Urvati2.
)esvesno ili na&erno pori#anje slovenstva
#avremeni %rvatski istori@ar 4ragutin Kavli@iD isklju@iDe ne samo #rbe nego i
#lovene0 da bi prostrane teritorije u #rednjem veku podario samo Urvatima6
"Tko ne vidi da je Slav i Serb sve isto, oba ta imena zamenjuju re suanj... Narod
hervatski smatra tu kerv za tuu, slavoserbsku: narod hervatski nee terpeti da ta
suanjska pasmina oskvernjuje svetu zemlju !ervatah"
,-nte tarevi".
2Urvati su naselili0 takoHer0 ju5ne predjele izmeHu ?etine i Neretve0 koji su se zvali
Kaganija0 a nastanjivali su i% Neretljani. :d Neretve do 4ubrovnika sterala se oblast
Fa%umlja6 od 4ubrovnika do 9otora0 s 9onavlima0 !ravunija0 a dalje prema jugu
4uklja0 te u zaleHu0 oko istoimene rijeke0 Josna. Titelji svi% krajeva0 uskoro su0 kao i
ostali Urvati preuzeli krEDanstvo i okrenuli se Fapadu.2:dvajanje Urvata od #lovena
(ne samo od #rba)0 uporno je isticao i otac %rvatske dr5ave ,nte #tar@eviD6
2!ko ne vidi da je #lav i #erb sve isto0 oba ta imena zamenjuju su5nja... Narod je
%ervatski smatra tu kerv za tuHu0 slavoserbsku6 narod %ervatski neDe terpeti0 da ta
su5njska pasmina oskvernjuje svetu zamlju Uervata%2. 9oliko %rvatski prvaci odri@u
srodnost #rba i Urvata0 vidimo i po naslovu povjesnog dela dr 4ominika 1anciDa0
objavljenog u Fagrebu0 1990. 1atica %rvatska6 2Urvati i #rbi I dva stara razli@ita
naroda2.
8 %rvatski 2polusvetac20 kardinal0 dr ,lojzije #tepinac deli 1andiDevo miEljenje. 8 on
De tvrditi (4nevnik 8=) da #rbi i Urvati nisu srodni6
-nte /aveli": /rva odluka novostvorene
)DH bila je zabrana "irili#e(
0 vre&e /aveli"a Hrvati su bili 1oti
2... opet izbija na javu @injenica da su #rbi i Urvati dva svijeta0 koja se nikad neDe
ujediniti0 dok je jedan od nji% u 5ivotu2.
#vi ovi stavovi su utisnuti u tekst ,nte KaveliDa6
2( Eirokim slojevima %rvatskog naroda nikada nije postojala neka obDa slovenska
sviest0 koju bismo mogli ozbiljno suprotstaviti %rvatskoj narodnoj sviesti. :vi slojevi
ne oseDaju se nikada kao pripadnici #lavenstva0 te su otklonili0 po svome osjeDaju0 kao
neEto tuHe i opasno0 slavensku i jugoslavensku promid5bu0 koju su0 u zadnjem stoleDu0
vrEili Krag0 1oskva i Jeograd. :va neoboriva @injenica pru5a nam daljni dokaz0 da
Urvati uobDe i nijesu slavenskoga0 nego gotskoga podrijetla0 tvrdnja koja je veD
ozbiljno raspravljana2.
* stari izvori upu"uju na neslovensko poreklo Hrvata
1o5da bi ovakva opredeljenje Urvata trebalo proveriti. 4a oni0 bar u vreme
srednjovekovno0 kad su doEli u dodir sa #rbima0 nisu bili #loveni. ,ko pa5ljivo
pro@itamo stara dokumenta o prvom pomenu #rba i Urvata0 ona De nam lako otkriti da
u navedene (svesne ili nesvesne) zaklju@ke %rvatski% prvaka o neslovenskom poreklu
Urvata treba verovati.
Ko@nimo s analizom jednog od srednjovekovni% dokumenata s pomenom #rba. !o je
2Mrana@ka %ronika20 ili 2,jn%ardov letopis2 iz po@etka 9. stoleDa. :vde se spominju
teritorije od jadranske obale do 4rave0 ali ni jednom re@ju narod s %rvatskim imenom.
!akoHe0 ne piEe niEta ni o nekoj %rvatskoj zemlji. #pominju se samo 4almacija i
#lavonija0 a od naroda #rbi0 CuduE@ani0 !imo@ani0 druga slovenska plemena i ,vari.
9ad je re@ o 4almaciji0 dokument navodi samo to da su u njoj #rbi.
:slonimo se na osvrt pro$. 3elje NovakoviDa o ovom dragocenom istorijskom
svedo@anstvu6
2( opisu dogaHaja pred sam po@etak >judevitog ustanka0 ,jn%ard navodi kako su
/1/. godine stigli u Ueristal0 gde je tada boravio
$rana@ki car >udvik0 poslanici meHu kojima se
spominje i Jorna0 li@nost koju istoriogra$ija gotovo
vez dvoumljenja smatra knezom Krimorske Urvatske i
ne pitajuDi se da li je uopEte bilo moguDe da se meHu
izaslanicima u Ueristalu naHe tada i knez Krimorske
Urvatske... Kostavlja se pitanje0 zaEto je u@eni ,jn%ard0
koji je zbivanja opisao sa toliko detalja0 nazvao Jornu samo knezom Cuduskana0 a ne
knezom Urvata :n spominje izaslanike ,bordita0 Cuduskana0 !imo@ana i >judevita0
kao stareEinu 4onje >aponije0 a o Urvatima i Urvatskoj0 na tom mestu0 po naEem
miEljenju neobi@no va5nom0 nema ni re@i2.
Kro$esor 3elja NovakoviD razlo5no navodi da knez Jorna nije mogao imati veze sa
Urvatskom0 pogotovo ne sa onom koja bi se naslanjala na -adransko more6
24a je Jornino podru@je bilo u sastavu Urvatske0 ne bi se moglo desiti da ga ,jn%ard
ne nazove knezom Urvata0 jer bi takva Urvatska (na jugu @ak do ?etine i >ivna) bila
-nte tarevi": /oziv na 'eno#id
i pro'on rba ostvaren je tek
u savre&enoj povijesti$
od strane ko&unistiko' konvertita
Franje 2u&ana
za ono vreme veoma velika i moDna zemlja0 a >udviku u Ueristalu0 svakako bi laskalo
da se meHu ostalim knezovima naHe i jedan knez Urvata...2
Krema pro$esoru NovakoviDu0 meHu izaslanicima kod $rana@kog cara0 u Ueristalu /1/.
godine0 ne spominju se ni srpski predstavnici0 ali ,jn%ard navodi da je >judevit0 u
jednom trenutku0 pobegao #rbima i oteo deo nji%ovi% teritorija u 4almaciji (tad se
4almacijom smatrala teritorija od jadranske obale do reke #ave). 3e@eni Jorna0 od
/1/. do /'10 napreduje od 2vojvode Cuduskana20 preko 2vojvode 4almacije20 do
2kneza 4almacije i >iburnije2. 1eHutim0 ni ovom prilikom se ne spominju %rvatske
zemlje i Urvati0 pa pro$. 3elja NovakoviD iznosi samo teze o zemljama kojima je
mogao da vlada Jorna i moguDem odnosu #rba prema tim zemljama6
Falsifikati Franje Rako'
23eklo bi se da za odgovor valja uzeti samo dve pretpostavke. -edna je da su se
,jn%ardovi #rbi nalazili na istom podru@ju kojim je upravljao Jorna0 ali samo kao
manja zna@ajna grupacija0 a druga je0 verovatnija0 da su0 kao etni@ka skupina0 5iveli
nedaleko od Jornine teritorije0 van podru@ja $rana@ke interesne s$ere0 verovatno0 pod
vizantijskom vlaEDu0 ili @ak0 mo5da0 i samostalni0 te nisu ni bili pozvani da poEalju
svoje delegate na $rana@ki dvor2.
1nogo odreHenije zaklju@ke o Jorni iznosi #vetislav 1. KrvanoviD0 navodeDi da je
Mranjo 3a@ki $alsi$ikovao 2,jn%ardov letopis2 i da je time uneo potpunu pometnju u
istorijsku nauku6
2Najstariju vest o Jorni0 nalazimo kod ,jn%arda0 naj@uvenijeg letopisca na $rana@kom
dvoru. Jele5eDi kako su dva slovenska poslanstva0 godine /1/0 stupila pred cara 5aleDi
se na Jugare0 on iznosi u nastavku da su to bili 2poslanici Jrani@evaca i Jorne0 kneza
CuduE@ana i !imo@ana0 koji su nedavno iz zajednice s Jugarima otpali i u naEe
krajeve preEli2. KrvanoviD nastavlja6
2:vaj ,jn%ardov podatak0 u obliku kako je citiran0 potpuno je jasan. -edno poslanstvo
je doElo u ime Jrani@evaca0 a drugo u ime Jorne I zajedni@kog kneza CuduE@ana i
!imo@ana0 koji su nedavno (i jedni i drugi)0 zbog sukoba s Jugarima0 preEli u krajeve
pod $rana@kom vlaEDu... KoEto je 3a@ki ustanovio0 kao neosporno0 iz kasniji% zapisa o
CuduE@anima0 oni% posle /1/. godine0 da su to bili u stvari Ca@ani0 malo pleme u
Cackoj0 severno od >ike0 koje odatle s !imo@anima0 zbog geogra$ske udaljenosti0 nije
moglo imati ni bli5eg dodira0 ni zajedni@kog kneza0 3a@ki je korigovao latinski tekst i
promenio mu smisao0 stavljajuDi zapetu iza re@i CuduE@ani. :n je Jornu i CuduE@ane
odvojio ne samo od !imo@ana0 kao nji%ovi% suseda0 nego i od daljeg latinskog
konteksta0 koji je0 time0 kao misaona celina0 potpuno iskidan. !ako je ispalo da su
pred cara stupila ne dva0 nego tri poslanstva6 prvo I poslanici ,bodrita0 takozvani%
JodriDana ili Jrani@evaca0 nastanjeni% isto@no od uEDa =elike 1oraveS drugo I
poslanici Jorne0 kneza CuduE@ana0 tj. %rvatski% Ca@ana i treDe I poslanici !imo@ana0
koji su se (jedini0 dakle) sklonili ispred Jugara i preEli u $rana@ke krajeve2.
/o&etnja hrvatskih uenjaka
4a CuduE@ani nisu s teritorije danaEnje Urvatske0 nego iz isto@ne #rbije0 #vetislav
KrvanoviD se poziva na Kavla <a$arika i =ladimira 9ariDa iz 19. stoleDa0 koji i% nalaze
oko !imoka i 4unava.
4a su se %rvatski u@enjaci zaustavili na tome da su CuduE@ani iz severne >ike0 a ne iz
severoisto@ne #rbije0 moglo bi se reDi da su zavedeni zaklju@kom Mranje 3a@kog0 pa
im se ne bi moglo niEta zameriti I ukoliko je ta@no KrvanoviDevo tvrHenje da je 3a@ki
$alsi$ikovao 2Mrana@ku %roniku2. =ideli smo da i oprezni pro$. 3elja NovakoviD ne
nalazi nikakvog pomena o Urvatima i %rvatskoj zemlji u ovom $rana@kom dokumentu0
a i sam se pita da li je zapeta iza re@i
2CuduE@ana2 u redu0 ili ne. 1ada se ne opredeljuje oko
ove zapete0 NovakoviD navodi rad #vetislava KrvanoviDa
o knezu Jorni. Fna@i0 kasniji %rvatski u@enjaci ne ostaju
samo na pozicijama Mranje 3a@kog0 nego prave joE veDu
pometnju oko 2Mrana@ke %ronike2.
=ideDe se0 upinju se da Jornu prika5u kao %rvatskog vladara0 a njegovu zemlju
%rvatskim dr5avnim posedom I naslonjenim na obalu -adranskog mora. Fbog toga0
Jorninu dr5avu nazivaju Krimorskom 4almacijom0 ili Krimorskom Urvatskom. ,ko
se i zanemari to Eto0 bez izvorne podloge0 upotrebljavaju %rvatske teritorijalne i
nacionalne oznake0 ne mo5e im se preDutati Eto Jorninu dr5avu smeEtaju u primorje.
Jorna je bio podanik Mrana@kog ?arstva0 tu nema spora0 ali ovo carstvo nije imalo
nikakve posede (ni vazalne) na balkanskoj obali -adranskog mora0 jer je po ,%enskom
miru (/1') granica interesni% s$era izmeHu Mrana@kog ?arstva i 8sto@nog 3imskog
?arstva (=izantije) povu@ena linijom6 od 8stre0 preko vr%ova =elebita0 pored #rba0
>ivna0 8motskog do KeljeEca.
Fna@i0 $rana@ki posedi pod upravom vazala Jorne mogli bi se smestiti samo na severu
od ove linije0 pa nema moguDnosti za nji%ovo prostiranje do morske obale. No0 ova
jednostavna logika (ili sadr5aj istorijskog dokumenta) o nespominjanju Urvata0 ni na
Krimorju0 ni u Kosavini I #lavoniji0 nije smetala %rvatskim u@enjacima da u
2;nciklopediji -ugoslavije20 -ugoslavenskog leksikogra$skog zavoda u Fagrebu0
knjiga &0 19+'0 strana .770 unesu odrednicu 2>judevit Kosavski20 doslovno6
2>judevit Kosavski0 knez Kosavske Urvatske (/17I/'&). ( vrijeme kad ga izvori
po@inju spominjati0 @itava je Urvatska pod $rana@kim suverenitetom2.
Nema ni pomena o suverenitetu (ili interesnoj s$eri) 8sto@nog 3imskog ?arstva0 a
#lavonija se0 eto0 u 9. stoleDu naziva Kosavskom Urvatskom0 a znamo da je ona do u
19. stoleDe bila0 u carskoj kruni ,ustrije0 posebna kraljevina0 odvojena od kraljevina
4almacije i Urvatske.
1luposti u en#iklopediji
Urvatskim enckilopedistima nije stalo do istorijski% dokumenata. ,ko ta dokumenta i
ne spominju Urvatsku i Urvate0 kao Eto je slu@aj sa 2Mrana@kom %ronikom20 oni
istrajavaju u po%rvaDenju svakog reda u njima0 pa ova enciklopedijska odrednica
sadr5i i ovo6
Franjo Raki: 3ta je zaista pisalo
u jedno& od najstarijih
franakih doku&enata+
28ako $rana@ki izveEtaji0 nesumnjivo0 pretjeruju prikazujuDi opseg >judevitovog
ustanka0 ipak je to bio pokret Eiri% razmjera0 u kojem su se0 pored Urvata izmeHu
Cvozda i 4rave0 naEli i donjoslavonski #lovenci i !imo@ani0 slovensko pleme koje se
otcijepilo od Jugara i preElo >judevitu2.
Kravu pometnju @ini pisac ove odrednice0 jer 4almaciju0 gde upravlja Jorna0
predstavlja @as $rana@kom0 @as bizantijskom (Jizantija I ustvari0 8sto@no 3imsko
?arstvo)6
2( borbi protiv Mranaka0 >judevita je0 veD u po@etku borbe0 upad u zemlju
salmatinskog kneza Jorne stajao (prema $rana@kom izveEtaju) &.000 ljudi i viEe od
&00 konja. (pravo to Eto se uz >judevita nisu naEli i dalmatinski Urvati0 znatno je
ote5alo njegov polo5aj. (zroke tome Eto je Jorna uporno zastupao $rana@ke interese0
valja tra5iti i u situaciji na -adranu posle ,%enskog mira (/1')6 otkad je bizantska
tema 4almacija0 kao strano tjelo0 zatvorila Urvatima prilaz moru0 oslanjanje na
Mranke postala je0 za nji%0 politi@ka nu5da2.
"" irokim slojevima hrvatsko# naroda nikad nije postojala neka oba slovenska
sviest, koju bismo mo#li suprotstaviti hrvatskoj. $vi slojevi su otklonili promidbu,
koju su,
u zadnjem stoleu vrili %ra#, &oskva i 'eo#rad.
$va neoboriva injeni(a prua nam daljni dokaz da !rvati uobe nisu slovensko#a
ne#o #otsko#a podrijetla"
,-nte /aveli".
-asno0 Jorna je $rana@ki vazal0 pa ako je 4almacija bila bizantska tema0 njome Jorna
nije mogao upravljati0 te onda ni prva re@enica ove enciklopedijske odrednice (gore
citirana) ne mo5e biti ta@na0 jer navodi da je 2@itava Urvatska pod $rana@kim
suverenitetom2.
, kako su se %rvatski enciklopedisti0 u ovoj odrednici0 poneli s @injenicom da
2Mrana@ka %ronika2 spominje #rbe u 4almaciji0 vidi se po tome Eto re@enicu o
>judevitovom bekstvu iz #iska 2k #rbima0 plemenu za koje ka5u da dr5i veliki dio
4almacije20 objaEnjavaju nekom srpskom oazom i to na sledeDi na@in6
23ije@ je vjerojatno o danaEnjem #rbu0 koji je u srednjem vijeku bio srediEte posebne
5upanije2.
=idi se da ovo 2objaEnjenje2 ne precizira da li je to jedna od brojni% srpski% 5upanija0
ali se sugeriEe da je to srpska 5upanija na %rvatskoj zemlji. !o Eto je %rvatski
enckilopedista priznao i ovaj minimum #rbima I da je postojala (i samo jedna) srpska
5upanija u >ici u 9. stoleDu0 time se stavljaju van snage druge enciklopedijske
odrednice0 tomovi knjiga0 novina i ud5benika u Urvatskoj0 u kojima se pori@e
prisustvo #rba na 2%rvatskoj zemlji2 pre turski% osvajanja Jalkana u 1.. stoleDu. 1ora
da je pisac ove odrednice (bar podsvesno) bio na@isto s tim da je srpska 5upanija u
>ici poruEila va5ne stubove %rvatske istoriogra$ije0 pa je svoju enciklopedijsku
obavezu oko >judevita Kosavskog0 brzo priveo kraju. -er0 oko tog >judevitovog
bekstva 2k #rbima u 4almaciji20 gde je ubio jednog srpskog kneza0 sledi i njegovo
ubistvo od strane =ladisavljevog ujaka >judemisla I =ladislav je nasledio Jornu. ,
ako je >judemisl bio #rbin0 onda mu je i sestriD =ladislav bio to isto0 ili je0 u najmanju
ruku0 bio sin #rpkinje I >judemislovljeve sestre.
:vaj logi@an zaklju@ak o srpskoj pripadnosti porodice $rana@ki% vazala0 kao da daje za
pravo #vetislavu KrvanoviDu da je Jorna doveo i !imo@ane i CuduE@ane iz #rbije na
teritoriju pod upravom $rana@kog cara I severno od linije6 8straI=elebitI#rbI>ivnoI
8motskiIKeljeEac.
4uda su nestali -vari iz Hrvatske
Mrana@ki vladar 9arlo =eliki je upao u Kanoniju 791. godine i tada je osnovao i
avarsku marku. 9asnije0 /0.. godine0 u vreme pokrEtavanja stanovnika Kanonije0
pokrEteni #loveni su primorali i avarskog kagana #abariana da pri%vati %riEDanstvo
/0.. godine0 odbaci svoje ime i uzme %riEDansko I !eodor. !adaEnje prisustvo ,vara
u delu Kanonije upuDuje na moguDnost da se otklone nedoumice oko @injenice da
2Mrana@ka %ronika2 ne spominje ni Urvate0 ni %rvatske oblasti0 na #aboru u Ueristalu
/1/. godine.
:dgovor na taj 2propust2 je0 mo5da0 u nastavku 2Mrana@ke %ronike2 I u delu o #aboru
u Mrank$urtu0 odr5anom @etiri godine kasnije I /''. godine. ,jn%ard navodi da su tada
na #aboru bili predstavnici ovi% naroda6 ,bodrita0 #oraba0 =ilaca0 Jo%ema0
1oravaca0 Kredenecenata i ,vara. =idi se0 letopisac ,jn%ard ponovo bele5i #rbe
(#orabe) I ranije kao stanovnike 4almacije0 a Urvate0 po drugi put0 ne spominje. No0
on nabraja meHu predstavnicima naroda i predstavnike ,vara.
1ada pro$. NovakoviD ne objaEnjava Eta je razlog nepominjanju Urvata ni na jednom
od dva sabora kod $rana@kog cara0 @ini se da bi razlog mogao da bude u tome Eto su na
#abor u Mrank$urtu pozvani ,vari. :vaj dokument sadr5i podatke o dogaHajima iz
vremena u kojem je 5iveo njegov tvorac I ,jn%ard0 pa je mnogo pouzdaniji od0
recimo0 tekstova cara Kor$irogenita0 koji je opisivao dogaHaje dvestoItristo godina pre
svoga roHenja. #ad se postavlja pitanje0 kako ,jn%ard ne spominje Urvate u devetom0
a to @ini car Kori$irogenit u 10. stoleDu.
1o5emo pretpostaviti da su se u 9. stoleDu Urvati tek $ormirali kao narod i da su im
neslovenska plemena bila zna@ajna broj@ana masa za tako neEto. 1eHu njima i ,vari0
koje ,jn%ard spominje. 1o5da su ,vari bili pozvani na $rank$urtski sabor (/'') kao
predstavnici te meEavine naroda0 koja De kasnije preuzeti zajedni@ko ime I Urvati.
8stori@ari navode da je prvi pomen Urvata iz /.'. godine0 a posle tog vremena viEe se
ne spominju ,vari na podru@jima srednjovekovni% ju5noslovenski% dr5ava. Nije teEko
pretpostaviti da je %rvatsko ime0 negde tokom 9. stoleDa0 moglo da zameni avarsko0
%unsko i poneko drugo neslovensko i slovensko ime.
:tkud ,vari u zemljama -u5ni% #lovena
(obi@ajeni su tekstovi u naEim ud5benicima o avarskoIslovenskom ratnom po%odu
protiv 8sto@nog 3imskog ?arstva (=izantija). Krema njima0 ,vari i #loveni su
prelazili #avu i 4unav i pustoEili rimske pokrajine na Jalkanu0 opsedajuDi veDe
gradove0 uklju@ujuDi #olun i ?arigrad. No0 $rancuski istori@ar0 pro$esor na #orboni
Mransis 9ont pronalazi dokumenta Crka0 u kojima nema ni pomena o avarskoI
slovenskom ratnom savezu. !amo piEe da je vojni savez sklopljen izmeHu 8sto@nog
3imskog ?arstva i ,vara protiv #lovena u !rakiji0 u +. stoleDu posle Urista. ( pitanju
je zapis gr@kog istori@ara 1enandara6
27etvrte godine vladavine cara !iberija (./1)0 oko 100.000 #lovena opustoEilo je
!rakiju i mnoge druge oblasti... !iberije nije imao dovoljno snage da se suprotstavi
#lovenima i ,varima. (putio je poslanstvo avarskom knezu Jajanu0 koji0 u tom
trenutku0 nije bio neprijateljski raspolo5en prema =izantincima. ( takvim
okolnostima0 !iberije ga je gurnuo u sukob sa #lovenima. <ezdeset %iljada naoru5ani%
i oklopljeni% avarski% konjanika prelaze 8liriju0 #kitiju (u to vreme oblast izmeHu
4onjeg 4unava i ?rnog mora)0 najzad i sam 4unav I @amcima0 sagraHenim tako da je
moguD prevoz u oba smera. 7im su se ,vari iskrcali na drugu obalu0 odma% su po@eli
da pale slovenska sela0 da i% uniEtavaju do temelja i da pustoEe polja6 sve 5ivo je
be5alo u @estare i guste Eume2.
Mrensis 9ont nalazi #lovene i pre +. stoleDa na Jalkanu6
2!okom prvi% stoleDa nove ere0 3imljani svedo@e o dodirima (neposrednim ili
posrednim) sa #lovenima na isto@nim granicama ?arstvaS od #evernog do ?rnog
mora0 od Cermanije do !rakije0 du5 celog 4unava2.
( 28storiji Cota20 istori@ar -ordanes (7. stoleDe) zapisuje6
2#klavini 5ive na prostoru od grada Novijetuna (ju5no od danaEnje >jubljane) i jezera
1ursjanskij...2
/oda#i profesora )ovakovi"a
Mrensis 9ont De navesti i dokument carigradskog patrijar%a Nikole !reDeg (10/4I
1111)0 u kojem De se videti da su #loveni gospodarili celim Keloponezom I od
vremena kad je car !iberije potpisao vojni savez s ,varima protiv #lovena. Katrijar%
piEe caru ,leksiju Krvom 9omninu6 2?eli% dvesta osamnaest godina0 ni jedan 3oman
nije nogom stupio na Keloponez...20 a Mrensis 9ont citira i sa@uvanu gr@ku
21onemvasijsku %roniku20 u kojoj se navodi0 takoHe0 da su #loveni vladali
Keloponezom '1/ godina0 od ./7. do /0.. godine0 a njegovim delovima sve do 9.0.
godine.
Krisustvo #lovena (#rba) na Jalkanu i danaEnjoj 3umuniji joE je starije. Kodatke o
tome objavio je pro$. 3elja NovakoviD. :n citira gr@ke istori@are u vezi sa
meHusobnim ratom rimski% careva (savladara) 9onstantina =elikog i >ikinija (&'..
godine posle Urista). !u je zapisano da je >ikinije bio #rbin i da je dobio vojnu
pomoD od #rba iz predela 9arpata0 tada srpski% planina.
Kro$. NovakoviD nas upoznaje i sa %ristinizacijom na Jalkanu i podatkom da je biskup
Niketa Eirio %riEDanstvo 2meHu divljim #rbima2 u 3emezijani (Jeloj Kalanci)0 krajem
4. i po@etkom .. stoleDa.
#lovensko prisustvo na Jalkanskom poluostrvu spominje se u .. stoleDu pre Urista i
to u dokumentu kojeg ne bi smeo niko da osporava0 jer je re@ o delu oca istorije
Uerodota. :n De napisati da su 8liri #loveni i pravo je @udo da toj @injenici zvani@na
istoriogra$ija ne pridaje nikakvu vrednost. ,ko znamo da su =eneti (=enedi0 =endi0
=indi) #loveni i da Nemci i danas =endima zovu Koljake0 7e%e0 (krajince0 1oravce0
#lovake i >u5i@ke #rbe0 nema razloga da se na takvoj tvrdnji neEto zamera Uerodotu.
:n je ovako zapisao0 objaEnjavajuDi obi@aje kod ,rmena6
2, obi@aje su imali ovakve. Krema mom miEljenju0 najpametniji im je ovaj obi@ajS a
isti takav postoji0 kako sam @uo0 i kod ilirskog plemena =eneta...2
Nema Eta0 mnogo podataka o #lovenima na Jalkanu i u srednjoj ;vropi0 a po
Uerodotu se vidi da su i 8liri #loveni. !ime su #loveni starosedeoci Jalkanskog
poluostrva. , danaEnji #rbi znaju da su #loveni0 pa niko nema pravo da i% optu5uje da
su0 bilo kad i bilo gde0 stigli na tuHu teritoriju.
Hrvati sti'li na srpsku ze&lju
,vari0 Uuni0 (gri0 Jugari i Urvati su stigli odnekud na slovenske zemlje. Urvati se joE
nisu opredelili da li svoju naciju vide u krilu slovenske grupe naroda ili van nje.
Nji%ovi istori@ari i drugi prvaci najradije 5ele da se ograde od slovenstva. Kored oni%
koje smo citirali i mnogi% koje je nemoguDe nabrojati0 spomenuDemo joE neke0 po
@ijim miEljenjima bi se moglo zaklju@iti da je prvo jezgro %rvatske nacije bilo
neslovensko I mo5da avarsko.
Koznati %rvatski istori@ar Niko TupaniD je napisao 2Krvobitni Urvati20 navodeDi6
2Krvobitni Urvati0 mislim0 nisu bili #loveni0 veD tuHe pleme iz ,zijske #armatije0 koje
je u oluji #eobe Naroda udes bacio u transkarpatsku slovensku domovinu0 pa je sebi
podvrglo neki deo puka0 a taj se po@eo nazivati Urvatima2.
8 Nada 9laiD0 istori@ar0 nalazi da su ,vari @inili veliki deo prve zajednice Urvata6
2Urvati su naEli ,vare u posjedu te pokrajine (4almacije). KoEto su neko vrijeme
meHusobno ratovali0 pobijedili su Urvati0 neke su od ,vara poklali0 ostale prisilili da
se pokore. :tada su u toj pokrajini zavladali Urvati. 8 sada joE ima u Urvatskoj
potomaka ,vara i vidi im se da su ,vari2.
( prilog ovom prepoznavanju ,vara meHu Urvatima0 mo5emo dodati da se mnogi
Urvati zovu JajanS prema imenu avarskog kagana0 kojeg je car 8sto@nog 3imskog
?arstva !iberije (./1) pozvao da ratuje protiv #lovena u !rakiji.
)itava stara hrvatska povijest shvatljiva je samo uz pretpostavku da su vladajui
!rvati bili neslovenska nasla#a koja je prekrila i or#anizovala slovenske mase"
,5laden 6orkovi".
rpski istoriar !ere&ija 5itrovi":
"Vatikan je Hrvate pridobijene
za katolianstvo i pojedine
povodljive rbe$ pro'la%avao
jedno& na#ijo& 7 hrvatsko&$
stvaraju"i siste& uperen protiv
rbije("
Kred drugi svetski rat0 dr 1laden >orkoviD (ministar inostrani% poslova tzv. nezavisne
dr5ave Urvatske) je u knjizi6 2Narod i zemlja Urvata2 odbacio slovensko poreklo
Urvata6
27itava stara %rvatska povijest s%vatljiva je samo uz pretpostavku da su vladajuDi
Urvati bili neslovenska naslaga0 koja je prekrila i organizovala slovenske mase2.
Urvatskom istorijom mnogo se bavio i meHuratni 2Urvatski list20 pa je u njegovom
broju od 14. aprila 19&9. godine raspravljano i o nastanku imena Urvat6
24oEavEi UuIurIvat%i0 zajedno sa Uunima0 u ;vropu zavladali su nad staroslovenskim
starosedeocima0 s kojima su se slili u jedan organizam0 kojem su dali svoje ime i ako
su bili manjina2.
3irenje ,na&etanje. hrvatsko' i&ena
# obzirom da smo svedoci nametanja %rvatskog imena #rbima i pripadnicima drugi%
naroda na Jalkanu i u srednjoj ;vropi0 upadljivo intenzivno poslednja dva stoleDa
unazad0 onda nije nikakva besmislica pretpostaviti da je ta delatnost mogla zapo@eti i
u 9. stoleDu0 kad se gubi pomen ,vara u istorijskim izvorima0 a pojavljuje se narod s
imenom Urvati. (pravo0 tako kako se to tvrdi u 2Urvatskom listu2 19&9. godine.
:vu pojavu0 praDenu netolerantnoEDu prema drugim narodima0 a dirigovanu od strane
veliki% evropski% sila i =atikana0 uo@io je slavonski istori@ar0 katoli@ki sveEtenik
1atija 9atan@iD (17.0I1/'.)6
2(vjeriDeE se najzad da se %rvatsko ime u 4almaciji0 Josni i #rbiji naro@ito
propagiralo0 ali se ilirski narodi u ovom predjelu nikada nijesu tim imenom nazivali2.
:n De pisati o srpskom jeziku ovako6
2JosanskoIdalmatinsko i srpsko nare@je odlikuje se @istotom i elegancijom20 a tvrdiDe
i da su 4almatinci0 Josanci i #lavonci iste etni@ke strukture kao i #rbi i da se ovi
etni@ki0 umnogome0 razlikuju od pravi% Urvata0 a da je %rvatsko ime ovim krajevima
jedino austrougarskim pritiskom nametnuto0 mada se ovi narodi nikad nisu tako
oseDali.
8 katoli@ki sveEtenik Mrane -ukiD De zabele5iti da u Josni i Uercegovini0 u 19. stoleDu0
katolici ne znaju Eta zna@i re@ Urvat0 a kamoli da se oni oseDaju pripadnicima %rvatske
nacije. No0 postepeni in5injering veliki% sila i =atikana stvoriDe od #rba katolika
naj$anati@nije Urvate u '0. stoleDu. :voj pojavi se posvetio istori@ar -eremija 1itroviD
i on De najpreciznije odrediti Eta je %rvatstvo6
2=atikan je u celosti pridobijene Urvate za katoli@anstvo i pojedine povodljive #rbe
proglaEavao jednom nacijom I %rvatskom i tako stvarao na zapadnom Jalkanu jedan
@vrst katoli@koI%rvatski sistem0 koji je0 vekovima0 sve upornije upuDivan protiv #rba2.
4ubrov@anin >ujo =ojnoviD De napisati @lanak u listu 2=reme20 &0. januara 19&/.
protestujuDi protiv po%rvaDivanja 3uHera JoEkoviDa0 8vana CunduliDa i celog
4ubrovnika i njegove srpske proElosti6
2, da otvoreno re@emo dosadila je naEemu svetu zloupotreba imena Urvat0 %rvatskiS
ta zloupotreba ne dolazi iz jedne narodne potrebe0 ona izvire iz logora izvesni%
elemenata0 koji sa nevjerovatno vjeEtom propagandom iskoristiDe beskona@nu
bezazlenost %rvatski% masa0 sa %ipnoti@kom moDi odvratili narod od njegovi% 5ivotni%
potreba i ucrtali mu u 5ile otrovno ludilo0 gonjenje2.
!o %rvatsko ludilo je iElo dotle (da ne spominjemo genocid u 4rugom svetskom ratu
nad #rbima0 progone #rba 1991I9....) da su Urvati poverovali ,ustrijancima (191.)0
da De dobiti na upravu sve pokorene srpske zemlje0 pa su po@eli prekrajati srpsku
istoriju. 8zmeHu ostalog0 oni su odEtampali po dve knjige o 1iloEu :biliDu i
9raljeviDu 1arku0 predstavljajuDi i% kao 2%rvatske narodne junake2.
Krimera radi0 jedna je naslovljena ovako6 2-una@ke pripovijesti o narodnom junaku
1iloEu :biliDu I za %rvatsku mlade520 a Etampana je u 9ri5evcima 191.. godine0 u
knji5ari Custava Nojberga.
:
-!" #!$ %&#' #"' &"! (&"'! )&*'"!
*+,-./0123.40 040526780 9303-.:7 7 +682:3-.:7 + ;0,<2=+, 30 -.3-1+ -5/+42
.1-, >582/0 90 ?7/-.-?78+ 7 5<+@:1232 30+42, 5-32:2 30 .2537A7 -5 BC.
3-126=<0 DEFG. ,-5732, @:06H0/0 82 -1+ <0.H<01+ + IDD. 4J797 KL050M, 30 .:<.
INO P IDD. Q0 =7 <0.H<010 =7/0 5-.:+H3780 R7:0-A760 79 S76-R42 4<08732, -152
.2 -=801T+82 H-3-1-, + 32@:- 7962J23-6 7 5-H+J23-6 -=/74+. >3- @:- 82 -1-6
H<7/74-6 +=0R23- 40- 3-1- -930R23- 82 7.H-5 :24.:0 30H-623060
I
U,
F
U 7
V
U.
I
_nj`j r`jtfp_v picdj l_ric ad gr`c g_m_`aic 8} `cpj ianc n_h k_`_i_
_bnjhzcij. {i_ ht_ fc _ zcse faveri_ dij0 ij _fi_`e rjijypa jijmj0 _ki_fa
fc ij em_ve p_ne nc _kavrj_ e p_raft rjijpj e t_pe eftjipj ekc`atj
_fj`fp_v. ma htj nc ba_ g_ g_rcpme0 pjkj nc a pjp_ g_ftj_ picd_s gras_rfpc
r`jtfpc a0 ijndjk0 djht_ fc t_map_ djm_~a_ dj rjijype ft`jr0 t_ fe gatjzj ij
p_nj n_h ianc kjt g_edkji _kv_`_r. jkj rjijypa mct_gafa bcmc~c g_nj`e a
em_ve l_ric pr_d gcra_k _k nck`j traIyctara v_kaic0 r`jtfpa aft_rayjra
(crk_ aha0 ij grascr) fsjtrjne kj nc _i `mjkj_ si_v_ ke~c0 ijnsjzc
kcfctjp v_kaij. _ t_s vmckahte0 _i nc rjixasj ba_ gra`r~ci fjs_ djt_ ht_
fe se ahma ij repe gra rjdvrjiaycze f r_sjifpas vrjk_`asj e jmsjxana.1
j ba0 scetas0 rcpj_ kj nc t_ bam_ fjf`as krepyanc. _pehje kj t_ a
k_pj~cs.
^jnftjrane `cft _ l_ria ijmjdas_ p_k nijrkj0 g_dijt_v mct_gafxj ij
rjijyp_s k`_re. w_kaic /1/0 bcmc~ca pjp_ fe k`j fm_`cifpj g_fmjift`j
ftegamj grck xjrj ek_`apj ~jmca fc ij levjrc0 _i e ijftj`pe adi_fa kj fe t_
bama Wle#ati Xbodritorum a( 'ornY, du(is Zudus(anorum et Timo(ianorum, [ui
nuper a 'ul#arorum so(ietate des(iverant et ad nostros \ines se (ontulerant]
(g_fmjiaxa lrjiayc`jxj a l_ric0 picdj wekehyjij a qas_yjij0 p_na fe ickj`i_
ad djnckiaxc f levjrasj _tgjma a e ijhc prjnc`c grchma).'

{`jn nijrk_` g_kjtjp0 e _bmape pjp_ nc xatarji&0 g_tgei_ nc njfji. cki_

g_fmjift`_ nc k_hm_ e asc lrjiayc`jxj0 j krev_ e asc l_ric0 djnckiayp_v picdj
wekehyjij a qas_yjij0 p_na fe ickj`i_ (a nckia a kreva) grcpaiema _ki_fc f
levjrasj a grchma e prjnc`c g_k rjijyp_s `r_`i_s `mjhe. trjvjze dj
l_riaias g_rcpm_s _`jn djgaf s_rj bata edct pj_ g_mjdij tjypj0 trjv dj p_nas
trcbj fjs_ aa kjc. meyjn nc0 scetas0 tc_ kj e t_ g_feszj rjz_ jypa0
p_na nc g_`epj_ ij g_vrchji get a pjfianc aft_ra_vrjc.
_ht_ nc eftji_`a_ pj_ ic_fg_ri_0 ad pjfiana djgafj _ wekehyjiasj0 _ia
g_fmc /1/. v_kaic0 kj fe t_ bama e ft`jra wjyjia0 sjm_ gmcsc e wjxp_n0 fc`cri_
_k apc0 p_nc db_v vc_vrjfpc ekjci_fta ianc s_vm_ asjta f qas_yjiasj ia
bma~cv k_karj ia djnckiayp_v picdj0 jypa nc p_rav_`j_ nijrk_` djgaf.
tcpfte (legati) Jorn0 ducis Cuduscanorum et !imocianorum O ftj`a_ nc djrcd
adj rcya Cuduscanorum0 gj nc tjp_ k_ba_6 (legati) Jorn0 ducis Cuduscanorum0 et
(legati) !imocianorumO.4 {i nc tjp_ l_rie a wekehyjic _k`_na_ ic fjs_ _k
qas_yjij pj_ za_`a fefckj0 icv_ a _k kjcv mjtaifp_v p_itcpftj0 p_na nc
tasc pj_ safj_ij xcmaij g_tgei_ afpakji.
qjp_ nc p_k jyp_v afgjm_ kj fe grck xjrj ftegamj ic k`j0 icv_ tra g_fmjift`j6
gr`_0 g_fmjiaxa b_kratj0 td`jia l_kraj ama lrjiayc`jxj0 ijftjzcia
aft_yi_ _k ehj |cmapc _rj`cS krev_0 g_fmjiaxa l_ric0 picdj wekehyjij0 tn.
r`jtfpa wjyjijS a trcc0 g_fmjiaxa qas_yjij0 p_na fe fc (fjsa0 kjpmc)
fpm_iama afgrck levjrj a grchma e rjijypc prjnc`c. azciaxe kj nc
mct_gafjx f`j tra gmcscij g_scie_ djncki_0 j l_rie yjp _dijya_ pj_
djnckiayp_v picdj wekehyjij a qas_yjij0 jypa nc _xcia_ pj_ vrchpe. {ij fc
`jkj kcfamj0 g_ zcv_`_s k_sahjne0 ij tjn ijyai ht_ fe ij rjijypa k`_r
ncki_`rcsci_ ftavmj f`j tra g_fmjift`j0 brjiayc`fp_ a tas_yp_ ad _keij`j0
j vekehyjifp_ ad g_ki_~nj |cmcbatj.
j tjp`e grctg_ftj`pe0 fekca g_ f`cse icsj rcjmi_v _fm_ixj ia e _ravaijmi_s
tcpfte0 ia e m_vaxa djbcmc~ci_v k_vjjnj. jypa nc tjp_ g_ftega_ e _fpekaxa
g_kjtjpj0 j pjfiana ijha aft_rayjra0 r`jtfpa a frgfpa0 dj`ckcia jet_ratct_s
e`j~ci_v ijeyiapj0 iafe emjdama kebc e te ft`jr. ^j tjn ijyai0 l_riai_
g_rcpm_ nc gr_tesjyci_ g_vrchi_0 j xcm_ ncki_ gmcsc ad kjijhzc aft_yic
rbanc adbrafji_ nc ad aft_ranc pj_ kj ianc ia g_ft_njm_.
jka fc _ gmcscie wekehyjij0 _p_ p_vj nc a ijftjmj yatj`j djbeij. jp_ nc
k_hm_ k_ t_vj kj za nijrk /1/. v_kaic djgahc djncki_ f qas_yjiasj a
lrjiayc`xasj0 j kj fe e kjas djgafasj0 `c akec v_kaic0 _dijycia pj_
ftji_`iaxa wjxpc ft`jra0 t_ nc ncki_ aft_ gmcsc. {k g_yctpj =88 k_ g_yctpj
8} `cpj ~a`cm_ nc e kjijhz_n aft_yi_n rbana0 j g_t_s nc afcci_ e gras_rfpe
r`jtfpe (s_~kj xcm_0 j s_~kj fjs_ kcmasayi_).
asc fc k_pjdenc b_rj`jp t_v gmcscij e aft_yi_n rbana
{ t_sc v_`_ra ij gr`_s scfte fjs nijrk_` djgaf. t_ t_ jypa ianc e_ya_0
pra`j nc _ij zcv_`j p_rcpterj0 p_n_s nc _i wekehyjic _k`_na_ _k qas_yjij ic
fjs_ vc_vrjfpa0 icv_ a _k kjcv ijftj`pj tc aftc rcyciaxc0 p_nj fc k_ prjnj
_ki_fa ij _bj gmcscij. t_s fc ijftj`pe0 ijasc0 v_`_ra pjp_ fe tj k`j gmcscij0
db_v fep_bj f levjrasj0 grchmj e prjnc`c g_tyazcic rjixasj. fgefta`ha t_
ad `akj0 jypa nc e ft`jra afgefta_ pey p_nas fc rchj`jne si_vj gatjzj e `cda
fj l_ri_s.
jk fc e nijrk_`_ pjda`jzc ec prataypa0 f vc_vrjfpc a aft_ranfpc tjypc
g_fsjtrjzj0 `aka fc kj nc _i_ g_tgei_ ij scfte0 kj asj f`_n eietrjhza fsafj_
a m_vape. cr0 jp_ fe ij ek_`ap_` k`_r k_hma grckftj`iaxa qas_yjij a
lrjiayc`jxj0 ijftjzcia e g_keij`fp_n _bmjfta0 j f zasj fe e aft_n rcyciaxa
g_scieta a grckftj`iaxa wekehyjij0 _ikj a vekehyjifpe g_ft_nbaie trcbj
trj~ata e gr_ft_re _keij`j.
`a fe _ia bama e ic`_a db_v levjrj. j ba ijfmckama frehcie j`jrfpe
kr~j`e e ji_iana0 levjra fe _p_ /00. v_kaic grchma rcpe fpjr e kjijhz_n
fc`cri_n levjrfp_n a g_ycma harczc ij djgjk. gmcsciasj kjijhzcv frgfp_v
_keij`j ijgrj`ama fe ijngrc ev_`_r _ fj`cde (societas)0 j g_t_s fe grchma ij
za_`_ karcpti_ g_tyazj`jzc. qra g_scietj gmcscij0 _kjhaea g_fmjiapc
xjre0 asjmj fe nckji afta gmji6 kj gradijne zcv_`e `r_`ie `mjft a g_trj~c
g_s_ gr_ta` levjrj. ^cs_vec ba bam_0 yjp a icm_vayi_0 kj nc _k tra
g_fmjift`j p_nj fe djncki_ ftegamj grck xjrj ek_`apj ncki_ (vekehyjifp_)
s_vm_ kj g_tayc yjp ad djmcj fc`cri_v jkrjij. w_kaic /1/0 pjk nc g_sciet_
gr`a get0 t_ gmcsc nc n_h e`cp icvkc e _keij`e0 e gmcscifp_s fj`cde f
qas_yjiasj. l_rij nc tjkj ba_ za_` djnckiaypa picd6 duX Cuduscanorum et
!imocianorum.
q_ g_t`renc n_h nckji g_kjtjp6 ^j _fi_`e djbcmchpc _iftjitaij
_rar_vciatj0 vryp_v xjrj a gafxj ad } `cpj0 djvrcbjypa yjf_gaf Ajiaxj
amarfpjB gafj_ nc grc jyp_v0 n_h 1/+&. v_kaic0 kj nc kjmsjtaifp_Gmaberianfpa
picd l_rij Aba_ granc `_n`_kj wekehyjij a qas_yjijB.. ^j~jm_ft0 jypa nc
te g_kbjxa_. {i nc dij_ fjs_ dj wekehyjic e r`jtfp_n0 pjfianc wjyjic.
cse ianc bam_ g_dijt_ kj fe r`jtfpa wekehyjia k_hma fj aft_pj0 ad f`_nc
gr`_batic k_s_`aic e rbana. _h g_yctp_s =88 `cpj0 e `rcsc _ghtcv
fm_`cifp_v k_fcj`jzj ij ljmpji0 t_ gmcsc nc grchm_ f mc`c ftrjic eij`j a
fscftam_ fc _p_ rcpc mj`c0 cpj a za_`a grat_pj0 adsce qas_yjij ij
aft_pe a lrjiayc`jxj ij djgjke. pj_ ht_ fe tas_ypa m_`cia gra`jtama _k
djtcycia ftjr_fckcmjxj rasfp_ asc qasjpef0 gj se _kbjxama dj`rhctjp AefB a
rcxa kjma asc qas_p0 j fcba qas_yjia0 tjp_ fe g_ftegama a za_`a djgjkia
fefcka6 djtcpma fe prjn cpj rasfpa vrjk +,-,.,/ (Cuduscum) a ijd`jma vj
wekefp (bcd dj`rhctpj AesB)0 j fcbc wekefpjia.
j fe ijha aft_rayjra _brjtama `ahc gj~zc ij asc t_v vrjkj0 ic ba k_hm_ k_
afpra`j`jzj aft_ranfpa yazciaxj. wekefpes nc ehj_ e ijeyie matcrjtere
n_h k_p nc jypa ba_ ~a`0 jma zcse0 ij ~jm_ft0 tjn g_kjtjp ianc k_hj_ k_ repe.
^jasc0 _i nc gatjzc wekehyjij g_vrchi_ grcm_sa_ 1/77. v_kaic (tjkj fe
_bnj`cij zcv_`j A4ocumenta %istori croatic)0 j _ wekefpese nc |. jra 1//7.
v_kaic _bnj`a_ _`_6 Aw_`_rca _ rekjrft`e e rbana0 sa fs_ e k_maia frckzcv
cpj ijhmaO a ,0 (rasfpa Cuduscum) e peyc`fp_n pjrmaxaO tjra
rasfpa Cuduscum ba_ nc ickjmcp_ _k kjijhzc `jr_haxc eyc`j0 jma ij
fegr_ti_n ftrjia cpj0 gra ehe rcyaxc eyjnic. qcsca _k vrjc`aic _`c
`jr_ha0 dakjia _k _gcpj a pjsczj0 gr_tc~e fc ke~ cpjO ke~ai_s _k 4 km.
{`kc nc g_ f`_n gramaxa bam_ a ftjr_ frgfp_ eyc`_B.+ . jda0 e wmjfiape
vc_vrj. kreht`j dj 19&9. v_k0 tjp_c g_sazc _`jn rasfpa vrjk.7 g_t`rke
zcv_`_v a jrac`_v gafjzj v_`_ra n_h nckji g_kjtjp6 ij grcmjde ad =8 `cpj e
=88 rasfp_I`adjitanfpa `_nfp_`_j e _`as prjnc`asj d`j_ fc 1232456/ ht_ nc
_yavmcki_ e `cda fj asci_s wekefpes.
^anc0 dijya0 nijrk g_vrcha_ pjk nc wekehyjic djgafj_ djncki_ fj
qas_yjiasj a lrjiayc`xasj0 icv_ fe ijha aft_rayjra0 ic dijnea dj vrjk
wekefpes0 g_vrchi_ tesjyama tjn zcv_` djgaf
II
gram_v _`c tcdc v_`_ra tjp_c sahczc ftrjia ijeyiapj0 p_na wekehyjic
g_saze g_k asci_s eyjij. qjp_0 levjrai jrai rai_`0 icvkjhza gr_cf_r
eia`crdatctj e jrp_`e0 m_pjmadarj eyjic adsce lrjiayc`jxj a qas_yjij0 tn.
Anev_aft_yi_ _k lrjiayc`jxj0 _p_ eyjnGgmjiaicB.9 ef . amcrkaiv0
v_`_rca _ e~ias m_`ciasj e _keij`e0 tjp_c ijbrjnj qas_yjic0 eyjic a
lrjiayc`xc.10 m_`jp j`mc jjrap0 nckji _k ijnb_a g_dij`jmjxj ftjrc
aft_ranc e~ia m_`cij0 adnj`enc _`_6 A|crencs kj wekehyjia ama
w_kehyjia icsjypa mct_gafjxj ncfe eyjia0 eyc`jiaO ftji_`iaxa prjnj
eyc`j a gmjiaic eyjnjB.11 jkj ia ncki_s _k za ianc bam_ g_dijt_ kj nc
ijda` wekehyjia k_hj_ _k ascij vrjkj wekefpesj0 _ia fe ft`jr agjp grj`ami_
g_ftj`ama. d nijrk_`_v djgafj0 _ijpj` pjpj` nc0 fjs_ fe ad`epma m_vayic
djpeypc.
j fe eyjia e rbana a wjyjia e r`jtfp_n ncki_ aft_0 g_pjdene a za_`j
ascij0 p_nj asjne aft_ ncdayp_ g_rcpm_. m_`cia wekefpesj a _p_mia prjnc`j
g_icma fe e g_yctpe gmcscifp_ asc wekefpjia. _xianc fe zcv_`e mjtaifpe
_fi_`e Cudus f`cma ij Cud (fmayi_ pj_6 domus0 k_sS !imacus qasjp0 pjfianc
qas_p) a tjp_ fe f`_nc asc g_fm_`ciama e AwekyjiaB. jj zcv_`j sctjs_r_dj
`rhcij nc _`jp_6
rbana6 wekyjia0 wetyjia0 weyjia0 eyjia.
r`jtfp_n6 wekyjia0 wkyjia0 wjkyjia0 wjtyjia0 wjyjia.
fgjkjzc vmjfj AkB afgrck vmjfj AyB ad`rhci_ nc e _bj fmeyjnj0 ncr nc t_ _ghtj
g_nj`j e ijhcs ncdape (ij grascr6 ekyc`a0 etyc`a0 eyc`aS wrjkyjx0
wrjtyjx0 wrjyjx). cetas0 pjk fc rjk_ _ ncki_s aft_s gr`_bati_s ascie
(wekyjia)0 g_ftj`j fc gatjzc pjp_ nc e rbana a r`jtfp_n k_hm_ k_
krepyana gr_scij e g_ycti_s fm_ve. revas rcyasj0 pjp_ nc s_vm_ ncki_ aft_
gmcsc kj fc ijda`j krepyanc e ftjr_s prjne (eyjia)0 j krepyanc e i_`_s
(wjyjia) fcj`jzcs t_v gmcscij ij djgjk0 e ftjr_s prjne ianc ahycdj_ f`jpa
trjv zcv_`_v ascij. qe nc _ftj_ vrjk wekyc`_0 pjfianc frgfp_ eyc`_0 j s_vj_ nc
_ftjta a kc_ gmcscij0 yjp a `ca kc_. q_ aft_ asc s_rjma fe g_icta a _ia
_p_mia m_`cia p_na fe ijfcmama afgrj~zcia gr_ft_r. qjp_ fe `rcsci_s _k
ncki_v gmcscij _rsarjij k`j g_fcbij gmcscij a g_fcbij ascij.
rbana nc g_yctia vmjf AwB grct`_rci e f`_n djkzcicgyjia gjrzjp AB (pj_6
s_djv0 s_djp). ^anc g_dijt_ pjkj nc t_ ad`rhci_. rckai_s } `cpj yaia fc kj nc
jrjgfpa get_gafjx jfekanj g_scie_ eyc`_ (ama eyjnie)0 jma e afpra`ci_s
_bmape6 ijhjiai.1' }8= `cpe g_sazc fc g_k k_fjkjhzas asci_s0 pj_
eyc`_ (Acmcdiap ij eyc`eB).1& }= `cpe te nc egrj`j_ icpa WTom(us,
starosta ^as(iY_ (omes (u(ievensis et brani(evensis]89:; (q_sp_0 yai_`iap
rbanc0 picd peyc`fpa a brjiayc`fpa). _k tas asci_s vj e frckzcs `cpe a f`a
ftrjia gafxa (9uc%ov0 9uc%o0 ?ucina0 ?uceva).1. jijf t_ asc i_fa
`jr_haxj eyc`_0 gmjiaij eyjn0 fcm_ eyjnij a rcyaxj eyjnij.
jkj nc e r`jtfp_n gr`a fm_v AwekB grct`_rci e AwjkB0 tchp_ nc dijta.
_iftjitai _rar_vciat0 p_na nc wjxpe g_scie_ frckai_s } `cpj0 gafj_ nc
n_h e`cp vmjf AeB6 Coutsiska1+ (fm_`cifpa6 wetfpj0 djtas wtfpj0 pjfianc
wjtfpj). ijya kj fc tcp k_xianc _rsarj_ ijda` wjxpj dj rcpe a prjn _p_ zc0 j
wjyjia dj ftji_`iapc t_v prjnj. ^jmjdca kj fe Aascij rbj`c0 apc a wjxpc
fjf`as tjsij g_ftjzj a dijyczjB0 aha nc f`_nc`rcsci_ t`rka_ kj _ij
Abcde`ncti_ iancfe fm_`cifpj0 gj ia r_sjifpj017 `c kj s_ve asjta `cdc fj
g_fmckzas _ftjxasj `jrj sce r`jtasj. d ij`ckcia g_kjtjpj fc scetas
`aka kj t_ t`rczc0 ep_map_ fc _ki_fa ij wjxpe0 ic _kv_`jrj ft`jri_fta. ci_
asc nc r_sjifp_v (rasfp_v) g_rcpmj0 j k_ict_ nc ad aft_yic rbanc.
III
jkj fc g_nj`enc krev_ gatjzc6 jht_ fe fc wekehyjia _kfcmama ij tjp`e
kjaie sj ma g_t`rkc e aft_ranfpas k_vjjnasj dj tjp_ ic_bayie fc_be
d xatarjic nijrk_`c `cfta `aka fc fjs_ t_ kj fe wekehyjia a qas_yjia
grchma e rjijypc prjnc`c (ad nostros $ines se contulerant). ma pjp_ rjdescta t_
grcmj~czc0 egrj`_ kj ma fe fc afcmama ad f`_v dj`ayjnj icpekj ij djgjk0 ama
vj fjs_ ftj`ama g_k rjijype djhtate0 tn. afg_k `mjfta bevjrfp_v jij grchma
g_k `r_`ie `mjft rjijyp_v xjrj0 ic s_~c fc faveri_ dijta.
sj k_ftj aft_rayjrj (. . arcycp01/ . amcrkaiv019 t. tji_nc`a0
'0 . _`ji_`a0'1 . rcp_`a'') p_na _kbjxene s_vei_ft fc_bc a
v_`_rc fjs_ _ gr_hara`jze rjijypc `r_`ic `mjfta k_ adj |akaij. {ia t_
pj_ kj djpeyene ad fjsc nijrk_`c djbcmchpc0 g_ p_n_n _ki_f qas_yjij a
wekehyjij f levjrasj ianc ba_ _bayi_ g_kjift`_0 icv_ fjs_ fj`cdiaht`_
(societas)0 ad p_vj fe _ia aftegama pj_ fm_b_kij ev_`_rij ftrjij (a Julgarorum
societate desciverant).
reva gafxa gjp fsjtrjne0 _f_bat_ crk_ aha0 kj fe fc qas_yjia (_i fjs_ _
zasj v_`_ra) ft`jri_ afcmama. arcycp tjp_cr fsjtrj kj fe fc a qas_yjia
afcmama0 jma ic f`a0 `c fjs_ nckji za_` kc_. ekj A^cvkc bma~c scjsj
rjijypas0 _ki_fi_ ekc`at_`_n _bmjftaB0 _kv_`jrj aha.'& d yazciaxc
kj wekehyjic `akas_ e r`jtfp_n `c /19. v_kaic0 ahac`j grctg_ftj`pj
advmckj `cr_`jtianj0 bjr e _ki_fe ij wekehyjic. a_`j fc_bj nc ad`rhcij e
f`jp_s fmeyjne0 gj bam_ grc k_mjfpj l_riaia g_fmjiapj ij rjijypa k`_r0
bam_ k_xianc0 pjk nc g_yc_ ekc`at_` eftjijp.
{p_mi_fta p_nc fe nc adjd`jmc k_br_ fe g_dijtc. q_ nc ba_ ekc`at_` eftjijp ij
rjipc0 p_na nc wekehyjic a qas_yjic rjftj`a_ n_h k_p nc gragrcsji. lam_ vkc
kj fe fc djtcpma grck g_yctjp t_v k_vjjnj0 _ia fe f`_ne djnckiaxe rjfterama a
f`jp_ nc prcie_ f`_nas grj`xcs. jnckiaypa `_j l_rij0 p_na pj_ kj nc ba_ fjs_
picd wekehyjij0 j qas_yjia se fc grakre~ama gra`rcsci_0 db_v ic`_asj f
levjrasj0 ianc graftj_ ij ekc`at_`c gmji_`c. {k fj`cdj fj rjixasj
ekc`at nc efgc_ _k`rjtata fjs_ qas_yjic.
{ t_sc nc nijrk djgafj_ _`_6 W`aiudevitusU Timo(ianorum populum, [ui dimissa
'ul#arorum so(ietate ad imperatorem venire a( di(ioni eius se permittere #estiebat,
ne ho( e\\i(eret inter(epit]8<:; (ekc`at nc ijr_k qas_yjij0 p_na fe fc _k`_nama
ad djnckiaxc f levjrasj a k_hma xjre0 ~cmca ~a`_ kj fc g_tyaic zcv_`_n
`mjfta0 fgrcya_ kj t_ eyaia). qas_yjia0 pj_ `cc gmcsc _k wekehyjij (nijrk
a _`kc ijda`j tas_ypas ijr_k_s)0 grat_s `ahc _v_rycia ij teaifpe `mjft0
db_v karcpti_v gratafpj _k ftrjic levjrj0 ijgeftama fe l_rie a grakre~ama fc
ekc`ate.
tj nc e g_bezci_n frckaia s_vj_ kj eyaia l_rij0 p_na fc fj f`_nas gmcsci_s
_grckcma_ dj rjipc qchp_ nc dijta pjkj a pjp_0 jma rjixa fe zcse s_rjma
_s_veata kj f`_nc gmcsc icpekj fpm_ia0 ht_ kjc _k eftjiaypa _bmjfta. qjp_
fe wekehyjia fschtcia adsce |cmcbatj a jmc jgcmc0 ncr nc _ijn djbjycia
prjn ba_ ad`ji ekc`at_`c `jdjmic kr~j`c (gragjkj_ nc picde ras_rfpc
r`jtfpc). mjiaifp_ dcsahtc ij p_nc fe k_hma _kv_`jrjm_ nc _i_s fj p_vj fe
g_hma0 a zasj ianc bam_ tchp_ kj fc gramjv_kc. p_ fe e tas prjnc`asj djaftj
tjkj ~a`cma g_fmckza _ftjxa `jrj0 pjp_ aha grctg_ftj`j0'. fschtjn
wekehyjij ad`rhci nc bcd g_trcfj. _scrjzc k_sja (r`jtfpa) gmcscij
ianc s_rjm_ kj fc `rha.
qasc nc bamj _kmeycij a l_riaij bekej em_vj. t_s k_vjjne trcbj trj~ata
_fi_`ia edr_p zcv_`_v kr~jzj e t_pe eftjipj. ma0 kj zcv_`j _kji_ft xjre
ek_`ape bekc faverianj0 njyj _k _fcjzj f_makjri_fta f g_bezci_s brj_s0
rjixa fe g_kftjpma a zcv_`c mayic jsbaxanc. ep_bcia f ijr_kias
g_prct_s ij _vr_si_n tcrat_rana0 _k qas_pj a |akaij k_ _yc a qrftj0 _ia fe
f`_ne g_bcke s_vma kj gmjiarjne fjs_ e ijfm_ie ij k_sjc fijvc0 ij l_rie grc
f`cvj. _i nc e f`cse t_sc0 g_ht_ fc ijdjk `ahc ianc s_vm_0 vmckj_ g_`_ie
gramape0 dj fcbc0 dj f`_nc mayic aitcrcfc.
qjp_ l_rij g_ftjnc v_fg_kjr fatejxanc e ras_rfp_n r`jtfp_n.'+ w_kaic /1/0
grc adbanjzj eftjipj0 _i nc p_k nijrkj djgafji fjs_ pj_ picd wekehyjij a
qas_yjij (duX Cuduscanorum et !imocianorum). kec v_kaic0 pjk nc `_ka_ ij
ega _ie `cmape batpe f ekc`at_s0 ba_ nc `c duX 4almati. trc_n v_kaia
eftjipj (/'1.) l_rij g_ftjnc duX 4almati atue >iburni0 kjpmc picd xcmc
jmsjtaifp_Ir`jtfpc kr~j`c.
d vrjkjxanc _`a tatemj0 e `cda fj f`as ht_ nc k_ fjkj adm_~ci_0 s_~c fc
ad`ea fjs_ nckji djpeyjp6 kj fe rjixa l_ria0 pj_ ijvrjke a g_s_0 kj`jma
f`c `ce `mjft0 ij f`c `c_n tcrat_rana0 k_p se ijndjk iafe kjma a pic~c`fpa
g_m_~jn. cv_`c tatemc0 g_ g_ftegi_s gczjze a `rcscifp_s rck_fmcke0 fjs_ fc
tjp_ s_ve tesjyata. qjp_ a nc tesjya_ levjrai rai_`.'7
`jiayij r`jtfpj aft_ra_vrjanj0 pr_d vmckahtc crkj ahaj0 djftegj
fjf`as krepyanc sahczc. lcd g_kjtjpj _ grj`_s l_riai_s g_rcpme a zcv_`_s
grct_kiape ij pic~c`fp_s g_m_~jne0 aha nc g_yctjp l_riaic `mjkj`aic
g_sjpj_ eijdjk dj kcfctjp v_kaij0 kj zasc g_geia grjdiaie e aft_rana. {i0
ijasc0 grctg_ftj`j kj nc l_rij g_ftj_ picd_s si_v_ rjianc0 icvkc _p_ /10.
v_kaic.'/
_fpekaxa njya jrvescijtj aha ij`_ka kj fe g_k rjixasj e r`jtfpas
dcsjsj g_ft_njmc fjs_ k`c `jdjmic kr~j`axc0 _fj`fpj a r`jtfpj r`jtfpj0 a
kj nc l_rij ras_rfpe k_ba_ grc eftjipj0 pj_ ijfmcc _k |ahcfmj`j0 f`_vj
c`citejmi_v grct_kiapj0 s_~kj a _xj.'9 _ ahae0 ras_rfpj r`jtfpj
bamj nc nckaift`cij g_mataypj xcmaij _k jhc k_ ctaic0 a djt_ rjdia ijda`a dj
l_rie e mct_gafasj rjijypas iafe iahtj krev_ k_ Av_mc tatemcB.&0 aha
t`rka kj jmsjxanj (ne~i_ _k rpc) a aberianj (_k rpc k_ jhc e ftra)
iafe s_vmc bata grckj`jic l_ria e `ake ijvrjkc0 j n_h sjzc kj fe s_vmc bata
rjftj`cic pj_ kr~j`ij xcmaij a zcse grckj`jic _k`_nci_0 gr`_ nckij0 j
k_xianc krevj.
^ad yazciaxj0 scetas0 v_`_ra kj rjixa nckaift`cie k_sje `mjft e t_n
pic~c`aia0 jp_ fe nc ft`jri_ a et`rkama rjianc0 iafe s_vma fjye`jta e t_pe
eftjipj. ev_trjnji `adjitanfp_Grjijypa rjt db_v zcia gras_rfpa prjnc`j
dj`rhci nc tcp /1'. v_kaic0 sar_s e cie0 j /17. v_kaic ij rjijyp_s k`_re
n_h e`cp fe rjfgrj`jma tchpc fg_r_`c adsce kjmsjtaifpa _sjij a r`jtj.
&1
_h ic_g_rj`cie _k g_fmckaxj rjtj a ta trdj`axj0 _rsarjie _k
ftji_`iaht`j icnckijp_v g_ ncdape0 `cra a pemtera0 rjixa fe nc bama grckjma
e repc f`_nas _pretias cekjmxasj a k_sjcs picde. ^jhj`ha fc e `rtm_ve
fegr_tia aitcrcfj a ftrenj `adjitanfpc0 ijr_kic a mjtaifp_Grjijypc j ed
t_ `rm_ far_sjhij0 prhc`atj a icgm_kij0 ras_rfpj r`jtfpj nc bamj drcmanj
dj eftjijp _k _fj`fpc. rcsj t_sc0 fjf`as nc `cr_`jti_ kj fe k_vjjna e
g_bezci_n _fj`aia asjma _kncpj a e ras_rfp_n r`jtfp_n a kj fe ze rjixa
tchp_ s_vma fjye`jta pj_ nckaift`cia g_mataypa _rvjiadjs.
ftjiaypc g_bckc e _fj`aia s_rjmc fe djtjmjfjta a ijr_k e gras_rne0 ht_ nc
adjd`jm_ p_k gmcscifpa ftjrchaij0 j g_t_s a p_k fjs_v picdj0 g_sctze a
p_mcbjzc0 g_gehtjzc `cri_fta rjijypas v_fg_kjrasj. j ianc bam_ t_vj0 djr
ba ekc`at s_vj_ gr_krcta _ijp_ mjp_ f `_nfp_s e tc prjnc`c a gr_`cfta e zasj
xcme dase (/19. G /'0.)0 fjtcrj`ha l_riaic graftjmaxc e et`rcic vrjk_`c&'
jc0 djr ba ekc`ate e t_ aft_ `rcsc graftegama a m_`cixa ad _bmjfta
qrftj a _yc a djr ba vj _rteijt0 satr_g_mat ftrc0 g_kftaxj_ ij b_rbe a
fmj_ `chtc sjnft_rc kj se g_ka~e t`rj`c&&
p_ fe n_h aftaiatc `cfta kj fe fc e f`c t_ eschjma a |adjitaixa0 g_sj~ea
ekc`ate kj fj`mjkj l_rie0&4 _ikj f`c t_ g_pjdenc kj nc e ras_rfp_n
r`jtfp_n ftjzc bam_ j_tayi_ a kj nc _ij tchp_ s_vmj fjye`jta grckrjti_
nckaift`_ a grckrjtie `mjft. e nc l_rij ad sctc~j a rjdkr_bci_fta asj_ tcp
ft`jrjta0 ijrj`i_0 ed g_s_ rjijpj. _ht_ fe _kftrjiama f`c fesza`c a
p_mcba`c0 sce zasj a rjiancv picdj0 rjixa fe fc _fm_iama ij l_rie a
grcicma ij zcvj f`e `mjft0 ijngrc e jmsjxana0 j g_t_s a e aberiana.
jp`_ nc ftjzc a rjfg_m_~czc `mjkjm_ e ijr_ke0 g_pjdenc fmeyjn l_riaia
wjyjij. {ftj`ha g_k f`_nas ia~as `_jsj0 g_ht_ nc l_rij ba_ _tahj_ ij `ca
g_m_~jn0 _ia fe e b_rba ij ega grcbcvma ij ekc`at_`e ftrjie. jp_ adi_fa
mct_gafjx0 g_rj~cia picd l_rij0 prcie`ha ijtrjv e jmsjxane0 s_rj_ nc g_i_`_
g_p_rj`jta f`_nc wjyjic6 WZudus(ani domum re#ressi, iterum a 'orna
subiu#untur]8=>;. d mjtaifp_v adrjdj AatcresB (g_i_`_0 _gct0 g_ kreva get)
njfi_ fc `aka kj nc _i a rjianc ba_ za_` picd. ma ic e fsafme ahac`j
k_sahjzj pj_ picd xcmc ras_rfpc r`jtfpc0 icv_ pj_ za_` fjgmcsciap0
`_j n_h ad ftjr_v0 g_keij`fp_v prjnj.
j g_gie l_rie ij g_m_~jn `jdjmi_v `mjkjrj0 rjixa fe afp_raftama nckji
ftjra _bayjn r`jtfp_v r_k_`fp_v g_prctj6 kj fc ij pic~c`fpa grcft_m ic k_mjda
g_ grj`e ijfmcj0 icv_ ij graixage ijr_ki_v adb_rj. ^anc te `j~i_ pjp_ nc
ijr_k a p_map_ g_kr~j`j_ l_riai_ ijasci_`jzc0 jma nc dj za t_ bamj g_v_kij
_rsj kj zcvj kavie ij g_m_~jn picdj. jk nc esr_ l_rij (/'1.)0 _ia fe ij afta
ijyai g_ftj`ama dj picdj a |mjkafmj`j0 zcv_`_v fai_`xj.
{ t_sc mct_gafjx ad`chtj`j6 Wbnterea 'orna, duc dalmatiY at[ue aiburniY,
de\un(tus est, et petente populo at[ue imperatore (onsentiente, nepos illius nomine
aadas(lavus su((essor ei (onstitutus est] ( sce`rcscie esr_ nc l_rij0 picd
jmsjxanc a aberianc0 a g_ ~ca ijr_kj0 pj_ a fjvmjfi_he xjrj0 zcv_`
fai_`jx g_ ascie |mjkafmj` g_ftj`ci nc dj zcv_`_v ijfmckiapj).&+
`c t_ _yavmcki_ v_`_ra kj nijrk ianc ed l_riai_ asc ftj`j_ fjs_ Av_mc
tatemcB0 pjp_ aha safma. {ic e ft`jra g_pjdene get p_nas nc l_rij ahj_
ij`ahc0 _k sjm_v gmcscifp_v `_c k_ `mjkjrj `jdjmic kr~j`c. jp_ r`jta grc
8} ft_mcj0 g_ pjda`jze _iftjitaij _rar_vciatj0 iafe g_dij`jma A`mjke
ncki_v y_`cpjB0 j picd |ahcfmj` (grc l_ric) `cr_`jti_ kj nc ba_ adb_ria
ftjrchaij fjs_ icpa kcm_`j bekec ras_rfpc r`jtfpc0 picd l_rij nc ba_
gr`a p_na nc0 sjpjr a pj_ rjijypa `jdjm0 dj`mjkj_ xcm_s tcrat_ran_s
ras_rfpc r`jtfpc0 _k jhc k_ ctaic.
js_ e t_s f`ctme s_ve bata gra`jcic ahac`c rcya kj fc l_rij Af grj`_s
s_~c fsjtrjta _fia`jycs r`jtfpc kr~j`cB.&7
^j prjne0 s_~kj ba fc _`_s tcd_s s_vmj _bnjfiata n_h nckij icnjfij ft`jr. cy
nc _ k_vjjnasj gra fm_se eftjipj (/''.)0 pjk nc ekc`at ijgefta_ afjp0 f`_n
vmj`ia vrjk0 a grcbcvj_ rbasj (>iudevitus #iscia civitate relicta ad #ordbos0 ui
natio magnam partem 4almati optinere dicitur0 $ugiendo se contulit).&/ r`jtfpa
a frgfpa aft_rayjra kev_ fe g_mcsafjma0 ycft_ fj h_`aiaftaypa g_daxanj0 vkc
fe s_vma bata ta ekc`at_`a rba. `c fc ijndjk f`cm_ ij djpeyjp kj fe _ia
~a`cma icvkc _p_ |rbjfj0 e djgjki_n l_fia. _~kj nc ft`jri_ tjp_ a bam_. ma
ic trcbj afpeyata s_vei_ft kj fe bama wjyjia. d`cfic _p_mi_fta ijsce te
grctg_ftj`pe.
^c safmas kj fc fjk trcbj g_da`jta ij rjfgr_ftrjzci_ft frgfp_v ascij `ji
gmcscij gr`_batia rbj0 p_na fe djedasjma kjijhza jijp a _p_mic prjnc`c.
^j`che g_kjtpc p_na fc _ki_fc ij qas_yjic0 eyjic a lrjiayc`xc. jkj fe
za_`a grckcma k_ grck prjn }888 `cpj bama ftjmi_ ad`ji rbj a frgfpc kr~j`c0
advmckj kj nc frgfp_ asc p_k za g_ft_njm_ `cp_`asj rjianc. |adjitanfpa
`cmapjh cpj`sci gahc e }8 `cpe kj fe sjpck_ifpa |mjfa (aixjra) Aicpjkj
~a`cma e fefckft`e rcpj eij`j a j`cO vkc fjkj (e }8 `cpe . .) ~a`c
rbaB0 e t`rkas a icgraftegjyias scftasj.&9 jk fc dij kj fe t`rkj a
icgraftegjyij scftj e _keij`e fjs_ _s_fp_Gpeyjnfpc gmjiaic0 vkc fe
~a`cma wekehyjia (eyjia)0 f qas_yjiasj ij aft_pe a lrjiayc`xasj ij
djgjke0 _ikj nc cpj`sci f`jpjp_ za ijda`j_ rbasj. {kpek zasj frgfp_ asc
e }8 `cpe
{ia fe vj0 bcd feszc0 ijfmckama _k f`_na grckjpj0 _ia afta eyjij0 qas_yij
a lrjiayc`jxj _ p_nasj fs_ _`kc v_`_rama. _keij`fpc m_`cic ad 8} `cpj
ijda`j rbasj0 f ad`cfi_s rcdcr`_s0 a fjs crk_ aha. u`_ pjp_ _i e
A_`ancfta r`jtjB dj`rhj`j g_vmj`c _ ekc`ate6 A{i nc ba_ nckaia r`jtfpa
`mjkjr p_na nc g_rck fcbc _pega_0 g_rck gji_ifpa r`jtj0 n_h a `cmapa kc_
m_`cijxj a g_keij`fpa m_`cij0 djr rbj (tn. `jkj rbj . .)0
egrj`jnea bjr pr_d ncki_ `rancsc fekbai_s yatj`c dcsc _k ad`_rj j`c k_
kjijhzc fnc`cric rbancB.40
rcsj t_sc0 wjyjia fe g_rck f`_v e~cv0 gmcscifp_v ascij s_vma k_icta e
r`jtfpe a frgfp_ asc pj_ f`_nc. |cr_`jti_ kj fe a tas asci_s `ahc ijda`jmj
_p_mij (r`jtfpj) gmcscij0 kj ba a tasc _dijyamj pj_ k_hjpc e _ic prjnc`c.
di_fca pjp_ nc ekc`at ad afpj g_bcvj_ rbasj (ad #orabosO $ugiendo se
contulit)0 nijrk nc s_~kj safma_ ij wjyjic0 dj p_nc nc ye_ kj a ijda`jne a
rbasj. gram_v tc grctg_ftj`pc v_`_ra icp_map_ s_scijtj.
r`_. g_dijt_n b_rba ij ega /19. v_kaic wjyjia fe ijgeftama l_riaic
rck_`c a grchma ij ekc`at_`e ftrjie. jr ianc tjkj ekc`at s_vj_0 djgj`ha
e pratayji g_m_~jn0 kj g_bcvic egrj`_ pj zasj {i nc s_vj_ _ycpa`jta kj c vj
_ia0 pj_ _f`ck_ycia granjtca0 fpm_iata a g_s_a si_v_ b_c _k rbj e
l_fia0 yjp grcp_ |rbjfj f p_nas vj ianc `cda`jm_ iahtj.
rev_. ct_gafxa pj~e kj nc ekc`at0 k_bcvj`ha rbasj0 eba_ ncki_v _k
za_`a picd_`j (uno eX ducibus eorum)041 egrj`_ _i_v p_na vj nc grasa_0 a kj
nc tjp_ dj`mjkj_ _ias prjncs. jp`_ nc t_ gmcsc fj `ahc picd_`j0 pjk fc dij kj fe
f`j ijhj gmcscij asjmj e _i_ k_bj vmj`i_v ftjrchaie qe fc _gct s_~c
safmata ij wjyjic. cr fjs_ _ia fe0 _kmjfp_s l_ric ij `ca g_m_~jn0 s_vma
_ftjta f icp_map_ ia~a ftjrchaij0 p_na fe egrj`jma e l_riai_ asc. _mjdjp
xjrfp_v beit_`iapj e za_`c gmcsc s_vj_ nc kj adjd`jta sce zasj g_sctze a
rjdk_r0 j _ikj nc f`c t_ rjhyaftamj ekc`at_`j _re~jij grjtzj0 ed g_s_
zcv_`a graftjmaxj sce fjsas wjyjiasj.
qrcc. ekc`at_`_ kr~jzc ic _kjnc advebci_v y_`cpj0 _yjniapj p_na metj bcd
xaj. _mjdca sce wjyjic0 _kjf`ek djpm_zcic gmjiaijsj0 _i nc s_vj_
g_pehjta k`j admjdj6 ijngrc sarczc fj rjixasj0 yanj fc `_nij famj freyamj ij
zcv_`e _fj`aie0 j jp_ se t_ ic efgc (pj_ ht_ ianc ia efgcm_)0 kj fc grcbjxa e
jmsjxane0 vkc nc ij `mjfta ba_ _gct nckji wjyjiai0 l_riai fai_`jx |mjkafmj`.
rcsj t_sc0 _kmjdjp sce wjyjic s_~kj nc ba_ g_pehjn ekc`at_` kj fc grcp_
za g_`c~c f l_riaias enjp_s ekcsafm_s0 grcp_ zcvj f picd_s |mjkafmj`_s0
j g_t_s a fj rjixasj.
cv_`j nc ft`jr0 scetas0 bamj p_ijyi_ advebcij. _p fe fc rjijypa
cekjmxa harama g_ zcv_`_n _fj`aia j qas_yjia _gct k_hma g_k levjrc0
ekc`at bc~a e jmsjxane0 e k`_r ftjr_v ekcsafmj. _ ijrccze rjijpj0 te
nc efp_r_ a ebanci0 ij grc`jrji ijyai0 f`jpjp_ fj dijzcs picdj |mjkafmj`j.
jnckiaypj kr~j`j e~ia m_`cij0 pjp`e nc _i g_pehj_ ft`_rata n_h e _i_
`rcsc0 s_vmj nc bata ft`_rcij tcp e kjmcp_n bekei_fta0 g_fmc 1100 v_kaij.
azciaxj kj fe r`jta e 8} `cpe gra`jtama dj `mjkjrj l_rie0 k_tjkjhzcv
picdj tas_yp_Gpeyc`fp_v0 j kj fe fj ekc`at_s0 v_fg_kjrcs afpj0 g_`cdjma
fekbaie yjp kjmcpa qas_yjia0 njfji nc k_pjd kj nc ijr_k ba_ bmadjp nckji
krev_s0 jma kj fe e zcse teaixa0 _ikj pj_ a k_xianc0 g_kftaxjma icfm_ve a
rjdk_r a tasc _scma ft`jrjzc djnckiaypc kr~j`c.
atcrjterj6
1) e7@7f g2<5-: 7 ( , 7/ -8 -6 jvrcb0 ftr.
&1&.
') e0?0<74, h01/2 *-.7?.: . 96 rjv0 ftr. ''4.
&) aft_s _bmape nijrk_` djgaf fe _bnj`ama t. tji_nc`a a |. _r_`a
:; ; <., 7,6 lc_vrjk0 19'10 ftr. .1.)
4) L0R47 g<0J-: =>?2@ABCD E45C>F4G ?F>DC4?G6 jvrcb0 1/770 ftr. &'0.
.) )H . dj 1/+&. v_kaie0 br. / (_k '/. 88)
+) i0<7f j/05767<: I76 lc_vrjk0 1//70 ftr. /+1.
7) +. +JK.J -,L dj 19&9. v_kaieS f`cfpj '.0 ftr. 14. (ymjijp
it_ianj jdaj)
/) aha crk_.6 ij`ckci_ kcm_0 ftr. ''.. a '&0.
9) Q<73-1 k0<73: J- 8, <89- IMJ. -
0 IMJ. N6 |acij0 1/+90 ftr. &1.
10) l7/m?2<573, `n7/?2<573,U, o/24.035< gp5-<-17R:/ 7 I
%,J6 lc_vrjk 1/.70 ftr. &4.
11) jjrap0 . .6 ij`ckci_ kcm_0 ftr. ''7.
1') q767f j0.7/782: 7. ;7 LJ ,- (xatarji_ grcsj
pzada Asctiaypj _brjkj sctjmjB0 lc_vrjk 19.&0 ftr. &.)
1&) /0. I- /6 ftr. 4 (adkj_ edcn grasczcia escti_fta).
14) jjrap . .6 ij`ckci_ kcm_0 ftr. ''7.
1.) jda it_ianc6 ij`ckci_ kcm_0 ftr. 14.
1+) aha crk_6 ij`ckci_ kcm_0 ftr. &1&S
t_nji_`aI_r_`a6 ij`ckci_ kcm_0 70.
17) aha crk_6 ij`ckci_ kcm_0 ftr. 14.
1/) *7<2R24, i-3.:03:73 *-92?: 7 I6 lc_vrjk 19110 ftr. 1/..
19) amcrkaiv0 . .6 ij`ckci_ kcm_0 ftr. &4.
'0) q:03-8217f q:03-82: 7 I6 ( H6 lc_vrjk 19'00
ftr. 1/.
'1) *-103-17f r+=-67<: <L % (HJ6 lc_vrjk 19090
ftr. 1&1.
'') q<2f4-17f h03:2/780: 7 <.J -6 pzavj 80 lc_vrjk 1//40
ftr. 170.
'&) aha crk_.6 ij`ckci_ kcm_0 ftr. &1'.
'4) jjrap0 . .6 ij`ckci_ kcm_0 ftr. ''4.
'.I'+) aha crk_.6 ij`ckci_ kcm_0 +/0 a &10I&14.
'7) Q<73-1 k0<73: O9P N ";N Q .6 _fp`j 1/7+0 ftr. &7I
&/.
'/I&0) aha crk_.6 ij`ckci_ kcm_0 ftr. &10.
&1) aha crk_.6 ij`ckci_ kcm_0 ftr. &1&.
&') arcycp0 . .6 ij`ckci_ kcm_0 ftr. 1/..
&&) aha crk_.6 ij`ckci_ kcm_0 ftr. &14.
&4) k03-8/-17f l01<-: R-. </76 ftr. 71I7'S
l<-:, s4-1 i0</-17R: ;N %JN I8 (86
ftr. 1'0 (grcsj . ahae).
&.I&/) aha .6 ij`. kcm_0 ftr. &100 &1/0 ++4. a &1..
&9) j0.7J21.47 j. t *2<3@:2: *.: .,/ J. (_bnj`ci_ 1/9+.
v_kaic e ctr_vrjke)S _`kc xatarji_ grcsj ij`. kcme . _`ji_`aj0 ftr. 11..
40) aha crk_6 ij`ckci_ kcm_0 ftr. &1+.
41) jypa rjz_6 ij`ckci_ kcm_0 ftr. &'7.
(jd`atjp0 19+'0br 4I.)
jgj fm_`cifpa gmcscij ij p_n_n fc `aka rjfr_ftrjzci_ft tas_yp_v Bijr_kjL
_k _rj`c fp_r_ k_ xri_v _rj (k_ rcpc jkrc tjyianc e aft_yi_n kjijhz_n
levjrfp_n0 Bdj`jeneaL efasj prjncs 19.`cpj
`ctafmj` r`ji_`a6
{u{ u^ q{ q{^^
ekca g_ si_ht`e jrc_m_hpa ijmjdahtj0 rjfeta ke~ yatj`c tas_ypc
k_maic0 y_`cp nc e _`as prjnc`asj ~a`c_ keva iad `cp_`j a grc ijhc crc0 g_yc`
n_h _k rji_v pjsci_v k_bj. _rck pjscia _rej a dcsjia fek_`j0 nckaia
sjtcranjmia trjv_`j t_v kj`i_ ahycdm_v ~a`_tj0 g_ft_na sahczc kj ad ta
`rcscij g_tayc a asc rcpc qas_p. am_m_da fsjtrjne kj _i_ `eyc g_rcpm_ ad
fjifpratj G grjftjr_v aik_c`r_gfp_v ncdapj0 a kj nc fm_~ci_ _k k`c rcya6 q
(tjsji0 setji0 xri) a jpej (`_kj0 rcpj). q_ dijya kj nc gr`_bati_0 grcaft_ranfp_
asc qas_pj g_ fsafme aft_`cti_ fj asci_s rij rcpj0 pjp_ fc zcv_` djgjkia
prjp ycft_ a kjijf ijda`j.
p_ ba t_ a bamj fjs_ grctg_ftj`pj0 keb_pe ftjraie asjij qas_p a qas_yjiai
g_t`renc nckji icfesza`_ g_edkji aft_ranfpa ad`_r0 ftjr _p_ '.000 v_kaij. q_
nc djgaf rasfp_v gafxj maianj ftjrancv _ qrjyjiasj0 ijnftjrancs g_dijt_s
ijr_ke e aft_yi_n g_m_`aia ljmpjij. jp_ fc ad t_v djgafj `aka0 '9. v_k. grc i.
c0 pjk fe qrjyjia p_ijyi_ g_p_rcia _k ftrjic asjij0 ijng_dijtanj za_`j
gmcscij e _keij`e bama fe qrabjma0 cda a qasjfa. ckahtc qasjj bam_
nc adsje kjijhzcv |akaij a k_zcv qas_pj0 p_na fe _ia ijda`jma qasj_f.
asjia fe0 e kee f`_v ncdapj0 trjyp_ asj qasj_f gr_sciama e qasjpef
(!imacus). {ia fe g_ zcse ijd`jma a f`_nj k`j `j~ij ftrjtcvanfpj et`rczj0
vrjk_`c !imacum maius (|cmapa qas_p) a !imacum 1inus (jma qas_p).
rc_m_v |ema fsjtrj kj fc gr`a _k za ijmjda_ ij `rahp_s0 j kreva ij
lcm_s qas_pe0 p_k kjijhzcv fcmj j`ic. _rck f`_nc rck_`ic g_fjkc0 asjia
fe kr~jma e tas_yp_n _bmjfta a g_s_ic tregc0 fjftj`cic _k k_s_r_kjxj0 p_nc
fe i_famc ijda` !imacenses pseudocomitatenses _ki_fi_ !imacenses auXilarii
(qas_ypj g_s_ij `_nfpj). ijya kj fe _ia t_ asc0 ijftjm_ e tjsi_n0 kjmcp_n
kj`iaia bmade eij`j0 gra`jtama a gr_harama ij xcme kjijhze qas_ype
prjnaie0 pj_ asc zcia rcpj0 vrjk_`j0 `_nia nckaiaxj atk.
{`_ fc tjp_c g_sazc e = a =8 `cpe0 pjkj nc _`as prjnc`asj `mjkjmj |adjitanj0
pj_ ijfmckiaxj aft_yi_v kcmj rasfpc asgcranc. ahea pjp_ nc xjr eftaianji
g_kavj_ (ama _bi_`a_) icpa '7 vrjk_`j e k_maia qas_pj0 `adjitanfpa gafjx
r_p_ganc ij`_ka sce zasj k`j yanj ascij g_yaze fj AqasjB. ckji fc d`j_
qasjk_pfa_i (ht_ dijya Aqas_yjic k_ycpencB)0 kreva qasjmpa_m_i (qas_yjic
brjia0 qas_p_brji). {ia fe0 pj_ a f`a kreva0 fme~ama fedbanjze f`c ycha a
keba egjkj A`jr`jrjB f _ic ftrjic eij`j0 sce p_nasj prjncs =8 `cpj
grc_`mjene fm_`cifpj gmcscij.
^j g_yctpe =88 `cpj0 pjkj nc k_hm_ k_ _ghtcv k_fcj`jzj m_`cij ij
icbrjzcia0 fp_r_ _geftcma `adjitanfpa ljmpji0 ncki_ za_`_ gmcsc grchm_ nc
ad jpanc0 kjijhzc eseianc0 a ijfcmam_ fc f kcfic ftrjic k_zcv qas_pj0 ij
dcsahte icpjkjhza trjyjifpa qasjj. sc rcpc qasjpef0 p_nc fe grasama
_k grc_ftjma0 jma ncdaypa r_sjiad_`jia ftjr_fckcmjxj0 fm_`cifpa
k_fcciaxa g_ycma fe adv_`jrjta qasjp (bcd ijftj`pj ef)0 j k_xianc qas_p.
{ia fe g_ zcse g_icma a f`_nc gmcscifp_ asc qas_yjia0 g_k p_nas fe fc
k_xianc gr_harama k_ ar_yj a tzj ij djgjke a f`rahpa gmjiaij ij neve.
=88 `cpe trjv aft_v ascij ijmjdas_ p_k g_dijt_v rj`cifp_v vc_vrjj e
tjmana. {i nc ij qas_pe djbcmc~a_ vrjk qasjv_i0 g_m_~ci icht_ fc`crianc _k
kjijhzcv zj~c`xj. |cr_`jti_ kj fe te m_`cia _bi_`ama ftjra rasfpa
qasjpes0 gr_scia`ha se ijda` e qasjv_i.
8} `cpe tas_ypa m_`cia k`jget emjdc e aft_ranfpc ad`_rc g_k ijda`_s
qas_yjia (!imociani)0 _bj getj p_k rjijyp_v k`_rfp_v mct_gafxj nijrkj. {i
nc /1/. v_kaic djbcmc~a_ kj fe e vrjke craftjme grck xjrj adahma >egati
,bodritorum ac Jorn0 ducis Cuduscanorum et !imocianorum (adjfmjiaxa
lrjiayc`jxj a l_ric0 picdj eyjij a qas_yjij)0 e xae trj~czj djhtatc a
fpmjgjzj fj`cdj gr_ta`e levjrj. _i_`_ a nc g_scie_ `c ijrckic0 /19.
v_kaic0 djgafj`ha kj nc tjkj ekc`at _fj`fpa e f`_n `cmapa eftjijp ij
rjipc efgc_ kj e`eyc a Aijr_k qas_yjijB (populus !imocianorum).
itcrcfjitij ft`jr kj a nc nijrk eic_ e f`_ne r_iape pj_ ijr_k (populus) j
ic pj_ gmcsc (gens). {i nc t_ `cr_`jti_ eyaia_ djt_ ht_ se nc bamj g_dijtj
za_`j br_ni_ft0 b_rbci_ft a pregij em_vj e ft`jrjze gr`c nev_fm_`cifpc
kr~j`c g_k picd_s ekc`at_s0 ij gr_ft_re _k qas_pj a |akaij k_ _yc a
qrftj.
a~ea _re~jia eftjijp /1/. v_kaic0 yasc fe rjfpaiema f`_ne icg_ki_ha`e
AckcrjxaneB f jvrcfa`ias bevjrfpas ji_`asj (#ocietas Julgarorum
desciverant0 pjp_ gahc nijrk)0 qas_yjia fe ehma e aft_rane g_k f`_nas
gmcscifpas ijda`_s grc gmcscij rbj (/''.) a r`jtj (/.'.). {ia t_ asc0 `ahc
pj_ f`_nc ctiayp_0 j ic vc_vrjfp_ _bcmc~nc0 i_fc a kjc0 dj f`c `rcsc kevc
bevjrfpc a n_h ke~c `adjitanfpc (vrypc) `mjkj`aic. qjp_0 ij grascr0 e ncki_s
bevjrfp_s ad`_re ad }88 `cpj (Acfsj _ fcie gcr`_seB) e b_rba gr_ta` wrpj.
_da`jne fc0 g_rck levjrj0 a qas_yjia.
ljycia e nckji djbatjg0 aft_ranfpa srtj` gr_ft_r0 ij p_sc fe _k gr`_batic0
abjrfp_Imasfpc rbanc bama _k`_ncia `cmap_s kjai_s0 j _k f`_na
ijsctieta tjtjrfp_Ibevjrfpa cekjmia v_fg_kjrj krepyanas rjfias
g_rcpm_s0 ncdap_s0 `cr_s0 _bayjnasj atk0 qas_yjia fe `cp_`asj ~a`cma pj_
js_rij0 djt`_rcij fm_`cifpj vregj. krev_trjni_s gr_xcfe _pegjzj
rjhtrpjia gmcscij _p_ frgfp_v a bevjrfp_v ncdvrj0 _ia fe ye`jma f`_nc
m_pjmi_ _fcjzc a m_pjmi_ asc0 j tasc a f`_ne ctiayp_Igmcscifpe
aika`akejmi_ft.
jkj nc a pjp_ k_hm_ k_ za_`_v ke_`i_v ftjgjzj fj frgfpas ijr_k_s0 p_nc fc
ijndjk dj`rham_ za_`as gragjnjzcs rbana0 t_ nc gatjzc dj g_fcbi_
rjfgrj`jzc.
(3azvitak0 19+10 br. &)
wjn wjmcranc |jmcranc jpfasamanji nc ba_ nckji _k gr_v_iatcj rahjij0
p_na nc icsam_frki_ eba_ bcdbr_n za. itaypa gafxa g_saze zcv_`e sjnpe
_seme0 `jtrcie ftjr_`crpe p_nj se nc efjkamj sr~ze gr_ta` rahjij. `_ne
sr~ze grcic_ ij f`_v tjftj a_pmcxanjij0 f pas nc kcma_ `mjfte gr`_n
tctrjrana0 p_nj fc g_nj`amj pj_ _bmap `mjkj`aic e asfp_n asgcrana.
&0&. v_kaia gr`_ nc k_ tcscj g_rehcij xrp`j e ^ap_sakana0 j djtas nc adkjt
ckapt _ gr_v_ie rahjij a rehcze za_`a _bncpjtj. qc aftc a fmckcc
v_kaic adkjma fe n_h k`j ckaptj gr_ta` rahjij. r`as fc ijrca`jm_ kj
cgafp_ga0 f`chtciaxa a jp_ia (f`a f`chtci_fme~atca) beke djt_ycia e
tjsiaxc0 j kreva kj f`j ke_`ij maxj s_rjne kj graicfe ~rt`c rasfpas
b_v_`asj.
r_v_ia fe trjnjma f`c k_ &11. v_kaic0 pjkj fc wjmcranc rjdb_mc_ _k icpc
ftrjhic b_mcfta p_ne jptjixanc e f`_s fgafe B{ fsrta gr_v_iatcjL (B4e
mortibus persecutorumL) B) _gafenc _`jp_6
-am decimus et octavius annus agebatur0 cum percussit eum 4eus insanabili plaga.
Nascitur ei ulcus malum in in$eriori parte genitaiium0 serpitpue latius. 1edici secant0
curant. #ed inductam jam cicatricem scindit vulnusS et rupta vena0 $luit sanguis usue
ad periculum mortis.
Agrj`_ nc gr_taxjmj 1/. v_kaij _k zcv_`c `mjkj`aic pjkj se nc l_v djkj_
icafxca`e rjie. ^jftjkc se dma yar e k_zcs kcme vciatjmanj p_na nc rjdnckj_
ijhar_p_. cpjra fe _gcrafjma0 mcyama0 jma nc yar _gct rjdkcrj_ djrjfm_. r`
ad gr_ba`cic `cic nc xeramj icgrcftji_0 k_ _gjfi_fta _k fsrta.L
`c v_kaic grc amjifp_v ckaptj0 &11. v_kaic0 adkjt nc wjmcranc` ckapt _
t_mcrjixana0 _ki_fi_ grcftjipe gr_v_ij rahjij. |cr_`jti_ db_v grcrjic
wjmcranc`c fsrta0 tjn ckapt fc ianc fgr_`_ka_ e g_tgei_fta (`cr_`jti_ nc
g_tgei_ icg_dijt a iapjkj ianc ba_ fgr_`_ci0 j s_~kj nc a Bg_ksctietL).
!ekst je uzet iz jptjixanc`_v fgafj B{ fsrta gr_v_iatcjL(A4e mortibus
persecetorumB) &4 vmj`j0;dictum Calerii. 9oriEDeni su i prevod c`fc`anj jsamj
cfjranfp_v(;usebius Kam$ilus )0 p_na nc ijgafj_Lft_rane rp`cL ij
ftjr_vryp_s ncdape a tjs_ (fj mjtaifp_v) ij ftjr_vrypa grc`c_ wjmcranc` ukapt.
{ravaijm nc aijyc advebci0 gr_ijcia fe fjs_ rjvscita _`c pzavc. _
fjkr~jnj fc k_hm_ grcp_ ncrscifp_v grc`_kj _ravaijmj. wjmcranc` ckapt vmjfa
_`jp_6
B8nter celera uae pro rei publicae semper commodis atue utilitate disponimus0 nos
uidem volueramus ante%ac iuXta leges veteres et publicam disciplinam 3omanorum
cuncta corrigere atue id providere0 ut etiam ?%ristiani0 ui parentum suorum
reliuerant sectam0 ad bonas mentes redirent0 ' siuidem uadam ratione tanta
eosdem ?%ristianos voluntas invasisset et tanta stulti tia occupasset0 ut non illa
veterum instituta seuerentur0 uae $orsitan primum parentas eorundem constituerant0
sed pro arbitrio suo atue ut isdem erat libitum0 ita sibimet leges $acerent uas
observarent0 et per diversa varios populos congregarent. &
4eniue cum eiusmodi nostra iussio eXtitisset0 ut ad veterum se instituta con$errent0
multi periculo subiugati0 multi etiam deturbaIti sunt. 4 ,tue cum plurimi in proposito
perseverarent ac videreImus nec diis eosdem cultum ac religionem debitam eX%ibere
nec ?%ristianorum deum observare0 contemplatione mitissimae noIstrae clementiae
intuentes et consuetudinem sempiternam0 ua solemus cunctis %ominibus veniam
indulgere0 promptissimam in %is uoue indulgentiam nostram credidimus
porrigendam. (t denuo sint ?%rsitiani et conventicula sua componant0 ita ut ne contra
disciplinam agant. . aliam autem e6 iudicibus signi$icaturi sumus uid debeant
observare. uI4 %ane indulgentiam nostram debebunt deum suum oraIe 6 lute nostra et
rei publicae ac sua0 ut undiue versum reS 6. praestetur incolumis et securi vivere in
sedibus S Uoc edictum proponitur Nicomediae pridie ipso octies et 1aXimino iterum
consulibus.
rc`_k6
dsce _ftjma ft`jra p_nc e cgebmaxa e`cp frcencs_ dj p_raft a _ghtc
k_br_0 sa djaftj bcnjfs_ ~cmcma kj grcsj ftjras djp_iasj a rasfp_s
ijr_ki_s g_rctpe f`c k_`ckcs_ e rck . ed t_ kj fc g_braics_ kj fc rahjia0
p_na fe ijycmj f`_na grckjpj ijgeftama0 erjdesc.L lekea kj fe fjsa
rahjia ahma dj f`_n_s `__s0 gj a nc `cmapj mek_ft _bedcmj0 tc fc iafe
g_p_rj`jma ftjras _krckbjsj p_nc fe s_~kj za_`a grcxa ijngrc g_ftj`ama0
bam_ nc tjp_ kj fe g_ f`_n_n `_a a f`_s _grckccze ijgrj`ama fcba djp_ic0
p_nc fe g_ht_`jma a g_ zasj ekre~a`jma rjdic ijr_kc fj rjdia ftrjij..
^jndjk0 pjkj fc ijhj djg_`cft bchc g_nj`amj0 kj ba fc efpmjkama ftjras
_krckbjsj0 _ia fc adm_~ahc `cmap_n _gjfi_fta a0 tjp_c0 si_va bcnje
gr_tcrjia. pjkj si_va e ijscra aftrjnjhc0 `akcma fs_ kj fc g_ht_`jzc
ijhas b_v_`asj a g_f`cci_ft ijh_n rcmavana ic epjdenc0 iata fc rahjifpa
l_v g_htenc0 pjp_ k_mapenc.+
sjnea e `ake ijhc ijnbmj~c rjdsahjzc0 sam_ft a `cyatc ij`apc0 asjs_
_bayjn kj f`as ekasj kjncs_ _gr_htjn.qjp_c ijn_yavmckiana _gr_htjn
trcbjm_ ba kj gre~as_ a rahjiasj kj ba _gct f`_nc fjb_rc fpegjma a kj ic
ba rjkama gr_ta` g_rctpj.7 krev_s gafse _bj`cftacs_ fekanc ycvj ba fc
trcbjm_ grakr~j`jta. b_v _`c ijhc k_br_tc trcbjc g_knckijp_ (ij afta
ijyai) kj fc s_mc f`_s l_ve dj dkrj`c a bmjv_ftjzc cgebmapc a dj f`_nc
(dkrj`c)0 pjp_ ba fc e f`jp_s g_vmcke cgebmapj _kr~jmj a pjp_ ba f`a
(rahjia) icg_`rccia a faveria ~a`cma e f`_nas k_s_`asj./ {`jn ckapt nc
_bnj`ci e ^ap_sakana grc jnfpc jmcikc0 dj `rcsc ijhcv _fs_v p_idem_`jzj0
j krev_v jpfasai_`_v.
sa napomenama6
. _fmc raft_`_v `jfprfczj0 zcv_`a jg_ft_ma fe gr_g_`ckjma ij_p_m_ a
g_eyj`jma f`c ekc ijycmasj rahjift`j. jp_ia p_nc fe Afjia ijgrj`amaB fe
f`c _ic g_fmjiaxc a gr_g_`cka p_nc fe ijkjieta e_s0 v_`_rama a gafjma
jg_ft_ma a za_`a ijfmckiaxa0 cgafp_ga.
+ {`kc safma ij ckaptc gr_ta` rahjij0 pjkj fe bama gras_rj`jia kj fc
_krcpie raftj a kj nj`i_ graicfe ~rt`c. ^jn`ca br_n rahjij ba t_ _kbanj_0
g_ki_fca ftrjhic sepc pj_ g_ma`jzc `rcmas ecs0bayc`jzc0 _tpakjzc
p_sjkj scfj pmchtasj0 bjxjzc afgrck grcvmjkicma mj`_`j atk. tjp_ nc
e`akc_ kj db_v zcv_`a gr_v_ij _ia ic s_ve fm_b_ki_ kj g_htene f`_vj l_vj0 j
iata g_sahjne kj fc `rjtc ftjras b_v_`asj. _i nc tc_ kj bekc bmjv_ftjzc e
cgebmaxa.
7. {gr_ftama ba as a k_d`_mama ba kj fc _gct ij sare fjpegjne a kj fme~c
matervanc vkc v_k g_~cmc0 bcd ftrjj a g_trcbc kj fc fjpra`jne. js_ f`c ht_
rjkc0 kj ic bekc gr_ta` rcgebmapc a rasfp_v g_rctpj.
/. ckaia efm_` as nc kj fc s_mc f`_s l_ve0 rafte0 dj rcgebmape a dj fcbc
g_nckijp_.
(qcpft_`c fj mjtaifp_v grc`_kama fe vasijdanjmxa ad l_c`xj0 gj nc g_ke`jt
djbcmc~ci e yjf_gafe L0917:04, =<-8 79 BNNV.).
rck fjse fsrt0 ij fjsrti_s _kre0 wjmcranc fc rjfgjkj e pr`a a vi_ne (pjkj
`ahc ianc gra gei_n f`cfta a ianc `j~i_ htj g_tgafenc..
w |^
ft_yij rbanj _kj`i_ gra`mjya gj~ze ijeyiapj _ftjxasj sjtcranjmic pemterc0 j ijr_yat_
jratcpt_ifpas fg_sciaxasj jitayp_v a frckzc`cp_`i_v gcra_kj.
ftrj~a`jzj e _`_s kcme rbanc g_pjdjmj fe kj fe si_v_br_nij et`rcij ad k_bj pjfic jitapc0 _ki_fi_
rji_v frckzfv `cpj0 vkc fe trv_`xa0 `_niaxa a kreva getiaxa s_vma fj faveri_he kj gr_`cke i_ bamj
scef_ba_ g_`cdjij ij rjft_njze _k ncki_v kjij _kj.q_ nc faftcs g_`cda`jzj vrjk_`j0 j yfft_ a `ca
sjijftarj.
aft_ya_n rbana nc tj maianj ahmj _k ^ahj ij `rav0 grcp_ j`ic a wjsdavrjkj ij jrpjsci0 j _kjtmc
grcp_ ijfcj Xd a#uas p_k ^cv_taij a Zerulatis g_`cdenea jksaiaftrjta`i_I`_nia xcitjr e ^ahe fj
_kbrjsbci_s maian_s ij eij`e.
|cmapa br_n vrjc`aij ad pjfiana gcra_kj frckzcv `cpj g_pjdenc kj fe _`a prjnc`a dj`jenea reki_s
b_vjtft`e ~a`cma k_ftj aitcida`ias pemterias ~a`_t_s f`c k_ k_mjfpj qerjpj e krev_n g_m_`aia }=
`cpj. ckji _k ta vrjk_`j nc a vrjk j`ij. p_na mc~a e rj`iaxa ij mc`_n _bjmj qas_pj0 _p_ / pam_sctjrj
fc`cri_ _k zj~c`xj
_`ji rjvjhc`a fsjtrj kj nc ,
. h P
,
q q .
0 M, Mh, C Kh, M Ch H Bh,
. Bh, Timacum minus K
X. Bh q
, V .
15 , 170 .
. ,
, .
: .
q , q .
H . h ,
.
F . C H h . H
, q T,
.
3 P .
M . P.
3 . C.
C . 3 . C
, .
M , V .
V V .
F 110 *138 ,
, C T h .
'K , . M
1866.- 12 ,
q . Mh
. 3 q PMEHF ,
, , q ,
. Y q q , q
q , .
P,
q . 4 h
q BHF q.
wrjk j`ij g_ f`_s _ghtcs advmcke g_kfcj aj wjsdavrjk0 fjs_ ht_ nc sjza kascidanj a icht_
fpr_siana g_ _bmape. ^j k`j pam_sctrj _k _`_v jitayp_v vrjkj ijmjda fc fcm_ j`ij. _~c ff fm_b_ki_
rca kj nc f`jpj pej e zcse sedcn dj fcbc. ^j f`jp_s p_rjpe ijamjdas_ ij jitaypf pjgatfmc rjfp_hi_
eprjhcic0 p_na fme~c pj_ g_tg_rj ifp_n vrcka0 gj yatj`c fteb_`c0 rccif gm_yf edakjic e tcsc pjp`c
pec ama htjmc0 ij cgavrjfpc fg_sciapf djtrgjic pjsfzcs g_prjn getj. ^jr_kia sedfn e ^ahe pjp_ grc
tjp_ a g_fmc rjtj _kic_ nc fj {|{w dijyjni_v m_pjmatftj `fmapa I7 krjv_xcia grcksftj.
dijk fcmj ij brke e `ai_vrjke0 ff`cr_aft_yi_ _k vrjkj j`ic ijmjdc fc _ftjxa xrp`f f`. qr_naxc0 yanj nc
jgfakj vrjcij rasfpas _gcpjsj k_p fe tcsca fjvrjcia _k pjscij. j _`_v scftj mfg_ fc `aka vrjk
j`ij a fj faverg_he fc s_~c t`rkata kj nf xrp`j ad aft_v gcra_kj.
{k vrjkj k_mai_s qas_pj grcsj aiaf`e n_h a kjijf scftasaayi_ fc `aka ftjra rasfpa pjmkrsafjia
get0 p_na ffjxa ad _p_maic ijda`jne sjma get.
aftcsjtfpj afp_gj`jzj p_nj ba trfbjm_ ad`rhata ij _`_s scfte kjmj ba f`jpjp_ g_rck b_vjt_v
sjtcranjmj a `f_sj p_rafif rfdemtjtc.
lrcij |epjkai
jd`atjp br.+0 v_kaij gr`j0 i_`csbjrIkcxcsbjr 19+1
S TITSUVSW VRAWINI NA XHAW=UV-VYZWVSVIT =ANITA[
T2 \A CA@A]\D? A^F>_5`A ?4^4]4aD?4\A
ND BA^A]4`>@ _>3F2b\2 5A^AF>45C>bBA cFd4\A FDeD]4 52 5A ]\234 4 B4aD]4 523d>B>5B4
3>fDeD\4 `>\4 52 >dA]Ag4]4 5^AC5`2 45C>F4\2h S C>@A \A 2 iD\AbDF26 `D> _>bD5B4 f>5C
@DB4jA5CD?4\A 2 5]D^2 5F_5`>f \2BD`D6 >3FgD> dA5A32 WA^FA@ =D@B\DB>^4k6
f]D^B4 4 >3f>^>FB4 2FA3B4` XI]25CF>^DBA l>]4C4`A[
!imok G prema nekim tuma@enjima zna@i G tamna voda. , u jednom periodu istorije0
na podru@je !imo@ke krajine gledalo se kao na tamni vilajet. 7ak se i u novije doba u
ovom0 kako su ga zvali0 srpskom #ibiru slu5bovalo po kazni0 kao Eto je bio slu@aj sa
pesnikom i slikarom \urom -akEiDem.
,li0 ta tamna reka i njeno zaleHe0 uklju@ujuDi i Herdapsko Kodunavlje0 imaju sjajne
civilizacijske periode0 o kojima se neEto viEe saznalo u poslednjim decenijama ovog
veka za%valjujuDi ar%eolozima0 istori@arima0 etnolozima i drugim istra5iva@ima.
7ovek se u !imo@koj krajini pojavio joE u kvartarnom periodu0 kada je zavrEena
geoloEka istorija i zapo@ela istorija @ove@anstva. ,latke od kamena i jelenski% rogova0
sa tragovima ljudskog 5ivljenja0 pronaHene su na mnogim mestima0 a na #taroj planini
su otkriveni peDinski crte5i.
ZA_AB?4 52 5CDF>5A3A>?4
Kriroda je izdaEno nudila ono Eto je potrebno za 5ivot ljudi6 i u ravnici0 i u brdima i
planinama0 i u rekama.
( >epenskom viru kod 4onjeg 1ilanovca otkriveno je naselje gde je 5ivot tekao u
rasponu od devetog do polovine Eestog milenijuma pre nove ere. Naselje je imalo
urbanu strukturu i ureHen na@in 5ivota0 a >epenci su dostigli visok umetni@ki domet u
obradi kamena za svoja svetiliEta.
3e@ je o auto%tonom narodu. !i >epenci nisu doEli odnekud iz 1ale ,zije ili s juga0
veD su tu u Kodunavlju odavno imali svoje pretke koji su postepeno kultivisanjem
biljaka i pripitomljavanjem 5ivotinja stvorili auto%tonu podunavsku0 odnosno
evropsku kulturu0 tvrdio je akademik 4ragoslav #rejoviD. !ime je0 baE na primeru
>epenskog vira (a sli@na staniEta su potom naHena na joE nekim mestima u
Kodunavlju) uzdrmana dotad va5eDa %ipoteza da je evropska civilizacija nastala
doseljavanjem naroda sa juga i istoka. :tkriDa u >epenskom viru0 istakao je #rejoviD0
pokazala su da je naEa teritorija u to praistorijsko vreme bila kulturno srediEte ;vrope.
9od 3udne Clave je pronaHen najstariji rudnik u ;vropi0 a u Jelovodama topionica0
Eto je dokaz umeEnosti praistorijskog @oveka da iskoristi sve blagodeti koje daje
sredore@je izmeHu 1orave0 !imoka i 4unava. ( burnoj geoloEkoj istoriji ovde su u
mulju nekadaEnji% mora i jezera stvoreni kameni i mrki ugalj0 a rojevi vulkana izbacili
su bli5e povrEini zemlje rude bakra0 gvo5Ha i drugi% metala i uprskali zlatne 5ice.
3udarenjem i topljenjem rude stvarani su alati koji su ljudima olakEavali 5ivot.
9valitet 5ivljenja poboljEan je i izradom posuda od pe@ene gline. Fanimljivo je da svi
ovi nalazi pokazuju osobenost timo@ke kulture koja se razlikuje i od one u obli5njem
Komoravlju. 8z mlaHeg i poznog bronzanog doba pronaHeno je oru5je (koplja)0 sekire0
kao i raznovrsni nakit.
1eHu najstarijim poznatim stanovnicima isto@ne #rbije pominju se !ribali0 ratoborno
tra@ko pleme do koga prvi tragovi vode u 1&. vek pre nove ere0 a neEto viEe o njima
zna se od petog veka pre nove ere0 kada su Crci ratovali protiv nji%.
!imo@ku krajinu su potom zapljusnuli 1ezi0 srodnici !ribala0 koji su se doseljavali sa
prekodunavski% teritorija0 iz 4akije. , u treDem veku pre nove ere nadiru 9elti. 4eo
nji%ovog plemena #kordika prodro je iz 1orave do !imoka i u Herdapsko Kodunavlje.
TF4 F4@5`D ?DFD
, onda su sa juga naiEle rimske legije i izbile na 4unav0 pokoravajuDi 1eze '9.
godine pre Urista. 3imljani0 da bi oja@ali granicu i spre@ili upade 4a@ana koncentrisali
su u ovom podru@ju jake trupe i s domoroda@kim stanovniEtvom preduzeli obimne
radove na izgradnji utvrHenja0 gradova i puteva. ?veta rudarstvo0 a oko rudnika se
razvijaju naselja. ( !imo@koj krajini koja je uEla u sastav Cornje 1ezije0 a naro@ito u
njegovom severnom delu0 kao i u Herdapskom Kodunavlju0 3imljani su uspeli da
romanizuju deo stanovniEtva.
( knja5eva@koj kotlini i na njenom obodu zguEnjavaju se naselja i ni@u tri grada6
!imakum 1inus (kod sadaEnje 3avne)0 !imakum 1ajus ili =eliki !imok (na Jaranici
kod 9nja5evca ili kod #vrljiga) i 9ozli kod 9o5elja na !upi5nici. 3imske legije su
Etitile od %ajduka va5an karavanski put koji je iz Naisusa (NiEa) vodio do uEDa
!imoka u 4unav a zatim do Kontesa (odnosno 9ostola)0 gde se ra@vao6 jedan krak je
prelazio 4unav preko !rajanovog mosta u 4akiju0 koju su 3imljani takoHe osvojili0 a
drugi se preko !aliate (zapadno od 4onjeg 1ilanovca) pru5ao do =iminacijuma (kod
9ostolca). 8 u Kodunavlju su nikli gradovi i vojna utvrHenja. , bilo je i popre@ni%
puteva pored koji% su0 takoHe0 bili podignuti kasteli.
9oliko je ovo podru@je bilo zna@ajno za 3im ukazuje i @injenica da je ono dalo
najmanje tri imperatora6 Calerija0 4aju i >icinija. Krvi je pred kraj 5ivota izgradio
Meliks 3omulijanu kod Camzigrada0 jer je u blizini bio roHen0 a sli@no je postupio i
njegov sestriD 1aksimin 4aja u <arkamenu.
,r%eolozi su se dvoumili u vezi sa <arkamenom0 pomiEljali su da bi to mogao da bude
>icinijev carski memorijalni kompleks. Naime0 smatra se da je >icinije roHen negde
izmeHu !imoka i 4unava.
( srpskim letopisima i rodoslovima srednjeg veka0 NemanjiDi (od Crka nazvani
ar%ontima !ribala) izvode se od imperatora >icinija i 9onstantina =elikog.
9arlova@ki rodoslov naziva >icinija #rbinom i carem srpskim. Njemu je car
9onstantin dao svoju sestru 9onstanciju za 5enu0 pa je od nji%ovi% potomaka0
navodno0 nastala loza NemanjiDa.
?rkva time dokazuje da loza NemanjiDa dose5e duboku proElost i da je od carskog
soja0 a i da #rbi obitavaju na ovom tlu odvajkada0 samo su i% drugim imenima zvali.
:staje0 meHutim0 da nauka to potvrdi.
9od Klinija je0 ina@e0 zapisano CF4dD]5`> _]A@A T4@DE40 a na istom podru@ju se
kasnije nalazi slovensko pleme !imo@ani.
8na@e0 za !imok se vezuje joE jedno carsko ime. =eruje se da je V>B5CDB?4\A6 >CD?
V>B5CDBC4BD VA]4`>f0 roHen negde izmeHu 4unava i 1orave0 a neki su skloni da kao
bli5u lokaciju odrede okolinu #vrljiga.
#redore@je izmeHu !imoka0 1orave i 4unava do5ivelo je za vreme 3imljana veliki
uspon0 a ljudi roHeni na tom tlu upravljali su carstvom. ,li istorijska zakonomernost
nije mogla da se izbegne6 posle blistavog civilizacijskog uspona dolazi do sumraka.
Uuni nezadr5ivo prodiru preko 4unava i pustoEe !imo@ku krajinu0 a zatim i Coti.
=izantija koja je pokuEala da vaskrsne 8sto@no rimsko carstvo sve manje uspeva da
odoli poplavi i slovenski% plemena sa severa u Eestom i sedmom veku nove ere. ,
posle #lovena nailaze Jugari koji pokoravaju slovenska plemena izmeHu 4unava i
planine Jalkan +79. godine.
T4@>bDB4 52 >_5CD]4
<ireDi se na zapad0 Jugari su pokorili i !imo@ane. -edan od istaknuti% ljudi iz ovog
kraja0 timo@koIku@evski knez Jorna0 joE pred prvim naletima Jugara odselio se sa
delom stanovniEtva na podru@je izmeHu =elebita i 1ale kapele0 gde je posle uspeEnog
ratovanja /'1. godine osnovao dr5avu0 odnosno postao je knez cele 4almatinske
dr5ave.
Fbog !imo@ana De0 potom zaratiti Jugari i Mranci00Kosle ubistva >judevita Kosavskog.
Jugari su poveli pregovore sa Mrancima da vrate !imo@ane pod svoju vlast0 ali su se
ovi oduprli. Fato Jugari posle dva prodora 4unavom i 4ravom /'7. i /'9. godine
ovladavaju isto@nom Kanonijom0 kao i #remom i #ingidumom.
!imok opet potpada pod bugarsku vlast0 pa je zatim dva veka pod vizantijskom. (
tom periodu #rbi na zapadu stvaraju dr5avnu zajednicu.
=eliki 5upan 3aEke #te$an Nemanja krenuo je u oslobaHanje srpski% krajeva pa je
11/1. godine prodro u dolinu !imoka. ,li0 uvidevEi da ne mo5e da zadr5i ovu isturenu
teritoriju0 poruEio je gradove #vrljig0 3avnu i 9o5elj.
,li0 od sredine 1&. veka odvaja se vidinska oblast0 kojoj je pripadala !imo@ka krajina
i osamostaljuje. Kotom je srpski kralj 1ilutin osvojio ovu kne5evinu i primorao
<iEmana 1'9'. godine da prizna srpsku0 umesto tatarske zaEtite0 i da se orodi sa
srpskim dvorom. =eze sa srpskim dvorom su se nastavile0 a u jednom periodu #rbi su
imali vr%ovnu vlast u =idinskoj kne5evini. 1aHari upadaju0 ali brzo bivaju isterani.
1eHutim0 !urci prodiru s juga i zauzimaju =idin 1&9+. godine.
!imo@ani su uprkos dugoj vladavini Jugara na nji%ovoj teritoriji0 zbog svoji%
karakterni% osobina zatvorenosti0 nedostupnosti i nepopustljivosti0 kao i zbog loEi%
komunikacija i slabo organizovane vlasti zadr5ali svoj jezik i pismo0 Eto se vidi i na
spomenicima iz tog perioda.
!urci0 kada su ovladali !imo@kom krajinom0 nisu menjali granice0 tako da je ova
oblast pripala =idinskom paEaluku. KoEto je s druge strane 4unava vlaEki vojvoda
-ovan 1ir@eta pru5ao otpor0 !urci su na njega krenuli sa svojim vazalima 1arkom
9raljeviDem0 9onstantinom 4ejanoviDem i #te$anom >azareviDem. Kretpostavlja se
da su se ovi #rbiIvazali kretali s vojskom kroz dolinu !imoka jer su nazivi neki%
mesta i legende vezani za 1arka 9raljeviDa. Jitka se odigrala 17. maja 1&9.. godine
na 3ovinama kod KiteEtija i u njoj je poginuo 1arko 9raljeviD. Kostoji osnovana
pretpostavka da je njegovo telo preneto u Negotinsku krajinu i sa%ranjeno kraj
9oroglaEke crkve.
8 1iloE :biliD je0 po svoj prilici0 jezdio ovim krajevima0 a pre svega 1iro@Iplaninom0
i to ne samo u narodnim pesmama. -unak 9osovskog boja bio je izgleda vlastelin u
Kodunavlju i ktitor manastira !umane.
8na@e0 joE pre nego Eto su !urci ovladali !imo@kom krajinom0 iz nje je po@elo
iseljavanje stanovniEtva preko 4unava jer se @ulo da nailazi surovi BnekrstL. Kod
teretom turskog ropstva masovno iseljavanje je trajalo do druge polovine 17. veka0
tako da su krajevi bli5i 4unavu gotovo opusteli. ( nji% De se kasnije0 delom0 naseliti
#rbi s 9osova i iz Kovardarja0 a i !etevinci i Fagorci iz Jugarske.
9ako su se prilike smirivale0 neki od #rba su se vraDali0 odnosno potomci oni% koji su
izbegli preko 4unava. ,li0 prili@no su bili romanizovani0 tako da su naro@ito u 9lju@u0
Uomolju i Negotinskoj krajini uveDali vlaEku populaciju. #a njima su prelazili 4unav
i starosedeoci =laEke.
m>Fd>@ 3> >5]>d>eAB\D
!imo@ani su u austrijskoIturskom ratu bili na strani Je@a0 pa je izmeHu 17&7. i 17&9.
godine operisao i jedan odred sa@injen od stanovnika ?rnog i Jelog !imoka.
,ustrijanci su se0 meHutim0 samo kraDe vreme zadr5ali na osvojenoj teritoriji.
!imo@ani zapo@inju gerilski rat. Uajduci0 koji% je jedno vreme bilo i do dve %iljade na
#taroj planini i u okolnom pobrHu0 @ine sve da zagor@aju 5ivot !urcima i da0 gde to
mogu0 odbrane raju.
( 9rajini i 9lju@u je bila neEto povoljnija situacija kada su proglaEeni sultanijinim
kne5evinama0 pa su imali lokalnu samoupravu. Metislam (9ladovo) postao je najveDi
grad u !imo@koj krajini. 8pak0 i tamo0 kao i u gornjem !imoku0 narod nije napuEtala
5elja da se oslobodi !uraka0 tako da je Uajduk =eljko preneo Krvi srpski ustanak0 koji
je buknuo 1/04. godine0 i u ovo podru@je. (z pomoD 9araHorHa0 koji je u@estvovao u
borbama u Negotinskoj krajini0 drugi% srpski% vojvoda pa i ruske vojske0 !imo@ka i
Negotinska krajina su osloboHene.
?arinom na 4unavu i kod Negotina prakti@no su bile uspostavljene granice #rbije0
prvi put u ovom kraju. 1eHutim0 Uajduk =eljko gine 1/1&. godine i ponovo ove
oblasti potpadaju pod tursku vlast. !ek 1/&&. !imo@ka krajina De0 u Eirem smislu
posmatrana0 kona@no uDi u sastav 9ne5evine #rbije.
Uajduk =eljko je junaEtvom napajao srpstvo u sledeDim decenijama0 pa i danas.
Njegovo ime sokolilo je naEe borce i u Krvom i u 4rugom svetskom ratu.
!imo@ani su zauzeli istaknuto mesto u onoj sjajnoj armiji koja se na 9r$u kao $eniks
podigla iz pepela i posle proboja solunskog $ronta0 uz pomoD saveznika0 oslobodila
zemlju. Faje@arac Nikola KaEiD je kao dr5avnik ostvario projekat -ugoslavije0
zajednice u kojoj De 5iveti gotovo svi #rbi0 sa drugim narodima. Njegova je klju@na
uloga u postavljanju granice kojom je0 kada je re@ o #rbiji0 najveDim delom bila
obu%vaDena srpska populacija. , socijalisti@ke ideje #vetozara 1arkoviDa0 roHenog u
=ra5ogrncu blizu Faje@ara0 uticale su na politi@ki 5ivot u -ugoslaviji.
Fbog prirodni% resursa !imo@ke krajine i geopoliti@kog polo5aja -ugoslavija je
napadnuta u 4rugom svetskom ratu na 4unavu kod #ipa0 dva sata pre nego Eto De +.
aprila 1941. biti bombardovan Jeograd. !reDi raj% je krenuo da blicIkrigom zauzme
Jorski rudnik jer mu je za dalje voHenje rata bilo potrebno oko '40.000 tona bakra0 a
imao je deset puta manje. #a elitnim jedinicama iEla je specijalna brigada sastavljena
od rudarski% stru@njaka koja je0 @im su se do@epali Jora0 brzo uspostavila
proizvodnju.
Fa !reDi raj% od izuzetnog zna@aja je bila \erdapska klisura0 klju@no mesto na
4unavu za plovni put prema isto@nom $rontu0 kao i pruga i put Eto od 1orave0
odnosno od NiEa vode du5 !imoka do Kra%ova. Fato su u !imo@koj krajini bile
stacionirane zna@ajne snage =erma%ta0 bugarske vojske i kvislinga. ,li i pored toga
oslobodila@ki pokret u ovoj oblasti nije davao mira neprijatelju sve vreme rata.
:sloboHenjem zemlje0 i !imo@ka krajina je do5ivela privredni0 pre svega industrijski
preporod. Jor sa 1ajdanpekom je postao najveDi rudnik bakra u ;vropi.
:d posebnog zna@aja je bilo povezivanje ove teritorije as$altnim putem od Faje@ara
do KaraDina i prugom preko Jora i 1ajdanpeka0 kao i probijanjem dunavske
magistrale. 8zgradnjom %idroelektrane B\erdap L put je preko brane presko@io
4unav0 a preko B\erdapa L to De u@initi 5eleznica. #aobraDajnice su pribli5ile
!imo@ku krajinu svetu0 ona nije viEe bogu iza leHa0 @ime su stvoreni osnovni
preduslovi za njen dalji razvoj.
#ticajem istorijski% okolnosti !imo@ani su u@eEDem u mnogobrojnim ratovima postali
slavni kao borci. ,li0 ova oblast je i u novom dobu iznedrila znamenite nau@nike0
umetnike0 knji5evnike0 lekare0 privrednike0 politi@are0 publicisteO : znamenitim
!imo@anima moglo bi naduga@ko da se pri@a i da se nabrajaju nji%ova imena. ,li
poEto je ovo izlaganje povodom UajdukI=eljkovi% dana0 pomenuDu samo joE
kompozitora svetskog glasa Negotinca #tevana 1okranjca0 @ije rukoveti pevaju
%orovi Eirom planete. !ako je i pesma o UajdukI=eljku B3aslomi je badem drvoL
pronela glas o ovom junaku i kod naroda koji nisu znali kakve vitezove raHa srpska
majka.
%I
i_v_ ft_mcj grc r_~kcft`j raft_`_v0 g_kreync rcvanc keij`fpa w`_dkcia
`rjtj fj djmccs0 bam_ nc ftcxahtc `cr_`jzj e b_~jift`_ f`ctm_fta0 k_`_i_
s_i_ kj g_kr~a _gftjijp pemterc cgcifp_v `arj pr_d vrjkatcfpj escj a
pjscic fpemgterc rab_mapa b_v_`j p_nc a kjijf s_iescitjmi_he adjda`jne
ka`czc bjhtaiapj c`r_gfpc xa`amadjxanc. {`_ g_kicbc yaiam_ nc gm_ki_
tmc a dj pemt_`c si_ht`j jitaypa b_v_`j0 sce zasj vryp_v g_m_ij0 djtas
q_tj G cvagjtfp_v djhtatiapj gafsci_fta0 rasfpc b_vazc f`ctm_fta anjic a
gcrfanfp_v atrc (1)0 kj ba pj_ scft_ fefrctjzj pemterj ft_pj a jgjkj e
gr`as ft_mcasj i_`c crc0 g_ftjm_ radiaxj rji_v rahjift`j ij ljmpjie.
vesji amjrct ctr_`a e ncki_s f`_s rjke ij`_ka kj fe Ag_k xjrcs
qrjnji_s0 j e vrjke cxcbjmese0 p_k kjijhzcv rj_`j0 seyciaypa `cijx dj
raft_`e `cre grasama cn a wjanj adsce 107. a 110. v_kaic0 j p_k
jxanjranc0 Rryjr e levjrfp_nR t_ fe eyaiama crscf a u`citancB ('). asfpa
xjr wjmeranc R8mp. ?aesar ?. Calerius =alerius 1aXimianus ,ugustus0 '9&I&11. v. R0
r_ci egrj`_ ij _`as gr_ft_rasj0 ijp_i ftrj`ayia gr_v_ij rahjij p_nc nc
faftcsjtfpa gr_`_ka_ t_p_s f`_nc `mjkj`aic0 icg_frcki_ grck fsrt0 &0. jgramj
&11. v_kaic0 fpegj fj fj`mjkjrcs _iftjitai_s0 tjp_c g_rcpm_s ad kjijhzc
aft_yic rbanc R8mp. ?aesar ?. Mlavius =alerius ?onstantinus ,ugustus0 &0+I&&7. v.
R adkj_ nc ckapt _ `crfp_n t_mcrjixana0 k_gehtjnea as Akj g_i_`_ fjvrjkc
za_`j scftj dj _pegjzc0 g_k efm_`_s kj fc ic _kjne iapjp`_s yazcze
gr_ta`i_s eftji_`ci_s g_rctpeB0 yasc fe djeftj`cia gr_v_ia a gradijtj
xjrfpj ics_ kj fc rahjift`_ afp_rcia (&).
cft_ icpjkjhzcv f`ctamahtj egatcrj _macij0 rasfpj ijfc_baij p`c0
kjijhzc rj_`_0 e ra_bjmi_n jpana0 g_yctp_s 8= `cpj bam_ nc fckahtc
rahjifpc cgafp_ganc0 yanj nc _bmjft ij djgjke _sccij jicf_s0 m_pjmatct_s
prjn mjk_`j. |r_`ia xrp`cia `cmap_k_ft_niap _`c _bmjfta0 |atjmaf G
graftjmaxj tjijfanj mcpfjikranfp_v0 Agr`_v sce rahjifpas {yc`asj
p_na fc cicrvayi_ fegr_tftj`a_ xjrc`_s schjze e xrp`cic ft`jraB G
grafeft`_`j_ nc &4&. v_kaic fjb_re e crkapa (4)O
{yavmcki_ nc kj nc aft_ranj rahjift`j e crkjgfp_n rcvana a zci_s djmce
adedcti_ b_vjtj0 j xa`amadjxanfp_ ijfmcc k_`_i_ adkjhi_ kj ij zcv_`as
tcscasj g_ya`jne frgfpj a reseifpj pemterj. {tekj fc ic s_~c fsjtrjta
_grj`kji_s tcdj ncki_v xrp`ci_v `cmap_k_ft_niapj0 adictj e nj`i_fta '000.
v_kaic0 pjp_ nc Aqas_ypj cgjranj advebamj p_rjp fj grckjzcs pjp`_ g_ft_na ij
_f_`e0 e esjkana0 ~ayp_n a hjbjyp_I`jc`fp_n cgjrana a k_bras kcm_s e
S kj grcsj grckjze0 i_vj f`ct_v j`c iapjkj ianc pr_yamj ij tm_ qas_ypc
cgjranc0 jijra_ta iafe egrj`jma _`as prjnc`asj (") a iapjkj ianc dj~a`c_
l_v_s_jypa g_prctS kj fe t_ rjdm_da db_v ycvj fc ij _`_s tme rjd`a_ fer_vjt
rahjifpc `crc e `ake gjvjifpa _bayjnj0 `rjyjzj0 jftr_m_vanc0 xric a bcmc
sjvanc a n_h si_v_ ycvjB (4/).
ce schtjiasj qcpanc ~a`_ nc fcjzc ij asgrcfa`ia pjscia Aprft f`ct_v
j`cB p_na nc kev_ `rcscij ba_ scft_ _pegjzj gramap_s _bcmc~j`jzj `cmapa
rahjifpa grjdiapj0 i_ icsj sjtcranjmia k_pjdj p_na _`jn fg_sciap
rahjift`j `cdene bjh dj kcm_ frgfp_v f`ctatcj (49)O
^j yaft_ frgfp_n rckjpxana afgafji nc a `akaifpa Ab_riap ~atanjB adsce
1&.9. a 1&+0. v_kaic0 ht_ fc g_frcki_ s_~c k_`cfta e `cde f p_iftjtjxan_s
_rj g. jk_nayaj0 kj fj ^ap_kas_s wryacs djg_yazc pza~c`i_ft a
gafsci_ft e frckzcs _keij`e0 ep_map_ zcv_` rjk g_fsjtrjs_ pj_ adrjd
etaxjnj njp_v afajftayp_v g_prctj e levjrfp_n0 yana fe p_racna bama f`cta
qc_k_fanc0 f`cta ctasanc a `akaifpa satr_g_mat _jfj. _mapa fe bama
keb_pa p_rcia ^ap_kas_`_v safa_ijrfp_v rjkj0 v_`_rc yazciaxc kj 7. 11.
14+'. v_kaic `mjhpa evjrfpa `jdjm |mjk egeenc femtjie cscke 88 gafs_ ij
frgfp_Ifm_`cifp_s0 s_mca g_s_ e rjte gr_ta` vjrfpc0 j 14... v_kaic
{fsjimanc adkjne g_`ce0 tjp_c ij frgfp_Ifm_`cifp_s0 p_n_s fc _mkj`ana a
zci_s `mjkjre ctre 888 r_ie ncsya sar (+4).
ijr_ki_s grckjze grafeti_ nc fcjzc ij rahjifp_v `mjkape p_na0 pj_
djm_ve dj ebj` pcra b_vjt_v qeryaij0 k_banj etjsiayczc e jsana. mjka
egeenc s_mat`e w_fg_ke kj fc adbj`a0 _kc e |mjhpe0 yaia yekj0 e fcmasj
vrjkca xrp`c j e vrjk_`asj sjijftarc. fmahcij s_mat`j k_i_fa _mene kj
g_reha jsane a _fm_b_ka `mjkape0 p_na g_t_s e |mjhp_n g_ka~c rahjifpc
b_v_s_c (+.). jkj se fc asc e grckjze ic g_sazc0 s_vm_ ba fc rca kj fc
rjka _ ^ap_kase.
ft_ranj bcmc~a kj nc ^ap_kas _fi_`j_ sjijftar |_kaxc ij mc`_n ftrjia
eij`j0 e bmadaia w`_dkcia `rjtj RcrkjgR p_k qerie c`craij0 e `rcsc
|mjkafmj`j |mjnpe |_kc R1&+4G1&74. R0 g_fmc djedcj |akaij _k ftrjic
ek_`apj vjrfp_v 1&+.. v_kaic0 pjkj nc reseifpa `_n`_kj _s_vea_ grcmjd
frgfp_v ftji_`iaht`j `akaifp_v kcmj levjrfpc ij kreve keij`fpe ftrjie (++).
#. , <//
Najupe@atljiviji opis #tarine Novaka dat je u pesmi BTenidba Cruice NovakoviDaL
(=uk0 #NK 8880 br. +). Novak je ovde odeven u straEnu odoru. Na glavi ima Bkapu
vu@etinuL0 na pleDima Bko5u% od meHedaL0 za kapom Bkrilo od labudaL. Foomor$na
maska koju on nosi mo5e se dovesti u vezu sa mitskim prototipom. 1edved i vuk iz
aspekta simboli@kog statusa 5ivotinja (zoomor$ni kod) predstavljaju 5ivotinje koje su
najbli5e @oveku
10/
. Fa izgled #tarine Novaka u ovoj pesmi ilustrativan je0 meHutim0 i
istorijski prototip. >ako je uo@iti tipoloEku sli@nost izmeHu odeDe #tarine Novaka i
opisa jednog delije u -edrenu koji nam ostavlja $rancuski putopisac Nikola de Nikole
sa svoji% putovanja po !urskoj u 1+. veku.
B:n je izgledao ovako. 4onji deo njegove %aljine i njegove duge i Eiroke gaDe0 koje
!urci nazivaju Ealvarama0 bili su od ko5e mladog medveda sa dlakom napolju. 8spod
Ealvara imao je cipele ili kratke @izme od 5utog sa$ijana0 5_FA3D n4]\DCA6 a pozadi
veoma visoko0 odozdo potkovane0 >`F2gABA 32f4@ 4 n4F>`4@ @D@2aD@Dh Na glavi
je imao `D_26 na@injenu kao kod poljski% konjanika ili \urHijanaca0 koja mu je
padala ka jednom ramenu. :na je bila >3 _AfD^A ]A>_DF3>^A `>gAh 4elija je na nju0
na @elu0 prika@io jedno n4F>`> >F]>^> `F4]> kako bi izgledao Eto straEnije. 4va druga
krila bila su pri@vrEDena velikim pozlaDenim klincima na njegovom Etitu koji je nosio
sa strane0 obesivEi ga o pojas. Njegovo oru5je bila je k>F3D 4 \DCDfDB0 dok je u desnoj
ruci 3FgD> d2a3>^DB0 tj. topuz0 sa zlatnim perima. 1eHutim0 nekoliko dana posle
toga ovaj delija je krenuo iz -edrena s vojskom koju je ,%medIpaEa (onaj koji je0
posle toga0 po sultanovom nareHenju0 zadavljen u svom krevetu) vodio0 umesto
sultana0 na ;rdelj. !ada sam ga video na konju pokrivenom0 umesto pokrovcem0
@itavom `>g>@ \A3B>f ^A]4`>f ]D^D0 koja je prednjim Eapama bila pri@vrEDena na
grudima konja dok su druge dve visile pozadi. Juzdovan mu je visio o zadnjem
unkaEu sedla. ( desnoj ruci dr5ao je koplje duge i Euplje drEke0 a vr%a dobro
zaoEtrenog.L
109
#am po@etak Novakove epske biogra$ije u skladu je sa njegovom dvostrukom
prirodom srednjovekovnog junaka i gorskog %ajduka
101
. ( pesmi B#tarina Novak i
knez JogosavL (=uk0 #NK 8880 br. 1) Novak se dovodi u vezu sa vladavinom despota
\urHa JrankoviDa i kulukom nametnutim prilikom zidanja #medereva. Nije0
meHutim0 samo -erinin zulum razlog zbog kojeg se #tarina Novak odmeDe u %ajduke.
1lado5enja !ur@in i njegova osionost su prisutni kako bi se naglasila nacionalna
dimenzija odmetanja u %ajduke i izvrEilo relativno stabilno situiranje #tarine Novaka
u krug pesama koji mu po tradiciji pripada. ( drugoj varijanti (=uk0 #NK =880 br. &&)
o@uvan je samo ovaj B%ajdu@kiL elemenat.
( tematskoImotivskom krugu usmenog epskog pevanja koji je stvoren oko dru5ine
#tarine Novaka ravnopravno su zastupljeni internacionalni i %ajdu@ki motivi.
8nternacionalni motivi @iji su nosioci @lanovi %ajdu@ke dru5ine #tarine Novaka jesu
5enidba @oveka vilom (JogiEiD0 br. &9)0 5enidba junaka (=uk0 #NK 8880 br. +)0 u@eEDe u
katalogu svatova (urlan#enski rukopis0 br. 9'0 1//)0 spre@en incest izmeHu nepoznati%
srodnika (<kariD0 br. 10)0 nadmetanje prosilaca oko devoj@ine naklonosti (=uk0 #NK
=880 br. &+)0 zavada braDe i bratoubistvo (urlan#enski rukopis0 br. 11'S !omazeo0 br.
'.)0 novelisti@ki motiv prodaje junaka kao roba 5eni (JogiEiD0 br. 107S =uk0 #NK 8880
br. ')0 neverna ljuba (urlan#enski rukopis0 br. 117S =uk0 #NK 888 br. 7)0 vernaRneverna
posestrima (urlan#enski rukopis0 br. 1.0S =uk0 #NK 8880 br. .)0 oslobaHanje junaka iz
tamnice (%jevanija0 br. 7/S Tivan@eviDINediD0 br. 4)0 stari epski motivi o izboru smrti i
oslobaHanju podvigom iz zarobljeniEtva (urlan#enski rukopis0 br. +7S Tivan@eviDI
NediD0 br. '.)0 ukidanje svadbarine (=uk0 #NK 8880 br. .). Kored ovi%0 bele5imo i
tipi@ne %ajdu@ke motive0 kao Eto su odmetanje u %ajduke i okupljanje @ete (=uk0 #NK
8880 br. 1S #NK0 =880 br. &&)0 izbor %arambaEe i deoba dru5ine0 sa motivom B%ajdu@ke
sreDeL (urlan#enski rukopis0 br. ++S =uk0 #NK 8880 br. &S =uk0 #NK0 888r0 br. ')0 gora
proklinje %ajduka (urlan#enski rukopis0 br. 9+)0 sukob oko podele plena (JogiEiD0 br.
10+)0 popevanje kroz goru (9aranoviD0 br. '+')0 smrt %ajduka (urlan#enski rukopis0
br. 9+)
10'
.
8z perspektive poetike 5anrova0 mo5emo reDi da pesme o Novaku i Crujici gravitiraju
ka epskim pesmama. Nisu retke0 meHutim0 ni %ajdu@ke balade niti lirske pesme
(urlan#enski rukopis, br. 9+S Tivan@eviDINediD0 br. .S =erkoviD0 br. 19'). 1itoloEki%
elemenata ima osobito u predvukovskim zapisima i u rumunskoj narodnoj poeziji. (
rumunskoj epici zadr5ali su se drevni sadr5aji o sukobu Novaka sa 5enskim mitskim
biDima
10&
. Novakovo poreklo izvodi se iz veze sa vilom. ( srpskoj epskoj poeziji
takoHe se opeva veza @oveka i vile. Na ar%ai@nu osnovu epskog lika #tarine Novaka
posredno ukazuje nomenklatura (Novak)0 atribucija (epiteti B#tarinaL i B4ebeliDL)0
opis (Novakovo ru%o u pesmi BTenidba Crujice NovakoviDaL)0 prebivaliEte
(BNovakova peDinaL)0 $ormule ($ormula glasa od @ije ja@ine opada liEDe sa drveDa)
104
.
Novakovi prijatelji i pobratimi0 kao i @lanovi njegove %ajdu@ke dru5ine0 prikazani su
veoma uopEteno0 u atribuciji koja ne odaje viEe od nji%ovog socijalnog statusa i
si5ejne $unkcije6 Joroje i #redoje (=uk0 #NK 8880 br. +)0 knez 1ilutin (=uk0 #NK 8880
br. .)0 knez Jogosav (=uk0 #NK 8880 br. 1)
10.
.
Hajduka druina Starine Novaka
!radicija o #tarini Novaku predstavlja balkansku tradiciju u najboljem smislu te re@i.
( istorijskim izvorima nesumnjivo je utvrHeno postojanje Jaba Novaka koji je
@etovao u Janatu za vreme 4ugog rata0 i u vojsci vlaEkog vojvode 1i%aja Urabrog
(1i%ai =iteazul) u 1+. veku
/'
. :krivljen za navodnu izdaju0 skon@ao je tragi@no0 kao
i ustanak sam
/&
. 8storijska interpretacija Novakove %ajdu@ke biogra$ije umnogome
korespondira sa epskom poezijom. #avremeni istorijski izvori u 5ivotopisu
vojskovoHe Jaba Novaka akcentuju tri osnovna dogaHaja6 njegovu epsku inicijaciju
(prelazak preko zaleHenog 4unava sa '000 %ajduka kako bi se priklju@io vojsci
vlaEkog vojvode 1i%aja Urabrog i u@estvovao u ratovima za ujedinjenje =laEke0
!ransilvanije i 1oldavije)0 %erojsko dr5anje u bitkama (oko sela 9alugareni0 u
osvajanju gradova !rgoviEte0 JukureEt i \urHu 1.9.. godine0 u napadu na #o$iju u
proleDe 1.9+. godine0 u bici kod sela 1iraslaua 1/. septembra 1+00. godine
/4
)0 kao i
mu@eni@ku smrt pod 9lu5om
/.
. Novakovo @etovanje predstavljeno je u uzviEenoj
epskoj stilizaciji
/+
. 8za straEne smrti Jaba Novaka nazire se tipski lik oklevetanog
junaka koji umire u straEnim mukama na loma@i na trgu u 9lu5u .. $ebruara 1+01.
godine
/7
.
9ada je re@ o istorijskom posredovanju u graHenju epske biogra$ije %ajduka Novaka0
najviEe Eto se mo5e dopustiti jeste kontaminovanje maglovitog kolektivnog seDanja na
viEe istorijski% li@nosti iz razli@iti% vremena i podneblja (veliki vojvoda Novak
Crebostrek
//
0 cesar Novak iz 14. veka
/9
0 narodna personi$ikacija Bnovog
vizantijskog stratioteL
90
0 BlavoobrazniL %ajduk 9araljukRNovak iz vitija despota
Ste\ana aazarevia s po@etka 1.. veka0 Novak 4ebeljak ili Novak 4ebeliD o kome
govore strani putopisci u 1+. veku0 3azbojnik iz manastira #vetog \orHa u
!emskoj
91
0 Jaba Novak s kraja 1+. veka0 Novak kova@ G tipski lik ma@ara u epskoj
poeziji #rba
9'
). Najmanje Eto se pak mo5e pretpostaviti jeste to da su juna@ka
preduzeDa ovim junacima0 pored smrti0 morala doneti i pesni@ku slavu0 baEtinjenu u
narodnim pesmama i predanjima0 usmenoj re@i koja je vremenom brisala granice i
ujedna@avala razlike. !ako je0 iz laguma povesni% naslaga0 Eiknuo nezaustavljiv luk
usmene re@i0 razgranavEi se u rukavce nacionalni% motiva i tokova0 maglovito pamteDi
opEtebalkanske istorijske i etnogra$ske obrise0 iscrtavajuDi slavne i stare vizantijske
toponime na novoj mapi porobljenog Jalkana. ( ovom procesu klju@ne su morale biti
limitro$ne oblasti izmeHu severoisto@ne #rbije0 zapadne Jugarske i 3umunije0 oko
Kodunavlja0 odakle se legenda disperzivno Eirila u vremenu i prostoru. ;pski 5ivot
#tarine Novaka i njegove %ajdu@ke dru5ine0 meHutim0 ne odvija se na ovim
prostorima. Kojedini toponimi se samo $ragmentarno pominju u narodnim pesmama.
!radicijsko staniEte %ajdu@ke dru5ine #tarine Novaka je gora 3omanija kod #arajeva.
9ojim putevima je tradicija o Novaku u 1+. i 17. veku preneta na 3omaniju0 ako je
uopEte tamo i prenoEena0 joE uvek predstavlja otvoreno pitanje. !eza da je u tim
vremenima 3omanija postala Bjedno od glavni% steciEta %ajdukaL0 te da su na Novaka
prenete i mnoge ranije %ajdu@ke tradicije
9&
0 pru5a samo delimi@an odgovor. Cora
3omanija iz narodni% pesama ne upuDuje ni na teren danaEnje 3umunije0 popriEte
istorijske aktivnosti Jaba Novaka G do lingvisti@kog izjedna@avanja toponima
3omanija i 3umunija nije moglo doDi pre 19. veka
94
. Kre bi se mogla pri%vatiti
etimologija 1. #tojanoviDa po kojoj je kolektivno pamDenje junaka i dogaHaja sa
podru@ja vizantijske teme !rakija (3omanija) i klisure (teme) #trimona preneto0 na
osnovu jezi@ke sli@nosti0 na planinu u Josni0 Eto posredno pokazuju i o@uvani
toponimi u pesmama BTenidba Crujice NovakoviDaL (=uk0 #NK 8880 br. +) i BNevjera
ljube Cruji@ineL (=uk0 #NK 8880 br. 7).

! "! #$# %&'
(")$"& %$&)%")& ' #")# $' *+, %$&)
: :
, ,
, 5, !
, "# , , $%%&, '()
!
j gr_k_r_s qerjpj e u`r_ge g_yazc fmj`ij g_`cft _ jnkexasj ij ljmpjie.
rck terfp_s ijncdk_s nckij dj krev_s gjkjne bjmpjifpc kr~j`c6 levjrfpj0
|adjitanj0 rbanj0 l_fij0 mbjianj0 crxcv_`aij0 ctj
1
. ehc`aic jravrjkj
(14.&) _dijyj`jne prjn nckic xa`amadjxanc0 g_ si_v_ ycse bcd grcsxj e f`ctfp_n
aft_rana a aft_rana f`ctfpc pemterc
'
. jk_s sckcrc`j (14.9)0 ijp_i v_t_`_
ft_v_kahzcv _tg_rj0 grcftjnc kj g_ft_na frgfpj frckz_`cp_`ij kr~j`j
&
.
ezc`at_0 fij~i_ a _kmeyi_0 g_k fmj`_mexasj bcfgrcp_ria `_niaypa
tranesj0 qerfpj g_ftjnc f`ctfpj asgcranj.
jrjmcmi_ fj terfpas _f`jnjzasj _k`anj fc a afcj`jzc k_sjcv ftji_`iaht`j
a ijfcj`jzc i_sjkfpa gmcscij ad jmc danc
4
. {`e p_m_iadjxane grjta
fsahci_ epeya`jzc k_sjcv ftji_`iaht`j e faftcs kr~j`ic egrj`c
.
.
^jndijyjniana `_nia rck_`a rahjij e terfp_n fme~ba bama fe 1-83+A7 (terfpa
vownuk)0 52<=23x782 (gcrfanfpa 52<y=235) a 60<:-/-.7 (vrypa 0<60:-/-.).
|_niexa fe ijn`csj _bj`jma p_zehjrfpe fme~be
+
. {fi_`ij ke~i_ft
kcrbcianj bamj nc ye`jzc getc`j ij _gjfias scftasj g_ gmjiaijsj0 tcfijxasj
a pmaferjsj
7
. {rvjiadjxanj sjrt_m_hp_v rckj0 p_ne fe qerxa djtcpma ij
ljmpjie0 e `cmap_n scra fc g_kekjrjmj fj eftr_nft`_s jnkeypa yctj
/
. jp_ fe
jpta`i_ eycft`_`jma e fedbanjze jnkeyanc0 `_niexa0 sjrt_m_fa a kcrbcianc fe
_ftjma `c_sj _fpeki_ egjscia e ijr_kias gcfsjsj
9
. `rcsc _fm_b_kamjypa
rjt_`j0 trjkaxanj _ rahjiasj p_na fe fme~ama teaifp_n `mjfta fsahci_ nc
bamj g_tafpa`jij pj_ ick_ft_nij fcjzj.
^j g_nj`e a rjd`_n jnkeyp_v g_prctj ij ljmpjie0 g_rck tc~aic terfpa kj~baij
a ijsctj0 etaxjmj nc a gm_kij `_niaypj trjkaxanj ijnjsiaypa _krckj e
bjmpjifpas frckz_`cp_`ias kr~j`jsj. jdmapj adsce ijnjsiapj a jnkepj
bamj nc `c_sj sjmj0 Bs_vm_ ba fc rca kj fc ahm_ e v_re e jnkepc0 pjk fc ianc
asjm_ pek aa e ijnjsL
10
. ^jnjsiaypc `_nfpc ijhmc fe gm_ki_ tm_ e sctc~ias
`rcsciasj prftjhpa rjt_`j ij ljmpjie e frckzcs `cpe
11
. ^jnb_a grascr dj
_`e frckz_`cp_`ie jnkeyane grckftj`j ye`cia r_k_gfpa neijp `_n`_kj
_syam_
1'
0 p_na nc pj_ Bgr_ft jnkeypa yct_bjhjL `mjkj_ gr_ft_r_s adsce
rjsc0 m_`ka`j a js_p_`j0 _ftj`a`ha icadbrafa` trjv ij vrjiaxjsj pr`j`_v
bjmpjifp_v g_matayp_v tr_evmj adsce |adjitanc0 levjrfpc a rbanc frckai_s
14. `cpj
1&
. { g_ft_njze jnkepj e frckzcs `cpe f`ck_ya a g_`cft _
Bmj`__brjdi_s se~eL jrjepe (^_`jpe) ad z7:780 52.H-:0 q:2?030
{090<217f0. cy nc _ rjdb_niape gmcsciat_v g_rcpmj (B_k grcf`ctma ad
kj`iaicL)0 `c_sj rjbr_s (Bg_ grar_ka fmayji mj`eL)0 p_na ft_menc e v_rjsj
(Bpj_ rjdb_niap e v_rjsj _batj`jL) a yctenc ij jnkeypa ijyai (Ba _i ij
jnkeypa ijyai edicsara frxj afsjajifpa dcsjjL) e `rcscifp_s gcra_ke
(1404I1411) ij p_na fc _ki_fa g_sci _iftjitaij am_d_j. j ma nc e gatjze
aft_ranfpa gr_t_tag g_ctfp_v mapj tjraic ^_`jpj ama ic0 gatjzc nc p_nc ic
k_`_ka e fesze fehtaie _`_v f`ck_yjift`j. azciaxj kj nc _iftjitai
am_d_0 icfesza`_ k_br_ egeci e gramapc0 ijhj_ dj f_ki_ kj e`rfta _`e
grag_`cft pj_ k_vjjn _k `j~i_fta e ba_vrjana kcfg_tj tcjij jdjrc`aj a
g_`cfta rbanc0 egeenc ij djpeyjp kj nc e 1.. `cpe k_aftj H-.:-80- icpa
rjdb_niap `af_p_v r_kj p_na k_ tc scrc rcscta sar e cfg_t_`aia kj edr_penc
grcgafpe adsce femtjij a frgfp_v kcfg_tj0 j k_`_ka fc e `cde a fj
_fm_b_kamjypas g_prct_s e levjrfp_n
14
.
-)./, '#+&0&
{bayi_ fc edasj kj nc rcy |085+40 e dijycze B_ksctiap _k terfpc `mjftaL
1.
0
_ki_fi_ Brazbojnik0 lupe50 kradljivacL
1+
0 jrjgfp_Iterfp_v g_rcpmj. _ icpas
tesjyczasj _ij nc a e terfpa a e frgfpa ncdap grchmj ad sjjrfp_v ncdapj
17
.
ehji _g_`a _`e grctg_ftj`pe _kmeyi_ _kbanj
1/
. a_krjv t_nji_`a
adi_fa djiasa`e ag_tcde _ ctas_m_vana rcya |085+40 ad`_kca nc _k
fjifpratfp_v _bmapj awdh0 e grc`_ke =-<7:7 .2, H<-:717:7 .20 ht_ nc0
sctjtcd_s0 s_vm_ k_`cfta k_ _bmapj awduh (jnkep) e dijycze <0:374,
H<-:71374
19
. _ 1.. `cpj rjdb_niap fj _re~ncs d_`c fc ,+.0<0 j fjs_ kcm_ ,+.0
'0
.
mj`adjs 8+304 rjfgr_ftrjzci nc a e _fsjimanfpas ad`_rasj
'1
. n0<06780 (jr.)
fc p_rafta grc`jf_ki_ kj ba fc ijvmjfamj rjdb_niaypj kascidanj jnkeyanc.
jnkeypa ftjrchaij nc |0<06=0@0. levjrfp_n fc p_raftc ijda`a |0}5+:73,
|0<067~, 1/|10, 1-}1-50, =0}<04:0<, 30A7, 52/77 7 6-6R2:0
''
, e eseiana
gjp |085+4, ^itter, bri#ante, (hevalier, bri#and, priba#
'&
.
jkj nc rcy _ _fm_b_kamjyp_n kascidana jnkeyp_v g_prctj0 s_rj fc ijgrj`ata
njfij kaftaipxanj adsce tcrsaij |085+R780 a |085+@:1- e ijnharcs
bjmpjifp_s cti_pemteri_s preve p_na nc _bcmc~ci _`_s aft_ranfp_s g_nj`_s.
jnkeypa g_prct ij ljmpjie grckftj`j g_beie gr_ta` teaifpa dj`_nc`jyj0
jma a gr_ta` terfpa demesj a ijsctj
'4
. |ep _ t_sc kjnc `rm_ grcxadji fek6
B^jr_k ijh safma a gnc`j kj fe e ijf jnkexa g_ftjma _k terfpc famc a
icgrj`kc. j rcycs_ kj vkncp_na _takc e jnkepc a bcd ic`_c0 kj fc iji_fa
jaij a _re~nj g_ f`_n_n `_a ama p_sc kj fc _f`cta0 jma nc a t_ xancmj aftaij0
kj ht_ nc v_k `mjkj terfpj b_j a y_`cyianj0 t_ nc a jnkepj e dcsa sjzc0 j
ht_ nc v_rj a icgrj`ckianj0 t_ a nc `ahc0 a dj t_ nc sce jnkexasj ba`jm_
pjht_ ijng_htciana eka0 j e g_yctpe `mjkc terfpc njsjyi_ a nc bam_ a _k
gr`c v_fg_kc a gmcsaj. ftaij kj si_va eka ic _ke e jnkepc kj yaic dm_0 jma
pjk fc y_`ncp (_f_bat_ gr_ft) nckji get _tgjka _k ekfp_vj kreht`j a _gr_fta
fc f`jpc `mjfta0 _i g_yic _f_bat_ nckji ed krev_vj a dm_ yaiataS tjp_ a jnkexa
yaic dm_ a ijr_ke f`_sc0 p_na a grcsj qerxasj eba a ~jma0 jma fc a kjijf
yaia jnkepe ijn`cj frjs_tj a g_revj pjk se fc rcyc kj nc m_g_` a gr~abjbj.
ftjrj fe `rcscij jnkexa0 pj_ ht_ fc a e gncfsjsj gnc`j0 ijnrjkanc k_ycpa`jma
qerpc pjk i_fc i_`xc _k kjxanc0 jma nc t_ e ijhc `rancsc fmjb_ ba`jm_0 icv_
k_ycpene trv_`xc a krevc getiapc0 j pjht_ ekjrc a ij pee p_sc dj p_vj safmc kj
asj i_`jxj ama mancgj rej a _re~nj0 tc vj g_jrjne. jk p_sc ekjrc ij pee0 gj
ic ije i_`jxj j safmc kj a asj0 _ia vj exancic gj se _k`cke faij ama brjtj0 a
`_kc vj fj f_b_s k_pmc as v_k _i exncie ic _kicfc. rj`a jnkep icc iapjk
ebata y_`ncpj p_na se iahtj ic yaia0 `c jp_ kj vj ijv_`_ra pjpj` granjtc ama
njtjp. jpjr bamj a fjs_ k`j jnkepj0 _gct fc dij p_na nc _k za k`_naxc
jrjsbjhj (ftjrnchaij).L
'.

_ft_nc k`j vmj`ij frckahtj _fm_b_kamjyp_v g_prctj ij ljmpjie e 1+. a 17.
`cpe. r`_ fc ijmjda e eij`fp_s bjfcie (ljijt0 qrjifam`jianj0 |mjhpj0
mj`_ianj0 fc`crij levjrfpj)0 krev_ gjp Be gmjiaifpas rcn_iasj djgjki_v kcmj
ljmpjifp_v g_me_ftr`j2
'+
. _prct rbj e ji_iana0 td`. eva rjt0 djg_yct
eftjip_s e ljijte 1.94. v_kaic0 grckftj`j fij~ji afp_rjp frgfp_v ijr_kj Bij
aft_ranfpe g_d_riaxe u`r_gcL
'7
. j efscie cgfpe trjkaxane _ jnkexasj0
scetas0 si_v_ nc `j~iana g_prct p_na fc rjd`a_ e jkrjifp_s djmce e `cda fj
efp_ypas yct_`jzcs rahjifp_v ftji_`iaht`j e `_ni_n fme~ba eftranc a
mctjypc rcgebmapc.
! "!
fp_xa grckftj`jne g_fcbji _bmap _tg_rj qerxasj e gras_rfp_s djmce. cy
nc _ vcramfp_s ijyaie rjt_`jzj rahjij p_na fe0 savrjxanjsj ftji_`iaht`j0
ijp_i gjkj frgfpa frckz_`cp_`ia dcsjj0 efp_yama ad _f`_ncia g_kreynj ij
tcrat_ranc p_nasj fe egrj`jmc |cicxanj a eftranj0 tc fe _tekj egjkjma e
qerfpe. {bayi_ fc edasj kj aft_ranj efp_pj pj_ _rvjiad_`jic b_rbc gr_ta`
qerjpj djg_yazc gjk_s mafj 1.&7. v_kaic. sc +.4-4 g_ ftjranas tesjyczasj
g_icma fe _ia p_na fe fc ijp_i gjkj mafj grcfcmama e cz
'/
0 sjkj fe f`a
cmcscita efp_yp_v yct_`jzj0 djncki_ fj asci_s0 _rsarjia dijti_ grc t_vj
'9
.
tji_`iaxa gras_rfp_v djmcj ijda`jne fc a k-</0A760. cy fc ctas_m_hpa
tesjya pj_ atjmanjiad_`ji_ asc dj j/0|20 p_nc _dijyj`j a prjnc`c _kjpmc fe _ia
grafgcma
&0
.
czfpa efp_xa grckftj`jne :7H efp_pj e efsci_n g_cdana. j_ `_niaypa
jpt_r e ras_rne jpta`ia fe `ahc _k _fjskcfct v_kaij. jtenea g_k
gjtr_ijt_s eftranc gr_ta` qerjpj0 fczfpa efp_xa fe `rm_ brd_ ftegama e
_t`_rcia fep_b fj mcyaasj0 bekea kj fe f`_nas g_s_rfpas yct_`jzcs
grjptayi_ k_`cma e gatjzc fe`crciatct |cicxanc ijk jkrjifpas s_rcs. {tekj
asc +.4-4 e smctjypas ad`_rasj icrctp_ g_grasj icvjta`ie p_i_tarji_ft
&1
.
fp_yp_ gatjzc g_ftjnc ncki_ _k ijn`j~iana gatjzj c`r_gfpc g_matapc e 1+.
`cpe a grcksct ~a`c kagm_sjtfpc jpta`i_fta adsce eftranc0 |cicxanc a
qerfpc. agjrfpas rjt_s gr_ta` qerfpc (1.70I1.7&) ft`jrjne fc efm_`a dj
prjtp_trjnie fjrjkze mctjypc rcgebmapc a fczfpa efp_pj
&'
. fp_xa fe 1+01.
v_kaic g_vebama xjrfp_v p_scfjrj _fagj jbjte p_na nc g_fmji e cz kj a
esara. b_v bcdijyjnic _gte~bc0 gr_fmj`cia efp_ypa `_n`_kj `ji |mjtp_`a
fj brjt_s a_s _k`ckci nc e jrm_`jx a _feci ij fsrt &. nemj 1+1'. v_kaic.
ncfci 1+1.. adba_ nc fp_ypa (vrjkahpa) rjt adsce eftranc a |cicxanc0 p_na nc
dj`rhci g_tgafa`jzcs sar_`i_v ev_`_rj e jkrake 1+17. v_kaic. ^cg_frcki_
ijp_i t_vj k_mjda k_ p_ijyi_v rchczj efp_yp_v gatjzj fg_rjdes_s adsce
eftranc a qerfpc g_ p_sc fe efp_xa kcaiata`i_ rjfccia ad czj e prjnc`c
_p_ {t_yxj a esbcrpj.
ckij mcgj Brep_`ct gcfjsjL (. rzc`a) _ fczfpas efp_xasj (_p_ 40 gcfjsj)
djbcmc~cij nc e </03,23.4-6 <+4-H7.+
&&
. {fas ye`ci_v `jij czjiaij0 e
_`_n krjv_xci_n dbarxa ijr_kia gc`jya g_saze a krevc g_dijtc efp_pc0 g_get
czjiai erahc a czjiai qjkanc (</03,23.47 <+4-H7.0 br. 700 10+0 1&10 1+4)0
schjnea a ycft_0 g_ graixage jijr_iadjsj0 fj g_dianas p_tjrfpas
neijxasj
&4
.
_rck tcsjtfp_v prevj _ jnkeyp_n kre~aia tjraic ^_`jpj0 cgfpc ijr_kic
gcfsc Bfrckza `rcscijL ijn`ahc _gc`jne neijpc a k_vjjnc ad `rcscij
jikanfp_v (ratfp_v) rjtj adsce mctjypc rcgebmapc a qerfpc (1+4.I1++9)
&.
.
jikanfpa rjt nc Bcgfp_ k_bj frgfpc aft_rancL
&+
. jrjptcrahc vj efpjpjzc
jnkeypa kre~aij ij tcrat_ranc g_k terfp_s `mjhe0 yct_`jzc a `rhczc
neijypa g_k`avj. {`c vcramfpc _rsjxanc fjftj`cic fe _k terfpa g_kjiapj
ad crxcv_`aic a ric w_rc p_na fe grchma ij smctjype tcrat_rane0 jma a _k
ftjr_fckcmjxj ad jmsjxanc a l_pc
&7
. fp_xa fe jpta`ia _p_ jkrj a
abciapj0 e l_pa _t_rfp_n a e jpjrfp_s gras_rne
&/
.
`c `rcsc trjnjzj jikanfp_v rjtj f sjzas ama `cas aitcidatct_s trjne a
fep_ba adsce efp_pj a ebr_`jypc rcgebmapc
&9
. za_`_n g_djkaia ft_na
eg_ri_ ijft_njzc |cicxanc kj _t`jrjzcs i_`a mepj e jmsjxana epaic
s_i_g_mfpa g_m_~jn ebr_`iapj e trv_`aia ij ckatcrjie
40
. t_vj nc
rjf`ctj`jzc `c_sj djsrhcia trv_`jypa0 kagm_sjtfpa a g_mataypa _ki_fj
adsce qerfpc0 mctjypc rcgebmapc a ebr_`iapj ic_g_kji grckefm_` dj
rjdesc`jzc jnkeypa jpxanj e ras_rne.
_ f`rhctpe jikanfp_v rjtj0 |cicxanj rjfcj`j grcbcvc g_ geftas _ftr`asj a
smctjyp_s kcme ftrc. j`ia _tjra p_k jkrj0 fj gr_fmj`cias fcrkjr_s
t_nji_s jip_`acs0 _ftjne nckai_ dijyjnianc efp_yp_ frckahtc. jbcmc~ci_ nc
kj nc a ijnye`ciancs jrjsbjha b_pcfpa jnkepj0 ljne ^ap_mae a`jiaie0
ncki_ `rcsc bam_ k_d`_ci_ kj fc te ijftjia. j g_yctp_s _rcnfp_v rjtj a
gras_rfp_ yct_`jzc _~a`j`j afg_k gcgcmj. ljn_ a`jiai fc `rjj e f`_ne
peme ijk_sjp crjftj0 yekj yaica _k neijht`j e djmce ebr_`jypc
rcgebmapc
41
.
j `rcsc _rcnfp_v rjtj (1+/4I1+99) jnkeypc yctc k_banjne pjrjptcr icrck_`ic
smctjypc `_nfpc. q_ iafe ia v_rfpa jnkexa iata vefjra. {ia fe a ncki_ a krev_0
grcsj g_trcba. ctenea a ij s_re a ij p_gie0 icrck_`i_ gmjcia0 ij rebe
cvdaftcixanc0 _ia egjkjne e terfpc prjnc`c0 gjmc a gjypjne0 ycft_ ic `_kca
rjyeij kj ma fe e gatjze qerxa ama rahjia
4'
. kjc fc _kr~j`j tcfij `cdj
adsce kebr_`jypa g_kjiapj a jnkepj0 ht_ fc `aka g_ pjdijsj p_nc
kebr_`jypc `mjfta adraye _ij`jiasj. ft_`rcsci_0 ij vrjiaxa fc `_ka ~a`j
grcgafpj adsce terfpa gr`jpj a jnkeypa ftjrchaij0 ycft_ ij frgfp_s
ncdape a aramax_s
4&
.
sj si_v_ rjdm_vj kj jnkepc a efp_pc fsjtrjs_ ickca`_s xcmai_s0 a g_rck
rjdmapj e ijyaie yct_`jzj0 `_niayp_n _rvjiadjxana0 br_ni_fta. nckji a kreva
g_prct asjne0 e _fi_`a0 ijxa_ijmia pjrjptcr0 jma grckftj`jne a fgcxaayji
ijyai gra`rca`jzj a g_beie gr_ta` f_xanjmi_v evzctj`jzj
44
. czfpa efp_xa
e 1+. `cpe0 pj_ a neijxa a k_vjjna ftrjhi_v gckcfct_v_kahzcv rjt_`jzj e
ras_rne e krev_n g_m_`aia 17. `cpj0 _ftjma fe ~a`_ egjscia0 pjp_ e
aft_ranfpas k_pescitasj0 tjp_ a e efsci_n cgfp_n trjkaxana a e p_mcpta`i_s
gjscze. i_va cmcscita _`c cr_nfpc b_rbc0 pj_ ht_ fe fjda`jzc jrjsbjhj a
ekre~a`jzc jnkeypa yctj
4.
0 rjdbanjzc trv_`jypa pjrj`jij
4+
0 _k`_czc
r_bj a fer_`_ g_ftegjzc grcsj ~cijsj
47
0 `cria njtjxa a ic`cria
g_brjtasa
4/
0 ekjra ij pemc terfpa bcv_`j a jnkeypa scvkjia
49
0 fep_ba
eietjr jnkeypc kre~aic db_v gaj ama _re~nj
.0
0 icg_frcki_ fe _ye`jia e
ijr_kias gcfsjsj.
! $*". %)%"#. '$.
j gr_eyj`jzc ijr_kic g_cdanc _ jnkexasj a efp_xasj0 jra`fpa ad`_ra
(r~j`ia jra` e |cicxana0 ebr_`jypa jra`0 jkjrfpa jra`0 grj`i_I
g_mataypa jra` e _t_re0 |jtapjifpa jra`0 r~j`ia jra` e lcye)
`ahcftrep_ fe dijyjnia. _bdar_s ij aft_ranfpe kascidane jnkeyp_v g_prctj0
icfesza`_ nc p_rafi_ a akcitaap_`jzc neijpj _ p_nasj gcfsc gc`jne. cs
t_vj0 g_kjxa _ p_rcfg_ikcixanjsj a rjdsas_amj~czasj aft_ranc a g_cdanc ij
_fi_`e gr_eycia k_pescijtj s_ve bata _k `cmapc p_rafta gramap_s tesjyczj
cgfpc ba_vrjanc jnkepj a tcsjtfp_Is_ta`fpa prev_`j p_na fc ft`jrjne _p_
ijng_dijtana jnkeypa kre~aij
.1
.
ra`fpa ad`_ra0 pj_ a ijr_kic gcfsc0 bcmc~c `cmayjift`cic g_k`avc a
neijht`_ jnkepj0 za_`e cr_nfpe fsrt0 jma a fer_`c gjypc a g_jrc0
trv_`aie r_bcs a fjrjkze fj sefmasjifpas neijxasj. {ia gre~jne
`cr_k_ft_nie sjge savrjxanj rahjifp_v ftji_`iaht`j ij tcrcie edbezcic
wrjiaxc. d jra`fpc vrjc ijdare fc f`c fm_~cic kascidanc _ki_fj fj
rahjifpas kr~j`jsj0 g_fcbi_ e `cda fj adkj`jzcs k_d`_mj a djbrji_s
yct_`jzj. qe fe a brajitic saianjterc _ rjbr_fta jnkeypa ftjrchaij a
jrjsbjhj0 g_`jmc g_vaiemas fcrkjrasj0 aftaxjzc `j~i_fta _`c vcramfpc
b_rbc e rjti_ a zcic icfi_ha`_fta e sari_ k_bj. ^a~e fc fekfpa gr_xcfa a
gjriaxc0 ad`chtjna _ b_nc`asj a scvkjiasj0 e `cmap_n scra cp`a`jmcitia
_gafasj _`a k_vjjnj e ijr_kias gcfsjsj. _saze fc e_kc a ~bara fj terfpc
tcrat_ranc0 g_get _i_v ye`ci_v g_gj jkemj ad `rfij
.'
0 p_na _bj`chtj`jne
jnkepc _ prctjze terfpc `_nfpc.
ra`fpa k_pescita epjdene ij getc`c trjifg_i_`jzj aft_ranfpc vrjc e
radiaxe s_ta`j a pjtjm_vc neijpj cgfpc ijr_kic g_cdanc _ jnkexasj a
efp_xasj
.&
. ad`_rasj0 pj_ a e gcfsjsj0 g_fcbi_ fc ijvmjhj`j cp_i_sfpa
jpt_r jnkeyanc. jypj nc _fi_`ij gra`rckij kcmjti_ft0 j k_`_czc a _tpeg
r_bj eftjcij grjpfj fj _bc ftrjic. {`_ nc rjdm_v dj ftjmie _feke rasfpa
pjt_maypa safa_ijrj ij ras_rne p_na0 e fpm_ge pjt_maypc gr_gjvjikc0
tcikcixa_di_ aftaye ka`jht`_ a grasata`i_ft s_rmjpj
.4
0 _gte~enea a kj
ic k`_nc rahjic _k jnkepj e f`_s m_`e ij ekc
..
.
trjia get_gafxa p_na e 1+. a 17. `cpe gr_mjdc rban_s
.+
0 g_fcbi_ ftjras
rasfpas getcs _k lc_vrjkj k_ jravrjkj
.7
0 maft_s f`ck_yc _ icfaveri_fta
get_`jzj0 gra`rcscias et`rczasj g_kavietas g_rck getj rjka djhtatc _k
jnkepj (gjmjipc)
./
0 pj_ a _ rjd`anci_s faftcse g_vrjiayia ftrj~j0
fjftj`cia _k m_pjmi_v rahjifp_v ftji_`iaht`j. trj~c fj bebzc`asj
p_nc eg_d_rj`jne getiapc ij _gjfi_ft _k jnkepj e 1+. `cpe g_saze fc p_k
c`jj
.9
0 _p_ gmjiaij epj`axc (>ucaviza) a ei_`axc (?unovizza)
+0
0 p_k
^ahj (1..0)0 p_k grcmjdj ij _rj`a (1..&)0 e jyjiayp_n pmafera (1.7&)
+1
0 ij
gmjiaia cscriap (1./')
+'
0 e _k_gasj
+&
0 e nev_aft_yi_n l_fia
+4
0 ij
c~c`axa0 aijra0 _sjiana
+.
.
jbcmc~ci_ nc kj nc smctjyp_s g_fmjift`e0 p_nc nc ijp_i b_nj p_k cgjitj
egeci_ femtjie cmase pjp_ ba fc et`rkama efm_`a dj sar0 ad ebr_`iapj
bam_ g_trcbi_ yjp gckcfct kjij kj ba grafgcm_ e jravrjk0 p_nc db_v
icgr__ki_fta getc`j a v_t_`_ ics_vea efm_`j get_`jzj0 p_nc db_v g_vabca
_k jnkepj
++
.
j fmjbczcs terfpc kr~j`c e 17. `cpe g_`cj`jne fc demesa0 kj~baic a
ijscta0 tjp_ kj a g_scia _ jnkexasj ij ljmpjie g_ftjne f`c ycha. qerfpc
nckaiaxc p_nc gr_mjdc pr_d rbane `ahc ijmapene gjypjhpas _rkjsj icv_ma
rcvemjri_n `_nfxa0 bcmc~a civmcfpa kagm_sjtj _m ap_ (K. 3icaut) 1++..
jnkexa fe f`c krfpana a br_niana0 za_`a ijgjka vrjiayc fc fj grj`as
g_k`adasj
+7
. ckji rjixefpa getiap p_na gr_mjda rban_s e `rcsc
aitcr`cixanc `cmap_v `cdarj csckj egramaj e urkce (1+./)0 e _gafe f`_v
getj e jravrjk kjnc ncda`_ f`ck_yjift`_ _ vmj`jsj jnkepj p_nc fe0 n_h f`c~c0
adm_~cic ij dak_`asj gjmjipc jrjai0 pjp_ ba g_fme~amc pj_ grascr krevas
rjdb_niaxasj
+/
. bcmchpjsj ncki_v civmcfp_v gmcsaj (1++.) ijbrjnjne fc
ftrjhij seyczj p_nasj qerxa g_k`rvj`jne rahjic
+9
. ^j get_`jze ad
|cmap_v |jrjkj e l_fie ye`cia terfpa get_gafjx u`manj cmcba kjnc
icg_frcki_ f`ck_yjift`_ _ fefrcte fj rjdb_niaxasj
70
.
^_fca jrjy ij _rte0 kebr_`jypa g_pmafjra p_na gr_mjdc pr_d rbane t_p_s
17. `cpj rck_`i_ ad`chtj`jne cijt _ _gjfi_ftasj p_nc getiaxasj grctc _k
jnkepj
71
. ^j ~a`e jpta`i_ft jnkepj e rbana g_yctp_s 17. `cpj eg_d_rj`jne a
pjt_maypa safa_ijra e f`_nas ad`chtjnasj asfp_n perana
7'
.
b_rba gr_ta` jnkepj `c_sj fe jpta`ia rahjia e terfp_n fme~ba0
sjrt_m_fa0 kcrbcianc a kr. ^anc rckjp fmeyjn kj fc jivj~enc a xcm_pegi_
xa`ami_ a `_ni_ ftji_`iaht`_ _krcci_v prjnj. adjzc qerjpj ij :2?:7@ e
19. `cpe kctji_ _gafenc |ep jrja
7&
.
et_gafxa v_`_rc _ `c_sj _pretias pjdijsj ijsczcias jnkexasj. _ grj`ame
t_ nc fsrt. qerxa jnkepc ebanjne `c_sj fg_r_ a f`arcg_. ^jnychc a ijbanjne
ij p_mjx0 edke~ ama g_grcp_0 ama a pjyc _ ycivcmc0 g_icpjk `chjne. a_`j
tregmj g_ftj`jne fc g_rck `j~ia fj_brjjniaxj pj_ rcyatj _g_scij0
za_`as vmj`jsj patc fc bckcsa gjmjijpj g_ rbana. j `acianc jnkepc
grarcene fc nj`ij fsjpiej. ckji rjixefpa get_gafjx ad 1+'1. v_kaic
g_sazc grjpfe kj fc jnkexa0 ijbancia ij p_mjx0 scfcxasj _ftj`jne ij
kres_`asj0 s_ft_`asj a rjfprfiaxjsj. ramap_s jekancixanc p_k
_ftr_v_ifp_v gjhc0 ikranj |_m (
,
.
Wol$
) fj e~jf_s vmckj rahjifpc vmj`c
ijtjpietc ij p_mjx. uivmcfp_v jsbjfjk_rj ij emjde e ^ah k_ycpene _kcrjic
rahjifpc vmj`c afgezcic fmjs_s
74
. u`manj cmcba g_sazc vmj`c jnkepj
ijiadjic g_ vrjkfpas bckcsasj e ^ahe
7.
.
^asjm_ fmeyjni_0 iad ftrjia get_gafjxj e 1+. `cpe G itei |rjiya (,ntonio
=erantio)
7+
0 jrp_ it_ia_ avjctj (1arco ,ntonio Kiga$etta)
77
0 tcji
wcrmj (#t. Cerlac%)
7/
0 cmpn_r lcf_mt (1elc%ior Jesolt)
79
0 ikranj |_m (,.
Wol$)
/0
G gr_mjdca pr_d qrjnji_`j `rjtj ij gmjiaia tasji e levjrfp_n0 p_k
scftj p_nc fe qerxa d`jma jge crbcik (B`rjtj ftrj~cL)0 g_sazc _ftjtpc icp_v
frckz_`cp_`i_v vrjkj yanc fc g_rcpm_0 ij _fi_`e m_pjmia grckjzj0 gragafenc
jrpe rjc`ae (1arco ?ralo]itzo) ama ^_`jpe cbcjpe (Novag 4ebeli).
grj`_ c g_ctfpj ftrjtavrjanj tcsjtfp_Is_ta`fpa prev_`j p_na fc
_rsarjne _p_ jnkeypc kre~aic tjraic ^_`jpj a cgfpc ba_vrjanc jrpj
rjc`aj ij ijnjkcp`jtiana ijyai ameftr_`jta fm_~cie kanjr_ianfpe
`crtapjme efsci_v gc`jzj a grag_`ckjzj _ cgfpas neijxasj ij ljmpjie.
_ft_na `cmapa br_n gcfjsj0 ijr_yat_ pjkj nc rcy _ ftjrancs fm_ne gc`jzj _
jrpe rjc`ae0 p_nc i_saijmi_ ic _gc`jne ia jnkepc ia efp_pc0 jma p_nc g_
f`_s tcsjtfp_Is_ta`fp_s a ftamfp_Iadrj~jni_s rcvaftre icfesza`_ gragjkjne
jnkeypas gcfsjsj. krevc ftrjic0 f`c gcfsc _ jnkexasj ic s_rjne ie~i_
bata a iafe e`cp a jnkeypc gcfsc
/1
. r_xcf ijfm_nj`jzj s_ta`j e vrjcze
cgfpc ba_vrjanc ijnb_c fc kj ameftr_`jta g_rcczcs jrpj rjc`aj a
tjraic ^_`jpj0 e bata nckaia jetcitayia bjmpjifpa cr_nj. r`a nc jnkep
sce `atcd_`asj0 kreva `atcd sce jnkexasj e efsci_s cgfp_s gjscze
ijr_kj ij ljmpjie. ljmpjifpe rcgetjxane jrpj a ^_`jpj g_t`renc srt`j
ftrj~j ij p_n_n fc e pemteri_aft_ranfp_s grckjze a p_mcpta`i_s efsci_s
gjscze fsczene e _k_gasj0 ij pjganjsj ljmpjij. srt a ncki_v a krev_v
neijpj e aft_rana grckftj`j s_vea djyctjp i_`_v ~a`_tj e g_cdana0 e efsci_n
babma_tcxa ijr_kj p_na f`_nc gjsczc vrjka ij icrehas_fta rcya e rehi_n
faitjpfa `rcscij.
+ $1# )$#& 2
qrjkaxanj _ tjraia ^_`jpe grckftj`j bjmpjifpe trjkaxane e ijnb_cs
fsafme tc rcya. aft_ranfpas ad`_rasj icfesza`_ nc et`rci_ g_ft_njzc ljbj
^_`jpj p_na nc yct_`j_ e ljijte dj `rcsc ev_v rjtj0 a e `_nfxa `mjhp_v `_n`_kc
ajnj rjbr_v (1i%ai =iteazul) e 1+. `cpe
/'
. {pra`ci dj ij`_kie adkjne0
fp_iyj_ nc trjvayi_0 pj_ a eftjijp fjs
/&
. ft_ranfpj aitcrgrctjxanj ^_`jp_`c
jnkeypc ba_vrjanc esi_v_sc p_rcfg_ikarj fj cgfp_s g_cdan_s. j`rcscia
aft_ranfpa ad`_ra e ~a`_t_gafe `_nfp_`_c ljbj ^_`jpj jpxcitene tra _fi_`ij
k_vjjnj6 zcv_`e cgfpe aiaxanjxane (grcmjdjp grcp_ djmcci_v eij`j fj '000
jnkepj pjp_ ba fc grapeya_ `_nfxa `mjhp_v `_n`_kc ajnj rjbr_v a
eycft`_`j_ e rjt_`asj dj enckazczc |mjhpc0 qrjifam`jianc a _mkj`anc)0
cr_nfp_ kr~jzc e batpjsj (_p_ fcmj jmevjrcia0 e _f`jnjze vrjk_`j
qrv_`ahtc0 lepercht a ere 1.9.. v_kaic0 e ijgjke ij _ane e gr_mcc 1.9+.
v_kaic0 e baxa p_k fcmj arjfmjej 1/. fcgtcsbrj 1+00. v_kaic
/4
)0 pj_ a
seyciaype fsrt g_k me~_s
/.
. ^_`jp_`_ yct_`jzc grckftj`ci_ nc e
ed`ahci_n cgfp_n ftamadjxana
/+
. dj ftrjhic fsrta ljbj ^_`jpj ijdarc fc
tagfpa map _pmc`ctji_v neijpj p_na esarc e ftrjhias sepjsj ij m_sjya ij trve
e me~e .. cbrejrj 1+01. v_kaic
/7
.
jkj nc rcy _ aft_ranfp_s g_frck_`jze e vrjcze cgfpc ba_vrjanc jnkepj
^_`jpj0 ijn`ahc ht_ fc s_~c k_geftata ncftc p_itjsai_`jzc sjvm_`at_v
p_mcpta`i_v fcjzj ij `ahc aft_ranfpa mayi_fta ad rjdmayata `rcscij a
g_kicbj (`cmapa `_n`_kj ^_`jp wrcb_ftrcp
//
0 xcfjr ^_`jp ad 14. `cpj
/9
0
ijr_kij gcrf_iaapjxanj Bi_`_v `adjitanfp_v ftrjta_tcL
90
0 Bmj`__brjdiaL
jnkep jrjepR^_`jp ad z7:780 52.H-:0 q:2?030 {090<217f0 f g_yctpj 1..
`cpj0 ^_`jp cbcjp ama ^_`jp cbcma _ p_sc v_`_rc ftrjia get_gafxa e 1+.
`cpe0 jdb_niap ad sjijftarj `ct_v _rj e qcsfp_n
91
0 ljbj ^_`jp f prjnj 1+.
`cpj0 ^_`jp p_`jy G tagfpa map sjyjrj e cgfp_n g_cdana rbj
9'
). ^jnsjzc ht_
fc gjp s_~c grctg_ftj`ata ncftc t_ kj fe neijypj grckedcj _`as neijxasj0
g_rck fsrta0 s_rjmj k_icta a gcfiaype fmj`e0 bjhtazcie e ijr_kias gcfsjsj
a grckjzasj0 efsci_n rcya p_nj nc `rcsci_s brafjmj vrjiaxc a enckijyj`jmj
rjdmapc. qjp_ nc0 ad mjvesj g_`cfia ijfmjvj0 hapie_ icdjeftj`a` mep efscic
rcya0 rjdvrjij`ha fc e repj`xc ijxa_ijmia s_ta`j a t_p_`j0 sjvm_`at_
gjstca _ghtcbjmpjifpc aft_ranfpc a cti_vrjfpc _brafc0 afxrtj`jnea fmj`ic
a ftjrc `adjitanfpc t_g_iasc ij i_`_n sjga g_r_bci_v ljmpjij. _`_s
gr_xcfe peyic fe s_rjmc bata masatr_ic _bmjfta adsce fc`cr_aft_yic
rbanc0 djgjkic levjrfpc a eseianc0 _p_ _keij`j0 _kjpmc fc mcvcikj
kafgcrda`i_ haramj e `rcscie a gr_ft_re. ugfpa ~a`_t tjraic ^_`jpj a
zcv_`c jnkeypc kre~aic0 scetas0 ic _k`anj fc ij _`as gr_ft_rasj. _nckaia
t_g_iasa fc fjs_ rjvscitjri_ g_saze e ijr_kias gcfsjsj. qrjkaxanfp_
ftjiahtc jnkeypc kre~aic tjraic ^_`jpj nc v_rj _sjianj p_k jrjnc`j.
_nas getc`asj nc trjkaxanj _ ^_`jpe e 1+. a 17. `cpe grcictj ij _sjiane0 jp_
nc e_ghtc tjs_ a grci_hcij0 n_h e`cp grckftj`j _t`_rci_ gatjzc. qcdj kj nc e
tas `rcsciasj _sjianj g_ftjmj Bncki_ _k vmj`ia ftcxahtj jnkepjL0 tc kj fe
ij ^_`jpj grcictc a si_vc rjianc jnkeypc trjkaxanc
9&
0 gre~j fjs_ kcmasayji
_kv_`_r. w_rj _sjianj ad ijr_kia gcfjsj ic egeenc ia ij tcrci kjijhzc
eseianc0 g_grahtc aft_ranfpc jpta`i_fta ljbj ^_`jpj G k_ maiv`aftayp_v
adnckijyj`jzj t_g_iasj _sjianj a eseianj ianc s_vm_ k_a grc 19. `cpj
94
.
rc ba fc s_vmj gra`jtata ctas_m_vanj . t_nji_`aj g_ p_n_n nc p_mcpta`i_
gjsczc neijpj a k_vjjnj fj g_kreynj `adjitanfpc tcsc qrjpanj (_sjianj) a
pmaferc (tcsc) tras_ij grcict_0 ij _fi_`e ncdaypc fmayi_fta0 ij gmjiaie e
l_fia0 ht_ g_frcki_ g_pjdene a _ye`jia t_g_iasa e gcfsjsj Bciakbj
wrenaxc ^_`jp_`ajL (|ep0 ^ 8880 br. +) a B^c`ncrj ebc wrenayaic2 (|ep0
^ 8880 br. 7).
_ a_krjve t_nji_`ae0 _p_ mapj ^_`jpj cbcmaj0 Bi_`_v g_bckiapjL0
s_vmj fc rjd`ata fij~ij kanjr_ianfpj `crtapjmj efsci_v gc`jzj0 p_nj nc tcpmj
_k krc`ic djb_rj`cic frckz_`cp_`ic cgapc0 ij htj egeene vc_vrjfpa a
cti_vrjfpa gjmasgfcfta e _ye`jias gcfsjsj grck`ep_`fpa a `ep_`fpa
djgafj0 f`c k_ jnkeypa cmcscijtj gr_ncpt_`jia e cgfpa map v_rfp_v yct_bjhc
p_na ft_menc ij gmjiaia _sjiana a g_k`adj`j fc0 e kee `rcscij0 ij ycme a e
djnckiaht`e fj f`_n_s g_r_kayi_s jnkeyp_s kre~ai_s.
^jfm_nj`jzc s_ta`j a faiprctayi_ft gc`jzj _ ^_`jpe e rjfg_ie _k krc`ia
mcvcika a0 `cr_`jti_0 djb_rj`cia cgfpa gcfjsj p_nc fc p_rcic e cg_fa grc
^csjzaj a p_f_`fpc cg_gcnc0 f`c k_ _fia`jzj ijxa_ijmia kr~j`j ij ljmpjie0
_ics_veene bam_ pjp`_ grcxadi_ fatearjzc tjraic ^_`jpj e prev jnkeyp_v
gc`jzj 1+. a 17. `cpj. _itjsaijxanj g_ctfp_v fcjzj ij mcvcikjri_v ^_`jpj
cbcmaj0 p_nc g_tayc s_~kj n_h ad gcra_kj rji_v frckzcv `cpj0 fj g_dianas
gc`jzcs _ jnkeyp_s jrjsbjha p_na yctenc e gmjiaia _sjiana0 rcdemtjt nc
p_itaiearji_v gr_xcfj e_ghtj`jzj a trjif_rsjxanc0 tc grckftj`j fij~ji
adrjd icgrcpaietc `crtapjmc efsci_v cgfp_v gc`jzj ij ljmpjie0 p_nc nc _k
si_v_ `cc ftjraic icv_ ht_ t_ s_ve g_pjdjta kjtesa bcmc~czj gcfjsj. {tekj
fe e preve gc`jzj _ tjraia ^_`jpe a zcv_`_n jnkeyp_n kre~aia0 e _ki_fe ij
krevc jnkeypc kre~aic0 sat_m_hpa cmcscita ijn`ahc djftegcia.
_p_ cgfp_v mapj wrenaxc ^_`jp_`aj0 krev_v ai`jranjiti_v ymjij ^_`jp_`c
jnkeypc kre~aic0 aft_ranj ices_ri_ gmctc src~e fjtpjie _k yazciayic vrjc.
qjp_ fc ad grjhia jra`fpa ad`_rj g_sjjne wrenaxj crj`axj
9.
0 wrenaxj
am_hc`
9+
0 wrenaxj am_h jma
97
0 wrenaxj |ep_`a
9/
(t_ nc _ijn Bs_rmjp fj
ebjxjL dj yane vmj`e fe ebr_`yjia rjfgafjma excie _k ajke kepjtj)0 pj_ a
jnkep p_na fc g_sazc g_k ijkasp_s Kutto e kebr_`jypas k_pescitasj ad 1++4.
v_kaic. jmp_ ^jdcya fsjtrj kj ba cgfp_v wrenaxe ^_`jp_`aj g_ijngrc
trcbjm_ trj~ata e fgjnjze k`c mayi_fta0 jnkepj wrenaxc crj`axc f nckic a
Bs_rmjpjL wrenaxc |ep_`aj f krevc ftrjic
99
.
j fc _ kcmaIjka`_ne0 trccs peyi_s ymjie jnkeyp_Ig_r_kayic kre~aic
tjraic ^_`jpj0 `c_sj rji_ gc`jm_ e jmsjxana0 a t_ e `cda fj ^_`jp_s a
anjt_s q_sacs0 g_pjdenc ijs BKisma najposlidna od slavne JosneL (br. 1&+) e
^az#ovoru u#odnom naroda slovinsko#a ikranc jyaj a_haj (17.+).
p_map_ fc g_nj`enc e gcfsjsj0 kcmaIjka`_nc e kre~aia g_ grj`ame asj
eipxane ^_`jp_`_v brjtjRg_brjtasj. j rjdmape _k ^_`jpj a wrenaxc0 asc
kcmaIjka`_nj fc e rj`ia i_scipmjterc0 g_ scjiadse jmtcrijxanc djfi_`jic ij
d`ep_`i_s g_kekjrjze0 `c_sj mjp_ djsczenc krevas `jranctctasj.
_ctfpa map tjraic ^_`jpj djgrj`_ nc fjs_ rcxaka` aft_ranfp_v gr_t_tagj
(asc0 _dijpj ftjr_fta pj_ k_saijitj g_ctfpc pjrjptcradjxanc mapj0 jitaterfpj
b_rbj). `rft_s fr_kiayp_s `cd_s a p_itrjfti_s pjrjptcradjxan_s neijpj
sjrparji nc _ki_f tjraic ^_`jpj (cbcma0 ljbj) a wrenaxc ^_`jp_`aj
(kanctc0 ^_`jp_`). itcrjpxanj ^_`jpj a wrenaxc g_ya`j ij icp_map_ _fi_`ia
_g_datia gjr_`j trjkaxa_ijmic pemterc (_tjx6fai0 ftjr_ft6smjk_ft0
sekr_ft6rjbr_ft0 afpeft`_6mcg_tj)
100
. trabexanj wrenaxc ^_`jp_`aj pj_
smjk_v a mcg_v neijpj gr_aftayc ad ^_`jp_`c `cdc fj `am_s p_nj gragjkj
ftjrancs fm_ne efsci_v gc`jzj. j_ adrjd a g_fmckaxj tc~zc dj _mpm_ri_s
fasctran_s e jnkeyp_n kre~aia tjraic ^_`jpj g_nj`enc fc a wrenayai brjt0
Bkanctc qjt_sarL.
js g_yctjp ^_`jp_`c cgfpc ba_vrjanc e fpmjke nc fj zcv_`_s k`_ftrep_s
grar_k_s frckz_`cp_`i_v neijpj a v_rfp_v jnkepj
101
. gcfsa Btjraij ^_`jp
a picd l_v_fj`L (|ep0 ^ 8880 br. 1) ^_`jp fc k_`_ka e `cde fj `mjkj`ai_s
kcfg_tj erj lrjip_`aj a pemep_s ijsctietas gramap_s dakjzj sckcrc`j.
^anc0 scetas0 fjs_ craiai demes rjdm_v db_v p_ncv fc tjraij ^_`jp _kscc e
jnkepc. mjk_~czj qeryai a zcv_`j _fa_i_ft fe grafetia pjp_ ba fc
ijvmjfamj ijxa_ijmij kascidanj _ksctjzj e jnkepc a ad`rham_ rcmjta`i_
ftjbami_ fatearjzc tjraic ^_`jpj e prev gcfjsj p_na se g_ trjkaxana
gragjkj. krev_n `jranjita (|ep0 ^ =880 br. &&) _ye`ji nc fjs_ _`jn
BjnkeypaL cmcscijt.
tcsjtfp_Is_ta`fp_s preve efsci_v cgfp_v gc`jzj p_na nc ft`_rci _p_
kre~aic tjraic ^_`jpj rj`i_grj`i_ fe djftegcia aitcrijxa_ijmia a
jnkeypa s_ta`a. itcrijxa_ijmia s_ta`a yana fe i_fa_xa ymji_`a jnkeypc
kre~aic tjraic ^_`jpj ncfe ~ciakbj y_`cpj `am_s (l_vaha0 br. &9)0 ~ciakbj
neijpj (|ep0 ^ 8880 br. +)0 eychc e pjtjm_ve f`jt_`j (</03,23.47 <+4-H7.0
br. 9'0 1//)0 fgrcyci aixcft adsce icg_dijta fr_kiapj (pjra0 br. 10)0
ijksctjzc gr_famjxj _p_ kc`_nyaic ijpm_i_fta (|ep0 ^ =880 br. &+)0 dj`jkj
brjc a brjt_ebaft`_ (</03,23.47 <+4-H7.0 br. 11'S q_sjdc_0 br. '.)0
i_`cmaftaypa s_ta` gr_kjnc neijpj pj_ r_bj ~cia (l_vaha0 br. 107S |ep0 ^
8880 br. ')0 ic`crij ebj (</03,23.47 <+4-H7.0 br. 117S |ep0 ^ 888 br. 7)0
`crijRic`crij g_fcftrasj (</03,23.47 <+4-H7.0 br. 1.0S |ep0 ^ 8880 br. .)0
_fm_bjjzc neijpj ad tjsiaxc (h821037800 br. 7/S a`jiyc`aI^cka0 br. 4)0
ftjra cgfpa s_ta`a _ adb_re fsrta a _fm_bjjze g_k`av_s ad djr_bciaht`j
(</03,23.47 <+4-H7.0 br. +7S a`jiyc`aI^cka0 br. '.)0 epakjzc f`jkbjraic
(|ep0 ^ 8880 br. .). _rck _`a0 bcmc~as_ a tagayic jnkeypc s_ta`c0 pj_ ht_
fe _ksctjzc e jnkepc a _pegjzc yctc (|ep0 ^ 8880 br. 1S ^0 =880 br. &&)0
adb_r jrjsbjhc a kc_bj kre~aic0 fj s_ta`_s 2jnkeypc frcc2 (</03,23.47
<+4-H7.0 br. ++S |ep0 ^ 8880 br. &S |ep0 ^0 888r0 br. ')0 v_rj gr_pmazc
jnkepj (</03,23.47 <+4-H7.0 br. 9+)0 fep_b _p_ g_kcmc gmcij (l_vaha0 br.
10+)0 g_gc`jzc pr_d v_re (jrji_`a0 br. '+')0 fsrt jnkepj (</03,23.47
<+4-H7.0 br. 9+)
10'
.
d gcrfgcpta`c g_ctapc ~jir_`j0 s_~cs_ rca kj gcfsc _ ^_`jpe a wrenaxa
vrj`atarjne pj cgfpas gcfsjsj. ^afe rctpc0 scetas0 ia jnkeypc bjmjkc iata
marfpc gcfsc (</03,23.47 <+4-H7., br. 9+S a`jiyc`aI^cka0 br. .S |crp_`a0
br. 19'). at_m_hpa cmcscijtj asj _f_bat_ e grck`ep_`fpas djgafasj a e
reseifp_n ijr_ki_n g_cdana. reseifp_n cgaxa djkr~jma fe fc krc`ia fjkr~jna
_ fep_be ^_`jpj fj ~cifpas satfpas baasj
10&
. ^_`jp_`_ g_rcpm_ ad`_ka fc ad
`cdc fj `am_s. frgfp_n cgfp_n g_cdana tjp_c fc _gc`j `cdj y_`cpj a `amc. ^j
jrjayie _fi_`e cgfp_v mapj tjraic ^_`jpj g_frcki_ epjdenc i_scipmjterj
(^_`jp)0 jtrabexanj (cgatcta BtjraijL a BcbcmaL)0 _gaf (^_`jp_`_ re_ e
gcfsa Bciakbj wrenaxc ^_`jp_`ajL)0 grcba`jmahtc (B^_`jp_`j gcaijL)0
_rsemc (_rsemj vmjfj _k yanc njyaic _gjkj mahc fj kr`cj)
104
.
^_`jp_`a granjtca a g_brjtasa0 pj_ a ymji_`a zcv_`c jnkeypc kre~aic0
grapjdjia fe `c_sj e_ghtci_0 e jtrabexana p_nj ic _kjnc `ahc _k za_`_v
f_xanjmi_v ftjtefj a fa~cnic eipxanc6 l_r_nc a rck_nc (|ep0 ^ 8880 br. +)0
picd ametai (|ep0 ^ 8880 br. .)0 picd l_v_fj` (|ep0 ^ 8880 br. 1)
10.
.
r_ta`iaxa ymji_`j ^_`jp_`c jnkeypc kre~aic s_ve fc tag_m_hpa rjd`rftjta
ij _fi_`e k`j eftjcij scramj. _ pratcranese rcjmi_6jitjftayi_ adk`jnjne
fc k`_b_na a scvkjia fj rcjmias a satfpasRg_mesatfpas neijxasj. _
pratcranese _ghtc6g_nckaijyi_ gr_ta`iaxa s_ve bata p_mcpta`ia ama
aika`akejmia map_`a. smjcs fm_ne cgfp_v gc`jzj tjraij ^_`jp fc k_`_ka
e `cde a fj g_dijtas sefmasjifpas neijxasj (1U =8880 br. 1.S h821037800 br.
149).
jtjm_da granjtcj a gr_ta`iapj tjraic ^_`jpj grckftj`jne k_bjr grascr
cgfpc kcaft_radjxanc a tagadjxanc0 gra ycse nc gr_xcf trjif_rsjxanc a
e_ghtj`jzj ijne_ya`ana e rj`ia i_scipmjterc. p_ fc a gjstc ftjra
fjkr~jna0 ascij neijpj fe _yat_ rcdemtjt g_diancv ijfm_nj`jzj.
trabeta tjraic ^_`jpj0 g_rck aft_ranfp_v a satfp_v r_i_t_gj0 egeene a ij
_bayjnic i_rsc gjtranjrjmic djnckiaxc0 bekea kj g_njs ftjr_fta e
trjkaxa_ijmi_n pemtera _rsemjta`i_ g_krjdesc`j afpeft`_0 ftjm_~ci_ft0
ycftat_ft0 `rmaie
10+
. preve gc`jzj _ jnkexasj ijnftjrana a ijnafpefiana
gragjkiap kre~aic `rha a rcvemjta`ie eipxane eietjr djnckiaxc. {i `_ka
rjyeij _ t_sc kj fc xapmefa jnkeypc jpta`i_fta a sar_`jzj grj`ami_
fsczeneS kj fc ic`cria njtjxa a g_brjtasa grj`cki_ pjdic0 j m_njmia ijvrjkcS
kj eietjr yctc `mjkjne rck a jrs_ianj. qjp_c fc ftjrj _ rjfg_kcma gmcij0
g_fcbi_ bmjvj a _re~nj.
c`jzc _ eprjnaifpas _grahpasj a _ reseifpas jnkexasj ij ijnb_a ijyai
g_pjdenc k_ p_nc scrc nc efscij trjkaxanj _ jnkeyp_n kre~aia tjraic ^_`jpj
ijtpramamj ctiaypc a vc_vrjfpc vrjiaxc ij ljmpjie tc g_ftjmj
_ghtcbjmpjifp_s f`_nai_s. _ya`c fe tag_m_hpc fmayi_fta0 pj_ ht_ nc
aft_`cti_ fmapjzc rjdm_vj _kmjfpj tjraic ^_`jpj e jnkepcR_grahpc0 b_vjt_
re_ a _re~nc0 f`cfij akcjmadjxanj jnkepj0 g_ftj`jzc _htrc kaftaipta`ic
maianc adsce jnkepj a rjdb_niapj0 _bayjnia p_kcpf g_brjtasft`j0 gr_`crj
rjbr_fta pj_ efm_` grasjzj e ycte0 asgcrjta` ad`mjyczj rjzci_vj ama
ebanci_v krevj ad b_nj0 `cdj fj ijtgrar_kias baasj p_nj fc p_rcia e sate0
b_rbj fj rjgai_s0 agcrb_madjxanj fijvc jnkepj0 aftaxjzc za_`c mcg_tc
107
.
sjpck_ifp_n a e bevjrfp_n efsci_n g_cdana tjraij ^_`jp nc grc`jf_ki_
neijp Bftjrana `rcscijL. _nj`enc fc ijnychc e `cda fj rjc`acs jrp_s.
jrjptcraftayi_ nc zcv_`_ eychc e f`jt_`fpas g_`_rpjsj0 ijnychc e
eipxana pesj p_na fgjfj`j ic`cfte _k si_v_`rfia _gjfi_fta p_nc n_n grctc
k_p nc pemti_ icyaftj t_p_s f`jkbc pj_ _brckj grcmjdj (jgpjrc`0 8880 br. 4/.).
jrjptcradjxanj fc `rha e fpmjke fj frckz_`cp_`ias _brjfxasj G neijp nc
_`ciyji prei_s a ~cdm_s0 _re~ji fjb_s a bedk_`ji_s (amjkai_`xa0 br. 14&0
jyji_`fpa0 br. 1+4).
^jnegcyjta`ana _gaf tjraic ^_`jpj kjt nc e gcfsa Bciakbj wreaxc
^_`jp_`ajL (|ep0 ^ 8880 br. +). ^_`jp nc _`kc _kc`ci e ftrjhie _k_re. ^j
vmj`a asj Bpjge `eyctaieL0 ij gmcasj 2p_~e _k scckj20 dj pjg_s Bpram_ _k
mjbekjL. __s_rij sjfpj p_ne _i i_fa s_~c fc k_`cfta e `cde fj 67:.476
H<-:-:7H-6. ck`ck a `ep ad jfgcptj fasb_mayp_v ftjtefj ~a`_tazj
(d__s_ria p_k) grckftj`jne ~a`_tazc p_nc fe ijnbma~c y_`cpe
10/
. j advmck
tjraic ^_`jpj e _`_n gcfsa ameftrjta`ji nc0 scetas0 a 7.:-<78.47
H<-:-:7H. jp_ nc e_yata tag_m_hpe fmayi_ft adsce _kcc tjraic ^_`jpj a
_gafj ncki_v 52/782 e ckrcie p_na ijs _ftj`j rjixefpa get_gafjx ^ap_mj kc
^ap_mc fj f`_na get_`jzj g_ qerfp_n e 1+. `cpe.
B{i nc advmckj_ _`jp_. _za kc_ zcv_`c jaic a zcv_`c kevc a har_pc vjc0
p_nc qerxa ijda`jne hjm`jrjsj0 bama fe _k p_~c smjk_v sck`ckj fj kmjp_s
ijg_e. fg_k hjm`jrj asj_ nc xagcmc ama prjtpc yadsc _k ~et_v fjanjij0
fgrckj hajtc0 j g_djka `c_sj `af_p_0 _k_dk_ g_tp_`jic0 _pre~cic kevas a
har_pas sjsedjsj. ^j vmj`a nc asj_ pjge0 ijyazcie pj_ p_k g_fpa
p_zjiapj ama eranjijxj0 p_nj se nc gjkjmj pj ncki_s rjscie. {ij nc bamj _k
gcvj`c mc_gjrk_`c p_~c. cmanj nc ij ze0 ij ycme0 grapjya_ ncki_ har_p_
_rm_`_ pram_ pjp_ ba advmckj_ ht_ ftrjhianc. `j krevj pramj bamj fe
gray`rhcij `cmapas g_dmjcias pmaixasj ij zcv_`_s htate p_na nc i_fa_ fj
ftrjic0 _bcfa`ha vj _ g_njf. cv_`_ _re~nc bamj nc _rkj a njtjvji0 k_p nc e
kcfi_n rexa kr~j_ bedk_`ji0 tn. t_ged0 fj dmjtias gcrasj. cetas0 icp_map_
kjij g_fmc t_vj _`jn kcmanj nc prcie_ ad ckrcij f `_nfp_s p_ne nc sckIgjhj
(_ijn p_na nc0 g_fmc t_vj0 g_ femtji_`_s ijrccze0 djkj`ci e f`_s prc`cte)
`_ka_0 escft_ femtjij0 ij urkc. qjkj fjs vj `akc_ ij p_ze g_pra`ci_s0
escft_ g_pr_`xcs0 yatj`_s p_~_s ncki_v `cmap_v mj`j0 p_nj nc grckzas hjgjsj
bamj gray`rhcij ij vrekasj p_zj k_p fe krevc k`c `afamc g_djka. ledk_`ji
se nc `afa_ _ djkzcs eipjhe fckmj. kcfi_n rexa kr~j_ nc p_gc kevc a hegc
krhpc0 j `rj k_br_ dj_htrci_v.L
109

j ma nc ^_`jp _`kc _kc`ci e _kce terfp_v scvkjianc
110
0 ama nc
pjrjptcradjxanj ijftjmj ijfm_nj`jzcs satfp_v a aft_ranfp_v r_i_t_gj0
gatjzc nc ij p_nc fc ic s_~c kjta kcaiata`ji _kv_`_r. aia fc kj fc e
pjrjptcradjxana a jtrabexana ^_`jp_`_v cgfp_v mapj ic s_ve djicsjrata ia
satfpa ia aft_ranfpa cmcscita. ^anckji _k _`a yaiamjxj0 scetas0 ic _gftjnc
fjs_ftjmi_ e trjkaxana. gatjze nc gr_xcf p_na g_krjdesc`j asjiciti_
grafeft`_ cgfp_v g_ktcpftj pjkr_v kj jpta`arj xcm_pegie cgfpe ba_vrjane
g_gemjri_v neijpj. ^j kcme nc jet_sjtadjs cgfpc _rsemc a scjiadjs
g_aft_`ca`jzj p_mcpta`j fj _gc`jias k_vjjncs ama neijp_s0 gr_aftcpj_ ad
cftctapc aft_`cti_fta0 p_nas fc ic ~cmc k_`cfta e gatjzc ftam a jaiatcta
ijr_ki_v gc`jyj0 pj_ ia etaxjn frckaic0 cg_c a cti_pemteria cmcscijtj
g_kicbj e p_sc nc _krccij `jranjitj djbcmc~cij.
3 %&)! %&". *!. "!.
_k jnkeyp_s cgap_s _bayi_ fc g_krjdesc`jne cgfpc ijr_kic gcfsc p_nc nc |ep
f`rftj_ e tcsjtfpe vrege Bgncfsc neijypc frckzanc `rcscijL0 djncki_ fj
gcfsjsj _ efp_xasj. dk`_nci_ g_fsjtrjzc prev_`j efp_ypa a jnkeypa
gcfjsj e grjpfa fc0 scetas0 fe_yj`j fj _krccias gr_bmcsasj. jnkeypc
ijr_kic gcfsc ncfe gcfsc _ jnkexasj0 jma f`c gcfsc p_nc _gc`jne jnkepc iafe
jnkeypc gcfsc
111
. rjd`ancias cgfpas ba_vrjanjsj ijncsaicitiana jnkepj
frgfpc a r`jtfpc efscic g_cdanc grcgmae fc `c_sj ftjra s_ta`a0 pjp`a fe
s_ta`a neijypc ~ciakbc0 ic`cric ebc0 scvkjij fj `am_s a rjgai_s0 ~ciakbc
neijpj `am_s rjka k_banjzj adedcti_v g_r_kj a fm.0 p_na fe ftcpma har_pe
aitcrijxa_ijmie rjfgr_ftrjzci_ft0 a BjnkeypaL s_ta`a p_na rcmcptene
aft_ranfpe kascidane jnkeyp_v g_prctj ij ljmpjie6 _pegjzc kre~aic0
yct_`jzc0 djfckc0 gjypj pj_ ijyai gra`rca`jzj0 _tsaxc0 g_tcrc0 kc_bj
kre~aic0 s_ta`a Bjnkeypc frccL0 g_gc`jzj pr_d v_re0 k_ frckahic
ijxa_ijmic a f_xanjmic kascidanc p_nj jnkeypa g_prct fjvmckj`j e rcmjxanjsj
fg_itji_v beitj evzctcia ijr_kj p_na nc adjd`ji aft_ranfpas _p_mi_ftasj
`cp_`i_v r_gft`j g_k qerxasj.
ugfpj ba_vrjanj jnkepj g_yazc zcv_`as admjfp_s e v_re. |rcsc p_nc
grct_ka jnkep_`_n cgfp_n aiaxanjxana icetrjmi_ nc0 fa~cni_ srt`_ `rcsc.
{tekj jnkeypj gcfsj ic aifaftarj ij s_ta`asj p_na fc bj`c neijp_`as
g_rcpm_s0 ftaxjzcs fijvc a _re~nj. frckahte gj~zc ijr_ki_v gc`jyj ijmjdc
fc edr_xa jnkep_`_v _ksctjzj p_na fc0 e fpmjke fj _g_daxan_s .1-82::+2 pj_
tcsci_s _g_daxan_s _mpm_ric pemterc0 tesjyc ijxa_ijmias0 jma ic sjzc a
pmjfi_If_xanjmias rjdm_dasj. jnkepc fc _kmjda grc`jf_ki_ db_v terfpa
demesj ama ijsctj. tjraij ^_`jp _kmjda e jnkepc efmck pemepj p_na ijscc
Bgr_pmctjL craij gramap_s dakjzj sckcrc`j0 jma a db_v _bcfta terfpa
f`jt_`j (|ep0 ^ 8880 br. 1). anjt q_sa fc _kscc _k demesj bcvj eb_`aj
(|ep0 ^ 8880 br. +&)0 asei jrjsbjhj gjp db_v vebatpj ft_pc a _re~nj (|ep0
^ 8880 br. +/). ljnj a`jiaij etj icgrj`kj tcrj e Bv_rfpc jnkepcL6
zave gahc a`jiaic ljn_0
qc nc hjc e ras_rnc rj`i_
qeryaie ahzjiaie je6
B_~Q ma dijta0 ahzjiaic j_0
k- /7 930:7 7 H062:-10:7,
jk nj banj s_rfpa cmcbanj0
ta bnchc s_rfpa esrevanj
j k_crj ij s_rc `_m_`c0
ta ic hc ij s_nc `_m_`c
dct esrep vr_hc ia kepjtc0
^cv_ ec e s_nc `_m_`c0
qc adjbrj b_cv a b_cvjS
pakc sa ij s_re xancie0
qc fjs tjkj et_ htct_`j_
f`_ne fjs pee rjfpea_0
_ftj_ fjs v_rfpa jrjsbjhjS
jijf asjs trakcfct jnkepj
as_`j s_vj a e scic. (|ep0 ^ 8880 br. +7)
j nc neijp bcd kre~aic adkjijp bcd p_rcij g_pjdenc g_f`c rcjmaftaypa _gaf
anjt_`_v vmjk_`jzj a _fpekaxc k_p fc0 _pegjzcs kre~aic0 ic ft`_rc
ic_g_kia efm_`a dj rcvemjri_ jnkeyp_ yct_`jzc6
{k vmjka nc xrie dcse nc_0
_k ~ca f maftj `_ke ga_
_p nc neijp kre~be fjpega_O (|ep0 ^ 8880 br. +&)
gcfsjsj _ jnkexasj `cmayaij jnkeypc yctc (p_nj br_na _k tra k_ icp_map_
ft_taij gragjkiapj)0 g_ grj`ame nc e eipxana ijvmjhj`jzj p_mcpta`i_v kej
jnkeyp_v g_prctj. ycta fc0 g_rck jrjsbjhc0 aftaye n_h a pjmjed a bjrnjptjr.
jmjed nc get_`_j0 `cht ncdaxasj a gmjiaifpas gr_mjdasj. ljrnjptjr gjp asj
`j~ie em_ve gramap_s _pegjzj kre~aic. {i nc tjn p_na barj kreht`_ g_k
bjrnjp
11'
. ljrnjp nc fasb_m p_na fc e ycta s_rj_ gjdata pj_ ijn`cj f`ctazj
11&
.
jnkeypj kre~aij nc ijnychc ji_iasij0 j zcij `cmayaij adrj~cij nc ftjnjas
cgfpas br_nc`asj (trakcfct). ^apjkj fc ic ijbrjnjne f`a ymji_`a nckic kre~aic0
j jp_ fc a kjnc cgfpa pjtjm_v0 ascij fe fasb_mayij0 g_`cdjij fj eipxan_s p_ne
za_`a i_fa_xa eietjr kre~aic _bj`jne. anjt q_sa tjp_ _pegj fmckcc
jnkepc6
l_nxj |epj0 r_cij icjpj0
cvj`xj0 zcv_`j icjpj0
`jij _pr_g_jiaij0
^acte0 grck yct_s `_n`_ke0
crj`axe a _sjsciaxe0
|ak_nj ete crj`axe0
jepj0 ftjr_vj jnkepj0
_i_vj trs_vmce epe
^j p_sc nc pjgj _k k`j `epj
ycmcipj _k yctrQcft gcrjS
_sjij0 krevj `ancri_vj0
etj tcve a xrij wj`rjij0
tcvj ftcvj0 xria wj`rji `c~c0
ek vj `c~c0 frxc se fc ftc~cS
_i_vj crpj y_bjiaij0
_na i_fa krci_`e bjtaie I
ckjs _pj fe`c krci_`aic0
qra pjrapc gei_ kc`ct _pj0
`c xcrac g_ v_ra g_feha. (|ep0 ^ 8880 br. +&)
jnkeypj gcfsj iapjkj ic tc~a kj afgrag_`ckj xcm_pegie cgfpe ba_vrjane
jnkepj. {ij dj`jtj gcra_k _k _kmjfpj e v_re k_ ad`rhczj g_k`avj
114
. a~cni_
`rcsc g_yazc kj tcyc jnkep_`as _ksctjzcs. ugad_kc fe fepxcfa`i_ g_rcjic.
{bayi_ fc grag_`ckj _ ncki_s g_k`ave0 jma icpjkj fc _be`jtj a ke~a gcra_k
jnkep_`_v yct_`jzj. gcfsjsj _ edr_xasj jnkep_`_v _ksctjzj kjnc fc e
rctr_fgcpta`a a nckji `ak grckaft_ranc pjp_ ba fc grapjdj_ ~a`_t p_na
grct_ka zcv_`_n jnkeyp_n ba_vrjana.
_p nc xcitrjmia fcvscit cgfpc ba_vrjanc neijpj Bftjrana `rcscijL efscrci
ij _gc`jzc za_`a dijsciata g_k`avj a vm_raap_`jzc cgfpa a ekfpa
`rmaij0 e gcfsjsj _ jnkexasj grafetij nc nckij v_rpj rcjmaftayij xrtj p_nj
gcrsjiciti_ egeenc ij tcv_bc a _gjfi_fta _ksctiayp_v ~a`_tj0 ij ad`cfi_ft
ftrj`ayia seyczj a icsai_`i_ft fsrta p_nj jnkepj0 ij prjne zcv_`_v cgfp_v
a ekfp_v `cpj0 icad_ftj`i_ ycpj (|ep0 ^ 8880 br. .0).
_rck ed`ahcia g_k`avj0 jnkep nc grafaci kj yaia a rjdi_`rfic eftegpc0 kj
bc~a a kj fc fpra`j pjp_ ba grc~a`c_. {tekj ijnb_a neijp ic s_rj bata
ijnrjbrana0 a ijnb_a scvkjianj. ^jnb_a neijp0 _ijn p_na nc k_ft_nji yjfta a
_kv_`_ri_fta kj grck`_ka jnkeype kre~aie0 ncftc ijnafpefiana0 ijnftjrana
jnkep0 p_na nc ijn`ahc efgc_ kj B_tscL _k f`_vj ftrjhi_v _ksctiayp_v `cpj.
jnkeypj frcj g_ftjnc kc`adj p_n_s fc ascienc neijht`_ (|ep0 ^ 8880 br. &0
4'). m_vj a f_makjri_ft e ic`_a dijyc _gftjijp (</03,23.47 <+4-H7.0 br.
119). {f`ctj g_ftjnc nckaia ijyai kj fc grckegrcka fsrt (h821037800 br. 10&)
11.
.
fpmjke fj g_scietas grcsafjsj `rha fc a pjrjptcradjxanj neijpj. jnkep
s_~c bata fjs_ _ijn p_na nc 2pjkjr ftaa a etcaR a ij ftrjhie sncfte
g_ftjnjta20 p_na fc ic b_na Biap_vj k_ l_vjL (|ep0 ^ 8880 br. 1).
fpehj`jzc rjbr_fta e gcfsjsj _ jnkexasj a efp_xasj ijterjmaftaypa fc
grapjdenc s_ta`_s _krji_v _`ij0 ht_ fasb_madenc sepc p_nc ycpjne jnkepc6
r_v_`_ra czjiai qjkanj6
B|akatc ma0 s_nj brj_ krjvj0
jp_`j nc sepj ij jn`jie0
_h nc `cj sepj e qerjpj
jk ijhcvj e`jtc neijpj.
_na s_~c sepc g_kiancta
j _heta0 s_nj brj_ krjvj0
j _kcrji _`ji pr_d gmjiaieS
_na mQ sepc _trgat ic s_~c
{k scic se l_v_s gr_ft_ bam_0
^cp fc `rjta cze ij prjnaie.L (|ep0 ^ 8880 br. &9)
ugfpj jpta`i_ft jnkepj _k`anj fc e _prae jnkeypc kre~aic. p_map_ fc
cgfpa neijp aftayc0 _ikj nc t_ e _p`are yctc
11+
. w_rj0 p_nj e gcfsjsj Aftjrana
`rcscijB grckftj`j t_ifp_ scft_0 sat_g_ctfp_ gr_ftrjift`_0 fjkj fc
kcaiahc pj_ rcjmia t_g_vrjfpa a aft_ranfpa gr_ft_r0 et_yahtc a djhtatiap
jnkepj
117
.
^jyai b_rbc e efscias jnkeypas gcfsjsj _kv_`jrj aft_ranfpas a jra`fpas
ad`_rasj. gatjze nc yct_`jzc ad befanc0 fj sezc`atas vcramfpas ekjrasj a
tjptaypas edsaxjzasj
11/
. _ grj`ame0 jnkexa e b_rba p_raftc `jtrci_
_re~nc. _ta` scvkjij nc _bayi_ epm_gci e harc tcsjtfp_Is_ta`fpc xcmaic0
pj_ ht_ nc fmeyjn e gcfsa Bciakbj wrenaxc ^_`jp_`ajL (|ep0 ^ 8880 br. +)0
jma s_~c g_ftjta a fa~cnij _p_fiaxj gcfsc. qjp`c fe gcfsc Bljn_ a`jiai a
bcv eb_`aL (|ep0 ^ 8880 br. 70)0 B`_ cip_`a a jvj _k abiapjL (|ep0
^ 8880 br. .+)0 Bjip_ _k _tjrj a enai mamL (|ep0 ^ 8880 br. '0) a kr.
rjd`anci_s grapjda`jze scvkjij gc`jy fc s_rj grakr~j`jta Beftjcia
cgfpa _p`arjL
119
. { scvkjie0 pj_ neijyp_n grjpfa e ftjmi_s yct_`jze adsce
rahjifpa a terfpa prjnahiapj e 1+. a 17. `cpe0 f`ck_yc a gafjia
ad`_ra
1'0
. eijxa ij scvkji admjdc ijnychc e grjtza fcpeikjijtj (kc`crj)0
p_na `_kc rjyeij _ ftrapti_s g_ht_`jze etjijycia grj`amj. jp_sa ij bmjv_
a neijyp_ re_0 fcpeikjita g_icpjk bjxjne _brjd g_k i_vc a f`cfi_ prhc
gr_xckere (cv_hc`a jt_). ^anc rckjp fmeyjn kj _ksj ijp_i scvkjij iapic
ijr_kij gcfsj0 _f_bat_ jp_ fe gr_tjv_iafta k`_b_nj dijsciata neijxa
1'1
.
jnkeypj gcfsj0 e k_fmee fj trjkaxan_s0 ft`jrj f`_ne0 rcmjta`i_ fjs_ftjmie
ft`jri_ft0 f`_n cgfpa p_m_rat0 f`_nc neijpc a fa~cnic s_kcmc.
ne~i_fm_`cifp_s jrcjme har_p_ fe rjfgr_ftrjzcic tcsc _ kcmana kc`_nxa0 _
ic`cri_n wren_`axa0 faie p_na _ksczenc _ftjrcm_v _xj ij scvkjie0 _ m_`e ij
l_~a (gr_srdmas jnkexasj p_na m_~c `jtre e xrp`a)0 ic`cri_s g_brjtase
(pese0 njtjpe)0 adbj`jze neijpj ad tjsiaxc0 jnkeyp_s scvkjie.
eijypj ~ciakbj nc nckij _k ijnrjfgr_ftrjzciana tcsjtfpa xcmaij e gcfsjsj
Bfrckza `rcscijL. gatjze nc aitcrijxa_ijmij tcsj0 jma a _krjd rcjmanj p_nc
g_grasjne jpta`ie em_ve e _bmap_`jze jnkep_`c cgfpc ba_vrjanc
1''
.
^jng_dijtana tag ~ciakbc jnkepj a efp_pj nc ~ciakbj _tsax_s afgr_hcic
kc`_npc ad icgranjtcfp_v tjb_rj. _ft_na icp_map_ `ak_`j rcjmadjxanc _`_v
fa~cni_v s_kcmj. r`a smjk_~czj _kmjda g_ kc`_npe fjs ama hjc djt_yiapj.
_mjda k_ fep_bj adsce f`jt_`j a pr`_gr_maj (|ep0 ^ 8880 br. +0 '4).
jrjptcraftapj _`_v fa~cni_v s_kcmj ncftc p_sg_daxa_ij fcsj p_nj
g_krjdesc`j gjrjmcmadjs pj_ _fi_`ia g_ctaypa g_ftegjp. rckftj`jne fc k`c
f`jt_`fpc g_`_rpc. {bayi_ fc kjnc pjtjm_v f`jt_`j e gafsasj a e _pegjze.
js fep_b nc rcvemafji k_fmcki_s fasctran_s. `jpa eycfiap f`jt_`fpc
g_`_rpc asj Bf`_vL gr_ta`iapj0 jijm_vi_v g_ eipxana e icgranjtcfp_n f`jkba
(pes ekjrj ij pesj0 kc`cr ij kc`crj atk). djgmcte rjkzc s_~c fc g_nj`ata a
tagfpa map ic`cri_v kc`crj0 pesj ama g_brjtasj (|ep0 ^ 8880 br. /1). `_n_s
`ahccgad_kayi_he0 p_sg_daxa_i_s k`_gmji_he0 djiasa`_he
grag_`ckjzj0 ~a`_gafias kctjasj a fcidejmias _gafasj neijpjRkc`_npc _`c
gcfsc fc ijn`ahc grabma~j`jne s_kcme prjnahpc cgapc
1'&
. {f_bat_ fc kctji_
a fj icgrapra`ci_s fcidejmi_he _gafenc mcg_tj kc`_npc p_nj adjda`j ebj`ie
~ekze. scij kc`_njpj fe tagad_`jij0 j k_vjjn0 g_rck mayi_v g_k`avj0
_tsax_s kc`_npc ad icgranjtcfp_v tjb_rj g_grasj _bcmc~nc a ijxa_ijmic
cr_apc0 tc g_frcki_ _dijyj`j a gr_fmj`jzc r_kj p_na nc e neijpe _mayci
1'4
.
aijmia fcvscit nc tagad_`ji G g_fmc iadj afpehczj neijp k_`_ka kc`_npe
pea (ijnychc e cz0 ama j`ic _tjrc)0 tc nc g_prfta a _~cia fc z_sc. ckij
_k ijnmcgha gcfjsj ad _`c vregc nc gcfsj Bciakbj _k jkrj q_k_rj2 (|ep 0
^ 8880 br. '4)
1'.
.
reva tag ~ciakbc Bfrckza `rcscijL ncftc fa~cnia s_kcm e p_sc fc neijp
ijmjda e tjsiaxa ama0 grcrehci0 e fme~ba terfp_v neijpj yane pcrRfcftre _c
kj _tsc. {fi_`ij eipxa_ijmij pjrjptcraftapj _`_v tagj nc kaijsaypj
pjrjptcradjxanj kc`_npc p_nj gre~j neijpe f`e ic_g_kie g_s_ ht_ nc
s_ta`afji_ zci_s ebj`i_s ~ekz_s adjd`ji_s neijp_`_s mcg_t_s a
cr_nfp_s fmj`_s p_nj vj grjta. aijmi_s fcvscite g_nj`ene fc s_ta`a
bcpft`j a fj`mjkj`jzj g_tcrc (|ep0 ^ 8880 br. '10 '').
qrca tag nc _tsaxj kc`_npc0 gra ycse _bj`cdi_ k_mjda k_ grcrehj`jzj a
g_k`jmc. fpm_ge _`_v _brjfxj ijnychc fc rjd`anj fep_b fj qeryai_s yanas fc
asci_s neijp g_fme~a_ pjp_ ba grc`jra_ kc`_npe (|ep0 ^ 8880 br. 1/0 '+0 '7).
icpas gcfsjsj _ ~ciakbjsj ic`cftj grcedasj vmj`ie em_ve (|ep0 ^ 8880 br.
7&). p_map_ fc e rjkze egmctc `ahj famj0 icad_ftj`i_ k_banjs_ bjmjkayie
ait_ijxane0 pj_ ht_ nc e gcfsjsj _ er_pa`_s ic`cftai_s ama smjk_~czai_s
r_ke (|ep0 ^ 8880 br. 770 7/)0 j ianc rckjp fmeyjn a kj fc0 aitcrcrarjzcs
s_ta`j0 gcfsj grabma~a marfp_s _brjfxe (|ep0 ^ 8880 br. ''0 &4).
ckij _k ijnrjfgr_ftrjzciana tcsj e ne~i_fm_`cifp_s jrcjme nc grayj _
vrchi_s jnkepe
1'+
. f`_s ftjikjrki_s _bmape _ij asj tr_ymjie
p_sg_daxa_ie fcse6
j) eijp mc~a b_mcftji kc`ct v_kaijS sjnpj vj gatj _ edr_xasj b_mcfta.
b) fg_`cft jnkepj p_na nc g_yaia_ si_vc a tchpc vrcc.
`) ^j prjne gcfsc _bj`cdij nc tagad_`jij sjnyaij pmct`j.
fg_`ckia a rctr_fgcpta`ia pjrjptcr ijrjxanc0 pj_ a fjs adb_r tcsc0
ijterjmaftaypa _gaf jnkep_`a fer_`a dm_yaij a pjdic p_nj vj _ycpencR p_ne
g_ki_fa0 f`c fe t_ ~jir_`fpc _kmapc _mpm_ric bjmjkc (1U =0 br. 14/).
j`rhia fta_`a g_ grj`ame fjkr~c _rsemjta`i_ e_bmaycie sjnyaie pmct`e.
cfsc _ vrchi_s jnkepe ijnychc asjne _`jp`e fcse6
R jnkep_` admjdjp e v_re0
_pegjzc kre~aic0
yct_`jzc0 rjdb_niaht`j0
g_`rjtjp pea0 gjkjzc e
g_ftce fjR bcd `aka`_v
g_`_kjR


jnkep b_menc 9 v_kaij

atjzc _ edr_xasj b_mcfta

jnkep afg_`ckj vrcc

jnpj adrayc pmct`e

R jnpjR

qcsj g_dijtj g_k ijda`_s Bneijp_` dj`ctL ama Besarea neijp _grjhtj fc _k
kre~aicL rjfgr_ftrjzcij nc e _mpm_re f`a ijr_kj c`r_gfp_v nev_aft_pj
1'7
.
gea`jzc djvr_bia egetftj`jRjsjictj fj _ic ftrjic ~a`_tj asj b_vjte
trjkaxane a e frgfp_n a e r`jtfp_n g_cdana
1'/
. gcfsjsj _ dj`ctasj rjzci_v
neijpj kjnc fc ftjtaypj fmapj jnkepj p_na nc0 fe_yci fj fsre0 `rcscifpa a
gr_ft_ri_ adk`_nci0 ad_ghtci ad e_bayjnci_v cgfp_v jsbancitj. jnkep fc
ijnychc ijmjda ij `re gmjiaic0 mahci f`_na _fi_`ia cgfpa jtrabetj0
g_iahtci pj_ neijp (1U =0 br. 1&+). fg_`cft neijpj _bmapenc fc e kanjm_hp_n
_rsa0 _brjjzcs neijpj f_p_m_`asj ama vj`rji_`asj fj g_fmckzas g_repjsj0
bcd _ft`jra`jzj g_`rjtic p_seiapjxanc. umcvayi_ft ijrjxanc0 kafprcti_ft
jnkep_`_v _ghtczj fj vmjfiaxasj fsrtaRfj fsre fjs_s0 sctj_rayi_ft fmapc
a krjsjtayi_ft g_fmckzcv dj`chtjzj0 f`c fe t_ _rsjmia cmcscita bjmjkc pj_
`rftc0 epeyenea a pjrjptcraftayie p_sg_daxa_ie fcse afg_`ckic
s_i_m_hpc gcfsc.
_rck cgfpc ba_vrjanc jnkepj0 e ad`_rasj fc s_~c grjtata a Bba_vrjanjL
cgfpc gcfsc0 _k ijnftjrana k_ ijnsmja `jranjijtj _brjkc nckic tcsc. r_xcfa
cgfpc akcjmadjxanc a kcaft_radjxanc k_vjjnj a mayi_fta e_ya`a fe e
_brjkjsj tcsc _ ekjre jnkepj ij f`jt_`c e kanjr_ianfp_n gcrfgcpta`a.
ftjranas djgafasj kjnc fc r_iayjrfpa grapjd _gc`ji_v k_vjjnj0 jnkexa bcd
grck_sahjzj ekjrjne ij f`jt_`c0 icsj g_pjnjzj0 kc`_npj a f`a f`jt_`a
ijnychc vaie (</03,23.47 <+4-H7., br. 1090 1/0). g_dianas fc g_nj`enc
tcikcixanj dj _grj`kj`jzcs jnkep_`a g_ftegjpj0 pj_ a dj cgfp_s
akcjmadjxan_s neijpj (Bahzjiai janj a asei trv_`jxL0 |ep0 ^ 8880 br.
+/S Bciakbj mctap_fc j`mjL0 |ep0 ^ 8880 br. 74S Bljn_ a`jiaiL0
h821037800 br. 144S B`jt_`fp_ vr_bc ij _ratasjL0 Urmann0 80 br. +S Bljn_
a`jiai a mc ^_`jiaiL0 |ep0 ^ =880 br. 47). mayji gr_xcf fc _yatenc e
rcjmad_`jze fa~cni_v s_kcmj _ ic`cri_n wren_`axa
1'9
0 gra ycse fe e_ya`a
eipxa_ijmi_ csjixag_`jzc wrenaxc ^_`jp_`aj _k jnkeypc kre~aic
tjraic ^_`jpj a tcikcixanj epeya`jzj e i_`c _brjfxc efscic g_cdanc
(</03,23.47 <+4-H7.0 br. 117S |ep0 ^ 8880 br. 7S |ep0 ^ 888r0 br. 40 .0 +).
gcfsjsj _ jnkexasj a efp_xasj0 e dj`afi_fta _k fa~cj0 neijxa fc
gramjv_j`jne ftjranas _brjfxasj0 jma fc a fjsa _brjfxa0 e _p`are djp_iat_fta
cgfp_v gc`jzj0 s_ve grc_bmap_`jta e grj`xe grabma~j`jzj `rcscie a frckaia
e p_n_n fc gcfsj gc`j. _dijt nc fa~cnia s_kcm p_na nc ijftj_ p_itjsai_`jzcs
Bk`j ftjrj cgfpj s_ta`j20 Bafg_`cfta (e gr`_s maxe) _ rjbr_fta tra k_brj
neijpj a grayc _ adbj`jze ad tjsiaxc ncki_vj _k zaL
1&0
. {`jn s_kcm nc
grafetji `c e ad`rfi_n bevjrhtaxa B_gc`pj _k `am_nc`ajL ad 17. `cpj0
gr_ncpt_`ji ij tm_xrte aft_ranfpc fekbaic ajamj `am_nc`aj0 e p_itcpfte
zcv_`c fsrta e terfp_s djr_bciaht`e. r_d `jranjitc ij xcm_s
ne~i_fm_`cifp_s tcrcie
1&1
s_kcm fc grci_fa bcd pregiana adscij. gcfsa e
p_n_n vmj`ia neijp g_ftjnc tjraij ^_`jp (</03,23.47 <+4-H7.0 br. +7)0 fa~c fc
s_kaapenc e fpmjke fj gr_scijsj i_scipmjterc. lekea kj fc e vmj`i_n em_da
escft_ neijpj Bftjrana `rcscijL ijmjda g_gemjrji jnkep0 s_ta` _ g_k`adasj
tra k_brj neijpj g_ftjnc kafeipxa_ijmji. {ftjnc fjs_ sjvm_`at_ fcjzc ij
ad`_rie graye _ tjsi_`jze neijpj e tjsb_me ijp_i ad`rhci_v g_k`avj. reva
s_ta`0 adb_r fsrta a _fm_bjjzc ad tjsiaxc g_k`av_sRyek_s0 _ftjnc0 jma fc
gramjv_j`j trjkaxana _ ^_`jp_`_n kre~aia.
r_eyj`jzcs ftjrana a i_`ana ad`_rj a za_`as feycj`jzcs s_~c fc
g_`ea iad gjrjmcmj p_nc epjdene ij djnckiayp_ g_rcpm_ s_ta`j0 jma a ij scft_
a em_ve gc`jyj e _bmap_`jze efscic gcfsc. _ve fc eg_rckata a dbarpc.
Btjrana fm_n gcfjsj _ efp_xasjL
1&'
e </03,23.4-6 <+4-H7.+0 e _ki_fe ij
|ep_`e dbarpe0 _kmapenc fc g_r_dian_s vrjiax_s adsce cmcscijtj jnkeyanc a
jnkeht`j0 k_vjjna fe si_v_ bma~a aft_ranfp_n ft`jri_fta a rcjmi_s ~a`_te.
{ki_f eietjr jnkeypc kre~aic grapjdji nc bcd emcghj`jzj a cgfpc
akcjmadjxanc. ar_p_ fe rjd`ancia s_ta`a kc_bc kre~aic0 fep_bj _p_ gmcij0
s_ta`a adkjnftj`j a sch_`ata jnkeypa yctj0 grascra fjrjkzc rahjifpa
fj sefmasjifpas neijxasj. ugfpj akcjmadjxanj e gcfsjsj |ep_`c dbarpc a
grasjria jitaterfpa pjrjptcr kcm_`jzj jnkepj a efp_pj _kv_`jrjne `rcscie e
p_sc fe gcfsc k_bamc dj`rhie rckjpxane a pjkj fe djbcmc~cic0 `rcscie r`_v
frgfp_v eftjipj0 f`c_ghtc ke_`ic s_bamadjxanc a ijxa_ijmi_v grcviej.
$#)%
r_ft_r a `rcsc fe f`_nc`rfic Bp__rkaijitic _fc cgfp_v f`ctjL0 tcfi_ g_`cdjic
fj fa~cni_s _fi_`ax_s p_iprctic gcfsc. {fj `rcscij fc _rsarj ij tme
ba_vrjanc vmj`i_v neijpj G B_ij fc djfia`j ij fjkjhz_fta G gcrfgcpta`j
bekei_fta ad_ftjnc2. jtcv_ranj gr_hm_fta fc _yatenc e rctr_fgcpta`a.
^cgranjtc0 g_ grj`ame0 icsj ia gr_hm_ft ia bekei_ft G _i nc ftjtayji a
icg_prctji e `rcscie
1&&
. |rcsc trjnjzj rjkzc jnkeypc gcfsc djt`_rci_ nc.
A^csj `rcscij `ji k_vjjnj20 pj_ ht_ icsj ia gr_ft_rj `ji neijpj. |rcsc grjta
neijp_`c g_k`avc fjs_ e ncki_s fscre
1&4
. jnkeypas gcfsjsj `rha fc _htrj
g_mjradjxanj `rcscij e fpmjke fj xapmayias fscza`jzcs gcra_kj jnkep_`c
cgfpc jpta`i_fta a zcv_`_v sar_`jzj p_k njtjpj. ft_ranfp_ `rcsc jnkeypc
cgfpc gcfsc djt`_rci_ nc a fg_j a adietrj. ijn_ghtancs fsafme _i_ g_ya`j
ij ftjtayp_s `rcscie cg_c
1&.
0 jma fc rcjmadenc pj_ p_iprcti_ fa~cni_ `rcsc
p_nc grckftj`j nckji fcvscit jnkep_`_v ba_vrjfp_v `rcscij0 djfi_`ji ij
kaijsaxa p_iprctia edr_yi_Ig_fmckayia _ki_fj e _krcci_n `rcscifp_n
fcp`cixa
1&+
.
|rcsc e jnkeypas gcfsjsj tcyc e ctjgjsj0 ht_ nc efm_`ci_ aft_ranfp_s
yazciax_s kj nc ~a`_t jnkepj ba_ epeyci e xapmayi_ fscza`jzc v_kahza
k_bj. erc`kji a atr_`kji fe ft_~cric tjypc p_nc sjrparjne xapmef eietjr
p_ncvj fc _k`anj cgfpj jpta`i_ft jnkepj. _p nc vmj`ia neijp _kfetji0 rjzci ama
b_mcftji0 `rcsc nc djeftj`ci_0 iapjp`_ prctjzc ic g_ft_na. qcp g_`rjtjp
neijpj ij fxcie g_prcc scjiadjs cgfp_v `rcscij. {ghtcp_fs_v_ianfpa
s_kcm0 fjdkji ij _g_daxana .1-82::+2 gr_ftrjift`_0 p_na fc ij ia`_e jrjayi_v
sahczj a ftjra grckftj`j _ f`cte f`jtj pj_ satfpj _g_daxanj0 e jnkeypas
gcfsjsj g_ftjnc aft_ranfpj pjtcv_ranj p_nj grckftj`j adrjd keb_pc
ijxa_ijmic0 `crfpc a ekfpc g_mjradjxanc
1&7
.
jkj nc rcy _ gr_ft_ri_s fatearjze neijpj0 e cpfg_daxana gcfsc
pjrjptcraftayi_ nc .:0:7R4- fschtjzc neijpj p_na fe _pegcia ij r_ki_s tme
e_ya ad`rhczj g_k`avj. gcfsjsj _ efp_xasj cpfg_daxanj nc ijnychc
4732:7R40 G `c e e`_ki_n _rsema afpjdenc fc g_prct a kaijsayp_
grcschtjzc neijpj0 ijnychc e _p`are yctc (Bsjmj fc nc yctj g_kaviemjL)0 ad
ncki_v scftj e krev_ (Bcgfpa get_gafL). efrct fj icgranjtccs _k`anj fc
ijnychc ij te_nRicpjkj f`_n_n tcrat_rana0 j g_bckj a g_`rjtjp e r_ki_
gr_ftrjift`_ grckftj`jne adrjd ijxa_ijmi_v g_k`avj. jnkeypj gcfsj fc
ijmjda e rjfp_rjpe adsce rcjmi_v aft_ranfp_v (aiaxanjmij g_daxanj) a
~cci_v cti_pemteri_v gr_ft_rj (aijmij g_daxanj). {tsaxj kc`_npc ad
icgranjtcfpc frckaic0 ama g_`rjtjp fj gmci_s a r_bcs0 grckftj`jne
fasb_mayi_ g_sarczc _`c k`c g_daxanc0 adrjd fegcra_ri_v _`mjkj`jzj
icgranjtcfpas cti_pemterias gr_ft_r_s.
r_ft_r e cgaxa g_ftjnc ~a`0 fa~cni_ jpta`ji _i_vj trcietpj pjkj neijp pr_ya
ij fxcie
1&/
. vmj`ij fxcij jnkep_`c ekfpc a aft_ranfpc krjsc0 g_grahtc
zcv_`_v cgfp_v ~a`_tj nc v_rj. w_rj0 pj_ r_ki_ scft_ jnkepj0 g_ftjnc `c_sj
dijyjnij tcsj jnkeypa gcfjsj
1&9
. qjp_ e jnkeypas gcfsjsj frccs_ s_ta`
jnkep_`_v gr_pmazjzj gmjiaic (|ep0 ^ 8880 br. 7&)0 s_ta` v_rc p_nj
gr_pmazc jnkepj (</03,23.47 <+4-H7.0 br. 9+)0 s_ta` jnkep_`c dj`jmi_fta
v_ra (</03,23.47 <+4-H7.0 br. 1/0)0 ama _gr_htjnj fj v_r_s0 p_na fasb_mayi_
_dijyj`j a _gr_htjn fj (cgfpas) ~a`_t_s.
jnkeypc gcfsc fatearjne jnkepc a efp_pc e rcmjta`i_ ftjbamji t_g_vrjfpa
gr_ft_r0 sjrparji hesjsj0 ijfccias scftasj0 rcpjsj a gmjiaijsj. jnkeypj
kre~aij tjraic ^_`jpj tjp_ yctenc _p_ v_rc _sjianc0 _ftrchIjrjsbjhe
djtaycs_ ij qanjia gmjiaia0 efp_xa fe jpta`ia _k czj ama _tjrj k_ kbaic
a ^_`_v0 j ijn`ahc _p_ eijrc a jgeyc gmjiaic0 ftjra |enjkai a zcv_`j k`j
faij ijmjdc fc e grckcme _p_ a`ij0 crxcv_`jypj a xri_v_rfpj brkj et_yahtc
fe kre~aijsj ljnj a`jiaij0 aseij jrjsbjhc0 tjipj _ya`axc a kreva
jnkepj
140
. bar_s _`a sapr_t_g_iasj k_banjs_ asjvaijrie sjge jnkeyp_v
g_prctj ij ljmpjie0 fj m_pjmatctasj p_na fc bjdarjne grc`jf_ki_ ij
aft_ranfp_s r_i_t_ge. p_map_ a k_mjda k_ rjdschtjzj jnkepj0 e gatjze nc
Beietjrm_pjmijL kafm_pjxanj0 p_nj fc _k`anj eietjr aft_ranfpa _krccic a
trjkaxan_s et`rcic d_ic cgfp_v gr_ftrjift`j. B|jim_pjmicL kafm_pjxanc
neijpj pj_ `af_p_p`jmatctij fa~cni_t`_rij g_scrjzj e gr_ft_re frccs_ e
aitcrijxa_ijmias fa~cnias s_kcmasj. q_s gramap_s jnkexa vebc aft_ranfpe
kascidane neijpj Bfrckza `rcscijL a ba`jne f`ckcia ij asc0 k_`_i_ fmj`i_
kj fc0 g_ftegp_s jijr_iadjsj0 fg_na fj krevas ijng_gemjrianas neijxasj
nckic ijxa_ijmic djnckiaxc e kanjr_ianfp_n gcrfgcpta`a0 ijnychc e cgfpas
pjtjm_dasj f`jt_`j ama g_k`a~iapj e b_nc`asj.
jnkeypas gcfsjsj prctjzc fc _k`anj g_ _rad_itjmi_n _fa. ^csj prctjzj g_
`crtapjma. rctpj ijtgrar_kij baj (`amj0 rjgai) prce fc maicjri_ e
gr_ft_re. qra_t_sij ftrepterj f`ctj p_nj fc e bjnpjsj a cgfpas gcfsjsj
Bftjrana `rcscijL gr_ftarc ij _fa b_~jifpa G kcs_ifpa G ekfpa f`ct
141
0 e
jnkeypas gcfsjsj rjdmj~c fc ij _rad_itjmia cgfpa gr_ft_r e p_sc yjp ia
v_rj ic g_fckenc sjtcranjmic p`jmatctc `afaic a icgr_b_ni_fta.
4$./& .%'!# .&/
_sg_daxanj jnkeypc gcfsc ijftjnc maicjrias iadjzcs k_vjjnj0 s_ta`j a
cgad_kj. cpfg_daxana a aijmi_n g_daxana gcfsc fschtcic fe _kv_`jrjnec
fg_jhzc _ghtc ama g_fcbic _rsemc0 k_p fc eietjr fjs_v s_kcmj0 ij njpas
scftasj e BtcpfteL0 p_raftc eietrjhzc (fg_nic) _rsemc0 p_nc g_`cdene
fcvscitc e xcmaie. ^jk_`cda`jzcs a emjiyj`jzjs ijrjta`ia fcp`cixa k_banj
fc ftcgcijftj ama mjiyjij p_sg_daxanj. jnkeypc gcfsc s_ve bata djfi_`jic a
ij gjrjmcmadse kcm_`j (prjnahpj cgapj). c`jy ijftegj pj_ f`cdijnea ijrjt_r
p_na ic eycft`enc e fjs_n rjkza0 jma g_`rcsci_ admjda ij fxcie a p_scitjrahc
g_ftegpc f`_na neijpj. ^j maianjsj grc_prctj rjkzc p_raftc fc Bgrcbjxa`jyaL
e `ake _rsemj ama jet_rfpa p_scitjrj. d`_jy e ijn_ghtancs fsafme
grcpmjgj f`_ne g_yctie jet_rfpe g_daxane fj tjyp_s vmckahtj p_mcpta`j p_nj fc
e f`cfta eycfiapj e efsci_n p_seiapjxana _bmapenc pj_ Bgrc`cita`ij xciderj
frckaicL a g_`rjti_ fc eyatj`j e BtcpftL. _scitjr ijrjt_rj e jnkeyp_n
g_cdana `ahc nc `cdji dj p_itcpft ad`_czj icv_ dj grcksct gcfsc
14'
. ^jrjxanj
nc kjtj e trccs maxe0 cgad_kc fe grj`_maianfpa g_rcjic a grckftj`cic e
edr_yi_Ig_fmckayi_s fmcke.
_sg_daxa_ia s_kcm jnkeypc gcfsc _kmapenc fc ftr_vas _bmap_`ias
graixagasj0 advrjcias faftcs_s cgfpa _rsemj a capjfias cgfpas
g_ktcpft_s
14&
. cv_`c _fi_`ic pjrjptcraftapc fe dj_pre~ci_ft a xcm_`at_ft
rjkzc0 adbcvj`jzc gr_scic fxcic0 grj`_maianfpa _k ijrjxanc. jnkeypas
gcfsjsj grcxadi_ fe kcaiafjic aiaxanjmic0 eietrjhzc a aijmic _rsemc0
pj_ adrjd tc~zc dj ht_ `c_s p_ixcitrjxan_s rjkzc. krevc ftrjic asjs_
rjd`ancie tciape cgfp_v g_ij`jzj p_nj efg_rj`j cgfpe rjkze0 jma n_n kjnc a
pjrjptcr ic_g_kic y`rftaic a vc_sctranfpc p_sg_daxa_ic ftr_v_fta
144
.
_ki_fe ij neijypc gcfsc ijnftjrana `rcscij e p_nasj fc s_ve ija sat_m_hp_I
jitjftayic grckftj`c0 e jnkeypas gcfsjsj k_mjda k_ rckep_`jzj cmcscijtj
jitjftapc e gram_v rjd`anjze gfa_m_hpc a ctaypc s_ta`jxanc neijp_`a
g_ftegjpj. jnkeypc gcfsc k_fmcki_ grapjdene a g_ftegpc p_na fe
icgra`jta`a fj ctayp_v ftji_`ahtj p_mcpta`j0 g_get p_mjb_rjxanc fj
icgranjtccs0 adkjnft`j a pepj`aymepj0 ht_ nc adrjd ncki_v rcjmaftayp_v
gr_fckcj0 jma a g_ grj`ame a _feene.
qc~zj dj rckep_`jzcs ijrjxanc e jnkeyp_n g_cdana afg_j`j fc grcp_ k`j
pjrjptcraftayij p_sg_daxa_ij s_kcmj. r`a nc s_kcm 5780/-@42 H2.62, p_na fc
fjft_na ad prjtpc cpfg_daxanc a kanjm_hpa _bmap_`jic rjkzc (tciapj gatjzj a
_kv_`_rj)
14.
. {i nc har_p_ djftegci e sjpck_ifp_n a bevjrfp_n jnkeyp_n
g_cdana. anjm_hpc gcfsc fe0 ijnychc0 marfpc saianjterc0 g_ctfpc
aitr_fgcpxanc p_nasj fc djkarc e jnkep_`e aitase. jfpmjgj fc adietrj
jnkep_` f`ct0 gr_bmcsjtadene g_r_kayia _ki_fa0 ijvmjhj`j fc zcv_`j
cs_xa_ijmij `cdji_ft dj v_re. t`jria grcksct cgfpc g_cdanc G jnkep_`j cgfpj
ba_vrjanj0 zcv_`a g_k`ada a0 e_ghtc edc`0 nj`ij kcmjti_ft0 _ftjne g_ ftrjia
(jrj`cm_`0 br. 10).
reva nc s_kcm 7.H-12532 H2.62
14+
e p_s fc0 ijrjxan_s e gr`_s maxe0 kjnc
rctr_fgcpta`ij afg_`cft vmj`i_v neijpj. {`jp`e p_sg_daxa_ie fcse ijnychc
rjd`anjne gcfsc e p_nasj neijxa _bnjhzj`jne rjdm_vc f`_vj _ksctjzj e jnkepc
(|ep0 ^ 8880 br. 1).
_ta` e cgfp_n g_cdana asj s_kcmarjnec p`jmatctc G g_nj`j _krcci_v s_ta`j
efm_`j`j0 ama bjr kcmasayi_ etayc ij fa~c. t_s fsafme `c_sj nc `j~ji
e`_kia s_ta`. {i ic fjs_ kj e`_ka0 `c a sjrparj neijpj0 yjp jp_ vj a ic
ascienc G e gatjze nc cgfpa neijp0 Ba t_ neijp _krcci_v tagj2
147
.
jkj nc rcy _ cpfg_daxana gcfsc0 jnkeypc gcfsc pjrjptcrahc adrjdat_
grafeft`_ H-.2=37| 737A780/37| ?-<6+/0 (. ctcma)0 _k p_na fe ijnychc6
Bpzave gahcL (</03,23.47 <+4-H7.0 br. 170 1&+S |ep0 ^ 8880 br. '00 '/0 '90 &00
&40 410 4'0 4+0 ..0 .+0 ++0 +70 +90 70)S B`ai_ gancL (l_vaha0 br. 10.0 10+0 10/0 111S
</03,23.47 <+4-H7.0 br. +&0 7'0 7+0 1000 10+0 1&.S |ep0 ^ 8880 br. 1/0 '40 '+0
&.0 &+0 &70 4&0 .'0 .&0 .40 ./0 +00 +10 +.0 77)S Bb_vj s_maL (|ep0 ^ 8880 br. 44). qe
fe a aiaxanjmic _rsemc dj `rcsc0 tagj6 B_h _k d_rc icsj ia g_scijL (|ep0
^ 8880 br. '1)S Bama b_~c0 yekj `cmap_vjR jk fc kQncma frcj _k icfrccL
(|ep0 ^ 8880 br. &/0 7/)S B_h d_raxj ic djbanccmjR ^a jiaxj maxc
g_s_mamjL (|ep0 ^ 8880 br. &90 47)S B^a d_raxc ia bancmj kjipjL (</03,23.47
<+4-H7.0 br. /10 //0 /90 90)0 _rsemc fm_`cifpc jitatcdc (</03,23.47 <+4-H7.0
br. /00 1'&0 1+&0 17'S |ep0 ^ 8880 br. &'0 .10 740 7+)0 gr_r_yp_v fij (|ep0 ^
8880 br. &1)0 ~ciakbcic e`_kic _rsemc (|ep0 ^ 8880 br. 7&0 /10 /')0 ama
_rsemc te~czj neijpj e tjsiaxa (</03,23.47 <+4-H7.0 br. 790 /'S |ep0 ^
8880 br. .70 +4). js_ e gcfsjsj Bfrckza `rcscijL g_nj`enc fc aiaxanjmij
_rsemj tagj 2g_kavmj fc nckij yctj sjmj2. {`j fcsjitaypa ijgrcvietj
_rsemj grckftj`j g_ctaypa favijm p_nas fc sjrparj ~jir. jkj fc e
cpfg_daxana gcfsc g_nj`a fta _ g_kadjze yctc0 dijs_ kj fc rjka _ jnkeyp_I
efp_yp_s ijyaie yct_`jzj
14/
.
aijmic _rsemc jnkeypc g_cdanc dijyjnic fe ad jfgcptj s_kcmjta`ic em_vc
p_ne asj g_yctjp a prjn esctiayp_v kcmj. {`as _rsemjsj _ft`jrenc fc
p_itcpftejmij `cdj cti_pemteri_v f`ctj cgfpc gcfsc fj ijn_ghtanas pemterias
s_kcmasj djnckiaxc
149
. aijmic _rsemc i_fc _dijpe _ ~jire0 _ xcm_`at_fta
grayc0 _ tage fa~cj. {ic s_ve asjta a s_ta`jxa_ie eipxane6
|atj ncm_0 aftaij nc _`_.
^cpQ fe dkrj`c f`c neijypc vmj`c"
(</03,23.47 <+4-H7., br. 17)
|atj ncm_0 edjsji dcmcij0
kre~ai_0 edjsji `cfcmj0
^cp fe ~a`c f`c neijypc vmj`c
_nc ka~e yctc ij prjnaie"
(|ep0 ^ 8880 br. '+)
_scitjra fe ijnycha e aijmi_n g_daxana0 yasc fc dj_pre~enc g_ctfpa
sapr_p_fs_f a fevcrahe cmcscita ercci_fta cgfp_v f`ctj p_na gc`jy ft`jrj.
_ba bmjvj0 `cfcmj se sjnpj0
ed bmjvj a bancmj vrjkj.
(l_vaha0 br. 110)
q_ v_`_ra0 j f keh_s fc b_ra0
q_ adefta0 mjpe kehe gefta0
esranc0 ~jm_fij se sjnpj.
l_v se kj_ e rjne ijfcc0
^jsj0 brj_0 dkrj`c a `cfcc"
(|ep0 ^ 8880 br. &1)
jet_rfpas p_scitjrasj e aijmi_n g_daxana gc`jy fc s_~c kaftjixarjta _k
k_vjjnj _gc`jia e gcfsa0 ijnychc aftaxjzcs rjdmapc adsce ad`_jyp_v
`rcscij a `rcscij rjkzc6
j`i_ bam_0 fjk fc fg_sazjm_0
ji_ erc` kjijp e v_kaia0
ljh p k_bjr neijp e kre~aia.
qjs_ rjfm_ pmczc a njfczc0
ce ijsj dkrj`c a `cfcc"
`j+4, qh bbb, =<. BO.U
eipxana gra`mjyczj gj~zc p_scitjra fc s_ve nj`ata a e aiaxanjmi_n
g_daxana0 e `ake karcpti_v _brjjzj gc`jyj gebmaxa6
tjiQtc sjm_ kj fc g_fmehjs_0
{k aftaic gncfse kj gnc`js_.
(|ep0 ^ =880 br. &4)
Bsrt czjiaij `jL grckftj`j nckji _k ijnb_a grascrj eipxa_ijmic
eg_trcbc _rsemj e za_`_s edjft_gi_s fmcke0 yasc fc fevcrahc fpmjkij
p_sg_daxanj a pjijmahc krjsfpa ijb_n rjkzc. _rsemj fij gr_harenc fc ij
xcm_pegia fa~c a eg_d_rj`j Aij fcse p_sg_daxa_ic g_kcmc2
1.0
.
!5,"/$
_ctfp_ _brjd_`jzc e ijr_ki_n pza~c`i_fta grctg_ftj`j nckji kev a
f`c_be`jtji gr_xcf eyczj a _`mjkj`jzj _fi_`ias g_ctaypas graixagasj
efsci_v gcfiaht`j. qjmcit_`ji_ft gc`jyj a pjda`jyj _yatenc fc e prcjta`i_n
fg_f_bi_fta asgr_`adjxanc t_p_s ad`_czj _krcci_v 2tcpftj2. pjkj
asgr_`adenc0 ft`jrjmjxIad`_jy (Bt`_rcxIafg_miatcmL) nc fgetji edefasj p_nc
se ijscc trjkaxanj
1.1
. `_nas Brjyei_s _k gncfjsjL |ep nc ij ijnb_a ijyai
epjdj_ ij prcjta`i_ gr_~asjzc aika`akejmia g_ctapj0 etcsccia ij
kev_trjni_s efsci_s gcfiayp_s _brjd_`jze0 a trjkaxanc0 _`jgm_cic e dbare
ijycmj p_na _bayi_ d_`cs_ 2.:2:74-6 7.:-12:3-.:7. B_na y_`cp dij gckcfct
rjdmayia gncfjsj (jp_ nc dj tjn g_fj_)0 zcse nc mjfi_ i_`e gncfse fgnc`jtaL0
gafj_ nc |ep. jp a e prjtpas marfpas tcpft_`asj As_ve fc fjvmckjta gcfiaypc
aika`akejmi_fta2
1.'
. kc_ gc`jyj e dj`rhi_n _brjka nckic tcsc A_k `cmapc nc0
yjp grcfekic `j~i_fta2
1.&
. q_ ijs ijnb_c g_pjdenc qchji_`j rckjpxanj mapj
jrpj rjc`aj e gcfsjsj ad |ep_`c dbarpc e g_rccze fj cgfp_s
ba_vrjan_s jrpj rjc`aj e ftjranas djgafasj. ftjiaypj cgapj amagj
|ahzaj gr_s_`ahc iad _rsjmia rchczj p_nj epjdene ij aika`akejmia
graixag0 e fpmjke fj akc_m_hp_s p_ixcgxan_s ftjipj pj_ ncki_v _k
ijn`j~iana g_`cfia k_vjjnj yana nc i_famjx frgfpa ijr_k
1.4
.
jnkexa grckftj`jne `j~ie pjrape e gr_xcfe fgc`j`jzj a grci_hczj efsci_v
cgfp_v ijfmcj. Bncfsc neijypc g_ ijr_ke ijn`ahc rjdi_fc fmancgxa a getiaxa
a jnkexa20 aftayc |ep
1..
. t`jrj_xa jnkeypc cgapc fe ijnychc fjsa jnkexa0
j djtas gr_cfa_ijmia gc`jya. gr_xcfe fgc`j`jzj a grci_hczj gcfjsj
efp_xa a jnkexa fe `j~ia p_map_ a fmcga vefmjra
1.+
. {gafenea k_vjjnc e
p_nasj fe icg_frcki_ eycft`_`jma0 ama fe fjs_ yema dj za0 jnkexa `rhc gr`e
rckjpxane gcfsc p_nj fc djtas0 ep_map_ nc tcsj _k dijyjnj0 j gc`jy _k `rcki_fta0
csjixagenc _k ad`_riapj a g_yazc `mjftata0 fjs_ftjmji ~a`_t. c`jzc gcfjsj
ij _ks_rahtasj a p_k njtjpj0 Brjka f`_vj rjdv_`_rjL0 jma a pj_ fgcxaayi_
Bfrckft`_ dj gr_gjvjikeL
1.7
0 fij~i_ k_grai_fa g_tcixarjze aft_ranfpc
kascidanc jnkeyp_v g_prctj. cfsc fc grci_fc a _bmapene g_ ed_re ij ftjrane
cgfpe trjkaxane. c`jya e`cp adi_`j `rhc rckjpxane g_ft_ncc tcsc ij _fi_`e
pratcranesj `mjftat_v escj0 g_ctfp_v _brjd_`jzj a tjmcitj0 jma a g_trcbj
`rcscij a etaxjnj frckaic e p_n_n ~a`c a ft`jrjne
1./
. ^c trcbj fsctieta fj esj
kj nc `caij gc`jyj |ep_`_v k_bj g_fck_`jmj jnkeyp_ afpeft`_ e k_`_i_n
scra kj ba vj ij tme cgfpc trjkaxanc s_vmj e_bmayata e fij~ji a jetcitayji
gcfiaypa afpjd
1.9
. _`_i_ nc fctata fc qchjij _krev_`aj0 jnkepj t_njij
_s_`aj0 ftjrxj amanc _mjhaixj0 j`j jt_`j jrtai_`aj a kr
1+0
.
3.%$)# %&$"%&)
jp_ cgfpj g_cdanj adrjftj ij ijxa_ijmi_s tme0 gr_eyj`jzc eg_rckia g_nj`j e
za_`_n kaijsaxa a aft_ranfp_s prctjze0 jp_ fc ic f`_ka ij gep_ adijmj~czc
s_ta`fpa jijm_vanj a gjrjmcmj0 `ahcftrep_ nc p_raftji g_fj_
1+1
.
ce p_sgjrjta`ias aftrj~a`jzasj frgfpa ijr_kia gcfjsj _ jnkexasj e
bjmpjifp_s p_itcpfte adk`jnj fc ftekanj a_krjvj t_nji_`aj n085+A7 7
4/2?:7 + 30<-53-6 H2.37@:1+ (lc_vrjk 19/4). _sgjrjta`ias aftrj~a`jzasj
frgfpc a bevjrfpc jnkeypc g_cdanc e bevjrfp_n _mpm_raftaxa ijn`ca
k_grai_f kjmc fe `ctjij _sjifpj
1+'
a tcjij t_np_`j
1+&
.
_sgjrjta`ij gcrfgcpta`j gramap_s gr_eyj`jzj ncki_v k_ tc scrc fm_~ci_v
kreht`ci_aft_ranfp_v0 f_xa_m_hp_v a pemteri_v ci_scij ij ljmpjie pj_ ht_
nc jnkeypa g_prct0 nckaij s_~c kj ijs gre~a f`c_be`jtie fmape a kj `jjic
_kv_`_rc ij gatjzj _ tcsjtfp_Is_ta`fp_n _fi_`a0 g_ctaypas rchczasj0
_rsemjsj a _rsemjta`i_fta0 `jranjiti_fta0 akc_m_hp_n g_djkaia a
jitaterfp_s pjrjptcre gcfjsj _ jnkexasj. ^jnkrjv_xcianas c fc _`jn
g_ftegjp g_pjdjta e rj`ia g_ctapc ~jir_`j efscic pza~c`i_fta.
jkj fc dj neijpc gcfjsj _ jnkexasj a efp_xasj `c~e g_dijta
aitcrijxa_ijmia s_ta`a0 a _ia fc `cdene dj i_`c gr_ft_rc0 adschtjne fc ad
r_ki_v tmj a `rcscij0 epmjgjne e `c _rsarjic fa~cnic s_kcmc a
p_sg_daxa_ic _brjfxc. wrjiaxc _`_v gr_xcfj fe ljmpji. ljmpji0 bjr pjkj nc _
efsci_n g_cdana rcy0 ianc vrjiaxj. ljmpji nc s_ft
1+4
. qr_hji s_ft0 k_kehc0 pj_
a f`c ht_ nc fjdkji_ _k sjtcranc y_`cp_`c rcya a fcjzj0 mep p_na fc ftjmi_
_bij`j e ijg_rasj kj `cp_`i_ trjvayi_ aft_ranfp_ afpeft`_ ijr_kj ij _`as
gr_ft_rasj grc`ckc ij kreve ftrjie _bjmc0 e g_cdane.
2%.&#&
1. |mjkasar _r_`a0 t.:-<780 q<=00 pz. 880 lc_vrjk 19/90 11&.
'. wc_rvanc {ftr_v_rfpa0 t.:-<780 j7903:7820 lc_vrjk 199&0 .'/.
&. _syam_ grcsa0 Br_gjft frckz_`cp_`ic kr~j`cL0 e6 t.:-<780
.<H.4-, 30<-500 pz. 88. Q-=0 =-<=7 90 -R+10J2 7 -=3-1+ 5<012 `DICDy
DFICU, er. _`jipj jma0 lc_vrjk 19940 &1&.
4. wc_rvanc {ftr_v_rfpa0 01. 52/-, 49/I499.
.. {mvj ar_nc`a0 S+<.4- 1-83- +<22J2 + q<=787 `DOFEyDGVIU, ft_ranfpa
aiftatet0 g_fcbij adkjzj0 pz. 1/0 lc_vrjk 19740 '.I'+.
+. lrjiafmj` erc`0 B{ `_niexasj fj _f`rt_s ij rjd`_n terfp_v
cekjmadsj a ij gatjzc b_fjifp_v jvjmepj20 wmjfiap csjfp_v sedcnj e
jrjnc`e0 i. f.0 reht`cic ijepc0 pz. 880 jrjnc`_ 19470 7..
7. wmahj umcd_`a0 Bcr`cianc. ckji gram_v dj aft_rane ijhcv ijr_kj
g_k qerxasj2, e~ij rbanj0 19'&0 pz. 8880 br. '/0 &'1.
/. 1ilan =asiD0 &artolosi u ju#oslovenskim zemljama pod turskom vladavinom0
,kademija nauka i umjetnosti Josne i Uercegovine0 4jela0 knj. }}8}0
:djeljenje istorijskoI$iloloEki% nauka0 knj. 170 #arajevo 19+70 '0/.
9. m_nd sjef (2Jeitrge zur sdsla]isc%en ;pen$orsc%ung2S 24ie Mrage einer
1artolosenI;pik2) fsjtrj kj grj`a gcfjsj _ sjrt_m_fasj v_t_`_ a kj
icsj. dedctjp nc gcfsj br. /& e </03,23.4-6 <+4-H7.+. amji |jfa
t_sc grapeyenc gcfse br. '04 ad </03,23.4-, <+4-H7.0. jrt_m_fa fc
n_h g_saze6 </03,23.47 <+4-H7., br. 1'4S l_vaha0 br. //S |ep0 ^
8880 br. +.
10. t_nji ^_`jp_`a0 q:0<0 .<H.40 1-8.40. t.:-<78.42 .47A2 79 52/0
M0<-5 7 926T0 + .:0<-8 .<H.4-8 5<017 _k t_njij ^_`jp_`aj0 ad
BjtiapjL0 lc_vrjk 1/9&0 1/&.
11. `. _dc . aiy0 t.:-<780 .<25J-124-132 A<4120 grc`cma f civmcfp_v
rjva a`_nai_`a a lrjiafmj` qjiya0 lc_vrjk 19990 '09I'11.
1'. ^cijk ebaip_`a0 B|_n`_kj _syam_ e fe`rcscias r_iapjsj a
efsci_n cgfp_n ijr_ki_n gcfsaL0 w_kahzjp iftatetj dj pza~c`i_ft a
escti_ft0 lc_vrjk 19910 pz. 140 g_rckij aftrj~a`jzj0 pz. &0 ^apha
tagyc`ae0 ''..
1&. cr_nfpj fsrt _syam_`j _ftj`amj nc trjvj e efsci_s cgfp_s gjscze
pj_ nckji _k ijndijsciatana k_vjjnj bjmpjifpc frckz_`cp_`ic
aft_ranc. _vabane `_n`_kc _syamj _gc`jne gcfsc B{k ^ancsjxj bji a
~cij _syamj `_n`_kcL (l_vaha0 br. 97)0 B_syamj fscrtL (h821037800
br. 147)0 Bciakbj prjj |epjhaijL (|ep0 ^ 880 br. '.). |. a a_krjv
jtaxpa0 Bugfpj ijr_kij gcfsj _ `_n`_ka _syame a gjha fji jva ad
qctcrj sjijftarj wrjb_`xj (17&.I17&7)L0 0 19/00 }>=80 +7I7/0
pj_ a |mjkji ^cka0 Bugfpc ijr_kic gcfsc e b_riape `rjsj
amctajL0 b_riap jtaxc frgfpc dj pza~c`i_ft a ncdap0 19+40 }880 f`.
10 +1I74.
14. _iftjitai am_d_0 z7:782 52.H-:0 q:2?030 {090<217f00 tjrj
frgfpj pza~c`i_ft e '4 pzavc0 pz. 110 grc`_k jdjr arp_`a0 grar.
w_rkjij _`ji_`a0 r_f`ctj G 0 lc_vrjk 19/90 vm. ..0 10..
1.. L2R374 .<H.4-|<10:.4-,0 4J7213-, 8297400 pz. =80 jtaxj frgfpj0
^_`a jk 197+0 70..
1+. Ketar #kok0 utimolo#ijski rjenik hrvatsko#a ili srpsko#a jezika0 ur. 1irko
4eanoviD i >judevit -onke0 knj. 80 -,F(0 Fagreb 19710 +49I+.0.
17. t. ^_`jp_`a0 q:0<0 .<H.40 1-8.400 19/.
1/. ehji . _g_`a0 > |085+A7600 80 lc_vrjk 19&00 9+I7.
19. . t_nji_`a0 n085+A7 7 4/2?:7 + 30<-53-6 H2.37@:1+0 ^0
ljmpji_m_hpa aiftatet0 g_fcbij adkjzj0 pz. 1/0 lc_vrjk 19/40 &4.
'0. `. t. ^_`jp_`a0 q:0<0 .<H.40 1-8.400 197.
'1. jksamj qrayp_`a0 Beijxa 5+,-, <0:0L0 e6 q:0<730 -104 7 J2,-1-
5-=00 b_riap rjk_`j0 ^0 ljmpji_m_hpa aiftatet0 g_fcbij adkjzj0
pz. &.0 lc_vrjk 19//0 &9.
''. ^ap_mj ^ci_`0 /,0<.40:0 |0}5+@40 2H7400 _a 19990 '0.
'&. :. Kaun0 Novak i nje#ova druina u rumunskim i srpskohrvatskim narodnim
pesmama0 (neobjavljena doktorska disertacija)0 MiloloEki $akultet Jeogradskog
univerziteta0 Jeograd 197&0 &&.
'4. jk_`ji jsjra0 n085+R42 =-<=2 H<-:71 S+<040 + b 7 bb 124+0
lc_vrjk 19.'0 1&.
'.. |ep tc. jrja0 q<H.47 <82R374 `DVFBU0 880 jbrjij kcmj |epj
jrjaj0 pz. 110 grar. _`ji jha0 dkjzc _ ft_v_kahzaxa fsrta
|epj tcji_`aj jrjaj 1/+4I19+40 r_f`ctj0 lc_vrjk 19/70 10/.. |.
|ep tc. jrja0 > .<H.4-8 30<-53-8 H-297870 r_f`ctj0 grar. l_ra`_nc
jraip_`a0 lc_vrjk 19+40 '1'.
'+. ctjr am_fj`c`a0 B{fm_b_kamjypa g_prcta bjmpjifpa ijr_kj
prjncs }=8 a g_yctp_s }=88 `cpjL0 e db_riape q:0<730 -104 7 J2,-1-
5-=00 '..
'7. jk_`ji jsjra0 Brgfpa ijr_k prjncs }=8 a g_yctp_s }=88 `cpj a
zcv_` g_i_`ia admjdjp ij aft_ranfpe g_d_riaxeL0 e db_riape q:0<730
-104 7 J2,-1- 5-=0, 1/.
'/. .4-A7 + 8+30R476 30<-5376 H2.60600 dj ijr_k fgrcsa_ qa_sar
{ft_na0 ^_`a jk 19110 1.+.
'9. Cligor #tanojeviD0 Senjski usko(i0 Jeograd 197&0 '&.
&0. BFato je jasno0 da su naEi 1orlaci donijeli sa sobom ime iz oni% krajeva0 iz
koji% su doEli0 i da ga nisu dobili istom poslije svojeg upada u ova daleka
kraljevstva0 pa se prema tome naE >uciD nije nimalo varao0 kad je rekao0 da su
stanovnici =laEke i naEi lasi (1orlaci) morali biti u svemu i po svemu isti.L G
8van >ovriD0 'iljeke o %utu po dalma(iji opata Xlberta ortisa i vivot
Stanislava Soivi(e0 Fagreb 1?1}>=888 (=enezia0 14??>}}=8)0 ./I.9.
&1. |. ck_sa anjt_`a0 2fp_xa. wrjj dj aft_rane frgfpc csavrjxanc e
}=8I_s a }=88I_s `cpe20 jtaxj0 aft dj pza~c`i_ft a djbj`e0 v_k. 80
br. 100 ^_`a jk 1/++ (dj 1/+.).
&'. Cligor #tanojeviD0 Senjski usko(i0 17.I+.
&&. ep_gaf nc 191&. v_kaic gr_ijci e ia`crdatctfp_n babma_tcxa e
urmjivcie0 e ^csjyp_n. {bnj`a_ vj nc kagm_sjtaypa icsjypa fmj`aftj
wcrjrk wcdcsji 19'.. v_kaic. dbarxa nc ijhtjsgji_ '17 gcfjsj.
wcdcsji nc et`rka_ kj rep_gaf g_tayc ad gr`a kcxcianj }=888 `cpj (_p_
17'0. v_kaic). </03,23.47 <+4-H7. nc grcgaf0 gafji pjmavrjfp_s0
Bkagm_sjtfp_sL aramax_s0 fj adedcti_ mcgas0 bjr_pi_ eprjhcias0
xr`cias aiaxanjmasj. cfsc g_taye fj tcrcij icpjkjhzc |_nic
vrjiaxc0 ad l_fjifpc prjnaic a _p_maic lc_vrjkj. afjr rep_gafj a
fjpegjy gcfjsj Bnckij fe a aftj mayi_ftL. gatjze nc ftrjijx0
`cr_`jti_ ^csjx0 jeftranfpa yai_`iap e _bmjfta |_nic vrjiaxc e `rcsc
jeftranfp_Iterfpa rjt_`j.
&4. #alko Naze@iD0 bz nae narodne epike. b dio, !ajduke borbe oko dubrovnika i
naa narodna pjesma `prilo# prouavanju postanka i razvoja nae narodne
epikeU0 #arajevo 19.90 14&.
&.. 3adovan #amard5iD0 BUajdu@ke operacije na moruL0 9nji5evni -adran0 19.&0
880 '10 +.
&+. jk_`ji jsjra0 Bjikanfpa rjt e frgfp_n aft_rana20 wmjf ^0
19/+0 ???}>8880 {kcczc aft_ranfpa ijepj0 pz. .0 179.
&7. jk_`ji jsjra0 B|_nij vrjiaxj e jikanfp_s rjte (1+4.I1++9)L0
_tafjp ad gebmapjxanc j-832 4<08732 + 8+,-./-123.476 926T060 + 3-1-6
124+ 5- i0</-10R4-, 67<0 DGGE0 ^jeyia fpeg_`a ^0 pz. }>=8880
{kcczc aft_ranfpa ijepj0 pz. 1'0 lc_vrjk 19/90 '19.
&/. B9ronika :. Kavla #ilobadiDa o @etovanju u Krimorju (1++'I/+.)L0 priobDio $ra
#tipan FlatoviD0 #tarine -,F(0 1//90 knj. }}80 /+I11..
&9. ,. =u@etiD0 dubrovnik za andijsko# rata DGOFyDGGE. 8z dopisivanja
3epublike sa 1. #orgomIJobalijem. KreEtampano iz gimnazijalnije%
programa od 1/94I9.. i 1/9.I9+. g0 4ubrovnik 1/9+0 &.
40. jk_`ji jsjra0 Bckji g_pehjn grckjnc _t_rj qerxasj (1++7)L0
ft_rafpa vmjfiap0 &I40 19.1.
41. jk_`ji jsjra0 B|_nij vrjiaxj e jikanfp_s rjte (1+4.I1++9)L0 ''0.
4'. h-./25J2 512 ,-5732 71-:0 7 <050 |0<06=0@2 080 74-/7f0
h71T03730 `DGVO 7 DGVF ,-5.U, g_ jra`fpas g_kjxasj ijgafj_ _`. ^.
q_sa0 lc_vrjk 19010 7I/.
4&. aramfpj gafsj magjhc civaj ad wjxp_v0 mjvc jbji_`aj ad
^_`_v (br. 7.0 7+)0 Bjetjvc emcnsji_`aj0 pjgctjij i_`fp_vj0 kadkjrI
jvj a _ftjmanc jvj a g_vmj`axj a f`cvj csjtj ad ^_`_vjL (br. 7/) a kr. G
|. h-,/25 + 30@+ H<-@/-.:0 Q-4+623:7 H<76-<.47| 0<|710 -5 yb
12400 ebr_`iapIjkjrI_t_r0 ft_ranfpa jra` lc_vrjkj0 19.7.
44. a_krjv t_nji_`a0 n085+A7 7 4/2?:7 + 30<-53-6 H2.37@:1+0 &9.
4.. . jsjra0 2jda`jzc jrjsbjhj20 t`jrjzc0 ctazc 19.&0 =8880 1I'0
7..
4+. #alko Naze@iD0 Nav. delo0 19'.
47. _ ad`chtjnasj cijtj ebr_`jypc rcgebmapc0 jnkexa e f`_nas
ijgjkasj ic htckc ia ~cic ia kcxe. jmbc ebr_`yjij ij Bka`jht`j a
_preti_ftaL jnkepj ake k_tmc kj fc aftayc pjp_ fe gra za_`as
ijgjkasj Bkcxj e p_mc`pjsj fcycij ij p_sjkc0 j ~cijsj _kfcxjic k_npc a
repc2. ebr_`yjia fc ijr_yat_ ~jmc ij jrjsbjhe aseij p_na nc e
_pt_bre 1++'. v_kaic Bijgj_ ij ncki_ kebr_`jyp_ fcm_0 rjd_ra_ hcft
pejL0 edc`ha yjp a B~cifp_ re_ ad fjikepjL0 pj_ a ij jtj
cv_hc`aj g_`_k_s ncki_v ijmctj ij cchjx 1++9. v_kaic0 pjkj nc0
pj~e ad`_ra0 ba_ `c_sj _pretji grcsj ~cijsj.
4/. #alko Naze@iD0 Nav. delo0 1.7.
49. `. n085+A7 + -47 i-:-<.4-8 DGOVyDCDV0 grar. am_h am_hc`a0
ri_v_rfpj jpjkcsanj ijepj a esncti_fta0 {kncczc kreht`cia ijepj0
ft_ranfpa ad`_ra0 pz. 40 d`_ra dj aft_rane ric w_rc0 pz. 10 qat_vrjk
19//0 4+0I1.
.0. am_h . am_hc`a0 B_sci _ ljne a`jiaie e r~j`i_s jra`e e
_t_re (1+/4I1+/.)L0 ft_rafpa djgafa0 ctazc 19.40 v_k. =880 pz. }0 f`.
10 199I'00.
.1. #alko Naze@iD0 Nav. delo0 /I10.
.'. Kavao Jutorac0 Zospa od krpjela0 #arajevo 19'/0 1&1.
.&. . |afp_`jt-0 Bwjkepa ` crjft `_ `t_r_ g_m_`ai }=88. `pjL0
jtcrajmz a djsctpa. #lavia0 Krag 19&/0 }=0 &79.
.4. Bftaij ba grabma~i_ bamj e t_sc kj fe fcrkjra a jrjsbjhc0 |ep
jikeha0 manj sajia0 jip_ atr_`a0 t_nji jip_`a0 qjkanj a
ctjr emaha0 ljn_ ^ap_ma a`jiai0 as_ ljrnjptjr0 `_n`_kj
jdjrc`a0 tc`ji a ^ap_ _g_`a0 f nckias evmck_s djg_ycma a0
ep_map_ fe grc~a`cma0 f krepyanas evmck_s dj`rhama rjt. ^afe _ia
edjmek0 nckji dj krevas0 emjdama e ijr_ki_ gjsczc a fta_`c.L G
jk_`ji jsjra0 Bjikanfpa rjt e frgfp_n aft_rana20 1/.I+.
... jk_`ji jsjra0 n085+R42 =-<=2 H<-:71 S+<040 + b 7 bb 124+0 47.
.+. jkj nc _ get_gafias ad`_rasj rcy0 br_nij g_fmjift`j djgjkia
c`r_gfpa kr~j`j prce fc e 1+. a 17. `cpe get jravrjkj tjp_d`jias
Bv_rzasL ama xjravrjkfpas getcs0 trjf_s p_nj `_ka _k lc_vrjkj ij
jfjiIgjhaie jmjipe0 a kjc ij ljt_yaie0 jv_kaie0 egrane0
jrjai0 j~jz0 mcpfaijx a ^ah0 j _kjtmc grcp_ lcmc jmjipc0
ar_tj a jrabr_kj e _ane0 a Bk_zasL0 p_na nc `_ka_ grcp_ _f_`j
g_j. B{bj getij grj`xj g_sazc emxazfpa bafpeg jrtai cv_iaf2 e
rep_gafe Bgafji_s ij mjtaifp_s ncdape2 (14/0I14/1)0 pj_ a cmapf
ctjiya e kcme de itineribus in Tur(iam `uibus itineribus Tur(i sint
a##rediendiU0 _bnj`ci_s 1.''. v_kaic. G `. arnjij rikjrfpa0 B{k
_mpm_ric yazciaxc k_ f_xa_pemter_m_hpc ai_rsjxancL0 jfp_`iap0
'0000 v_k. }}=80 br. 990 74.
.7. jravrjkfpa kres _ p_sc nc _`kc rcy ic s_~c fc agjp e g_tgei_fta
g_aft_`ctata fj ftjras rasfpas getcs (via militaris0 via publica0 agger
publicus0 strata)0 p_na nc ahj_ _k lc_vrjkj (#ingidunum) kcfi_s _bjm_s
eij`j k_ _ft_mxj (=iminacium)0 _kjtmc grcsj neve ij egrane (Uoreum
1argi) a ^ah (Naissus)0 djtas kjc0 grcp_ lcmc jmjipc (3emesiana) a
ar_tj (!urres) ij _ane (#erdica). qrjfj nc kjc `_kamj _k _anc
grcp_ m_`ka`j (K%ilipopolis) k_ ckrcij (Uadrianiopolis)0 j _ikj grcsj
jravrjke (=izantion). G `. {mvj ar_nc`a0 Bjravrjkfpa kres _k
lc_vrjkj k_ _anc (14.9I1+/&)L0 b_riap ft_ranfp_v sedcnj rbanc0
lc_vrjk 19700 70 &I19..
./. jravrjkfpa kres nc ijr_yat_ _gfprbci _`_s `rft_s gra`rcscia
g_fpa et`rczj0 ht_ nc e fpmjke fj zcv_`_s peyi_s
p_seiapjxanfp_s em_v_s e c`r_gfp_s kcme qerfp_v xjrft`j.
.9. K. 1atkoviD0 BKutovanja po balkanskom poluotoku }=8. vieka0 88. Kutovanje
J. 9uripeEiDa0 >. Nogarola i J. 3amberta20 3ad -,F(0 1//10 knj. >=80 '14.
+0. K. 1atkoviD0 BKutovanja po balkanskom poluotoku }=8. vieka0 =8. Kutovanje
,ntuna =ran@iDa g. 1..&20 3ad -,F(0 1//40 knj. >}}80 &4.
+1. amag arciIjic (1.7&)0 Bet_`jzc ij ft_p _k amagj arcijI
jicj (1.7&)L0 {bnj`a_ . {dc0 jrad 1/97)0 jk_`ji jsjra0 2-,<05
7 q<=780 + .H7.760 ?<03A+.47| .01<2623740, bybb 1240 ft_ranfpa
jra` lc_vrjkj0 lc_vrjk 19+10 1'9I1&0.
+'. ji jmcri _rcdnci0 1./'. Bet_`jzj g_ ftrjias dcsjsj w. jij
jmcrij _rcdncij0 fcprctjrj rjif_c kc |jm_jOL a_i 1+0+. R ji
jmcri _rcdnci _gafenc f`_nc get_`jzc _k _anc k_ ebr_`iapj 1./'.
v_kaic. wmj`j ?}}=8886 ^jftj`jp ijhcv get_`jzj _k _anc k_
ebr_`iapjR0 jk_`ji jsjra0 2-,<05 7 q<=780 + .H7.760 ?<03A+.47|
.01<2623740, bybb 1240 1&/.
+&. K. 1atkoviD0 BKutovanja po Jalkanskom poluotoku }=8. vieka0 }. Kutopis
1arka ,ntuna Kiga$ette0 ili drugo putovanje ,ntuna =ran@iDa u ?arigrad
1.+720 3ad -,F(0 1/900 knj. ?0 117. K. 1atkoviD0 BKutovanja po Jalkanskom
poluotoka }=8. vieka0 }888. Kutopisi #tj. Cerlac%a i #al. #c%]eigera0 ili opisi
putovanja carski% poslanstva u ?arigrad0 naime 4avida (ngnada od g. 1.7&.I
7/. i -oac%. #inzendor$a od g. 1.77L0 3ad -,F(0 1/9&0 knj. ?}=80 4&.
+4. jp wjf_0 Bjdsjtrjzj _ gete _k mctjpj k_ jravrjkj. jkr~a
femtji_`e rjfgre f gcrfafpas hj_s a mcg _gaf `ahc scftj0 `jr_ha a
vrjk_`j wrypc a ka`ia ft`jra e z_n. {k schtrj jpj wjf_jOL0 jrad
1..0. Rjp wjf_ _gafenc f`_n get _k ebr_`iapj k_ _anc e njiejre
1.4/ v_kaicR0 jk_`ji jsjra0 2-,<05 7 q<=780 + .H7.760 ?<03A+.47|
.01<2623740, bybb 1240 114.
+.. `. {mvj ar_nc`a0 Bjravrjkfpa kres _k lc_vrjkj k_ _anc (14.9I
1+/&)L, +..
++. K. 1atkoviD0 BKutovanja po Jalkanskom poluotoku }=8. vieka0 }8=.
4nevnici o putovanju mleta@ki% poslanstava u ?arigrad6 osobito -akova
#orance od g. 1.7.. i 1./1.0 i Kavla 9ontarina od g. 1./020 3ad -,F(0 1/9.0
knj. ?}}8=0 4.
+7. A^cg_frckji _gaf ncki_v fscm_v jnkeyp_v ijgjkj ij getiapc e
gmjiaijsj aft_yic rbanc (ei_`axj crbcik)0 pjkj fe rjdb_niaxa
efgcma kj efrck pjrj`jij ebane a _gjypjne nckie mayi_ft _k `cmap_v
evmckj0 kevencs_ rjixefp_s get_gafxe . emce (1+./) e _gafe zcv_`j
get_`jzj pr_d rbane.B |. B^_`a ad`chtjna fj ft_pj p_na fjkr~c si_vj
`rm_ djiasa`j a n_h ice_ycij djgj~jzj p_nj fc taye `crc0 _bayjnj a
g_matapc rjdia ijr_kjOL {k w_fg_kaij . . jrad 1++7. R . emc
_gafenc f`_nc get_`jzc pr_d rbane a f`_n b_rj`jp e lc_vrjke 1+./
v_kaicR0 jk_`ji jsjra0 2-,<05 7 q<=780 + .H7.760 ?<03A+.47|
.01<2623740, bybb 124, '1'I'1&.
+/. Bet_`jzc w. apmcj e jravrjk p_gi_sO jrad 1++4L R apmc _gafenc
f`_n get _k jyc ij j`a k_ lc_vrjkj a _k lc_vrjkj k_ _anc. ^jn`ahc
fc djkr~j`j ij _gafe lc_vrjkjR0 jk_`ji jsjra0 2-,<05 7 q<=780 +
.H7.760 ?<03A+.47| .01<2623740, bybb 1240 19/.
+9. B_k {ftr_v_ij `akcma fe ickjmcp_ _k `jr_ha `rm_ re~ji grad_r.
rcp_ ajke rahjifpa vmj`j ftjnjm_ nc ijbanci_ ij p_e. qa fe
eka bama djr_bcia e scfte Jarc%an a g_bancia fe g_ djg_`cfta
`cdar_`_n. j ba djfata_ f`_ne pr`_~cki_ft0 ijrcka_ nc kj fc grck
zcv_`as yjk_r_s0 e p_s nc _i mchpjra_0 ebanjne nckji g_ nckji0 gj kj as
fc vmj`c ij p_c ijbanjne"L G t. ^_`jp_`a0 Betiaypc bcmchpc _
ljmpjifp_s g_me_ftr`e }=88 a }=888 `cpjL0 w^0 1/970 pz. }=880 9/I99.
70. B8duDi odavde ponovo kroz Eume0 udarili smo na kirid5iske konje. -ednome je
tekla krv. KoEli smo malo dalje i naiEli na nekoliko povaljeni% ljudski% leEeva.
1eHu njima je bio jedan @ovjek joE u 5ivotuS @as je le5ao0 a @as se podizao i
padao. Kitali smo ga Eta se dogodilo i saznali da i% je upravo toga @asa napala
razbojni@ka banda i pobila. :voga smo @ovjeka natovarili na jednog konja i
krenuli dalje. ( jednom potoku naHosmo joE sedamnaest ljudski% leEeva i
mnoge sepete0 sanduke0 tkanine i pakete kako le5e nagomilani. !o su0 dakle0
razbojnici ove ljude upravo bili oplja@kali0 pa kad su spazili nas0 pobjegli su i
posakrivali se u svojim skroviEtima. 1i smo0 pak0 po onoj6 P9o plja@ka biDe
oplja@kanQ uzeli neEto od ove skupocjene robe i rijetki% tkanina0 koje su bile
zga5ene0 i to jedan sve5anj bijelog0 a jedan sve5anj 5utog0 srmom izvezenog
platna0 zatim sedam komada $rana@ke kadi$e0 @o%e za sedmore @akEire i sedam
konja.L G ;vlija 7elebija0 %utopis P odlom(i o ju#oslovenskim zemljama0
Kreveo0 uvod i komentar napisao Uazim <abanoviD0 #arajevo 19.40 10/.
71. jnkexa fc g_saze e _p_maia q_gmaxc 1+'&S e _p_maia ^_`_v jdjrj0
p_k fcmj d`ji_v _vjtjx (1+70)S kebr_`jypa g_pmafjra ranc`a a
_rp_yc`a v_`_rc _ tra bjrnjpj jnkepj e fc`crias prjnc`asj rbanc.
7'. jk_`ji jsjra0 n085+R42 =-<=2 H<-:71 S+<040 + b 7 bb 124+0 .+.
7&. Bqctaha fe _k granc ba`jma _f_bat_ g_fmanc rjt_`j pjk fc g_nj`c si_va
jnkexa6 ij t_ _krccia qerxa adae e ijr_k gjp fc ijsncftc ij ncki_sc
sncfte a _iknc fjbane fj` ijr_k e _b_rc (pj_ ft_pe) a seyca vj a
exnczenea ahte kj as fc adkjke jnkexa0 gj jp_ as fc p_ adkj0 ijbane vj
ij p_mjx. ^j tctahasj fc vebc a kreva eka _fas jnkepj p_na fc ije
kj fe pra`a0 j vm_bj`jne fc v_t_`_ f`a.L G |ep tc. jrja0 q<H.47
<82R374 `DVFBU, 880 jbrjij kcmj |epj jrjaj0 pz. 110 grar. _`ji
jha0 r_f`ctj0 lc_vrjk 19/70 100&.
74. {mvj ar_nc`a0 Bjravrjkfpa kres _k lc_vrjkj k_ _anc (14.9I1+/&)L0
9..
7.. ;vlija 7elebija0 %utopis P odlom(i o ju#oslovenskim zemljama0 +7I+9.
7+. K. 1atkoviD0 BKutovanja po balkanskom poluotoku }=8. vieka0 =8. Kutovanje
,ntuna =ran@iDa g. 1..&20 3ad -,F(0 1//40 knj. >}}80 &..
77. K. 1atkoviD0 BKutovanja po Jalkanskom poluotoku }=8. vieka0 }. Kutopis
1arka ,ntuna Kiga$ette0 ili drugo putovanje ,ntuna =ran@iDa u ?arigrad
1.+7L0 3ad -,F(0 1/900 knj. ?0 1''.
7/. K. 1atkoviD0 BKutovanja po Jalkanskom poluotoku }=8. vieka0 }888. Kutopisi
#tj. Cerlac%a i #al. #c%]eigera0 ili opisi putovanja carski% poslanstva u
?arigrad0 naime 4avida (ngnada od g. 1.7&.I7/. i -oac%. #inzendor$a od g.
1.7720 3ad -,F(0 1/9&0 knj. ?}=80 4+.
79. K. 1atkoviD0 BKutovanja po Jalkanskom poluotoku }=8. vieka0 }=. Kutopisi
Uen. KorEa od g. 1.79.0 ,. Njol$a i >ev. 3Zma od g. 1./&. i 1el. Jesolta od g.
1./4L0 3ad -,F(0 1/9+0 knj. ?}}8}0 74I7..
/0. t.:-0 &&.
/1. |. ijg_scie br. 111.
/'. ^ap_mj wj`ram_`a0 Beseifpa ad`_ra _ ljbj ^_`jpeL0 e db_riape
q:0<730 -104 7 J2,-1- 5-=0, ++I+9.
/&. amji |jipe0 Bljbj ^_`jp e reseifp_n aft_ra_vrjana20 e db_riape
q:0<730 -104 7 J2,-1- 5-=0, /0.
/4. jrp_ jy_`0 Bjt_`jzc tjraic ^_`jpj e t_pe 1+00. a zcv_`j fsrt
njiejrj 1+01. v_kaicL0 e db_riape q:0<730 -104 7 J2,-1- 5-=0, //.
/.. `. jrp_ jy_`0 Bjt_`jzc tjraic ^_`jpj e t_pe 1+00. a zcv_`j fsrt
njiejrj 1+01. v_kaicL0 91.
/+. ^j ye`ci_ _brjjzc picdj jdjrj p_f_`fpas rjtiaxasj grck _kfekia b_n
e pemtias fgafasj0 g_ cgfp_n ftamadjxana a cs_ta`i_s ijb_ne0 g_kfcj
v_`_r ljbj ^_`jpj reseifpas b_rxasj0 grck kreva kji b_rbc fj
_jxasj e urkce0 e rjte fj vcicrjm_s ljft_s6 B(O) _bckj nc `jhj"
|crentc e ze" |a ftc afta pj_ ht_ ftc a icpjk bama a asjtc afte ~ce dj
b_rb_s pj_ a rjianc0 j ^_`jp0 `jh ftjra pjgctji nc fj `jsj" b_rbe0
kcx_" a`_t0 fmj`j a grcft_ ajnmj0 `jhcv `_ci_v `_n`_kc0 g_`crcia
fe `jh_n `cri_fta a `jhcs neijht`e" cmatc ma kj _frjs_tatc _i_vj
p_na nc gr_ic_ `jhe fmj`e g_ xcm_s f`cte ^c. ^cgranjtc c g_bca
dkr_bci" cv_`_ bcpft`_ a zcv_`_ rjfagjzc _faverjc ajnm_`e
`mjft0 j aft_ tjp_ a ~a`_t0 as_`aie0 _tjbaie0 gj yjp a ijhe kcyaxe0
ht_ `rcka `ahc _k f`cvj0 `jhe yjft a fmj`e neijxa" b_rbe0 e b_rbe
neijxa" jdsafmatc0 trcbj ma kj ~a`as_ fmj`i_ ama kj esrcs_ yjfi_"L G
{ptj` jei0 01. 52/-0 /.I+.
/7. raftcj jikeIqas_p0 Btjraij ^_`jp e frgfp_s a reseifp_s cg_fe20
^jr_ki_ ft`jrjmjht`_ G Molklor0 197+I770 v_k. }=8I}=80 f`. .7I+40 /+.
//. ^cijk ebaip_`a0 Bm_nc`at_ft a fgcxaayij g_ctapj jnkeypa
ijr_kia gcfjsj20 e db_riape q:0<730 -104 7 J2,-1- 5-=0, 19'.
/9. . qra_i_`0 Blmc~pa `re rjd`atact_ ij gfiat dj ^_`jpj e
bmvjrat a frbatL0 gafjiac ij lmvjrfpjtj jpjkcsa ij ijepatc0 .
19'&0 pi. }}8}0 107.
90. . t_nji_`a0 01. 52/-0 1.0I1.'.
91. jksamj qrayp_`a0 Beijxa 5+,-, <0:0L0 ./I9.
9'. `. aft_ _`anjia0 B^_`jp p_`jyL0 ^jr_ki_ ft`jrjmjht`_IMolklor0 19+'0
f`. '0 /1I91.
9&. |mjkasar l_`ji0 Brc_brj~jn aft_ranfp_v jnkepj ^_`jpj e gcfiaypa
map tjraic ^_`jpjL0 e db_riape q:0<730 -104 7 J2,-1- 5-=0, 1&1.
94. _syam_ . j`a0 Beseianj G _sjianj (ic_fi_`ji_ft akcitaapjxanc
k`jne t_g_iasj e gr_enjmas `cp_`asj)0L e db_riape q:0<730 -104 7
J2,-1- 5-=0, 1.9I1+&.
9.. { wrenaxa crj`axa v_`_ra a ikranj jya a_ha e ^az#ovoru
u#odnom naroda slovinsko#a. _ zcse nc wren_ crj`axj ba_ Bjrjsbjhj
_k neijpjL ad p_t_rfpa ljzjij0 p_na fc Bgraka`p_sL d`j_ jrjbjj
(%isma od vitezova kotorskih0 br. 1'7). wrenaxe crj`axe g_sazc jya a
e orablji(i6 B,rambaEa Crujica Teravica0 od Janjana rodom0 taki junak
smrtni biEe rata Je@koga0 da se brez svake sumnje more -ankoviDu0
1anduEiDu0 1o@ivuni =uku i 3adi 1iletiDu prilikovati. :vi vitez veDe od
Eeset glava turski odsi@e0 a izmeHu ostali% posi@e bega 1uratoviDa i serdara od
3isane0 dovede mnoge su5nje i upali jednu mno5iju veliku kuDa turski%.
#vido@e sva njegova junaEtva providuri i Henerali mleta@ki6 -ure 9orner na
1+++0 -erolim >oredan na 1++/0 >orenco Jernardo na 1++90 ,ntun Kriuli na
1++90 Ketar 4uodo na 1+91.L G #tjepan JanoviD, LClasovitiji junaci0 o kojima
su se za 9a@iDeva 5ivota u 4almaciji pjevale narodne pjesme20 FNT:0 19.40
knj. &/0 1'7.
9+. Ba0 scetas0 safmas_ kj nc t_ nckji tc afta jnkep0 p_na fc icvknc
fg_scie_ pj_ wrenaxj am_hc`0 j icvknc pj_ crj`axj. _~kj nc ba_
sjma0 j sjmc0 `jjic ekc ijda`jne P~crj`ax_sQ.L G aft_ _`anjia a
`_ tncgyc`a0 Bjnkexa e l_pa k_ _rcnfp_v rjtj (1+.4I1+/4)L0 1/0I
1/1.
97. K. Jutorac0 Zospa od krpjela0 11'.
9/. #alko Naze@iD0 bz nae narodne epike. b dio, !ajduke borbe oko dubrovnika i
naa narodna pjesma `prilo# prouavanju postanka i razvoja nae narodne
epikeU0 19I'0.
99. bsto0 '&I'4.
100. jranj mcet0 Btjraij ^_`jp G ijyai pjrjptcradjxanc mapj e
frgfp_r`jtfpas efscias gcfsjsjL0 e db_riape q:0<730 -104 7
J2,-1- 5-=0, 9/.
101. _`. ^. q_sa0 > .<H.476 30<-5376 2H.476 H2.60600 lc_vrjk
1907.
10'. ebaip_ jkcip_`a0 Batfpa jtrabeta tjraic ^_`jpj e cgfp_n
g_cdana e~ia m_`cij a eseijL0 e db_riape q:0<730 -104 7 J2,-1-
5-=00 ''0I''1.
10&. {ptj` jei0 01. 52/-0 1+.I1/+.
104. `. ebaip_ jkcip_`a0 Batfpa jtrabeta tjraic ^_`jpj e
cgfp_n g_cdana ne~ia m_`cij a eseijL0 e db_riape q:0<730 -104 7
J2,-1- 5-=00 '11I'4/.
10.. jranj mcet0 01. .:+57800 100.
10+. tjra |enjkai0 rjc`a jrp_ pj_ ftjra `atcd e bevjrhtaxa
B_gc`pj _k `am_nc`ajL ad 17. `cpj0 am_h _bama pj_ ftjra0
icgrj`cki_ _pmc`ctjia `atcd e aitcrgrctjxana lcickaptj eragcyaj
`cp rjianc0 tjrjx _y_ pj_ _mayczc `rmaic a sekr_fta e terfp_s
tjb_re ad jfgcptj |ahzac`c f`c_be`jtic ijxa_ijmic p_ixcgxanc
ftjipj atk.
107. tcgji ahjiay0 2jnckiaypc xrtc frgfp_v cg_fj _ tjraia
^_`jpe a _grahpa`fp_v _mpm_rj _ {mcpfa _`b_he20 ^jr_ki_
ft`jrjmjht`_IMolklor0 197&0 }880 4+0 .1.
10/. `. ebaip_ jkcip_`a0 q76=-/740 .12:0 + 30<-53-8 60,787
*+37| q/-12300 ^ah 199+0 //.
109. jk_`ji jsjra0 2-,<05 7 q<=780 + .H7.760 ?<03A+.47|
.01<2623740, bybb 1240 119I1'0.
110. `ct_djr _c`a0 Bft_ranj a g_cdanj e gcfsjsj _ jnkeyp_s
preve tjraic ^_`jpjL0 e db_riape q:0<730 -104 7 J2,-1- 5-=0, 11'.
111. ^cijk ebaip_`a0 Bm_nc`at_ft a fgcxaayij g_ctapj
jnkeypa ijr_kia gcfjsj20 e db_riape q:0<730 -104 7 J2,-1- 5-=0,
197.
11'. gcfsa Bwj`rji jrjsbjhj a as_L0 pjp_ t_ _kmayi_ djgj~j ^.
ebaip_`a0 e egetft`asj era ljrnjptjre g_fcbi_ fc ijvmjhj`j6
B^cs_n gehtatQ re g_k bjrnjpj0
^_ ta pega f`c vmj`ic neijpc0
_nQ _k rjic nj_pi_ta icc0
_rck fcbc egmjhata krevjOL (|ep0 ^ 8880 br. 4')
11&. B^jn`cj a ijnf`ctanj ke~i_ft bjrnjptjrj bamj nc kj fjye`j bjrnjpS
dj bjrnjp fc vaiem_. j bjrnjptjrc fe _bayi_ edasjma ijnb_c neijpcS
ycft_ nc bjrnjptjr ijnbma~a r_jp jrjsbjhc0 icjp ama fai_`jx. 1/1&0 e
b_ne ij j`ze0 icp_s bjrnjptjre0 jk_`jie jrp_`ae0 _kbanc :+<.40
H+@40 52.3+ <+4+ 7 =0<804 6+ H0532. L05-103 32 ,/2508+f7 .1-8+ 52.3+,
-5=7823+ <+4+, .0,32 .2, 57,32 =0<804 /21-6 <+4-6 7 H<232.2 30 5<+,+
.:<03+ @03A0.L G ehji . _g_`a0 > |085+A7600 80 1&9.
114. |. t. t_p_`j0 Bd g_ctapjtj ij bmvjrfpatc a
frb_r`jtfpatc jnkehpa gcfia G g_taycfp_t_ `rcsc a
gr_ftrjift`_L0 mj`ifpj am_m_va0 _a 197/0 1+0 &&7.
11.. _`ra bcmc~a ftrjhie _f`cte tjipj _ya`axc ic`cri_s
g_brjtase p_na se nc adkj_ brjtj0 j g_pehj_ a zcvj grckjta qerxasj6 B
(O) ic gr_c si_v_0 j _i fjpega fckjs krev_`j0 a _kc _bi_ pee kj se
g_gjma0 p_nj nc ij `ce icfrce bamj fmjs_s g_pra`cij. qekc adv_ra
fckjsijcft kehj0 ncr fe icfrctiaxa _ie i_ f`a bama p_k pec. ar_tij
nckij ~cij0 tcp ht_ tckc f kctct_s e ijreyne kj p_rjya grcp_ pei_v
grjvj ad `jtrc0 j e nckjiget `ahc gehjpj ebanc a ze a kanctc.L G z71-:
|085+40 q-R717A2. (rc`ckci_ f atjmanjifp_v _k `jij _`raj)0
cksaxj0 maft dj ijepe a djbj`e0 dj v_kaie 1/.70 ({kv_`_ria erckiap
ji. ckjp_`a)0 &0.
11+. ^cijk ebaip_`a0 Bm_nc`at_ft a fgcxaayij g_ctapj
jnkeypa ijr_kia gcfjsj20 197I19/.
117. `. arnjij ctcma0 k7:.47 H<-.:-< 7 2H7400 lc_vrjk 199&.
11/. B_ht_ fc dj befane ijhm_ dv_ki_ scft_ yctj ba fc g_kcmamj ij
tra vregc0 ij djftj`e0 ij ek_rjx a ij kc_0 p_na fc rcj_ adsce djftj`c a
ek_rxj. q_ fe t. d`. rcbjranc. f`jpe _k _`a vregj ftj`jij fe _bayi_
k`j g_ k`j y_`cpj fj f`jpc ftrjic. lefanj nc tjp_ g_ftj`cij jp_ nc e z_n
bam_ a fjs_ tra y_`cpj. p_map_ scftj iafe bamj dv_kij dj befane0
g_kcfama ba a a ey`rftama0 e prhias prjnc`asj0 pjsczcs0 j e
prjnc`asj vkc ianc bam_ pjsczj dcs_s0 vrjzcs ama trj`_s. p_ nc e
ycta bam_ k`j brjtj _ikj nc nckji ba_ ftj`ci ij ek_rjx j kreva e
djftj`e.L G ehji . _g_`a0 01. 52/-0 880 17.
119. |m. ^cka0 j+4-17 H210R70 lc_vrjk 19900 .0.
1'0. _`. ^. q_sa0 k2,503 + q<=0 b 7 bb .:-/2f00 grchtjsgji_ ad
ct_gafj jtaxc frgfpc0 ^_`a jk 190'.
1'1. B{p_ 1770. icpa sjaIjvj0 dj p_vj fe qerxa safmama kj se icasj
rj`ij neijpj0 `jmafj_ fc6 P^casj t_vj _ya`axc0 p_na ba sc k_ycpj_ a
fjsi_s fc _vmckj_.Q qj terfpj `jmj bamj nc _ya`axa sepj. {`jn nckji
kji fj hcft f`_nanc krev_`j e qac`_s0 bmade wmjs_yj0 k_ycpj pjr`ji _k
kcfct eka0 j ij yek_ sce zasj sjaIjvj a brjt se. _ya`axj icba
grcv_rc_ tjn fefrct kj nc dij_ xjrcs c g_ftjta. jp_ vj sja evmckj
_gjma f`_v c`crkjij ij zcvj g_frck ycmj. ^_ ama fc _ya`axa frcj
dj`cramj0 ama se tap`j bamj bjh t`rkj0 dri_ se tcpc sjm_ p_~c _vema.
Prcj s_njQ0 pjda`j_ sa nc0 Pht_ fjs fc e _ijn gjr _f`rie_ kj gr_vmckjs
icgranjtcj.Q dc tjkj njmji ij _p_ pmct_v sjaj a fjbanc se ncki_ dri_
e gehpe0 j krev_ e vmj`e. jp_ qerxa evmckjhc srt`j f`_v ijnb_cv
krevj g_mctc bc~jta0 i_ gct_raxj ic etcyc mjpancs jnkeypancs i_vjsj.
jnkexa g_kancmc gmanci a _ya`axj djg_`cka kj fc f`jp_ grc_bmjyc a dj
fc kj akcO t_s grav_k_s ijr_k adgc`j e gcfsa sjajvaie `jme a
_ya`ayai k_ycp a neijht`_.L G . _`ra0 01. 52/-0 47.
1''. 2_vjjm_ fc a e ijhc `rcsc kj s_sjp f knc`_npc _takc e jnkepc0
ijgr. pjk se nc ic kjke0 ama pjk se nc p_ grcgr_fa (afgr_hcie ama k_p fc
_i n_h ianc _pjia_ gr_fata nc) ama _tsc.2 G |ep tc. jrja.
1'&. v. ,. <maus0 Studije o rajinskoj epi(i0 Fagreb 19.&.
1'4. `. . cha0 ^. am_hc`aI_rc`a0 0<-530 4J7213-.:0
lc_vrjk 19970 10/I109.
1'.. `. _`ji crcta0 >,/257 79 30<-53-, H2.37@:100 lc_vrjk 197/.
1'+. rcvmck `jranjijtj `. e6 . `ji_`j0 Bqcsjtj dj vrchia jketai
` bmvjrfp_t_ ijr_ki_ gcfcii_ t`_rycft`_L0 d`cfta ij uti_vrjfpa
aiftatet a sedcn0 lmvjrfpj jpjkcsa ij ijepatc0 .0 19710 pi. }8880 ''&I
4.
1'7. amij l_vkji_`j0 A^p_mp_ kesa dj tcsjtj dj`ctt ij vcr_Q `
bmvjrfpatc jkehpa gcfiaB0 |gr_fa ij cti_vrjatj a
_mpm_raftapjtj0 _a 19/00 1'1.
1'/. v. 1aja JoEkoviDI#tulli0 "smena knjievnost kao umjetnost rijei0
Fagreb 197.0 .1I+/.
1'9. jranj mcet0 Btjraij ^_`jp G ijyai pjrjptcradjxanc mapj e
frgfp_r`jtfpas efscias gcfsjsjL0 9/.
1&0. jksamj cha0 B`j ftjrj cgfpj s_ta`jL0 0 197+0 pz. 4'0
f`. 1I4.
1&1. l_vaha br. 101S </03,23.47 <+4-H7.0 br. +7S |ep0 ^ 880 br. 490
.1S |ep0 ^ 88r0 br. +90 74S h821037800 br. 1.1S ercmjx br. 471 a 4.+0
49/S ctrji_`a 880 br. 49S |. . jrja0 z71-: 7 -=7R087 30<-50
.<H.4-,00 lc_vrjk 19.70 ftr. 1&.I1&+.
1&'. jksamj cha0 2tjrana fm_n gcfjsj _ efp_xasj20 ijma
am_m_hp_v jpemtctj0 19+70 f`. 70 49I+..
1&&. . . ^cpmk_`0 B|rcs a gr_ftrjift`_ ` b-maicL0 mj`ifpa
_mpm_r0 _fp`j 197'0 4..
1&4. . . ajy_`0 h-2:740 .:0<2 <+.42 4J7213-.:a0 lc_vrjk 197'0
'7+.
1&.. . . ^cpmk_`0 Btjtaycfpac a kaijsaycfpac ijyjmj `
gr_ftrjift`cii_I`rcscii_ _rvjiadjxaa g_`cft`_`jtcmi_v_
_mpm_rjL0 e6 S7H-/-,7R2.472 7../251037~ H- ?-/m4/-<+. _fp`j 197.0
1/..
1&+. . . ^cpmk_`0 B|rcs a gr_ftrjift`_ ` b-maicL0 '0.
1&7. ^ap_mctj asc_i_`j0 Br_ftrjift`_t_ ` bmvjrfpa ijhpa
g_fL0 lmvjrfpa _mpm_r0 .0 19/10 v_k. 70 pi. 10 '.I&/.
1&/. . ctcma0 <-4 7 3212.:0. h-2:740 2H.42 ?-<6+/20 40.
1&9. tc. t_p_`j0 B{ba ycrta a rjdmaya sc~ke bmvjrfpatc a
frbfpatc jnkehpa a vrxpatc pmctaycfpa gcfiaL0 mj`ifpj
am_m_va. q. 140 _a 197&0 1'1I1&7.
140. . t_nji_`a0 01. 52/-0 .0.
141. . ctcma0 Bj g_ctaxa gr_ft_rj e frgfp_n efsci_n cgaxaL0
za~c`ij aft_ranj0 19910 }}8880 /.0 19.
14'. |. ic~jij jsjranj0 Bqag_`a a em_vj p_scitjrj e efsci_n
cgaxaL0 e db_riape rjk_`j i-623:0< 7 H<7H-1250J2. h<7/-97 H-2:7A7
H<7H-1250J0 + .<H.4-8 4J7213-.:7, er. ehji `jia0 lc_vrjk '0000
'4.
14&. |ak. l. ^. etam_`0 B{b gaycfp_s g_ktcpftc (ij sjtcrajmc
b-mai a ijxpa gcfci)L, mj`ifpa _mpm_r0 _fp`j 197'0 &.
144. ,. <maus0 Studije o rajinskoj epi(i0 1'1.
14.. t.:-0 117.
14+. gcfsa Bjrp_ rjc`a a pa prjj rjgfp_vj (|ep0 ^ 880
br. +4) neijp0 e rctr_fgcpta`i_n cgfp_n afg_`cfta0 _bnjhzj`j sjnxa
djht_ g_ka~c famic djke~baic.
147. l. ^. etam_`0 B_ta` pjp f~ct__brjdeea mcscitL0 e6
S7H-/-,7R2.472 7../25-1037~ H- ?-/m4/-<+0 _fp`j 197.0 1.4.
14/. . ^jdcya0 Ajnkeypc b_rbc _p_ ebr_`iapj a ijhj ijr_kij
gncfsjB0 e6 0<-530 4J7213-.:0 grar. |m. ^cka0 lc_vrjk 19++0 '+..
149. . . _tsji0 q:<+4:+<0 +62:37R4-, :24.:00 lc_vrjk 197+0 '/1.
1.0. ,lois #c%maus0 BMormula i metri@koIsintakti@ni model (: jeziku
pjesme u bugarEtici)L0 u6 "smena knjievnost0 prir. 1aja JoEkoviDI#tulli0
Fagreb 19710 144.
1.1. |. . w. l_vjtzrc`0 Bqrjkaxa a asr_`adjxa ` ijr_ki_s
t`_rycft`cL0 `6 j-H<-. :2-<77 30<-53-,- 7.4+..:100 _fp`j0 19710 &9&I
400. {`kc grcsj6 L+..4-2 30<-53-2 H-:7R2.4-2 :1-<R2.:1-.
rcft_sjta g_ _mpm_raftapc0 _fp`j 19/+0 9..
1.'. ^. amabjrkj0 B{gct t_0 jma krepyancL0 t`jrjzc0 19++0 br. 7I/0
v_k. }}80 1&'.
1.&. `. _c`a0 B|jranjitj a gcfiaypa adrjd e frgfp_r`jtfp_n
ijr_ki_n cgaxaL0 za~c`i_ft0 197'0 70 pz. ..0 '&4I'&..
1.4. Bj dj xcm_ safmas0 kj nc _`c f`c i_`c gcfsc0 _k jrjI_ranij
`rcscij0 amag fjs fgc`j_L0 pj~c |ep e f`_sc Brjyeie _k gncfjsjL e
grckv_`_re yct`rt_n pzada mjngxahp_v adkjzj (1/&&). G |ep tc.
jrja0 q<H.42 30<-532 H82.620 8=0 1/+'0 jbrjij kcmj |epj jrjaj0
pz. 70 grar. eb_sar ep_`a0 r_f`ctj0 lc_vrjk 19/+0 &9..
1... rckv_`_r gr`_n pzada mjngxahp_v adkjzj0 e6 |ep tc.
jrjaf, > .<H.4-8 30<-53-8 H-297870 grar. l_ra`_nc jraip_`a0
r_f`ctj0 lc_vrjk 19+40 97.
1.+. a_krjv t_nji_`a0 Bjnkexa G vefmjraL0 ^jr_ki_
ft`jrjmjht`_IMolklor0 197&0 v_k. }880 f`. 4+0 ++I7.
1.7. `. jta0 0@ 30<-537 2H 7 30@ .:7|0 ^_`a jk 19+40 &01.
1./. tcgji ahjiay0 01. .:+57800 &4.
1.9. |. |m. ^cka0 j+4-17 H210R70 lc_vrjk 1990.
1+0. |. jk_fj` ckciaxj0 0@0 30<-530 2H740 7 J237 :1-<A70
ctazc 197..
1+1. l_raf etam_`0 2{ eg_rcki_Iaft_ranfp_s gr_eyj`jze refpc a
ne~i_fm_`cifpc cgapc20 ^jr_ki_ ft`jrjmjht`_ G Molklor0 19+/0 v_k. =880
f`. '.0 44.
1+'. 2{ba _f_bci_fta ij bmvjrfpatc a frbfpatc jkehpa gcfia20
mj`aftayci fb_riap6 _ fmeyjn 8= sc~keijr_kci p_ivrcf ij fmj`aftatc
` _fp`j0 q. 880 _a 19./0 &79I407S 2>es c%ansons populaires des
%aidouks bulgares comparees auX c%ansons a t%emes semblables des autres
peuples slaves et balkaniues2. 8n6 ,ctes du Kremier congres international des
etudes balkaniues et sudIest europeenes0 =88. #o$ia 19710 7..I770S
2lmvjrfpatc ijr_kia jkehpa gcfia ` frj`iciac f gcfiatc ff f_kij
tcsjtapj e _ftjijmatc fmj`ifpa a bjmpjifpa ijr_ka20 e6 |gr_fa ij
bmvjrfp_t_ ijr_ki_ t`_rycft`_0 _a 197+0 1'0I140.
1+&. 2ft_iac ij adfmck`jiatj ij bmvjrfpatc jkehpa gcfia20 e6
r_bmcsa ij bmvjrfpa _mpm_r0 q. 10 _a 197'0 1'7I1&'S 2{ba
ycrta a rjdmaya sc~ke bmvjrfpatc a frbfpatc jkehpa gcfia a
vrxpatc pmctaycfpa gcfia20 e6 mj`ifpj am_m_va0 _a 197&0 q.
140 1'1I1&7S 2jkehpatc gcfia ij bjmpjifpatc ijr_ka grcd cg_jtj ij
ijxa_ijmi_t_ as `drj~kjic20 lmvjrfpa _mpm_r0 _a 197.0 pi. '0
1+I'.S 2d g_ctapjtj ij bmvjrfpatc a frb_r`jtfpatc jkehpa
gcfia. _ctaycfp_t_ `rcsc a gr_ftrjift`_20 mj`ifpj am_m_va0
_a 197/0 1+0 &&.I&4/S 2#tav badania bul%arske%o $olkloru o %ajdukoc%20
3o@nik 19/&0 '0 &10 '0&I'0/S 2jkehpa gcfia20 e6 :3-,<0?7~ 30
/,0<7~, _a 19/.0 '+'I'+..
1+4. |. qjtij sct_`j0 B~i_fmj`ifpat vcr_ayci cg_f G s_ft ama
vrjiaxjL0 e6 H-. P 2:3-. P 2:-.. H-.: 11 ?-/4/-<30:0 4+/:+<0 30
./01~3.47:2 7 =0/403.47:2 30<-570 _a 199.0 '.I4+.

l{^ {|
fj sceijr_ki_v ijeyi_v fpegj
_kr~ji_v 1+I17. fcgtcsbrj 19/+. v_kaic
e _zcs amji_`xe



35

l{^ {|
fj sceijr_ki_v ijeyi_v fpegj
_kr~ji_v 1+I17. fcgtcsbrj 19/+. v_kaic
e _zcs amji_`xe
lc_vrjk 19//
:
j 1kc1 y yrnac1nH sarapaHa,
nnka [1. 65]
sauaa kaj c1a y nsH nnHy.
#. +
&# $"& %'%' #"'
"C H ", 3 , E, 1988, . 65-77

Y C H, "E
Ha'', P , M X (Mihai Viteazul),
M q, 1595, , 1601. . T
q
. K T,
X B, q .
E Richard Knolles T, P 1603,
h . H,
M X.[1]
Hq M X
E B (Waltera) H C (Szamoskozy),
q E H, q K,[2] Tq M[3]
Tq[4] q. [C. 65]
H, E H q M
X, q T - C
E - , B, T
M. H h E H
E.
H M , 1593, K V
(1592-1605) ,C " T E.
L, A, , T ,
.[5] K T C E,
P, T ,
h T, M ,C
T. Yh h , ,
-q C B,
M , 1595, E. M ,
M ,
Cq. T Mq C L (
19. 28. 1595) ,q H, ,
T, .[6]
B U . H
E H. M q
, E H
.
F 1594. C E T.
3 C E, , h
T, h
T. C ,
; A
. Lq T. T C C , h
h. [C 66] h , h ,
M, E, B Y h; h T
T U h . h,
C E .[7] H M X h
C P E.[8] Y : E,
4q E, B, .[9] H
1594. 4. 300 30.000
T X. Mq, C h
h: h . H , C
. C T.[10]
Mq H C, , E H
C C, ,
T, . T ,
, E H. Y , E H
, M X - C - B,
.[11] T , , M h
q E, 1595. , K (13/23. 1595),
. E. . X, E H q 1530,
65 M . [12]
C T q. A 1595. , U
4-,
, M ,
E H. Mq C,
U [C. 67] h, ,
, - C - . C
, 40.000, 80.000,
100.000, 300.000 . , C-, 4,
, 8.000 2.000 Mq
A K.[13] M h C E T,
. T E H , 4. 7.
1595. , h ,
B. 3 T h, M
, K, Tq E. E
13. .[14] Y , E
H, E B, h q,
h . , T
, M h. h h.
C E 22.000 C, 15. 200
63 . H M h Lq P 3.000
22 . T T . L
T, 12. E. K Tq, T h
, .
, 8.000
q. Yq Tq 20. 1595, h, , 300
T, T, q.[15]
C E H. T B
. C T, Lq P
M. L T, Y,
X C. A M T.
, , M ,
E H, q h 1596. [C. 68] q
E. 3 Cq,
X-. H
C, q, E
H M X. C : " M
X . K E H ,
B, . Y T
. E H, qh ,
E, B, E;
Cq. 3 , ,
q , B,
q T, q
B.
, .
M."[16]
q M : "K , h h
h , Cq, E H... H
q X-
. K q , E H ,
, , , ,
. A B, X-
E H .[17] "P E H
E . 3 1596,
, , 1.500 E H ,
, q , q
M, 500.000 .[18] , [C. 69]
, , 4.000 70
400 , 400.000 .
q K B,
M , E H, .
E 2. , M
, . H
8.000 T, . H ,
q Y. Pq
, . H, E 7.
, 25. 1596, 1. 500 B
E 20.000 h, .
T 150 . h , ,
20.000 . T , ,
, B.[19]
h , 1596. , M , 8. , 12.000
H. H , h , M
h h h . K B
T, M .
M .
Mq, C E E M q .
X E B , 6. 1597, C
M q , , , 10.000 , h
K B, . [20]
A, C E,
, M
T. Pq .
[C. 70] E, q 1597,
B h 4.000 . H h
T. K h, M 26.
, , , h
h , h
.[21] H M h, q ,
P, C, Mq, K A. F - C,
E A - E H. Y , M h
h T T, B, Y
. K T, . C,
, q q B M ,
. C 1598. M q
Xq A-, q. , M, A-
", Mq C. A h
P, , .
[22] C : H, B, h
K (4-). h E. [Y
H M, . ] T
5. 1598, , B, E
H, C E, E H
q T. M, 16.000 . Y M
, P, B, 4 B, .
B M E C. M
T 6. 1599, h
T M.
H, 1598. M X T,
C E, T
X, L. T [C. 71] T. Y
q E H .
Y h 1599. C T. C
q A E.
T, M , q B ,
T, 1599. X C M
, 5. 1599. . T M -
C - Eq M. , , C K,
. , 50.000, q E H,
, . B
M, M .[23]
K M M C - -
2. 500 C K . ,
C, E. E H ,
- C - T P.[24]
H 17. C, L . C
h q . H K E
L: ,E 18. 1599. 20.000 M 15-16.000
E q . Y 9 E H,
, ,
E . T h
E. T E H . Y
M ,
, Mq . K ,
, h , T,
q M. [Y L ,
, 45 .] T , 21.
1599, M [C. 72] A ,
T . h 11 .[25]
Y h 1600. M E H E, T. K P
M E H T. H , E, E H
q M 5.000 M. H , M
, ,
C E E. M 1600. M
M C X. E ,
M E, P. E H . 1600.
M T T. E H . H
, 19. . 3
X, . Y . K X, E H
M . A . M C,
E H. B , 1600, E H
q , T M, .
M, X, . T
M X, h h E H,
- B, T M.
Mh, M T, h,
. q Eq E. M
: h h , Pq
h. A .
. H T,
H - q. F K, E, C E q .
H . H
M E . h 18. 1600.
M, q T A . M 10-12.000 ,
E 18.000, q 6.000 : q
q . [C. 73] M
, E
. , E H . M
, h. E H , , B,
, M. , E H
h, . , C
E E H M: ,3 . 3
, , ",
C.[26] B , q, , E, ,
A, M, K , E H . T C,
, E, q E H M,
H E . C E H
M , E, . B A
M h: , M
, ( 4. 500 )
, C, C P. -
E H."[27] K
E H, M .
M, E H M,
q E H .
K 3 M, h C,
B 4 E. , E, E H
M M. , M E H
h . Hq 9. 19. 1601. E H,
, h
, K.[28]
Y - K -
C, H [C. 74] -, E H M, .[29] q
, E H , M E
Pq , h, E B.
H E M E - K - E H.
T h E H, M , E. E
: , - E 17. 1600. -
E H, 600 ,
P."[30]
E - K - E H H -,
Mq M X, M C,
E C E, h
, . H E .[31] L,
, . .
E H q . H,
, h T P K. - ,q
, h P " - . E H
P, , , K,
P C.[32] T 3. q 1601.
T. H , E H C q
.
Eh Lq M,[33] q,
q 3. 4. q 1601,
. T :
"3. q 1601. - E H .
10. q : 4 , 16; 1 1/2 , 20; 1/4
, 25; h . 25; [C. 75] K
E H . . . "
,E H (. M ,
C C A) 4 , 16; 4 q h , 8. . . , 8; ,
6; 1/2 , 12; , 6; 1/2 q , 8; h, 15;
."
,U E H: h, 12; , 12; ,
10; 3 , 12."
"K E H , q . "[34]
C 5. q 1601. . Y :
"E (5. q), 10 , E H,
M X, . H .
, . C
, . T . A
E, ,
, . Y . ,
, . -
- . "
E K, M
:
- ,6. q 1601. - , E
H , q 7, 50;
E H q 3. P A
E H, q 2."
- "25. q 1601. - K F E,
E H , q 1, 20. "[35]
q, M E ,
h. T h, , h E,
T. h K q 11. 15. ,
F 24. , E H. H [C. 76]
. C K 100.000
q . M T , 17. 1601.
E.
T
E H.
. C H , ,
h, - . H . C
q C Kqq 1804-1813.
q, C H
T . [C. 77]
[1] Constantin i Dinu Giurescu, Istoria Romanilor, 2 Bucuresti 1976, 356.
[2] oachim Criun, Baba Novac, generalul lui Mihai Viteazul, n Revista ilustrat,
Cluj 1936, nr 5-6/1936.
[3] George Marin, Baba Novac, citan n oastea lui Mihai Viteazul, Editura militar
Bucuresti 1975.
[4] on Georgescu, Baba Novac, legen!a "i realitate istoric#, Editura Albatros, 1980.
[5] Constantin i Dinu Giurescu, nav$ !elo, 327.
[6] Isto, 329.
7 8oac%im ?rciun0 roni(arul Szamoskzw i nsemnrile lui privitoare la romni (1.++I
1+0/)0 ?luj 19'/0 97I9/.
/ Ko ,ndrei =eressIu0 onstantin eli(hi, &ihai iteazul i lumea balkani(, 3evista
,r%ivelor0 nr ' din 197..
9 8on ?l$teanu i :ctavian Nicolau0 ontribuii la (unoaterea le#turilor dintre romni
i popoarele sudydunrene n timpul lui &ihai iteazul0 3evista romn de studii internaionale0 nr
&I4 din 1970.
10 bsto
11 8oac%im ?rciun0 roni(arul Szamoskzw...0 144.
1' Ceorge 1arin0 nav. delo.
1& ?onstantin i 4inu Ciurescu0 nav. delo0 &&0.
14 bsto
1. bsto
1+ :ctavian Kun0 bn (utarea lui Nova(, Xnalele So(ietii de limba romn, +0 rczjiai
197.0 10+I107.
17 Nikolae 8orga0 bstoria lui &ihai iteazul0 ;ditura militar Jucureti 19+/0 '0/I'090
>iteratura romn vec%e0 880 ediie ngrijit de C%. 1i%ail i 4an Fam$irescu0 ;dit. !ineretului
19+90 4..
1/ ?onstantin =elic%i0 &ihai iteazul i lumea bal(ani(0 3evista ,r%ivelor0 nr ' din 197.0
1&9.
19 ;udoXiu Uurmuzaki0 dokumente0 }880 1'.9.
'0 Jaltazar Walter0 S(urt i adevrat des(riere a \aptelor svrde bo &ihai, domnul
rii ^omneti0 e6 >iteratura romn vec%e (140'I1+47)0 vol. 88. ;die ngrijit de C%. 1i%aila i
4an Fam$irescu0 Jucureti 19+90 4.I4+.
'1 ?onstantin =elic%i0 nav. delo0 4.I4+.
'' ?onstantin i 4inu Ciurescu0 nav. delo0 &41.
'& 8oac%im ?rciun0 roni(arul Szamoskzw...0 114.
'4 bsto0 11+.
'. ?onstantin i 4inu Ciurescu0 nav. delo, &47I&4/.
'+ 8oac%im ?rciun0 roni(arul Szamoskzw...0 14&.
'7 =ictor ,tanasiu0 &ihai iteazul. ampanii. ;ditura militar0 197'0 '44.
'/ 8oac%im ?rciun0 'aba Nova(...07&.
'9 bsto, 740 Uurmuzaki0 do(umente, }880 11&.
&0 ;udoXiu Uurmuzaki, nav. delo0 111&S 8oac%im ?rciun0 'aba Nova(...0 74.
&1 8oac%im ?rciun0 'aba Nova(...0 74.
&' bsto.
&& #te$an 1ete0 4omni i boeri din rile ^omne n oraul luj0 ?luj 19&.0 }8.
&4 8sto.
&. 8sto.
_ht_`jij v_fg_k_0
_kfcjs_ `jf0 kj fe f`c eftji_`c u`r_gfpc eianc fgr_`_kamc dm_yai vci_xakj
ijk rbasj0 _k 1990. k_ kjijf. prccs_ `js a gj~ze0 kj fc g_k `jhas
rep_`_kft`_s ic grckedasj iahtj ij epmjzjze g_fmckaxj dm_yaij vci_xakj
ijk rbasj cgebmapc rgfpc rjnaic (_ij g_k djhtat_s ^) a ijk rbasj a
_sasj ij _f_`e a ct_ana. _f_`_ a ct_ane fe _pegarjmc ymjiaxc ^q{
a u 1999. v_kaic a tjs_ g_ftj`amc _pegjt_rfpe jksaiaftrjxane G e p_n_n fe
gragjkiaxa hagtjrfpc ijxanc. dvrck0 ymjiaxc ^q{ a u fe g_s_vmc a
r`jtfp_n kj _pegarj (199.) cgebmape rgfpe rjnaie"
r`jtfpj fgr_`_ka vci_xak ijk rbasj grcsj gmji_`asj |jtapjij a
djgjki_c`r_gfpa kr~j`j a t_s xae fe gramjv_cia fjkr~jna e kreht`cias
ijepjsj0 g_fcbi_ e aft_ranfp_n. z_n nc eftranj f |jtapji_s0 e 19. ft_mce0
eicmj jmfaapjtc0 kj ba fc frgfpc dcsc grckftj`amc dj r`jtfpc0 frgfpa
`mjkjra dj r`jtfpc0 frgfpa ncdap dj r`jtfpa ncdap0 atk. qjp_ nc _bj`ci a
jmfaapjt e aft_ranfp_n ijexa e _ki_fe ij g_yctjp kc`ct_v ft_mcj ^_`c crc.
qjk nc ij rbane _bj`cij _ghtcc`r_gfpj `_nij jvrcfanj0 e p_n_n fe eycft`_`jmc6
rjijypj0 |adjitanj a levjrfpj. rjixeda fe _pegarjma frgfpc dcsc6
kjijhze m_`ciane0 jv_rnc _p_ jvrcbj0 kcm_`c jmsjxanc0 mj`_iane0 ape0
_rkei0 ljiane0 ljrjze a rcs G k_ lc_vrjkj. |adjitanj a levjrfpj fe djedcmc
kjijhze mbjiane0 jpck_iane0 rbane a kc_ l_fic. qjk nc ad ft_yic rbanc0
ad vrjkj eyc`j0 g_bcvj_ grck levjrasj0 f kcm_s `_nfpc a ijr_kj0 frgfpa gmcsa
l_rij. tavj_ nc e rcs a grckj_ fc rjixasj. {ia fe vj g_fmjma e _p_maie
ancpc0 ij aft_yi_n _bjma jkrjifp_v s_rj a te se kjma ij egrj`e _pegarjie
tcrat_rane rbanc. qjn frgfpa gmcsa fc d`j_ l_rij. q_ nc afp_raftamj eftranj
f |jtapji_s a t_v `mjkjrj fe gr_d`jma r`jt_s a r`jtfpas `mjkjr_s0 yasc nc
g_ycm_ Aijeyi_B k_pjda`jzc0 kj fe frgfpc dcsc r`jtfpc dcsc0 kj fe frgfpa
gmcsaa r`jtfpa gmcsaa a kj nc frgfpa ncdap r`jtfpa ncdap.
{ _`_n aft_ranfp_n g_k`jma _ Ar`jtfp_s `mjkjreB0 g_ft_na ftekanj aft_rayjrj0
rbaij pjt_mapj ad ebr_`iapj0 `ctafmj`j . r`ji_`aj0 p_nj fc ijmjda e
r`jtfp_n jpjkcsana diji_fta a esncti_fta e jvrcbe. jk nc gra`jci0 pj_
aftaij0 '7. 9. 19.+. a dj`ckci nc g_k br_ncs6 ^I&110 ftrjij &01I&10I1.00010R/.
|a baftc s_rjma djtrj~ata g_s_ _k ijeyia eftji_`j e lrafcme a e krevas
c`r_gfpas grcft_iaxjsj0 tc ba `js tc eftji_`c g_t`rkamc0 kj fe _`a
jmfaapjta gragrcscia rjka AijeyicB _grj`kji_fta ht_ jgjkij u`r_gj
_bj`j0 tjp_ ycft_0 vci_xak ijk frgfpas ijr_k_s0 p_raftca0 evmj`i_s0
gragjkiapc r`jtfp_v ijr_kj. {bj`cdia ftc0 adsce _ftjm_v0 kj _bj`atc
kcp_m_iadjxane ij frgfpas dcsjsj0 pjp_ t_ grck`aj _satct dj
kcp_m_iadjxane ^.
_ht_`jij v_fg_k_0
|jhc eftji_`c ic fjrjene f |mjk_s a peghtai_s cgebmapc rgfpc rjnaic0
gj nc _`_ gafs_ _t`_rci_.
am_rjk lej0 grcsancr
agm. ai~ jnp_ c~ja0
rckfckiap peghtaic
"- <-,07 $J /.
,;, Rp , / <- . I7
,j prije sunca >azar di5e vojsku
4a je sredi za bitku kosovsku
Krvo razvi oklopnike carske
, za njima strijelce sebarske
Ka pred slavne oklopnike stade
4esno krilo -ug Jogdanu dade
-ugoviDe prate koplja tanka
9opljanika -uriEiDa -anka
4ade =latku bosansku konjicu
#a njim posla 3elju 9rilaticu
4odade im Tivka od Uomolja
Fa njim krenu strijela najbolja
;j ov@ar -anko povede ov@are
#a 9ablara :v@ara i <are
4a pomo5u oklopnike teEke
9o ne jaEe vuka stupa pjeEke
Fa konjicom %rvatskoga bana
1a@onosca Kali5e 8vana
7elnik 1usa ma@e vojsku Fete
4a arapsku konjicu presrete
Fa barjakom iz #vete !ronoEe
1a@e \orHe s ?era ma@onoEe
;j Cra@anici krenu od Fve@ana
1a@va iza 8guman #te$ana
cCDFD? V2a2B WDB\>n 5D 45C>`D
S3 RA5D^A 4 a]DCB>f T4@>`D
Kred sebrima krenu kaluHere
:j zato@nike slobode i =jere

-oE zorica ne zabijelila0

Ni danica lica pomolila0
, od dana ni pomena nema0
KoEetala 1argita djevojka
( #rijemu po #lanom kamenuS
3ano Eeta bosa po kamenu0
3ano Eeta0 tanko popijeva0
, u pjesmi kunijaEe 3ajka6
AJog ubio" 3ajko vojevoda"
7im tZ nasta na #rijem vojvoda0
!ako nama !urci dodijaEeS
, dok bjeEe vojevoda 1irko0
1i !ur@ina nigdje ne @ujasmo0
, kamo li o@ima vidjasmo0
, danas nam dodijaEe !urci0
!urski konji noge iskidoEe0
<etajuDi jutrom i ve@erom0
Na plo@ama polje raznijeEe
1eDuDi se d5ide i lobuda.B
!ako pjeva #rijemka djevojka0
:na misli0 niko je ne sluEa0
, to 3ajko i sluEa i gleda0
Ka doziva 1argitu djevojku6
A#ele moja0 1argito djevojko"
Nemoj kleti vojevodu 3ajkaS
<ta De kome u@initi 3ajko
<ta De sebe0 Eta li De #rijemu
, Eta li De u #rQjemu !urcima
4okle bjeEe vojevoda 1irko0
JjeEe tada mlogo vojevoda0
Ko naEijem redom gradovimaS
Ka me @ekaj0 1argita djevojko0
#tani malo na kamenu #lanu0
#tani malo0 da ti ka5em pravo
#ve vojvode i gradove redom6
ND d4\A]>@ fFD32 =@4CF>^4?46
SB3\A d\AnA 5CDFD? V2a2BqWDB\>6
m\AnA B\A@2 CF45CD 4 CF4 ]\ACDr
Na Kocerju pokraj vode #ave0
:ndje bjeEe :biliD 1iloEu0
=ezir bjeEe slavnome >azaruS
Na onome =ijogradu stojnu0
:ndje bjec%u dva -akEiDa mlada6
-akEiD 4mitar s vojvodom #tjepanomS
Na bijelu gradu #mederevu0
:ndje bjeEe stari despot 4jurdje
#a njegova dva vrijedna sina6
#a #tjepanom a i sa CrguromS
A BD >B>\ BD FD^B>\ RA5D^46
SB3\A d\AnA ^>\^>3D cCA^DBAr
Na #talaDu na visokoj kuli0
:ndje bjeEe vojvoda !odoreS
Na 9ruEevcu gradu bijelome0
:ndje bjeEe slavni knez >azare
, sa sinom visokim #tevanomS
Na Krokuplju gradu bijelome0
:ndje bjeEe stari -ug Jogdane
# devet sina0 s devet -ugoviDaS
Na bijelu gradu 9urEumliji0
:ndje bjeEe JanoviD #trac%iaS
Na !oplici na vodi studenoj0
:ndje bjeEe !oplica 1ilaneS
, na onoj ravnoj 9osajnici0
:ndje bjeEe 9osaj@iD 8vaneS
, na NiEu gradu bijelome0
:ndje bjeEe vojvoda #taniEaS
ND T4@>`2 a]DCB>@A _>C>`26
T2 d4\D?E2 3^4\A ^>\A^>3A:
WA3B> m\A]4k6 3F2f> i]DCB>`>54kr
ND V434B2 fFD32 d4\A]>@A6
SB3\A d\AnA 5CDFD? V]D345D^Ar
, na ravnoj zemlji 9aravlaEkoj0
:ndje bjeEe 9aravlac% 3aduleS
Na JukreEu gradu bijelome0
:ndje bjeEe bego 3adulbego
#Q svojim bratom 1irkom vojevodomS
Na naEemu prostranu #rijemu0
:ndje bjeEe 1irko vojevodaS
Na bijelu gradu =u@itrnu0
:ndje bjeEe vojvoda =oine
#a tri sina tri =oinoviDaS
Na Fagorju mjestu pitomome0
:ndje bjeEe >juticaJogdaneS
Na Kazaru gradu bijelome0
:ndje bjeEe 3elja 9rilatoviDS
Na #jenici na ravnoj palanci0
:ndje bjeEe vojvoda #tevaneS
, na onoj na Josni ponosnoj0
:ndje bjeEe JoEko JoEnjanine
, sa bratom deli 3adivojemS
Na !ravniku gradu bijelome0
:ndje bjeEe JrankoviDu =u@e0
=ezir bjeEe slavnome >azaruS
, na lomnoj na ?%ercegovinZ0
:ndje bjeEe ?%erce5e #tjepaneS
Na bijelu gradu Kiritoru0
:ndje bjeEe 1om@ilo vojvoda
# devet braDe0 s devet vojevodaS
Na ?etinji na vodi debeloj0
:ndje bje%u dva bega golema6
8van bego i s njim :brenbego0
:badva su !urci potur@iliS
Na onome lomnu <ekularu0
:ndje bjeEe Ketar <ekularacS
, na #kadru na vodi Jojani0
:ndje bjeEe =ukaEine kralju
8 sa bratom Cojkom vojevodom
, sa bratom vojvodom (gljeEomS
Na Krizrenu mjestu pitomome0
:ndje bjeEe #rpski car #tjepane
, sa sinom nejakim (roEemS
Na onome ravnom 4ukadjinu0
:ndje bjeEe >eka 9apetaneS
, na onom na 9osovu ravnu0
:ndje bjeEe vojvoda 1ijajloS
A BD >B>\ BD _]DB4B4 cCDF>\6
SB3\A d\AnA cCDF4BD N>^DbA
c TDC>@4F>@ 4 5 1F24?>@ @]D34@r
ND c>j4\4 fFD32 d4\A]>@A6
SB3\A d\AnA 1Fb4k2 TDB>\d>r
Na 9ratovu gradu bijelome0
:ndje bjeEe 9ratovac 3adonjaS
Na bijelu gradu 9umanovu0
:ndje bjeEe 9ostadine begoS
Na #olunu gradu bijelome0
:ndje bjeEe vojvoda 4oj@ineS
Na Krilipu gradu bijelome0
:ndje bjeEe 9raljeviDu 1arko.
Ka Du 0 sele0 1argita djevojko"
#ve to bjec%u naEe vojevode0
#ve su bili0 pa su preminuli0
9oji0 sele0 oni po@inuEe0
, koji li oni izginuEeS
4anas toga nema ni jednoga0
#am ostade u #rijemu 3ajko0
9ao suvo drvo u planiniS
<ta De sebe0 Eta li De #rijemu
, Eta li De u #rQjemu !urcimaB
Ka izvadi no5e od pojasa0
(dari se posred srca 5iva0
1rtav pade na zemljicu crnu0
3ajko pade0 1argita dopade0
KiEti ljuto0 kako zmija ljuta6
AJraDo moja0 #rpske vojevode"
9ako biste0 kako preminuste0
, kako li roblje ostaviste"
3oblje vaEe sve !urske podno5je0
Namastiri !urske pogrdiceBS
Ka dovati 3ajkove no5eve0
(dari se posred srca 5iva0
1rtva tu5na pokraj 3ajka pade.

c`rcs jszji_`a6 l ^ q{
qas_yjia fe0 pj~c jszji_`a0 ~a`cma e yctara xjrft`j6 bevjrfp_s0
`adjitanfp_s0 `akaifp_s a terfp_s0 j s_~kj a e gct_s G ehji_`_s0 ht_
aft_rayjra n_h iafe g_t`rkama.
ij c`jice e mj`ra f`ct_v tjijfanj jt_fp_v ij `ct_n v_ra djgafji_ nc kj nc
<. H ),L g_k f`_n_s `mjhe asj_ Ajv_ranc kj~c k_ lkaij
(|akaij)L. pjp_ nc jv_rnc aft_yi_ _k qas_ypc prjnaic0 m_vayi_ nc kj nc a _ij
gragjkjmj frgfp_s xjrft`e.
qas_ypj prjnaij bamj nc a g_k teaifpas prjc`asj jma a e frgfp_n kr~j`a e
`rcsc prjj ametaij. et_r jszji_`a ij`_ka pjp_ nc 11+'. v_kaic0 ijk
kcm_s qas_ypc prjnaic0 j s_~kj a ijk xcm_s0 egrj`e asj_ `cmapa 9,< )0
nckji _k tr_naxc fai_`j frgfp_v `mjkjrj r_hj r`_v.
_t_s nc cfai brjt _k ftraxj0 `cmapa ~egji tcji ^csjzj0 11/1. v_kaic0
djg_fc_ ^ah0 j djtas a tas_ypc vrjk_`c `rav0 j`ie a _~c0 jma a nc fjs_
rjd_ra_. |ahc fe vj gra`mjyamj _f`jnjzj ij neve. rckai_s 1&. `cpj0 ij grcft_
bevjrfp_v xjrft`j k_hj_ nc - <.J <. 8/6
<,,. )h `akaifp_s pic~c`ai_s egrj`j_ nc zcv_` 87
sL/0 p_na nc djrjta_ gr_ta` prjj ametaij0 ijscrj`jnea kj se _kedsc
lrjiayc`_. ametai vj nc g_tepj_ a djedc_ `akaifpe _bmjft0 fj qas_yp_s
prjnai_s a jv_rncs.
_k qerxasj0 `akaifpj _bmjft nc grct`_rcij e `akaifpa gjhjmep.
MAHACHP CBEOF APXAHFERA FABPHRA
Rnm(u)u R(u)u
ahc6 aiahj am_np_`a0 _ghaxj
M . H
q. ( K )
XPAMA : ,Y Hh, P Ph. B F
H ( T ). E h
q . A
P. E . Y
X."
H ()
VA MLTARS .
H h h h h
q
. T 1518-
.
3, M,

.
K P
RPOBREMH RYOBAKA Y CPEKEM BEKY
K . H
, , , . H
, .
P , q
. A , , q.
3, ,

h, .
Y
h .
H . A h
.
.
h. A . K
, , ,
. Y
.
.
RORLHUA BE3A MOPABECKE H HMOHKE ORHHE
H q h M T
. 3 . M
E H
E . A q
h U K C
T T q C .
E A, E U, P
B Ch K H
H C ,
, U .
C q q h A E. .
, ;
H Via Militaris, E P T
h M T
K.
A E E M h
q T Cq H (
H K) h . h
P M. B
( ). 3 E
F.
CPRCKO - PHMCKO HME
K h
A C C
BHEPAH (V-BRAN).
3 P EHPHH3H (
) . B
.
P - C . C
, ( . ).
Y KORHHH BERE (RORLHHKE) PEKE
F ( E )
E - . ,
, E E C
( ,
) L K B.
, , T
, K , M
C
H C , K F
. - q
F P B.
Hq P , P ,
,X". K M h
C T .
, , :
M B. T q h .
T ,
.
Y q q h
X .
- X .
.
h h h X.
ROKAUHJA MAHACHPA
K , M q ,
. C

h .T
.
BE3BEHOC RYHHKA

. H
. C H
, q Cq Me. E
H Fh ( F).
( - ) q B M.C
A E . A ,
q E U H C .
P
, , h . Y
E P.
X M, K K, U F
P. B C T
. .
P : A
h C
T (C) M, M ( , B),
P . H
, M.
)t -7. $/7
{ ebj`a adsce dsjnj a kc`_npc djbcmc~a_ fjs e qas_pe nckie aitcrcfjitie
ijr_kie gcfse._ pjda`jze tc`pc . _`ji_`a0 ad l_r_`xj0 a jipc .
jrp_`a0 ad fefcki_v jm_v d`_rj0 tj gcfsj e tas_yp_s kanjmcpte vmjf6
scn kc`_ne g_k pjscij sjsa6
A{ka0 k_br_0 k_br_ yc ta bekc0
cr nj asjs k`_ra fjs_t`_ria0
e k`_ra _ftjrcme sjnpe0
p_k sjnpe fcftraxe cmaxeL.
c`_nj fc smjkj grc`jramj
p_k zcvj e gchtcr _tahmj0
mQ e pjsci iap_v iavkc icsj.
Ascnc0 `_ni_0 vkc nc t`_nj sjnpj0
vkc ta nc fcftraxj cmaxjL
Al_vj tcbc0 ebj`j0 kc`_n_0
jnpj sa nc dsanj =2/-+@40,
o fcftrj sa dsanj rak_`azj.L
Ascnc0 `_ni_0 `_ka sc p_k sjnpe"L
Ajk g_iapic g_gQr *) g_ pjscij0
qcvjn ye tc p_k sjnpe _k`ckcs.L
c`_nj nc k_fcta`j bamj0 6
mjk g_gQr g_ pjsci fjkamj0
j nc _ij dscnj djs_mamj6
Ascnc0 `_ni_0 `_ka sc p_k sjnpe0
_iapjm nc g_gQr g_ pjscijL.
Alcmj `rbj pjk vr_ndc gr_r_ka0
qcvjn e vc p_k sjnpe _k`ckcsL.
c`_nj nc k_fcta`j bamj0
j nc `rbe f vr_ndc _atamj0
ILscnc0 `_ni_0 `_ka sc p_k sjnpe0
^j `rbe nc vr_ndc gr_r_kam_L.
Ajk ij gmjiaiQ tra fmixj
qcvjn ye tc p_k sjnpe _k`ckcsL.
c`_nj fc _k dscnj afprjmj0
^j gmjiaie tra _vzj 304/0/0,
G Ascnc0 `_ni_0 `_ka sc p_k sjnpe0
^jk gmjiaie tra fmixj admcdmjL.
Ijk gr_xcgah ~cmcdia _gQixa0
qcvjn ye tc p_k sjnpe _k`ckcsL.
c`_nj aQ tra v_kamQ i_famj0
Q ze i_fa0 i_ye ij ~jr gcyc0
pjk aQ nc njkij gr_xcgamj0 S
{ij fc nc dscne djs_mamj6
Ascnc0 `_ni_0 `_ka sc p_k sjnpe0
j gr_xcgaQ ~cmcdia _gQixaL.
qcvjn fc nc dscne k_~jmcm_
_i rcha kj kc`_ne `_ka.
scn fc ft`_ra ij dmjtij matjrj0 **)
_ij vj _p_m zc _gjhc0
j ne tjp_n p_k sjnpe _k`ckc.
jk nc sjnpj crpe evmckjmj0
{ij fc nc si_v_ rjke`jmj0
c`ct v_kaiQ dj ze icnc yemj0
^ata yemj0 iata ne `akcmj.
I Awkc fa0 crp_0 kc`cv v_kaiQ bamjL
c`_nj nc f`c rck_s pjdjmj.
A_n tc0 crp_0 p_k scic k_`ckcL
_ij nc matjr g_pjdjmj.
dc sjnpj _k crpe matjrj.
j vj `ra e `_ke agcme0
jk nc gepm_0 k_ icb_ fc yem_0
dcsj fc eijprf grcgepmj.
j`rhia kc_ gcfsc adict nc _ijp_ 404- vmjfa e l_r_`xe. jma d`_r asj
krepyane `jranjite0 p_ne ~cic ic dijne ijgjsct0 `c s_ve fjs_ kj nc afgrayjne.
qe fc adi_fa kj nc kc`_npj fj dsjncs _ye`jmj faij a kj nc sjnxa g_`cmj a zcvj.
gete0 pjk fe frcma y_`cpj p_na nc `_da_ fci_0 dsjn n_n fmeyjna_ _kj tjnie kj e fcie
asj icpc trj`pc g_s_e p_na fc dsjnc`a s_ve eiahtata .
p_ fc fci_ gr_pe`j0 gj fc e _ie `_ke bjxa dsanfpj p_hej p_ne _ia e`cyc
fpaie0 _ia t_v trcietpj ahycdie dje`cp. _hj`ha sjnxa0 kc`_npj _ftj`a dsjnj a
faij kj fgj`jne e ncki_n f_ba0 j _ij f sjnp_s _takc e kreve. t_pe i_a _ic fe
gr_pe`jmc fci_0 ijmamc `_ke e pjxe a e ze bjxamc dsjnc`e a kcyne p_hee. q_v
s_scitj _ia fe ahycdma0 ed ftrj_`at gexjz.
*) _gQr dijya gjgrap.
**) matjr nc e qas_pe &4 grftj har_p g_njf0adjtpji _k aic0rjdi_b_nic `eic
ama gjsepj. cvj ~cic a kc`_npc _gjfene grcp_ fepzc0 e `afaia pep_`j0 j
fp_gyj`jne vj ijgrck0 g_s_e k`c har_pc scfaivjic gm_yc0 td`. Agj`tcL.
`ctafmj` r`ji_`a6 ^jhc ftjrc grjdi_`craxc a _bayjna0 L0917:04 19+1R+0
ftr. ..
m>FBD je bio knez Krimorske Urvatske0 koja se prostirala na podru@ju 4almacije i
>iburnije0 te knez CuduE@ana (prema tradicionalnoj %istoriogra$iji knez Ca@ana)0
vladao od otprilike /10. do /'1.
c^\A3>bDB5C^D
-edina povijesna svjedo@anstva o Jorni dolaze iz $rana@ki% izvora. 3ije@ je o ita
!ludoi(i imperatoris0 Xnnales re#ni ran(orum0 Xnnales Sithienses i joE nekoliko
nji%ovi% varijacija.
1
ita !ludoi(i imperatoris nazivaju ga pod zapisom za /1/.
godinu duc Zudus(anorum et Timo(ianorum0 da bi pod /19. bio naveden kao duc
dalmatiae.
'
Kod /'1. godinom stoji da bio je duc dalmatiae at[ue aiburniae.
&

Krema tome0 Jorna je prvi knez na %rvatskom prostoru @ije ime je zapisano u
povijesnim vrelima0 osim eventualno =iEeslava koji se spominje na 2znamenitoj0 ali i
nedatiranoj krstionici2.
4
4io povjesni@ara dr5i da je Jorna ista osoba kao Korga o kojem govori 9onstantin
=88. Kor$irogenet u svome djelu de administrando imperio.
.
RDC>^4 _F>C4^ Z\23A^4CD
9ad je cara 9arla =elikog0 /14. naslijedio >udovik 8. Kobo5ni. ( Kanonskoj
Urvatskoj vladao je knez >judevit. 9ako >udovik nije imao jaku vlast nad svojim
plemstvom0 $urlanski markgro$ 9adola%0 provaljivao je i pustoEio na podru@ju
panonski% #lavena.
Nakon bezuspjeEne 5albe >udoviku /1/. godine0 a na poticaj Jizanta >judevit di5e
ustanak protiv $rana@ke vlasti0 no premda su mu se pridru5ili #lovenci i !imo@ani0
Jorna to nije u@inio0 buduDi da mu je bila potrebna $rana@ka zaEtita u odnosu na
Jizant. ( sukobu s >judevitom na 9upi /19.0 Ca@ani mijenjaju stranu0 napuEtaju
Jornu i prilaze >judevitu0 a u takvoj opasnoj situaciji Jornu spaEava njemu odana
tjelesna stra5a. Kobunu protiv Jorne vodio je >judevitov tast 4ragomu5. No0 na
povratku iz bitke0 Jorna ponovno uspijeva pokoriti Ca@ane i u@vrstiti vlast. /'0.
godine Jorna prvo Ealje izaslanstvo0 a onda i osobno odlazi caru na vijeDanje o
buduDim koracima protiv >judevita.
VFD\ g4^>CD
#ukobi se nastavljaju sve do /''. kada je >judevit prisiljen na bijeg. ( jeku ti% borbi
/'1. Jorna umire0 a $rana@ki ga ljetopisac tom prigodom opisuje kao kneza 4almacije
i >iburnije.
4io povjesni@ara dr5i da je Jorna zapravo Korga o kojem govori 9onstantin =88.
Kor$irogenet u svome djelu de administrando imperio.
% nc ba_ ijngrc picd wekehyjij0 j _k /1/. picd jmsjxanc a picd aberianc
_k /190 j `mjkj_ nc _tgramapc _k /10. k_ /'1.
;
ckaij aft_ranfpj f`ck_yjift`j _ l_ria g_taye ad rjijypa ad`_rj. cy nc _
ita !ludoi(i imperatoris0 Xnnales re#ni ran(orum0 Xnnales Sithienses a n_h
icp_map_ za_`a `jranjxanj.
1
ita !ludoi(i imperatoris ijda`jne vj g_k
djgaf_s dj /1/. v_kaie duc Zudus(anorum et Timo(ianorum0 kj ba g_k /19. ba_
ij`ckci pj_ duc dalmatiae.
'
_k /'1. v_kai_s ft_na kj nc ba_ duc dalmatiae
at[ue aiburniae.
&
3#)$&$'&
jp_ fc e grasjrias aft_ranfpas ad`_rasj iavkc ic g_sazc pj_ r`jtfpa picd
r`jtfpa aft_rayjr q_safmj` jepjr vj fsjtrj gr`as r`jtfpas picd_s yanc nc
asc djgafji_ e aft_ranfpas ad`_rasj.
4
^cpa aft_rayjra fsjtrjne kj nc l_rij aftj _f_bj pj_ _rvj p_v g_sazc
_iftjitai =88 _rar_vciat e f`_s kcme de administrando imperio.
.
& < u,-
jk nc xjrj jrmj |cmap_v /14. ijfmcka_ en 8 _b_~ia0 e ji_ifp_n r`jtfp_n
`mjkj_ nc picd ekc`at _fj`fpa. jp_ en ianc asj_ njpe `mjft ijk f`_nas
gmcsft`_s0 ermjifpa sjrpvr_ jk_mj0 gr_`ja`j_ nc a geft_ha_ ij
g_kreyne gji_ifpa m_`cij.
^jp_i icefgchic ~jmbc ene /1/. v_kaic0 j ij g_kftaxjn |adjitanc0 ekc`at nc
g_kavj_ eftjijp gr_ta` rjijypc `mjfta. jp_ fe se fc grakre~ama m_`cixa
a qas_yjia0 l_rij t_ ianc eyaia_0 djt_ ht_ se nc bamj g_trcbij rjijypj
djhtatj e _ki_fe ij |adjitane. fep_be f ekc`at_s ij ega /190 wjyjia fe
ijgeftama l_rie0 gr_sciama ftrjie a grakre~ama fc ekc`ate. l_rij nc
ad`epj_ ~a`e vmj`e fjs_ dj`jenea f`_n_n mayi_n ftrj~a. _beie wjyjij
gr_ta` l_ric `_ka_ nc ekc`at_` tjft rjv_se~. ^_0 ij g_`rjtpe ad batpc0
l_rij nc g_i_`_ efgc_ kj g_p_ra wjyjic a kj ey`rfta `mjft. w_kaic /'0. l_rij
nc gr`_ g_fmj_ adjfmjift`_0 j _ikj a mayi_ _tahj_ rjijyp_s xjre pjp_ ba fc
k_v_`_rama _ bekeas p_rjxasj gr_ta` ekc`atj.
7 9
ep_ba fe fc ijftj`ama f`c k_ /''. pjkj nc ekc`at ba_ grafaci ij bcv. ncpe
ta b_rba /'1. l_rij nc esr_0 j rjijypa vj mct_gafjx t_s gramap_s _gafenc
pj_ Apicdj jmsjxanc a aberiancB.
luaj Dinka 3aki"a$ ko&andanta !asenov#a: /red izvesno%"u da "e &orati da sudi
jedno& "rasno& usta%i"$ 2u&an nije &o'ao da s&isli ni%ta bolje ne'o da
potrai i jedno' "vrsno' etnika" 7 vojvodu ?uji"a$ po staro& prin#ipu
"ko&unistike si&etrije"$ uz po'ledavanje pre&a Beo'radu koji &u nudi
po&o" u delikatnoj situa#iji
WYVRYWcVA vURSTAv lRSTIV HRVATcVY
/i%e:
T4]DB N4`>]4k
*ako se ko&andant jasenovako' lo'ora Dinko 3aki" nalazi na
prioritetnoj -7listi ratnih zloina#a 0jedinjenih na#ija$ on pola veka
ivi pod svoji& puni& i&eno& i prezi&eno& u -r'entini$ putuje po
svetu$ pose"uje @a'reb 9AA>( 'odine$ raz'ovara s 2u&ano&$ deli
intervjue$ ak je i jedan beo'radski list objavio na pune etiri strani#e
raz'ovor s nji& jo% pre tri 'odine( * tek sada svet otkriva "hrvatsko'
-jh&ana"$ a vlade Hrvatske i !u'oslavije trae hitno nje'ovo izruenje
od ar'entinskih vlasti da &u sude
"!rvatska nije bila \aistika drava. Tu
nam tezu Srbi podmeu" asenova( je bio
uzoran lo#or koje# su hvalili i predstavni(i
meunarodno# rveno# krsta"
"rio sam samo svoju dunost"
"%rema trajanju lo#ora i broju puanstva
u njemu,pomor je bio normalan, umirali su
prirodnom smru, ako je bilo streljanja,to
je bilo samo po sudskom nalo#u"
"asenova( je bio ustanova pravne
drave"
"Niko# nismo stavili u lo#or zbo# vere ili
rasne pripadnosti"
""nutranju or#aniza(iju i raspodelu
hrane vrili su vidovi"
#vi zna@ajniji svetski i 2domaDi2 mediji od !riglava do \evHelije objavili su proElog
meseca0 gotovo kao senzacionalnu vest da je ?entar #imona =izentala otkrio da se u
,rgentini krije bivEi upravnik ustaEkog logora -asenovac 4inko <akiD i uz pomoD
moDni% jevrejski% organizacija zatra5io od argentinski% vlasti izru@enje tog krvnika
odgovornog za smrt stotina %iljada ljudi.
( pravoj poplavi napisa0 usledilo je takmi@enje u opisivanju 2uzbudljivog2 lova na
ovog ratnog zlo@inca i skiciranju njegovog 5ivotnog portreta s obaveznim nagaHanjem
na sudu koje zemlje De zavrEiti0 jer je predsednik 1enem izjavio da De ,rgentina
izru@iti <akiDa @im dobije zvani@an za%tev za ekstradiciju. <akiD je postao @ak i tema
ameri@ke vlade. Kortparol #tejt dipartmenta 45ejms 3ubin je izjavio da su 2optu5be
protiv <akiDa toliko teEke da zaslu5uju sudsko rasvetljavanje20 a da na to
rasvetljavanje imaju pravo Urvatska0 #rbija0 #lovenija i Josna i Uercegovina. !og
trenutka je po@ela trka izmeHu Urvatske i -ugoslavije. =lade obe zemlje su saopEtile
da De zvani@no zatra5iti ekstradiciju <akiDa od argentinski% vlasti0 s tim Eto je %rvatska
vlada saopEtila 2da ne dolazi u obzir da on bude izru@en #3-2.
"bz ista mira izdvojio bi par ljudi, i ubio ih iz pitolja. Ne bi trepnuo, bilo mu je
svejedno, nije ni birao, samo da ima krvi." `svedoenje dra#utina onaU
"u, tebe u, doktore, kao klasno# neprijatelja, osobno streljati", rekao je aki `po
svedoenju dra#utina kr#etia, o ubistvu &ila 'okoviaU.
"'ez razlo#a, oko "skrsa DEOI, izreetao je jedno# iz#ladnelo# lo#oraa"
`svedoenje akova in(ijaU...
dinka akia terete da je lino, iz razonode i sadizma, ubio dvadeset lo#oraa. X on
kae: "Sa svojih sedamdeset, kad imam dje(u i unuke, ponavljam: $pet bih uinio
isto", uz dodatak: "Nd! je bila temelj na kojem je iz#raena dananja !rvatska."
!ako je ispalo da je 4inko <akiD jedna vrsta 2%rvatskog ,j%mana2 koji se viEe od pola
veka veEto krio i uspeEno izbegavao sve zamke. 4a nije tragi@no0 bilo bi
crno%umorno. 8ako je 4inko <akiD jedan od '700 ratni% zlo@inaca iz 4rugog svetskog
rata kojeg su (jedinjene nacije stavile na prioritetnu ,Ilistu ratni% zlo@inaca koje
treba odma% u%apsiti0 gde god se pojave u zemljama (N i izvesti pred sud0 ovaj
krvolok i komandant najstraEnijeg nacisti@kog logora smrti u ;vropi0 ne samo da se
nije krio kao ,j%man0 menjao zemlje0 imena i zanimanja0 veD je od 1947. godine
5iveo u ,rgentini pod svojim punim imenom i prezimenom i pod punim imenom
putovao Eirom sveta po zemljama @lanicama (jedinjeni% nacija.
9ako je sam <akiD izjavljivao u mnogobrojnim intervjuima0 @esto je putovao u #,40
<paniju0 Nema@ku0 svuda gde su se odr5avali ustaEki skupovi i pripremala strategija
ruEenja -ugoslavije. #vakog maja redovno je prisustvovao komemoracijama streljani%
ustaEa u Jlajburgu u ,ustriji0 nekoliko stotina kilometara ju5nije od be@kog ?entra
#imona =izentala. #a jednog takvog blajburEkog skupa0 godine 19900 u vreme
zavrEne $aze !uHmanovog preuzimanja vlasti0 preko 2#lobodne 4almacije2 uputio je
poruku podrEke novom %rvatskom re5imu. #amo @etiri godine kasnije0 za vreme
posete ,rgentini0 primio ga je u Juenos ,iresu0 li@no Mranjo !uHman i s njim se
zadr5ao u razgovoru 17 minuta.
IBCAF^\2 5D \D5AB>^Db`4@ `F^>]>`>@
2 5F_5`>@ ]45C2
!o je bio signal da je vr%ovnik amnestirao i pod svoje skute uzeo 4inka <akiDa0 pa je
2Kanorama20 21agazin2 i joE nekoliko %rvatski% listova objavilo opEirne intervjue s
nekadaEnjim komandantom -asenovca. ( jednom od nji% on je rekao da mo5e da doHe
u Urvatsku kad god %oDe0 ali ne 5eli da stvara neprilike predsedniku 2kome bi trljali
nos Eto Fagrebom %oda ratni zlo@inac2. 8pak0 uticajna ameri@ka jevrejska organizacija
2Jnai Jrit20 na osnovu izjava mnogi% o@evidaca0 utvrdila je da je <akiD u maju 199..
godine ipak bio u Urvatskoj i slobodno Eetao trgom Jana -ela@iDa.
#torija o 4inku <akiDu je pri@a o internacionalnom licemerju svi% oni% zemalja kroz
koje je on puni% pola veka slobodno Eetkao0 iako su ga one uvrstile u 2prvu ligu2
ratni% zlo@inaca i %rvatskog re5ima koji ga je re%abilitovao0 a sada %oDe da mu
2poEteno sudi2. !a pri@a ne zaobilazi ni vlast ove zemlje onog trenutka kad se vlada
#3- upustila u trku s Urvatskom oko ekstradicije <akiDa. Kod pretpostavkom @ak i da
nije znala o blajburEkim turnejama jasenova@kog krvoloka0 njegovim susretanjima s
Mranjom !uHmanom i njegovim medijskim promocijama0 vlada #3- je joE pre tri
godine mogla da zatra5i od ,rgentine izru@enje <akiDa0 samo da je @itala beogradsku
Etampu.
!ada je0 7. aprila 199.. godine (tri dana pre godiEnjice N4U)0 beogradski nedeljnik
28ntervju20 koji je bio u vlasniEtvu patriotske porodice braDe 9ariD0 a ureHivao novinar
1ilomir 1ariD0 objavio na pune @etiri stranice lista intervju s 4inkom <akiDem pod
podnaslovom6 2!vorci Urvatske I 4inko <akiD0 upravnik jasenova@kog logora2 i
naslovom 2=rEio sam svoju du5nost2. -edan srpski list prenosi cini@ne la5i dokazanog
ratnog zlo@inca gotovo bez ijedne ograde ili sumnje0 niti i% demantuje bezbrojnim
istorijskim @injenicama i dokumentima0 pa je tako razgovor s monstrumom sveden na
razgovor s uglaHenim dr5avnim @inovnikom koji je samo obavljao svoju du5nost.
( uvodnom delu intervjua0 autor piEe da se sa 4inkom <akiDem i njegovom 5enom
Nadom0 ina@e sestrom ratnog zlo@inca 1aksa >uburiDa0 bez poteEkoDa sreo u elitnom
argentinskom %otelu 2,lvear20 a novinar i% je boleDivo opisao kao 2dva potpuno
izgubljena biDa meHu svetinom2. <akiD je potvrdio da se on nikada nije krio0 da je pod
svojim punim imenom uvek 5iveo u ,rgentini i vodio jedan restoran. Kostao je i @lan
Keronisti@ke stranke0 pa @ak jedno vreme $igurirao i kao kandidat na izborima0 tako da
je stekao uticajne prijatelje u argentinskom dr5avnom vr%u. 9ad je ubijen >uburiD0 po
nalogu poglavnika ,nte KaveliDa0 boravio je sedam godina u <paniji 2da sredi
=4B`> wD`4k _>5CD>
\A `>@DB3DBC
WD5AB>^?D 5D xx
f>34BA6 4
`>@DB3>^D> \A >3
yz{xh 3> `FD\D
yz{{h: V4nA >3 |}}
E4]\D3D gFCD^D6 yz
~}} E4]\D3D @FC^A
3A?A6 x~ }}}
WA^FA\D
tamoEnje prilike20 naravno ustaEke0 jer je najbolje poznavao >uburiDev rad. Ko%valio
se da je li@no poznavao generala Mranka i prijateljevao s predsednikom vlade 9arerom
i bratiDem danaEnjeg kralja0 princom ,l$onsom d ,mperijem0 koji je bio o5enjen
Mrankovom unukom.
l>B>5DB BD 5^>\2 a]>b4BDb`2 _F>n]>5C
<akiD nije propustio da naglasi da poti@e iz pravoverne ustaEke porodice iz 8motskog.
:tac mu je bio gradona@elnik Josanskog Jroda za vreme N4U0 koga su partizani
ubili u 1ariboru.
I 1ene su joE sa trinaest godina isklju@ili iz svi% Ekola bivEe -ugoslavije bez prava
polaganja privatni% ispita. =eD tada sam bio ustaEa.
Na pitanje novinara da li se ne@ega stidi ili kaje0 <akiD odgovara6
I Konosan sam na svoju proElost. :bavljao sam du5nost prema svojoj domovini.
Nema ni jedne dr5ave na svijetu koja nema zatvore i logore i netko tu neza%valnu
du5nost mora obavljati. ( ono vrijeme na $unkcije0 koje sam ja obavljao0 mogli su
doDi samo oni izabrani0 koji su s%vaDali suEtinu ustaEke revolucije i opstanka %rvatske
dr5ave. Nemam se @ega stidjeti0 ni odricati. 1irno spavam kao beba. Ne stidim se ni
pred svojom djecom. Konosim se. 8 oni sa mnom. 8mam dva sina0 jednu kDer i @etvoro
unu@adi.
,ko se ovakav odgovor uklapa u domen psi%ijatrije o savesti zlo@inca koji je
komandovao klanicom u kojoj je ubijeno najmanje +00 000 ljudi0 a danas mirno
2spava kao beba20 onda ostali <akiDevi $alsi$ikati za%tevaju dokumentovani odgovor
istorije. !ako <akiD na pitanje da je N4U bila $aEisti@ka tvorevina odgovara6
I !o jednostavno nije istina. 1i se ne smijemo od toga prati0 mi ne smijemo priznati i
pristati na tu tezu0 koju nam #rbi podmeDu i podvaljuju. ,ko mi danas ka5emo svu
istinu o N4U nemamo se @ega stidjeti. 1i nismo bili ni nacisti0 ni $aEisti.
4ovoljna je samo gola @injenica da je N4U stvorena na Uitlerovim
tenkovima0 koji su sa oduEevljenjem do@ekani u Fagrebu0 i da je
N4U bila verna kopija nacisti@ke Nema@ke. ( tome je toliko
prednja@ila0 kao i svaka marioneta0 da su je @ak i neki Uitlerovi
istori@ari nazvali 2nacisti@kom nakazom2. Karadigma te 2nacisti@ke
nakaze2 bio je -asenovac0 koji je stvoren po uzoru na nacisti@ke
logore. ,li dok su Nemci u !reblinki i ,uEvicu primenjivali
industrijski na@in ubijanja gasom i streljanjem0 u -asenovcu su
ustaEe ru@no klale0 @ere@ile i masakrirale svoje 5rtve na
najvarvarskiji i najbestijalniji na@in tako da su @ak i Nemci bili
zgro5eni. :punomoDenik =erma%ta u Fagrebu Clez $on Uorstenau
piEe u svojim memoarima kako je morao da interveniEe kod
KaveliDa zbog ti% zverstava i da je #ava bila tolko zaguEena
leEevima da je ometala plovidbu nema@kim ratnim brodovima.
Z>f>F _>E^D]\AB >3 F^AB>f `F5CD
!ako <akiD srpsko @itateljstvo uverava da je -asenovac bio 2zakonska ustanova pravne
dr5ave20 jedan uzorni logor koji su %valili @ak i @lanovi ?rvenog krsta0 u kojem su
2unutarnju upravu0 od administracije do raspodele %rane vodili Tidovi20 da je >uburiD
bio zaEtitnik -evreja i da 2mi nikoga nismo stavili u logor zbog njegove vjere ili rasne
pripadnosti. ,ko la5e <akiD ne la5u bezbrojni KaveliDevi rasni zakoni i uredbe0 ali to
srpski list ne 2spo@itava2 ratnom zlo@incu0 niti ga pita ako nikoga nisu zatvarali i
%apsili zbog vere ili rase veD samo zbog ruEenja %rvatske dr5ave0 otkuda da je za
vreme njegovog komandovanja logorom u -asenovcu ubijeno 19 .00 dece Eto je i
poimeni@no utvrHeno.
<akiD odgovara da -asenovac nije bilo nikakvo mu@iliEte i da je 2prema trajanju logora
i pu@anstva u njemu0 pomor bio prirodan i normalan0 a ako je bilo strijeljanja onda
smo to @inili samo po nalogu suda i nikakvog masovnog ubijanja nije bilo2. 9ao
primer0 <akiD navodi slu@aj istaknutog crnogorskog komuniste 1ila JoEkoviDa0 koji
je osuHen i streljan kao kriminalac zbog kraHe %rane u logoru. :n izbegava odgovor o
broju 5rtava u -asenovcu0 ali poEto ne priznaje da je bilo i jednog ustaEkog zlo@ina0
ispada da u svim onim masovnim grobnicama u Cradini0 iz koji% su se godinama
posle toga belele kosti kad i% #ava naplavi0 le5e 5rtve 2prirodnog pomora2 i 2pravne
dr5ave2. Na kraju <akiD @ak i cini@no zaklju@uje6 21i smo bili ljudi prema
zato@enicima2.
4inko <akiD je sa '' godine postao komandant -asenovca i njime komandovao od
194'. do kraja 1944. godine0 baE u vreme kad je ova $abrika u5asa odnela veDinu od
oko +00 000 5rtava.
Y5_AFDB?D :ND3D
Z2d2F4k6 5D
52_F2f>@ =4B`>@
wD`4kA@6 2 5AB?4
`2]A-5CFDgDFA
WD5AB>^Db`>f
]>f>FD: I@D\2 CF>\A
3A?A - ABC>B4\D6
T>@D5D 4 TDF4DB26
BD\5CDF4\4 ABC>B4\A
4@D ^4nA >3 ~}
f>34BDh iD_4CDB 3D
]4 kA 3D 5^A3>b4
_F>C4^ wD`4kD6
\A3DB >3
_FAg4^A]4E6 w4@>
V]D\4k6 `DgA:
vRD3> d4E 5^A3>b4>
_F>C4^ C>f
@>B5CF2@Dh A]46
@>FD> d4E 3D 5A
2a3Fg4@6 3D @2 BA
aDF4\A@ B>g 2
5F?Av iA@D]\5`D
`>@454\D HF^DC5`A
aD FDCBA a]>b4BA6
=4B`D wD`4kD CAFAC4
yz{h aD 5@FC v^4nA
E4]\D3D BA_>aBDC4E
gFCD^Dv
-edan od pre5iveli% logoraEa 4ragutin 9on je rekao za <akiDa da je bio 2larpurlarista
zlo@ina2 koji je ubijao radi ubijanja6
28z @ista mira je znao izabrati par ljudi i ubiti i% piEtoljem. Nije trepnuo0 nije birao0
bilo mu je svejedno0 samo da ima krvi2. Na o@igled @etvorice logoraEa rastrgao je
golim rukama jedno malo dete s 9ozare i ubio -evrejina >eona 1askina.
7ak i u slu@aju 1ila JoEkoviDa0 koji <akiD navodi kao 5rtvu 2pravne dr5ave20 postoji
nekoliko pre5iveli% svedoka da ga je on li@no ubio uz re@i6 2;0 doktore0 tebe Du kao
klasnog neprijatelja osobno strijeljati2. -edan od ti% pre5iveli% svedoka0 4ragutin
<krgetiD0 javio se ovi% dana rije@kom 2Novom listu2 da potvrdi kako je on li@no
prisustvovao tom ubistvu kao logoraE. !elevizija 8!N je prenela izjavu pre5ivelog
logoraEa -akova Mincija kao svedoka <akiDevi% zlo@ina kad je oko (skrsa 194&. bez
ikakvog povoda izreEetao jednog izgladnelog zato@enika. ( dokumentima postoje
izjave mnogi% bivEi% logoraEa koji terete <akiDa za najmanje '0 ubistava. Njegova
5ena Nada ;speranca >uburiD takoHe se tereti za smrt dve %iljade logoraEica iz
5enskog logora u CradiEki.
WD5AB>^D? 2 CA@A]\4@D 3DBDnB\A HF^DC5`A
,ko sve to jedan srpski list 2ne zna20 veD s odobravanjem pri%vata <akiDeve izjave o
-asenovcu kao uzornom radnom logoru0 a ne najveDem 2srpskom podzemnom gradu20
onda joE mo5e da za@udi ili Eokira Eto urednik 28ntervjua2 puEta <akiDa da naduga@ko i
naEiroko ubeHuje srpsku javnost kako je istorijska granica Urvatske na 4rini0 da je
cela Josna i Uercegovina %rvatska zemlja0 da je to Joka 9otorska0 #rem i Femun i da
su #rbi0 masoni i komunisti najveDi neprijatelji Urvatske0 iako je pret%odno priznao da
je ,ndriji Uebrangu0 !itovom bliskom saradniku0 >uburiD rekao dok ga je puEtao iz
-asenovca6 2,peliram ,ndrija na tvoju %rvatsku svijest0 brani Urvatsku u krugovima
svoji% ideoloEki% istomiEljenika0 kao Eto ja branim Urvatsku od @etnika i velikosrpski%
partizana.2 ( slu@aju ,ndrije Uebranga to se kasnije i potvrdilo. <akiDeva oda
Uebrangu i !uHmanu0 kao najveDem %rvatskom dr5avniku0 koji sa 2vr%a katedrale vidi
Eire i dalje od bilo kog drugog Urvata20 samo potvrHuje sijamsko blizanstvo ustaEa i
%rvatski% komunista. -edni su stvarali nezavisnu dr5avu Urvatsku uz pomoD nacisti@ke
Nema@ke a drugi uz pomoD komunisti@ke 1oskve. Na kraju su %rvatski komunisti0
!uHman0 1anoliD0 Joljkovac0 1esiD i ostali0 kakve li ironije0 zatvorili krug i uz
obilatu pomoD danaEnje Nema@ke to uspeEnije ostvarili nego KaveliD uz pomoD
Uitlerove Nema@ke. ( Urvatskoj danas #rba viEe nema. :no Eto je ostalo samo je
demokratski ukras.
,li kako je <akiD ovaj intervju dao pre 2Jljeska20 2:luje2 i 2mirne reintegracije2
8sto@ne #lavonije0 dok je #rba bilo u Urvatskoj0 iz njegove podsvesti je ipak
progovorio zlo@inac6
I Nakon svega0 sa svoji% sedamdeset desetljeDa0 kad imam djecu i unuke0 ponavljam6
isto bi% u@inio. Tao mi je svakog ljudskog 5ivota0 ali moram reDi da mi je 5ao da
nismo u@inili sve ono Eto nam se pripisuje0 jer da smo to tada u@inili0 danas Urvatska
ne bi imala problema0 ne bi imao tko pisati izmiEljotine.
NSVA IcVUwYNWA iA TUTANA:
=izental najavljuje da De tra5iti izru@enje 8ve 3ojnice i 1ate <arlije. ,ko je u slu@aju
<akiDa0 !uHman mogao da se pravi lud (samo su se jednom sreli)0 za <arliju bi morao
da objasni kako i zaEto ga je postavio za %rvatskog diplomatskog slu5benika u
#arajevu0 prikrivenog pod la5nim imenom Nijaz Jatak. 8vu 3ojnicu pokuEao je da
akrediture za ambasadora u ,rgentini0 ali je predlog povukao kad je izbio
meHunarodni skandal0 a 3ojnici0 li@no uru@io0 za ute%u0 visoki :rden kneza !rpimira0
valjda za zasluge u@injene Urvatskoj0 dok je bio ustaEki zapovednik 4ubrovnika.
=eDeg priznanja da je jedna dr5ava bila izgraHena na zlo@inu nije moglo biti. #amo
nisu stigli da zavrEe posao. 8pak <akiD je u intervjuu izrekao i jednu veliku istinu6 24a
nije postojala N4U za @etiri godine rata0 nikad ne bi moglo doDi do &0. svibnja 1990.
godine (9ad je !uHman u #aboru preuzeo vlast u Urvatskoj od komunista I primedba
autora). N4U je bila temelj na kojoj je izgraHena danaEnja Urvatska. !uHmanove
@uvene re@i da je N4U bila izraz povjesni% te5nji %rvatskog naroda samo su
eu$emizam za <akiDeve re@i. #adaEnja !uHmanova Urvatska je izrasla iz semena
KaveliDeve N4U i nji%ov genetski 4N9 je isti. !o nije samo eksces i $orma0 to je
suEtina. 3estauracija ende%azije je etablirana u sadaEnji dr5avni sistem Urvatske.
7injenice su neoborive. (staEka emigracija je sa pet milijardi dolara $inansirala rat i
naoru5avanje Urvatske. 1inistar odbrane Cojko <uEak je pronousirani ustaEa kao i
mnogi drugi istaknuti @lanovi !uHmanove administracije. NekadaEnji KaveliDev
velikodostojnik =inko NikoliD vratio se iz emigracije i bio0 sve dok nije umro0
zastupnik u !uHmanovom #aboru. ( Urvatskoj postoje @etiri stranke prava koje se
otvoreno bore za KaveliDevo o@instvo0 javno se pozivaju na ustaEku ideologiju0
program i paradiraju Urvatskom u istovetnoj ustaEkoj koreogra$iji i ornamentici kao
pre viEe od pola veka. ( #plitu i =ukovaru \apiDevi 2pravaEi2 su pozdravljali
nacisti@kim pozdravom uz gromoglasno6 2Jog i Urvati. Fa dom spremni2.
!uHmanova Urvatska je od N4U preuzela simbole (zastavu0 valutu0 jezik) i Eto je
najva5nije ideologiju @iste etni@ke dr5ave0 tako da u njoj danas 5ivi svega tri odsto
ne%rvatskog stanovniEtva. Urvatska je od vr%a do dna zara5ena tom ideologijom da se
@ak i njen predsednik osmelio da lansira anticivilizacijsku ideju da na najstravi@nijem
mestu zlo@ina0 u -asenovcu0 pomeEa kosti stotine %iljada 5rtava0 civila0 staraca0 5ena i
nevine dece s kostima nji%ovi% Zelata. 7ak ni najgori nema@ki neo$aEisti nisu se
usudili da predlo5e da u ,uEvicu bude podignut zajedni@ki spomenik Cebelsu0
,j%manu0 Jormanu0 Uitleru i Eest miliona pobijeni% -evreja.
VD`> kA HF^DC4 5234C4 25CDnD@D
(koliko zaista doHe do izru@enja <akiDa Urvatskoj0 predstojeDe suHenje De za
!uHmana biti vruD krompir od kojeg De teEko proDi bez opekotina bez obzira kako se
ono zavrEilo. 1o5e li se u danaEnjoj Urvatskoj I kloniranoj N4U I organizovati 2$er i
poEteno2 suHenje komandantu -asenovca0 kad klju@ne polo5aje vlasti dr5e ljudi koji o
-asenovcu misle isto kao i !uHman I da je to bio uzorni radni logor za nepodobne0 u
kojem je nastradalo jedva tridesetak tisuDa ljudi.
7im je objavljena vest o =izentalovom za%tevu za izru@enje <akiDa0
iz %rvatskog 1inistarstva pravosuHa0 tu5ilaEtva i svi% ar%iva0 nestala
je sva dokumentacija o <akiDu0 kao Eto je iz U!= nestalo i 1.
dokumentarni% $ilmova o stradanjima -evreja u KaveliDevoj dr5avi.
9ako De se na tom suHenju oseDati svedoci i kako De se usuditi da govore0 okru5eni
vlaEDu koja <akiDa smatra svojim ideoloEkim istomiEljenikom 9ako De ti svedoci
dalje 5iveti u zemlji @iji predsednik0 kako re@e bivEi ministar pravosuHa Urvatske i
predsednik #aveza anti$aEisti@ki% boraca 8van MumiD0 2veli@a N4U a satanizuje
anti$aEiste2
!o ne mo5e biti suHenje samo 4inku <akiDu0 %ladnokrvnom i cini@nom ubici0 veD
ustaEkoj dr5avi @iji je $inalni produkt bio -asenovac kao simbol ljudske
monstruoznosti i destrukcije. ,ko bi suHenje bilo zaista korektno0 a ne $arsa0 onda bi
se $enomenologija -asenovca morala rasvetliti u celosti. :d toga da je on nikao na
$aEisti@koj ideologiji i da su u njemu ubijeni ljudi samo zato Eto su druge vere0 rase i
nacije. , sve je to direktno u suprotnosti Eta o -asenovcu misli 2otac nacije20 gotovo
kompletna %rvatska dr5avna vlast i politi@ke stranke. ,ko <akiD bude osuHen za
zlodela kojim ga tereti =izental0 na osnovu dokumenata i istra5ivanja Femaljske
komisije za utvrHivanje ratni% zlo@ina Urvatske0 onda De to biti veliki poraz !uHmana
i njegove sadaEnje politike. !akvo suHenje ne bi samo negiralo njegove tvrdnje i
ocene o N4U0 -asenovcu i 2pomirbi2 ustaEa i 5rtava zlo@ina0 veD bi izazvalo bes
ustaEke emigracije0 moDnog vlastodr5a@kog establiEmenta0 veDine politi@ki% stranaka
u Urvatskoj0 a bogami i dobrog dela puka.
(koliko bi <akiD bio osloboHen0 ili na montiranom suHenju dobio minimalnu kaznu0
!uHman bi zadovoljio moDni ustaEki lobi i onaj deo %rvatskog plebsa zadojenog
sindromom ende%azije0 ali bi se sudario s ledom i opasnim otporom meHunarodne
zajednice0 jer sada igru vode uticajne ameri@ke jevrejske organizacije0 koje vrlo dobro
znaju Eta je bio -asenovac. ( njemu je nastradalo '. 000 -evreja.
T2e@DB > g43>^5`>\ v2F>C4v _F>C4^ HF^DC5`A
Kredsednik ameri@ke jevrejske organizacije 2Jnai Jrit2 !omi Jer0 organizacije koja je
krajem 199+. posle kon$erencije o ratnim zlo@incima na tlu >atinske ,merike
pokrenula pitanje 4inka <akiDa0 izjavio je6
I :vo suHenje biDe prilika za Urvatsku da poka5e potpunu spremnost za prekid sa
proEloEDu i to da je Urvatska iz 1941. sasvim daleko od danaEnje Urvatske. #vet De
pa5ljivo pratiti ovo suHenje.
Nema sumnje da De tako i biti. ,ko ne osudi <akiDa0 !uHman rizikuje kon$rontaciju sa
svetom. ,li ni to ne bi bio kraj. =izentalov ?entar najavljuje da De uskoro zatra5iti i
izru@enje ustaEki% $unkcionera 8ve 3ojnice i 1ate <arlije 4aiZe. 8 jedan i drugi su
u5arenije gvo5He za !uHmana od <akiDa. ,ko je za <akiDa mogao da se pravi lud
=4B`> wD`4k: vWD
5D@ @4FDB6 ^F]>
@4FDBh c_D5D^D>
5D@ 4 _>@DfD> `D3
f>3 5D@ @>fD>h
c_D5D> 5D@ @B>f>
]\234v A 2 \A3B>\
3F2f>\ 4a\D^4
?4B4bB> _F4@Ak2\A -
3D 5@> aD45CD
_>d4]4 >B>]4`> cFdD
`D> nC> 5A C^F346 BA
d4 5D3 4@D]4
_F>d]A@ 5D
5^A3>?4@D
kako nije znao gde je0 da pori@e susret s njim ili skida odgovornost Eto ga nije u%apsio
dok je boravio u Fagrebu0 za njegovu re%abilitaciju ustaEki% zlo@inaca 8ve 3ojnice i
<arlije postoje i konkretni dokazi. <arliju je postavio za slu5benika %rvatske ambasade
u #arajevu0 a da bi ga prikrio tamo ga je0 kako su otkrili =izentalovi agenti0 poslao
pod muslimanskim imenom Nijaz Jatak.
#lu@aj 8ve 3ojnice je veD o@it !uHmanov samonokaut. Krvo je %rvatski predsednik
ovog ustaEu0 sa liste ratni% zlo@inaca0 postavio za ambasadora Urvatske u ,rgentini0 a
kada je izbio meHunarodni skandal0 njegovo imenovanje povukao. Fatim je krajem
1994. godine 3ojnici sve@ano oka@io o vrat masivni orden kneza !rpimira i uru@io
spomenicu 4omovinskog rata. !ime je !uHman i simboli@no pokazao bliskost i
povezanost njegovog i KaveliDevog rata protiv istrebljenja #rba iz Urvatske.
8na@e0 8vo 3ojnica je bio ustaEki zapovednik u 4ubrovniku i revnosno provodio rasne
zakone istrebljenja -evreja i #rba iz ovog drevnog grada. :dgovoran je za deportaciju
i smrt mnogi% ljudi. #pomenicu 4omovinskog rata dobio je @ovek koji je naredio
likvidaciju mladiDa koji se usudio da za vreme podizanja 1usolinijeve zastave na
#tradunu0 uzvikne6 24ole 8talija2. ,ko 3ojnica i <arlija budu zavrEili na %rvatskom
sudu kao ratni zlo@inci onda De biti sizi$ovski teEko poreDi odgovornost predsednika
koji jednog ratnog zlo@inca krije u %rvatskoj ambasadi0 a drugog nagraHuje mestom
ambasadora i visokim %rvatskim ordenom. ,ko se to dogodi !uHmanovi 2sjemenici2
biDe u golemom procepu. #amo ovog puta za to neDe biti krivi #rbi0 veD -evreji0 Eto je
joE jedan dokaz KaveliDeve i !uHmanove tvrdnje o 25idovskoj uroti2 protiv Urvatske.
6&7&$) %# 6#*$ 8&/&# 9: 7&;$$
<9=>: ,#& +&)#!.
ep_`iap jaijrk wcmci0 ij ycme Mremde Ueere :st0 icsjypc `_nic _bj`chtjnic
fme~bc dj ft_yie u`r_ge
,. {ghtc ai_rsjxanc
1. rctjzj G ce rjdmayatas eftjiaypas g_prctasj p_na f`c ychc ft`jrjne
ic`_c ij gr_ft_re ba`hc nev_fm_`cifpc kr~j`c0 g_prct rj~c ajam_`aj
fc ijmjda ij gr`_s scfte g_ `_ft`e0 ij_re~jze0 _rvjiadjxana a jpta`i_ftasj.
{i fc fjft_na ad fmckca vregj6
. 00ctiaypa nckaiaxjB0
l. 00fmckbciapj (fasgjtadcrj) ..B.
ba`h_n ev_fmj`ana 00yctiaxaB fe bama g_edkjij k_br_`_jypj b_rbcij
_rvjiadjxanj p_nj0 nc bamj _rvjiad_`jij _k kr~j`c a g_kr~jij fj _re~ncs a
i_`xcs. _yctp_s rjtj fe bama _rvjiad_`jia pj_ nerahia bjtj_ia dj
_bj`jzc g_fcbia djkjtjpj. {ksj g_ pjgatemjxana ev_fm_`cifpc `_nfpc0
`caij _`a yctiapj fc vregafjmj e `cc frgfpc b_rbcic nckaiaxc g_k `_ft`_s
f`_na _axarj0 ft`jrjnea tjp_ _fi_`e g_prctj . .
j ba bama e ftjze kj rjkc ic_sctji_ e _p`are f`_nc epegic _rvjiadjxanc0
pjsemarjma fe fc e rbana g_k gmjht_s 00ctiapa nckaiaxj _kjia
(m_njmia) `mjkaB0 e ri_n w_ra pj_ 00^jxa_ijmij samaxanjB0 e jmsjxana
pj_ 00jitap_seiaftaB a e l_fia pj_ 00_kjic (m_njmic) ctiaypc nckaiaxcB.
mckbciaxa . . k_mjdc ad f`a pmjfj ftji_`iaht`j a trcieti_ grckftj`jne
_p_ /0N frgfp_v ijr_kj. ^jkjnea fc _fm_b_cze _k 00ftrji_v njrsjB a b_cs
i_`_s g_rctpe a i_`_n cp_i_sfp_n a f_xanjmi_n rj`i_tc~a (_ki_fasj)0 za_`
br_n ftjmi_ rjftc.
'. ac`a _prctj G a _prctj . . nc ft`jrjzc `cmapc frgfpc kr~j`c p_nj
asj kj _be`jta ba`he ev_fmj`ane pj_ a vrjiayij g_kreynj jjrfpc0
mbjianc a levjrfpc g_k `_ft`_s rjj ctrj '. ad pec (kaijftanc)
jrj_rc`aj.
_prct . .0 yana nc ftj` `ahc `cmap_ frgfpa ijxa_ijmia icv_ nefm_`cifpa0
djshj pj_ grasjria xa _fm_b_czc frgfp_v ijr_kj. lekej kr~j`j ba grcsj
t_sc bamj egrj`jij fjs_ _k ftrjic fgrfpa `_j. j f`c _ftjmc ijr_kc0 g_ht_
fe 00sjzaicB0 efg_i k_ `_kca g_daxanj e i_`_n kr~j`a ba ba_ ics_ve.
&. ayi_ft rj~c ajam_`aj G rj~j ajam_`a nc r_ci 1/9&0 pj_ fai
frgfp_v _axarj e jype. cv_`a grcxa fe frgfpa fcjxa. brd_ g_ht_ nc
graftega_ frgfp_n `_nfxa g_ycma fe ljmpjifpa rjt_`a0 e t_pe p_na nc ba_ k`j
getj _kmap_`ji a ijgrck_`j_ nc k_ yaij g_tg_reyiapj. 1. fcgtcsbrj 191/. nc
eijgrcci e yai g_reyiapj a e t_s yaie nc eycft`_`j_ e b_rba ij _meifp_s
r_ite. _ht_ nc ba_ rjzci0 rj vj nc _kmap_`_ nc dj rjbr_ft _rkci_s 00lcm_v
_rmjB. rcbjyci nc e ev_fm_`cifpe `_nfpe0 dj`rha_ nc |_nie jpjkcsane a _ikj nc
ijadsciayi_ fme~b_`j_ e fme~bjsj wcicrjmhtjbj a fj tregjsj. j_ `_nia
jtjhc e rjve a e _ana0 ba_ nc e gramaxa kj ftcpic k_bjr e`ak e g_mataypc
_ki_fc ij ljmpjie. 19&7 rj~j ajam_`a nc fsczci pj_ gep_`iap e
wcicrjmhtjbe. jdm_v dj _`_ nc ba_ `cr_`jti_ zcv_`j ftjmij rjdmapj e
sahcze fj grckg_ftj`ciasj a zcv_`j b_mcfij jsbaxanj pj_ a fjs_`_j.
fp_r_ g_ rjfgjke ev_fmj`anc g_pehj_ nc kj ij f`_ne repe grcedsc e f`_nc repc
fekbaie f`_v ijr_kj. j_ jijtayia b_rjx dj akcne |cmapc rbanc a pj_
_kehc`ci fmckbciap prjc`fpc pec g_yc_ nc kj e djgjki_n rbana vrjka
g_prct p_na fc kjijf gr_ftarc grcp_ xcmc rbanc0 l_fic0 jmsjxanc pj_ a e
g_vrjiayij g_kreynj jjrfpc0 eseianc a levjrfpc. citjr _`_v g_prctj fc
ijmjda e ri_n w_ra. qjs_ rj~j ajam_`a mayi_ safma kj nc ad`ji
_gjfi_fta kj bekc djr_bci _k icsjypa _pegjxa_ia tregj. jiejrj 194'.
ev_fm_`cifpj `mjkj e advijift`e nc g_ftj`amj rj~e ajam_`aj dj
^jycmiapj wcicrjmhtjbj a e aft_ `rcsc vj nc g_ftj`amj dj 00wmj`i_p_sjikenecv
ev_fm_`cifpc {tjbaifpc |_nfpcBS prjtp_ `rcsc pjfianc nc g_ftj`ci dj
aiaftrj `_ni_v. ^j _fi_`e zcv_`c g_tgei_0 icfg_ric g_daxanc pj_ `_ni_v
`_c0 `cmapj `caij rbj tjp_c e zcse `aka ijk_mjdccv g_matayp_v `_e i_`c
ev_fmj`anc.
l. _mataypa _ki_fa
1. _mataypj _rvjiadjxanj g_prctj . . G e xae vregafjzj f`a fijvj e
_bmjfta ev_fmj`anc0 g_prct nc pj_ ht_ nc k_ fjkj p_iftjt_`ji_0 tcrat_ranjmi_
g_kcci ij fmckcc _bmjfta6 lc_vrjk0 djgjkij rbanj0 fc`cr_djgjkij rbanj0
xcitrjmij rbanj0 fc`cr_aft_yij rbanj0 ne~ij rbanj0 gmjiaic _gj_iapj0
ne~ij l_fij0 xcitrjmij l_fij a fc`crij l_fij. `jpj _bmjft nc g_k p_sjik_s
00_bmjfi_v p_sjikjitjB.
{i ijkvmckj (p_itr_mahc0 egrj`j) e _p`arasj f`_nc _bmjfta xcm_pegie
g_mataype e `_nie _rvjiadjxane a gr_gjvjike. `rcsc 00_ghtc g_beicB _i nc
_kv_`_rji dj brd_ efg_ftj`jzc sarj a djp_ij. {bmjfta fe kjc g_kccic e
dj`afi_fta _k za_`c `cmayaic e _prevc. {pre~ia p_sjikjita e f`_nas
tcrat_ranjsj asjne fehtaifpa aftc djkjtpc pj_ a _bmjfia p_sjikjita. d t_0 e
`rcsc _ghtc g_beic _ia fe djke~cia kj grcedse fme~bc (ke~i_fta) g_scfia
ijycmiapj. _mataypj _rvjiadjxanj _bmjfta jmsjxanc0 m_`cianc0 ric w_rc0
rcsj0 ljypc a ljijtj iafe g_tgei_ g_dijtc e _`_s trcietpe. _bmjfta ftjrc
rbanc 00{rvjiadjxanj tjbj rbancB nc _kv_`_rij dj f`c g_mataypc scrc.
`rcsc _ghtc g_beic _ij grcedasj gra`rcscic ke~i_fta `mjkc g_ht_ epaic
g_ft_nce `mjke. ^jycmiap (p_sjikjit0 djg_`ckiap) nc bravjkia vcicrjm
qraei_`a. j levjrfpe nc _rsarji g_fcbji htjb g_k `_ft`_s gr_cf_rj
qrpc. cv_` djkjtjp fc fjft_na e t_sc kj rcvretenc bevjrfp_ ftji_`iaht`_ dj
g_prct . .
'. {ki_fa fj ev_fm_`cifp_s `mjk_s G rj~j ajam_`a dj`afa fjs_
kcmasayi_ _k ev_fm_`cifpc `mjkc e advijift`e e _ik_ie. rcsj t_sc0 pj_ g_
grj`ame0 _i grckedasj _kmeyic g_mataypc a `_nic scrc ij f`_ne aiaxanjta`e.
&. {k_ifa fj fj`cdiaxasj G uivmcfpj g_sj~c g_prct g_krhp_s fj i_`xcs0
rjtias sjtcranjm_s0 a fmjzcs _axarj a ekft`j. jka t_v rjdm_vj rj~j
ajam_`a _k_brj`j _ki_fc f`_nc `mjkc e uivmcfp_n. cetas0 _i fc gr_ta`a_
kj uivmcda g_ftavie njya g_mataypa etaxjn ij g_prct. {ki_fa fj efan_s fc
trciati_ pjrjptcrahe b_rbjsj fj p_seiaftaypas bjikjsj. rj~j ajam_`a
scetas fsjtrj _`jn fep_b pj_ eietrjhza nev_fm_`cifpa fep_b a _i mayi_
ijft_na kj g_ftavic k_brc _ki_fc fj efp_s f_`nctfp_s `mjk_s. t_sc nc
g_kr~ji _k ijg_rj ev_fm_`cifpc `mjkc e advijift`e e _ik_ie. _ki_ t_sc0 e
`rcsc _ghtcv eftjipj s_rj fc rjyeijta kj c fc `cmapa kcm_`a p_seiaftaypa
bjika grakre~ata rj~a ajam_`ae.
4. {ki_fa fj _pegjxa_ias fijvjsj G ^csjypj fc fsjtrj vmj`ias icgranjtccs.
cic _pegjxa_ic tregc s_rjne 00pj_ _pegjt_raB bata eiahtcia. cetas0 e
xae adbcvj`jzj _ksjdka gr_ta` frgfp_v ftji_`iaht`j0 rj~j ajam_`a nc
e`cp gr_ta` grcerjzcia g_nckaijyia _gcrjxanj. rgfpj `mjkj ij ycme fj
amji_s ^ckacs fc fsjtrj adkjniaxasj grcsj frgfp_s ijr_ke. pmjzjzc tc
`mjkc nc grcsj t_sc0 nckji _k gr`a djtc`j. tjmanjifpc _pegjxa_ic fijvc
t_mcrahe g_prct . . ama vj yjp g_kr~j`jne. cft_0 yctiaypc nckaiaxc fe
jivj~_`jic _k tjmanjij kj fc b_rc gr_ta` p_seiaftj. levjrfpc fijvc fc tjp_c
fsjtrjne 00_pegjt_rasjB. _`cjia g_pehjna kj fc eiahta za_` s_rjm
gmjiarji_s djgja`_s gr_gjvjik_s fe g_ftjma _yavmckia.
. |_nij _rvjiadjxanj
1. pegij _rvjiadjxanj _re~jia nckaiaxj . . G fjftj`e g_prctj . . fe
tjp_c _re~jic nckaiaxc `_ni_ _rvjiad_`jic p_nc fjyazj`jne 00ev_fm_`cifpe
_tjbaifpe `_nfpeB. qrcieti_ _ij asj _p_ 1.0.000 eka ij xcm_s g_kreyne
ev_fmj`anc a fjftj`cij nc ij fmckca ijyai6
. |r_ij p_sjikj ev_fm_`cifpc _tjbaifpc `_nfpc
l. |r_`ia p_sjikjita eftjiapj
. _rgefa eftjiapj
. lravjkc eftjiapj
u. ctcc bravjkc
. {ftjmc nckaiaxc
j ) _ht_ nc . . ^jycmiap |r_`ic p_sjikc ev_fm_`cifpc _tjbaifpc
`_nfpc0 _i nc a vmj`i_p_sjikenea htjbj ev_fm_`cifpc _tjbaifpc `_nfpc. {i
asj ic_vrjiaycie `mjft ijk f`as _re~jias nckaiaxjsj g_prctj0 _i g_ftj`j
f`c p_sjikjitc0 a _i nc `r_`i_ fekft`_ (asj g_k p_itr_m_s `r_`i_ fekft`_)
{i k_i_fa ijrckbc _ _rsarjze i_`a nckaiaxj a grcv_`jrj fj ftrjias
dcsjsj. {i kjnc dijp dj 00_ghte g_beie (eftjijp)B.
7. jb_tj~c a hganeij~j G jb_tj~jsj fc fehtaifpa eiahtj`jne aiftjmjxanc
`j~ic dj p_seiapjxanc. xae fgr_`_czj fjb_tj~j0 00vmj`ia htjb dj
~cmcdiaypc fjb_tj~cB nc _rsarji e lc_vrjke e mct_ 194' fj g_kyazcias
rcva_ijmias ~cmcdiaypas htjb_`asj 10 '0 & a 4. ekft`_ p_nc ad`rhj`j
djkjtpc fe djg_fmcia rba ij ~cmcdiaxa p_na fe grag_s_vieta fj td`. qr_npjsj
(vregc _k tr_nc).
ja djkjtjp vmj`i_v htjbj dj ~cmcdiaypc fjb_tj~c fc fjft_na _k _fsjtrjzj
f`_v `_ni_v fj_brjjnj a grcbjxa`jzj _pegjxa_ia tregj.
. _ijyia djpeyxa
t`jrjzcs g_prctj . .0 ft`_rcij nc _rvjiadjxanj p_nj fc djfia`j ij
jijtayi_n `_a f`jp_v g_nckaixj. _~c kj k_ftavic0 pj_ rc`_mexa_ijria
g_prct0 dijyjnie g_mataype a `_nie `j~i_ft e pratayias fatejxanjsj ij
ljmpjie. {kmayi_ b_rbci_ g_dij`jzc dcsc a g_data`i_ rjfg_m_~czc `caic
frgfp_v ftji_`iaht`j j`_radene g_prct. l_rbcij `rcki_ft g_prctj . . ic
_kv_`jrj s_kcrias nckaiaxjsj (ianc ij ia`_e s_rkcria nckaiaxj) jdm_v dj t_
nc za_`_ icgrascrci_ `_ft`_0 ij_re~jzc a _grcsj. |_c fe smjkc a asjne
sjm_ `_nic _bepc. ^csjne afpeft`j e p_sjik_`jze `cmapas nckaiaxjsj.
^j_re~jzc nc ick_`_i_ _fas gehjpj. qchp_ gchjkanfp_ ij_re~jzc a
jrtacranj g_ft_nc e sjm_s br_ne0 gr_ta` tcip_`fp_ a gr_ta` j`a_ifp_
ij_re~jzc fp_r_ g_tgei_ ick_ftjne. jkjhza fjftj` g_prctj . . nc
aicra_rji e _ki_fe ij _pegjxa_ic fijvc jp_ ba _ic jivj~_`jmc k_`_ic
fijvc. j ba fc g_beij efgchi_ evehamj0 g_beij p_nj g_yazc adicijkj a e
grj`_s trcietpe0 bac g_trcbic k_geifpc fijvc pj_ k_kjtjp g_ft_ncas
_pegjxa_ias fijvjsj.
wemci0 f.r
|{6 (!rials o$ War ?riminals be$ore t%e Nuerenberg 1ilitarZ !ribunals0 vol. }80
Was%ington0 4.?. 6 (.#. Covernment Krinting :$$ice0 19.00 p. 101+0 10'0)
u{{^ wu{wu l{
0/. nemj 190/. v_kaic0 r_ci nc ncr_s_ij wc_rvanc l_na aj0 ftjrchaij
sjijftarj qr_i_hj0 rcdcr`ia pjgctji0 p_sjikjit jkjrfpc bravjkc |e{.
_ci nc pj_ amag l_na e rcse0 e fcme jfpe g_rck fmj`i_v0 tjkj sehp_v
sjijftarj0 ht_ nc e zcse a ey`rftam_ ~ce kj fc g_f`cta l_ve. _katca fe se
bama asatranc a amc`j0 rjtjra. _fmc f`rhcic _fi_`ic hp_mc e r_ki_s fcme
a k`j rjdrckj vasijdanc e esa0 dj`rha_ nc a k`_rjdrckie s_ijhpe hp_me e
jp_`axa 19'9. v_kaic. {tahj`ha 19&'. v_kaic e i_`__fm_b_cic prjnc`c0
djs_ijha_ fc e sjijftare f`. asatranj e |cmcfe0 k_ba`ha asc wc_rvanc0 tc nc
te ncki_ `rcsc ba_ a ftjrchaij. {b_mc`ha _k sjmjranc0 grchj_ nc e sjijftar
_jpas {f_v_`fpa p_k ra`c jmjipc. qe fc 19&4. djjp_ia_. j_ ncr_jp_i
grasci nc e hjbjype cgjrane a e _pchaia nc `rha_ ke~i_ft ijscfiapj
sjijftarj. j ncr_s_ijj nc rep_g_m_~ci 19&.. v_kaic.me~ca v_kaie kjij ij
gjr_ana e l_vjtae0 _fi_`j_ nc xrp`cia _r a sedaype fcpxane gra f_p_mfp_s
kreht`e._yctp_s 19&+. v_kaic g_ftj_ nc ijft_njtc tr_i_hpa. qe nc _ftj_ gct
v_kaij. ^j fjs_s g_yctpe rev_v f`ctfp_v rjtj grapeya_ fc eftjiaxasj fj
f`_nj k`j brkfpj t_gj p_nj nc fpra`cij ye`j_0 n_h _k jgramfp_v rjtj. j`a_ fc e
htjb pjgctjij rjv_fmj`j jyaj. la_ nc ymji w_rfp_v htjbj e _diaxa0 djtas
p_sjikjit jkjrfpc bravjkc crfp_v p_rgefj a djsciap p_sjikjitj qrccv
nerahi_v p_rgefj. r_fmj`a_ fc g_k ijkasp_s aj. cv_`_s aiaxanjta`_s
dakji nc rc_brj~cifpa sjijftar ij `crpe0 p_na fe g_fmc rjtj g_rehamc
p_seiaftaypc `mjfta. ^j prjne rjtj grc~a`c_ nc l_fjifpe v_mv_te0 j g_
g_`rjtpe ij g_kreync crj ejghci nc e fcme _rciata ij `ct_v ^ap_me 194..
eci_ se nc e jgxe. trcji nc 0/. jgramj 194+. v_kaic. `ck_xa fe
egjstama kj nc gc`j_ xcmas getcs k_ _z_h_rfp_v vr_bj0 vkc nc map`akarji.
2?-6 @6(A B @?C(D
et_r6 rjfscip_ emjh e {^u
|caij yatjmjxj fjk `ncr_`jti_ _ksjenc vmj`_s a gatj fc djht_ a kj ma nc
e_ghtc rjxa_ijmi_ grafmjzjta asc sj`jrfp_v `mjkjrj be bkjmjjIl_jbkamj
p_na nc ~a`a_ granc `ahc _k gct `ancp_`j ed asc rjti_v dm_yaixj ad rcbrciaxc
^jfcrj {raj. {kv_`_r nc `rm_ ncki_ftj`ji. _ht_ nc _`_ grayj _ aft_ranfpas
njkiaxasj a vebatiaxasj0 j a nckji a kreva fe fai_ias advebcia batjpj
f`_na ijr_kj a pj_ tjp`a fe ehma e aft_ranfpc jijmc pj_ m_ha0 xsadkrj`a
vebatiaxa0 sahczj fjs kj nc g_rcczc atcpjp_ jkcp`jti_.
`nck_p l_jbkam_`_v g_rjdj 149'. v. ba_ nc0 ia sjzc ia `ahc icv_ ye`cia
s_rcgm_`jx raft_cr _mesb_0 p_na fc ftaxjncs _p_mi_fta0 t_v aft_ranfp_v
kjij djtcpj_ e wrjijka. wmckj_ nc _mesb_0 fj ajkjsj kreva ftji_`iapj
wrjijkc0 ijkrcjmie fxcie0 pjp_ g_rj~cia sefmasjifpa `mjkjr be bkjmjI
l_jbkam0 fpjyc fj f`_v rjfi_v jrjgfp_v jtj a g_pehj`j g_iadi_ pmcyca grck
_fm_b_ka_xcs wrjijkc0 prjcs crkaijik_s _k jftac0 kj se g_eba repe.
mayji fxcijra_0 v_t_`_ akcitayji _`_s ad wrjijkc0 fc _kavrj_ gct `ancp_`j
pjfianc0 199.. v_kaic e rcbrciaxa. wcicrjm G g_bnckiap0 jtp_ mjka a
gragjkiaxa |Ic fe g_fmanc `ahcickcia0 tchpa b_rba0 g_tepma k_ i_ve
'/. ka`adane sefmasjifpc jrsanc a g_bnckiaypa esjrharjma e rcbrciaxe. L
karcpti_s grci_fe rjtjL p_na fe csat_`jma ?NN0 M:}IN;W# a JJ?0 v_t_`_
xancma f`anct nc `aka_ frjdsncrc `_ni_v g_rjdj {rac`c '/. ka`adanc
sefmasjifpc jrsanc e rcbrciaxa. _kehc0 ianc ^jfcr {ra pj_ be bkjmjI
l_jbkam0 asj_ gcte kj fjycpj g_bnckiapc0 iata nc fp_ya_ fj f`_nc b_fjifpc
p_bamc kj eba repe cicrjme mjkae0 _i nc grct_ki_ BneijypaLetcpj_ fj
b_nahtj. i_va pj~e kj ba t_ ba_ grc`cmap0 ic_gr_fta` bmjs dj sefmasjifpe
`mjft e jrjnc`e0 ba_ ba t_ ftrjhji ekjrjx `c a_ijp_ g_eji_s s_rjme
Lb_fjifpa brjiamjxjL0 gj nc Bbjb_L manj _kmeya_ kj gracsgta`ias frpmct
crsji_s (bnc~tc i_vc g_O `jf vedaxj)0 fgjfa ht_ fc fgjfata s_~c.
k_v_`_re fj Bsceijr_kias sar_`zjxasjL0 sefmasjifp_ rjti_ grckfnckiaht`_
nc ev_`_ram_ {rac` bancv ad rcbrciaxc tn.tjnia i_ia mct ad qedmc dj
rcbrciaxe a ijdjk.
^cg_batic ~a`_tic a aft_ranfpc yazciaxc epjdene kj nc ^jfcr {ra0 djncki_ fj
jsad_s lcarc`acs0 uprcs_s jma_`acs a n_h kcfct ijnbma~a grjtamjxj0
g_k _pracs tjsic i_a e ijnftr_~_n tjni_fta0 g_bncvj_ ad rcbrciaxc. jpmc0
Lm_pjmia hcraL p_na nc ba_ v_fg_kjr ~a`_tj a fsrta e rcbrciaxa0 geftjanj
p_na nc mayi_ djsctie_ frgfp_Isefmasjifp_ Lpr`i_ p_m_L e v_rzcs _kraze0
~jrca a gjmca _p_mai_s rcbrciaxc0 lrjteixj a pcmjij0 nc ncki_ftj`i_
dbrafj_ fj sncftj dm_yaij a _ftj`a_ krevc kj gmjjne zcv_`c rjyeic a beke
fer_`_ pj~zcia dj zcv_`j icg_yaift`j.qjp_c {rac` tjnia i_ia bancv0 ajp_
t_ ^jfcr g_rayc0 nc k_kjti_ kcs_rjmafj_ a _bcdvmj`a_ gragjkiapc '/. ka`adanc
sefmasjifpc jrsanc0 p_na fe grctrgncma pjtjftr_jmji `_nia g_rjd _k ftrjic
|Ic. `evknc e i_rsjmi_s0 xa`amad_`ji_s f`ancte0 `_nfp_`_a p_na nc adkj_
f`_ne jrsane a g_bncvj_ fj b_nahtj0 fekam_ ba fc dj `cmcadkjne0 e sjzc
xa`amad_`ji_s f`ancte tjp`_s `_nfp_`_a ba fmancka_ f`amci vjntji ama e
f`ancte vknc fe yjft a s_rjm ijn`rckianc sncram_ ekfpa `rancki_fta0
`_nfp_`_j ba fc fjs djt`_ra_ e f_be a ad`rha_ ratejmi_ fjs_ebatft`_I
jrjpara kj fjgcrc jve fj f`_v ascij a ascij f`_nc g_r_kaxc. ma e l_fia G
dcsa yekj0 f`c nc s_vec0 gj yjp a _`jp`j b_mcfij enkersj vknc dm_yaijx a
vebatiap _bnj`enc jet_Iba_vrjfpc scs_jrc e p_nas `cmayj f`_nc dm_yaic ijk
frgfpas ijr_k_s a adkjne f`_v f_gft`ci_v ijr_kj0 p_ncv nc ijgefta_ e ijntc~as
trciexasj. ^jfcr {ra0 _fecia rjtia dm_xaijx0 g_bcvej a adkjniap f`_v
r_kj0 e gei_n fjma0 zcse fmayia eka0 gr_s_`ahc f`_n ekfpa a s_rjmia
fei_`rjt pj_ icpjpj` efgnc. wknc fe te aftaij a grj`kj a djht_ fe fc advebamc e
{rac`_s fmeyjne0 t_ dijne _ia aip`adat_ra e jve ht_ vj g_ ijrccze ad
|jhaivt_ij icgrj`cki_ g_sam_`jhc. ma `c kjijf fj `rcscifpc kaftjixc _k
1/ v_kaij0 g_ftjnc f`c njfianc p_ nc ^jfcr {ra. `c `ca br_n b_fjifpa
sefmasjij g_mjp_ jma faveri_ e`aj kj fe _i a zcv_`a ijnbma~a fjtrjga
bnc~ca i_e dj qedme0 f`a k_ ncki_v fjye`jma f`_nj kegctj0 grcgehtjnea
icad`ncfi_n fekbaia &0 k_ &. 000 f`_na feijr_kiapj0 fjb_rxj0 rjzciapj0
xa`amj0 ~cij0 kncxc0 ftjra0 b_mcfia a ics_ia. i_va _k ta icfrciapj c
ia pra`a ia ke~ia bata grafacia kj bnc~c ad rcbrciaxc ij `rjt ij i_f0 pr_d
saifpj g_j0 icgraftegjyic yepc a t_yamj0 k_br_ dijnea kj frgfpj _ksjdkj
fmancka0 dj f`j _ic dm_yaic a ickncmj p_nc fe e za_`_ asc g_yaiama ^jfcr
{ra a zcv_`a demesjra.
u`_ afncypj ad pzavc usarj ejvaj0 Bjdvmckiaxj ad vr_bjL0 adkjtc '004.
v_kaic gra l_fjifp_s aiftatete ad _ik_ij. {i eprjtjp_ _gafenc trcietjp pjk
se nc granjtc fj_ghta_ kctjc {rac`_v bancvj a f`_ne mayie rcjpxane ij tjn
pepj`aypa yai ^jfcrj {raj.
BI cfa ma ye_ htj fc kcfam_
I tj G egatj_ fjs0 e`mjyca kas xavjrctc.
I ^jfcr nc g_bncvj_ ad vrjkj" G _i rcyc fj pafcmas _fsnc_s ij maxe.
w_t_`_ fjs fc freha_. ^c `ncrenea0 _fncta_ fjs pjp_ fc ftrj fpegj e scia a
g_mjp_ admjda ij g_`rhaie. _pehj`j_ fjs kj _ftjics grabrji0 k_p nc s_n
s_djp vr_diayj`_ trj~a_ _kv_`_rc ij f`j gatjzj p_nj fe ij`arjmj.
I jkj
I ^_jf" {i0 jsad (lcarc`a) pj (uprcs jma_`a) fj n_f kcfct_rax_sO
I jp_
I cmap_gtcr_s.
c ma _`_ prjn G gatj_ fjs fc0 grayjnea `ahc fjs fj f_b_s icv_ fj zas.
{i sa ianc ia _kv_`_ra_0 fjs_ fc v_rp_ ijfsanj_ a _tahj_ get xcitrj
rcbrciaxc.
^a nj iafjs te _ftj_ kev_0 g_tryj_ fjs grcsj dvrjka g_htc. tryj_ fjs e
dvrjke0 gfenea. ^afjs s_vj_ `ncr_`jta kj nc k_hj_ prjn. ^afjs s_vj_ `ncr_`jta
kj c tra v_kaic gjtzc a b_rbc rcdemtarjta _`jp_ emek_0 iadjhtj. _yc_ fjs kj
hetarjs bct_ifpa fteb e _kiape0 s_n gr`_batia ftrj fc g_mjp_ grct`jrj_ e
etzeO..L
jp_ nc _`jp_ db_ra_ a gafj_ _ ^jfcre {rae granc / v_kaij0 t_ ianc fgrcyam_
usarj ejvaj kj g_nckc _i_ ht_ nc g_fO a kj fc getcs maipj _brjta
g_fncta_xasj e fjrjnc`fp_s _se smjka ij ickj`i_n gr_s_xana {rac`c pzavc
L^jfcr _k wjdascftjij k_ jvj a ijdjkL. l_a g_dij`j_xa frcbrciaypa rjtia
a g_rjtia dba`jzj c bcd gr_bmcsj rjdesncta gr_sncie ejvac`_v ftj`j tn.
zcv_` ijvma adma` csgjtanc grcsj ^jfcre {rae. j ma se nc icp_ k_hjgie_
ama se nc fjs_s k_hm_ ad grpij e vmj`e0 jma kcaiata`i_ nc f`jta_ ejvjI
lw0 kj fe _i a ^jfcr afta f_n e aft_s p_he0 tc kj sce zasj icsj icpc
`cmapc rjdmapc. ^jfcr {ra vj nc _i_sjk e rcbrciaxa fjs_ sjm_ grckeatra_
e bnc~jze0 sjm_ br~c0 f_aftaxarjianc nc dbrafj_ ^{{I_`as
cmap_gtcr_s ad rcbrciaxc0 k_p fe _i a jfji ^eji_`a s_rjma ycpjta p_na
kji ke~c0 kj ba eyaiama aft_ ht_ a ^jfcr0 trexpjnea fc e icek_bi_s
^{{I_`_s trjifg_rtcre0 _ftj`jnea rjneIfar_taze kj fc fijmjda0 pjp_
p_ dij a esanc. tj rca _ _`as trjvaIp_sayias map_`asj a za_`_n
djnckiayp_n gr_s_xana {rac`c pzavc0 icv_ jcras maxasncra6 ^jfcrc0 usarc0
jfjic0 jarma a frcij `js gr_s_xanj f_gft`cic gr_gjfta a adkjnc0 p_ne rjtia
ehpjy a gr_gjvjikaftj `k_ efcai_`a ij nckji `_mhcbji0 fesza` ijyai
g_pehj`j grcpjmcsata e icpjp`e Bg_bncke l_ficL.
t_ fc ijf rbj tayc0 s_ve ^jfcr {ra a brjtanj k_pmc as `_j kj fc g_fagjne
gcgcm_s frcbrciaypa ftrjkjmiapj p_nc nc _i e peyi_s trcietpe0 pjk fc
`_kamj _kmeyenej batpj ij ~a`_t a fsrt0 _ftj`a_ ij xnckame. _ve a _`c
k_hc p_na fe djmetjma e jrjnc`_0 ad rjdi_rjdia fjijypa a aft_yi_I
b_fjifpa `ep_ncbaij0 geiata _s smjka a g_kr~j`jta ^jfcrj {raj e
zcv_`_s djk_xzcm_s grjze icyaftc fj`ncfta. q_ nc za_` adb_r a encki_ k_bjr
g_pjdjtc p_map_ fe (ic)fgrcsia kj grcg_dijne f_gft`cic vrchpc p_nc
g_ij`jne ad vcicrjxanc e vcicrjxane fj g_vabcias p_ifcp`cixjsj0 grc f`cvj
grcsj f`_s ijr_ke. |_kca fc _i_s ijr_ki_s0 kj Be f`jp_s dme asj a sjm_
k_brjL0 rjkenc fjdijzc kj e fjma _sj smjka e pcikcrana ianc bam_ si_v_
gjsctia0 safmca eka0 iata grj`a0 jet_t_ia jrjnmanj. ^jgr_ta` ba_ nc
t_ aftaifpa tccray sjjmfp_v dm_kej0 icpj `rftj sjm_vrjjifp_v `jhjrahtj
i_`_k_hma LjrjnmanjL. _yjfia ^jfcr_`a v_fta fe bama f`c fjsj Bfesza`j
maxjL fj g_tncriaxj0 rjtia dm_yaixa uneg wjia a usar `rjpa0 p_sjikjit
dm_vmjfia dcmcia bcrctpa. {fas k`j `c g_scietj0 tjmayij Lgrc`_ka_xjL
usarj ejvaj a jfjij ^eji_`aj0 bamj nc te a ye`cij grckfnckiaxj Bsjnpa
rcbrciaxcL eiarj G t%e million dollar babZL G ebjha. ^c dijs p_map_ nc
gjscti_ tr_hata sjftam_ ij `ahcvrjkfpe bekjmctaie erjtj jbji_`aj a
_i_v gjitrpjIjpjkcsapj bkemjj akrjij p_na nc ickj`i_0 dj hjpe vr_hj0
gr_s_`afj_ pzave _x_Iebaxc0 j fjk c`_ a ^jfcrj {raj0 _feci_v rjti_v
dm_yaixj.
^j prjne0 kj rcdasarjs_0 f`c _p_ _`_v _gfperi_v0 p_itr_`crdi_v gr_s_ta`i_v
fpegj0 fc f`_ka ij _ie ftjraifpe sekr_ft6 jpj` k_sjai0 tjp`a se a v_fta0 j
pjp`_ as f`asj djncki_ y_nft`_0 tjp`j as a bcfnckj. jt_ a ic yeka kj fc iap_ e
t_n rjfgjci_n v_sama maxcsncrj0 g_mtr_ij a fatia hajranj0 ianc efeka_ kj
eftjic a fjfgc aftaie e maxc egr_gjftatce rcbrciaxc0 g_bcvea a
vebatiape ^jfcre {rae. j bekc rjbjr a afprci pj_ yjfij nhj0 sjnpj be
bkjmjjIl_jbkamj0 p_nj pjk nc prjnayp_s _pj fgjdamj f`_vj faij l_jbkamj pjp_
fc gmjyea _f`rc dj advebci_s wrjijk_s a mjsbr_s0 rcyc6
I ^cs_n fjk kj xsadkrah pj_ ~cij0 pjk iafa dij_ kj fc b_rah pj_ sehpjrjx"
,utor6 9rasmenko 9ulaE6 rjfscip_ emjh0 g_rcpm_s nc fj g_kreynj ba`hc la0
tjyianc ad qjryaij p_k jrjnc`j. A_ci fjs e fpr_si_n rjkiayp_Ifcjyp_n
g_r_kaxa. _ g_yctpj g_fmckzcv brjt_Iebamjyp_v rjtj fjs rjka_ e jrjnc`fp_n
~ccdiayp_n ftjiaxa pj_ ~ccdiaypa tciayjr. ^c rjdmapenea fc _k `caij
jrjnmanj0 ~a`a_ fjs e sare fj p_shanjsj sefmasjiasj a r`jtasj a fjzj_
fi_`c _ b__n0 gcrfgcpta`ian_n bekei_fta. `a ta fi_`a _ b__n bekei_fta0
frehama fe fc pj_ pemj _k pjrjtj e gr_cc 199'. v_kaic0 pjkj fe k_neycrjhzc
Bp_shancL0 _gancic _rancitjmi_s rap`cixan_s Amjanj a jfakjL ekjrama ij
f`c0 ht_ nc rgfp_. j_ icg_frckji feka_iap tjkjhza dba`jzj0 ad gr`c repc
fjs `aknc_ ic_gafa`e gr_ncpxane dmj0 m_pjmia sefmasjijIg_teryczjpj grcsj
p_shanjsj rbasj. rgfpc pec e qjryaie0 jdjrae a lrjkaia v_ramc fe e
gmjscie0 rgfpc sjnpc fe pepjmc dj fai_`asj a se~c`asj p_na fe ebanjia ama
_k`_cia e icg_dijt_. `c nc advmckjm_ xri_ a ycscri_0 pj_ kj fs_ fc `rjtama e
srjyzjft`_ frckzcv `ncpj a kj qerfpcIjdanjtfpc _rkc g_i_`e edasjne Akjijp e
pr`aL. t_n ftrjhi_n pr`j`_n krjsa p_nj fc _k`anjmj sjnj a neij sncfcxj0 199'
v_kaic0 ftaxjncs frcia _p_mi_fta ba_ fjs nckji _k rnctpa qjryaifpa rbj0
p_na nc efga_ g_bnca (fesj ta sjta0 brkj fc mjta) ad fsrt_i_fi_v BdjvrjnjL
qjryaifpa sefmasjij. j vrchia rjb l_~ana0 sjmj tjypaxj e bcfprjni_s
p_fs_fe jgf_meti_ iafjs s_vj_ kj barjs dcse e p_n_n e fc r_kata0 asc p_nc
e i_fata ama gragjki_ft ijr_ke ad p_vj g_taycs. _h sjzc fjs s_vj_ kj
etaycs ij k`_Ikascida_ijmie ree0 djfcgcie sr~z_s0 kj ic rjkc
icg_yaift`j6 jgfc0 seyc0 famene a ebanjne s_nc feijr_kiapc. ma _i_ ht_ s_ve
kjijf0 pj_ f`nck_p ncki_v ftrjhi_v `rcscij0 s_ve djhaata _m_`pe a e gafji_n
_rsa _bncm_kjiata a _gafjta0 iayas adjd`ji_ ftrjkjzc s_na fevrjjij0
r_jpj0 pes_`j p_na gr__hc ic`acie v_mv_te. qjp_c0 _`knc ij prjne f`nctj e
eftrjmana0 g_ gr`a get s_ve fm_b_ki_ kj barjs g_mataype akc_m_vane0 p_n_s
e s_ne dcse a s_n ijr_k fme~ata a brjiata. _nj akc_m_vanj e p_ne frxcs a
keh_s `ncrencs nc rgfpj a ijxa_ijmij. rgfpj g_ r_cze a ijxa_ijmij g_
ebnccze. _ki_ t_sc `caie s_na tcpft_`j gr_~asj ijxa_ijmi_Ig_mataypj
tcsjtapj0 vknc ij nckji jmtcrijta`ji ijyai g_pehj`js k_bata _kv_`_rc ij
gatjzj0 pjp_ bata _k p_rafta a g_s_a {tjbaia ad p_nc f`a grct_kas_.
ul ^
| q^ {w{^q|
110/0 csei0 jvaftrjtfpa trv & G rbanj
lr. 14'/R11 G '9. 1'. '011. v_kaic
qcm. &077I0'/S vladarskgmail.com
{ q u u
^jeyia fpeg _ frgfp_s ijeyiape ecre l_hp_`ae
{kb_r dj ijepe a tci_m_hpa rjd`_n peghtaic rbanc a ftr_i_sfp_
kreht`_ ecr l_hp_`a ad lc_vrjkj _kr~jma fe0 '/. 1'. '0110 e gr_ft_ranjsj
peghtaic0 e lc_vrjke0 rgfpa `mjkjrj 140 ijeyia fpeg Aecr l_hp_`a
grctcyj s_kcric ijepcB. peg nc _kr~ji g_`_k_s tra ft_mcj _k r_czj frgfp_v
ijeyiapj0 p_na fc0 f`_nas kcm_s e si_vas ijeyias vrjijsj0 f`rftj_ e rck
ijn`ca f`ctfpa ijeyiapj. jt_0 ic yeka ht_ nc ba_ ed_r a `cmap_s ^ap_ma
qcfma.
{ ijeyi_s kcme ecrj l_hp_`aj0 rccrjtc fe gr_yatjma6 rjv_eb ita0
jpjkcsap ctr_`fpc jpjkcsanc ijepj a escti_fta e jipt ctcrberve0 gr_. kr
|_nafmj` wmcka0 gr_. kr rjv_fmj` t_ap_`a0 gr_. kr mcpfjikjr q_sa0
kr lrjip_ as_i_`a0 kr ^jkc~kj cn_`a a kr jrp_ anjnm_`a. pege fe
grckfckj`jma6 rb_eb a`ji_`a0 ijr_kia g_fmjiap G ymji rgfpc rjkapjmic
ftrjipc a gr_. kr a_krjv jya0 grckfckiap ftr_i_sfp_v kreht`j ecr
l_hp_`a e lc_vrjke.
ycft`_`j_ nc ij _`s fpege am_rjk lej0 grckfckiap |mjkc rjnaic a
grckfckiap jtaxc frgfpc kebr_`jypc a kr ^ap_mj eta0 ymji jtaxc frgfpc
kebr_`jypc0 ijr_kia g_fmjiap G ymji rgfpc rjkapjmic ftrjipc a ymji
iftatetj dj fj`rcscie aft_rane e lc_vrjke. am_rjk lej nc rcpj_0 kj
r`jtfpa kr~j`iaxa a aitcmcptejmxa graf`jnjne frgfpe pemterie bjhtaie G
e`crj`jnea f`ct kj nc rcy _ r`jtfp_n pemteri_n bjhtaia. t_n djsjhi_n
kcmjti_fta0 g_k`epj_ nc am_rjk lej0 r`jtfpj nc afp_raftamj
traft_v_kahzaxe r_czj ecrj l_hp_`aj a _rvjiad_`jmj sjiacftjxanc _
zcse G grckftj`jnea vj dj ijeyiapj r`jtfpc ijxa_ijmic gragjki_fta. lej
nc g_kfcta_ a ij r`jtfp_ rcvaftr_`jzc p_k ^u{Ij frgfp_v ncdapj G dj
r`jtfpa0 frgfpa maypa gcfjsj G dj r`jtfpc0 bjijtfp_v bcjrxj G dj r`jtfpa0
`atchpc avrc f jmp_s G dj r`jtfpe (j _ij fc avrj e yjft g_bckc frgfpa
eftjiapj ijk qerxasj 171.. v_kaic)0 atk.
_fcbie gj~ze nc adjd`jm_ admjvjzc kr ^ap_mc etaj0 aft_rayjrj. ^j`c_ nc
fjkr~jnc `jtapjifp_v a djgjki_c`r_gfp_v pjt_mayczj grj`_fmj`ia rbj a
za_`_ grcasci_`jzc e gragjkiapc r`jtfpc ijxanc. ^jr_yat_ nc t_ `aka`_0
ij`c_ nc kr eta e jmsjxana a ebr_`iape0 vkc0 grcsj g_gafe ftji_`iaht`j
e 1/. ft_mce0 e_ghtc ianc bam_ pjt_mapj p_na fe fc fsjtrjma r`jtasj G bama
fe rba0 pj_ a _ia grj`_fmj`ic `crc. r eta nc adicijka_ grafetic a f`_n_s
ftekan_s _ frgfp_s ncdape0 e p_n_n nc ick`_fsafmci_ k_pjdj_0 kj nc td`.
yjpj`htaij fjs_ kanjmcpjt frgfp_v ncdapj. ^j _fi_`e t_vj0 gr_adamjda kj
frgfpa ncdap asj k`j kanjmcptj G ht_pj`fpa a yjpj`fpa.
td`. pjnpj`fpa kanjmcpjt nc everji0 _k ftrjic jeftranfpa g_fmehiapj0 e
frgfpa ncdap G pj_ trca kanjmcpjt0 sjkj nc _i fjs_ r`jtfpa ncdap0 p_ncv fe fc
r`jta0 _gct g_ fj`cte ad eftranc G e 19. ft_mce0 _krcpma a dj fme~bcia edcma
frgfpa ncdap0 f xacs kj as t_ g_s_vic e r`jtadjxana rbj pjt_mapj.
| ^u
jtp_ ayaij0 saiaftjr
VDj`D 2 5B>^4eAB\4@D ^434> FB>f>F?A
Genijalni knjievnik Franc Kafka se u pismu voljenoj Felis Bauer 1912. opisuje svoj radni dan:
"...od 8 do 2 ili 2:30 sam u kancelariji, onda ide ru ak do 3 ili 3:30, a poslije toga krevet (obi no su
u pitanju samo pokuaji da zaspim; itavu sedmicu u snovi enjima nisam mogao da vidim bilo ta
drugo osim Crnogoraca, a to mi je zadavalo velike glavobolje ba zbog pretjerane jasno e
svakog zamislivog detalja na njihovim narodnim nonjama)..."
Dru'a ne&aka okupa#ija Beo'rada$ 9A:9:
R `D> R RAmANAcI
/i%e:
3F W>^DB
Ih =AFAC4k
,-rbanasi$ njihovo poreklo i dolazak u rbiju$ pre&a &anje poznati&
doku&enti&a.
Narod koji mi #rbi nazivamo ,rbanasima0 stranci ,lbancima0 a oni sami sebe
nazivaju <Dipetarima0 poreklom je sa 9avkaza. ( anti@kom vremenu bila je poznata
jedna zemlja na 9avkazu pod imenom ,lbanija. !ako su je nazivali stranci0 ali ne i
njeni stanovnici0 baE kao i danas ovu ,lbaniju. #avremenu ,lbaniju njeni stanovnici
nazivaju <Diperija. ,lbanija na 9akvazu nalazila se na isto@nim padinama ove
planine0 izmeHu 9aspijskog mora i vr%a 9avkaza. #a njene ju5ne strane po@injala je
od ,pEeronskog Koluostrva0 na kome se nalazi savremeni azerbejZanski grad Jaku.
#everno od ,lbanije nalazila se zemlja ,lana0 severozapadno su bili 8beri0 a zapadno i
ju5no od ,lbanije nalazili su se -ermeni. -u5ni deo te anti@ke ,lbanije pripada danas
,zerbejZanu0 a severni deo 3usiji. Kostojao je jedan grad pod imenom ,lbana na
obali 9aspijskog mora izmeHu savremeni% gradova 4ivi@ija i 4erbenta. Ko imenu
ovog grada zemlja u njegovom zaleHu dobila je ime ,lbanija.
-edino po @emu je ta stara ,lbanija bila poznata jesu veliki i opasni psi0 takozvani
kavkaski ov@ari. ( vreme kada je ,leksandar =eliki osvajao ,ziju pred njega je
izaEao neki vladar ,lbanije i poklonio mu jednog velikog psa. 9avkaska ,lbanija je
bila jedna vrlo krEevita i siromaEna zemlja pa kao takva nije privla@ila osvaja@e.
( osmom veku ,rapi su zaposeli zemlje oko 9aspijskog mora i iza 9avaza.
!amoEnje domoroda@ko stanovniEtvo su preveli u islam i vodili sa sobom kao
pomoDne @ete u borbi sa %riEDanima. Na #redozemnom moru voHene su @este borbe
izmeHu ,rapa0 kao predstavnika islama i 3omeja0 (=izantije) kao predstavnika
%riEDanstva. ,rapi su oteli od 3omeja veDi deo #icilije i jedan deo ju5ne 8talije0 pa da
bi oja@ali islamsko stanovniEtvo u ovim zemljama doveli su jedan deo stanovniEtva iz
kavkaske ,lbanije. ,rapsko osvajanje #icilije trajalo je dugo vremena od /'7. do /7/.
godine. #icilija je podeljena na dva dela0 islamski deo i %riEDanski deo0 pa otuda i
naziv 4ve #icilije. UriEDani su bili potisnuti u severoisto@ni deo ostrva. =izantija je na
tome delu ostrva dr5ala znatne vojne snage. =izantinci su uspeli da preotmu od ,rapa
jedan deo ostrva i tu su zatekli islamizirane ,lbance. ( veDini slu@ajeva vratili su i%
ponovo u %riEDanstvo.
=izantija je0 104'. godine0 napala #rbiju i poslala svoje dve vojske kroz ;pir0 du5
primorja. !adaEnji mladi car #rbije0 =ojislav0 satro je u dve bitke vizantijsku vojsku.
:vaj te5ak poraz u ratu sa #rbijom izazvao je nerede u ?arigradu. =izantijski vojni
zapovednik na #iciliji0 po imenu \orHe zvani 1anijak0 odlu@io se na pobunu sa
5eljom da uzme vlast u ?arigradu. (krcao je svoju vojsku na laHe i jedan deo
,lbanaca koje je uzeo sa sobom kao pomoDne @ete. :ni su sa sobom vodili i svoje
5ene i decu. #a tom Earenom vojskom iskrcao se u 4ra@u marta meseca 104&. godine.
9ako je #rbija tada bila u ratnom odnosu sa =izantijom0 1anijak je ra@unao bar na
neke srpske simpatije. 1anijak je doveo sa sobom samo jedan mali deo ,lbanaca0
veDina nji% je ostala na #iciliji i u ju5noj 8taliji. #vi su vremenom pokrEteni i
italijanizirani0 tako da se kod nji% danas zadr5alo samo seDanje na nji%ovo poreklo. !o
seDanje na nji%ovo albansko poreklo zadr5alo se viEe kod onog dela ljudi koji su se
odselili iz 8talije u ,meriku0 nego kod onog dela koji je ostao u 8taliji.
Kosle iskrcavanja u 4ra@u 1anijak je krenuo sa svojom vojskom u pravcu ?arigrada.
=izantijska vojska0 koja je ostala verna svojoj vladi0 presrela je 1anijaka kod
4ojranskog -ezera i tu je doElo do velike bitke u kojoj je 1anijak poginuo. Kosle
njegove pogibije preostala njegova vojska se predala. =izantinci su primili
1anijakove vizantijske vojnike0 ali ne i strance0 ,lbance. :vi nisu mogli da se vrate
natrag niti su imali kud da idu0 naEli su se kao brodolomnici na tuHoj zemlji. 1olili su
#rbe da im dozvole da se nasele negde u planinama gde bi mogli da 5ive od
sto@arstva0 poEto su oni ina@e bili po tradiciji sto@ari. #rbi su im dozvolili da se nasele
u brdovitom predelu oko mesta 3abana koji se nalazio severoisto@no od ;lbasana0 u
podno5ju planine -ablanice. !o je bio jedan opusteo i gotovo nenaseljen predeo.
,lbanci su gajili stoku i za sebe i za #rbe i to je bilo nji%ovo zanimanje u #rbiji kroz
ceo srednji vek.
Ko 3abanu mi smo i% nazivali 3abanasi0 odnosno ,rbanasi0 kako i% i danas zovemo.
#tranci su i% zvali ,lbancima i to iz dva razloga. Fato Eto su znali nji%ovo poreklo iz
kavkaske ,lbanije i zato Eto su sa njima doEli prvi put u dodir na predelu Jeligrada
ispod !omora. Jeligrad su >atini nazivali ,lbom0 Eto je prevod njegovog srpskog
imena na latinski jezik. !urci su i% nazivali ,rnautima0 Eto na arapskom zna@i I Aoni
koji se nisu vratili.2 :ni se stvarno nisu vratili0 ostali su u #rbiji. #ami ,rbanasi nisu
za sebe upotrebljavali ni jedno od ti% imena0 oni se nazivaju <Dipetari0 asvoju zemlju
<Diperija. Na nji%ovom jeziku re@ EDipe ili Ekipe zna@i krE0 brda ili komove. <Dipetar
se mo5e prevesti na srpski jezik sa JrHanin. ,ustrougarski pisci su0 krajem 19. i
po@etkom '0. veka0 namerno davali pogreEno tuma@enje zna@enja imena <Diperija0
umesto zemljom brHana0 nazivali je Azemljom orlovaA. !o je trebalo da pred svetom
da ,rbanasima neko plemenitije poreklo nji%ovog narodnog imena.
Clavni svedok dovoHenja ,lbanaca u #rbiju0 od strane \orHa 1anijaka0 bio je
savremenik ti% dogaHaja0 vizantijski viEi dr5avni @inovnik i istori@ar 1i%ailo ,taliota.
:n je opisao dogaHaje u =izantiji od 10&4. do 107/. godine. ( njegovom delu
,lbanci se uzgredno pominju od 9 do '0 stranice.(1)
(1) 1ic%ael ,ttaliota6 Uistoria0 ?orpus #criptorum Uistoriae JZzantinae. 8mpensis ed.
N-eberi0 Jonnae
a ju'oslovensko7albanske 'rani#e:
Da li je rat ve" poeo+
RSNT =U1 yxx VIZSTYTRA
/i%e:
2iho&ir
/redsednik albanske vlade$ u javno& 'ovoru$ priznao da -lbanija stoji iza
tojanovi"
'raninih in#idenata i da ouvava %iptarske teroriste koji se uba#uju
preko 'rani#e( - zar se "in#idento&" &oe nazvati pokret ojaane
pe%adijske ete ,<BB ljudi.$ do zuba naoruane$ sa albanske na
ju'oslovensku teritoriju+ @ar su "in#identi" svakodnevni sukobi na
'rani#i$ u koji&a su na%i 'raniari zaplenili dovoljno oruja da se
naorua itav pe%adijski puk+ 2o se zove$ svuda u svetu$ a'resija jedne
ze&lje na dru'uC -lbanija je povela "tihi" rat protiv !u'oslavije$ bez
objave rataC
#redinom marta proEle godine0 ta@nije 1'0 1&. i 14. marta0 albanska granica prema #3
-ugoslaviji je ostala bez grani@ni% karaula i $ormalno bez ikakvog grani@nog
obezbeHenja. :d .. albanski% karaula samo deset nije oplja@kano0 sruEeno i
zapaljeno. ( po%odu na grani@ne karaule0 kao i na kasarne i druge vojne objekte u
unutraEnjosti0 narod je najpre iznosio naoru5anje0 municiju0 vojnu opremu0 a potom
%ranu i sve ostalo. KoEto od dolaska JeriEini% demokrata na vlast I maja 199'. godine
I u 2zemlji bunkera2 gotovo niko niEta nije radio0 i ono malo plodne zemlje u ,lbaniji0
je ostalo neobraHeno0 pa se i moglo o@ekivati da De prava glad zakucati na vrata
JeriEini% podanika. 8na@e0 imao sam prilike0 da poslednji% goIdina nekoliko puta
proHem ,lbanijom0 od Jo5aja do !irane i od !irane do 9uksa I grani@ni prelaz
2=rbnica2 kod Krizrena0 i uvek sam se pitao od @ega 5ive ,lbanci. :vo stoga0 Eto sam
usred leta video u celini neobraHeno zemljiEte0 a ni jedan jedini I retki $abri@ki
dimnjak nije radio. 8zgleda0 kako su mi govorili albanski o$iciri0 @lanovi Clavne
jugoslovenskoIalbanske komisije za grani@ne incidente0 da ,lbanci @ekaju0 da se
ostvari JeriEino obeDanje 2da De ,merikanci0 Nemci... bacati pare vreDama iz aviona0
@im u ,lbaniji padne komunisti@ka vlast 3amiza ,lije2. NemaEtina se videla i oseDala
na svakom koraku. ( %otelu 24ajti2 (jednom od tri %otela u !irani) za obroke su
slu5ili artikle dobijene %umanitarnom pomoDi0 pa @ak i jela od krompira su pravljena
od krompira uvezenog iz !urske0 jer kako rekoEe o$iciri0 JeriEa uvozi krompir0 iako
su predeli oko 9uksa u kojima 5ive Coranci0 poznati po proizvodnji kvalitetnog
krompira.
NA@D EFDBA6 4@D ?ABCDFD aD >d2`2 CAF>F45CD
JeriEa i njegove 2demokrate2 nisu organizovali proizvodnju i rad u svojoj dr5avi0 ali
su naEli para da organizuju kampove (centre) za obuku terorista i diverzanata sa
teritorije 9osova i 1eto%ije. ?entri su $ormirani u 9uksu0 okolini 4ra@a i na planini
4ajti0 koja se nalazi jugoisto@no od !irane. Kored 2studenata2 sa 9osova i 1eto%ije0
2teroristi@ku i diverzantsku2 nauku su izu@avali i ,lbanci0 najodaniji i
najperspektivniji @lanovi JeriEine partije. Fa dobre pare 2pro$esori2 su bili
penzionisani o$iciri ,merike i Nema@ke0 koji su se za vreme aktivne vojne slu5be
dokazali kao stru@njaci velikog $ormata.
Ia@Ae2 lF4nC4BA 4 T4FDBA: 2 n4_CDF5`4@ _>]4C4b`4@ ^FE>^4@D \A3B> >3 BD\>5AC]\4^4\4E _4CDB\D 4a
BD?4>BD]B>f _F>fFD@D \A f3A kA d4C4 _FA5C>B4?D d232kA vVA]4`A A]dDB4\Av
:d 2svrEeni% studenata2 diverzantskoIteroristi@kog $akulteta0 JeriEa je $ormirao li@nu
gardu0 a najbolji su dobili @ast da budu neposredni telo%ranitelji JeriEe. :vi su u
$ebruarskoImartovskim zbivanjima proEle godine0 kada je $akti@ki sruEena vojno0
policijski i politi@ki ,lbanija kao dr5ava0 nastojali svim snagama da odr5e 2gazdu
JeriEu2 na kormilu ,lbanije0 ali kasnije se videlo da im to nije poElo za rukom. JeriEa
je pao0 a za%valjujuDi zapadnom 2demokratskom svetu20 pre svega ,merici0 taj pad je
izvrEen kroz vanredne parlamentarne izbore.
m]DkAB\A W2f>5]D^4\A 4 _>5AdB> cFd4\A
JeriEina vladajuDa garnitura0 i sam JeriEa posebno0 mnogo je putovao po svetu. Nije
propuEtao priliku da na tim putovanjima blati -ugoslaviju i posebno #rbiju0 pa gotovo
da su i politi@ki slepci mogli iz ti% blaDenja da osete mr5nju prema #rbiji i #rbima.
-ugoslovenska zvani@na politika pokuEala je mnoEtvom inicijativa za reEavanje
otvoreni% problema da 2odEtampa2 novu knjigu jugoslovenskoIalbanski% odnosa0 ali
te inicijative nisu pri%vaDene sa albanske strane.
1FDB4bBD ]4B4\D6 ^DCFABD ]4B4\D
:d kra%a albanskog grani@nog obezbeHenja polovinom marta proEle godine0 iz
susedne ,lbanije po@injeno je 97 grani@ni% incidenata. :d tog broja +4 grani@na
incidenta mogu se gradirati kao najte5i. Naime0 '7 puta je otvarana vatra na naEe
grani@are0 a &7 puta na teritoriju #3 -ugoslavije0 i objekte na naEoj strani. ( odnosu na
pret%odnu 199+. godinu0 1997. godine je u@injeno /+ incidenata viEe0 Eto je poveDanje
za 1.17. odsto.
,lbanske bande iz zagrani@nog podru@ja0 za kontrolu budnosti jugoslovenske
grani@ne slu5be0 kao pret%odnicu Ealju decu starosti od . do 1. godina. !ako su u
petnaestak slu@ajeva u izvidnicu slali oko Eezdesetak dece0 a u jednom slu@aju poslata
su deca koja su se jednog momenta naEla izmeHu jugoslovenski% grani@ara i
naoru5ane albanske bande0 kada je od strane albanske bande ranjeno sedmogodiEnje
dete. : zloupotrebi dece na jugoslovenskoIalbanskoj granici upoznate su
meHunarodne organizacije0 naro@ito meHunarodna organizacija 2#pasite dete2.
#vakako0 za potrebe jednog novinskog napisa0 ne mogu se obu%vatiti svi oru5ani
grani@ni incidenti. Navodimo samo neke. 4vadesetdrugog maja 1997. godine0 u 14.&0
sati0 na rejonu jugoslovenske karaule 23esulbegoviD2 kod (lcinja0 na naEu grani@nu
patrolu otvorena je ra$alna paljba iz automatskog oru5ja. 3a$ali su upuDeni sa @amca u
kome je bilo Eest ,lbanaca. Na vatru je odgovoreno0 pa su vandali nateIrani da se
vrate na albansku obalu reke Jojane. 8stog dana0 na rejonu naEe karaule 2Jojana2
Xlbanija je jo u 'eriino vreme
\ormirala kampove za obuku terorista
i diverzanata sa osova i &etohije, u
uksu, okolini draa i na planini
dajti, koja se nalazi ju#oistono od
Tirane. urseve su drali, za dobre
pare, penzionisani o\i(iri Xmerike i
Nemake. 'eria je od najboljih
kursista \ormirao linu #ardu, ak i
telohranitelje.
grupa ,lbanaca0 sa teritorije 2zemlje bunkera2 otvorila je vatru na naEu
patrolu.4vadesetprvog juna proEle godine0 u rejonu naEe karaule2a$a KruEit2 I
\akovica0 u '1.&0 sati0 naEa grani@na patrola je @ula glasove ilegalni% prelaznika0 a
ubrzo su i% ugledali. 8legalci su preEli na jugoslovenIsku teritoriju vodeDi tri konja
natovarena paketima. Na komandu naEi% grania@ra da stanu0 @etvorica ilegalaca su
posluEala komandu0 dok je peti uspeo da pobegne na teritoriju ,lbanije. !ada je sa
albanske teritorije otvorena ra$alna paljba na naEe grani@are. :ko ''.00 sata0 naEi
grani@ari prikovani uz tle zbog ra$alne paljbe0 uo@ili su viEe od '0 lica koji su otvarali
neprekidnu ra$alnu paljbu prema naEoj grani@noj zasedi. Kotom su po@eli da bacaju
ru@ne bombe u pravcu naEi% grani@ara0 uz povremenu upotrebu signalni% raketa. NaEi
grani@ari0 iz dobri% zaklona0 delovali su energi@no i negde pred zoru uspeli da nateraju
vandale na povla@enje u dubini ,lbanije. !e iste noDi0 na rejonu karaule 2Coro5up2 I
Krizren0 naEa grani@na patrola zaustavila je grupu ilegalni% prelaznika na teritoriji
-ugoslavije I neki% &00 metara od grani@ne linije. Naoru5ani 2ilegalci2 su na naEu
patrolu otvorili vatru i tom prilikom lakEe ranili naEeg grani@ara Kredraga
#alapuroviDa. Krilikom uviHaja lica mesta naHen je @itav arsenal oru5ja i ru@ni%
bombi0 kineske proizvodnje0 kojim je ina@e albanska armija bila prete5no naoru5ana.
:d '+. juna do 1. jula0 u rejonu karaule 2<ara2 I Krizren i karaule 2!rokus2 I Klav
uniEtene su dve grani@ne oznake0 a jedna oznaka je izvaHena i pomerena u dubini
jugoslovenske teritorije0 za oko '00 metara.
ND\Aa3D v4]AfD]D?Dv _>3 >F2g\A@
9rajem maja proEle godine0 na rejonu naEe
karaule 24. 3adanoviD2 I \akovica0 naEa
grani@na patrola zaustavila je osmoricu
naoru5ani% 2ilegalaca20 koji su pokuEali
nasilni ulazak u -ugoslaviju. NareHeno im je
da stanu0 bace oru5je i dignu ruke uvis.
(mesto da izvrEe komandu0 2ilegalci2 su
otvorili vatru na naEe grani@are. NaEa patrola
je uzvratila i tom prilikom ranila jednog
napada@a. Naoru5ana banda je uspela da se
izvu@e na teritoriju ,lbanije0 noseDi sa sobom
ranjenog. Na licu mesta je pronaHen arsenal
bombi0 oru5ja0 municije i druge opreme0 Eto je sve ukazivalo da se je radilo o
teroristi@koj grupi. Nekoliko dana kasnije0 Eiptarska alternativa na 9osovu i 1eto%iji0
saopEtila je da je na granici0 iznad \akovice0 ni kriv ni du5an ubijen <iptar iz jednog
sela iznad \akovice0 koji studira u !irani. (tvrHeno je pouzdano da je ranjeni0 kasnije
izda%nuo0 da je roHen u selu iznad \akovice0 a da je u ,lbaniji studirao terorizam i da
je teroristi@koj grupi bio vodi@.
:d polovine marta do kraja 1997. godine0 iz ,lbanije je pokuEala ilegalni ulazak u #3
-ugoslaviju 2brigada2 ,lbanaca0 ili ta@nije0 spre@en je pokuEaj 1.'47 lica da uHu iz
2zemlje bunkera2 u -ugoslaviju. Najezda ilegalaca nastavljena je i u prvim mesecima
ove godine. Fa tri meseca ove godine iz 2zemlje bunkera2 u naEu zemlju pokuEalo je
da uHe 1&0 lica.
TAn`4 >^>f>34nB\4 4B?43ABC4
$d kraha albansko# #ranino#
obezbeenja, marta prole #odine, iz
susedne Xlbanije BC puta je otvarana
vatra na nae #raniare, a IC na nae
objekte i teritoriju. $d ukupno EC
#raninih in(idenata, GO tretiraju se
kao y najtei. Nai #raniari osujetili
su oko D FNN li(a da iz Xlbanije
ile#alno uu u u#oslaviju.
Fa tri meseca sa albanske strane je u@injeno
@etiri incidenta sa upotrebom oru5ja. Najte5i
se desio '.. marta ove godine. ( napadu
grupe naoru5ani% lica sa teritorije ,lbanije na
naEe grani@are u rejonu karaule 21.
=ojinoviD2 I \akovica0 sreDom nije bilo
poginuli% niti ranjeni%. Napad je izvrEen
najpre u 9.1. sati. :ru5ani napad je ponovljen
ponovo u 09..0 sati. Na ponovljeni oru5ani
napad naEi grani@ari su odgovorili iz sveg raspolo5ivog naru5anja i naterali napada@e0
da se povuku u dubinu albanske teritorije. Kored @etiri navedeni% 2oru5ani%2 grani@ni%
incidenata0 u@injeno je joE sedam incidenata0 lakEeg karaktera.
=alja reDi0 da je jugoslovenskoIalbanska granica duga &10 kilometara0 a da se na
teritoriji 9osova i 1eto%ije prote5e u du5ini od 1'' kilometara. Fbog relje$ne
strukture0 poEumljenosti i sastava tla izuzetno je slo5ena za obezbeHenje0 i kako ka5u
dobri poznavaoci slu5be obezbeHenja granica0 jedna od najte5i% za obezbeHenje u
;vropi. !eEkoDa u obezbeHenju posebno predstavlja @injenica0 da ne postoji
stanovniEtvo grani@nog podru@ja0 sa kojim bi grani@ari mogli uspostaviti saradnju u
obezbeHenju dr5avne granice.
RDC BD fFDB4?46 dAa >d\D^A FDCD
!okom aprila ove godine0 napadi veDi% ili manji% grupa0 naoru5ani% do zuba0
prevaziEli su u svemu okvire grani@ni% incidenata i poprimili oblike agresije sa
ograni@enim ciljem. -ugoslovenski grani@ni organi gotovo svakoga dana ovog meseca
imali su vatrene okrEaje sa naoru5anim bandama. Ko broju napada@a i koli@ini
zaplenjenog oru5ja0 municije i vojne opreme0 izdvajaju se okrEaji od 1+. i '&. aprila.
Naime0 1+. aprila u 01.4. sati0 na rejonu karaule 21orina2 I
grani@na jedinica \akovica0 grupa naoru5ani% lica veli@ine .0 do +0
ljudi0 preEla je kod grani@nog kamena ?I7 sa teritorije ,lbanije na
teritoriju #3 -ugoslavije0 sa 1' konja natovareni% naoru5anjem0
municijom i vojnom opremom. Crani@na patrola je0 posle propisane
komande da stanu i dignu ruke uvis0 poEto komanda nije izvrEena i
poEto su 2uljezi2 otvorili vatru u pravcu patrole0 energi@nom vatrom
razbila naoru5anu grupu0 koja je po@ela povla@enje prema teritoriji
,lbanije. !okom povla@enja otvarana je vatra prema
jugoslovenskim grani@arima od strane razbijene grupe0 ali i sa teritorije ,lbanije.
9asnije0 u toku pretresa terena naHen je pravi arsenal naoru5anja0 municije i vojne
opreme6 automatski% puEaka 1.+ komada0 poluautomatski% puEaka +1 komad0
mitraljeza 4 komada0 ru@ni% bombi 7 komada0 upalja@a za bombe &1 komad0
municijski% kutija za mitraljez ' komada0 redenika za mitraljez ' komada0 okvira za
automatsku puEku '.1 komad0 doboEa sa redenikom za automatsku puEku 1 komad0
pribora za puEku '' komada0 metaka 70+' milimetara 10 4/4 komada0 uni$ormi I
raskompletirani% viEe komada0 civilni% odela oko .0 kompleta. 9arakteristi@no je0 da
je sve naoru5anje bilo konzervirano dugotrajnom konzervacijom0 Eto ukazuje da je
naoru5anje uzeto iz magacina albanske armije.
Samo za sedam dana aprila ove
#odine, od albanskih terorista, na
#rani(i je zaplenjeno BGI automatska
i BBD poluautomatska puka, BD
mitraljez i BD pukomitraljez,
dvadesetak runih ba(aa, INN runih
bombi, IN hiljada metaka...
N4 FDC6 B4 @4F: 3D ]4
aD>nCFD^DB\A@
54C2D?4\A w4_CDF4
2dFaD^D\2 4]4
25_>FD^D\2
>5C^DFAB\A 5^>\4E
BD?4>BD]B4E
?4]\A^D?
Faplenjena vojna oprema je strane
proizvodnje (ameri@ka0 kanadska0 austrijska0
Evedska)0 a na pojedinim delovima maskirni%
uni$ormi nalaze se oznake Fbora narodne
garde (FNC) Urvatske. #%odno odredbama
-ugoslovenskoIalbanskog #porazuma o
merama za spre@avanje i reEavanje grani@ni%
incidenata na jugoslovenskoIalbanskoj
dr5avnoj granici0 jugoslovenska strana u
lokalnoj meEovitoj komisiji za grani@ni
sektokr broj 40 najavila je ovaj te5ak grani@ni
incident albanskoj delegaciji i zatra5ila da
komisija u punom sastavu izvrEi uviHaj lica
mesta. ,lbanska strana pristala je da se izaHe na lice mesta i izvrEi uviHaj. 4ogovoren
je spoj obeju delegacija na rejonu karaule 21orina20 kod grani@nog kamena ?I.0 Eto je
i u@injeno. ( toku kretanja @lanova lokalne meEovite komisije prema licu mesta0 na
grani@nu liniju iz dubine ,lbanije izaEla je grupa od 10 naoru5ani% lica i otvorila
ra$alnu paljbu na jugoslovenske grani@are0 koji su obezbeHivali mesto i tragove
grani@nog incidenta.
-ugoslovenska strana je upozorila i zatra5ila od predsednika albanske strane lokalne
meEovite komisije #elima 4emuEija0 da se uputi na teritoriju ,lbanije i spre@i
otvaranje vatre na jugoslovenske grani@are sa teritorije ,lbanije. 8menovani je0 nakon
kontaktiranja sa napada@ima0 izjavio da napada@e ne mo5e kontrolisati0 da se radi o
bandi. Fa%tevao je da se lokalna meEovita komisija za sektor 4 vrati neobavljena posla
i da on kao predsednik albanske strane u komisiji0 ne mo5e garantovati sigurnost
jugoslovenskim grani@arima i @lanovima jugoslovenske strane u komisiji. #vi @lanovi
albanske strane u komisiji su po@eli be5ati sa lica mesta0 ali i% je zaustavio @lan
jugoslovenske strane u komisiji I komandant grani@ne jedinice u \akovici. (pozorio
je predsednika albanske delegacije da De jugoslovenski grani@ari dejstvovati na
napada@e i na teritoriji ,lbanije.
Kredsednik albanske delegacije u 9omisiji je odma% reagovao i zatra5io da kontaktira
svoju komandu u Jajram ?uriju i obeDao da De se u roku od sata i po vratiti sa
jedinicom albanske armije0 da bi rasterao bandu sa granice. NaEa delegacija ovaj
albanski predlog nije pri%vatila0 a komandant naEe grani@ne jedinice je izdao naredbu
da se po@ne sa dejstvima prema naoru5anim albanskim banditima. 9ada je video da
Xlbanske, trupe i bande iz
za#ranino# podruja, esto u
izvianja #rani(e i kontrolu budnosti,
alju prethodni(e od de(e stare od F
do DF #odina. abeleeno je
petnaestak sluajeva, ezdesetak
malih Xlbana(a poslato je na #rani(u,
a jedno sedmo#odinje dete ranjeno
je, u #rupi koja je poturena izmeu
ju#oslovenskih #raniara i albanskih
naoruanih bandi.
ND `F4]4@D
BD?4>BD]B>f
v>5]>d>eAB\Dv6 aD
4BCAFA5A A@AF4`A
BD mD]`DB2:
vZ\235`D _FD^Dv >
`>\4@D f>^>FA
n4_CDF5`4 5D^AaB4?46
>3D^B> ^4nA B452
D`C2A]BD - 5D3 \A BD
FA32 vV>5>^>-
FA_2d]4`Dv
viEe nema 2Eale20 albanski predsednik komisije je ponovo nekoga kontaktirao
motorolom i istog momenta naoru5ana banda je po@ela da se povla@i u dubinu
teritorije ,lbanije. :vo osnovano ukazuje da je naoru5ana banda 2izaEla na grani@nu
liniju2 u organizaciji albanske strane navedene lokalne komisije i da se prebacivanjse
oru5ja0 municije i vojne opreme vrEi u organizaciji albanske vlasti.
l>3 `>@DB3>@ d4^nAf >j4?4FD WNA
(o@i re$erenduma u #rbiji0 ''. aprila bilo je viEe napada na jugoslovenske grani@ne
organe. Najpre0 u 09.&0 sati0 sa objekta #uka =ogelj (tt .9/)0 grupa od &0 lica0 otvorila
je vatru iz strelja@kog naoru5anja. Na napad je odgovoreno raspolo5ivim naoru5anjem
i napad je prestao. 8stog dana0 oko 10.00 sati na motorno vozilo grani@ne jedinice
\akovica0 koje se iz \akovice kretalo prema jednoj svojoj karauli0 ispred sela
JabaloD0 otvorena je vatra terorista. Krema napada@ima je energi@no delovano0 pa je
napad prestao. !og dana je u '0.0. sati0 na rejonu karaule 2Coro5up2 I grani@na
jedinica Krizren0 sa teritorije ,lbanije0 otvorena vatra na naEe grani@ne organe.
#vakako0 najte5i dogaHaj je onaj koji se je odvijao '&. aprila ove godine. !og dana0 u
0..4. sati0 na rejonu naEe karaule 29oEare2 I grani@na jedinica \akovica0 naEi
grani@ni organi0 rasporeHeni u dve zasede0 2dozvolili2 su upad u zasedu 2oja@anoj
@eti2 ja@ine 1.0 do '00 naoru5ani% terorista na @elu sa bivEim kapetanom bivEe -N,
Naimom 1aljokuom. Crupa je preEla sa teritorije ,lbanije. Na komandu naEi%
grani@ara da stanu0 naoru5ani uljezi su otvorili vatru na naEe grani@are. NaEi grani@ari
su na vatru odgovorili iz raspolo5ivog naoru5anja0 ubili 19 napada@a0 a ostale naterali
u pani@an beg prema ,lbaniji.
Kretresom terena0 pronaHena je veDa koli@ina oru5ja0 municije i vojne opreme. 8stog
dana0 u 0/.4. sati0 manje grupe naoru5ani% bandita0 izvrEile su upad na jugoslovensku
teritoriju na rejonima naEi% karaula 21aja 7obani2 i 21itar =ojinoviD2 I \akovica i
otvarale vatru na naEe grani@are. -ugoslovenski grani@ari su e$ikasnom vatrom razbili
napada@e i naterali i% na pani@an beg na albansku teritoriju.
Kretresom terena ''. aprila u rejonu sela KunoEevac0 pronaHeno je osam kumulativni%
mina za ru@ni baca@0 devet barutni% punjenja za ru@ni baca@0 1' ru@ni% baca@a kineske
proizvodnje0 10 upalja@a za ru@ni baca@0 takoHe kineske proizvodnje0 .40 metaka za
strelja@ko naoru5anje albanske proizvodnje i mnoEtvo druge vojne opreme.
a potrebe osovskoymetohijskih
terorista, obrazovane su brze "ratne
kole" u rejonima uksa, ajubotena,
Tropoje, Tutaja, oljdatija... #de su
instruktori bivi o\i(iri NX Naim
&aljoku, da\er aari, david airi,
^ahman 'itii, &iljajim demiri, ea
^amadan, adilj demiri, adri
Topali, ^amadan Zai, ea
^amadani...
iD_]AB\AB> >F2g\A 3>^>]\B> 3D 5A BD>F2gD _2` ^>\5`A
#amo od 1+. do '4. aprila ove godine0 od albanski% terorista0 zaplenjeno je6 '+&
automatska0 ''1 poluautomatska puEka0 &0 mina za ru@ni baca@0 dvadesetak ru@ni%
baca@a0 '1 mitraljez sa postoljem i '1 puEkomitraljez0 oko &00 ru@ni% bombi0
tridesetak %iljada metaka razni% kalibara.
1eHu zaplenjenim naoru5anjem i vojnom opremom nalaze se tri piEtolja0 +71 okvir za
automatsku puEku0 1.+ municijski% kutija za mitraljez0 veDi broj zaEtitni% maski0
no5evaIbode5a0 uni$ormi0 jedno postolje za minobaca@0 viEe topogra$ski% busola0
velika koli@ina upalja@a za bombu...
:d dvojice u%apEeni% napada@a I !a%iraj 1usta$e Cazmend0 ina@e pro$esora
engleskog jezika0 roHenog 1970. godine u selu ;re@a kod \akovice i 1etaj <eri$a
8bera0 poljoprivrednog te%ni@ara0 takoHe iz navedenog sela ;re@a0 roHenog 19+1.
godine0 dobijeno je saznanje0 da su za potrebe albanski% separatista sa 9osova i
1eto%ije0 na teritoriji susedne ,lbanije0 $ormirane 2ratne Ekole2 u regionima
>-ubinota0 9uksa0 Jajram ?urija0 !ropoje0 9rnaja0 !utaj0 9oljdati0 Kadek0 UoEaj... (
tim centrima <iptari sa 9osova i 1eto%ije prolaze tzv. brzu vojnu obuku0 a instruktori
su im bivEi o$iciri i podo$iciri bivEe -N,0 pitomci vojni% akademija bivEe -N,0 poput
Naima 1aljokua I ra5alovanog kapetana bivEe -N,0 [a$era -aEarija0 bivEeg kapetana
prve klase -N,6 Madilj i 1iljajim 4emirija0 bivEi% pitomaca !e%ni@ke vojne
akademije u Fagrebu0 [avid <aDiri0 3a%man JitiDi0 FeDa 3amadani i 9adri !opali0
Camzi Fa%iri0 3amadan CaEi... Nekima od nabrojani% je suHeno 19/+. godine zajedno
sa tadaEnjim kapetanom bivEe -N, Naimom 1aljokuom0 za krivi@no delo
2udru5ivanje radi neprijateljske delatnosti2.
SF2gDBD DfFA54\D A]dDB4\A BD W2f>5]D^4\2
8 kona@no0 albanski predsednik vlade I socijalista Matos Nano I je bio prinuHen da
indirektno0 u govoru koji je emitovala albanska dr5avna televizija '.. aprila0 prizna0
da ,lbanija stoji iza u@estali% oru5ani% provokacija i napada na granici0 kao i da
organizuje obuku0 naoru5avanje i ubacivanje terorista i naoru5anja na jugoslovensku
teritoriju. : tim @injenicama jugoslovenske vlasti su do sada bezbroj puta ukazivale.
24emokratski svet2 o tome Duti0 a ako neEto i ka5e0 onda su to prekori -ugoslaviji0 a
ne Eiptarskim teroristima i nji%ovim pokroviteljima.
8 na kraju0 Eta reDi0 osim istine0 da nije va5no ko je na @elu ,lbanije0 kralj Fogu0
2komuniste2 UoZa i ,ljija0 ili 2demokrata2 JeriEa0 socijalista Nano0 ,lbanija prema
#rbiji i -ugoslaviji ostaje neprijateljski raspolo5ena za svi% protekli% /. godina0 od
kako postoji0 na nesreDu svi% njeni% suseda0 kao samostalna dr5ava.
)e&anji"i i ene :
VARAZA VRAZWA cA SmIUNIT RANUiST
/i%e:
@F c4@>
4^`>^4k
/olitika u kraljevi& loni#a&a
Xna dukeni je kralja ^adoslava na#ovorila da se
potpisuje na #rkom, zbo# nje e kralj iz#ubiti presto,
sa njom e beati u dubrovnik, i najzad, otee mu je
jedan ran(uz to #rozno kralju zapreti smrtonosnim
maem. ar duan je svoju ljubav prema kralji(i
eleni skupo platio y jedan od #rehova zbo# kojih nije
postao sveta( bio je to je uveo elenu, beei od
ku#e, na Svetu Zoru. elena Xnujska, bila je pravi
propovednik latinske vere, i inila je sve da mua,
"roa na#oyvori na uniju s ^imom. 'a kao to je
Xna dondolo, mua Ste\ana %rvovenano#, okrunila
papinom krunom. X &aari(a atarina, ki kralja
Ste\ana %eto#, doivela je da se o njenu ljubav
otimaju dva srpska kralja, dra#utin, koji je oenio, i
&ilutin, koji je naveo da pobe#ne s njim iz manastira.
bz#leda da je, u buljuku #rkih, vizantijskih,
bu#arskih, maarskih, vene(ijanskih, nemakih i \ran(uskih prin(eza, udatih na
srpski dvor, najbolja ipak bila jedna od retkih Srpkinja y "(ari(a &ili(a"
l>3 _D_2b>@ 1F`4B\A ABA6
`FD]\ _>bA> 3D 5A _>C_452\A BD fFb`>@
-iri@ek tvrdi da srpska istorija nema moDniji% vladarki0 kao Eto je imala =izantija6
8rina i !eodora bile su carice koje su vladale preko svoji% mu5eva. 1oDnije od nji%.
Kisac dalje nabraja srpske sna%e koje su bile ili iz Jugarske ili Crkinje iz =izantije.
NeEto katolikinja sa Fapada6 Mrancuskinje0 8talijanke i 1aHarice0 itd. Tena kralja
=ladislava bila je kDi bugarskog cara ,sena 88 (u @ijem je dvorcu0 u !rnovu umro #v.
#ava). : ovoj princezi se ne zna niEta0 ali opisaDemo jednu koja je bila meta$ora
onoga Eto Jiblija zove #odoma i Comora0 ako ne doslovno0 onda meta$ori@no. Tena
najstarijeg sina #te$ana Krvoven@anog0 #te$ana 3adoslava I Crkinja iz ;pira0 ,na0
dr5ala je najslabijeg NemanjiDa kao zmija 5abu u dvostrukom ropstvu6 kulturnom i
moralnom. -adnog 3adoslava toliko je grecizovala0 kao princeza carske krvi0 da se on
na srpskim poveljama potpisivao gr@ki. !r@ao za njenim ocem0 epirskim carem
!eodorom0 kao ma@iDi za ma@kom. 1islio da poniEti dela #v. #ave i krvavo ste@enu
autoke$alnost srpske crkve0 baci pod tepi%0 da srpsku crkvu stavi ponovo pod gr@ku
vlast (o%ridske ar%iepiskopije)0 kao Eto je bilo pre #v. #ave.
vND\BA5CDnB4\Dv 5F_5`D `FD]\4?D ABD =2`AB46 >5CD^4]D `FD]\D ad>f BA`>f
FDB?2aD
9rst kralja 3adoslava bila je njegova 5ena ,na 4ukeni0 za koju srpski crkveni izvori
ka5u sve najgore6 dama krajnje slobodnog ponaEanja0 3adoslavu kao da to nije
smetalo. ?rkveni izvori ka5u da je 3adoslav bio toliko pod uticajem svoje 5ene0 da je
izgubio razum. 1orao da be5i sa 5enom u 4ubrovnik0 zatim u 4ra@0 gde je 3adoslav
do5iveo poni5enje do dna0 kao muEkarac6 njemu0 kralju0 otela je 5enu0 neka muEka
c^AC4 cD^D 5D 5F_5`4@
5^AC4CA]\4@D 3>@D NA@DB\4kD
BD dD`F>FAa2 HF45C4j>FD
AjDF>^4kD 4 T>@A TA5@AFD
:mAb6 y{yh: ]A^> c^h
ABD5CDa4\D :ABD6 gABD
NA@DB\4BD6 3A5B> c^h WA]ABD
:52_F2fD =2nDB>^D6
R>`5DB3D 2 BDF>3B4@
_A5@D@D
protuva. ?rkveni izvori elegantno ka5u6 2-edan Mruz ($rancuz) grozno zapreti kralju
smrtonosnim ma@em2. 9ralj se povukao ispred ma@a i izgubio kraljevinu i 5enu0
ostalo mu samo da se vrati u ota5binu0 da ode u manastir kao kaluHer -ovan. N-egova
5ena 2lepa ,na2 poEto je 2protutnjala2 mladost0 vratila se ocu u ;pir0 zavrEila
verovatno kao i mu5 u nekom 5enskom epirskom manastiru. :d svi% 5ena NemanjiDa0
,na 4ukeni je najmanje dr5ala do svoga mu5a.
=2nDB>^D WA]ABD6 5A5CFD d2fDF5`>f ?DFD6
_FDC4]D \A @2gD BD ^>\B4@ _>E>34@D
!reDa 5ena #te$ana (roEa 88 (1ilutina)0 isto tako ,na0 bila je kDerka bugarskog cara
\orHa !erterija 8. 9ada je ovaj posle petnaest godina oterao0 otiEla je za ?arigrad i
udala se za nekog epirskog kne5eviDa. !eodora je bila 5ena (roEa 888 (#te$ana
4e@anskog). Fajedno sa mu5em i sinovima0 4uEanom i 4uEicom0 proterana je u
?arigrad. 3odila je 4uEana.
-iri@ek misli da je najviEe vredela 4uEanova 5ena0 -elena I sestra bugarskog cara
-ovana ,leksandra. 9atoli@ki izvori je mrze0 1avro :rbin za nju ka5e doslovno6
2perverzna dama0 neprijatelj katolika2. Krvi epitet je dobila zbog druge osobine.
4uEana je potpuno vezala za sebe. Fajedno su bili na #v. Cori0 kad su be5ali od kuge.
Krema vizantijskim izvorima (-ovan 9antakuzen) -elena je pratila mu5a u ratnim
po%odima6 Na #olun protiv Josne0 zajedno sa mu5em posetila katoli@ki 4ubrovnik.
"z Nemanjin, iz#leda da je duanov brak bio najskladniji meu Nemanjiima. Xli,
zbo# vezanosti za enu, duan e iz#ubiti oreol sve(a y jedini od Nemanjia.
%osveeni su bili ak i &ilutin, koji je sablanjavao svet svojim privatnim ivotom, i
Nemanja koji je indirektno ubio brata, a ini se da je uvoenje elena na Svetu Zoru,
duanu vei #reh ne#o ubistvo o(a.
:vo je mo5da najskladniji brak NemanjiDa0 ali car 4uEan je bra@nu sreDu skupo platio.
-edini NemanjiD koji nije svetac6 neEto Eto je zbog vezanosti za 5eninu suknju0 vodio
-elenu na #v. Coru I Eto je po kaluHerskom miEljenju smrtni gre%0 neEto Eto je naredio
da mu se zadavi otac0 #te$an 4e@anski (@udna je politika naEe crkve6 Nemanja je
svetac0 iako je indirektno ubio svog brata !i%omira6 porazio ga u jednom boju na
9osovu (11+/). (!i%omir be5ao0 i onako te5ak u oklopu0 udavio se u #itnici.) 1ilutin
je prema =ladimiru oroviDu0 zapanjivao svet svojim na@inom 5ivota0 pa je opet
svetac. 1o5da zato0 kako smo ranije rekli0 Eto je bio veliki graditelj i ktitor. #azidao
stotinak crkava i manastira. -iri@ek posebno isti@e da nijedna 5ena NemanjiDa nije bila
iz Josne0 ali da je kDerka kralja 4ragutina0 bila 5ena bosanskog bana0 #te$ana 8 (zvala
se -elisaveta).
VFD]\4?D Y^3>`4\D >CAFDBD
_>3 4af>^>F>@ 3D \A n2fD^D
8sti izvor ka5e doslovno 2Crkinje nisu bile omiljene2. ;vdokiju0 sinovicu 8saka
,nHela0 oterao je #te$an Krvoven@ani pod izgovorom da je Eugava (oroviD). Fbog
,ne 4ukeni0 koju smo detaljno opisali0 je proteran iz #rbije. NeDemo opisivati
#imonidu0 jer je njenu dramu objavilo 2#rpsko nasleHe2 detaljno0 u jednom od
pret%odni% brojeva. ,li moramo ponoviti da jedna vizantijska princeza niti je volela
mu5a0 niti #rbiju i da je za mu5evog 5ivota maEtala o manastiru0 da bi se sklonila od
1ilutinove ljubomore. !o joj je uspelo tek posle njegove smrti. (1avro :rbin piEe da
joj je 1ilutin u osmom letu 2oEtetio2 matericu0 pa nije imala dece.)
Fapad ili katoli@anstvo0 davalo nam je sledeDe sna%e6 druga 5ena #te$ana
Krvoven@anog0 ,na 4ondolo0 tipi@an politi@ki brak0 -evdokija je zbog nje oterana i
vreHana. #te$an Krvoven@ani je %teo kraljevsku krunu i dobio je od pape preko svoje
5ene0 jer je njen deda0 ;nriko 4ondolo0 tada bio sila prvog reda.
WA]ABD ABg2\5`D6 FD34]D \A 3D cFdA
_F4^A3A `DC>]4bDB5C^2
4ruga kraljica0 koju ne vide jednako -iri@ek i oroviD je -elena ,n5ujska0
Mrancuskinja. 9onstantin -iri@ek piEe kao da je post%umno zaljubljen u nju0 otprilike
kao !olstoj u NataEu 3ostov. -iri@ek ka5e da je -elena ,n5ujska rodila 4ragutina i
1ilutina0 da je sigurno carske ili kraljevske krvi0 oEtroumna0 dobra0 dare5ljiva0
visokomoralna i kako smo ranije na jednom mestu rekli0 nad5ivela mu5a0 a izgleda i
jednog sina0 4ragutina. Navodno je bila jednako popularna kod #rba i >atina u
primorju0 poEtovana od obe crkve0 ostavila trajnu supomenu u 4uklji0 obnovila @uveni
grad 4rivast ili 4rivost. Crad su razorili 1ongoli u jednomsvom naletu. Kodigla je
katoli@ke crkve u 9otoru0 Jaru0 (lcinju i #kadru. 1anastire $ranjeva@kog reda i samo
jedan srpski manastir Cradac na 8bru. 4arivala katoli@ke manastire kod Jara0 ostala
do kraja 5ivota u latinskoj veri. Nagovarala mu5a da primi uniju sa 3imom. (opEte0
-iri@ek piEe o njoj kao o katoli@koj svetici.
oroviD i drugi srpski izvori nisu skloni da -elenu ,n5ujsku di5u u nebo. =ide u njoj
samo jednu od bezbroj katoli@ki% misionara0 da preobrati 2Eizmati@ke #rbe2 u jedinu
spasavajuDu katoli@ku veru. (:pet moramo da se @udimo skromnom znanju mnogi%
naEi% umnika6 crkve su se zanavek razdvojile u }8 veku (10.4)0 ali ako je neko
Eizmatik0 onda je to 3im0 koji je osamstote godine (/00) pored 5ivog vizantijskog
cara0 krunisao 9arla =elikog za cara (;nglez i protestant0 =els0 ka5e %ladno u svojoj
umnoj 28storiji sveta26 2Cr@ko pravoslavlje je dublje i starije od latinskog
katolicizma2) (zgred0 car 4uEan pravilno ka5e u Fakoniku za katolike (2latinska
jeres2). oroviD niti -elenu ,n5ujsku0 niti njenog mu5a0 (roEa 8 nevidi kao velike
li@nosti.
TDeDF4?2 VDCDF4B26 ^>]A]D 52 3^D dFDCD6
>dD `FD]\A^46 =FDf2C4B 4 T4]2C4B
:d 1aHarica0 vodi poreklo 9atarina0 kDerka kralja #te$ana = i njegove 5ene
-elisavete. :na je bila 5ena kralja 4ragutina i nju crkveni izvori %vale. (N-ena sestra0
-elisaveta0 bila je jedna od @etiri 1ilutinove 5ene). Jila je kaluHerica negde blizu
KeEte. 1ilutin je gotovo oteo iz manastira0 ali zbog roHa@ki% veza i crkveni% obzira0
morao da je vrati u manastir. :va 1aHarica je zanimljiva0 po tome Eto opravdava glas
koji bije 1aHarice6 azijska krv ) evropska kultura. (:na se opet udavala0 iz manastira0
pa opet vraDala u manastir).
-edna 1le@anka0 9onstanca0 bila je udata za 4ragutinovog sina0 =ladislava. :pet se
pojavljuje jedna -elisaveta0 nema@ke krvi. ?ar 4uEanova 5ena0 -elena0 dugo nije
mogla da rodi sina0 pa je ovaj mislio da se o5eni pomenutom -elisavetom Uabsburg0
@iji je otac0 verovatno zbog izgleda0 imao ime Mridri% >epi. (:vo je mo5da prilika da
opiEemo NemanjiDe kao rasni tip0 sa izuzetkom N-egoEa0 to je najlepEa srpska
dinastija. Nemanja je bio pre 11/0. u ?arigradu0 kao vizantijski polurob cara 1anojla
9omnina. Crci ga pljuvali0 ali se divili njegovoj osobitoj muEkoj lepoti6 za glavu viEi
od svakoga0 Eiroki% ramena).
=izantijski izvori redovno neraspolo5eni prema #rbima0 Eto je mo5da normalno0 zbog
autoke$alnosti srpske crkve i Eto je 4uEan osvojio pola Cr@ke sa #v. Corom0 ka5u za
poslednjeg NemanjiDa0 (roEa6 29rasan likom i stasom0 prijatan za oko. Taoka je na
kraju0 i du%ovne prirode. (roE je za pomenute izvore 2mlad umom2. ;legantan izraz
za @oveka skromne pameti.
lF>C>`>] 5F_5`>f 3^>FD: V]D3DF \A _]A@4kA >5]>^]\D^D> 5D vV>a]\2d]\ABD dFDk>v
8stim izvorima dugujemo opis srpskog dvora iz sredine 45888 veka. Ko vizantijskim
izvorima0 #rbi su pre 1ilutina 5iveli primitivno0 kraljice prele0 pomenuta 9atarina iz
1aHarske. Kored toga bila je jadno obu@ena. #rpski izvori vraDaju milo za drago6
vizantijska raskoEnost im je smeEna. #rbi nisu znali za evnu%e0 koji su @uvali carske
kDeri. Fa vreme 1ilutina0 po@etkom}8= veka kao da je sve druga@ije. =izantijska
delegacija koja je pregovarala o 1ilutinovom braku sa #imonidom0 gospoHom iz
?arigrada do@ekana su gospodski. 1ilutin kao da je izaEao iz narodne pesme0 2sav u
svili i kadi$i20 isto tako sijalo je od zlata na sebi. -elo se dvostruko viEe nego Eto je
normalno0 isto va5i i za piDe. Nizale se zdravice. 1ilutin nazdravljao0 =izantijci isto.
Kravo utrkivanje u gospodstvu0 lepore@ivosti0 jelu i piDu. (!reba reDi da je vreme koje
opisujemo0 }88 i }888 vek0 vreme surovosti6 kad su krstaEi prolazili kroz #rbiju i
Jugarsku0 tukli su se 2s glavom naopako2 na tzv. 2vu@ji na@in20 a Crci se protiv nji%
tukli otrovnim strelama0 zarobljenike veEali na drveDe0 isto 2na vu@ji na@in2 sa glavom
naopako2).
NemanjiDi su plemiDe oslovljavali kao 2vozljubljenu braDu2. 9antakuzen pri@a da kad
srpski plemiD doHe kralju0 obojica sjaEu s konja0 vlastelin poljubi kralja u grudi i u
usta. 9ad se sretnu po drugi put pozdravljaju jedan drugog jaEuDi.
9o god se dr5ao sebe0 mora da ima pratnju. Koslanik najmanje trojicu na konjima.
9ad se 4uEan o5enio Jugarkom -elenom konji@ka posluga i dubrova@ki izaslanici0
dobili su neku vrstu uni$orme I jednako odelo.
Z>aD
NA@DB\4kD6
3ACD]\ 5D
dD`F>FAaD
@DBD5C4FD
cC23AB4?D6 4a
yh f>34BA :Ia
@2aA\D
_FD^>5]D^BA
?F`^A6 mA>fFD3
Kokloni su bili obavezni6 #te$an Krvoven@ani na sastanku u 3avnom dobio je od
maHarskog kralja ,ndrija 88 I skerletnu odeDu0 ukraEenu dragim kamenjem0 biserom0
pe%ar0 konje sa zlatnim uzdama.
?ar 4uEan je izmenjao darove sa vizantijskim carom ,ndronikom.Covorilo se
pesni@kim jezikom6 #te$an Krvoven@ani je pri@ao za konje koje je dobio od maHarskog
kralja kao da su sijali kao #unce.
DF =2nDB _F>54> NA@4?2 WA]45D^AC26
`k4 `FD]\D F43F4ED
#rpskim vladarkama za vreme NemanjiDa i posle nji% bavio se srpski istorik prvog
reda0 mona%0 %iperobrazovani intelektualac 8larion (3uvarac). ( znamenitom @lanku
iz 19&4. 29raljice i carice srpske2. NeDemo ponavljati Eta su o ovoj temi pisali -iri@ek0
oroviD ili nepouzdan katoli@ki opat iz 4ubrovnika0 1avro :rbin. Krema 3uvarcu0
srednji sin #te$ana Krvoven@anog0 =ladislav0 umro je bez dece. Ko jednim izvorima. ,
po drugim rodila mu je 5ena Jugarka0 dvoje dece.
izuelno stablo Nemanjia, prema irieku, iz#leda ovako: `reska u deanimaU: y
Slika je nastala za vreme (ara duana, vladao(i prikazani kao (ele \i#ure, ali samo
muki Nemanjii, sa mukom i enskom de(om. Na dnu stabla stoji Nemanja ili Sv.
Simeon koji iri ruke i svima daje roditeljski bla#oslov. Sv. Sava je du#e brade i
elav, Ste\an %rvovenani u kraljevskom odelu, ali zato nje#ov konkurent u borbi za
vlast najstariji Nemanjin sin, ukan dat kao sitna \i#ura, zajedno sa svojim sinom
Ste\anom. bsto tako iz#ledaju tri sina Ste\ana %rvovenano#: ^adoslav, ladislav i
arhiepiskop Sava bb. Svi sa bradama. %osle njih i iznad njih, tri kralja: "ro b, "ro bb
`&ilutinU, a oboji(a kao star(i, bele brade, i kralj dra#utin koji je zbo# opisano#
#reha u (rnoj monakoj rizi. %ored dra#utina dva nje#ova sina, bez ikakve vanosti
za srpsku istoriju: ladislav `s bradomU i "ro `bez bradeU. %ored "roa bb `&ilutinaU
nje#ove dve kerke: jedna je nepoznata, zvala se, iz#leda 'ranka, a dru#u je hteo da
uda za jedno# zapadnjaka, arla aloa y ran(uza. bznad svih stoji "ro bbb ili Ste\an
deanski, koji je doiveo tu "sreu", da #a ota( oslepi, a sin zadavi. " sredini opisane
#enolo#ije, stoji (ar duan, u (arskoj odori u punoj bradi, a levo od nje#a, nje#ov
nesreni sin "ro, bez brade, a mi bismo rekli i bez vlasti. %otpisan udno i
nezakonito, "ro y ralj. atim neke deije #lave: duanova braa i sestre rano
umrli brat dui(a, Simeon, kao srpski izdajnik, potpuno bez brade, duanova sestra
elena, udata za hrvatsko# prvaka, &ladena ubia i Todora, ena jedno# plemia iz
istone &akedonije, dejana, o(a dinastije dejanovia. Ta dinastija dae majku
poslednjem vizantijskom (aru, onstantinu bb.
iriek daje ovakvu karakterolo#iju: veliki talenti su, po njemu Nemanja, osniva
drave i dinastije. Ne#ov srednji sin, Ste\an %rvovenani, za urieka je mudar
vladar, koji je umeo da se postavi izmeu bstoka `izantijeU i apada `rimsko# papeU.
uriek dalje misli da "ro b, koji je kod nas zvan elikim, imao izvestan dar "ali je
bio neobazriv". %o istom pis(u, bez talenta su slabi i uobraeni ^adoslav i (ar "ro.
)udno je da uriek zaboravlja &ilutina, koji jedva da je bio neto manje sposoban
od duana, moda, zbo# nemoralno# ivota ili je irieku, kao katoliku i bu#aro\ilu
smetalo to je &ilutin podi#ao DNN (rkava i manastira.
Krema treDim izvorima0 njegova Derka bila je udata za nekog kneza uru 9o@iDa0 ali
nije sigurno da je imala sina. ,ko je postojao zvao se 4esa ili !eEa0 a 5ena mu se
zvala Jeloslava. 3uvarac jedino izri@ito tvrdi6 2>-uba kralja =ladislava bila je kDi
-ovana0 ,sena0 cara bugarskog i da se po svoj prilici zvala Jeloslava2. #ve drugo se
smatra nagaHanjem.
3uvarac je govorio o 5enama i kDerkama #te$ana 4e@anskog. 9ada se 4e@anski
dvaput 5enio kDerkom bugarskog cara #miljca0 o5enio ga je otac0 pre nego Eto ga je
oslepeo. 3uvarac ne zna ime ovoj kraljici. :na je zna@ajna0 jer je rodila cara 4uEana.
4ruga 5ena #te$ana 4e@anskog je Crkinja iz carske porodice Kaleolog. Fvala se
1arija0 koju je gr@ki izvor0 Crigoras li@no znao i bio gost kraljevskog para. 1arija
Kaleolog je rodila #te$ana #imeona (#iniEu)0 grecizovanog NemanjiDa. 3uvarac o
njemu neDe da govori0 jer je ovaj 4uEanov polubrat prvi otpao od carstva. 3uvarac
ka5e da je #te$an 4e@anski imao dve kDerke6 -ela@u i !eodoru.
1i smo u prvom delu teksta govorili detaljnije o -eleni0 5eni cara 4uEana.
4opuniDemo naEa znanja 3uvar@evim6 3uvarac ka5e da austrijski letopisi ka5u da je
4uEan prosio jednu Nemicu0 -elisavetu0 kDi nema@kog kralja Mridri%a. :dbijen 2kao
Eizmatik20 tj. pravoslavne0 a ne katoli@ke vere.
-adni 3uvarac0 morao je da se bori sa ondaEnjim skromnim istorijskim znanjima6
%rvatski istorik0 <ime >-ubiD0 pisao je da 4uEanova 5ena -elena nije ono Eto jeste.
Urvat je pisao da je Crkinja0 od -ovana dok smo mi veD u prvom delu rada dokazali da
je -elena bugarske krvi0 Derka cara ,leksandra. 3uvarac zavrEava polemiku ovako6
2no ostavimo se >-ubiDa i njegovog musavog :gledala2. (=erovatno istorijski @asopis
u kome je pisao >-ubiD). 23uvarac imprenionira du%ovnom britkoEDu0 imao je pri ruci
izvore do koji% je danas nemoguDe doDi6 28storiju slovenski% narodov0 najpo@e
Jolgorom0 Uorvatom i #rbom20 1ilkoviDevu 28storiju ?rne Core20 1urovjeva 2Tivot
cara (roEa20 itd. Fnao je jezike0 izvore navodi na starogr@kom0 latinskom0
staroslovenskom0 ono Eto je rekao o srpskoj istoriji stoji kao piramida.
3uvarac piEe u pomenutoj studiji 29raljice i carice srpske20 da je 1avro #rbin zvao
4uEanovu 5enu 23ogozna I 3ogosna ili -elena2. Krvo ime podseDa 3uvarca na caricu
3oksandu iz srpski% pesama. 4alje ka5e da Urvati -elenu zovu ,nom 2pomeEavEi
mo5e biti 5enu (roEevu0 sa materom mu2.
WA]ABD6 R>`5DB3D6 WA]45D^ACD6 WA^3>`4\D
- `D`> 5A a^D]D =2nDB>^D gABD
3uvarac je naEao zapis iz Uilandara gde piEe za -elenu6 2Kredstavi
se carica0 srpska -elisaveta2. 8sto tako -elenu zove vizantijski car
-ovan Kaleolog0 koji u jednom pismu ka5e za -elenu6 2-elisaveta
kraljica0 koja je po smrti mu5evljevoj prebivala u #eru2. (=izantija
nije priznavala 4uEana za cara0 i zato je u ovom izvoru -elena
kraljica). -elenu izvori nazivaju6 2?arica mona%inja -evdokija2. ((
4e@anima0 ili u Jeo@inu). -elenu0 tamoEnji pomenik zove6
2glago@estiva carica 1ona%inja -evgenija2. Jilo kako bilo0
4uEanova 5ena je za srpsku istoriju -elena. 3uvarac je pisao o
privatnom 5ivotu cara (roEa o kome se ne zna gotovo niEta. Krema
ovom izvoru0 (roE se rodio oko 1&&7. 3uvarac misli u pomenutoj
studiji0 da je (roE ubijen 1&+7. godine od 2carubice =ukaEina2. 8
ovo je mo5da jedina greEka velikog istorika0 =ukaEin je poginuo na
1arici 1+. 9. 1&71. po starom0 a (roE je umro 4. 1'. iste godine0 po
istom kalendaru0 =ukaEin 1rnjav@eviD nije mogao iz groba ubiti
(roEa NemanjiDa (istu greEku napravio je N-egoE u 2Corskom
vijencu2)
TDF`> VFD]\A^4k 4 BA^AFBD WA]ABD6
`k4 V>\^>3A H]D_ABD
8sti izvor pisao je o navodnom carubici kralju =ukaEinu0 da je imao sinove 1arka
9raljeviDa0 ,ndrijaEa0 8vaniEa i 1itraEa0 a kDerke 1ilicu0 udatu za \orHa JalEiDa i
3usnu0 5enu 1atija 9antakuzina. 8sto tvrdi i 1avro :rbin 2dvije EDeri i @etiri sina2.
:d sinova samo je 1arko sebe nazivao kraljem. 1arkova 5ena po :rbinu je opet
-elena0 kDi vojvode Ulapena. :na je tobo5 imala narav kao ,na 4ukeni6 2izneverila
svoga mu5a2. 3uvarac ka5e da je 1arko 9raljeviD poslednji 2blago@estivi kralj
srpski2 (mislimo naravno na srednji vek). (@eni kaluHer bele5i narodno verovanje da
kralj 1arko nije umro nego samo spava6 2dok ga zvek sablje i vrisak <arca njegova ne
probudi0 pa De opet biti kraljica i carica srpski i biDe ljudi koji De i opet pisati o
kraljicama i caricama srpskim2. (:vo je 3uvarac pisao u 9arlovcima 1+. jula 1/+/).
3uvarac je pisao i o knjeginji 1ilici koju naziva caricom. Navodi srpske letopise koji
su ovog puta potpuno pouzdani. 1ilica je 5ena kneza >azara0 kDi kneza =ratka0
=ukanovog praunuka. 3uvarac jedino greEi kod =ukana0 naziva ga srednjim
Nemanjinim sinom. !o je bio #te$an Krvoven@ani
.: njegovoj kDeri0 knjeginjici 1ilici0 3uvarac navodi izvor gde ona moli dubrova@ku
opEtinu 2da postavi 5upana Nikolu2. :vaj Nikola je prema piscu 1ili@in brat0 =ratkov
sin0 i 3uvarac misli da se radi o 5upanu Nikoli ,ltomanoviDu koga je knez >azar
2rasuo i oslepio2.
VFD]\4?D
c4@>B43D6
jFA5`D 4a
1FDbDB4?A6 >`>
yx} f>34BA:
d4]D \A 3A^>\b4?D
`D3 52 \A 3D]4 aD
`FD]\D T4]2C4BD6
`>\4 \A 5^>\D
d]23B4bAB\D
>`D\D^D> 34g2k4
?F`^Ah c4@>B43D
\A >3dAf]D -
>C4n]D 2 c>]2B
BD @D\b4B
_>fFAd 4 B4\A
ECA]D 3D 5A ^FDC4
T4]2C4B2h
T4]2C4B \A
aD_FAC4> FDC>@6
4 V4aDBC4B?4 52
45_>F2b4]4
c4@>B432
@>kB>@
5F_5`>@ `FD]\2h
l>`2nD]D \A C>
3D 5_FAb46 3D 5A
aD@>BDn46 54]>@
52 \>\ 5CFf]4
@>BDn`2 F4a2
ZA_A `kAF4 ]A_A `FD]\4?A: T4]4?D \A 4@D]D TDF26 S]4^AF26 =A5C4B26 V2`>5D^2hhh
1ilica je >azaru0 po -iri@eku0 rodila pet kDerki i dva sina. #li@no misli 3uvarac6 prvu
kDi 1aru0 knez >azar je dao =uku JrankoviDu0 gospodaru 9osova0 a posle 9osova0
1ilica je %telaIne %tela dala svoju kDi :liveru0 onom @oveku koji joj je posekao oca I
Jajazitu. Cotovo svi izvori govore da je jedna >azarova kDerka bila udata za
bugarskog cara <iEmana0 ali 3uvarac i izvori na koje se poziva ne zna ime ovoj kDerci.
>azar je dao za jednog 1aHarskog velikaEa Nikolu CareviDa0 koji je bio ban u 1a@vi i
@inio knezu >azaru usluge0 po izreci 2odakle mi 5ena odatle sam i ja2. :vu kDer
1avro :rbin naziva -elenom0 a drugi izvor0 >ukariD0 -elenom 4espinom. :na se
posle smrti svoga mu5a udala za %umskog (%ercegova@kog) vojvodu #andalja
UraniDa. 3uvarac pobija miEljenja da se ova kDerka zvala -elenaS knez >azar zaista je
imao kDerku -elenu koja je bila udata za gospodara Fete0 \urHa JalEiDa. 9asnije se
udala za pomenutog #andalja UraniDa. 8zvori su ovde ili nepouzdani0 barem u
imenima0 ili su istori@ari pobrkali imena kDerki. 1avro :rbin spominje >azarovu
kDerku =ukosavu kao 5enu 1iloEa :biliDa0 ali -iri@ek ne nalazi da je knez >azar imao
ikakvu Derku =ukosavu. -iri@ek tvrdi da je snaga kneza >azara bila u kDerkama koje
su0 ako se sudi po :liveri0 morale biti veoma lepe0 a ako se gleda po majci veoma
umne0 a po ocu0 knez >azaru0 verski @vrste i jake. -ednu kDer0 knez >azar je sigurno
dao za @elnika 1usu i 1usiDi su po pomenutom principu bili na 9osovu.
9ada se ovako razmiElja teEko je reDi ko je okupio trideset pet %iljada (&.000) #rba na
9osovu0 knez >azar ili njegove kDerke
0 e&u je razlika dvoboja i &e'dana: Dd bolano' Dojina do /u%kina$ od
enkovi" *ve do 6jer&ontova$ a o Ernjansko& i da ne 'ovori&o
lFD^4]D aD ?4^4]4a>^DB> 2d45C^> :3^>d>\ FDaFD34]4 52 FDB\> m>]fDF6 fF>j
Y`5A]@DB6 fABAFD] dDF>B 12Ff>3 4 fF>j =4 HD]A\ V>\C`AB6 `]D54j4`2\2k4 2^FA3A
BD: y _F>5C2 2^FA326 x 2^FA32 _5>^`>@6 4 2^FA32 23DF?A@h Ua ^DgB2
BD_>@AB2: 5^D`4 E>C4@4bDB 3>34F \A5CA 23DF6 4 `> aD _5>^`2 d23A 23DFAB6 >B
\A5CA 2^FAeABh iD 2^FA32 23DF?A@ vFD^B\D\2 5Av _FA^DFD gABA6 yzxh `FDeD 4 `>
d23A vBA_FD^A3B> >d^4B\D^DB v
UmIU TY 1A=Y NA VRAWU mAZA=Y
/i%e:
ZDaDF
m>\DB4k
3ta je dvoboj+ Dp%te usvojena nauna defini#ija 'lasi: "Dvoboj je s
do'ovoro& ureena borba dveju strana$ s oruje&$ u prisustvu obostranih
svedoka a usled uvredo& osnovano' izazivanja( Eilj je dvoboju da za
uvredu$ silo& oruja$ sebi zadovoljenje pribavi( 0vredila# bije se da bi
zadovoljenje dobio a uvredila# da zadovoljenje dade("
Kri@a o dvobojima }8} veka pri@a je o junaEI tvu i teatralnom viteEtvu0 pri@a o
odbrani @asti i la5nom ugledu u druEtvu0 a najviEe je pri@a o salonima i nekim
zamagljenim0 kadi$enastim okicama I normalno 5enskim.
(z razgoliDena ramena ondaEnji% barokni% i rokoko lepotica I zna@i
znatno puna@kiji% nego danas I uz laku konverzaciju ljudi u ulozi
muEkaraca od koji% jedni glume ravnoduEnost i zabavljaju se
splinom0 odnosno svojim umorom od 5ivota0 a drugi posmatrajuDi
alabasterske dekoltee0 nesvesni da im to di5e temperaturu0 pronalaze
izmeHu svoji% uEiju uvredljive re@i za svoje sagovornike i tako se
salon i prijem zavrEe0 ne u raskoEnoj palati0 veD u nekom Eumarku i
na uzanoj stazi sa ta@no izbrojanim0 po dogovoru0 brojem koraka i
sa po dva sekundanta.
#aloni su ograHen prostor lukavstva i svakakvog iskustva.
#aloni su kao deo druEtvene igre (odbrana @asti) smislili (a dvoboji su uvek bili
zabranjeni) pravila odnosno kodeks dvoboja. #aloni su0 da bi nji%ove spletke mogle i
da se materijalizuju I ali elegantno uz dozu povreHeni% emocija0 uvreHene @asti i malo
krvi I pravilima o zabranjenoj igri dvoboju I smislili legitimno ubistvo. 4ali jednom
malo viEe Eanse0 a drugome uskratili da mu prorade selja@ki geni i da suparniku
zakrka @akiju od u@kura do pupka0 u nekoj uli@ici0 sakriven mrakom.
Na dvoboje0 neki su odlazili ustreptali posle neprospavane noDi0 ostavljajuDi
sladunjava pisma voljenoj osobi0 drugi0 naglo probuHeni u podne0 kupajuDi se
%ladnom selters vodom da bi sprali krmelje i uspeli da se sete zaEto treba da tresnu
onoga drugoga0 a neki0 poput pesnika ,leksandra #ergejevi@a KuEkina0 le5erno
doru@kujuDi treEnje i dobacujuDi koEtice do nogu svoga rivala.
KuEkin je tu literaturu zvanu 5ivot i dvoboj od5iveo i napisao pri@u 2Uitac2. #ledeDi
dobro iskombinovan dvoboj sa Mrancuzom 4antesom0 preciznim sa piEtoljem i sa
malo ne5nijim sklopom emotivne graHe0 dovrEio je politi@ku igru cara Nikolaja i
ostavio nedovrEenu svoju vlastitu pri@u.
N-egov sledbenik >-ermontov (2-unak naEeg doba2) takoHe je pisao o dvobojima
(Kje@orin i CruEnjicki0 gde se Kje@orin bije zbog uvreHene
@asti knjeginjice 1eri0 odnosno da se ne bi otkrila jedna druga 5ena koju voli0 =era)0
poginuDe u dvoboju0 u '7. godini 5ivota.
F40)D-)2* BD6-)D1 DD!G*)-
'olani dojin sedi #odinama zabijen u svoju bolest i u sebe, u svom dvoru u Solunu,
nemajui pojma da je nedovoljno obaveteni "so Xrapin, mislei da je junak dojin
preminuo, razapeo ator na solunskom polju i poto nije naao zatonika i junaka da
izae da podeli me#dan, zaveo namet Solunu: ovna, \urunu hleba i devojku.
dojin kome se kosti rastau a dvore #a sestra eli(a i ljuba Xnelija, koje od
naporno# rada oko bolesno# junaka dojina, i skupljanja nameta za "su Xrapina,
nemaju kada da se sete da su umorne i da i njima kosti rastau ali ne od bolesti ve
od bri#e i portvovanja za pa(ijenta.
c^>\AfD `>B\D CFDg4
ZAB5`4
I \Aa34 `2k4h l4nC>]\
5_FA@D6
S]>^>6 `2f]A 5D3 fD
CAnA
I 523d4B2 kA 3D @2
FAnAh
:Ah l2n`4B
ada pria iz solunske realnosti prodre u dojijnovu bolest i kada, bolan, shvati
kripa(, ne Soluna, ve svoje sestre i ljube, '.%. skae na no#e la#ane, spreman da
iskaia "su Xrapina, samo da prvo pozove sestru da #a opae ara\ima, da mu se
kosti ne razminu.
b kree.
auba Xnelija sedla nepotkovano# dorata `dojin kod "se ide na \elnamaU, i iznosi
koplje ubojito. %ripasae mu sablju alamanku i turie dojina doru na ramena.
To je priprema. dojin ne trai sekundante, ne trai zapisnik, ne trai protokole, ne
trai pisana pravila o dvobojima. Ne trebaju mu ni svedo(i ni publika.
ada #a je prepoznao, "so pokuava da odustane ali anse za odustajanje nema, niti
vremena za ladno solunsko vino.
dojin #a za me#dan ubeuje suptilnim sredstvima, tako to mu na#oni dorata na
ator, pretura mu ator, odatle (ii trideset solunskih devojaka. Xrapin skae na
svo#a konja i poinje dvoboj koji se zavrava "sinom #lavom u dobrinoj zobni(i, i
ele#antnim dojinovim potezima bolesnih ruku koje su opet osetile me#dan, '.d.
vadi "si oi i zavija iste u svileni ja#luk.
Zde je sutina apisnika o dvoboju nema. Svedoka nema.
apisnik o dvoboju je "sina bezoka #lava u dorinoj zobni(i.
X pravila dvoboja sr(e u junaka.
!o vreme volelo je da izgleda elegantno0 raskoEno0 natopljeno emocijama0 spletIkama0
tajnoIjavnim prevarama i krvlju0 du%u epo%e nije odgova ralo da se posle salona i
sedeljke uz pun@0 desi ubistvo u ko@ijama. !o ubistvo moralo je da se zove0 duel0
dvoboj0 i da ima svoj ritual0 svoju koreogra$iju0 pravila0 a sve celo$anski upakovano u
$utrolu6 odbrana @asti.
4a u tim dvobojima0 kad se dvojica mamurni%0 sutradan naHu o@i u o@i na uskoj
stazici u nekom Eumarku0 nije bilo samo @asti nego i lukavstva0 najbolje govori knjiga
Mranje Jolgara0 pisana 1/9'. godine0 2Kravila dvoboja2. Ko tome odreHujuDi0 Eto piEe
Jolgar0 Eta se sme0 a Eta se ne sme na dvoboju0 najbolje ocrtava @emu su sve
pribegavali u@esnici salonski% rasprava0 srka@i pun@a0 posmatra@i alabasterski%
dekoltea0 i zaImagljeni% kadi$enasti% okica i ... beli% rukavica suo@eni u Eumarku.
Jolgar je za svoju knjigu konsultovao gro$a <atoviljarda0 knjigu 2;ssai sur le duel20
(1/&+)0 u @ijem pisanju su u@estvovali gro$ ;kselman0 general baron Curgod i gro$ di
Ualej 9ojtken. !a pravila duelisanja potpisalo je oko stotinak uticajni% ljudi0 meHu
kojima su marEal gro$ od >obave0 marEal gro$ 1olitor0 viceadmiral od #reseja0
general vojvoda od CviEa0 general gro$ 9avenjak0 vojvoda od =agrama0 knjaz
Konjatovski i drugi.
Jaljer piEe6
24voboj je dogovorom ureHena borba dveju osoba s oru5jem i u prisustvu obostrani%
svedoka a usled uvredom osnovanog izazivanja.
=A]4]4 >3@>F6 @45]46 3A]D
I CF_Aa2 4 bDnA BD3Dh
V> _F>C4^B4?4 `F^B4 5D3D
ZDfDB> >B4 \A3DB 3F2f>@6
c_FA@D\2 5@FC 4 fF>dB> _>]\Ahhh
iDnC> 5A BA BD5@A\2 5D3D6
lFA BAf> nC> \A3DB >3 B\4E 5CFD3D6
I FDa4e2 5A 3FDfA ^>]\A?
:Ah l2n`4B
?ilj je dvoboju da za uvredu silom oru5ja sebi zadovoljenje pribavi. (vreHeni bije se
da bi zadovoljenje dobio a uvredilac da zadovoljenje dade.
Nisu li borbi pret%odili ili ako je bez svedoka bila0 onda to nije dvoboj i neDe ga ni
javno mnenje ni zakon kao takvog priznati.2
KoEto ima preosetljivi% ljudi0 koji i neki vic mogu da s%vate da direktno ugro5ava
nji%ove briljantne osobine i karakter i uvrede su podeljene u tri kategorije6
2a) (vreda ili prosta uvreda. Neu@tivost nije uvreda.
b) (vreda psovkom.
c) (vreda udarcem. #vaki %otimi@an dodir jeste udar.
9o za psovku bude udaren jeste uvreHeni.
(vredi udarcem ravnjaju se obi@no i one uvrede koje moralni obstanak osobe ma na
koji naI@in ugro5avaju0 kao prevara 5ene ili kDeri0 nepravedno obvinjavanje0 $ali@ne
igre0 prevare ili kraHe.2
;0 sad. 9ada je izmerena te5ina uvrede0 onda i uvreHeni i uvredilac imaju svoja prava
i du5nosti.
,ko je onaj koji je naneo uvredu mlaHi0 ja@i i manje izakan salonskim 5ivotom0
du%ovnim patnjama zbog ne@ijeg prDastog nosa ili ratovanjem na 9avkazu0 uvreHenog
mo5e da menja sin0 neDak ili stariji brat.
Fa uvredu sme da se tu@e samo jedanput.
,ko je u zanosu neke ve@eri ili prepodneva uvreHena cela $amilija0 a pod $amlijom se
podrazumeva i odreHeno druEtvo0 zadovoljenje mo5e da tra5i samo jedan @lan.
,ko je osoba koja vreHa koloritnog karaktera0 maEtovita i puna energije i
pokretljivosti0 pa uvredi viEe lica odjedanput0 kocka odreHuje koje De lice da se bori.
( obrnutom slu@aju0 ako neko ima loE dan pa ga uvredi viEe ljudi0 jednostavno0
izvreHaju ga0 tu nema kocke veD on sam bira sa kim De da se bori.
(vreHeni ima prava koja zavise od vrste uvrede0 i to6
2a) kod proste uvrede6 izbor oru5ja
b) kod uvrede psovkom6 izbor oru5ja i na@in dvoboja
c) 9od uvrede udarom6 izbor oru5ja0 na@in dvoboja i odstojanje.
(darom uvreHeni ima osim toga pravo da se sopstvenim njemu poznatim oru5jem
poslu5iS ali se time ostavlja i uvrediocu na volju da se i on sa njegovim njemu
poznatim oru5jem slu5i.2
(vredilac ima takoHe svoja prava koja se u suEtini svode na to da mo5e da se izvini
uvreHenome. 8 tako reEavanje spora se takoHe smatra viteEkim. Jolgar predla5e u
knjizi 2Kravila dvoboja2 da se o izvinjenju razgovara pre izlaska na megdan.
=rste oru5ja (knjiga je izaEla 1/9'. godine) su6 sablja0 Epada i piEtolj. :ru5ja moraju
da budu identi@na. Fna@i sablje i Epade iste du5ine0 te5ine0 ta@ke te5iEta... piEtolji isti0
iste du5ine cevi0 ista muEica i tako dalje.
4a bi se do dvoboja stiglo potrebna je procedura. Fna@i0 imamo uvredu. 8zmeHu
uvrede i one neprospavane poeti@ne0 romanti@ne noDi0 kada se o@ekuje jutro sa
kurEumom ili bodenjem0 mora da proHe @itav niz operacija ranog popodneva kada De
dvojica0 ne viEe da se vreHaju0 veD da se bockaju ili pucaju jedan u drugoga.
!e operacije su sledeDe6 pozivanje (to je veD riItualno) i izbor svedoka. Ko Mranji
Jolgaru0 najva5niji je izbor svedoka. !o moraju da budu poverljiva lica i prijatelji
onoga koji i% poziva.
Kozivanje mo5e da bude odma% ili kasnije. ,ko se dvojica posvaHani% odma%
dogovore da se mlate oni moraju0 piEe Jolgar6 2:dma0 mora pozivajuDi pozvanome
ime i adresu predati Eto ovaj isto tako njemu u@initi.2
Fna@i0 razmene vizitIkarte i onda oma% krenu u potragu za svedocima kojima takoHe
ostave imena i adrese.
4ocnije pozivanje 2mo5e biti usmeno ili pismeno i biva uvek od svedoka pozivajuDeg
pozvanome dostavljena.2
(smeno pozivanje mora kratko biti0 a za%tev za zadovoljenje da bude prosto i
razgovetno obrazlo5en. Fna@i0 ne mo5e da bude svedok neko sa goIvornom manom.
2Kismeni poziv i po na@inu i po obi@ajima dobrog druEtva odgovarati i da je uvek od
svedoka pro@itan.2
,ko pozvani krene da se krije po kuDi ili rodbini0 tada po Mranji Jolgaru 2to imaju
svedoci svoje vizitIkarte tu ostaviti i nazna@iti vreme njinog povratka. ,ko ga ponovo
ne pronaHu0 tada moraju svedoci njiovu posaobinu protivniku pismeno preko poEte na
povratni recepis dostaviti i u pismu navesti0 da ako im odgovor u '4 sata ne stigne oni
ovo oDe da smatraju kao izbegavanje svakog objaEnjenja0 kao odbijanje svakog
zadovoljenja.2
$T^$ ZaudX b $T^$ 'uSudb X $STXa$ %^u%"STb $N"
$pismenjeni a#a od ^ibnika je junaku, ve ostarelom Senkoviu uru, napisao
knji#u kojom #a poziva na me#dan, uz ponudu da ako junak Senkovi ura ne moe
da izae na me#dan da se onda prekvali\ikuje i da a#i od ^ibnika prede #ae i
koulju.
ura Senkovia na tom opte poznatom me#danu, menja sin bvo. Nejaki bvo koji
me#dana nikada ni video nije a kamoli na njemu uestvovao.
$snovni saveti prekaljeno# ura su bili molbe konju dori da sauva bvu. X sutinski
savet, to mno#o #ovori o tadanjim me#danima je, bvi:
"ad ti doe pod ^ibnika bela,
ti se nemoj poplaiti sine
$tro #ledaj, a otro besedi,
otro a#u na mejdan zazivaj"
nai, sutina tadanjih me#dana je bila skoro na nivou rituala u ve do#ovorenom
me#danu: uvrediti, reima izba(iti iz ravnotee protivnika, po#oditi #a uvredom u
(entralu i tako #a pozvati da uzjae konja, da se lati koplja i sablje, i izae na polje
iroko.
" b i veku kad su ve napisana pravila dvoboja, meu visoko intelektualnim
posetio(ima velikih salona to# rituala nema. To se reava vizit kartom i
sekundantima.
80 normalno0 o tome opet sastavljaju pedantno protokol.
2KogreEno je da svedoci u takvim slu@ajevima @itava putovanja @ine. Krotokol u kome
izjave da je pozvani neposredno ili posredno odbijen ima za pozivajuDeg istu vrednost
kao da je sa svojim protivnikom oru5je ukrstio.2
Koziv mora kao odgovor da usledi u roku od '4 sata0 a zakaEnjenje se uva5ava samo
ako ima jak motiv.
( meHuvremenu ona dvojica zbog koji% svedoci jure jedni druge i piEu protokole0 ne
smeju da se viHaju.
Koziv na dvoboj se odbija i ne sme da ga Ealje du5nik ako svome poveriocu nije vratio
dug. Koverilac sme da pozove na dvoboj du5nika.
!akoHe nema dvoboja ako uvreHeni tu5i sudu uvredioca. !ada nema viteEtva.
Mranjo Jolgar napominje viEe puta da je neop%odno da se svedoci0 odnosno deveri0
odnosno sekundanti0 biraju iz redova prijatelja. Ne navodi to slu@ajno. Kravilo je bilo
da pod uticajem temperature uvrede0 primljene na svoje sjajne osobine0 oEamuDeni
skopa za revere redengota prvog poznanika koga sretne na ulici.
#vedoci makar i takvi0 u oEamuDenosti izabrani0 imaju svoje du5nosti0 izmeHu brojni%
bitne6
Ne smeju da dozvole dvoboj izmeHu mladog @oveka i @oveka koji je preEao Eezdesetu
godinu izuzev ako je uvreHen po treDoj vrsti.
4alje0 svedoci ne smeju da dozvole da se u@itelj ma@evanja sa oru5jem njegovog
zanata bori osim ako je po treDoj vrsti uvreHen. (!reDa vrsta uvrede je tapkanje0
udarac).
Na dvoboj sabljom ili Epadom svedoci mogu odbiti6
a) 9ad nji%ov EtiDenik tako iznemoglu ruku ima da oru5jem ne mo5e rukovati.
b) 9ad je nji%ov EtiDenik desnu ruku ili nogu izgubio.
,ko su pak te osobe po treDoj vrsti vreHale0 to ne va5e ove dve ta@ke I piEe Jolgar.
#vedoci Doravog (sa jednim okom) ako on nije po drugoj ili treDoj vrsti vreHao0 mogu
dvoboj sa piEtoljima da ne prime.
:ru5je0 normalno moraju da pregledaju0 a za sve Eto se deEava na toj stazici0 izmeHu
uvrede i @asti i pri zagrljaju smrti0 oni su odgovorni.
4voboj sabljom ima dva na@ina6 bez uboda i sa ubodom.
Jitno je da slobodnom rukom sablja ne sme da se pridr5ava.
9od borbe sa ubodom0 posle rane borba mo5e da se nastavi samo sa pristankom
ranjenog.
ND5C2_D\2k4 5CD]B>
d]4gA6
U E>32 _4nC>]\ 5D3
>B 34gAh
lAC 5C>_D \>n
_>]D`> dF>\Ah
cD3 ZAB5`4 >`>
]A^>
c`]D_D 4 ?4]\D - D]46
A^>
SB\Af4B 2C>@
_2?D> \Ahh
c23B\4 bD5 \A6 4
_A5B4` \D3B4
I5_2nCD BA@>
_4nC>]\ E]D3B4h
:Ah l2n`4B
4voboj Epadom ima isti princip kao i sabljom.
4voboj piEtoljima je veD kompleksniji. 8ma Eest uobi@ajeni% vrsta toga dvoboja6
1. 4voboj na piEtolje sa stalnim mestom
24oEavEi na boriEte imadu se protivnici kao i svedoci u@tivo pozdraviti. Krvi (tj.
u@esnici) se Dutke ponaEaju.2
'. 4voboj na piEtolje sa stalnim mestom i slobodnim metkom
:dstojanje izmeHu boraca je '. koraka. Kostavljeni su leHa uz leHa. 9omanda je samo
2K,>82. Na ovu komandu se oba borca jedan ka drugome okreDu0 zapnu i svaki puca
kad mu je volja.
2,ko je pak jedan metak pao to mora drugi da mu odgovori pucnjem u jednoj ili dva
minuta.2
&. 4voboj sa piEtoljem sa nastupanjem
9ada svedoci naHu pogodno mesto za dvoboj onda se potrude da izmere i rastojanje0
izmeHu 40 I &. koraka0 za stajanje. Na toj liniji se postave marame na odstojanju '0 I
1+ koraka jedna od druge. 9ad se borci postave0 voHa borbe komanduje 2N,K3;42.
9ad je komanda izgovorena0 zapnu i nastupaju po pravoj liniji ka protivniku (to je ono
kada je gro$ Jezu%ov0 iEao ka 4olo%ovu i kratkovid umesto po prtini gazio celac
sneg.)
28duDi moraju usta piEtolja na gore okrenuti. 9ad oDe da pucaju moraju stati0 mogu i
da stanu i naniEane i odustanu i nastave da idu dalje.2
!ako mogu da nastupaju do postavljenog znaka. :naj koji je prvi opalio0 stane i @eka
protivnikov odgovor. Krotivnik za nastupanje i pucanje0 od tog momenta0 ima minut
vremena. ,ko proHe minut0 svedoci prekidaju dvoboj. ,ko je protivnik ranjen i uz to i
padne0 onda ima dva minuta vremena.
4. 4voboj na piEtolje sa prekinutim nastupanjem
( ovoj vrsti je bitno da oru5je borcima bude potpuno nepoznato. Kret%odno ga
svedoci pregledaju i napune oba piEtolja.
.. 4voboj na piEtolje na ravnodostojnim linijama
Na mestu0 odreHenom za borbu0 na 1. koraka rastojanja0 povuku se dve ravnodostojne
linije du5ine &. I '. koraka. =oHa dvoboja odr5i uobi@ajeni govor i upozori borce 2da
se nji%ovom @asti odgovaraju ako bi pre njegove komande 2N,K3;42 pucali. Jorci
su postavljeni tako da u preko protiv drugog stoje0 a linija protivnikova da je svakome
s desne strane. Kosle komande zapinju oroze i po volji stoje ili kreDu.
Favisi od inspiracije0 ako se neki zanese detliDem na grani onda stoji0 dok drugi ide do
rastojanja od 1. koraka. 9ad %oDe da puca mora da stane. 9ad je izdr5ao protivnikovu
vatru mo5e i dalje da ide0 po ozna@enom terenu (ne kuDi). :naj koji je opalio mora
metak protivnikov nepomi@no o@ekivati. :vaj mora u toku pola minuta da ga izbaci.
+. 4voboj na piEtolje na znak
Fnak je tri udara u dlan u jednakim razmacima. Kostoje dve varijante6 po tri sekunde i
po dve sekunde. (,ko i% ne pobrka detliD pa krene da kuca drvo ili je5 da tapka tra5eDi
neku 5ivotinjku da zamezi0 pa se onoj dvojici0 koji su iz salona kro@ili preko uvrede u
Eumu0 u@ini da je voHa dvoboja zapljeskao). 9ad su se svedoci postavili0 voHa dvoboja
ka5e6
2#etite se gospodo0 da vam @ast nala5e da se strogo znaka pridr5avate0 kog Du ja
udarajuDi tri puta dlan o dlan dati. Kre prvog ne smete oru5je podiDi0 ne smete pre
nego Eto je treDi pao pucati0 a morate odma% posle treDeg opaliti. Kazite gospodo0 ja
dajem znak"2
!ime je sve obavljeno i onda svedoci piEu protokol dvoboja.
Krotokol se sastoji iz dva dela. Krvi sadr5i sledeDe va5nije ta@ke6
1. 1esto dan i sat sastankaS
'. Natpis 2Krotokol2 a po tome se odma% navede da je od potpisani% sastavljen da bi
desivEi se spor izmeHu g. , i g. J poravnjaliS
&. Navod da su ti uzroci raspre u obostranom sporazumu priznatiS
4. ,ko se @asno poravnanje mirnim putem ne mo5e izvrEiti0 onda to navesti a po tome
uslove dvoboja I dan0 @as i mesto sastanka za dvobojS
.. Navesti da samo gornji dogovori i nikakvi drugi postojeS
+. Kotpis sva @etiri svedoka belje5eDi osobu koju zastupaju.
4rugi deo protokola sastoji se iz sledeDi% ta@aka6
7. Navod0 da je dvoboj po dogovorenim uslovima na ozna@enom mestu0 odreHenog
dana i sata izvrEenS
/. Navod0 koji je od protivnika ranjen i kakva je ranaS
9. 4a li su se protivnici po izvrEenom dvoboju izmiriliS
10. 1esto0 datum i satS
11. Kotpis sva @etiri svedoka belje5eDi osobu koju su zastupali.
:vo su okrajci vremena koje danas izgleda elegantno0 usporeno0 provetreno0 sa
dovoljno prostora za raskoEna oseDanja0 treptaje srca i za rano ranjenje ili podnevno
buHenje0 da bi se ozbiljni ljudi sa piEtoljima ili sabljama ili Epadama0 sastajali u nekom
skrovitom Eumarku. 4istanca0 normalno ulepEava likove0 da je im oreol ne samo
sve@anosti0 @asti veD i %rabrosti0 koje mo5da u tim momentima i nisu bili svesni.
4istanca vremena0 ceo ovaj ritual priprema0 di5e ili spuEta na nivo druEtvene igre0
koja te5inu dobije tek kada doktor kriEom mora da vadi metak ili kada se na snegu
vide samo otisci Eest pari cipela i $leka krvi.
-edino Eto distanca i ne pokriva i ne otkriva i Eto je jasno6 u @itavom postupku nije bilo
samo jedne sitnice I smernosti.
Kri@a o dvobojima }8} veka je u stvari pri@a o salonima0 spletkama0 srcima i besnim
trenucima kada se kroz igru0 ide u susret sa kurEumom.
Ernjanski protiv avijatiara
Na vrakoj kuli, jedan naspram dru#o#, sa prelepim pitoljima pozajmljenim od
dunerskih, stajali su rnjanski i o\i(iryavijatiar Tadija Sondomajer. %ovod za
dvoboj bila je svaa oko to#a iji avioni su bolji y nemaki ili \ran(uski. rnjanski je
pu(ao prvi...
bz mita, le#ende, prepriavanja, narodnih pria uz o#njite, o juna(ima koji izlaze na
me#dan stranim Tur(ima, pojavljuju se kod nas, poetkom dd veka dvoboji u
kojima uestvuju ljudi iz salona, ljudi pera, sa, oi#ledno,
posebnom vrstom mate, nerva i potrebe, ne samo da brane ast ve
da pohrle u susret jednom takvom izazovu. evi pitolja naspram
sebe.
%ored aaze ostia, odera, deroka... na dvoboju je uestvovao, borio se, i pisao
&ilo rynjanski. ladimir 'unja( u knjizi "amenovani rnjanski" opisuje taj
dvoboj:
"$ve je #odine bio zamalo kraj naem pis(u. 'io je na ivi(i pukinovske tra#edije.
Nedaleko od r(a, na istini, u jednom umarku, pred njim je stajao mrki o\i(ir
dantes, Tadija S$Ndu^&Xu^ SX "%u^uNb& %bT$au&. %o onome to su mi
priali &ilo rnjanski i duan &ati, &ilo se posvaao sa svojim
vazduhoplov(ima i njih petori(u, sa Tadijom Sondermajerom na elu, pljuskao po
li(u svojim belim rukavi(ama. `&ati je u svom salonu kasnije priao da je svaa
nastala oko to#a koji su avioni bolji, nemaki kako je tvrdio Sondermajer, ili
\ran(uski kako je tvrdio rnjanskiU. %ozvao ih je na dvoboj. Svi su odbili da se tuku
znajui da je to po#ibeljno za rnjansko#, sem Tadije koji je ostao da brani o\i(irsku
ast. Tadija je bio komandant vazduhoplovstva i ju#oslovenski heroj, jer je na \rontu
oborio tri protivnika aviona. Sekundanti &iloa rnjansko# bili su reditelj 'ranko
Zavela i knjievnik duan &ati. %oto je njih na#ovorio, rnjanski je imao
problema kako da nae oruje za dvoboj. Najzad, neko se setio porodi(e dunerski i
tako su krenuli u ra( sa drvenom kutijom ukraenom sede\om, ispod mike. a
dvoboj je bilo jo rano pa su odseli u vrakom hotelu koji se, mislim, isto kao i danas
zvao "Srbija". Na veliko zaprepaenje &atia i Zavele, rnjanski je odmah zaspao
snom pravednika. " odreeno vreme krenuli su na zakazano mesto. ra( su izabrali
jer su u tom delu zemlje jo uvek vladali stari austrou#arski zakoni koji nisu
zabranjivali viteki in dvoboja. Sve je ilo po uobiajenom ritualu. %osle kratko#
do#ovora o propozi(ijama, svedo(i Sondermajera i rnjansko# zauzeli su svoja
mesta. rnjanski i Sondermajer stali su nasred poljaneta okrenuti leima. b onda
krenuli brojei korake, okrenuli su se. %esnik %ukin i o\i(ir dantes #ledali su se
netremi(e. %ravo prvo# pu(nja imao je pesnik rnjanski. Naravno, promaio je.
%u(anj je odjeknuo kao #rom, otkinuo lie i poplaio pti(e. $\i(ir Sondermajer die
T4]>n FB\DB5`4
ruku, niani u #lavu, #ledaju #a svetle i valjda zaplaene oi rnjansko#, povlai
oroz jedanput, dru#i put, trei, ne ide.
y $vo je loe punjeno, neto nije u redu y kae Sondermajer.
" stvari Sondermajer se spetljao, nije imao aristokratske manire i navike, nije znao
kako se pu(a iz starinsko#, nakinureno# pitolja porodi(e
dunerski. !vatao je umesto oroza kitnjasti sede\ ispod oroza. To
je spaslo rnjansko#. &ati je priao u svojstvu sekundanta i traio
od oboji(e prihvatanje zadovoljenja. Sondermajeru je dozvoljeno
da opali u vis da bi se dokazalo da je pitolj ispravan. $djeknuo je jo jedan hita( ali
u vrhove kronji, u vrako nebo, otprhnuvi avke.
%otpisan je zapisnik i sada je samo teta to tom zapisniku nema tra#a. &oda je
ne#de na nekom tavanu. rnjanski u Srpskom knjievnom #lasniku objavljuje pesmu
Serbija iste #odine."
4ako se knjaz 5ilo% dopisivao sa svoji& podani#i&a
TIZWINS cTYwYNIWY cA TIZIcAVST
l4nA:
lACDF
A]A`54D
/reko 4njaevske kan#elarije$ najvanije srpske ustanove u prvoj polovini
pro%lo' veka$ narod se alio 5ilo%u na visoke haraee$ traio vi%e slobode i
pravde$ &olio za veau za%titu od turskih zulu&a i srpske hajdueije( 4njaz je
&orao da re%ava i ljubavne proble&e i odlueuje kad neka snaja nije htela
da ivi sa svekro&( *ako je od to' vre&ena proteklo vi%e od 9HB burnih
'odina ova prepiska je saeuvana i predstavlja sliku i priliku to' vre&ena
9nja5evska kancelarija bila je najzna@ajnija institucija 1iloEeve #rbije0 preko koje je
jedan od najveEtiji% srpski% vladara upravljao celokupnim dr5avnim poslovima.
8zrasla iz li@ne kancelarije kneza 1iloEa u 4rugom srpskom ustanku0 njoj su ubrzo
bile podreHene sve ustanove ondaEnje #rbije.
Na @elu 9nja5evske kancelarije nalazio se 1iloEev predstavnik0 koji je istovremeno
bio i ministar inostrani% poslova. !u je uvek bilo i nekoliko pisara0 od koji% je jedan
nazivan kne5evim sekretarom. Kreko njega 1iloE je obavljao najva5nije poslove u
odnosima sa svojim podanicima i sa turskim izaslanicima. !u du5nost obavljali su
-ovan 1iokoviD0 4imitrije \orHeviD0 \orHe KopoviD \eleE0 #ima (roEeviD0 Nikola
NikolajeviD0 ,vram KetronijeviD0 >aza !eodoroviD0 ,leksa #imiD0 4imitrije
4avidoviD0 ?vetko 3ajoviD0 #tevan 3adi@eviD i -akov TivanoviD.Kreko ove najva5nije
srpske ustanove narod se 5alio 1iloEu na visoke poreze i %ara@e0 tra5io viEe slobode i
pravde0 molio za veDu zaEtitu od turski% zuluma i srpske %ajdu@ije. 8ako je od tog
vremena proteklo viEe od 1+0 burni% godina ova prepiska je sa@uvana i ona
predstavlja najstariji i verovatno najzna@ajniji% $ond ,r%iva #rbije.
TD34\D Rh
c>3AF@D\AF
Kosebna vrednost ove dragocene graHe koja
je0 urpkos brojni% ratova i veliki% seoba0
sa@uvana za buduDa pokoljenja le5i u @injenici
da je tada u #rbiji bilo veoma malo pismeni%
ljudi. Nepismen je bio i sam 1iloE :brenoviD.
1nogim njegovim savremenicima bilo je
lakEe poseDi turskog zulumDara i u%vatiti zloglasnog %ajduka nego napisati pismo
1iloEu Cospodaru.
=eDinu pisama koje su mu slali poEiljaoci su pisali po ceo dan0 mnogi i du5e. Na
mnogima od nji% nema nijedne zapete ni ta@ke. 8z izbora pisama pripremljeni%
specijalno za #rpsko nasleHe @italac De osetiti i tu muku ondaEnji% ljudi sa re@ima0 a
joE viEe slike i prilike ondaEnjeg vremena.
ABD 5D 3^D @2gD6 >?A@ 4 54B>@
Jrusnica0 1. jun 1/'&.
=aEe sijateljstvo0 nam milostivi Cosudar.
=aEemu viso@ajEemu #ijatelstvu javljamo za -ovana >azareviDa iz >-utovnice (u
3udni@koj na%iji)0 koji je zimus pred Jijelu nedelju o5enio sina svojego od \orHa
9ukolja iz 1ojsinja0 koje sada za svojijem mu5em neDe da stoji. 4oEli su ovdi kod
nas (1iloEevi% izaslanika)0 sudili se. 1i smo i% ovdi sklanjali da bi oni unapredak
bolje 5ivili i da ode svojemu mu5u. , ni kako ona0 to jest 5ena0 neDe da se skloni da
ide za mu5om0 a ja sam i% pitao za koji uzrok oDe da se puEte. :na govori0 ja ne mogu
za dva mu5a biti0 taku je rije@ na svoga svekra kazala. :vde je doElo '0 kmetova
>-utovni@ana i svi se jem@e za -ovana >azareviDa da to nije istina0 nego da mu sna
uznosi na njega0 kako bi se bolje raspuEtila0 koji poEiljemo vama na vaEe
blagorasu5denie0 s kojim ostajem =aEego viso@ajEego #ijatelstva.
l>`>FB4 5]2fD6 W>54j T4]>5D^]\A^4kA\32`A 2d4]46 f]D^A n4]\A@>
Jrusnica0 '4. jun 1/'&.
=aEe sijatelstvo0 nam milostivi Cosudar0
=aEemu viso@ajEemu sijateljIstvu javljamo za ajduk =asa i njegova druga ,tinu0 koji
su do danas u ajducima bili i doEli u prijeljanske lugove0 i naredbu smo u@inili i onde
je obte@u @eta i panduri0 koje smo bili naredili i naEi i draga@evski0 i obadvojicu ubiju i
glave im Eiljemo u 9ragujevac0 a tela Demo narediti da se ture na kolo0 na skeli prema
7a@ku0 da stoje do vaEe vso@ajEe zapovijesti. 4rugo0 $ala bogu0 sve je ovamo u
na%ijama zdravo i mirno. # kojim ostajem vaEego viso@ajEega sijatelstva pokornejEi
sluga0
osi\ &ilosavljevi
VD3 T4]4?D 23>^4?D BA 3D ]4^D32
Jrusnica0 14. jul 1/'&.
erka \orca 9ukolja neDe da 5ivi sa
svekrom -ovanom >azareviDem i
njegovim sinom
=aEe sijatelstvo0 milostivi Cosudar0
=aEe viso@ajEe pismo od 11. sego meseca primili smo za 1iliIsava 9araklaju iz
1ajdana da mu livade naHemo. 1i smo prizvali kmetove sela 1ajdana i pitali smo i%
za livade0 ima li prilika za ovu livadu Eto bi se mogla dati 1ilisavu. 9metovi svi
odgovore da u njinomu selu nikakve livade nema pustoEke. No ako bi od drugoga
uzeli i 9araklaji dali0 samo Eto ima u 1ilice udovice jedna livada0 Eto je bila data
\oku vodeni@aru0 pa se lani \oka oselio u 9ragujeva@ku naiju0 u selo -aruEice0 a
livadu kosio Cospodar -ovan (:brenoviD). 1i smo istu 5enu prizvali i kazali joj da
onu livadu kosi 1ilisv0 a 5ena nipoEto ne dopuEta0 buduDi da je i ona uzela zeta u kuDu
i pored daje. , ovi gore pomenuti 9araklaja ni malo nema livade. 1ilica nije se otela
reEiti dati livadu0 govoreDi dok ne @ujem iz usta gospodarevije ne dam0 da De me ubiti.
Fato i 9araklaja i 1ilica k vaEemu sijatelstvu odlaze na vaEe blagorasu5denije.
=aEego visa@ajEega sijatelstvapokornejEi sluga0
osi\ &ilosavljevi
V>]4@ _>f4B2C4 BAf> gAB2 3FgDC4
>eto 1/'4.
Kozdravlja tebe0 Cospodaru 1iloEu0
od mene 1ilinka 3adovanoviD iz 3udni@ke naije0 od sela !akova0 Eto smo dolazili
zimus da me sa 5enom puEtiE0 a da je 5ena0 ne bi od nje ni be5ao. >-udi ne be5e ot
5ene od rHe. 9ako sam tebe zimus dolazio0 nisam svoje kuDe viHeo. 8 evo me na suvoj
granici0 '. druga skupilo se i oDemo da se prevezemo0 da idemo u !ursku na 1oriju.
-a sam moju koDu odustao od nevolje velike. #vak je mene u@io da ja to ne @inim0 i
u@io me je moj stric proto iz #vetoga ivangelija da ne puEtam 5ene. ,li0 Cospodaru0
volim poginuti nego nju dr5avi. :ni su mi je naturili mom ocu i obanHaili moga oca.
No Cospodaru0 da si mi po Jogu otac od daInas dovijeka0 primi Joga i svetoga
-ovana i rastavi me sa Enjome0 da se vratim kuDi0 da kuDim kuDu i da tra5im onoga
brata Eta ga nema dve godine. 8 ma kako ne znadem ni ja za njega0 ni on za mene0 a on
je0 Cospodaru0 otiEao sa one baEtine Eto je kmet Nenad na moju baEtinu naselio. Nas
ima 4 brata i majka0 a ne mo5emo na jednoj baEtini sedjeti i mi i on0 i molim te0
Cospodaru0 da si mi po Jogu otac0 ako to mo5e biti0 da se vratim kuDi0 ako li ne mo5e
biti ja se nemam kud kuDi vratiti. ,0 Cospodaru0 molim te s vaEe strane ostali su i tri
nejaka pod dugom0 joE ako bude globe sad ja se nem kud kuDi vratiti0 a jazuk u tvome
carstvu doDi da kuDu razumu kuDim i kako si svom svijetu sudio0 nemoj ni nas
zaboraviti0 no ivzidi to0 Cospodaru0 kako Du drugoga cara slu 5iti.4a doHem pa vi
skut0sotijem ostajem0
&ilinko ^adovanovi
T4]>\A BAkA 2Fe4\2 aD VA5A]4BD
Jrusnica0 17. avgust 1/'&.
=aEe sijatelstvo0 nam milostivi Cosudar"
-avljamo =aEemu vosa@ajEemu sijatelstvu kako se slu@ilo u -armenovcima 1..
avgusta. 8z istoga sela =eselin Jugar@iD otide s 1arkom u selo 1anojlovce0 Na%ije
kragujeva@ke0 i uzme devojku imenom \urHiju0 1iloja iroviDa Der0 i doveo je svojoj
kuDi. 9met seoski onaj dan trevi se kod crkve0 kako doHe0 javili mu za slu@aj Eto se
slu@ilo u selo0 i on taki sitoga gore imenovatoga =eselina s devojkom poElje ovde k
nama. 1i smo i% ispitali0 da nisu oni devojku oteli po zor0 koje devojka sama kazne da
je svoje drago volno oDela za svoga momka da poHe. 8ma veD joEte od jesenas0 kako
ima dogovor da poHe za njega. Na to mu prepjatstvovali otac i majka0 nisu joj oteli
dati za ovoga momka da poHe. Core imenovati =eselin videDi da devojka oDe za
njega0 ondaj poElje svojega kmeta 9rstu da pomene devoja@kome otcu0 koje on otide0
i pomene mu0 i ka5u da je devojka kaila (spremna) za momka poDi i da De doDi oni da
prose. :nda 1iloje mu odgovori0 devoja@ki otac0 da mu s takvijem na@inom ne dolazi0
buduDi da mu devojku dati neDe. :nda momak veD ostavi se od devojke0 a devojka mu
@ak posle toga sve poru@ivala da neDe za drugoga0 no da De za njega poDi. Kosle toga0
on se sastane sa devojkom i da joj jedan dukat obilje5ja0 i ugovor u@ine da on na
CospoHin dan doHe kod njinije njiva. 8 tako su oni i u@inili0 koje Ealjemo momka i
devojku s 9rstom iz -armenovaca tamo na vame blagorasu5denije0 a kojijem ostajem
=aEego viso@ajEega sijateljstva.
pokorneji slu#a,
osi\ &ilosavljevi
ND 5_D4\2 `D> BD `F@`D
#eptembra 1/'4.
Kozdravlje od mene0 8smail spaije0 do tebe Cospodaru 1iloEe0
-avljam =am kako sam ja sa moju raju 9aranovaca. -a doHem kada bude vreme za
odvajanje uEur0 a oni mene ne esape (ra@unaju) za spaiju0 no mi na@ine malo kolibe
kod salaE0 pak tako sedim u tavninu0 ni ognja ni sveDe0 no tako sedim kod kuDe i birov
(seoski knez) ima0 a oni ga ne puEtaju0 no ide kmetu CliEe te izmet @ini0 a kod mene
niko nema0 no sam idem po selu te zob tra5im po selu. 8 kad bude \urHevdan0 te
vreme doHe za desetak da tu@em0 ja doHem u selu da se skinem od konja kod salaE pa
sede0 za mesec dana sede0 nekteEe mi 5ito tuDi0 niti mi koji donese sena0 niti zobi0 niti
ru@ak ni ve@eru0 a ja kod toliko selo kupi ' plasta sena za & groEa0 te sam konja ranio i
lebac i smok (kuvanu %ranu) iz 9ranovac0 sve za pare kupovao. 4okle sam sedeo i
svaki dan na konja ujaEem te po selu zovem i oni neDeju doDi0 i jedan dan doHoEe '.
ljudi te mi + tovara otukoEe0 a kusur plati0 te mi otukoEe pak ja onda reko im0 ja Du na
drugu godinu desetak u@initi a odvojiti neDu0 kada mi 5ito povali onda neka svaki svoj
desetak otu@e i donese0 a onda \orHe 9otur re@e moj kurac ja Du tebe turit tvoj
desetak u moj salaE. 8 ja onda puEe @ibuk pa Da da ga udarim kada mi kurac prikaza0 a
on onda pred svima kmetovima re@e I nemo zaEto Du te bogme sad sa ovu sekiru
udariti kao krmka0 pak tvoje ara@ije doHoEe u selo 3adoje (kmet) i Keruni@iD0 knez
#amailac0 pak upitaEe jel vi spaija tu0 a !odosije Jo5alac re@e tu je0 nikako ga iz sela
oterati ne moI5emo. No i mi baba Kavunu da mu ven@amo0 ima stara cerkva te mo5e
da nas pop0 a CliEe kmet Keruni@iD mu je zet0 pak se ne boji0 desetak ne dava0 p@ele
krije0 glavnicu dava0 belo 5ito zdene u stogove0 ne kazuje ni toliko je0 ni kako je0 zar
se uzda da ne da u polju. N-ive ima za .0 plugova0 pograbili0 niti oru0 niti daju
sirotinje koji bi orali0 no zapustili. 1eni vajda nema0 i mi dolaze ljudi sa stokom na
zimovanju0 a CliEe uzima od buluk (mnogi%) po brava i vunu0 a mene niEta ne dava.
=>5CD^D: >`D BA dAfAB4nA FDaf>^>FA _F>C4^ `B\DaD 4 >3A 5_D^DC4
&. aprila 1/'9.
1ajstoroviD 3adivoje iz =ape (sela) 5enio sina i kad je u so$ru sve goste posadio0
razgovor je po@et o bivEoj buni zimuEnoj (protiv knjaza 1iloEa). FaEto bi bila buna i
ko je kakvi govori nevaljali po narodu0 kad nam nigda bolje nije bilo. (zeli primer
9araHorHeva vakta da je ondaj svaki o svome troEku vojevao0 desetci od svaEta davati0
kuluci i globe bivale i opet po jedan zdrav dukat na glavu svaku davato0 a sada ni
vojnice ni globa0 a opet samo po jedan dukat viEe se ne daje. Na ove razgovore 3adiI
voje isti domaDin izrikom viknuo je i opsovao koji tako govore i re@e6 Cospodar nas
porobi0 al ne porobi0 ali baE poara. 4rugi mu rekoEe0 ako Eto mogne Cospodar on De i
od tog jednog dukata umaliti poreze. :n onda kazao da ne bi Cospodar nigda porezu
umali0 no vala onaj braDi koja za to (u buni) izginuEe0 oni De nam porezu umaliti0 a sad
je turski sud nastoa oDe da sudi i Cospodaru i nama jednako. ( toj so$ri bio je \oka
=idakoviD0 Kavle !rputla0 =ujo \orHeviD0 Kavle #tani@iD i drugi =apljani0 skoro svi iz
FablaDa0 \orHe UeriD i 8lija UeriD i iz drugi sela ljudi. Jilo je0 i ni jednome0 ovaj
3adivojev razgovor po volji nije bio. \oka re@e6 to ti 3aIdivoje... (nejasna re@) pak
odma ustade i re@e da prostrete \oka da spava... \oka take razgovore ne begeniEe i
ode spavati.
VD`> 5A 5Db2^DC4 >3 jD]54j4`DCD
9ragujevac0 '4. jun 1/'9.
9njaz 1iloE kne5evima0 kmetovima i narodu
3udni@ke na%ije6
Krispelo je vreme da se i ovogodiEnji carski ara@i skupe i teskere (potvrde o plaDenom
porezu) po narodu razdadu. Fato se i daje na znanje knezovima0 kmetoIvima i svemu
narodu Na%ije rudni@ke da sam je za ara@iju Na%ije oste izabrao i opredelio
(ime i prezime ara@lije) koji De po Na%iji ara@e kupiti po dosadaEnjem obi@aju0 tj. po
tri groEa ara@a i dve pare ispisane na svaku glavu muEku od sedmogodiEnjeg deteta do
starca od /0 godina.
Fapovedam pri tom ara@ijama da u porezke
glave svaku o5enjenu glavu upiEu0 a od poreza
sledujuDe ostavljaju6
1. ( svakom selu po jednog najglavnijeg
kmeta0'. #veEtenike0&. :ne koji imaju moja
porez osloboditelna pisma04. :ceve0 imajuDe
po dva o5enjena sina sa sobom u kuDi0..
#lepe0 sakate0 kvarne i besomu@ne0+. Krestarele starce od /0 i viEe godina07. :ne
kojima nema joEt godina kako su se o5enili.
:vi sedam redova ljudi neDe se pisati u porezke glave. ,ra@ijama preporu@ujem da na
moja porez osloboditelna pisma dobro paze ili su ova izdana na sav porez ili polovinu0
ili treDu ili @etvrtu @ast poreza i tako da u tevter pod svojom numerom upisuju. Na
kraju tevtera da dodadu ara@ije spisak sviju sela pod nji%ovim numerama u jedno0 i
zajedno sa sumama kuDa i glava porezki i ara@ki. Kare da se primaju po te@eniju po
kom su i u proElu porezu primate0 @uvajuDi se od svake kalp (la5ne) pare.
( Kreljinskim lugovima ubijen ajduk
=aso i njegov drug ,tina0 tea im vise
na skeli0 a glave im Ealjemo u
9ragujevac
&ilo $brenovi
njaz serbski
lDB32F 2C^Fe2\A BA^4B>5C
Jrusnica0 9. maja 1/&+.
Njegovoj #vetlosti0 vladetelstvujuDemu i nasledstvenomu 9njazu srbskomu0
1ilistivejEemu Cospodaru0
Cospodaru 1iloEu !eodoroIviDu :brenoviDu04ole ozna@eni =aEe 9nja5eske #vetlosti
vsepodanejEimi podanika raport.
4evojka 1ilja0 pastorka -anka Colog meanZije @a@anskog0 potu5ila se je od mene da
je majka njena bije i naziva kurvom i oterala je od sebe. Na tu njenu tu5bu ja kao
policaj mestni pridru5im je jedan dan u kuDi mojoj i ispitam zbog kakvog uzroka
majka bije ju i nazivlje kurvom i od sebe tera. Kri kome ispitu ona poka5e mi da je ona
jedno ve@e otiEla 5eni -anka KetkoviDa i onde kod nje radila i zanoDila0 pa ju videla
patrola i kazala majcsi njenoj. Ko tome ka5e da ju je ona bila i kurvom nazivala0 pa
oterivala od sebe. No po dugom ispitu I da nije ona s kim god smeEenije imala0 koja
majka njena morala je opaziti ili @uti0 i zbog toga s njome tako postupiti0 pokazala je
da jeste imala smeEenije s g. 1ilisavom Keruni@iDem0 no da ju je pandur viEe puta k
njemu zvao0 kome je ona otiEla i jednom on (g. 1ilisav) ka5e da je s njom smeEenije
imao.
Ko tome ja prizovem njenog o@ua i majku i kazo sam im da prime re@enu devojku k
sebi i da ju ne biju0 dokle se meHu tim stvar izvidi. No dosad tako bez izviHenja ostalo
je.
%oli(aj varoi )aka
Xntonije Simonovi
S`4^DB\A A^FD@D cC>\`>^4kD
9ragujevac0 1. avgust 1/&7.
9njaz 1iloE ispravni@estvu 3udni@kog okruga6
NaEemu ispravni@estvu :kru5ija rudni@kog u Jrusnici0
<iljuDi tamo pod stra5om apsenika ,vrama #tojkoviDa0 preporu@ujemo ispravni@estvu
da ga u tamnicu stavi i tu ga der5i do daljeg s njim raspolo5enija.Kotrebno De biti da se
prizove odma ?iganin koji De ga dobro okovati a potom ispravni@estvo neka ga dade
svako jutro i ve@e vizitirati da li mu je gvo5je @itavo. ( pro@em da ne dopusti nikomu
imati s njim ikakva i najmanja snoEenija i niEta viEe da mu ne daje krome leba i vode0
a da ga dobro @uva.
4a bi se pak tamnica ta dobro uredila i krepko utverdila0 dojDi De tamo vojeni
komandant sredoto@ni0 polkovnik ,rsenije ,ndrejeviD0 koji De o tom u@initi potrebna
rasporja5enija.
l>B4aB4 FD_>FC: cC>\`>^4k \2bA 5DEFDB\AB
Jrusnica0 /. oktobra 1/&7.
Njegovoj #vetlosti0 milostivejEeImu Cospodarui 9njazu srbskomu01iloEu
!eodoroviDu :brenoviDu0
#tareEine #reza crnogorskog0 :kru5ijarudni@kog0 selog kapetana Ketronija
,ndrejeviDa0 vsepodanejEi raport.
Ko u@injenom mi vseviso@ajEem predpisaniju =aEe 9nja5eske #vetlosti od 7.
t(ekuDeg) m(eseca) Jr. 41+1 s poniznim raportom ovim =aEoj #vetlosti raportiram da
sam ju@er odma po rijatiju prednavedenog predpisanija nalazeDeg se na to@ku
prestupnika ,vIrama #tojkoviDa dao ukopati.
$ kojem au njaesku previsoku osobu izvestiti neproputam. ae njaeske
Svetlosti,
vsepodaneji kapetan
%etronije Xndrejevi
VD3 5A cFACAB _FD^4 3D \A _DB32F
FabeleEka o bra@nom sporu izmeHu >uke iz Joljkovaca i njegove 5ene (napisana
nepoznatog datuma0 verovatno trideseti% godina proElog veka)6>uka 8liD iz
Joljkovaca0 :kru5ija rudni@kog0 rHavo 5iveDi sa 5enom svojom0 koja je od njega viEe
puta begala0 pa kad je ona bila pobegla k rodu svome u Corevnicu Cornju0 on se je
potu5io #retenu \orHeviDu iz >alinaca0 koji mu je rekao6 da je moja ja bi znao Eta bi
od nje radio. Na to ga >uka zamoli da s njime poHe0 da je dovedu i poHu sa #retenom0
>uka i brat mu :brad. 4oHu u Corevnicu0 #reten na@ini se da je pandur gospodarski i
udare na kuDu gdi je bila 5ena >ukina0 razbiju vrata i izvedu je iz kuDe bijuDi. No
sestra re@ene begunice0 5ene >ukine0 po@ne braniti sestru0 a oni i nju izbiju0 pa 5enu
>ukinu bijuDi odvedu. Ko tome sestra beguni@ina sa svojim mu5om otidu u 7a@ak na
tu5bu kod Cospodara -ovana (:brenoviDa) i ispravni@estva (okru5nog suda)0 5aleDi se
da je Cospodarev pandur nju nepravedno bio. Cospodar znajuDi da njegov pandur
nije0 niti 8spravni@estva0 pisato je kapetanu 3akiDu (1arku0 deputatu 3udni@ke na%ije)
da ga poIEalje0 koji je i poslao kako >uku tako i #retena pomaga@a u ispravni@estvo0
gdi budu uapEeni i sutIradan obojica odvedeni na rad s pandurim gospodarski0 odakle
oba pobegnu i doHu do u Joljkovce i odande poHu svaki svojoj kuDi. No #reten ne
doHe kuDi0 no ode nekud na stranu0 za koga niEta ne @uje gdi je. , >uku vrati kmet u
8spIravni@estvo0 gdi i odle5i svoju pogreEku i po proEastiju 1. dana bude odpuEten.
1ajka #retenova doEla je sad ovde0 pitati0 zna li kogod kud se deo njen sin.
V]AC^D ad>f 5]D@A: 5]A_> FD34CA 3D ^D5 m>f 2d4\A
9ragujevac0 1'. novembra 1/&4.
9njaz 1iloE #udu 3udni@kog kraja6
#lavnomu sudu okru5ija rudni@kog u Jrusnici0
=i ste dobili nalog od #uda narodnog0 da iz =aEeg
okru5ija Eiljete ovamo slamu. No kad ste taj nalog
dobili0 niste li mogli razsuditi ako po@em #ud narodnji
nije =as izjasnio kako treba0 da se ta slama zakteva iz
ove predele 3udni@ke na%ije koje su obli5nje
9ragujevcu0 pak da ste onu i poslali0 nego Eiljete slamu pak iz ?rnogorske kapetanije
iz Kranjana na '0 sati daleko. 7etvoro kola0 + ljudi0 4 dana dangubiti i mu@iti se na
ovakom %rHavom vremenu0 a kad pogledaE neima u kolima jedna vezionica saoni@ka.
-e li to od Joga greota i oDe li =as stid biti od ljudi. -a se zaista tomu na@uditi ne
mogu. Far oDete da nas ljudi najveDim zulumDarima nazivaju kao Eto i pravo ima. Fa
bezputnosti ovake0 koje su njima toliko tjagotne (teEke)0 a meni nesravneno protivne.
9akve su to naredbe0 da se @ak odtuda slama ovako vu@e0 kad se ona iz bli5e dobiti
mo5e FaEto bar0 vi koji znate obstojatelno kako 3udni@ka na%ija stoji0 kad vam doHe
nalog od #uda bez nikakva prime@enija0 ne izjasnite se najpre #udu velikom il ne
pitaste bar mene0 da =am ja nalog poEljem kako u tom da postupite0 veD ovako slepo
da vas Jog ubije bez nikakva razsudka u@iniste.
8spit %ajduka 8vana 1iliDa
I 9azuj 8vane uzrok zaEto ode ti u ajduke
I -a Du kazati kako je bilo. -a sam kao kaplar o Ketrovu dnu kuDi iz 9ragujevca sa
stra5e doEao0 mirno i nisam niEta o tom ni mislio0 a u subotu u o@i nedelje pred
preobra5enje0 tj. &. avgusta doHem u 9ragujevac s konjem i malom puEkom za pojas
jesam imao0 da soli i luka za kuDu pazarim. 8 tu se sastanem sa !anackom !u$egzijom0
pandurom iz konaka0 i on me pozove0 te smo u jednoj mejani rakiju pili i ondi me on
prevari i podgovori da idemo u =laEku0 govoreDi da Demo ajluka (plate) I na mesec
imati 70 groEa i isti !anacko kazao je0 da kad je letos u ajduke bio0 da mu je u
Kazarskoj na%iji 1.'00 groEa kod jednog @oveka na ostavu ostalo i od toga meni
obeDao &00 dati i tu je i elper \orHe0 #imo 1ejanZija0 >uko pandur0 -ovan
9andarZija i 8gnjat =la0 i tako me obelisaju i prevare te i ja se sa njima ugovorim i
obeDam da idem0 a buduDi da nisam imao kod sebe dugu puEku0 odem kod 8ve i \oke
!u$egZije ondi u 9ragujevcu0 te iziEtem od nji 1 dugu puEku.
I , kako dodoEe oni tebi puEku.
I -a sam se sa Enjima poznavao i doHem kod nji0 te im zaiEtem puEku da mi dadu da
idem u >epenicu da gaHam ribi i tako i% prevarim0 te mi oni dadu. !o je bilo u
ponedeljnik i tamo mi0 nas 70 u o@i
Kreobra5enija noDi odemo.
I Kak kud ste odaEli kazuj po redu
I Krvu noD odemo u Jaj@etinu planinu i tu
smo stanili oni dan iza !ucakoviDa stana0 a
odtud preHemo na 7ukojevcu preko 1orave. #ami naHemo tu skelu i prevezemo se
(skele5ija nije niEta za to znao) i kad smo preEli 1oravu0 tu smo u kukuruzima danili.
No ja sam se joE prvi dan razkajao i ka5em !anacku6 ja Joga mi ne mogu iDi s vama0
ja Du da se vratim0 a !anacko uzme mi obe puEke od mene0 te dugu puEku dade #imi a
malu puEku eleperu da nosu0 a meni ka5e da moram iDi0 a ne uz%tem da De me po
polovini iz puEke gaHati i posle su svi @uvali me da ne ute@em i tako sam sa Enjima .
dana0 bez puEaka iEao.
I Kak treDi dan kuda ste iz kukuruza otiEli
I :tud se noDi krenemo niz 1oravu i doHemo kneza #ave mejane. 1ejanZije tu ne
naHemo. 1i sami razbijemo vrata i otvorimo0 te uzmemo rakije0 te smo pili i posle oni
sud od oke oturimo u kukuruze i tako po nani5e doHemo u jedno selo0 te tu @etverica
odu u selo i donesu nam leba0 te smo jeli malo i otud odemo u jedne Eevarice0 te smo
danili i otud @etvertu noD preHemo planinu i doHemo u 9ruEeva@ku na%iju u selo
#taniEinci0 jednom @oveku na stan i tu smo kod njega ve@erali i otle se odmaknemo u
jedne kosice u prapratu i tu smo danili. Ketu noD doHemo u #trmenovo i tu0 mi dadu
puEke0 a svraDali nismo ni kod koga jerbo smo bili poneli leba i tu jednim Everaicama
1ilica udovica ne da da joj 1ilisav
9araklaj kosi livadu
predanimo i tako oko uDindije poHemo preko vinogradi i doHemo u Tupu u jedno selo.
1i se na@inimo !surci a 8gnjatu =lau uzmemo oru5ije i na@inimo ga kaluzom pred
nama i tako doHemo putem jednim seljaku i uzmemo leba i tako preHemo preko
<titara i doHemo u 3asinje vodi i ondak iEli smo putem i tako svratimo na -astrebac
planini i tu danimo. <estu noD preHemo -astrebac i doHemo kovanlucima
(p@elinjacima) po blizu i tu smo zadanili i tako legnu svi spavati a 8gnjat je stra5u
@uvao i tako ja prevarim 8gnjata te se izmaknem i ute@em preko 9ukljana i preHem
viEe 9ruEevca 1oravu i tu u jednim plastu noDim i otud poHem sutradan i doHem u
4renovu u mejanu i tu sam napio se rakije i tako doHem u 1edveHu te sam u mejani
ru@ao a seljaci su tu kod mejane bili i s kmetom su se za ara@ dogovarali a ara@lije su
bile u Crabovcu i tu me stegnu seljaci i uzmu mi puEke i odpratu me ara@lijama i tu
me zapitaju odkuda sam. -a im ka5em da sam pandur iz 9ragujevca... ,ra@lije me
poEljedu knezu 7edu0 te tako doHemo u 4ubicu kod kmeta i tu me soldat0 kmetov
brat0 pozna. , oni Eto su me dopratili donde vratu se u Crabovicu i polse jedan
momak kne5ev iz 9aleniDa doHe i tako ja proumim da Dedu me vezati i goniti u
9ragujevac vezana i reDi da su me u$atili oni a ja sam sam poEao da se kuDi vratim te
tako ostavim moje puEke i ute@em i doHem ovdi u Jrusnicu sam0 na milost
gospodarsku.
taro &ederevo: kalfe i &ajstori zanata tr'ovako'
lD2B `>\4 5A BD^4\D> bAC^FC`>@
l4nA:
c]D^`>
Vh =>@DaAC
Deviza s&ederevskih tr'ova#a bila je: "/rodaj robu$ da roba ne proda
tebe"( - one stare "ast svako&e$ veresija niko&e"$ nisu se 'otovo
nikad pridravali( Roba je i&ala dve #ene: jednu iskazanu #ifra&a$
dru'u 7 pod %ifro&
Kre pola veka i viEe u #mederevu se trgovalo na veliko i malo. !o je
naro@ito dolazilo do izra5aja pazarnim danom0 a to je uvek bio
@etvrtak. 3adi kupovine0 prodaje i viHenja iz svi% sela koja su
pripadala srezu Kodunavskom dolazile su kolone kola0 @eza u
kojima su se nalazili sve@ano obu@eni stanovnici sela0
zemljoradnici.
,ko bi bilo vreme pred polazak u Ekolu gu5va je bila pred knji5arama koji% je pre rata
bilo tri. ( zgradi :pEtine bila je knji5ara #vetislava 1ilojeviDa0 malo viEe njega bio je
,leksandar panduroviD0 a u neposrednoj blizini zgrade Cimnazije nalazila se knji5ara
Jo5idara 1ilovanoviDa. 9nji5ari 1olojeviD i KnduroviD izdavali su razglednice
#medereva0 a Jo5idar 1ilovanoviD u okviru knji5are imao je pozajmnu biblioteku.
9od njega su mogle da se nabave dobre de@je igra@ke0 koje su mu stizale @ak iz
Nirnberga" Nedeljom0 kada bi bilo u varoEi dosta sveta pred njegovom knji5arom bila
bi gu5va. 9ao vid svojevrsne reklame njen vlasnik je iznosio na trotoar metalnog
pauna koga bi 2navijao2 i onda ga 2pustio2 da se slobodno Eeta i 2Eepuri2 svojim
RD3B\D mFDB`>^4kD
4 T4CFDn4B>^4kDh ND
2]Da2 V]D3D
T4CFDn4B>^4kD 5D
54B>@ 4^>FD3>@ 4
`D]j>@ T4]DB>@
ABeA]`>^4kA@ :4a
`B\4fA vc_>@ABDF
5CDFA ^DF>n4v
velikim repom. 3eklama je0 kao Eto vidimo0 bila i pre pola veka0 a i ranije sastavni
deo trgovine.
3oba je prodavana za novac i na kredit ili0 kako se druga@ije govorilo0 na po@ek.
$ormalnosti su tu bile svedene na minimum. =a5no je bilo da se poznaje kupac0 da se
zna odakle je I pa mu se dozvoljavalo da robu nosi I na re@. Naravno0 bilo je i oni%
koji bi robu uzeli i sa njom bez traga nestali. Kojavljivali su se u lokalnom listu 2Clas
Kodunavlja2 oglasi u kome se upuDivala molba @itaocima za adresu 2tog i tog
@inovnika koji je ostao du5an trgova@koj $irmi manje ili viEe dinara2.
( velikim trgova@kim kuDama koje su postojale u veDim gradovima cene su bile
odreHene i nepromenljive. ,li0 kod oni% sitniji% trgovaca0 kakvi% je u #mederevu bilo
dosta0 dolazilo je svakodnevno do pogaHanja koja su iEla toliko daleko da je roba @ija
je cena u po@etku bila '0 dinara na kraju prodata za samo /. NeupuDeni su se pitali6
kako je to moguDe0 pa zar takvim smanjivanjem cene trgovac ne srlja u bankrot
Naravno0 pri tome oni nisu ni sanjali da svaka izlo5ena roba ima dve cene. -edna je
bila svakome jasno napisana0 a uz nju su bila naslikana neka slova i re@i I koje su
izazivale @uHenje. !o je primetio jednom prilikom naE sugraHanin @ije je ime Jrana i
koji je drugovao sa trgovcem -ankom >evijem0 koji je imao nadimak 2#portista2.
4rugovao je0 a sa njim nije trgovao ili bolje reDi nikako mu nije bila jasna prodaja
robe koju bi on vrEio kupcima. -ednostavno0 da bi zadr5ao kupca0 i on0 a i drugi
trgovci sni5avali bi do neverovatni% granica prvobitno istaknutu ili kazanu cenu.
-ednoga dana -anko je stavio primedbu svom prijatelju Jrani6
I 4obri smo drugovi0 a kod mene nisi u@inio0 ama baE nikada pazar"
I Ka kako to da @inim0 kad je kod tebe @itava akrobatika sa cenama. Krijatelji smo0 ali
mi nije jasno I jedna cena piEe na robi0 a po drugoj0 ni5oj0 je prodajeE.
:nda je >evi objasnio da svaka roba ima dve cene. -edna je ona prva0 stvarna cena
koEtanja0 koja je imala Ei$ru ili0 kako se druga@ije govorilo0 trgova@ku marku0
sastavljenu od slova J;#81,N!:=. #loboda od J do : su predstavljale ci$re od 1
do 90 a slovo J bilo je znak za 0. Kored te cene bila je i ona druga I sa maksimalnom
zaradom"
!rgovci -ovan #. ,rnautoviD i =elimir 7upiD imali su svoju 2marku2 ili Ei$ru. Ko@etna
slova azbuke (a0 b0 v0 g0 d...) odgovarala su ci$rama od 1 do 90 a deseto slovo azbuke
bilo je :. Jitno je bilo da u marki ne budu dva ista slova0 jer bi onda moglo da doHe
do zabune i Etete po vlasnika. :stalo je sa@uvano seDanje da su trgovciIortaci
JudimkiD i JatiniD imali svoju 2marku2 I 9(F1,N:=80 #tanimir >azareviD I
K3:=84,N?;0 Nikola #aviD I J>,T;N#!=:0 4ragoljub KeriD I !;18<=,3(9.
Jilo je i drugi% neobi@ni% 2marki2 kao Eto su C:>!;18N(#0 M3,N?(#9:-0
,=4;19:3N(...
&arievi duani
NA cUNUANSW cTRANI UZIY
( centru #medereva0 odma% do #aborne crkve #vetog \orHa
nalazili su se poznati duDani u nizu pod imenom 21ariDevi duDani2.
Kreko puta nji% nalazio se :pEtinski dom I zgrada :pEtine u kojoj je
na spratu0 u uglu do glavne ulice nekoliko odeljenja pripadalo
#mederevskoj trgova@koj omladini. !o je bilo i ozna@eno na samoj
zgradi iznad ti% odeljenja velikim natpisom 2#mederevska
trgova@ka omladina2.
Na uglu0 gde danas po@inje N-egoEeva ulica bila je ka$ana 2Kariz20 koju je du5e
vremena dr5ao poznati ugostitelj =ladimir 3istiD 24olarac2. :n se u njoj nalazio u
@asu eksplozije0 .. juna 1941. godine0 kada je cela zgrada sruEena. #a@uvane su
$otogra$ije sa sruEenom ka$anom na kojoj se sa@uvala $irma lokala.
4o ka$ane je bio duDan u kome je sopstvenik zgrade 7edomir I 7eda 1ariD prodavao
nameEtaj. Fatim je dolazio lokal u kome je radio 1irko !igerman0 koji je po struci bio
me%ani@ar0 a najviEe je prodavao bicikle. 4o njega je dr5ao dobro sortiranu piljarsku
radnju 4raga0 sin #tojiljka \orHeviDa0 koji je bio poznat pod nadimkom 2Clavonja2.
Cro njegove robe bio je0 izlo5en0 kako je bio obi@aj0 na trotoaru ispod tende. tu su u
grozdovima visile banane0 a bilo je izlo5eno i drugo ju5no voDe.
!u je bilo joE nekoliko lokala koji su koriEDeni za kancelarije i u jednom je neko
vreme =ojislav 4omazet dr5ao zastupniEtvo :siguravajuDeg druEtva 2(jedinjeno ,.
4.2
#a strane0 u danaEnjoj N-egoEevoj ulici0 u samoj blizini crkve bila je pekara koju je
dr5ao 3ista 1aksimoviD.
1ariDevi duDani0 iako su bili u centru varoEi0 imali su jednu 2manu26 bili su osun@ani0
pa su zakupci radije birali drugu stranu ulice gde je bilo viEe %ladovine.
Kouzdano je utvrHeno da je po@etkom ovog veka #mederevo imalo 1ostarsku ulicu.
4o tog podatka doElo se za%valjujuDi 7edomiru 1ariDu0 diplomiranom pravniku koji
nam je stavio na uvid dokumentaciju I plan kuDe svoga pradede -e$rema T. 1ariDa0
trgovca iz #medereva. 1asivna porodi@na stambena zgrada porodice 1ariD nalazila se
u blizini danaEnje @esme 25ive vode20 danas preko puta zgrade Narodne banke I
Milijale u #mederevu. Na planu koji je 2premerio i nacrtao 1ilija ,. NiniD0 okr.
in5enjer2 stoji da se radi o projektu objekta u ul. 1ostarskoj0 dakle u centru
#medereva. Clavna zgrada je imala '0.0/0 m'0 magacin i Etale 11'070 m'0 Eupa za
daske 11/000 m'0 obor '00.0 m' i dvoriEte +./000 m'. #ve u svemu povrEina ovog
imanja bila je 111.000 m'. Clavna zgrada je imala veliki podrum0 koji je slu5io kao
stovariEte vina. 4o nje je izgraHena kasnije zgrada I lokal u kojoj je unuk -e$rema T.
1ariDa0 -e$rem 7edomira 1ariDa0 za vreme rata radio sa manjom ka$anom. Krilikom
eksplozije0 .. juna 1941. godine0 teEko je oEteDena zgrada porodice 1ariD i nikada nije
obnovljena. ,li0 u njoj niko nije nastradao u @asu eksplozije0 jer je bila sagraHena od
tvrdog materijala. 7uva se joE jedan interesantan plan iz zaoEtavEtine porodice 1ariD.
!o je 2Klan za (nove) duDane -e$rema T. 1ariDa trgovca u #mederevu0 #mederevo 10.
oktobra 190&. g. sa potpisom :kr. in5injeri -. JaniE i 4. =. 1iloEeviD2. Ko projektu na
uglu je bila predviHena pekarnica0 a zatim deset duDana. #a druge strane placa u nizu
su bile predviHene kancelarije0 magaza0 ulaz za tavan0 magacin i puEe sa dva N-?Ia u
dvoriEtu.
1D^F4]> 1D\D >F4k
4@D> \A aD 5^>\A
dA]>6 _>5AdBA
AC4`ACAh
c@A3AFA^`D
v>F4kv 3>d4]D \A
a]DCB2 @A3D]\2 BD
5D\@2 2 WD_DB2
(kupna povrEina placa bila je +1/0.0 m'0 a pod zgradom je bila povrEina od .010.0
m'. 8spod toga sledi potpis in5enjera -ovanoviDa s.r. :vi duDani bili su poznati kao
21ariDevi duDani2 i pouzdano se zna da i% je izmeHu dva rata bilo manje od deset u
nizu.
duani Zaje oria
wAH Ui VAU c RATZUVST
:vi duDani0 u sastavu prizemne zgrade0 nalazili su se do zgrade nekadaEnje :pEtine0 a
sada :kruga. Krvi lokal0 pekaru je dr5ao pod zakup #tevan 8liD0 koji je roHen 1//..
godine u selu 1idince0 srez 9i@evo u 1akedoniji. 4o pekare se nalazila narodna
ku%inja 3usadina -aiDa0 zatim radnja sopstvenika zgrade Caje \oroviDa0 gde su se
prodavale razne vrste $arbe (bila je to $arbarska radnja). Najzad0 na kraju se nalazila
lepo ureHena knji5ara ,leksandra ,ce KanduroviDa0 koji je doEao iz Ko5arevca i bio
zastupnik prodaje listova 2Kolitika2S 2=reme2 i Kravda26
:va zgrada sa svim duDanima je poruEena za vreme eksplozije .. juna 1941. godine i
viEe nije obnovljena.
#tevan 8liD0 poznati smederevski pekar zavrEio je pekarski zanat u =idinu0 u
Jugarskoj. 9ad je izbio Krvi svetski rat vratio se u 1idince. KoEto se rat zavrEio0
poput mnogi%0 krenuo je trbu%om za kru%om0 pa se naEao u Jeogradu. #a poslom nije
dobro prolazio0 pa doHe u #mederevo i uzme pod zakup pekaru \ure 4inkovog
NaumoviDa0 koja se nalazila do ka$ane 2#olun2 u ulici 4obrotvora JaniDa0 na putu za
Telezni@ku stanicu. Kosao mu je i tu iEao loEe ali za%valjujuDi krvnom srodstvu sa
1atom 1aksimoviDem0 Caja \oriD mu je dao u zakup svoju pekaru. !u je #teva 8liD
2vadio2 %leb od prvoklasnog banatskog braEna i burek. #nabdeva@ braEnom mu je bio
4ragi #tanojeviD0 trgovac braEnom i pivom. 1ata 1aksimoviD je na re@ garantovao
4ragetu #tanojeviDu da De #teva 8liD biti dobar platiEa I kao Eto je bilo. #ve je to
svrEeno na re@0 u @etiri oka.
( 1akedoniji je #teva 8liD imao pet kDeri i jednog sina0 kao i suprugu. #in 3usomir je
zavrEio u #mederevu nekoliko razreda gimnazije0 pa se vratio kuDi. :stavEi sam #teva
se u starijim danima o5enio u #mederevu sa >-ubicom 8liD. Jio je poznat kao veliki
zaljubljenik u lov. Koput mnogi% dobri% ljudi za vreme rata0 u godinama kada je
vladala glad i nemaEtina0 pomogao je siromaEne i sve one kojima je bio potreban %leb.
(mro je od EeDerne bolesti.
cCDF4 ?ABCDF c@A3AFA^Dh =A5B> \A
afFD3D S_nC4BA6 D ]A^> 52 TDF4kA^4
32kDB4 :RDaf]A3B4?D 2 4a3DB\2
5@A3AFA^5`A `B\4gDFA c^AC45]D^D
T4]>\A^4kD
Caja \oriD je rad u svojoj $arbarskoj radnji poverio svome sinu 1iloradu 1iletu
\oriDu o kome je sa@uvano nekoliko zanimljivosti. :n je sa svojima0 kao de@ak
preEao u Krvom svetskom ratu0 ,lbaniju i naEao se na 9orzici. :datle je0 kada se rat
zavrEio otiEao sa sestrom -elenom na studije u Kariz. 8 dok je sestra vredno u@ila0
diplomirala %emiju i kao prva 5ena iz #medereva stekla doktorat nauka0 1ile0 ta
velika dobri@ina sa grupom studenata i Haka0 osloboHeni% okova rata0 krenuo je
tokovima 5ivota u Karizu0 toj velikoj prestonici sveta. #tudirao je0 ali sporo0 iEao je0
pri@ao nam je0 i na predavanja @uvenog svetskog nau@nika ,lberta ,jnEtajna... ,li0
sve snove o univerzitetskoj diplomi poremetila je jedna @eEka pozoriEna trupa I
5enska. 7e%inje i #rbi su brzo naEli zajedni@ki jezik0 pa su predavanja i knjige ostali
za buduDe semestre.
:tac Caja je zapazio da sinu 1iletu studije teku sporo0 pa mu je javio da doHe u
#mederevo i preuzme voHenje radnje0 koja se nalazila baE preko puta 1ariDevi%
duDana. !u se nalazio0 opet #mederevac0 -evrem -eEa 1ariD0 koji je zavrEio
!rgova@ku akademiju u #olunu i tamo nau@io da igra Ea%. 9ako je i 1ile \oriD bio
ljubitelj Ea%a0 to su se nji% dvojica @esto nalazili za Ea%ovskom tablom0 obi@no ispred
ili I zavisno od godiEnjeg doba0 u ka$ani 2Kariz2. 8grale su se tu bezbrojne partije0
@esto uz simobli@nu opkladu I pora5eni da plati ka$u sa ratlukom. :stalo je
zapamDeno0 kako se na ra@un ti% ka$a Ealio -evrem 1ariD0 kod mladi% poznat kao @ika
-eEa. Fube sam pokvario igrajuDi Ea% sa braca 1iletom. 9oliko sam partija dobio0
toliko sam popio ka$a i zasladio i% ratlukom I da su ove to moji zubi platili"
1ile \oriD je bio veoma druEtven @ovek. =oleo je da posedi u ka$ani0 voleo je da
zasedne uz Ea%ovsku tablu i uvek bio spreman da uz ka$u i vesele upadice zaigra koju
Ea%ovsku partiju.
-ednom0 izmeHu dva rata0 do duboko u noD druEtvo je sedelo u ka$ani 2korzo2S muzika
je svirala0 a po dogovoru0 neko iz druEtva je stavio veliki katanac na vrata od $arbarske
radnje. :nda je0 opet po dogovoru0 doEla muEterija sa velikom naruZbinom I usred
ka$ane i posle pola noDi. 4ruEtvo je navalilo na 1ileta da ne odbije muEteriju kojoj se
tobo5e 5urilo0 jer je ujutru imala druga0 %itna posla.
?elo druEtvo se onda naElo ispred radnje0 gde je bila I kako bi Ea%isti rekli 2mat
pozicija20 dok je 1ile vikao6 24a mi je da znam ko je to u@inio0 na mestu bi% ga
ubio20 neko se naEao spreman da ide da budi stru@njaka za otvaranje brava0 katanaca i
kasa0 majstora #vetozara !ozu -anko$iDa.
Naravno0 majstor !oza je otvorio katanac0 roba je prodata druEtvo se ponovo vratilo u
ka$anu 29orzo20 ali su svi mudro Dutali i iE@uHavali se 2kako se to desilo2.
9ada je pukao novi dan0 gradom je pukla vest Eta je proEle noDi bilo pred lokalom
1ileta \oriDa. 8 sve se na tome zavrEilo.
: tom dobrom @oveku zabele5eno je joE jedno seDanje I opet vezano za ka$anu i
druEtvo.
Njegov ven@ani kum bio je \orHe \oka 4rezgiD. N-emu suse kao kumu obratili
1iletovi roditelji s molbom da govori i savetuje svoga kuma da proredi odlaske u
ka$anu.
1ile je uvek pa5ljivo sluEao \okine savete i obeDavao da De ga posluEati. 9um \oka
bio je uporan sa svojim @estim savetima0 pa je to jednog dana 1iletu prekipelo.
I 9ume \oko0 kada smo se ven@ali koliko si platio sveDe i porez.
:vaj se iznenadio ovakvim pitanjem0 ali je 1ile stalno insistirao da mu se da
odgovor.
9um \oka0 kada viEe nije imao ku0 odgovorio da ga je to koEtalo oko 100 dinara. Na
to0 kum 1ile izvadi iz Zepa 100 dinara i stavi pred kuma uz re@i6
I ;vo ti kume \oko 100 dinara za porez i sveDe I jer neDu viEe da sluEam tvoje
kumovske savete"
Naravno0 ovo je samo bila Eala i kumstvo je ostalo i dalje. #amo sada je kum \oka bio
obazriviji u savetima"
:d ovi% pri@a0 prvu je ispri@ao sada pokojni ,leksandar ,ca 8vkoviD0 ekonom
#mederevske bolnice0 koji je bio jedan od u@esnika u Eali sa katancem0 a drugu
3adoslav 1aksimoviD0 obojica dobri prijatelji 1ileta \oriDa.
duan i &ate &aksimovia
cTRT U lYVARcVST ATURZUVU
:vi duDani nalazili su se na uglu ulica =ojvode Kutnika i ?ara 4uEana0 u delu grada
koji se zove Cornja vaga0 po velikoj opEtinskoj vagi0 smeEtenoj na po@etku ulice ?ara
4uEana0 gde se merila pEenica i druga roba za izvoz.
1e%anu0 koja je zauzimala centralno mesto0 dr5ao je sopstvenik 1ata sve do 1. maja
194/. godine kada je prestala sa radom po odluci dr5avnog organa (nacionalizacija).
Fatim su se u nizu nalazili lokali koje su dr5ali Nemanja #tojkoviD0 berberin0 3ista
1aksimoviD0 pekar0 Jo5a -ovanoviD0 potkiva@0 =lada 9raljevski (emigrant iz
Jugarske)0 obuDar i 8van KetroviD0 kroja@.
9ada je #mederevo bombardovano 11. juna 1944. godine0 u nedelju pre podne ovaj
deo grada je stradao.
( delu pekare koji se zove amurluk poginuo je 3ista 1aksimoviD0 a takoHe je 5ivot u
bombardovanju0 zbog pada bombe0 izgubila i Josa0 5ena Nemanje #tojakoviDa0
berberina. #ve poslovne prostorije0 sem ka$ane0 posle bombardovanja viEe nisu radile.
!ada je bomba sruEila i polovinu susedne zgrade -anka #tojadinoviDa.
U]4?D VFD]\D lACFD6
BA`D3D 2FeA^Dh
=A5B> \A afFD3D
cCAjDB>^4kDh
V]D34@4F
cCAjDB>^4k d4> \A
5A`FACDF _>5]DB5C^D
2 m234@_AnC4 D
IfB\DC cCAjDB>^4k
CFf>^D? 4
^A]A_>5A3B4`6 b4\A
5A ^A]4`> 3>dF> 2
1>3>@4B2 a^D]>
vmD]2f4B4?Dv
Kosle prestanka rada ka$ane0 tu prostoriju je dugo koristila Fanatska zadruga u
#mederevu za svoju prodavnicu. !o je bilo sve do 19+4. godine kada je ceo taj
stambeni i poslovni prostor eksproprisan od strane Telezare u #mederevu.
"&ali &arselj" brae Todorovi
lS1AUA iA =VSR I lAlA1AW VSWI 1SVSRI
#mederevo je nekada imalo veliki broj trgovaca I ortaka. ( ortakluk
su stupali roHaci0 a pre svega prijatelji0 koji su ostajali jedan drugom
verni bez obzira na sve okolnosti koje bi i% u 5ivotu snaEle. !ako0
ako bi koji od ortaka za vreme rata pao u ropstvo0 on je i dalje
ostajao sa svim pravima u $irmi i njegova porodica je imala pri%od
za 5ivot kao i da je njen domaDin na poslu. Kored te solidarnosti0
postojalo je i neograni@eno meHusobno poverenje0 te izmeHu ortaka
nikada nije dolazilo do sudski% sporova. #ve se zavrEavalo u krugu
trgovine0 dalje od javnosti. !ako se u neko dalje vreme od nas
postupalo i prilikom veDi% ili manji% pozajmica. #ve se to radilo
strogo u @etiri oka I zavraEvalo bez spora i suda.
( #mederevu je bilo mnogo orta@ki% $irmi. ;vo po seDanju starog #mederevca
3adoslava 3adeta 1aksimoviDa0 diplomiranog pravnika (sada penzionera)0 nji%ovi%
naziva6 #imiD i KavloviD0 JudimkiD i JatiniD0 7upiD i ,rnautoviD0 <ipetiD i
,nHelkoviD0 1itraEinoviD i JrankoviD0 >aza #tanojeviD i sin 4ragi0 JegoviD i
1itroviD0 =asiljeviD i >azareviD. Najpoznatija $irma0 koja se bavila velikim izvozom i
koja je #mederevo uvela u svet0 bila je vlasniEtvo braDe !odoroviD. N-u su @inila tri
brata6 1ilan0 1ika i 4ragi. ( njoj je po saznanju 1aksimoviDa bilo joE suvlasnika0 ali
su oni ranije umrli. !odoroviDi su doprineli da se #mederevo nazove zbog velike
trgovine i izvoza 21ali 1arselj2.
JraDa !odoroviD su trgovali 5ivotom i tovili svinje za izvoz. N-i%ovi obori su bili na
mestu gde su sada objekti preduzeDa 28s%rana2 (tamo je gradska pekara0 upravna
zgrada0 silos i druge zgrade).
!odoroviDi su imali uvek na lageru .00I+00 tovljenika0 a gajili su i Durke. :ni su
zajedno sa Kerom 9uzmanoviDem I Kurkom izgradili arterski bunar sa 25ivom
vodom2 koju su zajedno koristili. (8 danas tu 25ivu vodu2 koriste Kurkini i preduzeDe
28s%rana2).
9ao trgovci i izvoznici !odoroviDi su imali mnogo zgrada0 magaza0 magacina0 koEeva
u varoEi (izmeHu ulica =ojvode Kutnika i 17. oktobra) i na mestu gde su dr5ali svinje i
Durke. Fa ono davno vreme imali su moderan0 otvoren $ijaker0 @iji su to@kovi bili na
guma@kovima. 1aHar ;mil je bio $ijakerista0 a njegova 5ena ;mina bila je sobarica
kod !odoroviDa.
1ilan !odoroviD bio je u dobrim odnosima sa kraljem ,leksandrom :brenoviDem i
njegovom suprugom 4ragom. 1ilanova supruga 1ileva mesila je poga@e specijalno
za dvor0 koje je osobito volela kraljica 4raga. 9raljevski par ,leksandar i 4raga bili
su @esti gosti #medereva. !ada bi oni odsedali u svom letnjikovcu i 29raljevom
vinogradu2. -edno dete iz susedstva0 zvalo se 1ile <teriD0 bilo je osobito drago kraljici
c@A3AFA^5`D
cDd>FBD ?F`^D
c^AC>f >FeD6 BD
FDaf]A3B4?4:
vcF_5`4 _>a3FD^
>3 VD54kD6
_>F2bB4`D UA3A
=2B\4kD6 c^AC>@4FD
Ak4@>^4kDvhhh
4ragiS ona ga je darivala slatkiEima0 dovodila u letnju rezidenciju u #mederevu gde se
igralo.
1ilan !odoroviD je bio0 po seDanju 3adoslava 1aksimoviDa0 veoma %uman @ovek.
Jio je svakodnevni gost u ka$ani njegovog oca 1ate maksimoviDa kod Cornje vage.
Kred praznike (Jo5iD0 (skrs) u ka$ani bi za stolom pisao cedulje svojim
nameEtenicima na imanju. Na njima je pisalo6 2Kodaj prase0 Durku0 Durana I
donosiocu2. :n je i nov@ano pomagao sirotinju. Jio je krupan0 markantna li@nost. (
trgovini svinjama je bio toliko verziran da je 2od oka2 ocenjivao te5inu brava. Kri
tome je mogao da pogreEi za svega dva do tri kilograma.
:d !odoroviDa #mederevu je ostala spomen @esma zvana 2#tudenac20 koja je
podignuta 1/9/. godine. Na @esmi se nalazi spomen plo@a sa tekstom6 2:vu @esmu
podigoEe braDa 1. !odoroviDi za uspomenu svojim roditeljima i bratu -oci0 septembra
1/9/. godine2. ( toku 4rugog svetskog rata @esma je prestala da radi. :bnovljena je
1994. godine i tom prilikom je prireHena prigodna sve@anost na licu mesta i u
preduzeDu 28s%rana20 u @ijem se susedstvu nalazi.
: 1ilanu !odoroviDu je zapamDeno da je bio tako @est gost u ka$ani 1ate
maksimoviDa0 da je smatran za @lana porodice. #vakog jutra0 zo$om0 dolazio je u
ka$anu na ka$u i razgovor. ,ko bi se desilo da je poranio i zatekao zatvorena vrata
Etapom je udarao po prozoru gde su spavali najmlaHi kelneri.
Na starim razglednicama #medereva joE iz proElog veka nalazi se nekoliko zgrada
glavne ulice koje i danas postoje. -edna od nji% je kuDa porodice JiseniD0 koje je
sagraHena daleke 1/9'. od strane trgovca Jlagoja -ociDa. ( prizemlju je bila trgovina
sa $irmom na srpskom i nema@kom jez%iku0 a na spratu stan za porodicu.
-ociDa je nasledila Derka #tojna TivkoviD iz Ko5arevca0 kao jedini naslednik0 pa je ona
tu kuDu prodala 14. januara 19'/. godine #avi -ankoviDu i 4imitriju JiseniDu (tastu i
zetu) koji su u lokalu vodili orta@ku manu$akturnu radnju sve do 1941. godine.
4o nji% je bila sli@na zgrada0 koja i danas postoji0 u kojoj je izmeEu dva rata bila
apoteka i to I 4vorska apoteka kako je stajalo na $irmi. =lasnik apoteke bio je stari
ne5enja !oEa -evtiD0 rodom i% <apca.
:n je0 po seDanju Cordane JiseniD0 koja je u to vreme bila devoj@ica0 imao papagaja
koji je govorio6 9oIko (tako su ga i zvali)0 pa onda slo5enije I roIkoIko. Fnao je da
ka5e joE i dobar dan i to na $rancuskom (bon 5ur)" Kapagaj je bio u apoteci i u
dvoriEtu0 kada bi se tamo naEla goEDa iz Jeograda0 koju je gospodin !oEa predstavio
susedima kao 2gospoHu -elku2. ,li0 svaka tajna kratko traje0 pa su susedi0 a i celo
#mederevo ubrzo saznali da je gIHu -elku 2igrala2 poznata glumica >-ubinka JobiD"
R-D)* VF4 0 2R1DV*)*
edan od najmlaih penzionera d.d. "dunav" u Smederevu je %avle &itrovi `DEBGU,
koji je otiao u penziju DEVV. #odine poto je u tr#ovini proveo preko etrdeset
#odina. Napustio je svoj kolektiv i svoje du#o#odinje muterije sa radno# mesta
#lavno# poslovoe ^obno# ma#azina. $stao je i dalje, to je ve #odinama, sudski
vetak za sve predmete koje dobar poznavala( tr#ovinske struke moe da o(eni i
pro(eni.
ako je %avle uao u svet tr#ovine
y a sam DEDI. #odine postao e#rt u manu\akturnoj radnji kod ortaka Stanimira
aazarevia i vivote asiljevia. bmao sam u#ovor sklopljen na dve #odine jer sam
kod roditelja bio na stanu i hrani, a u radnju sam odlazio radi zanata. ato, ja nisam
imao sudbinu mojih brojnih dru#ova koji su stanovali i hranili se kod svojih #azda,
ali su zato morali da rade y u kui i van nje.
a sam sa uenjem zanata pohaao anatsku kolu koja je bila kod Zornje va#e.
bmao sam tri direktora: prvo Nikolu uri(u, pa dra#oslava aazia i na kraju
^adenka Savia. Nastava nam je bila od DC do BD sat ponedeljkom, sredom i petkom,
a nedeljom smo ili u kolu od V do DI asova.
%avle ili kako #a krae zovu %aja sea se nekih neu#odnosti u tr#ovini: zimi se nije
loilo u prodavni(i koja se nalazila u (entru Smedereva, preko puta Zimnazije, u
z#radi Stojana ukovia. dva su bila uzroka: tedelo se, a i otklanjala se mo#unost
paljevine.
$n se sea i ovih detalja iz nje#ove radnje:
y Niko od osoblja nije smeo da pui, a ni nae #azde nisu puili. &eutim,
muterijama nije bilo zabranjeno da pue.
Tr#ovaka marka bila je stro#a poslovna tajna i ja se nje seam. Zlasila je
%'ZST^Xvb$. &i, kole#e bismo jedan dru#om u poverenju #ovorili koja je kod nas
marka.
$stale su mi u seanju iz to# vremena dve izreke:
"daj na veresiju y #ubi muteriju" i "%rodaj me inae u da te prodam":
$va prva izreka se nije potovala, jer su uslovi bili takvi da je moralo da se daje na
veresiju. %ored to#a teilo se da roba ide iz prodavni(e, da se nova( obre, pa je
davana na poek. 'ilo je dosta Smedereva(a koji su dolazili i dobijali robu, pa bi je
kasnije platili. Nije se ispaltilo drati robu na la#eru, jer su kamate bile velike. ato
se roba prodavala `pa i bez nov(aU y da ne bi jedno# dana prodala svo#a #azdu
da li su tr#ovinske radnje imale imena
y ^adnja u kojoj sam uio zanat nije imala svoje posebno ime. Xli, neke su to imale
Tako, anko aevi, koji je imao dosta muterija iz Sartida i sportista dao je radnji ime
"sportista", a nje#ov brat adik aevi y "dobro sr(e": dru#ih se imena ne seam.
audi kod kojih sam uio zanat bili su prema meni dobri. Nauili su me da #a volim,
da (enim muterije y i ja sam takav ostao dok sam se nalazio u prodavni(i iza tez#e ili
u velikoj ^obnoj kui.
ako se otvarala tr#ovinska radnja
y Teko se dolazilo do ono# dana kad je mo#la da se otvori radnja. %rvo, teko je bilo
zavriti zanat. $ni moji dru#ovi koji su dolazili preko "%rivrednika" bili su e#rti
etiri #odine. $nda je, dalje, trebalo biti tr#ovaki pomonikykal\a. a tr#ovinu je
trebalo nov(a ko#a mi #otovo svi od reda nismo imali. Neki, koji su bili doli do
prava za otvaranje tr#ovine `ili voenje dru#o# zanataU enmili su se bo#atim
devojkama koje su im donosile miraz. "zimala se u tom sluaju devojka, pa iako je
malo \alina. ano je bilo da se uz njenu pomo mo#la otvoriti radnja.
)est je bio sluaj da se nekoliko mlaih ljudi uor#ai i otvori jednu radnju. Tako je u
Smederevu, pored ostalih, bila poznata tr#ovina koju su drala tri mlada oveka,
momka, pa je ponela ime "Tri mladia". ada bi ekonomski stasali orta(i bi se
razortaili i svaki bi za sebe otvorio radnju. Xli, dok je trajao ortakluk vladalo je
neo#ranieno poverenje meu orta(ima. bz pazara se troilo za tekui ivot onoliko
koliko je bilo nuno, a dobit se delila na ravne delove na kraju #odine. Xko bi se ma
ta desilo jednom ortaku, nje#ova porodi(a je bila obezbeena radom dru#o# ili
dru#ih ortaka. audska solidarnost je, po pravilu postojala.
4ako su /ara"in#i 'radili toranj na #rkvi vete 2roji#e i izuili novi zanat
"#rkvarenje"$ oti&anje narodnih para koje se odralo do danas
TSRANW lAS mRUVA ScTAZA
l4nA:
NAd>\nD
lAn4k
/ara"in#e zovu di'erani jo% od vre&ena kada se knjaz 5ilo% jedno&
'lasno zapitao "Di'eri#e i ti li si &eso "/ara"in#i i vi li ste ljudi("* oni
kao da nisu hteli da de&antuju knjaza pa su 9IH9( 'odine narodne pare za
iz'radnju #rkveno' tornja 'urali u svoje depove
Jiti direktor objekta u izgradnji za neke je velika muka i glavobolja0
a za neke prilika da naduvavanjem cena0 zakidanjem na materijalu i
raznim drugim mari$etlucima reEe svoje egzistencijalne probleme.
:vo0 meHutim0 nije izum najnovijeg doba. 8 u proElosti se oEljarilo kada su se objekti
gradili od narodni% para. ;vo kako su 2ugledni2 KaraDinci0 Eezdeseti% godina proElog
veka prouzrokovali pad tek izgraHenog tornja na %ramu #vete !rojice u KraDinu. 8za
ovog nemilog dogaHaja ostala je obimna dokumentacija0 ali i bruka koja je KaraDince
pratila decenijama nakon toga.
#ve je po@elo idili@no0 kako to obi@no biva meHu #rbima0 '+. $ebruara 1/+1. godine
kada se grupa 2obEtinara i otmeni% sograHana2 pismom obraDa kapetanu 4imitriju
#aviDu0 na@elniku paraDinskog sreza0 i moli ga da kod nadle5ni% izdejstvuje dozvolu
za gradnju novog crkvenog tornja0 jer je postojeDi sklon padu. Kod pojmom
2obEtinari2 u to vreme su se podrazumevali @lanovi Krimiritelnog suda0 koje je birao
narod0 odnosno neka vrsta obEtinski% odbornika. :ni su u svom prvom za%tevu
ujedno istakli da im za gradnju nije potreban novac jer ga imaju dovoljno 2kako
narodni0 tako i crkveni2.
=g4fAFDB5`D _>5]D
- v@AnD]4 _> @A3 4
_F5CA ]4aD]4: U
BA@Db`>@
d>@dDF3>^DB\2
lDFDk4BD6 >`C>dFD
yzyh f>34BA6
5F2nAB \A ^FE
?F`^AB>f a^>B4`D6
b4\D \A 4afFD3B\D
2a3F@D]D 4a
CA@A]\D >^2
5Fd4\DB5`2 ^DF>n
1olba je prosleHena viEim vlastima0 a okru5ni na@elnik iz uprije prosledio ga je
1inistarstvu graHevina i preporu@io ruEenje cele postojeDe crkve. :kru5ni na@elnik u
molbi0 takoHe0 navodi da 2<to se pak tornja ti@e0 to bi bolje bilo da se ugledamo na
stare naEe zadu5bine0 kao Eto je 1anasija0 3avanica0 #tudenica i.t.d0 pa da se okanemo
zapadnog Etila0 koji se od majstora nema@ki i ar%itekata0 koji nisu poznavali naEe
krasne zadu5bine i lepi vosto@ni Etil0 koji naEoj zemlji prili@i0 pogreEno kod nas
uvukao0 po@evEi sa beogradskom crkvom.2
9ada je gradnja crkve po@ela0 (prava za graHevine je upozorila paraDinsku opEtinu da
njen ar%itektonski plan nije dobar i poslala je drugi. Fa izvoHenje radova izabran je
izvesni majstor 1anasije #tankoviD iz !urske u0 najverovatnije iz crnotravskog kraja.
4okumenti bele5e da se on oktobra 1/+'. godine 5ali Na@elstvu u upriji kako mu
:pEtina duguje ''.000 groEa njegove zarade0 kao i nadnice za radnike.
:stala je sa@uvana i molba sreskog na@elnika 4imitrija #aviDa da se dodatno odobri
gradnja joE @etiri manja kubeta i da su za ove radove po /0 dukata prilo5ili 1iloje
>ozaniD0 penzionisani sreski na@elnik i -ovan =eljkoviD0 penzionisani savetnik.
NA_AbABA ?4f]A aD ?F`^2
( meHuvremenu je paraDinskoj opEtini odobreno da za potrebe graHenja crkve
stanovniEtvu razre5e poseban prirez. (prava $ondova joj 1/+4. godine za iste svr%e
odobrila kredit od +00 dukata.
#a@uvana je i ponovna 5alba majsatora 1anasija da mu :pEtina ne nabavlja materijal
i da zbog toga0 sa svojim majstorima dangubi veD tri meseca. Fa tu dangubu tra5i
odEtetu od &00 dukata.
1olbe0 5albe i0 kakva I takva gradnja0 traju sve do 9. oktobra 1/+4. godine0 kada se0
gotovo zavrEen toranj paraDinske crkve0 sam od sebe ruEi. #reDom0 radnici majstora
1anasija su u tom trenutku bili na doru@ku0 tako da niko nije poginuo0 ali je :pEtini
na@injena ogromna materijalna Eteta.
1inistarstvo prosvete i crkveni% dela je obrazovalo komisiju koja je0 ispitivanjem
opEtinski% nadzornika pokuEavala da odgonetne uzroke za to vreme0 ogromne Etete po
opEtinsku kasu.
!ako je izvesni -. 9amoli za zloupotrebe optu5io -ovana 4imitrijeviDa0 predsednika
Krimiritelnog suda i ,ntu #tanojeviDa opEtinara. :n je tvrdio da je 4imitrijeviD
odobrio #tanojeviDu da je 2sam nabavljao gvo5He i eksere iz njegovog duDana i poEto
je %teo0 onoliko je naplatio njegov espap2. !akoHe je optu5io Ketra ?vetkoviDa0 pisara
Krimiritelnog suda 2koji je neku nevaljalu ciglu izdao za crkvu koja je sasvim
nepe@ena bila2.
:vaj Ketar ?vetkoviD pre dve godine0 kad smo ga primili za pisara0 bio je siroma u
Joga0 sve mu se imanje na doboE raspadalo0 a sada oko crkve paraDinske na@ini kuDu
koja koEta '00 dukata Desarski i nameEtaj u kuDu 100 dukata i zadu5i crkvu 1.0
dukata. =idite ra@un kako je na@inio nepravi@an0 pa jadni obEtinari oDedu da prime taj
ra@un0 a drugi neDedu. :ni koji oDedu da prime ima malo da su i oni meEali po med i
prste lizali.2
1ajstor 1anasija0 koga su paraDinski 2otmeni sograHani2 optu5ivali da je jedini
krivac za ruEenje tornja0 pred komisijom se uglavnom branio da je dobijao loE kre@ i
ciglu i da je to osnovni uzrok ruEenja. 1eHutim0 veD sutradan se sam pojavio pred
komisijom i rekao da se dosetio kako je 2zaboravio sve da ka5e2. :ptu5io je sreskog
na@elnika0 kapetana 4imitrija #aviDa i opEtinskog blagajnika 9ostu 4imoviDa. (
naknadnom priseDanju rekao je i sledeDe6
I -a sam g. kapetanu 40 000 Derpi@a na zemlji obEtinskoj izradio i jedan mu bunar u
avliji iskopao i ozidao zato Eto mi se je obeDao da De kod vlasti izraditi da se plan za
crkvu odobri i da ovu napravim. :ve Derpi@e i rad za bunar on mi nije platio ni
krajcare0 a on je taj Derpi@ -ovi #tanojeviDu prodao0 poEto0 ne znam. -a sam sa
:bEtinom pogodio da sav crven kamen za plo@e i stubove crkvene izradim. :d ovog
kamena uzeo je 9osta kase%ranitelj plo@e0 te je kuDu patosao0 a g. kapetan od istog
napravio je na kuDi basamke0 a meni niEta nisu platili0 no mi je kmet -ovan kad sam
naplatu tra5io0 kazao 2e nek ide to tako2. :bEtina je 1+0 dukata za kubeta od g.
=eljkoviDa i >ozan@iDa primila0 a meni je samo +. dukata dala0 a imala mi se je celu
sumu meni dati I izjavio je majstor 1anasija 2pokvalenoj 9omisiji2.
Zotovo zavreni (rkveni toranj E. oktobra DVGO. #odine se sam od sebe sruio. Na
sreu, radeni(i su bili na doruku i niko nije stradao"$btinski" pisar %etar
vetkovi do poetka iz#radnje tornja hrama Svete Troji(e bio je "siroma u 'o#a" a
onda je odjednom iz#radio kuu ija je #radnja stajala BNN dukata, a i nabavio je
nametaj u vrednosti od DNN dukata &inistarstvo prosvete i (rkvenih dela obrazovalo
je komisiju koja je zakljuila da su optinski o(i krivi za pad tornja zato to se nisu
drali plana za iz#radnju, nesavesno rukovali parama, nabavljali lo materijal i za
#radnju ovako sloeno# zdanja an#aovali nestruno# oveka"$tmeni so#raani"
branili su se od optubi za pljaku narodnih i (rkvenih para na svakojake naine.
$ptuivali su jedan dru#o#, donosili razne raune i predraune. "koliko se i pored
svih matematikih #imnastika i dalje pojavljivao manjak, izjavljivali su da e #a
nadoknaditi i za to pola#ali jemstvo
lFD^3DB\D >C@AB4E 5>fFDeDBD
2:tmeni sograHani2 branili su se od ovi% optu5bi na svakojake na@ine. :ptu5ivali su
jedan drugog0 donosili razne ra@une i predra@une. (koliko se i pored svi%
matemati@ki% gimnastika pojavljivao manjak0 izjavljivali su da De ga nadoknaditi i za
to polagali jemstvo.
9omisija je iz celokupnog zameEateljstva izvukla zaklju@ak da su opEtinski oci krivi
zato Eto se nisu dr5ali plana za izgradnju0 nesavesno su rukovali parama0 nabavljali loE
materijal i za gradnju ovako slo5enog objekta anga5ovali nestru@nog @oveka.
#vi izveEtaji i izjave poslati su nadle5nom ministarstvu0 ali se iz dokumenata ne vidi
da je bilo ko za Etetu odgovarao. -edino je u lokalnom jeziku stvoren novi izraz0 pa se
od tada0 za nekoga ko se okoristio narodnim parama ka5e da je 2crkvario26
:stala je sa@uvana i molba majstora 1anasija ministru prosvete i crkveni% dela u
kome on moli da se istraga ubrza jer on dangubi u KaraDinu i 2aljine na toboE prodaje2
i da 2zbog ovakve velike nesreDe moje i na 5alost de@ice i 5ene0 koji u !urskoj
skapavaju gladni i 5edni0 ja siroma% meHu braDu moju0 ovde u KaraDinu0 te5ku mu i
crnu misao provodim20 5alio se 1anasija.
!oranj je0 ipak nekoliko godina kasnije dovrEen0 ali0 na 5alost0 to nije bila i njegova
poslednja gradnja. #ruEen je ponovo 10. oktobra 191/. godine prilikom borbi za
osloboHenje KaraDina0 jer su na njemu Nemci postavili mitraljesko gnezdo. 9ona@no
je obnovljen dve godine nakon rata0 19'0. godine.
@apis !ovana ?( -vaku&ovi"a o jedno& parisko& susretu
cF_5`> 5F?A S@AF _DnA ZATAcA
/i%e:
T4>3FDf
TD`54@>^4k
Da li je Ernu 1oru 9IH<$ spasao D&er pa%a 6-2-$ erasker i do#nije
5u%ir$ zapovednik vojske od >> hiljada ljudi koji nije &ije &o'ao da
zaboravi da je rbin iz /la%ka+
!ri srpska studenta posetila su 1/+..godine0 u Karizu0 izlo5bu $rancuski% ratni%
tro$eja0 dobiveni% u razno doba i od razni% naroda. ( odeljenju gde su bili $rancuski
tro$eji dobiveni samo od !uraka0 u raznim ratovima izmeHu Mrancuske i !urske0 sreli
su dva !ur@ina0 u civilnim odelima0 sa $estovima na glavi. #tariji0 sedi gospodin0
zapodenuo je razgovor sa mladim studentima na srpskom.
:tpo@e govoriti da nama #rbima nije potrebno izu@avanje prava i $ilozo$ije. Jolje bi
bilo0 re@e dalje0 da u@imo vojne nauke0 jer De #rbija trebati dobri% o$icira i vojnika (...)
Ne gledajte me0 deco0 kao tuHina0 Eto znate da sam turski paEa. -a sam vazda bio i
ostao samo #rbin. (vek sam disao0 pa i sada0 kao muEir (marEal) !urske ?arevine0
diEem samo srpskim du%om0 gajim i negujem samo srpska oseDanja.
Fato sam vam0 malo@as rekao da #rbi treba da u@e prvenstveno vojni@ke nauke. #rbiji
predstoji0 mo5da u skoroj buduDnosti0 potreba u ljudima vojni@ki spremnim0 pa vi0
sadaEnji podmladak njen0 treba da budete u tom momentu0 u stanju poslu5iti otad5bini
na polju @asti i 5ivotni% interesa #rpstva. -a sam0 za prve vlade kneza 1iloEa0 preEao u
#rbiju0 kao austrijski vojni begunac. Krimljen tada vrlo dobro u #rbiji0 dobio sam za
T2F5`4 5AFD5`AF 4
3>?B4\A @2n4F6
`DF4\AF2 \A _>bA>
`D> 2b4CA]\ ?FCDB\D
d232kAf 52]CDBD:
C2F5`D ^>\5`D _>3
B\Af>^>@
`>@DB3>@ 2b4B4]D
\A @B>fD a]D 4
5]>b4B5C^D6 `FAk2k4
2 _>E>3 BD FB2
1>F26 D]4 5A
_>^2`]D _FA BAf>
nC> \A >5^>\4]D
AC4B\Ah
u@itelja u Cru5i. -a bi% tada i ostao da slu5im #rbiji i #rpstvu0 koliko bi% umeo i
mogao mojom spremom i znanjem.
Nu0 posle tog kratkog bavljenja u #rbiji0 ,ustrija je zatra5ila da me #rbija izda
,ustriji. 4a bi mogla uspeti u tom tra5enju0 ,ustrija je izmislila i podmetnula mi je0
kao da sam u@inio de$icit u austrijskoj vojsci0 mada je vrlo dobro znala da je to la5.
9ad me tako zatra5ila ,ustrija0 knez 1iloE pozvao me je u svoj dvor0 u 9ragujevcu0 i
kazao mi6 2#inko0 ja ne mogu0 zbog tebe0 vojevati sa ,ustrijomS ali neDu ni da te
predam njoj0 jer sam obaveEten da nisi krivac0 kao Eto ,ustrija predstavlja0 a i da si
odgajen u du%u #rpstva. NarediDu mojim vlastima da ti olakEaju i izvrEe prelazak u
!ursku. 8di tamo i primi se slu5be. !urska je oskudna u ljudimaS po tvojoj spremi i
sposobnosti0 siguran sam da DeE daleko doterati u turskoj slu5bi. 1o5da De se tamo od
tebe tra5iti da preHeE u mu%amedanstvo. #ada DeE i tada ostati du%om #rbin0 mo5eE
primiti i mu%amedansku veru0 ali nigde ne smeE zaboraviti da si #rbinS nikada nemoj
niEta raditi protiv #rpstva0 ne smeE izneveriti srpsko mleko kojim te je zadojila i
odgajila majka #rpkinja.2
9ad nam je izgovorio ovaj savet kneza 1iloEa0 primetilo se na :merIpaEi da je bio
jako uzbuHen0 pa0 u takvom duEevnom oseDanju0 produ5io je dalje ovako6
2Ko savetu kneza 1iloEa0 potpomognut srpskim vlastima onoga doba0 preEao sam u
!ursku0 gde sam se ne samo primio dr5avne slu5be0 veD sam preEao u mu%amedansku
veru. ( turskoj vojsci napredovao sam i do5iveo slave i gospodstva kao retko koji.
Nu0 opet0 nikad nisam zaboravio0 niti Du0 ubuduDe0 zaboraviti one mudre re@i i
roditeljske savete kneza 1iloEa. =azda i u svakoj prilici moga rada ostao sam #rbin i
prijatelj #rpstva. #amo moje srpsko srce i oseDanje rukovodili su me te nisam skr%ao
?rnu Coru0 kao Eto sam0 u poznatoj prilici0 to mogao uraditi onda kada sam bio glavni
vojskovoHa silne turske vojske i sa njom pobedno uEao u ?rnu Coru. #a mojim
oseDanjem da sam #rbin0 odugovla@io sam dalji napad na ?rnu Coru i slao sam u
?arigrad izveEtaje da nije vredno da turska vojska gine za gole crnogorske stene i
vrleti. , time sam dao vremena te su se 3usija i ;vropa zauzela za ?rnu Coru i spasili
je od sigurne tadaEnje propasti0 prema broju turske vojske pod mojom komandom.
8sto tako samo moje srpsko srce odredilo me je te sam0 kao glavni turski vojskovoHa0
drugom prilikom0 salomio0 upropastio0 i okovane teEkim gvo5Hem i sind5irima u
?arigrad poslao bosanske i %ercegova@ke begove i spa%ije0 potur@enjake i izdajice
#rpstva. 1oje je srce tada kucalo radosno jer sam znao da time slu5im #rpstvu0 kome
i sam pripadam.
&ihajlo &ia aatas, pobe#ao je iz austrou#arske vojske, i u Srbiji, kao kolovan
ovek `kadetska kolaU, dobio uiteljsko mesto. ad su beke vlasti traile nje#ovo
izruenje, pozvao #a je sebi lino knjaz &ilo. b rekao mu: "Ne vraaj se, ti si u duhu
srpskom od#ajan. %rei u Tursku, i primi se vojne slube". &ia je primio islam i
karijeru u Turskoj vojs(i zavrio kao muir y najvii in, maralski, u osmanlijskoj
armiji.
#rbija De0 zacelo0 jednom osloboditi i sebi prisajediniti Josnu i Uercegovinu0 Eto 5elim
od sveg srca. ,ko tada budem 5iv0 radovaDu se tome. Nu jedan savet za taj slu@aj @ujte
joE sada0 od mene. Jegovi0 spa%ije0 potur@enjaci0 nji%ova nazovi inteligencija i0 manji
deo0 iskvareni muslimani varoEani u Josni i Uercegovini0 nikad neDe biti prijatelji
#rpstva. Krema njima budite oprezni. Ne verujte ni nji%ovim pretvaranjima. !o su
izdajice #rpstva0 koje #rbija moga dr5ati strogo0 niEta im ne popuEtati0 da ne bi
pokvarili ostali muslimanski narod tamoEnji. !aj narod0 naprotiv0 sasvim je druga@iji.
:n ne zna drugi jezik do srpski. :n je i sad du%om #rbin. :n De odma% biti dobar
#rbin i sa vama0 svojom braDom0 ili vrlo rado0 mada ga od vas razdvaja
mu%amedanska vera.
4ajuDi vam ovaj savet0 to @inim stoga Eto Du i u grobu0 u mojim grudima poneti srpsko
srce0 iako sam primio mu%amedansku veru. 1eni je0 pravo da vam ka5em0 vrlo
prijatno Eto sam0 ovako slu@ajno istina0 dobio priliku da pred vama0 srpskim mladim
naraEtajem0 ovako bratski otvorim moje stare grudi i srce. =i Dete0 mo5da0 vremenom0
zauzeti va5na mesta u vaEoj otad5bini0 pa sam0 govoreDi vam ovako iskreno0 rad da se
vazda seDate ovi% moji% re@i i da imate pravilno miEljenje o :merIpaEi0 koji vam0 evo0
otvoreno ka5e6 da je i kao gazi (%eroj0 ratni junak0 pobednik) :merIpaEa ostao #rbin.
DVF VD!)F )- ER)0 1DR0
%rva aatasova vojna na rnu Zoru bila je DVFB. #odine: BF hiljada turskih vojnika
protiv devet hiljada rno#ora(a. $stavio je pusto u po#raninim krajevima rne
Zore i povukao se tek posle interven(ije rusije i Xustrije. " dru#om napadu na rnu
Zoru, DVGB. #odine, poveo je FF hiljada vojnika protiv (rno#orske vojske od oko DF
hiljada ratnika. rnu Zoru je od unitenja spaslo zauzimanje velikih sila, prvenstveno
^usije.
( daljem razgovoru >atas je govorio o tome da 5ali Eto nije doElo do susreta sa
knezom 1i%ailom :brenoviDem i Eto nije 2mogao sa njim razgovarati o srpskim0
naEim0 potrebama0 te da time i ja bar neEto prinesem na oltar #rpstva0 koje nisam
napustio nikad0 niti Du ga napustiti do groba2.
9azao je takoHe naEim mladim studentima u Karizu da poru@e svojim zemljacima6
21oja je 5elja da #rbi uopEte znaju da sam ja kao gazi :merIpaEa0 ostao duEom i
srcem #rbin0 da srpski oseDam i #rpstvu najvatrenije 5elim potpun uspe% u ostvarenju
njegogovog narodnog ideala0 da ujedini u srpsku kraljevinu sve #rbe koji su pod
tuHinskom vlaEDu0 ne samo pod turskom0 veD i pod austrijskom2.
Fapis -ovana \. ,vakumoviDa o susretu sa :merIpaEom >atasom pronaDen je u
njegovoj zaostavEtini a @uva se u Jiblioteci 8storijskog instituta ?rne Core u
Kodgorici.
4-4D !F 5*J- /D2-D D5FR
Srbin iz aike, &ihailo &ia aatas `DVNG, anja Zora, optina %laki y DVCD,
ari#radU, kao o\i(irsko dete uio je kadetsku kolu u Zospiu i stupio u vojski kao
kadetynarednik. %rebe#ao je u 'osnu DVBC. `"iz#leda radi proneveravanja" nov(aU i u
'anjalu(i primio islam. dospeo je u ari#rad i bio uitelj (rtanja prestolonaslednika
Xbduli &edidu. %ostao pukovnik DVIV, potom paa kad je &edid stupio na presto.
$dlian vojnik, u krvi je u#uio pobune u Siriji, Xlbaniji i urdistanu. rlo mlad
imenovan za marala `muiraU. Zodine DVOVE. sa ^usima okupirao dunavske
kneevine.
" naim krajeviam ostao je upamen sto#a to je slomio ustanak bosansko# be#ovata
na elu sa her(e#ovakim vezirom !useinbe#om Zradaeviem DVFN. i oko hiljadu
naju#lednijih a#a i be#ova pozatvarao a oko ONN poslao okovane u ari#rad.
Zodine DVFI. unitio bi rnu #oru da to nisu srpeile Xustrija i ^usija. " rimskom
ratu DVFI. bio je zapovednik turske vojske na dunavskoj liniji i dobio titulu serdari
ekrema `veliki vojskovoaU. %otom je sudelovao, sa en#leskim i \ran(uskim
savezni(ima, u opsadi Savestopolja, u borbama na avkazu #uio ustanke u
&esopotamiji.
Zodine DVGD, kada je bio na pomolu rat sa rnom Zorom ponovo bi zatro rnu Zoru
da se nije spasla zauzimanjem velikih sila. Zuio je i #rki ustanak na ritu DVGC. i
poto nije do kraja, zbo# rave turske \lote i snabdevanja, mo#ao da sprovede
blokadu ostrva sam se povukao DVGV. " %arizu je bio DVGF. kao ve #lavni vrhovni
komandant turske vojske.
*vo -ndri":
Ddlo&ak iz nezavr%eno' ro&ana o
D&er pa%i 6atasu
!F 6* V!FR-$ BD1D-)F
Sve je to trajalo koliko traje tren oka, a kad se poslednjim naporom oslobodio to#a
padanja, pribrao i osetio no#e pod sobom, sada opet na arenom ilimu seraskerove
sobe, pred njim je ostajao $merypaa, jo jednako sa rukama na #rudima, i #lasno #a
`valjda ve po dru#i putU pitao:
y e li vjera, 'o#dane
y este... vjera y uspeo je najzad da od#ovori odsutno i mehaniki, kao uzetim jezikom.
y u onda, znaj da pred tobom ne stoji $mer paa, ne#o &io aatas iz anje Zore. b
kad ne vjeruje mojim rijeima, vjeruj ovom...
$mer je odvojio ruke od #rudi, skinuo ivo teki \es sa modrom kiankom i ba(io #a
teatralno na beli divan, a zatim je sastavio tri prsta desne i y prekrstio se, bez rei,
oborenih oiju, skromnim, kratkim i naviklim pokretima.
a etrdeset #odina svo#a ivota. imonji je video dosta uda i od turaka i od svojih,
a u porodi(i, koja je #lavarska, nasluao se ta je sve bivalo i ta sve moe biti. nao
je dobro da se od oveka moe ovek svaem nadati, i da moe doekati i videti i ono
to je mislio da se nikad videti ne moe, ali ovo je bilo isuvie neverovatno i
neoekivano.
videi veliko# i #lasovito# seraskera $mer pau kako se #olo#lav `a to to je bez \esa,
kao da je napola #oU, malo raupane prosede kose, krstom krsti kao kakav
(rkvenjak, iminji ustuknu i prvi put u ovom du#om i neobinom raz#ovoru otvori
prirodno i iroko oi koje su doasd samo svetlu(ale kroz stisnute du#e trepavi(e.
"kazae se krupne mrke dui(e sa zeni(ama od tamnomodrih plamiaka i prostrane,
kao u deteta iste beonjae. %o#led tih oiju nije bio samo zauen ne#oi ubojit i
#nevan, uplaen i alovit, i prezriv i tuan iz nje#a je izbijalo sve ono to se za vreme
raz#ovora nakupilo u iminjiu, to se ni zborom ni pokretom nije reklo ni mo#lo
rei. a taj po#led je bio brz, kao kratka munja, nije trajao ne#o samo sevnuo, a
odmah zatim u#asio se i iz#ubio pod sputenim onim kap(ima, meu lukavo
nasmejanim, sastavljenim trepavi(ama. b kad je $mer, poto se sporo i sveano
prekrstio, podi#ao oi, mo#ao je da vidi kako #a onaj uvek isti imonji #leda, malo
zbunjeno, malo nasmejano, sa utivim hladnim ljubopitstvom, kao da prvi put u ivotu
vidi taj znak krsta i oveka koji se krsti.
Tu se tr#nuo i odjednom potpuno izmenio i $mer. Sa imonjiem je opet raz#ovarao
(arski serasker, ljubazno i narodski, ali hladno i sa visoka.
$mer paa aatas `DVNG y DVCDU slomio je otpor bosanskoyher(e#ovako# vako#
be#ovata. Ne#o je u btaliji, aprila DVFD. bio mno#o zabrinut, uviajui opasnost po
rnu Zoru, koja preti od $mer paine sile.
5ija !a'odina# u&eo je da svira na e7i#u "slavuja" kao niko pre ni posle nje'a
=UTmUc VSTATI NA mIVSVITS VYTANY
ND_45D>:
T4ED4]>
lACF>^4k
T4`D
A]D5
0 rbiji bilo je nekoliko odlinih #i'anskih &uzikih druina$ od kojih su
op%tu slavu uivali Ei#vari"i i -ndalije ,iz 3ap#a.$ Vuji#e ,iz /oarev#a.$
druina 5ire 3u&alije ,iz Rae.$ 5elinori ,iz /oarev#a.$ druina
4ra'ujevanina 6ate$ "banda" ?oki#e iz @ajeara$ poznate su bile i ni%ke
druine -jro%a$ i bend !ove Belo'a$ iz Beo'rada( 5no'i od bendova
u%lisu u le'endu$ pa se i dan7danji po&inju( -li$ najve"i &ajstor #i'anske
&uzike bio je 5ija !a'odina#( 4ad bi on svirao u kafani "0jedinjenje"$
ili u ba%ti "4od rusko' #ara"$ &asa sveta zakrila bi beo'radske trotoare$
pa i itavu uli#u( aobra"aj bi stao 7 svi su se pretvorili u uho( 4ad 5ija
zasvira tuno$ &no'i&a bi zasuzilo oko$ a kad za'udi veselo$ no'e su
sa&e i'rale
Kre rata mogli ste0 za vreme lepi% letnji% ve@eri i noDi0 pred kojom od ovdaEnji%
veliki% beogradski% ka$ana0 kao Eto su bile 23uski car20 2(jedinjenje20 24ruga
beogradska pivnica2 (24anina ka$ana2)0 naiDi na nepreglednu masu sveta koji je
zakr@io ne samo trotoare veD i celu ulicu pred ka$anom i0 pretvorivEi
se sav u u%o0 sluEao neku svirku Eto je dopirala ili iz ka$ana0 iliod
jednoga od @itave Eume zauzeti% ka$anski% stolova pred ka$anom.
9ad biste pristupili bli5e da vidite u @emu je stvar0 ugledali biste za jednim poveDim
stolom cigansku muzikantsku dru5inu od osam do deset svira@a koja je tako svirala0
da je onaj svet smeo s uma i kuda je poEao i zanesen svirkom nije se satima micao s
mesta. !o je bila po celoj #rbiji i okolnim pokrajinama @uvena predratna sevdalinska
svira@ka dru5ina 1ije #e$eroviDa -agodinca.
T4\D WDf>34BD?
1o5e misliti ko Eta %oDe o ciganskoj muzici ali0 kakva je da je0 ona je neosporno
jedan sastavni deo naEe narodne kulture. :bdarena pamDenjem za muziku0 dobrom
svira@kom te%nikom zadobijenom dugim ve5banjem i misleDi samo o sviranju0
imajuDi za instrument violinu koja je mnogo savrEeniji od prosti% narodni% muzi@ki%
instrumenata. ?igani su naEe pesme i igre izvodili uvek lakEe i lepEe od narodni%
svira@a diletanata i ja@e pogaHali u narodu oseDajne 5ice0 no ma koji drugi svira@i0 bilo
umetnici0 bilo muzikanti.
T2a4`D aD n4F>`A BDF>3BA @D5A
#asvim je drugo pitanje da li je prava muzika imala od toga koristi i da li su ?igani
svira@i ma u @emu tu muziku unapredili. ( toj pravoj umetni@koj muzici0 gde treba da
je sve na svom mestu0 ne sme se ni u Eta dirati0 niti se sme Eta dodavati i @ime
ukraEavati6 svako menjanje0 dodavanje ili ukraEavanje ili je van zamisli autora0 a tada
to viEe nije njegovo delo0 ili je i na samu Etetu dela. 1eHutim0 u ciganskoj muzici to se
sve radiS bilo da je to narodna0 bilo umetni@ka muzika0 ?iganin svira@ ne mo5e a da je
makar i mestimice ne 2ciganizira20 da joj detalje na svoj na@in ulepEa0 da joj on Eto on
naHe da je lepo0 potencira0 da joj doda ukrase0 za naE svet dopadljive i lepe. !o je ono
2cigansko2 u muzici Eto naE svet voli i ja@e oseDa0 no ma kakvupravu i zdravu viEu
muzikuS to je onoEto njega dira0 u @emu on u5iva0 @ime se oduEevljava0 kaEto i do
ekstaze0 i zbog @ega De to uvek ostati kao muzika Eiroke mase.
,li0 s druge strane0 neosporno je i to da ta prava0 umetni@ka muzika0 nikad neDe na
svoje sluEaoce0 pa ma kako oni bili muzi@ki obrazovani0 uticati onako i izazivati
onakva duEevna raspolo5enja i onakve oseDaje kao Eto De to ciganska muzika0
majstorski izvoHena0 uticati ne samo na narodne mase veD i na one koji znaju Eta je
prava muzika i imaju za nju smisla i oseDanja. Kaganini0 #arazat0 9ubelik0 9rajsler0
;lnak i drugi virtuozi na violini biDe pobo5no sluEani od oni% koji za to imaju smisla i
viEe muzi@ke kulture0 sluEaoci De se0 povu@eni u sebe0 u pobo5nom Dutanju i muzi@koj
ekstazi diviti i onome Eto se svira0 i virtuozu koji to izvodi0 ali nijedan od nji% neDe u
oduEevljenju dreknuti0 po@eti da peva ili sko@iti da poigra zanesen muzikom i
atmos$erom koju je ova stvorila. ,li kad ga ?iganin0 dobar primaE0 praDen svojim
slo5nim i skladnim orkestrom 2dirne u 5ivac20 sluEalac De0 pa @esto i onaj muzi@ki
obrazovan0 zaboraviti na sve0 pevaDe iako nije peva@0 sko@iti da se u%vati u kolo0 pa De
@esto u@initi i kakvu ludoriju. , kad ga primaE joE bolje dirne0 on De razbijati @aEe0
$laEe0 ogledala i prozore0 bacati novac pred svira@a0 pokloniti mu svoj sat i lanac ili0
kao Eto je u@inio u svoje vreme direktor jedne velike beogradske banke lumpujuDi u
ka$ani 21akedonija20 pokloniti svira@ima dru5ine ?icvariDa konje i svoj skupoceni
$ijaker koji ga je @ekao pred ka$anom da ga vozi kuDi.
4fDB5`A 3F2g4BA `>3 BD5
8 opet0 kakva je da je0 ciganska muzika je kod nas0 kao i kod 1aHara i 3umuna0
neosporno imala jakog muzi@kog uticaja na svet0 i smatra se kao neEto nerazdvojno od
du%ovnog 5ivota narodnog0 pa se u tom pogledu ona0 ipak0mora smatrati kao sastavak
naEe opEte kulture. ,li0 treba primetiti da taj uticaj nisu vrEili0 ni mogli vrEiti0 svira@i
solisti0 pa ma kako oni bili majstori u svome poslu. Fa taj uticaj na masu0 o kome je
re@0 tra5i se ne samo kvalitet i sklad veD i intenzitet0 a to je u stanju dati samo dobra
slo5ena i izve5bana svira@ka dru5ina0 koja u stopu prati svaki ton primaEa i svojom
pratnjom potencira lepote njegovog sviranja. !akvi% dru5ina sa istaknutim i u naEem
svetu poznatim primaEima0 bilo je u naEoj zemlji nekoliko odli@ni%0 i nji%ovi primaEi
ostali su u uspomenama savremenika i @esto se pri veseljima pominju0 iako veD
odavno ne postoje. !o su0 npr. bile dru5ine ?icvariDa i ,ndalije iz <apca0 =ujice iz
Ko5arevca0 1ire <umalije iz 3a@e0 1ike 1alinor iz Ko5arevca0 >ate iz 9ragujevca0
,jroEi iz NiEa0 CemiEa iz 9ladova0 \okice iz Faje@ara0 -ove Jeloga iz Jeograda i
drugi%.
=F2g4BD T4\A WDf>34B?D
,li0 nijedna dru5ina nije ostala u tako 5ivoj neizgladivoj uspomeni savremenika kao
dru5ina 1ije -agodinca. ,ko u ciganskom sviranju joE mo5e biti virtuoznosti0 za 1iju
se bez pogovora mo5e reDi da je bio virtuoz 2najbolji ?iganin svira@ u #rbiji20 a
mo5da joE i daleko izvan nje2 I ka5e dr !i%omir \orHeviD u svojoj knjizi 2NaE narodni
5ivot2 I jeste 1ija ?iganin iz -agodine. :n je u@io svirati sam0 kao i drugi ?igani0 a
neEto i od svoga oca. 8ma sina koji godinama svira i koji je bio u vojnoj muzici0 ali ni
izdaleka nije ravan svome ocu. #in mu svira po notama i svaku stvar odsvira ocu0 te je
ovaj zapamti i onda svira neverovatno bolje od sina jer ima veliku te%niku u prstima i
ne5an ton0 izvanredan triler i jedinstveni $la5olet i picikato. 1ija svira sve moderne
manje stvari0 valcere0 potpuri0 uvertire0 marEeve pa i $antazije0 ali i% on uvek sam
prekraja. NajlepEe su mu one stvari koje sam stvara i svira na gI5ici i 2slavuj20 koga
svira na eI5ici. ,ko je i sam razdragan0 svira s najveDim oseDanjem i oduEevljenjem.
Neobi@no mu je 5ao Eto ne zna notno svirati i Eto ga izdaje snaga. 1ada se veoma
trudi da svoj orkestar popuni dobrim snagama0 on ne mo5e da naHe ni pribli5no ravne
sebi @lanove.2
T4\4B> _>FA`]> 4 n`>]D
1ija je poreklom bio turski ?iganin i pravo mu je ime bilo 1uja. 3oHen je oko 1/+0.
u -agodini. :tac mu je bio u ono vrme @uveni zurlaE #e$er0 od koga je 1ija joE u
ranom detinjstvu nau@io svirati orijentalne melodije i igre0 kao i od svoga strica0
dobrog starog svira@a Ku5e0 tako da kad mu je bilo Eesnaest godina0 bio je veD izaEao
na glas kao odli@an svira@ na violini. ,li od njega je izaEao pravi majstor tek onda kad
je u #rbiju doEao iz 1aHarske ondaEnji nadaleko @uveni maHarski ?iganin svira@
Merdinand sa svojom dobro sklopljenom svira@kom dru5inom. Merdinand je svirao u
raznim mestima naEe zemlje0 a najviEe u Jeogradu. N-egovo sviranje je bilo neEto
novo za naE svet0 kako po na@inu izvoHenja tako i po sklopu orkestra. KrimaE je svirao
na tipi@an na@in maHarski% ?igana svira@a0 kakav se dotle nije @uo u naEoj sredini.
:rkestar mu je bio sastavljen od prvoklasni% muzikanata6 od instrumenata imao je
samo violine (Demane)0 violu (bra@) i veliki kontrabas (begeE). 4otle su se mogli kod
nas @uti samo turski ?igani muzikanti0 sa violinom0 zurlom i bubnjem (go@). ;$ekat je
bio takav da je ka$ana 2#rpska kruna2 bila svako ve@e dupke puna0 da je ceo svet u
ka$ani plakao kad bi Merdinand zasvirao kakvu 5alostivnu ondaEnju pesmu0 uglas
pevao kad bi to bila kakva vesela melodija i ustajao da sa oduEevljenjem igra kad bi se
zasvirala kakva srpska ili rumunska igra0 polka0 valcer ili mazurka.9ad je Merdinand
sa svojom dru5inom doEao u 1ijino rodno mesto -agodinu0 1ija ga je zamolio da ga
primi u njegov orkestar0 Eto je Merdinand0 kad je video kakav je to svira@0 odma%
odobrio iprimio ga za drugog violinistu (tercaEa). 1ija se odma% prilagodio
Merdinandovom na@inu sviranja i za vreme od tri meseca0 dok je sa njim putovao i
svirao0 nau@io je mnogo i s%vatio Eta zna@i precizno i lepo svirati. NapustivEi0 zbog
materine bolesti tu dru5inu0 1ija je neEto docnije zasnovao sam svoju proslavljenu
svira@ku dru5inu0 sastavljenu gotovo isklju@ivo od svoji% roHaka0 dobri% jagodinski%
muzikanata. Najbolji mu je tercaE bio njegov brat od strica 9oja [aniD0 a najbolji
begeEar roHak 1ija #uljiD. 4ocnije je uveo u orkestar svoje sinove 9ostu (koji je pre
toga bio u vojnoj muzici u Jeogradu) i ?aleta0 znatno boljeg svira@a od 9oste.
vc _2B kA@AF g2C4 32`DC4v
1ijina svira@ka dru5ina po@ela je odma% izlaziti na glas ne samo u #rbiji veD i u
3umuniji0 Jugarskoj0 !urskoj0 #remu0 Ja@koj i Janatu. :na je gotovo neprestano bila
na putu0 svirajuDi po naEim veDim mestimaS svakog leta ona je prelazila granicu i
svirala po velikim ka$anama u mestima van naEe zemlje. ( pojedina naEa mesta0 kao i
preko #ave i 4unava0 1ija je @esto pozivan da svira na velikim
svadbama i banketima. #kopljanski paEa0 kad god je pravio kakvo
veDe veselje0 pozivao ga je u #koplje plaDajuDi dru5ini put i dobro
je nagradivEi. !ako su posle @inili i strani konzuli u #koplju.
FaraHivao je dobro i nije bilo retko da se vraDao kuDi u -agodinu0
kako je on govorio0 2s pun Demer 5uti dukati2. #tekao je i kuDu u
-agodini i 5iveo bolje no obi@ni ?igani svira@i. 9uDa i danas postoji
u staroj ?iganImali danaEnjoj (lici Ketra KanajotoviDa. ( kuDi je
imao @itavu kolekciju violinaS bioje izvanredan majstor za opravke
muzi@ki% instrumenata.1ija0 iako je bio musliman0 imao je samo
jednu 5enu. :d poroda imao je sedam kDeri i petnaest sinova. Jilo
je interesantno zaviriti u njegovu sobu za decuS nije se moglo ni
pomiEljati na postelje0 veD su od duvara do duvara sobe bile poreHane daske na kojima
su deca spavala. Talio se kako mu samo izjutra za doru@ak deci treba viEe para no Eto
iznosi ceo dnevni troEak za celu kuDu. 8na@e0 1ija je bio u svemu umeren. Nije pio
nikakva piDa0 osim ka$ei @aja. ( sviranju je bio 2slu%ista2 kakvoga valjda0 nikada viEe
neDe biti. 8 najte5e komade u@io je 2na slu%20 ne uzimajuDi violinu u rukuS kad je
komad odsviran0 on bi uzeo svoju violinu i ta@no ga odsvirao.
T4\D 4 - lDfDB4B4
#a 1ijom sam se dobro poznavao joE od pre devetIstotiniti% godina. 9ad god je sa
svojom dru5inom dolazio u Jeograd0 on mi se javljao i ja sam tada sa po kojim
poznanikom iEao u ka$anu gde je svirao da ga sluEam. FnajuDi da sam pro$esor0 on me
je smatrao za pro$esora muzike0 a ja sam se dobro @uvao da se ne odam kako nemam
ni pojma o notalnom sviranju. Naj@eEDe je svirao kod 23uskog cara20 2(jedinjenja20 u
29ne5evoj pivari2 i u 24aninoj ka$ani2 u 4uEanovoj ulici. !e su ka$ane0 kad bi 1ija u
njima svirao0 bile pune sveta. KristupivEi tada mome stolu0 izmeHu komada koje je
svirao i pozdravivEi se0 sedao je za sto i pri@ao o svojim muzikantskim do5ivljajima i
o onome @ega se nasluEao putujuDi po svome poslu.Jio je vrlo prostoduEan0 naivan0 i
ne znajuDi mnogo van onoga Eto je u neposrednoj vezi sa njegovim zanatom0 ponekad
nam je za stolom za vreme odmora pri sviranju pri@ao takve stvari da se moje druEtvo
i ja nismo mogli uzdr5ati od sme%a0 Eto bi ga u takvim prilikama uvredilo i pomalo
naljutilo. !ako nam je0 npr.0 posle sviranja u 24aninoj ka$ani2 pri@ao ko je i kakav je
svira@ bio Kaganini i neke nemoguDe pri@e o njemu. Kaganinija je0 npr. pozvao sebi
car Mranja -osi$ da ga veseli i uveo ga u svoju sobu u kojoj je bio postavljen sto samo
za nji% dvoje0 cara i muzikanta. ?ar je %teo da se proveseli sam0 bez druEtva0 da bi bio
slobodan i neizlo5en pri@ama koje bi se o njegovom lumpovanju morale Eiriti po
narodu. 9ako smo se mi prvo pokazali kao neverne !ome0 a posle radovali da @ujemo
mA>fFD35`D `DjDBD
vU\A34B\AB\Av:2fD>
Ua2B T4F`>^A 4
cC23ABC5`>f CFfD 2
`>\>\ \A bA5C> v4@D>
fDg2v T4\D
WDf>34BD?6 2 b4\A@
dAB32 \A d4]>
kA@DBA :^4>]4BD6
dFDb :^4>]D 4 dAfAn
:`>BCFDdD5
Eta je sve car bio spremio da po@asti Kaganinija0 1ija je0 pljuckajuDi pod sto posle
svakog izbora jela0 izreHao sve Eto je bilo izneseno na carIski sto. !u je bilo najpre
2sirenje2 ali bez luka i paprike0 jer car nije na to navikao. Fatim su naiEle @orbe0 u
2zlatni @orbaluci0 bre pileDa0 bre jagnjeDa0 bre gusku20 carska posla" Kosle neki
paprikaEi0 pa onda 2bogate sarme od kupusa0 s pastrmu i slaninu20 a kad 2naidoEe2 ona
2pusta pe@enja2 (i tu se 1ija zagrcnu od pljuckanja)0 Kaganini je doEao u Ekripac i
veliku nezgodu6 nije viEe mogao0 a nije bio red za carskom trpezom sedeti pa gledati
kako je car sam zapeo pa jede. 9ad se tu kakoItako izvukao0 car udari dlan o dlan0 pa
donesoEe @etiri velike tepsije bureka i pite. , kad se i to svrEilo0 car zapali cigaru i
naredi Kaganiniju da skine sa violine sve 5ice0 osim 2srmu2 (kI5icu) (1ija je sluEao o
tome kako je 2virtuoz2 svirao najte5i i najlepEi komad samo na toj 5ici)0 pa da se
izmakne od stola na pet koraka i da mu svira0 a on De0 car0 2kad padne u karaIsevda%0
pod sto0 pa da rokDe od sevdaluk2. 1alo je trebalo da mi0 gosti koji smo to sluEali0
odemo pod sto od smeja dok nas je 1ija0 uvreHen0 ljutito ostavio i otiEao svojoj
dru5ini.
&ija je &iki Xlasu satima objanjavao koje tonove "treba da isteruje u molove", da
mno#e i#re treba svirati "preko prst" `znai u tonu "h"U, da posle jedne pesme dru#u
mora da svira "u tonu koji pasira", da je "wumbus komate" bolje svirati na "bikovito
kemane", a za "karaysevdah" ima samo da dodiruje i(u "kao da na nju mee
melem".
U f>5C4@D `>3 T4\A
8mao sam jednom priliku0 pre rata0 baveDi se u -agodini poslom0 da budem gost na
ru@ku kod 1ije0 u njegovoj vlastitoj kuDi u ?iganImali. 3u@ak je bio skoro onakav
kakav je onzamiEljao da je car Mranja -osi$ priredio Kaganiniju0 sa tom razlikom Eto
sto nije bio postavljen u carskoj sobi veD nasred dvoriEta. 1ija mi je objasnio da je to
zato Eto je u kuDi jaka zapara0 a u avliji je 2imalo lu$ta2. :ko stola su slu5ile @isto
odevene ?iganke sa ?igan@iDima. Fa vreme ru@ka i posle ovoga0 kad se pila crvenika
iz -ovca0 pretresala su se stru@na muzi@ka pitanja0 o kojima je 1ija uvek rado govorio.
!u se0 na primer0 utvrdilo da je tu i tu igru bolje svirati u tom i tom basu0 da pojedine
tonove treba 2da isterujeE u molovi2S da je mnoEtvo igara najbolje svirati 2preko prst2
(u tonu %)S da nikad ne treba posle odsvirane pesme svirati igru 2u ton Eto ne pasira20
jer pri takvom prelazu 2publika izgubi merak0 kao da si ju opalio sas Eamar2. , 1ija
je imao siguran oseDaj (koji @esto nedostaje baE i dobrim svira@ima) koji tonovi treba
da doHu kao 2basovi2 jedni posle drugi%0 a koji se 2sla5u kao rogovi u vreDi20 i da0 npr0
nikad na pesmu u basu $ ne treba prelaziti na igru u basu d0 veD ili je svirati opet na $0
ili preDi na %0 ili ponekad na s. :bjaEnjavao mi je da je 2neki ZumbusIkomati20 kao0
npr. neke marEeve0 ili neke 2karavlaEke2 igre bolje svirati na 2bikovito kemane2
(violina sa jakim0 a grubim glasom)S ne5ne sevdalinke0 a naro@ito kad sam svira@
2padne u karaIsevda%20 bolje se izvode na violini sa mekim0 slabijim ali @istim
glasom0 ali onda svira@ ima da svira meko0 ne5no0 prsti samo da dodiruju 5icu 2kao da
na nju meDeE melem2.
RDC 4 5@FC T4\4BD
Fa vreme rata 1ija je @esto u ka$anama svirao nema@kim o$icirima. -ednom prilikom0
sluEajuDi kako on svira 2slavuja2 (po @emu je on u #rbiji i okoIlnim pokrajinama bio
@uven kao 21ija #lavuj2)0 jedan o$icir ga je naterao da zine da bi video da li mu je u
ustima kakva spravica koja podra5ava slavuja. -edan nema@ki general0 oduEevljen
1ijinim sviranjem0 kazao mu je to na nema@kiS 1ija je dobro @uo samo 2gut20 pa
praveDi se da ne zna Eto to zna@i0 odgovorio je generalu da 2sad #rbi mnogo gutaju20
Eto opet general nije razumeo.Koslednji put sam 1iju video za vreme rata u jesen
1914. godine. 9ad sam u NiEu0 kao rezervni o$icir0 jedno jutro izaEao da 2vrEim
raport2 u svome odredu0 na levom krilu oni% Eto su se bili postrojili za raport0 stajao u
vojni@kom stavu 2mirno2 1ija u civilnom odelu. 9ad sam ga za@uHeno pitao Eta De on
tu0 on mi je smireno odgovorio da ga je nu5da naterala i da je doEao da me zamoli za
kakvu pomoD jer 2sad od sviranja nema leb2.: 1iji sam od tada izgubio svaki ra@un0
pa sam posle rata saznao da je umro 191+. godine u dosta velikoj bedi. ,li uspomena
o ovome najboljem srpskom svira@u0 koji je razveseljavao i dovodio u ekstazu ne
samo svet u svome mestu i okolini veD i najinteligentniji svet u celoj zemlji0 pa i van
granice ove0 trajaDe joE dugo u pri@ama oni% koji su ga poznavali i sluEali. 8 svi De
vam oni reDi da se takav svira@ neDe viEe kod nas roditi.
rbi u Ddesi:zbo' njih su 'ovorilikako ovaj 'rad "odi%e Fvropo&"
U cAZSNITA 1SclSY ATAZIWY
l4nA:
3F ZW2d4^>\A
AF>^4k
2r'ov#i$ 'enerali$ ple&i"i$ na#ionalni radni#i$ univerzitetski
profesori$ knjievni#i$ istoriari$ donatori i dobrotvori$ dravni
savetni#i$ 'lu&#i((( 5oda je sa&o tr%"anska kolonija rba$ po
znaaju &o'la da se poredi sa Ddeso&9I=B(4asno je( 2iho spi
DdesaK@astire plavi svod nebesaprozrani& velo&( 5ir je svud$2ek
Erno' &ora hui sprud(((Da$ tad ja iveh u Ddesi(((,-leksandar
/u%kin.
#rbi su u crnomorskoj luci :desi0 tokom 19. i po@etkom '0. veka
imali zna@ajnu ulogu u privrednom0 druEtvenom0 prosvetnom i
kulturnom 5ivotu.:desa je kao grad nastala krajem 1/. veka0 posle
proterivanja !uraka sa ovog podru@ja crnomorske obale.
Na mestu danaEnje :dese u anti@ko doba postojala je gr@ka kolonija :desos. Na istom
lokalitetu0 u vreme kijevske 3usije podignuto je utvrHenje 9ocjubijevo0 koje su 1.40.
godine razorili !atari. ( vreme turske vladavine na mestu danaEnje :dese nalazilo se
utvrHenje Uad5ibej. ( ruskoIturskom ratu0 1791. godine osvojila ga je ruska vojska
koju je predvodio legendarni general ,leksandar =asiljevi@ #uvorov. Neposredno po
osvajanju0 #uvorov je 179'. godine izgradio novu tvrHavu. (kazom ruske carice
9atarine 880 179.. godine0 osnovan je grad :desa0 dobivEi ime po staroj gr@koj
koloniji. ( :desi su 5iveli0 ili du5e i kraDe vreme boravili0 brojni #rbi.
l>BD\^4nA \A52 R>54\DB46 _>5]A 5]A32\2 cAFd]\4
S3A5D6 d45AF FB>f
@>FD: lF^> 4@A
fFD3D6 `>\4 \A
>5B>^D> fABAFD]
c2^>F>^6 d4]> \A
HD3g4dA\
-oakim =ujiD0 srpski teatarski pregalac i putopisac0 po@etkom @etrdeseti% godina 19.
veka odlu@io se na putovanje po isto@noevropskim zemljama0 posle kojeg je objavio
knjigu u Jeogradu 1/4.. godine pod naslovom6 KuteEestvije po (ngariji0 =ala%iji0
1oldaviji0 Jesarabiji0 Uersonu i 9rimu. ( ovoj knjizi0 =ujiD je opisao :desu i
istaknute #rbe u ovom gradu.
Fa pola veka0 koliko je postojala pre dolaska =ujiDa0 :desa je do5ivela veliki
prosperitet. ( vreme kada je osloboHena od !uraka0 bila je 2samo jedan mali otrcani
gradiD s nekoliko %udi i siromaEni kolibica senom i slamom pokriveni%. Kosle leta
1794. po@ela se ona praviti kako varoE0 tako ravno i pristaniEte i prvejEi njen
osnovatelj bio je general #uvorov0 koji je ovoj novoj varoEi osnovatelni kamen
polo5io0 a posle njega doHe %erceg $rancuski imenom 3iEelje0 koji nju po novom
planu raspolo5i0 razdeli i usoverEenstvuje0 zatim leta 179.. ova varoE preimenovana
bude ot Uad5ibeja na :desu. :na le5i na jednom vozviEenom mestu pri ?rnom moru0
i jest novejEa varoE0 pak lepotom0 @isli se treDa u celoj 8mperiji 3osijskoj0 sire@6 perva
je Keterburg0 druga je 1oskva0 treDa je ista :desa20 zabele5io je u pomenutom delu
=ujiD.
Ko@etkom 19. veka0 za%valjujuDi privilegijama cara ,leksandra 80 po@inje nagli rast
ovog grada0 u koji dolaze trgovci sa razni% strana0 meHu kojima i #rbi.-oakim =ujiD0 u
pomenutom radu daje podatke o gradu0 kada je u njemu boravio 1/4'. godine6 2;islo
domova u :desi na%odi do / 0000 a 5itelja na .0 0000 ot koji% ponajviEe jesu 3osijani0
posle sleduju #erblji0 Nemci0 8talijani0 Mrancuzi0 <panjoli...2 Kominje i !atare i
-evreje.
Krvi #rbin koji je stekao veliki ugled meHu trgovcima bio je Milip >u@iD. :vaj bogati
trgovac je0 prema navodima =ujiDa0 podigao 2jedno prekrasno zdanje2.=ujiD pominje
i druge ugledne srpske trgovce u odesi. Jili su to6 Ketar KopoviD0 4rago 9oturiD0 =id
1ilutinoviD0 ,leksandar 4amjanoviD0 >uka :5egoviD0 ,ntonije 9vekiD i drugi.
( :desi su 5iveli brojni #rbi0 meHu kojima nau@ni0 prosvetni i kulturni pregaoci0
bankari i trgovci koji su se istakli i kao dobrotvori.!u je KuEkin voleo da se kostira
-ovan 3izniD0 u svoje vreme najbogatiji trgovac u :desi0 bio je pokrovitelj srpskim
kulturnim pregaocima.
3odom iz !rsta0 poreklom iz %ercegova@ke porodice0 zavrEio je 4ositejevu Ekolu u
rodnom !rstu0 a prava u Kadovi i Je@u. 4vadeseti% godina 19. veka doEao je u :desu
i za kratko vreme obogatio se trgovinom. ( vreme rata 3usije protiv !urske 1/'9.
godine0 za usluge koje je u@inio ruskoj vojsci0 car Nikola 8 3omanov dodelio mu je
orden #vetog =ladimira i @in dvorskog savetnika. #ledeDe0 1/&0. godine 3izniD je
SC@AB>5C 5D]>BD
f>5_>eA R4aB4k:
F25`> f>5_>35C^> 4
gD] aD dDBDC5`4@
aD^4bD\A@ :?FCAg Ah
l2n`4BD6 2a
F2`>_45 vY^fAB4\A
SB\Af4BD
ostavio trgovinu i s tupio u dr5avnu slu5bu. -edno vreme je radio u :desi0 a potom
prelazi u 9ijev0 gde je postao direktor 4r5avne banke. ( to vreme unapreHen je u
zvanje dr5avnog savetnika. Codine 1/.&. ostavio je dr5avnu slu5bu0 povukao se na
svoje imanje Cop@icu kraj 9ijeva0 gde je umro 1/+1. godine.
#voju bogatu biblioteku poklonio je Narodnoj biblioteci u Jeogradu.
( domu 3izniDa u :desi0 dvadeseti% godina 19. veka0 nalazio se nadaleko poznati
knji5evni salon0 u koji su dolazile znamenite li@nosti iz politi@kog0 privrednog i
kulturnog 5ivota :dese.
Kosebno mesto meHu gostima u knji5evnom salonu pripadalo je ,. #.
KuEkinu.,leksandar #ergejevi@ KuEkin0 veliki ruski pesnik0 rodona@elnik nove ruske
literature0 boravio je 1/'&I1/'4. godine u :desi meHu #rbima u domu 3izniDevi%.
KuEkin se sa naprednim idejama upoznao na >iceju u ?arskom #elu. ( stvaralaEtvu
mladog KuEkina sjedinili su se patriotski ponos i borba ruskog naroda0 nasuprot
ugnjetavanju i izrabljivanju koju je vodila carska vlada.
4ruEtveni bunt koji je izrazio u politi@kim i antireligioznim sti%ovima izazvalo je
revolt cara ,leksandra 80 koji je odlu@io da KuEkina poEalje u progonstvo u #ibir ili u
#olovecki manastir. Krvobitnu odluku0 pod uticajem KuEkinovi% drugova0 car je
zamenio progonstvom na mug0 pod izgovorom da je razmeEten u -ekaterinoslav0 u
kancelariju generala N. 8. 8nzova. KoEto je zbog bolesti neko vreme boravio na 9rimu0
septembra 1/'0. godine dospeo je u 9iEinjev0 u kancelariju pomenutog generala0 sada
namesnika Jesarabijske oblasti. :vde je ostao do jula 1/'&. godine i povezao se sa
revolucionarnim pokretom ruske inteligencije i o$icira.
cF_5`D _A5@D aD cCD@AB`2 VDFDe>FeA^4k
( vreme KuEkinova boravka u 9iEinjevu i :desi0 u ovim gradovima nalazili su se
mnogi #rbi. 4ok su u 9iEinjevu0 posle propasti Krvog srpskog ustanka0 5iveli u
izbegliEtvu sa porodicama mnogi ustanici0 dotle su u :desi0 u srpskoj trgova@koj
koloniji 5iveli i stvarali brojni #rbi0 zaslu5ni za kulturu svoje dijaspore i nove
domovine0 kao i naroda iz kojeg su potekli.
9od KuEkina0 koji je u 9iEinjevu 5iveo u kuDi gr@kog trgovca >iprandija0 dolazili su
mnogi viHeni #rbi.
#a KuEkinom su se susretali ruski akademik0 #rbin0 ,tanasije #tojkoviD0 rektor i
pro$esor (niverziteta u Uarkovu0 vojvoda -akov NenadoviD0 pope@itelj unutraEnji%
dela u 9araHorHevoj #rbiji0 sa sinom -evremom0 %usarskim carskim o$icirom0 kao i
Ahch l2n`4B d4> \A
bA5C f>5C 5F_5`4E
`B\4gA^B4E 5D]>BD 2
S3A54 4 ^DCFAB4
_>d>FB4` V2`>^4E
\Aa4b`4E FAj>F@4
#te$an TivkoviD0 knji5evnik koji je KuEkina upoznao sa delima =uka 9arad5iDa. (
9iEinjevu je u to vreme boravio i knji5evnik >azar ,rsenijeviD Jatalaka koji je u@io
decu bogatiji% srpski% izbeglica. :vde se KuEkin upoznao sa 9araHorHevim sinom
,leksom KetroviDem0 ruskim carskim o$icirom i njegovim sestrama i majkom.
NajmlaHoj 9araHorHevoj kDeri0 #tamenki0 spevao je jednu od svoji% 2srpski%2 pesama.
( svoje pesniEtvo uneo je legendarni i mitski lik voHe srpske revolucije0 vo5da
9araHorHa.
( vreme boravka u Jesarabiji0 KuEkin je iEao i u 8zmail0 gde je bio u domu #rbina
Nikole #laviDa. :vde je upoznao 8rinu0 roHaku #laviDevu0 koja mu je pevala srpske
narodne pesme0 prevodeDi i% na ruski.
KuEkin je0 posredstvom svoji% prijatelja0 1/'&. godine preEao u :desu u dom -ovana
3izniDa. 4uEa knji5evnog salona bila je supruga 3izniDeva I ,malija0 koja je
pripadala @uvenoj srpskoj gro$ovskoj porodici Nako iz Janata. ( njenu @ast KuEkin je
ispevao pesme posveDene 2gospoHi 3izniD2. :ve tople lirske pesme uEle su u sve
zbirke KuEkinove lirike0 a njeni portreti crtani njegovom rukom0 nalaze se u rukopisu
2;vgenija :njegina2.
( brojnim susretima sa #rbima0 KuEkin se upoznao sa nji%ovom istorijom0 narodnim
stvaralaEtvom i akterima ustanka.
vcFd4\DB`Dv aD CF4 E4]\D3A CD]4FD
#ima 1ilutinoviD #arajlija objavio je svoje najIzna@ajnije delo #rbijanka0 uz
materijalnu pomoD -ovana 3izniDa.3odom iz #arajeva0 #ima 1ilutinoviD0 bio je
prete@a srpskog romantizma. ( istoriji srpske knjiI5evnosti ozna@en je kao prete@a
Jranka 3adi@eviDa0 a inspirisao je i N-egoEa na 2visoke misaone uzlete i dramatsko
prikazivanje istorijski% dogaHaja2.
Kosle propasti Krvog srpskog ustanka0 #ima 1ilutinoviD je dospeo u 9iEinjev0 gde su
5iveli mnogi izbegli srpski ustanici. :vde je okon@ao pisanje #rbijanke0 koja
predstavlja opse5nu pesni@ku istoriju Krvog srpskog ustanka0 u petnaest %iljada
sti%ova narodni% deseteraca. Kredstavlja prvi veDi pokuEaj stvaranja u du%u narodne
poezije i spada meHu zna@ajna dela srpske nacionalne romanti@arske poezije.
Na preporuku #rba iz 9iEinjeva i :dese0 -ovan 3izniD mu je obezbedio tri %iljade
talira za Etampanje i joE po sto talira za naredne tri godine0 dok se knjiga ne zavrEi.
#ima 1ilutinoviD je ispunio obeDanje dato 3izniDu i #rbijanka se 1/'+. godine
pojavila u >ajpcigu.
=>dF>b4B4CA]\ bAFA^4k`A 54F>C4B\A
,tanasije Cereski0 bogati trgovac0 narodni dobrotvor0 bio je
istaknuti @lan srpske kolonije u :desi. 3odom iz ;ereviDa u #remu0
trgovinu je u@io u 4una$eldvaru i u Je@u0 da bi dospeo do !rsta.
Kosle kraDeg boravka u ovom gradu0 meHu uglednim srpskim
brodovlasnicima0 bankarima i trgovcima0 dospeo je u :desu u
vreme kada je ovaj grad po@eo da izrsta u sna5ni pomorski i
trgovinski centar. =rednoDom i umeEnoEDu0 stekao je dovoljno
sredstava da otvori samostalnu radnju. (brzo0 postao je jedan od
najbogatiji% i najveDi% trgovaca u :desi. Jiran je na razna po@asna
mesta i za deputata u !rgova@kom savetu0 a za svoje privredne
zasluge dobio je visoka odlikovanja.
Kosle pola veka 5ivota u :desi0 sedamdeseti% godina 19. veka vratio se u zavi@aj i sa
suprugom se nastanio u ;ereviDu0 gde je sirotinji 2@inio mnoga dobra2. Kosle smrti
supruge0 1//0. godine0 preselio se u Novi #ad. ( 5elji da pomogne 2du%ovni razvitak
mlade5i srpske20 dao je zamaEnu svotu od dvadeset %iljada ruski% rubalja za otvaranje
konvikta uz #rpsku pravoslavnu veliku gimnaziju u Novom #adu pod imenom
,tanaseum. :d 1//.. godine0 kada je Cereski umro0 do 19140 kada je izbio Krvi
svetski rat0 oko Eezdeset pitomaca u5ivalo je stipendiju 2,tanaseuma20 meHu kojima i
potonji predsednik 1atice srpske !i%omir :stojiD i slavista 3adovan 9oEutiD0 koji je
studije zavrEio u :desi.#voje imanje0 1//&. godine zaveEtao je 1atici srpskoj0 s tim
da se osnuje Mond ,tanasija Cereskog 2za nagraHivanje srpski% knji5evni% dela ili za
potpomaganje zaslu5ni% i siroti% knji5evnika srpski%0 povremenom ili stalnom
godiEnjom potporom2. 1eHu brojnim knji5evnicima0 potpora je pru5ena i velikom
pesniku ,leksi <antiDu0 u vreme kada je teEko oboleo.>i@anin0 dvorski savetnik
4imitrije !irol0 srpski kulturni poslenik0 ostavio je dragocene zapise o #rbima u :desi
i u 3uskom carstvu. 3odom iz ;akova0 gde je roHen i 4ositej :bradoviD0 kao
knji5evnik i istori@ar0 kao cenjeni kulturni poslenik0 pisao je knjige0 saraHivao u
novinama i @asopisima0 izdavao almana%e i kalendare0 osnivao biblioteke i druEtva
poklonika knjige. Kosebno je isticao da je 2srpski spisatelj i @lan (@enog druEtva u
:desi2.
Joravak 4imitrija !irola u :desi od 1/&9. do 1/41. godine0 iako vremenski kratak0
po rezultatima bio je plodotvoran. (poznao je 5ivot srpske dijaspore u ovom
crnomorskom gradu. ( isto vreme0 rusku javnost upoznao je sa kulturnim i
prosvetnim prilikama i sa istorijom srpskog naroda. Krikupio je zna@ajnu istorijsku
graHu o #rbima u 3uskom carstvu0 koja mu je poslu5ila za pisanje monogra$ski%
radova.
Najpoznatiji rad koji je napisao na osnovu graHe prikupljene u :desi je 9azivanje
stari% !rebjeEana. #em toga0 napisao je i monogra$iju o gro$u 1i%ailu 1iloradoviDu.
Fa vreme boravka u :desi upoznao se i tesno saraHivao sa 4imitrijem 1aksimoviDem
9nja5eviDem0 pope@iteljem :deskog nau@nog okruga0 osniva@em :deskog druEtva
istorije i drevnosti. Ko povratku u Jeograd0 !irol je ovom znamenitom #rbinu
posvetio knjigu Kodvizi 4imitrija 1aksimoviDa 9nja5eviDa.4imitrije 9nja5eviD0
roHen u Ketrogradu0 poticao je iz srpske grani@arske porodice iz >ike0 odakle se
doselio njegov otac0 koji je podigao @etiri sina0 meHu kojima i 4imitrija.
=>dF>^>]\?4 2
S3A54: y|h D_F4]D
yzy|h >^3A \A d4]D
j>F@4FDBD 5F_5`D
3>dF>^>]\Db`D
34^4a4\D :y} E4]\D3D
^>\B4`D6
`>@DB3DBC
_2`>^B4` cCA^DB
HD3g4k BD jF>BC2
2 =>dF23g4
4af2d4]D \A f>C>^>
_>]>^4B2 ]\235C^D 4
4@D]D bD` x }}}
_>f4B2]4E
#tudije prava 9nja5eviD je zavrEio na (niverzitetu u 9azanju.
Kostao je dvorski savetnik0 a @eItiri godine nalazio se u diplomatskoj
slu5bi u Je@u. Ko povratku postao je vicegubernator Ketrograda.
4obitnik je viEe carski% odlikovanja. ;lan 3uske akademije nauka
postao je 1/&/. godine.Codine 1/&/. imenovan je za pope@itelja
:deskog nau@nog okruga. 8ngerencije ove ustanove protezale su se
na nekoliko gubernija6 Uersonsku0 !avri@esku0 -ekaterinoslavsku0
kao i Jesarabiju. 1eHu obrazovnim ustanovama na ovom podru@ju
bile su6 licej0 Eest gimnazija i @etrdesetak srednjoEkolski% zavoda i
u@iliEta.:desko druEtvo istorije i drevnosti0 @iji je 9nja5eviD postao
prvi predsednik0 od osnivanja 1/&9. godine postalo je nau@ni centar
za prou@avanje ukrajinskog crnomorskog podru@ja. 9nja5eviD je
1/44. godine pokrenuo @asopis pod nazivom Fapisi0 koji je bio
organ 4ruEtva. ( njemu su objavljivani prilozi iz istorije0 ar%eologije0 etnogra$ije0
numizmatike0 geogra$ije i statistike.:miljena literatura0 =ukove poslovice.
Klaton #imonoviD0 pro$esor 3iEeljeovog liceja u :desi0 dr5avni savetnik0 poticao je iz
ugledne srpske porodice. : njemu 4imitrije !irol govori u pismu =uku 9arad5iDu
1/40. godine0 koje mu je poslao iz :dese. ( pismu naglaEava da 2ovaj u@eni mu50 g.
#imonoviD0 uva5ava i poEtuje viEe vas0 nego ikakvog srpskog literatora2. Kovodom
sukoba =uka sa -ovanom Uad5iDem0 u vezi sa re$ormom srpskog jezika i pravopisa0
!irol obaveEtava 9arad5iDa da je #imonoviD 2ovi dana @itao vaEu recenziju na
Uad5iDa i njegov utuk na recenziju vaEu i ka5e da ste vi osnovatelno pisali2. ( istom
pismu0 !irol naglaEava da #rbi u :desi i #rpskom #elu u blizini :dese rado @itaju
njegova dela. # tim u vezi navodi primer :brenije 1i%ajlovne0 2koja je udata za
1iloEa0 sina protopopa 3ade #imonoviDa0 5ivi u #rpskom #elu i @esto @ita vaEe
Narodne poslovice. !reba i nju da prenumerirate i da joj jedan ekszemplar vaEi
pesama na dar poEaljete0 jer De ona to voleti0 nego da joj iko Jog zna Eta da2.9arijera
jednog 2monumentalnog2 glumca
=asilije >u@iD 4almatov0 istaknuti dramski umetnik0 poticao je iz srpske porodice
>u@iDa0 jedne od najugledniji% trgova@ki% $amilija u :desi. Clumom se po@eo da bavi
u rodnoj :desi kao student 3iEeljeovog liceja0 da bi kao mlad dospeo u 1oskvu0 u
teatar !anejeva i (rsova. :vde je ostao do 1/7&. godine0 da bi nastavio gluma@ku
karijeru u KuEkinskom teatru. =r%unac u umetni@koj karijeri postigao je kada je
preEao u Ketrograd 1//40 u najslavnije prestoni@ko ,leksandrinsko pozoriEte. :vde je
dobijao velike uloge i postao omiljeni prvak petrogradske publike. : njemu je
zapisano6 2?rte5 ti% uloga odlikovao se unutraEnjim sadr5ajem0 bogatstvom i
dubinom0 jarkoEDu0 so@noEDu0 monumentalnoEDu.2
9ao svestrani pozoriEni intelektualac0 u@estvovao je u osnivanju i radu petrogradskog
>iterarnoIartisti@kog kruga0 koji je prerastao u !eatar umetni@koIartisti@kog kruga0 a
kasnije opet u !eatar umetni@koIartisti@kog druEtva0 da bi se na kraju pretvorio u
#uvorinski teatar.#vi koji su poznavali 4almatova smatrali su ga izuzetno pametnim0 i
u isto vreme veoma Earmantnim. N-egova deviza bila je6 2Clumac mora da ima stalno
spreman ko$er i da ispoveda $ilozo$iju stoicizma.2 ,leksandrinskom pozoriEtu ostao je
veran do kraja 5ivota0 do 191'. godine. #a mnogo razloga =asilije >u@iD 4almatov je
ocenjen kao 2jedan od naEi% sunarodnika koji je u svojoj oblasti najviEe ostvario na
strani2.
ACDBD54\A 1AFA5`46
3D> \A >fF>@B2
5^>C2 >3 x} E4]\D3D
F2dD]\D aD j>B3
vACDBD5A2@v6 aD
n`>]>^DB\A 5F_5`4E
_4C>@D?D 2
4B>5CFDB5C^26 D
5^>\A 4@DB\A \A
aD^AnCD> TDC4?4
5F_5`>\
lF>jA5>F 2 S3A546 @4B45CDF BD AC4B\2
=altazar JogiEiD0 crnogorski ministar pravde i pro$esor (niverziteta u :desi0 rodom
je iz ?avtata. FavrEio je pravni $akultet u Je@u0 doktorirao u Cisenu. Najpre je bio
Ekolski nadzornik u !emiEvaru i Ketrovaradinu0 da bi na poziv (niverziteta u :desi
postao pro$esor slovenski% prava. Novorosijski univerzitet u :desi ga je zvani@no
promovisao u redovnog pro$esora 1/70. godine. ( :desi je nastavio rad na
istra5ivanju narodni% obi@aja. Ko istom zadatku proveo je neko vreme i na
9avkazu.Na poziv knjaza ?rne Core Nikole 8 KetroviDa N-egoEa0 uz 5elju ,leksandra
88 3omanova0 1/74. godine otiEao je iz :dese0 posvetivEi se izradi Fakonika za
9ne5evinu ?rnu Coru. KoEto je 1///. godine zavrEio posao oko Fakonika0 vratio se u
3usiju0 da bi se penzionisao kao pro$esor (niverziteta u :desi. 9njaz Nikola
imenovao ga je 1/9&. godine za ministra pravde. ( tom zvanju ostao je do 1/99.
godine0 kada je napustio ?rnu Coru i otiEao u Kariz. (mro je 190/.
godine u Je@u.,leksandar JeliD je jedan od najistaknutiji% nau@nika
u oblasti slovenske $ilologije i lingvistike. Jio je @lan svi%
slovenski% akademija0 predsednik #rpske akademije nauka i
umetnosti od 19&7. do 19+0. godine. #tudirao je na (niverzitetu u
:desi a potom u 1oskvi i Ketrogradu. Koglede o jeziku i njegovom
razvitku izlo5io je u delu6 : jezi@koj prirodi i jezi@kom razvitku. Na
ruskom jeziku objavio je 190.. godine dijalektoloEku kartu srpskog
jezika. Javio se uporednom gramatikom slovenski% jezika0 kao i
staroslovenskim jezikom.Naro@iti ugled u5ivao je meHu ruskom emigracijom0 koja je
u -ugoslaviju doEla posle :ktobarske revolucijeS bio je predsednik 4r5avne komisije
za pitanja ruski% izbeglica. Nalazio se meHu inicijatorima osnivanja 3usIkog nau@nog
druEtva u Jeogradu. (ticao je na organizovanje kongresa ruski% pisaca u izgnanstvu u
Jeogradu 19'/. godine0 kao i prilikom odr5avanja velike izlo5be ruski% slikara u
svetu izvan 3usije0 19&0. godine. Faslu5an je za izgradnju doma ruske kulture u
Jeogradu i za osnivanje muzejski% zbirki. -edan je od najzaslu5niji% #rba za rusku
kulturu van mati@ne zemlje u '0. veku.3adovan 9oEutiD0 jedan od najzna@ajniji%
$ilologaIslavista0 Ekolovao se u :desi. Kosebno interesovanje izazvala je njegova
dvotomna Cramatika ruskog jezika. ,utor je %restomatije tekstova iz klasi@ne ruske
knji5evnosti 19. veka0 pod nazivom 3uski primeri. Javio se i knji5evnim studijama i
poezijom0 a njegovo znamenito delo predstavlja putopisna proza Kisma iz
Ketrograda.!rebjeEani na podru@ju :dese
" $desi, sa %ukinom su se sreli vojvoda akov Nenadovi, araorev sin Xleksa,
harkovski pro\esor Xtanasije Stojkovi, Ste\an vivkovi koji mu je itao ukove
rasprave... %ukin je bio est #ost u kui ovana ^iznia. domai(i, Xmaliji ^izni,
pisao je pesme, a njeni portreti, (rtani %ukinovom rukom, nalaze se u rukopisu
"uv#enija $nje#ona". ^izni je, izmeu ostalo#, \inansirao knji#e Sime &ilutinovia
Sarajlije, jedan dru#i u#ledan i bo#at lan srpske kolonije, Xtanasije Zereski, veliki
donator, testamentom je svoja imanja zavetao novosadskoj &ati(i srpskoj, a
poma#ao je i Xleksi antiu, kad je ovaj bio u bolesti.
#eoba !rebjeEana izvrEena je uz saglasnost cara ,leksandra 8 3omanova0 1/04.
godine na podru@je izmeHu :dese i !iraspolja0 u naselje #lavjanoserbskoje. !ada se
doselilo stotinak !rebjeEana0 iz NikEiDkog plemena.
c4@D T4]2C4B>^4k
cDFD\]4\D6
BD\aBDbD\B4\A 3A]>6
vcFd4\DB`2v6
nCD@_D> \A
B>^bDB>@
_>C_>F>@ W>^DBD
R4aB4kD
#eoba !rebjeEana0 koji su iz starog zavi@aja izbegli ispred turski% progona ima svoju
predistoriju.
9ao pripadnici plemena NikEiDa0 !rebjeEani su bili baEtinici bogate ratni@ke i
slobodarske tradicije. Kleme NikEiDa vodi poreklo od zajedni@kog pretka NikEe0
potomka =ukana NemanjiDa0 najstarijeg sina #te$ana Nemanje. Ne trpeDi tursko
ropstvo u vreme rata %riEDanski% zemalja protiv !urske0 zajedno sa crnogorskim0
brHanskim i %ercegova@kim plemenima0 1.97. godine digli su se na ustanak0 koji je
deceniju kasnije uguEen.
Nova prilika za ustanak ukazala se 1710. godine0 u vreme rata 3usije sa !urskom.
!ada su se na poziv ruskog cara Ketra =elikog podigli ?rnogorci i Uercegovci0 kojima
je na @elu bio vladika 4anilo KetroviD. Kosle ruskog poraza na Krutu0 ustanici su
prepuEteni sami sebi0 a najborbeniji meHu njima0 !rebjeEani0 morali su se posle
2razure2 iseliti meHu crnogorska i %ercegova@ka plemena. !rideset godina kasnije
!rebjeEani su se pomirili sa !urcima i vratili na zgariEta0 podi5uDi na ruEevinama novu
!rebjesu.Uercegova@ko 2plemstvo2 sa 1aliEom na @elu
9ada je 3usija 17/7. godine ponovo zaratila sa !urskom odazivajuDi se pozivu ruske
carice 9atarine 880 ?rnogorci i Uercegovci su se ponovo digli na ustanak. KoEto su
uzalud opsedali :nogoEt0 !rebjeEani su pod pritiskom !uraka opet pretrpeli 2razuru2.
( izbegliEtvu su se odlu@ili da se isele u 3usiju. Kuni% dvanaest godina (179'I1/04)0
trebjeEki prvaci sa 1inom >azareviDem 1aliEom na @elu0 obilazili su 3uski carski
dvor0 pokuEavajuDi da dobiju dozvolu za useljenje u 3usiju.
Kosle dobijanja dozvole0 !rebjeEani su 1/04. godine dospeli u :desu. #tanovnici
:dese0 kako oni iz #rpske kolonije0 tako i meEtani0 toplo su pri%vatili !rebjeEane.
>i@no i% je u viEe ma%ova primao gradona@elnik.3uski car ,leksandar 8 dodelio im je
zemljiEte u prostranoj ravnici izmeHu :dese i !iraspolja. Naselje koje su podigli
nazvano je #lavjanoserbskoje.!rebjeEani nisu dugo mirovali u novom zavi@aju. NaEli
su se u vojsci ruskog generala 1i%aila 1iIloradoviDa0 koji je krenuo u =laEku.
NalazeDi se u pratnji 1iloradoviDa0 koji je poticao iz srpske %ercegovine iz plemiDke
porodice0 serdar 1ina >azareviD je izrazio 5elju da se 9araHorHevim ustanicima
priklju@i sa odredom dobrovoljaca. 1orao je0 meHutim0 da se vrati u
#lavjanoserbskoje0 gde su ga0 kao trebjeEkog stareEinu0 o@ekivali mnogi poslovi.#ve
do 1/'0. godine !rebjeEani su vodili bitku da dobiju rusko plemstvo0 na osnovu prava
koje su poneli iz starog zavi@aja. #erdar 1ina >azareviD0 kao dokaz o poreklu
!rebjeEana0 prilo5io je niz dokumenata0 posebno mleta@ki%0 meHu kojima su se
naro@ito isticale diplome mleta@ki% du5deva. Na osnovu toga je Uersonska plemiDka
VD]CDaDF m>f4n4k6
F>3>@ 4a D^CDCD6
_F>jA5>F _FD^D 2
S3A546 BD _>a4^
VB\DaD6 `>\4 fD \A
4@AB>^D> aD
@4B45CFD _FD^3A6
4aFD34> \A iD`>B4`
VBAgA^4BA FBA
1>FA
deputatska skupEtina 1/14. godine sve !rebjeEane uvrstila u plemiDki stale5. :vu
odluku0 meHutim0 1/1/. godine ukinula je Ueroldija KraviteljstvujuE@eg senata u
Ketrogradu sa obrazlo5enjem da mleta@ke isprave 2ne mogu biti izjedna@ene s
gramotama i poveljama kojima krunisane glave daju plemstvo2. #em toga0 ukazano je
da prema va5eDim propisima u 3uskom carstvu0 prava ruskog plemstva mogu biti data
samo onima koji su u slu5bi u ruskoj vojsci dobili @inove viEi% o$icira. !ada se
Jogdan NikEiD0 koji je posle smrti svoga brata postao trebjeEki prvak0 sa novim
dopunskim dokumentima obratio ministru praIvosuHa0 prilo5ivEi podrobni rodoslov
bratstva NikEiDa0 vezujuDi sve nji% za zajedni@kog rodona@elnika iz loze NemanjiDa.
:vo svedo@anstvo potpisao je =ladika Ketar 8 KetroviD0 kojim potvrHuje pripadnost
!rebjeEana najviEem srpskom plemstvu0 a govori se i o nji%ovoj juna@koj borbi i
stradanjima protiv !uraka0 kao i o nji%ovim zaslugama za 3usiju. Naime0 !rebjeEani
su se 1/1'. godine uklju@ili u rat protiv Napoleona.Kored razmatranja na Uersonskoj
plemiDkoj deputatskoj skupEtini0 predmet o plemstvu !rebjeEana razmatran je na
:pEtem saboru petrogradski% departmana. 4r5avni sovjet0 uzimajuDi u obzir posebne
zasluge !ebjeEana u borbi protiv !uraka0 na predlog KraviteljstvujuE@eg senata0
izrazio je miEljenje da se svima @lanovima bratstva dodele plemiDke titule. :vo je
1/19. potvrdio car ,leksandar 80 pa su 1/'0. godine '' trebjeEke porodice postale
nasledni plemiDi. Na osnovu toga Uersonska plemiDka skupEtina i% je unela u
rodoslovsne knjige. TiveDi u ukrajinskoj sredini0 !rebjeEani su vremenom izgubili
nacionalni identitet0 ali su sa@uIvali svest o svom srpskom poreklu.#rpski dobrovoljci
u Krvom svetskom ratu.
Krvi svetski rat predstavljao je veliku prekretnicu u istoriji srpskog naroda. Krotivno
svojoj volji0 #rbi sa teritorije ,ustrougarske naEli su se na 8sto@nom $rontu. Ne 5eleDi
da ratuju za interese UabzburEke monar%ije protiv slovenske i pravoslavne 3usije0
mnogi su se #rbi0 ali i ostali #loveni0 predavali ruskoj vojsci0 za%tevajuDi da se kao
dobrovoljci uklju@e u srpsku vojsku0 koja se %rabro borila protiv snaga ?entralni% sila0
odnevEi na po@etku rata dve velike pobede u ?erskoj i 9olubarskoj bici.NajveDi broj
zarobljenika nalazio se na teritoriji (krajine. N-i%ov centar je bio kijevski
zarobljeni@ki logor u 4arnici. #em 9ijevske0 na desetine %iljada zarobljenika #rba i
ostali% #lovena nalazio se i u :deskoj0 Uarkovskoj i
-ekaterinoslavskoj guberniji. Telju ovi% zarobljenika da se bore na
strani srpske vojske0 ruska vlada je pri%vatila. ( sporazumu sa
srpskom vladom u leto 191.. godine otpo@elo je organizovano
prebacivanje dobrovoljaca iz (krajine0 4unavom u #rbiju. 4o kraja
avgusta 191.. godine u #rbiju je preba@eno oko & .00 dobrovoljaca.
#tupanje Jugarske u rat na strani ?entralni% sila0 oktobra 191.0
meHutim0 onemoguDilo je dalje prebacivanje dobroIvljaca u
#rbiju.:kupljanje dobrovoljaca u (krajini0 koji su u ovakvim
okolnostima joE odlu@nije 5eleli da ratuju u sastavu srpske vojske0
nastavljeno je uprkos prekinutim vezama ruske sa srpskom komandom. ?entar
okupljanja postala je :desa. :vde su na organizovaInom okupljanju dobrovoljaca
najvaI5niju ulogu imali srpski konzul 1arko ?emoviD i predstavnik srpske vlade
1ilan <ainoviD. ( :desi je novembra 191.. godine $ormiran #rpski dobrovolja@ki
odred0 koji je po@etkom 191+. godine imao oko %iljadu vojnika i o$icira.Kri%vatajuDi
za%tev srpske vlade da se od dobrovoljaca u 3usiji $ormiraju dobrovolja@ke jedinice0
ruska vr%ovna komanda je u saglasnosti sa caIrom Nikolom 88 dozvolila #rbima0 a uz
nji% i ostalim -ugoslovenima koji su se nalazili u zarobIljeni@kim logorima u 3usiji0
W>D`4@ V2\4k6 2
5^>\4@ _2C>_454@D
_>@4B\A _F^>f
cFd4BD `>\4 \A
5CA`D> 2 S3A54
^A]4`4 2f]A3 @Ae2
CFf>^?4@D6 4]4_D
Z2b4kD
da se sabiraju u vojIni@kim komandama0 pod rukovodstvom o$icira srpIske vojske0
kao njen sastavni deo.-ugoslovenski program u 2#lovenskom jugu2.
Krva srpska dobrovolja@ka divizija $ormirana je 1+. aprial 191+. godine u :desi. (
njenom sastavu se nalazilo blizu 10 000 dobrovoljaca0 a komandant je postao
pukovnik #tevan Uad5iD. !okom maja 191+. godine srpske dobrovoljce u :desi
posetio je Nikola KaEiD0 predsednik vlade 9raljevine #rbije.:dlukom 3uske vr%ovne
komande0 Krva srpska dobrovolja@ka divizija je uklju@ena u sastav 47. ruskog korpusa
i upuDena na $ront u 4obrud5u. !ada je u sastavu ove divizije bilo blizu '0 000
dobrovoljaca. ( sadejstvu sa ruskim i rumunskim trupama u borbama protiv
bugarski%0 turski% i nema@ki% jedinica koje su trajale od '4. avgusta do 1+. oktobra
191+. godine0 polovina sastava bila je izba@ena iz stroja. N-i% preko ' 000 su izgubili
5ivot ili su nestali. :ktobra 191+. divizija je povu@ena u pozadinu.(prkos velikim
gubicima0 priliv dobrovoljaca omoguDio je $ormiranje i 4ruge srpske dobrovolja@ke
divizije u :desi0 u @ijem se sastavu naElo preko 11 000 dobrovoljaca. ( jesen 191+.
godine $ormiran je #rpski dobrovolja@ki korpus0 @iji je komandant bio general 1i%ailo
TivkoviD. (o@i Mebruarske revolucije 1917. godine0 u njegovom sastavu nalazilo se
oko 40 000 dobrovoljaca.<tab korpusa se nalazio u :desiS Etab Krve divizije u
=oznesensku0 a 4ruge divizije u ,leksandrovsku.( :desi je 17. aprila 1917. godine
pokrenut list 2#lovenski jug20 koji je izlazio do 191/. godine. ( listu je izlo5en
program0 koji se zalagao za stvaranje jedinstvene dr5ave -u5ni% #lovena0 uz
2posedovanje celokupne teritorije koju su -u5ni #loveni naseljavali od drevni%
vremena2.( uslovima rastuDeg revolucionarnog raspolo5enja0 meHu
dobrovoljcima u okvirima #rpskog dobrovolja@kog korpusa po@ele
su da se Eire revolucionarne ideje. 3evolucionarni pokret postao je
masovan posle Mebruarske revolucije 1917. godine.9rajem marta
1917. godine0 iz redova ni5i% o$icira0 potekla je inicijativa za
stvaranje vojni@ki% sovjeta u okvirima 4obrovolja@kog korpusa.
8nicijativu su podr5ali i podsticali revolucionarni sovjeti ukrajinskog
stanovniEtva na podru@ju izmeHu :dese i =oznesenska0 gde su bile
stacionirane jedinice #rpskog dobrovolja@kog korpusa.9omanda
4obrovolja@kog korpusa pokuEala je da spre@i prodor revolucionarni% ideja meHu
dobrovoljcima. ( tom smislu general TivkoviD je0 naredbom od 1/. aprila 1917.
godine0 uveo @etne0 pukovske i divizijske savete0 kao i 9orpusni zbor0 sa namerom da
preko nji% uti@e na politi@ko raspolo5enje u jedinicama0 ali je postigao slabe
rezultate.Na zboru revolucionarno opredeljeni% dobrovoljaca u :desi kao ideal
proklamovana je Mederativna -ugoslavija. 8staknuto je da 23uska revolucija i pobeda
ruskle demokratije zna@e novu eru u istoriji @ove@anstva i prema tome ruska
revolucija ne moI5e ostati samo ruska2.8zraz raspolo5enja revolucionarnog
demokratskog pokreta meHu dobrovoljcima bilo je $ormiranje -ugoslovenskog
revolucionarnog saveza u 9ijevu u leto 1917. godine. :rganizacije #aveza su stvarane
meHu jugoslovenskim dobrovoljcima Eirom (krajine.4obrovolja@ki korpus su po@ele
da napuEtaju pristalice revolucionarnog pokreta. 4oElo je do osipanja njegovog
sastava. ( leto 1917. godine 4obrovolja@ki korpus je0 u odnosu na stanje pre
Mebruarske revolucije0 bio prepolovljen. ( njemu je bilo oko '0 000 dobrovoljaca.(
vreme :ktobarske revolucije 1917. godine dobrovoljci su aktivno u@estvovali u
borbama u jedinicama ?rvene armije.9rajem leta 1917. godine Krva srpska
dobrovolja@ka divizija je ponovo upuDena na $ront u 4obrud5u0 ali je zbog
nezadovoljstva vojske ubrzo povu@ena. 4ruga0 sa delom prve divizije0 preko
,r%angelska upuDena je na #olunski $ront0 gde je stigla decembra 1917. godine. 4eo
A]A`5DB3DF mA]4k6
\A3DB >3
BD\45CD`B2C4\4E
5F_5`4E j4]>]>fD 4
]4Bf^45CD6 5C234FD>
\A 2 S3A546 D _F^A
FD3>^A >d\D^4> BD
F25`>@
dobrovoljaca ostao je u 3usiji0 gde i% je zateklo izbijanje :ktobarske revolucije. :ni
su preko #ibira upuDeni u 4ajren na 4aleki 8stok0 odakle su britanskim brodovima
preba@eni na #olunski $ront0 gde su stigli $ebruara 191/. godine. Na taj na@in0 na
ovom $rontu se naElo oko 1' .00 jugoslovenski% dobrovoljaca iz 3usije. :ni su u
sastavu savezni@ki% jedinica u@estvovali u proboju #olunskog $ronta i oslobaHanju
domovine0 191/. godine.
)arodne %ale i po%ali#e o braku
NWIH =VSWY VAS =VY VAlI TAcTI
l4nA: N>^4?D T4C4k
(,$rici0 meHu Fulu crncima0 mla denci se najpre
potuku0 pa se onda ven@avaju. ( drugim zemljama
rade obrnuto. !amo se prou@avaju tri nedelje0 ljube se
tri meseca0 svaHaju se tri godine i podnose se tri
decenije... , sinovi i kDeri sve po@inju iznova.
3eEenju ove zagonetke najviEe se pribli5io ruski pisac
Nikolaj >jeskov6 28 najumniji ljudi kupuju @izme sa mnogo viEe pa5nje nego Eto biraju
5ivotnu saputnicu.2
!ako jedan otac i majka imali sina jedinca koga nikako nisu mogli da o5ene0 pa taman
da su mu curu i iz (krajine doveli. Nalazio je momak devojke koje mu se sviHaju0 ali
se ne sviHaju roditeljima. :n %teo lepu 5enu0 a matori %oDe bogatu snaju. Najzad im
sin odbrusi6
I Ne mogu ja da naHem devojku koja De svima nama da odgovara"
I 1ore0 sine0 lako DeE naDi onu koja odgovara0 nego naHi ti neku koja Duti i sluEa" I
pou@i ga otac.
Na muci su momci0 ali ni curama nije lako. !ako neko upitao jednu majku6 2<ta je0
gospoHo0 %oDe li se vaEa kDer skoro udati2 2Nadam se da %oDe. :prema je gotova0
miraz spreman0 kuDevnog prijatelja0 mislim Evalera0 veD ima0 sad joj je potreban joE
samo mu5"2
4obrog mu5a nanjuEio je stari KiroDanac kad mu je supruga saopEtila6
I #ad proHo pored ka$anu0 kad unutra naEa Derka 1ilica sedi u krilo na onog raspopa
4ragana... :n isterao sve iz ka$anu i ugasio svetlo"
I e bidne dobar zet. ;m ne pije0 em Etedi
struju0 em De slomi samo jednu stolicu" I
zasuka zadovoljni otac levi brk.
Jiraju cure0 ali i momci umeju da budu probira@i. !ako jedan doEao u proEevinu0 pa
mu otac devoj@in objaEnjava6
I 1oja najmlaHa kDi nosi 1. 000 kruna0 srednja trideset0 a najstarija 4. %iljada...
I Nemate neku joE stariju I pita prosac.
-edan @ak i isprosio devojku0 a kad je doEao po nju0 njeni roditelji mu izveli stariju
kDer0 koja je bila ru5na i deblja od mlaHe i lepEe0 one Eto su mu je izvodili dok je
dolazio u proEevinu. (zda%nu momak0 pa se potu5i namera@enom kumu0 koji je sve to
znao6
I 9ume0 nije @ist groE0 promenili su mi curu0 ovo je ona ru5na.
I 1u@i0 boga ti0 kume. ,ko je ru5nija0 ona je deblja0 a valjda se i kantar neEto pita"
Fa ovakve prilike postoji i jedna mudrost6 29o tra5i 5enu bez mane0 bez 5ene De da
ostane"2
4ogaHalo se i u ta starija vremena da se mladi domunHavaju daleko od o@iju roditelja0
pa tako momak 1om@ilo pita svoju buduDu6
I , ljubiE li ti mene
I >-ubim ljubim I EapuDe ona. I ,%0 bez tebe bi mi prazna bila cela vasiona... , dal i ti
mene ljubiE
I >-ubim i viEe nego do sada0 osobito kad sam @uo za I tri tvoja vinograda.
8talijani imaju lepu poslovicu6 2>-ubiti0 a ne biti ljubljen I isto je kao odazivati se0 a da
te niko nije zvao2. 8 mi imamo sli@nu mudroliju6 29ad @ovek zna zaEto voli0 onda ne
voli2. , Eta kad ne zna kako se voli 9ad ljubljenoj EapuDe na mese@ini u prirodi6
I Far nije prekrasna ova noD
I -este0 samo je mnogo mra@na.
I <to 4a te nije stra
I Nije zato0 veD Eto pola sata milujeE travu.
1>F4 ^DCFD
"&ukar(i su april kad se udvaraju,
de(embar kad su oenjeni ene su
maj kad su devojke, ali menjaju
kalendar im se udaju".
ekspir
Fabacivali tako dvoje mladi% aEik u akEam0 pa se viEe nije imalo kud0 nego pred oltar.
Jilo za vreme !uraka0 pa mladencima zapao jedan nepismeni pop. Fnao on da je
mlado5enja bogat0 pa otegao pevanije u nedogled. 9ad je slu5ba doEla do 28saije
likuj"2 popu se pripuEilo0 pa ne mo5e da izdr5i. 9a5e on mladima6
I ,jde0 deco0 zavrtite se oko astala0 sad Du ja da se vrnem.
:bjasnio on njima kako da se okreDu0 pa izaEao iz crkve0 umotao cigaretu i po@eo
strasno da odbija guste dimove. 4im po dim i on zaboravi na ven@anje. 9ad se najzad
vrati0 zate@e mladence oznojene kako joE obilaze oko nalonja.
I Favrteste li se0 bre0 deco
I Favrtesmo se0 o@e pope.
I 9oliko puta
I #edam puta.
I ;0 mnogo je... ,jde sad da se odvrnete @etiri puta0 pa je gotovo"
9ad se primakne ona prva sreDna noD0 u mlade se uvla@i neka zebnja0 kao 2jesmo li
jedno za drugo2 -er nije bilo teEko zaljubiti se0 no sad to treba znati kazati0 pa i
dokazati na delu. !ako se jedna mladenka svalila u krevet0 pa po@ela da moli
mlado5enju koji se dotle svla@io6
I -a sam joE mala. 1oja majka kazala da me ne diraE dok ne porastem"
, mlado5enja je smiruje6
I 3asti ti0 rasti.. dok ja raspaEem tkanice"
( modernije doba ne raspasuju se tkanice0 ali ima neki% drugi% zavrzlama. !ako jedna
uzela da uspija prve bra@ne noDi6
I 4uEo0 moram neEto da ti priznam...
I Fnam0 draga. Jila si nekad striptizeta.
I Nije to. !o je bilo docnije.
I 1isliE mo5da na vreme kad si se bavila prostitucijom 8 to mi je poznato.
I ,ma0 %oDu da ti pri@am o onom vremenu pre nego Eto sam promenila pol"
'rak je strana ustanova: ljubav
prola, a ena ti ostala.
9ako je kome bilo te noDi0 vidi se veD izjutra6 5enica pevuEi... ili veD smatra sebe za
udovicu mu5a kakvog je zamiEljala.
-ednog takvog0 tmurnog jutra0 mlado5enjin otac re@e6
I #najka0 Eta ti radiE kad si 5edna
I Kijem vode.
I ;0 vidiE0 i ja sam 5edan.
4oseti se snajka jadu0 pa De kao na panju6
I =ala0 babo0 ja idem na bunar0 pa se napijem"
(me i svekar nekad da zamrsi snaji0 kao onaj koji joj je drobio u kotao sa varenikom0
pa ona sve pogrebala i polizala i joE mu na kraju rekla6
I Jome0 Dajo0 ti mene jutros osramoti6 prekrupno si drobio.
I Jome0 snaEo0 i ti mene obru5i6 sve si po dva drobljenja za%vatala"
21u5 mo5e lako da razazna kad je veD proElo proleDe njegovog braka6 kad pas po@ne
da mu donosi papu@e0 a 5ena da laje20 zapazio je jedan stari alas iz :reEca blizu
Crocke. N-egov ispisnik staje na 5eninu stranu i tvrdi6 2( braku je mu5 remorker0 a
5ena laHa6 remorker se samo dimi0 a laHa nosi @itav teret2.
JiDe da je i ovaj drugi u pravu jer neke 5ene umeju da se otu5e kad i% upitaju zaEto
nose burmu na pogreEnom prstu6 2Fato0 odgovaraju0 Eto sam se udala za pogreEnog
@oveka.2 ,ko takvoj 5eni skrenu pa5nju da je mu5 taman spram svoji% godina0 ona
ume da odvrati6 2-este0 ali nije spram moji%"2
-ednog takvog mladog oca upitao neko koji je mesec najte5i u trudnoDi. 24eseti20
odgovorio on. 2Fato Eto tada ja nosim bebu na rukama"2
,ko kojim slu@ajem takav mu5 u Eetnji doHe sa svojom boljom polovinom do onog
mesta gde su se najpre sastali0 on ume da polupakosno primeti6
I =idiE0 mila moja0 ovo je ono mesto gde pre tri godine tebe I nikako nije trebalo da
vidim"
2Kijanci su radost ovog sveta6
kr@mari i% vole0
al ne za svog zeta2
Ko gdekoji 5enomrzac ume da uzda%ne6
I Jrak je straEna ustanova6 ljubav proEla0 a 5ena ti ostala"
Nekome @ak nije ni ostala"
Nekome @ak nije ni ostala... -edna se utopila u #avi i dok je svi tra5ili nizvodno0 mu5
krenuo uz vodu6 on najbolje zna svoju 5enu0 @itavu sazdanu od inata.
8spada da je brak zaista nalik na dve kapi masti6 plivaju po vodi0 a nikad se ne zdru5e.
9ad se mu5 neEto du5e zadr5i u birtiji0 5ena u noDi ume da sikne6 29og si Havola opet
tako dockan doEao2 , mu5 ume da se pravda6 2Ka da me niko ne viIdi"2 (mo5e se
zamisliti u kakvom se stanju doteturao")
: birtiji kad je re@0 evo Eta se desilo dvojici ;rcova6
#edeli oni uz @aEicu do neko doba noDi0 pa se jedan priseti6
I ,ma0 1ilojko0 svu noD pismo0 a Jogu se ne pomolismo"
I 1ore0 ja se ovako pijan ne smem ni 5eni pomoliti0 a kamoli Jogu"
(me naE @ova0 naro@ito ako je iz Kreka0 da se poEteno osvinji0 pa ga onda #osa
do@ekuje6
I =ile uEle u te0 Kanto0 gde si se tako isprljao0 kanda si se sa prascima valjao
I 8 ti0 #oso u dedin prusluk" >umpovao sam0 a kakav bi to lumperaj bio0 kad se @ovek
ne bi malo po brlji povaljo"
, ujutru0 kad se setio da treba iDi u varoE po so0 Kanta uzeo da neEto pretura po kuDi0
pa pita 5enu6
I 9oju torbu da ponesem. 4al sveta@nu il onu belu prtenu
I Konesi sveta@nu.
I , kog De mi jarca sveta@na =aljda Eto idem u varoE
I 9o velim0 trebaDe ti ona prtena docnije0 kad budeE iEao u proEnju"
8 joE se jednom zgodilo da je mu5 zaginuo u bircuzu0 pa 5ena uzela da praEti6
I :pet si pijan" !reba da te je sramota... 4a se pod zemlju sakrijeE"
I 9ad je tako I zapliDe mu5 I daj mi klju@eve od podruma gde su nam burad"
vena je mno#o vetija od mukar(a.
$na ni od e#a moe da napravi tri
stvari: eir, salatu i svau.
-edan uviHavniji mu5 otiEao @ak i do lekara i tra5i mu neEto za spavanje. 2, Eta vam
je2 I pita ga lekar. 2,ma0 meni niEta0 ali moja 5ena ne mo5e spavati dok sam ja u
birtiji. , kad doHem0 ne mo5e ni jedno od nas"2
Fa Jen ,kibu0 koji je umeo svemu da se podsme%ne0 brak je bio ve@ito ratovanje0 joE
i viEe od toga6 23etka istorijska pojava kod koje se osvaja@ pot@injava pobeHenom2.
8ma zapisano kako se jedan mu5 ispovedao6
I 1eni bez moje 5ene nema 5ivota"
I 1a nemoj"
I , sa njom joE manje... , kako se ti sla5eE sa tvojom
I :dli@no. 9ad ona vi@e0 ja Dutim.
I , kad ti vi@eE
I :nda je ona u komEiluku.
Tena je i ina@e spretnija od supruga. :na ni od @ega ume da naIpravi tri stvari6 EeEir0
salatu i svaHu.
1]D^D 2 \DF@2
8 doHe tako vreme kad se mo5e @uti i ovakav dijalog6
I #vaHaE li se i dalje onako sa 5enom
I ,0 proElo je to. NaE brak se stabilizovao.
I 9ako to
I Ka oboje smo ostarili za preljubu.
( stvari0 to se samo tako ka5e0 jer jedna od ti% prestareli% pita istog takvog mu5a6
I <ta0 ti si poljubio kuvaricu -e li to istina
, on0 greEnik0 uzeo da uvija6
I 4a nisam bio prisutan0 ni sam ne bi% verovao"
: poljupcima kad se govori evo kako je bra@ni par KiroDanaca proslavljao 2zlatnu
svadbu26
I Tiko0 neDe li da me poljubiE
I <ta :pet Ka zar te ne poljubi za 2srebrnu2
-edan joE 2dobro dr5eDi2 suprug dospeo na sud0 jer je neEto petljao sa mlaHom curom0
pa se ona malo 2ugojila2.
I Ne vidim drugo reEenje I ka5e sudija I nego da vi ovu devojku uzmete za 5enu...
!ako Demo sve prebrinuti.
I 1islite , ako moja 5ena na to ne pristane
( nekim ovako mutnim vodama vrti se i sledeDa intima6
I :%0 5eno I uzeo 1ile da tepa I ala te volim" #amo da mi je joE jednu radost da
do5ivim"
I 9oju I pita ona mazno.
I 4a te udam"
Kostoje i neka druga reEenja0 kao Eto je0 recimo0 ovo6
3azbolela se 1uji 5ena i on je odveo lekaru. :vaj odma% odrezao6
I 4aDeE mi osamsto dinara0 pa Du ti 5enu potpuno izle@iti"
I =idi ti njega" Ka ja za te pare morem ovu 5enu zakopat i drugom se o5enit"
!o kad jednog od supru5nika spopadne kakva bolest. , kad se zbude0 zlo ne @ulo0 da
jedno od nji%0 kao Eto je >ukina 5ena0 ode Jogu na istinu0 tada nastaju druge muke.
#nu5denog o5aloEDenog mu5a susreo seoski sveEtenik0 pa uzeo da ga teEi i pomalo
kori6
I :kani se0 >uka0 deEperata0 Jo5ja volja. :n nam je sve dao0 on De nam i oduzeti. Nije
on tebe zaboravio6 nakrmiDe on to tebi ma kad bilo.
I ,ma0 pope0 nije mi toliko 5ao ni 5ene0 koliko Eto mi ovi% dana crkla krava. !o mene
boli.
I Ni to nije bogzna Eta. !u su prijatelji0 pa De pomoDi.
I \avola De pomoDi" =eD mi desetorica prijatelja nudi 5ene0 @ak i svoje0 al kravu ni
jedan"
1o5da je dosad bilo viEe neugodni% re@i o 5eni0 nego o mu5u. !o je0 valjda0 zato Eto
5ene bolje @uvaju svoje tajne0 a mu5evi @ak i bele5e Eta i% snalazi u braku.
&u lako moe da razazna kad je
prolo prolee nje#ovo# braka: kad
pas pone da mu donosi papue, a
ena da laje.
( svakom slu@aju I poEtujte 5enu I jer je to bila i vaEa majka"
E0&#!& ' "$%"& ")$& & #& '#)&F )$&;/ ;
'#)&
- < <, , 7
</p <. / 6 /9- 7L I76 J-? 7 ; I < <.
.t? ;7 7L /J L , L/ ., </ /
<;/ 0pH/ ; <. 7
D. q<H.4- 762 .2 H<17 H+: H-67J2 + DF. 124+ H<2 3-12 2<2
rcskj nc grcksct fg_rj pjkj fc rba gr`a get g_saze pj_ ijr_k0 gr`_
g_sazjzc frgfp_v ascij ianc. sc p_nc rba ycft_ p_raftc kj asciene `cmap_v
gjtra_te BrbcikjL g_sazc fc e ijnftjrancs kcme f`ctfpc pza~c`i_fta (tjkj
efscic) Bv |ckaL0 dbarxa `crfpa asia ik_Iranc`jxj.
=888 sjikjma _`_v kcmj0 yanj fc ftjr_ft (sjkj dj rjdmape _k _ftjma sjikjmj
_tc~ji_) fschtj e gcra_k adsce 1'. a 1.. `cpj grc i_`c crc0 e &'. asia
g_f`cci_n b_ve vr_s_`iape ikra0 e krev_s ftae0 rbaikj nc icgranjtc
s_i_v ikrc (grapjdji_v ij aikeaftayp_n fmaxa v_rc)0 p_vj _`jn djncki_ fj
agr_s ebanj a gehtj iad `_ke. _ nc tjyi_ rbaikj0 ic dij fc0 j ft_vj ia
p_itcpft _`_v ftaj. qjp_c0 icnjfi_ nc a t_ pjp`j nc g_`cdji_ft rbaikc a rbj
pj_ ijr_kj a kj ma nc e_ghtc asj (_vr_sji br_n fjifpratadjsj e frgfp_s ncdape
fevcrahc ij t_ kj icpj0 s_~kj a pregij0 `cdj g_ft_na)0 jma ctas_m_hp_ g_rcpm_
rcya BrbaiL a BrbaikjL nc icfesza`_ aft_0 gj nc _`_ ick`_nbci_ gr`_
g_sazjzc frgfp_v ascij e aft_rana.
B. h<17 .<H.47 4<0T 3782 =7- q:2?03 h<1-123R037
cft_ pj~cs_ kj nc gr`a frgfpa prj ba_ tcji r`_`ciyjia0 kreva fai
tcjij ^csjzc. cetas0 t_ ncki_ftj`i_ ianc tjyi_.
r`a rbai p_na nc preiafji dj prjj ba_ nc grckjp tcjij r`_`ciyji_v0
prj ajam_ |_nafj`c`a0 v_fg_kjr epc0 p_na nc gr`a ijp_i g_vabanc
picdj jfmj`j m_iasar_`aj _bnckaia_ frgfpc dcsc _k ctaic k_ pjkrj a
_k rcpc l_fic k_ lc_vrjkj. ajam_ nc efgc`j_ kj gr_krc f`c k_ rjyj0 a kj
gr_ta` levjrj a |adjitanc rjtenc kcmasayi_ efgchi_. cv_` fai _iftjitai
l_kai ba_ nc gr_vmjhci a dj xjrj levjrfpc.
_dijt nc g_ f`_s g_rtrcte e xrp`a `ct_v ajamj e t_ie0 p_na nc nckaia
fjye`jia grapjd frgfpa `mjkjrj ad grckicsjzapc cg_c (fmapj v_rc).
dkadjzc prjj tcjij0 j avi_rafjzc ajamj _bayi_ fc _bnjhzj`j
yazciax_s kj nc g_t_za ba_ bmadjp ase a kj nc prhtci g_ djgjki_s _brcke0
jma nc t_ g_fmckaxj pjfiancv ijyaij rjdsahjzj a grce`cmayj`jzj icycvj ht_
nc e _fi_`a e t_s `rcscie bam_ `crfp_Ig_matayp_0 j ic ctiayp_ gatjzc0
avi_rahea grat_s yazciaxe kj nc a prj tcji f`_ne preie grasa_ ad asj.
I. q<=7 .+ 7 H<2 q2-=0 712/7 + 5030@J-8 j-81-5737
rba ij tcrat_rana |_n`_kaic bama fe kc_ ftjr_fckcmjyp_v fm_`cifp_v
ftji_`iaht`j (g_fcbi_ e rcse)0 j `ca br_n rbj g_yazc kj fc ijfcj`j ij t_
g_kreync g_yc`ha _k 14. `cpj. rc g_yctpj terfp_v _f`jnjzj _`_v kcmj
ji_ianc0 rba fe yaiama v_t_`_ g_m_`aie ftji_`iaht`j.
rgfpc `mjkjrfpc pec g_kadjmc fe si_vc djke~baic ij tcrat_rana kjijhzc
|_n`_kaic0 sce p_nasj fc g_fcbi_ aftaye sjijftara efa a cierj0 yana fe
ptat_ra bama lrjip_`aa e 1.. `cpe.
gja`jzc s_htane `ct_v j`c ij |rjyjre k_v_kam_ fc ijp_i ht_ fe rba e
ljijte kavma `cmapa eftjijp a zcv_` map ftj`ama ij rjtia bjrnjp G 100 v_kaij
grc |cmapa fc_bj.
ckjskcfctjp v_kaij grc ljijtfp_v eftjipj0 prjtp_trjni_ nc t_s tcrat_ran_s
`mjkj_ fjs_d`jia frgfpa xjr _`ji ^cijk0 yanj fc kr~j`j k`c v_kaic gr_ftarjmj
ij xcm_n tcrat_rana kjijhzc ljypc0 `cas kcm_s fc`cri_v ljijtj a kjijhz_s
ne~i_s jjrfp_s.
O. h-5 S+<A760 .6- <-=-10/7 IOF ,-5730 P 32 FNN
{`_ nc nckij _k ijnychc g_ij`jia icaftaij _ aft_rana rbj ajp_ nc ze
ic`cr_`jti_ mjp_ rjd`cnjta G k_`_i_ nc fjs_ dijzc sjtcsjtapc ad krev_v
rjdrckj _fi_`ic hp_mc a aft_ranc ad fcks_v.
rcskj nc tj v_kaij bamj _k `cmap_v dijyjnj0 1&/9. iafs_ gjma g_k qerpc.
kcxcianjsj ijp_i _f_`fpc batpc0 rbanj nc0 grcskj ncki_ `rcsc `jdjm
{fsjimanj0 bamj icdj`afia citatct0 iahtj sjzc icv_ ht_ nc t_ kjijf0 a g_k
qerpc nc gjmj 14.9. v_kaic0 _fsjifpas djedasjzcs sckcrc`j.
j f`c `rcsc r_b_`jzj rba fe kadjma eftjipc0 j kjma fe a ijn`ca k_grai_f
_fm_b_cze 171/. v_kaic0 pjkj fe eftranjixa _fm_b_kama lc_vrjk a kjijhze
esjkane a `jfg_ftj`ama rjc`aie rbane fj jbfberhpas s_ijr_s pj_
fe`crci_s ({t_sjia fe g_i_`_ _f`_nama te tcrat_rane 17&9.)0 jma nc _ijn p_na nc
kc jpt_ k_ic_ fm_b_ke _rj`fp_n rbana _ftj_ g_dijt pj_ Bgr`aL 1/04. v_kaic
(fj prjtp_trjnias gjk_s adsce 1/1'I1/1.).
r_ftj sjtcsjtapj6 1/04 G 14.9 * &4..
j_ a _bayi_0 rba fe scvjm_sjia a ake e f`jpe prjni_ft0 yjp a pjkj fcbc trcbj
_xriata0 gj tjp_ g_k gjk_s `akas_ 1&/9. v_kaie0 j g_k _fm_b_czcs _rsjmi_
terfp_ ijgehtjzc t`rj`j 1/+7.
F. q<=780 82 H<10 21<-H.40 926T0 H-./2 g<03A+.42 4-80 82 +473+/0 ?2+50/7906
jdm_v djht_ fc r`a frgfpa eftjijp ycft_ ijda`j a Brc`_mexan_sL ncftc
rjkapjmij gr_scij ercczj. ^j _fm_b_ci_n tcrat_rana epaieta fe f`a
cekjmia _ki_fa0 j frgfpa fcjp g_ftj_ nc `mjfiap f`_nc dcsc.
{`jpj` rjd`_n ianc efjscia fmeyjn. jkj nc 1/&.. v_kaic advmjfji rctczfpa
eftj`0 t_map_ mabcrjmji a kcs_prjtayji dj f`_nc `rcsc kj nc (fjkj
`af_p_kcs_prjtfpj) eftranj fj _ftjmas famjsj djtc`jmj zcv_`_ ati_
epakjzc0 refpa jsbjfjk_r vj nc ijd`j_ Brjixefpas rjfjk_s e bjmpjifp_n
hesaL.
(qcmcvrj.rf)
s'## : //6 K-7 8K;
.// , ,H
ekcraf ^cdas jmam_`aI jpta`ia fme~bciap e la
ey ekcraf_`_v evmckj a etaxjnj nc agjp e zcv_`as rjtias djfmevjsj. j
`rcsc rjtj ekcraf nc ba_ p_sjikjit B4. efmasjifpc fmj`ic bravjkcL.
{kmap_`ji nc Bmjtias aji_sL a ad Brsanc rcgebmapc l_fic a
crxcv_`aicL nc kcs_bamafji fj yai_s gep_`iapj. cv_`c gr_g_`cka gctp_s fc
e l_fia kjijf ahycpene _tgramapc _ijp_ pjp_ fe icpjk bc_vrjkfpa jijmatayjra
a kagm_sjtc ahycpa`jma p_mesic arc jrp_`a e BevaL
B^cnckaift`_ nc pr_d aft_rane si_v_ p_htjm_ essct (Psefmasjfipe ijxaneQ)0 j
b_fjifpa sefmasjia icsjne grj`_ ij icfm_ve0 ncr fe _pre~cia fj d`ancrasj p_nc
iapjkj ic sarene0 iata fgj`jneOL
{ jpxanjsj Bb_sbjhjIfjs_ebaxjL
Bjkj fc afxrgc f`c krevc sct_kc a pjkj fc ~a`a e bcdmayi_s f`ancte0 Pjscmannjt
aftafjkanncQ (hcakfpc jpxanc)0 g_ s_s fpr_si_s sahcze asjne hcrajtfp_
_grj`kjzc a fsafj_0 j mmj ijnb_c dij.L
l_hzjxa fe k_bama rcafj p_na fc dj fm_b_ke0 k_s_`aie a aitcrcfc sefmasjij
b_ra_ f gehp_s e rexa. ckji nc _k _rvjiadjt_rj _tg_rj e r_ki_s wrjkjyxe.
la_ nc p_sjikjit sjic`jrfpc nckaiaxc Psjn _k l_ficQ0 p_na fe evmj`i_s yaiama
asjsa. ^jr_k nc nckaiaxe p_nj nc emanc`jmj g_`ncrczc d`j_ ncki_ftj`i_ P_cQ.
|{ {|u
j c sjvjdai b_hzjxa ict afta pj~c6 B t_pe rjtj ba_ fjs jpta`ia eycfiap
_kbrjic la. jzj`ji0 pjp_ ftc grasanctama0 a kcs_bamafji fj yai_s pjgctjij.
j g_i_`ias _t`jrjzcs umya brjasIgjhaic sckrcfc epeya_ fjs fc0 _k
fcgtcsbrj 1994. k_ '000. v_kaic0 ij grckscte arjct. d`c_ fjs a nckie
vcicrjxane sjterjijtj. {k neij sncfcxj 199.. v_kaic0 gra`jta_ fjs sncft_
asjsj0 jtabj a sejmmasj e emcnsjiana jsana a ij t_n eipxana fc a fjkj
ijmjdas. L d`_r {|u
lr_nij fe f`ck_yczj _ rjti_s eyche bjzjmeyp_v setanc a kreva `ncrfpa
fme~bciapj jma _ _`_n gr_bmcsjtaxa nj`i_ft eta k_p fc grj`_fmj`ia
f`chtci_fme~atca _kjia jpmct`a 0 l_ve a r_ke fjtjiadene a ftj`jne ij
fteb_`c rjfgazjzj .. ^jkjs_ fc kj c nj`i_ft ncki_v kjij fj grft_s ij ycme kj
fc djgatj pjp_ a djht_ fe _`jp`a eka a kji kjijf jpta`ia `ncrfpa fme~bciaxa"
GHIJK LM N HHON NPQLMN SRKPKSHN TQRKIMUQVW
Ono sto se kod nas zove zIoupotreba sIuzbenog poIozaja i drzavne
funkcije kako bi se dosIo do privatnog biznisa i dobiti, odavno je
prisutno i u SAD kod nekih cIanova americke administracije. To se cesto
svodi na prikriveno koriscenje CIA za pokretanje gradjanskih i
medjunarodnih ratova, a sve sa ciIjem da se odredjene priviIegovene
muItinacionaIne kompanije pojave kao snabdevaci oruzijem, investitori u
izgradnji porusene infrastrukture (parama poreskih obveznika) iIi vojnih
baza (toboze potrebnih americkim nacionaInim interesima). Uz njih
posao naIaze razne agencije za konsaIting i vojnu i poIicijsku obuku. To
danas "mocna" Amerika najboIje prodaje, dok je ogroman broj radnih
mesta krisom preseIjen na DeIeki Istok jeftinijoj radnoj snazi. Unosne
tezge tako ostvaruju penzionisani obavestajci i generaIi, te neizbezni
bankari VoI Strita koji ratom opustosenim zemIjama daju kredite, bas
kao i americkoj drzavi koja onda ide zvanicno sa vojskom da deIuje kao
mirotvorac u Nikaragvi, Avganistanu, Koreji, Iraku, Bosni, Kosovu. (i
sprema se verovatno za Srbiju).
Medjunarodno ravo to zove organizovani kriminal i zloinacko udruivanje
rotiv covecnosti, a sve u cilju sticanja roita i ljacke.
a ovaj unosan biznis, neohodno je imati dobru oziciju u Vaingtonu i
medije kojima se lako moe maniulisati javnim mnjenjem Amerike i sveta.
Ali, zahvaljujuci mnogim "rocurelim" inormacijama na nternetu o svemu
ovome se dosta zna. dakle inormacije cure ravo od agenata CA, B i
Nacionalne bezbednosti, ali i M5 i M6 i Mosada, od njihovih atriota i
roesionalaca koji veruju da im je osao da rade u interesu svojih drava, a
ne za mocni kororativni biznis.
Na alost veina gradjana na rostoru bive SR ne zna da je uravo citav
Balkan u roteklih 15 godina konstantno len ljacki i izazivanja ratova i kriza
od strane ove ogranizovane ekie iz Vaingtona, zraela i iz Vol Strita. vakve
rikrivene oeracije CA osetili su rvi, jo u vreme Regana, gradjani Latinske
Amerike, a kasnije i mnoge druge zemlje.
gromna inansijska moc rivatnih bankara i multinacionalnih kororacija, a
sa druge strane konormizam i lakomost na novac americkih kongresmena, te
zaoslenih u CA i B, o sistemu oltronstva i negativne slekcije, kao i u
amoznoj "medjunarodnoj zajednici" gde su najkorumiranije N, cine
organizovan sistem za ljacku globalnih razmera. rtve ovog sistema su mali
narodi i njihove drave.
unkcionisanje ovog sistema danas se zove "medjunarodna olitika", a da bi
neko uote doao u oziciju da sedne na unkciju redsednika drave ili
vlade mora da lati reskuu izbornu kamanju. dakle oliticarima novac za
to
inansiraju ih uravo ti bankari i "biznismeni", kao i nevladini agenti uticaja,
koji im usut daju i oliticke smernice. Tako je krug zatvoren i od lastom
demokratije, na celu najuticajnijih drava sveta su vec robrani i kuljeni
saradnici. ni koji to ne shvate, to je verovatno bio slucaj okojnog remijera
orana Djindjica, bivaju izbaceni iz igre i zamenjeni ouzdanijim igracima.
Dakle, jasno je ko moe biti i na celu SAD. Tako je ova mocna zemlja
dovedena u oziciju najveceg globalnog tiranina, a zaravo je ion, kao
ogromna esnica (bez glave) u rukama onih koji njome nevidljivo uravljaju.
Dva uta je Amerika ula u ratni sukob u Evroi, a da gradjani Amerike za to
nisu imali nikakav razlog. Ali imali su Bankari i Biznismeni.
Ko su ti mocni ljudi u Americi ovu ih danas oularno neokonsi, zbog svog
desnicarskog neokonzervativnog olitickog oredeljenja, iako je i ono samo
ideoloka arsa za narod.
Mnogi od njih imaju izraelsko dravljanstvo, dok sa unkcija u entagonu,
Beloj kuci, CA, DA, B, EMA, NS manje ili vie rikriveno rade za
zrael, ali ne kao nacionalnu dravu evreja, vec za zrael kao vetacku
tvorevinu koju su osnovali cionisti.
nae, cionizam, komunizam, liberalizam, boljevizam, ideoloki su okreti
kojima isti ti veti svetski oligarsi oslednjih sto godina savreno orkestriraju
svetskom olitickom scenom.
Sve drave zaadne Evroe i SAD odavno su od kontrolom ove bankarske
elite koju kontroliu najmocnije dinastije sveta.
ta su rikrivene oeracije CA To su akcije koje se ne inansiraju iz
dravnog budeta SAD i njih Kongres ne moe da kontrolie. a takve
oslove CA mora da nadje novac na drugom mestu i to su najcece oslovi
od verca droge i oruija. Ako niste znali droga je uravo zato zabranjena
svuda u svetu, ali ocito onaj ko je eli uvek dodje do nje. Naravno o visokoj
ceni. narkomana je sve vie i vie. Simaticno, zar ne
Kosovo i Makedonija odlina su tranzitna odrucija za krijumcarenje, kako
droge tako i oruija, ali i za ranje ara. Neki stucnjaci su odavno otkrili da je i
klima na Kosovu izuzetno dobra za gajenje nekih lakih oojnih trava. Ba kao
to je Avganistan svoju ekonomiju razvio gajenjem oijuma, ba kao to su
laboratorije za reradu narkotika najvece u Kolumbiji. Sve to inace odavno
kontrolie CA, "boreci se rotiv" narko kartela()
Da li neko zaista misli da je moguce bilo u Srbiji, na Kosovu, u Bosni i Crnoj
Gori krijumcariti drogu, oruje, cigarete, natu, ecer, ulje..., i sve to u vreme
medjunarodnih ekonomskih sankcija ("nametnutih i nicim izazvanih"), a da to
ne zna CA Nemoguce sve oslove oko verca ratila je i verovatno
organizovala CA. Koji su se srski "atrioti" i "obilici" od toga ovajdili, CA
savreno dobro zna. Koji su se hrvatski "domoljubi" obogatili na svom
"domoljublju", takodje zna. neki islamski "borci za slobodnu Bosnu" izali su
iz "genocida koji su Srbi nad njima ocinili" kao bogatai. Agim Ceku, Taci,
aradinaj, Suroji, sve narasni bogatai ostali su to od kada se bore za
"nezavisno" Kosovo. Saradnik vojne irme za konsalting, Ceku je bio i u
rvatskoj, Bosni, a rethodno general "insajder" u NA. Sve ove ljude CA ima
u svojoj arhivi za slucaj da ostanu neosluni. ato je Ceku i ostao
remijer.
Naravno da Albanci sa Kosova, obini gradjani, od te "nezavisnoti" nemaju i
nece imati nita, osim dugova koje ce generacijama otlacivati, jer ce ih
Svetska banka milijardama bezvrednih dolara zaduiti. Ali imace ljacku i
zemlju unu osiromaenog uranijuma i kriminalaca. uverenje da su sada
"nezavisni" vo ominjati na Kosovu je najstroe zabranjeno. romucurni
Albancui su to shvatili, ali oliticki neismenih je mnogo vie. Ba kao to je to
bio naivni brahim Rugova. Mediji su odavno u rukama ouzdanih Bilderberg
saradnika, i u njima se niko neodoban ne moe oglasiti.
Da li ima toliko naivnih u Srbiji koji se nikada nisu zaitali kako takav
oluismen i zaostao albanski narod, gde jo vai krvna osveta, moe tako
useno da lobira u Vaingtonu za svoju nezavisnost dakle im to znanje,
veze dakle im novac ar su Srbi toliko glui, a to nisu umeli
Nema nikakvog lobiranja u Vaingtonu. ostoji samo revara i uzimanje ara
naivnima, jer neokonsi su diktirali i orkestrirali ko ce se boriti za "nezavisno
Kosovo", ko za "unitarnu Bosnu", ko za "dravu hrvatskog naroda", a ko treba
da bude krivac za sve nesrece. loga krivca je, na alost, riala Srbiji.
Ako ima neto zajednicko za Ahtisarija, Cernomirdina, Kunera, tajnera,
etersena, Eidea, olbruka, Edauna i ostale lordove i emisare koji su sedeli
na unkciji nekog balkanskog administratora ili osrednika, to je ljubav rama
novcu, neatriotizam i neograniceni cinizam.
zvrni roducenti u inansiranju ove globalne oliticke redstave bili su
Daglas eit i Ricard erle (obojica jedno vreme na visokim dravnim
unkcijama u entagonu), reko svoje advokatske kancelarije "eit and ell"
osnovane u zraelu, i sa redstavnitvom i u Moskvi. eracijama su
rukovodili od 1987. do 2004. ni su reko Bosanskog dbrambenog onda i
Rigs banke u Vaingtonu, gde je bio racun onda, rikuljali novac za
"oslobodilacku borbu" Muslimana u Bosni i na Kosovu u velikom broju
islamskih zemalja. Nekoliko stotina miliona dolara sakuljenih za
"oslobodioce" od "Miloeviceve velike Srbije" iao je iz araskih zemalja i sa
dalekog istoka, reko Vaingtona na Balkan.
Ali, na tom utu velike svote novca su negde "iscurile". Tako je jedna
nezavisna istraga CEN-a otkrila da on odlazi na racune nekakve Al Kaide
(za koju se tada rvi ut culo) kao i ranske asdarans Revolucionarne
Garde.
Tako su lacani mudahedini, najamnicka vojska, koju su sacinjavali
uglavnom siroti i ratni veterani iz Avganistana koji su dovoeni u Bosnu i na
Kosovo da cine teke zulume nad srskim civilima i izazivaju Srbe. Tako je
eridno izreirana i Srebrenica. najuci da ce se Srbi osvetiti za izvren
brutalni okolj nad srskim stanovnitvom, "mirovne snage" korumirane
medjunarodne zajednice sa oznakom N, ovukle su se i ostavile naoruane
mudahedine u "demilitarizovanoj zoni" sa velikim brojem civila, Muslimana.
Mediji su onda sacekali osvetu Srba nad mudahedinima i sve zlocine reveli
kao "ubistva nedunih civila" i riisali ih "velikosrskim genocidnim
namerama". Tu je i silovanih, cak 50 000, muslimanskih ena. eridno, zar
ne to je ravi rikriveni zlocinacki oduhvat rotiv covecnosti koji je
organizovala mocna neokonzervativna klika iz Vaingtona zlouotrebljavajuci,
ne samo americku dravu, vec i citavu NAT organizaciju uvlaceci u svoj
aklemni lan sve zemlje clanice.
Danas se iz obavetajnih krugova u rancuskoj, akistanu, ali i Turskoj vec
stidljivo moe cuti da nikakva Al Kaida zaravo ne ostoji.
Ko onda u njeno ime organizuje teroristicke naade irom sveta Ako ste
inteligentni, citaoce, sami cete zakljuciti.
Miloevic je ocito od americkih atriota iz CA i B dobio veliki broj
dokumenata koji su ovu bandu mogli da raskrinkaju i to na ravom mestu, u
akom sudu.
avno rikazivanje ove aklene nametaljke sa svim DKAMA o njenim
akterima i mrei delovanja bila je najverovatnije namera Slobodana
Miloevica u njegovoj zavrnoj reci u agu. to se moralo sreciti.
a zloince iz neokonzervativnog klana, kako Reublikance tako i Demokrate
(Klintona, Bua, lbrajt, Cejnija, Klarka, olbruka, eiga, eita, erlea itd.)
koji su teko zlouotrebili svoje dravne unkcije radeci i rotiv interesa
americkog naroda, na ta su bili o stavu obavezni, Miloevic je ostao
ASNST.
Dakle, nije bitno cime je ubijen, vec zato i o cijem nalogu. olandija je inace
saveznica SAD (citaj neokonsa). Nemoral, ota korucija i teka hiokrizija
danas su evidentni na svetskoj olitickoj sceni.
Na sreu, sve je vie inormacija koje cure u americku i svetsku javnost reko
nterneta, a zbog cega americki Kongres od ritiskom i retnjama nervnim
gasom i lanim uzbunama (ebruara ove godine) stalno mora da izglasava i
roduava trajanje zakonima kojima se inormacije rikrivaju, dokumenta
klasiikuju, a mnogi ojedinci rislukuju. B i CA su bukvalno odeljene, a
SAD u velikoj i olitickoj i ekonomskoj krizi i strahu.
Nacionalni dug SAD je remaio odavno 8 triliona dolara. Neokonsi, zato na
svaki nacin okuavaju da izazovu globalni rat, oti haos, nakon koga ce
revesti svet u Novi Svetski oredak (globalno robovlasnitvo bez nacionalnih
vlada).
Da se istina zamagli, a ljaka nastavi i u Srbiji se danas okuava
raslamsati, ba kao i u svetu, ideoloki sukob i odela medju gradjanima.
sto se radi u rancuskoj i Nemackoj, Rusiji, raku, kao i medju ricanima i
Muslimanima irom sveta. Vodeci globalni mediji od kontrolm istog
kororativnog biznisa, ba kao i svi mediji u Srbiji, koji rade od kontrolom
istog glavnog i odgovornog urednika, to uravo cine. alite TV i ogledajte.
razmislite kome treba ta tenzija i nerviranje kome ste izloeni bez obzira koju
oliticku stranku odravate. Srbiji ne treba.
Svet je danas nesumljivo u najveoj krizi od oetka Drugog svetskog rata, a
otori globalnim centrima moci sve su jaci. a inteligentne ljude irom sveta,
Slobodan Miloevic je bio hrabar i ortvovani borac rotiv ovog zla. Ba kao
to su to bili Linkoln, gen. Dekson, Kenedi, kao to je to decenijama idel
Kastro, Sadam usein, a danas Lukaenko i najoularniji go Cavez iz
Venecuele, koga CA eli da ukloni o svaku cenu.
Srbiji, medjutim, o ovome se malo zna, a njeni oliticki neobrazovani celnici
i korumirane marionete na vlasti o Americi i "medjunarodnoj zajednici" sude
na osnovu igranih ilmova, globalnih kontrolisnih medija i lacenih agenata od
uticaja, koji im sede u kabinetima kao savetnici i ne skidaju se iz medija
izigravajuci oliticke analiticare. otuna neznalica, Boris Tadic agenciju
neokonsa "RSLB" cak je i angaovao da rade na imidu Srbije (iako su
uravo i oni teko i sistematski komromitovali Srbe), dok rikriveni, ali veoma
obaveteni Kotunica srsku vladu o svaku cenu odrava, dok se zemlja
ekonomski ljacka i unitava.
dbijanjem da dostojanstveno sahrani Miloevica u Beogradu kao dravnika
sa svim ocastima, Srbija je sama sebe mazohisticki ljunula red celim
svetom.
Evo jednog dela sa sudjenja Slobodanu Miloevicu, gde on optuuje
Osamu Bin Ladena za pomaganje OVK i njihove acije na Balanu! "adi
se o una#snom ispitivanju svedoa Sabita Kad#ijua, vodje OVK ge#ile,
od $! ma#ta %&&%!
SM' ("eli ste da ste culi za KL) *++*!(
Sabit Kad#iju' (,itao sam tada u novinama da se neto desilo u vezi
sa njima(!
SM' (Bili ste uljuceni, ao aete, u javne ativnosti na pocetu
*++&! -a li znate neto o ativnostima o#ganizacije Osame Bin Ladena
na Kosovu i Metohiji.
SK' ,uo sam za Bin Ladena te godine, ne p#e, ali samo ada su u
pitanju zlocini p#otiv ame#icih g#adjana!
"ica#d Mej /p#eida0 ' -osta o tome gospodine Miloevicu!
SM ' (-a li znate za zlocine oje su Mudahedini pocinili na Kosovu i
Metohiji.
S! K! (1ije istina da je na Kosovu bilo Mudahedina! 2zmislili ste
to! 3o je plod vae mate(!
SM' (-ob#o, samo #ecite (to nije tacno ( ili (ne znam(! 3#oite mi
v#eme! Evo, p#ocitacu vam odloma i vi mi #ecite da li je to tacno
ili ne! /,ita0 )l Kaida 4uncionie #oz nee te#o#istice
o#ganizacije oje ope#iu pod njenim iob#anom ili uz pod#u i
uljucujuci!!! p#esocicu ovaj deo, ali evo sledeceg pa#ceta!!!
)lbaniju itd! -a li je to tacno.
SK' ( 3o nije tacno, i to je plod vae mate(!
SM' /d#i doument u #uama i poazuje! Vidi se oznaa 5B2 u
zaglavlju0! (6a ovo je ong#esni doument 5ede#alnog Bi#oa za
2st#aivanje(!
Izvod iz Dokumenta 1: Kongresno svedocenje , Decembar 18. 2001. Utorak
P!K"I!#! $% "#D&U'%(D'# P#(%)I&# I !#((I$%", K"I!#! $%
I'*!(%'# D'*# *#'%! *&#DI'&#'I+ D(,%-% . /01%0'I U!I)%& %0 K%ID#.
*vedocenje &.!. Karusa, 2omocnik direktora za istra3ivanja u de4jenja za borbu 2rotiv
terorizma 51I.
.Dobro jutro gos2odjo 2redsedavajuca i c4anovi 2otkomiteta. "oje ime je &.!. Karuso i
trenutno sam 2omocnik direktora 51I u de4jenju za borbu 2rotiv terorizma. /ovoricu o %4
Kaidi.
d nji6ove 2ojave ot2ri4ike 1771. gru2a je ima4a 8tab u %vganistanu i Pe8evaru u Pakistanu.
nda 1771. gru2a je 2rese4jena u *udan gde je ima4a 8tab 2rib4i3no so 1779., kada se 1in
0aden, "u6amed %te: i drugi c4anovi %4 Kaide vracaju u %vganistan. /odinama je %4 Kaida
bi4a u *udanu odr3ava4a mre3u i kance4arije 8irom sveta i osniva4a 2os4ove kojima je do4azi4a
do sredstava za akcije.
-#$# %0 K%ID# I D(U/I+ !#((I*!I)KI+ (/%'I$%)I&%
"ada je %4 Kaida :unkcionisa4a nezavisno od drugi6 teroristicki6 organizacija, ona takodje
:unkcioni8e i kroz neke od nji6, de4ujuci 2od nji6ovim ki8obranom i4i sa nji6ovom 2odr8kom.
!o su: %4 D3i6ad, %4 /ama, %4 Is4amija ;is4amska gru2a koju 2redvodi <eik mar %bde4
(a6man i kasnije %6med (a:ai !a6a 2oznat kao %bu &aser a4 "asri, #gi2atski Is4amski d3i6ad
i jedan broj gru2a za d3i6ad u drugim zem4jama, uk4jucujuci tu *udan, #gi2at, *audi %rabiju,
&emen, *oma4iju, #ritreju, D3ibuti, %vganistan, Pakistan, 1osnu, +rvatsku, %4baniju, %43ir,
!unis, 0iban, 5i4i2ine, !ad3ikistan, %zerbejd3an, Ka8mirski region u Indiji i )ecenski region u
(usiji. %4 Kaida je takodje odr3ava4a ce4ije i 2ersona4 u brojnim zem4jama kako bi
2ot2omaga4a svoje aktivnosti u Keniji, !anzaniji, -e4ikoj 1ritaniji, Kanadi I *%D.
%4 Kaida je 2red4aga4a da rade udru3eno 2rotiv ne2rijate4ja $a2ada = 2osebno *%D koje je %4
Kaida smatra4a kao nevernike koji daju su8tinsku 2odr8ku drugim .nevernickim . v4adama.
%4 Kaida je akcijama odgovori4a na 2risustvo americki6 oru3ani6 snaga u Persijskom za4ivu i
na 6a28enje, o2tu3be i osude 4judi koji su 2ri2ada4i %4 Kaidi , tako 8to je izdava4a *UDU
;:atvu> koja je 2odrazumeva4a na2ade na sve americke vita4ne objekte i interese, domace i
strane, civi4ne i ratne ci4jeve.
!e :atve rezu4tira4e su na2adima na americke dr3avne is2ostave u svetu uk4jucujuci tu
*oma4iju, Keniju, !anzaniju, &emen i sada *%D ;mis4i se na 11. se2t. 2001.> d 177?. godine
6i4jade 4judi je strada4o u ovim na2adima.
#udija 1ej6 29oji je datum toga dokumenta2.
1iloEevic6 24ecembar 1/0 proEle godine. Nakon 11. #eptembra2.
#udija 1ej62 =rlo dobro. 1o5ete to staviti u evidenciju za kasnije. ( medjuvremenu0 svedok je rekao
da o tome ne zna niEta.
#16 -a sam pitao svedoka da li je paragra$ koji sam procitao tacan i on je rekao da nije nego da je to
deo moje maEte. (svedoku) 8 sada 5elim da vas pitam da li je sledece tacno (cita) ,l 9aida podr5ava
islamske borce u Josni0 ,vganistanu0 7e@eniji i na 9osovu. 4a li je to ta@no
#abit 9adriju6 2Ne znam niEta o tome. Nisam ovde da govorim o Josni i ,vganistanu0 ja sam ovde da
govorim o 9osovu. Nema 1ud5a%edina na 9osovu i to je istina.
#16 ,li ja sam vas pitao Eta znate o tim aktivnostima0 ne da li su oni tamo jer je to nesumnjivo. Fnaci0
vi ka5ete da vi ne znate niEta o nji%ovim aktivnostima
#udija 1ej6 Ne0 rekao je nije bilo 1ud5a%edina na 9osovu. !o je rekao.
#16 ( redu0 ali njemu ne treba toliko vaEe asistencije. :cigledno je da su ,l 9aidini borci bili na
9osovu0 u Josni i u ,lbaniji. 4a li je to tacno ili nije po vaEem saznanju
#abit 9adriju6 =ec sam rekao ne znam niEta o drugim zemljama i kada govorite o 9osovu mogu reci da
tamo nije bilo 1ud5a%edina.
#1. !aj poslednji pasus sam citirao 1#NJ?.
(radi se o dokumenu koji u zaglavlju ima 29ongresni istra5iva@ki servis2 i naslov 29o je :sama Jin
>aden2
(citirani deo)
2=eruje se da ,l 9aida ima svoju mre5u u +0 zemalja0 aktivne celije u '00 ukljucujuci #,4. =eruje se0
takodje0 da ima trena5ne centre u ,vganistanu i #udanu0 a prve operacije u 1994. ukljucivale su
clanove iz ;gipta0 ,l5ira0 !unisa i Kalestine. 1edju zemljama regiona identi$ikovani% da imaju aktivne
celije ,l 9aide su Kakistan0 ,vganistan0 9osovo0 ?ecenija0 Milipini0 ;gipat0 !unis2.
N PeXoruYiju Zre[e\ao ]ajor ^ran_uYke vojno5o[ave`tajne YXu[eF
ZoYeduje dokaae da TXadib nije anao aa Sre[reni_u:
Mrancuski obaveEtajac ima dokaze da 3atko 1ladiD nije znao za masakr u #rebrnici
-u@e0 '/. juna u 1insku0 1inistarstvo unutraEnji% poslova0 odeljenje za strance
Jelorusije odobrilo je politi@ki azil !. 4.0 majoru $rancuske vojnoIobaveEtajne slu5be
431.
:dma% je u javnost saopEteno da je sa sobom doneo dokaze o dogadjajima u
#rebrenici i o tome da je masakr nevini% ljudi organizovan od strane ?8,0 18+ i
$rancuske 4310 a preko paravojni% $ormacija koje su bile direktno pod nji%ovom
kontrolom0 a =ojska 3epublike #rpske i 3atko 1ladiD nad njima nije imao nikakvu
kontrolu0 niti bilo ko iz Clavnog <taba =3#. ( jedinici su bili pro$esionalni plaDenici0
koji su regrutovani od strane ovi% slu5bi. Kredo@io je i kompletne spiskove ljudi iz te
jedinice0 zvane 2<korpioni20 kao i pisane naredbe0 koje su davane komandantu ove
jedinice. 1ajor !. 4. je spreman da svedo@i na sudjenju 3atku 1ladiDu i ostalima
optu5enim za zlo@in u #rebrenici i doka5e da su pripadnici te jedinice0 koja je bila pod
nji%ovom kontrolom0 ?8, i 18+ ubili viEe od 4.00 ljudi0 a po nji%ovom naredjenju i
instrukcijama. Kostojao je plan0 ako =3# pokuEa da spre@i ovaj masakr0 da se izvrEi
atentat na samog generala 1ladiDa0 @ak se i navodi ime osobe0 koja je bila u
neposrednom 1ladiDevom okru5enju i koja je to trebala uraditi.
9a5e da ostali poginuli0 do ci$re od +000 ljudi jesu oni koji su probali pod borbom da
se probiju do 1uslimanske teritorije i oni jesu stradali u sukobima sa jedinicama
=3#. Naser :riD i svi komandanti ,rmije J8U u tom delu isto@ne Josne su bili pod
stalnom kontrolom ovi% obaveEtajni% slu5bi. Koseduje dokumenta0 oko 70 :riDevi%
izveEtaja dostavljeni% operativcima 431 i uzvratni% naredjenja i uputstava.
Uolandski bataljon koji je bio stacioniran u #rebrenici0 unapred je upozoren da niEta
ne preduzima0 Eto su oni i uradili.
Ko tvrdnji majora !. 4. koji je u ono vreme bio poru@nik i deo grupe u 431
($rancuska vojnoIobaveEtajna slu5ba) zadu5ene za Josnu0 ovakav njegov postupak
nema za cilj da zaEtiti generala 1ladiDa niti bilo koga iz =3#0 veD da majkama0
sestrama i porodicama u #rebrenici ka5e istinu o tome0 ko je i zaEto pobio nji%ove
najmilije i da nije mogao dalje da 5ivi sa tim teretom na sebi.
c)$+0& $; "#
(jvjxai. _rv)
/ -/ %L. ; 6 L < . J-
; / ,. - ; I th R- 7<
;J ;J-6 - - 7 I /8I6 ; .H
-Lp ,H J 7L.J <,h 7 ;J- 7
It 0 H/7 <. , /h
lac~a fc a grckjzc6 Aesc0 fjycpjn sjm_ k_p gr_sancias ascB.
j g_nckaijyic fmeyjnc`c f`c nc ahm_ ncki_ftj`i_.
rahjiai gr_sancia asc0 k_banc ama ql^0 j p_ nc asj_ i_`xj0 gj
pega f`amjn a y_jic yjpharc a sjiker_s g_tgei nc qeryai.
|ep |ep_`a a zcv_`j ~cij ncij asjma fe k`j faij6 epe |ep_`aj (~cij se
nc bamj tjpj) a |epj |ep_`a. rfij fmj`j |ep_`aj nc `cta `cmap_seyciap
wc_rvanc. cij _k epc |ep_`aj0 tjpj bamj nc `rm_ vrjbc~a`j ~cij a _ij nc
bamj rjdm_v grcmjfpj e afmjs fegrevj epc. epj |ep_`a pjfianc nc grcedc_ nc
asc jkap. j nc g_ zcv_`_s i_`_s ascie a ijftjm_ grcdasc jkap_`a.
epjIjkap nc pjfianc nc ba_ a grcfekatc a tjb_rfp_n fekjiana e qcfmae.
rcsj grckjzasj0 epjIjkap nc gr`_ ba_ grj`_fmj`ia f`chtciap k_p ianc
grchj_ e afmjs j pjfianc nc g_ftj_ _j e djfc_pe jkap_`aasj0 fcm_ ljraa
Iqcfma. rp`a0 p_nj nc g_ft_njmj e f. ljra0 frehci nc d`_iap a ijgrj`cij nc
seijrj.
r rei_fmj` rjvji_`a ij`_ka `rm_ dijyjnji k_pescit ncki_v bcdasci_v0 jma
aitcmavciti_v mbjixj p_na nc k_br_ g_dij`j_ frgfp_Ir`jtfpa ncdap. _pescit
nc _bnj`a_ csck jia p_na nc ymji emcsc a k_bjr g_dij`jmjx terfp_v ncdapj.
_pescit0 p_na nc ijgafj_ mbjijx0 fjkr~ji nc e ncki_s qerfp_s db_riape ad
1./..v_kaic0 v_`_ra _ gramapjsj e l_fia ijp_i _f`_njzj l_fic g_k qerxasj.
rahjifpa ijr_k nc `rm_ tchp_ g_ki_fa_ g_rcd (AadaneB) p_ne nc asjm_
gmjjta icsefmasfp_ ftji_`iaht`_ terfpa dcsjj0 gj fc ijr_k e sjfa
fgrcsj_ kj ijgefta l_fie.
cetas k_mjda xjrfpa adjfmjiap a fj`nctenc gr`jxasj ad rjdia fcmj pjp_ kj
fc ranchc tchp_v g_rcdj.
^jr_k nc gra`jta_ grckm_~ci_ rnchczc p_nc nc vmjfam_6 A^cp ad f`jp_v fcmj
nckji sehpjrjx grasa sefmasjfp_ asc kj as fc db_v t_v ascij _gr_fta adanj.
{`_ nc _bj`ci_ g_ f`as fcmasj a prjnc`asj. vmj`i_s fc fm_~c a e`akc kj as
nc t_ ij p_raft. `jpa ncki_ftj`i_ f`_nc asc grc`ckc ij qerfpa ncdapB.
/ 7 I /:
|{ gr_d_`c fc
| edsc asc q
w|{u^ edsc asc q.
{k ij`ckcia ascij ijftjnjmj fe a grcdascij p_nj a kjijf fefrccs_ g_ l_fia.
as fc gr_d_`e sefmasfpas asciasj0 adanj bekc epaietj.
{`j fc vregj kjijf ijda`j A _ t e r a s jB.
ancy A _ t e rB nc fjftj`cij _k k`c rancya0 j t_ fe Ag _B a fprjcia _bmap _k
rancya Aq e r y a iB.
rahjifp_s ncdape rancy Ag _B dijya g_m_`axe0 j Aq e r y a iB dijya
sefmasji.
c_ fjftj` dijya A { ^B.
{ia fe _k _ic `rftc dj p_ne erji pj~c6 Aqa fe pj_ v_`ckj ama n_h v_ra. _
f`_s icyjfta`_s `ncr_`jze ye`jne bcd`ncrfpc gr_gafc0 j b_nca fc g_ia~czj
gjdc ij cXmafeictfpa getO g_t_sxa ic _keftjne _k getj f`_na grcjB.
_k _`a `ncrfpa grcmjdj `aka fc g_tgeij _kfeti_ft `ncrfpa s_ta`j0 ajp_ fc
rjka _ yaft_n `ncrfp_n ft`jra. yjfe grcmjfpj ij afmjs icsjne iapjp`c `ncrfpc
g_epc. ijyjnij nc nckij rancy p_ne nc djgafj_ rj an_ ljtaia ad _p_maic
|af_p_v. jkj nc icp_ _kmjda_ e |af_p_ _ikj nc dij_ rca6 Araycpjn fjs_ kj
gr_sncias ascB.
pzada Acft `ancp_`j {{u {B0 mjkci jk_za ij`_ka
djiasa` ftj` p_na nc adic_ i_r`chpa kagm_sjtj q{^| {quluw0
b_rj`ca e sar_`i_n safana e la 1991 G 199.. v_kaic.
q_r`jmk nc ncki_s gramap_s rcpj_ kj e la rjtene rba adsce fcbc g_kccia
e tra `ncrc6
I rj`_fmj`ie0
I jt_maype0
I efmasjifpe.
{`jn djpeyjp q_r`jmk nc jrvescit_`j_ fj jeftr_Ievjrfpas ebciap_s
vc_vrjanc ad 1//+.v_kaic0 pjkj nc e zci_s fjftj`e bamj a l_fij.
bciap vc_vrjanc ba_ nc dj xcme eftrevjrfpe.
t_s ebciape vc_vrjanc tc 1//+. v_kaic gahc6 A la ~a`c fjs_ rba fj
tra `ncrc6 rj`_fmj`ic0 jt_maypc a efmasjifpcB.
rba sefmasjifpc `ncrc0 dij fc0 t_ fe g_teraxc. r`c g_teraxc bama fe b_vjta
rba0 frgfpj `mjftcmj0 j edasjma fe afmjs kj fjyj`jne g_m_~jn a asjzc. qerxa
as _bcjhc. j prjtp_ `rancsc g_ychc as qerxa prcfjta asjzc0 j adj t_vj
fpaiehc as a g_`mjftaxc.
u`_ nckic grayc p_ne nc gr_cf_r ^_`jp jika0 jet_r pzavc Acsj d`jij
wjxp_B0 gr_ijhj_ e qerfpas djgafasj.
cm_ jdjixa fc ijmjda a kjijf ij gete wjxp_I ^apha0 j e `rcsc _`c grayc _p_
1+4.. v_kaic {fsji jhjI jdjijx _g_`a (j _`_ _g_`a g_ jeftr_Ievjrfp_n
vc_vrjana dijya rbai sefmasjifpc `ncrc) _bamjdca f`_n csjt0 ij`rjta e
pee ftjr_v j`mj _g_`aj. ai_`a j`m_`a k_ycpjhc gjhe pjp_ a k_mapenc
zcv_`_n tatema0 ijrj`i_ f`c ad ftrjj0 ncr p_ fc gjha djscra_ vjki_ nc gr_hj_.
umcs0 pjkj fc gjhj ijv_fta_ a g_kijga_ fpakc _bchcic vefmc fj dakj a g_yc
tjp_ sedapjmi_ f`arjta kj nckij _k j`m_`a fijj djgmjpj. {fsji jhj
jdjijx _g_`a djgatj6 djht_ gmjych0 `mjaz_
sjmj fjs c`crj p_na nc f`arj_ tjp_ k_br_ pj_ a ta gjh_0 jma nc grc '0 v_kaij
icftj_ bcd trjvj. ck j`mc g_f`ck_ya a afgrayj kj nc icftj_ e hcfijcft_n
v_kaia ye`jnea p_dc e hesa.
{gct c gjhj6 kj ma ba s_vj_ grcg_dijta faij
tjrj sjnpj0 ~cij j`m_`j0 pj~c pjp_ nc t_ mjp_ grcg_dijta jp_`j0 pjp_ n_n fc
d`j_ fai r_cia 1+'7. v_kaic ij manc`_n sahaxa asj_ nc g_`ca smjkc~ fj
yegcrp_s kmjpj e frckaia.
jhj fpakc k_mjse0 dj`rie repj` a epjdj fc g_scieta smjkc~.
^jftjkc `cfcc.
{fsjiIgjhj djb_rj`a kj nc g_ jeftr_Ievjrfp_n vc_vrjana rbai G sefmasji0 e
djvrjne sjnpc0 _xj j`mj a brjc _fcj_ fc fjs_ rbai_s.
6) C.)$d ('# -.$
(|cycrzc i_`_fta)
&0H '7J - 7 ,,H . -t 7L
;-7. J -[ . 6 <-6 < I6 ,
J., 0/ ;/t %(h
|cmape sepe fme~bci_ a icfme~bci_ jrjnc`_ asj fj usar_s efterax_s.
qrjnc t_ k`jkcfct a icht_ mctj0 grcma`j fc pr_d v_kaic0 benj gj p_gia0 afpjyc e
rjdias _bmaxasj0 eta a ycpj gramape. ^jni_`anj nc afprfmj _`a kjij a iafe nc
gr_geftama cp_ _sha a ljpar dctbcv_`a.
r`_v fe adjbrjma l_hzjxa (efmasjia) kj e _rvjiasj la grckftj`j
r`jtc G d`eya icm_vayi_ jma nc tjp_ G k_p nc kreva0 ljpar0 ba_m_hpa a
g_mataypa fai manc dctbcv_`aj. tj as fsctj eft_
ema ftc0 faveri_0 kj usar fiasj ams _ ebj`a e rjte a kj se vmj`ie em_ve
avrj _iapj lcmeya. iasjne ij gr_ft_re la0 evmj`i_s e . jp_ f`jpj
grayj e rjti_s _p`are g_krjdesc`j icpjp`e `_nfpe a _re~nc ia eft_ ianc
s_vj_ bcd t_vj. jtrj~a_ nc a k_ba_ fjvmjfi_ft kj se _re~jic fijvc la
ftjtarjne0 gexjne0 aivarjne rjt0 ic`j~i_ htj0 jma fc _ikj nj`a_ cp_
_sha a rcpj_6 A^c kjsB. lcd _brjdm_~czj. ft_vj kjij _vmjhj`j fc
dctbcv_`a a _i pj~c6 A^c kjsB jma ieka _brjdm_~czc p_nc vmjfa6 Aefteraxj
nc `cmapa rckatc a n_h `ca adkjniap f`_vj ijr_kjB.
qj rcyciaxj manai_v faij _fmapj`j f`c icfrcc0 g_kcmc0 gm_t_`c a tjrjbc0 f`e
trjvape ycscric dcsc la. _`a gjr ljpar_`a rcya pranc fc _bnjhzczc
djht_ l_fij iapjkj `ahc icc g_ftjta nckaift`cij kr~j`jS djht_ te ijd_`a
kr~j`e nckia fsjtrjne cpfpmeda`i_ f`_n_s j kreva nc ic gradijne ama nc
k_~a`j`jne pj_ tee.
_vj nc a pjp_ adkj_ usar efteraxj dctbcv_`a prcc _k g_ftj`pc kj nc
efteraxj sefmasji0 l_hzjp0 a zcv_` _kmjdjp ad jrjnc`j0 grck g_yctjp rjtj0 j
g_fcbi_ eftai_ f`rftj`jzc ij frgfpe ftrjie0 trctarj pj_ adkjne. ljparj ianc
bravj ht_ efteraxj iapjkj ianc afg_`ckj_ afmjs0 ht_ fc iapjkj ianc adnjfia_
pj_ l_hzjp0 ht_ nc rbai g_ _fcjze a _grckccze.
ljpare nc k_`_i_ ht_ fc usar tjp_ d_`c0 ht_ se fc _tjx d`j_ erjt j sjnpj
cianj. ij _i k_br_ kj fe efteraxc icpjkj bama ljbaa0 kj g_taye ad _p_maic
lamcc a kj fe0 gratafieta ic`_jsj0 fj grj`_fmj`j grchma ij afmjs. j_
ht_ dij kj fe zcv_`a dctbcv_`aa icpjkj bama la_vrjkmanc0 kj fe frckai_s
19. `cpj k_hma ad lc_vrjkj a kj fc zcv_` _tjx0 manj0 ncki_ `rcsc adnjhzj`j_
pj_ rbai. cg grckm_~jp dj graye _ adkjna.
j _`as icfg_rias yazciaxjsj ljpar dctbcv_`a a zcv_`a aft_sahciaxa
asjne _vr_sji gr_bmcs0 j kj ba fc p_map_It_map_ _kr~jma ij i_vjsj e tc_rana
kj nc eft_ `cmapa rckatc a n_h `ca adkjniap0 rca c kj nc fmj`ia rckatc
ijgefta_ f`_ne dcse bjh pjk nc ij ze ad`rhcij jvrcfanj f`rftj`jnea fc ij
ftrjie jvrcf_rj.
_dijtj grayj0 e zci_s iepmcefe nc kcaiaxanj rjtj0 _ki_fi_0 nckij `cmapj
fjrjnc`fpj mj~ p_nj ij aiedana sckanfpa sjiagemjxanj trjnc0 c`_0 '0 v_kaij.
qj mj~ pj~c kj nc rbanj ad`rhamj jvrcfane ij la j mj~ prcc _k g_ftj`pc kj
rba e l_fia iafe rj`i_grj`ji ijr_k0 kj fe za_`a ftj`_`a0 aitcrcfa0
g_daxanc0 krev_rjdrcki_v pjrjptcrj ncr l_fij ianc za_`j. _ zasj0 rbasj e
l_fia0 g_s_vic ij bam_ p_na ijyai0 tjn nc ad`rha_ jvrcfane ij l_fie.
^j prjne0 dj djb_rj`ic a _ic p_nasj nc aftaij srfpanj icv_ j`_me tjsnji0 c`_
icp_map_ AsjmaB aftaijS pradj e la g_ycmj nc adkjn_s ev_fmj`anc0
sefmasjifp_Ir`jtfpas k_v_`_r_s _ rchj`jze b_fjifp_v gatjzj avi_rafjzcs
ftj`_`j rbj0 ncki_v _k tra rj`i_grj`ij0 p_iftateta`ij ijr_kj.
r`j ~rt`j fep_bj e la ba_ nc ^ap_mj wjrk_`a0 ebanci e jrjnc`e 1. sjrtj
199'. qrcc0 manj dctbcv_`a nc ijngrc gra`jta_ (sjrt 199'.) j _ikj _kba_
etacr_` gmji dj sari_ rchczc b_fjifp_Icrxcv_`jyp_v gr_bmcsj. ct`rt_0
gr`a rjtia dm_yai e la g_yazci nc e frgfp_s fcme ancp_`jx0 '7. sjrtj 199'0
_k ftrjic dkre~cia fijvj rsanc la a r`jtfpc `_nfpc0 pjkj nc ebanci_ `ahc
_k +0 rbj a djgjci_ .0 pejO q_map_ _ Ajvrcfana ij l_fieB.
eft_ a adkjnj qrjnjc tj grayj a kjc. ^ahtj jrjnc`_ ianc ijeyam_ ad
fmeyjnj chc cmas_`aj0 gj icc ia ad fmeyjnj efteraxj.
AN=RYW URcSV: AN1ZScAVcSNI IZI
iAVYRA 1RAmZWIVIA
@etvrtak0 '9 avgust '01& ''64' #ergej K3,=:#(4:=
U yh ^A`26 5]2gAk4 dF4CDB5`>\ `F2B46 _F>5]D^4> 5A
f25DF HABF4 T>FfDB6 >3 `>fD ^>34 _>FA`]> 34BD5C4\A D@AF4b`4E dDB`DFD


3uski istori@ar ,ndrej 8lji@ Mursov0 istra5iva@ ?entra ruski% ista5ivanja 1oskovskog
%umanisti@kog univerziteta i akademik 1eHunarodne akademije nauka u 8nsbruku0
nedavno je objavio novu knjigu de onspira(ione: apitalizam kao zavjera0 u kojoj
otkriva glavnu ulogu 1le@ana u stvaranju savremene civilizacije tako Eto su $ormirali
politi@ki mentalitet anglosaksonskog svijeta. ( razgovoru sa ,ndrejem Mursovom
u@estvovo je i njegov sin 9iril Mursov0 takoHe istori@ar i autor disertacije o britanskoj
8sto@noindijskoj kompaniji0 objavljenoj u knjizi pod naslovom drava kupa(. 8ako su
interesovanja starijeg i mlaHeg Mursova na prvi pogled razli@ita0 ona se ukrEtaju u
nji%ovom veoma zanimljivom pogledu na anglosaksonski svet.
: svojoj 9njizi ,ndrej Mursov (na slici) ka5e6
1oje djelo je objavljeno u zborniku de onspira(ione: apitalizam kao zavjera0 u
kome su takoHe izaEle monogra$ije #ergeja Corjamnova0 =ja@aslava 9arpenka0
,leksandra 3udakova i -elene Konomarjove. 8ntervju sa Corjamnovim i
Konomarjovom su veDe objavile vaEe novine. -edna od glavni% tema mog rada je
stvaranje grabljivog (lopovskog) sjevernoatlantskog subjekta0 @iju su sr5 o$ormili
,nglosaksonci G zapo@eli ;nglezi0 a dovrEili ,merikanci. 4o sada malo ko zna koliko
su zna@ajnu ulogu u $ormiranju sjevernoatlantskog subjekta igrali 1le@ani.
=enecija je nastala u +. vijeku kao teritorija pod upravom 3imske imperije (Fapadnog
rimskog carstva). ( 9. vijeku0 poslije po%oda 9arla =elikog na sjevernu 8taliju (/10.
godine)0 =enecija je dobila nezavisnost. :na se dalje umnogome razvijala na ra@un
plja@kanja bivEe metropole. ( po@etku su 1le@ani oja@ali svoje pozicije u posrednoj
trgovini. Fatim su $inansirali 7etvrti krstaEki rat0 za @iji cilj je bilo proglaEeno
Koslobaanje #roba Zospodnje# u erusalimu od muslimanaM. 9rstonosci su ipak
1'04. godine osvojili ne -erusalim0 veD ?arigrad G prestonicu 8sto@nog rimskog
carstva. 1le@ani su prigrabili ogromna bogatstva0 a i tri osmine teritorije 8sto@nog
rimskog carstva0 uklju@ujuDi strateEka ostrva u #redozemlju (naro@ito 9rit i 9ipar).
#redinom 1/. vijeka je iskoristiDe svoje bogatstvo0 sa@uvavEi svoj put do 1/40.
9ontroliEuDi bogata nalaziEta srebra u ;vropi (germanske zemlje0 Jalkan i 1aHarska)0
1le@ani su uspostavili razmjenu srebra i zlata sa 9inom. Na ra@un toga dobili su
moguDnost da AcrpuB evropsku ekonomiju0 povremeno izazivajuDi AnestaEicu srebraB.
?arigrad su 14.&. godine osvojili !urci i 8sto@no rimsko carstvo prestalo je da postoji.
:smanska imperija imala je svoje trgova@ke interese0 Eto je 1le@anima ote5avalo
trgovinu sa 8stokom. :sim toga0 Kortugalci (=asko de Cama) su pronaEli novi put u
,ziju oko ,$rike0 Eto je nanijelo ozbiljnu Etetu sredozemnoj trgovini 1le@ana.
( 1+. vijeku doElo je do promjene klju@ni% trgova@ki% puteva u pravcu ,merike i
,tlantskog okeana. :ni su se premjestili na krajnji zapad ;vrope0 daleko od
tradicionalne mle@anske zone uticaja. ( po@etku su0 da bi sa@uvali svoje pozicije0
najbogatiji 1le@ani pokuEali da se okrenu Uolandiji i da je stave pod kontrolu.
1le@ani su prvi priznali Uolandiju 1+19. godine0 ali je godinu dana ranije po@eo
!ridesetogodiEnji rat (1+1/I1+4/)0 i 1le@ani su s%vatili da je ta zemlja opasna i
ranjiva. -edina alternativa bila je ;ngleska G ostrvo od kopna odvojeno provalijom.
:@igledno je da ovdje svoju ulogu nije toliko odigrala zaEtiDenost ostrva od spoljnji%
napada0 nego geogra$ski polo5aj ;ngleske0 veoma pogodan za organizaciju
meHunarodne trgovine. 1le@ani su u po@etku posmatrali ;nglesku kao Arezervni
aerodromB ako A%olandski projekatB ne uspije. Nji%ovo prodiranje u ;nglesku po@elo
je 1.&0. godine. =eD 1.4+. pod voHstvom 1le@ana je na (niverzitetu 9embrid5
otvoren !riniti koled5. 4anas taj koled5 zauzima @etvrto mjesto u =elikoj Jritaniji po
teritorijalnom bogatstvu0 poslije kraljevske porodice. ( tom koled5u je tradicionalno
u@ila prakti@no sva britanska elita. 8stovremeno su 1le@ani odigrali veliku ulogu u
stvaranju engleske obavjeEtajne slu5be i njene mre5e u ;vropi.
=enecija je0 za%valjujuDi svojim Eirokim trgova@kim interesima i prakti@no
neograni@enim $inansijskim moguDnostima0 imala Eiroku mre5u obavjeEtajaca u
raznim zemljama. #ve in$ormacije su se slivale u #avjet (=ijeDe) desetorice0 koji je
tajno mogao da izdejstvuje smrt bilo kog graHanina =enecije ili druge zemlje).
Kresuda je izvrEavana preko tajni% plaDeni% ubica. (pravo je mle@anski Hak bio
@uveni engleski astrolog i obavjeEtajac 45on 4i0 koji je svoje izvjeEtaje ;lizabeti
Krvoj potpisivao psedonimom 007. :n je joE u 1+. vijeku iznjedrio doktrinu AFelene
imperijeB0 u @iji bi sastav pod ;ngleskom palicom uEli #jeverna ,merika i #jeverna
;vroazija (3usija).
9ao Eto sam veD govorio0 1le@ani su se obogatili za%valjujuDi plja@ki ?arigrada.
,nglosaksonci se0 blago govoreDi0 nisu stidjeli plja@ke0 koju je @ak podr5avala i
organizovala dr5ava. 1nogi @uveni gusari postali su o$iciri engleske mornarice0
nastavljajuDi svoj kriminalni biznis. 8ako bi i% kapetan svakog vojnog broda mogao
objesiti na jarbol0 to je sada izazivalo rat sa ;ngleskom. Najpoznatiji gusar koji je
slu@ajno bio u engleskoj mornarici je je Mrensis 4rejk. ;konomista 45on 1ajnard
9ejns smatrao je da je 4rejkova plja@ka +0.000 $unti dozvolila ;lizabeti ne samo da
vrati spoljnje dugove nego i da ulo5i 4'.000 $unti u >evantsku kompaniju (1le@ani)0 a
od njeni% pri%oda je polo5en prvi kapital 8sto@noindijske kompanije.
( 17. vijeku0 slu5eDi britanskoj kruni0 proslavio se Uenri 1organ0 koji je za svoje
AzaslugeB bio postavljen za viceguvernera -amajke. (pravo od ovog gusara vodi
porijeklo najbogatija dinastija ameri@ki% bankara G 1organ.
T>gACA ]4 4@AB>^DC4 @]AbDB5`A _>F>34?A `>\A 52 5A dD^4]A _>`>FD^DB\A@ Y^F>_A?
AN=RYW URcSV: =enecija je u 1+. vijeku imala '00.000 stanovnika i 40
najbogatiji% porodica. 1le@anska aristokratija dala je 17 papski% porodica G Jord5ije i
:rsini0 a u srodstvu s njima su bili i #$arije0 Jurboni0 #avoji0 bavarski =itelba%i i joE
+I7 vojvodski% i gro$ovski% kuDa. Kotomci =enecije su bile i evropske porodice
1orpurg ($inansirali Napoleona)0 =arburg ($inansirali Napoleona i Uitlera)0 zatim
ameri@ki 9ebatovi i mnoge druge. Codine 1+00. na incijativu 1le@ana u ;ngleskoj je
bila osnovana 8sto@noindijska kompanija. 1le@anski uticaj na nju u istoriji je bio
toliko sna5an da0 kad 17/0. u britanskom parlamentu bude doElo do borbe izmeHu
pristalica i protivnika 8sto@noindijske kompanije0 pristalice De biti nazvane
A1leta@kom partijomB0 a Jritanska banka 8sto@noindijskom kompanijom G banka
Jeringav je bila poznata kao Amleta@ka bankaB. Kostepeno su0 umjesto na trgovinu0
1le@ani po@eli sve viEe da se zanimaju za $inansijske Epekulacije.
V4F4]A AB3FA\A^4b26 ^4 5CA >3dFDB4]4 345AFCD?4\2 BD ABf]A5`>\ I5C>bB>4B34\5`>\
`>@_DB4\4 4 BD_45D]4 > B\>\ `B\4f2 Drava kupa#h VDg4CA BD@ BAnC> > A^>]2?4\4 >^A
5CF2`C2FAh
VIRIZ URcSV: ;ngleska 8sto@noindijska kompanija je osnovana 1+00. godine i
dobila je od krune monopol na trgovinu sa 8stokom. ( prvoj polovini 17. vijeka
osnova njenog izvoza iz ,zije za ;vropu bio je biber. !o je bio veoma unosan posao.
( ;vropi je prodajna cijena bibera bila veDa od kupovne na #umatri @ak za && puta.
9ako se sredinom 17. vijeka cijena smanjivala0 9ompanija se preorijentisala na uvoz
indijski% tkanina0 koje su &I+ puta bile je$tinije od engleski%. Codine 1+70. udio
tekstila u uvozu @inio je .7 odsto0 a na kraju vijeka je dostigao 74 odsto. =lasnici
manu$aktura su se 5alili u parlamentu0 pa je 1700. zabranjeno unoEenje indijskog
platna u ;nglesku. Jiznis 8sto@noindijske kompanije nije mnogo stradao jer je veDinu
sirovina izvozila u kontinetalnu ;vropu0 bbuduDi da je to bilo veDe tr5iEte. 8pak0 visoki
pri%odi 9ompanije izazvali su nezadovoljstvo konkurenata i u ;ngleskoj i u drugim
zemljama. ( 1/. vijeku 9ompanija je sa@uvala svoj trgova@ki monopol u ;ngleskoj0
promijenivEi se u velikog zajmodavca vladi. ( 8ndiji je postepeno pribavljala
trgova@ke povlastice0 a neke od gradova je pretvorila u prave tvrHave (1adras0
Jombaj0 9alkuta). :vo je bilo povezano s tim Eto je od samog po@etka priroda
8sto@noindijske kompanije bila dvostruka G politi@ka i ekonomska.
#am karakter njenog delovanja na 8stoku iziskivao je od kompanije sabiranje
kvazidr5avni% $unkcija G tuma@a vlasti nad radnicima0 pravo raspolaganja vojnim
odredima i koriEDenje diplomatije. !okom prvi% pola vijeka svog postojanja
9ompanija je prvenstveno bila trgova@ka organizacija. #redinom 1/. vijeka doElo je
do promjene6 raspao se mongolski sultanat i poja@alala se borba =elike Jritanije i
Mrancuske za %egemoniju u kapitalisti@kom svijetu. Kojava velike kopnene vojske
(sa@injene od indijski% vojnika) u 9ompaniji pomogla joj je ne samo da pobijedi
$rancuske suparnike veD i da 17.7. godine po@ne da pokorava indijsku teritoriju0 tj. da
preuzima politi@ku vlasti u 8ndiji0 koja joj je omoguDila zna@ajan izvor pri%oda G
prikupljanje poreza.
Fapo@eo je proces preobra5aja 8sto@noindijske kompanije u ono ono Eto ja nazivam
Bdr5avom kupcemL. Ne gubeDi karakter trgova@ke kompanije0 ona se u -u5noj ,ziji
pretvorila u teritorijalnu imperiju sa svim njenim atributima G prikupljanje poreza0
posjedovanje armije0 obavljanje pravosuHa. ,ko je 9ompanija ranije i morala da
$inansira trgova@ke operacije i da otplaDuje vojsku0 sada su to djelimi@no radili
indijski plaDenici. Kronala5enje novog izvora pri%oda omoguDilo je 9ompaniji da
oEtro prekine uvoz dragocjeni% metala u 8ndiju. :d 17'9I17+0. promet je sa +11
%iljada $unti pao na 14& %iljade. 8stina0 uskoro su ras%odi za upravu i armiju smanjili
moguDnost Jritancima da ubacuju novac od poreza u trgovinu. #lu5benici 9ompanije
su se brzo bogatili i0 prenoseDi novac u otad5binu0 mnogi od nji% su ulagali u politiku0
kupujuDi mjesta u britanskom parlamentu. ( svim opEtinama je 17/4. godine vladalo
4. okvirni% slu5benika iz 9ompanije od ukupno ../ ljudi. Krosje@ni godiEnji pri%od
britanskoig lorda iznosio je tada oko osam %iljada $unti. Na primjer0 @lan #avjeta iz
9alkute 3. Jaruelje 177.. godine prebacio je u >ondon 40 %iljada $unti. Nasrtaji
bogataEa na politi@ke pozicije arstokratije i @injenica pretvaranja 9ompanije u
imperiju doveli su do toga da u parlamentu zapo@ne borba za uspostavljanje nadzora
dr5ave nad komercijalnom djelatnoEDu 9ompanije u ,ziji. !a borba se zavrEila 17/4.
stvaranjem dr5avne uprave u dijelovima 8ndije0 tj. 9ontrolnog savjeta. Fbog gubitka
politi@ke samostalnosti0 kao kompezaciju je 9ompanija dobila poreske olakEice6
parlament je oEtro snizio carinu na uvoz kineskog @aja sa 119 odsto na 1'0. odsto. (
drugoj polovini 1/. vijeka doElo je do korjenite promjene u strukturi uvoza
8sto@noevropske kompanije u ;vrpu6 ona se prebacila sa indijski% tkanina na kineski
@aj.
4jelimi@no je povezana i sa britanskom industrijskom revolucijom0 koja je nastajala
na pozicijama da je indijski tekstil sve manje tra5en u ;vropi. 9rajem 1/. vijeka doElo
je do korjenite promene u strukturi uvoza 9ompanije u ;vropi6 ona se prebacila sa
indijski% tkanina na kineski @aj. 4jelimi@no je to povezano sa britanskom
industrijskom revolucijom koja je smatrala da je indijski tekstil sve manje tra5en u
;vropi. 9rajem 1/. vijeka odnos proizvoda britanski% $abrika pamuka i indijski%
tkanina bio je 40061. ,ko govorimo o vojnoIpoliti@koj djelatnosti 9ompanije0 njeno
pokoravanje 8ndije dogodilo se u drugoj polovini 1/. i prvoj polovini 19. vijeka.
:slabljene kne5evine su radije sklapale nov@ane saveze sa 9ompanijom0 anga5ujuDi
svoje vojske za odreHenu sumu. ( praksi to je zna@ilo pot@injavanje kne5evina
Jritancima. =elike kne5evine su i same bile po%lepne i zato su se aktivno
suprostavljale ekspanziji 9ompanije.
VD`> 52 mF4CDB?4 25_\A]4 3D _>`>FA IB34\2 5D CD`> ^A]4`4@ 5CDB>^B4nC^>@?
VIRIZ URcSV: 8zdvojiDu pet $aktora trijum$alnog napredovanja 9ompanije po
8ndiji. Krvo0 bliske trgova@ke veze Jritanaca sa moDnim trgova@koIzelenaEkim
grupama po 8ndiji bile su motivisane time Eto je politi@ka ekspanzija 9ompanije
zna@ila Eirenje nji%ovog biznisa. 4rugo0 $inasijska moD 9ompanije nad mjesnim
kne5evima na ra@un veoma e$ikasnog poreskog sistema dozvoljavala joj je moguDnost
da0 kada je to neop%odno0 crpe sredstva iz komercijalni% grana svoje djelatnosti. !reDe
je vladanje moDnom vojnom maEinerijom u -u5noj ,ziji. 7etvrto je pobjeda nad
indijskim vladarima u konkurenciji za lojalnost nad klju@nim socijalnim grupama G
krupnim zemljoposjednicima0 nekim trgovcima i @inovnicima. #tvar je u tome da su
Jritanci0 kao predstavnici kapitalizma0 mogli da ponude tim grupama bolja prava na
imovinu i ekonomske privilegije nego nji%ovi sopstveni vladari. Fbog toga su0 u
mnogim kne5evinam prije ili kasnije ove grupe postale peta kolona 9ompanije0
lobirajuDi za njene interese. Na kraju0 peto0 9ompanija je0 buduDi birokratska
organizacija0 predstavljala @udno druEtvo za 8ndiju kao naciju tog doba0 jedinu silu
protiv koje se 8ndijcima bilo besmisleno boriti. 8 istoriji pokoravanja 8ndije izdvaja se
devet ratova protiv ;gleza. ,neksija teritorije #ika Kend5aba 1/49. godine ozna@ila je
kraj britanskog pokoravanja 8ndije. 8pak0 paralelno sa radom 8sto@noindijske
kompanije u 8ndiji0 dolazilo je do njenog povla@enja u Jritaniju. 4r5ava je smanjivala
prostor 9ompanije0 i ekonomski i politi@ki.
Codine 1/1&. parlament je pod pritiskom industrijalaca ukinuo monopol 9ompanije
na trgovinu sa 8ndijom. 8stina0 u to vrijeme udio trgovine sa 9inom je u poslovanju
9ompanije veD imao osam puta veDu vrijednost od poslova sa 8ndijom. ( 9ini je
Jritaniju najviEe zanimao @aj0 a novac za kupovinu su dobijali od prodaje opijuma i
pamuka u 9ini. Codine 1/&&. parlament je ukinuo i monopol na trgovinu sa 9inom0
u@inivEi je dostupnom Eirim krugovima bur5oazije.
Karalelno0 parlament je ukinuo 9ompaniji $unkciju administratora 8ndije0 postepeno je
prebacivEi na vladu. #redinom 19. vijeka 9ompanija se preobrazila u aparat za
upravljanje Jritanskom 8ndijom0 a u toku #ipojskog ustanka0 1/.7I1/.9. godine0
parlament je prekinuo problem dvovlaEDa0 postavivEi0 umjesto 9ompanije0
1inistarstvo za poslove 8ndije.
l>@AB2]4 5CA 3D 52 bD\ 2 V4B4 mF4CDB?4 `2_>^D]4 2 aD@\AB2 aD 4B34\5`4 >_4\2@h =D
]4 52 V4BAa4 d4]4 aD3>^>]\B4 CD`^>@ FDa@\AB>@?
VIRIZ URcSV: 8ako su u vladajuDoj eliti carske imperije (kineske) mnogi
$ormalno zabranjenom uvozu opijuma gledali kroz prste (bili su materijalno
zainteresovani da se dozvoli krijum@arenje)0 dio elite je razumio pogubne posljedice
narkotika za stanovniEtvo. KokuEaji borbe sa takvim AbiznisomB doveli su Jritance do
vojnog kon$likta. 9ao rezultat @uveni% Aopijumski%B ratova 1/40I1/4'. i 1/.+I1/+0.
godine0 9ina je bila prinuHena da otvori svoje tr5iEte za zapadnu industriju i izgubila
je samostalnost svoje carine.
AB3FA\A I]\4b26 3D d4 ^]D3D]4 2 5^4\AC26 ABf]>5D`5>B?4 52 @>FD]4 >dFDkDC4 _DgB\2
BA 5D@> BD A`>B>@4\2 ^Ak 4 BD _>]4C4`2h
AN=RYW URcSV: !ako je i bilo. Nji%ova s%ema vladavine se odr5avala dvojako G
na planu plja@ke kolonija i uklanjanjem konkurenata u ;vropi. 4a bi se ostvarilo ovo
posljednje0 iskoriEtavali su kontinentalne dr5ave0 a0 kada su se one opirale0 sticali su
zaradu davanjem kredita neprijateljskim dr5avama. 9ako je 9iril veD rekao0 u 1/.
vijeku ;nglezima je bilo nu5no da oslabe svog glavnog konkurenta G Mrancusku0 koja
je takoHe ostvarila svoju isto@noindijsku kompaniju i razvijala trgovinu sa 8ndijom.
Codine 17/9. ;nglezi su0 uz pomoD masonski% lo5a i $inasijera0 uspjeli da
isprovociraju po@etak revolucije u Mrancuskoj. 3azumljivo je da je u Mrancuskoj bila
odgovarajuDa situacija0 ali je bio potreban neko ko De to da iskoristi. 8skoristili su
Jritanci u savezu sa bankarima i masonskim lo5ama. Fa samu organizaciju
AnarodnogB ustanka u Mrancuskoj Jritanci su izdvojili '4 miliona $unti sterlinga G ovu
ci$ru objavio je premijer =elike Jritanije =ilijam Kit. (darci koji su bili potrebni da
se situacija pogorEa i da se podstakne revolucija0 razvijali su se iz dva pravca6
1. Jila je vjeEta@ki stvorena in$lacija G odEtampano je &. miliona bez osiguranja.
8zazvana je nestaEica %ljeba G braEno je sakupljeno i izvezeno iz zemljeS
'. #ve ovo je izazvalo nezadovoljstvo. 8stovremeno se vodio in$ormacionoIpsi%oloEki
rat. 1eku vladavinu >uja 1+. britanskoImasonska propaganda predstavila je kao
okrutnu0 a kralja0 kraljicu i dvorjane su konstantno diskreditovali optu5bama za
korupciju.
Koslije revolucije0 na vlast u Mrancuskoj doEao je Napoleon i izazvao =eliku Jritaniju.
7ak je sklopio savez sa ruskim carem. 4ogovorili su se o zajedni@kom djelovanju
protiv ;ngleske. 3uski car Kavle je poslao veliki odred kozaka radi istra5ivanja puta u
8ndiju (nazivanu biserom britanske krune) kroz #rednju ,ziju i ,vganistan. #avez te
dvije dr5ave bio je noDna mora za =eliku Jritaniju. , '4. decembra 1/00. pokuEan je
atentat na Napoleona. 4ok je Eetao po ulici #en Nikez0 ekspolidirala je jaka bomba.
Koginulo je 1'0 a ranjeno '/ ljudi0 ali Napoleon nije stradao. Na@elnik policije MuEe je
nagovijestio da se naru@ioci pokuEaja nalaze na drugoj strani >a 1anEa. (brzo je u
noDi sa 11R1'. mart 1/01. grupa zavjernika ubila ruskog cara Kavla Krvog. ;ngleski
ambasador u 3usiji prakti@no nije skrivao svoje u@eEDe u zavjeri. Novi car ,leksandar
Krvi dijelom je obnovio trgovinu sa =elikom Jritanijom i odustao od indijskog
po%oda. Kovodom ovi% dogaHaja Napoleon je rekao6 M$ni me nisu uspjeli ubiti u
%arizu, zato su me ubili u %etro#radu.
Napoleon je objavio blokadu ;ngleske i spremao se da je osvoji0 uputivEi vojsku kod
>a 1anEa. Najbli5i saradnici su ga ubijedili da prvo napadne 3usiju da bi sebi
obezbijedio zaleHinu. Napoleon je prodro u naEu zemlju0 ali se ovaj po%od zavrEio
katastro$alno za njega. Codine 1/14. saveznici su uzeli Kariz i vratili Jurbone na
vlast. :staje da se nagaHa koliko je koEtalo ;ngleze da se rijeEe Napoleona.
( '0. vijeku istorija se ponovila. Uitler je 1940. spremao udar na veliku Jritaniju.
Njema@ki avioni su se uveliko spremali za bombardovanje. 8pak0 zbog ne@ega je
Uitler odustao od ovog plana i 1941. napao ###30 Eto ga je dovelo do katastro$e.
Fbog @ega je tako postupio :vdje ulazimo u zonu nagaHanja0 uostalom osnovani%.
1oguDe je i la5no obeDanje Uesu (majIjun 1941) da De se Jritanci pridu5iti Uitleru
ako napadne ###3. Jritanci nisu bez razloga sakrili dokumenta u vezi sa Uesom0
produ5ivEi zabranu na nji%ovo otvaranje na joE nekoliko decenija. (Fna@ajno je6
saznavEi da ###3 viEe ne insistira na njegovom zadr5avanju u tamnici0 Ues je
tele$onom rekao sinu da De ga sada ubiti ;nglezi. (skoro su Uesa0 koji sam viEe nije
bio u stanju ni da se obrije0 naEli objeEenog. (z to stoji i djelo Ee$a ,bvera =il%elma
9anarisa0 koji je ubjedio Uitlera u to da je ?rvena armija organizovala jedan0 a ne tri
reda odbrane0 da je ona sva koncentrisana na granicu0 i da se stvar mo5e rijeEiti jednim
udarcem.)
Codine 191+0 za vrijeme Krvog svjetskog rata0 ;nglezi su odigrali klju@nu ulogu u
ubistvu Crigorija 3aspuDina0 poslavEi ubicu. 3aspuDin se trudio da ubijedi Nikolaja
4rugog da zaklju@i mir sa Njema@kom. (pravo se tada pojavila teorija6 Melika
'ritanija e ratovati protiv Njemake do posljednje# rusko# vojnikaM. Codine 191/0
kad su boljEevici potpisali sa Njema@kom Jrestovski mir0 ;nglezi su odigrali svoju
ulogu organizujuDi pobunu ljevi@ara (socijaldemokrata)i izazvali obnovu ratni%
dejstava. :vom pobunom je upravljao Ee$ britanske slu5be #idni 3ajli0 koji je postao
prototip @uvenog 45ejms Jonda. Nije tajna da je ovaj lik osmislio -an Mleming0 koji
je takoHe slu5io u britanskoj obavjeEtajnoj slu5bi (ime 45ejms Jond je uzeto iz
kodiranog naziva operacije otkrivanja tajni !reDeg 3aj%a0 kojom je rukovodio
Mleming).
U 5^>\>\ B>^>\ `B\4a4 trate%ki po'led: -&erika i 'lobalna kriza b2^AB4 D@AF4b`4
fA>_>]4C4bDF 4 \A3DB >3 43A>]>fD 3A@>`FDC5`A 5CFDB`A id4fB\A^ mgAg4B5`4 _>a^D>
\A BD ^Ak2 5DFD3B\2 aA@D]\D iD_D3D 5D R254\>@h T> 4@D \A3B>5CD^B>
>d\DnB\AB\A: cA= 52 5A 2_]Dn4]A dFa>f FDa^>\D V4BAh cD3D 4@ CFAdD R254\D aD
_F>C4^CAg2 V4B4h I5_D3D 3D >B4 _>B>^> E>kA 3D 5A >`>F45CA 525\A3B4@ aA@]\D@D 4
BD FDb2B C>fD FDb2BD\2 3D 5Db2^D\2 5^>\2 ]43AF5`2 _>a4?4\2 2 5^4\AC2?
AN=RYW URcSV: , Eta je u tome @udno 8 ranije su ,merikanci koristili 9inu
kao protivte5u ###3. 4anas se oni trude da iskoriste 3usiju protiv sve sna5nije 9ine.
8pak0 J5e5inski ne 5eli da Fapad preuzme bilo kakvu odgovornost pred 3usijom. :n
stvarno govori o tome da su #,4 du5ne da zaEtite od agresije 9ine samo -apan i
-u5nu 9oreju jer se tamo joE od 4rugog svjetskog rata nalaze velike vojne baze. Ko
njegovom miEljenju0 3usiji treba obeDati prijem u ;( i N,!: ako Kona bude
od#ovarala idealima demokratijeM0 ali ne treba 5uriti. :sim toga0 ameri@ki strateg0 @iji
su djed i baba sa%ranjeni u selu 3akav (&0 kilometara od 1inska)0 boji se zbli5avanja
3usije sa Jjelorusijom i (krajinom i zove na pot@injavanje ovi% zemalja zapadnom
uticaju. =iEe od svega0 J5e5inskog plaEi moguDi savez 3usije sa 9inom. :n savrEeno
s%vata da naEa zemlja mo5e predlo5iti svojim partnerima 5eljeni pristup energentima0
Eto potpuno razvija nji%ovu ekonomiju. =ladavina #,4 se bazira na dominaciji
nji%ove vojnoIpomorske $lote0 koja kontroliEe sve klju@ne morske puteve. 9on$likt sa
#,4 mo5e dovesti do toga da energetski resursi iz zemalja Jliskog 8stoka i ,$rike ne
doHu do 9ine. 8pak0 ako se te5iEte prebaci na kopnenu trgovinu unutar evroazijskog
kontineta0 nadmoD ,nglosaksonaca znatno se smanjuje. Nisu se bez razloga po@etkom
'0. vijeka Jritanci uplaEili kad su Nijemci po@eli graditi 5eljeznicu JJJ (JerlinI
JizantIJagdad)0 koja bi u slu@aju sjedinjenja sa !rnasibirskom obu%vatala morsku
silu.
3azumljivo0 danas je po@etak '1. vijeka i snagu #,4 podupire ne samo vojnoI
pomorska $lota veD i $inansijsko i organizaciono (socijalnoIpoliti@ke te%nologije)
oru5je0 a takoHe i sistemi sajberIin$ormacionog upravljanja. 8pak0 u uslovima krize0
naro@ito ako se oni poklapaju sa geoklimatskom katastro$om0 ove nadmoDi mogu i
zakazati.
=D ]4 \A @>f2k _2B4 5D^Aa R254\A 4 N\A@Db`A6 BD b4\>\ 5A CAF4C>F4\4 >3 =F2f>f
5^\AC5`>f FDCD BD]Da4 @>kB4 ^>\B4 `>BC4BfABC cA=?
AN=RYW URcSV: ( ovom momentu sumnjam u moguDnost takvog saveza.
Njema@ka je realno ekonomski lider ;vrope6 danas su Nijemci ekonomski dobili to
Eto Uitler nije mogao vojnoIpoliti@kim sredstvima. 8pak0 sadaEnja Njema@ka nije Keti
raj%. Koliti@ki i in$ormaciono ona se nalazi pod kontrolom #,40 neki analiti@ari0 @ak i
ameri@ki0 nazivaju Njema@ku0 kao i -apan0 protektoratom #,46 Njema@ka politi@ka i
ekonomska elita je @vrsto upisana u sjevernoatlantski projekat i G premda je
Nijemcima0 naro@ito poEto su platili reparacije po =ersajskom ugovoru0 dozvoljeno
mnogo viEe nego ranije (koliko vrijede antiizraelski sti%ovi nobelovca koji je slu5io u
## G Cintera Crasa) G situacija se nije mnogo promijenila. 1islim da se produ5ava
djelovanje A9anclerIaktaB0 koji je bio zaklju@en u maju 194.. izmeHu Nijemaca i
,merikanaca0 o kome je po@etkom '1. vijeka govorio general njema@ki% specijalni%
slu5bi 9omosa. Fbog toga nikakvi% iluzija o Nijemcima i uopEte Fapadnoevropejcima
ne smije biti G samo prakti@an prora@un. ( isto vrijeme0 Njema@koj su0 kao i sto
godina pre0 nu5ni ruski resursi0 sirovine. Nije slu@ajno Njema@ka glavni ekonomski
parner 3usije0 dok je klju@ni partner Casproma u ;vropi njema@ka korporacija J,#M.
(z to J,#M je nasljednik @uvene njema@ke kompanije 8C Marben. :na je bila jedan
od stubova na koje se oslanjala vlast ,dol$a Uitlera. (pravo su kroz 8C Marben
,merikanci ulagali novac u nacisti@ku Njema@ku i njene napredne te%nologije0
neop%odne za izgradnju moDne armije. -edan od nji%0 koji se u #,4 bavio $inasijskom
i te%noloEkom podrEkom nacisti@koj Njema@koj bio je 3ok$eler. #a Kreskotom
JuEom0 piscem i djedom dvojice ameri@ki% predsjednika0 bio je @lan tajnog druEtva
aobanja i kosti. Codine 194'. druEtvo je dospjelo na sud u #,4 zbog kontakta sa
Havolom. Na sudu je JuEa Etitio drugi 3ok$elerov @ovjek G buduDi Ee$ ?3( ,len
4alas0 i uspio je u tome. (pravo su sudski spisi o JuEu djedu uniEteni 11. septembra
'001. godine G @uvali su se u jednom od tornjeva. ,ko se udubimo u ovo0 moramo
primijetiti da je 8C Marben izrasla iz !evtonskog reda0 iz vojske koju je 1'4'.
,leksandar Nevski pobijedio na ledu 7udskog jezera.
( svijetu De ja@ati borba za resurse. -asno je da 3usija0 sa svojom teritorijom i
zali%ama sirovina0 izaziva kod mnogi% 5elju da se okoriste tim resursima. 9od
,merikanaca postoji izreka6 ako izgledaE kao %rana0 prije ili kasnije DeE biti pojeden.
1oramo biti veoma jaki da bi se sa@uvali tokom istorije. 9o De bit naEi saveznici sa
ta@ke glediEta dostizanja ovog streteEkog cilja nije mnogo va5no. #ada se kao naE
takti@ki saveznik (nadam se ne samo takti@ki) javlja -apan i (na ra@un ekonomski%
veza) Njema@ka. ,li se to sutra mo5e promijeniti. =a5no je biti spreman na promjene.
lFA^A]D Z434\D mUHA
lFD^>523>^ @DfDa4B
VZA=ITIR lAVZYNVS: wTA cTSWI IiA
cTRATYwVY AZIWANcY =VA NAWVYA
VZANA 1ZSmAZNIH SZI1ARHA
R>Cn4]34 4 R>`jA]AF4 B452 @>f]4 3D 5`]>_A 5D^Aa FD34 aD\A3B4b`>f >32_4FDB\D
B>^>@ `F2f2 5^AC5`A `F4aAX \AF >B4 52 `F4a2 4 _F>4a^A]4
!ridesetog maja pojavila se in$ormacija o sporazumu u skladu sa kojim je kompanija
3ot%s%ild 8nvestment !rust ?apital Kartners (38! ?K) koja pripada 3otEildima0 kupila
veliki paket akcija kompanije 3ocke$eller Minancial services (3M#)0 koja upravlja
porodi@nim biznisom 3ok$elera i drugi% najbogatiji% porodica u #,4.
:vu in$ormaciju prakti@no su preuzeli svi svetski mediji proprativEi je istovetnim i
povrEnim komentarima0 @ija je suEtina u tome da su dva najveDa klana globalni%
oligar%a sklopila savez radi Azajedni@kog odupiranja novom krugu svetske krizeB.
!akve tvrdnje su zapravo najdalje od stvarnosti. 3adi se o tome da je poslednji%
godina strategija obe oligar%ijske grupe graHena po principu koji je de$inisao biogra$
3otEildovi% Mrederik 1orton6 A#ada porodica nastoji da svoje prisustvo u svetu u@ini
neprimetnim i ne@ujnimB.
!o je jasno6 veliki novac za%teva Dutanje0 veliki novac joE veDe. ,li upravo je to
Dutanje eksplodiralo &0. maja pa5njom koja je bila prikovana za dogaHaj0 Eto je
o@igledno pokazalo realnu te5inu ti% vodeDi% klanova ne samo u globalnoj ekonomiji
nego i globalnoj politici.
9omentariEuDi pojavljivanje nove alijanse0 $inansijski analiti@ari su jednostavno
pomeEali uzrok sa posledicom6 sama svetska kriza je nastala kao produkt delovanja
3otEilda i 3ok$elera0 a ne obrnuto. 9ako se baE to desilo0 pokuEaDemo sada da
razumemo.
4akle0 to Eto se desilo mo5da i ne zna@i kapitulaciju 3ok$elera pred 3otEildima0 nego0
najmanje0 veoma bitnu predaju svoji% pozicija. ,ko kopamo duboko0 onda je potrebna
detaljna analiza sa istorijskom digresijom G u ovakvom scenariju neEto razumeti
druga@ije prakti@no nije moguDe.
Fato Demo po@eti od porekla pitanja. Kravi splet protivre@nosti izmeHu ova dva
globalna klana su dva svetska rata '0. veka. Kritom0 u oba slu@aja zapo@eli su i%
3ok$eleri i upravo su oni ubirali plodove uspe%a.
lRVI cVYTcVI RAT (slov za ulazak #,4 u Krvi svetski rat0 kada je postalo jasno
da Mrancuska i Jritanija ne izlaze na kraj sa Nema@kom0 a 3usija zbog Mebruarske
revolucije ispada iz rata0 3ok$eleri su organizovali pristup svojoj na$tnoj imperiji
#tandard :il o$ Ne] -erseZ za eksploataciju na$tni% bogatstava Jliskog i #rednjeg
8stoka0 koja su pripadala 3otEildima.
:d 19'7. godine #tandard :il preuzeo je '. odsto akcija 8K? G 8ra@ke na$tne
kompanije0 koja je osnovana joE 191'. pod nazivom !K? G !urske na$tne kompanije.
Kritom je .0 odsto akcija pripalo vladi :tomanske imperije0 po '. odsto dobio je <el
3otEildovi%0 kao i 4eutsc%e Jank0 koja se neEto kasnije naEla u nji%ovom AokovuB.
Fa razliku od svoji% privremeni% partnera0 koji najverovatnije nisu ni slutili da su
privremeni0 ;nglezi su Aznali buduDnostB zato Eto su je oni i planirali0 s%vatajuDi da
De0 nakon pada Nema@ke i :tomanske imperije u Krvom svetskom ratu0 oni kao
pobednici uzeti svi% 100 odsto.
!ako bi se i desilo da je ,ntanta mogla na bojnom polju da savlada Nemce. 1eHutim0
za evropske saveznike taj zadatak se pokazao preteEkim i bila je potrebna pomoD #,4
G ekspedicione snage generala KerEinga0 koje su odlu@ile is%od rata na zapadnom
$rontu0 koji je0 za razliku od 4rugog svetskog rata0 tada bio odlu@ujuDi.
(lazak #,4 u rat radi pridobijanja ;ngleza u ispunjavanju postavljeni% uslova bio je
na razli@ite na@ine nametnut ameri@koj vladi. Kre svega pomoDu zakulisnog
podsticanja na provokativne operacije ApodvodnogB rata0 koje je naEiroko
primenjivala sama Nema@ka. Fbog ukupne britanske nadmoDnosti u pomorskom
naoru5anju0 Nemci nisu %teli da odustaju od toga0 a nisu ni mogli zbog $inansijske
zavisnosti od 3ok$elera6 u periodu od 1914I191+. oni su velikim kreditima obezbedili
ne samo kajzera nego i njegove otomanske saveznike i iz senke ostvarili uticaj na
nji%ovu politiku.
9ao odlu@ujuDi povod za izlazak #,4 iz neutralnosti i ulazak u rat izabrano je
potapanje putni@kog broda >uzitanija od nema@ke podmornice0 @ije je pripremanje
zakulisnim diplomatskim manevrima veoma podseDalo na predve@erje japanskog
napada na vojnoIpomorsku bazu #,4 u Kerl Uarburu u decembru 1941. Kosle
redovnog susreta sa Mrenklinom 4. 3uzveltom0 vojni ministar #,4 #timson zapisao
je tada u svom dnevniku6 A4otakli smo se delikatnog pitanja diplomatskog delovanja
koje je usmereno na to da -apan u@ini prvi i pogreEan korak G korak otvorene
agresijeB.
Nije nikakva tajna da oba dogaHaja imaju iste korene. Ne mo5e se reDi da se 3otEildi
nisu svemu tome protivili. Nji%ov glavni i pravi politi@ki prote5e u #,4 pukovnik
Uaus0 koji je sebe nazivao AvlaEDu iza tronaB0 @itavu 1914. godinu posvetio je
pokuEajima sklapanja zapadnog saveza protiv 3usije uz u@eEDe #,40 =elike Jritanije0
Mrancuske i Nema@ke.
A;ngleska ne bi %tela da potpuno pregazi Nema@ku jer bi se tada nasamo suo@ila sa
svojim starim neprijateljem 3usijomB0 pisao je Uaus predsedniku =udrou =ilsonu u
maju 1914. godine0 Aali0 ako Nema@ka bude neograni@eno poveDavala svoju $lotu0
onda ;ngleska neDe imati izboraB.
4a bi sa@uvao pravo ;ngleske na izbor (i 3otEilda0 koji su u to vreme veD sto godina
kontrolisali njenu centralnu banku)0 Uaus je @ak otputovao u Jerlin0 gde je bio u
audijenciji kod kajzera =ile%lma 4rugog i ministra pomorske $lote Mon !irpica. #ve je
bilo uzalud6 nema@ka $lota je na novcu 3ok$elera (uzgred0 kompenzovanom po
Fakonu o $ederalnom rezervnom sistemu) rasla kao kvasac i ;nglezi nisu mogli u ratu
ostati po strani0 tako da su predali 3ok$elerima sve politi@ke adute.
=RU1I cVYTcVI RAT ( 4rugom svetskom ratu ekonomija je joE ja@e postala
zavisna od politike. 9ada su u maju 1940. godine Nemci napali Mrancusku0 $rancuskoI
britanske $ormacije su brzo razbijene0 Mrancuzi su potpisali primirje i predali Kariz a
;nglezi su se naEli priteEnjeni prema >a manEu u oblasti belgijskog 4ankirka.
(poredo sa A@udnim ratomB u jesenIzimu 19&9I19400 jedna od glavni% tajni 4rugog
svetskog rata0 koja je istori@are dovela u Dorsokak0 uvek je bilo pitanje6 zaEto su
Nemci0 umesto da dotuku protivnika i Ana njegovim leHimaB preHu >a manE0 stali i ni
korak napred nisu u@inili dok ;nglezi nisu izveli svoje osoblje na Jritanska ostrva.
Kritom ni prevozna sredstva nisu bombardovali.
, stvar je bila vrlo jednostavna. 3adi se o tome Eto je Uitler0 ako i nije bio direktno
unajmljen od strane 3ok$elera (iako takva tvrdnja takoHe nije preterana)0 u potpunosti
zavisio od nji% u delu vojne ekonomije0 pre svega na$te i produkata njene prerade i
najpre benzina. 7injenica i brojki ima u izobilju G od osnivanja bazelske Janke za
meHunarodna poravnanja (19&0) za $inansiranje nacista0 do kupovine od strane
kompanije #tandard :il 7&0 %iljada %ektara zemlje kod Uamburga i izgradnje na toj
zemlji ra$inerije koja je ispravno $unkcionisala tokom @itavog rata. ,li tim podacima
neDemo optereDivati materijal da ga ne preplavimo detaljima i pojedinostima.
8 ljudi koji su Uitlera doveli na vlast nalazili su se u #,4 G ona ista braDa ,len i 45on
Moster 4alesi (bliski srodnici braDe 3ok$elera). #vima njima upravljala je troglava
ameri@koIbritanskoInema@ka %obotnica G <rederova banka (imala je status agenta
nacisti@ke vlade)0 kao i sa njom povezane $irme (Cer%ard <reder je potomak ti%
<redera).
, 3uzvelt0 koga su uz pomoD onog istog Uausa na vlast dovodili 3otEildi0 bio je
zapravo prote5e 3ok$elerovi%. Nije slu@ajno samog Uausa u okru5enju novog
predsednika zamenio J. Jaru% G veliki Epekulant na berzama (poput #oroEa)0 koji je
znatno poboljEao svoje poslove na du5nosti predsednika 9omiteta za vojnu industriju
#,40 na kojoj je bio tokom @itavog Krvog svetskog rata.
-edan detalj6 kada su 194&. godine specijalne slu5be #,4 re$erisale 3uzveltu o
moguDnosti Auklanjanja UitleraB0 ovaj je to kategori@no zabranio. 1eHutim0 pokuEali
su da to u@ine0 ali ;nglezi veD u julu 1944. KoEto su zaklju@ili primirje sa AnovomB
vladom Nema@ke0 oni su se veoma nadali da De #,4 uklju@iti u odupiranje
#ovjetskom #avezu i sruEiti pretpostavljenu sovjetskoIameri@ku alijansu. (8stina0 nju
su i tako sruEili0 ali veD na drugi na@in6 umesto glavnog ar%itekte ANovog pravcaB0 C.
=alasa0 sasvim AblagovremenoB uveli su u Jelu kuDu EtiDenika 3otEildovi% Uarija
!rumana0 koji je malo pre 3uzveltove smrti postao potpredsednik a zatim i predsednik
#,4).
lScZUwNI HITZYR ( svemu tome Uitler je jasno ispunjavao sve direktive
3ok$elerovi%. ( maju 1940. on je dobio sledeDa uputstva6
G Ne dirati ;ngleze u 4ankirkuS
G Ne prelaziti >a manE i uopEte ostaviti Jritaniju na miru0 obustaviti pripremu
operacije A1orski lavB (upad na Jritanska ostrva)S
G :rganizovati svoje snage u pravcu Aplana JarbarosaB G priprema za napad na ###3.
:va uputstva Uitler je pedantno izvrEio. ,li0 zaEto i% je on uopEte dobijao
8 zato Eto je 7er@il0 naEavEi se u situaciji sa 4ankirkom na ivici sloma G koja ga je0 kao
i britansku javnost0 podseDala na koEmar neuspe%a 4ardanelske operacije britanske
$lote0 na kojoj je on tada insistirao kao Krvi lord ,dmiraliteta)0 pristao da ispuni sve
uslove koje mu je 3uzvelt postavio (uzgred0 oni su bili roHaci) u zamenu za zaEtitu i
vojnu pomoD #,4. 8 to6
G 4a d ,merikancima na$tni AbiserB Jritanske imperije G #audijsku ,rabiju (koju je
za krunu bukvalno ApreoralaB britanska obaveEtajna slu5ba i li@no !. -. >orens
,rabijski0 upravo u tom cilju ostvarujuDi dugogodiEnju specijalnu operaciju
potkopavanja :tomanske imperije)S
G 4a sav britanski kapital iznese iz #,4 i da ,merikancima proda svu imovinu koju
;nglezi poseduju u #,4S
G 4a po zavrEetku rata raspusti Jritansku imperiju dajuDi kolonijama nezavisnost (kao
Eto se seDamo0 po@elo je od 8ndije G 1947S posle Jritanske kolonijalne imperije do
19+0. rasule su i ostale komponente 8mperije 3otEildovi% G $rancuska0 %olandska i
belgijska).
4akle0 o tome govore mnogi stru@njaci0 pre svega zapadni0 koji se bave globalnom
istorijom i politikom G glavni uzrok dva svetska rata bilo je upravo oduzimanje od
3otEildovi% evroazijski% na$tni% aktiva i konsolidacija 3ok$elerovi%. (pravo zbog
toga su Nema@ku dva puta podstrekivali protiv Jritanije (Uitlera0 kao i 9ajzera0
3ok$eleri su uredno $inansirali tokom @itavog rata). Novi raspored 3uzvelt je 1944.
godijne li@no izdiktirao ambasadoru Jritanije u ,merici lordu Uali$aksu (onom istom
kolovoHi Amin%enskog sporazumaB0 koji se joE u novembru 19&7. uspeEno dogovorio
sa Uitlerom)6 #audijsku ,rabiju G ,merici0 8ran G Jritaniji0 a 8rak i 9uvajt zajedno
Demo musti.
iD FD5_D3 cccR R>`jA]AF4 B452 d4]4 _>5AdB> aD4BCAFA5>^DB4 \AF \A aD B\4E cccR
d4> 4 _F>C4^CAgD R>Cn4]34@D
KoEto su popustili0 pri tom dva puta0 pred grubom silom i okolnostima0 3otEildi nisu
zaboravili nanete AuvredeB0 i nisu oprostili.
A=ruDiB rat se zavrEio i otpo@eo je %ladni. ,ko su 3ok$eleri pre svega na$tna dinastija0
za 3otEilde su glavni zlato i drugi dragoceni metali. !o su nji%ove glavne s$ere uticaja
i kontrole.
Fbog toga su 3otEildi po@eli sa potkopavanjem dolara sa ciljem da ga zamene zlatom.
(Kriznajemo da sa tog stanoviEta AoslobaHanjeB dolara od ekvivalenta u zlatu0 koje je
realizovao 3i@ard Nikson 1971. godine0 izgleda neEto druga@ije od uobi@ajenog.)
Clavna poluga u tome je G cena zlata. :na se ne odreHuje tr5iEtem0 veD putem
direktiva. Ko@ev od sredine 1940Ii% godina0 svakodnevno0 bez pauze za vikend i
praznike0 dva puta dnevno >ondonska asocijacija tr5iEta dragoceni% metala izvodi
A$iksingeB u kojima u@estvuje pet banaka6 vodeDa banka britanskog ogranka
3otEildovi% N1 3ot%s%ild #ons0 bliska nji%ovom $rancuskom ogranku #ociete
Cenerale (ona De nam kasnije biti potrebna)0 4eutsc%e Jank0 poznata joE po AturskoI
ira@komB sporazumu 1910Ii% i 19'0Ii% godina0 kineska $ilijala 3otEildovi% G globalna
banka Uong 9ong #%ang%ai Janking ?orp. (U#J?)0 koja je u 19. veku stasala na
trgovini narkoticima0 kao i svetski lider u oblasti prometa zlata i dragoceni% metala
#cotia 1ocatta G ogranak #cotiabank Clobal Janking 1arkets.
3azume se0 ove $iksinge realizuju u prostorijama banke N1 3ot%s%ild #ons0 i ne
samo to0 upravo ova banka je do '004. konstantno na njima predsedavala (a zatim je
$arisejski AotiEla u senkuB).
NeDemo nabrajati sve obrte u meHusobnoj borbi dva klana. 8staknuDemo samo da je u
poslednjoj deceniji zlato poskupelo viEe od 10 puta0 a dolar slabi zbog prekomernog
dr5avnog duga #,40 pri @emu su na put dr5avnog zadu5ivanja ovu zemlju doveli
3otEildi pomoDu poznate BreganomikeB0 odnosno napumpavanja A$inansijski%
me%uraB.
Kostavlja se pitanje6 Eta je joE bilo ostalo 3eganu da u@ini kada je komisija koju je
$ormirao0 na @elu sa predsednikom Jorda direktora Mederalni% rezervi K. =olkerom
(EtiDenikom 3otEildovi%) otkrila da u Mort Noksu (skladiEte zlatni% rezevi #,4) nema
ni grama ameri@kog dr5avnog zlata G samo strano i privatno. , trebalo je nekako
$inansirati A#trateEku odbrambenu inicijativuB i druge inovacije u trci u naoru5anju0
na kojima je nekako Aslu@ajno uspeloB rukovodstvo ###3 u vreme Jre5njeva i
,ndropova. 3egan je po@eo da napumpava Ame%uriDeB podi5uDi i% pomoDu
Kotemkinovi% sela i kula u vazdu%u. (pravo tada se u #,4 pojavio dr5avni dug.
1nogo br5e nego sada G otprilike do 199..godine G ,merici bi dogorelo do nokata da
im nije veoma iEao na ruku rapad ###30 koji su uz oslonac na veze u naEoj zemlji
3otEildi veD pripremali. Ne ulazeDi u pojedinosti (to je druga tema)0 izdvojiDemo samo
osnovne statiste u ovom lancu6 JerijaI9uusinen (veza 9ominterne sa masonima) G
,ndropov G Corba@ovS sem nji% u ovaj lanac (u nimalo sporednim ulogama) ugurali
su se 1ikojan i 9osigin.
Fa raspad ###3 3ok$eleri nisu bili posebno zainteresovani. :sim toga0 za nji% je
#ovjetski #avez bio protivte5a 3otEildima. 3ok$eleri su u istoj meri podr5avali kako
naciste0 tako i sovjetsku industrijalizaciju. Fa razliku od nji%ovi% ve@iti% konkurenata
3otEilda0 njima nije bio potreban balans Asjajne izolacijeB kojim se upravlja iz
>ondona0 veD ujedinjena ;vroazija sa svom njenom na$tom. Fbog prisustva $anati@ni%
ideologija (@ak i antagonisti@ki%)0 kao potencijalne lidere kontineta oni su videli kako
Uitlera0 tako i #taljina0 ma ko da je od nji% pobedio0 ali samo uz nji%ovu li@nu i
neizostavnu kontrolu (radi toga je bilo potrebno obe zemlje u meHusobnom ratu
dovesti do stanja nesposobnosti da bace izazov #,4).
#em toga0 poEto su krajem 19'0Iti% godina koncesijama dobili udeo u na$ti Jakua0
3ok$eleri su pokuEali0 sada veD Uitlerovim rukama da je kona@no preuzmu u
vlasniEtvo0 u @emu su se prera@unali0 istina0 kod #taljingrada. (Na ekonomski karakter
ratne kampanje 194'0 za razliku od 19410 kada su objekat napada =erma%ta bili
politi@ki centri ###30 ukazuju mnogi savremeni stru@njaci0 uklju@ujuDi i nema@ke).
KoEto je nadigrao svoje slu@ajne saputnike0 #taljin je 194.. postao samostalna li@nost
globalni% razmera. Fa razliku od pakta 1olotovI3ibentrop0 malo poznati pakt
1olotovIUis0 zaklju@en 1944I194.. na kon$erenciji (jedinjeni% Nacija u 4amberton
:uksu i #an Mrancisku pod pokroviteljstvom buduDeg guvernera Njujorka i
potpredsednika #,4 Nelsona 3ok$elera0 postao je neprijatno iznenaHenje za ameri@ki
politi@ki establiEment. :d tada on nije trebalo da se meEa u poslove naroda ###3 i
zemalja 8sto@ne ;vrope kao0 uostalom0 ni 1oskva u britanski 8ran i ameri@ku
#audijsku ,rabiju. (Krema prijavi jednog od po@etnika @lanova komisije za
antiameri@ku delatnost u vreme Uisovog makartizma0 Niksona su @ak osudili zbog
AEpijuna5e u korist ###3B G eto kako mu je napakostio).
Na5alost0 situacija se radikalno promenila posle smrti voHe. KoEto se u@vrstio na vlasti
posle petogodiEnji% Advorski% prevrataB (19.&I19./)0 trockista UruE@ov je razobli@io
$amozni kult li@nosti i0 uz pomoD 1ikojana0 presko@io kod 3otEilda. ( vreme
Jre5njeva0 koji je malo Eta razumeo u tom rasporedu stvari0 oja@ali su 9osigin i
naro@ito ,ndropov. Ne uspevEi da za 5ivota realizuje svoj destruktivni Aevropski
projekatB0 svemoguDi Ee$ 9CJ iznedrio je Corba@ova0 koji je pokrenuo taj projekat
pre nego Eto je izabran za generalnog sekretara i 19/4. godine zaklju@io niz tajni%
sporazuma o preraspodeli s$era uticaja u ;vropi sa naslednikom Aaustrougarskog
prestolaB :tom $on Uabzburgom.
4akle0 sa jedne strane0 3ok$eleri nisu mogli da se oslone na ###3 Corba@ova da bi se
oduprli pritisku 3otEilda0 a0 s druge strane0 pred kraj 19/0Iti% zbog akumuliranog
dr5avnog duga pojavila se opasnost od raspada nji%ove o@evine G #,4.
8 3ok$eleri su stali na put najmanjeg otpora6 zajedno sa 3otEildima0 uklju@ili su se u
raspad ###36 kona@ni konsenzus po tom pitanju postignut je 19/9. na zatvorenom
sastanku Auticajni% ljudiB (na JilderberEkoj kon$erenciji0 koja se odr5ava svake
godine) na Epanskom ostrvu >a !o%a. ((prkos o@ajni@kom protivljenju 1aragaret
!a@er0 koje je gvozdenu ledi ubrzo koEtalo ostavke na du5nost britanskog premijera0
tada je doneta i odluka o ujedinjenju Nema@ke).
R>Cn4]34 BAkA Y^F>_5`2 2B4\2 `D> A^F>_5`2 3FgD^2[6 B\4E>^ nC4kAB4` \A SdD@D
(z pomoD raspada ###3 i na naE ra@un0 ,merikancima je poElo za rukom da zatvore
bezbroj rupa u svojoj ekonomiji i $inansijama. Jrojke o tome koliko i Eta je konkretno
izvezeno iz naEe zemlje naveo je Jil 9linton veD '.. oktobra 199.. godine na
zatvorenom zasedanju :bjedinjenog komiteta na@elnika Etabova oru5ani% snaga #,4
(objavljene su po@etkom '000Iti% i veoma su impresivne).
Kritom0 treba odati priznanje 3ok$elerima G koliko su mogli0 oni su spre@avali raspad
3uske Mederacije0 uklju@ujuDi i -eljcina G koji je0 za razliku od Corba@ova0 zastupao
teritorijalnu celovitost 3uske Mederacije. 8 ne samo -eljcina.
:no Eto je oplja@kano u bivEem ###3 bilo je dovoljno ,merici za dvadeset godina.
Konovo je dr5avni dug odoleo i opet su #,4 G Ana poslednjoj crtiB (14 triliona dolara
ukupnog duga G to nije tek jedan godiEnji bud5et).
<ta 3ok$eleri da @ine ako #,4 nestanu ( svojoj novoj knjizi A#trateEka vizija6
,merika i kriza globalne snageB (objavljena u $ebruaru '01') Fbignjev J5e5inski
otvoreno piEe da danas #,4 li@e na ###3 pre raspada i razmatra dve varijante
globalnog razvoja G sa ameri@kim liderstvom ili bez njega0 tj.0 ako stvari nazivamo
konkretno0 onda bez #,4.
Kored krize u evrozoni0 globalnu situaciju optereDuje masovni odlazak topImenad5era
krupni% $inansijski% kompanija i korporacija sa =olstrita0 koji je zapo@et u proleDe
'01'. godine. (!akvi kadrovi u oblasti $inansija i bankarstva odli@no se orijentiEu i
danju i noDu0 i znaju kada0 gde i na Eta miriEe i kuda0 pri kakvom mirisu i koliko brzo
po5uriti.
Fa svaki slu@aj0 3ok$eleri danas kupuju zemlju u ,rgentini i 7ileu. ,li isturanje bele
zastave o@igledno smatraju preuranjenim.
UZS1A cAVRYTYNY NYTAUVY Nasuprot nji%0 3otEildi vrEe pritisak. Mrasoa
:land u Mrancuskoj nji%ov je EtiDenik. ( ;vropskoj uniji ,ngela 1erkel naEla se
usamljena0 a unutar svoje zemlje u mukloj de$anzivi. #ocijaldemokrati0 koji su
orijentisani na Jritaniju0 uzimaju $ederalne jedinice jednu za drugom0 i ovi% dana su
pobedili na lokalnim izborima0 simboli@ki va5nim0 u #evernoj 3ajniG=est$aliji. Novi
rok$elerovski izuzetak u vidu nekog <redera br. ' u #4K za sada se ne o@ekuje.
( meHuvremenu0 parlamentarni izbori u Nema@koj Mederativnoj 3epublici veD su
'01&. godine0 a pobeda #4K zna@iDe konsolidaciju @itave zone evra od strane
3otEildovi%. , onda De se0 umesto Aevropske dr5aveB0 koju su joE od Uitlerovog
vremena gradili 3ok$eleri0 ;( pretvoriti u mozaik rascepkan na opEtine G %aos0 koji0 i
ako bude neEto objedinjavalo0 onda De to biti zona slobodne trgovine0 liEena svakog
nacionalnog i religijskog identiteta (i zato u potpunosti odgovara 3otEildima). , u taj
%aos De uvla@iti (veD uvla@e) FN4 i 3usiju0 po@ev od (krajine0 1oldavije i Kribaltika0
gde0 u suEtini0 %aos veD caruje.
( #,4 EtiDenik 3otEilda je Jarak :bama6 u junu '00+ godine njega je Ee$ovima
4emokratske partije predstavio niko drugi do 4ord5 #oroE G najbli5i saradnik
3otEilda.
( 3usiji 3otEildi kontroliEu AporodicuB koja je pretr@ala na nji%ovu stranu joE u vreme
-eljcina predsednika. 9lju@nu ulogu u promovisanju nji%ovi% politi@ki% interesa danas
igra =oloEin. :ni takoHe imaju zajedni@ki biznis sa oligar%om 4eripaskom0 a preko
njega i sa 7ubajsovim kreaturama G oligarsima Kotanjinom i Kro%orovim. ((pravo
odavde rastu i noge i rogovi svi% Anarand5asti%B0 Asne5ni%B i Abolotni%B uli@ni%
protesta u 1oskvi).
Najprevejaniji meHu njima je 7ubajs6 odr5ava veze i sa 3otEildima (preko eksministra
$inansija #,4 >. #amersa0 koji se nalazi na @elu Nacionalnog ekonomskog saveta) i
sa 3ok$elerima G @lan je borda direktora globalne banke -K 1organ ?%ase. ?ilj je
jednostavan i jasan6 u svakom slu@aju dr5ati se na povrEini G i ne potonuti.
Fa 3otEilde je posebno va5na 9ina. ,ko uspeju da kinesku elitu AuguEeB G a0 sudeDi
po raskolu koji je po@eo u vezi sa Apredmetom Jo #ilajaB0 to je0 na5alost0 krenulo G
3otEildi De moDi da Azave5uB zlato za juan. 8 da ga pa5ljivo podignu na status nove
svetske rezervne valute0 koja nije pokrivena na$tom kao dolar0 nego zlatom (zbog toga
i poveDavaju cenu zlata).
,ko0 pak0 to proHe0 onda De se uskoro moDi uruEavati i dolar i same #,40 o @emu kod
nas0 na5alost0 mnogi odavno i naivno maEtaju kao o ne@em veoma pozitivnom).
Fbog @ega
VINA I lITANWY VAZUTY 4a bi se osnovao #evernoameri@ki savez sa novom
valutom amero0 a zatim G !ransatlantski savez0 u kojem bi se #everna ,merika0 u
potpunosti u skladu sa Aglobalnim planomB 3imskog kluba0 ujedinila sa ;vropom0 a
amero G sa evrom. 8 dobila bi se ApravaB svetska valuta6 $unta verovatno G a Eta
drugo (:vaj projekat atlantske trans$ormacije predviHen je !eksaEkim sporazumima0
koje su u martu '00.. zaklju@ili @elnici dr5ava @lanica N,M!, G #evernoameri@ke
zone slobodne trgovine).
1eHutim0 za ovu ApresvlakuB G od dolara do $unte (po svoj prilici) G potreban je
AstabilizatorB. Krema planu 3otEilda0 to i treba da bude juan pokriven zlatom (@iju
cenu0 kao Eto smo se uverili0 3otEildi odreHuju sami)0 kao i 9ina0 oja@ana vojnom i
politi@kom snagom.
(zgred0 u okviru ujedinjenja0 preciznije re@eno0 kupovine 3ok$elera od strane
3otEilda0 9ina i -apan su od 1. juna napustili meHusobni obra@un u dolarima i sada De
se on strogo voditi u juanima i jenima.
8pak0 ova pri@a je za naivne. -uan i jen se svode na zajedni@ki imenilac samo preko
ekvivalenta (pojedina@ne mere vrednosti). Kre je taj ekvivalent bio dolar (njega
kontroliEu 3ok$eleri). , sada
KoEto se ne ka5e Eta konkretno zna@i0 uloga pojedina@ne mere vrednosti prelazi na
zlato. , ovaj zlatni ekvivalent (standard)0 @ija cena De biti osnov uzajamnog kineskoI
japanskog obra@una0 biDe kontrolisana od strane 3otEilda.
:dnosno0 u bliskoj buduDnosti 9ini i -apanu potajno je nametnuta promena globalne
$inansijske vlasti. 4rugim re@ima0 3ok$eleri su predali joE jednu granicu. , posle toga
o@igledno su zatra5ili primirje. (pravo primirje0 a ne mir.
8sto tako su i 3otEildi 1917. i 1940. godine molili 3ok$elere za primirje u borbi
izmeHu klanova0 i za ameri@ku vojnu pomoD Jritaniji protiv Nema@ke. 9ao Eto se
ka5e0 @ist ra@un0 duga ljubav"
3otEildi su sada0 kao i onda 3ok$eleri0 ljubazno pristali. (pravo u tome i jeste
unutraEnji smisao istorijskog sporazuma od &0. maja '01'. godine.
<to se ti@e istorije0 ovim smo zavrEili. Krelazimo na suEtinu sporazuma.
U 5CFDCAf4\4 R>Cn4]3D R254\D CFAdD 3D d23A FD5_DFbDBD6 `D> nC> \A C> b4CD^>f
g4^>CD BD5C>\D>6 4 5^A 3> 3DBD5 BD5C>\46 1>FdDb>^
Jiznis komponenta alijanse 3otEildiI3ok$eleri izgleda ovako6 pomenuta grupa 38!
?K0 na @ijem @elu je 45ejkob 3otEild0 kupila je &7 odsto akcija kompanije 3M#.
:dma% se pomalja veoma pikantan detalj6 pod upravom rotEildovski% kupaca nalazi
se svega tri milijarde dolara0 a pod upravom rok$elerovski% kupljeni% G &4 milijarde
(ukupno se dobije malo manje od 40 milijardi). 9ako to
8pak0 sve je na svom mestu kada se setimo da je taj udeo od &7 odsto ranije
posedovala $rancuska banka #ociete Cenerale0 onaj isti u@esnik londonski% zlatni%
$iksinga. ,li '00/. godine0 kada je ova banka kupila navedeni udeo kompanije
3ok$elera0 imala je aktive u iznosu od 71 milijardu dolara G dva puta viEe od onoga
Eto je kupovala.
, sada je ti% &7 odsto od giganta preElo patuljku0 koji De0 ispostavilo se0 aktivama
savladati drugog giganta. <ta sve to zna@i
Kre svega to da su u stvari 3ok$eleri primirje zatra5ili joE '00/. godine. ,li tada je
izgleda odlu@eno da i% joE jednom pritisnu0 a rezultat je bio kineskoIjapanski
sporazum o meHusobnim plaDanjima. !ako se u '01'. godini situacija 3ok$elera joE
viEe pogorEala.
,li0 zaEto kompanija 45ejkoba 3otEilda ima svega tri milijarde dolara kada se
imovina ove porodice procenjuje najmanje u razmerama od dva do '0 biliona0 a neke
usijane glave navode i ci$ru od &00 biliona (:vde bi trebalo napomenuti da poznati
spisak AMorbsaB0 koji pokazuje gornju granicu privatnog kapitala na nivou od +4
milijarde0 ne ra@una glavno G kolektivne0 porodi@ne kapitale0 zapravo0 skriva i%0 @emu
je o@igledno i namenjen.)
#am Apredmet o tri milijardeB sadr5an je u internoj raspodeli 3otEilda. ( po@etku je
grupa imala pet ogranaka0 zatim se nji%ov broj smanjio i na kraju su ostala dva G
britanski i $rancuski (preciznije $rancuskoIEvajcarski). :ni se meHusobno nisu
kon$rontirali0 ali nisu naro@ito ni gajili prijateljstvo G apati@no su se takmi@ili sa
liderstvom 3ok$elera.
Codine 19/0. u britanskom ogranku se desio raskol. ;velin de 3otEild isterao je iz
porodice 45ejkoba 3otEilda uz zabranu koriEDenja prezimena 3otEild u nazivu svoji%
$irmi. 9azna je ubla5ena 19//. godine0 a '0040 kada je ;velin predao upravljanje
porodi@nim biznisom predstavniku $rancuskog ogranka 4avidu de 3otEildu0 45ejkob
je u potpunosti re%abilitovan.
8z toga sledi da je 45ejkob ustvari uticajni agent $rancuski% 3otEilda u krugu
britanski%. (pravo zbog toga on je i bio proteran i obnovio prava tek kada je po@eo
proces zvani@nog ujedinjenja dva ogranka. (!aj proces je zavrEen u martuIaprilu '01'0
kada su se $rancuski i britanski ogranak ujedinili u Karizu.)
lSNIAVANWY RSVYZYRA 8z nekonzistentnosti tri milijarde 45ejkoba
3otEilda u odnosu na ukupan kapital grupe (zbog @ega se ne mo5e govoriti o u@eEDu
3otEilda u ugovoru kao grupe) takoHe sledi da su u potpunosti u skladu sa pravom
pobednika 3otEildi uklju@ili u ujedinjenu kompaniju samo neznatan deo svoji% aktiva0
a 3ok$elerima oduzeli mnoge visoko pro$itabilne kajmakI$irme (-o%nson -o%nson0
Krocter Camble0 na$tnoIgasni koncern =allares itd).
,li iz toga takoHe sledi da su 3otEildi poslali treDerazrednog 3otEilda0 ne prvog0 @ak
ne ni drugog u %ijerar%iji grupe0 veD bivEeg0 koji je uz to meHu svojima dugo bio
otpadnik0 da primi kapitulaciju prvog @oveka 3ok$elera G 4avida (unuka osniva@a
dinastije).
!o je samo po sebi poni5enje0 ali stvar se time nije zavrEila. 4a bi joE ja@e i
demonstrativnije povredili 3ok$elere oni su6
G prvo0 obavestili Eiru javnost o sporazumu0 o@igledno isti@uDi na taj na@in @injenicu o
primirju (@ega nije bilo '00/)S
G drugo0 u uslove sporazuma uklju@ili su pravo strana samo na zajedni@ke izvrEne
odluke i $unkcije koje De donositi zajedni@ka upravna kompanija (drugim re@ima0
3ok$eleri od sada nemaju pravo u svojoj kuDi0 u #,4 i u svojoj kancelariji da
samostalno raspola5u ni sopstvenim ni partnerskim aktivama)S
G treDe0 @ak i AtolerantniB $inansijski analiti@ari (i oni koji obmanjuju javnost o
Aujedinjenju grupa u borbi sa krizomB) priznaju da sporazum vodi ka ekspanziji
3otEilda u bankarskom sektoru #,4.
<ta to zna@i
Naravno0 nov impresivan korak u reviziji istorijskog uslova o prodaji britanski% aktiva
u #,40 koji je postavio 3uzvelt 1940. godine (tj. 3ok$eleri) svom roHaku 7er@ilu (tj.
3otEildima). !o je otprilike ono isto Eto su Nemci uradili sa Mrancuzima 19400
insistirajuDi na potpisivanju primirja0 poni5avajuDeg za $rancusku armiju0 u istoj onoj
9ompenjskoj Eumi i istom Etabskom vagonu u kojem je u novembru 191/. godine
$eldmarEal MoE $akti@ki primao kapitulaciju nema@ke komande.
Kravede radi0 treba istaDi da je ta revizija po@ela joE /0Iti% preraspodelom tr5iEta na$te
u #,40 kada je tamo sa obe noge uEla britanska kraljevska na$tna kompanija Jritis%
Ketroleum0 i to ne sama0 veD u savezu sa #audijscima0 posebno poni5avajuDem za
#,4.
8maju li 3ok$eleri kontraigru i0 ako imaju0 kakvu
8gra postoji0 ali u sektoru biznisa komplikovano je realizovati G zbog toga Eto De se
ispostaviti da je iz zajedni@ke kompanije teEko ti%o izneti aktive6 sami 3ok$eleri to
pitanje sada viEe ne mogu da reEe0 a da im se to dozvoli G ko da dozvoli. Nisu se radi
toga trudili.
, ako nji%ovi partneri pokuEaju da prenesu aktive
4a li De rizikovati da 3otEilde direktno izazovu G u tome je pitanje. >akEe je (i
pro$itabilnije) odbaciti 3ok$elere i dogovoriti se sa novim gazdama nego igrati tako
opasne igre.
lRVA ZINIWA S=mRANY 4olazimo do toga da prava ozbiljna odbrambena linija
globalnog klana koji trpi nevolje nije u ekonomiji veD u politici0 ta@nije u geopolitici.
1. 8zbori u #,4. 8zbori neDe biti samo predsedni@ki jer u novembru '01'. treba
obnoviti znatan deo #enata i guvernera dr5ava.
,ko 3ok$eleri uspeju da dobiju republikansku veDinu ne samo u Kredstavni@kom
domu 9ongresa0 kao sada0 nego i u #enatu0 mogu pokuEati da proHu pored '&.
decembra '01' G datuma kada $ormalno0 prema Fakonu o Mederalnim rezervama0
isti@e rok od 99 godina kada su Mederalne rezerve kod ameri@ke dr5ave zakupile
Etamparsku presu za proizvodnju dolara.
Kostoji li tu neka bitna nijansa 9ada se preduzimaju sli@ni zajedni@ki koraci0 kao Eto
je osnivanje Mederalni% rezervi za period od 99 godina (191&) G a to su zajedno uradili
3otEildi i 3ok$eleri0 uvek se mimo zakona zaklju@uju tajni d5entlmenski sporazumi.
#porazum se0 naravno0 mo5e prekrEiti0 ali to nije po5eljno0 zato se i reputacija rizikuje
samo u krajnjem slu@aju.
JiDemo slobodni da pretpostavimo da su u ovom slu@aju sli@ni sporazumi takoHe
zaklju@eni upravo na 99 godina. Nji%ov najverovatniji smisao je u tome da se do
isteka roka ni pod kakvim uslovima ne reaguje burno i ne @ine nagli potezi.
:dnosno0 i kod jedni% i kod drugi% ruke De biti kona@no odreEene tek posle '&.
decembra '01'. odine G tada Demo i videti ko je ko0 kako je govorio Corba@ov.
Mederalne rezerve sada ne kontroliEu 3otEildi veD 3ok$eleri. Fato za 3otEilde mo5e
biti korisno da i% uruEe da bi sa dolara preEli na zlato (i juan) stvarajuDi uslove za
po@etak procesa pre$ormatiranja #everne ,merike sa uklju@ivanjem #,4 u
#evernoameri@ki i dalje u !ransatlantski savez.
1eHutim0 3ok$eleri su svojevremeno postali svesni (19'7) kakvu su minu u obliku
Mederalni% rezervi postavili ispod #,4. ,0 imajuDi apsolutnu kontrolu nad Jelom
kuDom i 9ongresom0 prilagodili su Fakon o Mederalnim rezervama tako da im ne
uzmu maEinu za Etampanje u nazna@eno vreme nego onda kada to odlu@i 9ongres.
(:@igledno da su 3otEildi0 koji su smatrali da se samim tim krEe poverljivi sporazumi0
tada odgovorili =elikom depresijom i pobedom demokrate 3uzvelta nad
republikancem Uuverom0 koja je ipak0 kao Eto smo veD istakli0 bila Kirova pobeda.)
4akle0 samo prisustvo :bame u Jeloj kuDi za 3otEilde je neop%odno0 ali nedovoljno
da bi sruEili dolar. <taviEe0 :bama De najverovatnije biti potreban samo u poslednjoj
$azi6 da bi propustio0 ne stavljajuDi veto na odluku 9ongresa o oduzimanju prava
Mederalnim rezervama na zakup maEine za Etampanje0 koje bi najverovatnije iskoristio
republikanski predsednik.
,li0 da bi se takav zakon doneo i poslao :bami da potpiEe treba imati veDinu u oba
doma 9ongresa. ,0 ako se posle izbora u novembru '01'. godine veDina naHe kod
republikanaca G koji su se podelili izmeHu 3ok$elera i 3otEilda G biDe problemati@no
provoHenje odluke o opozivu zakupa.
8ndikativno je6 oni republikanci koji su0 kao 3on Kol0 po5urili da postave pitanje o
oduzimanju Mederalnim rezervama prava na zakup0 joE tokom sadaEnje predsedni@ke
kampanje0 vrlo brzo su napustili predizbornu distancu G to zna@i da u republikanskom
taboru sada0 ipak0 odlu@uju pristalice 3ok$elera.
=RU1A I TRYA ZINIWA S=mRANY 4akle0 Eta @ekamo od novembra. 4ruga
linija odbrane 3ok$elera je 1/. kongres 9omunisti@kepartije 9ine0 opet u novembru
'01'.
,ko se u kineskom rukovodstvu G kako pre0 tako i posle kongresa G o@uva balans koji
obezbeHuje besprekornu dvotaktnu promenu vlasti G u po@etku Ceneralnog sekretara
?9 9K9 i Kredsednika N39 a zatim0 posle pet intervalski% godina0 predsednika
?entralnog vojnog saveta (?=#)0 3otEildima De ostati malo Eanse za uspe%.
-er ti%a luka0 prikladna za prelazak na Azlatni juanB za vreme potrebno za
pre$ormatiranje Fapada ne mo5e postati izbalansirana 9ina G veD samo
neizbalansirana sa uspostavljenom dominacijom jedne od unutarpartijski% grupa i
jakim potiskivanjem svi% ostali%0 kao Eto je to bilo0 na primer0 70Iti% godina.
Jez najsigurniji% stoprocentni% garancija u obliku para zlatoIjuan0 u s$eri politike
dopunjene strateEkim kineskoIjapanskim savezom0 3otEildi neDe ruEiti dolar i #,4 G
suviEe je veliki rizik da situacija izmakne kontroli0 a onda odlu@ujuDi argument
umesto novca mo5e postati oru5je. Kostoji verovatnoDa da se izgubi sve i odma%0
uklju@ujuDi i 5ivot.
#ledeDa granica odbrane 3ok$elera G treba reDi posle izbora u Mrancuskoj skoro
sasvim izgubljena G jeste kacelarka ,ngela 1erkel i uopEte osovina vladine koalicije
U4#IU##. Na samitu ;vropske unije '&. maja novi predsednik Mrancuske Mransoa
:land prakti@no je podneo. 1erkelovoj $rancuskoI%olandski G u suEtini rotEildovski G
ultimatum6
G 4a odustane od ideje o pretvaranju ;( u politi@ki savezS
G 4a ustanovi zavisnost evra pomoDu AevrobondaB0 kolektivnog duga evrozone
(#oroEeva ideja0 koja o@igledno pretenduje da i% kontroliEe u ime 3otEilda).
#ituaciju mo5e spasiti samo jedno6 odlu@no odbijanje ovog ultimatuma od 1erkelove
i $orsiranje krize u evrozoni G sve do njene konsolidacije pod nema@kom kontrolom0
ma ko iz zone pri tom morao da se zamoli. !o je pretvaranje Nema@ke u jedini i
jedinstveni emisioni centar evra.
( tom slu@aju situacija bi se u suEtini vratila u 1940. godinu6 ;vropa pod nema@kom
kontrolom0 samo ne preko tenkova0 veD Etamparske prese. Nekako0 A7etvrti raj%B.
(pravo o tome je govorio Cer%ard <reder u septembru '0110 kada je pozivao na
stvaranje #jedinjeni% 4r5ava ;vrope pomoDu osovine 1erkelI#arkozi0 koji je od tada
pro%ujao sa vi%orom promena.
1alo je verovatno da De 1erkelova u tome uspeti6 pret%odno je potrebno
konsolidovati nema@ko druEtvo0 a ono je $ragmentisano i uglavnom opoziciono prema
partiji na vlasti. , suviEe je malo vremena do izbora u septembru '01&. godine.
RUcIWA lScZY=NWA 1RANIA S=mRANY Koslednja granica je G 3usija
=ladimira Kutina. :bnavljanjem '011. godine strateEkog saveza 3osnje$t sa
ameri@kim ;XonI1obil0 umesto sa Jritis% Ketroleumom0 @emu je pomogao skandal u
kompaniji !N9IJK0 ruski lider je dao jasan i nedvosmislen znak.
3azumeli su ga i @uli6 upravo zbog toga je u januaru '01'0 bez obzira na bu@ne
izveEtaje #tejt departmenta i ,meri@ke ambasade o podrEci uli@ni% protesta0 izneo
svoje miEljenje u korist kandidature Kutina kao buduDeg Ee$a dr5ave otac unutraEnje
politike0 akademik -evgenij Krimakov. ,0 veD nakon nedelju dana0 u 1oskvi se
pojavila tako zna@ajna li@nost kao Eto je 9isind5er.
Fanimljivo6 dan pre objavljivanja sporazuma izmeHu 45ejkoba 3otEilda i 4avida
3ok$elera !N9IJK je napustio 1. Mridman0 Ee$ ,l$a grupe0 konsultant
1eHunarodnog saveta eksperata pri #,4 (poznat je njegov kon$likt iz '009. sa
:legom 4eripaskom0 poslovnim partnerom 3otEilda). Kre Mridmana kompaniju su
napustili prvi @ovek JK Jritanac 4ali0 kojeg u >ondonu smatraju za glavnu 5rtvu
zavere ruski% oligar%a0 a zatim i =. =ekselberg itd.
, nakon dva dana iz projekta !N9IJK nestala je i Jritis% Ketroleum i za uspomenu o
svom boravku u 3usiji ostavila jetke sarkasti@ne komentare britanske dr5avne
in$ormativne korporacije ==#. <ta to zna@i
4a se 3ok$eleri nisu pomirili sa porazom0 da ga smatraju prolaznom etapom u borbi
klanova i da su spremni da se dalje bore. 3adi toga im je potrebna 3usija. Kritom0
jedinstvena0 konsolidovana i jaka 3usija bez Anarand5asti%B ekscesa6 nisu slu@ajno joE
pre inauguracije Kutina predstavnici ;XonI1obil u njegovom prisustvu potpisali s
kompanijom 3osnje$t sporazum o eksploataciji na$te na podmorju ?rnog i 9arskog
mora. ( sporazum su uklju@eni korporacija :bjedinjeno brodogradiliEte i
3oste%nologije. !o zna@i da savez 3osnje$tI;XonI1obil ni izdaleka nije ograni@en
pitanjima na$te. ( toj situaciji postavljanje 8. 8. #e@ina na du5nost predsednika
3osnje$t je korak od strateEke va5nosti.
#adaEnji raspored snaga G jedan prema jedan0 ponavlja kraj '0Ii% godina0 kada je
#taljin u Jakuu oduzeo na$tnu industriju iz koncesija Nobela (partneri 3otEilda) i dao
.0 odsto koncesija 3ok$elerima G u zamenu za $inansijsku i te%noloEku podrEku
sovjetskoj industrijalizaciji. ( svakom novom krugu 8storija se ponavlja"
#a jedne strane0 za 3usiju se pojavljuje jedinstvena Eansa6 da u globalnoj velikoj igri
odigra ravnopravno sa partnerom (neka i privremenim)0 koji je danas 5ivotno (upravo
5ivotno") zainteresovan za naE uspe%. (<ta De sutra biti0 to je veD druga tema6 to je
politika u kojoj uporedo sa strategijom postoji i taktika).
#a druge strane0 realizaciju te Eanse ometaDe na sve moguDe na@ine agenti 3otEilda.
=eD ometaju6 nisu slu@ajno Kutina do@ekali naru@enom protestnom galamom i u
Jerlinu i u Karizu. Kitanje je u tome koliko De brzo i e$ikasno ruski lider uspeti da
potisne petu kolonu0 da napreduje u neop%odnim re$ormama i novi raspored snaga
u@ini nepovratnim.
!o je pitanje opstanka zemlje. -er u strategiji 3otEilda 3uska Mederacija treba da bude
raspar@ana0 kao Eto je to @itavog 5ivota nastojao0 i sve do danas nastoji0 Corba@ov.
Na kraju0 o@ekujemo prirodno pitanje6 Eta je potrebno za potpuni izlazak iz ti% podela
i za samostalan0 suveren razvoj Judimo iskreni6 u ovoj $azi treba izdr5ati i poja@ati
dr5avnu moD0 konsolidovati druEtvo i utemeljiti dr5avnu ideologiju0 ma kako straEnim
se nekom to moglo u@initi. 8 to ne apstraktnu (za sve dobro G protiv svega loEeg)0 nego
projektovanu. #posobnu da poka5e zemlji i svetu rusku viziju i plan izgradnje
pravednog ureHenja sveta0 alternativnog sadaEnjem svetu novca0 koji danas jede ljude0
otprilike isto kao Eto su i% pojele engleske ovce iz vremena industrijske revolucije.
S=mRANA RUcIWY #em toga0 danas o%rabrivani ApluralizamB ne $ormira sistem
vrednosni% koordinata G normu koja bi0 re$lektujuDi i $iksirajuDi civilizacijsku ideju u
na@inu 5ivota0 omoguDila da se napravi razlika izmeHu dobrog i loEeg socijalnog
ponaEanja (politike) od asocijalnog itd. Neodlo5no je potrebna nova elita G
nacionalna0 a ne kompradorska.
( buduDnosti0 kada se ovi prvi za%tevi ispune0 ranije ili kasnije mora se postaviti
pitanje izlaska iz ropski% uslova @lanstva naEe zemlje u Jazelskom klubu i
me%anizma koji je on uspostavio currencZ board G povezanosti nov@ane mase sa
obimom zlatnoGdevizni% rezervi. Fapravo pitanje pretvaranja ?entralne banke0 koja je
danas instrument spoljne kontrole0 u 4r5avnu banku0 koja realizuje deviznu0 kao i
emisionu politiku u nacionalnom a ne globalnoIoligar%ijskom interesu. (Nije slu@ajno
da0 poEto su @uli o tome0 liberali neprestano obamiru od prodorne vriske6 lopov se sam
izdaje)
Napomenimo6 centralnu banku nisu imali ni 3uska imperija ni ###3. :na se tek
pojavila u vremenima Arazvijene demokratijeB. ( njima treba i da ostane kao
neodvojivi atribut i simbol povezan sa tom demokratijom neokolonijalnog ropstva
nove zlatne %orde (u savremenom0 bukvalnom0 a ne istorijskom zna@enju).
Fapravo0 tema je ozbiljna6 ( 19. veku na tom putu #,4 su proEle kroz graHanski rat i
na kraju0 posle pola veka0 ipak su se naEle u mre5ama globalne oligar%ije.
1eHutim0 to je druga tema. #ve po redu.
ladimir 'orisovi %avlenko je doktor politikih nauka
TiXan Tiba eetrovib 5 eaXi] fod SvrXji\a
{n lafcrpj0 krjv_ maxc0
_sc gmctch repj`axc
epj`axc s_s krjvjie0
mjk_s eba |jfajie.
{n lafcrpj0 ncm ta ~j_0
mjk_v ebc ht_ nc gj_
j_ sa nc pjp_ ianc0
jk vj xrij dcsj pranc.
_k `rahpc geftc hp_mc0
|rhc nerah ij r_`_`c.
_k `rahpc geftc ha`c0
^jntc~c fe b_rbc bamc.
atrjcd_s levjr meka0
jdic_ nc eba vreka.
^ahpa yctiap0 t_na xj0
^j levjrc b_sbc bjxj.
repjsj fj k`c b_sbc0
jkc t_na e frck b_rbc.
{k ajke tra fe gjma0
j fm_b_ke ~a`_t kjma.
bcra sa mebciaxe0
_dkrj`a sa lafcryaxe.
^cp sa ye`j faij `cte0
j vj fgrcsj dj _f`cte.
TiXan 5 Ti_a eetrovi_ 5 eeY]a vojvodi Runetu
|jka `_ke pcra atjn k_sj0
_a c ijs nckij yctj i_`j.
rck yct_s nc eic smjk `_n`_kj0
ayji neijp frgfp_vj r_kj.
wjda yctj xri fc bjrnjp `anc0
`c kcmanc0 ad tjrc rbanc.
^j rjscie i_fc gehpc hjric0
{ g_njfe b_sbc 2mchc`jrc2.
etcs akc yctj0 `ckrj ycmj0
grck yct_s smjka eic gc`j6
_p nc _htrj _`j pjsj ijhj0
^c b_ntc fc brj_ bevjrjhj"
_n ic ~jma brj_ smjk esrcta0
^cp fc nj`a eict_`_n ycta.
_n ic ~jma ~a`_t dj fm_b_ke0
^cp fc nj`a eict_`_s `_ke.
TiXan 5 Ti_a eetrovi_ 5 Trka _eta
rpj yctj0 srpj yctj frgfpanc neijpj0
r_d i_ hes_r0 pr_d i_ hes_r mjpa _gjijpj.
f`jp_vj pjsj etj0 b_sbj0 gehpj gratcvietj.
l_n fc banc0 banc0
jftj`j fc `anc0
j fm_b_ke f`ane ijf.
jkrtjhc0 djkrtjhc brkj a k_maic0
{vjz v_ra0 _vjz v_ra0 yen t_ qeryai vaic.
`jpa yctiap b_sbe gjma0 f`jpa pjse pr`x_s djma"
l_n fc banc0 banc0
jftj`j fc `anc0
j fm_b_ke f`ane ijf"
TiXan 5 Ti_a eetrovi_ 5 Ne Xi ti reko
^c ma ta rcp_6 fcka0 ic aka0 |cman_ brc" ..Rfgjan_ brc"
qjs_ tc ycpj` k_ tra befanc0 |cman_ brc"
r`j befanjIrftj `_n`_kj0 |cman_ brc"
revj befanjI_`ji _`cdcifpa0 |cman_ brc"
qrcj befanjI_rc p_gjiyc0 |cman_ brc"
p_ tc jta` vmj`e c ta edic`0 |cman_ brc"
TiXan 5 Ti_a eetrovi_ 5 Ja]o doXeF Zokraj NiYa
!amo dole pokraj NiEa0 9rv se lije kao kiEa ( #rbiji grob do groba0 1ajka tra5i sina
svoga Na grob stala pa se misli PQ:j grobnice @ija li siQQ , iz groba glas se vije PQNe
pla@Q majko teEko mi jeQQ #rce mi se majko ste5e 8spod mene triest le5e 8z rane mi
krvca to@i 1ome Jratu kvasi o@iR7etnicima kvasi o@i !e5e su mi suze tvoje Nego
majko0 rane moje Ne pla@ majko i ne 5ali =eD voEtane sveDe pali (bila nas srpska
ruka >jotiDevog petog puka Far to majko0 5alost nije ?rna zemlja da nas krije
RATAR cRYVS lYRI: XmFDk> HF^DC46 `>]\4CA 5^A cFdA6 D BD\_F4\A @>\2
5A5CF2 `>\D \A 23DCD aD cFd4BD D >B3D 3>e4CA 3D ^D5 45_>^\A34@[
'01&. NiE slavi 1700. od ;dikta o slobodi pravoslavne vere koji je proglaEen u
1ilanu. '01&. NiE ne proslavlja 100 godina od ustoli@enja svog jedinog episkopa koji
je uvrEten u svetitelje G svetog 4ositeja. Na ovu godiEnjicu NiE je zaboravio.
!e 191&. kada je ustoli@en u NiEu0 ep. 4ositej je sa predstavnicima isklju@ivo
Kravoslavne ?rkve obele5avao 1+00. godina od 1ilanskog ;dikta. !ada je podignut
spomenik ;piskopu 1elentiju0 proti #tojanu0 sveEteniku \orHu i niEkim graHanima6
1ladenu0 Colubu i 3adoslavu0 koji svoje 5ivote prinesoEe na oltar otad5bine na dan
#vete !rojice 1/'1. godine. (mesto spomenika onima koji su 5rtvovali svoje 5ivote
za slobodu versku i nacionalnu0 ove godine u NiEu bi trebalo da se podigne spomenik
toleranciji. #pomenik podi5e rimokatoli@ka crkva. #pomenik li@i na nekakav
iskrivljeni krst.
19'7. godine u NiE sti5e joE jedna zanimljiva li@nost.
B" mjese(u svibnju doao je u upu ra Sreko %eri koji ostao u upi do BF. F. DEIC.
#odine. a ovo vrijeme na teritoriji nike upe osnivaju se nove upe ali se ne #ubi
broj vjernika jer dolaze novi vjerni(i iz itave ondanje uurope `&aari, %olja(i,
Xustrijan(i i dr.U. ra Sreka je zamijenio na redovitim promjenama \ra ulijan
urkovi.B (sa sajta Jeogradske nadbiskupije)
S3B>5 jFD lAF4kD 4 5^h =>54CA\D
: odnosima $ra #reDka i sv. 4ositeja nismo pronaEli podatke. 8zgleda da je sv. 4ositej
utvrHivao svoju pastvu u =eri Kravoslavnoj a $ra #reDko svoju u veri rimokatoli@koj.
4a li su se ikada sreli ne znamo.
!e 19'7. kad je $ra #reDko doEao da osniva nove 5upe u NiEu gde do tada nije bio
zna@ajan broj rimokatolika0 sv. 4ositej je proslavljao pedesetogodiEnjicu od
osloboHenja NiEa6
BCospodine generale G zastupni@e Nj. =. 9ralja0 braDo i prijatelji0 grad velikog
9onstantina danas se seDa veoma radosnog dana. Crad Nemanje slavnoga koji je
ulazak u njega obele5io pobedom nad =izantincima i zidanjem crkve Kantelejmonske0
naE NiE seDa se danas veliki% dogaHaja6
Kre pedeset godina na ovome mestu gde sada vidite svoga vladiku stajao je deda
(vladika) =iktor i posle slu5be govorio pobo5nima6 BKastvo moja0 mila i premila.
4anas je osvanuo0 dan slobode. KoHimo cvi mi sveEtenici i du%ovnici0 @orbad5ije i
zanatlije gore ka ?v. Nikoli0 ka Cabrovcu0 tamo nas o@ekuju oslobodioci naEiLO
;piskop niEki 4ositej0 trudbenik na njivi Cospodnjoj0 delao je i delao. Njegovom
zaslugom podignut je spomenik na 7egru slavnom #tevanu #inHeliDu i njegovim
junacima0 mnoga dobrotvorna druEtva su osnovana0 dom za siro@ad0 za slepe
devojkeO :n je bio osniva@ Narodnog (niverziteta u NiEu i mnogi% drugi% stvari0 za
koje mu se graHani NiEa (mo5da) i nisu kako treba odu5ili ove '01&. jubilarne godine.
#veti 4ositej je bio mu@enik celog svog 5ivota. od 191.. do 191/. on je u bugarskom
zarobljeniEtvu. 1.0 sveEtenoslu5itelja iz njegove epar%ije postradalo je tokom ovog
rata od bugarski% raskolnika egzar%ista. #voju ljubav svetoj veri pravoslavnoj0 moja
braDa u Uristu0 sveEtenici0 posvedo@ili su drugom0 novom eleIkulom0 ka5e sv.
4ositej.
Jorba za odbranu Kravoslavne =ere je ono Eto je nagonilo 3esavce da se bore za
osloboHenje NiEa. #tadion B7airL je nedaleko od jedinstvenog spomenika Bele 9ulaL
u kome su uzidane lobanje boraca za 9rst @asni i slobodu zlatnu.
9akav je bio sv. 4ositej pokazuje i ovaj podatak6 9ada je Jugarsku 19'7 god.
postigao straEni zemljotres0 =ladika 4ositej je prvi otpo@eo akciju za skupljanje
priloga po celoj #rbiji u korist postradali% neprijatelja svoji% i li@no je odneo
sakupljenu poveDu sumu u Jugarsku i razdelio.
#veti 4ositej je delao i u predratnoj 7e%oslova@koj. !amo se javio pokret za povratak
u veru koju su nekada propovedali sv. 9iril i 1etodije. :ko 100.000 3usa i 7e%a
preHoEe u svoju staru veru pravoslavnu za vreme njegovog apostolskog rada. 1o5da
je i ovaj podatak podstakao rimokatoli@ke mona%inje kasnije da se tako ne@ove@no
i5ivljavaju nad njim.
19&'. episkop 4ositej je izabran za 1itropolita zagreba@kog.
=D \A ^AkD 5]>d>3D 4 3>^>]\B> FD3B4`D cFd4\D d4 d4]D aD x} f>34BD `DC>]4b`D
Bbzborom tako istaknuto# srpsko# arhipastira za za#rebaku mitropoliju dat je
dostojan od#ovor ju#oslovenskim katoli(ima, koji podi#nute #lave ve nekoliko
#odina #azduju u pravoslavnom 'eo#radu, kao kod svoje kue u ^imu, ka5e
povodom ovog izbora karpatoruski iguman #era$im.
<ta je time %teo da ka5e da rimokatolici gazduju u Jeogradu
Fa vreme 9raljevine -ugoslavije0 kao Eto je pomenuto veD na sajtu Jeogradske
nadbiskupije0 rimokatolicizam se Eirio u #rbiji. 4at je Eirok prostor delovanja
rimokatoli@kim redovima0 koji su se bavili i socijalnim radom0 pa su @ak i obdaniEta
za srpsku decu otvarali u Jeogradu. Nije slu@ajno #tepinac 19&4. rekao6
B=D \A ^AkD 5]>d>3D 4 3>^>]\B> FD3B4`D cFd4\D d4 d4]D aD x} f>34BD `DC>]4b`DhL
1o5emo samo da zamislimo kako su gledali rimokatolici u Fagrebu onoga koji je u
7e%oslova@koj 100.000 ljudi preveo u Kravoslavlje0 ali po pozivu 7e%a i iz ubeHenja.
1941. godine0 prilikom stvaranja rimokatoli@koInacisti@ke Urvatske0 rimokatolici su
dobili i priliku da mu se osvete. 1itropolit 4ositej svakako nije bio izaziva@0 veD
mirotvorac. 7uvao je svoju pravoslavnu pastvu0 a inovernicima 5eleo dobro6
B$dnosi su a i sam meunarodni u#led i poloaj nae drave vie je ne#o poeljan
no mi imamo da nae prilike sredimo unutra, u dravi, pa da svakom bratu Srbinu,
!rvatu, Sloven(u, zemljoradniku, nadniaru, zanatliji, tr#ov(u, intelektual(u, bude na
domu i o#njitu nje#ovom najbolje da tu ima za se i za svoje hleba0L ka5e se u jednoj
njegovoj besedi.
I5_FAd4\DB4 @4CF>_>]4C =>54CA\
8pak0 doEla je i straEna 1941. (ve@e 10. aprila 1941. doveden je u zatvor zagreba@ke
policije u Ketrinjskoj ulici zajedno sa Hakonom >azarom TivadinoviDem i
poslu5iteljem 3adomirom #tankoviDem. -edan o@evidac ka5e6 BStrano mi je bilo
#ledati staro#, bolesno#, nemono# i potpuno isprebijano# mitropolita dositeja, koji
je, iako isprebijan, uspravno stajao u poli(ijskom hodniku meu kriminal(imaL.
!eEko bolestan premeEten je u bolnicu B1ilosrdni% sestaraL. (mesto le@enja
Bmilosrdne sestreL svirepo su ga mu@ile i poni5avale. :d nji% je svakodnevno mu@en i
zlostavljan0 tako da mu je sva brada bila po@upana.
Jolni@ki izveEtaj po dolasku u Jeograd zvu@ao je ovako6 B=isokopreosveDeni
mitropolit nalazi u stanju teEkoga stupora obamrlosti i psi%i@ke dezorijentacije6
govori teEko0 nevezano0 nerazgovetno i ne reaguje ni na kakav $izi@ki dodir0 kao vreo
predmet0 ubod0 pritisak. >ice mu je modro0 naduveno0 pokriveno prostranim krvnim
su$uzijama. 8z brade i sa glave je @upana kosa i ta mesta podlivena krvlju. Crudni koE0
leHa0 ramena i ruke pokriveni modricamaIekimozama i otocima0 zglobovi dolaktica i
Eaka naduveni0 modri0 di$ormi. Jutine iEarane modricama0 kolena ote@ena i pokreti
artikulacija nemoguDi. Naro@ito pada u o@i jezik koji je ispao iz usta0 modar i krvav0
zdebljao od rana visi kroz razbijane i izranjavljene desni. 3anjenik je $ebrilan0
pokazuje znake akutne sr@ane slabosti i bron%iti@ne pojave. 8spitivanje re$leksa
nemoguDe0 i to atelarni% zbog otoka0 a zeni@ni% zbog krvlju podliveni% beonja@a i
ote@eni% arkada0 koje zatvaraju potpuno o@ne duplje. 4onji deo abdomena naduven
usled retencije mokraDe. #ve navedene spoljaEnje povrede kao i unutraEnje povrede
teEko su traumati@ne prirode i nanete udarcima tupog oruHa ili @upanjem0 kao Eto je
slu@aj sa jezikom i kosomLOKosle toga mitropolit 4ositej 5iveo je joE dve i po godine
kao te5ak duEevni i $izi@ki bolesnik0 dok nije 1&. januara 194.. umro u Jeogradu.
Fanimljiv podatak0 koji navodi u svojim memoarima mitropolit -osi$ (?vijoviD) zvu@i
ovako6 :d 1941 godine na ovamo bla5enoupokojeni mitropolit 4ositej0 teEko
zlostavljan od razjareni% paveliDevskoIkatoli@ki% sestara0 bolovao je teEko i preteEko.
Kosle puEtanja iz zatvora je bio O za @itavi% 101. dana u besvesnom stanju.
!ako je okon@ao svoj mu@eni@ki 5ivot sv. 4ositej0 koga obi@no nazivamo
zagreba@kim0 ali se on0 po svojoj ljubavi i dobrim delima za svoju pastvu0 mo5e
nazvati i niEkim.
4rugi NiElija0 $ra #reDko KeriD0 takoHe je proEao uzbudljive dogaHaje u ratu. ;vo dva
svedo@enja o njegovom postupanju tokom 4rugog svetskog rata6
XV>]\4CA 5^A cFdA[
Mratar #reDko KeriD0 @ija je roHena sestra bila udata za #rbina0 obratio se u proleDe
1941. godine sa oltara crkve u livanjskom srezu okupljenim Urvatima6
BmFDk> HF^DC46 434CA 4 `>]\4CA 5^A cFdA6 D BD\_FA aD`>]\4CA @>\2 5A5CF2 `>\D \A
23DCD aD cFd4BDh VD3D aD^Fn4CA >^D\ _>5D> 3>e4CA ` @AB4 2 ?F`^26 f3A k2 ^D5
45_>^A34C46 _D kA ^D@ 5^4 fFA54 d4C4 >_F>nCAB4hL
Kosle toga je zapo@eo pokolj. (poredo su plja@kali i palili srpske kuDe i domove. 4o
'0. avgusta 1941.g. ubijeno i poklano je u >ivanjskom srezu oko ..+00 muEkaraca0
5ena i dece. :vaj monstrum $ra KeriD0 imao je za pomoDnike i sve $ratre iz samostana
Corica0 nji% oko dvadeset. #vedoci ovi% zlo@ina ustaEki% $ratara iz samostana Corica
su 1arija JogunoviD i >jubo ?rnogorac iz 7elebiDa0 koji dodaju6
A"staka rulja, silovala je ene, rezala im dojke, star(ima sjekla ruke i no#e, vadili
oi, a maloj dje(i odrubljivali #lave i ba(ali ih u krilo majkama.B (8z dela A1agnum
krimenB =iktora Novaka0 Urvata0 istori@ara koji je posle stravi@ni% zlo@ina
rimokatoli@kog klera preEao u Kravoslavlje)
ANa svu alost i bedu koja ih je zadesila najtee im je palo nareenje seosko# kneza
ake &ihalji(e da se moraju pokrstiti, to jest, prei u rimokatoliku veru da bi ostale
ive one i njihova de(a. Sila 'o#a ne moli, sinko moj. &i di(u u naramak i za ruku
pa na Zori(u u njiovu (rkvu ili kod kole na atarinu. bznio \ratar Sreko %eri nae
(rkvene knji#e i priziva ko je doo. Nije dola (rna asini(a, ubili joj sina &irka,
jedina(, nije ni enska imala. Nadala se, da e je do ubit, ali nisu. X nije tila da se
pokrsti ni vita &itroviina, alost je ubila za braom i aom a ona je uvik bila
priklonita rkvi. bli mi tako svake nedilje, radili, vrli i kosili na %riobraenje, za
nau Zospojinu a rva(ke sve(e potovali. adna di(a kod \ratra ue zdravu &ariju i
njiov $inja a kod kue mi po naem i postimo na post, te sridom i petkom, ali
kriju. X post je bio svaki dan,samo to mliko nismo pili ko je ima kravu. Sirotinja iz
svako# oka,_L (>jubica 3adeta)
'000. 1itropolit zagreba@ki 4ositej bio je kanonizovan od strane #rpske Kravoslavne
?rkve. Mra #reDko nije kanonizovan od strane rimokatolika0 ali ne bi @udilo da se i
dogodi tako neEto. 1noge ljude je pridobio na svoj na@in za rimokatolicizam.
Kovodom rimokatoli@ke (ekumenske) litije u NiEu koja je najavljena za '1. rujan
(septembar)0 na kojoj De po raznim procenama u@estvovati od '0.000 do 100.000
rimokatolika i povodom dizanja spomenika toleranciji0 svakako predstavnici
rimokatolika i pravoslavni% ekumenista ne bi trebalo da zaborave ove dve li@nosti.
1o5da bi bolji predlog za izradu spomenika toleranciji od spomenika iskrivljenom
krstu bio da se izradi spomenik gde bi $ra #reDko i sveti 4ositej bili izliveni zagrljeni.
!o bi malo bilo nalik na spomenik Jori i 3amizu0 mada 9osovci ka5u da je 3amiz
ubio Joru.
1AB>?43B4 32E
<alu na stranu0 genocidni du% koji je u svojim idejama nosio $ra #reDko KeriD kao da
se nije promenio u rimokatoli@koj zajednici. Kravljenje spektakla i nazoviIlitije u NiEu
sa tolikim turistima ne mo5e se druga@ije nazvati do prozelitizmom '1. veka.
:@igledno je da se koristi do tragedije slaba pozicija #rpske pravoslavne crkve da bi
se utvrdila papska prednost na ovom tradicionalno pravoslavnom podru@ju. -asno je
da je u Jeogradskoj patrijarEiji imunitet od jeresi potpuno oslabio0 dok rimokatolici
imaju podrEku i od moDnog =aEingtona.
NiEu nije potreban spomenik tolerancije jer je NiE uvek bio grad tolerancije. 9ada i
gde u NiEu je neki rimokatolik bio vreHan ili mu je neEto na5ao u@injeno zato Eto je
rimokatolik ;kumenisti@ka proslava 1ilanskog edikta se upravo zato i odigrava u
NiEu0 zato Eto se ra@una na tradicionalno gostoljublje i tolerantnost NiElija. Mra #reDko
KeriD nije mogao da nau@i svoj zverski odnos prema ljudima u NiEu0 veD negde
drugde.
9ad globalisti po@nu da govore o toleranciji0 to zna@i da De nestati. ( NiEu su se desili
neki manji incidenti. 3omi i #rbi su 5iveli u miru dok nekome nije doElo na pamet da
govori o toleranciji i o ugro5enim 3omima. <to se viEe govorilo o tome to je viEe
dolazilo do incidenata.
3imokatoli@ki konvertit0 #rbin iz Jeograda0 ,leksandar NinkoviD0 koji je sada i
rimokatoli@ki sveEtenik krajem '01'. je izjavio6
B'o# e da nas dovede do to# pomirenja, ne bih rekao ujedinjenja ne#o vraanja
samome sebi.B
:vaj pokatoli@eni delatnik je za svoju saradnju sa najuticajnijim sveEtenikom
Jeogradske ar%iepiskopije =ukaEinom 1iliDeviDem rekao6 A1i smo se veD ujedinili0 u
principu0 koliko lepo saraHujemo.B
-asno je da nasrtljivost rimokatolika mo5e da izazove i reakciju0 te da se dobri
komEijski odnosi u NiEu i #rbiji poremete. !olerantnost je jedna lepa osobina0 ali je
ravnoduEnost prema istinama vere odvratna. 9ada navalentni sused0 ne gleda svoja
posla0 veD nasrDe na @ast i istinitost pravoslavne vere tu tolerancije ne sme da bude.
,ko su granice Kravoslavlja i jeresi krvlju ispisane (starac -eronim svetogorac) onaj
ko pravoslavno pri@eEDe meEa sa jereti@kim otrovom0 biDe kriv za eventualni nemir.
bstorijska lek(ija lorentinsko# sabora je da, kada su rimokatoli(i i pravoslavni bili
previe bliski dolazilo je do nevolje i za jedne i za dru#e. "nija nee biti prihvaena
od pravoslavnih ni BNDI. pa makar pravoslavnima ostao samo jedan ]&arko u\eskiW.
^ |uq l{w q|
jsjict `_n`_kc _syamj enaj
( qcpft gragrcsa_6 |_n`_kj l_rj )
^anc ijhc rjfcnjzc a vebatjp fm_b_kc ijn`cc dm_ p_nc fc s_~c kcfata ncki_s
ijr_ke. ^jn`cc nc dm_ pjkj fc fm_sa ke_`ij a s_rjmij fijvj ncki_v ijr_kj0 pjk
se fc evjfa `ncrj e l_vj a `ncrj e rj`ke a m_b_ke. q_ iap_0 gj ia p_seiafta0
iapjkj icc g_ftaa e frgfp_s ijr_ke0 ncr t_ fc ickj e mjixc `cdjta.
b_rba dj rft a m_b_ke0 sa fc s_rjs_ `rjjta ij getc`c ijha grckjpj0
f`nck_yata f`ekj ijhe `ncre e l_vj a rncyne a kncm_s0 ftjnjta _kmeyi_ ed ijhe
seyciaype jtcr xrp`e a ye`jta ijhc ke_`i_ nckaift`_0 ncr bcd ke_`i_v
nckaift`j icsj ia ijxa_ijmi_v0 ia sj pjp`_v krev_v nckaift`j I et`ra`jta
ijhe brjtfpe fm_ve a zcv_`jta ijhc xrp`cic a ijr_kic _bayjnc.
^jh nc dj`nct l_ve a rgft`e kj iccs_ ftjta ia feftjta k_p ic enckaias_ f`c
frgfpc dcsc a fj` frgfpa ijr_k e _p`ar frgfpc kr~j`ic djnckiaxc e p_n_n c g_
rancyasj ugafp_gj ^ap_mjnj 0 `mjkjta tra ijycmj 6 l{w ^ ^ul0
| {^ {.
ijhj `ncrj e rj`ke a m_b_ke a ijhj `ncrj e ncki_vj l_vj0 e ncki_vj `ct_v
j`e0 nckie nckaift`cie rgfp_ I grj`_fmj`ie xrp`e a e nckji g_i_fji a
icg_bncka` frgfpa ijr_k I _ftjnc `ncyij a icgr_sncia`j.
s , -,J < 0./ I/
jmjn0 |.6 L_ aftrj~a`jzasj ijn`rfiana aft_rayjrj0 f`a fm_`cifpa ijr_ka fe
fc e ftjrj `rcscij d`jma rba a m_`cia0 ita fe bama fjs_ nckij vrjij _`c
jsamanc. _pmc v_k fe kjijhza m_`cia ~a`cma fm_b_ki_ a djncki_ d`jma fe
fc _rjba0 _rba0 rbaL (ft_ranj rbj)
lj`jrfpa vc_vrj6 Lrgfpj asgcranj nc bamj tjp_ `cmapj kj fe ad zc ijftjma f`a
fm_`cifpa ijr_ka. m_`cia tjp_c t`rkc kj f`_nc g_rcpm_ `_kc _k rbjL0 (e
ncki_s yjf_gafe e aicie 1/&7).
wras0 .6 L ft`jra0 asc rb advmckj vrjsjtaypa pj_ ijnb_c _bcmc~nc dj f`c
ijr_kc aft_v g_rcpmj a ncdapj. ^ancki_ krev_ fm_`cifp_ ftjbm_ icsj tjp`e
aft_rane0 p_nj ba fc fj frgfp_s s_vmj eg_rckataL0 (e grckv_`_re dj sjme
vrjsjtape _k |epj jrjaj _k v_kaic 1/'4).
eip_`a0 .6 Bmj`afta 19. a '0. `cpj fe k_pjdjma0 kj fe rba ftjra ijr_k0 a
kj fe fc rjianc d`jma _rjbaL.
_cm0 icsjypa cti_vrj6 Lsc rba nc bam_ rjianc `cmap_ _bcmc~czc dj f`c
m_`cicL.
|ctsji0 ..6 Bm_`cifp_s ijr_ke gragjkjne a g_dijta _djxa0 p_na tjp_c
g_taye _k rbjL.
_br_`fpa0 .6 Be~aypa rba a rba fj ljmpjij fe afta ijr_kL.
jjrap .6 LO{`j k`j ijr_kj asjne f`_n ijda` ad rjiana `rcscij0 pjkj fe f`a
kjijhza m_`cia asjma djnckiayp_ asc a v_`_rama nckji ncdap ad p_vj nc
ijftjm_ k`jijncftL.
jrcta0 q.6 LPi_va icsjypa a refpa aft_rayjra fe sahczj kj nc cr_k_t
g_k asci_s qrjyjia safma_ ij rbc. cr_k_t_`_ `rcsc fe rba ~a`cma e
jm_n dana0 ij ljmpjie a qrjpanaL.
L ftjr_n aft_rana p_k rbj nc g_ft_njm_ gmcsc jf0 jfcia0 jfij0 jhjia0 yanc
asc rehc`aic vrjk_`j n_h kjijf e qrjpana a rbana i_fc0 j k_p fc rcpc fj aftas
asci_s ijmjdc e ikana0 rbana0 qerfp_n0 ^csjyp_n a icpjkjhzas g_kreynasj
jitaypc rbancL.
Bsc qrjyjia k_mjda _k jhjia0 qrjpanj _k jfanjL.
Br`_ asc m_`cij nc bam_ rbaL.
jypa0 .6 L^j g_yctpe fe fc f`a m_`cia d`jma fj `mjftatas asci_s rba0 ht_
dijya r_k (r_jp0 j ftrjixa fe pjfianc0 fgcxanjmi_ ^csxa0 za ijda`jma
|cikaR|aika. _tgei_ nc njfi_0 pj~c fc kj fe qrjyjia0 pata0 |cika0 ama
|cicta0 qrabjma0 mara0 a kr. p_nc cr_k_t e f`_nas kcmasj g_sazc f`a g_
rcke rba. dj `rcsc t_m_scnj0 qjxatj0 _mabanj a kr. `cai_s fc v_`_ra _
qrjyjiasj0 (|cikasj0 itasj0 qrabjmasj0 jrkjixasj0 marasj0 p_na fe
tjp_c bama rba0 ncr e t_ `rcsc asc m_`cia ianc bam_ g_dijt_L.
wrcp w.0 gr_cf_r e wrjxe6 Lsc rba0 p_nc nc rjianc gragjkjm_ f`as
m_`ciasj nc f`c rcc0 a kjijf vj i_fc fjs_ ftji_`iaxa e~axj a rbancL0 (e
ncki_n _k f`_na ftekanj 1//7).
wras0 .6 B|c e `rcsciasj pjkj nc aft_ranj etjmj0 s_rjma fe m_`cia bata
ijr_k u`r_gcL.
_br_`fpa .6 Lp_ ba nj ncki_ djnckiayp_ asc dj f`c fm_`cifpc ijr_kc s_rj_ kj
grckm_~as0 bam_ ba t_ rbaL (m_`cipj 1/14).
r_sgcr0 .6 Lc`cria m_`cia fe g_rcpm_s rbaR|cikaL (ljdcm0 1...).
lj`jrfpa vc_vrj6 Brba fe bama tjp_ s_ji ijr_k kj fe _k za ijftjma f`a
fm_`cifpa ijr_kaL.
lncm_`fpa6 L_jxa g_taye fj eij`j _k frgfpa gmcscij qrabjmj a jyjij.
reva g_fpa ijeyiaxa t`rkc0 _jxa g_taye ad frgfpc maranc0 p_mc`pc
fm_`cifp_v ijr_kjL (ratayia e`_k e aft_rane 1/.7).
aptc0 . h`jnxjrfpa aft_rayjr6 L_~c fc fj faveri_he t`rkata0 kj nc
g_ft_nj_ nckji grj ijr_k adsce ikanc a prjnzc vrjiaxc u`r_gc0 p_na fc
fjft_nj_ ad _rjbj0 crbj a jhjij0 yanc nc djnckiayp_ asc bam_ rbaL.
trjb_i6 L djgjki_n dana fe ~a`cma rba a lrjiaIrb_brjiaL.
Brba fe asjma e jm_n dana `cmap_ xjrft`_ (_p_ 70. v_k grc raftj)0 yana fc
xjr d`j_ {bmjp.
am_nc`a0 .6 L paicfpas r_iapjsj fc g_sazc frgfp_ xjrft`_ arbaranj0 a
za_`a prjc`a0 ljic0 jiyc0 jip_0 j g_fcbi_ frgfpa xjr qjiy_ fj f`_na .
fai_`jL.
_sjifpa6 Brba fe za_`c trjv_`c _ftj`ama ic fjs_ e kjijhz_n tjmana0
gjiana0 _rtevjmana0 `c a ij axamana a ij _bjmjsj rapc. {`_ g_t`rene
n_h icpa0 j sce zasj gjgj uicnjf am`ancL.
trjb_i6 Bqr_njixa fe bama kcm_s rba0 kcm_s wrxa ad jmc danc a
p_m_iafta fj ratjL. {`_v sahczj nc refpa ijeyiap a cixapm_gckaft ajnm
_s_i_f_`0 frgfpa aft_rayjr a tc_m_v jr`_ {rbai a frgfpa g_ctj `ji
weikema.
jhjiai0 .6 Lrba p_na fe g_fmc gr_gjfta qr_nc ijhma fgjf ij ljmpjie0 fe
bama e gei_ cg_`j _gc`jia0 p_na fe fc n_h e 1/. `cpe s_vma yeta e rbanaL.
trjb_i6 La_`j (frgfpj) ijfcj fe fc ijmjdamj adsce ljmpjij a j`pjdj a
adj0 a bama fe ijr_k xr`cic p_fc a gmj`a _yaneL.
_nfanc _k _rcic6 LO|cmap_ g_kreync fc d`jm_ _cdanj. _ dijze kreva
aft_rayjrj _cdanj fc e jitayp_ k_bj fjft_njmj ad frgfpa dcsjj a
gr_ftarjmj fc _k raic0 j`c a eij`j ij djgjke0 k_ ri_v s_rj ij aft_peL.
B{ia t`rkc e f`_nas ftekanjsj0 kj fe ic fjs_ qrjyjia0 `c a cmjdva a mara
bama rbaL.
emx0 . g_fpa aft_rayjr6 Bm_`cia fc iafe ne~i_ _k eij`j g_nj`ama e +.
`cpe `c fe _`kc ~a`cma _k ijnftjrana `rcscij0 pj_ amar_Itrjyjia.
i_v_br_nia jitaypa f`ck_xa0 pj_ trjb_i pj~e0 kj mara a qrjyjia iafe
fcba bama ftrjia0 ncr fe _`a ijr_ka bama aft_v g_rcpmj0 asjma aftc _bayjnc a
g_rckjp0 _b_~j`jma aftc b_v_`cL (_rcpm_ a fckahtj ftjra marj0 jrad
1/.+).
_bcrt0 .6 La fs_ fc ij`apma kj fckahtj m_`cij fjs_ e efana `akas_.
eij`fpj k_maij nc _f_`aij a xcitjr m_`cijS mar_IrbjR rjfm_`cij ama
r_t_fm_`cijL.
L^j ljmtape fe fc rba ijmjdama grc icv_ ht_ nc _nfanc fj f`_nas c`rcnasj
s_rj_ kj ijgefta uvagjtL.
rcfm0 .0 icsjypa aft_rayjr0 _gafenc f`je adsce uvagjij a patj (rbj)0 p_
nc _k za ftjrana ijr_k6 BOe p_n_n rba ebcka`_ bahc g_bckiaxaL (jpa a
pata 1//+).
it_i0 .w.6 L^jr_ka p_nc sa gr`_ pj_ m_`cic g_dijncs_S fe fc d`jma rbaL.
^jnftjranc fckahtc rbj fc e`cp d`jm_ jrsjtanj. _k ftjra gafjxj vmjfa a
_fpj0 ftjr_ fckahtc rbj nc ijnke~c djkr~jmj asc jrsjtanj.
j`cifpa vc_vrj _gafenc _fpe g_k asci_s jrsjtanj0 tjyi_ g_dijnc ijxane0
jma ic pj_ m_`cicS icv_ g_fcbi_ _k patj g_taye m_`cia0 t_ dijya e ft`jra
icht_ krev_0 kjpmc rba fe e _fp_n `c ~a`cma pjkj fc asc m_`ci
g_nj`am_L.
Ljkj fe m_`cia ijftegama pj_ nckij ijxanj0 i_fama fe rjianc faveri_ asc
rba. q_ ic dijya kj fc _ia iafe s_vma tjp_ grc d`jta0 icv_ ijs pj~c kj ia
m_`cia0 ia jdava0 ia ita0 ia cicta0 ia aijyc icpa kreva0 iafe ftjrana a
gr`_batiana icv_ _ia (rba) s_vma bata. ft_ nc faveri_0 kj e mcdana0
e~axjsj a jnfcie0 iapjk iafe q_nyc (^csxa) ~a`cma0 a kj fe _`c dcsc `c
dj `rcsc asjij bamc ijfccic fj ec`ciRcrbci. j lrjikciberv_s0
_scri_s a cpmcsberv_s0 nc faveri_ tjp_ bam_L.
Bwrxa0 m_`cia0 q_nyc0 crfanjixa0 crscia0 fe vrjic nckic ijxancL.
Lsc jrsjta nc fj ijda`_s rba akcitayi_L.
Lsc rbai nc gr`_ a ijngr`_batianc asc ijanc0 p_nj fc pjfianc g_kcmamj ij
k`c g_m_`aic0 grj`c rbc a jdavc. rba fc iapjkj iafe d`jma m_`cia0 icv_ fe
vj jdava pjfianc k_bama pj_ krev_ ascL.
L_ft_njma fe `ahc ascij crerfxa0 crecta0 creata a cr`ata. fjkj fscs
gatjta kj ma t_ iafe rba0 pj_ ht_ nc `c icp_map_ `cp_`j pjfianc p_k
|adjitaijxj g_ft_njmj tcrat_ranj _k umbc k_ |afmc0 p_nj fc d`jmj |cmapj
rbanjL.
Ljp_ ba labanef cpcftcr0 p_na nc ~a`c_ tcp e 4. `cpe0 g_scie_ rbc pj_ ijr_k
t_vj `rcscij0 kj ianc ye_ dj za kjpmc0 _ia fc iafe k_fcmama0 icv_ fe te _ke`cp
~a`cmaL.
Bp_ fc dij0 g_ `cftasj _iftjitaij . kj fe g_yctp_s 7. `cpj f krevc ftrjic
jjrfpc a l_csanc0 tn. e _fp_n a mcdanaS e~axjsj a jndcie rba
~a`cma0 a kj nc nckij p_m_ianj g_fmjtj dj jmsjxane0 _k p_nc g_taye kjijhza
rba0 dijya kj t_ vmj`i_ ftjbm_ rbj ianc s_vm_ bata tjp_ fmjb_S a kj fc ianc
grc prjtp_v `rcscij te k_fcmam_L.
B^jr_k rba fe ijng_dijtana. _h asjs_ sa prjc`aie cr`ane0 n_h fc d_`e
|cika ij {kra a e~axjsj G rbaS jnfci a e~axc fe fc e frckzcs `cpe
d`jmc rbanjL. Brba k_bahc asc ita0 cicka0 |cika0 |cickaOL
r_r_p crcsanj grag_`ckj6 Bmehjntc0 v_`_ra gr_r_p0 k_`_kas adijk `jf e_
drjcm0 ad kjaic nckji ijr_k0 nckji s_ji ijr_k0 nckji ftjra ijr_k0 nckji
icg_bcka`a ijr_kS yana v_`_r ta ic rjdesch0 ncr ta zcv_` ncdap ic dijh0 zcv_`c
p_raxc fe _t`_rcia vr_b_`a0 f`a fe fenctia ka`_`a. q_ fe pata (rba) fj
za_`as ftrj_`atas ijgjkasj0 p_na ad eietrjhz_fta danc0 `c e kjmcp_n
gr_hm_fta ij nckie ftrjie k_ qa_v0 ama |cmap_v _pcjij0 fc gr_harahc0 a p_k
aicdj a jgjijxj _ftj`ahc za_`c efg_scic. ^j krev_n ftrjia k_ _bjmc jmc
danc0 a kjc k_ uvagtj fc gr_harahc0 vkc `rcsci_s a jmcftaie _be`jtahc0
e p_n_n vrjk pat_g_maf0 ij brke qjb_r0 e gr_`aixana wjmamcnj0 fjvrjkahcL(f.
=. 1.).
g_ft_m j`mc _ rbasj0 p_nc _i ijda`j patasj0 ad eftj _dcj rcfmj6 B
pjp`_s `af_p_s evmcke fe rba p_k gr`a rasfpa xjrc`j ftjnjma pj_ ijr_k0 a
pjp_ ftjnjhc adijk f`a kreva g_t`renc nckij `cmapj mayi_ft0 yanc fc
sahczc pj_ _kmeyenec _`kc s_rj ij`cfta. qjn p_na fc _`kc dj rbc djmj~c
ianc iap_ kreva icv_ g_ft_m j`mc. f`_s gafse _m_fcnxasj0 vrjke e
ravana0 ft_na ij gradijt_s vryp_s a mjtaifp_s tcpfte f.8880 =. 90 100 11 O
^anc fjs_ kj rbai ianc _`kc `jr`jr0 icv_ sce ic`jr`jrasj asj vmj`ie em_ve0
yjp ijn`aheO {i za ic aftayc fjs_ db_v _`a eg_rcczj0 icv_ a db_v
za_`a adaypa a ke_`ia _f_baij0 p_nc jg_ft_m j`mc ianc ia p_k
ianckia kreva ijr_kj0 e t_n scra grascta_0 gj nc _i _kmeya_ kj za ic fjs_
ed`aha adijk kreva icv_ kj a ftj`a ij `r ic`jr`jrj. _ht_ fe j`m_`j
get_`jzj `ahc getj `_kamj pr_dO j rbc nc f`ekj frctj_0 s_~c fc
grctg_ftj`ata kj nc _i asj_ k_`_i_ gramapj kj za k_br_ eg_dijO kj j`mc
ianc za fjs_ g_`rhi_ g_dij`j_0 `aka fc a g_ g_m_~jnasj p_nc nc _i zasj
g_`crj`j_0 ncr nc _i ba_ e za ebcciL.
rcfm0 .6 BOtjrxa t`rkc bcd sam_frj kj fe pata G rba ijnftjrana ijr_k ij
f`cteL. (jpa a pata 1//+.).
_bcrt0 .6 Bmarfpa rba fe ijnftjrana sce m_`ciasj. `c ht_ nc kjijf p_k
kreva ijr_kj mcvcikj0 ~a`a n_h kjijf e _`_n icgr_scia`_n marana pj_ ~a`a
cmcscitL.
Brba nc grjftjr_0 ijng_`_ianc a ijn_k_sjcianc djnckiaype asc f`a
m_`cijL.
c`cp }.6 Lwrxa0 jtaia0 ^csa0 rba0 fe aft_v g_rcpmj0 a bama fe icpjkj afta
ijr_kL.
cr_k_t6 Lqrjyjia (rba) fe ijn`ca ijr_k g_fmc ikanjxj.L
mcrp0 w.6 Lsc rbai nc e ftjr_fta _dijyj`jm_ fm_`cifpa ijr_kL.
ifjns6 Bd fckjs ftjra ad`_rj fc dij kj fe grj ijr_k ^_rapj fpatfpp
|cikaL.
{rbai0 .6 Bwmj`ia ijr_k f`a m_`cij fe rbaL.
aif0 civmcfpa jrc_m_v6 B|cika fe bcd feszc m_`ciaL.
efpa jrc_m_da6 B|cika fe r_t_fm_`ciaL.
rcfm0 .6 Lri_mk |. t`rka kj fe cmta (rba) ijfcmama wjmane `c '000
v_kaij grc raftj. ^anc _i tjp_ kjmcp_ _tahj_ ijdjk0 icv_ sa fscs_ n_h .00I
1000 v_kaij t_sc k_kjtaL.
emterj patj (rbj) a ljptranjijj (jdanfpa rbj)0 nc ijnftjranj _k f`a
jranfpa ijr_kj. _ t_sc nc s_rj_ tjn ijr_k gei_ rjianc g_ft_njta0 ncr fjs_ tjp_
nc _i s_vj_ k_ftaa tjp_ `af_pa ftcgci pemterc. a yatjs_ p_k eftaij (880&)0 _
g_bckiaypas rjt_`asj patj ijk uvagjiasj g_k `_ft`_s |cf_fafj0 j safma_
nc faveri_ ij cf_ftrafj. {`jn nc `mjkj_ _k gramapc _k 1&94. k_ 1&'/. v_k. grc
raftj. {k aft_v jet_rj fc k_dijnc kj nc danj patasj`(rbasj)0 1.00 v_kaij
gmjjmj trabet0 a kj a nc ^ai_0 prj faranc0 _`c _bj`cdc _fm_b_ka_. p_ fc
grctg_ftj`a kj nc _`jn mcvcikjria `mjkjr `mjkj_ fjs_ e 1+. `cpe grc raftj0
_ikj fe rba dane s_rjma _f`_nata `c prjncs yctara ajkata v_kaij grc
raftj0 ad ycvj `akas_ kj fe _ia gei_ rjianc s_rjma bata `cmapa0 si_v_br_nia
a fjs_ftjmji ijr_k. j +a _ia s_vma ad`cfta _`jpj` _vr_sji rjtia g_ke`jt0
grcp_ ajkc pam_sctjrj0 e za_`_n aft_yi_n _tjbaia fe s_rjma bata tjp_
si_v_br_nia0 kj +a s_vma fpegata _vr_sic rjtic p_itavcitcL.
|ctsji0 ..6 Lljmtaypa rba fe bama g_dijta g_k ad_gjycias asciasj
asbra0 js+ra0 asbra0 asbraL.
B{`ak ijda`j ftji_`iapc vrjkj q_sa (kjijf _iftjixj) pata0 kcma a e
jrsjtc a w_tc0 rjdmapenc v_tfpa ncdap _k fjrsjtfp_v0 jma ic `aka e ycse nc tj
rjdmapj. {i gahc asgcrt_re `vefte6 j ~a`as e frck jrsjtj0 lcfj a wctj
(!rust. > 888 M1. }8)0 nj ~a`as sce patasj a qctasj (!rust. > 888 M1. }8)0
jrsjta a qcta c yatjta s_nj kcmj (!rust. > 8= M1)0 _`kc yjp jrsjta a qcta
dijne dj tcbc (Kont. > 888 ;p. ')0 nj fjs zasj _ t`_n_n fpm_i_fta grcsj scia
grayj_0 ncr fjs nj za_` ncdap fj`mjkj_0 trjyp_Ifpatfpa `c sa icgrcftji_
d`eya e ehasj0 a advmckj sa kj ba nj `c sari_ s_vj_ gafjta ij vctfp_s (!rust.
> 888 M1. 14)0 _ frjs_tc0 ijgafj fta_`c ij vctfp_s fj eg_trcb_s ijha
grj`amj e `jr`jrfp_s ncdape0 ycftatjn sa0 _ia scic fmj`c a e`rhtj`jne sc sce
za_`c g_ctcL (Kont. > 8= ;p. &).
emx0 .6 Lmara a qrjyjia asjne aft_ g_rcpm_ a _bayjncL.
Bft_ g_rcpm_ pj_ _ia asjne tjp_c a ijr_ka p_na ~a`c e mgasj0 aft_yi_n
tjmana0 g_v_t_`_ |cicta0 ^_ra0 |aikcmanxa a jfa.L
Bmar_Iqrjyjia ~a`c ij v_rzcs _keij`e a e~i_n qcrsjiana _k grj
`rcscijL.
Bmar_Iqrjyjia ~a`c _k grj `rcscij _k jrgjtj0 gj k_ fc`cria _bmjfta
crxaifpa gmjiaij0 a f`ekj k_ ljmtayp_v s_rjL.
Bm_`cia fc iafe tcp e +. `cpe g_nj`ama ij eij`e0 `c ~a`c te _k grjftjra
`rcscij pj_ mar_IqrjyjiaL.
jtjiya6 B`a mara v_`_rc frgfpaL.
jvr_kj0 ^.6 B_k eseij rba nc asc dj f`c m_`cic0 asc dj xcme rjfe0 ncr dj
eseic fe levjra tjp_c rbaL.
crcta0 .6 L|ctsji a kreva fm_`cifpa ijeyiaxa fe sahczj kj nc asc
rbai `c_sj ftjr_ a keb_p_ ep_rczci_ sce m_`ciasjL.
wacrkaiv0 .6 B^j ljmpjifp_s g_me_ftr`e fe g_ft_njmc si_vc frgfpc kr~j`c
p_nc nc fjs_ `cdj_ djnckiaypa ncdap.L
jjrap0 .6 Bsc |cika nc ftrji_0 grj`_ asc m_`cij nc rbaL.
crcta0 .6 B|jxafmj` jxan_`fpa nc fsjtrj_ kj nc r_p_ganc grcgrj`a_ rcy
rba ij g_raL.
{mvj ep_`aInji_`a6 Bg_rc iap_ ic g_sazc icv_ fjs_ r_p_gancL.
c~c0 .6 B_rba a g_ra nc bam_ icgranjti_ vryp_s ee0 a djt_ r_p_ganc
pj~c kj fc asc g_ra0 rjianc kj`jm_ m_`ciasj a itasjL.
_ra0 .6 Br_p_ganc gahc kj ita a m_`cia gragjkjne aft_n rjfa0 v_`_rc
afta ncdap a kj fe fc _`j k`j ijr_kj d`jma g_rasj tn. rbasj (77 -un. str. &+&).
upcrsji0 .6 L|aika0 g_ra0 rba0 t_ fe _ghtj ascij m_`cijL.
crcta0 .6 B_br_`fpa a jjrap fe y`rft_ e`crcia kj nc t_ vrypa grcmap
ascij rbaL.
ugafp_g jm_s_i (esr_ 9'0. v_k.) pj~c6 #armatiae #irbi tum dictiO id est uasi
#irbutium G jrsjta p_na fe fc tjkj d`jma ar+aOht_ nc pj_ arbetaL (1ater
verborum).
Bjna0 . nc yatj_ asc jrsjta pj_ jrbjtaL.
B|jxcr_k0 p_na nc 110'. v_kaic grcgafj_ 1ater verborum0 ij si_vas scftasj nc
ed0 ij`ckcic ijda`c kj_ tesjyczj0 ij ychp_s ncdape. _k ijda`j jrsjt0
rck_`i_ kjnc _bnjhzczc kj nc t_ rbai0 yasc g_pjdenc0 kj fe t_m_scnc`a
jrsjta e ft`jra bama rba. {i gahc ed rcy jrsjt (#armatae populi Firbi)L.
jjrap0 6 B 9. a 10. `cpe rba fe bama _k {krc k_ |_mvcL.
_bcrt0 .6 B|cika fe ijr_k p_na nc ~a`c_ ij _vr_si_s gr_ft_re0 a i_fa_ nc
rjdmayatj ascij g_ grckcmasj ij p_nasj nc ~a`c_0 j kjijf fc e_ghtc d_`e
rbasjL.
_rkjicf6 B|cika fe bama si_v_br_nia ijr_k (natio populosa)L.
_m_`nc`0 .6 Lafxa 1. `cp_`j i_`c crc dijne m_`cic g_k asci_s |cikj _p_
|afmc0 kjc grcsj aft_pe0 sce gmcsciasj jrsjtfpas0 aifpas a
wcrsjifpas0 fefrcc fc asc rbjL.
B|cika ij |afma0 aia a wcrsjia a kjc ij aft_p fe rbaL.
r_p_ganc6 BOQ^j _bjmjsj d_`fp_v s_rj0 ~a`c rba e teverana0 j
gr_ftrjift`j kjc _k za ij fc`cre djedasj bcdbr_nia ijr_k itjL.
crcta0 .6 B{k g_yctpj i_`c crc asc jrsjtj0 v_t_`_ ftjmi_ djsczenc e
u`r_ga asc patj. |cmapj efanj0 jmj efanj a _fpj0 bamc fe tjkj
_bcmc~cic pj_ jrsjtanjL.
jrxanji ad crjpmcnc6 Bcsj jrsjtanj fc gr_ftarc _k l_raftcij k_ |afmc0 a
br_na epegi_ .+ rjdmayata gmcscijL.
t_m_scn0 .6 BOjdava a _pf_mjia fe jrsjta0 j rba fe tjp_c jrsjtaL.
_ra6 L|cika ama |cicta fe afta ijr_k pj_ a jrsjta. a_`_ asc a
grar_ki_ g_`cdenc fj _sar_`as |cictasj ama cictasjL.
cr_k_t6 Luicta a |cicta fj ri_v s_rj fe afta _ia ij prjne jkrjijL.
j`af a jsb_6 Lm_`cia fe fcbc ijda`jma jrsjtasjL.
jrm _i ckc6 Br`_ a _ghtc asc m_`cij nc bam_ crbmaOL (uti_vrjanj
jeftranfpc s_ijranc0 pzavj 10 19.7).
jmjn6 B_ afgata`jzasj ijnb_a ijeyiapj f`a fm_`cifpa ijr_ka fe fc e
grjftjr_ k_bj ijda`jma rbasj0 j m_`cia a ita fe bama fjs_ _vrjixa _`c
g_r_kaxcL ( ft_rana rbj).
_+r_`fpa0 .6 Brb ianc iahtj krev_ icv_ jrsjt0 fprjci_ a grc_prciet_L.
jra_i0 .6 B{k ascij jrsjta nc ijftjm_ asc jrbrjt0 djsci_s fm_`jL.
|jkanjief6 L_ft_nc k`c jrsjtanc0 jdanfpj _k _ij k_ d_`fp_v s_rj0 gj ij
aft_p a c`r_gfpj0 _k _ij k_ wcrsjianc0 a _k ljmtayp_v s_rj gj k_
eij`jL.Lcdava a jyjia fe jrsjta0 wctc asjia ijda`jne jyjiasj0 gj bjh
grcft_iaxe jyjij a wctj d_`e crb_vctehjL.
lcrvsji0 q.6 BO ijr_k jrsjtfpc vrjic nc grckjp m_`cij0 |cikj a at`jijxjL.
|jkanjief0 .6 Bpatanj fc icgrcftji_ d`jmj jrsjtanj. _fpj nc kc_ `cmapc
jrsjtanc. mara fc `emvjri_ ijda`jne m_`ciaL.
jtes0 .6 L_k asci_s jrsjta0 _be`jtjs_ at`jixc a m_`cic. ^jda`
jrsjta nc b_a _k kreva ijda`jL.
crcta0 .6 Ljtes pj~c kj fe _k f`a jct_`jxj jrsjta ijnke~c fjye`jma
za_`_ ftjr_ `cr_`jzc. {ia v_`_rc ncdap p_na nc ijnbma~a fjifprateL.
_bcrt0 .6 L Ozavj 1ater =erborum ft`jri_ pj~c kj fe ftji_`iaxa jrsjtanc
bama r+aO sc rbai nc eg_trcbj`ji_ pj_ asc |cika0 dj _bcmc~nc
xcm_pegic frgfpc rjfcL.
Bqa refpa rba n_h e 10. `cpe grc raftj fe grckftj`jma `cmapa ijr_kL.
Bj gmcscij tjncrfpc0 rjzfpc0 _rehpc a `cikfp_v djma`j0 afta gafxa pj~e
kj fe a ijda`jma ic fjs_ |cikasj0 icv_ a rbasj0 j tas aftas asci_s fe a
g_fcbi_ ijda`jma icsjypa `atcda0 ijfmckiaxa jrmj |cmap_vL
Bm_`cia g_k asci_s |cikj aft_`rcsci_ b_rj`c0 grc raftj0 ij _bjmjsj
ljmtayp_v0 jkrjifp_v a ri_v s_rj0 tjp_ a aft_ vc_vrja g_yctp_s
rahjifpc crc grckftj`jne pj_ rbc0 p_na fe djg_fckjma _fpe0 a ftjre
refane0 j e aft_ `rcsc ftcgc e~ic efanc0 a _bmjfta _p_ jkrjifp_v s_rj0 vkc
fe m_`ci_Irba fjye`jma k_ kjijhza kjij za_`_ gr`_bati_ ascL.
Lr_t_Irba fj kjijhzcv eij`j a _k ri_v s_rj fe grctxa f`a m_`cijL.
crcta .6 B_bcrt ad`_ka g_rcpm_ ascij |cictj0 |cickj0 |aikj0 _k ascij
feiyji_v b_~jift`j |ak0 e fsafme feiyc`c f`ctm_ftaL.
jmp_ikamc0 .6 Brba fe ijnftjrana a ijn`ca ijr_k ij _`_n dcsa. j ma fe
_ia ad maranc e qrabjmane a cdane k_hmaS ama kj ma fe fj krevc ftrjic
eij`j0 a prjnza kcm_`j u`r_gcO ad jrsjtanc0 p_nj fc fjkj d_`c efanj0 ama
ad mjkia icijfccia kcm_`j f`ctj prciema grcp_ eij`j a k_hma k_ _ifp_v
s_rj0 vkc fe f`e dcse k_ |cicxanc _f`_nama a ijfcmamaS ama0 kj ma fe ad
g_kreynj _ifp_v s_rj0 pj_ ad za_`c gr`c k_s_`aic prcieme e fc`cric dcsc0 e
jrsjtane ama efane0 _ t_sc ic ~cmas nj kj fc grcgarcs. ma t_map_ nj dijs kj
fe _`a ijr_ka egrp_f f`a rjdmapj e asciasj0 agjp g_ _bayjnasj a ncdape0 n_h
e`cp g_tgei_ afta0 g_tgei_ nckia afta. a_`j fckahtj fe g_ xcm_n u`r_ga
rjdbjycij0 a gr_ftare fc sce _ftjm_s yjp k_ gmjiaij qjnvcit_f a qcijraf0 e
g_kreyne jp_ianc ij cm_g_icdeL.
trjb_i6 L^j _pcjie (c`cri_s G frgfp_s s_re)0 ~a`c sce krevas ijr_kasj
asbra G rbaL (=88 '91f).
cmj0 .6 ^j _`_s netfp_s G pasbcranfp_s (frgfp_s) g_me_ftr`e ~a`c asbra
a qcet_iaL (888&').
L_`_s djma`e p_vj fs_ sa d`jma _kjifpa0 htrya _ftr`_ pjikaij`anj ij
p_sc k_ fjkj ~a`c qcet_iaL (888&1).
maianc6 Brevj vregj fe ivec_ia0 p_na fc fjft_nc _k asbrj0 qcet_ij a
gmcscij jtjL. ({`kc maianc safma ij asbrc a qcet_ic ij mcd`apI
_mhtjnifp_n djgjki_n _bjma (14R99).)
qjxat0 .6 L _`_s djma`e wcrsjianc ~a`c g_rck _pcjij as+ra (rba)L
(wcrsjianj &7).
metjr6 L{k g_yctpj 1. `cpj g_fmc raftj0 wrxa a asjia g_me_ftr`_ ij
c`cri_s _pjjie d_`e asbcrfp_ (frbfp_)L0 (1arius 88).
maianc6 Lc`cria _pcji (fc`cri_ frbfp_ s_rc) nc `cai_s gm_`i_O k_
pasbcrfpa gmjiaijL.
`veft cdjr6 B_nj m_tj nckra grcp_ {pcjij _k ehj jnic0 gra admjfpe
feixj k_ g_kreynj asbrjL (1onumentum ,ncZaranum .'+0 +.014$ ).
. . .6 B{ ijtgafe ijci_s p_k amtcibcrvj ij jnia6 e g_kreyne qcet_ij
(=888 '01 n. ++ 10). B
B{ k`csj gr_ijcias pjscias gm_yjsj fj ijtgaf_s6 asbcrfp_s scrpereL
(=888'0 1n. +404 a ++0.).
B_k jnkcmbcrvj nc gr_ijcij pjscij gm_yj fj g_f`ct_s6 asbcrfp_s
scrpereL (=888'010 n. +40').
Bjscij gm_yj fj g_f`ct_s e jnie0 s_~kj e {bcriberve ij jnia6
asbcrfp_s scrpereL (=888'01 n. +74').
trjb_i6 Lasbcra g_fckene n_h 17. v_k grc raftj dcse e p_n_n fe rjianc
~a`cmaS _ia g_fmjhc `vefte p_tj_ pj_ g_pm_i0 p_na nc p_k za f`ctazj0 a
s_mahc vj dj granjtcft`_ a jsicftane0 dj _i_ ht_ fc rjianc k_v_kam_L.
eip_`a0 .6 L_ft_na gei_ pemterj p_nc fcbc fsjtrjne `_kcas0 e f`jp_s
fsafme a ijks_i_fta0 jma icp_ s_rj k_a k_ e`crczj kj fe t_ f`c fm_`cifpc
pemtercO db_v t_vj sa e bekei_fta s_rjs_0 gramap_s grckftj`jzj
ijnftjranc ekfpc aft_ranc0 g_ycta fj aft_ran_s m_`cijL.
cfa_k6 Baverfpa prj api_f nc `mjkj_ ijr_k_s evj e amabjrfp_n dcsaL.
atcn6 L tctaifp_s djma`e0 ij tra vmj`ij ehj {krc0 a yctara kreva
adsce _ftr`j evcij a jg rp_ij ~a`c eva.L
Bdj `anc (s_rfpc _bjmc)0 e eietrjhz_fta0 ~a`c eva.L
Lufta (bjmtaypa rba) v_`_rc fmayi_ lratjixasj0 ht_ dijya pj_ a umc`_iaR
ec`aRcrba ij k_z_n {kra.L
Lufta ft_nc g_k ecbfpas pemterias etaxjncs0 a g_mataypa gragjkjne ecbana
(rbana)L.
BO^jr_k fc d_`c abra0 asbra0 averaL.
BOabra fe asbra (asbraRrba)0 _gct avera fe eva0 dcsj averj R
avercimjikL.
metjr Bsbr_ia fe kc_ asbrjL.
maianc6 B{`kc nc asbcrmjik0 dcsj asbrj0 rbj (rgfpj dcsj)L.
tacii_t0 .6 B|cikfpa g_s_rfpa ijr_k adjd`j k_rfp_Ictrerfpe fcmakbeL.
Bmaianc g_sazc ij ljmtape jbc (rbc)L.
jmscrjncr0 ..6 ^jngr`_batiana ijr_ka kjijhzc wrypc fe fm_`cifpa ijr_kaL.
|ctsji0 ..6 B|ampaijmjik G |cmapj dcsj G |cmapj rbanj G c`crij
rbanj. _ tjp_d`ji_s lj`jrfp_s vc_vrje cra`jie0 g_ krevas fgafasj
cra`jia0 |cmap_ frgft`_0 ama |cmap_ frgfp_ xjrft`_0 _kjpmc0 `crenc fc g_taye
m_`ciaL.
B ascie rbj0 g_ vryp_s asbra0 g_ mjtaifp_s asbra0 g_ vjmfp_s csba0 g_
^cft_re c`cra0 jbara0 c`cranjia0 trcbj trj~ata grc`_kia fsafj_ ^_rsjij
ad c`cric rbancS g_ grc`_ke w_tj G jpanjS ^_rvc G avc0 ^_rsjicS _kjpmc
mjtaifpa ^_rapes dijya mgfpj rbanjS ^_rxanj G pjikaij`fpj rbanjL.
Bsc lerveika 0 lerveda0 ijftjm_ nc _k |aikamj G |cikjL.
B tjmana fe ~a`cma jbaia ama c`manjia (kreva pj~e j`aia0 crbcma0
abcmaia a ecmta)L.
Bjiv_bjrka ij mc`_n ftrjia umbc nc ev_`fpa _prev ( ji_`crjifp_n
prjc`aia vkc fe n_h _ftjxa grjftji_`iapj rc`jij a wmajzj)L.
Bev fc ijmjda ij krev_n ftrjia umbc0 a g_ ijda`e `_nia ftjiaxj fe bama eva0
cfa a e~jia.
L^j tjn ijyai fe e~jia0 ljrk_`fpa ama jiv_bjrka0 gr_d`jia0 escft_ m_`cia
G |aiama0 lerveikaI|aikamaL.
B{k krev_v `cpj grc raftj _ghta ijda` dj m_`cic nc ba_ |cika. t_m_scn a
a_i. jfianc fe e f`_nc `rcsc ijda`jma w_raxe (urdvcbarvc) efpc w_rc0
|cikfp_s0 |cikjman_s0 |cikmjik0 |cikmcik a tjp_ nc ijftjmj |cikjmanjL.
B|jia0 |cicka0 |cicta0 |aika0 |cia0 |aikama0 fe fjs_ rjdmayatc _rsc ascij
|cikjL.
Bec`a fe rba. ec_ia0 asa_ia0 ea_ia0 at_ia fe tjp_c rba.L
|cicmai6 Btam_`_ xjrft`_ nc frgfp_ xjrft`_L.
|ctsji0 ..6 L_ f`as grckj`jzasj0 bjnpjsj a p`akjsj0 e _fi_`jsj aft_ranc
c`cria rbj `c g_ft_na `cmap_ xjrft`_ eikjmjikIeikavajmjik0 t_ nc
_bmjft jpf_ianc vkc fe bama cya0 jpa0 p_na fe ~a`cma e `cmap_s eve
wcrsjiancL. B|cicta fe |cikaL.
Bft_yi_ _k asbcrmjikj fe ~a`cma jesa (csbci0 jsbcimjik0 js_vatj)0
era a krevaL.
tkO
k7/234- 74-/7f
amcip_ ^ap_ma k_ fjkj nc _bnj`a_6 S2.:0623: o/24.035<0 j2/74-,,
o3:7R40 q<=780 D 7 B, q<H.40 .12:7J0 79 i123420 j e gragrcsa fe6 0@2
H7.6- 7 L030 |<7@f03.40 +62:3-.: 7 J23- H7.6-. {`j kcmj amcipj
^ap_maj0 htjsgjij k`_ncdayi_ ij frgfp_s a icsjyp_s0 e`rhcij fe e _ik
ia`crdatctfpc babma_tcpc e cmie0 pj_ a jrmfrec pjtjm_ve.
J. 7 ,- <.
4. fcgtcsbjr '01&. ^jxa_ijmia akcitatct
r_cf_r rjv_ cr_`a0 k_pt_r am_d_fpa ijepj a grckfckiap jtaxc
frgfpc G reht`_ ymji_`j e ri_n w_ra
-Lp7 7 + ,;,- <7.,7 -6 7
,./ /t, /9 ,<h 7 t - / .7 J
I,0. <87,h #<6 . . 7 /J, -
-p - / /6 - . 7 .7 9 -
/ ./ - -K.,7h - // I/ 7 <;
-h #,6 L
{`_ pj~c k_pt_r am_d_fpa ijepj a grckfckiap jtaxc frgfpc G reht`_
ymji_`j e ri_n w_ra0 gr_cf_r rjv_ cr_`a0 _kv_`jrjnea <p ..
-9t 0pH, - , 7 -9 J-/ <- <.
t - 7-/ </ H./ <./ 7;./6 .7 / ;
Ht p J - JH I0,X </.
/ <H/h r_cf_r cr_`a ij`_ka a grascr6
I #7It / -0 - .tp </. %9-,
",., -J0,6 7-7 7.7 0 .7 7 It
; L ,/tp - 8 ,8 <;0 J -h
< 7 7 /I0. . L 86 <. H <.
<. 7 +6 t ;6 p/, <h
. 7;.6 . . /7,/. 0, J /t6 ,- ,
.- ,-,h #t - p/ 7 ,< -; / 8 .7
-7, - ./ J/ - <-, L, -,I,
<.J 7.J ,/tp , 7 +h
_pehj`j fc evehata fjs_f`cft ri_v_rjxj kj fe afp_ifpa rba. cv_hc`
Aw_rfpa `ancijxBaftafpenc fc ad xri_v_rfpa ebciapj0 j _i fc gr_vmjhj`j
vci_xakias gcfiap_s"
I "-. II JL 7 ,/tt .7 7 , / -,6
J/ -,86 , < L /t ,J- L 7 . !<:
7,--8L. 8. 0 7.J /K;0.J
/Ltp6 -p <ph $ -Lp -LH 7
<-Lth ),I - .78 7 -L / 8 , ;J,
7. ;< .- p8 ;;7, JH,h 7 ; p8 <6
/t ;IJ J /7, - - pJ/ -/ ;7, I.,
<0,6 - J L0,<7, ; L8 -,L - J 7-/ ; / 8
I; ..J I97h - J I; / 7 7/ <,6
/ - <,.7 , I;,7 -Lp I,-, JH7h
qra v_kaic nc _k pjp_ e ri_n w_ra ftjienc _rvjiadjxanj ij yancs ftc `a ycme.
jp_ p_scitjrahctc tjn gcra_k
I H <. ),L 0 , 7 +6 . ,0-.,,
,H76 -,7 , 7-, H/ <./ , #/ -,h
7 H <.6 . 7-J - ,J8 ./ <. 7 ,
<-p - .6 / 7 I/ 7/ -/ -t L. -,I.
/t .7/ /9 J- 7- p - , -Lp7 7 +h
#6 L ),L 7 ;9 .-/ t, /
<t/ J -h J p 7 ;< -J th ' .
L ;/ ; 7 +6 t 7 ,. I 7 t,-.
;;6 7 .,<t I- J ,. L 6 7L
L -,It /th
ij _`_s sjm_s gr_ft_re frgfpa ijr_k nc rjdnckazci. jkj c f`c t_ grcftjta
I $ ;., - 7-,/t .7/ / .,96 <. - , //
;7-pp, //9p, 0, ;., .7 6 L -,I
-h ". .- <7. ,JH , L ;
, <. <.J - , 7 +6 7 -7, <., ;
,<tp 7LJ 77J 7- . J L ;0 I
I6 7/ .-/ <tp/ -- - I/ .
. <.,L7h '6 ;.6 L/ <,6 <.;,7, 7.,
/ <.J - - -0. 7L .7 /7,/h R , 7 76 0
<..7 /,I7 <-Lt6 , 7 -.7 ;6
.7 /J, -tJ 7.J <7p ;7h
%t *.
&% !"!&#! '%'#R!

rcp_ '..000 rbj e pjkre0 ij fc`cre mbjianc0 ijp_i kcxcianj vryc`atc b_rbc
dj ijxa_ijmia _ftjijp fe gepas yek_s grc~a`cma dmcekj `rcscij. _fmc 74
v_kaic evzctj`jzj0 dj`jenea rjdesc`jze aiaftjrft`j dj kanjfg_re0
p_ijyi_ s_ve bjrcs kj _kjie. r_hmc v_kaic e kre~cze rbj _djj
g_ycmj nc kj rjka saiaIhp_mj frgfp_v ncdapj. q_ nc dj ijhc feijr_kiapc _k
cg_jmi_v dijyjnj. smjka a ftjra fraxjma fe gr`c rcya ij sjtcrzcs ncdape.
`rcsc rc~asj ui`crj _c bam_ nc t_ dj za icdjsafma`_. kre~czc fj _p_ k`c
a g_ ajkc ymji_`j dijmjypa `ahc _k hcft v_kaij `_ka jk`_pjt j`m_ jp_nj
lrjn_`a. pta`ia nc grcp_ 400 grctc~i_ smjka0 _brjd_`jia a g_mctia
eka.
j frgfpc yatj_xc har_s f`ctj0 v_fg_kai lrjn_`a pj~c6
p_mj0 _ki_fi_ perf frgfp_v ncdapj0 g_ftj_ nc g_prctjy dijyjnia gr_ncpjtj
p_na ba trcbjm_ e k_vmcki_ `rcsc kj g_b_hjne icdj`akji g_m_~jn
grj`_fmj`i_v ~a`j ij _`_s g_kreyne. kre~czc _pegj ic fjs_ rbc0 `c a
sefmasjic0 p_na fc sjf_`i_ grake~ene e ~ca kj a _ia fj`mjkjne0 pjp_ pj~e0
ncdap f`_na grckjpj. {k icgr_xcza`_v dijyjnj nc yazciaxj kj kre~czc rjka
f`jp_v kjij G `rjtj `cmapc g_r_kaxc e`cp fe _t`_rcij. {`kc k_mjdc f`c
vcicrjxanc0 a ht_ nc ijn`j~ianc kre~c fc0 dbma~j`jne ijhj kcxj. w_`_rc ij
sjtcrzcs ncdape. ijne p_ fe. `a sa `cmape ijke g_mj~cs_ e rbane. lama
bafs_ si_v_ fg_p_niana pjkj ba ijhj `cdj fj sjtax_s bamj n_h y`rhj0
ftjbamianj. t_s fsafme0 eyaiacs_ f`c ht_ nc e ijh_n s_a kj tjp_ a bekc.
g_i_f_s s_ve kj pj~cs kj e _dja asjs_ _kmayic cp_i_saftc0 grj`iapc0
ai~czcrc0 gr_cf_rc. jpmc _brjd_`jic0 `rckic ekc0 keb_p_ f`cfic dijyjnj
_ye`jzj ijxa_ijmi_v baj0 trjkaxanc0 p_rcij. ^j ijhe `cmape rjk_ft0
i_`csbrj '00/. _t`_rama fs_ emteri_Icp_i_sfp_Iai_rsjta`ia xcitjr0 ed
aijifanfpe g_s_ _k 9..00 c`rj aiaftjrft`j dj kanjfg_re.
. - K/J ;0 L/ ,-H/?
_ycma fe sjf_`i_ kj k_mjdc0 grc f`cvj smjka. yc ftjrc frgfpc gcfsc0 avrc.
^j tjn ijyai `rjjne fc afp_ifp_n trjkaxana. tj nc ijr_k bcd ncdapj0 `crc a
trjkaxanc _p`are citrj nc fg_rtfp_ kreht`_. {i_ ht_ nc dj bekei_ft
ijnbatianc ncftc cp_i_sfp_Iai_rsjta`ia xcitjr. ^jhj nc kj`ijhzj ~cj bamj
kj sa e pjkre bekcs_ aftaifpj0 epxa_ijmij fg_ij fj rban_s0 pjkj nc e
gatjze fg_i_Itrv_`aifp_ g_fm_`jzc fj mbjian_s. |caij frgfpa
badiafscij0 gj a ijha grckedctiapj fj _fsctj0 _fmjzjne fc ij jptecmic
p_f_`fpc aiftatexanc0 arsc0 ht_ nc jgferki_. ijs kj nc fjs_ gr_hmc v_kaic
+. _kft_ trv_`aic fj mbjian_s tjp_ eipxa_iafjm_. ljh db_v t_vj fjkj
g_ft_na ijh cp_i_sfp_Itrv_`aifp_Iai_rsjta`ia xcijr a f`c g_fm_`c0
g_frckiapj gra g_fm_`jze0 fg_f_bia fs_ kj grcedcscs_. ijsj ba rbanj
asjmj g_edkji_v gjrticrj. ^j tjn ijyai sa bafs_ djg_fmama ijhc ekc0
peg_`jma frgfpe r_be0 a n_h tcfianc ba bamc `cdc fj sjtax_s. citre asjs_
cpage ftreyia0 fg_f_bia0 _brjd_`jia eka0 p_na `c rjkc ij t_sc. _rji
_p_`a nc a cp_i_saftj a f_xa_m_v0 lmckjr np_`a `rftji cp_i_saftj0 p_na
kjnc e aft_ `rcsc _vr_sji k_grai_f eipxa_iafjze kre~czj0 a icgrcpaki_
nc e p_itjpte fj sjtaxas. q_ fe krjv_xcia eka0 p_na ic htckc ia trek0 ia
dijzc0 ia `rcsc. {kmepj nc ij d`jiayi_n rbana a frgfpas gra`rckiaxasj.
$<0 7 .H7 ; /H ; K/p %I. ; -H, -
<./ 7;.,h
_fmc 74 v_kaic0 kcxa fe0 dj fjkj e sjm_s br_ne0 k_ftegij kcmj ijha gafjxj.
rcfrcia fs_ ht_ e rbana g_ft_nc eka0 esjiafta0 aitcmcptejmxa0
gr_cf_ra0 p_na dijne p_map_ nc `j~i_ kj frgfpa sjmahjia e mbjiana dijne dj
f`_nc gcfiapc0 gafxc0 ijeyiapc. j`jenea tas ekasj0 e rj_`asj
babmaotcpc ijhcv kre~czj nc grcp_ '.0 pzavj dj kcxe hp_mfp_v edrjftj a _p_
.0 dj _krjfmc. ^jhj `cmapj ~cj nc kj fjpegas_ k_ k`c ajkc pzavj dj smjkc
a bjrcs '00 dj _krjfmc. |crentc0 kcxj fc gr_ft_ vrjbc0 yatjne ijhc gcfiapc0
gafxc6 cfjipe0 rzjifp_v0 ikraj0 eyaj0 yapj _`e... jma icsj k_`_i_ dj
f`c. tcvic sc e vrme pjkj k_c ftjraij a s_ma kj se kjs_ ij yatjzc icpe
pzave0 ncr nc ~ckji f`_v gafsj0 ~cji frgfpc rcya. rcia fs_0 ncr p_map_
dijs0 jpxanj fjpegjzj pzavj dj pjkjr fc ijftj`j e ijh_n sjtaxa.
R- / L. <.J 7;. , H, .- I I -
KI, - - <K,.HLh
G r_hmc v_kaic dj`jenea sjtaxa e hp_ma kre~czj rjkam_ fc e tra
fscic. ^jn`ahc nc bam_ kcxc0 jma a ftjrana p_nc nc rc`i_fi_ g_keyj`j_ ijh y_
G `ct_djr arjp_`a0 gr_cf_r frgfp_v ncdapj ad ^aphaj. `a fjkj ~cmc kj
fj`mjkjne sjtcrza ncdap G ij ftataic za. r_bmcs nc i_`jx0 j g_vmcka a ijha
smjka a ftjra pjkrjij egrta fe e rbane. ^jkmc~i_ saiaftjrft`_ ijs nc
_bcjm_0 a sa fs_ a _`c v_kaic p_iperafjma dj frckft`j e adi_fe _k _p_ 1'.000
c`rj. lcd tc hp_mc icsj iapjp`c bekei_fta dj kjc _gafsczj`jzc ij
sjtcrzcs. rcpak ba ba_ g_vebji dj ijhe smjk_ft. _ftjm_s0 f`c k_br_
prciem_ ijs nc _k t_vj. _p frckft`j ic ftavie0 ri_v_rfp_Igras_rfpj
satr_g_manj0 g_k bra~ias _p_s atr_g_matj sam_anj0 ij fcbc nc grcedcmj
_bj`cde aijifarjzj ijftj`c. qjp_ fs_ efgcma kj gragrcsas_ `ct_fj`fpe
f`cyji_ft gr`a get e aft_rana0 g_fmc 74 v_kaic gc`jmj fc asij `ct_s j`a e
pjkre. j f`c ijf ba_ nc t_ `j~ji k_vjjn.
. </, <I/ L J0. /p .7 76 .6 p ,
'I7?
G _~kj bafs_ _k wrpj f`a s_vma kj ijeyas_ pjp_ fc g_sj~c f`_n ijr_k e
rjfcnjze. wrypj `rm_ capjfi_0 adkjhi_ a grj`_`rcsci_ aijifanfpa0 jma a e
pzavjsj0 adk`jnj dj f`_n ijr_k e mbjiana. jpck_ianj braic _ f`_nas
feijr_kiaxasj. mbjiana g_ft_nc _bkjiahtj0 _fi_`ic0 gj a frckzc hp_mc ij
vryp_s ncdape. t_ ic s_~c kj afaijifarj |mjkj a saiaftjrft`j e wryp_n0 e
g_s_ grafpjyc vrypj rj`_fmj`ij xrp`j0 j icrctp_ a badiafscia0
gra`rckiaxa0 eftji_`c0 aiftatexanc0 ncr as nc ftjm_ kj fc vrypa ijr_k ij _`as
gr_ft_rasj _kr~a a ic dm_gjta. ijs_ kj nc e rbana `cmapj pradj0 jma ijhj nc
~cj kj a sa rba e pjkre asjs_ _bkjiahtj0 hp_mc ij frgfp_s ncdape. jp_
fetrj ijhj kcxj kj ake ij ftekanc e lc_vrjk0 rjvenc`jx0 ^ah0 jp_ ic dijne
k_br_ frgfpa"
).6 I/ ; 'I7 ,. 76 , ;/ /,6 ,-p ,
/H?
G icpe repe G kj. cxas_0 mbjianj a rij w_rj gr_hmc v_kaic g_tgafjma fe
fg_rjdes _ rjdscia ftekcijtj a t_ ij kcfct jpemtctj. ^j tjn ijyai gr_bmcs nc
rcham_ _p_ '00 ftekcijtj. qjp_ smjka xri_v_rfp_v g_rcpmj _kmjdc ij ftekanc
ad mbjianc e _kv_raxe0 ^apha0 a _briet_0 j kr~j`c as _bcdbcene frckft`j
dj hp_m_`jzc. j ijhe kcxe0 dj frgfpe smjk_ft G t_ nc fjkj fjs_ gefta fjijp.
afmas kj ba e `cmap_n scra g_s_vm_ _t`jrjzc frgfp_v p_idemjri_v
grckftj`iaht`j _`kc e pjkre. {i_ ba f`_nas jivj~sji_s atcpjp_ k_graicm_
rchj`jze br_nia gr_bmcsj G j icpc yjp0 asjnea grj`a e`ak0 a ebrdjm_. q_ fjs
grck_ya_ ijkmc~ias e sjtaxa.
^j prjne0 v_fg_kai lrjn_`a nc g_kfcta_6 _p_maia pjkrj g_ft_na `ahc _k
&0 frgfpa vr_bjj. icg_frcki_s _pre~cze a nc 1' ad gcra_kj bjmpjifpa a
g_t_za rjt_`j. ^j brke ljrkjz_m0 ij tra pam_sctrj _k vrjkj0 fjrjzci_ nc
10.000 frgfpa `_niapj ad r`_v f`ctfp_v rjtj. ^cht_ kjc0 e njki_s0
djgehtci_s ftjze nc n_h hcft f`ctamahtj vkc g_ya`jne frgfpa rjtiaxa p_na fe
_tahma e mcvcike0 e aft_rane. `c fe grcprama djb_rj`0 trj`j0 trzc a pjsczc.
lam_ ba k_br_ kj fc vr_bj erckc a kj fc ij scfte vkc nc ijn`ahc fjrjzcia
g_kavic s_iescitjmia fg_sciap cr_nasj ad r`_v f`ctfp_v rjtj. jic0 g_fmc
9+ v_kaij0 gr`a get nc e pjkre fme~ci gjrjft_f advaiemas frgfpas
rjtiaxasj. atjs fc0 pjp_ y_`cp s_~c kj fc ijkj b__n bekei_fta jp_
djb_rj`a _ic p_na fe ~a`_t_s gmjtama ebj` grcsj _tjbaia pjkre fe
p_fta _ftj`jma ijnb_a fai_`a frgfp_v ijr_kj0 ij brkasj wera0 _0 et0
qr_g_nj0 ^axj lrcv... a cs_ djfepjta repj`c0 j rbanj kj ijs g_s_vic kj fc
_ke~as_.
_syame wj`rae wrxa g_ftj`ama dmjtie gm_ye ij re0 atcrji vj 19/..
_kmap_`j_0 j e rbana icsj fg_sciap ia e r_ki_n qrbehiaxa. rjt _tahj_ fj
_fjs v_kaij ncr se nc r`jtfpj k_s_brjifpj 4'. ka`adanj sjfjprarjmj
r_katcc0 fcks_r_ brjc a fcftjrj a bjpe.
U ^2b\4@ bA]\25C4@D ad>f FBA 1>FA
NA`>]4`> 5]4`D > CAn`4@ 45`2nAB\4@D 4 ^A]4`>@ _F>f>B2 `>\4 52 ?FB>f>F5`A
_DCF4>CA 3>g4^]\D^D]A 5D@> aDC> nC> 52 _>nC>^D]4 4 ^>]\A]4 5^>\2 3>@>^4B2h
l4nA: N>^D` A=I
#lu5beno glasilo 9raljevine ?rne Core0 LClas ?rnogorcaL (Nej kod Kariza0 od '7. jula
1919.0 godina izlaska 470 br. 7.0 na str. 4) obavljuje pismo RD3D VF4^>`D_4kD0
crnogorskog emigranta koji je iz ?rne Core izbjegao od okupacionog srpskog terora.
RD3A VF4^>`D_4k je to pismo napisao u Karizu &1. juna 1919. godine. ( njemu on
navodi kako je od strane vlasti u%apEen0 te da je tamnovao @etiri i po mjeseca0 da je
mu@en0 ali i da je uspio pobjeDi. Kored ostalog0 on piEe i ovo6 W)itava sela, naroito
oko Nikia su razruena i opljakana od strane Srbijana(a. Srbijan(i zabranjuju i
noenje (rno#orsko# ruha, a naroito kape. bzrodi i plaeni(i srbijanski uzeli su
ajkau, ili su na (rno#orsku kapu stavili %etar b `% bU umjesto Nikola b `N bU.
&eutijem, o#romna veina naroda, muko i ensko, stavili su kao u velikoj koroti
(rno na kapu, poto im je zabranjeno noenje (ro#orske kape. Narod je tim ba
pametno rekao to misli o sadanjem poloaju rne Zore]0 navodi crnogorski
patriota RD3A VF4^>`D_4k.
lF4B23D BD VFDB\4B4: : tome kako su okupacione civilne i militarne vlasti u doba
nasilne aneksije ?rne Core 191/. godine atakovali na crnogorske svetinje0 vrijednosti0
i simboleS narodne znamenitosti0 noEnju0 uvjerljivo svjedo@i i prinuda nad
?rnogorcima u@injena tokom maja 1919. godine na crkvenom saboru kod 1anastira
#v. Nikole na ostrvu =ranjini na #kadarskom jezeru0 koji se tradicionalno odr5avao.
: tome piEe u svojim biljeEkama i N4`>]D T>@DB>^ iA? (roHen 1900. u !rnovu kod
=irpazara0 umro 1.. 88 1970 u >os ,nHelesu)0 crnogorski patriota0 u@esnik Jo5iDnog
ustanka 191/. godine0 poslije kojeg je izbjegao u 8taliju. ( rukopisnoj
zaostavEtini N4`>]A Th iA?D6 @iji je dio njegova porodica ustupila crnogorskom
nezavisnom neHeljniku iz Kodgorice &onitoru za objavljivanje0 navode se @injenice o
tome Eto se dogodilo na crkvenom saboru kod manastira #vetog Nikole na =ranjini 9.
maja 1919. godine.
( tom kontekstu on navodi i sljedeDe6 W ajudi su na #lavama nosili (rno#orske kape
sa ini(ijalima WN b] `Nikola %rviU, kakve su se de(enijama nosile u rnoj Zori. Na
tom saboru doao je i naelnik okru#a etinjsko#, 5itar ( Vukevi", jedan od
osuenih u bombakoj a\eri. $n je lino tapom obarao te kape ljudima sa #lava. $va
injeni(a, inae vrlo interesantna za o(jenu karaktera, ba(a punu svjetlost na
neviteke #estove ondanjih visokih \unk(ionera. rno#or(i su se u ono doba vrlo
nela#odno osjeali, ako im i sluajno padne kapa s #lave, a kad im se to desi na ovako
nasilniki nain, za njihove pojmove bolje je bilo da im odleti #lava. Naelnik je
sobom doveo bio i andarmeriju]0 piEe Nikola !omanov Fec.
I3A\A dAa bD5C4: Krema @injenicama koje iznosi Nikola !. Fec0 poslanik tzv.
Kodgori@ke skupEtine T4]>n W>^DB>^4k Wpredla#ao je da se ivot Sveto# %etra izba(i
iz etinjsko# manastira i javno spali na 'alia pazaru0 Wda se narod ne klanja pred
jednom smrdljivom ljeinom]0 navodi N4`>]D Th iA? u svojim biljeEkama rije@i tog
u@esnika tzv. Kodgori@ke skupEtine.
4u%ovni inspirator Jo5iDnog ustanka 191/. godine0 crnogorski premijer W>^DB
c4@>B>^ l]D@ABD? je0 u jednom pismu0 opisujuDi situaciju u ?rnoj Cori u vrijeme
njene okupacije i aneksije izvrEene 191/. godine od strane zvani@ne #rbije0 naveo i
ovo6 Wda se nijesu tadanje saveznike vlasti velikih sila umijeale, htjele su
okupatorske vlasti spaliti moti Sveto# /etra Eetinjsko' i Sveto# Vasilija Dstro%ko',
onako kao to je inan pa%a spalio na raaru ostatke Sveto# ave )e&anji"a.
%ro#ram je bio da se uniti sve to je narodu sveto. %oruili su spomenik pobjedniku
Zrahovske bitke, elikom ojvodi 5irku /etrovi"u, samo radi to#a, to je bio
ota( kralja )ikoleL0 navodi -ovan #imonov Klamenac.
T>FC2FD BD ^>\^>3>@ m>g>@ lACF>^4kA@: -edan od najistaknutiji% protivnika
okupacije i aneksije ?rne Core 191/. godine i pristalica odbrane slobode i nezavisnosti
?rne Core bio je i proslavljeni crnogorski vojvoda m>g> lACF>^4k (zvali su ga
gospodin Jo5oS roHen 1/47 G umro 19'7). Jio je veoma blizak roHak
kralja N4`>]A i jedno vrijeme0 sve do roHenja N4`>]4B>f sina princa =DB4]D0 i
prijestolonasljednik. =ojvoda m>g> lACF>^4k je bio uspjeEan vojskovoHa0 politi@ar i
diplomata6 sa vojvodom cCDB`>@ RD3>B\4kA@ bio je delegat ?rne Core na
Jerlinskom kongresu 1/7/. godineS bio je predednik ?rnogorskog #enata0 predednik
4r5avnog #avjeta i =elikog #uda0 te i ministar unutraEnji% djela.
Nakon srpske okupacije i aneksije ?rne Core 191/. godine i on je bio izlo5en teroru0
mu@enju i prinudi od strane novouspostavljeni% vlasti. =ojvoda m>g> lACF>^4k jedan
je od organizatora Jo5iDnog ustanka crnogorskog naroda '1. decembra 191/. godine.
(o@i izbijanja ustanka stari crnogorski vojvoda u%apEen je u NikEiDu decembra 191/.
godine. <ikaniran je i maltretiran od strane okupacioni% vlasti i nji%ovog sreskog
na@elnika T>@4kD. (tamni@en je u podgori@ki zatvor -usova@a.
N4`>]D T>@DB>^ iA? povodom %apEenja vojvode m>gD lACF>^4kD navodi6W%rilikom
sprovoenja vojvode 'oa %etrovia iz nikiko# u pod#oriki zatvor, na 'o#etiima
rekao mu je &arko Savievi: Wkako bi bilo vojvodo da te pojaem do %od#ori(e].
do ovo# jahanja nije dolo, ali je tano da mu je Savievi oduzeo skupo(jeni tap,
ko#a je stari vojvoda de(enijama nosio i koji mu je za ovu priliku bio vrlo potreban].
!amnovao je vojvoda Jo5o KetroviD u podgori@koj -usova@i viEe od jedne godine0
poslije @ega je interniran u #arajevo. #tradao je vojvoda m>g> lACF>^4k zato Eto je
trajno bio vjeran 4omovini0 9runi i Fastavi ?rnogorskoj.
S_D5B>5C aD FA3 4 @4F: Na@elnik :kruga ?etinjskog Uh Ah WA^eAB4\A^4k Kovjereniku
9raljevske =lade za ?rnu Coru0 tj. okupacionom civilnom guverneru I^DB2 Z>]4
lD^4kA^4k20 u aktu Kov. br. &1. od '. jula 1919. godine0 dostavlja slu5beni dopis o
obustavljanju plate V]D32 lACF>^4k2 i penzije m>g2 lACF>^4k2.
=ojvoda je 8nterniran u #arajevo0 a od strane vlasti je okrakterisan kao Wopasan za
dananje stanje i red]. 9asnije je osloboHen0 ali je stalno bio pod nazorom i
prismotrom vlasti.
9ad je umro kralj N4`>]D u izganstvu 1. marta 19'1. godine0 tra5io je vojvoda m>g>
lACF>^4k od tadaEnjeg srpskog mitropolitra na ?etinju dr 1D^F4]D =>g4kD da se odr5i
na ?etinju0 u 1anastirskoj ?rkvi parastos preminulom crnogorskom
suverenu. =>g4k ga je uputio da sa tom namjerom upozna okru5nog na@elnika
?etinja T4CFD ch V2`bA^4kD. Karastos kralju Nikoli odr5an je kao privatnom licu0 a ne
kao vladaru. Nije imao javni karakter0 niti je odr5an onako kako je trebalo. :dr5an
skoro u tajnosti0 na na@in kako 9ralj N4`>]D ni po @emu nije zaslu5io. Kovodom
odr5avanja parastosa kralju N4`>]4 na ?etinju su se tada dogaHali opasni incidenti i
kon$likti0 o @emu je dijelom pisao i mitropolit Cavrilop 4o5iD '1. marta 19'1. godine0
u pismu zastupniku ministra vjera u beogradskoj =ladi VA]4aDF2 WDB`>^4k2.
Na@elnik podgori@kog :kruga m>n`>^4k6 u izvjeEtaju od /. $ebruara 19''. godine
na@elniku cetinjskog :kruga dostavlja spisak0 kako on to $ormuliEe0 WZlavnih a#eneta
ovana %lamen(a i &ilutina uinia, koji rade po njihovim instruk(ijama i sa kojima
stoje u stalnoj vezi]0 pa0 pored ostali%0 za okrug NikEiDiDki kao glavne agente pominje
i vojvodu Jo5a KetroviDa0 vojvodu 2FD lACF>^4kD i TDF`D lACF>^4kD.
=>`2@ABCD > CAF>F2: 9njiga WNekoliko strani(a iz krvavo# albuma araorevia P
dokumenta o zloinima Srbijana(a u rnoj Zori], objavljena je u 9raljevskoj
?rnogorskoj dr5avnoj Etampariji u 3imu 19'1. godine u izdabnju $dbora (rno#orskih
izbje#li(a @iji je predednik bio akvokat V]D34@4F 4`DB>^ l>_>^4k (roHen 1//4 G
umro u progonstvu 19'+).
V]D34@4F h l>_>^4k je bio crnogorski intelektualac i rodoljub0 pravnik i publicista0
bivEi predednik ?etinjske opEtine0 ministar pravde u crnogorskoj =ladi u egzilu te
prvi crnogorski sineasta ($ilm askresenja ne biva bez smrti). ( toj knjizi0 na strani '.0
piEe i ovo6 W BF. de(embra DEDE. #odine Srbijan(i su zapalili selo dide `optina
'jelika, oblast etinjskaU. Stanovni(i su bili pobje#li, izuzimajui starih i bolesnih.
&eu njima nalazili su se bolesni(i : )ikola Vuji" i Boo R( Bi'ovi". $boji(a su bili
ubijeni. &ajka Nikole ujia, koja je pokuala braniti nevino# sina, bila je isprebijana
i ostavili su je polumrtvu].
?rnogorski junak i patriota0 borac za pravo0 @ast i slobodu ?rne Core bio je i
komita T4k> N4`>^4k iz ?rmnice. :n se0 sa gerilskom grupom sukobio u crmni@kom
Coliku0 sa okupacionim poDerama. Jio je opsadiran u jednoj jami iz koje se branio dok
je mogao0 dakle0 sve dok nije ostao bez municije. Nije se %tio predati0 veD je aktivirao
bombu0 sio je na nju0 ali ona nije eksplodirala. :kupaciona poDera ga je potom
u%vatila i svezala. Kotom su 1iDu NikoviDu0 kako navodi Nikola !. Fec0 Wvezane ruke
pekli (i#aretama, pljuvali #a, tukli i psovali. doveden na irpazar i upitan od strane
naelnika 6uke 6eki"a, da li se kaje to je uradio, Nikovi je od#ovorio: W&oja je
kua bila vjeita straarni(a na pra#u rmni(e. &oji pre(i krvavo su se svetili
Tur(ima i oni njima, ali im nikada nijesu uinili, to meni uinie neki rmniani, za
koje do sada ne uste ni znadoste. Ni od e#a se ne kajem, samo alim to me srea
izdade da ih ne potuem]. WNemoj tako #ovoriti pred sudom jer bi o#ao iz#ubiti
#lavu] P rekao mu je naelnik. WZlava bez obraza nije #lava ne#o ono dru#o. Takva
#lava meni ne treba, a ko misli da mu lijepo stoji neka je nosi]. %red sudom poslje
dvije #odine otezanja, utvreno je da su isti ljudi koji su po#inuli na %etrovoj %onti,
silovali nje#ovu enu i sestru evojku, poto su mu kuu opljakali i zapalili. 'ez
obzira na sve to on je osuen na BN #odina robije] piEe Nikola !. Fec.
!ako je prolazio golgotu crnogorski komita T4k> N4`>^4k sa svojom porodicom od
okupacione soldateske i domaDi% renegata u nji%ovoj slu5bi.
A3g4k: ND`>B >`2_D?4\A 5234]> 5A ]\234@D `>\4 d4 5A 2
B>F@D]B>\ aA@]\4 _F>f]D54]4 EAF>\4@D
B#voju knjigu posvetio sam politi@kim suHenjima u ?rnoj Cori kad nije bilo ?rne
Core. Krogovorio sam o tome kako su stradali ?rnogorci koji su ostali bez domovine i
kako su bili zarobljeni i u%apEeni u vlastitoj domovini0 samo zato Eto su bili odani
pravu0 @asti i slobodi0 i nijesu pristali da budu 5rtve brutalne aneksije koja se
dogodila.L :vako je istori@ar N>^D` A3g4k u najkraDem objasnio temu svoje nove
knjige BKoliti@ka suHenja u ?rnoj Cori 19'0I1940L u emisiji BTiva istinaL0 na ,tlas
televiziji0 autora =DF`D w2`>^4kD.
,d5iD0 koji se dugo bavio ovom nedovoljno osvjetljenom istorijskom pri@om0
naglaEava da je izuzetno va5an kontekst u kome su se politi@ka suHenja odvijala.
B9omitama i zelenaEima0 crnogorskim patriotima0 se sudilo po zakonu i ustrojstvu
sudova iz 1910. godine0 za djela koja nisu po@injena. :dgovarali su za neEto Eto i sami
nijesu mogli da objasne. :kupator je sudio u okupiranoj zemlji0 po zakonima
okupirane dr5ave0 onima koji su se legalno i legitimno usprotivili aneksiji nji%ove
domovine0 naglasio je ,d5iD.
( knjizi je0 ka5e0 iznio mnogo detalja o li@nostima kojima je suHeno0 ali ono Eto je
zajedni@ko svima je da su izvedeni pred sud zbog politi@kog delikta0 i to dominantno
zelenaEi0 pristalice crnogorske stranke0 ili crnogorski% $ederalista.
A:ni0 koji su pripadali komitskom pokretu su nakon sloma Jo5iDnog ustanka bili od
strane pobjednika0 trupa srpske vojske0 5andermerije0 izvedeni pred sud. :ni koji su
vodili glavnu rije@ na Kodgori@koj skupEtini vodili su glavnu rije@ i sudili ideoloEkim
protivnicima0 crnogorskim zelenaEima0 lojalnim dvoru i =ladi0 koji su bili u egzilu.
3ije@ je o ljudima koji su bili vojnici kralja Nikole i do kraja su ostali vjerni zakletvi
koju su polo5ili crnogorskoj dr5avi i njenom suverenu. Jili osuHeni za ono za Etao bi
u svakoj normalnoj zemlji bili nagraHeni i proglaEeni %erojima0 a njima je suHeno za
veleizdajuL0 kazao je ,d5iD.
CovoreDi o potpuno nepravednom suHenju0 on je objasnio da su branitelji radili po
slu5benoj du5nosti i bili nji%ovi ideoloEki protivnici. =a5no je vrijeme u kome se sve
odvijalo0 a najbolje ga je objasnio kralj Nikola u intervjuu HAFdAFC2 V4^4\AB20 koji je
objavio MNe ork Times 1919. godine0 kazao je ,d5iD.
A8z ?rne Core nema vijesti0 izgleda da tamo vlada pravi teror0 ubijaju se bez suda
ljudi0 5ene i djeca0 bombe se bacaju na kuDe moji% prijatelja i samo da bi se crnogorci
odrekli zakletve. #igurno ste @uli o mome smjenjivanju i aneksiji ?rne Core0 ali to je
uradila la5na #kupEtina koja ne postoji po (stavu ?rne Core0 veD su je izabrale
razbojni@ke @ete u ime #rbijeL0 kazao je tom prilikom kralj Nikola.
,d5iD je naglasio da je na@in izbora sudija i na@in nji%ovog odlu@ivanja bio takav da
ministar pravde predla5e sudije0 =lada daje saglasnost0 a lACDF VDFDe>FeA^4k0
kasnije A]A`5DB3DF6 bira sudije.
( Kodgori@kom procesu su radikali sudili zelenaEima0 na primjer N4`>]D =FDf>^4k6
VA]\`> l>_>^4k0 cCA^> 1FAf>^4k0 T4]DB m>n`>^4k.
,d5iD je kazao da treba pomenuti i korektne branitelje i izdvojio m>g43DFD
RD3DB>^4kD0 koji je branio nekoliko zelenaEa sa ?etinja0 i znamenitiog pravnika
V>\45]D^D 1>\B4kD.
VFD]\ N4`>]D aD XNA >F` T4@A5[ yzyz: cFd4\D @A
XBDfFD34]D[ dFDC>2d4]Db`>@ 4B^Da4\>@
,meri@ki list MNe ork Times, u broju od '9. januara 1919. godine objavio je
razgovor koji je novinar HAFdAFC V4^4D] obavio sa kraljem N4`>]>@ I lACF>^4kA@
N\Af>nA@ u Karizu0 a kojeg je '7. januara iste godine publikovao londonski list MThe
dallw hroni(le. %ortal Xnalitika prvi put u ?rnoj Cori je objavio intervju koji je
crnogorski suveren dao u egzilu.
( tom intervjuu6 `FD]\ N4`>]D govori kako je nelegalna i nelegitimna Kodgori@ka
skupEtina novembra 191/. godine0 u uslovima okupacije0 izglasala nasilnu aneksiju
?rne Core #rbiji0 te kako je u njegovoj zemlji zavedena vladavina straEnog terora0
represije i zlo@ina nad crnogorskim narodom. N4`>]D I lACF>^4k je0 prema onome Eto
je rekao KNe ork Timesyu0 stanoviEta da su beogradske vlasti od ?rne Core
napravile Bbesudnu zemljuL0 u kojoj stradaju0 bivaju pogubljeni0 bez suHenja oni
?rnogorci koji se bore za opstanak svoje domovine. ?rnogorski suveren u egzilu
naziva Kodgori@ku skupEtinu Mru#lom od %arlamenta, isti@uDi da takva ustanova ne
postoji po va5eDem (stavu ?rne Core.
!vrdi da ?rnogorci ne 5ele da se odreknu svoji% zakona i viEevjekovne dr5avne
nezavisnosti i slobode0 koju su od svakog uljeza stoljeDima branili. Fala5e se da se
?rnogorcima omoguDi pravo na samoopredjeljenje0 da se poEtuje princip nacionalne
suverenosti0 te da ?rna Cora kao nezavisna dr5ava i ?rnogorci kao slobodni ljudi0
mogu stupiti u kon$ederaciju -u5ni% #lovena0 ali ne kao dio druge dr5ave.
:d 1irovne 9on$erencije0 koja je zapo@ela sa radom u Karizu0 kralj N4`>]D o@ekuje
da odbije da pri%vati aneksiju ?rne Core izvrEenu od strane #rbije. 9ralj N4`>]D0
pored objaEnjavanja kontinuiteta srpskog komplota protiv ?rne Core i naglaEavanja
neza%valnosti #rbije za sve Eto je ?rna Cora dugo vremena u@inila u njenu korist0
govori0 izmeHu ostalog0 i o njegovim ambicijama da restaurirana crnogorska dr5ava
bude teritorijalno uveDana. 9ralj Nikola i dalje se rukovodio nerealnom ambicijom da
De granice ?rne Core biti uspostavljene onako kako je to bilo predviHeno >ondonskim
paktom iz 191.. godine0 koji je garantovao teritorijalnu ekspanziju ?rnogorskog
9raljevstva. 8ntervju0 objavljen u BNe] [ork !imesuL0 u prijevodu s engleskog na
crnogorski jezik glasi integralno6
MER)D1DR4* 4R-6! /D6-NF )-DF 0
-VF@)*4FO
Dslanja se na 5irovnu 4onferen#iju da sprijei aneksiju nje'ove drave od strane
rbije
D/20N0!F V6-D-V*)0 2FRDR-
2vrdi da rbi ubijaju nje'ove pristali#e bez suenja
a$Nd$N, anuar BC. P dnevna !ronika objavljuje intervju sa (rno#orskim kraljem
koji je, Herbert Vivial, dobro poznati novinar, obavio u %arizu. Nikola je zapoeo
intervju drei tele#ram i #ovorei:
M$vo bi as mo#lo zanimati. dolazi od kralji(e Xleksandre, koja me obavjetava da
su imperatorka ^usije kao i njene kerke bezbjedne u rimu.
4ralj )ikola je nastavio:
M%rimio sam malo vijesti iz moje zemlje jer, kako je srpska okupa(iona vojska,
postavila kordon, nijednoj osobi niti pismu nije dozvoljeno da proe. edini izvjetaji
su prokrijumareni od strane mojih prijatelja na rizik njihovih ivota.
bz#leda da postoji istinska vladavina terora. &ukar(i, ene, e(a su po#ubljeni bez
suenja. 'ombe su baene na kue mojih pristali(a. Nova( se troi kao voda da
privoli moju e(u da se odreknu njihove zakletve.
*@VR1-V- R0160 /-R6-5F)2
Nema sumnje da ste uli ovo moje svjedoanstvo i aneksiju moje drave od strane
Srbije. %a, to je bilo iz#lasano od ru#la od parlamenta koje# su nazvali elika
skuptina P naziv, koji ne postoji u naem ustavu. b da nije bilo iz#lasano ni od ko#a,
bilo bi iz#lasano od #rupa i razbojnika koji su radili u korist Srbije.
Trenutno je nemo#ue sazvati re#ularni %arlament zato to je veini naih vojnika
zabranjeno da se vrate iz maarskih lo#ora. Xli kada se vrate, ubijeen sam u
uspijeh. $ni ne ele da se odreknu svojih zakona i nezavisnosti, koje su uvali tokom
est vjekova od svako# uljeza. on\edera(ija sa ostalim unim Slovenima, po svaku
(ijenu, ali kao slobodni narod, ne kao dio dru#e drave.
Zospodin %ai, srpski dravnik, spletkario je jedanaest #odina da aneksira rnu
Zoru, ali nije blizu svom (ilju, zato to odbijam da povjerujem da bi savezni(i
odustali od prin(ipa samoopredjeljenja za koje su se borili ili da bi dozvolili da jedna
od najmanjih na(ija bude rtvovana zbo# ambi(ija sueda.
D/20NBF )- R-G0) R/4F )F@-HV-6)D2*
$no na ta se alim jeste nezahvalnost. 'orio sam se tri rata za tu istu Srbiju.
$dbranio sam je od jedne nesree i omu#uio da povrati 'eo#rad. "zimao sam hljeb
iz usta moje e(e da zadovoljim njene potrebe. etite se da sam ja bio prvi koji je
pritrao da je spasi nakon austrijsko# ultimatuma, iako me nijedan u#ovor ne
obavezuje na to i mada se nije znalo hoe li velike sile intervenisati.
b ta je moja na#rada $va bratoubilaka invazija na slobodu mo# naroda.
&i ekamo pravdu &irovne kon\eren(ije i oslanjamo se na obeanja velikih sila.
^aunamo na od#ovarajui pristup naem moru zato to zavisimo od nae# uvoza
zarad e#zisten(ije.
&oramo dobiti Skadar. $svojili smo #a tri puta sa naim maevima i svaki put nam
je bio otet u (ilju ula#ivanja Xustriji, koja je sada prestala da postoji. Skadar je na
etnoloki, istorijski i #eo#ra\ski.
" nastavku, mi treba da poedujemo 'oku otorsku, koja je prvi prirodni ulaz u moju
zemlju. 'osna i !er(e#ovina su takoe tradi(ionalno (rno#orskiM.
:XNA >F` T4@A5[6 xzh WDB2DF yzyzh6 XTSNTYNY1RIN VIN1 lUTc HSlY
IN AZZIYc-RA]4A5 >B lAD?A >BjAFAB?A C> _FA^ABC ABBADC4>B >j H45 >2BCF
d cAFd4D[
lF4FA34>: N>^D` A3g4k6 45C>F4bDF
l>3AkDB\A: 1>^>F T4]D 2`DB>^4kD BD >C`F4^DB\2 c_>@AB >d4]\Ag\D _>^>3>@
z} f>34BD m>g4kB>f 25CDB`D
4ame i gospodo0
;kselencije0
(va5eni potomci crnogorski% ustanika0
KoEtovani graHani ?rne Core0
:belisk Jo5iDnom ustanku0 nakon gotovo jednog vijeka0 potvrHuje smisao 5rtve ti%
naEi% %rabri% slobodara za ideju crnogorske nezavisnosti0 koju ni njegov porazni is%od
nije mogao zatrijeti ni zatamniti. :vo je prvi spomenik posljednjem pokuEaju
?rnogoraca kobne 191/. i 1919. godine da oru5jem odbrane ono Eto su smatrali
smislom svog postojanja6 svoju dr5avu ?rnu Coru0 njen ugled i njeno pravo da bude
ravnopravna sa saveznicima iz pobjedni@ke alijanse u Krvom svjetskom ratu0 koji je
promijenio geogra$sku kartu ;vrope i odnose u tadaEnjem svijetu. #lava kojom su se
ovjen@ali zauvijek je utkana u sr5 nacionalnog i dr5avotvornog biDa ?rne Core. !a
iskra vje@nosti ?rne Core posebno blista u susret '1. maju 4anu nezavisnosti.
#a ove vremenske distance0 nepristrasno sumirajuDi $akta o ovom istorijskom
dogaHaju0 njegova tragika i zna@aj0 bez obzira na is%od0 u istoj su ravni sa mnogim
slavnim crnogorskim pobjedama0 kao Eto su bitke na =u@jem dolu ili 1ojkovcu.
-asno0 uvijek su na pravoj strani oni koji se bore za slobodu0 za svoj identitet0 za svoju
dr5avu i njeno dostojanstvo. 9roz odrednice tog vrijednosnog suda jedino se
objektivno mo5e posmatrati i Jo5iDni ustanak 1919. godine.
8z ponositi% Jajica0 sa ognjiEta crnogorske samosvijesti0 krenula je pobuna Lza pravo0
@ast i slobodu ?rne CoreL0 protiv zatiranja crnogorskog imena i crnogorske dr5ave.
:vHe su naEi preci branili dostojanstvo i pravo na samobitnost crnogorskog naroda.
:davde je otpo@ela joE jedna bitka za ?rnu Coru0 gerilska i emigrantska0 kasnije
anti$aEisti@ka i oslobodila@ka0 poslije svega graHanska i demokratska0 koja je zauvijek
okon@ana '1. maja '00+. godine. #avremena ?rna Cora s ponosom njeguje svoju
slobodarsku tradiciju0 baEtineDi dobre odnose sa svim suedima0 na svom sigurnom
evropskom putu.
:vo je prilika da se prietimo crnogorski% besmrtnika iz svi% istorijski teEki%
razdoblja0 koji su odanost svojoj zemlji izabrali za svoje znamenje0 i koji su se
5rtvovali za ostvarenje tog svetog cilja. Fato sa posebnim pijetetom0 svojstvenim
demokratskim i civilizovanim druEtvima0 i na ovaj na@in @uvamo uspomenu na ljude
koji su te 1919. godine dali svoje 5ivote za svoju ?rnu Coru. Kod ovim znamenjem
izra5avamo i ljudsko razumijevanje prema zabludama naEi% sunarodnika s druge
strane niEana. 8sklju@ivost u zastupanju politi@ki% ideja0 kon$rontiranje meHu
najbli5ima0 razvrstavanje na pravednike i krivce0 rodoljube i izdajnike0 na pobjednike
i pora5ene kroz zlosreDno iskustvo Jo5iDnog ustanka0 brojne 5rtve @asni% crnogorski%
vojnika i o$icira0 komita0 %eroja0 ratnika i ustanika0 i prizmu savremeni% dostignuDa u
novoj ?rnoj Cori djeluju kao utvare proElosti.
Najbolji dokaz naEeg svekolikog istorijskog trajanja i postojanosti dr5avotvornog
tkiva ?rne Core predstavljaju danaEnje tekovine na koje smo ponosni. KodrEka
dr5avnoj politici kojom je tokom krvave jugoslovenske drame u bliskoj proElosti
o@uvan mir u ?rnoj Cori i u@vrEDena stabilnost0 ostvaren ekonomski i demokrtski
napredak0 osna5ene institucije sistema0 multietni@ki sklad0 tolerancija i su5ivot0
zavrijeHeno poEtovanje u regionu0 u ;vropi i meHunarodnoj zajednici sigurna su
garancija za blisko sreDniju buduDnost za sve naEe ljude. 1i0 koji imamo privilegiju
da izgraHujemo ?rnu Coru po mjeri savremene evropske civilizacije i univerzalni%
demokratski% standarda0 na pravi na@in odu5ujemo dug prema naEim slavnim precima
koji su kroz istoriju o@uvali @ast i dr5avni obraz ?rne Core.
!ragika tog vremena ogleda se i u @injenici da ni oni koji su nad5ivjeli gubitak svoje
dr5ave0 i okrenuli oru5je protiv svoji% najbli5i%0 nikakvog dobra nijesu do@ekali u toj
novoj dr5avi u kojoj je ?rna Cora izbrisana sa zemljopisne mape. Neka nam to bude
stalna opomena0 ali i podsticaj da gradimo ?rnu Coru sloge i meHusobne tolerancije0
evropski dom za sve ljude koji u njoj 5ive0 bez obzira na razli@ite politi@ke0 ideoloEke0
nacionalne i vjerske predznake. Ceneracije u ?rnoj Cori pro5ivjele su mnoge drame0 i
izvojevale mnoge bitke0 pro5ivjeli vrijeme nastanka i nestanka0 i ponovnog
vaskrsnuDa svoje dr5ave0 od sablje i puEke do olovke. Nema viEe bitaka koje se ne
mogu rijeEiti mirnim i demokratskim na@inom0 novim graHanskim viteEtvom0 i
razboritim odlukama koje vode do izvjesne evropske buduDnosti.
#iguran sam da je zauvijek iza nas ostavljeno emigrantsko doba ?rne Core0 i zlo
vrijeme u kom je ?rna Cora bila ono Eto ona nije. 8 zato sa ovog uzviEenog mjesta joE
jednom poru@ujemo6 nikad viEe dr5avnog i nacionalnog poni5enja i podreHenosti
tuHim interesima i ciljevima.
Neka je slava junacima Jo5iDnog ustanka njome ovjen@avamo i naE praznik 4an
nezavisnosti0 '1. maj.
4an koji praznujemo0 s punim pravom i neskrivenim ponosom0 kao pobjedu svi%
crnogorski% pobjeda"
Neka nam je sreDan 4an nezavisnosti"
Neka je vje@na ?rna Cora"
Jajice0 '0. maj '009. godine
c^\A3>bDB5C^D > `DCD5CF>jD]B>\ 54C2D?4\4 2 FB>\ 1>F4
BD`>B 5F_5`A >`2_D?4\A yzyh
Ii IiVWYwTAWA TIZA lZATYNA6 NAUYZNIVA TINIcTARcTVA
lRAV=Y6 S cITUAIWI U RNSW 1SRI SVUlARANSW S= cTRANY
cRmIWY
Kredsjedniku 1inistarskog #avjeta Nj. =. 9ralja i
Cospodara ?rne Core
Cospodinu -ovanu #. Klamencu
Kariz
Na 17. o. m.0 od strane g. Jrig. ,. 3aicevica0 saopsten mi je za%tjev 9rlj. =lade0 da joj
uputim jedan opsti izvjestaj o stanju u ?rnoj Cori0 bez obzira na dosadanje izvjestaje.
!ome pozivu rad sam se evo odma% odazvati0 uz napomenu0 da moj izvjestaj ipak ne
moze pruziti potpunu sliku o stanju u nasoj zemlji0 i ako ce se njime mozda u nekoliko
dopuniti ono0 sto je 9rlj. =ladi vec poznato.
( nemogucnosti davanja jednog iscrpnog i potpuno pouzdanog izvjestaja0 i pored
najveci% moji% nastojanja da doznam stanje u cijeloj zemlji0 molim C. 1inistra
Kredsjednika0 da izvoli vidjeti samo jednu logicnu posljedicu brutalnog #rbijanskog
rezima0 a ne nikako nemarljivosti ili neodvaznost moju i moji% prijatelja. -er0 da bi se
moglo sigurno i potpuno doznati sto se radi u pojedinim krajevima ?rne Core0 trebalo
bi imati ili slobodno kretanje po zemlji0 ili zakonom zagarantovanu tajnu pisama. (
?rnoj Cori nema se danas0 niti se je od dolaska #rbijanaca imalo0 ni jedno ni drugo.
,ustrijanci su0 za vrijeme nji%ove okupacije ?rne Core0 davali bar slobodu kretanja
jednome licu po :blasti0 u kojoj je ta osoba stalno nastanjena. #rbijanci su nadmasili
,ustroI1adjare. :ni ne dozvoljavaju bez propusnice kretanje ni iz opstine u opstinu0
a nekmoli iz 9apetanije u 9apetaniju i iz oblasti u oblast. Kisma su stalno
cenzurisana. Ni jedan vidjeniji nas prijatelj ne moze dobiti propusnicu za odlazak iz
jednog mjesta u drugo. # toga je bilo vrlo tesko0 a skoro i nemoguce0 dolaziti do brzi%
i tacni% in$ormacija.
No0 pokusacu da0 prema licnim opazanjima i izvjestajima0 koje sam dobijao0 bar u
nekoliko zadovoljim trazenju 9rlj. =lade. 3adi sto vece potpunosti pocecu malo
poizdalje.
8 K:4C:38?98 #(FN-8
(sljed decembarske revolucije obrelo se u cuvenoj podgorickoj -usovaci 1.&
zatvorenika0 ciji spisak prilazem. Neki od nji%0 prije nego su smjesteni u -usovacu0 bili
su zatvoreni u zgradi 1onopola duvana. Kostupanje sa njima u 1onopolu bilo je
dostojno srbijanski% vlastodrzaca. Jivsi ministri i drzavni dostojanstvenici morali su
lezati na cimentu i kupati se0 pri tome u mokraci0 koja je obilno doticala u nji%ove
sobe iz obliznji% nuznika. ?uvani su bili od narocito sortirane cete >ipovcana pod
staresinstvom $amoznog -anka !oskovica0 pa je lako zamisliti kakav su jadan zivot
morali tu provoditi. Krevodjenje u -usovacu bilo je za nji% uskrsnuce0 pored svi%
neudobnosti0 necistoca0 i drugi% oskudica0 koje tu moraju trpjeti.
Urana u zatvoru nije bila losa0 moglo se prolaziti. ?uo sam da se je docnije i %rana0
kao i sve drugo0 mnogo izmijenilo na grdje G i to od pojave ekspedicije 9rsta
Kopovica.
Fa postelje svaki se zatvorenik mora sam brinutiS ako ne moze nabaviti spava na
cimentu sto se je i meni za tri noci dogodilo.
Fatvorenici su0 do moga oslobodjenja0 posjecavani nekoliko puta od razni% osoba0
koje su zeljele da vide nji%ovo stanje i cuju nji%ovo misljenje ($rans%et d ;spereuS
,mericka misijaS djeneral !aonS novinari strani u pratnji srbijanski% sekretara min.
spoljni% poslova). !e posjete nijesu imale nikakvi% povoljni% posljedica za
zatvorenike0 vec je redovno bivalo gore0 valjda zbog slobodni% izjava0 koje su
zatvorenici davali u politickom pogledu. Feljeti je da slicne posjete0 bez ozbiljni%
namjera0 izostanu0 jer ionako lice na posjecavanje menazerija.
Kored svi% teskoca duz zatvorenika je bio odlican. Nijesu klonuli0 ne popustaju. ,li
neop%odna je potreba da im se po svaku cijenu dostavi glas o restauraciji ?rne Core.
#amo to da im je znati0 oni bi s mnogo vise lakoca0 upravo veselo i podnosili sve
patnje zatvora.
Kri preslusanjima zatvorenika vrsi se ova anomalija6 da se okrivljuju za djela iz clana
/.0 /7 i 9' ?rnogorskog 9rivicnog zakona. : ovoj anomaliji ne treba rijeci da trosim.
,li kako su u tome zakoniti0 tako su i u svemu drugome. Navescu samo ovo6 za
sudjenja u prvom stepenu odredjen je podgoricki obl. sud0 protivno zakonskim
propisima o sudskoj nadleznosti0 a sudiji su naknadno regrutovani0 pa i od osoblja
koje nikada nije bilo u sudu (>jubo 9runic0 isljedni sudija)S mjesto da bude saslusan u
roku os '4 sata0 od kako je pritvoren0 i uruci mu se rjesenje o pritvoru0 ni jedan
zatvorenik nije preslusan a da nije odlezao prije toga bar '. mjeseca u pritvoru6
potpisani je k. pr. bez preslusanja proveo u zatvoru 117 dana.
:vako lisenje slobode zakon kvali$ikuje kao zlocin0 koji se kazni do 1. godina robije0
i nikakva eventualna amnestija politicki% krivaca ne moze ukinuti tu odgovornost
ondasnji% upravljaca veci% i manji%0 jer su gotovo svi upleteni u ovaj zlocin.
:d prvobitnog broja zatvorenika mnogi su oslobodjeni0 ali danas je broj pitomaca
-usovace mnogo veci nego ranije. Fatvoreno je mnostvo novi% osoba0 zavod je
prepun0 pa su i bolijesti neizbjezne pored i onako jadni% prilika.
Kostoji bojazan da bi zatvorenici mogli biti poubijani od strane srbijanski% organa0
ako se evakuisanjem ?rne Core od srbijanski% vlasti G vojske ne bi vrsilo pod jakom
saveznickom kontrolom.
88 K:#!(K,N-; #3J8-,N,?, ( ?3N:- C:38
1) Krisilno regrutovanje
:d prvoga dana svoje uprave #rbijanci vrse prisilno regrutovanje u ?rnoj Cori.
3azumio sam0 da akti zvanicne prirode0 kojima naredjuju regrutaciju glase 9o %oce
dobrovoljno. 1edjutim niko ne zna za tu dobru volju. Naprotiv0 ko0 kao
obaveznik0 %oce da izbjegne regrutovanju0 biva gonjen kao divlja zvijer od strane
zandarmerije i vlasti srbijanski%0 koje ako ga uspiju u%vatiti0 odma% strazari sprovode
nadleznoj komandi. 4akle0 stvarno se vrsi nasilje0 a na pismeno se ostavlja sasvim
drugo0 radi obmane eventualne kontrole saveznicke.
') Kolaganje zakletveS
4a bi mogli pokazati sto veci broj svoji% privrzenika0 #rbijanci su uveli obavezno
polaganje zakletve 9ralju Ketru. !esko ga tome0 ko se ne zakune" Njemu ce se
imovina opljackati0 kuca spaliti0 porodica obescastiti0 a on ubiti" ;to to su srestva0
kojima #rbijnaci izmudjavaju polaganje zakletve Nj. =. #rbijanskom" 4a bude
komedija sto potpunija0 na zakletvu su prinudjivane i zene i djevojke politicki%
protivnika. #rbijancima trebaju potpisi0 da pokazu kako je dio naroda uz nji%0 stoga i
rade sve ove gluposti.
&) ?rna Cora #rbijanski :krug
Krva uvreda0 koju su #rbijanci bacili u lice ?rnogorcima0 u teznji da se izgubi i ime
crnogorsko0 bilo je davanje naziva zetske divizijske oblasti za teritoriju ?rne Core0
kao vojne jedinice. !rebalo je izbrisati i samu uspomenu na slavnu vojnicku proslost
?rne Core0 prekinuti sve veze sa tradicijama0 svesti ?rnu Coru na ulogu opste
#rbijanske provincije0 uzutpatora izjednaciti sa najsilnijim Nemanjicem0 G stoga je i
dat gornji naziv0 jer u administrativnom pogledu ?rna Cora stvarno danas i nije drugo
do #rbijanski :krug.
4ruga uvreda nanesena je u Jaru od strane potpukovnika #vetislava Nikolica0 kada je0
u govoru nad vojnikom poginulim u borbi protivu cetnickog odjeljenja #ava
3aspopovica0 rekao0 da je on sa svojim bataleonom oslobodio ?rnu Coru. :va izjava
izazvala je najvece negodovanje bas medju #rbijanskim prsipetljama i placenicima0
koji pocinju uvidjati0 cemu se sve imaju od #rbije nadati.
4a #rbijanci smatraju ?rnu Coru kao svoj okrug dovoljno ce pokazati cinjenica da se
nove taksene marke i srbijanska carinska tari$a uvode samo za #rbiju i ?rnu Coru0 a
da i ne spominjem silnu razliku u administrativnom pogledu ?rne Core i ostali%
podjarmljeni% krajeva -ugoslavije0 jer dok oni imaju svoje vlade0 svoje parlamente0
?rna Cora je usrecena sa emisarom srbijanskim 8vom Kavicevicem.
Narod sve ovo osjeca0 sve mu je ovo objasnjeno. No0 gola ruka mrtvoj druga"
4) #rbijanska Fvjerstva
Ko pojavi ekspedicije 9rsta KopoviDa nastupila su u zemlji ubistva politi@ki%
protivnika0 plja@ke jako umno5ene0 paljevine kuDa0 silovanja0 a sve to pod oru5anom
zaEtitom srbijanski% vlasti.
4okle dopire nji%ovo zvjerstvo naveEDu samo dvoje6
9ad je u JoljeviDima u 9. sati noDu zapaljena kuDa g. 1inistra Kredsjednika u njoj je
spavala u to doba njegova sna%a sa svoje dvoje djece. !rezvenije palikuDe jedva su
uspjeli nagovoriti podgovorenu rulju0 da se 5ena i djeca probude i spasu. 4ok su oni
pirovali od plja@ke po kuDama roHaka g. 1inistra Kredsjednika i dok je gorela kuDa
ovoga0 sa avlije 9om. 8Da Klamenca0 potpuno iznemoglog i oslabljenog0 @ini se
Eemluk iz mitraljeza i puEaka pod 9omandom srbijanski% o$icira (4raEkoviDa i \.
:stojiDa)0 koji su tu sa vojskom naro@ito ovog juna@kog djela"
1are0 kDer Ker <Depe 1aru@iDa0 udata u Foganje ((lcinj) bila je uzastopce silovana
od 1+. ljudi srbijanski% plaDenika" Fa kim je udata0 nijesam mogao saznati.
#li@ni% slu@ajeva bilo je i biva po cijeloj zemlji. #totinama kuDa ?rnogorski% patriota
spaljeno je. Uiljadama ognjiEta uniEteno je usljed silovanja. , sve se to vrEilo i vrEi ne
samo uz znanje i odobrenje0 veD i uz odlu@nu pomoD srbijanski% vlasti.
888 Koliticki polozaj u zemlji
1islim da necu pogrijesiti0 ako utvrdim0 da u ?rnoj Cori imam na nasoj strani
apsolutnu vecinu naroda. , zasto pak nasi protivnici mogu jos uspijevati0 dovoljno ce
biti objasnjeno0 ako se uzme u obzir znacaj organizacije0 koja postoji u potpunosti na
strani protivnickoj.
4a je narod u vecini uz nas0 ali da je neorganizovan i nenaoruzan i zbog toga
nemocan0 pokazace u nekoliko i ovo. G 9ad sam se 1/. maja povratio u Jar iz
-usovace0 priredili su mi0 inace mirni Jarani0 takav docek0 i ako je moj povratak0 bio
nenadan0 da je pobila prava ?rnogorska patriotska mani$estacija0 izvrsene pred ocima
i uz prkos #rbijanski% vlasti.
Fa vrijeme moga bavljena u Jaru od 1/. maja pa do ''. jula0 imao sam prilike
govoriti sa mnogim vidjenijim nasim ljudima iz ?rmnice i Krimorske na%ije. Jio sam
stekao uvjerenje da u ?rmnici imamo apsolutnu i jaku vecinu0 zasto sam u mnogome
imao za%valiti radu moje brace >juba i 9rsta za vrijeme nji%ovog tromjesecnog
boravljenja u sumi. 9rajina i #estani bili su nesumljivo nasi0 a tako i cijelo primorje
bez neznatnog izuzetka.
Ka ipak kada se je pojavila ekspedicija 9rsta Kopovica u ?rmnici se nije nasao onaj
odziv0 koji se je mogao ocekivati" Fasto ( krtako da recem. ;kspedicija je bila
zasnovana na potpuno pogresnim in$ormacijama. >judi0 koji su imali narod uza sebe0
nijesu bili o njoj obavijesteni0 za nase pristalice nije bilo ranije ni tada nista
privremeno. Narod se nasao pred dilemom6 ili goloruk i neorganizovan ici u sigurnu
smrt0 bez ikakvi% izgleda i uspje%a0 ili dati volju za nevolju0 spasti sebe i svoje i poci0 i
ako tuzna srca0 protivu svoji% prijatelja i jednomisljenika. Far je cudo0 ako se izabralo
ovo drugo0 kad je posle svega zla prijeslo u najmanju ruku 1000 bajoneta srbijanski%0
konstruisani u ?rmnicko Krimorsku oblast0 sa topovima i mitraljezima.
Fa ekspediciju 9rsta Kopovica saznao sam '&. jula t.g. kada sam stigao na 1edovo.
Krateci njen rad stekao sam0 po svim izvjestajima uvjerenje0 da je nanijela dosta stete
nasim pristalicama0 pa i samoj nasoj stvari u narodu. No0 ako se je %tjelo jos jednom
pred svijetom pokazati0 da u ?rnoj Cori nema reda i mira0 onda se u tom uspjelo.
4a se osvete za drskost ?rnogorski% patriota #rbijanci su preko svoji% placenika
popalili stotinama nji%ovi% kuca0 a porodice izbacili na ulicu0 ne dozvolivsi im da ista
iz kuce iznesu. Fatvori su prepuni nasi% ljudi. Npr. na ?etinju je zatvoreno preko '00.
osoba0 a u ?rmnici0 na basti oko '.0. :vako je i po ostalim krajevima.
Ka ipak sve te mjere ne mogu ugusiti teznju za slobodom. ( 9atunskoj na%iji stalno se
vode borbe. #vi o$iciri iz 9atunske na%ije0 posli sa 9. Kopovicem0 zivi su i bore se.
:ko Niksica su bile ponovo borbe. 9om. Kero =ukovic dopro je u 3ovca0 jer se u
Kiperima nije mogao odrzatiS tamo je obrazovao 9omitsku cetuS iz 1edove mu je
upuceno po njegovim izaslanicima '0 000 kruna. 3acvani su svi za ?rnu Coru0 ali
pokrenuti i% da ostave svoje kuce nemoguce je0 sto ne bi vidjeli ozbiljnost akcije.
3acvani su odrekli poslusnim #rbijancima0 nece da znadu za nji%ove vlasti0 pa su
odbili da stupaju u pregovore sa njima. Clavari 3ovacki nose ?rnogorske grbove.
#vuda se ore usklici0 zivio 9ralj Nikola".
4u% u 3ovcima podigao i odrzao ga 9ap. 8van Julatovic0 prijeti opasnost da istoga
#rbijanci pomocu novca ubiju. G : svemu ovome izvijestili su me izaslanici 9om.
=ukovica. Kavic Nikezic0 iz 9uca0 i 3adovan !apuskovic0 iz 3ovaca. jos su mi rekli0
da je i 4onja 1oraca na nasoj strani0 a da 3adomir =esovic0 preko svoji% ljudi0 vrsi
zivu agitaciju medju =asojevicima u nasu korist0 te da u tome i uspijeva. Fa =esovica
dobio sam i docnije slicni% izvjestaja a /. o. m. dostavio mi je 9om. 1arko
=ucerakovic0 da je u 9astratima cuo0 da se je =esovic odmetnuo u sumu. :ve vijesti
o =esovicu primao sam s rezervom0 i ako i%0 s obzirom na temperamenat i karakter
=esovicev0 osobito poslije njegovog pensionisanja0 nijesam smatrao
nevjerovatnijema.
Na &0. =888 t.g. dosao je prvi put u 1edovu0 sa svojim drugom #avom 1ickovicem0
#avo 3aspopovic. :n mi je dao apsolutno uvjerenje0 da se stvari i odnosi u
Krimorskoj na%iji nijesu izmijenili0 vec da je cio narod toga kraja0 bez vrlo neznatnog
izuzetka0 potpuno i sada na nasoj strani. #jutri dan otpratio sam 3aspopovica do
Kulaja. # njime je posao 9ap. 1ilo >ekovic0 vrlo voljan i cestit o$icir0 pun osjecaja
casti0 koji se nije ni momenta ustezao da se stavi pod komandom 3aspopovicevom0
samo da koristi opstoj stvari. #a njime su posli jos dva vojnika6 Ketar Kekic i 4usan
=ojvodic. =jerujem da ce akcija komitska u onome cijelom kraju od sada biti mnogo
odlucnija poslije razgovora0 koji sam sa 3aspopovicem imao. (vjeren sam da ce se
djejstvo osjetiti jako u ?rmnici0 koju0 u koliko je nama protivna0 predvode uglavnom
9ap. 1iko Klamenac0 4r Jlazo >ekic i pop -oko Cojnic. ?ijeneci cast i patriotski rad
3aspopovicev i njegova drustva0 a uzev u obzir da je do sada zivio ostavljen sam sebi0
i da pri tome nije pljackao te nam stvarao protivnika0 dato mu je radi isplate duga u
#kadru0 davanja pomoci istaknutijim nasim privrzenicima0 i za odrzavanje cete0 koja
sada stalno broji &0 ljudi0 kruna .0.000 G 9ap. 1ilu >ekovicu dato je 1..000 kruna na
slucaj potrebe da organizuje zasebnu cetu.
:d povratka iz 1edove 3aspopovic je imao vec nekoliko uspjesni% sukoba0 a na 9.
o.m. zarobio je u borbi u 1ikulicima 4'. vojnika #rbijanska0 medju njima . ranjeni%.
=ojnike je razoruzao i pustio.
8 inace se je stanje u KrimorskoI?rmnickoj oblasti znatno izmijenilo od kada su
8talijani0 izazvani napujdanim placenicima0 poceli da energicnije postupaju. 8nternirali
su na 1edovi 7 >imjana0 medju njima cuvenog 1irka 9lisica. Na =iru su smjestili
cio '. batoleon +/. puka0 a i inace jaku posadu u Jaru pojacali su sa jednim
batoleonom ,lpinaca. 4anasnja 8talijanska 9om. u Jaru potpukovnik 4I,more vrlo
je energican.
( 9uce je siljan narociti izaslanik0 potporucnik -evto Nikic0 koji je sinoc ovdje stigao.
Krema njegovom izvjestaju0 a i prema drugim izvjestajima0 u C. 9ucima imamo jaku
vecinu dok smo u 4. 9ucima u ogromnoj manjini. Cornji Jratonozici su takodje nasi.
1 G 8} t. v. isao sam u Jusate i Jarbolusu0 gdje se nalaze ulogoreni bjegunci iz Klava i
Cusinja. 8zbjeglica ssto tu0 a tu i% najvise0 sto u 4racu i drugim 9rajevima0 ima oko
'000 vojnika. 1nogi su preveli i porodice. 8zbjegli su od zuluma #rbijanskog vec
podavno. ( Jusatima sam se castio sa predstavnicima iz oba logora6 #mail ;$.
Nikocevicem0 biv. predsjednikom opst. Cusinjske0 i porucnikom (necitkoIprim. 3ed)
iz 1artinica. #av taj elemenat nas je i vazda gotov. 4ato im je toga dana za Jairjam
od strane 9ralja Cospodara po .000 kruna. 4ati ce im se i naknadno. :d ostali%
vidjeniji% tu se nalaze6 ,co Marovic0 s bracom. -usu$ ;$. ,ramkatic od Uota0 kom.
#eco 1uslijin 3adoicic0 ,dem 8meragic0 iz Cusinja6 #elko 9uritic iz KlavaS kao i svi
glavari iz 1artinica i =uksane.
!oplo su molili za djejstvovanje kako bi iz Jasute i Jarbaluse bili premjesteni na
drugu stranu #kadra.
(spostavljene su veze sa !rabailom0 ,rcom0 Uotima0 Crudima0 9astratima i
#kreljom. Clavari0 preko koji% se to rada ovi su6 9om. 4jon Kircili iz !rabaila (vrlo
siguran)S Krel 9jera0 iz !rabaila (od jakog uticaja)6 ,li Foku0 iz CrudaS 1aras 4asi0 iz
CrudeS >ulas Fek Kloni0 iz ,rceS 4jeruki 4joni0 iz 3apseS (za ova dva nije se jos na
cisto0 da li su bas sigurni). #vi su oni polozili nama zakletvu. 4ato im je za prvi put po
malo novca za putni trosak zbog dolaska u 9astrate svakome po 1000 G kruna)0
preporucio sam0 da se ponovo sakupe i jos im se dade prema drzanju. ( #kreljima
imamo kao prijatelja Mat 1arasa i (ca !urkova (ovaj siguran). ( 9astratima bili su
nasi0 a utvrdice se da li su i sada6 4jelnil #aban i 4jelos 4joka.
Na /. 8} t.g. u vece stigao je u 1edovu 9om. 1arko =ucerakovic0 preko 9astrata.
4osao je jako oslabio od napada0 koje je podnio. Fa 19 dana samo je ' puta %ljeba jeo0
inace se %ranio grozdjem i smokvama. :n se je do 10. =888 bavio na #kadarskom
jezeru u 9astratima0 poslije sloma u #utormanu. :n mi je urucio jedan izvjestaj0 da se
njime koristim0 pa iz istog navodim6
-a sam sa ove pet ljudi 11. pr. m. iskrcao na obalu0 pocera koja je bila za nama bjese
se razisla0 a protiv nas obrazovane su 9omitske cete0 jedna na jezero0 a druga na su%o0
kojima je bio cilj da uniste nas i nase pristalice0 s toga su i produzili pljacku i
neopisano tirjanstvo nad nasim pristalicama.
-a nijesam i dalje mogao gledati0 niti sam imao strpljenja0 sto ova pljackaska
odjeljenja G uni$ormisana sa !urskim crvenim $esovima G rade t.j. unistavaju i
obezcascavaju nase pristalice0 jer ni ,ustrijanci0 ni !urci u svoje vrijeme0 svojoj raji
nijesu takva gadna i necovjecanska djela cinili0 vec sam sa pomenutim drustvom 1..
proslog mjeseca u 10 sati prije podne nasao nji%ovo pljackasko odjeljenje od 17. ljudi
na jezero izmedju >uke 9rnjicke 8 3adusa i potpuno ga unistio0 tako da je samo jedan
ranjeni G koji je docnije umaro G ostao da im prica kako je bilo. -a sam odatlen morao
odstupiti za Colik0 sto nijesam uspio0 jer mi je nji%ovo drugo pljackasko odjeljenje0
kao i vojska koja im je sa =ira stigla u pomoc presjekla put pod Colikom i opkolila
nas0 borba je trajala do u vecer. :d mog drustva poginuo je Jlazo =ucerakovic0 moj
brat0 i ranjenIzarobljen 1ico Nikovic0 sa njine strane poginule su ovdje jos dva.
Krotiv nas je podignuta vojska0 kao ono ranije o cemu ste bili izvijesteni0 te su
pljackali i unistili ono sto im je ranije zaostalo. #trijeljani su cetiri nevina 9rinicanina0
a ostale koje nijesu bili ranije internirali0 zatvorili su G govori se da ce i% sve strijeljati
I0 9rnjice su potpuno unistene0 a unisten je i cio ovaj kraj t.j. C. #eoca do Cranice.
-a sam poslije '' dana bavljenja u sumi uspio doci ovdje0 dosta zdravlja.
4akle kao sto vidite0 nase su pristalice dozivjele najvece zlo koje se da zamisliti0
premda i% imamo zaludo dosta0 ali su unisteni0 iskrcavanjem i putovanjem dosli%
?rnogoraca iz 8talije preko ove oblasti otkrivena je nasa stvar prije nego smo bili
gotovi za veci pokret.
?rmnicko Krimorska oblast uznemirena je do najveceg stepena0 od mog dolaska nasi
su protivnici stalno pod barjakom0 neredi su redovni0 protiv 8talijana veliko je
ogorcenje0 misle da se nalazim kod nji%0 #utorman ili =ir0 kao da me pomazu0 mislio
sam da ce se do sad sukobiti0 jer sam na to i radio.
8z ostali% krajeva ?rne Core0 nemam vi sad nikakvi% vazni% novosti javiti0 jer sam bas
jucer od jednog mog prijatelja iz Fete izvijesten0 okolina Niksica jako je bila
uznemirena0 bilo je svega0 ali vam ne mogu usljed netacnog obavjestenja G nesto dalje
reci. 9uce =ucinica na =ranicke Njive0 a sigurno ste ranije culi0 sve su izgorene. 9oti
i okolina ovi% dana su se pobunili i izjavili su #rbijanskim vlastima da napuste
nji%ovo zemljiste0 u koliko ce se to dalje razviti ne znam0 jer je protiv toga ,los >oje
turcin iz #kadra0 koji panonske nase protivnike0 a isti se nalazi u Kodgorici odakle
salje novac i municiju za unutrasnjost ,lbanije i u 1alesiju.
4anas sam cuo od ,rbanasa0 ali ne vjerujem0 da je 3adomir =esovic ustao protiv
#rbijanski% vlasti i da se nametnuo0 ali ovu vijest nemojte uzeti za sigurnu.
( garnizonima u ?rnoj Cori0 bolijesti su i bune0 umiru i bjeze gomilama0 vlasti se
sluze sa vojskom iz mase0 kojoj osim 10 dinara dnevno pojednom0 daju i
neogranicenu vlast te jedu i piju0 i pored toga pljackaju i doma nose.
1alesija i okolina #kadra sva je za nasu stvar0 ali su mnogi nasi prijatelji postradali0
jer su u #kadru gonjeni od Mrancuza0 a u ?rnoj Cori od #rbijanaca0 izmedju ostali%
imenovacu =i samo ,lus ?abu turcina sa Foganja0 kod koga je g. 1inistar
Kredsjednik pri ustanku bio 4. dana sa .0 ljudi0 istome je g. 1inistar dao cedulju na
izvjesnu sumu0 dobro bi bilo0 ako se u mogucnosti ispuniti obecanje g. 1inistra0
vjerujem da je g. 1inistar zaboravio0 i ako su to sitne stvari od velike su vaznosti za
ovamo.
#to se tice mene0 ja sam sve moje i moji%0 kao i svakog mog0 za domovinu izgubio0
ostao je samo moj zivot koga ni najmanje nijesam zalio0 a necu ni ubuduce dok
budem mogao0 premda sam dobro oslabio0 sa drustvom sa dosta u oskudnom stanju
kako u novcu tako i u odijelu0 nista na nas nema.
C. 9om. 9rsto Kopovic preko mene je uputio za #ava 3aspopovica '0000 ,ustr.
kruna kome sam i% odma% dao0 ali sam u istog #ava pozajmio 10000 kruna0 stoga sto
nam 9rsto Kopovic nije bio izdao nista0 jer se nadao0 da ce odma% dobiti novac0 cim
bude dobio vezu.
1oja $amilija kao i ostale dr. unistene0 na tudjim su vratima bez icega0 trazio sam vam
ranije pomoc0 kako za $amilije tako i za dalji rad0 nijesam dobio ni odgovora.
Napominjem vi da u ,lbaniji 1000 austr. 9runa kostaju samo '00 8talijanski% lira0
$ranaka ili srebrni% kruna.
=ucerakovic je ostao na 1edovu i ostace tu0 po mome savjetu0 nekoliko dana dok se
oporavi0 a onda ce opet natrag.
1ogla bi se0 uglavnom0 utvrditi ova slika nasi% i protivnicki% snaga u ?rnoj Cori6
Kotpuno ili u vecini narod imamo uza sebe u6 Krimorskoj0 ?rmnickoj0 9atunskoj0
3ijeckoj i Niksickoj na%iji0 3ovcima0 Feti i Fatrijepci0 kao i cio mu%amedanski
elemenat. Krotivnici su jaci u6 9ucima0 Kiperima0 Jjelopavlicima i =asojevicima. (
ostalim krajevima snage su gotovo pojednake.
( opste0 vecina je0 po osjecajima0 sigurno nasa. ,li za pokretanje te mase treba
ozbiljnost akcije0 imponirane brojne snage i mogucnost potpunog naoruzanja nasi%
pristalica G ako bi bilo potrebno ulaziti oruzanom silom0 a sigurnu bazu vazda
mozemo stvoriti u Krimorskoj na%iji.
Feljeti je0 ipak0 intervenciju saveznika i odlazak #rbijanaca0 koji bi sam po sebi znacio
poraz protivnika.
Ko misljenju naseg prijatelja iz 1edove (,.1.) potrebno je6 poslati u ?rnu Coru
autoritativnog o$icira radi rukovodjenja poslovima0 vec dobro upucenijema0 na
1edovu poslati lice koje ce poznavati ljude u ?rnoj Cori. 1isli da bi to lice trebalo
biti nepoznati 1edovljanima.
#lobodan sam0 na zavrsetku0 umoliti Cospodina 1inistra Kredsjednika za sto %itniju
pomoc $amilijama postradali% nasi% ljudi0 G a pri davanju pomoci da se treba
rukovoditi ovim6 niko pa ne kupovati0 a prijatelje obilno potpomagati i nagradjivati.
# odlicnim postovanjem
1ilo Klamenac
Caeta0 '0. 8} 1919. Nacelnik 1inistarstva Kravde
(#pisi -ovana #. Klamenca0 Jiblioteka 8storijskog instituta ?rne Core u Kodgorici0
$ascikla /0I/1S pripremio Novak ,d5iD)
cF_5`D a^\AF5C^D BD`>B >`2_D?4\A yzyh
Sr[ijanYka GvjerYtva
(8F 8F=-;<!,-, 18>, K>,1;N?,0 N,7;>N89, 18N8#!,3#!=, K3,=4;0
: #8!(,?8-8 ( ?3N:- C:38 :9(K,3,N:- :4 #!3,N; #3J8-;0 Caeta0 '0.
8} 1919.)
/o pojavi ekspedi#ije 4rsta /opovi"a nastupila su u ze&lji ubistva politikih
protivnika$ pljake jako u&noene$ paljevine ku"a$ silovanja$ a sve to pod
oruano& za%tito& srbijanskih vlasti(
Dokle dopire njihovo zvjerstvo nave%"u sa&o dvoje:
4ad je u Boljevi"i&a u A( sati no"u zapaljena ku"a '( 5inistra /redsjednika u njoj
je spavala u to doba nje'ova snaha sa svoje dvoje dje#e( 2rezvenije paliku"e jedva
su uspjeli na'ovoriti pod'ovorenu rulju$ da se ena i dje#a probude i spasu( Dok su
oni pirovali od pljake po ku"a&a roaka '( 5inistra /redsjednika i dok je 'orela
ku"a ovo'a$ sa avlije 4o&( *"a /la&en#a$ potpuno izne&o'lo' i oslabljeno'$ ini se
%e&luk iz &itraljeza i pu%aka pod 4o&ando& srbijanskih ofi#ira ,Dra%kovi"a i ?(
Dstoji"a.$ koji su tu sa vojsko& naroito ovo' junako' djelaC
5are$ k"er /er 3"epe 5arui"a$ udata u @o'anje ,0l#inj. bila je uzastop#e
silovana od 9H( ljudi srbijanskih pla"enikaC @a ki& je udata$ nijesa& &o'ao
saznati(
linih sluajeva bilo je i biva po #ijeloj ze&lji( totina&a ku"a Erno'orskih
patriota spaljeno je( Hiljada&a o'nji%ta uni%teno je usljed silovanja( - sve se to
vr%ilo i vr%i ne sa&o uz znanje i odobrenje$ ve" i uz odlunu po&o" srbijanskih
vlasti(
VD`> 52 d\A]Dn`A _>5Fd4?A @2b4]A FB>f>F?A BD`>B
>`2_D?4\A yzyh
Tragedia Montenegrina
,utor6 Novak ,d5iD
l2d]4?45C4b`4 4a^>F4 5_D3D\2 5D 5CDB>^4nCD @AC>3>]>f4\A 45C>F4\5`4E 45CFDg4^DB\D 2
45C>F4\5`A 4a^>FA _45DB>f `DFD`CAFD BD@4\AB\AB4E \D^B>5C4h R4\Ab \A > nCD@_DB4@
4a^>F4@D `>\4 52 FA]A^DBCB> 5^\A3>bDB5C^> > _F>n]>\ 5C^DFB>5C4 `>\26 2 5`]D32 5D
CAgB\>@ aD 2C^Fe4^DB\A@ 45C4BA6 BD5C>\4@> 3D 5_>aBD@>h Y^> `D`> \A B>f>F5`4
f]D5B4` `>\4 \A 4a]Da4> 2 cA= _45D> yzx{h f>34BA > a]>b4B4@D BD3 ?FB>f>F5`4@
BDF>3>@ 4 >_C2g4^D> V]D32 N4`>]A lDn4kD 4 `FD]\D A]A`5DB3FD VDFDe>FeA^4kDh
>ist crnogorske emigracije u #,4 G FB>f>F5`4 f]D5B4` :T>BCABAfF4B HAFD]3 koji
je izlazio u 4etroitu0 1i@igen0 u periodu od 1917. do 19&10 godine0 a koji je vodio
propagandu protiv velikosrpske okupacije i aneksije crnogorske 4r5ave0 redovno je
izvjeEtavao na svojim stranicama o zlo@inima nad crnogorskim narodom.
>ist ?rnogorski glasnik bio je slu5beni organ ?rnogorskog potpornog saveza i
?rnogorske #lobodne stranke seljaka i radnika0 koju su u #,4 osnovali bivEi
ministri u crnogorskim =ladama T4]> T4CF>^ V2\>^4k0 sa >jubotinja0=F lAF> w>k sa
>jubotinjske 4ubove0 lAF> V2b`>^4k sa cetinjske Krekornice iT4F> T4CF>^4k. Nakon
rascjepa u crnogorskoje emigraciji0 poslije 19''. godine list je zastupao stanoviEte
potonje crnogorske =lade u egzilu na @ijem je @elu bio 4r ABC> 1^>a3AB>^4k.
?rnogorski glasnik je bio zabranjen za distribuciju na teritoriji 9raljevine #U#0
rjeEenjem 1inistra unutraEnji% djela od 1. januara 19''. godine.
( patriotskom listu ?rnogorski glasnik0 4etriot0 1i@igen0 broj +10 od petka0 1.
avgusta 19'4 godine0 godina izlaska 90 na strani 10 objavljen je @lanak cCDB\A 2
FB>\ 1>F4 u kojemu se za brojne zlo@ine nad crnogorskim narodom optu5uju
Jeogradska =lada N4`>]A lDn4kD i 4vor A]A`5DB3FD VDFDe>FeA^4kD. ( tome @lanku
u podnaslovu ND\B>^4\D a]>b4B5C^D 2 VDC2B5`>\ >d]D5C40 ka5e se0 izmeHu ostalog0 i
ovo6
Wbz najnovije# izvjetaja, koje# u#zekutivni odbor rno#orske Slobode, alje Z.
%redsjedniku &ilu ujoviu, iznosimo ovaj dio, koji #ovori o najnovijim zloinima
srbijanskih vlasti u rnoj Zori. ao to se vidi, izvjetaj #ovori samo o jednom kraju
rne Zore, a ponovo emo javiti i o dru#im objastima.
bzvjetaj #lasi: Sresko naelstvo s )eva, naredilo je da se iz (etinjsko# zatvora
dovedu P povezani u jedan konop P ovan '. ujovi, 'la#ota ^. ujovi, 'oko a.
ujovi, iro ^. ujovi i Stevan N. ujoviy koji, dakle, svi u jedan konop povezani,
dovedeni su s etinja u )evo. )im su sti#li kod sresko# naelstva, ovo ih je predalo
nekom andarmerijskom naredniku `istokrvnom Srbijan(uU Seliu. $vaj je narednik
prizvao #ardu zlo#lasno#a %era ukotia, rezervno# o\i(ira i uka 'uria, naredio je
da se skinu konop(i, a stave #voa. bza to#a, Seli i %. ukoti naredie, da se pred
njim izvede ovan '. ujovi i 'la#ota ^. ujovi i stadoe ih pitati, #dje se sad nalazi
usta &ajo ujovi. $va dva od#ovorie da oni ne znadu, a da ne mo#u ni znati, poto
su od V. aprila zatvoreni, te od to#a dana nijesu mo#li ni uti u zatvoru #dje se nalazi
&ajo.
bza to#a, ovi starjeine i njihove bande poviukae: W"bijmo ih, izdajnike, jer ti su oni
koji nam kriju odmetnike] vandarmerija je odma uhvatila ova dva nesretnika, skinuli
su ih samo #ole i na#e poloili ih na pod od kan(elarije, pa ih udarali dotle, da im je
krv udarila iz svako# dijela njihova namueno#a tijela i omastila pod, tolja#e i ruke
razbojnike andarmerije. Xli, najzvjerskiji in ovo# muenja jest to, da su ovi zvjerski
muitelji primorali dra#a S. ujovia, da sam svojom rukom udara jadne i ranjave
muenike P drei mu bajonete na prsi, i viui mu da udara ili da e #a probosti.
&uei ih, pitali su ih #dje se je &ajo ujovi nalazio za sve vrijeme od tri #odine
dana, od kad je u umu. %od tekim mukama, ovi su jadni(i #ovorili sve, to im je
mo#lo na um pasti P a to nijesu nikad ni snijevali, samo da bi tua prestala. %a ipak
to sve nije bilo dosta, ve ih je sjutradan andarmerija metnula na nove muke. $nako
ranjave i ubivene, tukli su ih ipkama od puaka po no#oma sve dotle, dok im je sva
koa s potplata bila odvojena. atim su ih drali tri dana bez vode i bez hrane. `'oe
moj, da li su Tur(i kad rabili ovakve torture nad hrianskom rajomy"r.U. "pravitelj i
izvritelj ovo#a muenja bio je srbijanski narednik andarmerije, Seli.
Na isti nain su bili muili i Xndriju &. ujovia, iz optine ^udinske, i Sava X.
drakovia iz optine )evske, koje su vodili sa sabom ravnih deset dana, tukui ih
svako#a dana redovno i primoravajui ih, da im kau nekakvi nova( ustaa P za koji
su im rekli, da oni moraju znati.
)lanovi ove dravne $r#aniza(ije za muenje (rno#orskih #raana, &arko
drakovi i %avle S. Zardaevi, kao i prije pomenuti uko 'uri, uli su u kuu
bolesne udovi(e ovane a. ujovi, stari(e od GF. #odina P te je isti &arko tukao
kundakom od puke, i na kraju je izba(ili iz kue, traei, da im i ona kae, #dje je
&ajo ujovi.
$va ista #rupa or#aniza(ije pola je iz %oljana u 'roana(, kod Nikia, #dje su nali
petnaestoy#odinju djevojku, &ari(u ^. ujovi. $va sirota kad je ula, da su tu sti#li
ovi tirjani, prijavi im se i zamoli, da joj dadu propusni(u, jer hoe da ide kod sestre u
aastvu )evsku. oko &. damjanovi, kao lan ove dravne bande, izdao joj je
propusni list, ali je istovremeno na#ovorio neke od svojih dru#ova, koji su je pretekli i
saekali u mjesto ajeskove lade. ad je ova jadna djevoji(a sti#la, uhvatili su je i
silovali pa poto su to zvjerstvo izvrili, onda su je tukli i isprebijali na mrtvo ime.
Sem navedeno#, treba pobrojiti i sledee zloine iz ovo# kraja, da 'arem priblino
imadete pojam ono#a, to se sad ovamo radi :
D P 'oo &arkovi, voa kontrakomita, iz Nikia, udario je pukom po #lavi Sava
ujovia, iz eklia, i razbio mu #lavu, samo zato, to #a je ovaj siromah zamolio, da
mu ne #azi neki rasad kupusa. $vo se je desilo na "bli.
B P 'ez ikakvo# povoda i razlo#a za koji se znade, srbijanska andarmerija je uhvatila
Sava auketina %eriia, iz u(a, pa su #a tukli kunda(ima od puaka, dok se je
onesvijestio. bstome su slomljena nekolika rebra.
I P dijete ura uurova ovanovia, vezali su u konop, pa #a vezano# vjeali o
drvetu, usta mu napunili krpama, da ne moe vikati, poslje #a tukli na oi nesrenih
roditelja P i onda #a onasvijeteno ba(ili kao strvinu na obor.
O P Na isti nain su tukli kunda(ima dijete &itra ^adova %eriia, dok su #a upola
mrtvo ostavili u kui tunih roditelja.
F P er blije ankova %ejovia, iz 'jeli(a, srbijanski andari su oko ponii odvukli iz
kue, poto su joj dobro izprebijali o(a onda su nesrenu djevojku silovali redom, te
su je sjutri dan nali u polu mrtvom stanju na sred uli(e P na kraju samo# sela.
G P &ilana %ejovia, iz 'jeli(a, srbijanski andari su odveli nou iz kue, a sjutradan
su #a nali nje#ovi seljani i donijeli kui isprebijano# i u nesvijesti.
C P uko rstov %eraev bio je u svojoj kui napadnut od srbijanske andarmerije
tuen, dok su #a onesvijestili, pa #a onda ba(ili s #ornje# boja kue u z#radu `batuU.
V P Sin dra#a aazova ustudia, samo DB #odina star, bio je vezan, tuen do krvi i
vjean nad jednom provalijom u selu &ajstore sa tim su nesretno dijete primoravali,
da im kae, #dje su ustai.
E P Sem vie navedenih bili su vezani i vjeani : ^adovana . rivokapia, Nikolu
Zavrilova, epana Xndrina, ensku etnu Nikolinu i 'oanu, Nikolinu &arka
'anievia i rsta %ejovia P svi iz u(a.
DN P edan od osam srbijanskih andara doao je na dan BC. maja `ljeta #ospodnje#
DEBO.U u selo aipu, u u(e uli u kuu seljaka &ilia %opovia i odma poeli tui
&au, enu &ilievu, zato to su je sudske vlasti dan prije oslobodili iz zatvora, #dje
je bila zatvorena zbo# to#a, to nije umjela kazati #dje se nalaze ustai. %oto su je svi
vezali, narednik andarmerije je naredio andaru ^adiu, da je tue dok je
propljuvala krv zatim su je izvukli na uli(u, #dje je nastavio tui sam andarmerijski
narednik, ukain `uleU &iloevi, i najposlje kad se je onesvijestila, ostavili su je.
DD P bsta andarmerija, ali pod komandom ve zlo#lasno#a %etra Tomanovia, dola
je DB. juna ove #odine, u kuu CN #odina staro# Nikole &ijajlova &ijanovia, u selo
Zrab, u u(e. $vo#a jadno# starinu su nemilosrdno istukli na silu se astili u
nje#ovoj kui ja#anj(ima i prutom, dok mu nijesu nita u kui ostavili. $vo# isto#
star(a su napadali i ranije, t.j. DF. januara ove #odine, kada su #a tukli i dok su se oni
astili u kui, on je morao bos stajati na smrznuti snije# pred kuom a kad su #a
ponovo uveli u kuu, najprije su #a tukli po smrznutim tabanima od no#a, pa onda po
(ijelom tijelu. Tom prilikom su mu kunda(ima slomili tri rebra.
DB P edanaest navedenih taaka, kao i ostalo iz primljeno# izvjetaja, a ovu
dvanaestu donosimo o asu 'o#danovu rivokapiu donosimo je onako, kako je on
sam dao izjavu O. juna ove #odine, a koja #lasi :
Wdoao sam poetkom 'alkansko# rata iz Xmerike, i sve dok su se oba 'alkanska rata
svrila, ostao sam s pukom u ru(i s mojom braom. bza 'alkansko#a rata opet sam
se vratio u Xmeriku au uvropskom ratu ponovo doao, da branim $tadbinu. Zodine
DEDV. zaludu sam bio pobornik za ujedinjenje, mislei, da se to poteno misli i radi. X
danas sam u mojoj domovini doivio ovo: %rije nekoliko dana pozvao me k sebi na
'atu major %etar Tomanovi, im sam sti#ao dao me je vezati u lan(e, a sjutra dan
me vezali i tako me drali dvanaest dana i dvanaest noi, primoravajui me da kaem,
da sam primio nova( od komita. bza to#a su mi oduzeli etiri brava iako imam sve#a
samo devet koza, koje su mi poklonili moji seljani, jer su mi DO. januara ove #odine
zapalili kuu, u kojoj mi je iz#orelo sve, to sam imao.
Nijesam sam ja, koji ovako stradam ivotom i sirotinjskom mukom P ima nas
mno#o_ &i smo van zakona nae pleme plaa dnevno etiri araa. adna raja vie
trpjeti ne moe. danas mi ne ostaje nita dru#o, ne#o da bjeim #lavom bez obzira,
da spasem jo jedini i #oli ivot, koji mi ostaje.]
bz#leda, da bi i ovaj Wpobornik za ujedinjenje] sad traio to malo druke, ne#o DEDV.
P "rednitvo].
:vaj citirani publicisti@ki izvor $ragmentarni je prikaz crnogorske tragedije nakon
191/. godine i izvrEene nasilne aneksije ?rne Core od strane #rbije usljed njene vojne
invazije i okupacije srpski% zvani@ni% vojni% trupa i 5andarmerije i drugi%
paramilitarni% $ormacija.
Kublicisti@ki izvori spadaju sa stanoviEta metodologije istorijski% istra5ivanja u
istorijske izvore pisanog karaktera namijenjeni% javnosti. 3ije@ je o Etampanim
izvorima koji su relevantno svjedo@anstvo o proEloj stvarnosti koju0 u skladu sa
te5njom za utvrHivanjem istine0 nastojimo da spoznamo.
NYVSZIVS cTRANIA Ii VRVAVS1 AZmUTA VARASRYVIA
@birka doku&enata pod ovi& naslovo& objavljena je u Ri&u 9A<9( 'odine$ u
izdanju #rno'orske kraljevske Vlade( /ublikovani doku&enti u'lavno& su izvje%taji
sa terena o ak#ija&a srpskih okupa#ionih trupa pre&a do&a"e& stanovni%tvu$ a
koji su$ tih 'odina prezentirani i &eunarodnoj javnosti(
UB4nCD^D]4 52 _FA5C4g ?FB>f>F5`A 3FgD^A 4 `]A^ACD]4 ]AfD]BA _FA35CD^B4`A FBA
1>FA
RAlSRT RNS1SRcVSW VZA=I S iZSUINITA cRmIWANAA U RNSW
1SRI6 lS=NYcYN S= cTRANY VSA RNS1SRcVIH UcTANIVA
S_nC4 _FAf]A3
Kotpisani Ee$ovi crnogorski% ustanika u oblasti ?etinja i NikEiDa0 prilikom svoga
odlaska u 8taliju0 imaju @ast podnijeti vladi 9raljevine ?rne Core sljedeDi raport o
zlo@inima i nasiljima srbijanski% vlasti i okupacioni% trupa u ?rnoj Cori.
1i smo doEli u 8taliju da iznesemo pred civilizovani svijet i crnogorsku vladu u5asnu
situaciju0 u kojoj se nalazi naE narod0 kao i radi toga Eto veDina od nas potrebuje
lije@enje0 poEto su nemaEtine svake vrste i neprekidne borbe0 prvo protivu
,ustrijanaca0 zatim protiv #rbijanaca (Eto traje veD pet godina)0 potpuno naruEile naEe
zdravlje.
( naEoj operacionoj zoni ostali su joE i sljedeDi Ee$ovi radi produ5enja borbe6 g. Tivko
Nik@eviD0 biv. zastupnik oblasnog upravitelaj u Jaru i komandir 7elebiD0 9omandir
\uro 9apa0 pod pritiskom preklinjanja 5ena i djece iz njegovog sela0 koji su divlja@ki
bili terorizirani zbog njegove patriotske akcije0 pristao je da se preda #rbijancima i
sada se nalazi u tamnici na ?etinju.
NaEa oru5ana akcija protivu okupacioni% trupa bila je u oblasti ?etinja u jednom
dijelu oblasti NikEiDa0 koja zona predstavlja jedva peti dio od cjelokupne crnogorske
teritorije. Krema tome pojedini zlo@ini0 koje ovdje iznosimo0 desili su se u zoni naEi%
operacija0 dakle samo na jednom dijelu teritorije crnogorske. Fa zlo@ine u ostalim
krajevima ?rne Core nedostaju nam detalji0 imena lica nad kojima je zlo@in izvrEen
i.t.d. #vakako0 broj zlo@ina u ostalim krajevima ?rne Core nije manji od ovi% koje
navodimo. Napominjemo0 da naE izvjeEtaj ne sadr5ava ni treDi dio zlo@ina izvrEeni% u
naEoj zoni0 t.j. u oblasti ?etinja i u ju5nom dijelu oblasti NikEiD0 jer nam za veDinu
slu@ajeva nedostaju detalji.
#amo jedna internacionalna komisija biDe u stanju da pronaHe i utvrdi sve zlo@ine.
( po@etku naEeg izvjeEtaja mi smo izlo5ili 2opEti sistem2 kojem su se #ribjanci slu5ili
u ?rnoj Cori.
NaE raport je izraHen na osnovu pismeni% priznanja oni% nad kojima su zlo@ini vrEeni0
ili nji%ove rodbine0 ili o@evidaca0 ili smo pak mi li@no bili zainteresovani.
4osije dokumenata o ovim zlo@inima prila5e se u prilogu. 1eHu crnogorskim
izbjeglicama u Caeti (8talija) ima viEe od 1.00 osoba0 koje De posvjedo@iti ta@nost
opEteg dijela naEeg raporta0 a najmanje 400 nji%0 koji De pred jednom
internacionalnom komisijom posvjedo@iti ta@nost i istinitost svi% pojedina@no
izneseni% zlo@ina0 koje iznosimo u ovom raportu.
:pEti pogled na 2sistem2 terora
1jeseca decembra 191/0 poslije okupacije i nasilne aneksije ?rne Core od strane
vojske i vlasti srbijanski%0 narod je ustao da protestvuje protivu tog brutalnog nasilja i
zaEtiti svoja prava i slobodu. ( tim krvavim dogaHajima potpisani su uzimali aktivnog
u@eEDa. 1eHutijem intervencijama0 u korist #rbijanaca0 $rancuskog generala =enela0
komandanta savezni@ke vojske u ?rnoj Cori i Joki 9otorskoj0 kao mesa5 krvave
borbe0 koje se onda voHa%u.
8ako nam je bilo poznato da mnoga obeDanja =eliki% #ila prema naEoj nesreDnoj
:tad5bini nijesu ispunjena0 neki od nas povjerovali su u obeDanja0 koja su nam se tada
dala0 preko Nj. =. 9ralja0 od strane =eliki% #ilaS drugi su ostali u planinama i nastavili
borbuS a jedan veliki broj izbjegao je i 8taliju i ,rbaniju i druge zemlje. :ni0 koji su se
vratili kuDama0 bili su odlu@eni da @ekaju mirno odluku 9on$erencije 1ira u pogledu
?rne Core. Kojedinci od nas @ak su0 svaki na svoj kraj0 i sklopili $ormalne 2ugovore o
miru2 sa mjesnim vojnim srbijanskim vlastima. 1i smo se obavezali ne napadati
vojsku i transporte0 dok su se oni bili obavezali da poEtuju naEu li@nu slobodu i imanje
i da nas ne primoravaju ni na kakve du5nosti i obaveze0 koje su du5ni ispunjavati
samo graHani #rbije0 dok se pitanje ?rne Core ne bude meHunarodno rijeEeno.
Na5alost0 ovako 2sklopljen mir2 i respektovanje zadane @asne rije@i od strane
#rbijanaca0 nije trajalo ni mjesec dana. #rbijanske vlasti nijesu %tjele @ekati odluku
9on$erencije 1ira0 nego su odlu@ile da najgrubljom silom0 ne birajuDi sredstva ni
na@ina0 primoraju crnogorski narod da akceptira0 brutalnom silom proglaEenu od
strane #rbije0 aneksiju ?rne Core kao svrEen @in. 4a ovo postignu Eto prije0 oni nijesu
uzmicali ni pred zlo@inima0 ni pred pro$anisanjem javnog morala.
Na prvom mjestu one su nastavile svoj veD zapo@eti rad ubijanjem presti5a crnogorske
dr5ave i najstraEnijim klevetanjem predstavnika ?rne Core (kao Eto su to i prije rata
@inili). Kredstavnici ?rne Core bili su javno ozloglaEeni0 maltretirani i izrugivani.
Fabranili su predavanje u Ekolama istorije ?rne Core0 8sto@ni dijalekat (koji se govori
u #rbiji) uveli su u administraciji i u Ekolama na mjesto ju5nog.
Ko nareHenju #rbijanaca0 poruEeni su istorijski spomenici i pocijepane istorijske slike.
Kromijenili su imena pojedinim mjestima. Na poEtama su obavezno uveli marku sa
likom kralja i regenta #rbije0 dok meHutijem u ranijim austrijskim provincijama0 koje
je #rbija legalno dobila0 joE je i danas u prometu ugarska dr5avna marka.
Kreko organizovani% bandi prijeDeno je smrDu svima koji nijesu podr5avali aneksiju
?rne Core #rbiji
3,K:3! ?3N:C:3#9:- =>,48 : F>:78N81, #3J8-,N,?, ( ?3N:-
C:380 K:4N;#;N :4 #!3,N; =:\, ?3N:C:3#98U (#!,N89,6
8manje kraljevo i @lanova dinastije potpuno je oplja@kano ili prodano na javnim
mjestima0 a u kraljevim dvorovima naselile su se vlasti ili 5andarmerija srbijanska. No
srbijanske vlasti nijesu gledale da ubiju samo presti5 dr5ave crnogorske0 nego i crkve0
koja je0 kao Eto je poznato0 autoke$alna. 9ao Eto Demo kasnije pokazati0 najgorem
ruglu izlo5ena su bila od strane #rbijanaca dva svetitelja crnogorska0 mitropoliti6 sv.
=asilije @udotvorac ostroEki i sv. Ketar @udotvorac cetinjski0 @iji je presti5 ogroman ne
samo meHu %irEDanskim svijetom nego i meHu 1uslimanima Josne i Uercegovine0
,rbanije i sviju okolni% zemalja0 koji su radi poklonjenja dolazili u ?rnu Coru
redovno svake godine u jednom ogromnom broju.
Kored ove destruktivne akcije0 koju bismo nazvali du%ovnom0 svega onoga Eto je @isto
crnogorsko0 #rbijanci su vrEili joE jednu mnogo krvaviju i divljiju6 agresija direktna na
narod. ;vo sredstava kojima su se slu5ili6
1.
Urana0 koju su #aveznici Eiljali crnogorskom narodu I naro@ito ,merika I dijeljena je
od strane #rbijanaca0 kao da je to dar #rbije i to samo onima0 koji su pristali da se
zakunu na vjernost kralju od #rbije.
'.
Na sli@an na@in dijeljene su pomoDi6 u %rani i odijelu od strane izvjesni% %umanitarni%
misija u ?rnoj Cori0 naro@ito u po@etku0 @ije su plemenite namjere bile vrlo @esto
izigrane od strane #rbijanaca. #rbijanske vlasti uspjele su @esto0 da obmanu ove misije
i da u odborima koji su pomagali misijama postave samo one li@nosti0 koje su one
%tjele i koje su dijelile pomoD samo onima0 koji su se bar $ormalno izjasnili za #rbiju.
&.
7inovnici i o$iciri crnogorski i nji%ove porodice za sve vrijeme austrougarske
okupacije0 tj. za &4 mjeseca0 nijesu primali nikakve pomoDi od dr5ave0 kao Eto je to
bio slu@aj sa @inovnicima #rbije0 Jelgije0 3umunije i u svim $rancuskim pokrajinama0
koje bija%u okupirane od strane Nijemaca. #tanje ti% @inovnika i nji%ovi% porodica
bilo je o@ajno0 jer ne posjedova%u nepokretnosti u zemljama0 sa koji% bi bar dobijali
nasuEni %ljeb. #rbijanske vlasti0 koje su zaprije@ile restauriranje ?rne Core i time
povraDaj normalnog 5ivota0 davale su ovim nesreDnicima zaostalu platu samo pod
uslovima da polo5e zakletvu kralju od #rbije. #vi oni koji nijesu polo5ili zakletvu bili
su primorani i dalje na glad i najveDu oskudicu.
4.
1eHutim srbijanske vlasti nijesu se zadovoljile na ove 2paci$isti@ne2 mjere za
umirenje crnogorskog naroda i za zadobijanje pristalica. 1akar koliko ove mjere bile
ne%umane i e$ikasne0 one nijesu davale 5eljene rezultate0 s toga se je preElo na
e$ikasnije i sigurnije na@ine.
#rbijanske vlasti po@ele su0 preko naro@ito organizovani% bandi0 prijetiti smrDu svima
onima0 koji se ne bi izjasnili za aneksiju ?rne Core #rbiji. 8zmeHu ostali%0 takvim
na@inom0 primorani su da na ovu pristanu bivEi predsjednik ministarstva6 dr >azo
!omanoviD i general -anko =ukotiD. 9uDa ovog posljednjeg bila je opkoljena od
bandita pod voHstvom poru@nika -. JoEkoviDa i prijeDeno mu je smrDu ako ne pristane
na aneksiju. 8stim na@inom na pristanak primoran je i mitropolit crnogorski 1itro$an0
Eto je0 u povjerenju0 on i priznao gro$u #alisu0 izaslaniku =. Jritanije u ?rnoj Cori.
Cro$ #alis sigurno nije ovo propustio nazna@iti i u svome poznatom re$eratu vladi
=.Jritanije0 koji0 pored svi% za%tjeva engleskog parlamenta0 nije bio publikovan0 i
koji bi nesumnjivo potvrdio ova naEa iznoEenja0 iako se jedan veDi i u5asniji dio
zlo@ina odigrao tek poEto je gra$ #alis napustio ?rnu Coru.
4rugi0 pak0 koji nijesu pristali na aneksiju ?rne Core i polo5ili zakletvu na vjernost
kralju #rbije0 bili su izlo5eni najgorim poni5enjima i kinjenjima0 imanja su im
oplja@kana0 oni zatvoreni itd.
No nijesu samo prvaci namoravani na polaganje zakletve nego od reda svi graHani i
svaki0 koji ne bi polo5io0 bio je sumnjiv i na razne na@in maltretiran i kinjen a u
mnogo slu@ajeva batinan. :bi@an je slu@aj bio0 da ovako 2nelojalna2 graHanina tj. koji
nije polo5io zakletvu0 ve5u0 te da ga vezana vode kroz varoE za vrijeme pazarnog
dana0 gdje ga je @ekala0 namjeEtena od vlasti0 gomila skupljena od najgoreg oloEa i
bjelosvjetski% skitnica0 koja ga je ru5ila0 pljuvala0 tukla itd. 8 koji je najposlije bez
ikakve stvarne krivice bio zatvoren.
7ak su zakletvu morali polagati i mirni seljaciS 2vojska #rbijanska opkolila bi
iznenada neko seloS seljaci bi bili dotjerani pred crkvu. #vjeEtenik0 koga su doveli
#rbijanci0 izgovarao bi zakletvu0 koju su svi seljaci morali ponavljati0 dr5eDi jedan
drugog za ruke0 dok je prvi od nji% dr5ao krst. !ako je slu@aj npr. Jio u Feti
(podgori@ka oblast)0 gdje je srbijanska vojska vodila po selima popa ,ndriju
4ragoviDa0 koji je vrEio ove religioznoIpoliti@ke 2mani$estacije20 koje nijesu vrEene ni
u dobra srednjevjekovni% despota.
No nijesu samo ljudi primoravani na polaganje zakletve nego @ak i 5ene0 ratne
udovice0 kojima je to postavljeno kao uslov da bi mogle primati ratne pensije.
9aznene ekspedicije su primoravale neja@ u ustani@kim selima da sama pali sopstvene
kuDe
Krirodno je0 da je svako ne@ovje@no i nasilni@no postupanje srbijanske vojske i vlasti0
o kojem je bilo dosta rije@i0 izazvalo nov oru5an otpor0 koji ina@e nije nikad ni
prestajao. :ru5ani otpor ?rnogoraca kvario je namjere #rbije0 koja je poEto poto %tjela
dobiti priznanje nasilne aneksije ?rne Core. # toga je trebalo ma pod koju cijenu i ne
birajuDi sredstva uguEiti ustanak u ?rnoj Cori kako bi diplomacija #rbije mogla reDi0
da narod ?rne Core nije protivan novom stanju. 3adi ovoga iz Jeograda upuDen je
kao 2specijalista2 pukovnik #tojan KopoviD0 koji je svoj krvo5edni zanat I ubijanje
5ena i Hece I po@eo joE 190&. kao u@esnik u kukavi@kom ubistvu kralja ,leksandra i
kraljice 4rage0 a usavrEio ga kasnije u 1aDedoniji i ,rbaniji. :vom zlo@incu (koji0 i
po svom spoljaEnom izgledu0 li@i viEe na zvjer nego na @ovjeka) povjerena je
2vr%ovna komanda2 za uniEtenje ustanka u ?rnoj Cori.
;vo sredstava kojima se on zadu5io za uguEenje ustanka6
1.
Kored regularne vojske0 koja je imala da uniEti ustanike0 prozvane komitad5ije0 on je
obrazovao od varoEkog stanovniEtva tzv. kontraIkomite. #vaki graHanin0 bez obzira na
godine starosti0 bio je primoran da uzme puEku i da se bori protiv ustaEa. 9o ne bi %tio
poDi protiv ustaEa0 smatran je za sumnjivog i kao takav bio je batinan0 zatvaran0 a
@esto puta proboden bajonetom.
'.
23atne ekspedicije20 koje su sastavljene na gornji na@in morali su i%sranjivati putem
kontribucija krajevi u kojima su se vrEile 2ratne operacije2. Tene i djeca primoravana
su da nose na leHima za ove divlje %orde %ranu i municiju u bojnim redovima. !o je
bila kazna za stanovniEtvo sela za to Eto su se u okolini nalazili ustaEi0 koji su I po
pretpostavci ovi% zlikovaca I bili u vezi sa stanovniEtvom.
&.
#ela0 u kojima su se pojavili ustaEe0 ili kuDe ustaEa0 bila su u veDini slu@ajeva
oplja@kana ili bombardovana0 ili0 pak0 zapaljena. 4a bi0 ipak0 kazna bila veDa0
primoravali su 5ene ili starce0 koje su zatekli u kuDi0 da sami pale sopstvene kuDe.
4.
Fabranjeno je iDi iz sela u selo bez naro@ite dozvole vlastiS a noDu po selima ne smije
biti po kuDama nikakve svjetlosti. #vaki prekrEaj ovoga0 ka5njavao se batinjanjem.
..
4a ne bi stanovniEtvo imalo veze sa ustanicima0 stanovniEtvo viEe sela dovedeno je u
jedno selo0 koje se @uvalo sa svake strane vojnom silom. Na taj na@in prepunjavane su
ina@e male i mizerne seoske kuDe0 Eto je svakako doprinijelo Eirenju razni% bolijesti i
ogromnom broju umiranja0 naro@ito djece.
+.
#a porodicama ustaEa mnogo se radikalnije postupalo6 starci0 5ene (@ak i trudne) i
djeca tjerani su u zatvor0 gdje su bez pokriva@a0 o samom %ljebu i vodi dr5ani
mjesecima. KoEto su u ?rnoj Cori zatvoreni malobrojni0 oni su zatvarani po privatnim
stanovima0 podrumima itd. Neke od ovi% trudni% 5ena vrEile su poroHaj u zatvorima.
-edan znatan broj nevini% zatvorenika pomro je u samim zatvorima ili odma% na
2osloboHenju20 usljed iznurenosti i bolijesti0 zadobijene u zatvoru.
7.
:sim zlo@ina0 koje smo pomenuli i koji su pak spre@avali da se obraHuje zemlja0
uskraDivali su im ljekarsku pomoD0 te primoravali 5ene da0 noseDi Hecu na rukama
ispred vojske0 tra5e po brdima ustaEe I svoje mu5eve i braDu.
/.
Koslije izlo5eni% zlo@ina prema starcima0 5enama i Heci nije potrebno iznositi sve
na@ine mu@enja i masakriranja ustaEa i ranjenika kad padnu u ruke srbijanskim
trupama. 4a bi zadali Eto veDi stra% stanovniEtvu0 5rtve ustaEu ne sa%ranjuju0 nego ga
strijeljaju poslije smrti. 1i Demo sve ovo potvrditi u konkretnim slu@ajevima.
9oliko je ta@an broj oni% koji su mu@eni0 batinani0 zatvarani i ubijani sa strane
#rbijanaca0 kao i koliki je broj oplja@kani% imanja0 razruveni% i popaljeni% kuDa u
?rnoj Cori0 nemoguDe nam je ta@no saznati s toga0 Eto smo se kretali samo na jednom
dijelu crnogorske teritorije. Jroj poruEeni% i popaljeni% kuDa0 iznosi nekoliko %iljada0
dok je broj oplja@kani% imanja mnogo veDi. 1aterijalne Etete nanesene crnogorskom
narodu od okupacije srbijanske ogromne su0 mnogo veDe od oni% koje mu je nanijela
austroIugarska okupacija 191+I191/.
<to se ti@e zatvorenika0 nji%ov broj varira od 'I&000. :vdje nijesu ura@unane 5ene i
djeca ustanika0 @iji je broj takoHe varirao0 jer neke poslije izvjesnog vremena puEtaju
na slobodu0 dok druge0 nove0 zatvaraju0 @im se neko pridru5i ustaEama. :sim toga
postoji jedna naro@ita vrsta zatvIorenika0 kojima je nareHeno da se za jedan period od
nekoliko mjeseci svakodnevno pojavljuju vlastima. :vo su obi@no oni0 koji nijesu
dovoljno mani$estovali simpatije i lojalnost prema #rbiji. =eDina zatvorenika
zatvoreno je joE decembra 191/. Nad njima se ne @ini nikakvo isljeHe0 niti se donosi
ikakvo sudsko rjeEenje.
1eHu njima se nalaze bivEi ministri0 koji su 1914. objavili rat ?entralnim silama0
generali0 koji su 1914I191.. pobjeHivali austrijsku vojsku0 narodni poslanici0 bivEi
@inovnici i o$iciri. :ni su zatvoreni u ?entralnom kaznenom u Kodgorici. =eDini od
nji% je jedina krivica0 Eto su u decembru 191/. g. sakupljali potpise za protest0 koji se
trebao upututi 9on$erenciji mira protiv nasilne aneksije ?rne Core.
Nakon devet godina ratovanja cio je crnogorski narod za slobodu i nezavisnost svoje
domovine
#tanje ovi% zatvorenika je o@ajno0 a takoHe i nji%ovi% porodica0 koje se0 liEene svoji%
%ranitelja0 nalaze u najveDoj bijedi tako da su porodice bivEi% ministara primorane0 a
da ne govorimo za druge0 da 5ive od milostinje.
:sim zatvoreni% ?rnogoraca ima jedan broj internirani%0 veDinom prvaka0 meHu
kojima su6 vojvoda Jo5o KetroviD0 biv. predsjednik ministarskog savjeta0 1i%ailo
KopoviD0 @lan 4r5avnog savjeta u penziji0 #tevo !atar0 @lan glavne dr5avne kontrole
<piro KopoviD0 direktor poEta i telegra$a0 1arko KetroviD0 biv. oblasni upravitelj0
protojerej 8lija -oviDeviD0 \ole CvozdenoviD0 biv. upravnik 4vora0 koji su internirani
u #arajevo (Josna).
<to se ti@e narodnog raspolo5enja0 on je cio za slobodu i nezavisnost ?rne Core.
Nemanje oru5ja0 iznemoglost naroda0 koji je veD devet godina u ratu0 od koga je skoro
petina u ropstvu0 stra%oviti teror koji se nad narodom vrEi kao i veliki broj srbijanske
vojske0 uzrok je Eto narod nije joE dosad uspio da protjera varvare iz svoje0 vje@ito
slobodne0 zemlje.
<to se ti@e pristalica #rbije0 u ?rnoj Cori nji% uopEte nema0 izuzimajuDi nekoliko
stotina nji%0 koji su se kompromitovali u ubistvima i drugim zlo@inima0 koje su
#rbijanci po@inili po ?rnoj Cori. Fa #rbiju nijesu @ak ni oni ?rnogorci0 koji su se
primili njene slu5be0 samo da bi spasili 5ivot svoji% porodica.
&. Tlo@ini prema pojedincima
9ao Eto je re@eno u po@etku ovoga raporta0 njegovi podnosioci kretali su se0 kao
Ee$ovi pojedini% ustani@ki% @eta0 samo na jednom dijelu crnogorske teritorije0 koja od
prilike predstavlja oko jednu petinu cjelokupne teritorije crnogorske. Krema tome
nama je nemoguDe iznijeti sve pojedine slu@ajeve i sve pojedine zlo@ine sa svim
detaljima u@injenim u @itavoj ?rnoj Cori. :vaj 29rvavi ,lbum2 nekoliko puta je veDi
od onoga Eto ga mi podnosimo. 8pak pojedini slu@ajevi0 koje ni5e iznosimo0 tako su
krvavi i u5asni0 da De biti dovoljno da poka5u svijetu kakav je teror u ?rnoj Cori i da
pokrene javno mnijenje da ono negira velike i silne0 koji dijele pravdu narodima0 te da
se poEalje u tu najnesreDniju zemlju na svijetu jedna internacionalna komisija0 koja De
utvrditi apsolutnu istinitost svega ovoga Eto mi iznosimo. !a komisija De utvrditi i
iznijeti sve ostale mnogobrojne zlo@ine0 a koje mi iz razloga0 koje smo gore naveli0 i
iz pomanjkanja detalja ne mo5emo i neDemo da iznosimo. ( tome o@ekivanju
iznosimo samo nekoliko autenti@ni% slu@ajeva.
Flo@ini prema pojedincima u mjeri da unize ugled crkve i dr5ave.
-ednog dana0 decembra0 191/. u jedan sat noDu0 jedna grupa srbijanski% o$icira0
praDena vojnicima i jednom grupom najgore $ukare0 kojom su terorizirali @estito i
mirno stanovniEtvo0 izvrEila je u NikEiDu sljedeDi odvratan zlo@in0 5eleDi tim ubiti
autoritet crkve0 odnosno svetitelja I patrona crnogorskog naroda i crnogorske dr5ave.
Napravili su tri kov@ega0 na $ormu mrtva@ki% sanduka.
Na jednom je bilo napisano #v. Ketar0 na drugom0 #v. =asilije0 a na treDem crnogorska
kruna. :ve kov@ege su nosili kroz varoE NikEiD na na@in kao Eto se @ine crkvene
procesije0 zatim su se zadr5ali na trgu0 gdje su iskopali tri groba0 u koja su polo5ili ova
tri kov@ega. Koslije ovoga odr5ali su opjelo0 kao Eto se to @ini u pravoslavnoj crkvi
prilikom sa%rane. 9ako je u pravoslavnoj crkvi obi@aj da se grobovi preliju vinom i
uljem0 to su0 umjesto toga0 srbijanski o$iciri prepiEali javno grobove.
!o su o$iciri6 pjeEadijski poru@nik 4uEan #tajiD0 pjeEadijski poru@nik 1ijuEkoviD i
artiljerijski poru@nik !unguz.
'.
( maju mjesecu 1919. crkva u selu :zriniDima (nikEiDka oblast) bila je razbijena i
oplja@kana. Nasred nje bila je nalo5ena vatra od crkvenog namjeEtaja i od krstova sa
groblja. =ojnici su se pokrivali ode5dama i le5ali na nji%.
&.
( mjesecu $ebruaru 19'0. predao se #rbijancima0 poEto su mu noge bila sasvijem
premrzle0 ustanik Nikola K.=u@iniD0 bivEi upravitelj centralnog kaznenog zavoda u
Kodgorici. 1jesec dana docnije noge su mu otpale i on je umro u bolnici u NikEiDu.
Njegova mati prenijela je njegove posmrtne ostatke u 3ogame (podgori@ka oblast) u
njegovo rodno mjesto. #rbijanske lokalne vlasti zabranile su njegovo sa%ranjivanje na
opEtem seoskom groblju i naredile da se zakopa ondje gdje se kopaju zlo@inci i
osuHenici. #vjeEtenik 9rsto =ukotiD0 naprotiv0 radio je na tome da se sa ostacima ima
postupati kao sa obi@nim mrtvacem. Ne moguDi dobiti dozvolu0 svjeEtenik ga je
sa%ranio noDu. 9ad su srbijanske vlasti za to doznale0 osvetile su se nesreDnom
svjeEteniku batinajuDi ga javno0 pljujuDi mu u lice i DuEkajuDi ga.
4.
( mjesecu junu 1919. ustanici su se uputili u crkvu Tupe NikEiDke i za%tijevali
blagoslov i svetu pri@est od kaluHera KaviDeviDa. :n je to u@inio drage volje0 ali
#rbijanci su to doznali i ispalili su na crkvu jedan %itac iz topa velikog kalibra0 tukli su
ga i zatim ga bacili u tamnicu.
..
'..decembra 191/. zatvoren je u NikEiDu 1arko \ukanoviD0 predsjednik 4r5avnog
savjeta0 bivEi ministar. 9ad je voHen pod stra5om od kuDe u zatvor0 srbijanske vlast je
najmila oko '0 djece i amala0 koji su0 kad je prolazio pjeEke kroz ulice0 pljuvali na
njega0 vukli ga za nos0 brkove i bradu i bacali se na njega blatom i raznim
ne@istoDama.
9apetanu 1ojaEu KeroviDu stavili su samar na leHa i tako je voHen po cijelom NikEiDu
1arko \ukanoviD se nalazi od '..decembra 191/. zatvoren u centralnom kaznenom
zavodu u Kodgorici (?rna Cora)S on do sad nije ni isljeHivan ni suHen.
+.
Ceneral -oko ,d5iD0 star +. godina0 nije %tio polo5iti zakletvu kralju od #rbije0 nego
je za @itavu godinu dana ostao 2neutralan2. Krema njemu se upravljao i @itav kraj u
kom je 5ivio. #toga su mu #rbijanci u decembru 1919. oplja@kali imanje i zapalili
kuDu u kojoj je stanovao u Kivi (oblast nikEiDka). :sim toga njega su u%apsili0 tukli ga
po tabanima Eipkom od puEke0 zatim ga bosa i pjeEke gonili iz Kive do NikEiDa u
zatvor (nekoliko sati %oda). 9ad je provoHen kroz varoE NikEiD0 maltretiran je na isti
na@in kao i predsjednik 4r5avnog savjeta 1.\ukanoviD. :sim toga tukli su ga i
praznim kutijama od amerikanskog konzerviranog sira. Ceneral ,d5iD se joE nalazi u
zatvoru u Kodgorici.
7.
1ilo 9. 1artinoviD0 star 7. godina0 sudija u penziji iz NikEiDa0 vodio je pribiljeEku u
svom notesu o zlo@incima koji se @ine. Fbog toga su ga #rbijanci odma% u%apsili u
julu 1919. i organizovali 2rulju2 da ga napadne prilikom sprovoHenja u tamnicu. :n je
ne samo tu@en0 nego su mu iE@upali brkove i bradu0 koja je bila duga. Fbog ovoga
2zlo@ina2 g. 1artinoviD je bio u zatvoru sedam mjeseci.
/.
Na isti na@in0 kao i sudija 1artinoviD0 bio je bijen i maltretiran g. Novica NikoliD0 biv.
sudija i narodni poslanik0 kad je u%apEen u junu 1919. zbog jedne patriotske pjesme
koju je spjevao0 ali koju nije bio objavio.
9.
Na sli@an na@in su maltretirani od srbijanskog sreskog na@elnika !omiDa u decembru
191/. tri brata6 vojvoda Jo5o KetroviD (70 godina)0 bivEi predsjednik ministarstva0
general \uro KeroviD (+9 godina) i 1arko KetroviD (+& godine)0 bivEi oblasni
upravitelj0 koji su 5ivjeli na svojim imanjima u okolini NikEiDa. #va trojica su tada
bila zatvorena u Kodgorici. Koslije skoro godinu0 vojvoda Jo5o KetroviD i 1arko
KetroviD bili su osloboHeni0 a sad se nalaze internirani u #arajevu (Josna). Ceneral
KetroviD se nalazi joE u zatvoru u Kodgorici0 gdje je potpuno oslijepio. :n veD
nekoliko mjeseci moli da mu se dozvoli operacija na o@ima0 ali tu dozvolu joE do
danas nije dobio.
10.
( januaru 1919. srbijanske vlasti zatvorile su kapetana rudinskog g. 1ojaEa KeroviDa.
4a ga ponize0 stavili su mu samar na leHa i tako je osamaren voHen od srbijanski%
agenata po cijelom NikEiDu0 poslije @ega su ga bacili u tamnicu.
J) Flo@ini prema 5enama i djeci
1.
( januaru 1919. 5ena Tivka -anjuEeviDa iz :zriniDa (oblast NikEiDa) rodila je u
tamnici0 gdje je bila zatvorena iz osvete prema njenom mu5u I ustaEu.
'.
Mebruara 1919. jedna srbijanska patrola doEla je u selo 4ragovoljiDe (oblast nikEiDka)0
odakle je potjerala sobom 5enu 8linku 8. #moloviD0 uzevEi joj +0.000 kruna. 9roz
nekoliko dana jedan seljak naEao je u rijeci Jistrici njeno mrtvo tijelo0 na kome je bilo
osamnaest bajonetski% rana. #rbijanske vlasti iz NikEiDa nijesu %tjele po ovome
zlo@inu povesti istragu0 nego su naredili da nesreDna 5rtva bude noDu sa%ranjena.
&.
( nikEiDkom zatvoru pomrlo je nekoliko Hece0 koja su0 u ime represalija prema
nji%ovim o@evima I ustaEama0 bila zatvorena.
4.
<est udovica6 1arija 5ena Jaja0 #tane 5ena Nikole0 #tanica 5ena Crujice0 #tana 5ena
3adovana0 =elika 5ena Nikole i -ovana 5ena Novaka0 sve iz porodice Nik@eviDa iz
KjeEivaca (oblast nikEiDka) zatvorene su u NikEiDu samo zato Eto nijesu %tjele polo5iti
zakletvu kralju #rbije. 4jeca ovi% udovica ostala su bez staratelja i %ranitelja0 poEto su
nji%ovi o@evi poginuli joE 191&0 u ratu s !urcima0 pri opsadi #kadra.
..
#edmog jula 1919. oplja@kana je i zapaljena kuDa jednog od podnosioca ovog raporta0
1ilisava NikoliDa0 narodnog poslanika biv. potpredsjednika Narodne skupEtine.
Njegova majka 1ilica0 stara /0 godina iz Tupe (oblast nikEiDka)0 bila je kod susjeda
sakrila neEto pokretnostiS da bi ju primorali da ka5e gdje je pokretnost sklonila0
srbijanski vojnici dr5ali su je nad vatrom i tim je na@inom primorali da ka5e gdje je
pokretnost sklonila.
+.
<estog avgusta 1919. srbijanska vojska oplja@kala je bila kuDu oca jednog od voHa
crnogorskog ustaEa0 komandira ,ndrije 4ragutinoviDa iz sela ekliDa (oblast
cetinjska) u namjeri da u%vate njegovog brata 8liju. 8lija se0 poEto je bila noD0 spasao
bjegstvom kroz prozor0 i pored 5ivog @upanja od strane #rbijanaca. -ovanka majka
8lijina0 starica od 7.. g0 kada je izaEla iz kuDe0 bri5na za sudbinu svoga sina0 bila je
ubodena bajonetom0 zatim od srbijanski% vojnika vu@ena preko kamenja0 te joj je na
taj na@in iE@aEena ruka. !ek sjutra dan ova nesreDnica bila je naHena od seljaka i
prenesena kuDi.
9ad su u $ebruaru 19'0. srbijanski vojnici nagonili porodice ustaEa (5ene i djecu) iz
ekliDa da idu pred njima u potjeru0 ova starica0 poEto nije mogla iDi0 bila je noEena u
nosilima.
7.
( julu 1919. porodila se u podrumu nikEiDke pivare0 koja je pretvorena u zatvor0 5ena
>uke irakoviDa iz :zriniDa (oblast nikEiDka). Ni poslije poroHaja nije osloboHena iz
zatvora i ako je bila zatvorena bez ikakve krivice0 samo iz represalija prema njenom
mu5u ustaEu.
4je@ak od trinaest godina ubijen je zbog pjevanja pjesme koju je spjevao crnogorski
kralj Nikola 8
/.
''. maja 1919. srbijanskim trupama poElo je za rukom da se dokopaju u planinama
ustaEa #imeona 1iDkoviDa0 iz Tupe NikEiDke. :ne su ga vodile i bacile u tamnicu i
tamo su mu se svetileS najprije su ga tukli okovima Eto su mu bili stavili na noge0 a
poslije su ga stavili 40 minuta u vodu do glave0 objeEenog za kose.
4ocnije je isti #imeon uspio da se bjekstvom oslobodi. #rbijanci su donijeli rjeEenje
da mu se oplja@ka i zapali kuDa. Njegova mati0 vidjeDi #rbijance da dolaze0 pobjegla je
sa troje djece0 sinom od 11 godina i dvije djevoj@ice od / i 14 godina. Koslije nekoliko
dana naEli su i% u planini. Nasilnici srbijanski zabavljali su se time Eto su nad djecom
izvrEili svoje po5ude0 a jadnoj 5eni izbili sve zube.
9.
( mjesecu julu 1919. srbijanska vojska oplja@kala je imanje komandira #tevana
KavloviDa0 izbjeglog u 8taliji0 i zabranila je da se njegova zemlja obraHuje. Njegovu
5enu stavili su u tamnicu u NikEiDu0 staru &. godina0 i troje Hece (dva dje@aka od 1' i
10 godina i djevoj@icu od . godina). 1ajka je bila rastavljena od Hece i0 za svi% Eest
mjeseci dok je bila zatvorena0 nije i% viHela. Nju su %ranili samo sa vodom i %ljebom.
10.
( mjesecu avgustu 1919. srbijanske vlasti zatvorile su roditelje stare oko /0 godina
potporu@nika 1itra 1arkoviDa iz ?uca (oblast cetinjska). ( tamnici su #rbijanci
pustili da ovi starci trpe najveDe muke koje se zamisliti mogu. Naposljetku0 ne moguDi
doznati gdje se nalaze nji%ov sin i roHak ustaEa0 stavili su i% da stoje bosi na 5eravici0
prisiljavajuDi i% da i% proka5u.
11.
( mjesecu julu 1919. srbijanske trupe oplja@kale su u (gnje (oblast cetinjska) kuDu
potporu@nika 1ila Fubera0 te su poveli sobom u zatvor na ?etinje njegovog oca (+.
g)0 majku (.. g)0 brat (17 g) i njegovu sestru (10 g). Fa vrijeme tri mjeseca ova se
porodica borila sa 5eHu i glaHu0 jer su time %tjeli prisiliti ove jadnike da ka5u imena
oni%0 za koje su #rbijanci mislili da su u vezi sa ustanicima.
1'.
( mjeseci julu 1919. #rbijanci iz osvete prema potporu@niku ustaEu #avu 8. 9api iz
(gnjanja zatvorili su u tamnici na ?etinju cijelu njegovu porodicu6 njegovog oca (/0
g)0 5enu ('& g) i sestru ('0 g)0 te su i% mu@ili divlja@ki i izlo5ili gladi i 5eHi. Koslije
mjesec dana su i% pustili0 ali ponovo u decembru te iste godine oplja@kali su im kuDu i
ponovo i% zatvorili u tamnicu0 He su trpjeli neizmjerne muke i nova iskuEenja.
1&.
( mjesecu julu 1919. srbijanske trupe su stigle u 7evo (cetinjska oblast)0 He su
oplja@kale kuDu narodnog poslanika Jogdana =ukotiDa0 izbjeglog u 8taliji0 prisilili
njegovu 5enu0 bolesnu i pri poroHaju0 da pjeEa@i sve do ?etinja (7 sati %oda)0 He su je
stavili u tamnicu.
14.
( mjesecu decembru 1919. srbijanske trupe napale su kuDu potporu@nika ustaEa
3adovana !ur@inoviDa (selo =elestovo0 oblast cetinjska)0 oplja@kali su i uniEtili sve
njegovo imanje i najzad mu zapalili dvije kuDe. Njegovu majku od +0. g0 njegovu
5enu i njegovu sestru tukli su i naposljetku odveli su i% na ?etinje u tamnicu.
#rbijanci su im stavili do znanja da De i% mu@iti sve dok se nji%ovi roHaci ne predaju
#rbijancima.
8zbacili su na ulicu stogodiEnju majku Nika 9ape i odveli u zatvor na ?etinje njeni%
Eest kDeri
1..
( avgustu 1919. bio je ubijen od srbijanski% vojnika sin #ava M.:taEeviDa s NjeguEa
(oblast ?etinje)0 dijete od 1& godina0 Eto je pjevao poznatu narodnu %imnu 2:nam0
onamo20 spjevanu od kraja Nikole.
1+.
( julu 1919. #rbijanci su isprebijali batinama 5enu jednog od podnosioca ovog
raporta0 majora 9rsta KopoviDa iz ?uca (oblast ?etinje) samo s toga Eto nije %tjela reDi
gdje je sklonila Eestoro djece0 od koji% je najstarijemu 11 godina. :na je zbog
teroriziranja0 a poEto joj je bila kuDa zapaljena0 pobjegla sa djetetom od 4 mjeseca u
9otor0 gdje se nalazila pored srbijanske posade joE i italijanska i $rancuska. :stalu
djecu uzeli su dobri ljudi I seljaci0 te i% dr5ali prikrivenu kao svoju.
17.
( mjesecu junu 1919. jedno srbijansko odjeljenje uElo je u selo (gnje (cetinjska
oblast) i nastanilo se u kuDu barjaktara Nika 9ape. Fa . dana ova nesreDna porodica
morala je %raniti i poslu5ivati ovu posadu. 9ad su oplja@kali0 uniEtili i rasuli sve Eto je
ova porodica imala0 izbacili su na ulicu staru majku 9apinu (oko 100 godina) i odveli
u zatvor na ?etinje njeni% Eest kDeri. !o su za jedan mjesec0 prije nego su puEtene0
pretrpjele svake muke. 1jeseca decembra ponovo su i% zatvorili i tu su i% zadr5ali tri
mjeseca poEto nijesu %tjele niEta priznati o ustanicima. Fa sve to zimsko vrijeme
morale su spavati na golim daskama.
1/.
( junu mjesecu 1919. poEto su oplja@kali i zapalili selo :@iniDe (cetinjska oblast)
srbijanske trupe su povele sobom &9 5ena i Hece iz toga sela i dr5ali i% i mu@ili
nekoliko mjeseci u tamnici na ?etinju.
19.
( julu 1919. #rbijanci su zatvorili 1'0 5ena i djece iz sela 9rnjica i =u@edabiDa
(pomorska oblast) i dr5ali i% u tamnici . mjeseci.
'0.
!reDeg oktobra 1919. jedanaest vojnika srbijanski% iz '9. puka %tjeli su silom da uHu
u kuDu pok. KuniEe JrajoviDa u blizini Jara. KoEto su bili odbijeni0 pucali su na 5ene0
koje su bile same u kuDi. 4vije od nji% bile su ranjene6 1arta 3aduloviD i KetruEa
1ila@iD.
'1.
4vadeset sedmog decembra 1919. 5ena =asa 1arinoviDa iz sela :@iniDa dobila je
naredbu od srbijanskog kapetana 3adoviDa da odnese na ?etinje0 Eto je u@inila0 radi
sasluEanja0 svoga mu5a koji je le5ao od gripe i bio na umoru.
''.
( julu 1919. stiglo je u 9omane (oblast cetinjska) jedno odjeljenje srbijansko.
#rbijanski komandant Jla5o Jo5oviD skupio je sve ustaEke porodice0 ra@unajuDi tu
5ene u Hecu. =idjeDi da od nji% ne mo5e niEta doznati o ustanicima0 srbijanski vojnici
su i% tukli. 9omandant Jo5oviD izabrao je meHu njima +. osoba0 zapovjedio im da se
izuju i tako i% bose poslao preko brda u tamnicu na ?etinje (+ sati %oda).
'&.
( oktobru 1919. srbijanski vojnici pucali su i ranili 5enu 1ilosavu FajoviD iz :zriniDa
(oblast nikEiDka)0 koja je usljed rana ostala potpuno sakata.
'4.
( januaru 1919. srbijanski vojnici oplja@kali su kuDu N.1umoviDa iz sela Kresjeke I
4uga (oblast nikEiDka) i silovali mu 5enu.
'..
'.. 1'. 1919. #rbijanci su zapalili selo 4ide (opEtina bjeli@ka0 oblast cetinjska).
#tanovnici su bili pobjegli0 izuzimajuDi stare i bolesne. 1eHu njima nalazili su se
bolesnici6 Nikola =ujiD i Jo5o 3.JigoviD. :bojica su bili ubijeni. 1ajka Nikole
=ujiDa0 koja je pokuEala braniti nevinog sina0 bila je isprebijana0 ostavili su je
polumrtvu.
'+.
1/.decembra 1919. srbijanske trupe mu@ile su 5enu 1ilana 9.1iliDa0 iz sela 4uba
(opEtina bjeli@ka0 oblast cetinjska)0 tjerajuDi je da ka5e gdje joj se nalazi mu5 ustaE.
9ad to nije pomoglo0 srbijanski vojnici tukli su joj Eakama dijete od 19 mjeseci.
(sljed ovoga djetetu je poEla krv na nos i usta0 te je nekoliko dana kasnije od toga i
umrlo.
'7.
( mjesecu decembru 1919. srbijanske trupe0 pod vidom da tra5e ustaEe0 oplja@kali su
u :@iniDima (oblast cetinjska) kuDu vodnika >uke Clend5e0 tukli su njegovog
EesnaestogodiEnjeg brata0 mu@ili njegovu osamnaestogodiEnju sestru i oboje i%
zatvorili u tamnicu na ?etinju. !amo su0 kao i svi drugi0 trpjeli veliku glad i sve ostale
nevolje.
'/.
( mjesecu avgustu 1919. srbijanski vojnici su oplja@kali pa zatim zapalili kuDu =uka
KeroviDa iz 1artiniDa (podgori@ka oblast). Njegova majka0 da bi izbjegla mu@enje0
prokazala je He se nalazi njen novac0 u iznosu od 1+.000 kruna u sitnu i papiru.
Krirodno0 novac su odnijeli.
'9.
( mjesecu januaru 1919. srbijanske okupatorske trupe zatvorile su u JroDancu
(nikEiDka oblast) cijelu porodicu0 ra@unajuDi i malu djecu0 poru@nika Nikole i Ketra
NikoliDa0 ustaEa. :ni su i% odveli u NikEiD i zatvorili i% u podrum pivare0 gdje su
ostali @etiri mjeseca i bili puEteni tek onda kad je stigla u NikEiD amerikanska misija.
( julu 1919. srbijanska odjeljenja stigla su i ponovo im oplja@kala cijelo imanje i
zapalila im kuDu. 4a izbjegnu smrt0 nji%ove porodice izbjegle su u planinu0 gdje se i
sada nalaze0 5iveDi u najveDoj nevolji i oskudici. Koru@nik Nikola NikoliD0 koga su
#rbijanci teEko ranili0 da im ne bi pao u ruke0 oduzeo je sebi 5ivot bombom.
&0.
( januaru 19'0. potporu@nik srbijanski Nikola TugiD osudio je na mu@enje Caja
1arkoviDa i 5enu mu (selo ?uce0 cetinjska oblast)0 da i% prisili da poka5u gdje im se
nalazi sin ustaE0 -akov.
Ket stotina @evske neja@i dr5ano je usred zime na otvorenom tri dana i noDi0 od @ega su
mnogi pomrli
&1.
( aprilu 19'0. zatvorili su0 mu@ili i tukli u =asojeviDima jednu staru 5enu od /0
godina0 Jule -ovoviD0 da je prisile da proka5e gdje se nalazi njen unuk0 potporu@nik
Jogdan -ovoviD.
&'.
( $ebruaru 19'0. mu@ena je od strane #rbijanaca 5ena 1ilica J.1artinoviD0 iz
Krosenog 4ola (opEtina ?uce0 oblast ?etinje)0 da bi je primorali da ka5e0 gdje joj se
nalaze sinovi. 4a bi doznali Eta 5ele0 noge su joj pekli uz vatru0 a istovremeno dr5ali
su joj viEe glave za5areni sa@.
&&.
( $ebruaru 19'0. bila je isprebijana i kosa joj otkinuta 8linka kDer 3aduna 1.
-ovanoviDa0 iz Craba (opEtina ?uce0 oblast cetinjska)0 samo s toga Eto su joj u kuDu
dolazila braDa (ustanici).
&4.
( $ebruaru 19'0. srbijanski pukovnik #tojan KopoviD0 2vr%ovni Ee$2 teroristi@ke
vojske doEao je li@no na 7evo i naredio0 te su se na jednom mjestu na 7evu (oblast
?etinje) skupili preko .00 djece0 5ena i staraca0 od ustaEki% porodica. :vi nesreDnici
bili su opkoljeni jakom stra5om i ostavili su i% usred zime bez %rane i na potpuno
otvorenom polju Ipod vedrim nebom I tri dana i noDi0 od @ega su mnogi pomrli.
&..
'&.$ebruara 19'0. srbijanske trupe napale su Jla5a 1.1arkoviDa i 5enu mu 1ilicu
(selo ?uce0 cetinjska oblast)0 da proka5u gdje se skrivaju nji%ovi sinovi ustaEi6 -akov i
1itar. KoEto nijesu uspjeli Eto su %tjeli0 #rbijanci su izgorjeli noge starim roditeljima0
koji su usljed u5asni% rana izgubili potpuno %od.
&+.
TeleDi se osvetiti kapetanu 1ilanu NikoliDu sa 7eva (cetinjska oblast) zbog njegovog
aktivnog u@eEDa u ustanku i zbog toga Eto je kasnije prijeEao u 8taliju0 gdje se joE i sad
nalazi0 #rbijanci su u januaru 1919. oplja@kali i uniEtili cjelokupnu njegovu imovinu.
( septembru iste godine zatvorili su u tamnicu na ?etinju njegovu bolesnu 5enu i
njegova dva roHaka Coluba i Nikolu NikoliDa. 8stog dana oni su naEli smrt u tamnici.
1isli se da su bili udavljeni ili otrovani. Tena kapetana NikoliDa bila je puEtena
poslije 7 mjeseci tamnovanja.
IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII
=) Flo@ini protiv mirnog naroda
1.
(sljed muka i batina umrli su u proljeDe 19'0. u nikEiDkom zatvoru 8lija >alatoviD i
jedan sin Jaja -anjuEeviDa0 obojica mirni seljaci iz :zriniDa (oblast nikEiDka).
'.
10. juna 1919. srbijanski vojnici ubili su u okolini NikEiDa0 bez ikakvog povoda ili
stvarne krivice0 dva brata0 Jo5a i :brena 4amjanoviDa0 i 1itra 9raljeviDa iz JroDanca
(oblast nikEiDka)S kDer ovoga posljednjega bila je ranjena.
&.
( avgustu 1919. zapalili su kuDu -oka 9rivokapiDa u okolini NikEiDa0 koji je bio sakat.
9rivokapiD je pokuEao da se brani0 zbog @ega su ga oni zaklali.
4.
1+. oktobra 1919. srbijanska vojska naEla je kod kuDe (okolina nikEiDka) seljake
1ilisava Nik@eviDa i Cavrila 1.45abaloviDa. Na nji% su posumnjali da stoje u vezi sa
ustancima0 zato su izvedeni na Kanduricu (na putu izmeHu NikEiDa i Kodgorice) i
javno strijeljani. 4a bi zadali Eto veDi stra% narodu0 dr5ali su i% tu na putu @etiri dana
neukopane.
..
( aprilu 1919. 8lija \ikanoviD0 vojnik srbijanski sa joE nekoliko vojnika0 koji su
sa@injavali patrolu0 ubio je trgovca Ti5iDa iz 4robnjaka (oblast nikEiDka) i oplja@kao
mu '..000 kruna. Flo@in je izvrEen na mjestu Crkavac na putu NikEiD I 3isan (Joka
9otorska). 1ajka ubijenog0 poEto je saznala za zlo@ince0 otiEla je u 9otor u srbijansku
komandu da i% prijavi. #rbijanski pukovnik 3istiD umjesto da povede istragu za
zlo@in0 cini@ki je upitao6
2-e li poginuli ?rnogorac2 9ad je nesreDna majka odgovorila da jeste0 pukovnik je
odgovorio6 2Nije mi 5ao Eto je taj jedan poginuo0 nego Eto nije bar %iljada2.
+.
( drugoj polovini jula 1919. jedan o$icir srbijanski0 poru@nik -agoE 4raEkoviD0
naredio je da se zatvore i odvedu na =ir Kazar0 kao vrlo sumnjiva lica0 seljaci6 Niko
=u@edabiD0 1iDko -ankoviD0 \uro 9. KekiD0 KaviD =u@erakoviD0 svi iz sela 9rnjice.
Na putu svi su pobijeni na mjestu koje se zove 4ubravice0 izmeHu sela #eoca i
9rnjice. #oldeteska se svetila i nad ljeEinama nesreDnika0 parajuDi i% bajonetima. !ek
poslije pet dana bilo je dozvoljeno da se sa%rane0 a za to vrijeme le5ali su na putu.
7.
,ko bi se na koji slu@aj prekinula telegra$ska 5ica0 najbli5e selo u znak kazne bilo je
oplja@kano. 7esto se deEavalo da sami srbijanski vojnici otkinu 5icu0 samo da bi imali
povoda da plja@kaju. !akav je slu@aj bio sa selom =ojinoviDima (opEtina ekliDi0
cetinjska oblast)0 koje je bilo oplja@kano0 a osim toga moralo je is%ranjivati za @itav
mjesec dana dvije @ete srbijanski% vojnika.
/.
4va brata >uke -ovanoviDa0 ustanika iz -ezera (opEtina ekliDi) primoravani su da
zapale svoju sopstvenu kuDu. 9ad su oni to odbili0 tukli su i%S kad i to nije pomoglo0
vjeEali su i% o direke usljed @ega su padali u nesvjest. Koslije ovoga oni su zapalili
svoju i svoga brata kuDu.
9.
( oktobru 1919. jedna srbijanska patrola ubila je u selu 4ide (opEtina bjeli@ka0 oblast
cetinjska) dva mirna seljaka0 stara do +0 godina i Nikolu 4raEkoviDa0 stara .0 godina.
Nji%ova je sva krivica bila ta0 Eto se toga dana u blizini sela vodila borba izmeHu
ustanika i trupa srbijanski%.
R>eD?4 25CDB4`D 4 3F2f4 FB>f>F?4 52 dDC4BDB46_]\Db`DB46 `2B3DbAB46 `D@AB>^DB4
4 5CF4\A]\DB4
10.
( decembru 1919. srbijanski vojnici kundacima su isprebijali -ovana 1.8liDa iz sela
Faljuti (opEtina ?uce0 oblast ?etinje) starca od 70 godina0 koji je od toga poslije dva
dana umro. Njegova krivica bila je ta0 Eto se tog dana u okolini njegova sela vodila
borba izmeHu ustanika i srbijanski% trupa.
11.
( decembru 1919. bio je ubijen od srbijanski% vojnika 3adula ,.\uri@iD (selo
3ovine0 opEtina ?uce0 oblast ?etinje) s toga Eto je kod njega bila skrivena jedna
lova@ka puEka.
1'.
( oktobru 1919. 1arko K.\uranoviD iz sela Faljuti (opEtina ?uce0 oblast ?etinje)
ranjen je od srbijanski% vojnika sa dva metka samo s toga0 Eto je bio sakrio nekoliko
svoji% ovaca0 da mu i% ne oplja@kaju. :n se i danas nalazi na lije@enju u bolnici na
?etinju.
1&.
( mjesecu $ebruaru 1919. srbijanske trupe0 pod komandom kapetana druge klase
3adoja etkoviDa0 objesili su ispod pazu%a i tukli iz sela 4odoEa (rije@ka oblast) ove
seljake6 1arka Cazivodu (7. g)0 #ava Cazivodu (70 g)0 Kera Cazivodu (+0 g)0 >aba
9ostiDa0 -oka 9ostiDa0 Keka 3a5njatoviDa0 3aka -oviDeviDa0 1arka -oviDeviDa0 >uku
-oviDeviDa0 1ilana =ukotiDa0 #ava KejoviDa0 =asa 3a5natoviDa0 -ovana -ankoviDa0
1arka KejoviDa i 8vana 1i%aljeviDa.
14.
( mjesecu junu 1919. srbijanski vojnici oplja@kali su 8bra%ima Uusa iz 9odre (barska
oblast) i ubili su u njegovoj kuDi0 pred njim0 njegova dva sina0 jednog od '. a drugog
od &0 godina. :ni su u@inili taj zlo@in pod izgovorom da su 5rtve imale veze i
dodavale %ranu ustanicima.
1..
( mjesecu julu 1919. srbijanski vojnici ubili su na putu izmeHu 9rnjice i #eoca starog
oca od +. g. ustanika Jla5a =u@edabiDa. Njegova kuDa i imanje bilo je oplja@kano i
sasvim uniEteno.
1+.
( mjesecu decembru 1919. dva srbijanska odjeljenja0 naoru5ana mitraljezima i
topovima0 doEla su u Tupu (nikEiDka oblast) da prisile seljake da polo5e zakletvu na
vjernost kralju #rbije. #eljak \uro -akovljeviD se protivio i srbijanski kapetan =ukan
1ijuEkoviD istukao ga je pred svima. 3evoltiran tom sramotom0 seljak izvadi skriven
revolver ispod gunja i opali ga na svog napada@a0 srbijanskog o$icira0 ali bez ikakvi%
posljedica0 poEto je revolver bio napunjen samo barutom. Fa taj @in ubili su vojnici
kralja Ketra kundacima i kamenjem nesretnog -akovljeviDa0 @ija je leEina bila izlo5ena
na ulici osam dana. 8znad nji%ove 5rtve napisali su 2#vi oni koji se protive srbijanskim
vlastima ili poma5u ustaEe proDi De ovako2.
17.
( junu 1919. zatvorili su srbijanski vojnici mirnog seljaka 3aka JatriDeviDa iz
:@iniDa u njegovoj kuDi i0 poEto su ga izmu@ili0 ubili su ga.
1/.
=aso 4ragi@eviD0 star /0. godina0 iz Kipera (podgori@ka oblast) imao je @etiri sina.
4vojica su se pridru5ila ustanicima0 a druga dvojica su ostala kod kuDe. ,vgusta
1919. srbijanski vojnici doHoEe pred kuDu star@evu i kundacima pokuEaEe da ga
primoraju da im ka5e gdje mu se nalaze sinovi ustaEi. KoEto nije znao ili nije %tio da
im ka5e0 srbijanski vojnici su ga zatvorili u kuDu i zapalili je. =idjeDi da tim
varvarskim postupkom ne mogu doznati niEta0 izvadili su ga iz vatre0 istukli i najzad
poslali u tamnicu.
-ednog od njegovi% sinova0 8liju0 upregli su u tovarna kola i batinama ga nagnali da i%
vu@e. 4rugog njegovog sina0 Nikolu0 biv. pisara opEtine #pu50 zatvorili su iz isti%
razloga kao i njegovog oca. ( zatvoru su morali da snose sve varvarske muke i
zlo@ine0 kojima se #rbijanci tajno slu5e. 4a i% joE viEe zaplaEe0 triput su i% izvodili na
gubiliEte i pred njima sve pripremali za izvrEenje kazne i svaki put i% vratili u
tamnicu. Najzad su i% strijeljali.
19.
( maju 19'0. umro je u tamnici u NikEiDu Nikola J. FajoviD iz :@iniDa (nikEiDka
oblast)0 star '0 g. :n je bio zatvoren samo iz osvete prema njegovim roHacima0 koji
su ustali protivu #rbijanaca. Njegova ljeEina ostala je sedam dana u istoj tamnici gdje
su bili zatvoreni drugi crnogorski patrioti.
'0.
( septembru 1919. u Jjelicama (cetinjska oblat) bilo je zapaljeno /& kuDe. =lasnici
kuDa i nji%ovi roHaci bili su primorani da zapale svoje kuDe. !o je bila kazna za onaj
dio naroda0 za koji se mislilo da nije dosta vjeran kralju Ketru. ( ovoj opEtini ima
seljaka0 koji su bili du5ni da Eest puta pola5u zakletvu kralju srbijanskome.
'1.
( oktobru 1919. u Jjelicama (cetinjska oblast) srbijanske trupe opkolile su jednu
kuDu0 u koju se bilo sklonilo pet ustaEa. Koslije duge borbe0 vidjeDi da ne mogu
uzmaDi #rbijancima0 @etvorica od nji% su se predali0 peti0 1arko 1rHenoviD0 ne %tijuDi
se predati0 pokuEao je da se spasi bjekstvom0 ali je bio ranjen. #rbijanci su ga @itav sat
vukli za noge i kad su ga odvukli na 7evo0 bio je mrtav. Njegov su leE objesili i tako
je objeEen ostao tri dana. #rbijanci su mislili da tim straEnim djelom zastraEe narod.
:ni su takoHer u%vatili njegovog brata Cliga i poslali ga pod stra5om na ?etinje0 ali
su ga njegovi @uvari putem tukli tako jako0 da je na putu umro.
VAaD]4 52 3\A?2 4 gAB2 25CDB4`D T4\D T4k`>^4kD D >B3D 4E dD?4]4 2 \D@2 _FA_2B2
3F2f4E gABD 4 3\A?A
''.
( avgustu 1919. srbijanske trupe provalile su u selu \inoviDi(cetinjska oblast) u kuDu
#. ,d5iDa0 s namjerom da je oplja@kaju. =lasnik je %tio da obrani svoje dobro i bio je
teEko ranjen. :n se docnije uputio na ?etinje da se tu5i srbijanskim vlastima. :ne su
ga uputile poru@niku #ulejmanoviDu0 koji je naredio vojnicima da ga tuku morskim
u5etom tako dugo0 dok nije potpisao izjavu da se sam ranio.
'&.
( septembru 1919. #rbijanci su u%vatili ustaEa 3adula JoEkoviDa i odveli ga na
JogetiD. !amo su ga privezali za teretna kola i u bijesnom trku vukli ga sve do
NikEiDa (& sata puta). #tigav u varoE0 jadnika su privezali za drvo i zabavljali se
boduDi ga s vremena na vrijeme bajonetima tako da bi njegove muke produ5ili. :n je
umro isto ve@e.
'4.
( decembru 191/. i januaru 1919. #rbijanci su odveli na ?etinje oko 4.0 ?rnogoraca0
sve iz okoline ?etinja0 i zatvorili i%. #vakog dana nekoliko nji% odvodili su u podrume
=ladinog doma0 gdje voda dopire do koljena i tamo su i% dr5ali do Eest sati. Fa
najmanju stvar tukli su i% mokrim u5etima. =elik broj ovi% nesretnika platio je
5ivotima ovu nedostojnu igru srbijanski% vlasti.
'..
( junu 1919. srbijanske trupe0 pod komandom kapetana =ukana 1ijuEkoviDa0 zapalile
su kuDu ustaEa poru@nika 1ija 1iDkoviDa iz Tupe NikEiDke. Njegovu 5enu i troje
djece mu@ili su da ga proka5u. Ne mogavEi doznati ono Eto su %tjeli0 svezali su i% i
zabavljajuDi se pucajuDi pored dje@ji% u%a i0 najzad0 privezali su djecu jedno za drugo0
leHa u leHa0 a majku s treDim djetetom i tako0 tukuDi i%0 primorali i% da marEiraju s
njima do NikEiDa. =idjeDi da su jadnici okrvavljeni i da se ne mogu viEe dr5ati na
noge0 #rbijanci su i% bacili na jedna tovarna kola0 poslije @ega su i% bacili u jednu
duboku jamu0 ograHenu gvozdenim 5icama0 koja je veD bila prepuna 5enama i djecom
ustaEa. #vi ti nesreDnici stojali su u smradu i gadluku. #rbijanci su im prijetili da De u
tu jamu navesti vodu rijeke 1rkotice0 koja tuda proti@e0 ako ne budu mirni i posluEni.
!u se porodila 5ena komandira 4ragiEe JojoviDa.
'+.
( januaru 19'0. ubijen je bajonetom seljak 1arko -akovljeviD iz Tupe (oblast
nikEiDka) zato Eto je javno rekao da nije @asno da se plja@kaju i pale kuDe.
'7.
'.. $ebruara 19'0. srbijanski vojnici natjerali su oca komandira ,ndrije
4ragutinoviDa0 starca od 90 godina0 prijeteDi mu smrDu0 da svojom rukom zapali svoju
kuDu.
'/.
( $ebruaru 19'0. srbijanski vojnici isprebijali su toljagama 4uEana \. KopoviDa0
starca od 7& godine0 iz sela 3ovine (opEtina ?uce0 oblast ?etinje) samo u bijelim
gaDama po snijegu0 a \oka ,. KopoviDa0 stara +. godina0 iz ?uca (oblast cetinjska)
odveli u zatvor0 gdje je ostao 1. dana samo zato Eto je u njegovoj kuDi bilo svjetlosti0
mimo zabrane0 oko 11 sati noDu.
'9.
( $ebruaru 19'0 srbijanski vojnici potjerali su tri sata bosa i gola (obu@ena samo u
bijelim gaDama) po snijegu \oka ,. KopoviDa0 stara +. godina0 iz ?uce (oblast
cetinjska) u zatvor0 gdje je ostao 1. dana samo zato Eto je noDu otvorio vrata od svoje
kuDe.
IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII
Flo@ini prema ustanicima (mrtvim i ranjenim)
( novembru 1919. komandant 4ragiEa JojoviD0 Ee$ jednog ustani@kog odjeljenja0
roHen u Tupi (nikEiDka oblast) bio je s roHakom barjaktarom 1ilutinom JojoviDem
opkoljen od jednog odjeljenja srbijanskog. Ni jedan ni drugi nijesu %tjeli da se
predadu dok nijesu bili teEko ranjeni. :ni su doveli 7.IgodiEnjeg oca komandantovog
kao i njegovu devetogodiEnju kDer (ostali su se @lanovi porodice nalazili u tamnici u
NikEiDu) da prisustvuju ubistvu nji%ovog sina0 odnosno oca. 8ako su bili teEko ranjeni0
srbijanski vojnici su i% tukli0 mu@ili i zavrEili svoj zlo@in bodeDi i% bajonetima. Kred
u5asima tog varvarskog @ina sirota kDi komandantova poluHela je.
'.
1aja 1919. zbog bolijesti predao se je 2na vjeru2 srbijanskoj posadi na =elimlju
(oblast nikEiDka) ustanik 8lija 3adoviD. 8 pored zadate vjere0 3adoviD je bio odma%
ubijen.
&.
1+. oktobra 1919. #rbijanci su u%vatili ustaEa 3adula JoEkoviDa iz JogmiloviDa
(oblast nikEiDka)0 koji je bio praDen jednim dje@kom od 14 godina. (puDeni su pod
stra5om u NikEiD0 meHutim0 oni su obojica0 joE usput0 bili probodeni bajonetima0
poslije @ega i% je jedan vojnik priklao no5em.
+. avgusta 1919. pali su u ruke srbijanski% vlasti kao ranjeni ustaEi6 ,ntonije JojoviD0
kandidat prava beogradskog univerziteta0 1ileta ,ndijeviD0 pravnik0 !omaE
1arkoviD0 gimnazist0 vodnik Jla5o JojoviD i @etnici 1aEaniD i #imonoviD. :vi
nesreDni mladi ljudi umoreni su tada na najgorniji na@in. 4a bi i% primorali da im daju
obavjeEtenja o ustanicima0 srbijanske vlasti su i% i ranjene mu@ile najstraEnijim
mukama6 otkinuli su im noseve0 uEi i jezike0 pa im najposlije o@i izvadili.
( avgustu 1919. #rbijanci su uspjeli da u%vate ustaEa >akiDa 1arkoviDa iz Kipera.
Kodvrli su ga dugim mu@enjima i najzad ubili. Njegov ljeE bacili su na ulicu i tek
poslije tri dana dozvolili su njegovoj 5eni da ga sa%rani.
=D d4 4a3D> F>eD`D 25CDB4`D lACDF RD`>bA^4k \A 254\DB4@ f^>geA@ ^2bAB aD 2n4 4
aD \Aa4`
+.
<ikane #rbijanaca dovele su u o@aj 1iliju #tamatoviDa i 1i%aila NeEoviDa0 oba iz
Jara. Jili su obavezni da se svakog dasna prijavljuju mjesnoj policiji. UtijuDi da u@ine
kraj tom nepodnoEljivom 5ivotu0 odlu@ili su da bje5e0 Eto su &0. oktobra 1919. u@inili.
#rbijanska 5andarmerija i% je opkolila0 ranivEi #tamatoviDa. #rbijanci su obeDali da De
im pokloniti 5ivote0 samo ako se predadu0 ali0 prirodno0 po obi@aju0 rije@ nijesu
odr5ali0 veD su iste noDi nesreDnike pretukli kamenjem u barskoj tamnici.
7.
'.. juna 1919. u selu Jre5ini (cetinjska oblast) srbijanski vojnici su mu@ili i tukli0 jer
nijesu pokazali dosta poniznosti da i% slu5e0 ove starce6 Jogdana JojanoviDa (+. g.)0
KaviDa JojaniDa (/1 g.)0 \ura #.JojaniDa (7' g.) i 1aricu N.JojanoviD (+/ g.).
/.
(staEa 1arka <.KaviDeviDa u%vatile su srbijanske vlasti aprila 19'0. Kri sprovoHenju
za 9otor0 dvojica vojnika0 koja su ga pratila0 ranila su ga i pokuEala su da ga prikolju.
9.
1'. $ebruara 19'0. bio je ranjen u borbi poru@nik crnogorske vojske Nikola NikoliD0
ustaE0 ali poEto se nije %tio ni ranjen predati srbijanskim vlastima0 upalio je bombu i
stavio je pod pazu%o0 gdje je eksplodirala0 nanijevEi smrt ovom %eroju. Koru@nik
NikoliD bio je sa%ranjen kod crkve na JroDancu (oblast nikEiDka). #rbijanci0 radi
zastraEivanja stanovniEtva0 iskopali su ga iz groba i mrtva ga iz plotuna 2na propisan
na@in2 strijeljali.
Caeta (8talija) '1. jula 19'0.
1ilisav NikoliD0 poslanik i biv. potpredsjednik N. #kupEtine
9rsto KopoviD0 komandir
Nikodim -anjuEeviD0 mona%0 nastojnik manastira Tupe.
=asko 1arojeviD0 biv. plemenski kapetan.
Kero =ukoviD0 komandir.
Novica 3adoviD0 rezervni in5injerski komandir.
Nikola 9aEDelan0 komandir.
4imitrije NikoliD0 biv. sudija
,ndrija 4ragutinoviD0 komandir
3adojica Nik@eviD0 kapetan.
1aEan Jorozan0 kapetan
3,K:3! ?3N:C:3#9:- =>,48 18>8-; 3,9:7;=8,0 K:!K:3(7N89,
?3N:C:3#9; =:-#9;0
: F>:78N81, #3J8-,N#9; =:-#9; K3;1, N-;C:=:- K:3:48?8 8
N-;C:=81 3:\,?81,
4olazeDi iz ?rne Core0 preko ,rbanije0 u 8taliju0 @ast mi je podnijeti sljedeDi izvjeEtaj
o zlo@inima #rbijanaca0 u@injenim prema mojoj porodici i prema mojim roHacima6
C.191/.0 kada su srbijanske trupe izvrEile okupaciju ?rne Core i drugim
nedozvoljenim sredstvima primorale jedan dio gladnog i namu@enog crnogorskog
naroda da polo5i zakletvu na vjernost kralju #rbije0 ja sam odsko@io u Eumu0 kao i
mnogi drugi0 radi odbrane @asti i prava naEe mu@eni@ke :tad5bine.
1.
8zgorjeli su mi kuDu0 koja se nalazi u 4onjoj 1ora@i (oblast 9olaEin)S ubili su mi dva
brata6 majka mi je0 Eto od tuge za njima0 Eto od mu@enja izvrEnog nad njom0 umrla6
moja sestra je odsko@ila u Eumu0 gdje se i danas nalazi0 ja sam u borbi protiv
#rbijanaca zadobio viEe rana.
'.
:d moji% 3ako@eviDa zatvoreno je od strane #rbijanaca u 9olaEin 7. ljudi0 ne
ra@unajuDi tu 5enu i djecu0 @iji broj nijesam mogao ta@no saznati.
&.
Ketra 3ako@eviDa iz 4onje 1ora@e0 udarili su na razne muke0 najposlije su ga dva
srbijanska vojnika usijanim gvo5Hem vukla za uEi i za jezik. :n je tada ostao 5iv0 ali
potpuno glu%onijem. Njega su tim %tjeli namorati da ka5e gdje se nalazim0 poEto sam
tada bio sklonjen u planini i lije@en od zadobijeni% rana.
4.
#rbijanski vojnici tukli su 3adoja 3ako@eviDa0 bivEeg narodnog poslanika iz 9olaEina0
sa sekretima pijeska po trbu%u i leHima.
..
Tena moga roHaka0 poru@nika 1i%aila 3ako@eviDa0 sa jednim djetetom osuHena je na
zatvor i zatvorena iako je bila pri poroHaju0 tako da se u zatvoru porodila. Njena
krivica bila je u tome Eto je nama0 ustanicima0 nabavila nekoliko pari opanaka. :sim
ovi% pobrojani% zlo@ina0 u mom mjestu izvrEeni su i sljedeDi6
+.
#rbijanski vojnici ubili su dva brata poru@nika !odora 4uloviDa0 zapalili mu kuDu i u
zatvoru silovali njegovu EesnaestogodiEnju sestru.
7.
=aso -anketiD i 3isto KekoviD su ubijeni samo stoga0 Eto su kona@no odbili da polo5e
zakletvu kralju Ketru od #rbije.
Caeta (8talija) &0.jula 19'0.
1ilija 3ako@eviD0
potporu@nik crnogorske vojske
F>:78N8 8 N,#8>-, #3J8-,N,?, #,1: N,4 -;4N:1 ?3N:C:3#9:1
K:3:48?:1
(3aport podnesen ?rnogorskoj =ladi od @lanova ove porodice)
Kotpisani imaju @ast podnijeti sljedeDi izvjeEtaj o zlo@inima i nasiljima koje su
srbijanske trupe u@inile prema nama i naEim porodicama.
NaEe bratstvo0 koje je mnogobrojno0 veD vjekovima 5ivi skromno0 ali ipak u slobodi0
sreDno i zadovoljno u plemenu 3ovcima (oblast kolaEinska).
:sim nas u naEem plemenu 5ivi joE jedno mnogobrojno0 poEteno i %rabro bratstvo
=la%oviDa. =ojne operacije srbijanske vojske0 o kojima De ovdje biti rije@i0 vrEene su
protiv @itavog plemena 3ovaca0 dakle protiv bratstva =la%oviDa i JulatoviDa.
1eHutim0 zlo@ini o kojima De ovdje biti rije@i0 ti@u se samo bratstva JulatoviDa. <to se
ti@e zlo@ina prema bratstvu =la%oviDa0 mi i% neDemo iznositi0 jer i% u detalje ne
poznajemo0 a vjerujemo da De to oni sami u@initi.
m2]DC>^4k4@D nC> 52 5A cFd4@D _FA3D]4 BD bD5B2 F4\Ab6 g4^4@D \A 5D C4\A]D 3FDBD
`>gD
9ad se crnogorski narod u decembru 191/. s oru5jem u ruci digao da brani prava
svoje zemlje i da sprije@i njenu nasilnu aneksiju #rbiji0 3ovca su uzela direktno
u@eEDe u ustanku i s oru5jem u ruci poEli u Kipere '0.decembra 191/.0 odakle da
produ5e i stupe u krvavu borbu.
8z Kipera su se vratili svojim kuDama0 a potpisani je odma% sa nekoliko 3ov@ana
stupio u vezu sa predstavnicima ustaEa0 iz oblasti nikEiDke i neprestano s oru5jem u
ruci vodio krvave borbe sa najgroznijim naEim neprijateljem #rbijancima u toku od
dvije godine0 koje se borbe i danas produ5uju.
( toku 191/. srbijanske vlasti iz 9olaEina pozivale su nas nekoliko puta0 da priznamo
nasilnu aneksiju ?rne Core i da polo5imo zakletvu na vjernost kralju #rbije.
(vijek samo to odbijali0 izjavljujuDi da pitanje ?rne Core nije joE rijeEeno od
9on$erencije 1ira0 niti od crnogorskog naroda. u julu 1919. I#rbijanci su poslali
protiv naEeg plemena dva bataljona sa artiljerijom i mitraljezima0 da silom slome naE
otpor. :vaj odred do@ekali smo u planini >ukavici i borbom ga odbili ka NikEiDu.
1&. novembra 1919. #rbijanci su uputili protiv nas deset bataljona pod komandom
potpukovnika 4uEana JesarabiDa0 sa nekoliko baterija topova (pod komandom
Jorivoja 3oksandiDa) sa '4 mitraljeza i sa preko sto maEinski% puEaka.
9od nas su se tada bili sklonili &00 naEi% (crnogorski%) ustanika. Fa puni% sedam
dana0 iako naoru5ani samo puEkama bez dovoljno municije0 davali smo o@ajan otpor
napada@u. 1eHutim nemilosrdno bombardovanje sela0 ubijanje 5ena i djece0 primorali
su nas da se osmog dana0 podijeljeni u nekoliko odjeljenja0 probijemo kroz
neprijatelja0 koji je zauzeo naEe selo i oplja@kao ga0 mu@eDi 5ene i djecu.
KoEto je vojska srbijanska napustila naEe pleme i otiEla da iste 2%erojske2 podvige @ini
i u drugim mjestima0 mi smo se povratili '&. decembra u pleme. 1eHutim0 veD sjutra
dan0 poslano je ponovo jedno odjeljenje protiv nas0 koje nijesmo sa@ekali0 jer nijesmo
bili spremni za borbu0 te smo otiEli u planine.
Fimu smo prezimili u brdima u naveDoj bijedi i oskudici0 i u snijegu od 'I& metra.
1nogi od nas ili su umrli od zime ili su im otpali prsti ruku ili nogu0 te se u takvom
stanju vratili i predali #rbijancima0 koji su i% odma% zatvorili.
( martu mjesecu 19'0. povratili smo se opet u naEe pleme. 1eHutim0 veD '+. marta
19'0. #rbijanci su poslali odjeljenje od nekoliko bataljona0 koje je ovoga puta dobilo
nareHenje da se radikalno i kona@no razra@una s nama.
NaEe kuDe bile su nemilosrdno paljene i bombardovane0 imanja oplja@kana0 djeca i
5ene mu@eni i zatvarani.
#rbijanska vojska samo prema naEem bratsvu u@inila je sljedeDe zlo@ine6
1.
#ilovano je i izgubljeno oko &0 5ena i djevojakaS meHu ovima bila je i 5ena #tevana
JulatoviDa0 stara .. godinaS ona je stalno od balkanskog rata imala u ratu @etiri sina0
od koji% su joj jednog ubili #rbijanci a dva joj se nalaze u planinama. KoEto je nad
ovom sirotom 5enom izvrEeno silovanje0 ona se bacila u rijeku >im i udavila0
nemoguDi podnijeti nanijetu sramotu.
'.
:tjerali su u 9olaEin i u%apsili 4'0 5ena i djece i 47 ljudi.
&.
:plja@kali su 9. komada svinja0 &+000 ovaca0 44+ govedi i uniEtili nekoliko stotina
koEnica.
4.
8zgorjeli su nam 4. kuDa0 ne ra@unajuDi tu staje za stoku i ljetne stanove.
:stavljajuDi na stranu imena 5ena i djece pobijeni% u kuDama topovima za vrijeme
borbe0 kao i nabrajanje svi% slu@ajeva mu@enja i batinanja0 iznijeDemo nekoliko
zlo@ina0 koji De svakog uvjeriti da su upravlja@i #rbije i nji%ova 2%erojska2 vojska
trebali 5ivjeti u doba najcrnje inkvizicije0 ali ne u }} vijeku6
Kero J. JulatoviD i 3adivoje 3. JulatoviD predali su se na @asnu rije@ #rbijancima0 da
im neDe niEta u@initi. 1eHutim0 @im su se predali0 #rbijanci su i% po@eli mu@iti0 %oteDi
i% primorati da kazuju gdje su se sklonili ustaEi. ( '4 sata @etiri su i% puta vjeEali0
gvozdenim Eipkama isprebijali su im noge i ruke0 pa im 5ivim sa tijela ko5u skidali.
1atiju -. JulatoviDa isprebijali su puEkama0 poEto im nije umio kazati gdje su
sakriveni ustaEi0 i tako ga isprebijana i polumrtva ostavili. Fbog toga je sakat ostao.
#rbijanski vojnici stavljali su na vatru Klanu F. JulatoviD i #tanicu 3. JulatoviD0
starice od 90 godina0 i primorali i% na taj na@in da prokazuju ustanike.
8z isti% razloga tukli su i mu@ili petoro djece Tivka K.JulatoviDa. 4jeci su podnosili
no5eve pod grlo0 isprebijali i% i zatim zatvorili.
..
3u5icu0 5enu potpisanog poru@nika Jo5a JulatoviDa0 batinama su namoravili da ka5e
gdje joj se mu5 nalazi. 9ako ova nije umjela niEta reDi0 usijanim gvo5Hem vukli su je
za jezik.
+.
No zlo@ina@ka imaginacija #rbijanaca dostigla je svoj vr%unac u mu@enju6 1anje0
5ene 3adivoja JulatoviDa0 1ilica0 5ena 1ira JulatoviDa0 1are0 5ene Kera JulatoviDa i
Ketrane0 5ene Kura JulatoviDa. :vim 5enama zavezali su dolje suknje0 poEto su im
pret%odno ubacili izmeHu nogu po dvije ma@ke. Koslije toga0 poEto su na taj na@in
zatvorili ma@ke0 po@eli su i% tuDi0 te su ove razjarene i podivljale razdirale kand5ama i
zubima meso ovi% nesreDnica.
#totine svjedoka u ?rnoj Cori potvrdiDe ove zlo@ine0 a najmanje stotina svjedoka
nalaze se veD u 8taliji.
m2]DC>^4k4 _4n2: R>_5C^> _>3 A25CF>-UfDF5`>@ 5_FD@ >B>f _>3 cFd4\>@ \A
_F4\DCBD 25_>@ABD
:d naEi% roHaka ostalo je joE 40 u Eumi spremni%0 da radije i oni i porodice nji%ove
umru0 nego da ostanu pod jarmom najsramnijim0 i vladavinom0 koju je ikada istorija
svijeta zapamtila.
!ri godine ropstva pod ,ustro (garskom bile su straEne i poni5avajuDe0 naro@ito za
naE narod koji je vje@ito bio u slobodi. ,li ropstvo pod ,ustroI(garskom danas je u
o@ima cjelokupnog crnogorskog naroda samo jedna prijatna uspomena prema veD '0
mjeseci robovanja pod #rbijom0 za koju je ?rna Cora dobrovoljno uEla u rat0 spasla
191.. njenu vojsku i sebe 5rtvovala.
Kostupak sa ?rnom Corom i njenim narodom sram je za }} vijek0 sram je za
civilizaciju i za vlade savezni@ki% =eliki% #ila0 naro@ito oni%0 pod @ijom je komandom
i sa @ijim je obavezama i generacijom uEla srbijanska vojska u ?rnu Coru novembra
191/. pod uslovom respektovanja suvereniteta crnogorskog naroda0 njegove slobode i
njegovi% ustavni% institucija.
( namjeri da izlo5e o@ajno stanje crnogorskog naroda0 naro@ito svoga kraja0 potpisani
su prije Eest dana doEli u 8taliju iz ?rne Core0 poEto im je trebalo tri nedjelje da preko
planina ?rne Core i ,rbanije doHu u porat 1edovu0 u kome se nalazi italijanska
posada.
8zvolite0 C.Kredsjedni@e0 primiti uvjerenje naEeg odli@nog poEtovanja.
3im '+.jula 19'0.
8van JulatoviD0 komandir
Jo5o JulatoviD0 poru@nik
1. JulatoviD0 zemljoradnik
3. JulatoviD0 zemljoradnik
43(C8 48: I K(9:=N89 -. J(3N,10 <;M U(1,N8!,3N; 9,N,4#9;
18#8-; : #8!(,?8-8 ( ?3N:- C:38
Kukovnik -.Jurnam0 Ee$ %umanitarne kanadske misije0 koji se viEe od godinu dana
nalazi u ?rnoj Cori0 dobio je od okupacioni% srbijanski% vlasti nareHenje da napusti
?rnu Coru sa svojom misijom.
8zvjeEtavajuDi svoje prijatelje o tom nasilju pismom od 14.19'00 pukovnik Jurnam je0
pored ostalog0 naveo i ovo6
2:va nesreDna zemlja ide s dana u dan na gore. Narod ne mo5e du5e 5ivjeti. 7itava je
zemlja u koroti. Narod gubi svijest zbog ovi% grozni% nasilja.
8mao sam priliku da poHem u Jar za sizvjesne kupovice proEle nedjelje. 4ok sam
@ekao =rmac (laHu)0 tri zvani@nika su mi priEli i zamolili me da odem u kancelariju
4.>ekiDa0 koji je0 kao Eto znate0 okru5ni na@elnik0 imenovan od Jeograda. >ekiD mi je
rekao da 5eli da me izvjesti da za ovu 1isiju nije viEe sigurno da se bavi u ?rnoj Cori.
Njegov @itav razgovor je bio jedna otvorena prijetnja. 8z ovoga Eto je rekao0 ja sam to
zaklju@io kao jednu prijetnju ubistva.
#rbijanci su pokuEali svako podlo sredstvo koje su mogli izmisliti0 a kada meni prijete
ubistvom0 Eto li De uraditi onom siromaEnom narodu koji nema nikoga da ga
pomogne.
88 3,K:3! ;4=,34, ;.,3N:>4,0 N,3:4N:C 8F,#>,N89,
,1;389,N#9; ,1J,#,4; ( 381( (K(;N:C ( ?3N( C:3( 3,48
#!=,38 N.J,;=8, 8 N-;C:=; K:3:48?; 8 : :K<!:- #8!(,?8-8 (
?3N:- C:38
4a bi se mogao donijeti lakEe i vjernije sud o stanju u ?rnoj Cori0 donosimo
djelimi@ni raport koji se odnosi na g.Nikolu JaDeviDa0 amerikanskog graHanina0
roHenog u ?rnoj Cori0 i iznosimo najva5nije stavove0 koji mogu jasno osvijetliti pravo
stanje u zemlji6
?rna Cora potpuno oskudijeva u 5ivotnim namirnicama i vrlo i% je teEko pribaviti.
#tanje je uopEte veoma teEko i nesnosno0 jer proizvodi zemlje nijesu dovoljni za
is%ranu naroda. ,merikanski ?rveni krst i 9anadska 1isija dr. Jur%ama pru5aju
pomoD narodu onoliko koliko im dozvoljavaju sredstva0 kojima raspola5u. Najbolja
pomoD0 koja bi se mogla dati porodici JaDeviDa0 ta je0 da je isele iz ?rne Core0 jer 5ivi
u vje@itom stra%u da ne bude ka5njena zbog bjekstva 3.JaDeviDa. !a je bojazan
veoma razumljiva0 jer je veliki broj oni% ?rnogoraca koji su se pobunili protiv
-ugoslovenske =lade0 koju smatraju za neprijateljsku i za uzurpatorsku0 a nikako kao
izabranu vladu. Flo@ini0 po@injeni nad tim ustaEkim porodicama0 ulivaju u5as u srce
svakog stvora.
-edan izvjesni broj ti% ustaEa odbjegao je u inostranstvo0 dok se drugi nalaze po
Eumama. =eliki broj je oni%0 koji su ostali kod kuDe0 mirni0 svjesni da bi nji%ove
porodice zlo proEle0 ako bi se oni odmetnuli. 7lanovi ,merikanskog ?rvenog 9rsta
pri@ali su mi da je izvjestan broj kuDa bio popaljen0 @itave porodice poubijane0 poEto
su pret%odno nji%ove kuDe bile oplja@kane. 3azumije se0 =lada baca svu krivicu za
ovo na ustaEe koji su po Eumama. ,li je o@evidno0 da su ta nasilja bila izvrEena od
strane srbijanski% vojnika da bi zaplaEili narod i tako vladali pomoDu terora. Niko se
ne usuHuje otvoreno davati izjave ove vrste0 jer nepovjerenje vlada u najveDem
stepenu.
FB>f>F?4@D `>\4 52 >3d4\D]4 BD54]B2 DBA`54\2 B4\A 3D^DBD B4 \A3BD _DFD
5D^AaB4b`A _>@>k4
2#edamnaestog juna bija% uzeo auItomobil ,merikanskog ?rvenog 9rsta0 koji je
trebao da me odveze iz (lcinja za Jar. Jio sam praDen od strane kapetana =itinga i
druga dva ,merikanca. KutujuDi0 opazismo u daljini jednu staru 5enu0 koja se otimaEe
i zapomagaEe kao da bjeEe luda. 9ad smo bili u blizini nje0 zaustavili smo se i
upitasmo je Eta joj se dogodilo. :na nam izjavi da je bila napadnuta od strane jednog
srbijanskog vojnika0 koji joj bijaEe oteo izvjesni nakit i pokuEao da joj odnese
nov@anik0 ali0 na pojavu naEeg automobila0 bijaEe umakao u obli5nju Eumu. 3e@e nam
takoHer da je taj napada@ bio kaplar. 1i izvjestismo prvu vojni@ku postaju0 @iji nam
komandant izjavi da poznaje doti@nog kaplara koji je bio poslan da odaEilje jedan
telegram. 9apetan =iting uze tu staru 5enu u automobil i povede je natrag za nekoliko
milja0 kako bi bila van opasnosti da bude ponovo napadnuta od tog beskrupuloznog
@ovjeka. 9apetan =iting koji je obiEao predjele Mrancuske i Jelgije0 koji su najviEe
postradali za vrijeme rata izjavio nam je0 da situaciju u ?rnoj Cori smatra naIjgorom u
;vropi. (3im0'+.juna 19'0. ;4=,34 ;.,3N:>4)2
3,K:3! J38!,N#9; 18#8-; F, K:1: ?3N:- C:38 K:4N;#;N N-.
;.>:34( 9;3F:N(0 18N8#!3( #K:>-N8U K:#>:=, =;>89; J38!,N8-;6
Nortvud Kark0 =in@ester0 9. juna 19'0S 4r5avnom #ekretaru za #poljne Koslove
1inistarstva #poljni% Koslova6
1oj >orde0
7ast mi je podnijeti =am izvjeEtaj o radu misije u ?rnoj Cori i obustavljanju njenog
rada od strane srbijanske vlade0 koja je vojni@ki okupirala ovu zemlju. (vjeren sam da
De =aEe lordstvo smatrati $akta koja =am podnosim kao stvar potpune ozbiljnosti i
koja bi trebala da se Eto Eire publikuju0 kako bi se prilaga@ima britanskog $onda
pru5ila prilika da se upoznadu sa tamoEnjim prilikama0 kao i sva publika uopEte. -a se
prema tome koristim prilikom da iznesem sva $akta prvi pred =as i0 nadam se0 kako je
ovo stvar vrlo %itna0 da Dete =i naDi na@ina da se vidite sa srbijanskim ministrom u
>ondonu i da Dete se potruditi da upotrijebite svoj upliv da dobijete od njega u ime
njegove vlade obavezu da se neDe stavljati nikakve prepreke daljem radu ove misije u
?rnoj Cori.
(zimajuDi u obzir nasilnu okupaciju ?rne Core od strane #rbije (jedna akcija0 koja do
danas joE nije slu5beno priznata od =eliki% #ila)0 potpuno je nemoguDe u toj zemlji
ma za kakvu britansku misiju da ulazi u ma kakve politi@ke stvari i da priznaje jednu
situaciju kakvu joE britanska vlada nije akceptirala. 9ao Eto je vrlo dobro poznato0
razne amerikanske pomoDne misije0 koje su ovo u@inile0 za cijelo vrijeme boravka u
?rnoj Cori nijesu imale slobodne ruke u razdjeljivanju pomoDi a nji%ova je pomoD
bila upotrebljavana samo u svr%u srbijanske propagande0 da nikad nije nijedna para
bila dana onom dijelu stanovniEtva0 koji nije %tio priznati nasilnu aneksiju ?rne Core.
:vdje sljeduje kopija de$initivni% instrukcija Ee$ovima britanski% misija u ?rnoj Cori6
21isija ima da ide u pristaniEte u Jar i da odande razdjeljuje siromaEnom
stanovniEtvu ?rne Core potpuno i bez ikakvog obzira na nji%ovo politi@ko glediEte ili
vjerska miEljenja. KomoD se ima davati u ime britanske potporne misije za ?rnu Coru
i mora se obratiti naro@ita i specijalna pa5nja oskudnim 5enama i djeci.2
1isija (@iji je pokrovitelj lord Krovost od Clasgova) poslala je prvo kod svog Ee$a
;.C. 7ika. :n i njegov personal uEli su u zemlju i izvjeEtaj o nji%ovom radu bio je
upuDen podru@nom =am odjeljenju u svoje vrijeme.
!eEkoDe ovoga rada bile su ogromne osobito zbog toga Eto misija nije imala svoji%
transportni% automobila0 te je bila potpuno zavisna od usluga amerikanske misije
(koju su uvijek sprovodili srbijanski vojnici). 1i smo sada preEli preko ove prepreke i
naIbavili smo prevozna sredstva. Kotpukovnik 7ik iz svoji% li@ni% i privatni% Iraloga
podnio je aprila t.g. svoju $ormalnu ostavku. 1i smo ga odma% zamijenili kapetanom
,.U. avort 1astersom0 o$icirom /. bataljona0 lojalne lankerske regimente.
9apetan avort 1asters je iz vrlo dobro poznate porodice iz 4arbiEera0 a njegove
kvali$ikacije bile su najbolje. 1eHu onima0 koji su ga preporu@ili0 bio je i lord Crej de
3utin0 g.U. >outer0 generalImajor ?.M. Keretra0 pukovnik C.J. 1ariot (biv.
komandant lansirske regimente) itd.
Kriklju@ni izvjeEtaj sadr5i i izvjeEtaj kapetana avort 1astersa kao voHe britanske
misije u ?rnoj Cori.
1oleDi za Eto skoriji odgovor0 ostajem s poEtovanjem.
( >ondon0 9. juna 19'0. ,>;9# 4;=8N)
iD d>FD^D` 2 FB>\ 1>F4 dF4CDB5`>@ E2@DB4CDF?2 d4]D \A _>CFAdBD _F>_25B4?D
dA>fFD35`4E ^]D5C4
J38!,N#9, K:1:N, 18#8-, ( ?3N:- C:38
#pecijalni program 9. juna 19'0.
Krije svog odlaska iz ;ngleske0 kapetan avort 1asters nabavio je svoj pasoE0 na
kome je stajalo da putuje za 2?rnu Coru preko Mrancuske0 <vajcarske i 8talije20 a
potvrde su bile datirane 1&. aprila 19'0. :n je takoHe dobio vizu za Mrancusku0
<vajcarsku i 8taliju0 kao i od strane srbijanskog poslanstva. 4ok je bio u srbijanskom
poslanstvu u >ondonu0 sekretar ga je pitao kakve dokaze mo5e iznijeti da zamjenjuje
pukovnika 7ika kao Ee$a pomenute misije. 9apetan je odma% iznio originalno pismo
srbijanskog poslovodstva izdano pukovniku 7iku na molbu britanskog 1inistarstva
#poljni% Koslova0 kad je pukovnik 7ik prvi put otiEao za ?rnu Coru. :vo je pismo
bilo odma% uzeto od strane srbijanski% @inovnika. 9apetan 1asters je odma%
otputovao za !rst preko 3ima0 gdje je posjetio generala 4ankana0 vojnog ateEea
britanske ambasade0 i obavijestio ga o svojim namjerama.
( !rstu se desio ovaj dogaHaj6
#tigav u !rst0 kapetan 1asters savjetovao se sa britanskim konsulom i on ga je
savjetovao da potra5i srbijansku vizu zbog okupacije ?rne Core i da De on vidjeti
srbijanskog konsula i nabaviti mu potrebnu vizu. :vo je i u@injeno. Kotvrda je
dobijena kako za kapetana 1astersa0 tako i za njegova aHutanta kapetana Mukara iz
meHusavezni@ke 5eljezni@ke misije. #jutradan srbijanski konsul 1arkoviD poslao je
kapetanu avortu 1astersu poruku0 da bi vrlo interesantno bilo da se s njim
razgovori. 9ad je kapetan 1asters otiEao u konsulat0 gdje je bio tretiran sa najveDom
u@tivoEDu0 bio je zamoljen da trenutno poka5e svoj pasoE. 9onsul je rekao6 28zvinite
me za momenat20 uzeo je pasoE i s njim izaEao iz sobe. 9ada se povratio nekoliko
minuta docnije0 vratio je pasoE sa izbrisanom vizom0 govoreDi6 21nogo 5alim0 ali
jedino mjesto gdje mo5ete dobiti potvrdu0 to je Jeograd2. 9onsul je bio zaboravio0 da
postoji joE jedna viza na pasoEu aHutantovu0 kapetana Mukara0 koja je bila nedirnuta.
!om prilikom konsul se raspitivao o ovoj misiji i bio je izvijeEten da je biv. Ee$ misije
pukovnik 7ik imao jedno pismo od srbijanski% vlasti u >ondonu. 9apetan avort
1asters je takoHe kazao konsulu da je =r%ovna 9omanda misija u Clasgovu i da joj je
pokrovitelj lord Krovost.
4olazak u ?rnu Coru.
9ad je kapetan avort 1asters stigao u Jar0 naEao je varoE u zajedni@koj okupaciji
srbijanski% i italijanski% trupa. :n je uzeo tuma@a !oda KetroviDa0 jednog ?rnogorca0
koji je bio u ,merici. :nda se pripremao da produ5i za Kodgoricu0 gdje je 5elio da
vidi pukovnika Mertlu0 Ee$a ,merikanskog ?rvenog 9rsta0 koji0 kao Eto je ovaj
razumio0 napuEtaEe ?rnu Coru i od koga bi mogao dobiti va5ne in$ormacije0 koje bi
mu slu5ile za izvrEenje njegove misije i od koga bi mogao nabaviti potrebne nam
stvari.
( srijedu ujutru0 '/. maja0 naredio je da se automobil pripremi0 i0 silazeDi iz %otela0
naEao je aHutanta gdje govori sa jednim #rbinomI,merikancem0 koji je slu5io kao
redov u srbijanskoj vojsci. # njim je bio jedan srbijanski kapetan u potpunoj uni$ormi.
,Hutant je vodio raspravu sa srbijanskim o$icirom0 koji i% je pitao po kom su
ovlaEDenju doEli u ovu zemlju. ,Hutant je pokazao natpis6 Jritanska KomoDna 1isija
za ?rnu Coru0 koji je bio na teretnom automobilu0 kao i na britansku zastavu0
najavljujuDi da je to njegovo ovlaEDenje. #rbijanski o$icir se predstavio kao sekretar
srbijanskog komesara u Jaru0 @ije je ime Niko >jumoviD (jedna crnogorska propalica
u slu5bi #rbijanaca).
:n je takoHe izjavio da okru5ni na@elnik 5eli da vidi kapetana 1astersa. 9apetan je
tra5io da mu se ka5e razlog i odgovoreno mu je0 da 5ele da vide njegov pasoE i radi
@ega je doEao. :ni su svi zajedno automobilom otiEli kod komesara0 koji im je oduzeo
pasoEe (govoreDi srpski cijelo vrijeme). Koslije du5eg tele$oniranja i @ekanja od pola
sata0 komesar je izjavio da oni moraju iDi u #t. Jar da vide okr. na@elnika >ekiDa
(takoHe jedna crnogorska propalica u slu5bi #rbijanaca). :tiEli su svi zajedno i0 poslije
izvjesnog @ekanja0 doEao je okru5ni na@elnik0 koga je podsjetio kapetan 1asters0 da je
kod njega bio proEle ve@eri i da mu nije niEta rekao. Na to je okr. na@elnik odgovorio6
2-a dobijam naredbe od srbijanske vlade i ne mogu =am dozvoliti da ulazite u ?rnu
Coru bez ovlaEDenja iz Jeograda2. :n je takoHe rekao da pasoEi moraju biti potvrHeni
od strane srbijanske vlade u Jeogradu.
9apetan avort je insistirao kod okr. na@elnika da ode kod srbijanskog komandanta u
Jar. :vaj je to naposljetku i uradio. #rbijanski komandant je odgovorio da je on samo
komandant srbijanski% trupa i da naredbe izdaje okr. na@elnik. 9apetan avort
1asters je onda molio okr. na@elnika da mu pukovnik da slobodnu propusnicu0 ali mu
je ovaj odgovorio da za to mora tra5iti odobrenje iz Jeograda.
SfFDB4bD^DB\A@ `FACDB\D6 f]De2 4 BA@DnC4B>@ BDF>3 \A 45?F_]\4^DB 4 _F4@>FD^DB
3D `D_4C2]4FD
Kukovnik je takoHe rekao da mo5e re$erisati o ovome komandantu divizije u Feti0 ako
bi to okr. na@elnik odgovorio0 i da bi se odgovor mogao dobiti sjutra prije podne.
1eHutim kapetan 1asters poslao je svoga tuma@a !oda KetroviDa u #t. Jar da kupi
lame za petrolijum. :vog @ovjeka oni nijesu viEe vidjeli0 ali su @uli da je bio zatvoren
i da mu je zaprijeDeno teEkom kaznom ako pokuEa da opet doHe u vezu sa britanskom
misijom.
Narodu je bilo uopEte re@eno da je za nji% opasno ako iEta imaju sa ovom misijom.
4r. 4obre@iD0 rimokatoli@ki biskup0 privatno je bio poru@io da bi 5elio da govori sa
Ee$om misije0 ali se nije pojavio na uglavljenom sastanku. <e$ muslimanske zajednice
u@inio je isto0 tra5eDi tajni sastanak0 ali ni on nije doEao. :vo se sve desilo kada im je
tuma@ bio zatvoren.
8duDeg dana '7.maja0 odgovor nije doEao0 pa @ak ni '/0 ali u subotu '9. maja0 kapetan
1asters je dobio ovo pismo na srpskom jeziku6
Kolicijski 9omesarijat Jr 1&.S Jar0 '9. maja 19'0.
9apetanu ,rturu Uenriu0 delegIatu pomoDne misije za ?rnu Coru
:kru5ni na@elnik Jara sprovodi mi odgovor od komandanta zetske divizije0 koji ka5e0
da usprkos svoje dobre volje0 nije mogao nabaviti propusnicu za slobodan prolaz kroz
naEu zemlju0 poEto se ovo pitanje ima rijeEiti od strane naEe vlade u Jeogradu0 gdje
imaju biti vaEi pasoEi potvrHeni. Fbog toga se molite da napustite zonu Novog Jara u
roku od '4 sata po prijemu ovog pisma0 vraDajuDi se u #pljet0 gdje Dete biti mnogo
komotniji i odakle Dete otputovati za Jeograd direktnim vozom. 1olim =as0 goI
spodine0 da ovo primite k znanju i da u isto vrijeme primite moje odli@no poEtovanje.
<e$ policije Niko >jumoviD
Na ovo je kapetan avort 1asters odgovorio ovo6
Koliciskom 9omesarijatu I Jar0 19. maja 19'0.
Cospodine0 primio sam vaE dokument istog dana. ( odgovor na njega izvjeEtavam
=as0 da sam ja britanski graHanin0 Ee$ potporne britanske misije za siromaEan narod
crnogorski i da nikako ne mogu priznati ni =aEu0 ni srbijanske vlade naredbu0 kojom
mi nareHujete da napustim u roku od '4 sata Jar0 koji je neutralno zemljiEte. 9ao Eto
vrlo dobro znate0 za nekoliko dana uredio sam da otputujem u 8taliju0 zbog poslova
vezani% za moju misiju i ja to namjeravam da u@inim. !akoHe Du preuzeti korake da
uredim pitanje moga pasoEa.
# poEtovanjem ,.U.. 1asters0 pomoDna 1isija Jritanska za ?rnu Coru.
4alji% prepisaka nije bilo. 9apetan 1asters se rijeEio da se vrati u 3im i da tra5i savjet
od tamoEnje amerikanske ambasade. #obom je poveo i aHutanta0 a stvari je ostavio
kod pukovnika 4amorija0 italijanskog komandanta u Jaru.
Fa vrijeme svoga boravka u Jaru0 kapetan avort 1asters dobio je raznovrsne
in$ormacije od ?rnogoraca i drugi%0 koji su bili na licu mjesta (@ija imena mogu biti
objavljena0 ako je potrebno) o opEtem stanju u zemlji. !i izvjeEtaji o stanju mizerije i
siromaEtine su vrlo 5alosni. Nema nigdje ni@ega. #eljaci0 koji se ne smiju kretati iz
jednog u drugo selo bez srbijanske 2dozvole20 donose poneEto dnevno0 ali i to0 Eto
mogu skupiti za prodaju0 vrlo je bijedno. 1nogi od ovi% bijednika ne mogu doDi na
pazar0 jer nemaju odijelaS odjeDa je jedino od vreDa. 3adnje su prazne0 pazari pusti.
=eDina djece po ulicama obu@ena su samo u vreDama. 1isija Ekotski% 5ena0 koja je
radila od po@etka rata0 raspuEtena je. 7etiri milosrdne sestre su proEle kroz Jar u putu
za ;nglesku. Nji%ovi izvjeEtaji potpuno potvrHuju ove naEe izjave. #iromaEan narod
nema sredstava niti niEta za %ranu. Covori se0 da 5ivi od neke vrste trave koja divlje
raste po planinama. Koslije gotovo 10 godina ratovanja i oskudijevanja u potrebnoj
%rani0 stanje naroda je uopEte vrlo slabo. 9ada se razbole0 nemaju gotovo nimalo
otpora da prebole6 oni su na jednoj ta@ki iznemoglosti.
#tanje naroda bi zgrozilo one koji se tako dugo titraju pitanjem ?rne Core. :ni
nemaju ni najnu5niji% potreba0 a od udobnosti0za koje mi znamo0 oni nemaju nimalo0
to je borba izmeHu 5ivota i smrti i pitanje je6 da li De ovaj narod biti istrijebljen. Jorba
se stalno vodi u planinama0 ali ovo istrijebljenje De prije prouzrokovati glad nego
ratovanje.
#ada je samo pitanje kapitulacije zbog gladi. Najnu5nije su potrebe ove6 kava0 magi0
kondenzirano mlijeko0 oriz i braEnjene %rane0 odjeDa (osobito za 5ene i djecu0 koja su
potpuno gola)S vojni@ke cipele i kaputi dobro bi doEli. ,li0 kao Eto je bilo dobro
poznato0 pomoD se mora ukazati samo onima kojima je ona potrebna i od strane
Jritanaca.
Nikada se ne smije zaboraviti0 da je ?rna Cora jedna od savezni@ki% zemalja ovako
izuzetno tretirana i da joj za vrijeme cijelog rata nije bilo dozvoljeno da prima ikakve
pomoDi0 a otkako je okupirana od #rbije0 sva je pomoD bila obustavljena svima onim
?rnogorcima0 koji se nijesu slo5ili sa nasilnom okupacijom od strane #rbije.2 ,leks
4evin.
cF_5`D ^]D3D \A 3>^>34]D 2 mA>fFD3 _>5]2nBA FB>f>F?A6 D 2 FB>\ 1>F4
_>35C4?D]D aD^D32
-(C:#>:=;N#9, <!,1K, : #8!(,?8-8 ( ?3N:- C:38
(8zvod iz pisma 23adni@ke Novine2 od '9.maja 19'0. br. 1''0 organa jugoslovenske
socijalisti@ke stranke0 koji izlazi u Jeogradu.)
2=lada u Jeogradu pozvala je /0 2viHeni%2 ljudi iz ?rne Core da pomognu u teEkome
poslu koji ona obavlja0 2za sreDu i dobro2 naroda ove pokrajine. 7udna je stvar koliko
je nesreDan narod u ?rnoj Cori" Fa vrijeme rata prepolovljen0 imovina mu sva
uniEtena0 joE i sada neobnovljen saobraDaj0 on je danas u takvom polo5aju da0
primoran da plaDa kukuruz 4 dinara0 mora $ormalno da umre od gladi.
=last je nad narodom surova. #ve metode uniEtavanja 5ivota primjeDuju seS @ak se i
kuDe pale. !o se @ini u namjerama da se kazne pristalice bivEeg kralja Nikole. No0 u
stvari0 tu ne mo5e biti rije@i o pristalicama bivEeg kralja. 9ad je u pitanju narod0 to je
jedno prosto podmetanje la5ni% uvjerenja od strane vlasti a stvar je0 pak0 prosta i
drugog karaktera.
Narodu koji je upropaEDen nije davana pomoD. -avni% radova nema0 saobraDaja nema0
uvoza nema. 8 prirodna je stvar da narod tra5i spasenje iz takve situacije.
( ujedinjenju o@ekivao je ne samo nacionalnu nego i kulturnoIsocijalnu dobit. 8 danas
kruna mo5e jedino da blagodari tome Eto su u po@etku narodom vladale takve dvije
nade0 ina@e nikakva dinastija ne bi bila te sreDe da poslije evropskog rata raEiri svoju
vlast nad narodom u ?rnoj Cori. NesreDa je za narod bila Eto je on u prvim danima bio
rastrojen i bez i najmanje objektivni% poznavanja svega ovoga0 Eto se moglo
predvidjeti kao siguran cilj ondaEnji% i danaEnji% mjerodavni%0 te su ovi mogli i
uspjeti da prijevarom raEire svoju vlast nad narodom i da ga izlo5e tako straEnoj
bijedi.
4anaEnja dr5avna vlast uzela je prema narodu stav porobljavanja. 9akvi su tamoEnji
organi vlasti0 mo5e se zaklju@iti iz toga Eto oni svim silama rade da se narod umiri i
tako 2umiren2 da u masama umre. Narod je i u tom pogledu bio nesreDan0 Eto nije
imao sposobni% i idealni% ljudi0 kada bi pri%vatajuDi sudbinu njegovu ostali dosljedni
pozivu @ovjeka. :ni su u veDini nesposobni0 slabog karaktera0 u velikom broju krivci
za ranije nesreDe pri@injene narodu0 i gotovi su da za razne bur5oarske partije nasilnim
mjerama stvaraju teren u narodu.
, kako 5ivi taj narod
8ma primjera da @ovjek po & dana ide pjeEice kolskim putem0 da kupi / kila braEna za
porodicu. Krevozna sredstva nedostaju0 jer i% je dr5ava stavila na raspolo5enje
plemstvu mlade jugoslovenske dr5ave.
Krije izvjesnog vremena jednome domu0 koji je za vrijeme ovog straEnog rata bio
uniEten0 obeDana je pomoD od '0.000 dinara. :d toga nije dato niEta. #tvar se svrEila
prostom prijevarom. Najnovija stvar dosta je interesantna6 =lada je pozvala /0
2viHeni%2 ljudi da sa njima 2upravlja2 narodom i pomogla je ove 2nesreDne2 ljude sa
1.0.000 dinara. 9ao Eto se vidi0 silan skok" :vima je bila u moguDnosti dati toliku
sumu novca0 pa je @ak bila i toliko 2dobra2 da i% je izvela pred regenta i tako mu dala
priliku da on izvrEi jedan 2patriotski revi2. 4a je i ovo joE jedan nov udar kamenom u
glavu narodu0 ja ne sumnjam.
1o5e vlada sazvati svoje ljude iz ?rne Core0 mo5e plaDati poslanike0 mo5e joE za koje
vrijeme uspjevati da zavaHa pojedine krajeve u ?rnoj Cori i izmeHu nji% razvija ratne
operacije0 mo5e ko@iti cjelokupni privredni 5ivot0 mo5e0 nakraju svi% ovi% teEkoDa0
tra5iti od naroda da je on strana@ki poma5e6 sve De to biti u zalud. Crijesi De biti
ka5njeni0 glave De se plaDati glavama0 jer tako biva u ?rnoj Cori. 8E@ekivati je da
narod uvidi u poslednjem @asu Eta treba raditi.
-edna sasvim opravdana satis$akcija bila bi ta6 da se sva ona lica koja su se surovim
mjerama ispoljila uklone0 smijene0 ako to narod potvrdi i za%tjeva0 kao i za to da se
vlasti kreDu u ispunjavanju svoji% prava nad narodom i pojedincima u pogledu
slobode misli samo do oni% granica do koji% narod dopusti. 4anaEnja uprava nad
narodom u ?rnoj Cori doEla je uslovnoS ona mora ostati u tim granicama. =lada je
obavezna pru5ati pomoD narodu0 dati mu moguDnost za 5ivot. 8na@e0 ako to ne u@ini0
danaEnje vlasti i danaEnja dr5ava nijesu ispunili sve one du5nosti kakvi% su se primale
i narod u tom slu@aju pozvan je da novom druEtvenom organizacijom odstrani svaki
korumptivni uticaj danaEnji% vlasti i dr5ave iz sredine svoga kulturnog i privrednog
5ivota.2
(1-;#!: K:C:=:3,
K:C>;4 N, ?3N:C:3#9: K8!,N-;
(1emorandum podnesen na 9on$erenciji mira u Karizu)
8N!;3N,?8:N,>N, N;K3,=4, N,4 ?3N:C:3#981 N,3:4:1 (
N,-#!,38-:- N,?8:N,>N:- 43T,=8 N, J,>9,N(
( @asovima0 kada se u @itavom svijetu proglaEava carstvo Kravde0 i kad areopag (sud)
svijeta zasjedava u Karizu0 da to carstvo u ime sviju slobodni% naroda ostvari0 nad
crnogorskim narodom vrEi se internacionalna nepravda. JlagodareDi intrigama
zvani@ne #rbije0 tom narodu oduzima se pravo u@eEDa u tom apreopagu.
-oE u davnoj proElosti0 crnogorski je narod umio svojim sopstvenim silama boriti se
protiv jedne velike carevine i osnovati svoju nacionalnu dr5avu I mnogo prije no svi
ostali narodi Jalkana. -oE u 9. vijeku0 #kadar bijaEe prva prijestonica na zemljiEtu
danaEnje ?rne CoreS od tada0 i pokraj sviju najezda neprijateljski%0 zemlja ?rna Cora
ostade0 sve do polovine 19. v0 jedini oltar slobode i @asti cjelokupnoga naEega naroda.
8 tako0 crnogorski narod ima istorijsku proElost stariju za @etiri vijeka od srbijanskeS a
ta @etiri stoljeDa0 puna samopo5rtvovanja i muka za opEtu nacionalnu stvar0 pokriEe
legendarnom slavom ime crnogorsko i ukrasiEe ga ne samo u @itavoj naciji0 nego i u
vaskolikoj velikoj slovenskoj rasi0 vijencem nacionalnog mu@enika.
l>B4gD^DB\A FBA 1>FA BA d4 25_\A]> dAa D`C4^BA _>@>k4 fF2_A ?FB>f>F5`4E
>3F>3D
#,=;FN879:IK,<8;=#9, F,=-;3, K3:!8= ?3N:C:3#9:C N,3:4, 8
N-;C:=:C K3=8-;N#!=,
4anas u sve@anim momentima istorije svijeta0 g. KaEiD0 u ime svoje vlade0 pun zavisti
prema tom visokom i vjekovnom moralnom polo5aju ?rne Core0 uspijeva0 pomoDu
vjeEto izvedene zavjere0 da ju privremeno isklju@i iz 4ruEtva Naroda.
8stina0 on se ne bi nikada usudio preduzeti svojim li@nim sredstvima i na o@igled
@itavog svijeta0 jedan takav korak0 da mu nije poElo za rukom da pret%odno dobije za
to izvjesne pristanke0 @iji uzroci nijesu za kompromis0 mi svu nadu u nj pola5emo0 jer
ako ono ne bude apsolutno0 carstvo #ile zamijeniDe ga automatski.
#rbijanski vlada0 koristeDi se jednom zamkom0 podmetnutom evropskom javnom
mnjenju0 u $ormi druge plaDeni@ke i klevetni@ke kampanje protivu ?rne Core0
pokuEala je nedaIvno da ?rnu Coru anektira0 otimajuDi je prepadom svoji% trupa koje
uHoEe na teritoriju ove zemlje0 u ime #aIveznika0 i tobo5e kao oslobodioci.
:vaj akt aneksije0 prepadom0 jedne nezavisne dr5ave a0 u isto vrijeme0 i jednog
saveznika0 mjesto da je izazvao ozbiljno uzbuHenje meHu velikim #aveznicima0 koje
su poslije pobjede0 jemci njene nezavisnosti i njenog uspostavljanja0 izazvao je0
naprotiv0 kod neki% #aveznika0 slabo skriven nemarS a akt o@igledne otima@ine
poslu5io im je kao dovoljan razlog0 da mogu opravdati nji%ovo protivljenje da se na
9on$erenciji 1ira pripuste delegeti zakonite crnogorske vlade. Faklju@iti da je volja
crnogorskog naroda slobodno izra5ena o kona@nom uniEtenju svoje drI5ave0 a na
osnovi jedne zainteresovane izjave srbijanske vlade0 zna@ilo bi priznati0 tim samim0 i
svoje sudjelovanje u tome0 a u isto vrijeme to bi bila jedna novina u oblasti
meHunarodni% obi@aja0 u kojima bi to @inilo jednu novu epo%u...
9(K>-;N8 ?3N:C:3#98 :43:48 3,48 #(K,3N8<!=, ?3N:C:I3#!=( 8
N,?8:N,>N:1 84;,>8F(1(
=elika tradicionalna prednost ?rne Core0 u oblasti nacionalnog idealizma0 u@inila ju
je u isti ma% ozbiljnim suparnikom i prirodnim i neprestanim cenzorom0 u smislu
nacionalne aktivnosti0 sviju politi@ki% re5ima u #rbiji protivu tog suparniEtva crnI
ogorstva0 g. KaEiD je i preduzeo ovu bijesnu i neprestanu borbu. ,li ona ogromna
moralna nadmoDnost ?rne Core ne mogaEe biti uniEtena nikako drug@ije no samo
tako0 ako bude osramoDena i predstavljena kao da u nacionalnom pogledu ne vodi
iskrenu politiku. Kouspjeti u tome nije se moglo bez aktivne pomoDi jedne grupe
crnogorski% odroda0 koje je g. KaEiD kupio po cijenu odricanja od nji%ove otad5bine i
od nji%ovog li@Inog dostojanstva0 tj. od oni% vrlina koje @ovjeka @ine @ovjekom.
?3N:C:3#9, !3,48?8-, N,?8:N,>N:C 84;,>8F1, K:#!,-;
N,-=;, #>,J:#! ?3N; C:3;
:vu nelojalnu borbu0 koja je ispisana na @elu politi@kog programa KaEiDevog0
pokrenuo je li@no on0 a nikakvo sredstvo nije se biralo da se doHe do cilja. 8zlo5iDemo
ovdje glavne epizode ove divlja@ke borbe0 inkvizicije modernog stila0 a po@eDemo
kratkim opisom crnogorskog parlamentarizma.
K,<8;=, #!3,N9, ( ?3N:- C:38 I K:!(\;N-,?8 48-,#K:3;
( samom po@etku uspostavljanja ustavnog re5ima u crnogorskoj dr5avi0 i dalje u
svima #kupEtinama0 postojale su samo dvije politi@ke stranke koje su se borile za
vlast6 stranka za kralja i stranka protiv kralja. :va poEljednja bijaEe u glavnom
regrutovana iz crnogorske omladine koja dolazaEe iz #rbije i koja se tamo vaspitavaEe.
:vi omladinci dolaza%u sa srcem punim mr5nje0 sa d5epovima @esto nabivenim
srbijanskim novcem i puni% ruku borbi iz kraljevskog srbijanskog arsenala0 a
namijenjeni% 2tiranima na ?etinju2. Nji% je na austrijskoj teritoriji vazda pratila
diskretna i uslu5na austrijska policija. #va djela i pokrete ovi% prevrtnika uvijek je
potpomagala vladina beogradska Etampa0 a redovno i% je odobravala evropska presa0
ukoliko su Ee$ovi razli@iti% poslanstava #rbije bili marljivi (naro@ito zasluga u ovom
poslu pripada poslanstvu #rbije u Karizu). :va stranka mo5e se nazvati 2stranka g.
KaEiDa u ?rnoj Cori2.
?3N:C:3#9, #>:J:4N, N,?8:N,>N, #!3,N9, 8 29,#!;
(K3,=>-,7,2
:nu drugu0 tzv0 2kraljevu stranku20 veDim dijelom je predstavljao mnogobrojni i mirni
selja@ki stale5S tj. onaj dio naroda koji je sa punim samopo5rtvovanjem znao izdr5ati
duge vjekovne borbe za nacionalni ideal i koji u tome nikada klonuo nije. !o je
nacionalna slobodna stranka crnogorska u @ije ime mi danas uzimamo rije@.
1eHu ovim dvjema strankama obrazovala se jedna kasta0 koju mo5emo nazvati 2kasta
upravlja@a2 ili rasadnik kandidata za viEe dr5avne polo5aje. :na se sastojala iz lica
kojima nji%ov li@ni oportunizam bijaEe0 u glavnom0 karakteristi@na crta nji%ovog
ubjeHenja0 a koji oni @esto zamjenjiva%u demagogijom I obi@aji takoHer uvezeni iz
Jiograda u ?rnu Coru.
1;!:4 8F:K7,=,N-, #,1::4J3,N; ( 8F4,N-( 2:K<!; #!=,382 8
!3,48?8-; N,?8:N,>N:C 84;,>8F1,
?rnogorski 9ralj vrlo jasno bijaEe uvidio po@etak mijeEanja g. KaEiDa u unutraEnju
politiku njegove dr5ave0 ali0 bilo iz nedostataka sredstava0 bilo iz bojazni da uHe
otvoreno u borbu protivu vlade srbijanske i da reskira da se ogrijeEi o jednu tradiciju
nacionalnog idealizma0 koja bi se mogla i krivo s%vatiti0 a ne kao samoodbrana0 on
trpljaEe0 sa prividnim stoicizmom udarce koje mu zadavaEe Jiograd. Cranica srpskoI
crnogorska joE se ne dodirivaEe0 te opasnost joE ne bijaEe neminovna.
C>,=N: #3;4#!=: K:4-,31>-8=,N-, -; ;9:N:1#9:
(C3:T,=,N-; ?3N; C:3;
4iplomacija g. KaEiDa sa svoje strane radila je neumorno0 naro@ito u 3usiji i u 8taliji0
sa ta@no odreHenim ciljem da baci sumnju na crnogorsku spoljnu politiku0 da bi joj
tijem onemoguDila njenu ekonomsku politiku. Fbog ovoga ni u Ketrogradu ni u 3imu
nimalo se 5ura%u da potpomognu zajmove na strani koje ?rna Cora tra5aEe bez
prestanka0 u 5elji da podigne svoje ekonomsko stanje i obezbijedi svoju nezavisnost.
!o je bio takoHer uzrok da svi projekti linija balkanski% 5eljeznica0 prema naro@itoj
5elji KaEiDeve vlade0 obila5a%u crnogorsko zemljiEte...
lDn4kA^4 DfABC4 5_]AC`DF4]4 52 _F>C4^ FBA 1>FA >3 lDF4aD6 R4@D 4 lACF>fFD3D6 3>
5D@>f AC4B\D
K3:K,C,N4N8 3,! K3:!8= ?3N; C:3; ( #>(TJ8 ;9:N:1#9;
J>:9,4;
=lada g.KaEiDa0 videDi da plod njene politike po@inje da zrijeva0 po%ita da preda Eto
Eiroj javnosti ovo izmiEljeno pribli5avanje ?rne Core Je@u0 a njegovi diplomatski
agenti govora%u o tome zlonamjerno u Ketrogradu i 3imu. :ve dogaHaje0 veoma
uveli@ane0 propaganda je raEirila meHu #lovenima pod ,ustrougarskom0 i udesila je
@ak i to0 da je jedan %rvatski list publikovao cijeli tekst politi@kog ugovora0
zaklju@enog tobo5 izmeHu ?etinja i Je@a" 4ovoljno je samo pro@itati ovaj
2dokument20 pa da se svak uvjeri o njegovoj la5nosti kako u $ormi tako i u sadr5ini...
:vim la5nim dokumentom namjeravaEe se zadati ozbiljan udarac kraljevom ugledu0 u
o@ima svi% koji bje%u njegovi privr5enici0 a tim izmiEljenim ugovorom docnije De se
poslu5iti da se ubaci sumnja i u crnogorski narod0 kao i to0 da se pokoleba uva5enje
koje je kralj imao kod #aveznika.
,ustrija0 sa svoje strane0 per$idno puEtaEe da se propaganda Eiri i ne davaEe po tome
nikakva obavjeEtenja. #a ?etinja se demantovaEe na sve strane da taj ugovor postoji0
ali ove demante ne objavi niko osim be@ke telegra$ske agencije0 Eto izgledaEe joE
kompromitantnije.
K3;=,3, F=,N87N; #3J8-; K3;1, ?3N:- C:38
:tpo@ Jalkanski rat0 C. KaEiD0 poslije veliki% intriga ?rne Core u 3imu i u
Ketrogradu0 dade joz za kratko malo odu%e i to u momentima0 kada se juna@ki narod
crnogorski bijaEe ponovo bacio u borbu sa divnim poletom0 koji ga je vazda
odlikovao.
,li nova podmukla borba opet otpo@e prilikom skadarskog pitanja. C.KaEiD tajno ne
5eljaEe da ?rna Cora dobije #kadar (Eto mu ne bijaEe teEko0 s obzirom na raspolo5enje
austrijsko). :n u@inje0 u tu svr%u0 sve Eto mu bijaEe u moDi6 najprije0 zadocnjavajuDi
obeDanu vojni@ku pomoD0 a zatim0 nareHujuDi neo@ekivano da srbijanske trupe napuste
skadarske pozicije0 i bez da o tome dade ikakva objaEnjenja crnogorskom
komandantu0 Eto je crnogorsku vojsku izlo5ilo ogromnoj opasnosti.
C.KaEiD ukrivaEe pred -ugoslovenima ovu svoju prevaru prema ?rnoj Cori0
preuveli@avajuDi austrijske prijetnje0 koje za njega uopEte i ne postoja%u0 jer I mi
odlu@no to tvrdimo I on se bijaEe veD sporazumio s Je@om o proceduri koju treba
primijeniti u ovoj a$eri. Je@ i Jiograd bje%u protivni crnogorskom #kadru.
K3:K,C,N4, #3K#98U ,C;N,!, K:438=, 93,>-, N89:>(
:dma% poslije toga0 kada ?rna Cora bi primorana da pod nareHenjem =eliki% #ila
napusti #kadar0 koji ona bijaEe ipak svojim sopstvenim silama osvojila i to poslije
zagonetnog odlaska srbijanski% trupa0 agenti g.KaEiDa poturiEe sumnju da je kralj
Nikola 2#kadar prodao ,ustriji za gotov novac2.
Nacionalna svijest siromaEni% i juna@ki% ?rnogoraca0 razljuDena otima@inom ovog
lijepog nacionalnog dobitka0 za koji su zaludo prolili toliko krvi0 uzbuni se prvi put
ozbiljno protivu politike kralja Nikole. !ako nastade u zemlji prvi nesporazum
izmeHu kralja i njegovi% najodaniji% pristalica0 u @iju prostu i @istu duEu bijaEe uEla
jedna straEna sumnja I posljedica nji%ovog nespoznavanja meHunarodne politike i
njeni% zamki0 kao i nevjere g. KaEiDa.
:K;! N,=(9:=,N-; N, 2J3,!#98 K:F8=2
1alo zatim Jugarska po@e prijetiti na =ardaru0 a vlada g.KaEiDa opet u@ini 2bratski2
poziv crnogorskoj vladi za vojni@ku pomoD. :dma% joj bi poslana jedna divizija koja
se0 prije nego prijeHe granicu0 djelimi@no pobuni0 ne 5eleDi se boriti u 1akedoniji0 tek
poslije intervencije kraljeve0 ove se trupe rijeEiEe da produ5e put. ,li @im stigoEe u
#rbiju0 srbijanska vr%ovna komanda0 dosljedna surenjivoj politici g.KaEiDa0 odma%
razmjesti ovu diviziju u @etiri odjeljenja0 5eleDi joj tim putem ukriti karakter
crnogorske jedinice. ?rnogorcima dodijeliEe najgore pozicije protiv Jugara0 a ostaviEe
i% bez zaEtite mnogobrojne srbijanske artiljerije0 te ono Eto ne osta na poljima
1aDedonije povrati se u ?rnu Coru0 razo@arano do@ekom kojim i% do@ekaEe 2braDa
#rbijanci2.
K:41(9>, K:>8!89, F=,N87N; #3J8-; :J8-, #; : C>,=8 93,>-,
N89:>;
Koslije gubitka #kadra i ekspedicije u 1aDedoniji narod potpuno umoran i iscrpljen0
po@e gunHati sve glasnije.
3atne rekvizije joE uvijek ne bija%u isplaDeneS $inansijska pomoD0 od 40. mil. $ranaka
koju obeDaEe =elike #ile0 kao naknadu ?rnogorcima za oduzimanje #kadra0 ne stizaEe
i situacija se pogorEavaEe neprestano...
#rbijanski ministar na ?etinju pleo je meHu intelektualnim svijetom nove i vrlo vjeEte
intrige. Ko@eEe ministarstva da se mijenjaju0 a ministri jedan drugom da prebacuju
odgovornost za bezizlaznu situaciju. Narod se sve veDma uznemiravaEe i
podozrijevaEe...
9ralj joE uvijek bijaEe gospodar situacije. :n %rabraEe svoje ministre da stupe u
stvarne pregovore sa biogradskom vladom0 u povodu stvaranja nekog ekonomskog i
politi@kog sporazuma. ,li u Jiogradu tada ne %ita%uS g.KaEiD bjeEe uvidio da
crnogorski dr5avni brod veD plovi bez kormila0 te iHaEe za tim da ga 2bratski2 pusti da
se slomi pa da poslije brodoloma sam pokupi 5eljene ostatke. ( tako groznim
prilikama zatekao je ?rnu Coru i njen narod rat.
#=; #N,C; F, J3,!#9( #3J8-( I 9:JN8 N,?8:N,>N8 84;,>8F,1
9ad je ,ustrougarska predala #rbiji svoj kobni ultimatum0 be@ka vlada u@inila je
crnogorskoj vladi pismeno veoma povoljne predloge0 ako bi ?rna Cora ostala
neutralna u sukobu. =lada ?rne Core odgovorila je na to neodlo5nom mobilizacijom
svega svog muEkog stanovniEtva sposobnog za oru5je0 a bez obzira na stra%ovitu
situaciju u zemlji i bez obzira na dezorganizaciju vojske koja nemaEe ni opreme ni
%rane. 8zmu@eni ?rnogorci moradoEe za '4 sata posjesti pozicije na granici i ponijeti
%ranu od kuDi i I liEiti svoje porodice svi% 5ivotni% namirnica (da je bilo kakva tajna
ugovora0 zar bi ,ustrougarska @inila u tom @asu ponudu ?rnoj Cori i to na pismeno).
lDn4kA^4 DfABC4 52 d4]4 25]2gB4 D25CF4\5`4 ]\234 5 BD@\AF>@ 2_F>_DnkD^DB\D FBA
1>FA
K,<8;=, (?-;N, ?3N; C:3;
?rnogorska vlada je tek tada izvjestila vladu g. KaEiDa da je neop%odna i neodlo5na
pomoD crnogorskoj vojsci i narodu. C. KaEiD obeDao je .0 %iljada dinara dnevno0 ali
evo pod kojim uslovima6
?rnogorska vlada ima staviti na raspolaganje srbijanskoj vojnoj komandi dvije treDine
crnogorske vojske s tijem0 da mogu biti upotrebljene i izvan zemljiEta crnogorskog0
prema na%oHenju srbijanske komandeS ?rnoj Cori se0 osim toga0 nameDe srbijanska
vojna misija0 koja De voditi kontrolu nad obeDanom nov@anom subvencijom. I #ve te
uslove primila je i strogo i% se je dr5ala crnogorska vlada jedino u 5elji da se ne gubi
dragocjeno vrijeme.
2J3,!#9,2 8F4,-, #3K#9; 9:1,N4;
Clavni dio crnogorske vojske sa@injavao je lijevo krilo srbijanske vojske i to u
novopazarskom sand5akuS ostatak0 pak0 oko 1.000 ljudi0 imao je braniti $ront od
neki% 1.0 kilometara crnogorske granice. :ve trupe nemaHa%u0 kao artiljerijsko
oru5je0 niEta drugo no nekoliko stari% topova sa municijom0 jedva dovoljnom za jedan
dan borbeS pjeEadija bjeEe snabdjevana puEkama ruskog sistema koje bija%u veD
upotrebljene za vrijeme dva pret%odna rata.
#rbijanski komandanti odvedoEe crnogorsku sand5a@ku vojsku pred #arajevo0 gdje
sa@injava%u lijevo krilo i centar $ronta dok na desnom krilu bija%u srbijanske trupe.
#rbijanci dobiEe jedne noDi naredbu od svoga komandanta0 generala 1iloEa Jo5oviDa0
bivEeg ministra vojnog0 da se povuku ka =iEegradu0 ali da o tome ne obavijeste
?rnogorce0 koje na taj na@in0 austrougarska vojska opkoli s boka i s $ronta. (!o bijaEe
prava klopka0 koja je koEtala ?rnogorce viEe %iljada mrtvi% i ranjeni%" #rbijanska
vlada disciplinovano je kaznila svog generala poEto je od strane crnogorske veoma
diskretno protestovano i na tom se stvar i svrEila...).
J3,!#9( K:1: 3(#8-; ?3N:- C:38 K38#=:-8 J;:C3,4
(KaEiD je uslu5ni austrijski potkaziva@)
?rnogorska vlada se je i dalje imala boriti sa novim i velikim teEkoDama6 opEte
dizanje cijena svije% 5ivotni% namirnicaS nemanje %rane za narod i za velik broj
izbjeglica iz Josne0 Uercegovine i 4almacijeS neposluEnost i pobune u vojsci0 koje
izaziva%u srbijanski agenti. 8s%rana preko #rbije bila je nemoguDa jedino zbog
nenaklonosti srbijanske vojske0 a drugo zbog toga Eto ne bijaEe putova... 4obiEe
?rnogorci veliku pomoD od 3usije0 za%valjujuDi ugledu knjaza Nikole i njegovog zeta.
4obi veliku koli@inu 5ivotni% namirnica za ?rnu Coru. ,li cio taj materijal0 upuDen
4unavom preko #rbije0 zadr5aEe braDa #rbijanci za sebe I kraj svi% protesta
crnogorske vlade... 80 Eto je najzagonetnije0 nekoliko transporta puna %rane i ratnog
materijala0 koje Mrancuska plemenita bjeEe namijenila ?rnoj Cori0 potopi u -adransko
more austrougarska $lota koja bijaEe uvijek ta@no obavijeEtena i koja ne dopuEtaEe da
iEta uHe u ?rnu Coru0 dok su0 gotovo svi srbijanski transporti prolazili netaknuti...
KaEiD i njegovi agenti objaEnjava%u ova austrijska topljenja kao dokaz 2naro@ite
pa5nje2 prema kralju crnogorskom. 1i meHutim otvoreno optu5ujemo g. KaEiDa i
njegove agente da su oni bili uslu5ni austrijski dokaziva@i s namjerom0 da upropaEDuju
?rnu Coru.
F, K:1: #,=;FN89, ?3N:- C:38 N,4>;TN, #3J8-,
Kovodom li@nog i energi@nog koraka0 koji je crnogorski delegat u Karizu preduzeo
kod $rancuskog ministra $inansija0 za otvranje kredita od 10 mil. $ranaka za kupovinu
ratnog materijala0 ministar mu je0 pred svjedocima0 odgovorio od rije@i do rije@i
ovako6 21i nemamo posla sa ?rnom CoromS obratite se #rbiji0 koja je primila
obavezu da ?rnu Coru snabdijeva svijem Eto vam je potrebno kako %ranom tako i
vojnim materijalom... -este0 jeste0 vaEe potrebe ura@unate su u kredite koje #aveznici
daju #rbiji2.
#!3,!;C8-#9; =:-N; C3;<9; #,1: FJ:C 13TN-; K3;1, ?3:- C:38
9ako se je iznenadio naE delegat kad je0 zauzimajuDi se svim sredstvima za ovu stvr0
doznao0 da je #rbija odlu@no protivna svakoj operaciji crnogorski% trupa protiv
9otora0 pod izgovorom da 2crnogorska vojska ima druge va5nije zadatke2. !o je pravi
uzrok Eto je ovaj projekat bio napuEten od $rancuskog admiraliteta I 4anas je jasno
svakome6 da je kotorsko pristaniEte0 to gnijezdo neprijateljski% laHa na -adranu0 bilo
zauzeto u to vrijeme0 veliki broj transportera i ljudski% 5rtava bili bi o@uvani
#aveznicima na isto@noj strani #redozemnog mora. # druge pak strane0 vojni@ka
situacija na Jalkanu bila bi dobila sasvijem drugi izgledS srbijanska vojska I s
pretpostavkom da De je napasti Jugari s leHa0 kao Eto su je zaista i napali I mogla se
tada povuDi put ?rne Core0 i pod zaEtitom #avezni@ke $lote ostati u 9otoru0 te tako ne
bi joj potrebno bilo tra5iti zaklona u nesreDnom povla@enju preko ,rbanije i 9r$a do
#oluna.
Ud4\DB\A BA^4B4E FB>f>FD?D BD m>g4k 2B4nC4]> \A 43AD]A > dFDC5C^2 `>\4 52 fD\AB4
5C>]\Ak4@D
4:C:48: #; N,3:4N8 !;3:3
:bilato razdvajanje novca po glavnim mjestima ?rne Core podr5avaEe du%
raspolo5enja i javnog veselja0 koji su u malom ono isto Eto nekada bje%u orgije koje
pred%odiEe propasti drevnog 3ima. #vi oni koje ne %oDa%u0 i poEtovanja prema
samom sebi0 uzeti u@eEDa u ovim orgijama postadoEe podozrivi i odma% oglaEeni za
2izdajnike nacionalne stvari2. :bilje5ena od srbijanski% o$icira0 pijana ulica i%
uznemirivaEe0 prijeteDi im smrDu (naro@ito noDu). Novi zavojeva@i zemlje unesoEe u
?rnu Coru pravi re5im terora0 a da bi lakEe radili unutra0 i bez ikakvi% svjedoka0 oni
potpuno blokiraEe zemlju spolja... 1eHu tim istim elementima regrutova%u se
najaktivniji $aktori austrougarske Epijuna5e0 koji danas igraju ulogu 2najveDi%
patriota2.
1eHu tijem i takvim elementima je danaEnji uzurpatorski re5im pokupio svoje
najvatrenije pristalice0 i0 blagodareDi svakovrsnom podmiDivanju0 uspio je da stvori
tobo5 2nacionalnu gardu2... :ni koji se u po@etku0 pod razli@itim izgovorima0
protiviEe polaganju te zakletve0 biEe zlostavljani i docnije primorani da to u@ine.
(N8<!;N-; #=;C, <!: -; ?3N:C:3#9:
( svojoj razornoj obijesti da uniEte sve Eto je crnogorsko0 ove plaDeni@ke bande
zaboraviEe se tako daleko0 da batinaEe sva ona lica kod koji% naHoEe crnogorski
vojni@ki barjak ili koji god drugi znak i obilje5je koje podsjeDa na crnogorsku dr5avu0
u tom cilju je uniEten i jedini spomenik vojni@ki na trgu u Kodgorici podignut u @ast
poginuli% ?rnogoraca za osloboHenje ti% krajeva. 9ao Eto se vidi0 ide se za tim0 da se
uniEti i istorija ovog mu@eni@kog naroda.
N;(!3,>N, K:>8!89, (N(!3,<N-;C 3,#K;, ?3N:C:3,?,
:na ne bi prouzrokovala takvo unutraEnje razorno dejstvo0 koje #rbijanci vrEe zajedno
u tom cilju da Eto sigurnije uspostave svoju vladavinu0 a #aveznicima da bace pra% u
o@i0 i da i% uvjere kako oni nemaju nikakvog udjela u toj 2politi@koj borbi koja se
zapodjela izmeHu sami% ?rnogoraca2.
K3:9>;!8 (93=,=8) J:T8 (N8<!8 84;,>; : J3,!#!=(
Fa tri bo5iDna dana mnogo se krvi prolilo0 i to0 poEto je u svijetu Kravo pobijedilo
#ilu" !aj Jo5iD ostaDe proklet0 jer srbijanski topovi0 koji puca%u ti% dana0 pobiEe ne
samo nevine ljude0 nego uniEtiEe sve ideale o toliko 5uHenom bratstvu0 koje ?rnogorci
gajiEe stoljeDima...
K3,=8 :#=,-,798 3,! K3:!8= ?3N; C:3;
4a su ?rnogorci mogli zamisliti da savezni@ke trupe dolaze da i% pokore0 oni bi naEli
na@ina0 da i% te trupe ne zateknu ovako nespremne vojni@ki0 kao Eto se danas nalaze0
za%valjujuDi svom povjerenju u obeDanja =eliki% #ila #aveznica.
#ve =elike #ile $akti@ki priznaju dr5avu i vladu crnogorsku0 jer svaka od nji% ima
svoju diplomatsku misiju0 akreditovanu kod te vlade u Neji kod Kariza0 a nji%ova je
moralna i materijalna odgovornost najozbiljnije anga5ovana prema narodu te dr5ave.
8stovremeno pak =elike #ile puEtaju vladu srbijansku da vodi pravi rat po ?rnoj Cori i
da se organizuje za otpor protiv svakog rjeEenja 9on$erencije 1ira0 koje ne bi
odgovaralo njenim osvaja@kim 5eljama...
,N;9#8-, -; F>:78N (=3;4; 7:=-;7N:#!8
(#veto pravo crnogorskog naroda na opstanak)
?rnogorci0 koji su svojim rukama podizali za nekoliko vjekova svoju malu dr5avu0
boreDi se sa mnogobrojnim teEkoDama i podnoseDi 5rtve koje su postale legendarne0
tim samim su pred mnogim generacijama civilizovanog svijeta dokazali svoju
politi@ku zrelost i pravo na opstanak sa neospornim mjestom meHu slobodnim
narodima...
# druge strane0 zadovoljiti za%tjev srbijanske vlade i sankcionisati prisajedinjenje
?rne Core #rbiji0 zna@ilo bi odobriti zlo@ite 2uvrede @ovje@anstva20 jer bi
osvetoljubivost srbijanski% vlasti kona@no istrijebila ovaj narod.
?3N:C:3#9, ,(!:N:18-, -; C>,=N8 K3:!8=N89 4;#K:!#9;
U;C;1:N8-; K,<88F1,
Kriklju@iti pak ?rnu Coru -ugoslaviji u smislu 9r$ske deklaracije koja je veD na putu
izvrEenja0 zna@ilo bi0 pod jednom drugom $ormom0 predati je na milost i nemilost
vlade g.KaEiDa0 i obezbijediti u novoj dr5avi despotsku %agemoniju 2paEiDizma2
kojemu je crnogorska autonomija jedini nesavladivi protivnik i jedini jemac za
slobodu0 jednakost i demokratski razvitak nove zajednice -u5ni% #lovena...
#,1: F,-;4N8?, 3,=N:K3,=N8U N,3:4, 81, (#>:=; F,
:K#!,N,9
1i predla5emo svjetskom areopagu u Karizu da poEalje jednu nepristranu
meHusavezni@ku komisiju0 koja De utvrditi $akta.
#vi jugoslovenski narodi... 5ude za tim da se ujedine u jednu dr5avu0 ali oni %oDe da
se to ujedinjenje izvede slobodno0 bez ikakva pritiska izvan ili iznutra0 i to0 poEto bude
potpuno sasluEana volja naroda. 8zraz volje slobodnog naroda pokazao bi se u
(stavotvornoj Narodnoj #kupEtini0 koja bi jedino imala tu moD0 da suvereno0 u ime
cijelog naroda0 rijeEi kakav De oblik i kakve ustanove imati buduDa dr5ava.
!a dr5ava mora imati sve svoje etnogra$ske granice0 u razmjeru kako to nala5e najEire
s%vaDena pravednost0 saglasno obavezi od '.. januara svije% vlada0 koje su sada
predstavljene na 9on$erenciji u Karizu u koju obavezu mi vjerujemo.
( takvoj dr5avi svi njeni @lanovi bi u5ivali potpunu jednakost0 kako u pravima tako i
u obavezama0 a svaki bi u njoj zadr5ao svoje obi@aje i svoju istorijsku individualnost.
#amo pod tim uslovima0 ova bi dr5ava mogla biti sposobna za 5ivot0 a u unutraEnjosti
spokojna...
-ovo KopoviD0 bivEi narodni poslanik0 biEi prvi opunomoDeni delegat ?rne Core na
9on$erenciji mira u >ondonu 191&.
v &#+&" #! % "R!&'#6
%+ u)' ") % !&'#v
i<0T 74-/0
=D ]4 52 N\Af>n 4 `FD]\ N4`>]D d4]4 cFd4?
8storija kao nauka uspjela je da u potpunosti demisti$ikuje izvikano BsrpstvoL koje je
postojalo kod =ladike Ketra 88 KetroviDa NjegoEa i knjazaRkralja Nikole. (kratko
Demo objasniti njegove uzroke kao i to kako je nastala srpska nacija u ?rnoj Cori
uopEte.
#imo #arajlija G @ovjek koji je posrbio NjegoEa
I 4ok je N-;C:< bio dje@ak vaspitavao ga je #imo 1ilutinoviD #arajlija. 1ilutinoviD
je bio Epijun i velikosrpski propagator0 poznat kao @udak. 9oliko je bio opsjednut
srpstvom govori i @injenica da je njema@koga prevodioca srpskije% pjesama po imenu
Cer%ard uvjerio da su svi rimski pjesnici nosili srpska imena koja su pisari kasnije
samo iskvarili0 pa da @ak u #rbiji ima i Cer%arda0 samo Eto se oni zovu \ero"
Simo je u Nje#ou probudio inspira(iju i kli(u pjesniko#a stvaralatva, ali je u nje#a
usadio i neto do tada potpuno nepoznato svim rno#or(ima P srpstvo #lavljenje
9osovske bitke0 1iloEa :biliDa0 legenda o istrazi poturica0 4uEanovo carstvo G sve je
to bila NjegoEeva inspiracija koju mu je #imo ulio u glavu. Nje#o ne bi mislio da je
Srbin, da #a u nje#ovoj mladosti Simo &ilutinovi nije ubijedio da je Srbin.
4akle0 NjegoE nije bio #rbin0 veD je kao pjesnik bio ponijet sveslovenstvom i
svesrpstvom sa kojima ga je upoznao #imeon 1ilutinoviD. #ve ovo ne zna@i0 naravno0
da NjegoE nije bio genijalan pjesnik0 ali je njegovo uvjerenje o srpskom karakteru
?rne Core bilo pogreEno0 jer mu je bilo N,1;!N(!: sa strane. KroEirivanje
srpskog nacionalnog oeDanja u ?rnoj Cori najviEe su pomagale srpske agenturne
mre5e koje su je preplavile0 predviHene tajnim velikodr5avnim programom G
Na@ertanijem.
I 9ralj Nikola je svakako bio pod NjegoEevim uticajem0 ali je upravo on0 iz posebni%
razloga0 Bnajzaslu5nijiL (u negativnom smislu) za Eirenje srpske nacije u ?rnoj Cori.
FaEto0 pitate se Fato Eto je imao duboke prakti@ne interese0 dinasti@ke i dr5avni@ke
prirode0 da ubjeHuje narod ?rne Core i svjetsku javnost da su ?rnogorci BnajboljiL0
BnajrasnijiL0 BnajelitnijiL i Bnaj@istijiL B#rbiL. Naime0 lukavi 3usi i
=ojvoHani neosnovano su0 zbog svoji% politi@ki% potreba0 uvjerili kralja Nikolu da je
upravo on0 a ne neki predstavnik 9araHorHeviDa ili :brenoviDa odabran od strane
veliki% sila da bude nasljednik B4uEanove kruneL0 vladar velikog BsrpskogL carstva.
4a bi opravdao ovaj svoj navodni odabir0 sve je crnogorske Ekole (a veliki i% je broj
bio izgraHen za vrijeme njegove vladavine) i ostale institucije stavio u slu5bu svoje
opsesije0 uveo trobojku kao zastavu i posrbio generacije ?rnogoraca. 1eHutim0 ovo De
se kasnije nesreDnom kralju Nikoli obiti o glavu G iz toga novokomponovanoga
srpstva u ?rnoj Cori nastali su crnogorski izrodi i srpski plaDenici tzv. bjelaEi0 zbog
koji% De dinastija KetroviDINjegoE biti detronizovana0 a dr5avnost ?rne Core uniEtena.
#ve Eto smo naveli o kralju Nikoli izvarendno objaEnjava jedan od najveDi%
crnogorskije% istori@ara Tivko ,ndrijaEeviD u sjajnom radu Srpstvo u rnoj
Zori (toplo preporu@ujemo da ga po@itate). :n tu objaEnjava i Eta se dalje dogodilo6
BNo0 kada je posljednji% mjeseci 191/. godine postalo o@ito da De poslije zavrEetka
svjetskog rata na Jalkanu biti stvorena jugoslovenska dr5ava0 dr5avna ideologija ?rne
Core je @itavu pri@u o crnogorskim zaslugama i 5rtvovanjima ponovo morala temeljiti
na novom politi@kom motivu. B#rpstvoL kao politi@ki motiv0 opet je zamijenjeno
BjugoslovenstvomL. 4osadaEnja ideoloEka matrica o vjekovnom 5rtvovanju i
zaslugama za #rpstvo0 zamjenjuje se pri@om o zaslugama i 5rtvovanju za
jugoslovenstvo0 a crnogorska te5nja za svesrpskim ujedinjenjem0 odjednom postaje
vjekovna te5nja za jugoslovenskim ujedinjenjem. 8ako je viEe od pedeset godina
crnogorska dr5avna ideologija isticala privr5enost ?rne Core srpskom ujedinjenju0
kralj Nikola sada pravi uo@ljiv ideoloEki zaokret. (O) Kored isticanja crnogorskog
kontinuiteta u borbi za stvaranje -ugoslavije0 kralj se nada da De buduDa jugoslovenska
dr5ava biti utemeljena na poEtovanju prava naroda na samoopredjeljenje. ;to koliko je
malo trebalo da se kraljevo srpstvo pretvori u jugoslovenstvo. Nje#ovo srpstvo,
oi#ledno, nije bilo tako jako# korijena kao to se u novinama tvrdilo.
Sve ove injeni(e potvruju da je srpska na(ionalna svijest u rnoj Zori proizvod
ideoloko# inenjerin#a u DE. vijeku.B
1eHutim0 @injenica da su NjegoE i kralj Nikola propagirali srpstvo ne zna@i da su
pripadali srpskoj0 a ne crnogorskoj naciji. 3ecimo0 NjegoE u ugovoru o prodaji
manastira #tanjeviDa 1/&9. navodi6 BO onije% koji prika5ivaju Naciju ?rnogorsku i
istu Naciju0 svakijem pravom javnenijemOL (za viEe detelja poetite ovaj post). #a
druge strane kralj Nikola je izjavio6 A?rnogorsko pitanje nije dinasti@ko0 no na@elno
pitanje male nacije i narodaB.
#ve u svemu0 srpska nacija u ?rnoj Cori izmiEljena je tokom 19. vijeka0 kao proizvod
viEe $aktora6 NjegoEevoga pjesniEtva pod uticajem #ima #arajlije0 na@ertanijevske
propagande iz #rbije i politi@koIideoloEkoga in5enjeringa kralja Nikole.
VZ: iDnC> ?FB>f>F5`4 \Aa4` _>5C>\46 D D@AF4b`4 BA
Iz arhive Crnogorskog knjievnog lista (2003)
1: C:=:3,
SlRYiNS cA ANAZS1IWATA
%ie: 'ala 'rkovi
!FD-) !F V*D4* ER)D1DR4* /D6*2*G-R )FD-V)D *@!-V*D
D-$ F2D$ )!F50 )F 5F2- D-$ 4-D ER)D1DR-E VD! !F@*4
@DVF DR01*5 F2)*G4*5 *5F)D5 P R/4*5$ )-R-V)D P
4-D- VFJ -5FR*4-)E*5- )F 5F2- D- VD! !F@*4 @DV0
F)16F4*5( 1D/DD*)$ *@!-V6!0!0J* DV-4V0 2V-R$
DF5D)2R*R- *6* VD!F )FDBR-@DV-)!F$ *6*
4-2-2RDF-6)D 6D30 5DJ 0DG-V-)!- ,4RF*R-)!-.
-)-6D1*!F.
,ktuelna rasprava o nazivu jezika u ?rnoj Cori0 kao i sve javne rasprave
toga tipa0 pored oni% magistralni%0 kolikoItoliko racionalni% i utemeljeni%
pri@a0 pokazuje i jednu vrstu neznanja0 koje se0 bez neke osobito uo@ljive
nelagode0 prosipa po medijskim ringovima ograHenim za ovu priliku.
7ini se da u@esnici u ovoj raspravi bez odviEe udubljivanja u sve semanti@ke
nijanse prenose one stereotipne argumente koji su ostali iz vremena kada je
ovakva te5nja diaskvali$ikovana iz prevas%odno politi@ki% razloga0 tako da
danas kada takav stav ima svoj demokratski i kulturoloEki legitimitet koji se
ne mo5e odbaciti olako0 tek sa nekoliko Etoseva ili politi@ki% etiketa0 sve to0
ipak0 daje prije svega loEu sliku o prosudbenim moDima i obrazovanju
persone koja izri@e neku od $loskula iz takvog repertoara.
;vo i dvije naj$rekventnije nekorektne analogije i zaklju@ka iz ovog
(neubojitog) arsenala6
1. ,1;389, 8 ;NC>;#98 -;F896 -edan je visoki crnogorski politi@ar nedavno
izjavio da0 eto0 njemu ne smeta da0 kao ?rnogorac svoj jezik zove drugim etni@kim
imenom G srpskim0 naravno G kada veD ,merikancima ne smeta da svoj jezik zovu
engleskim. Cospodin0 izjavljujuDi ovakvu stvar0 demonstrira ili svoje neobrazovanje0
ili katastro$alno loEu moD uo@avanja (kreiranja) analogije. Naime0 engleski je u
,meriku stigao G kao i Epanski u ,rgentinu ili Joliviju0 ili0 pak $rancuski u 9vebek ili
?entralnoa$ri@ku republiku G kao jezik kolonijalne sile0 te je veD imao svoje
neprijeporno i opEtepri%vaDeno ime izvedeno0 naravno0 iz etni@kog imena. Fa razliku
od takve situacije G jezik kojim govore ?rnogorci nije im niko donio0 ponajmanje
neka kolonijalna sila. -ednostavno G taj jezik je oduvijek tu. 8 drugo0 ne manje va5no G
ovaj jezik nikada u svojoj istoriji nije zadobio jedno0 opEtepri%vaDeno ime0 Eto je0 pak0
bio slu@aj sa svim jezicima kolonijalni% sila. 4akle0 ova je analogija G potpuno
neupotrebljiva.
'. ,(#!38-, 8 N-;1,798 -;F896 4ruga naj$rekventnija pogreEna analogija je ona
koja zaziva njema@ki jezik i ,ustriju. >jubitelji ove paralele ka5u G ako veD
,ustrijanci mogu da svoj jezik nazivaju njema@kim0 ne smeta ni nama (misli se na
?rnogorce0 dakako) da svoj jezik nazivamo srpskim. :pet G pogreEno. Naime0
,ustrija je istorijska dr5avna tvorevina njema@kog naroda i njeno veDinsko
stanovniEtvo nedvosmisleno pripada njema@kom etni@kom korpsusu. 7ak i njeno ime
je G 8sto@na dr5ava0 @ime se naglaEava precizna relacija prema srediEnjoj matrici
sopstvenog narodnog elementa. 4akle0 buduDi da ?rna Cora nije istorijska tvorevina
nekog drugog0 veD crnogorskog naroda0 i da je ona ostvarenje istorijske misije
crnogorske (a ne neke druge) nacije i ova je analogija G sasvim neupotrebljiva.
Kored ovi% naj@eEDe rabljeni% nekorektni% analogija0 protivnici imenovanja
crnogorskog jezika veoma bu@no vole da zapoma5u kako ovakvi% besmislica nema
niHe0 smijaDe nam se svijet i sli@noO (!a malograHanska presija kao kod
NuEiDevi% junaka) No0 valja i% podetiti da postoje i neke druge analogije G za koje je
doduEe potrebno imati i neEto viEe obrazovanja i moDi nekon$ekcijskog miEljenja0
naravno. Naime0 veoma0 ali ne sasvim (ne postoje savrEene analogije) sli@nu situaciju
imate na indijskom potkontinentu G lingvisti@ki i strukturno isti jezik 8ndijci nazivaju
%indu0 a Kakistanci urdu. #avrEeno se razumiju0 dijele isto knji5evno i kulturno
nasljeHe0 ali svoj jezik zovu G razli@itim imenima.
(ostalom0 u nekim drugim segmentima indikativna je za ovu raspravu i skandinavska
situacija. =eoma sli@ni jezici (na nivou pisanja gotovo istovjetni) su danski i norveEki.
4io kulturne povijesti takoHe im je zajedni@ki G pa imamo i ovakav primjer6 dva
roHena brata -akobsen pripadaju razli@itim knji5evnostima. #tariji je najzna@ajniji
danski simbolist0 dok je mlaHega zapala slava najzna@ajnijeg norveEkog naturaliste. 80
nema problema sa prou@avanjem0 @itanjem i G potomcima.
4oduEe0 potrebno je izaDi iz konzervativne0 mitske matrice koja vam ne da da uvidite
realnost oko sebe. , to0 izgleda0 u ?rnoj Cori i nije tako lako.
Ispovijest Jova Kapicica o pogibiji Krsta Zrnova Popovica

1eneral !ovo 4apii" prvi put javno 'ovori o liku i djelu 4rsta @rnova /opovi"a i nje'ovoj
po'ibiji koja se zbila &arta 9A:Q( 'odine( 4apii" je u to vrije&e bio #rno'orski &inistar poli#ije i
nje'ovo svjedoenje o to& do'adjaju definitivno #e oda'nati sve kontroverze o s&rti 'enerala
/opovi"a( @bo' autenti#nosti iskaza !ova 4apii"a$ tekst objavljuje&o inte'ralno$ bez ikakvih
autorovih ili redak#ijskih interven#ija( ,Raz'ovor je voen <<( )ove&bra <BB>( 'odine.
B:vo sto ti govorim ovo je za istoriju. :vo je istina0 dragi Nova@e0 znam te dugo i dobro se boriE za
?rnu Coru Coru. :vo su istorijske @injenice Eto govorim o jednoj tragi@noj 5ivotnoj drami0 u kojem
je %eroj 9rsto KopoviD ubio %eroja 3aka 1ugoEu. !ako da je u narodu0 kao u anti@kim knji5evnim
dramama0 ostalo da se pri@a kako je junak ubio junaka i kako je0 na kraju0 i sam junak poginuo u
borbi. :vo je kao moja ispovijest0 a ti je bilje5i romansirano. #luEaj me sto ti pri@am. 9rsto Frnov
KopoviD nije bio moj krEteni kum. 1eni su roditelji0 otac 1ilo i majka ,nHa0 bili u Caeti0 He sam se
i ja rodio0 i moj krEteni kum bio je dr Novica 3adoviD0 crnogorski komita i emigrant0 koji je u
drugom svjetskom ratu bio ideolog crnogorski% $ederalista i glavni politi@ki savjetnik u Etabu 9rsta
Frnova KopoviDa.
-a neDu govoriti o 9rstu KopoviDu i njegovoj borbi za ?rnu Coru od balkanski% ratova0 preko prvog
svjetskog rata0 potom Jo5iDnjeg ustanka i komitskog pokreta0 kao i emigrantskog 5ivota i o njegovoj
politi@koj aktivnosti do izbijanja drugog svjetskog rata0 jer to neka rade istori@ari0 a o njegovim
zaslugama i junaEtvu u borbi za ?rnu Coru govori i brojna ar%ivska graHa iz tog perioda. -a cu
govoriti o 9rstu Frnovu i njegovom dr5anju od 1941. godine0 sve do njegove smrti 1947. godine0 i
5ao mi je dragi Nova@e0 Eto ovo ne snimaE0 nego bilje5iE0 tako da ispada da piEem ili diktiram roman
u tele$onskom razgovoru0 a svi koji na ovu temu 5ele pri@ati0 neka se pozovu na tebe i ka5u da je
-ovo 9api@iD0 ministar unutrasnji% poslova u vrijeme kad je stradao 9rsto Frnov KopoviD0 ovo rekao
i neka se pozivaju0 ako %oDe0 na ovaj naE dijalog0 a ja viEe o ovome neDu pri@ati javno0 ni na
televiziji0 ni na radiju itd. #amo mi dostavi na adresu mog sina 4ragana0 u njegovom klubu
BCalerijaL0 adresa 7. jul broj 10.0 sa naznakom za -ova0 ovo Eto si zabilje5io da pro@itam. , sad me
pa5ljivo sluEaj0 da ti ka5em vezano za 9rsta Frnova ono Eto je jedna i jedina istina0 jer sam
prvopozvani da o tome ka5em ono Eto znam0 a znam sve ono Eto je relevantno.
( toku drugog svjetskog rata 9rsto KopoviD je bio neprikosnoveni autoritet u 9atunskoj na%iji. Fato
ka5em da je bio @ovjek 9atunske na%ije od 1941. do 194.. godine. ( vrijeme drugog svjetskog rata
on je bio akciono vezan za ideju da se ?rna Cora kao nezavisna drzava obnovi. :n se borio za ?rnu
Coru ne zbog 8talijana ili $aEizma nego zbog ?rne Core. 1islio je da se ?rna Cora srpske
%egemonije mo5e osloboditi pod okriljem i protektoratom 8talije. Kri%vatio se konktakta i saradnje
sa 8talijanima0 jer je smatrao da0 u to vrijeme0 ne postoji drugi na@in borbe za samostalnu ?rnu Coru.
7inio je to na svoj atipi@ni nacin0 onako kako je sam osjeDao i mislio. :n nije bio ni ratni zlo@inac0
niti kvisling0 i ne mo5e se uporedjivati sa ,ntom KaveliDem ili =itkungom 9vislingom0 jer njega
8talijani ili Njemci nijesu postavili za dr5avnika0 Ee$a marionetske drzave ili vlade0 vr%ovnog
komandanta vojske0 ministra itd. 4a je postupao kao oni bio bio bi kvisling i ratni zlo@inac0 ali nije.
8talijani su tada vrEili vlast u ?rnoj Cori0 a ne 9rsto KopoviD. :n je imao pod svojom upravom
9atunsku na%iju. , tada je ?rna Cora bila po%arana ravnogorskom @etnickom vojskom0 koja je u
?rnoj Cori @injela brojne zlo@ine. ( 9atunskoj na%iji 9rsto KopoviD je pru5ao uto@iEte partizanima0
a i sinovi mu Nikola i 3adovan bili su u partizanskom N:KIu i junaci narodnoslobodila@ke borbe.
:vo ti0 Nova@e0 pri@am i nemoj misliti0 ni ti0 ni bilo ko drugi0 da se udvaram mrtvom 9rstu
KopoviDu0 koji je odavno u grobu0 a i ja sam jednom nogom u grobu. Kri@am ono Eto znam i zaEto
sam meritoran i ovo je prava istina o njemu i njegovoj pogibiji.
Nije se 9rsto borio za 8taliju i $aEizam nego za ?rnu Coru0 na svoj na@in0 onako kako se on
do5ivljvao. Fapamti ili zapiEi0 komunisti u 9atunskoj na%iji bili su dominantno zaEtiDeni na teritoriji
koju je on sa svojom vojskom kontrolisao. -a sam komunista i borac iz 4rugog svjetskog rata0 ali to
istinito priznajem. 4a nije 9rsta KopoviDa bilo0 komunisti u 9atunskoj na%iji ne bi mogli opstati.
Jili bi progonjeni ili mrtvi.
( toku 4rugog svjetskog rata ?rna Cora je bila du5e vrijeme naj@etnickiji prostor na podru@ju
-ugoslavije. #a @etnickim snagama 4ra5e 1i%ailoviDa0 koje su predvodili Jla5o \ukanoviD0 Kavle
\urisiD0 Jajo #taniEiD i drugi0 zelenaEka vojska brigadira 9rsta Frnova KopoviDa nije imala vojni@ke
sukobe0 ratne okrEaje0 jer je on bio nezavisan i neutralan od nji%. #a njima se nije politi@ki i
ideoloEki slagao0 ali nije ni ratovao protiv nji%0 jer je 8talija u to vrijeme u ?rnoj Cori imala kao
okupator vlast. Na prostoru kojeg je kontrolisao 9rsto KopoviD nije @inio zlo partizanima0
komunistima0 nego i% je Etitio0 i niko od parizanski% boraca i pripadnika N:KIa ne bi mogao opstati
da nije0 tada0 u to vrijeme0 njega bilo tamo. 9rsto KopoviD je imao0 u vrijeme rata 1941I194..
godine0 ugled i stvarnu vlast u 9atunskoj na%iji i nije je $akti@ki zloupotrebljavao protiv partizana na
tom prostoru.
9rsto KopoviD je bio brigadir crnogorske vojske i njegov generalski @in su mu priznali 8talijani0 kada
su okupirali ?rnu Coru. Kodudarao se u mnogome stav 9rsta KopoviDa o obnovi nezavisne ?rne
Core sa stavom 8talije o restauraciji crnogorske dr5ave pod nji%ovim protektoratom. 9ada smo mi0
pripadnici N:KIa0 sa svojom vojskom oslobodili ?rnu Coru strane okupacije0 9rsto KopoviD je
otiEao u Eumu kao odmetnik0 %ajduk. Jilo je mnogo 9atunjana sa njim. Nije 5elio da se pokori i
pot@ini novim vlastima i ta@no je da novim vlastima nije 5elio da se preda0 veD da umre zajedno sa
svojim uvjerenjima.
Fnam0 da on nema nikakve veze sa ubistvima koje su po@inili odmetnici0 kao Eto je ubistvo brata
=eljka =la%oviDa0 4uEana =la%oviDa. :n to ubistvo nije ni naredio0 niti odobrio0 odnosno0 nije se
saglasio sa njime. #a onima koji su se ponaEali kao banditi nije imao nikakve veze u to vrijeme.
KonaEao se kao neka vrsta dr5avnika i nije imao ni znanja0 a jos manje odobrednja u odnosu na
postupke koje su @injeli nekada pripadnici njegove vojske u besmislenim obra@unima sa novim
vlastima0 kao Eto je ubistvo 4uEana =la%oviDa na ?ekanjima iznad ?etinja. :n nije imao veze sa
tim.
-a ne znam da je 9rsto KopoviD bio zlo@inac0 niti sam u to vrijeme0 kao pomoDnik ,leksandra
3ankoviDa0 gledao slu5benu dokumentaciju0 koju !i pominjeE0 da ga je odlukom crnogorskog
?,#N:Ia 4r5avna komisija za utvrHivanje zlo@ina okupatora i nji%ovi% pomaga@a proglasila ratnim
zlo@incem.
9rsto Frnov se nije odrekao sinova0 niti i% je proklinjao0 veD je stitio pripadnike N:KIa na svojoj
teritoriji. 7injenica je da se on zamjerio komunistickoj ideologiji i da se njoj protivio. Nije 9rsto
KopoviD 5elio da se preda naEim0 novim vlastima0 veD se ponaEao kao odmetnik0 %ajduk. Nije
pri%vatio viEe puta nuHenu mu saradnju sa N:KIom. Jio je odmetnik u Eumi nakon osloboHenja
zemlje.
#jeDam se jednog dana0 bio sam pozvan kod ,leksandra 3ankoviDa. 3ekli su mi0 zove =as
3ankoviD0 bilo je to po@etkom 1947. godine0 da odete u ?rnu Coru i onemoguDite0 sprije@ite
odmetnike0 koji su kontrolisali Eirom ?rne Core brojne puteve i druge veoma va5ne objekte i stvari.
:dmetnici su bili opasni0 bilo i% je tada preko 4000 koji se nijesu predali vlastima0 tako da su bili
neka vrsta oru5ane sile. Koslat sam iz Jeograda da budem prvi @ovjek 1inistarstva unutrasnji%
poslova ?rne Core da se ti odmetnici dovedu pred lice pravde0 bilo milom ili silom0 5ivi ili mrtvi.
Kri%vatio sam i otiEao0 ali sam zamolio 3ankoviDa da uva5i da ja imam svoja glediEta vezano za to
kako se sa 9rstom KopoviDem treba postupati. -er0 9rsto KopoviD nije bio ubica0 razbojnik ili
skripar0 nego @astan @ovjek0 junak iz istorije ?rne Core0 koji u ovome ratu nije li@no nareHivao da se
bilo Eto zlo@inacki ucini.
Nova@e0 govorim ti0 i zabilje5i0 da sam0 inistirao da se 9rsto KopoviD spasi0 5elio sam iskreno da ga
spasim. Na to mi je 3ankoviD rekao6 B-ovo0 ako se 9rsto KopoviD moze spasiti0 spasiDemo ga0
priveEcDmo ga sudu i sudiDemo mu0 jer imamo razloga da mu pomognemoL.
Nova@e0 ka5em ti0 gaetasi0 to jeste0 ?rnogorci u Caeti0 He sam se ja rodio0 He su mi bili otac i majka0
kao prognanici0 smatrao sam i smatram0 bili su najbolji ?rnogorci toga vremena.
9ad sam otiEao za ?rnu Coru u $unkciji ministra unutrasnji% poslova0 radio sam svoj posao savjesno
i pustio sam iz zatvora crnogorski% ili dekretom oslobodio preko .00 ljudi0 koji su bili jataci
neprijatelja naEi%0 i zelenaEki% i drugi% je tu bilo mnogi%.
(@inio sam to iz razloga %umanosti0 jer sam znao da oni ne mogu da sruEe poredak0 iako0 nijesu bili
bezopasni0 ali sam i% oslobodio kazne0 koje su u to vrijeme bilo vrlo visoke. :ni nijesu bili tada
opasni kao oru5ana sila0 ali su mogli da @ine brojna krivi@na djela protiv ustavnog ureHenja i
bezbijednosti dr5ave.
4a ti0 Nova@e0 ka5em vezano za 9rsta KopoviDa0 nije postojala odluka od strane vlasti0 u kojoj sam
bio i ja zna@ajan @inilac0 da se on likvidira. Fauzet je bio stav da treba0 ako je moguDe0 is%odovati to
da se 9rsto KopoviD preda novim vlastima i da na bilo koji na@in on doHe u ruke vlasti0 sa ciljem da
mu se spasi 5ivot i izvede pred sud zakona.
Konavljam !i0 on za mene nikada i nikako nije bio ratni zlo@inac0 veD je bio @ovjek0 borac za ?rnu
Coru iz stari% vremena. 4a je ?rna Cora bila dr5ava pod $aEisti@koInacisti@kim protektoratom kao
KaveliDeva N4U ili NediDeva #rbija0 da je 9rsto KopoviD0 recimo0 bio na @elu takve ?rne Core0 kao
marinetske dr5ave stvorene pod stranom okupacijom0 onda bi se za njega moglo reDi da je kvisling0
ali 9rsto to nije bio. 9rsto KopoviD nije bio kvisnilng0 on je 5elio da se $ormira nezavisna ?rna
Cora0 ako je %oDe crnogorski narod. 9rsto je znao u tim uslovima da to nije realno moguDe0 a kod
crngorskog naroda za to nije imao podrEku0 a nije je mnogo ni trazio.
Fnaj Nova@e0 svaki pokret ili borba0 koja izgubi podrEku naroda i tlo na kome stoji neminovno
padaju.
=ezano za 9rsta KopoviDa i ovo cu ti reDi. -ednog dana0 sreo sam se sa mojim starim prijateljom
Ekolskim drugom Culubom 4raskovicem0 sinom o$icira 4jura 4raskovica0 koji je poginuo u
Jozicnjem ustanku 1919. godine0 covjekom koji je bio odmetnik u sumi0 inace i 9rstovim
prijateljom i rekao sam mu da bi 9rsto trebao da se preda vlastima0 neka se 9rsto prijavi dje %oce0
bice izveden pred sud i malo sudjen0 a poslije ce biti slobodan gradjanin. Colub mi je bio prijatelj i
sve sam ucinio da ga spasim0 privolim da se preda vlastima. Njegovoj majci sam to rekao i moja
intervencija je uspjela. Colub 4raskovic se predao vlastima i tako mu je spasen zivot. ,li 9rsto nije
%tio da se preda.
9ao ministar i dobro obavijesten covjek znao sam dje se 9rsto Kopovic nalazi0 krece0 kako dobija
%ranu itd na prostoru 9atunske na%ije0 ali nijesam zelio da se preduzme nista da bi on bio ubijen. -a
sam bio misljenja i stava da se sa 9rstom pokusaju ostvariti pregovori da bi se on predao novim
vlastima0 ali to 9rsto nikako nije %tio. !ako sam i postupao kao ministar unutrasnji% poslova ?rne
Core u to vrijeme.
Koslije oslobodjenja zemlje0 priveli su bili u policiji u to vrijeme cetvoricu Kopovica0 9rstovi%
rodjaka. :dlucio sam da i% pustim kuci0 iako sa stanovista vlasti i poretka nijesu bili bas nevini.
3ekao sam im0 nadjite 9rsta0 vi se svakako sa njim vidjate ili znate dobro o njemu dje se krece i sto
cini0 i prenesite mu moju poruku da ga ja0 -ovo 9apa0 sin o$icira crnogorskog i njegovog starog
prijatelja 1ila 9ape0 pozivan da se sretnemo dje godj on %oce da razgovoramo i dogovorimo se da
se 9rsto preda novim vlastima. Nadjite ga u sumi i prenesite mu da cu ja0 sin njegovog prijatelja
1ila 9ape0 sve uraditi da ne dodje do prolijevanja krvi0 da se sve zavrsi mirno0 bez ubistava i drugi%
nevolja. Korucio sam0 njima0 9rstovim rodjacima0 da se okanu odmetnistva i da ne idu vise u sumu0
jer vise nema sentimentalnosti. -a rukovodim ovom akcijom0 i javite mi se.
4osli su ponovo kod mene i rekli su mi da 9rsta nijesu nasli. 3azgovarao sam sa njima i pustio i%
da odu0 ali jedan od nji% mi je odlazeci rekao6 B9rsto =am se nikad nece predatiL. !o je za mene
bila ozbiljna poruka. Fnao sam da se predati nece0 iako sam sve pokusao da mu spasim zivot. ,li0 on
je bio takav covjek. Nije %tio pristati da nam se preda. 3adije je %tio poginuti0 nego nam se predati0
kao sto i jeste0 ubivsi jednog %rabrog covjeka0 mladog junaka0 kao sto je bio kapeten 3ako 1ugosa.
Utio je on ubiti i druge pripadnike zasjede koje ga je u jednom kucistu u ?ucima cekala0 mog
pomocmika o$icira =eljka 1ilatovica i 1i%aila #ara Jrajovica0 kad je bacio bombu u kucistu na
nji%0 ali ona nije eksplodirala. : tome cu malo kasnije.
1i u drzavi0 i ja kao prvi covjek 1(KIa znali smo dje se 9rsto krije i dje mora doci realno. Nemojte
me pitati0 Novace0 da !i pricam stvari vezane za porodicu Kopovic. : 1irku Jigovici i 9rstovoj
kcerki Josiljki. -a !i to necu nista reci0 jer su to porodicne0 privatne stvari. !i izvodi zakljucke koje
%oces0 ali ja sa tim nemam nikakve veze. !voja je stvar koga ces odrediti kao one koji su odmogli
9rstu Kopovicu. Konavljam ti0 nemoj me to pitati0 jer ti necu odgovoriti. , sad me saslusaj dalje"
#ve pokusavam da se 9rsto Kopovic privoli sudu pravde. 4ovodim u 1(K na dogovor za operaciju
njegovog %vatanja0 ali ne i likvidacije0 =eljka 1ilatovica0 mojega pomocnika za :FNIu0 1i%aila
#ara Jrajovica0 necelnika 88 odjeljanja u :zni i 3aka 1ugosu0 mladog0 odanog i %rabrog covjeka0
koji u cinovnickom smislu nije pokrivao polozaj. #a ciljem da se 9rsto u%vati ziv ja ne saljem
obicne policajce ili udbase da ga u%apse0 nego najsposobnije i najodgovornije o$icire i svoje
saradnike. !o radim jer zelim da 9rsto bude u%vacen ziv0 jer sam smatrao da nije zasluzio da pogine
u sumama 9atunske na%ije. 9azem im da treba 9rsta Kopovica da u%vate0 da mu spasu glavu0 da
bude ziv doveden pred sud0 a da ga ne ubiju. :ni odlaze u ?uce0 u jedno staro kuciste. Nji% trojica0
1ilatovic0 Jrajovic i 1ugosa ga u zasjedi cekaju u kucistu. 9rsto Kopovic dolazi. #a %ajduckim
instiktom ili necim drugim0 osjetio je 9rsto Kopovic da su oni tamo0 prije nego sto su osjetili oni da
on dolazi. :sjetio je nji% prije nego sto su oni osjetili njega. :ni su cekali u zasjedi. #a ciljem da ga
u%vate zivog. #pazivsi da ga ceka i kucistu zasjeda0 9rsto baca bombu u kuciste0 koja nije
eksplodirala. Jila je to bomba kragujevka koja bi ubila svu trojicu kucistu da je ekspodirala. ,li je0
zatalija. Jez dogovora sa =eljom 1ilatovicem i #arom Jajovicem iz kucista je na vrata izletio 3ako
1ugosa. 9rsto Kopovic ga je smrtno pokosio ra$alom iz svoje masinke. Na vratima od kucista 9rsto
Kopovic je ubio 3aka 1ugosu ra$alom i on je pao mrtav na zemlju. Kotom 9rsto Kopovic krece uz
uzbrdicu iznad kucista da se sakrije0 zakloni0 a iz kucista izlaze =eljko 1ilatovic i 1i%ailo #aro
Jrajovic i pucaju i ubijaju 9rsta Kopovica plotunom iz svoji% pusaka. :dma% iza toga0 3ako
1ugosa je proglasen narodnim %erojem a niko mu nije naredio da izadje iz kucista i 9rsta u%vati
ziva. !ako je %eroj ubio %eroja. ( kucistu u zasjedi koja je cekala 9rsta Kopovica bili su =eljko
1ilatovic0 #aro Jrajovic i 3ako 1ugosa i niko vise.
9rsto je bio sam0 sukobio se sa njima i poginuo u oruzanom obracunu. Koginuo je u kon$liktu sa
vlastima koje su mu nudile pomilovanje0 jer nije %tio da se preda ni pod koju cijenu. 9rsto je
poginuo kao junak. :n ima svoj kult0 svoju istoriju i ?rna Cora treba da prizna njegovu borbu. 8 sve
je to u redu0 ali 9rsto je mislio da se do ?rne Core moze doci uz saradnju sa 8talijanima. -a kao
komunista govorim da se do ?rne Core ne moze doci s osloncem na okupatora. 9rsto Kopovic je bio
borac za svoj narod. Nije se prema ustanicima0 pripadnicima N:KIa0 odnosio lose.
Na kraju da !i0 Novace0 kazem i ovo. 9rsto je vodio 4nevnik. !o ti je poznato. ( 9rstovom
dnevniku pise i ovo6 B-a se skrivam u kamenjaru0 a vojska me trazi0 starjesina im je -ovo 9apa i on
baca praznu kutiju cigara0 koja pada pred moje noge0 a ja mogu da ga ubijem0 ali to je toliko blizu da
ne mogu reperirati masinsku jer ce ako me cuje on ubiti meneL.
;to0 to ti je prica o 9rstu Kopovicu i njegovoj pogibiji. :vo su istorijske cinjenice koje stavljaju
tacnu na jednu tragediju0 u kojoj su zivot izgubili %eroji 9rsto Kopovic i 3ako 1ugosa. Novace0 ako
ce drugi da pisu neka se pozivaju na ovaj nas razgovorL.
****
1eneral !ovo 4api#i# je narodni heroj iz Dru'o' svjetsko' rata$ pripadnik )D/7a$ bora#$
ustanik$ partizan$ pripadnik 4o&unisti#ke partije !u'oslavije$ politi#ki ko&esar$ u#esnik &no'ih
krvavih bitaka sa italijansko& i nje&a#ko& vojsko& i #etni#ki& kolabora#ionisti&a$ rije#ju$ vrlo
zna#ajna li#nost #rno'orske istorije u periodu od 9A:9( 'odine sve do danas(
/oslije Dru'o' svjetsko' rata$ bio je na istaknuti& drzavni& funk#ija&a u Ernoj 1ori i FR!$
kao &inistar unutrasnjih poslova$ diplo&ata$ itd(
4ad se !u'oslavija raspala 9AA9( 'odine 'eneral !ovo 4apidzi# se an'azovao u politi#koj borbi sa
nezavisnu Ernu 1oru i istakao se brojni& javni& nastupi&a$ intervjui&a$ 'ovori&a na
&itinzi&a nekadasnje' 6E1$ i dru'i& skupovi&a na koji&a je pro&ovisana ideja slobodne$
sa&ostalne$ &edjunarodno priznate i de&okratske Erne 1ore.
N>^D` A3a4?
NA3\A]\B4 a2FBD]

}h N>^A@dDF x}}~h
W2bA 2 mA>fFD32 2@F> 54B _F>5]D^]\AB>f ?FB>f>F5`>f FDCB4`D
Preminuo NikoIa Krstov Popovic
Beograd, 7. novembra - Beogradu je jue u 89. godini reminuo Nikola Krstov oovi, narodni heroj,
general major NA u enziji, nosilac artizanske somenice 1941. godine.
Roen je 9. decembra 1916. godine, u Lii cuckoj-Cetinje, od oca Krsta rnova, vodeceg crnogorskog ratnika
i nerikosnovenog borca za Crnu Goru. kolovao se u rodnom mjestu, zatim Cetinju, a u Belgiji - e mu je
otac boravio u izbjeglitvu. oslije Drugog svjetskog rata zavrio je najvie vojne kole.
lan Komunistike artije ugoslavije ostao je 1936. godine. esnik NB-a od 13. jula 1941. godine.
julskom ustanku, bio je na elu gerilskog odreda u borbi za osloboenje eva i uestvovao u borbama za
oslobaanje Cetinja. toku borbe na Sutjesci ostavljen je za komandanta bataljona, koji je imao zadatak da
obezbijedi ovratak okrajinskog komiteta K za Crnu Goru na okuiranu teritoriju Crne Gore. o
osloboenju Beograda ostavljen je za komandanta beogradske brigade narodne odbrane.
o zavretku Drugog svjetskog rata stuio je u Vojnu akademiju NA. Nakon toga je ostavljen za naelnika
Devete omorske oblasti, obavljao dunosti naelnika KV u etoj omorskoj akademiji, naelnik katedre
Ratne kole sve do 1973. godine, kada je enzionisan kao general major.
Sahrana Nikole oovia bie obavljena u etak, 11. novembra, u 15 asova, na mjesnom groblju u Lii
Cuckoj-u orodinoj grobnici, o sostvenoj elji. /MINA/
!ragedija pogibije dva %rabra ?rnogorca brigadira 9rsta Frnova KopoviDa i kapetana 3. 1ugose0
ovo tragi@no kazivanje generala Inarodno% %eroja -ova 9apiciDa je sigurno istinita i u Eirem
kontekstu naEe sveobu%vatne tragedije i vje@ne pogibije naEi% najbolji% sinova ?rne Core.
Jrigadir 9rsto Frnov KopoviD koji se @itavi svoj 5ivot se borio za naEu ?rnu Coru i njezinu
nezavisnost0 mo5e nam biti inspiracija i putokaz kako se voli domovina a isto tako da okupator ne
mo5e biti oslonac (8talija koja je kapitulirala 194&.)0 Eto je bio slu@aj sa promaEenom politickom
vizijom brigadira 9rsta Frnova KopoviDa.
Jrigadir 9rsto Frnov KopoviD je zaslu5io da mu ?rnogorci u domovini podignu zaslu5an pomen na
?etinju kad nam bude stara domovina ?rna Cora suverena meHunarodno priznata dr5ava " ( taj
projekat sigurno uzeDe uceEDa naEi iseljenici Eirom svijeta "

pozdrav sa poEtovanjem
V>\45]D^ RDn>^4k
KoEtovani gospodine ,d5iDu ( autor intervjua sa -ovom 9api@iDem I prim. F.=.3)
Koslat mi je intervju sa gospodinom -ovom 9api@iDem koji ste =i potpisali0 a koji se pojavio
nekoliko nedelja poEto je moj otac0 Nikola KopoviD umro. Kostoji viEe razloga zbog koji% sam bila
primorana da komentariEem =aE @lanak.
Krvo je pitanje 9rstovog dnevnika. :n se oduvek nalazio u posedu moga oca koji je za svoga 5ivota
odbijao sve ponude da se dnevnik Etampa. 3azlog je Eto nije 5eleo da se dodaju detalji i dalje pri@a
o jednom te5kom periodu naEe porodice. :tac je dnevnik obeDao meni i on se sada nalazi kod
mene. Kostoje indicije da De mnogi pokuEati iz razli@iti% razloga da dnevnik Etampaju0 ali budite
uvereni da Du poEtovati o@evu 5elju i da Du se potruditi da se ona ispuni. !o je0 uostalom0 najmanje
Eto za njega mogu u@initi.
4ovoljno sam stara da se seDam perioda kada su 9rsta u ?rnoj Cori pominjali kao 9.K.0 jer nisu
smeli javno ni ime da mu izgovore zbog vlasti. Ne znam da li je te5i taj period kada nam je
stavljano na znanje da smo potomci izdajnika0 separatiste0 zelenog0 komite0 $ederaliste ili
poslednji% petnaest godina kada nisam smela da pomenem oca koji je smatran generalom crvene
bande.
Nikola je sa%ranjem u ?ucama u grobnici zajedno sa ocem i majkom po sopstvenoj 5elji. :vim
@inom pomirenja je verovatno 5eleo da prekine sve pri@e0 pretpostavke0 mitoloEko naduvavanje i
koriEDenje pri@e za razne druge svr%e.
9rsto i Nikola su mrtvi. 1eHutim0 deo porodice je jos uvek 5iv0 iako Nikola nema muEki%
potomaka. ( ?rnoj Cori se postuju mrtvi0 a mi se nadamo da ce se makar malo poEtovanja ukazati
i 5ivima0 makar za uspomenu onima koji su umrli.
# poEtovanjem
T4]D l>_>^4k

:5ivljavanje uspomena na jednog @ovjeka iz crnogorske istorije0 kapetana crnogorske vojske i voHe
Jo5iDne Kobune 9rsta Frnova KopoviDa0 je o5ivljavanje I crnogorske sramote. Ne postoji druga
rije@ koja bi sve to opisala osim rije@ Isramota. :vaj @ovjek koji je ostao sam u stijeni0 prepuEten
svojoj odluci0 prepuEten svom sudnjem @asu0 potpisao je smrtnu presudu sebi I uspravno0 muEki0
crnogorski... Fnao je on da neDe pobijediti0 ali je znao da se nema ni kud vrnuti. 8 tako je i bilo.
"N4\A ^A]\4 FDC aD @D]A BDF>3Ah TD]4 52 f2d4CB4?4 4 `D3 52 BD 5CFDB4 _>d\A3B4`Dh ND@D \A FBD
1>FD BD\^DgB4\Dh Ub4B4@> 5^A 3D \A 5_D54@>h m234CA FB>f>F?4 4 @45]4CA FB>f>F5`4h c_D5
BDF>3D \A 4aBD3 5^AfDL. I znao je kapetan 9rsto Frnov KopoviD da su se njegove rije@i rasprEile i da
je ?rna Cora postala druga@ija. CledajuDi ?etinje0 vidio je smrt0 gledajuci >ovDen0 vidio je sliku
proElosti I uspravnu i evropsku ?rnu Coru.
Nestanak ?rne Core odveo ga je daleko van domovine. 9ao politicki emigrant do druge polovine
19&0. godine0 boraveci u ,rgentini0 mislio je o problemima malog naroda i ko ga Etiti i
u pismu predsjedniku crnogorske =lade u egzilu0 g. ,ntu CvozdenoviDu0 ka5e i ovo6 2 ... U5]\A3
BD^A3AB>f6 `D`> 4 25]\A3 ^DgB4\4E FD]>fD VD@ _>aBDC4E D _>nC> 5A FBD 1>FD 5C^DFB> BD]Da4 2
FDC2 5D cFd4\>@ >3 >`2_D?4\A yzyh f>34BA6 @>\A \A @4n]\AB\A 3D 5A FD34 BD C>@A :D`> C> ^Ak
B4\A _>bA]> 3D 5A _>@>k2 R25`A V]D3A B\AB>@ _>]4C4b`>@ aD5C2_B4`2 2 W2f>5]D^4\4 _>^\AF4
aDnC4CD FB>f>F5`>f BDF>3Dhhhv =idio je 9rsto da od pomoci ni =elike 3usije nema nista0 pa je
doEao u ?rnu Coru i zapo@eo krvavu bitku kad je ?rna Cora vec bila raspoluDena na pola. ( toj bici
pokuEao je da bude vojnik0 @ovjek0 rodobljub0 %umanista0 junak... 8 sve je bio i niHe nije omanuo.
:ni koji danas pri@aju pri@u o njegovoj likvidaciji0 kao Eto je -ovo 9api@iD0 postali su njegovi
egzekutori. :ni su potekli iz ?rne Core0 ali su dvorovali u JeograduS oni su se slovili kao veliki
borci za ?rnu Coru. :ni su pred kraj 5ivota malo progovorli0 i to malo Eto su rekli to su rekli Eturo.
Cospodin 9api@iD0 poznati ?rnogorac u Jeogradu kaze6 2VF5C> \A d4> 5D@6 52`>d4> 5A 5D B\4@D 4
_>f4B2> 2 >F2gDB>@ >dFDb2B2h l>f4B2> \A 2 `>Bj]4`C2 5D ^]D5C4@D `>\A 52 @2 B234]A
_>@4]>^DB\A6 \AF B4\A EC4> 3D 5A _FA3D B4 _>3 `>\2 ?4\AB2h VF5C> \A _>f4B2> `D> \2BD`h SB 4@D
5^>\ `2]C6 5^>\2 45C>F4\2 4 FBD 1>FD CFAdD 3D _F4aBD B\Af>^2 d>Fd2hhv Cospodin 9apicic je bio
dovoljno moDan u svom 5ivotu da je mogao da u@ini neEto da se ta borba prizna. , ne da pred kraj
5ivota predla5e da se uradi ono Eto je trebao kad je bio u dvadestim.
4evedesti% godina0 jedna cetinjska $igura je doEla u redakciju 21onitora2 u Kodgorici. !o je bio
jedan pisac0 veliki ?rnograc0 ti% ?etinjanin0 obi@an covjek. 2 =DBD5 5@> >d4n]46 >b45C4]4 4 >d4]\Ag4]4
VF5C>^ fF>d2 I rekao je on. !e rije@i je tada izgovorio0 za mene0 veliki @ovjek I #reten FekoviD. 9ao
?etinjan0 samoinicijativno0 sa svojim prijateljima0 uradio je ono Eto je osjeDao da treba da uradi I
crnogorski narod.
8stori@ar Novak ,d5iD je pokuEao da u svom intervjuu sa -ovom 9api@iDem. malo otkrije detalje
vezane za likvidaciju 9rsta Frnova KopoviDa0 ali je u isto vrijeme dirnuo u jednu osjetljivu stvar I
dotakao je i 9rstove potomke. !o je vrlo osjetljivo0 mo5da osjetljivije nego sama 9rstova
likvidacija. =jerovatno g. ,d5iD zna Eta je donijelo vrijeme poslije 9rsta0 Eta se sve deEavalo u
glavama i sudbinama 9rstovi% potomaka. Ne bi% volio da analiziram0 na primijer0 pri@u uva5ene
gospodje 1ile KopoviD0 kcerke Nikole 9rstova KopoviDa. 9o god bi uEao u analizu toga naiEao bi
samo na I mSZ. !a bol je te5a nego 9rstova pogibija. 8 gospodja KopoviD ka5e6 2 KoEtujte 5ive2. -a
razumijem reakciju 9rstovi% potomaka i nji%ovo ponaEanje. !a nemjerljiva bol koja je postojala od
kraja 4rugog #vjetskog 3ata do danas je izavala jedan I muk ili Dutanje. -er ova bol je za%vatila
korijene porodice 9rsta Frnova Kopovica. :na je sistematski nanijeta jednoj porodiciS tu bol su
nanijeli I lSmWY=NIIh
i>FDB Vh RD4bA^4k
Toronto, Kanada
A?rna Cora na savezni@koj golgotiB 4r Novice 3adovica
%ttp6RR'4sata.]ordpress.comR'00/R09R07RjovanIpopovicInesvrstaniR (tu je 3azgovor
sa !itom )
%ttp6RR]]].novosti.rsRdodatnisadrzajR$eljtoni.'+.%tmlo$$set*&.
9(>!(3N; 8 N,(7N; 8N#!8!(?8-;
#rpska akademija nauka i umetnosti
%ttp6RR]]].sanu.ac.ZuR
Jiblioteka 1atice srpske
%ttp6RR]]].biblioteke.org.ZuRmaticasrpskaR
Narodna i univerzitetska biblioteka 3ep. #rpske
%ttp6RR]]].nubrs.rs.baR
=ukova zadu5bina
%ttp6RR]]].vukovaIzaduzbina.org.ZuR
Narodna biblioteka u 9ragujevcu
%ttp6RR]]].nbkg.co.ZuR
KozoriEte na !erazijama
%ttp6RR]]].pozoristeterazije.comR
#3K#9: K3,=:#>,=>j;
#rpska pravoslavna crkva
%ttp6RR]]].spc.org.ZuR
1itropolija crnogorskoIprimorska
%ttp6RR]]].mitropolija.cg.ZuR
;par%ija raEkoIprizrenska
%ttp6RR]]].decani.Zunet.comR
;par%ija Eaba@koIvaljevska
%ttp6RR]]].svecovek.org.ZuR
;par%ija banjalu@ka
%ttp6RR]]].spcbl.orgR
;par%ija niEka
%ttp6RR]]].epar%ijaIniska.org.ZuR
;par%ija srednjoevropska
%ttp6RR]]].serbisc%eIdiozese.orgR
4obrotvorni $ond ;par%ije kanadske #veti car >azar
%ttp6RR]]].carlazar$ond.comR
1anastir Ti@a
%ttp6RR]]].zica.org.ZuR
1anastir #tudenica
%ttp6RR]]].studenica.org.ZuR
1anastir #veti% ,r%anHela kod Krizrena
%ttp6RRar%eo.$.bg.ac.ZuRprojektiRar%andjeliR
Jogoslovski $akultet
%ttp6RR]]].t$soc.Zunet.comR
3aspeto 9osovo
%ttp6RR]]].kosovo.comR
#rpska enciklopedija pravoslavlja
%ttp6RR]]].srep.co.ZuR
1isionarsko druEtvo #veti >uka
%ttp6RR]]].svIluka.orgR
4u%ovni centar =ladike Nikolaja
%ttp6RR]]].vnikolaj.org.ZuR
#vetosavska omladina G Jeograd
%ttp6RR]]].sozspc.org.ZuR
#vetosavska omladina G ,rilje
%ttp6RRusers.ercov.netRbbrankoR
?rkvena opEtina Mrank$urt
%ttp6RR]]].crkvaI$rank$urt.deR
?rkvena opEtina 4iseldor$
%ttp6RR]]].spcduesseldor$.deR
?rkvena opEtina 4ortmund
%ttp6RR]]].srpskaIcrkvaIdortmund.deR
?rkvena opEtina 9eln
%ttp6RR]]].spcIkoeln.deR
?rkvena opEtina >inc
%ttp6RR]]].srpskaIcrkvaIlinz.atR
?rkvenoIEkolska opEtina 9lirvoter0 Mlorida
%ttp6RR]]].pravoslavac.comR
?rkvenoIEkolska opEtina 9i@inerI=aterlo
%ttp6RR]]].stgeorgeIk].on.caR
K.N.U.F. <abac
%ttp6RR]]].pn%zIsabac.org.ZuR
Krepodobni 3a$ailo Janatski
%ttp6RR]]].ra$ailo.org.ZuR
?rkva #vetog Nikole u NiEu
%ttp6RRnikola.el$ak.ni.ac.ZuRnikolajR
?rkva #vetog =elikomu@enika Ceorgija0 Je5anija
%ttp6RR]]].crkvaIbezanijska.org.ZuR
?rkva #vetog =asilija :stroEkog0 Je5anijska kosa
%ttp6RR]]].crkvasvvasilije.org.ZuR
?rkva #vetog Nikole u Uamiltonu
%ttp6RR]]].saintnic%olasI%amilton.orgR
?rkva #vetog =aznesenja Cospodnjeg0 Nju 45ersi
%ttp6RR]]].svIvaznesenje.orgR
?rkva #vete Ketke u 1a@kovcu
%ttp6RR]]].beotel.ZuRcrkva.sv.petkeR
Kravoslavni @asopis 8skon
%ttp6RR]]].iskon.co.ZuR
:tac #tevan 9runiD
%ttp6RR]]].otacIkrunic.co.ZuR
Kut pravoslavlja
%ttp6RR]]].panline.co.ZuRmagazinRpravoslavljeRpravoslavlje.%tm
=erujem
%ttp6RR]]].verujem.cjb.netR
=izantijska muzika
%ttp6RR]]].trebinje.comRvizantijaR
4u%ovna lira
%ttp6RR]]].du%ovnalira.co.ZuR
Uor #aborne crkve u Novom #adu
%ttp6RRsolair.eunet.ZuRpejicR
Uor #veti #te$an 4e@anski u Novom #adu
%ttp6RR]]].geocities.comRsajkonsR
4veri blagoslova
%ttp6RR]]].beotel.ZuRmirkomR
#edam srpski% zapovesti mona%a !eodora
%ttp6RRsedamsrpski%zapovesti.$reeZello].comR
1antija
%ttp6RR]]].mantija.co.ZuR
8sus Uristos0 ?ar careva
%ttp6RRserbianort%odoX.virtualave.netR
#ekte
%ttp6RRsekte.paracin.co.ZuR
48N,#!8-, 9,3,\:3\;=8
9raljevski dom 9araHorHeviDa
%ttp6RR]]].roZal$amilZ.orgR
9nez ,leksandar 9araHorHeviD
%ttp6RR]]].douklia.netR
;>;9!3:N#9; J8J>8:!;9;
Krojekat 3astko
%ttp6RR]]].rastko.org.ZuR
8#!:38-,0 !3,48?8-,0 J,<!8N,
4uEanov zakonik
%ttp6RR]]].dusanovIzakonik.co.ZuR
1iroslavljevo jevanHelje
%ttp6RRsolair.eunet.ZuRecolibriR
#rpsko nasleHe
%ttp6RR]]].srpskoInasledje.co.ZuR
#rpska zemlja ?rna Cora
%ttp6RR]]].njegos.orgR
=aljevo u Krvom i 4rugom srpskom ustanku
%ttp6RR]]].museum.org.ZuRkonakRkonak.%tm
8storija #rba
%ttp6RR]]].snaga.org.ZuR
#lovenska kapija
%ttp6RRkapija.narod.ruR
NaEa #rbija
%ttp6RR]]].nasasrbija.comR
=ekovi #rbije
%ttp6RRsrb.virtualave.netR
#rpska Josna
%ttp6RRmembers.tripod.comRca$e%omeR
#rpske vojvode
%ttp6RR]]].serbiandukes.cjb.netR
#rpski narodni kalendar
%ttp6RR]]].cvorakcacak.co.ZuR
#ergije Nilus
%ttp6RRsrpski.narod.ruR
#>:=:#=;#!
#rpsko pismo
%ttp6RR]]].srpskoIpismo.orgR
irilica.org
%ttp6RR]]].cirilica.orgR
irilica.kom
%ttp6RR]]].cirilica.comR
9rsmanoviD.kom
%ttp6RR]]].krsmanovic.comR
8nternet 9rstarica
%ttp6RR]]].krstarica.co.ZuR
!8, -anus
%ttp6RR]]].janus.co.ZuR
:psenarijum
%ttp6RR]]].opsenarijum.co.ZuR
#rpsko ra@unarsko druEtvo (liks
%ttp6RRuliks.source$orge.netRdokRprevodiRrecXniciR
Jibliogra$ske baze
%ttp6RRavala.Zubc.netRsrbanbsR
!abela za u@enje Dirilice
%ttp6RR]]].public.asu.eduRdsipkaRs1cl0.%tm
(1;!N:#!
Keva@ko druEtvo 1okranjac
%ttp6RR]]].mokranjac.org.ZuR
,nastas -ovanoviD
%ttp6RR%ome.drenik.netR$otoRanastasR
,rs libri
%ttp6RR]]].arslibri.co.ZuR
:gledalo srpsko
%ttp6RRusers.cg.ZuRogledaloR
9nji5evnost na sajtu 3adovanoviDa
%ttp6RR]]].bgdconsulting.comR$amilZR
3iznica pesama za decu -.-. Fmaja u slici i re@i
%ttp6RR]]].nuc.berkeleZ.eduRneutronicsRjvRj0.%tml
9araHorHe0 dokumentarna $ilmska serija
%ttp6RR]]].karadjordje.co.ZuR
=lada 4ivljan
%ttp6RR]]].vladadivljan.comR
Kerun ,rt
%ttp6RR]]].bozic.co.ZuRperunR
,telje 3ekaliD
%ttp6RR]]].rekalic.co.ZuR
(metni@ka radionica 4imitrijeviD
%ttp6RR]]].pozlataIdimitrijevic.co.ZuR
#rpski $olklorni ansambl 29olo20 Uamilton
%ttp6RR]]].kolo.orgR
Milmski i televizijski radnici =ojvodine
%ttp6RR]]].$ilmnovisad.org.ZuR
N,#!,=N:I:J3,F:=N; (#!,N:=;
(niverzitet u Janjoj >uci
%ttp6RR]]].urc.bl.ac.ZuR
(niverzitet JraDa 9ariD u Novom #adu
%ttp6RR]]].$pmbk.edu.ZuR
1atemati@ki $akultet u Jeogradu
%ttp6RR]]].mat$.bg.ac.ZuR
#avez studenata elektrote%nike -ugoslavije i #rpske
%ttp6RR]]].ns.ac.ZuRssejR
(dru5enje studenata #veti -ustin Miloso$
%ttp6RR]]].svetijustin.cjb.netR
Janjalu@ka gimnazija
%ttp6RRgimbl.tripod.comR
KravnoIbirote%ni@ka Ekola u Femunu
%ttp6RR]]].pravnobiroskolazemun.edu.ZuR
:< Krva vojvoHanska brigada G Novi #ad
%ttp6RRsolair.eunet.ZuRnes%abiRpvbRpvbRvirtUost.%tm
:< #veti #ava G 9ikinda
%ttp6RR]]].vkjetnet.co.ZuRsvetisavaR
:< 3atko =ukiDeviD G NiE
%ttp6RR]]].osratko.edu.ZuR
<kola mladi% matemati@ara ,r%imedes
%ttp6RR]]].ar%imedes.co.ZuR
#!3,N9; 8 K:93;!8
4emokratska stranka #rbije G Novi #ad
%ttp6RR]]].dssns.org.ZuR
4emokratska stranka G Novi Jeograd
%ttp6RR]]].dsnbgd.org.ZuR
:mladina 4emokratske stranke
%ttp6RR]]].dsomladina.org.ZuR
#rpska radikalna stranka
%ttp6RR]]].srs.org.ZuR
#rpska narodna stranka ?rne Core
%ttp6RR]]].sns.cg.ZuR
Nova #rbija
%ttp6RR]]].novaIsrbija.org.ZuR
#tranka nezavisni% socijaldemokrata 3#
%ttp6RR]]].snsdb%.orgR
#rpski narodni savez 3#
%ttp6RR]]].geocities.comRsnsbiljanaplavsicR
#rpski pokret obnove G NiE
%ttp6RR]]].spoInis.org.ZuR
#rpski pokret obnove G Ketrovac na 1lavi
%ttp6RR]]].spoIpetrovac.org.ZuR
#rpski pokret obnove G #vilajnac
%ttp6RR]]].svilajnac.$'s.comR
=elimir 8liD0 Nova #rbija
%ttp6RR]]].velimirilic.co.ZuR
Kartija srpskog progresa
%ttp6RR]]].psp.org.ZuR
#rpska svetosavska stranka
%ttp6RR]]].svetosavskastranka.cjb.netR
3avnogorski pokret
%ttp6RR]]].ravnogorskipokret.org.ZuR
:ta@astveni pokret :braz
%ttp6RR]]].srbskiobraz.orgR
#lobodna #rpska
%ttp6RR]]].$reesrpska.comR
?rnogorski ravnogorski pokret
%ttp6RRcgc%etnik.tripod.comR
-ugoslovenska ekoloEka stranka
%ttp6RR]]].geocities.comRZesZuR
Kokret za is%ranu iz prirode #remuE
%ttp6RR%ome.drenik.netRsremusR%ome.%tm
C3,4:=8 8 :J>,#!8
NiE
%ttp6RR]]].nis.org.ZuR
8n$o NiE
%ttp6RR]]].in$onis.co.ZuR
4obrodoEli u NiE
%ttp6RR]]].touristInis.org.ZuR
4irekcija za izgradnju grada NiEa
%ttp6RR]]].direkcija.co.ZuR
=aljevo
%ttp6RR]]].valjevo.org.ZuR
Kola@a
%ttp6RR]]].polaca.comR
Uvosno
%ttp6RR]]].%vosno.co.ZuR
=ozuDa
%ttp6RR%ome.rstel.netRastorRvozucaR
#ubotica
%ttp6RR]]].subotica.co.ZuR
8vanjica
%ttp6RRbaze.nbs.bg.ac.ZuRivanjicaR
43(<!=, 8 (#!,N:=; ( 48-,#K:38
#rpska narodna odbrana
%ttp6RR]]].sndIus.comR
#rpska dijaspora
%ttp6RR]]].srpskadijaspora.co.ZuR
#rpsko druEtvo #inHeliD
%ttp6RR]]].sindjelic.netR
#rpski kulturno sportski klub Nikola !esla
%ttp6RR]]].nikolatesla.atR
Krvi srpski pravoslavni pogrebni zavod u 7ikagu
%ttp6RR]]].svetagora.comR
43(<!=, ( :!,45J8N8
(dru5enje prognani% #rba 9osova i 1eto%ije
%ttp6RR]]].srbskiprag.cjb.netR
9olo srpski% sestara G NiE
%ttp6RR]]].%umanis.org.ZuRkoloR
4ruEtvo za vaspitanje i zaEtitu dece
%ttp6RR]]].%elpkids.org.ZuR
Krijatelji dece #rbije
%ttp6RR]]].pds.org.ZuR
#avez slijepi% 3epublike #rpske
%ttp6RR]]].ssrs.org.ZuR
=eDe za demokratske promene u #rbiji
%ttp6RR]]].vdpser.co.ZuR
N:=8N;0 ;>;9!3:N#98 7,#:K8#80 1,C,F8N8
9nji5evna re@
%ttp6RR]]].knjizevnarec.co.ZuR
Ceopolitika
%ttp6RR]]].geopolitika.org.ZuR
Fbilja
%ttp6RR]]].zbilja.co.ZuR
Nova iskra
%ttp6RR]]].novaIiskra.cjb.netR
Jeogradski vidici
%ttp6RR]]].vidici.comR
9ritika
%ttp6RR]]].ac.]]u.eduRkritikaRkritik]i.%tml
9omentar
%ttp6RR]]].komentar.netR
!op Jasket
%ttp6RR]]].topbasket.co.ZuR
JalkanIin$o
%ttp6RR]]].balkanIin$o.comR#erbianR
Jalkanska vremena
%ttp6RR]]].balkantimes.comR
9:1;3?8-,>N8 #,-!:=8
;8 Kro$esionalna elektronika
%ttp6RR]]].eipe.co.ZuR
Keri%ard 8n5enjering
%ttp6RR]]].peri%ard.co.ZuR
8ritel
%ttp6RR]]].iritel.comR
4atanet
%ttp6RR]]].datanet.ZuR
Krevodila@ka agencija #]edis% !ranslation
%ttp6RR]]].s]edis%Itranslation.comRserbian'.%tm
:#!,>:
3uski dom
%ttp6RR]]].rcnk.co.ZuR
:mladinska zadruga ;nigma0 ,patin
%ttp6RR]]].enigma.co.ZuR
9inoloEka prezentacija Jorbeni du%
%ttp6RR%ome.drenik.netRproticR
,43;#; >87N8U K3;F;N!,?8-,
%ttp6RR]elcome.toRvujacic
%ttp6RR]]].vuksanovic.comR
%ttp6RRmodestZ.urc.bl.ac.ZuRjbraneR
%ttp6RRlibris.nbs.bg.ac.ZuRmiljkov.%tm
%ttp6RR]]].mat$.bg.ac.ZuRdjordjeR
%ttp6RR]]].urc.bl.ac.ZuRbjovkovicR
%ttp6RR]]].ptt.ZuRkorisniciRjRoRjoralbgdR
%ttp6RRsolair.eunet.ZuRmaksadRprezentacijeR
%ttp6RR]]].members.%ome.netRdanciricR
%ttp6RR]]].sam.%iI%o.ne.jpRminovicR
%ttp6RRuser.sezampro.ZuRrstraXZR
%ttp6RRalas.mat$.bg.ac.ZuRmr991+4R
%ttp6RR]]].in$oskZ.comRmladjoR
%ttp6RRsolair.eunet.ZuRmarkoranR
%ttp6RR]]]./ung.atRc%etnotekaR
%ttp6RR]]].geocities.comRalek+0R
%ttp6RR]]].in$oskZ.netRmiloradR
kap. sasa teodorovic potpuk. dusan smiljanic nikola
bojovic general savo joksimovic velisa lekovic major
zivan knezevic major miljan janketic Haj Onnnnnh,
. ypnHn uknnh, n1nyknk yka an1nh,
Haj apcna Onnnnnh, Haj nnja n n
kan1a nnjk snau "aac", jovan b. karadzic,
dusan trbojevic, prof. becir tomovic

http://benkovackoguvno.yuku.com/forums/48/Istorija/Ist
orija#.UfVXh390ku-
KONCENTRACIONI LOGORI (1,2)
Svi feljtoni:
http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/feljtoni.26.html
lazna demokratija upropastila srbiju 88 deo @etni@ki teror u srbiji 88 deo