BOŽJA APOTEKA

U Bibliji se na više mesta govori o tome šta je život, a sama reč se pominje čak
300 puta! U svim tim slučajevima, naglašava se njegova vrednost. Ako bismo
se pozabavili ovom temom, shvatanja o o životu bismo mogli da podelimo na
dva: evolucionističko i biblijsko. Što se evolucinističkog shvatanja tiče, jedan
deo našeg društva pokušava da nas ubedi da je život nastao slučajno, pre
mnogo miliona godina, u trenutku kada je neki mrtvi mineral, nepoznatog
porekla,, vrteći se u atmosferi, proizveo "veliki prasak"- Kao posledica tog
praska, milionima godina kasnije, nastala je jedna ćelija koja je sadržavala
život, koja je zatim počela da se deli, u nastojanju da će jednog dana postati
čovek. Takva teorija je, kasnije, nazvana Teorija evolucije, kao pokušaj onih
koji ne veruju u Boga, da objasne kako su nastali. Ono što u celoj priči
zabrinjava je činjenica da je ova teorija u školama našoj deci nametnuta kao
činjenica, a ne samo jedna od teorija. Onima koji prihvataju ovakvo
razmišljanje, uputio bih samo jedno pitanje: "Ako je čovek evoluirao od te
jedne ćelije, tako što je od nje nastao majmun, a zatim i čovek, kako je, onda,
nastala žena?" Jer, dragi moji, potrebni su i čovek i žena da bi se obezbedila
reprodukcija! Jer, da bi se ova teorija mogla prihvatiti kao istinita, bilo je
potrebno da postoji identičan evolucioni proces kojim bi, od jedne ćelije u
identičnom vremenskom i istorijskom periodu, nastao čovek, a od druge
žena! A da problem bude još komplikovaniji, to bi se moralo odnositi ne
samo na ljudsku vrstu, već i na sve ostale - jer i za njih važi pravilo da su za
reprodukciju potrebne dve različite jedinke, mužjaci i ženke. Evoluiconisti
često vernicima govore da je potrebno imati veru da bi moglo da se prihvati
Biblijsko Postanje sveta. A koliko tek vere čovek mora imati da bi prihvatio
verovanje u evoluciju?! Nemojte mi reći da verovanje da se od mrtvog
minerala koji se vrti oko sebe u univerzumu inektualno objašnjava nastanak
čoveka i njegovo pojavljivanje na zemlji? Budimo ozbiljni!
POSTANJE
Čovekov pokušaj da objasni nastanak života, bez Boga, procesom zvanim
evolucija, sigurno da ne može biti istina. U knjizi Postanja čitamo kako je

1
Bog, stvorivši čoveka od praha zemaljskog, po svom liku, udahnuvši mu duh
života, stvorio i ženu, blagoslovivši ih da se umnožavaju i rađaju. Ovo je i
naučno dokazana činjenica - da se čovek sastoji u stoprocentnom sastavu od
elemenata koji se sadrže u Zemlji. Čovek je, zbilja, dah života i prašina
zemaljska.
Sve ono o čemu je do sada bilo govora, imalo je za cilj da onima, koji veruju
Bibliji, pokaže poreklo života - da ono vodi od Gospoda. S druge strane,
pozabavimo se poreklom našeg individualnog života, njegovog nastanka. Da
bismo to uradili, trebalo bi da se prisetimo da je u jednom trenutku,
procesom oplođenja jajne ćelije, od dve, nastala jedna ćelija koja se ubrzano
delila u majčinoj utrobi. Ova proliferacija ćelija nastavila se i u narednih
devet meseci. Očigledno, da bi mogle da nastave svoj razvoj, ove žive ćelije
morale su da budu nečim održavane u životu, Zbog toga je Bog, svojim
Promislom, ustanovio da majka, uzimajući hranu, procesom varenja,
obezbedi neophodne nutrijente, koji će, putem krvotoka, obezbediti potrebno
gorivo ne samo njenim ćelijama organizma, već i bebinim. I sve tako, do
trenutka kada se beba rodi i otpočne život u spoljašnjoj sredini. Međutim,
ona i dalje zavisi od majke, jer, da bi nastavila sa razvojem, neophodno je da
nastavi sa uzimanjem potrebnih sastojaka, koje, od sada uzima preko
majčinog mleka. Šta je ono, u stvari? Hrana, koju majka uzima, u dojkama se
pretvara u mleko za bebinu ishranu. Dakle, mleko, kojim ga majka doji, a
koje dete uzima u živom obliku, direktno iz grudi, bogato je enzimima i tako
sazdano da sadrži sve neophodne hranljive materije za dete. U prvim danim,
ovo mleko sadrži i antitela koja su bebi neohodna da bi ona izgradila
sopstveni imunološki sistem, da bi se zaštito njen život od napadača. Dan za
danom, baš kako je Bog planirao, mleko menja svoj sadržaj, u skladu sa
bebinim potrebama.
ČOVEK MISLI DA MOŽE DA USAVRŠI BOGA
Ali, čovek misli da zna više od Boga, Stroritelja, tako da majčino savršeno
mleko, počinje da zamenjuje nečim što ne dolazi iz majčinih grudi, nazivajući
to "formulom", "mlekom za bebe". Ova "formula" je odvojena od žive forme i

2
sadrži mrtve supstance koje su čak i vrlo toksične za novorođenče. Ili se
deteu daje pasterizovano kravlje mleko - takođe neživ produkt koji dolazi iz
različitih pakovanja i koje je u procesu proizvodnje moralo da bude
podvrgnuto dovoljno visokim temperaturama da bi se uništili živi
organizmi, a time i njegova životna vrednost. Na taj način, mi pokušavamo
da bebu nahranimo gorivom koje je neživo, ne uzimajući u obzir da se dete
sastoji od živih ćelija, koje je Bog stvorio tako da budu hranjene živom
hranom! Uz to, majke se ne podučavaju da je dete Božji stvor, predat njima.
Tragična je pojava da se bebe od rođenja ishranjuju neadekvatnim
pogonskim gorivom za život, mrtvom, toksičnom hranom. I baš kao što će
automobil reagovati na neodgovarajuće gorivo, "štucanjem motora" i
teškoćama u radu, tako i dete počinje sa "štucanjem" i teškoćama u svom
normalnom funkcionisanju. simptomi su: kolike, infekcije uha, uvećani
krajnici, teškoće pri gutanju, alergije, astma, raš, grozniza, visoka
temperatura itd. Ne shvatajući šta se dešava u telu deteta, kao i zbog daljih
komplikacija, majke najčešće decu vode lekarima koji im prepisuju lekove.
Svi lekovi su, takođe nežive materija, koje opet sadrže otrovne sastojke. U
suštini, oni predstavljaju kontrolisane otrove. I tako, oslabljen detetov
organizam, bez odgovarajuće, žive hrane, neophodne za opstanak, biva, opet,
trovano, postepeno, vremenom dovodeći do fizičkog sloma. A sve zbog ne
shvatanja da se žive ćelije u životu mogu održavati isključivo živom hranom
koju nam je Bog pripravio! Da bismo slikovito predstavili razliku između
hrane koja je mrtva i one koja je živa, poslužićemo se malim eksperimentom.
Uzmite nekoliko svežih, živih šargrepa i neke od njih stavite u posudu sa
vodom. Primetićete da vrlo brzo počinju da rastu. Zbog čega? Jer su žive.
Uzmite, zatim, nekoliko živih šargarepa, pa jednu skuvajte na pari, drugu
ispecite u rerni na 250 stepeni, a treću stavite u mikrotalasnu pećnicu. a zatim
ih, tako termički obrađene, posadite pored onih živih. Šta će se sa njima
dogoditi? Da li će rasti? Naravno da neće! Zbog čega? Zbog toga što su u
njima, termičkom obradom, uništeni svi enzimi! Kuvanjem hrane, mi
uništavamo njenu enzimsku aktivnost, što znači, ŽIVOT u njoj, tako da se

3
ona vrlo brzo raspada, zajedno sa svojim bogatim nutrijentima. Uništavajući,
na taj način, hranu koju jedemo, mi se, u stvari, protivimo Božjem planu koji
je želeo da nam podari zdrava tela, od najmlađih dana skrnaveći dečje
zdravlje i lepotu. Vremenom, zbog toga, deca postaju sve slabija i razne
bolesti uzimaju sve više maha i na kraju i svoj danak.
UZROK I LIČNA ODLUKA DA SE BUDE GOJAZAN
Prevelika težina postaje sve veći problem, koji pogađa oko 60 do 70 procenata
savremene populacije i ima tendenciju porasta, čak je u porastu i broj dece
koja se klasifikuju kao gojazna. Zašto? Mrtvo gorivo i pogrešan način života!
Pre nekoliko godina, moja supruga Ronda i ja smo živeli na farmi od 58 ari u
blizini šume. Bilo je tamo mnogo jelena, ali ni jednog, za sedam godina koliko
smo tamo živeli, ne videsmo da je bio debeo! Zašto? Jer su se oni hranili
živim biljkama koje je Bog za njih načinio! Kada ljudi budu prestali da svojim
živim ćelijama daju mrtvu hranu i počnu da se hrane živim biljkama koje
nam je Bog upravo za to i pripemio, gojaznost će postati prošlost. Samo je
potrebno povezati uzrok i posledicu i doći će do rešenja problema! (Biblija to
jasno kaže u Poslanici Galatima, 6:7.)
ZBOG ČEGA LJUDI NOSE NAOČARE?
Koliko je rođenih sa naočarima? Ni jedan! Pa zbog čega, onda, više od
polovine naše populacije mora da ih nosi? Reći ću vam nešo interesantno -
revolucionarno, bolje rečeno! To je nešto što vam može izmeniti život, čak ga
spasiti od niza ozbiljnih fizičkih lomova i sigurne smrti. Nešto, što će, kada
ga bude usvojili, u potpunosti izmeniti vaš pogled na život i predivan
organizam koji imate - vaše neverovatno, bogomdano telo! Svakom od nas je
darovano telo sa više od 100 triliona živih ćelija. Svaki njegov deo je živ, jer
se sastoji od živih ćelija koje se stalno razvijaju. Naša koža, mišići, imunološki
sistem, čak i koštana struktura su sadržani od živih ćelija. One se nalaze u
neprekidnom procesu obnavljanja - više od 300 miliona ćelija svakog minuta,
svakog dana, do kraja života. Drugim rečima, svakoga minuta u toku jednog
dana, 300 miliona ćelija izumre i biva zamenjeno sa 300 miliona novih ćelija.
Ovaj proces u potpunosti zavisi od gradivnog materijala koji postoji u telu.

4
Kvalitet gradivnog materijala determiniše kvalitet novih ćelija. Ukoliko je on
slabog kvaliteta, nove ćelije će biti slabije od prethodnih ćelija! Upravo to se
dešava sa našim načinom ishrane. Zašto?Zbog toga što je uobičajeni način
ishrane kod nas skoro u potpunosti mrtva hrana! Mrtva (obrađena) hrana ne
može da omogući potreban građevinski materijal za nove, zdrave, pokretne,
žive ćelije! Kada pogledamo prirodu, svaka životinja na svetu, bilo da je
biljojed ili mesojed, jede hranu koja je prirodna, presna, živa, kreirana od
Boga upravo za svako živo biće! Samo čovek uzima živu biljku iz prirode i,
pre nego što je pojede, kuva, menjajući njenu živi oblik u mrtav. Ako bismo
samo, mrtve biljake zamenili živim, onda, zbog toga što bi ćelije dobile valjan
gradivni mateijal, nove ćelije bi imale isti kvalitet kao prethodne. To je Božji
plan od postanka, kao što je rečeno u Knjizi Postanja 1:29. Ovaj stih ukazuje
na Božju zamisao da se čovek hrani presnim, živim voćem i povrćem,
semenjem i košticama kako bi mogao da ima zdrav život, bez bolesti, čak i
preko 900 godina. Međutim, posle Potopa, čovčanstvo je počelo da kuva
hranu i polako, sve više, degeneriše ćelije tela u odnosu na prvobitne. Danas,
najveći broj osoba Zapadne civilizacije ima ozbiljne fizičke degeneracije tela.
Zbog čega? Zbog toga što pokušavamo da izgradimo nove ćelije od mrtvog,
toksičnog gradivnog materijala. Međutim, ima nade! Čak iako su
degeneracije naših ćelija otpočele!
VRHUNSKI GRADIVNI MATERIJAL
Vrhunski gradivni materijal se nalazi u sokovima od presnog povrća! Ako
želimo da svom telu obezbedimo prvoklasan gradivni materijal,
svakodnevno, da bi se stare ćelije zamenile novim, one će, korišćenjem tog
vrhunskog materijala, postati vrhunske! Te nove ćelije će biti jače i zdravije
od onij koje zamenjuju. Ovo je jedan od najuzbudljivijih stvari koje sam
naučio i lično iskusio za prethodnih 30 i više godina, od kada se bavim
izučavanjem nutricionizma i efekata koje hrana koju jedemo ima na naš
organizam. Najčudesniji i najmoćniji gradivni materijal koji možemo svom
telu omogućiti nije živo, presno voće i povrće, već živi, presni sokovi od živih

5
biljaka. Oni su visokooktansko pogonsko gorivo koje će biti u stanju da
obnovi naše telo, a dostupno nam je svakodnevno!
KAKO MI SE POBOLJŠAO VID
Dozvolite da sa vama podelim svoje iskustvo kroz koje sam uvideo koliko je
ovo, o čemu sam pisao, zaista moćna i delotvorna istina. Naime, u 28.oj je vid
počeo da me izdaje. Nisam više mogao da fokusiram predmete niti sam ih
jasno video. Zbog toga sam otišao oftamologu i on mi je prepisao kontaktna
sočiva. Jer, u predhodnih 28 godina sam iznurivao svoje telo uobičajenom
ishranom, kakvom se hranimo u SAD. Takva ishrana je, rekosmo, mrtva
(termički obrađena). I tako, pokušavao sam u tim godinama, da svoje ćelije
tela, a time i oči, kao njegov deo, ishranim takvom mrtvom hranom. Kako su
moje ćelije oka odumirale, nisu bivale zamenjivane kvalitetnim materijalom,
tako da su moje oči polako deteriorirale sve dok nisam mogao da fokusiram
predmete i bio prinuđen da koristim sočiva. Ali, šta sam tada uradio?
Nastavio sam da se hranim na isti način, koristeći istu mrtvu hranu koja je i
dovela do deterioracije. Po odlasku na kasniju kontrolu kod oftamologa,
konstatovano mi je povećanje dioptrije, tako da sam dobio jača sočiva. U tom
periodi, od svoje 28.e do 42-e godine, kada sam promenio način ishrane, tri
puta su mi menjana sočiva. Moje oči su kontinuirano nastavile da propadaju,
prvenstveno zbog načina ishrane koji je podrazumevao mrtvu, termički
obrađenu hranu.
SLAVA TEBI GOSPODE!
U svojoj 42. sam promenio svoj dotašnji način ishrane koja se bazirala na
živoj hrani (Postanak 1:29). Ona se prvenstveno sastojala od žive biljne hrane
i presnih sokova od povrća. Ovi sokovi su, takođe, u živoj formi I obezbeđuju
najmoćniji gradivni materijal za ćelije, ono što je telu neophodno da bi se
obnovilo, ojačalo, ozdravilo, jakim ćelijama i zamenilo odumrle. I sad, šta se
dogodilo?U svojoj 43. godini, posle samo jedne godine konzumiranja žive
hrane, na biljnoj osnovi, sa mnogo svežeg, presnog soka od povrća, kada sam
otišao oftamologu, prepisao mi je naočare sa nižom dioptrijom od prethodne,
jer mi se vid poboljšao! U periodu od moje 45-e do 65-e, lekar mi je u tri

6
navrata prepisivao sočiva sa sve nižom dioptrijom, tako da danas, sa više od
70 godina, nemam potrebe da nosim naočare I čitam bolje nego što sam
mogao sa 65. Slava Tebi Gospode! Dragi moji, shvatate li značaj ovoga? Samo
jednostavnom zamenom načina ishrane od mrtvih namirnica, do žive, prave
hrane, obnovio sam svoj vid, do te mere da mi danas nisu potrebna nikakva
pomagala. Međutim, to nije jedinstven slučaj! Moja supruga, Ronda, koja je
na ovom režimu ishrane već 15 godina, još uvek nosi naočare, ali već četvrti
put joj se one prepisuju sa sve nižom dioptrijom. Hiljade onih koji su usvojili
ovakav režim ishrane posvedočiće da im se poboljšao vid, a mnogi više i
nemaju potrebu za njima.
ZASTRAŠUJUĆE I DIVNO
Ono što je posebno interesntno je da kada smo promenili svoj način ishrane
od uobičajene, mrtve hrane koja se koristi u svetu, zamenivši je živom,
bogomdanom za naša tela, ono što se dogodilo sa očima, dogodilo se i svim
mojim telesnim ćelijama! Zbog toga što je telo počelo da dobija prvoklasan
gradivni materijal, ćeliju - po ćeliju, zamenjivao je novim, jačim ćelijama.
Istina je, zato, ono što piše u Bibliji da smo "divno sazdani" (Psalam 139:14) i ,
narode Božji, ne dozvolimo da nas ubije neznanje (Josija 4:6). Na žalost,
mnogo je onih koji se hrane potpuno pogrešnim gradivnim materijama.
Zovemo to "savremen način ishrane", a to je u stvari mrtva hrana kojoj su
dodati otrovi. Zbog toga je u porastu broj bolesti, jer se to protivi životu!
Može to biti nešto veći pritisak i povećani trigliceridi. Možda holesterol. Ili
artritis ili hipoglikemija, akne, perut ili... ili...! Dragi moji, ovi fizički lomovi
skoro uvek su rezultat pogrešnog goriva koje dominira u načinu ishrane
mrtvim i toksičnim namirnicama. Ukoliko budemo ostali na tom
niskooktanskom gorivu dovoljno dugo, bolesti će imati progresivan tok, sve
do kraja života. Može to biti artritis, koji nam onemogućava da se pokrenemo
ili dijabetes u fazi kada je neophodna amputacija ili gubitak vida ili srčani
udar, rak. Dragi moji, skoro svaki fizički problem koji imamo tokom života,
izuzev nesreće, naravno, uzrokovan je našim poklušajem da održavamo svoje
bogomdano, predivno telo, "savremenom ishranom", umesto onim što nam je

7
Bog namenio i što nas obnavlja i isceljuje. Naše telo se, doslovno, ponovo
izgrađuje, onako kako je to Bog dizajnirao. Kada se ono obnovi živim
ćelijama, nastalim od žive hrane, a za to je potrebno oko godinu dana, i ako
nastavimo da živimo koristeći žive namirnice, telo će početi da ozdravljuje i
nećemo više biti bolesni! Slava Tebi Gospode! Nisam imao grip, temperaturu
niti glavobolju, gljivice ili stomačne tegobe od trenutka kada sam otpočeio sa
ovakvim načinom ishrane, a to je više od 30 godina! Razlog zbog koga ovo sa
vama delim je tako lepo opisan u Svetom Pismu: " Dragi moji, želim da ti u
svemu bude dobro i da budeš zdrav, kao što je tvojoj duši dobro."(3.Jovanova
1:2). Bolujemo jer narušavamo prirodani bogomdan zakon kojim je On želeo
da naša tela izgrađujemo! Telo će, skoro uvek, sebe samo da izleči, samo ako
mu damo pravi gradivni materijal! Hvala Ti, Bože, što smo tako divno
sazdani!
STVORENI DA BUDEMO DUGOVEČNI
Odmah pošto je Bog stvorio čoveka, postavio ga je u Edemski vrt i rekao
Adamu da je svo bilje i semenje koje raste u njemu, dato čoveku za hranu.
Bog je jasno rekao šta čovek treba da jede. Kakav li je to divan prizor morao
da bude! Prelepo rastinje, živih boja, kristalno čisto nebo... Međutim, po
izlasku iz Vrta, čovek je instiktivno osećao koju hranu može da jede, jer ga je
Bog takvim kreirao. Ali, ako je i znao koja je hrana dobra, morao je, opet
instiktivno, da se popne na drvo i da zagrize voćku. A sada se zapitajmo: da
li su te hranljive materije odmah bile dosupne ćelijama kao gorivo za
izgradnju? Naravno da ne. Dakle, bio je neohodan sledeći korak, a to je
proces varenja koji počinje od žvakanja. Zbog toga su nam dati zubi, da bi
sažvakana, samlevena, pljuvačkom natopljena hrana mogla da se proguta i
krene u digestivni sistem, onaj koji je Bog stvorio tako da može da nam
obezbedi potreno gorivo. Primetili ste da sam nekoliko puta upotrebio reč
"instiktivno", jer smatram da je instikt takođe nama od Boga dat, da bismo
znali šta nam je neophodno da se održimo u životu.
PRIMER SVEŽE ŠARGAREPE

8
Da bismo pokazali na koji način dobijamo hranljive materije iz hrane do
ćelijskog nivoa, poslužićemo se primerom sveže, presne šargarepe. Ako
uzmemo živu šargarepu u ruku, primetićemo da njena intenzivna naranđasta
boja dolazi od kompresovanih, mnogobrojnih vlakana. Šta mogu da uradim
da bi ona dospela do mojih ćelija? Instiktivno, zagrišću je. Da li svi nutrijenti
odmah dospevaju do ćelija? Ne! Već isto tako instiktivno, ja počinjem da je
žvaćem, zubi je seckaju I usitnjavaju, pretvarajući vlakna u pulpu, koja, kada
je izmešana sa pljuvačkom, biva, opet instiktivno, progutana. Ovo predstavlja
tek prvi korak u procesu varenja. Od trenutka kada je progutana, spušta se,
egzofagusom, do želuca gde se enzimi koje šargarepa sadrži, zadržavaju
neko vreme, da bi se pripremili za put ka tankom crevu odakle se sprovode u
krvotok. Tek sada su hranljive materije spremne da dođu do ćelijskog nivoa.
Dakle, sve hranljive materije moraju biti u tečnom stanju, jer ih samo tako
telo može uneti u krvotok koji će ih preneti do ćelija. Ukoliko nutrijenti nisu
u krvotoku, ne mogu biti iskorišćeni. Čuveni nutricionista Kirshner kaže da
žvakanje sirove šargarepe i proizvodnja soka od nje u procesu varenja koristi
veliku količinu naše energije, ali se pri tome gubi čak 65% od ukupnog broja
njenih hranljivih materija. On dalje navodi, da ukoliko sistem organa za
varenje ne funkcioniše kako treba, da će samo 1% nutrijenata moći da bude
iskorišćen na ćelijskom nivou.
PREDSTAVLJAMO VAM SOKOVNIK
Dalje, po Dr. Kirshneru, ukoliko bismo šargarepu iscedili u sokovniku I na taj
način uneli u organizam, sokovnik bi odradio veliki deo posla koji bi naše
telo moralo da radi da bi dobilo sok, a sa njim I potrebne nutrijente za
izgradnju ćelija. Odvajanjem pulpe od soka, putem sokovnika, sok koji
popijemo, nema potrebe da se dalje zadržava u digestivnom sistemu, već
direktno ide u krvotok, tako da je moguće da naše telo iskoristi čak 92% od
tako unete hrane! Blender, za razliku od sokovnika, to ne može da postigne.
Zašto? Zbog toga što on ostavlja vlakna zajedno sa sokom, a čim su vlakna
izmešana sa sokom, ona moraju da prođu čitav digestivni proces (izuzev
žvakanja), što opet uništava ogromu količinu hranljivih sastojaka i opet smo

9
na gubitku od onih 65%! Dakle, sve hranljive materije se nalaze samo i
isključivo u soku. Do koje mere je važan sok vidimo i u činjenici da kada
pulpu koja preostane iz sokovnika, damo konju da pojede, on je neće jesti, jer
ona nema nikakvih hranljivih materija. Isceđen sok od povrća koji unesemo
svakog dana je ključni faktor za hiljade izlečenih koji to mogu posvedočiti. To
je zbog toga što, kada počnemo da u naše telo unosimo visoko koncentrovane
i visokokvalitetne hranljive materije, telo počinje da dobija gradivni materijal
neophodan za proizvodnju ćelija superiornijih od predhodnih, jer, kao što
znamo, 300miliona ćelija umire svakodnevno i toliko ih biva zamenjeno.
Kada ćelije koje obezbeđuju imunološki sistem i vitalne organe imaju takav
gradivni materijal, telo će se ponovo izgraditi, jer ima sopstveni sistem
izlečenja, sposobnost da sam rešava svoje probleme i obnavlja se, baš onako
kao što nam je Bog odredio. Zabeleženi su slučajevi ljudi koji su gubili
desetinme kilograma za par meseci i rešavali brojne zdravstvene probleme.
Dragi moji, ono što sa vama želim da podelim je upravo to iskustvo, kao i
moje, za više od 30 godina, koliko se hranim na ovaj način.
GDE JE STAJAO SOKOVNIK U RAJU?
Siguran sa da bi mi mnogi mogli postaviti ovo pitanje: "Ako su sokovi za naš
opstanak važni, zbog čega nam Bog nije ostavio sokovnike, svakome po
jedan, da ih imamo u životu?" Dobro pitanje! Kada je Bog stvarao čoveka,
stavio ga je u kristalno čistu atmosferu, sa zdravim biljkama koje nisu
zatrovane pesticidima. Ipak, kao što smo opisali, vremenom je došlo do
degenerativnih procesa u ćelijama i zbog zatrovanosti namirnica i bolesti
kojima je počeo da podleže, čovek više nije u stanju da na prirodan način
iskoristi sva neophodna svojstva namirnica. Iz tih razloga je nama danas
potreban sokovnik, jer pomaže da unesemo koncentrovani sadržaj potrebnih
nutrijenata, a ne da ih, ionako osiromašene, ne koristimo u potrebnoj meri.
Sokovnik nije skupa investicija i treba ga svakodnevno koristiti za ishranu.
Međutim, moram ovde da naglasim jednu važnu činjenicu: voće predstavlja
čistače organizma, a povrće hranitelje. Zbog toga nije preporučljivo da se
konzumira više od 15% voćnog soka dnevno. Takođe, voćni sokovi se mogu

10
povremeno koristiti, jer je voće izuzetno bogato šećerom, koji, makar bio i
voćni, može naškoditi pojedinim osobama.
KAKO TEMPERATURA UTIČE NA ŽIVOT
Poznato je da su nam Sunce i toplota neophodni za opstanak na planeti. Ali
ipak, ako bi se orbita Zemlje makar malo približila Suncu, na Zemlji više ne
bi bilo života! S druge strane, ako bi se orbita odmakla, smrzli bi se do smrti!
Upravo zato je dobri Bog postavio Zemlju baš na pravu udaljenost od sunca,
da bismo mogli da živimo. Slično kao i sa Zemljom, stvari se dešavaju i sa
našim telom. Šta se dešava kada se živi organizam izloži visokim
temperaturama? Dolazi do deformacije živih ćelija i one umiru. Setimo se da
je pre nekoliko godina štampa u Detroitu pisala o majci koja je, žureći da
odgleda neku seriju na TV-u svoju decu ostavila u kolima na vrućini. Posle
samo 30-ak minuta deca su dehidrirala, jedno je čak i umrlo, a majka je
osuđena za zločin i poslata u zatvor.
KAKO TOPLOTA UTIČE NA HRANU KOJU JEDEMO
Ono što bih želeo da prenesem je značaj koji visoka temperatura ima na život
našeg tela, ali i hrane koju jedemo! Enzimi, životna snaga, koja se nalazi u
svežem, živom voću i povrću, na 42 stepena Celizijusa počinjuju da se
uništavaju. Na 50 C enzimska aktivnost je u potpunosti uništena. Na 65
stepeni molekuli belančevina se uništavaju, dok na 74 stepeni proteinska
struktura je u potpunosti poremećena. To se jasno može videti na primeru
svežeg jajeta, koje je skoro u potpunosti proteinske strukture; želatinozna
struktura, belance, koje vidimo golim okom, na toploti počinje da beli i da se
zgušnjava. A znamo da većinu povrća kuvamo u vodi ili na pari na 100
stepeni. Prosečna rerna peče na oko 250 stepeni, dok se veliki broj namirnica
peče i na 400 stepeni! Da li možemo i dalje misliti da ovako visoke
temperature ne uništavaju život?! Naravno da ne! Setimo se podatka da su
20-ih godina životinje u zoološkim vrtovima hranjene kuvanim mesom,
hranom dobijenom kao otpaci iz restorana. Od nje su se životnje razboljevale
i umirale. Upravo zbog toga, to danas nije slučaj, već se životinje hrane živim
mesom, baš onako kao se hrane i divlje životinje na slobodi.

11
POTINGEROVO ISTRAŽIVANJE SA PRESNOM HRANOM
U prlog ovome govori ozbiljna longitudinalna studija na hiljadu mačaka, koja
je trajala 10-ak godina, kojom je rukovodio Dr. Francis M. Pottenger, a
rezultati su objavljeni u stručnom časopisu 1945-e, "American Journal of
Orthodontics and Oral Surgery." Potinger je mačke hranio istom hranom, s
tim što je jednoj grupi davao kuvanu, a drugoj nekuvanu, živu hranu.
Rezltati su dramatično govorili u prilog žive, nekuvane hrane, u odnosu na
kuvanu; naime, iako su svi mačići bili potpuno zdravi, grupa koja se hranila
isključivo kuvanom hranom počela je da oboljeva. Tu su se razvili različiti
oblici bolesti:srčane, bubrežne, tiroidne žlezde, zapaljenje pluća, paraliza,
gubitak zuba, artritis, problemi sa rađanjem, slabljenje seksualnog nagona,
dijarea, iritabilnost creva, problemi sa jetrom, osteoporoza itd - sve onme
bolesti koje su, kako vidimo, tipične za našu kulturu koja se hrani kuvanim
namirnicama. Prva generacija mačića, od mačaka hranjenih kuvanom
hranom, bila je bolesna i sa anomalijama, druga bolesna, sa smanjenim
brojem potomaka, zbog velikog broja sterilnih roditelja.
POTINGEROVO ISKUSTVO SA LJUDIMA
Na žalost, mnogi rezultati iz ovog eksperimenta na mačkama se mogu videti
na ljudima današnjice. Uzmimo samo slučaj smanjene mogućnosti rađanja,
koja je progresivno napredovala iz generacije u generaciju, mačaka hranjenih
kuvanom hranom. Nedavno sam pročitao podatak da 42% mladih
Amerikanaca danas ima probleme vezane za mogućnost začeća. Da li je
razumno pomisliti da činjenica da oni uzimaju stoprocentno kuvanu hranu,
bar delom nije uzrok tome? Kada sam bio dete, jedine osobe koje su imale
artritis bili su stari koji su se pomagali štapom pri hodu. A danas? Artritis ne
pogađa samo najstarije, već I mlade, čak je dijagnostikovan i juvinalni artritis!
Dijabetes je, takođe, bio bolest starih, a danas zahvata sve mlađu populaciju.
Isti slučaj je sa kancerom. Šta se dešava? Da li je moguće da standardna
američka kuhinja kojom se hrane ljudi savremenog sveta izaziva ove
probleme? Zbog čega je u porastu broj mladih koji oboljevaju od
degenerativnih bolesti tipičnih za najstarije? I zbog čega je sve manji broj

12
mladih sposobnih da normlano iznesu zdravo potomstvo? Zar Potengerov
eksperiment sa mačkama nije dovoljno slikovit? Savremen način ishrane,
jednostavno, ne sadrži žive, neophodne materije da bi se imalo zdravo telo i
potomstvo. Na sajtu <http://www.hacres.com> naćićete brojna svedočanstva
ljudi koji su promenili svoj način ishrane I time pokrenuli naš bogomdani
proces samoizlečenja I ozdravljenja.
NAMIRNICE ŽIVOTINJSKOG POREKLA UZROKUJE NAJVEĆI BROJ
FIZIČKIH PROBLEMA
1. NAMIRNICE ŽIVOTINJSKOG POREKLA- u najvećem su procentu
sadržane u hrani koju konzumiraju Amerikanci, bez obzira na hranu koju
uzimaju kod kuće ili izvan nje! Ako pogledate menije u restoranima, vrlo je
teško iz ponuđene hrane uzeti onu koja ne sadrži baš ništa životinjskog
porekla. Sećam se, jednom sam zašao po restoranim, baš da proverim tu tezu
i, posle dugog traganja, pronašao sam neki vegetarijanski restoran, gde mi je
konobarica, na moj zahtev da želim nešto posno, odgovorila:" U redu, možete
naručiti ribu!" Ljudi moji, naše telo nije stvoreno da bi bez teškoća moglo da
vari išta organskog porekla! A kad samo pogledamo šta sadrže današnje
namirnice životinjskog porekla, ne može a da nam se ne upali crvena lampica
u glavi, posebno ako se prisetimo načina na koji telo doprema hranljive
materije do celularnog nivoa. Zbog čega?
(1)OVA HRANA JE MRTVA HRANA. Životinje mesojedi su stvorene da
jedu živo meso, ne kuvano. Ukoliko se meso kuva, u njemu se uništavaju
potrebni enzimi, tako da to postaje mrtva hrana, nesposobna da obezbedi
neophodne hranljive materije za telo.
(2)OVA HRANA NE SADRŽI VLAKNA. Ona je u potpunosti bez potrebnih
vlakana, neophodnih da bi se odvijao normalan proces varenja hrane u telu.
Kada nema vlakana, hrana nema čime da pokreće materije kroz digestivni
trakt, tako da se zbog toga javlja, u 98% slučajeva, zatvor, neprijatan miris
tela i bezbrojni digestivni i problemi sa debelim crevom.
(3)OVA HRANA JE IZUZETNO ACIDNA Bog je stvorio naše telo da bude
alkalno. Bolesti stvaraju kiselu sredinu koja remeti baznu ravnotežu. Svaki

13
oblik hrane životinjskog porekla je visoko kiseo I zbog toga uzrokuje
stomačne tegobe I probleme od kojih pati sve veći broj populacije. Hrana
biljnog porekla je alakalna! Zbog toga, svi koji prekinu sa njenim unošenjem,
doživljavaju preporod svog zdravlja.
(4)OVA HRANA JE BOGATA MASTIMA. U stvari, prosečna osoba u SAD
unese u svoje telo više od 3 kg životinjske masnoće svake godine. Ova
masnoća se taloži u njihovim arterijama I venama, sužavajući ih i uzrokujući
kardiovaskilarne probleme. Ljudi koji pate od visokog krvnog pritiska ili
holesterola, tvrde da se on normalizovao od trenutka kada su prešli na
presnu hranu, kao i vežbanje. Ova masnoća je i primarni uzročnik dijabetesa,
jer ćelije masti pokreću insulinski odgovor ćelija. Tip 2 deijabetesa u
potpunosti biva eliminisan zamenom konzumiranja hrane životinjskog,
hranom biljnog porekla, uz telesno vežbanje.
(5) OVA HRANA JE VISOKOPROTEINSKA- takava hrana postaje
visokooktansko gorivoa za razvoj kancera I uzročnik je mnogobrojnih
fizičkih lomova. Našem telu su potrebni proteini, ali ne u tolikoj meri koliko
ih ima u hrani od životinja. Setimo se da su ti proteini nastali od biljaka koje
je životinja jela i zbog čega ih i mi ne bismo uzimali od biljajka? Za ovih 30-ak
godina koliko se hranim na opisan način, nikada moje telo nije pokazalo
znake proteinske insuficijencije. S druge strane, i biljke kojima se životinje
gaje na farmama su takođe zatrovane i sad zamislite kolika je opasnost od
tako unete hrane?
(6) OVA HRANA SADRŽI ANTIBIOTIKE. Oni se životinjama daju da bi se
sačuvale od bolesti do prodaje. Ovi antibiotici uništavaju normalnu floru ne
samo životinje koja ih je dobila, već i čoveka koji je jede, izazivajući Kandidu i
ostale gljivične probleme. Da ne pominjemo kako se to, kao povratna sprega,
odražava na naš imunološki sisitem.
(7) VEĆINA HRANE ŽIVOTINJSKOG POREKLA SADRŽI HORMONE
RASTA
Oni se životinjama daju da bi uzbrzali njihov rast, ne bi li se pripremile, što
brže, za prodaju. Farmeri koriste ove hormone i da bi uvećali produkciju

14
mleka kod krava.Takvu hranu konzumiraju i deca, što dovodi do preranog
puberteta, pa je danas slučaj da se granica za ulazak u pubertet pomerila sa
15, kolika je bila pre 60 godina, na 8,9 ili 10 godina. Strašno! Svi možemo
primetiti koliko su današnje generacije dece više u odnosu na svoje roditelje,
da devojčice u školskom dobu već imaju izražene obline i grudi. Dragi moji,
ovi životinjski produkti, puni hormona rasta, proteina i masnoća podstiči
ljusko telo da proizvodi, u nenormalnoj meri, hormone rasta.
(8) DA BISTE IZBEGLI VEĆINU BOLESTI - IZBACITE NAMIRNICE
ŽIVOTINJSKOG POREKLA
Ova hrana izaziva dugačku listu oboljenja, koja se, na žalost, ne završava
ovim spiskom: infarkt srca, visok krvni pritisak, visok holesterol, različite
oblike raka (prvenstveno dojke i prostate), dijabetes, artritis, varikozne vene,
probleme sa sinusima, kardiovaskularne probleme, osteoporozu,
Alchajmerovu bolest, kiselinu u želucu, zatvor, zadah, PMS, probleme u
menopauzi, Kronovu bolest, divertikule, divetikuloze, kolitis, ulcerativni
kolitis, rak debelog creva... Sa sigurnošći tvrdim da poznajem mnoge koji su
se rešili ovih muka izbacivanjem hrane životinjskog porekla iz svoje ishrane i
uvođenjem prave, žive hrane od biljaka.
Šesta lekcija
RAFINIRANI ŠEĆER KAO DROGA KOJA IZAZIVA ZAVISNOST, JE
DRUGI NA LISTI UZROČNIKA FIZIČKIH PROBLEMA
2. ŠEĆER
Posle hrane životinjskog porekla, druga na listi hrana koja je mrtva, bez
vlakana, bez ikakve vrednosti, ali zato ubica današnjeg vremena, je rafinisani
šećer. Pre bi se moglo reći da beli šećer nije hrana, već opasan otrov. Ipak,
njega skoro svi konzumiraju svakodnevno, bez obzira na strašne posledice
koje izaziva. On je nešto što Bog nikada nije planirao da bude uneto u naš
organizam, jer se prirodan, nama namenjen šećer, u potrebnom obliku i
količini, nalazi u živoj hrani, presnom voću i povrću. Da li možete da verujete
da je pre sto godina prosečna osoba unosila oko 5 funti (oko 1500 gr)
godišnje šećera, a da prosečan čovek danas unosi čak 5 kg rafinisanog šećera

15
godišnje! To znači da, prosečan Amerikanac unese čak 50 kašičica belog
šećera u svoje Bogom dano telo svakoga dana, tokom svog života. Dalje, to
znači, da ako čovek prosečno živi 70 godina, tokom tog perioda uneće čak
12000 funti rafinisanog šećera!
(1) RAFINISANI ŠEŠER JE MRTVA HRANA
Poreklom, šećer nastaje iz žive, posađene biljke I sadrži kompletne potrebne
enzime, ali u procesu proizvodnje rafinisanog šećera, on gubi ta svojstva, ona
bivaju uništena I on postaje mrtva hrana, u potpunosti izmenjena. Šećer koji
kupujemo u supermarketima je prošao proces obrade, iz njega su izvučene
hranljive materije, a dodata kisela, kreda, alkaloid, uglhen dioksid I natrijum
bikarbonat. Zatim je ta cela smesa kristalizovana I centrifugirana, dobivši
svoju formu kao strontium hydroxide. On se, dalje, prečišćava, uklanja se
njegova tamna boja, dodavanjem sulfurične kiseline I filtrira. Najzad, biva
obojen, takođe toksičnim dodacima, dok na kraju, kao hemikalija
C12H22O11, može da se kupi u prodavnicama pod nazivom "prečišćen",
rafiniran šećer.
(2) RAFINISANI ŠEĆER NEMA VLAKNA
Isto kao I hrana životinjskog porekla, ni šećer nema vlakna potrebna našem
organizmu, da bi hrana u digestivnom traktu mogla da se kreće.
(3) ŠEĆER JE FRAGMENTARAN
Tokom mehaničke i hemijske obrade, svi vitamini, proteini, masti, enzimi,
svaki pojedini nutrijent je uklonjen iz njega, a čak, u zaslađivačima, sveden
na nula kalorija. 64 hranljiva elementa bivaju uništena u ovom prcesu.
Fragmentarna hrana stvara nutritivni imbalans, izazivajući ogromne
zdravstvene probleme.
(4) VISOKO JE ACIDAN
Kao I hrana životinjskog porekla I rafinisani šećer je po svojoj strukturi
acidan, kiseo. To znači da telo mora da koristi vitalne alkalne mineralne
materije, prvenstveno kalcijum, da bi metabolisalo rafinisani šećer. Zbog toga
dugotrajna upotreba rafinisanog šećera izaziva oštećenja kostiju iz zuba, jer
se koristi kalcijum deponovan u njima.

16
(5) RAFINISANI ŠEĆER STVARA OSCILACIJE ŠEĆERA U KRVI
Oko 300 gr jabuke sadrži oko 263 kalorije, dok jedna ista količina slatkiša
sadrži 1800 kalorija. Rafinisani šećer je "junk food", koja nikada nije bila
namenjena ljudskoj ishrani. Ipak, da bi telo preživelo, ono nekako, pokušava
da se izbori sa tom nenormalnom količinom šećera. To rezultira dijabetesom
ili hipoglikemijom. Primarni uzrok dijabetesa 2 je to što mast, sadržana u
namirnicama životinjskog porekla, uz rafinisani šećer koji osoba uzima,
dovodi do toga da pankreas teško proizvodi adekvatnu količinu insulina u
trenucima kada dođe do skoka nivoa šećera u krvi. Koncenrovani šećer
izaziva rapidan skok nivoa šećera u krvi, što dugotrajnom upotrebom,
izaziva probleme sa pankreasom. Zbog toga su dijabetičari prinuđeni da
povremeno uzimaju insulin da bi taj nivo šećera u krvi smanjili. Dijabetes je
zato nazvan, "ubicom broj 3" u Americi, koji se nalazi iza kardiovaskularnih
oboljenja i kancera. S druge strane, hipoglikemija je naličje dijabetesa. Ona se
pojavljuje onda kada telo ima jaku aktivnost pankreasa, tako da se nivo
šećera u krvi spušta ispod normalnog, stabilnog nivoa. Zbog toga
hipoglikemičari često osećaju glavobolju, depresivni su, preosetljivi.
Hipoglikemija pojačava potrebu za slatkom hranom, tako da se time stvara
zatvoren krug kojim se pankreas neprekidno, ponovo stimuliše na pojačanu
aktivnost, što rezultira dijabetesom, krajnjom fazom, kada pankreas nije više
u stanju da sam proizvodi insulin u normalnoj metaboličkoj aktivnosti.
(6) RAFINISANI ŠEĆER DOVODI DO EMOCIONALNE
NESTABILNOSTI
Kada "slatkoljubac" pojede kutiju slatkiša ili kolača koji sadrže ogromne
količine rafinisanog šećera, počinje sa samo-optuživanjem i oseća se
neraspoloženo, depresivno. Studije pokazuju da postoji jaka povezanost
između mentalnih oboljenja i zloupotrebe šećera. Hipoglikemijska reakcija,
kod veoma osetljivih osoba, dovodi do izuzetne iracionalnosti, emocionalne
nestabilnosti i čestog ispoljavanja agresivnosti. Nedavne studije pokazuju da
ovaj otrov ima uticaja na emocionalne I socijalne probleme u istoj meri kao
što je to zloupotreba alkohola. Depersivnost je u naglom porastu u današnje

17
vreme, a rafinisani šećer je jedan od njenih ključnih faktora! ADD i ADHD
(poremećaji pažnje kod dece) nisu više vezani samo za dečji izrast, već od
njih počinju da pate i odrasli, što lekari pokušavaju da suzbiju davanjem
lekova (npr.Ritalin). Tragično je da svi ovi problemi izazvani tom toksičnom I
adiktivnom drogom - rafiniranim šećerom, bivaju tretirani drugom vrstom
droge - onom koju doktori prepisuju! Strašno! Zato majke, ako imate
problema sa ponašanjem svoje dece, pre bilo kakve terapije, pokušajte da
izbacite rafinisani šećer iz ishrane svog deteta - sigurno će biti vidnog
poboljšanja.
(7) RAFINISANI ŠEĆER IZAZIVA BOLESTI SRCA
Debljina nije jedini uzrok pojave srčanih oboljenja. U mnogo većoj meri je to
rafinisani šećer, jer on izaziva insulinski odgovor, kako bi se šećer u krvi
pretvorio u masne kiseline i trigliceride. Oni koji se uzimaju velike količine
šećera imaju značajno više nivoe masnoća u krvi od onih koji ga ne koriste u
ishrani. Ove masnoće u krvi su u direktnoj vezi sa razvojem zakrečenja i
začepljenja arterija.
(8) RAFINISANI ŠEĆER VODI KA ZAVISNOSTI I POVEĆANJU TEŽINE
Šećer je visokokaloričan I prečišćen I često se uzima u kombinaciji sa
masnoćama, kao što je to slučaj sa dodacima za salatu, slatkišima, krofnama,
a takođe je I neodvojivi sastojak gaziranih pića. Sav taj šećer dovodi do
povećanja težine. Nedavno sam pročitao da, ako bi neka osoba uzimala samo
jednu čašu gaziranog napitka dnevno, koji, kako znamo, sadrži 5 kašičica
rafiniranog šećera, da bi se za godinu dana ugolila čitavih 5 kilograma! Dalje,
upravo zbog toga što pravi haos u našim emocijama, rafinisani šećer je
visoko adiktivan - u telu se ponaša isto kao I protoplazmatički otrov -
narkotik. To znači da, kada se "slatkoljupcu" da nešto slatko, on, doslovno, ne
može da se zaustavi dok sve ne pojede! Rafinisani šećer je u svakom pogledu
adiktiv, kao što su to nikotin I alkohol. Imali smo veliki broj slučajeva osoba
koje su, bez većih teškoća usvojile zdrav način ishrane kako mi savetujemo,
ali su imali velikih teškoća da eliminišu šećer. Čak su se lakše oslobađale i
kafe od njega! U ostalom, zar niste primetili da, ako biste deci dozvolili da

18
jedu slatkiše koliko žele, da ne bi imali mere? To je, bukvalno, jer njihovo telo
vrišti za fiksom.
(9) RAFINISANI ŠEĆER JE BLOKATOR IMUNOG SISTEMA
Setimo se da nam je imuni sistem od Boga dat da bi ga telo izgrađivalo I štitio
nas od bakterija, virusa I gljivica. On predstavlja našu prvu liniju odbrane, a
rafinisani šećer je njegov blokator! Zar nam to ne daje odgovor na pitanje
zbog čega tako puno ljudi pati od infekcija, prehlade, gripa i mnogih drugih
simptoma sličnih prehladi? Ja nisam više dobijao grip, od kada sam
eliminisao rafinisani šećer i počeo da se hranim živim biljkama, a tome ima
više od 30 godina!
(10) ŠEĆER JE UZROČNIK NEBROJENIM FIZIČKIM PROBLEMIMA
Rafinisani šećer smanjuje otpornost organizma na bolesti, PMS, opadanje
intelektualnih funkcija, posebno kod dece, bolesti srca, akne, zavisnost prema
kofeinu, alkoholizmu, drogi, ima velikog udela u alergijama, anksioznosti,
problemima u ponašanju, prejedanju, osteporozi, kandidiji, depresiji,
problemima pažnje, hiperaktivnosti, nesanici, hormonalnim problemima,
promenama raspoloženja, preranom sazrevanju, psorijazi...lista je
predugačka. Ne kaže se zato, bez razloga, u Svetom Pismu:"Narad moj strada
jer ne zna".
Sedma lekcija
RAFINISANI BRAŠNO - UBICA BROJ TRI
Posle hrane životinjskog porekla I rafinisanog šećera, pozabavićemo se
trećim ubicom - rafinisanim brašnom, koje je takođe mrtva hrana, bez
vlakana, bezvredna ali ubistvena! Celo zrno žitarice sadrži potrebne sastojke
koji zadovoljavaju naše kalorijske potrebe I potrebe za belančevinama.
Međutim, čak I ovakvo zrnevlje se brzo pretvara u šećer I zbog toga nije
poželjno konzumirati ga u velikoj meri;čak su i cele, nerafinisane žitarice, isto
kao I rafinisane - acidne. Na žalost, cele žitarice se u današnjem društvu vrlo
malo koriste, jer su ih zamenili svi ti hlebovi, paste, pahuljice, grickalice,
keks, rafinisani, prepuni soli, šećera I ostalih aditiva.
(1) RAFINISANE ŽITARICE SU MRTVA HRANA, BEZ VLAKANA

19
Iako nastaju od živih biljaka, procesom rafiniranja u njima se uništava
životna forma I enzimi, tako da to postaje mrtva hrana.
(2) RAFINISANE ŽITARICE SU FRAGMENTARNE
Tokom mehaničke I hemijske obrade, svi vitamini, masnoće I enzimi, svaki,
dakle, nutrijent, biva uklonjen, sve dok se ne dobije samo "gola kalorija",
karbohidrat. Takva, fragmentirana hrana, izaziva nutritivni imbalans koji
izaziva brojne zdravstvene probleme.
(3) RAFINISANE ŽITARICE SU ACIDNE
Kao namirnice životinjskog porekla i rafinisani šećer, tako je I većina žitarica
u acidnom obliku. To znači da naše telo mora da koristi alkalne minerale,
posebno kalcijum da bi ih metabolisalo. Zbog toga ovaj rafinisani
karbonhidrat, kada se uzima zajedno sa namirnicama životinjskog porekla I
rafinisanim šećerom, koji je takođe karbonhidrat, koristi toliko puno
kalcijuma iz kostiju I dovodi do osteoporoze.
(4) RAFINISANE ŽITARICE SADRŽE SKROB
One su hrane sa najvećom količinom skroba koju ljudi koriste u ishrani i koja
dovodi do velikih teškoća u radu digestivnog sistema. One, takođe, podstiču
preveliku proizvodnju sluzi. Još su 1965-e naučnici utvrdili da postoji veza
između povećane količine glutena I shizofrenije. Ostali problemi koji se
javljaju, a u vezi sa glutenom su: astma, alergije, netolerancija na gluten,
digestivni poremećaji, gljivične infekcije, varikozni mukus, kongestivna
stanja, artritis, čak I bulimija. Oni koji pate od Kandide ili ne mogu da
smršaju, hrane se rafinisanim žitaricama.Treba napomenuti da se sokovi od
žitarica koje treba uzimati, ne spravljaju od zrna, već isklijalih žitarica.
(5) RAFINISANE ŽITARICE DOVODE DO PROBLEMA U NIVOU
ŠEĆERA U KRVI
Kada se pojedu rafinisane žitarice, ona se veoma brzo pretvaraju u proste
šećere, koji podižu nivo šećera u krvi, isto kao što to čini I rafinisani šećer. To
dovodi do opisane reakcije pankreasa i istih hiper/hipoglikemijskih
odgovora, kao u slučaju konzumacije šećera.

20
(6)RAFINISANE ŽITARICE IZAZIVAJU EMOCIONALNU
NESTABILNOST
Setimo se "slatkoljubaca" I njihove potrebe da pojedu celu kutiju slatkiša, koji
sadrži nenormalne količine rafinisanog šećera, kao I njihove depresije I
samooptuživanja koje prati takvo prejedanje. Na žalost, studije su dokazale
da postoji izuzetno jaka povezanost između kriminalnog ponašanja u
mladosti i odraslom dobu, ne samo sa rafinisanim šećerom, već i rafinisanim
žitaricama. Slična istraživanja potrvrđuju vezu sa mentalnim oboljenjima i
zloupotrebom šećera. Hipoglikemijske reakcije, kod osetljivih konzumenata,
dovode do izuzetne preosetljivosti, emocionalne nestabilnosti i čestog
ispoljavanja agresivnosti. Depresivnost, razvodi brakova, kriminal,
alkoholizam, koji su u porastu u današnjem društvu, u vezi su sa
konzumacijom otrova kao što su to rafinisane namirnice.
(7) RAFINISANE ŽITARICE VODE KA ZAVISNOSTI I GOJAZNOSTI
Rafinisane žitarice su adiktivne! Ljudi koji su promenili svoj način ishrane I
prešli na živu hranu, imali su najveće teškoće da se odviknu od rafinisanog
šećera I žitarica, jer su od njih bili zavisni. Još jedna stvar koju treba zapamtiti
je da rafinisane žitarice, upravo zbog toga što su rafinisane, ne omogućavaju
ćelijama neophodne hranljive materije, tako da telo ostaje gladno, tražeći
način da zadovolji svoje potrebe za hranljivim materijama. Zbog toga je smo
postali nacija predebelih, nezdravih, u suštini, neishranjenih. Setimo se,
samo, da farmeri koriste žitarice da bi povećali težinu stoci.
(8)RAFINISANE ŽITARICE SU KOMPRESORI IMUNOG SISTEMA I
IZAZIVAJU MNOGOBROJNE FIZIČKE PROBLEME
To su sve bolesti opisane kod rafinisanog šećera I hrane životinjskog porekla.
Osma lekcija
RAFINISANA KUHINJSKA SO - UBICA BROJ ČETIRI
Pročitajmo u Svetom Pismu, Postanak 2:7, da je čovek nastao od "praha
zemaljskog" - minerala i elemenata koji se mogu naći na Zemlji. Kada umre,
opet se vraća "prašini", što je ubrzan proces u slučaju kremacije. Međutim,
ako analiziramo taj prah koji posle čoveka ostaje naći ćemo šaku mineralnih

21
materija. Dakle, one su nam itekako potrebne, jer predstavljaju neophodni
sastojak našeg tela. Ipak, Bog je planirao da ovi elementi budu u naše telo
uzeti rastvoreni u vodi, da bi bili brzo asimilovani. Tu nailazimo na jedan
problem, koji se zove rafinisana so. Šta je ona, po svom sastavu? Ona je 97.5%
Sodium i Hlorid – a oba ta elementa su naophodna za život. Dakle, u čemu je
onada problem? Problem je što je to rafinisana so, a ne nerafinisana, morska.
Pogledajma u čemu se one razlikuju: SODIUM i HLORID, koji se mogu naći
u živim biljaka I nerafinisanoj soli su esencijalni minerali za život. U
prirodnom obliku, nalaze se u svežem voću, povrću, semenkama I
plodovima I telo ga lako može u potpunosti asimilovati. Ova dva minerala su
apsolutno neophodna za zdravlje. Sodium je odgovoran za oržavanje
ravnoteže fluida u telu, reguliše krvni sistem I normalizuje nervne impulse.
Telu je potrebno oko 250mg sodiuma svakodnevno.HLORID upravlja
difuznim procesima razmenom materija u ćeliji. Oba minerala su rastvorljiva
u vodi I lako su probavljiva. S druge strane, pogledajmo šta je rafinisana so:
Rafinisana kuhinjska so je toksična smeša nastala u industrijskom procesu
u kome se izgubi još oko 80 drugih elemenata morske soli. Ona se suši na
više od 650 stepeni C, dok joj se toksične materije dodaju kako bi se ona
prečistila I ostala u obliku praha. Rafinisana so se nalazi u najvećem broju
prerađene hrane.Kao takva, u potpunosti je nekorisna telu, ono je ne može
asimilovati, tako da je doživljava ka toksični, protoplazmatski otrov. Ona
izaziva poremećaj ravnoteže fluida, krvotoka i čitavog niza patoloških
poremećaja. Imajte na umu da samo jedna unca kuhinjske soli (28gr) vezuje 3
dl vode ili 2,7 kgi telesne tečnosti, neophodne da bi se telo izborilo s njom -
telo vezuje toliku tečnost da bi tu toksičnu supstancu izolovalo. Prosečna
osoba na američkom načinu ishrane konzumira od 4,000 do 10,000 mg
SODIUM CHLORIDA dnevno, putem rafinisane kuhinjske soli. Ona se nalazi
u: konzervi dijetalne kole, u flaširanom soku od povrća, 2 parčeta hleba
sadrže 1090mgs; siru, dresingu za salatu, supi iz kesice, hamburgeru,
čizburgeru, smrznutoj ribi, čipsu, pici...u ogromnim, nenormalnim
količinama (pogledajte sastav proizvoda na pakovanju).Rafinisana so je

22
visoko adiktivna i izaziva bolest. Iako sva rafinisana hrana sadrži so, mnogi
ljudi još I dosoljavaju hranu! Često ljudi koji promene način ishrane, prešavši
na ishranu presnom hranom, kaži da im je ona nedovoljno ukusna. To je
zbog toga što su prethodno upotrebljavali rafinisanu so i njome uništili
kvržice za ukus. Srećom, kako telo ima sposobnost regeneracije, posle samo 2
nedelje ishrane na presnoj hrani, te osobe počinju da osećaju predivne ukuse
prirodne hrane. Rafinisana so dovodi do: edema, gojaznosti, hipertenzije,
koronarne bolesti srca, infarkta miokarda, angine pektoris, lupanja srca,
bolesti bubrega, PMS, manično-depresivnih stanja...Ona je osnovni uzročnik
visokog krvnog pritiska. Ukoliko bi se u potpunosti izbacila iz ishrane,
mnogi bi regulisali svoj krvni pritisak, bez ikakve upotrebe medikamenata.
(Nedavno sam bio u restoranu gde sam naručio samo salatu od sveže
šargarepe, paradajza, parče kukuruznog hleba i bareno povrće. Ujutro mi je
krvni pritisak bio 190/92. Tek posle dva dana, hraneći se isključivo bez soli,
pritisak mi se vratio u normalu).
Deveta lekcija
Kofein – peti protoplazmatički otrov
Umesto da svojim ćelijama obezbede pravu, neophodnu ishranu I time
omogućavaju prirodne ćelijske procese, ljudi posežu za raznim otrovnim
supstancama kako bi mogli da funkcionišu. Kofein je najčešći
protoplazmatički otrov, zajedno sa teobrominom (koji se nalazi u
proizvodima od kakaoa, kao što je to čokolada) rafinisanom solju, šećerom,
alkoholom, nikotinom, ali I mnogim, od strane lekara, prepisanim
medikamentima. Ne zaboravimo da su sve ove supstance droga! Izuzetno
otrovne! I skoro sve izazivaju zavisnost!. Mnoge su društveno prihvaćene,
često od strane lekara prepisane I na žalost, od strane države I
potpomognute. Sve je veći broj odraslih I rapidno se povećava procenat
tinejndžera I dece koja su zavisna od uživanja u legalnim protoplazmatičnim
otrovima! Skoro 100% naše populacije koristi rafinisanu so I šećer; 80%
konzumira kafu, čaj, gazirana pića I čokoladu; 26% nikotin, 70% alkohol I
preko 50% redovno koristi neku vrstu medikamenata.

23
KOFEIN - najpopularniji I najčešće korišćen stimulant, širom sveta, sa kafom
kao najzloupotrebljavanijim napitkom koji ga sadrži. Čaj I gazirana pića koja
sadrže kofein (Koka-Kola I sl) se nalaze na drugom, odnosno, trećem mestu.
Šolja kafe sadrži 150 mg kofeina, šolja čaja instant čaja 50 mg i čokoladno
mleko 50 mg. Pogledajmo na koji način kofein uništava naša predivna,
bogomdana tela. Počećemo navodima iz knjige doktora medicinskih nauka,
John McDougala:" (1) Jedna od najpopularnijih droga koju konzumiraju ljudi
na Zapadu je ona koja se proizvodi od zrna kafe, kakaoa i lišća čaja. Ove tri
supstance sadrže kofein, teofilin i teobromi, a zajedničko im je ime
methylxantin. (2) Kofein izaziva: ubrzanje srčanog ritma, povećanje krvnog
pritiska, preskakanje srčanog ritma, povećanje kiseline u želucu, češću
urinaciju, povećanje gastričke sekrecije (što dovodi do indigestije, gastritisa,
čira) nervozu, preosetljivost, nesanicu, gubitak apetita, nauzeju I dijareju.
Očigledno, dugotrajna upotreba kofeina stvara zavisnost. Ovo je posebno
važno za nekoga sa hipertenzijom ko se trudi da snizi svoj krvni pritisak, da
prestane da pije kafu. (3) Kofein se pokazao kao uzročnik rađanja mladunaca
sa određenim deformitetima I smatra se da iste efekte ima I na ljudske
potomke. To znači da bi u potpunosti trebalo izbaciti iz upotrebe u trudnoći:
kafu, čaj koji sadrži teofilin, kola pića i čokoladu u svim oblicima. (4) Sve tri
gorepopmeute supstance stimulišu rast ćelija, što može dovesti do problema
sa plućima. Kod preko 90% žena sa fibrozom pluća, po prestanku uzimanja
ovih supstanci, značajno su se povukle ove zdravstevne tegobe. Ovo, dalje,
ukazuje na potrebu utvrđivanja korelacije između pojave raka ili tumora
pluća i kofeina. (5) Još jedan pokazatelj da je kofein droga je činjenica da on
izaziva gubitak kalcijuma iz kostiju, što znači da eliminacijom kofeina može
da se koriguje nedostatak kalcijuma I spreči nastavak osteoporoze.(6) Telo
postaje fizički zavisno od kofeina. Kada prekinete sa njenim uzimanjem,
možete imati čitav niz fizičkih tegoba: glavobolju, anksioznost, preosetljivost,
pospanost, napetost i depresiju. Ovi simptomi mogu potrajati i sedam dana.
Dr. Russell Blaylock je, 2005. godine u NewsMax magazinu, izneo svoju
zabrinutost u vezi kofeina: "Kofein je, izgleda, najrasprostranjenija

24
psihoaktivna supstanca na svetu. U neku ruku je sličan ekstaziju I kokainu,
koji deluju kao stimulansi mozga. Ako prestanete sa upotrebom kofeina,
odmah ćete primetiti dve stvari: da ne možete ostati budni I da imate
karakterističnu glavobolju kao da vas boli polovina glave. To je zbog toga što
je mozak postao osetljiv na kofein toj meri da je počeo da se bori da održi
svest. Glavobolja je rezultat dilatacije krvnih sudova lobanje. Velike količine
kofeina imaju nekoliko ozbiljnih posledica: abnormalni srčani ritam, aritmiju,
koja može dovesti do iznenadne smrti, posebno ako vam je nivo
magnezijuma u telu nizak. Ono što je posebno značajno istaći je da su ova
istraživanja efekata kofeina dobijena iz različitih izvora:(1) Kofein je stresor
nervnog sistema, podstiče proivodnju mokraćne kiseline I vodi uništavanju
bubrega. Istraživanja Bostonskog Medicinskog Univerziteta potvrđuju da je
kofein u vezi sa srčanim udarom I kancerom, a kada se koristi zajedno sa
šećerom, postaje još opasniji. (2) "Kofeinski zavisnici", počinju sa šoljom kafe
dnevno (150 mg) i vremenom postaju zavisnici, tako da količinu moraju da
povećaju na dve šolje dnevno (300 mg) (3) 62% Amerikanaca izjavljuju da ne
mogu da funkcionišu bez jutarnje kafe. (4) Deca su mnogo osetljivija na
trovanje kofeinom - roditelji im ga daju svaki put kada im dozvole da piju
gazirana I kola pića, ledeni čaj ili čokoladu. Ironija je da većina kofeina koji
se izdvoji iz kafe u industrijskom procesu, biva dodato gaziranim pićima!(5)
Kafeinska toksikacija je jedan od najozbiljnijih trovanja na ćelijskom nivou, a
postiže se sa samo dve kafe dnevno (250 mg). Ovaj otrovni stimulator
između ostalog, dovodi I do vrtoglavice, napetosti mišića, zvonjenja u ušima,
"belim tačkama pred očima", glavobolji. (6) Kofein je prvi okidač
adrenalinskog odgovora I tzv. "bori se-ili-beži"odgovora, jer stimuliše kardio-
respiratorni I centralni nervni sistem. Svaka ćelija, organ I sistem su pod
uticajem kofeina. (7) Kofein ubrzava bazalni metabolizam za 10 - 25%. (8)
Kofein stimuliše produkciju gastrične pepsin/hidrohlorične kiseline, koja
dovodi do čira. (9) Pored svih ovih fizičkih simptoma samo-trovanja, kofein
stimuliše I čitav niz mentalnih poremećaja koji se mogu podvesti pod
"anksioznu neurozu": nervozu, preosetljivost, neraspoloženje, zabrinutost,

25
depresivnost. Međutim, neke osobe koje već pate od ovih simptoma, bez
sumnje dodaju sebi "ulje na vatru" ulaskom u o ovaj kofeinski krug
zavisnosti.
Deseta lekcija
KAKO TREBA DA IZGLEDA TIPIČAN DAN
DORUČAK: Doručak je, kako se već odavno zna, najvažniji obrok u toku
dana. Većina ljudi spava 7-8 sati tokom noći, tokom koje se telo čisti,
popravlja I priprema za naredni dan. Kada se probudimo, naše telo uklanja,
procesom urinacije i defekacije, nakupljene toksine tokom noći. Ovo čišćenje
i eliminacija bi morali da se dogode nekoliko sati po ustajanju ukoliko svom
telu za to damo priliku. Ukoliko, po ustajanju, pojedemo prženu slaninu i
jaja, palačinke, kobasice, mleko, tost, kafu i sl. ovi procesi ne samo da će biti
ometeni, već će telo morati da uloži veliku energiju da savlada ovu užasnu
"ne-hranu", o kojoj smo govorili. Neki bi rekli da je jak doručak važan da bi
omogućio energiju tokom dana, ali, kako ovo nije hrana, za nju se mora
potrošiti jako mnogo energije da bi bila svarena. Da zlo bude veće, većina
pomenutih tzv."namirnica" uopšte nije svarljiva. Zbog toga, da bi se telu
pružila prilika da ima energiju za naredni dan, kao i čišćenje i detoksifikaciju,
potrebno je da unese izvesnu količinu vlakana, najbolje sok od povrća, oko 1
dl ili voća ili, još bolje, klica žitarica. Sok od žitarica se dobija tako što se
posadi seme žitarica i kada one niknu, od njih se iscedi sok. On je izuzetno
bogat mineralima i enzimima I predstavlja vrhunsku namirnicu koja telu daje
skoru trenutnu energiju. Deci je ova količina potrebnija u većoj meri.
Tradicionalana krofna i kafa u trenutku stimulišu telo, ali isto tako brzo,
energija se gubi, pada i javlja se glad. Ako konzumirate sokove od voća,
povrća i žitarica, nećete imati takav jo-jo efekat i moći ćete dugo da održite
potreban nivo energije i zdravlja.
RUČAK: sok od povrća, uz obavezne štapiće od šargarepe I celera. Uz to
velika porcija povrća barenog ili kuvanog na pari, uz dodatak pirinča,
pasulja, I sl. Ova velika porcija salate I povrća je ne samo veoma ukusna,
nego I neophodna jer obezbeđuje neophodnu količinu ugljenih hidrata I

26
kalorija, potrebnih telu kao energenti ali I da ne bi došlo do poteinske
insuficijencije. Otprilike, odnos između kuvane I presne hrane treba da bude:
85% presna hrana I 15% kuvana. Ne bojte se da ćete premašiti tih 15%, jer je
to velika količina, možete slobodno jesti koliko želite obrok kuvane hrane, I
količina neće premašiti 15%. U nastavku dana, nastavite da konzumirate
presnu hranu.
KAKO POČETI?
KLJUČ ZA DUG I ZDRAV ŽIVOT:
1. PRAVILNA ISHRANA
2. DOVOLJNO KISEONIKA
3. PRAVILNO VEŽBANJE
Kako početi sa zdravim životom? POČNITE TAKO ŠTO ĆETE JESTI
PRESNU HRANU U VEĆOJ MERI. To je odličan početak. Živa hrana će
normalizovati vašu telesnu težinu i povećati vam energiju. Povećanje energije
će voditi ka povećanoj potrebi za veržbanjem! Povećano vežbanje će
proizvesti veću količinu neophodnog kiseonika! A povećana količina
kiseonika će stimulisati ćelije da budu zdravije i sami ćete imati pozitivniji
pogled na život, više energije i odlično zdravlje. To je tako jednostavno! Sa
vežbanjem možete početi vrlo jednostavno - tako što ćete početi više da
pešačite; prvo kraće relacije, pa onda sve duže. Izmerite prvi put koliko vam
treba vremena da pređete neku relaciju, a zatim, polako, povećavajte dužinu
šetnje i pokušajte da hodate malo brže. Posle 15-ak minuta za pređenih 300
metara, probajte, vremenom, da pređete 600 metara svakog dana, sve dok ne
budete mogli da 600 metara prelazite za 15 minuta. U sledećoj fazi, možete
vežbati da 900 metara prelazite za 45 minuta, sve dok ne budete mogli za
jedan sat da prelazite oko kilometar i po. Minimum aerobnog vežbanja koji se
preporučuje je 20 minuta dnevno. Lično, mislim da to nije odgovarajuće -
mislim da bi bilo neophodno imati 60 minuta aerobnog vežbanja svkog dana,
jer je desetak minuta vežbanja neophodno da telo uđe u tzv. "aerobni režim"
rada, da se zagreje, tako da bi posle tog perioda, bilo neophodno ubrzati
tempo hodanja, trčati, da bi se postigli pozitivni rezultati. To se 20-o

27
minutnom šetnjom ne postiže. zato ona mora biti duža ili ako je kraća, onda
praćena trčanjem. Srce je najvažniji mišić u telu i ovakvo, aerobno vežbanje,
pomaže da ono postane jako i zdravo.
VERA: Vera nas uči da se ništa u našem životu ne dešava bez Božjeg znanja,
tako, kada se razbolimo, počinjemo da se molimo Bogu. Ali, često to nije
dovoljno da bolest prođe. Zbog toga se mi okrećemo lekarima, koji nas
ubeđuju da su oni jedini kompetentni da nas izleče. U stvari, oni nam samo
uklanjaju simptome, bolesti koju nam je Bog, srećom, dao, koja nam poručuje
da nešto moramo da promenimo u svom životu. Kada doktori ne izleče
oboljenje, mi se s tim mirimo, smatrajući to "višom silom", "Božjom voljom".
Vera nas uči da, padom Adama i Eve u greh, da su nastale i sve naše nevolje i
fizički problemi. To nas, opet, vodi pogrešnom uverenju da mi nismo
odgovorni za svoje zdravlje, već neko drugi, kao što su to naši praroditelji.
Ovakvo tumačenje je pogrešno u istoj meri u kojoj je Adam greškom optužio
Evu za greh, umesto da je preuzeo odgovornost za svoj postupak. Vera,
takođe, ističe da su nam "svi dani na zemlji odbrojani", što opet može da
bude pogrešno protumačeno, tako da mi ne snosimo ama baš nikakvu
odgovornost za svoj način života. Pogledajmo istini u oči I koristimo svoj
zdrav razum I sposobnost razlikovanja I rasuđivanja koji su nam dati od
Boga da bismo imali kvalitetan I zdrav život u onoj meri u kojoj je to moguće.
MEDICINSKA ZAJEDNICA nas vežba da prihvatamo ono što ona
propagira kao istinu, što mi i činimo, verujući da se njeno učenje bazira na
nauci. Ova nauka postaje naš bog kome mi slepo verujemo, bez ikakve
sumnje, pri tom zaboravljajući da je medicinska industrija industrija koja radi
zajedno sa industrijom hrane i lekova. Ona nas uči da su naši glavni krivci za
pojavu virusnih i bakteijskih infekcija - nasledne predispozicije, geni i da smo
zbog toga prinuđeni da koristimo medicinska sredstva i dodatke ishrani da
bismo imali kakav-takav život. Amerikanci veruju da je medicinska industrija
svemoćna, da ima čarobni štapić za svaku bolest, samo ako imamo dovoljno
novca da je platimo. I pri svemu tome, mi smo izvežbani da ne preuzimamo
odgovornost za svoje postupke, neprekidno tražeći krivca u drugima, ovog

28
puta u genima, zagađenoj sredini, stresu itd. Mnogi ne ne shvataju da nemaju
nikakvog razloga da budu bolesni i da je krajnje vreme da svoj život uzmu u
svoje ruke. Kako će nam se samo promeniti život kada počnemo svoje telo da
održavamo i negujemo na način na koji je Bog planirao! Ako to budemo
učinili, bolest će nestati, a smrt postati posledica dugog veka i starosti, a ne
kancera, infarkta, dijabetesa i sl. Dragi moji hrišćani, naše bolesti su u
potpunosti pod našom kontrolom i mogu se ukloniti na način na koji je
opisan u prethodnim lekcijama. Setimo se Danila, koji se hranio, sa svojim
drugovima, biljem i semenkama, za razliku od đakonija na carevom dvoru
koje su služene ostalim dečacima, i bio zdrav i "lica sjajnijeg od ostalih
mladića". Zato, birajmo i mi takvu hranu, umesto da se trujemo mesom I
opojnim pićima. Neka vam Bog u tome pomogne.

Preuzeto, prevedeno i preradjeno sa www.hacres.com

29