*

Kinematografija- snimanje pokreta sa vise kamera. Dinamometrija- merenje misicne snage kao uzrok modifikacije pokreta. EMG- merenje misicnih akcionih potencijala iskazuje intramuskularnu koordinaciju kao zajednicku ili pojedinacnu aktivnost motornih misicnih jedinica.

MODEL METOD
Model metod matematicko-staticki proracun za opis pokreta. - Svrha je da se konstatuje najekonomicniji energetski skup pokreta.

KINEMETRIJA

KINEMETRIJA -Koristi: 1) fotografisanje 2) film 3) elekronske postupke 4) analiza I vrednovanje podataka 5) merne greske Opis je baziran na merenju odnosa vremena i pozicije tela u prostoru. Kod skoka se posmatra: vreme starta, vreme zaleta, vreme oslonca, vreme leta, amortizaciono, reakciono vreme.

Parametri su: duzina koraka, sirina koraka, visina skoka, duzina skoka.

GEOMETRIJA POKRETAKOORDINATNI SISTEM

Model tacke kvantifikuje kinematiku jedne tacke u prostoru. Pozicija tacke u prostoru je P a odredjena vremenska tacka je i odnosno Pi Pokret jedne tacke u jednom pravcu je analiza u jednoj dimenziji. Analiza u jednoj ravni je dvodimenzionalni pokret. Pokret u prostoru je trodimenzionalni pokret.

VEKTORI

Ilustruju se u formi strelice. Pokazuju pravac i velicinu. Prostorna orjentacija daje uvid u silu ili snagu. Prikazani vektor definise: duzinu, velicinu sile i pravac delovanja sile. Ako su duzine vektora dve iste sile, te sile su iste velicine bez obzira na napadnu tacku.

SISTEM SILA

Sistem sila podrazumeva vise sila koje deluju na jedno telo. 1) linearni sistem sile deluje duz predstavljene linije. 2) konkurentni sistem je kad se sve linije susticu i prolaze kroz jednu tacku. 3) paralelni ili opsti sistem je kad jedna ili vise sila ne deluje na jednoj tacki i tad se posmatra moment sile ( poluga + sila ). Ako istovremeno na jedno telo deluju dve sile na razlicitim tackama javlja se rezultirajuca sila. Ako dve sile deluju kao paralelne u istom pravcu, sabiraju se i deluju kao zbir sila koje pomeraju telo. Ukoliko deluju sile suprotnog pravca, rezultanta je razlika u velicini delujucih sila. Ako dve ili vise sila deluju na jedno telo na razlicitim pravcima, onda se rezultanta izracunava paralelogramom sila.

*
*

FIZIKALNE VELICINE

POKRET promena mesta tela u prostoru unutar odredjenog vremena ako se telo nalazi sa drugim telom u sistemu zajednickog povezanog kretanja ova definicija se odnosi i na to telo. VREMENSKE KARAKTERISTIKE prikazuju vreme trajanja odredjenog pokreta pri cemu se uocava i razlicitost ubrzanja odnosno vremenska duzina prelaska istog puta.

ROTACIONI POKRET

Rotacioni pokret je ugaoni pokret gde svi elemnti jednog tela opisuju kruzno kretanje oko fiksirane osovine ( kuglasti zglobovi coveka, kuk i rame izvode pokret rotacije ). TRANSLACIJA sve tacke jednog tela pomeraju se paralelno pravolinijski ili lucno (translacija kicme napred ili u stranu i pomeranje kolena napred ili unazad.

BRZINA

Brzina je odnos predjenog puta i potrebnog vremena. Proporcionalna je sili a obrnuto proporcionalna masi tela. Izrazava se u metrima kroz sekunde. UBRZANJE je odnos promene brzine u odredjenom vremenu. Merna vrednost je m / s Ubrzanje pod zemljinom tezom je 9,81 m / s MASA kolicina materije, a jedinica je Kg. Tezina ili snaga se ne smeju zameniti sa masom.

SILE

Sila je neophodna za promenu stanja tela ( mirovanje ili kretanje ). Inercija tela je proporcionalna sili koja odrzava mirovanje ili pokret. Za promenu stanja potrebna je dodatna sila . Po Njutnu prvi zakon: Sila koja izaziva ubrzanje mase je proizvod mase i ubrzanja F ( sila ) = m ( masa ) a (akceleracija ) . Jedinica za silu je Kp ili N odnosno 1Kp = 10N Za odrzanje mase od 1Kp potrebna je sila od 9,81N odnosno 10N ako se zaokruzi.

ANGULIRANI POKRET

Angulirani pokret nastaje kad sila koja deluje na telo ne prolazi kroz centar tela ( obrtni momenat ). Staticko delovanje sile odrzava telo u njegovoj trenutnoj poziciji. Drugi Njutnov zakon: Telo zadrzava mirovanje ili pravolinijsko kretanje dok se ne javi dodatna sila spolja koja deluje na njega. Treci Njutnov zakon: akcija = reakcija -Telo A deluje na telo B. Ako telo A deluje na telo B onda telo B deluje na telo A. Obe sile su iste ali suprotnih pravaca.

SPOLJNE SILE
1)

2)

3)

4) 5)

Spoljne sile deluju spolja na zatvoreni sistem ( telo coveka ). Spoljne sile su: GRAVITACIJA Masa jednog tela povucena je delovanjem drugog tela sto rezultira pojavom sile zemljine teze. Napadna tacka je u srednjoj tacki mase tela. NORMALNA SNAGA Normalno je uvek vertikalno a pritisak ili sila deluje vertikalno na povrsinu. Od oslonca tela navise deluje na telo sila koja je jednaka i potire se dejstvom sile koja deluje nanize. REAKCIONA SNAGA je sila koja proizilazi iz treceg Njutnovog zakona na silu gravitacije reaguje misicna sila. SILA TRENJA na dodirnoj povrsini dva tela. SILE OTPORA su sile vazduha i vode kroz koje telo prolazi.

NAJZNACAJNIJA SILA PROTIV OTPORA

1) 2)

3)

Najznacajnija sila protiv otpora je misicna sila koja zavisi od: mase telesnih delova polozaja tezista i odnosa poluge sile i tezine to je otpor koji se savladjuje. dinamicko i staticko stanje i povezanost delovanja unutrasnjih i spoljasnjih sila.

IMPULS SILE
Kretanje materijalne tacke izrazava se jednacinom: F=ma F je sila m je masa a je brzina kretanja Ako se dejstvo odigrava u vremenskom intervalu, onda je F t = a t odnosno F t = m v pa sledi da je v = a v Proizvod sile i vremena je impuls sile. F =m v/t Sila je proporcionalna masi i brzini a obrnuto proporcionalna vremenu u kome deluje.

TEZISTE
Teziste tela je tacka u kojoj se sjedinjuje celokupna telesna masa. Kod uspravnog stava teziste je izmedju drugog i treceg L prsljenskog tela. U nekim polozajima tela teziste mase moze biti i van tela.

TEZISTE POJEDINIH TELESNIH DELOVA

Tezisna linija glave nalazi se par santimetara ispred C1. Tezisna linija gornjeg dela tela je ispred kicmenog stuba. Linija celokupnog trupa je ispred zgloba kuka.

OSNOVI FUNKCIONALNE ANATOMIJE I FIZIOLOGIJE

1)

2)

3)

KOSTI BIOMEHANIKA p=F/K pritisakk je direktno srazmeran sili koja deluje na zglobnu povrsinu, a indirektno srazmeran povrsini, pri cemu je K konstanta. - Trenje u zglobu se smanjuje ako je povrsina zgloba veca. ZGLOBOVI ( kosti, hrskavica, sinovijalno tkivo, sinovijalna tecnost, kapsula zgloba, ligamentalni aparat zgloba ).

FIZIOLOSKI POLOZAJ ZGLOBOVA JE ONAJ U KOME SU SVI MISICI I ZGLOBNE STRUKTURE KOMPLETNO OLABAVLJENI.

FUNKCIONALNI POLOZAJ ZGLOBOVA

Zavisi od uzrasta, zanimanja. To je strogo individualni i najudobniji ali ne i najkorisniji polozaj.

VRSTE POKRETA U ZGLOBOVIMA

1) 2) 3)

valjanje klizanje rotiranje

OBLICI ZGLOBOVA
1) 2) 3) 4) 5) 6)

Klizajuci zglob minimalni pokreti sternum i clavicula Sarnirski zglob ( lakat, izmedju dve falange ) Zglob u obliku zapusaca radio ulnarni Jajasti zglob proximalni RC zglob ( savijanje, opruzanje, pokreti levo i desno pa cak i rotacija ) Sedlasti zglob korenski zglob palca Kuglasti zglob daje najvecu pokretljivost ( rame, kuk ), a pokreti su: fleksija, ekstenzija, addukcija, abdukcija, kao i spoljasnja i unutrasnja rotacija.

ZGLOBOVI PO OSOVINI KRETANJA

1)

2)

3)

Jednoosovinski ovi zglobovi su tipa sarke izmedju clanaka prstiju i radio ulnarni zglob. Dvoosovinski tipican je rucni zglob kosti rucja i kosti podlaktice. Troosovinski zglob kuka i zglob ramena.

POKRETLJIVOST ZGLOBOVA

Funkcionalna pokretljivost je svakodnevna pokretljivost manjih amplituda. Rezervna pokretljivost je dodatak funkcionalnoj u slucaju akcidenta. Rezervna pokretljivost se moze povecati sistematskim vezbanjem. - Kontraktura zgloba - Ankiloza zgloba

MISICI
1)

2)
3)

Poprecno-prugasta muskulatura Glatka muskulatura Srcani misic

POPRECNO-PRUGASTA ILI SKELTNE MUSKULATURA

45% telesne mase karakteristike: a) nadrazljivost reaguje na nervne drazi b) kontraktibilnost mogucnost skracenja c) rastegljivost d) elasticnost sposobnost vracanja u prvobitni polozaj

ULOGA
a)

b)

c)

Aktivni pokret tela ( opsta aktivnost i lokalizovana aktivnost ), npr. trcanje i drzanje olovke. Odrzavanje uspravnog stava ( CNS idlucuje o automatizaciji drzanja tela ). Produkcija toplote ili energije koja se trosi u misicnom radu.

GRADJA SKELETNE MUSKULATURE

Poprecno-prugasto vlakno,duzina 15 cm, a debljina 0,1 mm. Misicno vlakno je obavijeno misicnim tkivom ( endomisium ), a vise misicnih vlakana vezivnim pregradama ( perimisium ) daje anatomsku jedinicu obavijenu epimisium-om. Epimisium sa fasciom drzi misic u anatomskom obliku. Misici se zavrsavaju tetivom.

INERVACIJA I SNABDEVANJE KRVOTOKOM

Jedan nerv, jedna arterija, jedna ili dve vene Vaskularna mreza sa mioglobinom daje crvenu boju misicu.

HISTOLOSKA GRADJA MISICNIH VLAKANA

( miofibrile sarkomere motornomisicna jedinica: grupa misicnih vlakana inervisana od motoneurona ).

ENERGETSKO SNABDEVANJE MISICA

Ugljeni hidrati Masti Belancevine Vitamini Minerali Enzimi

MISICNA KONTRAKCIJA

CNS nervna vlakna misic ATPADP

DOBIJANJE ENERGIJE
Anaerobni put ( razgradnja jednog molekula ugljenih hidrata van mitohondrija kroz enzimski proces ). 2) Aerobni put ( ponuda kiseonika u mitohondrijama odredjuje aktivnost glikogena ). - Ako je ponuda O2 preko 15% od normalne, energija se dobija razgradnjom masnih kiselina.
1)

MISICNE KONTRAKCIJE SU:

Izotonicne ( pri konstantnom teretu skracuje se misic ) Izometrijske ( menja se snaga misica a duzina je konstantna )

FAKTORI EFIKASNOSTI MISICA

Velicina misicne sile veca sila misica, manja efikasnost. Ugao delovanja na kost proporcionalno sinusu, a obrnuto kosinusu ugla. Veci krak dejstva, sila je efikasnija. Veca sila otpora, manja efikasnost misica. Najveci otpor je pri dejstvu od 90. Elasticnost misicnih struktura ( u momentu dejstva sile javlja se deformitet, a po prestanku delovanja vracanje u normalno stanje ). Biartikularni i poliartikularni misici Slobodni i fiksirani misicni pripoj ( Slobodni pripoj je obicno distalni. Staticka kontrakcija je kad su oba pripoja fiksirana).

ANTIGRAVITACIONI MISICI

Uspravni stav sa oba stopala oslonjena na podlogu => sile teze i misicne sile su uravnotezene. Podizanjem na prste sila misica je jaca od teze.

KOMBINOVANO DEJSTVO MISICNIH SILA

Rezultanta je misicna sila koja izvodi pokret.

KINETICKI LANCI

Kompleks pokreta jednog misica sa efektom i na susedne delove tela je kineticki lanac ili lanac pokreta.

OTVORENI KINETICKI LANAC

Jedan kraj misica je slobodan, npr. fleksori lakta kad je ruka opustena pored tela. - Pri savijanju ruke u laktu razvija se misicna sila u ramenu i to postaje fiksna tacka pregibaca podlaktice i sake. Pri podizanju opruzenih nogu u lezecem polozaju supinacije aktiviraju se fleksori kuka, a karlica kao oslonac, mora biti fiksirana izometrijskom kontrakcijom trbusne muskulature.

ZATVORENI KINETICKI LANAC

Ucvrscen je na oba svoja kraja. Pokret izolovanih zglobova je nemoguc. Pokret u jednom zglobu izaziva pokrete u svim zglobovima lanca ( sedi na stolici i podize nogu sa podloge => aktivnost ekstenzora skocnog zgloba flektira kuk i koleno indirektno ).

ANATOMSKI POKRETI

glava vratna kicma slabinska kicma

*
rame lakat - podlaktica

GRUDNI KOS I REBRA, KARLICA,KUK

natkolenica, abdomen, koleno, saka i stopalo

Skelet

*
prednja muskulatura tela i ekstremiteta

*
zadnja muskulatura tela i ekstremiteta