Pamcenje obuhvata 3 f-je:1. Retenciju 2. Reprodukciju 3. Rekogniciju. Ebinhaus metode ucenja: 1.Metoda ustede 2. Reprodukcija 3. Rekonstrukcija 4. Rekognicija.

Aktivno zaboravljanje-Jenkins I Dalenbah uticaj sna I budnog stanja na pamcenje Interferencija kocenje ili brisanje starih utisaka od strane novih. REtroaktivna inhibicija zavisi od 1. Vremenski razmak izmedju ucenja dva gradiva 2. Slicnost dva gradiva 3. Stepen naucenosti gradiva( funkcionalna izolacija) 4. Razumevanje smisla gradiva. Faktori duzeg pamcenja 1. Smisao gradiva 2. Motorne navike 3. Steceno znanje iz pojedinih skolskih predmeta 4. Duzina I obimnost gradiva 5. Prijatnost, neprijatnost gradiva. Metode I trajanje naucenog 1. Raspodeljeno ucenje 2. Aktivno ucenje I preslisavanje 3. Ucenje globalnom metodom 4. Preterano ucenje plus dopunsko ucenje (150) 5. Brzina ucenja 6. Svest I namera da se uci za duzi rok 7. Svest o vaznosti zadataka I odgovornosti ucenika 8. Vera I samopouzdanje u sopstveno pamcenje . Ucenje I uzrast gotovost za nastavu,Paja Radosavljevic odrasli bolje uce nego deca, kriticki period ucenja, Bert, Sin, postoji rana retencija ukoliko ne dolazi do ponovnog ucenja u toru razvoja pamcenje utisaka iz ranog detinjstva se gubi do zrelosti ali uticaj onoga sto je dete zapamtilo na vrlo ranim uzrastima dosta veliki u toku citavog razvoja. Transfer ucenja 1.Teorija formalne discipline Platon, Dzon Lok, Viljem Dzejms dve poeme pamcenje se vezbanjem ne moze popraviti vec se uci kako da se koriste racionalnije metode ucenja. 2.Torndaj I Vudvort teorija identicnih elemenata 3. Dzad teorija generalizacije . Transfer u oblasti motornih vestina- 1.Veber deca desna, leva ruka 2. Fehner Veberov clanak o bilateralnom transferu I Folkmanov taktilni prag razlike daljine izmedju dve tacke 1. Povecanje ostljivosti izmedju dve tacke u onom delu koze koji je vezban 2. Isto na drugoj ruci 3. Posle nekoliko dana neupoterebe povecana osetljivost je nestala. Transfer centralnog porekla. Svift bacanje lopte u vis glavni cinioci transfera prenosenje uspesnih metoda u rukovanju loptama u izbegavanju sudara I u vracanju prisebnosti. Man izvezbanost jedne ruke na drugu prenosi se tehnika rada a ne sami pokreti. Transfer u oblasti sposobnosti 1.Pamcenje pom.metoda Vudrov ne poboljsava se pamcenje vec se uci metoda ucenja. 2.Misljenje Torndajk nijedan predmet nema veci uticaj na razvijenja sposobnosti od ostalih, inteligentniji vise napreduju. Barlov izvlacenje pouka iz basin, vezbanjem poboljsava analizu basne. Kvasicev razvoj kritickog misljenja I verbalne inteligencije, vezbanje analiziranje bitnih odnosa I kriticko misljenje na istoriju I fiziku. Lidija Vucic socijalna inteligencija, analiziranje poslovica I maksima. Faktori koji negativno uticu na transfer 1. Mehanizacija u resavanju problema 2. Pogresna direkcija 3. Funkcionalna fiksiranost. Zahtevi psiholoskog ispitivanja nastavnog procesa 1. Individualni rad sa ucenicima 2. Aktivnost ucenika 3. Tempo koji neju najvise odgovara 4. Dobra interakcija izmedju programiranog materijala I ucenika 5. Dijagnosticko testiranje. Programir.ucenje:1.Skiner linearno programiranje . 2.Kraoder razgranato programiranje 3.Landa algoritmizacija procesa ucenja I nastave. 4.Galjperin I Talizina teorija etapnog formiranja umnih radnji: 1.Etapa prethodnog upoznavanja 2. Vrsenje aktivnosti u njenom spoljasnjem vidu 3. Izvodjenje aktivnosti pomocu glasnog govora 4.izvodjenje aktivnosti pomocu spoljasnjeg govora u sebi 5. etapa umne aktivnosti.Ocenjivanje:Starc I Eliot 1.ocenjivanje zavisi od prirode predmeta 2. vece je neslaganje u davanju srednjih ocean a manje u ocenjivanju izuzetno slabih ili odlicnih radova. Adela Ostojcic Bujas 1. nastavnici kriterijum prilagodjavaju opstem nivou znajna u odeljenju 2. kriterijumi ekstremnih ocean su stabilniji od srednjih. Risto Djordjevski 1. nastavnici su osetljiviji kad ocenjuju homogeniju grupu zadataka ili ucenika 2. kriterijum se menja u zavisnosti od kvaliteta zadataka 3. kod heterogenih zadataka postoji uticaj kontrasta. Normativni testovi 1.koliko je uenik nauio 2.poreenje sa drugima(socijalni kriterijum) 3.do normi se dolazi posle sastavljanja testa 4.merila postignuda su relativna,poredjenje sa dr. 5.diskriminativnost kao poreenje uspeha najboljeg i najslabijeg uenika u razredu 6.pretpostavka o normalnoj distribuciji 7.valjanost: poreenje sa ocenama; sadrajna 8.rezultati: kvantifikacija - do kojeg percentila koja kolska ocena (norme) 9.selekcija: oni sa najvie znanja 10.sumativno ocenjivanje 11.ISPITIVANJE INDIVIDUALNIH RAZLIKA U ZNANJU. Kriterijski testovi 1.ta je uenika nauio 2.poreenje sa vaspitno-obrazovnim ciljevima (objektivni kriterijum),povoljan razvoj licn,takmicenje sa samim sobom 3.ciljevi i kriterijum uspeha postavljeni pre sastavljanja testa 4.merila postignuda su

apsolutna, u odnosu na postignute vasp.obr.ciljeve5.diskriminativnost kao razlika u uspehu pre i posle obrade gradiva 6.pretpostavka da de vedina uenika postidi vaspitno-obrazovne ciljeve 7.valjanost: sadrajna, logika 8.rezultati : kvantifikacija preko procenata gradiva koje je uenik usvojio; kvalitativno 9.selekcija: oni sa odreenim znanjem 10.formativno ocenjivanje i sumativno ocenjivanje 11.EVALUACIJA NASTAVE I POJEDINANIH POSTIGNUA 12.efekti primene nastavnih metoda i sredstva 13.evaluacija nastavnih programa. U savremenom obrazovanju,Predpostavlja se da svi ili bar gotovo svi ucenici mogu da usvoje mnoga znanja ako je nastavni program prilagodjen njihovim uzrasnim i intelektualnim mogucnostima. Uzrasnim mogucn.ucenika predpostavlja se da su nastavni programi prilagodjeni, ali da bi bili prilag.intelektualnim potrebna je individualizac.nastave,da bi se to omogucilo potrebno je povremeno sprovoditi Formativno ocenjivanje-merenje znanja koja su ucenici stekli da bi se usmerili na sticanje novih znanja, neophodnih za sticanje vaspitno-obrazovnih ciljeva.Orijentacija za bolju individuaciju nastave i postizanje vasp.obr.ciljeva od str.sto veceg br.ucenika. Sumativno ocenjivanje-na kraju skolske god.ili nastavnog perioda utvrdjuje koliko su i koja znanja ucen.stekli, na osn.kojeg se vrsi skolsko ocenjivanje uspeha ucenika. Problemi izrade kriterijumskih testova 1. razradjeni I precizno definisani vaspitno obrazovni ciljevi predmeta u celini I svih delova gradiva neslaganje medju strucnjacima 2. visina kriterijuma na osnovu kojih se ocenjuje efikasnost nastave 3. zameranje nekih visih ciljeva testovi znanja nisu dovoljni. Kriterijumski testovi ispituju efikasnost 1. upotrebe razlicitih nastavnih metoda I sredstava 2. vrednosti udzbenika ispitivanje 3.transfera I svih problema u kojima se utvrdjuje uticaj faktora na efikasnost ucenja I nastave,ucenje I obnavljanje. Vasptno-obrazovnim ciljevima je precizno operacionalno utvreno ta uenici treba da znaju poto obrade gradivo.Faktori koji uticu na ocenjivanje: Nastavnici pored kol.i kval.znanja ocenjuju osobine ucenika,kvalitet razreda u kome je ucenik,halo efekat,strah ili trema. Drugi faktori koji uticu na ocenjivanje pozitivni i negativni, razlike izm.usmenog i pismenog: Licni kontakt, vel.br.ucenika u razredu,obimnost programa i mali br. casova u pojedinom odeljenju, mali br.pitanja koja nisu reprezentativna za celokupno gradivo,razl.pitanja i razl.odg.,tesko uporedjivanje.Nastavn.se razl.po aktivnosti:kakva pitanja post.,Ucenici-sposobnost verb.izrazavanja,neki bolje koriste znake nast.odobravanja ili neodobravanja. Pismeno ispit.prednosti: zahteva vise samostalnosti,ista pitanja za sve,vise vremena za procenjivanje i uporedjivanje odg.Testovi znanja-1.Stoun.Pravi testovi.bazdareni i nebazdareni neformalni.Prednosti koriscenja testova znanja: 1.vel.br.pitanja pokrivaju celokupno gradivo,iskljucena slucajnost pogadjanja i sreca2.isti zadaci za sve,3.iskljucenje osobine ucenika koje ne bi trebalo da se ocenjuju,4.ocenjivanje objektivno i nezavisno od ocenjivaca,5.ekonomicniji,za 1 cas ispit.ceo razred,5.strogo odredjene ocene i objektivnije,6.grupno pa se otklanja trema. Nedostaci testova znanja:1.ispituje cinjenice->formulacija pitanja za razumevanje,2.pozitivna ocena bez pozn.osn.znanja.Obl.Testova Znanja:1.Reprodukcije:1)esejski2)testovi dopunjavanja,prisecanja2.Rekognicije:1)alternativni testovi ili dvoclanog izbora2)visestrukog izbora3)uporedjivanja i sredjivanja.Testovi pismenosti:Testovi znanja ispituju uspeh postignut u sticanju vestina,ubrajaju se u testove citanja,1.B.Stevanovic,ispitivao brzinu i razumevanje procitanog texta,exp.pismenost ljudi koji su zavrsili 4 razreda osn skole->broju nepismenih treba dodati i br.onih koji su izjavlj.da su pismeni a zavrsili su 4 razreda osn.skole.2.N.Rot.isp.1)vestinu citanja,text i pitanja u vezi toga,visestruki izbor,2)i vestinu pisanja,diktirane reci i recenice.Stepen pismenosti na osn.3 razreda osn skole.Citanje krace vreme, uporediti sa tom vestinom kod dece koja su zavrsila odr.razred ili odrediti uzrast citanja.