Ugovor o lizingu Lizing industrija, u modernom smislu, razvijena je pedesetih godina XX veka u SAD.

Na teritoriji Srbije, posao finansijskog lizinga pravno je regulisan odredbama Zakona o finansijskom lizingu, koji je donet u maju !!". godine, #ime je stvoren zakonski okvir za razvoj ove aktivnosti. $zmene i dopune ovog zakona, kojima je Narodna banka Srbije odre%ena kao institu&ija koja izdaje dozvole za obavljanje poslova finansijskog lizinga, daje saglasnost na imenovanje organa upravljanja, vr'i nadzor nad poslovanjem davao&a finansijskog lizinga i preduzima korektivne mere, donete su u julu !!(. godine. ) ovom radu bi*e obja'njeno 'ta je to lizing i kakva je njegova pravna priroda. 1.1. Nastanak i razvoj + vremenu nastanka )govora o lizingu postoje razli&ita misljenja, od toga da je nastao u ,giptu jos pre "!!!.g.p.n.e. odnosno da je nastao u SAD -.//.godine, kada je 0ell12elephon1 3ompan4 umesto da prodaje svoje telephone, iste davala na koris&enje u vidu lizinga, odnosno "!1tih godina XX veka u SAD u vidu finansiranja nekretnina, a u ,vropi 5!1tih godina, odnosno u sadasnjem obliku (!1tih godina XX veka u SAD. ) svakom slu&aju zemljom porekla se smatraju SAD, dok ga industrijski razvijene zemlje prihvataju polovinom XX veka. )govor o lizing razvio se iz klasi&nog ugovora o zakupu. Naziv lizinga poti&e iz engleskog jezika od glagolskog oblika to lease $ ozna&ava zakup, najam, iznajmljivanje. Danas je u poslovnoj praksi prihva&en izraz lizing $ kao takav figurira $ u pravnoj $ ekonomskoj sferi. Lizing, posmatran u u6em smislu re#i je u stvari zakup. ) po#etnim fazama razvoja, izme%u poslova lizinga i klasi#nog zakupa nije bilo razlika. 7remenom, lizing poslovi su se modifikovali, naro#ito zbog ulaska tre*e strane u posao u vidu davao&a lizinga, finansijera, tako da danas lizing prevazilazi po svojoj sadr6ini najam i zakup, budu*i da obuhvata i poslove poput kreditiranja, kupoprodaje na po#ek, vr'enja usluga razli#itog profila, itd. 8azloge nastanka lizinga prvenstveno treba tra6iti u razvoju tehnike i tehnologije, pojavi moderne investi&ione opreme sa visokim stepenom proizvodnih performansi, savremenih proizvoda vode*e tehnologije, inventivnosti u pronala6enju novih izvora i metoda finansiranja, novim na#inima plasmana opreme kao i u stalnoj te6nji kompanija da u uslovima o'tre konkuren&ije prona%u profitabilne anga6mane na svetskom tr6i'tu. 9roizvo%a#i opreme su preko lizinga prona'li mogu*nost pove*anja obima i efikasnosti realiza&ije svojih proizvoda, osvajanja novih tr6i'ta, dok kup&i te opreme u lizingu vide 'ansu za takvu nabavku odgovaraju*e opreme koja *e ih po'te%eti izdvajanja visokih suma nov#anih sredstava odjednom. Lizing posao mo6emo definisati kao poslovni aran6man izme%u privrednih subjekata, baziran na ugovoru o lizingu, u kome davala& lizinga izdaje u zakup predmet lizinga :naj#e'*e ma'ine i investi&ionu opremu; korisniku lizinga, a korisnik tu opremu koristi na na#in i u roku utvr%enim ugovorom, zauzvrat pla*a &enu kori'*enja predmeta lizinga, a po isteku perioda kori'*enja opreme ima pravo da istu vrati, produ6i kori'*enje ili je otkupi po ugovorenoj &ijeni. ,konomska logika lizinga se sastoji u slede*em< =)mesto da kupi i odmah plati, na primer opremu i ma'ine, preduze*e nalazi interes da se obrati spe&ijalizovanoj finansijskoj institu&iji, ban&i ili neposrednom proizvo%a#u da mu potrebnu opremu izda u zakup na odre%eni rok=, a po isteku ugovorenog perioda, zakupa& mo6e kupiti predmet lizinga ili ga vratiti

zakupodav&u. 2okom perioda kori'*enja opreme pravo vlasni'tva nad predmetom lizinga ima davala& lizinga. ) osnovi lizing posla le6i ugovor o lizingu, koji sadr6i sve relevantne elemente kojima se reguli'e taj posao. Najbitniji elementi ugovora o lizingu se odnose na predmet zakupa, lizing naknadu, period kori'*enja sredstva i prava i obaveze u#esnika u lizing transak&iji.

2. POJAM I KARAKTERI TIKE U!O"ORA O LI#IN!U 9ojmovno odredjenje ugovora o lizingu nije jednostavno zbog raznovrsnosti ovog ugovora u praksi i zbog razli&itog pristupa u njegovom definisanju. Njega definise, kako pravna, tako i ekonomska nauka. >edjutim od bitnog zna&aja je razgrani&iti lizing posao u formi finansijskog lizinga, od ugovora o lizingu, kao dela lizing posla. 2.1. Ugovor o lizingu ) pravnoj teoriji u definisanju ugovora o lizingu polazi se od stava da je to ugovor obliga&ione prirode. Stoga se, po pravilu,definise kao ugovor koji zaklju&uje dve strane, od kojih je jedna davala& lizinga :lessor; i koji se obavezuje drugoj strani, primao&u lizinga :lessee;, da &e joj dati na koris&enje predmet ugovora za odredjeni period koji davala& lizinga sam proizvodi ili nabavlja od tre&eg li&a, a druga strana se obavezuje da preuzme predmet lizinga, da pla&a lizing naknadu u ratama i da po isteku ugovorenog roka predmet ili vrati ili otkupi :svakako po nizoj &eni; ili vreme koris&enja produzi zaklju&uju&i novi ugovor uz nizu naknadu. )govor o lizingu je formalan ugovor, jer mora biti sa&injen u pisanoj formi. Zakonodava& propisuje obavezne elemente ovog ugovora , a to su < -. Nazna&enje predmeta lizinga ? . $znos lizing naknade koju pla&a primala& lizinga? ". $znos pojedina&nih naknada i njihov ukupan broj? @. 7reme pla&anja i (. 8ok na koji je ugovor zaklju&en. 9redmet lizinga mo6e biti pokretna nepotro'na stvar :oprema, postrojenja, vozila i sl.;, )govor o lizingu obavezno sadr6i< pre&izno odre%enje predmeta lizinga, iznos naknade koju pla*a primala& lizinga, iznos pojedinih rata naknade, njihov broj i vreme pla*anja, kao i rok na koji je ugovor zaklju#en. >inimalni rok na koji se ugovor o lizingu zaklju#uje ne mo6e biti kra*i od dve godine od dana zaklju#enja ugovora. 9ored navedenih ugovor o lizingu mo6e da sadr6i i slede*e elemente< mesto, vreme i na#in isporuke predmeta lizinga, svojina na predmetu lizinga, strana koja je obavezna da osigura predmet lizinga i rizi&i od kojih treba da bude osiguran, na#in prestanka ugovora, op&ija kupovine ili produ6enja ugovora, tro'kovi transporta predmeta lizinga, njegova monta6a, demonta6a i teku*e odr6avanje, zamena delova, servis i tehni#ko1tehnolo'ko unapre%enje, obu#avanje osoblja primao&a lizinga za kori'*enje predmeta lizinga i druge elemente o kojima ugovorne strane postignu saglasnost. )govor o lizingu ima osnovni &ilj da omogu*i korisniku da privre%uje upotrebom stvari bez njihove kupovine. )govor o lizingu se razlikuje od ugovora o zakupu, zato 'to se zakupodava& nikada po isteku ugovora ne li'ava svojine na zakupljenom stvari, dok kod ugovora o lizingu to ne mora biti slu#aj.

Lizing j$ %osao u ko&$ 'avala( lizinga< A sa isporu#io&em predmeta lizinga zaklju#uje ugovor o isporu&i :kojim sti#e pravo svojine nad predmetom lizinga;, pri #emu isporu#io&a i predmet lizinga odre%uje primala& lizinga, A sa primao&em lizinga zaklju#uje ugovor o lizingu, kojim na primao&a lizinga prenosi ovla'*enja dr6anja i kori'*enja predmeta lizinga na ugovoreno vreme, a primala& mu za to pla*a ugovorenu naknadu u ugovorenim ratama. ) ovoj transak&iji davala& lizinga nabavlja opremu od dobavlja#a i na odre%eni vremenski period je daje na kori'*enje primao&u lizinga, koji je zauzvrat du6an da davao&u vr'i periodi#na pla*anja po uslovima definisanim u ugovoru o lizingu. 9ostoje dve osnovne vrste lizinga< -. o%$rativni lizing . )inansijski lizing Za razliku od operativnog lizinga koji je veoma sli#an klasi#nom iznajmljivanju, finansijski lizing je mnogo kompleksnija transak&ija. 2o je oblik kreditnog aran6mana koji finansira nabavku odre%ene opreme za potrebe primao&a lizinga. 7lasni'tvo nad predmetom lizinga, tokom &elog perioda trajanja ugovora o finansijskom lizingu, ostaje na davao&u lizinga, pri #emu se tim ugovorom mo6e predvideti tzv. pravo op&ije, tj. pravo primao&a lizinga da otkupi predmet lizinga po isteku ugovora. 9rimala& lizinga ima puno pravo da predmet lizinga nesmetano koristi tokom trajanja ugovora o finansijskom lizingu i da u6iva sve koristi od njegovog kori'*enja, ali ujedno snosi i sve rizike i tro'kove koji proizlaze iz prava vlasni'tva, iako formalno1pravno nije vlasnik predmeta. Binansijski lizing predstavlja jedan od na#ina finansiranja ulaganja u osnovna sredstva, odnosno pokretna nepotro'na dobra, te se javlja kao alternativa sopstvenim sredstvima, bankarskim kreditima i zadu6ivanju putem emitovanja du6ni#kih hartija od vrednosti. +vaj oblik finansiranja se #esto poredi sa bankarskim kreditima, jer su po nekim karakteristikama sli#ni :otplata u unapred odre%enim ratama, kamata, na#in knjigovodstvenog evidentiranja...;. >e%utim, bitne karakteristike finansijskog lizinga koje ga su'tinski odre%uju u odnosu na ostale vidove finansiranja su< finansiranje se uvek odobrava za tano odreeni predmet, nabavku predmeta vri davalac lizinga, a ne primalac lizinga, davalac lizinga je vlasnik predmeta tokom celog perioda ugovora o lizingu, predmet lizinga ujedno predstavlja i sredstvo obezbeenja naplate, zbog ega davaoci lizinga esto ne zahtevaju druga sredstva obezbeenja, davalac lizinga ima punu zatitu u sluaju propasti ili oteenja predmeta (osiguranje predmeta), neplaanja lizing naknade (povraaj predmeta lizinga po posebnom postupku), steaja ili likvidacije primaoca lizinga (izluno pravo) R$gistar )inansijskog lizinga Agen&ija za privredne registre vodi registar finansijskog lizinga u skladu sa zakonom. 8egistar finansijskog lizinga po#eo je sa radom @. januara !!@. godine i predstavlja jedinstvenu &entralizovanu elektronsku bazu podataka u koju se upisuju poda&i o ugovoru o finansijskom lizingu, izmene i dopune tih podataka, zabele6be sporova koji se ti#u predmeta lizinga i prestanak ugovora o finansijskom lizingu.

Davala& lizinga je du6an da zahtev za upis ugovora o finansijskom lizingu podnese u roku od sedam dana od dana isporuke predmeta lizinga, odnosno zahtev za upis izmene i dopune podataka o ugovoru o finansijskom lizingu, kao i brisanje podataka iz registra u roku od sedam dana od momenta nastupanja #injeni&a koje su tu izmenu i dopunu, odnosno brisanje podataka uslovile. Navedene zahteve mo6e da podnese i primala& lizinga, ako je to odre%eno ugovorom o finansijskom lizingu. Svrha postojanja registra i upisa ugovora o finansijskom lizingu u registar jeste dostupnost podataka o zaklju#enim ugovorima o lizingu :i predmetima lizinga; 'iroj javnosti. )pisom ugovora o finansijskom lizingu u registar smatra se da su tre*a li&a upoznata sa postojanjem ugovora o lizingu, odnosno niko se ne mo6e pozvati na okolnost da mu nisu bili poznati poda&i o finansijskom lizingu upisani u registar. 9oda&i upisani u registar nisu dokaz o postojanju svojinskih ili drugih prava na predmetu lizinga, niti o punova6nosti bilo kog pravnog posla. Pr$'nosti i n$'osta(i lizinga Lizing predstavlja veoma zna#ajan vid finansiranja privrede. Najbolji pokazatelj zna#aja lizinga predstavlja stopa u#e'*a investi&ija u osnovna sredstva finansirana putem lizinga u ukupnim investi&ijama u osnovna sredstva jedne privrede. 2ako se, prema poda&ima Leaseurope za !!@. godinu, ova stopa kre*e i do @C :u 7elikoj 0ritaniji i $rskoj; i bele6i konstantan rastu*i trend od !!!. godine. )#e'*e lizinga u nabav&i osnovnih sredstava u zemljama &entralne i isto#ne ,vrope je tako%e zna#ajno i u proseku iznosi -.,(C. S obzirom na to da se radi o novom vidu finansiranja kod nas :najve*i broj davala&a lizinga je osnovan u !!". godini;, ovaj pokazatelj za !!@. godinu u Srbiji, prema nekim pro&enama, iznosi ispod @C. Dlju#na prednost finansijskog lizinga u odnosu na druge vidove finansiranja proisti#e iz #injeni&e da je davala& lizinga formalno1pravni vlasnik predmeta lizinga tokom trajanja ugovora o lizingu, 'to mu omogu*uje preuzimanje ve*eg rizika u smislu kreditne sposobnosti poten&ijalnog klijenta. $z tog razloga je ovakav vid finansiranja pogodan za novoosnovana, mala i srednja preduze*a, preduzetnike i sve korisnike sa slabijom kreditnom sposobno'*u, odnosno korisnike koji ne raspola6u sredstvima koja bi mogli da ponude na ime obezbe%enja kredita. Naime, davala& lizinga donosi odluku o odobravanju finansiranja ne samo na osnovu kreditne sposobnosti korisnika :'to je dominantan faktor pri odlu#ivanju o odobravanju bankarskog kredita i odre%ivanju sredstava obezbe%enja koja banke zahtevaju; ve* i na osnovu pro&ene stepena utr6ivosti predmeta lizinga, odnosno mogu*nosti da se predmet lako i po realnoj &eni proda na tr6i'tu. 9ro&edura odobrenja finansiranja je u slu#aju finansijkog lizinga naj#e'*e kra*a u odnosu na tradi&ionalne vidove finansiranja. 8azlog tome je 'to se dodatna sredstva obezbe%enja :npr. hipoteke; naj#e'*e ne zahtevaju, a davao&i lizinga #esto imaju uspostavljenu poslovnu saradnju sa isporu#io&ima predmeta lizinga. Sve navedeno dovodi do ukupnog smanjenja transak&ionih tro'kova. Dodatna prednost finansijskog lizinga, naro#ito u slu#aju novoosnovanih preduze*a, jeste mogu*nost davao&a lizinga da predmet pribavi pod povoljnijim uslovima, na osnovu saradnje sa isporu#io&em predmeta lizinga i prometa koji isporu#ila& ostvaruje preko njega. 9ored toga, davala& i primala& lizinga mogu da, u sklopu ovog aran6mana, ugovore i usluge odr6avanja, servisiranja, zamene delova, tehni#ko1tehnolo'kog unapre%enja, obu#avanja osoblja primao&a lizinga za kori'*enje predmeta lizinga i sl. ) inostranoj, a u poslednje vreme i u na'oj ekonomsko1pravnoj teoriji iznete su ne samo brojne prednosti ve* i nedosta&i lizing poslova. 2i nedosta&i se odnose na slede*e #injeni&e<

lizing dru'tvo ima tipizirane ugovore :formulare;, njegova &ena pored efektivnih tro'kova doti#nog posla sadr6i i rizik i dobit. 2reba ista*i da je svaki lizing posao poseban ekonomski slu#aj za sebe. Ne samo da ono 'to jednom preduze*u odgovara ne mora da pogoduje i drugom preduze*u, nego i ono 'to je preduze*u kao opredellenje odgovaralo u jednom periodu ne mora biti uspe'no i u narednom periodu. >e%utim, izvesno je da u svetu razvijene tr6i'ne privrede finansiranje lizingom predstavlja zna#ajan #inila& tokova reproduk&ije i to posebno u uslovima kada su finansijski izvori ograni#eni i kada je &ena investi&ione opreme suvi'e visoka. Ugovor o lizingu )govor o lizingu je onaj ugovor kojim se jedna strana :davala& lizinga; obavezuje da ustupi na kori'*enje ugovorom utvr%enu sadr6inu :opremu ili &elokupna postrojenja;, a druga strana da s njom obavi radnje privre%ivanja uz pla*anje naknade davao&u lizinga. >inimalni rok na koji se ugovor o lizingu zaklju#uje ne mo6e biti kra*i od dve godine od dana zaklju#enja ugovora. )govor o lizingu mora biti zaklju#en u pismenoj formi. 9redmet lizinga mo6e biti pokretna nepotro'na stvar :oprema, postrojenja, vozila i sl.;, )govor o lizingu obavezno sadr6i< pre&izno odre%enje predmeta lizinga, iznos naknade koju pla*a primala& lizinga, iznos pojedinih rata naknade, njihov broj i vreme pla*anja, kao i rok na koji je ugovor zaklju#en. 9ored navedenih ugovor o lizingu mo6e da sadr6i i slede*e elemente< mesto, vreme i na#in isporuke predmeta lizinga, svojina na predmetu lizinga, strana koja je obavezna da osigura predmet lizinga i rizi&i od kojih treba da bude osiguran, na#in prestanka ugovora, op&ija kupovine ili produ6enja ugovora, tro'kovi transporta predmeta lizinga, njegova monta6a, demonta6a i teku*e odr6avanje, zamena delova, servis i tehni#ko1tehnolo'ko unapre%enje, obu#avanje osoblja primao&a lizinga za kori'*enje predmeta lizinga i druge elemente o kojima ugovorne strane postignu saglasnost. )govor o lizingu ima osnovni &ilj da omogu*i korisniku da privre%uje upotrebom stvari bez njihove kupovine. )govor o lizingu se razlikuje od ugovora o zakupu, zato 'to se zakupodava& nikada po isteku ugovora ne li'ava svojine na zakupljenom stvari, dok kod ugovora o lizingu to ne mora biti slu#aj. u*j$kti ugovora o lizingu Davala& lizinga je li&e koje, uz zadr6avanje prava svojine na predmetu lizinga, prenosi na primao&a lizinga ovla'*enje dr6anja i kori'*enja na predmetu lizinga, na ugovoreno vreme i uz ugovorenu naknadu. 9rethodno navedeno li&e jeste privredno dru'tvo, osnovano u skladu sa zakonom kojim se ure%uje pravni polo6aj privrednih dru'tava, #iji nov#ani deo osnovnog kapitala ne mo6e biti manji od -!!.!!! evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan uplate i koje je dobilo dozvolu Narodne banke Srbije za obavljanje poslova finansijskog lizinga u skladu sa ovim zakonom.

Davala& lizinga mo6e da obavlja samo delatnost finansijskog lizinga. Davala& lizinga du6an je da u svom poslovanju obezbedi da njegov osnovni kapital uvek bude u iznosu koji nije manji od predvi%enog iznosa. Zahtev za izdavanje dozvole za obavljanje poslova finansijskog lizinga osniva#i privrednog dru'tva podnose Narodnoj ban&i Srbije. )z zahtev se podnosi slede*a dokumenta&ija< -; osniva#ki akt dru'tva? ; dokaz da je na privremeni ra#un kod banke upla*en nov#ani deo osnovnog kapitala? "; dokaz o kadrovskoj i tehni#koj osposobljenosti za obavljanje poslova finansijskog lizinga? @; program rada privrednog dru'tva za period od tri godine? (; spisak li&a predlo6enih za #lanove organa upravljanja, odnosno predlo6enih li&a s posebnim ovla'*enjima i odgovornostima, preporuke o stru#nim i profesionalnim kvalitetima tih li&a, dokaz da ta li&a nisu osu%ivana za krivi#na dela koja ih #ine nepodobnim za obavljanje ovih funk&ija, kao i dokaz da im nije izre#ena mera zabrane obavljanja delatnosti. Narodna banka Srbije bli6e propisuje uslove i na#in dokazivanja ispunjenosti propisanih uslova. 9ri razmatranju zahteva i dokumenta&ije Narodna banka Srbije o&enjuje i poslovnu reputa&iju osniva#a privrednog dru'tva i predlo6enih #lanova organa upravljanja, odnosno li&a s posebnim ovla'*enjima i odgovornostima i propisuje kriterijume za o&enu poslovne reputa&ije. Davala& lizinga je du6an da< -; Narodnoj ban&i Srbije dostavlja godi'nji izve'taj o poslovanju, sa finansijskim izve'tajem i mi'ljenjem ovla'*enog revizora? ; Narodnu banku Srbije obavesti o statusnim i drugim promenama koje se registruju u registar privrednih subjekata? "; dostavlja i druge podatke na zahtev Narodne banke Srbije. @; da Narodnoj ban&i Srbije podnese zahtev za davanje saglasnosti na odluku o imenovanju #lanova organa upravljanja, odnosno li&a sa posebnim ovla'*enjima i odgovornostima Narodna banka Srbije mo6e da propi'e obavezu davao&ima lizinga da na posebno otvorenom ra#unu kod banke dr6e sredstva rezerve. Ako Narodna banka propi'e ovu obavezu istim aktom propisa*e i visinu sredstava rezervi, stopu izdvajanja tih sredstava, kao i na#in i uslove njihovog kori'*enja. Nadzor nad obavljanjem poslova davao&a lizinga vr'i Narodna banka Srbije na osnovu naloga guvernera Narodne banke Srbije ili li&a koje on ovlasti. Ako su u postupku nadzora utvr%ene nezakonitosti i nepravilnosti, prema davao&u lizinga preduzimaju se mere koje se odnose na< -; upu*ivanje pismene opomene?

; upu*ivanje nalogodavnog pisma, uz mogu*nost izri&anja nov#ane kazne? "; izdavanje naloga za otklanjanje utvr%enih nepravilnosti, uz mogu*nost izri&anja nov#ane kazne davao&u lizinga, kao i #lanovima njegovih organa upravljanja, odnosno li&ima s posebnim ovla'*enjima i odgovornostima? @; oduzimanje dozvole za obavljanje poslova finansijskog lizinga. Narodna banka Srbije donosi re'enje o oduzimanju dozvole za obavljanje poslova finansijskog lizinga, ako< -; je dozvola izdata na osnovu neistinitih i neta#nih podataka osniva#a privrednog dru'tva? ; davala& lizinga prestane da ispunjava uslove potrebne za izdavanje te dozvole? "; davala& lizinga ne dostavlja propisane izve'taje, dokumenta&iju i druge podatke o svom poslovanju na propisani na#in i u propisanim rokovima? @; davala& lizinga ne omogu*i vr'enje nadzora nad njegovim poslovanjem? (; se utvrdi da je nov#ani deo osnovnog kapitala davao&a lizinga manji od onog koji je propisan zakonom? 5; u ostavljenom roku davala& lizinga nije sproveo mere koje mu je nalo6ila Narodna banka Srbije, odnosno ako nije otklonio razloge za uvo%enje tih mera. Narodna banka Srbije bli6e propisuje uslove i na#in vr'enja nadzora nad obavljanjem poslova davao&a lizinga Nadzor obuhvata< -; posrednu kontrolu izve'taja i druge dokumenta&ije, kao i drugih podataka koje davala& lizinga dostavlja Narodnoj ban&i Srbije, odnosno kojima Narodna banka Srbije raspola6e? ; neposredan uvid u poslovne knjige i drugu dokumenta&iju davao&a lizinga. 9rimala& lizinga, u smislu ovog zakona, je pravno ili fizi#ko li&e na koga davala& lizinga prenosi ovla'*enje dr6anja i kori'*enja predmeta lizinga, na ugovoreno vreme i uz ugovorenu naknadu. $sporu#ila& predmeta lizinga :u daljem tekstu< isporu#ila&;, u smislu ovog zakona, je pravno ili fizi#ko li&e koje na davao&a lizinga prenosi pravo svojine na predmetu lizinga, radi njegove predaje primao&u lizinga na dr6anje i kori'*enje, na ugovoreno vreme i uz ugovorenu naknadu. Prava i o*av$z$ iz ugovora o lizingu Prava+ o*av$z$ i o'govornosti 'avao(a lizinga, A obaveza pribavljanja predmeta lizinga prema spe&ifika&iji primao&a lizinga? A odgovornost prema primo&u lizinga za pravne nedostatke predmeta lizinga :ukoliko tre*e li&e pola6e neko pravo na predmetu lizinga koje primao&u lizinga isklju#uje, umanjuje ili ograni#ava neometanu dr6avinu predmeta; i odgovornost prema primao&u lizinga za pretrpljenu 'tetu po tom osnovu?

A pravo na raskid ugovora ukoliko primala& lizinga ne pla*a ugovorenu naknadu, pravo na povra*aj predmeta lizinga i naknadu pretrpljene 'tete po tom osnovu? A pravo na izdvajanje predmeta lizinga :izlu#no pravo; iz ste#ajne mase, u slu#aju ste#aja primao&a lizinga? A poseban postupak preuzimanja predmeta lizinga u dr6avinu u slu#aju nepla*anja lizing naknade E sud je du6an da u roku od tri dana od dana podno'enja zahteva donese re'enje o oduzimanju predmeta lizinga od primao&a lizinga, a postupak oduzimanja predmeta lizinga sprovodi se u roku od tri dana od dana dono'enja tog re'enja. Prava+ o*av$z$ i o'govornosti %ri&ao(a lizinga< A obaveza preuzimanja predmeta lizinga na na#in, u vreme i na mestu predvi%enom ugovorom? A pravo na raskid ugovora o finansijskom lizingu ukoliko predmet nije isporu#en u skladu sa ugovorom :ako isporu#ila& predmet ne isporu#i, isporu#i sa do&njom ili ako predmet ima materijalni nedostatak;, pravo na naknadu 'tete po tom osnovu i pravo na obustavljanje isplate naknade do isporuke koja je u svemu u skladu sa ugovorom o lizingu? A naknadne izmene ugovora o isporu&i, sa #ijom sadr6inom se primala& lizinga saglasio, ne proizvode dejstvo prema primao&u lizinga, osim ako on na njih ne pristane? A odgovornost za 'tetu prouzrokovanu kori'*enjem predmeta lizinga? A obaveza odr6avanja predmeta lizinga? A obaveza pla*anja lizing naknade? A odgovornost za slu#ajnu propast ili o'te*enje predmeta lizinga od momenta preuzimanja predmeta? A obaveza osiguranja predmeta lizinga. Prava+ o*av$z$ i o'govornosti is%oru-io(a %r$&$ta, A obaveza isporuke predmeta lizinga primao&u lizinga na na#in, u vreme i na mestu koji su predvi%eni ugovorom o isporu&i? A odgovornost prema primao&u lizinga za materijalne nedostatke predmeta lizinga. Pro($'ura )inansiranja %ut$& )inansijskog lizinga< -. izbor predmeta i pribavljanje ponude isporu#io&a predmeta? . ponuda isporu#io&a predmeta se, uz zahtev za finansiranje, predaje davao&u lizinga, na osnovu #ega davala& lizinga sa#injava ponudu za finansiranje :informativna ponuda;. ) nekim slu#ajevima, isporu#ila& predmeta lizinga mo6e da sa#ini informativnu ponudu davao&a lizinga? ". davao&u lizinga se podnosi dokumenta&ija :spisak potrebne dokumenta&ije se mo6e na*i na $nternet stranama davao&a lizinga; koja je potrebna za dono'enje odluke o odobrenju ili odbijanju zahteva za finansiranje? @. ukoliko je zahtev odobren, pristupa se potpisivanju ugovora o finansijskom lizingu sa davao&em lizinga? (. po potpisivanju ugovora upla*uje se u#e'*e i drugi tro'kovi predvi%eni ugovorom?

5. preuzimanje predmeta lizinga od isporu#io&a predmeta? /. otplata rata lizing naknade.

Pr$stanak ugovora o lizingu

)govor o lizingu prestaje< . ist$ko& ugovornog roka+ . otkazo& ugovorni/ strana+ . raski'o& ugovora i . %r$stanko& %ostojanja j$'n$ o' ugovorni/ strana )govor o lizingu tako%e prestaje ako predmet lizinga bude uni'ten nekim slu#ajem vi'e sile. 9redmet lizinga ne prelazi u svojinu primao&a lizinga protekom roka na koji je ugovor o lizingu zaklju#en. )govorom o lizingu mo6e se predvideti pravo primao&a lizinga da, po proteku roka na koji je ugovor zaklju#en, otkupi predmet lizinga po &eni koja je ugovorom odre%ena ili da produ6i ugovor o lizingu :pravo op&ije;. 9rimala& lizinga je du6an da davao&a lizinga obavesti o svojoj odlu&i da otkupi predmet lizinga ili da produ6i ugovor o lizingu, najkasnije mese& dana pre isteka roka na koji je ugovor zaklju#en. #aklju-ak Lizing je veoma va6an izvor srednjoro#nog i dugoro#nog finansiranja, jer predstavlja ekonomski efikasno re'enje nabavke sredstava potrebnih za poslovanje preduze*a. Lizing pru6a mogu*nost preduze*ima da modernizuju svoju opremu i samim tim postanu efikasnija i konkurentnija. Lizing je naro#ito pogodan za mala i srednja preduze*a, kao i nova, tek osnovana preduze*a koja #esto ne mogu da ra#unaju na druge mogu*nosti finansiranja. )pravo zato, vlade mnogih zemalja podr6avaju lizing kao va6an metod podsti&anja investi&ija. Lizing industrija je danas u svetu veoma razvijena. ) mnogim zemljama se putem lizinga finansira vi'e od #etvrtine svih nabavki poslovne opreme. Samo u zemljama u razvoju se godi'nje putem lizinga finansira nabavka nove opreme i vozila u vrednosti od preko @! milijardi dolara. ) Srbiji finansijski lizing je u po#etnoj fazi razvoja. Zakon o fi nansijskom lizingu 8epublike Srbije je usvojen u maju !!". godine. 8adi se o modernom zakonu, koji je podsti&ajan za razvoj tr6i'ta lizinga. 9ostoji nekoliko bitnih stavki definisanih ovim zakonom< ! "redmet finansijskog lizinga je pokretna nepotrona stvar (oprema, postrojenja, vozila i sl ) # "rimalac lizinga mo$e biti pravno ili fiziko lice

% &inimalni rok na koji se ugovor o lizingu zakljuuje ne mo$e biti krai od dve godine od dana zakljuenja ugovora ) Srbiji je ve* registrovano nekoliko lizing kompanija koje ve* nude mogu*nosti lizinga opreme, ma'ina i vozila. ) praksi se u proseku naj#e'*e nude ugovori trajanja 1( godina sa u#e'*em primao&a lizinga od -!1 (C. Sve vrste lizinga imaju za &ilj da na nov i savremen na#in ubrzaju pro'irenje izvora finansiranja tokova reproduk&ije, jer finansijski lizing nije kredit ve* samostalni izvor finansiranja i zbog toga 'to korisniku omogu*ava pove*anje kapa&iteta proizvodnje i dobiti, bez pove*anja stepena zadu6enosti. Lizing se kod nas naj#e'*e koristi za kupovinu novih automobila. Dakle, umesto da kupe novu opremu sopstvenim sredstvima ili kreditom, privredna preduze*a se obra*aju lizing dru'tvu :preduze*u;, iznajmljuju*i tra6enu opremu na odre%eno vreme, uz odgovaraju*e uslove i odgovaraju*u naknadu. Lizing aktivnosti se naj#e'*e obavljaju izme%u tri poslovna partnera< primao&a, odnosno korisnika investi&ione opreme :naj#e'*e je to proizvodno preduze*e;, isporu#io&a, odnosno proizvo%a#a ili prodava#a tra6ene investi&ione opreme i lizing dru'tva :finansijer;, koje investi&ionu opremu kupuje od proizvo%a#a i stavlja je na raspolaganje primao&u :korisniku;. Nije te'ko zaklju#iti da se lizing temelji na pro'irenoj koristi. Dorisnik je poten&ijalni kupa& koji je kupovinu opreme odgodio ili je istu istovremeno uveo u sopstveno kori'*enje. $sporu#ila& je proizvo%a# koji opremu nije prodao, ali je ipak do'ao do finansijskih sredstava neophodnih za kontinualnost svoje proizvodnje. Lizing finansijer je posrednik koji stavlja korisniku lizinga opremu na kori'*enje uz naplatu naknade. 9o isteku ugovora o lizingu korisnik mo6e da odabere slede*a re'enja< da produ6i ugovor o lizingu uz sni6enu &enu naknade, da kori'*enu opremu vrati ili da lizing opremu otkupi, ali po znatno ni6oj &eni od one koju je ona imala u momentu zaklju#ivanja lizing posla. Literatura -. 9rof. dr Svetolik Dostadinovi*, prof. dr >ile 8ai#i*, prof. Dr Fordana Ljubojevi*, 9oslovno pravo, 0eograd, !! . godina . Zakon o finansijskom lizingu, =Slu6beni glasnik=, br. ((G !!", 5-G !!( ". HHH.mier.sr.gov.4u :!-.! . !!/.; @. HHH.nbs.4u :!-.! . !!/.; (. HHH.emagazin.&o.4u :!-.! . !!/.; 5. HHH.intermeI.&o.4u :!-.! . !!/.;