Den Braun

DIGITALNA TVRAVA

Mojim roditeljima... mojim mentorima i herojima

Dugujem zahvalnost: urednicima u izdavakoj kui Sent Martins Pres, Tomasu Danu i izuzetno talentovanoj Melisi Dejkobs; agentima u Njujorku, Dordu Vizeru, Olgi Vizer i Dzejku Elvelu. Svima onima koji su proitali ovaj rukopis i koji su doprineli njegovom nastajanju. Posebno sam zahvalan supruzi Blajd, na njenom entuzijazmu i strpljenju. Takoe... bez izgovorene reci, upuujem zahvalnost dvoma neznanim bivim kriptografima ija mi je pomo, upuena preko anonimne elektronske pote, bila od neprocenjivog znaaja. Bez njih, ova knjiga ne bi bila napisana.

PROLOG Plaa de Espana Sevilja, panija 11:00 Kau da u smrti sve postaje jasno; Ensei Tankado je sada znao da je to istina. Dok je grevito stezao grudi i padao na zemlju, ophrvan bolom, shvatio je koliko je uasna bila njegova greka. Ljudi su se pojavljivali, nadnosili nad njim, pokuavajui da mu pomognu. Meutim, Tankado nije eleo pomo - bilo je suvie kasno za to. Drhtei, on podie levu ruku i isprui prste. Pogledajte mi ruku! Lica oko njega su zurila, ali znao je da nisu shvatili. Na ruci mu se nalazio zlatni prsten sa gravurom. Za trenutak, oznake na njemu zasvetlucae na andaluzijskom suncu. Ensei Tankado je znao daje to poslednja svetlost koju e ikada videti.

Bili su u Smoki planinama, u njihovom omiljenom prenoitu. Dejvid joj se osmehivao. "ta kae, lepotice? Udae se za mene?" Dok ga je posmatrala, leei na njihovom krevetu sa baldahinom, znala je daje on onaj pravi. Zauvek. Netremice je gledala u njegove tamnozelene oi. Negde u daljini zagluujue zvono poe da zvoni. Odvlailo ga je od nje. Pokuala je da ga zadri, ali ruke joj se obavie samo oko vazduha. Zvuk telefona sasvim je razbudio Suzan Fleer. Prenula se, uspravila i pipajui posegnula za slualicom. "Da?" "Suzan, Dejvid je. Jesam li te probudio?" Nasmeila se, prevrnuvi se u krevetu. "Ba sam te sanjala. Doi da se igramo." On se nasmeja. "Napolju je jo mrak." "Mmm", rekla je izazovno. "U tom sluaju, obavezno doi da se igramo. Moemo da se izleavamo u krevetu pre nego to poemo na sever." Dejvid iznervirano uzdahnu. "Upravo zato i zovem. Radi se o naem putovanju. Moram da ga odloim." Suzan odjednom bi sasvim budna. "Molim!" "ao mi je. Moram na put, izvan grada. Vraam se do sutra. Moemo da krenemo odmah ujutro. I dalje emo imati dva dana." "Ali rezervisala sam", ree Suzan povreeno. "Dobila sam nau staru sobu u Stoun Menoru." "Znam, ali..."

"Veeras je trebalo da bude neto posebno - da proslavimo est meseci. Sea se da smo vereni, zar ne?" "Suzan", uzdahnuo je. "Sada stvarno ne mogu da ulazim u to, poslali su kola da me saekaju. Nazvau te iz aviona i sve u ti objasniti." "Iz aviona!" ponovi ona. "ta se deava? Zato bi univerzitet?..." "Nije u pitanju univerzitet. Nazvau te kasnije, da ti objasnim. Stvarno moram da idem; zovu me. ujemo se. Obeavam." . "Dejvide!" povika ona. "ta..." Ali bilo je suvie kasno. Dejvid je spustio slualicu. ; Suzan Fleer je satima leala budna i ekala poziv. Uzalud. Tog poslepodneva Suzan je potiteno sedela u kadi. Uronila je u penuavu vodu i pokuala da zaboravi Stoun Menor i Smoki planine. Gde lije mogao bili? pitala se. Zato se ne javlja?

Voda u kadi se hladila. Spremala se da izae kada je zazvonio beini telefon. Suzan se munjevito uspravi, a voda pljusnu dok se naginjala da dohvati slualicu koju je ostavila na umivaoniku. "Dejvide?" "Stratmor je", odgovori glas. Raspoloenje joj splasnu. "On." Nije mogla da sakrije razoaranje. "Dobar dan, gospodine naelnice." "Nadali ste se nekome mlaem?" zakikotao se glas. "Ne, gospodine", sa nelagodom ree Suzan. "Nije tako kao stoje..." "Naravno da jeste." Nasmejao se. "Dejvid Beker je dobar momak. Nemojte ga izgubiti." "Hvala vam, gospodine." Naelnikov glas iznenada postade ozbiljan. "Suzan, zovem vas jer ste mi potrebni ovde. Odmah." Pokuavala je da se usredsredi. "Subota je, gospodine. Obino ne..." "Znam", ree on mirno. "U pitanju je hitan sluaj." Ona se uspravi. Hitan sluaj? Nikada nije ula da ta re prelazi preko usana naelnika Stratmora. Hitan sluaj? U Kriptografskom odeljenju? Nije to mogla ni da zamisli. "D-da, gospodine." Zastala je. "Dolazim odmah." "Neka bude i ranije od toga." Stratmor prekide vezu. Suzan Fleer je stajala umotana u pekir dok je voda kapala sa nje na uredno sloenu odeu koju je prethodne veeri spremila - orts za peaenje, demper za hladne planinske veeri i nov ve koji je kupila za noi. Utuena, ona ode do ormara, po istu bluzu i suknju. Hitan sluaj? U Kriptografskom odeljenju? Dok je silazila, Suzan se pitala kako bi taj dan uopte mogao biti gori. Uskoro e to otkriti. Devet hiljada metara iznad nepominog okeana, Dejvid Beker je sumorno zurio kroz mali, ovalni prozor lirdeta 60. Reeno mu je daje telefon u avionu u kvaru, pa nije ni imao prilike da se javi Suzan. "Staja radim ovde?" pomisli. Odgovor je bio jednostavan - postojali su ljudi kojima niste mogli da kaete "ne". "Gospodine Beker", zapucketalo je iz zvunika. "Stii emo za pola sata." Beker sumorno klimnu u pravcu nevidljivog glasa. Divno. Spustio je zastor i pokuao da zaspi. Meutim, mogao je jedino da misli na nju. Suzanin volvo sedan se zaustavio u senci nazupene ciklon kapije visoke tri metra. Mladi straar je spustio ruku na krov kola. "Identifikaciju, molim." Suzan ga poslua i usledi uobiajeno poluminutno ekanje. Slubenik je provukao njenu karticu kroz kompjuterizovani skener. Najzad podie pogled. "Hvala vam, gospoice Fleer." Dao je neprimetni znak i kapija se otvori. Nakon osamsto metara, Suzan je ponovila itavu proceduru ispred jednako nametljive elektrificirane kapije. Dajte, momci... Prola sam ovuda milion puta. Dok se pribliavala poslednjem mestu provere, zdepast uvar sa dva borbena psa i mainkom pogleda njenu registarsku tablicu i mahnu joj da proe. Ila je prilaznim putem jo nekih 230 metara, da bi se zaustavila na par-kingu C za zaposlene. Da ne poveruje, mislila je. Dvadeset i est hiljada zaposlenih i

budet od dvanaest milijardi dolara; ovek bi pomislio da mogu da preive vikend i bez mene. Suzan se zaputi ka svom rezervisanom mestu i ugasi motor. Nakon to je prela preko ureene terase i ula u glavnu zgradu, prola je kroz jo dva unutranja kontrolna mesta i stigla do tunela bez prozora koji je vodio u novo krilo. Na putu joj je stajala kabina za proveru glasa. AGENCIJA ZA NACIONALNU SIGURNOST NSA KRIPTOGRAFSKO ODJELJENJE ULAZ DOZVOLJEN SAMO OVLAENIM RADNICIMA Naoruani straar podie pogled. "Dobar dan, gospoice Fleer." Suzan se umorno osmehnu. "Zdravo, Done." "Nisam vas oekivao danas." "Da, nisam ni ja." Nagnula se ka parabolinom mikrofonu. "Suzan Fleer", rekla je razgovetno. Kompjuter istog trenutka potvrdi frekvenciju njenog glasa i kapija se otvori. Ona proe kroz nju. uvar se divio Suzan, koja se zaputila niz betonski prolaz. Primetio je clii njene prodorne oi boje lenika danas izgledaju tako odsutne; meutim, obrazi su joj imali nekakvu rumenu sveinu, a njena crvenkastosmea kosa do nimena izgledala je svee isfenirano. Iza nje je ostao blagi miris Donsonovog bejbi pudera. Pogled mu se sputao niz njeno vitko telo - do bele bluze ispod koje se jedva nazirao grudnjak, do kaki suknje srednje duine, i napo-sletku do njenih nogu... Do nogu Suzan Fleer. Teko je zamisliti da one nose IQ 170, mislio je. Dugo je zurio za njom. im nestade u daljini, on odmahnu glavom. Kada je stigla do kraja tunela, kruna vrata sa ogromnim natpisom KRIPTOGRAFIJA, nalik sefu, ispreie joj se na putu. Uzdahnuvi, gurnula je raku u uvuenu niu sa tastaturom i ukucala pe-tocifreni PIN broj. Nekoliko sekundi kasnije taj komad elika od dvanaest tona poe da se okree. Pokuavala je da se skoncentrie, ali misli su joj se vraale ka njemu. Dejvid Beker. Jedini ovek koga je ikada volela. Kao najmlai redovni profesor na Univerzitetu Dordtaun i genijalni strunjak za strane jezike, bio je gotovo slavna linost u akademskom svetu. Sa uroenim fotografskim pamenjem i ljubavlju prema jezicima, savladao je est azijskih dijalekata, a pored toga i panski, francuski i italijanski. Na predavanjima iz etimologije i lingvistike koja je drao na univerzitetu bilo je mesta samo za stajanje, a uvek bi se zadrao i posle predavanja da odgovori na bujicu pitanja. Predavao je sa autoritetom i entuzijazmom, nesvestan, kako se inilo, pogleda ispunjenih oboavanjem koje su mu upuivale omaijane studentkinje. Beker je bio tamnokos, krepak tridesetpetogodinjak mladalakog izgleda, otrih zelenih oiju i jednako otrog uma. Njegova snana vilica i jasne crte lica podseale su Suzan na isklesan mermer. Budui visok preko metar i osamdeset, Beker se kretao po terenu za skvo bre nego to je bilo ko od njegovih kolega mogao da pojmi. Nakon to bi teko porazio svog protivnika, rashladio bi se tako to bi zagnjurio glavu u fontanu i natopio svoju gustu, crnu kosu. Potom bi, dok bi sa njega i dalje kapala voda, astio svog protivnika vonim ejkom i evrekom. Kao to je to bio sluaj sa svim mladim profesorima, i Dejvidova univerzitetska primanja su bila skromna. S vremena na vreme, kada bi trebalo da obnovi svoju lanarinu u skvo klubu ili promeni ice na svom starom danlopu, dopunjavao je zaradu tako to bi prevodio za vladine agencije u Vaingtonu i okolini. Najednom od tih poslova upoznao je Suzan. Bilo je svee jutro za vreme jesenjeg raspusta kada se Beker vratio sa tranja u svoj trosobni univerzitetski stan i video da dugme na telefonskoj sekretarici trepe. edno je ispio litru soka od narande dok je presluavao snimak. Poruka je bila nalik mnogima koje je primao - izvesnoj vladinoj agenciji su potrebne njegove prevodilake usluge na nekoliko sati tog pre-podneva. Neobino je samo to Beker nikada nije uo za tu organizaciju. "Zovu se Agencija za nacionalnu SIGURNOST", rekao je Beker kada je pozvao nekoliko svojih kolega da se raspita. Odgovor je uvek bio isti. "Misli Savet za nacionalnu bezenost?" Beker je proverio na poruci. - Ne. Rekli su agencija. Agencija za nacionalnu SIGURNOST. "Nikad uo za njih." Beker je proverio u imeniku vladinih organizacija, ali ni tamo ih nije bilo. Zbunjen, pozvao je jednog od svojih starih drugara sa skvoa, biveg politikog

analitiara koji se prebacio na posao istraivaa u Kongresnoj biblioteci. Zaprepastilo gaje objanjenje koje je od njega dobio. Kako se inilo, ne samo daje Agencija za nacionalnu SIGURNOST postojala, nego se i smatrala jednom od najuticajnijih vladinih organizacija na svetu. Bavila se prikupljanjem elektronskih obavetajnih podataka irom sveta i zatitom poverljivih informacija Sjedinjenih Drava ve due od pola veka. Samo je tri posto Amerikanaca uopte znalo za nju. "NSA", naalio se njegov drugar, "znai Nema Sline Agencije." Oprezno koliko i radoznalo, Beker je prihvatio ponudu te tajanstvene agencije. Vozio se ezdeset kilometara do njihovog taba od osamdeset i est ari, diskretno skrivenog u umovitim brdima Fort Mida, u Merilendu. Nakon to je proao kroz beskonani niz provera i nakon to mu je izdata e-stoasovna propusnica za posetioce, otpratili su ga u luksuzno opremljeno istraivako ODJELJENJE gde mu je reeno da e provesti poslepodne pruajui "lepu podrku" Kriptografskom odeljenju - elitnoj grupi matematikih genija poznatih pod imenom ifranti. U toku prvog sata se inilo da kriptografi nisu ni svesni Bekerovog prisustva. Vrteli su se oko ogromnog stola i govorili jezikom koji Beker nikada ne bese uo. Govorili su o protonim iframa, samounitavajuim generatorima, varijantama "problema ranca", protokolima nultog znanja, takama uniciteta. Beker ih je, izgubljen, posmatrao. vrljali su simbole po papiru verovatnoe, nadnosili se nad kompjuterskim ispisima, i neprestano se vraali zbrkanom tekstu koji je stajao na grafoskopu. 5JHALSFNHKHHHFAF0HHDFGAFFJ37UE Naposletku, jedan od njih objasni ono io je Beker ve pretpostavljao. j hi"kuni tekst bio je ifra"."Sifrat" - skupina brojeva i slova koji predstavljaju kriptovane reci. Zadatak kriptografa bio je da proue ifru i iz nje izvade originalnu poruku, ili "polazni tekst". Agencija za nacionalnu bez-bednost je pozvala Bekera jer su sumnjali da je originalna poruka napisana na mandarinskom kineskom; trebalo je da on prevede simbole nakon to ih kriptografi deifruju. Dva sata je Beker prevodio beskonani niz mandarinskih simbola. Meutim, svaki put kada bi im rekao prevod, kriptografi su odmahivali glavama u oajanju. ifra, kako se inilo, nije imala nikakvog smisla. eljan da pomogne, Beker im je napomenuo da svi karakteri koje su mu pokazali imaju jednu zajedniku osobinu - istovremeno su bili i deo jezika kanji. Istog trenutka, amor u prostoriji utihnu. ovek koji je bio glavni, izvesni dugonogi opsesivni pua po imenu Morante, sa nevericom se okrenu ka Bekeru. "Hoete da kaete da ovi simboli imaju viestruko znaenje?" Beker klimnu glavom. Objasnio je daje kanji bio japanski sistem pisanja zasnovan na modifikovanim kineskim simbolima. Beker im je objanjavao njihovo znaenje na mandarinskom kineskom, kako su traili od njega. "Isuse Hriste." Morante se nakalja. "Hajde da probamo kanji." I kao nekom arolijom, sve je dolo na svoje mesto. Kriptografi su s razlogom bili zadivljeni, ali bez obzira na to traili su od Bekera da na simbolima radi ne znajui njihov istinski poredak. "To je radi vae SIGURNOSTi", rekao je Morante. "Ovako neete znati ta prevodite." Beker se nasmeja. Zatim primeti da se niko drugi, ne smeje. ;" Kada je ifra konano rastumaena, Beker nije imao pojma kakva je to mrana tajna ijem je otkrivanju doprineo; meutim, jedno je bilo sigurno Agencija za nacionalnu SIGURNOST je deifrovanje shvatala ozbiljno; ek u Bekerovom depu iznosio je vie od itave jedne mesene univerzitetske plate. Dok se vraao kroz niz sigurnosnih provera u glavnom hodniku, na izlazu mu se ispreio uvar koji je upravo sputao slualicu. "Gospodine Beker, saekajte ovde, molim vas." "U emu je problem?" Beker nije oekivao da e sastanak toliko dugo trajati, i kasnio je na svoju uobiajenu utakmicu skvoa subotom poslepodne. uvar slegnu ramenima. "ef kriptografije eli da porazgovara sa vama. Ona je upravo na putu ovamo." "Ona?" Beker se nasmeja. To bi bila prva ena unutar Agencije za nacionalnu SIGURNOST. "Da li vam to predstavlja problem?" upitao je enski glas iza njega. Beker se okrenu i istog trenutka oseti kako crveni. Bacio je pogled na identifikacionu karticu im Zemnoj bluzi. Glavni kriptograf Kriptografskog

odeljenja Agencije za nacionalnu SIGURNOST ne samo da je bila ena, ve pri tome i privlana, "Nisam", petljao je Ik-ker, "samo sam..." "Sumi rieVt " Nasmesi se, pruajui mu svoju tanku ruku. Beker je prihvati. "Dejvid Beker." "estitam, gospodine Beker. ujem da ste danas obavili dobar posao. Mogu li da porazgovaram sa vama o tome?" Beker je oklevao. "Zapravo, trenutno samu poprilinoj urbi." Nadao se da to to e otkaiti najmoniju obavetajnu agenciju na svetu nije nepromiljen in, ali njegova utakmica skvoa je poinjala za etrdeset i pet minuta, a on je morao da sauva svoju reputaciju: Dejvid Beker nikada nije kasnio na skvo... Na as moda, ali na skvo nikada. "Biu kratka." Suzan Fleer se nasmei. "Ovuda, molim vas." Deset minuta kasnije, Beker je sedeo u kantini Agencije za nacionalnu SIGURNOST, uivajui u nabujku i soku od brusnica sa ljupkim glavnim krip-tografom, Suzan Fleer. Dejvidu je brzo postalo jasno da nije sluajnost to je ova tridesetosmogodinja ena zauzimala tako visok poloaj u Agenciji za nacionalnu SIGURNOST - Suzan Fleer je jedna od najpametnijih ena koje je ikada upoznao. Dok su razgovarali o iframa i deifrovanju, Beker otkri da se svim silama trudi da je prati - to je za njega bilo novo i uzbudljivo iskustvo. Sat vremena kasnije, nakon to je Beker oigledno propustio svoju utakmicu skvoa a Suzan glatko zanemarila tri poziva preko razglasa, oboje su morali da se nasmeju. Eto ih tamo, dva izuzetno analitina uma, imuna na iracionalne zanose - ali nekako, dok su tako sedeli i raspravljali o lingvistikoj morfologiji i generatorima pseudosluajnih brojeva, oseali su se poput dvoje tinejdera - sve im je bilo uzbudljivo. Suzan se jo nije usudila da Dejvidu Bekeru ponudi probno mesto u njihovom Azijatskom odeljenju kriptografije. Strast sa kojom je mladi profesor pristupao svom pozivu bila je tolika da nikada ne bi napustio univerzitet. Suzan je odluila da ne kvari atmosferu razgovorom o poslu. Ponovo se ose-ala poput iparice; takvo oseanje nita nije smelo da pokvari. I nita ga nije pokvarilo. Njihovo je zabavljanje bilo sporo i romantino - ukradeni trenuci za beg kad god su to rasporedi obaveza doputali, duge etnje kroz studentski grad Dordtauna, kasnoveernji kapuino kod Merlutija, s vremena na vreme predavanja i koncerti. Suzan je otkrila da se smeje vie nego to je ikada mislila daje mogue. inilo se da nema niega to Dejvid nije mogao da preokrene u alu. Bilo je to dobrodolo oputanje od napornog posla u Agenciji. .lenog sveeg, jesenjeg poslepodneva sedeli su na tribinama i gledali kako fudbaleri Dordtauna gube od Ratgersa. "Kojim sportom si ono rekao da se bavi?" Suzan gaje zadirkivala. "Tikvicama1?" Igra reci - eng. zucchini i squasli vrste tikvicu, prim. prev, Beker promrmlja. "Zove se skvo." Ona ga pogleda kao da ne shvata. "To je poput tikvica, samo je teren manji." Suzan ga gurnu. Levo krilo Dordtauna posla loptu iz kornera pravo napolje, van terena, i uzvici negodovanja zaue se iz publike. Odbrambeni igrai potrae natrag preko terena. "A staje sa tobom?" upita Beker. "Bavi li se nekim sportom?" "Imam crni pojas u vebanju na step-maini." Beker ustuknu. "Drai su mi sportovi u kojima moe da pobedi." Suzan se nasmei. "Opsednut pobedom, zar ne?" Glavni odbrambeni igra Dordtauna je blokirao pas, i na tribinama se zauo zdrueni uzvik podrke. Suzan se nagnu i proapta Dejvidu u uho: "Doktor." On se okrenu i pogleda je zbunjeno. "Doktor", ponovi ona. "Kai prvu stvar koja ti padne na pamet." Beker je gledao nepoverljivo. "Igra asocijacija?" "Standardna procedura u Agenciji za nacionalnu SIGURNOST. Moram da znam sa kim sam." Ozbiljno ga je posmatrala. "Doktor." Beker slegnu ramenima. "Sjus?" Suzan se namrti. "U redu, hajde da probamo ovu... "kuhinja"." Nije oklevao. "Spavaa soba."

Suzan snebivljivo izvi obrve. "U redu, a staje sa ovim... "maka"." "ice", odvrati Beker kao iz topa. "ice?" "Da. ice od creva. ice na reketima za skvo koje koriste ampioni." "Ba prijatno." ree ona. "I, koja je dijagnoza?" upita Beker. Suzan se za trenutak zamisli. "Ti si detinjasti, seksualno frustriran zavisnik od skvoa." Beker slegnu ramenima. "Zvui sasvim tano." I tako su proticale nedelje. Za vreme deserta pri veerama koje su trajale itavo vee, Beker je postavljao sva mogua pitanja. Gde je uila matematiku? Kako to da je dospela u Agenciju za nacionalnu SIGURNOST1 Kako je postala lako oaravajua? Suzan je pocrvencla i priznala daje kasno procvetala. Tokom svojih kasnih tinejderskih godina bila je viljasta i smena, i nosila je protezu; tetka Klara joj je jednom rekla da je Bog eleo da se iskupi zbog njene neuglednosti tako Sto joj je dao pamet, prerano se iskupio, mislio je Beker. Objasnila mu je daje njeno interesovanje za kriptografiju poelo krajem osnovne kole. Predsednik kompjuterskog kluba, trkljasti uenik osmog razreda po imenu Frenk Gatman, otkucao joj je ljubavnu pesmu i ifrovao je po emi brojane supstitucije. Suzan gaje molila da joj kae ta pie. Frenk je, flertujui, odbio. Suzan je ponela ifru kui i ostala budna itave noi, sa baterijskom lampom ispod pokrivaa, sve dok nije razotkrila tajnu - svaki broj je predstavljao jedno slovo. Paljivo je deifrovala tekst i zadivljeno posmatrala kako se naizgled nasumino odabrane brojke kao arolijom pretvaraju u prekrasnu poeziju. Tog trenutka je znala da se zaljubila - ifre i kriptografija e postati njen ivot. Gotovo dvadeset godina kasnije, nakon to je magistrirala matematiku na univerzitetu Dons Hopkins i prouavala teoriju brojeva pod punom stipendijom na MIT-u, napisala je doktorsku tezu pod naslovom Kriptografske metode, protokoli i algoritmi za runu primenu. Ispostavilo se da njen profesor nije bio jedini koji ju je proitao; nedugo potom, Suzan je primila telefonski poziv i avionsku kartu od Agencije za nacionalnu SIGURNOST. Svi koji su se bavili kriptografijom znali su za Agenciju; bilo je to sedi-te najboljih kriptografskih umova na planeti. Svakog prolea, kada bi se kompanije iz privatnog sektora obruile na najbritkije nove umove meu radnom snagom nudei im vie nego privlana primanja i mogunost posedova-nja deonica, Agencija bi paljivo posmatrala, odabirala svoje mete, i potom jednostavno uletala sa dvostrukom vrednou najbolje ponude koju bi kandidati dobili. Ono stoje elela, Agencija je kupovala. Drhtei od iekivanja, Suzan je doietela na meunarodni aerodrom Dalas u Vaingtonu gde ju je saekao voza Agencije za nacionalnu SIGURNOST, koji ju je brzo prebacio do Fort Mida. Jo etrdeset i jedna osoba je te godine primila isti telefonski poziv. Sa svojih dvadeset i osam godina, Suzan je bila najmlaa. Takoe je bila i jedina ena. Ispostavilo se da je ta poseta podrazumevala pre niz testova inteligencije nego neformalni sastanak. U sedmici koja je usledila, Suzan i jo estoro kandidata pozvani su ponovo. Iako je oklevala, Suzan je dola. Grupu su istog trenutka razdvojili. Proli su kroz individualne testove na poligrafu, istraivanja porekla, analize rukopisa i beskonane sate razgovora, koji su ukljuivali i pitanja o njihovim seksualnim sklonostima. Razgovori su snimani. Kada su je upitali da li je nekada imala seksualni odnos sa ivotinjama, malo je nedostajalo da ustane i ode; meutim, nekako zbog sve te tajanstvenosti, ipak je istrajala - bila je to ansa da radi u samom centru teorije ifro-vanja, da ude u "Palatu zagonetki" i da postane lan najtajanstvenijeg kluba na svetu Agencije za nacionalnu SIGURNOST. Beker je sedeo kao prikovan njenim priama. "Stvarno su te pitali da li si imala seksualni odnos sa ivotinjama?" Suzzan je slegnula ramenima. "I" jecli"o mlinske provere prolosti." "Pa..." Beker je pokuavao da se osmehne. "Sta si im odgovorila?" utnula gaje ispod stola. "Rekla sam da nisam!" Potom je dodala: "I sve do sino, to je bila istina."

U Suzaninim oima, Dejvid je bio onoliko blizu savrenog koliko je mogla da zamisli. Imao je samo jednu nepovoljnu osobinu: svaki put kada bi izali, insistirao je da on plati. Bilo joj je mrsko da ga gleda kako troi itavu dnevnu zaradu na veeru za dvoje, ali Beker je bio neumoljiv. Suzan je nauila da se ne buni, ali to joj je i dalje smetalo. Ja zaraujem vie novca nego to mogu da potroim, mislila je. Trebalo bi da ja plaam. Ipak, Suzan je zakljuila daje Dejvid bio idealan - sa izuzetkom njegovog staromodnog oseaja vitetva. Bio je saoseajan, pametan, duhovit, i to je najbolje od svega, iskreno se zanimao za njen posao. Tokom izleta do Smitsonijana, vonji biciklom ili pripremanja pageta u Suzaninoj kuhinji, Dejvid je neprekidno ispoljavao radoznalost. Suzan je odgovarala na sva pitanja na koja je mogla da odgovori; pruila mu je uopteni pregled onih informacija o Agenciji koje nisu bile poverljive. Dejvida je oduevilo ono to je uo. Agencija za nacionalnu SIGURNOST koju je osnovao predsednik Truman u 12:01, 4. novembra 1952. godine, gotovo pedeset godina bila je najtajanstve-nija obavetajna agencija na svetu. Osnivaka doktrina Agencije izloena na sedam strana podrazumevala je veoma precizan zadatak: da se titi prepiska unutar vlade Sjedinjenih Amerikih Drava i da se presretne prepiska stranih sila. Krov glavnog taba Agencije bio je zakren sa preko pet stotina antena, ukljuujui i dve velike radarske kupole koje su liile na ogromne loptice za golf. Sama zgrada je bila mamutska - preko osamnaest hektara, to je dva puta vie od taba CIA-e. Unutar nje se nalazilo dve i po hiljade kilometara telefonskih ica i sedamdeset i etiri ara trajno zatvorenih prozora. Suzan je ispriala Dejvidu o KOMINT-u, odeljenju za globalno prikupljanje informacija - zapanjujuoj zbirci stanica za prislukivanje, satelita, pijuna i prislunih ureaja irom sveta. Na hiljade zvaninih saoptenja i ragovora se svakog dana prislukuje i svi se oni alju analitiarima Agencije radi deifrovanja. FBI, CIA i savetnici za spoljnu politiku Sjedinjenih Drava oslanjali su se na Agencijina obavetenja pri donoenju odluka. Beker je bio fasciniran. "A deifrovanje? Gde se ti uklapa?" Suzan mu je objasnila kako razgovori i prepiska koji su uhvaeni esto vodo poreklo od opasnih vlada, neprijateljskih frakcija i teroristikih grupa, od kojih se mnoge nalaze unutar granica Sjedinjenih Drava. Njihova komunikacija je obino itrovana radi tajnovitosti za sluaj da dospe u pogrene iuke - Sto se, zahvaljujui KOMINT-u, obino i deavalo. Suzan je rekla Dejvidu da je njen posao da proui ifre, runo ih resi i snabde Agenciju porukama. To nije, bilo sasvim tano. Suzan je osetila grizu savesti zbog toga to je slagala svoju novu ljubav, ali nije imala izbora. Nekoliko godina ranije to bi i bilo tano, ali stvari u Agenciji su se promenile. itav svet kriptografije se promenio. Suzanine nove dunosti su bile poverljive, ak i za mnoge u najviim redovima moi. "ifre", fascinirano je rekao Beker. "Kako zna odakle da pone? Odnosno... kako ih deifruje?" Suzan se nasmeila. "Ti bi trebalo to da zna. To je kao da ui neki strani jezik. Isprva tekst izgleda kao nepovezani niz, ali kako ui pravila koja odreuju njegovu strukturu, moe da pone da otkriva znaenje." Beker je impresionirano klimnuo glavom. eleo je da zna vie. Uz pomo Merlutijevih salveta i programa koncerata koji su im sluili umesto table, Suzan je poela svom novom armantnom pedagogu da dri mini-kurs iz kriptografije. Poela je sa "savrenim kvadratom", kutijom za ifrovanje Julija Cezara. Cezar je, objasnila je, bio prvi pisac ifrovanog teksta u istoriji. Kada su njegovi glasnici-peaci poeli da upadaju u zasede i kada su poeli da kradu njegove tajne poruke, osmislio je jednostavan nain ifrovanja poruka koje je slao. Presloio je tekst svojih poruka tako da su se one inile besmislenima. Svaka se poruka uvek sastojala od slova iji je broj bio savren kvadrat esnaest, dvadeset i pet, sto - u zavisnosti od toga koliko je Cezar morao da kae. U tajnosti je obavestio svoje oficire da, kada tajna poruka stigne, treba da prepiu tekst u kvadratnu strukturu. Ako bi to uradili, i ako bi itali slova od vrha ka dnu, tajna poruka bi se volebno pojavila. Vremenom su Cezarov koncept preslaganja teksta usvojili i dru, koji su ga modifikovali tako da postane tei za deifrovanje. Vrhunac nekompjuter-skog ifrovanja pojavio se za vreme Drugog svetskog rata. Nacisti su izgradili zbunjujuu mainu za ifrovanje po imenu Enigma. Naprava je nalikovala

staromodnoj pisaoj maini sa mesinganim meusobno povezanim rotorima koji su se okretali na komplikovane naine i premetali osnovni tekst u zbu-njujue nizove naizgled besmislenih skupina slova. Primalac je mogao da de-ifruje tekst samo ukoliko je imao drugu Enigma mainu, podeenu na isto-vetan nain. Beker je sluao kao zaaran. Uitelj je postao uenik. Jedne veeri, na univerzitetskoj predstavi Krko orai, Suzan je Dejvi-du zadala prvu jednostavnu ifra. Sedeo je za vreme itave pauze, sa olovkom u ruci, i muio se nad porukom od dvadeset i jednog slova: PFNj LjH I RLjNj R RPKH Niipnslctku, ba dok su se svetla gasila spremajui se za drugu polovinu, slivulm ji Da bi ifrovala poruku, Suzan je jednostavno zarnenila svako slovo dvoje | ion i ki1 slovom koje mu je prethodilo u abecedi. Da bi deifrovao K Digitalna tvrava poruku, sve to je Beker trebalo da uradi bilo je da pomeri svako slovo za jedno mesto unapred u abecedi - A je postajalo B, B je postajalo C, i tako dalje. Brzo je pomerio preostala slova. Nikada nije mogao ni da zamisli da bi ga sedam reci moglo uiniti toliko srenim: DRAGO MI JE DA SMO SE SRELI Brzo je nakrabao svoj odgovor i pruio joj ga: HLjMH Suzan ga proita i toplo se osmehnu. Beker je morao da se nasmeje; bilo mu je trideset i pet godina, a srce mu je poskakivalo. Nikada ga u itavom ivotu nije toliko privlaila neka ena. Njene nene evropske crte lica i tople smee oi podseale su ga na reklamu za Este Loder. ak i ako je telo Suzan Fleer bilo mravo i nezgrapno dok je bila tinejderka, sasvim sigurno to vie nije bilo. Negde uz put je razvila nenu otmenost - bila je vitka i visoka sa punim, vrstim grudima i savreno ravnim stomakom. Dejvid ju je esto zadirkivao, govorei joj daje prva manekenka za kupae kostime sa doktoratom iz primenjene matematike i teorije brojeva koju je upoznao. Kako su meseci prolazili, oboje su poeli da predoseaju da su pronali neto to bi moglo trajati itav ivot. Bili su zajedno gotovo dve godine kada ju je, sasvim iznenada, Dejvid zaprosio. Bilo je to na vikend putovanju u Smoki planine. Leali su na velikom krevetu sa baldahinom u Stoun Menoru. Nije imao prsten -jednostavno mu je izletelo. To je bilo ono to je volela kod njega - bio je toliko spontan. Njen poljubac bio je dug i strastan. Uzeo ju je u naruje i skinuo joj spavaicu. "Shvatiu to kao "da"", rekao je, i itavu no su vodili ljubav uz toplinu... vatre. Od te arobne veeri proteklo je est meseci - bilo je to pre Dejvidovog neoekivanog unapreenja u efa Katedre za savremene jezike. Od tog tre-nutka, njihova veza je ila nizbrdicom. Vrata kriptografije su se oglasila piskom, probudivi Suzan iz depresivnog sanjarenja. Vrata su se okretala do pozicije u kojoj su bila sasvim otvorena, da bi se ponovo zatvorila u roku od pet sekundi - nakon to preu svih 360 stepeni svoje rotacione putanje. Suzan se sabere i zakorai kroz otvor. Njen ulazak zabeleio je kompjuter. Iako je praktino ivela u Kriptografskom odeljenju otkako je ono dovreno tri godine ranije, pogled na njega ju je i dalje ostavljao bez daha. Glavna odaja je bila ogroma kruna prostorija koja se dizala pet spratova uvis. Njena providna, kupolasta tavanica izdizala se 36 metara u svom najviem delu. U kupolu od pleksiglasa bila je usaena reetka od polikarbonata - zatitna mrea koja je mogla da izdri udar od dve megatone. Zastor je proputao sunevu svetlost koja se u vidu nene ipke rasipala po zidovima. Siune estice praine lebdele su navie u irokim neoekivanim spiralama - bili su to zatoenici monog dejonizujueg sistema kupole. Padajui zidovi prostorije pri vrhu su se luno spajali, da bi potom, pribliavanjem ravni oka, preli gotovo u vertikalu. Nakon toga, zidovi su postajali napola providni, sa tenjom da preu u neprozirnu crnu boju kada se priblie podu - svetlucavom prostranstvu uglaanih crnih ploica koje su sijale sablasnim sjajem, zbog kojih je posmatra imao nelagodni oseaj da je pod bio providan. Crni led. Kroz sredite poda izranjala je, poput vrha ogromnog torpeda, maina zbog koje je kupola podignuta. Njeni elegantni crni obrisi luno su se izdizali sedam

metara u vazduh pre nego to bi ponovo uronili u pod. Izvijenih i glatkih ivica, bilo je to kao daje ogromni kit ubica zamrznut usred skoka u ledenom mora. To je bio TRANSLTR - najskuplji komad kompjuterske opreme na svetu - maina za koju je Agencija za nacionalnu SIGURNOST tvrdila da ne postoji. Poput ledenog brega, maina je skrivala 90 posto svoje mase i moi duboko ispod povrine. Njena tajna je bila zakljuana u keramikom silosu koji se sputao est spratova ispod povrine - kuite nalik raketi okrueno krivudavim lavirintom mostova, kablova i utanja freonskog sistema rashlaivanja. Generatori struje na dnu neprekidno su brujali tonom niske frekvencije koji je akustici u Kriptografskom odeljenju davao nekakvu mrtvu, sablasnu atmosferu. TRANSI.TR je, poput svih velikih tehnolokih izuma, bio rezultat nude. Tokom osamdesetih godina dvadesetog veka, NSA je bila svedok evoluci-

je u telekomunikaciji koja e zauvek izmeniti svet prikupljanja informacija radilo se o javnom pristupu Internetu. Tanije, o pojavi elektronske pote. Kako je kriminalcima, teroristima i pijunima dosadilo da im prislukuju telefone, istog trenutka su prihvatili ovaj novi nain globalne komunikacije. Elektronska pota je bila bezbedna poput konvencionalne pote, a brza poput telefona. Budui da se prenos podataka odvija preko podzemnih optikih linija, i nikada ne ide kroz vazdune talase, elektronska posta je bila sasvim otporna na presretanje i prislukivanje - barem je tako izgledalo. U stvarnosti, za tehno-gurue Agencije za nacionalnu SIGURNOST presretanje elektronske pote dok ona juri preko Interneta bila je deja igra. Internet nije bio nikakvo novo kuno kompjutersko otkrie, kao to je to veina verovala. Njega je stvorilo Ministrarstvo odbrane tri decenije ranije - bila je to ogromna mrea kompjutera osmiljenih tako da omogue bezbednu komunikaciju vlade u sluaju nuklearnog rata. Oi i ui Agencije su bili stari profesionalci Interneta. Ljudi koji su obavljali nelegalne poslove putem elektronske pote brzo su otkrili da njihove tajne nisu bile onoliko poverljive koliko su oni mislili. FBI, DEA Agencija za borbu protiv droge, IRS Po-reska uprava i druge agencije koje su sprovodile zakon u Sjedinjenim Dravama - uz pomo osoblja Agencije, sastavljenog od spretnih hakera - uivali su u talasu hapenja i osuda. Naravno, kada su korisnici kompjutera irom sveta otkrili da vlada Sjedinjenih Drava ima slobodan pristup njihovoj komunikaciji putem elektronske pote, usledili su gnevni protesti. ak su i prijatelji koji su se dopisivali preko elektronske pote iz iste razonode doiveli nedostatak privatnosti kao pretnju. Sirom sveta su preduzetniki programeri poeli da rade na tome da otkriju nain na koji e elektronska pota biti sigurnija. Brzo su jedan i otkrili - i tako je roeno ifrovanje pomou javnog kljua. ifrovanje pomou javnog kljua predstavljalo je koncept koji je bio jednostavan koliko i genijalan. Sastojao se od softvera za kune kompjutere, jednostavnog za upotrebu, koji je ifrovao privatne elektronske poruke tako da su one bile potpuno neitljive. Korisnik je mogao da napie pismo i pusti ga kroz softver za ifrovanje, i tekst bi se pojavio na drugoj strani nalik nasu-minim besmislicama - sasvim neitljivim - odnosno kao ifra. Svaki ko bi presreo slanje takve poruke, na monitoru bi video samo neitljiv uzorak teksta. ,j Jedini nain da se poruka deifruje bio je da se unese "klju" poiljaoca "tajni niz brojeva ili slova koji su funkcionisali poput P1N broja na banko-mulu. Kljuevi su po pravilu bili prilino dugaki i sloeni; sadrali su sve informacije koje su bile neophodne da bi kriptogralski algoritam znao koje tano matematike operacije treba da sledi kako bi doao do originalne poruke. Korisnik je sada mogao bebedno da alje elektronsku potu. ak i ukoliko bi se slanje pote presreli, samo bi oni koji su imali klju mogli da je deifruju. NSA je odmah osetila posledice. ifre na koje su nailazili vie nisu bile jednostavne ifre brojane supstitucije koje su se mogle resiti pomou olovke i papira verovatnoe - sada su to bile kompjuterski generisane funkcije saetaka koje su koristile teoriju haosa i vieznane simbolike abecede kako bi ifrovale poruke u ono to je izgledalo kao beznadeni sluajni niz. Isprva su kljuevi koji su se koristili bile dovoljno kratki da bi ih kompjuteri Agencije za nacionalnu SIGURNOST mogli "pogoditi". Ukoliko je eljeni klju imao

deset cif ara, kompjuter je bio programiran da isproba svaku moguu kombinaciju izmeu 0000000000 i 9999999999. Pre ili kasnije, kompjuter bi pogodio taan sled cif ara. Ova metoda pokuaja i pogreaka bila je poznata pod nazivom "napad grubom silom". Oduzimala je dosta vremena, ali je matematiki garantovano radila. Budui da je itav svet saznao za mogunost deifrovanja putem grube sile, kljuevi su postajali sve dui i dui. Vreme koje je kompjuteru bilo potrebno da "pogodi" taan klju poelo je da se meri nedeljama, potom mese-cima i naposletku godinama. Do devedesetih godina, kljuevi su bili preko pedeset karaktera dugi i koristili su itavu ASCII abecedu od 256 karaktera, koja se sastojala od slova, brojeva i simbola. Broj moguih kombinacija bio je oko 10 na 120 - jedan sa 120 nula iza. Pogoditi taan klju bilo je matematiki nemogue kao i odabrati tano zrno peska na plai dugoj pet kilometara. Procenjivalo se da bi za uspean napad grubom silom na standardni ezdesetetvorobitni klju najbrem kompjuteru Agencije za nacionalnu SIGURNOST - supertajnom Krej-Jo-sefsonu II - trebalo preko devetnaest godina. Kada kompjuter bude pogodio klju i resio ifru, sadraj poruke nee biti ni od kakvog znaaja. Naavi se u pravom obavetajnom mraku, Agencija je izdala supertajnu direktivu koju je podrao predsednik Sjedinjenih Drava. Potpomognuti federalnim sredstvima i sa odreenim rukama da uine sve to je neophodno da bi se problem resio, Agencija je krenula u izgradnju nemogueg: prve univerzalne maine za deifrovanje na svetu. Uprkos mijenju mnogih inenjera da je novopredloeni kompjuter za deifrovanje nemogue napraviti, Agencija se drala svoje maksime: Sve je mogue. Za ono "nemogue" samo treba vie vremena. Pet godina, pola miliona radnih sati i 1,9 milijardi dolara kasnije, Agencija je to jo jednom dokazala. Poslednji od tri miliona procesora veliine potanske marke bio je runo zalemljen na svoje mesto, poslednje unutranje programiranje bilo je zavreno, i keramiko kuite je zavareno. TRANSLTR je roen. lako je tjno unutranje delovanje TRANSLTR-a bilo proizvod mnogih umova i iako ga nijedan pojedinac nije mogao u potpunosti shvatiti, njegov osnovni princip bio je jednostavan: Mnogo ruku olakava posao. Njegovih tri miliona procesora trebalo je da radi paralelno - da rauna neverovatnom brzinom, isprobavajui svaku novu permutaciju kako ona naie. Nadali su se da ak ni ifre sa nezamislivo dugakim kljuevima nee biti bezbedne pred istrajnou TRANSLTR-a. Ovo multimilijardersko remek--delo e koristiti snagu paralelnog procesiranja kao i neke visokopoverljive napredne izume u analizi jasnog, neifrovanog teksta, kako bi otkrilo kljueve i deifrovalo ifre. Svoju e mo crpeti ne samo iz svog nezamislivog broja procesora nego i iz novih, naprednih tehnika u kvantnom programiranju tehnologiji u usponu zahvaljujui kojoj su informacije mogle biti pohranjene kao kvantno-mehanika stanja umesto samo kao binarni podaci. Trenutak istine nastupio je jednog bunog oktobarskog etvrtka ujutro. Prva proba uivo. Uprkos neizvesnosti po pitanju brzine maine, postojala je jedna stvar oko koje su se slagali svi inenjeri - ako su svi procesori radili paralelno, TRANSLTR e biti moan. Pitanje je bilo koliko moan. Odgovor je stigao dvanaest minuta kasnije. aica okupljenih ekala je u zapanjujuoj tiini kada se pojavio kompjuterski ispis, isporuujui prvobitni, poetni tekst - reenu ifru. TRANSLTR je upravo bio odredio klju od ezdeset i etiri karaktera za neto malo vie od deset minuta, to je gotovo milion puta bre od vremena koje bi bilo potrebno drugom po brzini kompjuteru Agencije za nacionalnu SIGURNOST - a to vreme je iznosilo dve decenije. Pod vodstvom zamenika direktora operative, naelnika Trevora D. Strat-mora, proizvodno ODJELJENJE Agencije je trijumfovalo. TRANSLTR je bio pun pogodak. Kako bi njihov uspeh bio sauvan kao tajna, naelnik Strat-mor je istog trenutka pustio informaciju da je projekat bio isti promaaj. Sve aktivnosti Kriptografskog krila navodno su bile motivisane pokuajem da se ublai teta izazvana fijaskom od 2 milijarde dolara. Samo je vrh Agencije za nacionalnu SIGURNOST znao istinu - TRANSLTR je deifrovao na stotine kodova svakog dana. Kada se proulo da se kompjuterski kodirani ifrati nikako ne mogu dei-frovati - ak ni od strane svemogue Agencije za nacionalnu SIGURNOST - poela je da pristie bujica tajni. Narko-gazde, teroristi i proneverioci - kojima je

dosadilo da im prislukuju razgovore mobilnim telefonima - okrenuli su se uzbudljivom novom mediju ifrovane elektronske pote radi trenutne globalne komunikacije. Vie nikada nee morati da se nau pred porotom Vrhovnog suda i da uju kako njihov sopstveni glas progovara sa trake, kao dokaz nekog davno zaboravljenog razgovora preko mobilnog telefona koji je satelit Agencije bukvalno ubrao iz vazduha. Prikupljanje informacija nikada nije bilo jednostavnije. ifre koje je prikupila Agencija ulazile su u TRANSLTR kao potpunu neitljivi kodovi, da li nekoliko minula kasnije bile izbaene kao savrSeim eill|iv prvobitni tekst. Tajne vie nisu postojale. Kako bi arada nemoi i nevetosti bila potpuna, Agencija je otro lobirala protiv novog softvera za kompjutersko kodiranje, tvrdei da to osujeuje njihovu delatnost i daje zahvaljujui tome advokatima nemogue da uhvate i osude kriminalce. Grupe za zatitu graanskih prava su se radovale, tvrdei da Agencija ionako ne treba da ita njihovu potu. Softveri za kompjutersko ifrovanje su nicali kao iz vode. Agencija za nacionalnu SIGURNOST je izgubila bitku - ba kao to je i planirala. itava elektronska svetska zajednica je bila zavarana... ili se bar tako inilo. gde su svi?" pitala se Suzan dok je prelazila preko prizemlja naputenog kriptografskog odeljenja. Ba je hitno. Iako su se u veini odeljenja Agencije svi zaposleni mogli videti svih sedam dana u nedelji, u Kriptografskom odeljenju je subotom obino bilo sasvim mirno. Kriptografi-matematiari su po prirodi bili napeti radoholici i stoga je nepisano pravilo bilo da subotom uzimaju slobodan dan - osim u hitnim sluajevima. Deifranti su bili suvie vredna roba da bi Agencija za nacionalnu SIGURNOST rizikovala da ih izgubi zbog sagorevanja od posla. Dok je Suzan prelazila preko prizemlja, TRANSLTR se ukazao sa njene leve strane. Zvuk generatora koji su se nalazili osam spratova ispod nje danas je zvuao zauujue zloslutno. Suzan nikada nije volela da se zatekne u Kriptografskom odeljenju nakon radnog vremena. Oseala se kao da je zatoena sama u kavezu sa nekom ogromnom, futuristikom zveri. Brzo se zaputila ka naelnikovoj kancelariji. Stratmorova radna stanica sa zidovima od stakla, koja bese dobila nadimak "akvarijum" zbog izgleda koji je imala kada su zastori bili razmaknuti, nalazila se visoko na vrhu niza mostova i stepenica, prislonjenih uz stranji zid Kriptografskog odeljenja. Dok se penjala reetkastim stepenicama, Suzan baci pogled navie, ka Stratmorovim debelim hrastovim vratima. Na njima je stajao grb Agencije za nacionalnu SIGURNOST - elavi orao koji je vrsto drao starinski klju. Iza tih vrata boravio je jedan od najvelianstvenijih ljudi koje je ikada upoznala. Naelnik Stratmor, pedesetestogodinji zamenik direktora operative, bio joj je poput oca. On je bio taj koji joj je dao posao i koji je Agenciju za nacionalnu SIGURNOST pretvorio u njen dom. Kada se Suzan pridruila Agenciji pre vie od jedne decenije, Stratmor je bio na elu Odeljenja za razvoj kripto-grafje vebalita i obuavalita novih kriptografa - novih mukaraca kripto-,"i;il"a. Iako Stratmor nikada nije tolerisao nikakvo maltretiranje medu svojim uposlenima, prema jedinoj eni u svom odeljenju bio je posebno zatitnieki ii.islmjen. Kada bi ga optuili za pristrasnost, jednostavno bi rekao istinu: Suzan Fleer je bila jedan od najotroumnijih mladih strucnjaka koje je ikada video i nije imao nameru da je izgubi zbog seksualnog uznemiravanja. Jedan od starijih kriptografa budalasto je odluio da iskua Stmtinorovu odlunost. Jednog jutra u toku njeni" prve godine u Agenciji, Suzan je svratila u salon u kojem su boravili novi kriptlografi da uzme iicLiknv izvetaj. Dok je odlazila, primetila je svoju sliku na oglasnoj tabli. Gotovo da se onesvestila od sramote. Visila je tamo, lekarei na krevetu, samo u gaicama. Kako se ispostavilo, jedan od kriptografa je digitalno skenirao fotografiju iz pornografskog asopisa i prikaio Suzaninu glavu na telo neke druge devojke. Efekat-je bio prilino ubedljiv. Na nesreu po kriptografa koji je za to bio odgovoran, naelnik Stratmor nije smatrao tu majstoriju ni najmanje zanimljivom. Dva sata kasnije, pojavilo se obavetenje: SLUBENIK KARL OSTIN OTPUTEN ZBOG NEDOLINOG PONAANJA

Od tog dana niko joj se vie nije zamerao; Suzan Fleer je bila pulen naelnika Stratmora. Meutim, mladi kriptografi naelnika Stratmora nisu bili jedini koji su nauili da ga potuju; rano u toku svoje karijere Stratmor se istakao pred svojim pretpostavljenima tako stoje predloio itav niz neuobiajenih i izuzetno uspenih obavetajnih operacija. Kako je napredovao na hijerarhijskoj lestvici, Trevor Stratmor je postao poznat po svojim ubedljivim, saetim analizama izuzetno sloenih situacija. inilo se da poseduje nekakvu neshvatljivu sposobnost da vidi dalje od moralne sloenosti koja je okruivala teke odluke Agencije, kao i da deluje bez kajanja u interesu opteg dobra. Niko nije ni najmanje sumnjao daje Stratmor voleo svoju zemlju. Meu kolegama je bio poznat kao patriota i vizionar... pristojan oveku svetu lai. U godinama koje su usledile po dolasku Suzan u Agenciju, Stratmor je munjevito napredovao od efa Odeljenja razvoja kriptografije do drugog oveka itave Agencije. Sada se samo jedan ovek nalazio ispred naelnika Stratmora - direktor Liland Fontejn, mitski vladar Palate zagonetki - nikada ga nisu viali, povremeno su ga uli, a stalno ga se plaili. On i Stratmor su retko imali iste poglede na stvari, a kada bi se sreli, bilo je to poput borbe titana. Fontejn je bio div nad divovima, ali inilo se da Stratmor ne haje za to. Zastupao je svoje ideje pred direktorom sa svom uzdranou strasnog boksera. ak ni predsednik Sjedinjenih Drava se nije usuivao da izazove Fontejna onako kako je to inio Stratmor. oveku je bio potreban politiki imunitet da bi to uradio - ili, u Stratmorovom sluaju, politika ravnodunost. Suzan je dospela do vrha stepenica. Pre nego to je stigla da pokuca, Stratmorova elektronska vrata zazujae. Vrata se irom otvorie i naelnik je pokretom ruke pozva da ue. "hvala io ste doli, Suzan. Duan sam vam uslugu." "Nema na emu." Nasmeila se dok je sedala sa druge strane njegovog stola. Stratmor je bio vitak ali nabijen ovek iji je blag izgled skrivao njegovu tvrdokornu efikasnost i perfekcionizam. Njegove sive oi obino su zraile poverenjem i smotrenou roenim iz iskustva; meutim, danas su izgledale uznemireno i zabrinuto. "Izgledate umorno", ree Suzan. "Bio sam i bolje." Stratmor uzdahnu. Ba tako, pomisli ona. Stratmor je izgledao loije nego to ga je Suzan ikada videla. Njegova proreena seda kosa bila je razbaruena, a elo mu je, i pored toga to je soba imala osveavajui klima-ureaj, bilo oroeno znojem. Izgledao je kao daje spavao u odelu. Sedeo je iza modernog radnog stola sa dve uvuene tastature i kompjuterskim monitorom na jednom kraju. Sto zatrpan kompjuterskim ispisima izgledao je poput nekakve vanzemaljske pilotske kabine postavljene posred njegove kancelarije. "Teka nedelja?" upitala je ona. Stratmor slegnu ramenima. "Uobiajena. EFF me je ponovo napala zbog graanskog prava na privatnost." Suzan se nasmeja. EFF, ili Fondacija za elektronske granice je svetsko udruenje korisnika kompjutera koji su osnovali monu koaliciju za zatitu graanske slobode, a cilj joj je podravanje slobode govora na Internetu i in-formisanje drugih o injenicama i opasnostima vezanim za ivljenje u elektronskom svetu. Neprekidno su lobirali protiv onoga to nazivaju "orvelov-skim prislukivanjem od strane vladinih agencija" - posebno Agencije za nacionalnu SIGURNOST. EFF je bila stalno prisutan trn u Stratmorovom oku. "zvui uobiajeno", ree ona. "Dakle, staje to toliko hitno da ste morali da me ivuete iz kade?" Nlialmor je za trenutak sedeo, odsutno se poigravajui Trackball miem ugraenim u povrinu njegovog radnog stola. Nakon duge tiine, pogledao je Suzan pravo u oi. "Koje je najdue vreme koje je bilo potrebno TRANSLTR-u da otkrije klju a deifrovanje teksta?" Ovo pitanje zatee Suzan potpuno nespremnom. inilo se besmislenim. ............................ okleviilii je. "Naili smo na neto stoje KOMINT presreo pre nekoliko mcscci, y,u Stu inu je bilo potrebno oko sat vremena, ali

taj dokument ji; imao besmisleno dugaak klju - deset hiljada bita ili tako neto." Stralmor zagunda. "Sat vremena, dakle? A staje sa nekom od onih graninih provera koje smo izveli?" Suzim slegnu rumenima, "Pa, ako ukljuite i dijagnosticiranje, to je onda oigledno due," "Koliko due?" Suzan nije mogla ni da pretpostavi na sta je Stratmor ciljao. "Pa, gospodine, prolog marta sam testirala algoritam sa segmentiranim milion-bitskim kljuem nezakonite funkcije petlji, stanini automati - sve. TRANSLTR gaje ipak resio. "Koliko dugo?" "Tri sata." Stratmor upitno izvi obrve. "Tri sata? Toliko dugo?" Suzan se namrti, blago uvreena. Njen je posao, u poslednje tri godine, bio da podesi najtajanstveniji kompjuter na svetu; veina programskih kodova zahvaljujui kojima je TRANSLTR bio toliko brz bila je njeno delo. Milion-bitski klju teko daje predstavljao mogui scenario. "U redu", ree Stratmor. "Dakle, ak i u ekstremnim sluajevima, najdue to je neka ifra ikada preivela u TRANSLTR-u iznosi oko tri sata?" Suzan klimnu glavom. "Da. Vie ili manje." Stratmor zastade kao da se plai da kae neto zbog ega bi mogao zaaliti. Naposletku podie pogled. "TRANSLTR je naiao na neto..." On zastade. Suzan je ekala. "Vie od tri sata?" Stratmor klimnu glavom. Suzan nije izgledala zabrinuto. "Nova dijagnostika? Neto iz odeljenja SIGURNOSTi sistema?" Stratmor odmahnu glavom. "U pitanju je spoljanji fajl." Suzan je ekala na ono glavno, ali to se ne desi. "Spoljanji fajl? alite se, zar ne?" "Voleo bih daje tako. Ubacio sam ga sino oko pola dvanaest. Jo ga nije resio." Suzan zinu. Pogledala je na sat, potom natrag u Stratmora. "Jo traje? Preko petnaest sati?" Stratmor se nagnu i okrenu svoj monitor ka njoj. Ekran je bio crn, sa izuzetkom malog, utog prozora sa tekstom koji je treptao u sredini. PROTEKLO VREME: 15:09:33 TRAENI KLJU: Suzan je zapanjeno zurila u ekran. Izgledalo je da TRANSLTR radi na jednoj ifri preko petaest sati. Znala je da procesori tog kompjutera pregledaju trideset miliona kljueva u sekundi - stotinu milijardi na sat. Ako TRANSLTR i dalje rauna, znai da klju mora da je ogroman - dugaak preko deset miliona cifara. To je bila potpuna ludost. "To je nemogue!" odluno je rekla. "Jeste li provirili izvetaje o gre-Skama? Moda je TRANSLTR imao neku greSku i..." "IzveSlaj je ist." Digitalna tvrava "Ali taj klju mora da je ogroman!" Stratmor odmahnu glavom. "Standardni komercijalni algoritam. Rekao bih daje u pitanju ezdesetetvorobitni klju." Zbunjena, Suzan je pogledala kroz prozor, ka TRANSLTR-u koji se nalazio u prizemlju. Iz iskustva je znala daje mogao da otkrije ezdesetetvorobitni klju za manje od deset minuta. "Mora da postoji nekakvo objanjenje." Stratmor klimnu glavom. "Postoji. Nee vam se svideti." Suzan se oseala nelagodno. "Da li je TRANSLTR u kvaru?" "S TRANSLTR-om je sve u redu." "Da li imamo nekakav virus?" Stratmor odmahnu glavom. "Nema virusa. Samo me sasluajte." Suzan je bila zapanjena. TRANSLTR nikada nije naiao na ifru koju nije mogao da resi za manje od sat vremena. Obino bi originalni tekst stigao do Stratmorovog tampaa u roku od nekoliko minuta. Bacila je pogled na brzi tampa iza njegovog stola. Bio je prazan. "Suzan", ree Stratmor tie, "ovo e isprva biti teko prihvatiti, ali samo me sasluajte za trenutak." Grizao je usnu. "Ova ifra na kojoj TRANSLTR radi - ona

je jedinstvena. Nije nalik bilo emu to smo do sada videli." Stratmor zastade, kao da mu je teko da izgovori te reci. "Ovu ifru je nemogue resiti." Suzan je zurila u njega, umalo se ne nasmejavi. Nemogue resiti? ta li je TO trebalo da znai? Nije postojala ifra koju nije bilo mogue resiti - za neke je trebalo vie vremena nego za druge, ali svaku ifru je bilo mogue resiti. Bilo je matematiki zagarantovano da e pre ili kasnije TRANSLTR naii na pravi klju. "Molim?" "Ovu ifru je nemogue resiti", odseno je ponovio. Nemogue? Suzan nije mogla da veruje daje tu re izgovorio ovek koji je imao dvadeset i sedam godina iskustva u analiziranju ifara. "Nemogue, gospodine?" rekla je sa nelagodom. "A ta je sa principom Bngofski?" Suzan je ula za princip Bergofski jo na poetku svoje karijere. Bio je lo kamen temeljac tehnologije grube sile. Takoe, bilo je to ono stoje inspi-risalo Slralmora da izgradi TRANSLTR. Taj princip je jasno govorio daje, ukoliko kompjuter pokua sa dovoljnim brojem kljueva, matematiki bilo garantovano da e pronai onu pravu. Sigurnost jedne ifre nije leala u lome Sin je njen klju nemogue nai, ve pre u tome io veina ljudi nije in tu I u dovoljno vremena ili opreme da to pokua. Slnilmor odmahnu glavom. "Ova ifra je drugaija." Suzan ga je popreko posmatrala. NcrcSiva ifra je matematicki nemogua! On to zna! Stratmor prevue rukom preko svog oznojanog ela. "Ova ifra je rezultat jednog potpuno novog kriptografskog algoritma - kakav nikada ranije nismo videli." Suzan je postala jo sumnjiavija. Kriptografski algoritmi su bili samo matematike formule, recepti za kodiranje teksta u ifrat. Matematiari i programeri su svakog dana stvarali nove algoritme. Na stotine njih su se nalazile na tritu - PGP, Difi-Helman, ZIP, IDEA, El Gamal. TRANSLTR je svakog dana reavao sve njihove ifre, bez problema. Za TRANSLTR su sve ifre izgledale jednako, bez obzira na to koji ih je algoritam napisao. "Ne razumem", rekla je. "Ne govorimo ovde o reverznom inenjerstvu neke kompleksne funkcije, govorimo o gruboj sili. PGP, Lucifer, DSA - nije vano. Algoritam generie klju za koji misli da je bezbedan, a TRANSLTR isprobava mogunosti sve dok ga ne otkrije." U Stratmorovom odgovoru se naziralo kontrolisano strpljenje dobrog uitelja. "Da, Suzan, TRANSLTR e uvek pronai klju - ak i ukoliko je on ogroman." Zastao je. "Osim ako..." Suzan je elela da neto kae, ali bilo je jasno da se Stratmor sprema da ispusti svoju bombu. Osim ako ta? "Osim ako kompjuter ne zna kada je resio ifru." Suzan zamalo pade sa stolice. "Molim!" "Osim ako kompjuter ne pogodi taan klju, ali samo nastavi dalje jer nije shvatio daje pronaao pravi klju." Stratmor je izgledao smrknuto. "Mislim da ovaj algoritam ima u svojoj osnovi rotirajuu poruku." Suzan je ostala bez teksta. Pojam rotirajue osnovne poruke se prvi put pojavio 1987. godine u ne sasvim razumljivom radu maarskog matematiara, Jozefa Harnea. Budui da su kompjuteri koji su radili na principu grube sile reavali ifre tako to bi pretraivali osnovnu poruku u potrazi za obrascima reci koji su se mogli identifikovati, Harne je predloio kriptografski algoritam koji je, pored toga to je vrio ifrovanje, pomerao deifrovani osnovni tekst u odreenom vremenskom intervalu. Teoretski, neprekidna mutacija bi obezbedila da kompjuter koji napada nikada ne locira prepoznatljive obrasce reci i tako nikada ne zna kada je pronaao odgovarajui klju. Taj je koncept bio poneto nalik ideji o naseljavanju Marsa - zainisliv na intelektualnom nivou, ali, trenutno, izvan ljudskih mogunosti. "Odakle ste dobili to?" pitala je. Naelnikov odgovor je usledio nakon podue pauze. "Napisao ga je jedan programer iz javnog sektora." "Molim?" Suzan se srui na naslon stolice. "Mi dole imamo najbolje programere na svetu! Ni kada bismo svi radili zajedno, ne bismo bili ni blizu da stvorimo rotirajuu osnovnu poruku. Da li pokuavate du mi kaete daje neki klinac sa PCjem smislio kako to da uradi?"

i Digitalna tvrava Stratmor snizi glas u oiglednom nastojanju da je umiri. "Ne bih ovog momka nazvao klincem." Suzan ga nije sluala. Bila je ubeena da mora da postoji neko drugo objanjenje: greka; virus; sve je bilo verovatnije od ifre koju nije bilo mogue resiti. Stratmor ju je ozbiljno posmatrao. "Ovaj algoritam je napisao jedan od najgenijalnijih kriptografskih umova svih vremena." Suzan je bila sumnjiavija nego ikad; najgenijalniji kriptografski umovi svih vremena nalazili su se u njenom odeljenju, a ona bi sasvim sigurno ula za takav algoritam. "Ko?" pitala je. "Sigiran sam da moete da pogodite", ree Stratmor. "Ne ljubi ba Agenciju za nacionalnu SIGURNOST." "Pa, to nam suava izbor!" prasnu ona sarkastino. "Radio je na projektu izgradnje TRANSLTR-a. Prekrio je pravila. Umalo da izazove obavetajnu nonu moru. Deportovao sam ga." Izraz na Suzaninom licu samo na trenutak govorio je da ne shvata, a potom preblede. "Oh, moj boe..." Stratmor klimnu glavom. "itave godine se hvalio kako radi na algoritmu koji e biti otporan na grubu silu." "A-ali..." Suzan je zamuckivala. "Mislila sam da blefira. Stvarno je to itveoT "Jeste. Tvorac vrhunske nereive ifre." Suzan je jedan dug trenutak utala. "Ali... to znai..." Stratmor je pogleda ravno u oi. "Da. Zahvaljujui Enseiju Tankadu, TR ANSLTR je upravo postao beskoristan." I ako Ensei Tankado nije iveo za vreme Dragog svetskog rata, paljivo je izuio sve to je bilo u vezi sa njim - a naroito sve to je bilo u vezi sa njegovim vrhuncem, eksplozijom u kojoj je 100.000 njegovih sunarodnika sprila atomska bomba. Hiroima, 8:15 ujutro, 6. avgust 1945. godine - odvratni in unitenja. Bezumna parada moi zemlje koja je ve dobila rat. Tankado je sve to prihvatio. Meutim, ono to nikada nije mogao da prihvati bilo je to to gaje ta bomba liila prilike da ikada upozna svoju majku. Umrla je dok ga je raala - zbog komplikacija koje su nastale usled radioaktivnog trovanja koje je osetila toliko godina ranije. Godine 1945, pre nego stoje Ensei roen, njegova majka je, poput mnogih svojih prijatelja, otputovala u Hiroimu da volontira u centrima za pomo rtvama. Upravo tamo je postala jedna od hihakusha - ozraenih ljudi. Devetnaest godina kasnije, kada joj je bilo trideset i est godina, dok je leala u sali za poroaje sa unutranjim krvarenjem, znala je da e konano umreti. Ono to nije znala bilo je to da e je smrt potedeti vrhunskog uasa - njeno jedino dete rodice se sa deformitetom. Enseijev otac nikada ak nije ni video svog sina. Obeznanjen od bola zbog gubitka supruge i osramoen roenjem, kako mu je medicinska sestra rekla, defektnog deteta koje verovatno nee doiveti jutro, iezao je iz bolnice da se nikada vie ne vrati. Ensei Tankado je dat na usvajanje. Svake je noi mladi Tankado zurio u izobliene prste kojima je drao svoju daruma lutku elja i kleo se da e se osvetiti - da e se osvetiti zemlji koja mu je ukrala majku i koja je toliko posramila njegovog oca da ga ovaj napusti. Meutim, nije znao da se sudbina spremala da se tu umea. U februara njegove dvanaeste godine, jedan proizvoa kompjutera iz Tokija pozvao je njegove usvojitelje sa pitanjem da li bi njihovo ubogaljeno dete uestvovalo u eksperimentalnoj grupi koja je testirala novu tastatura namenjenu hendikepiranoj deci. Njegova porodica je pristala. Iako Ensei Tankado nikada nije video kompjuter, inilo se da instinktivno na kako da ga koristi. Kompjuter mu je otvorio svetove za koje nikada nije ni slutio da postoje. Nedugo potom, kompjuter je postao itav njegov ivot. Kud je

odrastao, drao je asove, zaraivao i naposletku dobio stipendiju za I Iniverzitct PoKia. Uskoro su Hnseija Tankada Sirom Tokija znali kao fugusha kisai genijalnog bogalja. Digitalna tvrava Tankado je naposletku doao i do tekstova o Perl Harbora i japanskim ratnim zloinima. Mrnja koju je gajio prema Americi postepeno je izble-dela. Postao je predani budista. Zaboravio je svoj detinji zavet osvete; opratanje je bilo jedini put do prosvetljenja. Kada mu je bilo dvadeset, Ensei Tankado je ve bio neto nalik kultnoj figuri meu programerima. IBM mu je ponudio radnu vizu i posao u Teksa-su. Tankado je ponudu oberuke prihvatio. Tri godine kasnije, napustio je IBM, nastanio se u Njujorku i poeo samostalno da programira. Jahao je na novom talasu enkripcije javnim kljuem. Pisao je algoritme i zaradio itavo bogatstvo. Poput mnogih autora kriptografskih algoritama, Tankado je na sebe skrenuo panju Agencije za nacionalnu SIGURNOST. Nije mu promakla ironija koja je u tome leala - ironija to mu se pruila prilika da radi u srcu vlade zemlje koju se jednom zakleo da e mrzeti. Odluio je da ode na razgovor za posao. Kakve god sumnje daje imao, nestale su kada je upoznao naelnika Stratmora. Otvoreno su razgovarali o Tankadovom poreklu, eventualnoj netrpeljivosti koju bi mogao oseati prema Sjedinjenim Dravama, njegovim planovi ma. Tankado je podvrgnut poligrafu i rigoroznom psiholokom po-smalrnnju u trajanju od pet nedelja. Sve to je proao. Njegovu mrnju je za-mi"iiila predanost Budi. etiri meseca kasnije, Ensei Tankado je poeo da radi u Kriptografskom odeljenju Agencije za nacionalnu SIGURNOST. I uprkos velikim primanjima, Tankado je na posao dolazio starim mopedom i nosio sa sobom spakovan ruak koji je sam jeo za svojim radnim stolom, umesto da se pridrui ostatku Odeljenja na rebarcima i krem orbi od krompira u kantini. Ostali kriptografi su mu se divili. Bio je genijalan - naj-kulturniji programer kojeg su ikada videli. Bio je ljubazan i poten, povuen i tih.sprtanske etike. Moralni integritet je za njega bio od neprocenjivog zna-caja Upravo zbog toga su njegovo otputanje iz Agencije i deportacija koja je usledila predstavljali takav ok. 1 nit udu je, poput ostalih zaposlenih u Kriptografskom odeljenju, radio na Itgtiulnje TRANSLTR-a znajui da e, ukoliko projekat bude uspesan. maSina sluiti za deifrovanje elektronske pote samo u svrhe odobrenim od strane Ministarstva pravde. Korienje I " " i ti od Miline Agencije trebalo je da bude regulisano tako da funki i"iM .. kilo postavljanje prislunih ureaja od strane Federalnog istranog biroa im je potreban nalog saveznog suda. TRANSLTR je trebalo Irt hi i Miniran ako da li ai lozinke koje su bile pohranjene u FedeRalnon istraznom birou i Ministarstvu pravde kako bi se deifrovao neki fajl. To bi sprecilo Agenciju da bez, razlike prislukuje linu komunikaciju potenih sirom sveta koji se pridravaju zakona. 38 "L" Den Braun Meutim, kada je dolo vreme da se ureaj tako programira, osoblju koje je radilo na TRANSLTR-u reeno je daje plan promenjen. Zbog kratkog vremenskog roka koji je esto pratio antiteroristiku borbu Agencije, TRANSLTR je trebalo da bude samostalan ureaj za deifrovanje ije e svakodnevno delovanje regulisati iskljuivo sama Agencija. Ensei Tankado je bio van sebe. To je znailo da e Agencija, zapravo, biti u stanju da otvori svaiju elektronsku potu i ponovo je zapeati, bez iijeg znanja. Bilo je to kao da imate prisluni ureaj u svakom telefonskom aparatu na svetu. Stratmor je pokuao da natera Tankada da shvati da je TRANSLTR ureaj koji omoguava sprovoenje zakona, ali nije bilo vajde; Tankado je odluno tvrdio da se radi o neuvenom krenju ljudskih prava. Na licu mesta je dao otkaz i u roku od nekoliko sati prekrio zavet utanja dat Agenciji, pokuavi da stupi u kontakt sa Fondacijom za elektronske granice. Tankado je bio spreman da sablazni svet priom o tajnoj maini koja je bila u stanju da kompjuterske korisnike irom sveta izloi nezamislivoj izdaji od strane vlade. Agencija za nacionalnu SIGURNOST je imala samo jedan izbor - da ga zaustavi.

Na nesreu, hapenje i deportacija Tankada, koji su na sva zvona bili oglaeni na Internetu, pretvorili su se u njegovo javno blaenje. Suprotno Stratmo-rovim eljama, specijalisti Agencije za kontrolu tete - u strahu da bi Tankado pokuao da ubedi ljude u postojanje TRANSLTR-a - pustili su glasine koje su unitile njegov kredibilitet. Enseija Tankada je odbacila itava kompjuterska zajednica - niko nije verovao bogalju optuenom za pijuniranje, naroito kada je pokuao da kupi svoju slobodu apsurdnim optubama o postojanju maine za deifrovanje, upuenim na raun Sjedinjenih Drava. Meutim, najudnije od svega bilo je to to se inilo da je Tankado pun razumevanja; sve je to bilo deo obavetajne igre. U njemu kao da nije bilo gneva, samo odlunosti. Dok gaje odvodilo obezbeenje, sa jezivim mirom je izgovorio svoje poslednje reci upuene Stratmoru. "Svi mi imamo pravo da uvamo svoje tajne", rekao je. "Jednog dana u se postarati da to i bude mogue." Suzanin um je grozniavo radio - Ensei Tankado je napisao program koji pie nereive ifre! Jedva daje mogla da pojmi tu misao, "Digitalna tvrava", rekao je Stratmor. "Tako ga on zove. To je vrhunsko protivobavetajno oruje. Ako ovaj program dospe na trite, svaki uenik treeg razreda koji ima modem moi e da alje ifre koje Agencija ne moe da deifruje. Naa obavetajna sluba e biti gotova." Meutim, Suzanine misli su bile daleko od uticaja koji je Digitalna tvrava mogla da ima na politiku. I dalje se muila da shvati kako je mogue da takav program postoji. itavog svog ivota se bavila deifrovanjem, vrsto poriui postojanje nekakve vrhunske, konane ifre. Svaka ifra se moe resili - princip Bergofski! Oseala se poput ateiste koji se naao licem u lice sa Bogom. "Ako se prouje da ova ifra postoji", proaputala je, "kriptografija e postali mrtva nauka." Stratmor je klimnuo glavom. "To nam je najmanji problem." "Moemo li da isplatimo Tankada? Znam da nas mrzi, ali zar ne moemo da mu ponudimo nekoliko miliona dolara? Da ga ubedimo da ne distribuira |ni"iani?" Slmlmor se nasmeja. "Nekoliko miliona? Znate li koliko ova stvar vredi? Svaka vlada na svetu e ponuditi najvie to moe. Moete li da zamislite da kazemo predsedniku da i dalje pijuniramo Iraane ali da ne moemo vie da proitamo ono to uhvatimo? Ne radi se ovde samo o Agenciji za nacio-nalnu bebenost radi se o itavoj obavetajnoj zajednici. Ova ustanova pruza podrku svima FBI, CIA, DEA; svi e oni loviti nasumice ako nam bude nemogue ui u trag isporukama narko-kartela, velike korporacijei da prebacuju novac bez ikakvog pisanog traga o tome a da |l" i " Kn uluJbu ne moe nita, teroristi e moi da askaju u potpunoj |IM" " Kriminalci ce se provodili kao nikada u ivotu", ree Suzan, prebledevi. i pitace se ta mi ovde radimo", odvrati Stratmor sa e- |stinom. "Kad bi znali koliko smo teroristikih napada spreili zahvaljujuci tome sto mozemo da eifrujemo poruke, promenili bi pesmu." Suzan je i pored toga bila svesna kako stvari stoje; EFF ni-I udu mu-e Nitnuli koliko je TUANSLTR bio vaan. TRANSLTR je pomogao da se osujeti na desetine napada. ali te su informacije bile strogo poverljive i nikada nee biti puStene n javnost. Rezon koji je leao iza sve te tajnovitoDen Braun sti bio je jednostavan: vlada nije mogla da dozvoli masovnu histeriju koju bi objavljivanje istine izazvalo; niko nije znao kako bi javnost reagovala na vesti o tome da fundamentalistike grupe prole godine umalo da dva puta nisu lansirale nuklearno oruje na teritoriju Sjedinjenih Drava. Nuklearni napad, meutim, nije predstavljao jedinu pretnju. Prolog je meseca TRANSLTR spreio jedan od najgenijalnije osmiljenih teroristikih napada koje je Agencija ikada videla. Jedna antivladina organizacija je smislila plan, poznat pod ifrom ervudska uma. Na njegovoj meti se nalazila njujorka Berza, a namera je bila da se "preraspodeli bogatstvo". U toku est dana, lanovi grupe su postavili dvadeset i sedam neeksplozivnih elektro-magnetnih aura u zgrade koje su okruivale Berzu. Ove naprave, kada se aktiviraju, dovode do snanog magnetnog udara. Istovremenim aktiviranjem svih smiljeno postavljenih ureaja stvorilo bi se magnetno polje toliko snano da bi svi magnetni mediji na Berzi bili izbrisani - kompjuterski hard diskovi, ogromne ROM banke za pohranjivanje

podataka, rezervni snimci na trakama, pa ak i flopi diskovi. Svi podaci koji su govorili o tome ko ta poseduje trajno bi se raspali. Budui da je, zbog istovremenog aktiviranja ovih ureaja, vremenska usklaenost morala biti savrena, elektromagnetne aure su meusobno bile povezane preko Internet telefonskih linija. Za vreme dvodnevnog odbrojavanja, unutranji satni mehanizmi u ureajima razmenjivali su beskonane nizove ifrovanih podataka o sinhronizaciji. Agencija za nacionalnu bezbed-nost je uhvatila kretanje podataka kao nekakvu anomaliju na mrei, ali ih je zanemarila smatrajui ih za naizgled bezopasnu razmenu nebitnih stvari. Meutim, nakon to je TRANSLTR deifrovao nizove podataka, analitiari su istog trena shvatili daje sekvenca u stvari odbrojavanje sinhronizovano preko mree. Ureaji su locirani i uklonjeni svega tri sata pre nego stoje trebalo da budu aktivirani. Suzan je znala daje bez TRANSLTR-a Agencija bila bespomona u borbi protiv naprednog elektronskog terorizma. Posmatrala je monitor sa podacima o vremenskom toku. I dalje je oitavao preko petnaest sati. ak i kada bi Tankadov fajl ovog trenutka bio deifrovan, Agencija bi bila gotova. Kripto-grafsko ODJELJENJE bi bilo osueno na to da deifruje manje od dve ifre u toku dana. ak i pri trenutnoj stopi od 150 na dan, i dalje bi postojao zaostatak fajlova koji bi ekali da budu desifrovani. "Tankado me je nazvao prolog, meseca", rekao je Stratmor, prekidajui Suzanine misli. Suzan podie pogled. "Tankiido je nazvao vas?" On klimnu glavom. "Da me upozori." "Da vas upozori Digitalna tvrava 4? 41 "Nazvao je da mi kae da usavrava algoritam koji pie nereive ifre. Nisam mu poverovao." "Ali zato bi vam on to rekao?" pitala je Suzan. "Da li je eleo da ga vi kupite?" "Ne. Bila je to ucena." Stvari su iznenada poele da dolaze na svoje mesto. "Naravno", ree ona zadivljeno. "eleo je da sperete ljagu sa njegovog imena." "Ne", namrtio se Stratmor. "Tankado je eleo TRANSLTR." "TRANSLTR?" "Da. Naredio mi je da se obratim javnosti i da itavom svetu saoptim da imamo TRANSLTR. Rekao je da e, ako priznamo da moemo da itamo javnu elektronsku potu, on unititi Digitalnu tvravu." Suzan je delovala nepoverljivo. Stratmor slegnu ramenima. "U svakom sluaju, sada je suvie kasno. Postavio je besplatnu kopiju Digitalne tvrave na svoj Internet sajt. Svako na svetu moe daje skine." Suzan preblede. "ta je uradio!" "To je samo radi publiciteta. Ne treba brinuti oko toga. Kopija koju je postavio je kodirana. Ljudi mogu daje skinu, ali niko ne moe daje otvori. Stvarno, to je genijalno. Izvorni kod za Digitalnu tvravu je ifrovan, zakljuan." Suzan je bila bez reci. "Naravno! Dakle svako moe da ima kopiju, ali niko ne moe daje otvori." "Upravo tako. Tankado mae argarepom." "Jeste li videli taj algoritam?" Naelnik je delovao zbunjeno. "Nisam, rekao sam vam daje ifrovan." inilo se daje Suzan jednako zbunjena. "Ali mi imamo TRANSLTR; zato ga jednostavno ne deifrujemo?" Ali kada je videla izraz na Stratmoro-vom licu, shvatila je da su se pravila promenila. "Oh, moj boe." Ostala je bez daha, iznenada shvativi. "Digitalna tvrava je kodirana unutar sebe same Stratmor klimnu glavom. "Pogodak." Suzan je bila zapanjena. Formula za Digitalnu tvravu je bila ifrovana pomou Digitalne tvrave. Tankado je objavio matematiki recept od ne-procenjive vrednosti, ali tekst recepta je bio kodiran - i upotrebio je samog .sebe da izvede to kodiranje. "To je Biglmanov sef, promuca Suzan sa strahopotovanjem. Stratmor klimnu glavom. Biglmanov sef je bio hipotetiki kriptografski scenario po kojem je graditelj sefova radio nacrte za sef koji se nije mogao provaliti, eleo je da nacrti ostanu tajna, pa je stoga napravio sef i zakljuao nacrte unutar njega. Tankado je uinio istu stvar su Digitalnom tvravom. Za-

42 ? Den Braun titio je svoje nacrte tako to ih je kodirao formulom koja je izneta u njegovim nacrtima. "A staje sa onim fajlom koji je u TRANSLTR-u?" upita Suzan. "Preuzeo sam ga sa Tankadovog Internet .sajta, kao i svi drugi. Agencija za nacionalnu SIGURNOST je sada ponosni vlasnik algoritma Digitalne tvrave; samo to ne moemo da ga otvorimo." Suzan se divila Tankadovoj genijalnosti. Dokazao je Agenciji daje njegov algoritam nereiv, a da ga nije otkrio. Stratmor joj prui iseak iz novina. Bila je to prevedena vest iz Nikkei Shimbuna, japanskog ekvivalenta Vol Strit Dornalu, koja je javljala da je japanski programer Ensei Tankado zavrio pisanje matematike formule za koju je tvrdio da moe da pie ifre koje nije mogue resiti. Formula se zvala Digitalna tvrava i mogla se pogledati na Internetu. Programer e je ponuditi na aukciji. U tekstu se dalje govorilo da je, iako za algoritam u Japanu vlada ogromno interesovanje, nekoliko amerikih softverskih kompanija pro-gramerovu tvrdnju proglasilo za besmislenu, slinu tvrdnji da se olovo moe pretvoriti u zlato. Formula je, tvrdili su oni, prevara koju ne treba shvatati ozbiljno. Suzan podie pogled. "Na aukciji?" Stratmor klimnu glavom. "Do sada je ve svaka softverska kompanija u Japanu preuzela kodirani primerak Digitalne tvrave i pokuava da ga dekodira. Sa svakom sekundom u kojoj im to ne polazi za rukom, ponuena cena raste." "To je besmislica", odvrati brzo Suzan. "Svi novi kodirani fajlovi su ne-reivi, osim ako imate TRANSLTR. Digitalna tvrava ne moe biti nita vie od generikog algoritma javnog domena, i nijedna od tih kompanija ga ne moe deifrovati." "Ali, to je genijalna marketinka zamisao", ree Stratmor. "Razmislite o tome svaka vrsta neprobojnog stakla zaustavlja metke, ali ako vas kompanija izazove da prostrelite njeno staklo, odjednom e to svi pokuavati." "I Japanci zaista veruju da je Digitalna tvrava drugaija? Bolja od bilo ega drugoga na tritu?" "Tankado je moda bio odbaen, ali svi znaju daje genije. On je gotovo kultna ikona meu hakerima. Ako Tankado kae da je algoritam nereiv, onda je nereiv." "Ali svi su oni nereivi, to se javnosti tie!" "Da..." Stratmor je razmiljao. "Trenutno." "Sta bi to trebalo da znai"?" Stralmor uzdahnu. "Pre dvadeset godinu, niko nije mogao ni da zamisli da emo moi da eifrujemo vnniiestobitne nizove cifara. Ali tehnologija je napredovala. Tehnologija uvek napreduje. Proizvoai softvera pretpostav-ljaju da e u neko doba postojati kompjuteri poput TRANSLTU ;i. TehnoloDigitalna tvrava 43 gija eksponencijalno napreduje, i naposletku e sadanji kriptografski algoritmi koji koriste javni klju prestati da budu bezbedni. Javie se potreba za boljim algoritmima, kako bi se zadrala prednost nad kompjuterima sutranjice." "A to je Digitalna tvrava?" "Upravo tako. Algoritam koji odoleva gruboj sili nikada nee zastareti, bez obzira na to koliko moni postanu kompjuteri za deifrovanje. To bi preko noi mogao postati svetski standard." Suzan duboko uzdahnu. "Neka nam je bog u pomoi", proaputala je. "Moemo li mi da damo ponudu?" Stratmor odmahnu glavom. "Tankado nam je pruio ansu. To mi je jasno stavio na znanje. I ovako je suvie riskantno; ako nas uhvate, time u sutini priznajemo da se plaimo njegovog algoritma. Na taj emo nain javno priznati ne samo da imamo TRANSLTR, ve i daje Digitalna tvrava imuna mi njega." "Koliko imamo vremena?" Slratmor se namrti. "Tankado je nameravao da objavi ko je ponudio najvie sutra u podne." Suzan oseti kako joj se stomak prevre. "A potom?" "Dogovor je bio da e pobedniku dati klju." " KIJUr "To je deo igre. Svi ve imaju algoritam, tako da Tankado na aukciji nudi klju po kojem se taj algoritam reava." Suzan zajea. "Naravno." Bilo je to savreno. isto i jednostavno. Tan-kiido je kodirao Digitalnu tvravu, i samo on ima klju koji je otkljuava. Bilo joj je

teko da pojmi da tamo negde - verovatno navrljan na paretu pa-pira u Tunkndovom depu - lei klju od ezdeset i etiri karaktera koji bi Ulovim ZaUivek slaviti taku na prikupljanje informacija od strane obavetaj-nih agencija u Americi. , dok je zamiljala taj scenario, Suzan oseti da joj je loe. Tan-k tuli i Oe svoj kljuc dati onome ko ponudi najvie - i ta e kompanija otklju-cati vrata Digitalne Ivrdave. Potom e verovatno ubaciti algoritam u otporan 6lp 1 m ptM godinu svaki kompjuter koji e biti proizveden unapred e biti opremljen Digitalnom tvravom. Nijedan komercijalni proizvoa nikada Ht|t ni sluliii ilii proizvede ip za kodiranje jer svi normalni algoritmi za ko-diranje itnpnulrlkii zastarevaju. Ali Digitalna tvrava nikada nee zastareti; W hinkiljii ioliiiiiici"g osnovnog teksta, nijedan napad grubom silom nikada neto otkriti odgovarajui klju. Bio je to novi standard digitalnog kodiranja. Od smln pti uuvrk, Svaku ifra nereiva. Bankari, brokeri, teroristi, pijuni. Jednom reci jedna anarhija Den Braun "Koje su nam opcije?" usudi se da pita Suzan. Bila je veoma svesna da vremena oaja zahtevaju oajnike mere, ak i u Agenciji. "Ne moemo ga uklonili, ako na to mislite." Upravo na to je Suzan mislila. Tokom godina koje je provela u Agenciji, Suzan je ula glasine o njenim nezvaninim vezama sa najvetijim plaenim ubicama na svetu - unajmljenicima koji su imali da obave prljave poslove obavetajne organizacije. Stratmor odmahnu glavom. "Tankado je suvie pametan da bi nam ostavio tu mogunost." Suzan oseti da joj je laknulo. "Zatien je?" "Ne ba." "Krije se?" Stratmor slegnu ramenima. "Tankado je napustio Japan. Planirao je da ponude proverava preko telefona. Ali mi znamo gde se nalazi." "I ne nameravate da neto uinite?" "Ne. Osigurao se. Tankado je dao kopiju kljua nepoznatom treem licu... za sluaj da mu se neto desi." Naravno, mislila je Suzan. Aneo uvar. "I pretpostavljam da e, ukoliko se neto desi Tankadu, misteriozni ovek prodati klju?" "Jo gore. Ako bilo ko napadne Tankada, njegov partner e objaviti klju." Suzan je bila zbunjena. "Njegov partner e objaviti klju?" Stratmor klimnu glavom. "Postavie ga na Internet, staviti u novine, na bilborde. Zapravo, poklonice ga." Suzanine oi se razrogaie. "Besplatno preuzimanje?" "Upravo tako. Tankado je shvatio da mu, ako bude mrtav, novac nee ni trebati zato onda da svetu ne da mali oprotajni poklon?" Nastade duga pauza. Suzan je duboko disala, kao da pokuava da upije uasnu istinu. Ensei Tankado je stvorio nereivi algoritam. Dri nas kao taoce. Iznenada ustade. Glas joj je bio odluan. "Moramo stupiti u kontakt sa njim! Mora da postoji nain da ga ubedimo da klju ne pusti u prodaju! Moemo mu ponuditi tri puta vie od najbolje ponude! Moemo sprati ljagu sa njegovog imena! Bilo ta!" "Suvie je kasno", ree Slraimor, Duboko je uzdahnuo. "Ensei Tankado je jutros naen mrtav n Sevilji, u Spaniji." tame Lirdet 60 sa dva motora sleteo je na vrelu pistu koja je isijavala toplotu. Napolju, ogoleli prizor panske donje Ekstremadure proletao je pored aviona u vidu mrlje, da bi se potom usporio. "Gospodine Beker?" zapucketao je glas. "Stigli smo." Beker ustade i protegnu se. Nakon to je otvorio pregradu iznad sedita, setio se da nema prtljag. Nije imao vremena da se spakuje. Nije ni bilo vano obeali su mu da e putovanje biti kratko - doleti i odleti. Dok su se motori zaustavljali, avion skliznu sa sunca u prazan hangar naspram glavnog terminala. Trenutak kasnije, pojavio se pilot i spustio stepenice. Beker proguta ostatak soka od brusnica, spusti au na ank i iskopa sako.

Pilot izvue debeli koverat od manil-papira iz svoje letake uniforme. "Dobio sam uputstva da vam predam ovo." Pruio ga je Bekeru. Na prednjoj strani, napisane plavim penkalom, stajale su reci: ZADRITE KUSUR Beker je palcem preao po ivici debelog snopa crvenkastih novanica. "ta..." "Lokalna moneta", glatko odsee pilot. "Znam staje to", promuca Beker. "Ali to je... to je previe. Sve to mije potrebno jeste novac za taksi." Beker je napamet raunao. "Ovo ovde vredi na hiljade dolara!" "Ja sam dobio svoja nareenja, gospodine." Pilot se okrenu i pope natrag u kabinu. Vrata se zatvorie za njim. Beker je zurio navie, u avion, a potom nanie, u novac koji je drao u ruci. Nakon to je za trenutak stajao u praznom hangaru, on gurnu koverat u gornji dep, ogrnu sako i zaputi se napolje, preko piste. Bio je to udan poetak. Beker prestade da misli o tome. Uz malo sree, vratie se na vreme da spasi neto od svog putovanja u Stoun Menor sa Suzan Doleti i odleti, rekao je sam sebi. Doleti i odleti. Nipoto nije mogao da zna. Tehniar SIGURNOSTi sistema Fil artrukijan je nameravao da se u Krip-tografskom odeljenju zadri samo minut - taman dovoljno dugo da uzme neke papire koje je zaboravio prethodnog dana. Ali nije mu se dalo. Nakon to je preao preko prizemlja Kriptografskog odeljenja i zakoraio u laboratoriju SIGURNOSTi sistema, odmah je znao da neto nije bilo u redu. Za kompjuterskim terminalom koji je neprekidno nadzirao rad TRANSLTR-a nije bilo nikoga. Monitor je bio iskljuen. artrukijan pozva naglas: "Ima li koga?" Nije bilo odgovora. Laboratorija je bila ista kao suza - kao da u njoj nikoga nije bilo ve satima. Iako je artrukijanu bilo samo dvadeset i tri godine, i iako je relativno nov meu osobljem SIGURNOSTi sistema, bio je dobro obuen i znao je proceduru: Uvek je neko iz SIGURNOSTi sistema na dunosti u Kriptografskom odeljenju... naroito subotom kada tu nije bilo kriptografa. Istog trenutka je ukljuio monitor i okrenuo se ka rasporedu duosti na oglasnoj tabli. "Ko je deuran?" naglas je zapitao, prelazei pogledom preko spiska imena. Prema rasporedu, mladi poetnik po imenu Sajdenberg je trebalo da zapone svoju duplu smenu u pono prethodne noi. artrukijan pogleda oko sebe po praznoj laboratoriji i namrti se. "Pa, gde je onda, do avola?" Dok je posmatrao kako se monitor ukljuuje, artrukijan se pitao da li Stratmor zna da je laboratorija SIGURNOSTi sistema bez nadzora. Dok je ulazio, primetio je da su zastori na Stratmorovoj kancelariji navueni. To je znailo da je gazda unutra - to uopte nije bilo neuobiajeno za subotu; Stratmor je, kako se inilo, uprkos tome to je zahtevao da njegovi kripto-grafi subotom uzmu slobodan dan, radio 365 dana u godini. Jednu stvar je artrukijan znao zasigurno - ako Stratmor otkrije daje laboratorija SIGURNOSTi sistema bez nadzora, to e odsutnog poetnika stajati posla. artrukijan baci pogled na telefon, pitajui se da li da pozove mladog tehniara i da ga izvadi; meu osobljem SIGURNOSTi sistema vladalo je nepisano pravilo da e jedan drugom uvati lea. U Kriptografskom odeljenju, zaposleni u SIGURNOSTi sistema su bili graani drugog reda, u neprekidnom sukobu sa gazdama imanja. Nije bila nikakva tajna da kriptografi vladaju ovim gnezdom od vie milijardi dolara; osoblje SIGURNOSTi sistema MI lolcrisali samo zato to su zahvaljujui njima igrake besprekorno funk- uuiisule. Digitalna tvrava artrukijan donese odluku. Zgrabio je telefon. Meutim, slualica nikada nije stigla do njegovog uha. Ukopao se u mestu, pogleda prikovanog na monitor koji se sada pojavio osvetljen pred njim. Kao u usporenom snimku, spustio je telefon i otvorenih usta se, zapanjen, zagledao u prizor pred sobom. Za osam meseci koliko je bio u SIGURNOSTi sistema, Fil artrukijan nikada nije video da monitor TRANSLTR-a pokazuje ita osim dvostruke nule u polju koje je oznaavalo sate. Danas je to video prvi put. PROTEKLO VREME: 15:17:21

"Petnaest sati i sedamnaest minuta?" zagrcnuo se. "Nemogue!" Resetovao je monitor, molei se da se nije osveio kako treba. Meutim, kada se monitor ponovo ukljuio, izgledao je isto. artrukijan oseti kako ga podilaze marci. Tehniari SIGURNOSTi sistema u Kriptografskom odeljenju su imali samo jedan zadatak: da se pobrinu da TRANSLTR bude "ist" - bez virusa. artrukijan je znao da vreme od petnaest sati moe da znai samo jedno zaraenost virusom. Nekakav neisti fajl je dospeo u TRANSLTR i upravo je unitavao programski kod. Istog trenutka na scenu stupi njegova obuka; vie nije bilo vano to je laboratorija SIGURNOSTi sistema bila bez nadzora ili to su monitori bili iskljueni. Usredsredio se na problem koji je bio pred njim TRANSLTR. Odmah je zatraio spisak svih fajlova koji su dospeli u TRANSLTR u poslednjih 48 sati. Poeo je da prouava spisak. Da U je neki zaraeni fajl uspeo da se provue? pitao se. Da li je mogue daje sigurnosnim filterima neto promaklo? Kao meru predostronosti, svaki fajl koji je ulazio u TRANSLTR je morao da proe kroz ono to je bilo poznato pod nazivom Oklopna rukavica -niz monih sigurnosnih kapija, paket filtera i antivirus programa koji su pretraivali ulazne fajlove u potrazi za kompjuterskim virusima i potencijalno opasnim subrutinama. Fajlovi koji sadre programe koji su bili "nepoznati" Oklopnoj rukavici smesta su bili odbacivani. Morali su biti runo provereni. Povremeno bi Oklopna rukavica odbacivala potpuno bezopasne fajlove ukoliko bi sadrali programski kod koje filteri nikada ranije nisu videli. U tom sluaju, tehniari SIGURNOSTi sistema su vrili detaljne rune provere, i tek tada bi, nakon to bi dobili potvrdu da je fajl ist, zaobili filtere Oklopne rukavice i poslali fajl u TRANSLTR. Kompjuterski virusi su bili raznovrsni poput bakterijskih. Poput njihovih fiziolokih srodnika, kompjuterski virusi su imali samo jedan cilj - da se zakae za domainski sistem i umnoe. U ovom sluaju, domain je bio TRANSLTR. artrukijan se divio Sto Agencija nije jo ranije imala problema sa virusima. Oklopna rukavica je bila moan uvar, ali Anemija je ipak predstavljala prvi nivo ulaa - mesto na koje su se slivalc ogromne koliini;, digitalnih informacija iz sistema irom sveta. Njukanje za informacijama liilo je na seks sa kim god stignete - sa zatitom ili bez nje, pre ili kasnije zakaite neto. artrakijan je zavrio sa prouavanjem spiska fajlova koji se nalazio pred njim. Bio je jo zbunjeniji nego pre. Svaki fajl je bio u redu. Oklopna rukavica nije videla nita to bi odstupalo od uobiajenog, to je znailo da je fajl koji se nalazio u TRANSLTR-u bio sasvim ist. "Pa, zato onda, do avola, toliko traje?" upitao je praznu prostoriju. artrakijan oseti kako ga obi iva znoj. Pitao se da li bi trebalo da ode i uznemiri Stratmora ovim vestima. "Test na viruse", odluno ree artrakijan, pokuavajui da se smiri. "Trebalo bi da pokrenem test na viruse." artrukijan je znao da bi, u svakom sluaju, test na viruse bio prva stvar koju bi Stratmor zahtevao. Bacivi pogled na naputeno prizemlje Kripto-grafskog odeljenja, artrakijan donese odluku. Ubacio je i pokrenuo test na viruse. Trebae mu oko petnaest minuta. "Vrati se ist", proaputao je. "Savreno ist. Reci tatici da nije nita." Ali artrakijan je oseao da nije bilo nita. Instinkt mu je govorio da se neto veoma neobino deavalo u toj velikoj deifrantskoj zveri. tavu 10 9 "Ensei Tankado je mrtav?" Suzan oseti kako je zahvata talas munine. i "Ubili ste ga? Mislila sam da ste rekli..." "Mi ga nismo ni pipnuli", razuveri je Stratmor. "Umro je od sranog udara. KOMINT nas je nazvao rano jutros. Njihov kompjuter je primetio Tan-kadovo ime u izvetajima seviljske policije preko Interpola." "Od sranog udara?" Suzan nije delovala ubeeno. "Imao je trideset godina." "Trideset i dve", ispravi je Stratmor. "Imao je uroenu sranu manu." "Ja to nikada nisam ula." "Otkrilo se pri lekarskom pregledu prilikom zapoljavanja u Agenciji. Nije to bilo neto ime se hvalio."

Suzan je bilo teko da prihvati daje prst sudbine delovao ba sada. "Bolesno srce gaje ubilo - samo tako?" Stratmor slegnu ramenima. "Slabo srce... dodajte tome vruinu u paniji. Ubacite i stres zbog ucenjivanja Agencije..." Suzan je utala. ak i ukoliko uzme u obzir sve okolnosti, bilo joj je teko zbog smrti jednog tako genijalnog kriptografa. Stratmorov promukli glas prekide njene misli. "Jedina svetla taka u itavoj ovoj katastrofi jeste to to je Tankado putovao sam. Dobre su anse da njegov partner jo ne zna daje on mrtav. pan-ske vlasti su obeale da e sauvati tu informaciju koliko god bude mogue. Mi smo primili poziv samo zato to je KOMINT drao oi irom otvorene." Stratmor je pomno posmatrao Suzan. "Moram da pronaem tog partnera pre nego to on sazna da je Tankado mrtav. Zato sam vas pozvao. Potrebna mi je vaa pomo." Suzan je bila zbunjena. Njoj se inilo daje Tankadova smrt dola u pravi as da resi itav njihov problem. "Gospodine naelnice", upitala je, "ako vlasti kau daje on umro od sranog udara, mi smo van opasnosti; njegov partner e znati da Agencija nije odgovorna." "Nije odgovorna?" Stratmorove oi se razrogaie od neverice. "Neko ucenjuje Agenciju i nekoliko dana kasnije zavri mrtav - i mi nismo odgo-vornil Kladim se u debele pare da Tankadov misteriozni prijatelj to nee videti na taj nain. Sta god da se desilo, mi izgledamo krivi kao sam vrag. Mogao je lako biti otrovan, autopsija je mogla biti nametena, ili bilo ta drugo." Stralmor zastade. "Koja je bila vaa prva reakcija kada sam vam rekao da je Tankado mrtav?" 50 h Den Braun Ona se namrti. "Pomislila sam da ga je Agencija ubila." "Upravo tako. Ako Agencija moe da postavi pet Riolit satelita u geo-sinhronu orbitu iznad Bliskog istoka, mislim da se lako moe pretpostaviti da imamo dovoljno sredstava da potplatimo nekoliko panskih policajaca." Naelnik je dokazao sta je hteo. Suzan uzdahnu. Ensei Tankado je mrtav. Agencija e biti okrivljena. "Moemo li da na vreme pronaemo njegovog partnera?" "Mislim da moemo. U dobroj smo prednosti. Tankado je mnogo puta javno objavio da radi sa partnerom. Mislim da se nadao da e to obeshrabriti softverske kompanije i odvratiti ih od pokuaja da mu nekako naude ili da ukradu njegov klju. Pretio je da e, ukoliko bude bilo kakve nepotene igre, njegov partner objaviti klju; ukoliko bi takav softver bio besplatan, sve firme bi se iznenada nale u takmiarskom poloaju." "Pametno." Potvrdi Suzan. Stratmor nastavi. "Nekoliko puta je, u javnosti, Tankado pomenuo svog partnera po imenu. Zvao ga je Nort Dakota2." "Nort Dakota? Oigledno nekakav pseudonim." "Da, ali kao meru predostronosti pokrenuo sam Internet pretraiva koristei termin Nort Dakota kao parametar pretrage. Nisam mislio da u neto pronai, ali otkrio sam nalog elektronske pote." Stratmor zastade. "Naravno da sam pretpostavio da to nije taj Nort Dakota kojeg smo mi traili, ali prove-rio sam nalog za svaki sluaj. Zamislite koliko sam bio zapanjen kada sam otkrio daje nalog pun poruka od Ensei Tankada." Stratmor izvi obrve. "A u porukama se mnogo puta pominju Digitalna tvrava i Tankadovi planovi da ueni Agenciju." Suzan skeptino pogleda Stratmora. Bila je zapanjena to je naelnik dopustio da ga tako lako zavaraju. "Gospodine naelnice", rekla je, "Tankado vrlo dobro zna da Agencija moe da ita elektronsku potu na Internetu; nikada ne bi koristio elektronsku potu za slanje tajnih informacija. To je zamka. Ensei Tankado vam je dao Nort Dakotu. Znao je da ete pokrenuti pretraivanje. Kakve god informacije daje slao, eleo je da ih naete - to je lani trag." "Dobar instinkt", odvrati Stratmor, "ali postoji tu nekoliko stvari. Nisam mogao da pronaem nita pod "Nort Dakota", tako da sam uneo varijacije u parametre pretraivanja. Nalog koji sam pronaao bio je pod varijacijom -NDAKOTA." Suzan odmahnu glavom. "Pokretanje permutacija je standardna procedura. Tankado je znao da ete pokuavati sa varijacijama sve dok ne naletite MM neto. NDAKOTA je suvie laka i.inena." 1 eng, Nuiili I iikoiii Novcnin I "akotu, Prini Digitalna tvrava ? 51

"Moda", ree Stratmor, napisa nekoliko reci na pare papira i prui ga Suzan. "Ali pogledajte ovo." Suzan proita ono to je pisalo na papiru. Iznenada je shvatila na ta je naelnik mislio. Na papiru se nalazila elektronska adresa Nort Dakote. ND AKOT A@ ARA.AN0N.ORG Suzaninu panju privukla su slova ARA u adresi. ARA je znailo American Remailers Anonymous, poznati anonimni server. Anonimni serveri su bili popularni meu korisnicima Interneta koji su eleli da sauvaju tajnost svog identiteta. Uz novanu naknadu, ove kompanije su titile privatnost svojih korisnika tako to su delovale kao posrednik u razmeni elektronske pote. Bilo je to kao da imate potanski fah obeleen brojem korisnik je mogao slati i primati potu a da nikada ne otkrije svoju pravu adresu ili ime. Kompanija je primala elektronsku potu naslovljenu na pseudonime i potom ih prosleivala do pravih naloga svojih klijenata. Ovakve kompanije su ugovorom bile obavezane da nikada ne otkriju identitet ili lokaciju svojih pravih korisnika. "To nije dokaz", ree Stratmor, "ali jeste prilino sumnjivo." Suzan klimnu glavom, iznenada ubeenija. "Dakle, hoete da kaete da Tankado nije mario da li e neko tragati za Nort Dakotom zato to njegov identitet i lokaciju titi ARA." "Tano." Suzan je razmiljala za trenutak. "ARA opsluuje uglavnom amerike naloge. Mislite li da bi Nort Dakota mogao biti ovde negde?" Stratmor slegnu ramenima. "Mogue je. Uz pomo amerikog partnera, Tankado je mogao da obezbedi geografsku razdvojenost dva kljua. To bi mogao biti pametan potez." Suzan razmisli o tome. Sumnjala je da bi Tankado podelio svoj klju sa bilo kim osim sa veoma bliskim prijateljem, a koliko se ona seala, Ensei Tankado nije imao mnogo prijatelja u Sjedinjenim Dravama. "Nort Dakota", razmiljala je, dok je njen kriptografski um mozgao o moguim znaenjima tog pseudonima. "Kako zvue njegove poruke upuene Tankadu?" "Nemam pojma. KOMINT je uhvatio samo Tankadove izlazne poruke. Trenutno je sve to znamo o Nort Dakoti jedna anonimna adresa." Suzan je kratko razmiljala. "Ima li anse daje to mamac?" Stratmor izvi obrvu. "Kako?" "Mogue je daje Tankado slao lanu elektronsku potu na neki neaktivan nalog u nadi da emo ga mi otkriti. Mi bismo mislili daje on zatien, u on nikada ne bi morao da i i.ikuje da sa nekim podeli svoj klju. Mogue je da je radio sam." 52 Den Braun Stratmor se zadivljeno nasmeja. "To bi bilo problematino da nema jedne stvari. Tankado nije koristio nijedan od svojih uobiajenih kunih ili poslovnih Internet naloga. Svraao je do Univerziteta Doia i pristupao njihovom centralnom kompjuteru. Izgleda da tamo ima nalog koji je uspeo da sauva kao tajnu. To je veoma dobro skriven nalog, i ja sam ga pronaao iskljuivo sluajno." Stratmor zastade. "Dakle... ako je Tankado eleo da otkrijemo njegovu potu, zato bi koristio tajni nalog?" Suzan je razmiljala. "Moda je koristio tajni nalog kako ne biste posumnjali da se radi o mamcu? Moda je Tankado sakrio nalog taman toliko duboko da vi nabasate na njega i pomislite da ste ga sluajno otkrili. To daje kredibilitet njegovoj elektronskoj poti." Stratmor se zakikota. "Trebalo je da budete terenski agent. To je dobra ideja. Na alost, svako pismo koje Tankado alje dobija odgovor. Tankado pie, njegov partner odgovara." Suzan se namrti. "U redu. Dakle, hoete da kaete da Nort Dakota postoji." "Plaim se daje tako. A mi moramo da ga pronaemo. I to u potaji. Ako nasluti da smo mu na tragu, sve je gotovo." Suzan je sada tano znala zato ju je Stratmor pozvao. "Da pogodim", rekla je. "elite da ja pretraim tajne baze podataka tog anonimnog servera i da pronaem pravi identitet Nort Dakote?" Stratmor joj uputi brz osmeh. "Gospoice Fleer, itate mi misli."

Kada je re o diskretnim pretraivanjima Interneta, Suzan Fleer je prava ena za taj posao. Pre godinu dana, jedan vii zvaninik Bele kue dobijao je pretnje putem elektronske pote od nekoga sa anonimne elektronske adrese. Zatraili su od Agencije da otkrije ko je u pitanju. Iako je Agencija bila ovla-ena da zahteva da kompanija koja je pruala uslugu anonimnog servera otkrije identitet korisnika, opredelila se za taktiniji metod: "traga". Suzan je programirala indikator lokacije preruen u elektronsku poruku. Mogla je da ga poalje na lanu adresu korisnika, a kompanija bi tu poruku, izvravajui dunost po ugovoru, prosledila na pravu adresu korisnika. Kada bi se poruka nala tamo, program bi zabeleio njenu Internet lokaciju i poslao je Agenciji. Potom bi se programski izbrisao, ne ostavljajui nikakvog traga. Od tog dana pa nadalje, to se tie Agencije, anonimni serveri nisu bili nita drugo do manja smetnja. "Moete li da ga pronaete?" upita je Stratmor. "Naravno. Zato ste toliko ekali da me pozovete?" "Zapravo" - on se namrti... "uopte nisam nameravao da vas pozovem. Nisam eleo da upletem nikoga. Pokuao sam sam da poaljem kopiju vaeg tragaa, ali napisali ste tu prokletu stvar u jednom od onih novih hibridnih jezika; nisam mogao da ga naestim da radi. Stalno je slao besmislene podatke. Naposletku sam morao da |progutam ponos i da vas pozovem." Digitalna tvrava 4? 53 Suzan se zakikota. Stratmor je bio sjajan kriptografski programer, ali njegov repertoar je bio ogranien prvenstveno na algoritme; praktini, osnovni elementi manje uzvienog "svetovnog" programiranja esto su mu izmicali. tavie, Suzan je napisala svoj program za traganje u novom, hibridnom programskom jeziku zvanom LIMBO; bilo je razumljivo to je Stratmor naiao na probleme. "Postarau se za to." Ona se nasmei, okrenuvi se da poe. "Biu za svojim terminalom." "Imate li neku predstavu koliko bi to moglo da traje?" Suzan zastade. "Pa... zavisi od toga koliko efikasno ARA prosleuje potu. Ako je on ovde u Sjedinjenim Dravama i ako koristi neto poput AOL-a ili Compuservea, pronai u njegovu kreditnu karticu i potansku adresu za sat vremena. Ako je na nekom univerzitetu ili u nekoj kompaniji, potrajae malo due." Kiselo se nasmeila. "Nakon toga, ostalo je sve na vama." Suzan je znala da se to "ostalo" odnosi na interventnu ekipu Agencije, iskljuenje struje u kui tog partnera, i upadanje kroz prozore sa elektrinim pukama. Interventna ekipa e verovatno misliti da se radi o hapenju dilera. Stratmor e bez sumnje lino proetati kroz kr na mestu hapenja i pronai klju od ezdeset i etiri karaktera. Potom e ga unititi. Digitalna tvrava e zauvek zakljuana tavoriti na Internetu. "Paljivo poaljite "tragaa"", upozori je Stratmor. "Ako Nort Dakota vidi da smo ga otkrili, uspaniie se i neu stii da tamo poaljem ekipu pre nego to nestane zajedno sa kljuem." "Udari i bei", uveri ga ona. "im ova stvarica pronae taj nalog, izbri-sae se. Nee ni znati da smo bili tamo." Naelnik umorno klimnu glavom. "Hvala vam." Suzan mu se blago nasmei. Uvek se divila kako je, ak i kada je bio suoen sa katastrofom, Stratmor uspevao da se sabere i bude miran. Bila je ube-ena daje upravo ta osobina obeleila njegovu karijeru i uzdigla ga do najviih redova moi. Dok je ila ka vratima, bacila je dug pogled nanie, na TRANSLTR. Postojanje nereivog algoritma bio je koncept koji se jo upinjala da pojmi. Molila se da pronau Nort Dakotu na vreme. "Pourite", doviknu joj Stratmor, "i do veeri ete biti u Smoki planinama." Suzan se ukopa u mestu. Znala je da nikada nije pomenula svoje putovanje Stratmoru. Okrenula se. Da li mi Agencija prislukuje telefon? Stratmor se vragolasto osmehnu. "Dejvid mi je jutros rekao za vae putovanje. Rekao je da ete biti prilino ljuti zbog odlaganja." Suzan se izgubi. "Razgovarali ste sa Dejvidom jutros!" "Naravno." Stratmora kao daje zbunila Suzanina reakcija. "Morao sam da ga uputim." "Da ga uputite?" ponovi ona. "U ta" "U ovo putovanje. Ja sam poslao Dejvida u Spaniju."

Spanija. Ja sam poslao Dejvida u Spaniju. Naelnikove su reci bile poput uboda. "Dejvid je u paniji?" Suzan nije mogla da veruje. "Vi ste ga poslali u paniju?" Ton joj postade gnevan. "Zato?" Stratmor je bio zapanjen. Oigledno nije bio navikao da neko na njega vie, pa ak ni njegov glavni kriptograf. Zbunjeno ju je pogledao. Bila je napeta poput tigrice koja brani svoje mlade. "Suzan", ree on. "Razgovarali ste sa njim, zar ne? Dejvid vam je obja- snio?" Bila je suvie okirana da bi progovorila. panija? Zbog toga je Dejvid odloio nae putovanje u Stoun Menor? "Poslao sam kola po njega jutros. Rekao je da e vas nazvati pre nego to krene. ao mi je. Mislio sam..." "Zato biste vi poslali Dejvida u Spaniju?" Stratmor zastade i pogleda je kao da se to samo po sebi podrazumeva. "Da uzme drugi klju." "Kakav drugi klju?" "Tankadov primerak." Suzan je bila izgubljena. "O emu vi to priate?" Stratmor uzdahnu. "Tankado je sigurno kod sebe imao svoj primerak kljua kada je umro. Naravno da ne elim da taj primerak luta po seviljskoj mrtvanici." "Pa ste poslali Dejvida Bekera?" Suzan je bila vie nego okirana. Nita nije imalo smisla. "Ali Dejvid ak ni ne radi za vas!" Stratmor je bio zapanjen. Niko nikada nije tako priao sa zamenikom direktora Agencije za nacionalnu SIGURNOST. "Suzan", rekao je, zadravajui pribranost, "u tome i jeste stvar. Bio mije potreban..." Tigrica napade. "Imate dvadeset hiljada zaposlenih na raspolaganju! Odakle vam pravo da poaljete mog verenika?" "Bio mi je potreban civilni kurir, neko ko uopte nema veze sa vladom. Da sam koristio redovne kanale i da je neko doznao za to..." "A Dejvid Beker je jedini civil kojeg poznajete?" "Ne! Dejvid Beker nije. jedini civil kojeg poznajem! Ali u est sati jutros, stvari su se deavale brzo! Dejvid govori jezik, pametan je, imam poverenja n njega i mislio sam da u mu uinili uslugu!" "I lshi.",u?" jedva igovori Suzan to sto stoa poslali u Spaniju je usluga?" Digitalna tvrava r 55 "Da! Plaam mu deset hiljada dolara za jedan dan posla. Preuzee Tan-kadove stvari i doletee kui. To je usluga!" Suzan je utala. Razumela je. Radilo se o novcu. U mislima se vratila pet meseci unatrag, do one veeri kada je predsed-nik Univerziteta Dordtaun ponudio Dejvidu unapreenje - mesto efa Katedre za jezike. Predsednik ga je upozorio da e mu broj predavanja biti smanjen i da e se poveati obim kancelarijskog posla, ali bila je tu i znatna poviica plate. Suzan je elela da vikne: Dejvide, nemoj to da radi! Bie nesretan. Imamo dovoljno novca - koga je briga ko od nas dvoje zarauje? Ali nije bilo na njoj da presee. Najzad, podrala je njegovu odluku da prihvati unapreenje. Dok su odlazili na poinak te veeri, Suzan se trudila da bude srena zbog njega, ali neto joj je govorilo da e to biti prava propast. Bila je u pravu - ali nikada nije raunala da e toliko biti u pravu. "Platili ste mu deset hiljada dolara?" pitala je. "To je prljavi trik!" Stratmor se sada puio. "Trik? Nije to bio nikakav prokleti trik! Nisam mu ak ni rekao za novac. Zamolio sam ga za linu uslugu. Pristao je da ode." "Naravno daje pristao! Vi ste moj ef! Vi ste zamenik direktora Agencije za nacionalnu SIGURNOST! Nije mogao da vas odbije!" "U pravu ste", odsee Stratmor. "Upravo zato sam ga i pozvao. Nisam mogao sebi da dopustim taj luksuz da..." "Da li direktor zna da ste poslali civila?" "Suzan", ree Stratmor, oigledno gubei strpljenje, "direktor nije ume-an u ovo. Ne zna nita o ovome." Suzan je u neverici zurila u Stratmora. Oseala se kao da vie ne poznaje oveka sa kojim je razgovarala. Poslao je njenog verenika - profesora -na zadatak u ime Agencije, a potom nije obavestio direktora o najveoj krizi u istoriji organizacije. "Liland Fontejn nije obaveten?"

Stratmorovo strpljenje je dostiglo krajnje granice. Eksplodirao je. "Suzan, sada me sluajte! Pozvao sam vas jer mi je potreban saveznik, a ne sudija! Imao sam pakleno jutro. Sino sam preuzeo Tankadov fajl i satima sedeo ovde, pored tampaa, molei se da e ga TRANSLTR deifrovati. U zoru sam progutao ponos i pozvao direktora - i, da vam kaem, to je bio razgovor kojem sam se zaista radovao. Dobro jutro, gospodine. Izvinjavam se to vas Inidim. Zato vas zovem? Upravo sam otkrio da je TRANSLTR zastareo i nepotreban. I sve to zbog jednog algoritma koji itava moja skupo plaena t-kipa kriptografa nije ni izbliza mogla da napie!" Stratmor tresnu pesnicom o sto. Suzan je stajala kao ukopana. Nije ni zvuk ispustila. Za deset godina, vi-ilrla je Stratmora kako gubi prisebnost samo nekoliko puta - i to nikada nije imalo veze sa njom. 56 Den Braun Ni deset sekundi kasnije niko od njih nije progovorio. Naposletku Strat-mor sede; Suzan je mogla da uje kako mu se disanje vraa u normalu. Kada je progovorio, glas mu je bio jezivo miran i pribran. "Na nesreu", tiho ree Stratmor, "ispostavilo se dae direktor u Junoj Americi, gde se sastaje sa predsednikom Kolumbije. Budui da nije bilo apsolutno niega to je on mogao odande da uradi, imao sam dve mogunosti - da zahtevam da skrati boravak i da se vrati, ili da se sam pozabavim ovim problemom." Nastade duga stanka. Stratmor konano podie pogled; umorne oi mu se susretoe sa Suzaninim. Izraz na licu mu istog trenutka postade blai. "Suzan, izvinjavam se. Iscrpljen sam. Ovo je nona mora koja se obistinila. Znam da ste uznemireni zbog Dejvida. Nisam eleo da saznate na ovaj nain. Mislio sam da znate." Suzan oseti kako je preliva talas krivice. "Prenaglila sam. ao mi je. To to ste poslali Dejvida je dobar izbor." Stratmor odsutno klimnu glavom. "Vratie se veeras." Suzan pomisli na sve to je naelnik preivljavao - pritisak nadgledanja TRANSLTR-a, beskonani sati radnog vremena i sastanaka. Kruile su glasine da ga naputa supruga sa kojom je u braku trideset godina. Potom, povrh svega, Digitalna tvrava - najvea pretnja po obavetajnu slubu u isto-riji Agencije a jadnik je morao sam da se nosi s tim. Nije ni udo to je izgledao kao da e se raspasti. "S obrzirom na okolnosti", ree Suzan, "mislim da bi verovatno trebalo da nazovete direktora." Stratmor odmahnu glavom, a kap znoja pade na njegov radni sto. "Nemam nameru da ugrozim direktorovu SIGURNOST, niti da rizikujem da pro-cure informacije tako to u ga nazvati zbog velike krize oko koje on nita ne moe da uini." Suzan je znala daje u pravu. ak i u trenucima poput ovog, Stratmor je bio bistrog uma. "Jeste li razmislili o tome da pozovete predsednika?" Stratmor potvrdno klimnu glavom. "Jesam. I odluio sam da ga ne pozovem." Suzan je tako i mislila. Vii zvaninici Agencije za nacionalnu SIGURNOST imali su pravo da se postaraju za opravdane hitne obavetajne sluajeve bez znanja nadreenih. Agencija je bila jedina amerika obavetajna organizacija koja je imala potpuni imunitet u odnosu na federalnu nadlenost bilo koje vrste. Stratmor se esto koristio ovim pravom; najvie je voleo da posao obavi sam. "Gospodine naelnice", rekla je, "ovo je suvie krupno da biste se sami nosili s tim. Morate da uputili" jo nekog u to." "Suzan, postojanje Digitalne tvrdjave ima velike posledice po budunost oviiiy.iini,nacije. Nniiiini iiikukvu iiiimmi da obavestim predsednika Sjedinjenih Americkih Drzava direktorovih lr1;i liiiiiiiui kriznu situaciju, i ja u se po Digitalna tvrava 4? 57 zabaviti njome." Zamiljeno ju je posmatrao. "Ja jesam zamenik direktora operative." Umoran osmejak mu se razli licem. "A pored toga, nisam sam. Imam Suzan Fleer u svojoj ekipi."

Tog trenutka, Suzan Fleer je shvatila staje to to je toliko potovala kod Trevora Stratmora. U toku deset godina, u dobru i u zlu, uvek joj je pokazivao kuda i kako treba - neumorno je insistirao na svojim principima, svojoj zemlji, svojim idealima. ta god da se desi, naelnik Trevor Stratmor je bio zvezda vodilja u svetu nemoguih odluka. "Vi jeste u mojoj ekipi, zar ne?" upita on. Suzan se nasmei. "Da, gospodine, jesam. Stopostotno." "Dobro. A sada, moemo li da se vratimo poslu?" Dejvid Beker je i ranije viao mrtvace, ali bilo je neeg posebno neprijatnog u vezi sa ovim. Nije to bilo besprekorno ureeno telo poloeno u svilom obloeni koveg. Ovo telo je skinuto do gole koe i bez ikakvih ceremonija tresnuto na aluminijumski sto. Oi jo ne behu poprimile onaj prazni, beivotni pogled. Umesto toga, bile su okrenute ka tavanici u jezivom ukoenom izrazu uasa i aljenja. "Donde estan sus efectos?" upitao je Beker na tenom kastiljskom dijalektu. "Gde su njegove stvari?" "Alli", odgovorio je porunik utih zuba. Pokazao je na pult sa odeom i ostalim linim predmetima. "Es todo? Da li je to sve?" "Si." Beker je zatraio kartonsku kutiju. Porunik je pourio daje nae. Bila je subota uvee i seviljska mrtvanica zvanino nije radila. Mladi porunik je pustio Bekera da ue po direktnom nareenju efa seviljske Gvar-dije - inilo se da Amerikanac koji je bio u poseti ima mone prijatelje. Beker je posmatrao hrpu odee. Bili su tu paso, novanik i naoari gurnuti u jednu od cipela. Takoe, bila je tu i mala putna torba koju je Gvardija uzela iz ovekovog hotela. Nareenja koje je Beker dobio bila su jasna: Ne dirati nita. Ne itati nita. Samo sve to doneti natrag. Sve. Da nita ne promakne. Beker je pogledom pretraivao stvari. Potom se namrti. Zato bi Agenciji bilo potrebno ovo smee ? Porunik se vratio sa malom kutijom i Beker poe da stavlja stvari u nju. Porunik taknu prstom nogu mrtvaca. "Quien es? Koje on?" "Nemam pojma." "Izgleda kao Kinez." , Japanac, pomislio je Beker. "Jadnik. Srani udar, a?" Beker odsutno klimnu glavom. "Tako su mi rekli." Porunik uzdahnu i saoseajno zavrte glavom. "Seviljsko sunce ume da bude okrutno. Budite paljivi stilra." "Hvala", ree Beker, "ali ja idem kui." Porunik je bio zapanjen. "Ali tek Sto ste stigli!" "Znam, ali ovek koji mi je platio avionsku kartu eka ove stvari." Digitalna tvrava 59 Porunik je izgledao uvreen onako kako samo Spanci to mogu biti. "Hoete da kaete da neete probati Sevilju?" "Bio sam ovde pre mnogo godina. Divan grad. Voleo bih da mogu da ostanem." "Dakle, videli ste Giraldu?" Beker klimnu glavom. Nikada se zapravo nije popeo na tu drevnu mavar-sku kulu, ali video ju je. "A Alkazar?" Beker ponovo klimnu glavom, seajui se veeri kada je uo kako Pako de Lusija svira gitaru u dvoritu - flamenko pod zvezdama na tvravi iz petnaestog veka. alio je to tada nije poznavao Suzan. "Naravno, tu je i Kristofor Kolumbo." Porunik ga pogleda. "On je sahranjen u naoj katedrali." Beker podie pogled. "Zaista? Mislio sam da je Kolumbo sahranjen u Dominikanskoj republici." "Vraga! Ko iri te glasine? Kolumbovo telo je ovde, u paniji! Mislio sam da ste rekli da ste studirali." Beker zastade. "Mora da tog dana nisam bio na predavanjima." "panska crkva je veoma ponosna to poseduje njegove ostatke."

Spanska crkva. Beker je znao daje u paniji postojala samo jedna crkva Rimokatolika crkva. Katolianstvo je ovde bilo rasprostranjenije i vanije nego u Vatikanu. "Naravno, nemamo itavo njegovo telo", dodade porunik. "Solo el escroto." Beker prestade sa pakovanjem i zagleda se u porunika. Solo el escroto? Sa naporom ostade ozbiljan. "Samo njegove monice?" Porunik ponosno klimnu glavom. "Da. Kada crkva doe do ostataka nekog velikog oveka, proglase ga za sveca i rasporede njegove ostatke u razliite katedrale kako bi svi mogli da uivaju u njihovoj velianstvenosti." "I vi ste dobili..." Beker suspregnu smeh. "Oye! To je prilino bitan deo!" branei se ree porunik. "Nije to isto kao da smo dobili jedno rebro ili zglob, kao one crkve u Galiciji! Stvarno bi trebalo da ostanete i da to vidite." Beker iz pristojnosti klimnu glavom. "Moda u svratiti kada budem kretao iz grada." "Mala suerte." Porunik uzdahnu. "Loa srea. Katedrala je zatvorena do jutarnje mise." "U tom sluaju, neki drugi put." Beker se nasmei, podiui kutiju. "Trebalo bi da krenem. eka me avion." Bacio je jo jedan pogled po prostoriji. "elite li prevoz do aerodroma?" upita porunik. "Ispred mi je parkiran Moto Guzzi." 60 !k Den Braun "Ne, hvala. Uhvatiu taksi." Beker je vozio motorcikl jednom na fakultetu i gotovo poginuo. Nije imao nameru da se ponovo popne na njega, bez obzira na to ko vozi. "Kako vi kaete", ree porunik, zaputivi se ka vratima. "Ja u ugasiti svetla." Beker stavi kutiju pod miku. Jesam li poneo sve? Bacio je poslednji pogled na telo koje je lealo na stolu. Figura je bila sasvim naga, ispruena na leima pod fluorescentnim svetlom, oigledno nita ne skrivajui. Beker otkri da mu pogled ponovo privlae neobino deformisane ake. Za trenutak ih je posmatrao, paljivije se zagledavi. Porunik ugasi svetla i prostorija utonu u mrak. "ekajte", ree Beker. "Upalite ih ponovo." Svetla ponovo zatreperie. Beker spusti kutiju na pod i prie lesu. Nagnuo se nad njega i zagledao u njegovu levu ruku. Porunik je pratio njegov pogled. "Prilino gadno?" Ali deformitet nije bilo ono to je privuklo Bekerov pogled. Video je neto drugo. Okrenuo se ka poruniku. "Sigurni ste daje sve u kutiji?" Porunik klimnu glavom. "Da. To je to." Beker je za trenutak stajao sa rukama na kukovima. Potom podie kutiju, odnese je natrag do pulta i istrese sve iz nje. Paljivo, komad po komad, istresao je odeu. Potom je ispraznio cipele i lupnuo ih kao da pokuava da istrese kameni. Nakon to je po drugi put sve pregledao, zakoraio je unatrag i namrtio se. "Problem?" upitao je porunik. "Da", rekao je Beker. "Neto nam nedostaje." toni Tokugen Numataka je stajao u svojoj luksuznoj kancelariji na posled-njem spratu i posmatrao obrise Tokija. Njegovi zaposleni i konkurenti znali su ga kao akuta same - smrtonosnu ajkulu. Tokom tri decenije je u procenama, aukcijama i marketingu nadmaio svu konkurenciju u Japanu; sada je bio na ivici da postane div i na svetskom tritu. Spremao se da privede kraju najvei posao svog ivota - posao koji e njegovu Numatek korporaciju pretvoriti u Majkrosoft budunosti. Krvotok mu je oiveo pod sveim naletom adrenalina. Posao je bio rat - a rat je bio uzbudljiv. Iako je Tokugen Numataka bio sumnjiav kada je primio taj poziv pre tri dana, sada je znao istinu. Bio je blagosloven myouri - sreom. Bogovi su odabrali njega. "Imam primerak kljua za Digitalnu tvravu", rekao je glas sa amerikim akcentom. "Da li biste eleli da ga kupite?"

Numataka se skoro naglas nasmejao. Znao je da je u pitanju nekakva igra. Numatek korporacija je dala pozamanu ponudu za novi algoritam En-seija Tankada, a sada se neko od njihovih suparnika poigravao, pokuavajui da sazna iznos ponude. "Vi imate klju?" pretvarao se Numataka daje zainteresovan. "Imam. Zovem se Nort Dakota." Numataka se jedva uzdra od smeha. Svi su znali za Nort Dakotu. Tan-kado je novinarima ispriao da ima tajnog partnera. Bio je to mudar potez; ak su i u Japanu poslovni odnosi postali neasni. Ensei Tankado nije bio bezbedan. Bio je dovoljan samo jedan potez neke preterano nestrpljive kompanije i klju bi bio objavljen; svaka softverska kompanija na tritu bi ispatala zbog toga. Numataka duboko udahnu dim svoje umami cigare i upusti se u bednu aradu koju je zapoeo njegov sagovornik. "Dakle, vi prodajete va klju? Zanimljivo. ta Ensei Tankado misli o tome?" "Ja nisam ni u kakvoj obavezi prema gospodinu Tankadu. Gospodin Tankado je bio lud to mi je verovao. Klju vredi na stotine puta vie od onoga koliko mi on plaa da ga uvam za njega." "ao mi je", rekao je Numataka. "Sam va klju za mene ne vredi nita. Kada Tankado otkrije ta ste uinili, jednostavno e objaviti svoju kopiju i trite e biti preplavljeno." 62 Den Braun "Dobiete oba kljua", rekao je glas. "Klju gospodina Tankada i moj." Numataka pokri rukom slualicu i naglas se nasmeja. Nije mogao a da ne upita: "Koliko traite za oba kljua?" "Dvadeset miliona amerikih dolara." Dvadeset miliona je bilo gotovo tano onoliko koliko je Numataka ponudio na aukciji. "Dvadeset miliona?" Udahnuo je zvuno, glumei uasnutost. "To je neuveno!" "Video sam algoritam. Uveravam vas da i te kako vredi toliko." Ma nemoj, pomisli Numataka. Vredi deset puta toliko. "Na alost", ree on, umoran od te igre, "obojica znamo da se gospodin Tankado nikada nee pomiriti sa tim. Pomislite na zakonske posledice." Njegov sagovornik je zlosutno utao. "A ta ako gospodin Tankado vie nije u igri?" Numataka je eleo da se nasmeje, ali zapazio je neobinu odlunost u glasu sa druge strane. "Ako Tankado vie nije u igri?" Numataka je razmiljao o tome. "U tom emo sluaju vi i ja sklopiti posao." "uemo se", rekao je glas. Potom se veza prekide. taUE 14 Beker je zurio u les. ak i satima nakon smrti, lice Azijata je zrailo ruiastim sjajem nedavno zadobijenih opekotina od sunca. Ostatak njegovog tela bio je svetlout - sa izuzetkom male povrine u vidu ljubiaste masnice ba preko srca. Verovatno od reanimacije, mislio je Beker. teta to nije uspelo. Vratio se prouavanju mrtvaevih aka. Nisu bile nalik niemu to je Beker ranije video. Na svakoj su se aci nalazila samo tri prsta, iskrivljena i izobliena. Meutim, Beker nije gledao u tu izoblienost. "Neka sam proklet." Zagunao je porunik na drugom kraju prostorije. "On je Japanac, ne Kinez." Beker podie pogled. Porunik je listao mrtvaev paso. "Voleo bih kada ne biste to gledali", zahtevao je Beker. Ne dodiru] nita. Ne itaj nita. "Ensei Tankado... Roen u januaru..." "Molim vas", ljubazno je rekao Beker. "Vratite to." Porunik je jo trenutak zurio u paso, a potom ga baci natrag na gomilu. "Ovaj tip ima vizu tree klase. Mogao je ostati ovde godinama." , Beker penkalom bonu ruku rtve. "Moda je iveo ovde." "Nije. Datum ulaska je prolonedeljni." "Moda se selio ovamo", odseno ree Beker. "Da, moda. Grozna prva nedelja. Sunanica i srani udar. Jadnik."

Beker se nije obazirao na porunika. I dalje je prouavao ruku. "Sigurni ste da nije nosio nikakav nakit kada je umro?" Porunik zapanjeno podie pogled. "Nakit?" "Da. Pogledajte ovo." Porunik mu prie. Koa na Tankadovoj levoj ruci pokazivala je tragove opekotina od sunca, svuda osim na uskom pojasu koe oko najmanjeg prsta. Beker pokaza na pojas blede koe. "Vidite kako ovde nije izgoreo? Izgleda da je nosio prsten." Porunik je izgledao iznenaeno. "Prsten?" Glas mu je iznenada zvuao zabrinuto. Prouavao je kou na prstu. Potom pocrvene od neprijatnosti. "Boe moj." Zakikotao se. "Ta pria je bila istinita!" Beker se iznenada oseti nelagodno. "Molim?" Porunik je u neverici odmahivao glavom. "Pomenuo bih to ranije... ali mislio sam daje ovek potpuno lud." Beker se nije smejao. "Koji ovek?" 64 ? Den Braun "ovek koji je prijavio nesrean sluaj. Neki kanadski turista. Stalno je priao o prstenu. Brbljao je na najgorem prokletom panskom koji sam ikada uo." "Rekao je daje gospodin Tankado nosio prsten ?" Porunik klimnu glavom. Izvadio je dukado cigaretu, bacio pogled na znak koji je govorio NO FUMAR, i svejedno je zapalio. "Pretpostavljam da je trebalo neto da kaem, ali ovek je zvuao sasvim loco." Beker se namrti. Stratmorove reci su mu odjekivale u uima. elim sve to je Ensei Tankado imao kod sebe. Sve. Nita nemojte ostaviti. ak ni najsitniji komadi papira. "Gde je sada taj prsten?" upita Beker. Porunik povue dim. "Duga pria." Neto je Bekeru govorilo da e biti problema. "Ipak mije ispriajte." toni 15 Suzan Fleer je sedela za svojim terminalom u voru 3. vor 3 je bila privatna prostorija kriptografa, zvuno izolovana, smetena tik pored glavnog dela prizemlja. Sloj izvijenog jednosmerno prozirnog stakla debelog pet centimetara pruao je kriptografima pogled na prizemlje Kriptografskog odeljenja, istovremeno spreavajui bilo koga da gleda unutra. U stranjem delu prostrane prostorije vora 3, dvanaest terminala je bilo poredano u pravilnom krugu. Kruni raspored je odabran sa namerom da se podstakne intelektualna razmena meu kriptografima, da se podsete da su deo veeg tima - bili su neto nalik deifrantima-vitezovima Okruglog stola. Ironino, unutar vora 3 se na tajne gledalo sa prezirom. U voru 3, koji je bio poznat pod nadimkom Ogradica, nije vladala ona sterilna atmosfera prisutna u ostatku Kriptografskog odeljenja. vor 3 je bio zamiljen tako da se u njemu ljudi oseaju kao kod kue - luksuzni tepisi, muziki ureaj visoke tehnologije, napunjen friider, ajna kuhinja, ko za koarku. Kada je Kritpografsko ODJELJENJE u pitanju, Agencija se rukovodila sledeom filozofijom: nemojte utuci nekoliko milijardi dolara u kompjuter za deifrovanje a da ne podstaknete najbolje od najboljih da budu tu i da ga koriste. Suzan je izula svoje Salvatore Feragamo ravne cipele i uronila prste u svilenim arapama u debeli mekani tepih. Dobro plaene vladine slubenike su esto upuivali da se uzdre od preteranog isticanja linog bogatstva. To za Suzan obino nije predstavljalo nikakav problem - bila je savreno zadovoljna svojim skromnim dupleksom, volvo sedanom i konzervativnom garderobom. Meutim, cipele su bile neto drugo. ak i kao student, kupovala je samo najbolje. Ne moe skoiti do zvezda ako te stopala bole, jednom joj je rekla tetka. A kada stigne kuda si se zaputila, bolje bi ti bilo da izgleda sjajno! Suzan sebi dozvoli da se dobro protegne, a potom se usredsredi na posao. Pronala je svog "tragaa" i spremila se da ga konfigurie. Bacila je pogled na elektronsku adresu koju joj je dao Stratmor. NDAKOTA@ARA.ANON.ORG covek koji je sebe nazivao Nort Dakota imao je anonimni nalog, ali Su-Min je znala da lo nee jo zadugo biti. "Traga" e proi kroz server, biti pro-

sledjen Nort Dakoti, a potom e poslati povratnu informaciju sa njegovom novom Internet adresom. 66 fa Den Braun Ako sve dobro proe, uskoro e otkriti gde se nalazi Nort Dakota i Strat-mor e moi da zapleni klju. U tom sluaju, ostaje samo Dejvid. Kada on pronae Tankadov klju, oba primerka mogu biti unitena; Tankadova mala tempirana bomba e biti bezopasna, smrtonosni eksploziv bez detonatora. Suzan jo jednom proveri adresu na papiru koji se nalazio ispred nje i unese informaciju u odreeno polje. Zakikotala se kada se setila daje Strat-mor naiao na potekoe pri pokuaju da sam poalje "tragaa". Kako se inilo, poslao ga je dva puta, i oba puta je kao povratnu informaciju dobio Tan-kadovu adresu, umesto adrese Nort Dakote. Bila je to jednostavna greka, mislila je Suzan; Stratmor je verovatno zamenio polja za unos podataka, i "traga" je tragao za pogrenim nalogom. Suzan je zavrila sa konfigurisanjem "tragaa", spremivi ga za slanje. Potom je pritisnula tipku. Kompjuter je zapitao jednom. TRAGA POSLAT. A sada je na redu bila igra ekanja. Suzan uzdahnu. Oseala se krivom to je napala naelnika. Ako je iko bio kvalifikovan da se sam uhvati u kotac sa ovom pretnjom, bio je to Trevor Stratmor. Na neki neshvatljiv nain, on je umeo da porazi sve one koji su mu se suprotstavljali. Pre est meseci, kada je Fondacija za elekronske granice pustila priu da je podmornica Agencije za nacionalnu SIGURNOST nadzirala podvodne telefonske kablove, Stratmor je mirno lansirao suprotnu priu po kojoj je podmornica zapravo nelegalno odlagala toksini otpad. Fondacija i drutva za zatitu okeana su toliko vremena proveli svaajui se oko toga koja je verzija tana da su se mediji umorili od itave prie i preli na druge teme. Svaki Stratmorov potez bio je briljivo isplaniran. Kada je pravio i menjao svoje planove, umnogome se oslanjao na svoj kompjuter. Poput mnogih zaposlenih u Agenciji, Stratmor je koristio softver napravljen u samoj Agenciji, zvani BrainStorm - to je bio bezbedan nain da se isprobaju "ta ako" scenariji a da kompjuter ostane siguran. BrainStorm je bio eksperiment sa vetakom inteligencijom koji su njegovi tvorci opisali kao simulator uzroka i posledica. Prvobitno je bio name-njen za upotrebu u politikim kampanjama kao nain da se stvore stvarni modeli datih "politikih okruenja". Ako se u njega ubace ogromne koliine podataka, program stvara mreu odnosa - hipotetiki model odnosa izmeu politikih varijabli, ukljuujui trenutne istaknute figure, njihovo osoblje, njihove line meusobne veze, osetljiva aktuelna pitanja, motivacije pojedinaca odreene varijablama poput pola, etnike pripadnosti, novcu i moi. Korisnik bi potoni mogao uneti bilo koji hipotetiki dogaaj i BrainStorm bi predvien pn.lidjco po "okruenje". Digitalna tvrava 4 67 Naelnik Stratmor je predano radio na BrainStormu - ne u politike svrhe, nego na BrainStormu kao na ureaju koji je omoguavao vremensko, nacrtno i strategijsko planiranje. Bio je to softver koji je predstavljao mono sredstvo za izradu nacrta sloenih strategija i predvianje slabih taaka. Suzan je pretpostavljala da u Stratmorovom kompjuteru postoje skrivene eme koje e jednog dana promeniti svet. Da, mislila je Suzan, bila sam suvie otra prema njemu. Misli joj je prekinulo zujanje vrata na voru 3. Stratmor ulete unutra. "Suzan", rekao je, "Dejvid se upravo javio. Ne ide sve po planu." tolUEl6 9 prsten?" Suzan je bila sumnjiava. "Nedostaje Tankadov prsten?" "Da. Imamo sree to je Dejvid to primetio. Bio je izuzetno paljiv." "Ali vi traite klju, ne nakit." "Znam", rekao je Stratmor, "ali mislim da bi to moglo biti isto." Suzan je bila izgubljena. "Duga je to pria." Pokazala je na "traga" na ekranu. "Ja nikuda ne idem."

Stratmor duboko uzdahu i poe da seta prostorijom. "Navodno, bilo je svedoka koji su videli kako Tankado umire. Kako je rekao porunik u mrtvanici, jedan kanadski turista je nazvao Gvardiju jutros, u panici - rekao je da jedan Japanac ima srani udar u parku. Kada je porunik stigao, zatekao je Tankada mrtvog i uz njega Kanaanina, tako da je preko radija pozvao hitnu pomo. Dok je hitna pomo odnosila Tankadovo telo u mrtvanicu, porunik je pokuao da navede Kanaanina da mu ispria ta se dogodilo Starac je samo brbljao o nekakvom prstenu koji mu je Tankado dao tik pie nego stoje umro." Suzan gaje skeptino posmatrala. "Tankado je prsten dao "Da. Navodno, gurnuo ga je starcu u lice - kao da ga preklinje da ga uzme. Zvui kao da ga je starac dobro pogledao." Stratmor je zastaovio i okrenuo se. "Rekao je da je prsten bio graviran - nekakvim slovima." "Slovima?" "Da, i prema njemu, to nije bio engleski." Stratmor izvi obrve u oeki vanju. "Japanski?" Stratmor odmahnu glavom. "To sam i ja prvo pomislio. Ali ujte ovo -Kanaanin se alio da slova nisu nita ispisivala. Japanska slova niko ne bi mogao pomeati sa naim, rimskim slovima. Rekao je daje ugravirani tekst izgledao kao daje neko pustio maku da slobodno seta po pisaoj maini." Suzan se nasmeja. "Gospodine naelnice, ne mislite valjda stvarno..." Stratmor je prekide. "Suzan, kristalno je jasno. Tankado je ugravirao klju Digitalne tvrave na svom prstenu. Zlato je izdrljivo. Bilo da spava, tuira se ili jede - klju bi uvek bio uz njega, spreman da svakog trenutka bude objavljen." Suzan je bila sumnjiava. "Na prstu? Tako otvoreno?" Digitalna tvrava 69 "Zato da ne? panija ba i nije svetski centar kodiranja. Niko ne bi imao pojma ta ta slova predstavljaju. Osim toga, ako je u pitanju standardni ezdesetetvorobitni klju - ak i usred bela dana niko ne bi mogao proitati i zapamtiti svih ezdeset i etiri karaktera." Suzan je izgledala zbunjeno. "I Tankado je taj prsten dao potpunom strancu nekoliko trenutaka pre nego to je umro? Zato?" Stratmorove oi se suzie do proreza. "ta mislite?" Bio joj je potreban samo trenutak da shvati. Oi joj se razroguie. Stratmor klimnu glavom. "Tankado je pokuavao da ga se otarasi. Mislio je da smo ga mi ubili. Osetio je da umire i logino pretpostavio da je to naa krivica. Bilo je suvie podudarnosti. Pomislio je da smo mu dali nekakav otrov ili neto slino, to polako zaustavlja rad srca. Znao je da bismo se usudili da ga ubijemo samo ako smo pronali Nort Dakotu." Suzan oseti kako je podilaze marci. "Naravno", proaputala je. "Tankado je pomislio da smo neutralisali njegovu polisu osiguranja kako bismo mogli i njega da uklonimo." Sad joj je sve postajalo jasno. Trenutak kada se desio srani udar toliko je iao naruku Agenciji da je Tankado pomislio da je ona odgovorna za to. Poslednji instinkt govorio mu je da treba da se osveti. Ensei je dao prsten u poslednjem pokuaju da objavi svoj klju. Bilo je neverovatno, ali sada je nekakav kanadski turista, koji nije nita sumnjao, posedovao klju najmonijeg kriptografskog algortima u istoriji. Suzan duboko udahnu i postavi neizbeno pitanje. "Dakle, gde je sada taj Kanaanin?" Stratmor se namrti. "U tome i jeste problem." "Porunik ne zna gde je on?" "Ne. Kanaaninova pria je bila toliko besmislena daje porunik mislio da je ili u oku ili senilan. Stoga je ukrcao starca na svoj motorcikl da bi ga vratio u hotel. Meutim, Kanaanin nije znao da treba da se dri; pao je pre nego to su preli jedan metar - razbio je glavu i slomio lanak." "Molim!" Suzan jedva prozbori. "Porunik je hteo da ga odveze u bolnicu, ali Kanaanin je bio van sebe od gneva - rekao je da e se radije vratiti peke u Kanadu nego to e se ponovo popeti

na taj motorcikl. Stoga je sve sto je porunik mogao da uradi bilo da ga peke otprati do male javne klinike blizu parka. Ostavio ga je tamo da ga pregledaju." Suzan se namrti. "Pretpostavljam da nema potrebe da pitam kuda se zaputio." rkflVLIE 17 Dejvid Beker je stupio na vreli poploani trg Plaa de Espana. Pred njim se El Avuntamienlo - skuptinski dom drevnog grada - izdizao nad drveem, smeten na tri ara plavih i belih azulejo ploa. Njegovi arapski tornjevi i isklesana fasada stvarali su utisak da je zgrada zamiljena pre kao palata nego kao javna ustanova. Uprkos njenoj istoriji ispunjenoj vojnim puevima, poarima i javnim veanjima, veina turista je dolazila jer se u lokalnim brourama pominjala kao engleski vojni tab iz filma Lorens od Arabije. Za Kolumbiju pikers je bilo daleko jeftinije da snima u Spaniji nego u Egiptu, a mavarski uticaj na arhitekturu Sevilje bio je dovoljan da ubedi gledaoce filma da gledaju Kairo. Beker podesi svoj Seiko sat na lokalno vreme: 9:10 poslepodne - po lokalnim merilima, jo uvek poslepodne; pravi Spanac nikada nije veerao pre zalaska sunca, a lenjo andaluijsko sunce se retko odricalo neba pre deset. ak i po ranoveemjoj vruini, Beker je koraao preko parka otrim, brzim korakom. Stratmor je ovog puta zvuao zabrinutije nego jutros. Nova nareenja koja je dobio nisu ostavljala nedoumice: trebalo je pronai Kanaanina i uzeti prsten. Uradili ta god je potrebno, samo da se doe do prstena. Beker se pitao sta je to moglo biti tako vano u vezi s prstenom sa ugraviranim slovima. Stratmor nije rekao, a Beker nije pitao. Agencija za nacionalnu SIGURNOST, mislio je. Nikad nita ne govori. Na drugoj strani Avenida Isabela Catolica, jasno se videla klinika - univerzalni simbol crvenog kista u belom krugu bio je naslikan na krovu. Porunik Gvardije je tu ostavio Kanaanina pre nekoliko sati. Slomljeni zglob, udarac u glavu nije bilo sumnje da je pacijent zbrinut i otputen do sada. Beker se samo nadao da klinika poseduje informacije o otputanju - naziv lokalnog hotela ili broj telefona na kojem se mogao pronai taj ovek. Beker je mislio da e uz malo sree pronai Kanaanina, uzeti prsten i biti na putu kui bez daljih komplikacija. Stratmor mu je rekao: "Iskoristite onih deset hiljada da kupite taj prsten, ako budete morali. Ja u vam to nadoknaditi." "To nije neophodno", odgovorio je Beker. Ionako je nameravao da vrati taj novac. Nije otiao u Spaniju zbog novca, otiao je zbog Suzan. Naelnik Trevor Stratmor je bio njen mentor i zatitnik. Suzan mu je mnogo toga dugovala; jednodnevna usluga je bila najmanje to je on mogao da uini. Digitalna tvrava r|" 71 Naalost, stvari ovog jutra nisu ile ba onako kako je Beker planirao. Nadao se da e moi da nazove Suzan iz aviona i sve joj objasni. Razmiljao je da trai od pilota da preko radio-veze kontaktira Stratmora kako bi joj on mogao proslediti poruku, ali oklevao je da umea zamenika direktora u svoje ljubavne probleme. Tri puta je Beker lino pokuao da nazove Suzan - prvo sa neispravnog mobilnog telefona u avionu, zatim iz govornice na aerodromu, a potom iz mrtvanice. Suzan nije bila kod kue. Dejvid se pitao gde je mogla biti. Dobio je njenu telefonsku sekretaricu, ali nije ostavio poruku; ono to je eleo da joj kae nije bila poruka koja se ostavlja na telefonskoj sekretarici. Dok se pribliavao putu, primetio je telefonsku govornicu pored ulaza u park. Pritrao joj je, zgrabio slualicu i upotrebio svoju karticu za telefon da pozove broj. Nastade duga pauza dok je ekao da se uspostavi veza. Napo-sletku, telefon poe da zvoni. Hajde. Budi kod kue. Nakon petog zvona, poziv je prosleen. "Zdravo, dobili ste Suzan Fleer. Trenutno nisam kod kue, ali ako ostavite ime..." Beker je sluao poruku. Gde je ona? Do sada se Suzan sigurno uspanii-la. Pitao se da li je otila u Stoun Menor bez njega. Zauo se zvuni signal. "Zdravo. Dejvid je." Zastao je, ne znajui ta da kae. Jedna od stvari koje je kod telefonskih sekretarica mrzeo bilo je to to te prekinu ako zasta-ne da razmisli. "Izvini to nisam zvao", izlete mu ba na vreme. Pitao se da li bi trebalo da joj kae ta se deava. Smislio je neto bolje. "Nazovi naelnika

Stratmora. On e ti sve objasniti." Srce mu je tuklo. Ovo je besmisleno, mislio je. "Volim te", dodao je brzo i spustio slualicu. Beker je saekao da se umiri saobraaj na Avenida Borbolla. Mislio je kako je, bez sumnje, Suzan pretpostavila ono najgore; nije liilo na njega da ne nazove onda kada je obeao. Beker zakorai na bulevar sa etiri trake. "Doleti i odleti", proaputao je za sebe. "Doleti i odleti." Bio je suvie zaokupljen mislima da bi primetio o-veka sa naoarima sa icanim okvirom koji gaje posmatrao sa druge strane ulice. poglaVLJE 18 Stojei ispred ogromnog prozora od debelog stakla u svom tokijskom neboderu, Numataka povue dobar dim iz svoje cigare i nasmei se za sebe. Jedva daje mogao da poveruje u svoju sreu. Ponovo je razgovarao sa Amerikancem i, ukoliko je sve teklo po planu, Ensei Tankado je do sada ve eliminisan, a njegov primerak kljua zaplenjen. Bilo je ironino, mislio je Numataka, to e ba njemu pripasti klju En-seija Tankada. Tokngen Numataka je sreo Tankada jednom, pre mnogo godina. Mladi programer je doao u Numatek korporaciju pravo sa fakulteta, u potrazi za poslom. Numaiaka gaje odbio. Nije bilo sumnje daje Tankado genijalan - meutim, u to su vreme bile bitne neke druge stvari. Iako se Japan menjao, Numataka je bio ak stare generacije; iveo je po menboko kodeksu - ast i obraz. Nesavrenost nije trebalo tolerisati. Ako bi zaposlio bogalja, navukao bi sram na svoju kompaniju. Odbacio je Tankadovu biografiju a daje nije ni pogledao. Numataka ponovo pogleda na sat. Onaj Amerikanac, Nort Dakota, trebalo je ve da nazove. Numaiaka oseti kako ga obuzima nervoza. Nadao se da nita nije polo po zlu. Ako su kljuevi bili valjani, kao to mu je obeano, otkljuae najtraeniji proizvod kompjuterskog doba - sasvim neranjivi algoritam za digitalno kodiranje. Numataka je algoritam mogao umetnuti u otporne, zatiene VSLI ipove i masovno opskrbili proizvoae kompjutera, vlade, industrije, a moda ak i mranija nila... crno trite svetskih terorista. Numataka se nasmei. inilo se, kao i obino, daje bio miljenik shiehi-gosanu sedam boanstava sree. Numatek korporacija se spremala da preuzme kontrolu nad jedinim primerkom Digitalne tvrave koji e ikada postojati. Dvadeset miliona dolara je bilo mnogo novca - ali, s obzirom na proizvod, bila je to kraa veku. tolUE"19 "A ta ako jo neko trai taj prsten?" upita Suzan, iznenada uznemirena. "Da li bi Dejvid mogao biti u opasnosti?" Stratmor odmahnu glavom. "Niko drugi ne zna da prsten posloji. Upravo .zato sam i poslao Dejvida. eleo sam da tako i ostane. Radonuli pijuni obino ne prate nastavnike panskog." "On je profesor", ispravi ga Suzan, istog trenutka zaalivi zbog tog razjanjavanja. S vremena na vreme bi Suzan obuzeo oseaj da Dejvid nije bio dovoljno dobar za naelnika, da je on mislio da bi ona nekako mogla da pronae i boljeg nego to je bio jedan nastavnik. "Gospodine naelnice", ree ona, promenivi temu, "ako ste Dejvida jutros uputili u zadatak preko telefona u kolima, neko je mogao da prislukuje..." "ansa za to je jedan prema milion", prekide je Stratmor, razuveravaju-eg tona. "Svako ko bi prislukivao morao je biti u neposrednoj blizini i ta-no znati ta oekuje da uje." Poloio joj je ruku na rame. "Nikada ne bih poslao Dejvida da sam mislio daje opasno." Nasmeio se. "Verujte mi. Na bilo koji znak nevolje, poslau profesionalce." Stratmorove reci su se slile sa iznenadnim zvukom neijeg kucanja na staklo vora 3. Suzan i Stratmor se okrenue. Tehniar SIGURNOSTi sistema Fil artrukijan je stajao lica vrsto priljubljenog uz okno, mahnito lupajui, upinjui se da vidi unutranjost prostorije. ta god daje tako uzbueno govorio, nisu mogli da ga uju kroz staklo sa zvunom izolacijom. Izgledao je kao daje video duha. "ta, do avola, artrukijan radi ovde?" zareza Stratmor. "Danas nije na dunosti." "Izgleda da je u nevolji", ree Suzan. "Verovatno je video vreme rada TRANSLTR-a na monitoru."

"Bestraga!" prosikta naelnik. "Lino sam sino pozvao tehniara SIGURNOSTi sistema koji je trebalo da bude na dunosti i rekao mu da ne dolazi!" Suzan nije bila iznenaena. Otkazati dolazak tehniara SIGURNOSTi sistema jeste bilo neregularno, ali Stratmor je bez sumnje eleo privatnost u svojoj kupoli. Poslednja stvar koja mu je bila potrebna je da nekakav paranoini tehniar SIGURNOSTi sistema otkrije Digitalnu tvravu. "Bolje da prekinemo rad TRANSLTR-a", rekla je Suzan. "Moemo rese-tovati monitor i rei Filu da mu se uinilo." 74 " Den Braun inilo se da Stratmor razmilja o tome, a potom odmahnu glavom. "Ne jo. TRANSLTR je petnaest sati u ovom napadu. elim da bude punih dva-dest i etiri za svaki sluaj." Njoj se inilo da to ima smisla. Digitalna tvrava je bila prvi sluaj upotrebe funkcije rotirajueg osnovnog teksta. Moda je Tankado neto previ-deo; moda e TRANSLTR pronai klju nakon dvadeset i etiri sata. Nekako je sumnjala u to. "TRANSLTR ostaje da radi", odlui Stratmor. "Moram da znam zasigurno daje ovaj algoritam nedodirljiv." artrukijan je i dalje lupao po oknu. "Nastupamo", zaguna Stratmor. "Podrite me." Naelnik duboko uzdahnu, a potom ode do pokretnih staklenih vrata. Ploica na podu koja je reagovala na pritisak se aktivirala i vrata se otvorie uz zujanje. artrukijan gotovo upade u prostoriju. "Gospodine naelnice. Ja... Izvinja-vam se to vas uznemiravam, ali monitor... Pokrenuo sam test na viruse i..." "File, File, File", zacvrkula naelnik prijatno dok je polagao umirujuu ruku na Cartrukijanovo rame. "Usporite. U emu je problem?" Sudei po leernom tonu u Stratmorovom glasu, niko ne bi pogodio da se njegov svet raspada. Zakoraio je u stranu i uveo artrukijana meu svete zidove vora 3. Tehniar hezbednosti sistema oklevajui zakorai preko praga, poput dobro vaspitanog psa koji zna da to ne sme da uradi. Po zbunjenom izrazu na artrukijanovom licu, bilo je oigledno da nikada ranije nije video unutranjost ovog mesta. ta god daje bilo uzrok njegove panike, za trenutak je zaboravljeno. Preletao je pogledom po luksuznom en-terijeru, nizu privatnih terminala, sofama, policama za knjige, priguenom osvetljenju. Kada mu pogled pade na kraljicu Kriptografskog odeljenja, Suzan Fleer, on brzo odvrati pogled. Suzan ga je plaila do sri. Njen mozak je radio na nekom drugom nivou. Bila je uznemirujue lepa, i u njenoj blizini uvek bi se zbunio. Ona to nije primeivala, ali to je stvari inilo jo gorim. "U emu je problem, Fil?" ree Stratmor, otvarajui friider. "Pie?" "Ne, ah - ne, hvala vam, gospodine." inilo se da mu se jezik zavezao; nije bio siguran daje zaista dobrodoao. "Gospodine... mislim da imamo problem sa TRANSLTR-om." Stratmor zatvori friider i oputeno pogleda artrukijana. "Mislite sa monitorom?" artrukijan je delovao okirano. "Hoete rei da ste ga videlil" "Naravno. Pokazuje ve oko esnaest sati, ako se ne varam." Izgledalo je daje artrukijan zbunjen. "Da, gospodine, esnaest sati. Ali to nije sve, gospodine. Pokrenuo sam test na viruse, i pokazao je neke prilino udne stvari." "Stvarno?" Stratmor je delovao nezainteresovano. "Kakve stvari?" Digitalna tvrava "" 75 Suzan ih je posmatrala, impresionirana naelnikovom predstavom. artrukijan nastavi mucajui. "TRANSLTR obrauje neto veoma napredno. Filteri nikada nisu videli nita nalik tome. Plaim se da TRANSLTR moda ima nekakav virus." "Virus?" Stratmor se zakikota sa samo blagim nagovetajem snisholji-vosti. "Fil, cenim vau brigu, zaista. Ali gospoica Fleer i ja vrimo novu dijagnostiku, neke veoma napredne stvari. Upozorio bih vas na to, ali nisam znao da ste danas na dunosti."

Tehniar SIGURNOSTi sistema je dao sve od sebe da elegantno pokrije kolegu. "Zamenio sam se sa novim momkom. Preuzeo sam njegovu vikend--smenu." Stratmorove se oi suzie. "To je udno. Razgovarao sam sa njim sino. Rekao sam mu da ne dolazi. Nita mi nije rekao o zameni smena." artrukijan oseti kako mu se vor penje u grlo. Nastade napeta tiina. "Dakle." Stratmor konano uzdahnu. "Zvui kao daje, naalost, dolo do zbrke." Poloio je ruku na rame sistemskog tehniara i poveo ga ka vratima. "Dobra vest je to to ne morate da ostajete. Gospoica Fleer i ja emo biti ovde itavog dana. Mi emo uvati utvrenje. Vi samo lepo uivajte u vikendu." artrukijan je oklevao. "Gospodine naelnice, zaista mislim da bi trebalo da proverimo..." "Fil", ponovi Stratmor neto tvre, "TRANSLTR je dobro. Ako je va test primetio neto neobino, to je zato to smo mi to tamo postavili. A sada, ako nemate nita protiv..." Stratmor je zastao, a tehniar SIGURNOSTi sistema je razumeo. Njegovo vreme je isteklo. "Dijagnostika, malo sutra!" mrmljao je artrukijan dok se ljutitim korakom vraao u laboratoriju SIGURNOSTi sistema. "Kakva to funkcija petlje moe da zaokupi tri miliona procesora na esnaest sati?" artrukijan se pitao da li bi trebalo da pozove nadzornika SIGURNOSTi sistema. Prokleti kriptografi, mislio je. Jednostavno ne shvataju SIGURNOSTi Zavet koji je artrukijan dao kada je stupio u sistemsku SIGURNOST poe da mu se vrti u mislima. Zakleo se da e upotrebljavati svoju strunost, obuku i instinkt da zatiti investicije Agencije vredne vie milijardi dolara. "Instinkt", rekao je izazivaki. Ne treba biti vidovit da bi se znalo da ovo nije nikakva prokleta dijagnostika! artrukijan je izazivaki priao terminalu i pokrenuo TRANSLTR-ovu kompletnu lepezu softvera za procenu sistema. "Vae edo je u nevolji, naelnice", progunao je. "Ne verujete instinktu? Nabaviu vam dokaze!" talUE 20 La Clinica de Salud Piiblica zapravo je bila preureena osnovna kola i uopte nije liila na bolnicu. Bila je to dugaka, jednospratna zgrada od cigala sa ogromnim prozorima i zaralom ljuljakom u stranjem dvoritu. Beker se zaputi uz stepenice koje su se uruavale. Unutra je bilo mrano i buno. ekaonica se sastojala od niza metalnih stolica na rasklapanje koje su se pruale itavom duinom dugog uskog hodnika. Natpis na kartonu okaenom o stalak za rezanje drva glasio je OFICINA, a uzana strelica je pokazivala niz hodnik. Beker se zaputio slabo osvetljenim hodnikom. Sve ga je podsealo na nekakvu jezivu scenu postavljenu za holivudski horor film. U vazduhu se oseao zadah urina. Svetla na udaljenom kraju hodnika su bila ugaena, i u poslednjih petnaestak metara nije video nita osim priguenih obrisa. ena koja krvari... mladi par koji je plakao... mala devojica koja se molila... Beker stie do kraja mranog hodnika. Vrata sa njegove leve strane su bila otkri-nuta i on ih otvori. Prostorija bi bila sasvim prazna da na bolnikom krevetu nije leala stara, smeurana naga ena, koja se muila sa nonom posudom. Divno. Beker zagunda. Zatvorio je vrata. Gde lije, do avola, kancelarija? Iza malog skretanja u hodniku Beker je uo glasove. Poao je za zvukom i naao se pred providnim staklenim vratima. Zvualo je kao da se iza njih odvija una svaa. Oklevajui, Beker otvori vrata. Kancelarija. Pokolj. Ba kao to se pribojavao. U redu je stajalo desetak ljudi, gurajui se i viui. panija nije bila poznata po efikasnosti, i Beker je znao da bi tu mogao provesti itavu no, ekajui na informacije o otputanju Kanaanina iz bolnice. Iza radnog stola je sedela samo jedna slubenica, zauzeta borbom sa razgnevljenim pacijentima. Beker za trenutak zastade na pragu, razmiljajui ta da ini. "Con permiso!" povikao je medicinski tehniar. Bolniki krevet brzo projedri pored njega. Beker se brzo skloni s puta i povika za tehniarem: "Donde esta el telefono?" Ne zaustavljajui se, ovek pokaza na dvostruka vrata i nestade iza ugla. Beker poe ka vratima. Prostorija u kojoj se naao bila je ogromna - stara sala za fiziko. Pod je bio bledozelen i kao daje plutao pod umom koji su isputala fluorescentna svetla.

Na zidu je jedan ko mlitavo visio sa table na koju je bio prikaen. Po pou je bilo razbacano nekoliko pacijenata, smetenih na niskim krevetima. Digitalna tvrava 4fr 77 U suprotnom uglu, ba ispod spaljene table za rezultate, nalazila se stara telefonska govornica. Beker se nadao da radi. Dok je prelazio preko prostorije, u depu je tragao za noviem. Pronaao je 75 pezeta u cinco-duros noviima, kusur od vonje taksijem - taman dovoljno za dva lokalna poziva. Ljubazno se osmehnuo medicinskoj sestri koja je izlazila i zaputio se ka telefonu. Zgrabivi slualicu, Beker je pozvao informacije. Trideset sekundi kasnije je imao broj telefona glavne kancelarije klinike. Niko ne podnosi zvuk telefona koji neprekidno zvoni. Svaki slubenik e prekinuti bilo koji posao da bi se javio. Beker ukuca estocifreni broj. Za koji trenutak e dobiti kancelariju klinike. Bez sumnje e se ispostaviti daje danas primljen samo jedan Kanaanin sa slomljenim zglobom i potresom mozga; bie lako pronai njegov medicinski karton. Beker je znao da e kancelarija oklevati da potpunom strancu da ime i adresu pacijenta; meutim, imao je plan. Telefon je poeo da zvoni. Beker je pretpostavljao da e biti dovoljno da zazvoni pet puta. Tek posle devetnaestog, podie se slualica. "Clinica de Salud Publica", zareza uzrujana sekretarica. Beker je govorio panski sa snanim franko-amerikim akcentom. "Ovde je Dejvid Beker, iz Kanadske ambasade. Jedan na dravljanin je danas primljen kod vas. Potrebni su mi njegovi podaci kako bi ambasada mogla da se pobrine za plaanje njegovog rauna." "U redu", rekla je ena. "Poslau ih u ambasadu u ponedeljak." "Zapravo", insistirao je Beker, "vano je da ih dobijem odmah." "Nemogue", odsee ena. "Veoma smo zauzeti." Beker je zvuao onoliko zvanino koliko je mogao. "U pitanju je hitna stvar. Covek je slomio zglob i imao je povredu glave. Leen je u neko doba jutros. Trebalo bi daje njegov karton odmah na vrhu." Beker pojaa akcenat kojim je govorio panski - taman dovoljno da iskae ono to mu je bilo potrebno, a ipak dovoljno zbunjujue da dovede slu-aoca do oaja. Ljudi su pronalazili nain da zaobiu pravila kada su bili oajni. Meutim, umesto da zaobie pravila, ena je opsovala prepotentne stanovnike severnoamerikog kontinenta i zalupila slualicu. Beker se namrti i spusti slualicu. Jedan - nula. Pomisao da e satima morati da eka u redu nije ga oduevljavala; sat je otkucavao - stari Kanaanin je do sada mogao otii bilo kuda. Moda je odluio da se vrati u Kanadu. Moda e prodati prsten. Beker nije imao na raspolaganju sate za ekanje u redu. Sa obnovljenom odlunou, Beker zgrabi slualicu i ponovo okrenu broj. Pritisnuo je slualicu uz uho i naslonio se na zid. Poelo je da zvoni. Beker je pogledao po prostoriji. Jedno zvono... dva... tri... liK"iiailan nalet adrenalina jurnu njegovim telom. 78 ti? Den Braun Beker se okrenu i tresnu slualicu natrag o dra. Potom se okrenu i zagleda u prostoriju, zapanjen i bez reci. Tamo na krevetu, ba ispred njega, naslonjen ha hrpu starih jastuka, leao je stariji ovek sa istim belim gipsom na desnom runom zglobu. MfltJE Zl Amerikanac koji je nazvao Tokugena Numataku preko njegove privatne telefonske linije zvuao je zabrinuto. "Gospodine Numataka - imam samo minut." "U redu. Verujem da imate oba kljua." "Doi e do malog odlaganja", odgovorio je Amerikanac. "Neprihvatljivo", prosiktao je Nukamata. "Rekli ste da u ih dobiti do kraja dana!" "Postoji jedan nereen problem." "Da li je Tankado mrtav?"

"Da", odgovorio je ovek. "Moj ovek je ubio gospodina Tankada, ali nije uspeo da uzme klju. Tankado ga je nekome dao pre nego to je umro. Jednom turisti." "Neuveno!" zaurlao je Numataka. "Kako onda moete da mi obeate da u imati ekskluzivna prava..." "Opustite se", umirivao gaje Amerikanac. "Imaete ekskluzivna prava. To vam garantujem. im nestali klju bude pronaen, Digitalna tvrava e biti vaa." "Ali klju e moda biti umnoen!" "Svako ko je video klju bie uklonjen." Nastala je duga pauza. Naposletku Numataka progovori. "Gde je klju sada?" "Sve to je potrebno da znate jeste da e biti pronaen." "Kako moete biti tako sigurni?" "Jer nisam jedini koji ga trai. Amerika obavetajna sluba je saznala za klju koji je nestao. Iz oiglednih razloga, elee da spree objavljivanje Digitalne tvrave. Poslali su oveka da pronae klju. Zove se Dejvid Beker." "Kako znate to?" "Nije vano." Numataka je utao. "A ako gospodin Beker pronae klju?" "Moj ovek e ga uzeti od njega." "A posle toga?" "Ne treba da brinete", hladno ree Amerikanac. "Kada gospodin Beker pronae klju, bie adekvatno nagraen." Digitalna tvrava 4? 81 "ujte, znam ja zato ste vi ovde", starac se upirao zaplaiti! Rekao sam vam sto puta - Pjer Kluar pie doivljava. Neki vai drutveni turistiki vodii bi jednu besplatnu no u gradu, ali Montreal Tajms nije da se uspravi. "Nee-me o svetu onako iko ga ovo mogli zaba-riti za na prodaju!

LL odbijam!" D . ... "Izvinjavam se, gospodine. Mislim da me niste..." Dejvid Beker prie i zagleda se u starijeg oveka koji je spavao u bolnici "Merde aiorsi Razumeo sam vas ja savreno!" Koatim prstom je bolnikom krevetu. Zglob mu je bio pokriven gipsom. Imao je izmeu Seetio Bekeru a glas mu je odzvanjao kroz dvoranu. "Niste vi prvi! Istu stvar deset i sedamdeset godinji. Snenobela kosa mu je uredno zaeljana, u str"1 pokusali u Mulen Ruu, Braunovoj palati i Golfinju u Lagosu! Ali staje nu, a na sredini ela je imao tamnomodru masnicu koja mu se sputala ntiglo u novine? Istina! Najgori Velington biftek koji sam ikada jeo! Najprlja. sam ikada video, j najkamenitija plaa na koju sam ikada bio Mah udarac? pomislio je Dejvid, seajui se poranikovih rei. Moji itaoci ne oekuju nita manje od mene!" je pogledom preko ovekovih prstiju. Nigde nije bilo zlatnog prstena. Ik-kn Pacijenti na okolnim krevetima su poeli da se uspravljaju ne bi li videli se nagnu i dotae mu rame. "Gospodine?" Lagano gaje zadrmusao. "Izvi se dogaa. Beker se nervozno osvrtao da vidi dolazi li neka od medicinih sestara Pos|ednje to mu je trebalo bilo je da ga izbace. Covek se nije pomerao. Kluar . besneo -Taj bedni izgovor za policajca koji radi za va grad! Beker pokua ponovo, malo glasnije. "Gospodine?" on me je natera0 da se popnem na njegov motorcikl! Pogledajte!" Pokuao Covek se promekolji. "Qu"est ce... quelle heure est..." Polako je otvori" podigne lanak. "Ko e sada pisati moju kolumnu?" oi i zagledao se u Bekera. Namrtio se to ga uznemiravaju. "Qu"est-ce-c|in"Gospodine ja " vous voulez?" "Nikada mi,"za etrdeset i tri godine putovanja, nije bilo toliko neudobno! Da, pomisli Beker, Kanaanin francuskog porekla! Beker mu se osmehnu gledajte ovo mesto! Znate, moja kolumna se pretampava u preko..." "Mogu li da porazgovaram sa vama za trenutak?" "Gospodine!" Beker podie obe ruke u vis, panino pokazujui da se pre-daje Premda je Beker savreno govorio francuski, priao je onim jezikom u "Ne zanjma me vaa kolumna; ja sam iz kanadskog konzulata. Ovde koji se nadao da ga

ovek slabije zna - engleskim. Ubediti potpunog w im dabih se uverio da ste dobro!" znanca da vam da zlatni prsten moglo bi se pokazati kao pomalo nezgodno, iznenada nastade mrtva tiina u sali. Starac podie pogled sa kreveta i Beker je smatrao da ima pravo na svaku prednost koju je mogao stei. sumnjiavo osmotri uzurpatora. Nastade duga pauza tokom koje je ovek pokuavao da se pribere, Beker se usudi da nastavi, gotovo apatom: "Ovde sam da vidim da li mogu ao je pogledom oko sebe i podigao dugaak prst da zagladi svoje opuStm. ,kako da pomOgnem." Kao, naprimer, da vam donesem dva valijuma! bele brkove. Naposletku progovori. "ta elite?" Govorio je engleski sa akcentom " Nakon duge stanke, Kanaanin progovori. "Iz konzulata?" Ton mu je bim, latno smeksao. Gospodine , ree Beker, izgovarajui reci preterano glasno Beker klimnu glavom, kao da razgovara sa gluvom osobom. "Moram da vam postavim pitanje "Dakle niste ovde zbog moje kolumne?" Pita?ja-"T A." , , . "Ne, gospodine." Lovek podie pogled ka njemu, udnog izraza na licu. "Sa vama ncin Za Pjera Kluara je to predstavljalo ogromno razoaranje. Polako se spustio natrag na svQju gomi,u jastuka. izgiedao je kao da mu je srce slomljeno. Beker se namrti; engleski mu je bio besprekoran. Istog trenutka odustu sViQ sam da ste iz grada... da pokuavate da me nagovorite da..." Glas mu de od snishodljivog tona. "Izvinjavam se to vas uznemiravam, ali ela li str ihnu potom podie pogled. "Ako niste ovde zbog moje kolumne, onda vi, kojim sluajem, danas bili na Plaa de Esparia?" , Stareve oi se suzie. "Vi ste iz gradske skuptine?" Bilo je to dobro pitanje, pomislio je Beker, zamiljajui Smoki planine. "Ne, ja sam, zapravo,..." Samo ma]a neformaina diplomatska ljubaznost", slagao je. turistiki biro?" ovck izgleda0 iznenaeno. "Diplomatska ljubaznost?" "Ne, ja sam..." 4 83 sakoa, ste mi sti." a citiino sa |o srus radi. |mu je konj |u mu Poti-tao je ?" vao u pria pra-linom talno h zaPOGUVUE II Dejvid Beker prie i zagleda se u starijeg oveka koji je spavao u bolnikom krevetu. Zglob mu je bio pokriven gipsom. Imao je izmeu ezdeset i sedamdeset godina. Snenobela kosa mu je uredno zaeljana u stranu, a na sredini ela je imao tamnomodru masnicu koja mu se sputala na desno oko. Mali udarac? pomislio je Dejvid, seajui se porunikovih reci. Preao je pogledom preko ovekovih prstiju. Nigde nije bilo zlatnog prstena. Beker se nagnu i dotae mu rame. "Gospodine?" Lagano ga je zadrmusao. "Izvinite... gospodine?" Covek se nije pomerao. Beker pokua ponovo, malo glasnije. "Gospodine?" ovek se promekolji. "Qu"est ce... quelle heure est..." Polako je otvorio oi i zagledao se u Bokora. Namrtio se to ga uznemiravaju. "Qu"est-ce-que vous voulez?" Da, pomisli Beker, Kanaanin francuskog porekla! Beker mu se osmeh-nu. "Mogu li da pora.go varam sa vama za trenutak?" Premda je Beker savreno govorio francuski, priao je onim jezikom za koji se nadao da ga ovek slabije zna - engleskim. Ubediti potpunog neznanca da vam da zlatni prsten moglo bi se pokazati kao pomalo nezgodno; Beker je smatrao da ima pravo na svaku prednost koju je mogao stei.

Nastade duga pauza tokom koje je ovek pokuavao da se pribere. Preao je pogledom oko sebe i podigao dugaak prst da zagladi svoje oputene bele brkove. Naposletku progovori. "Sta elite?" Govorio je engleski sa slabim, nazalnim akcentom. "Gospodine", ree Beker, izgovarajui reci preterano glasno i razgovetno, kao da razgovara sa gluvom osobom. "Moram da vam postavim nekoliko pitanja." Covek podie pogled ka njemu, udnog izraza na licu. "Sa vama neto nije u redu?" Beker se namrti; engleski mu je bio besprekoran. Istog trenutka odustade od snishodljivog tona. "lzvinjavam se to vas uznemiravam, ali da li ste :"!", vi, kojim sluajem, danas bili na Plaa de Espana?" fi Stareve oi se suzie. "Vi ste iz gradske skuptine?" "Ne, ja sam, zapravo,..." "Turistiki biro?" "No, ja sam..." Digitalna tvrava r|" 83 "Na onom njegovom vrajem motora? Ne, hvala!" . "ta se to tano desilo jutros?" "Sve sam ispriao poruniku." "Razgovarao sam sa njim i..." "Nadam se da ste ga ukorili!" ubaci se Kluar. Beker klimnu glavom. "Najstroe. Javie mu se iz moje kancelarije." "To i oekujem." "Gospodine Kluar." Beker se nasmei, izvlaei penkalo iz depa sakoa. "eleo bih da sastavim jednu formalnu albu upuenu gradu. Da li biste mi pomogli? ovek vaeg poloaja bi bio svedok od neprocenjive vrednosti." Kluar je porastao od zadovoljstva pri pomisli na mogunost da ga citiraju. Uspravio se. "Pa, da... naravno. Bie mi zadovoljstvo." Beker izvadi malu belenicu i podie pogled. "U redu, da ponemo sa onim to se desilo jutros. Ispriajte mi o tom nesrenom sluaju." Starac uzdahnu. "Zapravo, bilo je to tuno. Taj jadan Azijat se samo sruio. Pokuao sam da mu pomognem - ali nije bilo vajde." "Dali ste mu vetako disanje?" Kluar je izgledao posramljeno. "Plaim se da ne znam kako se to radi. Pozvao sam hitnu pomo." Beker se seti plaviastih modrica na Tankadovim grudima. "Da li mu je hitna pomo dala vetako disanje?" "Zaboga, ne!" Kluar se nasmeja. "Nema razloga da se biu je mrtav konj - momak je umro mnogo pre nego stoje hitna pomo stigla. Pmverili su mu puls i odneli ga, ostavivi mene tamo sa onim uasnim policajcem." To je udno, pomisli Beker, pitajui se odakle potiu one modrice. Potisnuo je to iz misli i usredsredio se na posao. "Staje sa prstenom?" upitao je najleernije to je mogao. Kluar je izgledao iznenaeno. "Porunik vam je ispriao za prsten?" "Da, jeste." Kluar je delovao zapanjeno. "Stvarno? Nisam mislio daje poverovao u moju priu. Bio je toliko drzak - kao da je mislio da laem. Ali moja pria je istinita, naravno. Diim se istinitou i tanou." "Gde je prsten?" nastavi Beker. inilo se da ga Kluar nije uo. Pogled mu je bio staklast, uperen u prazan prostor. "udan komad, zaista. Sa svim onim slovima - ni nalik ijednom jeziku koji sam ja ikada video." "Moda je japanski?" natuknu Beker. "Sasvim sigurno nije." "Dakle, dobro ste ga pogledali?" "Zaboga, jesam! Kada sam kleknuo da mu pomognem, ovek mije stalno gurao ruke u lice. eleo je da mi da taj prsten. Bilo je to izrazito udno - zapravo, uasno ruke su mu bilo ba strane." 84 "ijt" Den Braun "I tada ste uzeli prsten?" Kluar razrogai oi. "To vam je porunik rekao! Da sam ja uzeo prsten?" Beker se nelagodno promekolji.

Kluar prasnu. "Znao sam da me nije sluao! Eto kako kreu glasine! Rekao sam mu da je taj Japanac dao prsten - ali ne menil Nema anse da bih ja uzeo neto od oveka koji umire! Zaboga! Kad samo pomislim na tako neto!" Beker je oseao da se sprema nevolja. "Dakle, taj prsten nije kod vas?" "Zaboga, nije!" Tup bol mu se irio stomakom. "Pa, kod koga je onda?" Kluar je prezrivo gledao u Bekera. "Kod Nemca! Nemac ga ima!" Beker se oseao kao da mu je neko izmakao tlo pod nogama. "Nemac? Koji Nemac?" "Nemac koji je bio u parku! Ispriao sam policajcu za njega! Ja sam odbio prsten, ali gaje ta faistika svinja uzela!" Beker je spustio penkalo i belenicu. Predstava je bila gotova. Ovo je bila nevolja. "Dakle, prsten je kod Nemcal" "Upravo tako." "Gde je on otiao?" "Nemam pojma. Ja sam otrao da pozovem policiju. Kada sam se vratio, njega nije bilo." "Znate li koje on?" "Neki turista." ,!" "Jeste li sigurni?" M,. "Moj ivot su turisti", prasnu Kluar. "Prepoznajem turistu kada ga vidim. On i njegova prijateljica su bili u etnji parkom." Beker je svakim trenutkom bio sve zbunjeniji. "Prijateljica? Nekoje bio sa njim!" Kluar klimnu glavom. "Pratilja. Prekrasna riokosa ena. Mon Dieu! Lepotica." "Pratilja?" Beker je bio zapanjen. "Hoete da kaete... prostitutka?" Kluar se namrti. "Da, ako morate da koristite taj vulgarni izraz." "Ali... policajac nije ni pomenuo..." "Naravno da nije! Nikada mu nisam pomenuo pratilju." Kluar snishod ljivo odmahnu zdravom rukom. "One nisu kriminalci - besmisleno je da ih proganjaju kao obine lopove." Beker je i dalje bio u blagom oku. "Dali je bilo jo nekoga tamo?" "Ne, samo nas troje. Bila je vruina." "I sigurni ste daje ena bila prostitutka?" "Sasvim. Nijedna toliko lepa ena ne bi bila sa onakvim mukarcem, osim ako je dobro plaena! Mon Dieu! On je debeo, debeo, debeo! Glasan, ".oja-.an, nepodnoljiv Nemac!" Kluar se trgao dok se okivluo na kivvclu, ali. Digitalna tvrava 85 ne obraajui panju na bol, nastavi. "Taj ovek je prava zver - najmanje 135 kilograma. Drao se te sirotice kao da e mu pobei - mada joj ne bih zamerio zbog toga. Zaista! Nije skidao ruke sa nje. Hvalio se da je njegova preko itavog vikenda za tri stotine dolara! On je trebalo da padne mrtav, a ne onaj siroti Azijat." Kluar zastade da uhvati vazduh i Beker se ubaci. "Jeste li uli kako se zove?" Kluar razmisli za trenutak, potom odmahnu glavom. "Nemam pojma." Ponovo je ustuknuo od bola i polako ponovo utonu u jastuke. Beker uzdahnu. Prsten mu je upravo ispario pred oima. Naelnik Strat-mor nee biti zadovoljan. Kluar obrisa znoj sa ela. Napad entuzijazma je uzeo svoj danak. Odjednom je izgledao bolesno. Beker pokua iz drugog ugla. "Gospodine Kluar, eleo bih da uzmem i izjave tog Nemca i njegove pratilje. Imate li ikakvu predstavu o tome gde su odseli?" Kluar zaklopi oi, dok gaje snaga naputala. Uzdasi mu postadoe plitki. "Bilo ta?" insistirao je Beker. "Ime pratilje?" Nastade duga pauza. Kluar je trljao desnu slepoonicu. Odjednom je bio bled. "Pa... ah... ne. Ne verujem..." Glas mu je podrhtavao. Beker se nagnuo ka njemu. "Jeste li dobro?" Kluar slabano klimnu glavom. "Da, dobro sam... samo malo... moda od uzbuenja..." Glas mu zamre. "Razmislite, gospodine Kluar", tiho ga je podsticao Beker. "Vano je." Kluar se lecnu. "Ne znam... ta ena... ovek ju je zvao..." Zatvorio je oi i zastenjao. "Kako se zvala?"

"Stvarno se ne seam..." Kluar je brzo gubio snagu. "Razmislite", podsticao ga je Beker. "Vano je da konzularni dosije bude Sto je mogue potpuniji. Morau da potkrepim vau priu izjavama ostalih svedoka. Bilo kakva informacija koju mi moete dati da bih mogao da ih pronaem..." Ali Kluar ga nije sluao. aravom je otirao znoj sa ela. "ao mi je... moda sutra..." inilo se da mu je muka. "Gospodine Kluar, vano je da se toga setite sada." Beker odjednom postade svestan da govori suvie glasno. Ljudi na okolnim krevetima su i ilnlje sedeli uspravljeni, posmatrajui ta se deava. Na drugom kraju prostorije jedna medicinska sestra se pojavi na dvokrilnim vratima i otrim korakom se zaputi ka njima. "Bilo ta", oajniki je navaljivao Beker. "Taj Nemac je enu zvao..." Mckcr lagano protrese KluSara, pokuavajui da ga prizove k svesti. 86 Den Braun Kluarove oi za trenutak zatraperie. "Ime joj je..." Ostani sa mnom, stari... "Rosa..." Kluar je ponovo sklopio oi. Sestra se pribliavala. Izgledala je ljutito. "Rosa?" Beker ga protrese za ruku. Starac zastenja. "Zvao ju je..." Kluar je sada jedva ujno mrmljao. Sestra je bila na manje od tri metra, i ljutito je urlala na njega na brzom panskom. Beker nita nije uo. Pogled mu je bio usredsreen na stareve usne. Poslednji put je prodrmao Kluara, dok se sestra ustremila na njega. Zgrabila je Dejvida Bekera za rame. Povukla ga je na noge ba u trenutku dok su se stareve usne micale. Jedna jedina re koja mu je skliznula sa usana zapravo nije ni bila izgovorena. Bila je tiho uzdahnuta - poput udaljenog, ulnog seanja. "Kap rose..." Otar, gnevni stisak tre i odvue Bekera. Kap rose? ponovio je u sebi Beker. Kakvo je to, do avola, ime? Otrgnuo se od sestre i poslednji put se okrenuo ka Kluaru. "Kap rose? Jeste li sigurni!" Ali Pjer Kluar je vrsto spavao. c . MiNUE U Suzan je sedela, sama, u luksuznom okruenju vora 3. Srkutala je biljni aj sa limunom i oekivala povratak "tragaa". Kao vii kriptograf, Suzan je imala pravo na terminal sa najboljim pogledom. Nalazio se na zadnjoj strani kruga kompjutera, naspram prizemlja krip-tografskog odeljenja. Suzan je sa tog mesta mogla da nadgleda itav vor 3. Takoe je mogla da vidi, sa druge strane zatamnjenog stakla, TRANSLTR-koji je stajao u samom sreditu prizemlja Kriptografskog odeljenja. Suzan pogleda na sat. ekala je ve skoro sat vremena. ARA se oito nije urila sa prosleivanjem pote Nort Dakoti. Duboko je uzdahnula. Uprkos naporima da zaboravi razgovor koji je tog jutra vodila sa Dejvidom, reci su se iznova i iznova ponavljale u njenoj glavi. Znala je daje bila otra prema njemu. Molila se daje dobro, tamo u paniji. Misli joj prekide glasno zujanje staklenih vrata. Podigla je pogled i zaje-ala. Kriptograf Greg Hejl je stajao na vratima. Greg Hejl je bio visok i miiav, guste plave kose i rascepljene brade. Bio je glasan, nabijen i u svako doba preterano elegantno odeven. Kolege kripto-grafi su ga zvali "Halit" - po mineralu. Hejl je uvek mislio da se to odnosilo na nekakav redak dragi kamen - koji je odgovarao njegovom nenadmanom intelektu i telu vrstom poput stene. Da mu je ego dozvolio da pogleda u enciklopediju, otkrio bi da se ne radi ni o emu drugom do o slanom ostatku koji se dobija nakon isuivanja okeana. Poput svih kriptografa Agencije za nacionalnu SIGURNOST, Hejl je dobro zaraivao. Meutim, bilo mu je teko da to zadri za sebe. Vozio je beli lotus sa prozirnim krovom i zagluujuim sabvufer-sistemom. Bio je zaluenik kada je tehnika u pitanju, a kola su mu bila primerak za izlobu; u njih je ugradio

kompjuterski sistem za globalno pozicioniranje, brave koje se aktiviraju na glas, ometa radara i mobilni telefon sa telefaksom, kako bi stalno bio u kontaktu sa servisnim centrima za poruke. Na tablici - olienju sujete - pisalo je MEGABAJT; bila je uokvirena ljubiastim neonom. Grega Hejla je od detinjstva provedenog u bavljenju sitnim kriminalom spasila mornarica Sjedinjenih Drava. Tamo je nauio da radi na kompjuteru. Bio je jedan od najboljih programera koje je mornarica ikada videla, na dobrom putu da stvori sebi uglednu vojnu karijeru. Ali dva dana pre okonanja treeg turnusa dunosti, budunost mu se iznenada promenila. Hejl je nesrenim sluajem ubio kolegu marinca u pijanoj arki. Korejska vetina 88 A" Den Braun samoodbrane, tekvondo, pokazala se vie ubilakom nego odbrambenom. Smesta je razreen dunosti. Nakon to je odsluio kratku zatvorsku kaznu, Halit je poeo da trai posao u privatnom sektora, kao programer. Uvek je otvoreno govorio o incidentu u mornarici, a potencijalnim poslodavcima je podilazio tako to im je nudio besplatan probni rad u trajanju od mesec dana, kako bi se dokazao. Nije manjkalo onih koji su ovu ponudu prihvatali, a kada bi otkrili ta je umeo sa kompjuterom, nisu hteli da ga puste. Kako je postajao sve vei strunjak, Hejl je poeo da uspostavlja veze preko Interneta irom sveta. Bio je jedan od one nove vrste sajberudaka koji su odravali prijateljstva putem elektronske pote irom sveta, kreui se po seedy elektronskim oglasnim tablama i evropskim grupama za diskusiju. Dva puta su ga poslodavci otpustili zato sto je koristio njihove poslovne naloge za slanje pornografskih fotografija nekim svojim prijateljima. "ta ti radi ovde?" upitao je Hejl, zastavi na pragu i zagledavi se u Suzan. Oigledno je oekivao da e vor 3 tog dana biti samo njegov. Suzan je uspela da sauva prisebnost. "Subota je, Greg. Mogla bih ja tebi da postavim isto pitanje." Ali Suzan je znala zato je on bio tamo. Bio je nepopravljivi kompjuterski zavisnik. Uprkos pravilu o slobodnoj suboti, esto bi se uvukao u Kripotgrafsko ODJELJENJE preko vikenda kako bi koristio nenadmane kompjuterske mogunosti koje je pruala Agencija i kako bi testirao nove programe na kojima je radio. "Samo sam hteo da izmenim nekoliko redova i da proverim potu", rekao je Hejl. Radoznalo ju je posmatrao. "ta si ono rekla, zato si ti ovde?" "Nisam rekla", odvrati Suzan. Hejl iznenaeno izvi obrvu. "Nema razloga za stidljivost. Nemamo tajne ovde u vora 3, sea li se? Svi za jednog ijedan za sve." Suzan uze gutljaj biljnog aja, ne obraajui panju na njega. Hejl slegnu ramenima i zaputi se ka ostavi. Ostava je uvek bila njegovo prvo odredite. Dok je prelazio preko prostorije, duboko je uzdahnuo, pravei predstavu od toga stoje oigledno zurio u Suzanine noge, ispruene ispod njenog terminala. Suzan sakri noge ispod stolice i nastavi da radi, ne podiui pogled. Hejl se samozadovoljno naceri. Suzan se navikla na Hejlovo udvaranje. Voleo je da pria o meusobnom povezivanju u cilju provere kompatibilnosti njihovih hardvera. Od toga joj se okretao eludac. Bila je suvie ponosna da bi se Stratmoru alila na Hejla; daleko lake joj je bilo da ne obraa panju na njega. Hejl stie do ostave vora 3 i povue klizna vrata od letvica poput bika. Izvukao je plastinu posudu sa tofuom iz friidera i ubacio nekoliko zalogaja Ki"lulinuste bele mase u usta. Potom se naslonio na mini -tednjak i zagladio svoje sive iroke pantalone i dobro utirkanu koulju. "I hoe li dugo?" Digitalna tvrava 4 89 "itavu no", odsee Suzan. "Hmmm..." Halit zaguguta punih usta. "Prijatna subota u Ogradici, sami nas dvoje." "Sami nas troje", ubaci Suzan. "Naelnik Stratmor je gore. Moda bi bilo bolje da nestane pre nego to te vidi."

Hejl slegnu ramenima. "ini se da mu ne smeta to si ti ovde. Mora da mu stvarno prija tvoje drutvo." Suzan pree preko ovoga. Hejl se zakikota i skloni tofu. Potom zgrabi litru devianskog maslinovog ulja i uze nekoliko gutljaja. Bio je zagrienik zdravog ivota i tvrdio je da mu maslinovo ulje proiava creva. Ukoliko nije terao ostatak osoblja da pije sok od argarepe, propovedao je o blagodetima proiavanja creva. Hejl spusti maslinovo ulje i ode do svog kompjutera, smetenog direktno naspram Suzaninog. Suzan je mogla da oseti miris njegove kolonjske vode ak i na razdaljini irokog kruga terminala. Nabrala je nos. "Fina kolonjska voda, Greg. Iskoristio si itavu boicu?" Hejl ukljui terminal. "Samo zbog tebe, duo." Dok je on sedeo i ekao da mu se terminal ukljui, Suzan iznenada obuze uznemirujua misao. ta ako Hejl vidi TRANSLTR-ov monitor? Nije postojao nijedan logian razlog da to uradi, ali ipak je Suzan znala da on nikada ne bi naseo na nekakvu nedoreenu priu o dijagnostikom programu koji je zakoio TRANSLTR na itavih esnaest sati. Suzan nije imala nameru da mu kae istinu. Nije verovala Gregu Hejlu. Nije bio materijal za Agenciju. Suzan nije ni bila za to da ga zaposle, ali Agencija nije imala izbora. Hejl je bio rezultat kontrole tete. Fijasko Skipjack. Pre etiri godine, u pokuaju da se stvori jednostavan standard kodiranja pojavnom kljuu, Kongres je zaduio najbolje matematiare koje je zemlja imala, one u Agenciji za nacionalnu SIGURNOST, da napisu novi superalgori-tam. Plan je bio da Kongres donese uredbu kojom se novi algoritam usvaja za nacionalni standard, ime bi se umanjile neusaglaenosti zbog kojih sada trpe korporacije koje koriste razliite algoritme. Naravno, traiti od Agencije za nacionalnu SIGURNOST da pomogne u poboljanju enkripcije pomou javnog kljua bilo je pomalo nalik tome da se od osuenog oveka trai da napravi sopstveni koveg. Rad na TRANSLTR-u jo nije bio poeo, a standard u kodiranju bi samo pomogao porastu upotrebe kriptografskih algoritama; usled toga bi ionako teak posao Agencije postao jo mnogo tei. EFF je razumela ovaj sukob interesa i estoko je lobirala protiv toga, tvrdei da bi Agencija mogla da napie algoritam loeg kvaliteta - neto to bi mogla dekodirati. Kako bi utiao ove strahove, Kongres je objasnio da e, kada algoritam Agencije bude zavren, formula biti objavljena i stavljena na razmatranje svetskim matematiarima, kako bi se osigurao njen kvalitet. Ekipa kriptografa Agencije za nacionalnu SIGURNOST, na elu sa naelnikom Stratmorom, u nudi je napisala algoritam koji su nazvali Skipjack. Skipjack je iznet pred Kongres, kako bi bio odobren. Matematiari sa svih strana sveta su testirali Skipjack i svi do jednog su bili zadivljeni. Njihov izve-taj je glasio da se radi o monom, istom algoritmu koji e biti vrhunski standard kodiranja. Meutim, tri dana pre nego to je Kongres trebalo da glasa o ve sasvim izvesnom odobravanju algoritma, mladi programer iz Bel Laboratorija, Greg Hejl, zapanjio je svet objavivi daje pronaao tajni programski kod skriven u algoritmu. Skriveni kod se sastojao od nekoliko redova lukavo osmiljenog programskog koda koje je naelnik Stratmor ubacio u algoritam. Redovi su bili dodati na tako domiljat nain da ih niko, osim Grega Hejla, nije primetio. Stratmorov prikriveni dodatak je, zapravo, znaio da bi svaka ifra koju bi ovaj algoritam napisao mogla biti deifrovana preko tajnog kljua poznatog iskljuivo Agenciji. Slralmor je bio nadomak toga da uspe da pretvori nacionalni predloeni standard kodiranja u najvei obavetajni udar koji je Agencija ikada videla; Agencija bi posedovala glavni klju za svaku ifru napisanu u Americi. Kompjuterska javnost je bila ogorena. Fondacija za elektronske granice se na skandal obruila poput leinara, rastrgnuvi Kongres zbog njihove naivnosti i proglasivi Agenciju za nacionalnu SIGURNOST najveom pretnjom slobodnom svetu posle Hitlera. Standard kodiranja je bio mrtav. Stoga nije bilo nikakvo iznenaenje kada je dva dana kasnije Agencija zaposlila Grega Hejla. Straimor je mislio daje bolje da bude u agenciji i da radi za nju, nego izvan i protiv nje. Stratmor se spremno suoio sa skandalom povodom algoritma Skipjack. estoko je branio svoje postupke pred Kongresom. Tvrdio je da bi im se tenja graana za privatnou osvetila. Insistirao je na tome da javnosti treba neko ko e je nadgledati; da je javnosti potrebna Agencija da dekodira ifre kako bi se

sauvao mir. Grupe poput Fondacije za elektronske granice nisu mislile tako. I od tada se bore protiv njega. Dejvid Beker je stajao u telefonskoj govornici na drugoj strani ulice, preko puta La Clinica de Salud Publica; upravo su ga izbacili zbog maltretiranja pacijenta broj 104, gospodina Kluara. Stvari su odjednom bile komplikovanije nego to je mogao 1 da pretpostavi. Mala usluga koju je inio Stratmoru - preuzimanje linih stvari - pretvorila se u poteru za nekakvim udnim prstenom. Upravo je nazvao Stratmora i saoptio mu vesti vezane za nemakog turistu. Vesti nisu bile dobro primljene. Nakon to je zatraio da mu ispria detalje, Stratmor je dugo utao. "Dejvide", naposletku je veoma ozbiljno rekao, "pronalaenje tog prstena je stvar nacionalne SIGURNOSTi. Ostavljam to u vaim rukama. Nemojte me izneveriti." Veza se prekinula. Dejvid je stajao u telefonskoj govornici i duboko uzdahno. Podigao je raskupusani telefonski imenik i poeo da prelazi pogledom preko oglasa. "Evo nas", promrmljao je za sebe. Postojala su samo tri oglasa za agencije za poslovnu pratnju u imeniku, a on nije imao mnogo toga odakle bi mogao da krene. Sve to je znao bilo je daje pratilja nemakog turiste imala crvenu kosu, to je, na sreu, u pa-niji bilo retko. Kloar se, u delirijumu, setio da se zvala Kap rose. Beker se tre. Kap rose? Zvualo je vie kao ime za kravu nego prelepu devojku. To uopte nije bilo fino katoliko ime; mora daje Kluar pogreio. Beker okrete prvi broj. "Servicio Social de Sevilla", javio se prijatan enski glas. Beker se pretvarao da govori panski sa jakim nemakim akcentom. "Hola, hablas Aleman?" "Ne, ali govorim engleski", glasio je odgovor. Beker nastavi nepravilnim engleskim. "Hvala vam. Pitam se moete li pomoi meni?" "Kako vam moemo pomoi?" ena je govorila polako, pokuavajui da pomogne svom potencijalnom klijentu. "Moda biste eleli pratilju?" "Da, molim vas. Danas moj brat, Klaus, ima devojku, veoma lepu. Crvena kosa. Ja hou istu. Za sutra, molim vas." "Va brat Klaus dolazi ovamo?" Glas je odjednom postao ivahan i prisan, kao da su stari drugari. "Da. On jako debeo. Seate ga se, ne?" "Bio je danas ovde, kaete?" 92 "" Den Braun Beker je mogao da uje kako proverava u knjigama. Nee biti nijednog Klausa na spisku, ali Beker je pretpostavljao da klijenti retko koriste prava imena. "Hmmm, ao mi je", izvinjavala se devojka. "Ne vidim ga ovde. Kako se zvala devojka sa kojom je bio va brat?" "Imala crvenu kosu", ree Beker, izbegavajui da odgovori na pitanje. "Crvenu kosu?" ponovi ona. Nastade stanka. "Ovo je Servicio Social de Sevilla. Jeste li sigurni da va brat dolazi ovde?" "Siguran, da." "Senor, mi nemamo crvenokose devojke. Imamo samo iste andaluzijske lepotice." "Crvena kosa", ponovi Beker, oseajui se glupo. "ao mije, uopte nemamo crvenokose, ali ako..." "Ime Kap rose", ree Beker, oseajui se jo gluplje. To besmisleno ime dcvojci oigledno nita nije znailo. Izvinila se, rekla da ih je Beker verovatno pomeao sa nekom drugom agencijom, i spustila slualicu. Jedna manje. Beker se namrti i okrete sledei broj. Odmah je dobio vezu. "Buenas noches, Mujeres Espana. Izvolite?" Beker se drao ile prie, o nemakom turisti koji je bio spreman dobro da plati za crvenokosu devojku koja je tog dana izala sa njegovim bratom. Ovog puta je odgovor bio na ljubaznom nemakom, ali ponovo nije bilo crvenokosih. "Keine Rolkopfe, ao mije." ena je spustila slualicu.

Jo jedna manje. Beker spusti pogled na imenik. Ostao je jo samo jedan broj. Ve je stigao do kraja. On ga okrenu. "Escortes Belen", javio se ovek veoma uglaenim glasom. Beker ponovi svoju priu. "Si, si, senor. Zovem se Senor Roldan. Bie mi drago da vam pomognem. Imamo dve crvenokose. Divne devojke." Bekerovo srce poskoi. "Veoma lepe?" ponovio je sa nemakim akcentom. "Crvena kosa?" "Da, kako se zove va brat? Rei u vam koja je bila njegova pratilja danas, i moemo vam je poslati sutra." "Klaus mit." Beker izbaci prvo ime kojeg se setio iz starog udbenika. Naslade duga pauza. "Dakle, gospodine... Ne vidim Klausa Smita u naim podacima, ali moda je va brat eleo da bude diskretan moda ima suprugu kod kue?" Kiselo se nasmejao. "Da, Klaus oenjen. Ali on jako debeo. Njegova ena nee legne sa njim." Beker prevrnu oima na sopstveni odraz u kabini. Kad bi Suzan sad mogla da me uje, pomislio je. "I ja debeo i usamljen. Ja elim da legnem sa njom. Plaam mnogo novca." Bekerove predstava je bila upeatljiva, ali je preterao. Prostitucija je u paniji bila nelegalna, a Senor Roldan je bio oprezan ovek. Ve je bio nasamaren od strane policajaca Gvardije koji su se pretvarali da su raspoloeni turisti. Ja elim da legnem sa njom. Roldan je znao daje u pitanju zamka. Ako bi odgovorio potvrdno, platio bi veliku kaznu i, kao i uvek, bio bi prisiljen da jednu od svojih najtalentovanijih devojaka stavi na raspolaganje policijskom komesaru, besplatno, tokom itavog vikenda. Kada je Roldan progovorio, glas mu nije bio onako prijateljski. "Gospodine, ovo je Escortes Belen. Mogu li da pitam ko zove?" "Aah... Zigmund mit", neuverljivo izmisli Beker. "Odakle vam na broj?" "La Guia Telefonica - oglasi." "Da, gospodine, to je zato to smo mi agencija za poslovnu pratnju." "Da. Meni treba pratnja." Beker je oseao da neto nije u redu. "Gospodine, Escortes Belen je firma koja prua usluge poslovne pratnje poslovnim ljudima za vreme poslovnih rukova ili veera. Zato se i nalazimo u imeniku. Ono ime se mi bavimo je legalno. Ono to vi traite je prostitutka." Ta re mu kliznu sa jezika poput opake bolesti. "Ali moj brat..." "Gospodine, ako je va brat proveo dan ljubei neku devojku u parku, to nije bila neka od naih devojaka. Mi imamo otre propise o kontaktu izmeu naih pratilja i klijenata." "Ali..." "Pomeali ste nas sa nekim drugim. Mi imamo samo dve crvenokose de-vojke Inmakulada i Rosio, i nijedna od njih ne bi dozvolila sebi sa spava sa klijentom za novac. To se zove prostitucija, i u paniji je zabranjena. Laku no, gospodine." "Ali..." KLIK. Beker opsova sebi u bradu i spusti slualicu. Jo jedna manje. Bio je siguran daje Kluar rekao daje Nemac unajmio devojku na itav vikend. Beker izae iz govornice na uglu Calle Salado i Avenida Asuncion. Upr-kos saobraaju, sladak miris seviljskih narandi lebdeo je svuda oko njega. Mio je sumrak - najromantinije doba dana. Pomislio je na Suzan. Stratmo-inve reci su mu okupirale misli: Pronaite prsten. Beker sumorno klonu na klupu da razmisli o svom sledeem potezu. ta je slcilee? POSUNUEII U Clinica de Salud Publica vreme za posete bilo je prolo. Svetla u gimnastikoj sali su pogaena. Pjer Kluar je spavao vrstim snom. Nije video priliku koja se nagnula nad njim. Igla ukradenog prica zasjala je u mraku. Potom je nestala u

intravenoznoj cevici tik iznad Kluarovog zgloba. Injekcija je sadrala 30 kuhnih centimetara tenosti za ienje ukradene sa kolica spremaice. Uz veliki napor, snaan palac pritisnu klip prica nadole i istisnu plaviastu tenost u starevu venu. Kluar je bio budan svega nekoliko sekundi. Moda bi i vrisnuo od bola da mu snana ruka nije vrsto slegnuta preko usta. Leao je zarobljen na svom bolnikom krevetu, prikljeten ispod, kako se inilo, nepominog tereta. Oseao je kako vatrena tonost pri put pred sobom, kreui se uz njegovu ruku. Neverovatan bol putovao mu je kroz pazuhe, grudni ko, a potom mu, poput milion delia razbijenog stakla, pogodi mozak. Kluar ugleda blistavu munju svetlosti... a potom nita vie. Posetilac oslobodi stisak i u mraku pokua da razazna ime napisano na medicinskom kartonu, potom se tiho iskrade napolje. Na ulici je ovek sa naoarima sa icanim okvirom posegao za majunim ureajem koji mu je bio prikopan za pojas. Pravougaoni predmet je bio priblino veliine kreditne kartice. Bio je to prototip novog Monokl kompjutera. Minijaturni kompjuter, koji je napravljen u amerikoj mornarici kako bi pomogao tehniarima da izmere napon u akumulatorima u skuenom prostoru podmornica, raspolagao je beinim reimom rada i najnovijim dostignuima mikrotehnologije. Njegov monitor je imao ekran od providnog tenog kristala, smeten u levom staklu naoara. Monokl je predstavljao itavo jedno novo doba personalnih kompjutera; korisnik je sada mogao da gleda kroz svoje podatke i da i dalje komunicira sa svetom. Meutim, najvee dostignue Monokla nije bio njegov minijaturni ekran, nego sistem za unos podataka. Korisnik je unosio informacije preko siunih kontakata prikaenih za vrhove prstiju; kada bi spajao kontakte jedan za drugim, bilo je to poput stenografi je sline onoj koja se koristila u sudu. Kompjuter bi potom prevodio tu stenografiju na engleski jezik. Ubica pritisnu majuni prekida i naoari mu zatreperie i oivee. Ruku neupadljivo oputenih uz telo, poeo je da spaja vrhove razliitih prstiju u brzom nizu, jedan za drugim. Poruka mu se pojavi picd oima. PREDMET: I". KLUAR - uklonjen Digitalna tvrava 95 Nasmeio se. Prenoenje obavetenja o ubistvima bilo je deo njegovog zadatka. Meutim, ukljuivanje imena rtava u ta obavetenja... to je, za o-veka koji je nosio naoare sa icanim okvirom, bila elegancija. Prsti mu ponovo sevnue i beini modem se aktivirao. PORUKA POSLATA Sedei na klupi preko puta javne klinike, Beker se pitao ta li bi sada trebalo da radi. Pozivi koje je uputio agencijama za poslovnu pratnju nisu mu nita otkrili. Naelnik je, plaei se komunikacije preko riskantnih javnih telefona, rekao Dejvidu da ne zove ponovo sve dok ne bude imao prsten. Beker je razmiljao o tome da se obrati lokalnoj policiji za pomo - moda su oni imali podatke o crvenokosoj prostitutki - ali Stratmorova naredba je i po tom pitanju bila izriita. Vi ste nevidljivi. Niko ne treba da zna da prsten postoji. Beker se pitao da li je trebalo da luta kroz problematinu oblast Trijane u potrazi za tom tajanstvenom enom. Ili je moda trebalo da pretrai sve restorane u potrazi za debelim Nemcem. Sve mu se inilo kao gubljenje vremena. Stratmorove reci su mu se neprestano vraale: To je pitanje nacionalne SIGURNOSTi... morate, pronai taj prsten. Neki unutranji glas mu je govorio da mu je neto promaklo - neto od vrhunske vanosti - ali ni za ta na svetu nije mogao da smisli ta bi to moglo biti. Ja sam nastavnik, ne prokleti tajni agent! Poinjao je da se pita zato Stratmor nije poslao nekog profesionalca. Beker ustade i besciljno se zaputi niz Calle Delicias, pretresajui mogunosti koje su stajale pred njim. Kaldrmisani trotoar mu se zamagljivao pred pogledom. No se brzo sputala. Kap rose. U tom besmislenom imenu bilo je neeg to mu je kljucalo u mozgu. Kap rose. Uglaeni glas Senora Roldana u Escortes Belen vrteo mu se u glavi. "Imamo samo

dve crvenokose... Dve crvenokose devojke, Inmakuladu i Ro-sio... Rosio... Rosio..." Beker se ukopa u mostu. Odjednom mu je postalo jasno. I ja sebe nazivam strunjakom za jezike? Nije mogao da veruje da mu je to promaklo. Rosio je bilo jedno od najpopularnijih enskih imena u paniji. Nosilo je sve ispravne implikacije jedne mlade katolkinje - istota, nevinost, prirodna lepota. Konotacije istote su poticale od bukvalnog znaenja imena -kap rose! Glas starog Kanaanina odzvanjao mu je u uima. Kap rose. Rosio je prevela svoje ime na jedini jezik koji je njoj i njenom klijentu bio zajedniki - engleski. Uzbuen, Beker pojuri da pronae telefon. Na drugoj strani ulice, ovek sa naoarima sa icanim okvirom sledio ga je na dovoljnoj razdaljini da ne bude primeen. U prizemlju Kriptografskog odeljenja, senke su postajale sve due i ble-e. Na tavanici je, u znak odgovora, automatsko osvetljenje postajalo sve jae. Suzan je i dalje bila za svojim terminalom, nemo ekajui vesti od "tragaa". Trajalo je due nego stoje oekivala. Misli su joj lutale - Dejvid joj je nedostajao, i elela je da Greg Hejl ode kui. Iako se Hejl nije micao iz vora 3, na sreu je utao, ime god da je bio zaokupljen za svojim terminalom. Suzan nije zanimalo ime se to Hejl bavi, dokle god nije pristupao monitoru TRANSLTR-a. Oigledno da se to nije desilo - vreme od esnaest sati bi izazvalo sasvim ujan uzvik neverice. Suzan je pijuckala treu solju aja kada se ono to je oekivala naposletku dogodilo - njen terminal se oglasio. Puls joj se ubrzao. Trepua ikonica koverte pojavila se na njenom ekranu, obavetavajui je da joj je prispela elektronska pota. Suzan baci jedan brz pogled na Hejla. Bio je zaokupljen svojim poslom. Zadrala je dah i dva puta kliknula na kovertu. "Nort Dakota", proaputala je za sebe. "Hajde da vidimo ko si." Kada se poruka otvorila, videla je da sadri samo jedan red. Suzan ga proita. A potom ga proita ponovo. VEERA KOD ALFREDA? U 8? Na drugoj strani prostorije, Hejl se trudio da sakrije osmeh. Suzan pogleda zaglavlje poruke. OD: GHEJL@KRIPTO.NSA.GOV Suzan oseti kako kipti od besa, ali se potrudi da se savlada. Obrisala je poruku. "Veoma zrelo, Greg." "Prave sjajan karpao." Hejl se nasmei. "Sta kae? Posle bismo mogli..." "Zaboravi." "Snobe." Hejl uzdahnu i okrenu se natrag ka svom terminalu. To mu je bio osamdeset i prvi pokuaj kod Suzan Fleer. Ta genijalna kriptografkinja bila je stalni izvor frustracije za njega. Hejl je esto matao da vodi ljubav sa njom prikljetio bi je uz zakrivljeno kuite TRANSLTR-a i uzeo bi je baS tamo, na toplim crnim ploicama. Ali Suzan nije htela da ima nita sa njim. Hejlu su se stvari inile beznadenim jer je znao da je zaljubljena u nekakvog univerzitetskog profesoru koji je dan i no radio za siu. Bilo bi teta AII nju da ravotlni svoj genetski potencijal meanjem sa nekakvim treberom 98 4f Den Braun - naroito budui da je mogla da ima Grega. Imali bismo savrenu decu, mislio je. "Na emu radi?" upitao je Hejl, pokuavajui sa drugaijim pristupom. Suzan mu ne odgovori. "Kakav si ti to timski igra? Jesi li sigurna da ne smem da virnem?" Hejl ustade i zaputi se ka njoj, zaobilazei krug terminala. Suzan je osetila da bi Hejlova radoznalost danas mogla dovesti do ozbiljnih problema. Donela je brzu odluku. "U pitanju je dijagnostika", rekla je, posluivi se naelnikovom lai. Hejl zastade na mestu. "Dijagnostika?" Nije zvuao kao da je ubeen. "Provodi subotu radei na dijagnostici umesto da se zabavlja sa profom?" "Zove se Dejvid." "Kako god." Suzan ga pogleda. "Zar nema pametnija posla?" "Pokuava li ti to da me se oslobodi?" Hejl napui usne. "Zapravo, da." "Zaboga, Sju, pogoen sam."

Suzan Fleer se namrti. Mrzela je daje zovu Sju. Nije imala nita protiv tog nadimka, ali jedino ju je Hejl tako zvao. "Zato ti ja ne bih pomogao?" ponudio se Hejl. Odjednom je ponovo koraao ka njoj. "Sjajno mi ide dijagnostika. Uz to, umirem od elje da vidim koja to dijagnostika moe da natera svemonu Suzan Fleer da doe na posao subotom." Suzan oseti nalet adrenalina. Bacila je pogled na "traga" na svom monitoru. Znala je da nije smela da dozvoli da ga Hejl vidi - postavilo bi se suvie mnogo pitanja. "Sve je pod kontrolom, Greg", rekla je. Ali Hejl se i dalje pribliavao. Dok je iao u krug ka njenom terminalu, Suzan je znala da mora brzo da reaguje. Hejl je bio svega nekoliko metara udaljen kada se pokrenula. Ustala je da se suoi sa njegovom visokom prilikom, skrivajui ekran. Zapahnuo ju je miris kolonjske vode. Pogledala gaje pravo u oi. "Rekla sam "ne"." Hejl nakrivi glavu, oigledno zainteresovan njenim neobinim tajanstvenim ponaanjem. aljivo je koraknuo ka njoj. Greg Hejl nije bio spreman za ono to se potom desilo. Nepokolebljivo i pribrano, Suzan je prislonila kaiprst na njegove kao kamen vrste grudi, zaustavljajui njegov korak unapred. Hejl stade i okirano zakorai unatrag. Suzan Fleer je oigledno bila ozbiljna; ranije ga nikada nije dotakla. Nije to ba bilo onako kako je Hejl zamiljao njihov prvi dodir, ali to je poetak. Uputio joj je dug, zbunjeni pogled, a potom se polako vratio do svog terminala. Dok je sedao, jedno mu je postalo savreno jasno: prekrasna Suzan Fleer je radila na neemu vanom a to sasvim sigurno nije bila nikakva dijagnostika. PofiUUE Senor Roldan je sedeo za svojim radnim stolom u Escortes Belen i estitao sam sebi na tome to je vesto osujetio najnoviji patetini pokuaj pripadnika Gvardije da ga ulove. To to je policajac odglumio nemaki akcenat i traio devojku za jednu no - bila je zamka; ega li e se sledeeg doseliti? Telefon na njegovom stolu glasno zazuja. Senor Roldan podie slualicu sigurnim pokretom. "Buenas noches", rekao je muki glas na neverovalno brzom panskom. Zvuao je nazalno, kao daje malo prehlaen. "Da li je to hotel?" "Ne, gospodine. Koji broj traite?" Senor Roldan te veeri nije namera-ao da nasedne ni na jedan trik. "34-62-10", rekao je glas. Roldan se namrti. Glas mu je zvuao neodreeno poznato. Pokuavao je da odredi akcenat - Burgos, moda? "Okrenuli ste taj broj", ree oprezno Roldan, "ali ovo je agencija za poslovnu pratnju." Na drugoj strani niko nije progovarao. "Oh... shvatam. Izvinjavam se. Nekoje zapisao ovaj broj; mislio sam daje hotel. Doao sam ovde u posetu, iz Burgosa. Izvinjavam se to vas uznemiravam. Laku..." "Espere! ekajte!" Senor Roldan nije mogao da odoli; u srcu je bio trgovac. Da lije to bila preporuka? Novi klijent sa severa? Nije imao nameru da dopusti da mu mali nastup paranoje upropasti potencijalnu trgovinu. "Prijatelju moj", zaguguta Roldan u slualicu. "I mislio sam da sam prepoznao slabani burgoski akcenat. Ja sam iz Valensije. ta vas dovodi u Sevilju?" "Prodajem nakit. Bisere sa Majorke." "Bisere sa Majorke, stvaaaaarno! Mora da dosta putujete." Glas se bolesniki nakalja. "Pa, da, dosta." "U Sevilji ste poslovno?" pitao je dalje Roldan. Ovaj momak ni u kom sluaju nije mogao biti iz Gvardije; bila je to muterija, i to muterija sa velikim M. "Da pogodim - neki prijatelj vam je dao na broj? Rekao vam je da nas nazovete. Jesam li u pravu?" oveku je bilo oigledno neprijatno. "Pa, ne, zapravo, uopte nije tako." "Ne budite stidljivi, senor. Mi smo agencija za poslovnu pratnju, nema tu |nicega ega bi se trebalo stideti. Prelepe devojke, veere, to je sve. Ko vam Je dao na broj? Moda nam je lo redovna muterija. Mogu vam dati pose-|ban popust." glas je zvuao zbunjeno. "Ah... niko mi zapravo nije dao ovaj broj. Pro- sam ga, zajedno sa pasoSem. Pokuavam da pronaem vlasnika." 100 Den Braun

Roldan se razoarao. Ovaj ovek ipak nije bio muterija. "Pronali ste paso, kaete?" "Da, pronaao sam paso nekog oveka danas u parku. Va broj je bio na paretu papira u njemu. Pomislio sam da je to moda broj njegovog hotela; nadao sam se da u mu vratiti paso. Pogreio sam. Jednostavno u ga odneti u policiju na putu..." "Perdon", prekide ga Roldan nervozno. "Mogu li da vam predloim bolju ideju?" Roldan se diio diskrecijom, a posete Gvardiji su nekako uspevale da njegove muterije pretvore u bive muterije. "Razmislite o ovome", ponudio je. "Budui da je taj ovek imao na broj u svom pasou, verovatno je na klijent. Moda bih vam mogao utedeti put do policijske stanice." Glas je oklevao. "Ne znam. Verovatno bi trebalo samo da..." "Nemojte da prenaglite, prijatelju. Stidim se da priznam da policija ovde u Sevilji nije uvek tako efikasna kao policija na severu. Mogli bi da prou dani pre nego to tom oveku vrate paso. Ako mi kaete njegovo ime, mogao bih se postarati da dobije svoj paso odmah." "Pa, da... Pretpostavljam da ne moe da kodi..." Nekakav papir je zau-tao, a potom se ponovo zau glas. "To je neko nemako ime. Ne umem ba da ga izgovorim... Gusta... Gustafson?" Roldan nije prepoznao ime, ali imao je klijente iz itavog sveta. Nikada mu nisu govorili prava imena. "Kako izgleda - na fotografiji? Moda u ga prepoznati." "Pa..." poeo je glas. "Lice mu je veoma, veoma debelo." Roldan je znao istog trenutka. Dobro se seao tog debelog lica. Bio je to ovek sa Rosio. Bilo je udno, pomislio je, to je primio dva poziva u vezi sa debelim Nemcem zajedno vee. "Gospodin Gustafson?" Roldan se na silu zakikota. "Naravno! Dobro ga poznajem. Ako mi donesete njegov paso, postarau se da ga dobije." "U centru sam i nemam kola", prekide ga glas. "Moda biste vi mogli doi do mene?" "Zapravo", ograivao se Roldan, "ne mogu da napustim centralu. Ali nije tako daleko ako..." "Zao mi je, kasno je da sad lutam okolo. U blizini se nalazi stanica policije. Odneu paso tamo, a vi mu, kada ga vidite, moete sve ispriati." "Ne, ekajte!" povika Roldan. "Zaista nema potrebe da se umea policija. Rekli ste da ste u centru, je li tako? Znate li gde je hotel Alfonso XIII? To je jedan od najboljih hotela u gradu." "Da", rekao je glas. "Znam gde je. U blizini je." "Divno! Gospodin Gustafson je veeras tamo gost. Verovatno ve sada." Glas je oklevao. "Shvatam. i, u tom sluaju... Pretpostavljam da mi nee biti teSko." Digitalna tvrava 101 "Sjajno! On je na veeri sa jednom od naih pratilja u hotelskom restoranu." Roldan je znao da su do sada ve sigurno u krevetu, ali morao je paziti da ne uvredi osetljiva oseanja svog sagovornika. "Samo ostavite paso kod glavnog vratara, zove se Manuel. Recite mu da sam vas ja poslao. Recite mu da paso preda Rosio. Rosio je veeranja pratilja gospodina Gustufsona. Ona e se postarati da mu paso bude vraen. Mogli biste unutra ubaciti i svoje ime i adresu - moda e vam gospodin Gustafson poslati mali znak zahvalnosti." "Dobra ideja. Hotel Alfonso XIII. U redu, odmah u ga odneti. hvala vam na pomoi." Dejvid Beker je spustio slualicu. "Alfonso XIII." Zakikotao se. "Samo treba znati pitati." Nekoliko trenutaka kasnije nema figura pratila je Bekera uz Calle Delicias u andaluzijskoj noi koja se meko sputala. I dalje uznemirena nakon dogaaja sa Hejlom, Suzan je gledala kroz staklo vora 3. Kriptografsko ODJELJENJE bilo je prazno. Hejl je ponovo utao, zaokupljen poslom. elela je da ode. Pitala se da li bi trebalo da pozove Stratmora; naelnik je mogao jednostavno da izbaci Hejla - naposletku, jeste bila subota. Meutim, Suzan je znala da e

Hejl, ako ga izbace, odmah neto posumnjati. im bi otiao odatle, verovatno bi poeo da zove ostale kriptografe, raspitujui se o tome ta oni misle da se deava. Suzan je odluila da je bolje jednostavno ga ostaviti na miru. Uskoro e sam otii. Algoritam koji se ne moe resiti. Uzdahnula je, a misli su joj se vratile Digitalnoj tvravi. udilo ju je stoje stvarno mogue napisati jedan takav algoritam - a ipak, dokaz je bio upravo tu, pred njom; inilo se daje TRANSLTR beskoristan u borbi protiv njega. Suzan pomisli na Stratmora, koji je dostojanstveno nosio teret ove muke na svojim pleima, inei ono to je bilo neophodno, ostajui pribran pred moguom katastrofom. Suzan je ponekad u Stratmoru videla Dejvida. Imali su mnogo zajednikih osobina - upornost, predanost, inteligenciju. Ponekad je mislila da bi Stra-tmor bio izgubljen bez nje; inilo se da je istota njene ljubavi prema kripto-grafiji bila ono to je dralo Stratmora, ono to gaje izvlailo iz uzburkanih mora politike i podsealo na dane kada je poinjao kao kriptograf. Suzan se takoe oslanjala na Stratmora; on je bio njen branilac u svetu ljudi koji su bili edni moi, brinuo je o njenoj karijeri, titio je i, kako se esto alio, inio da joj se ostvare svi snovi. Bilo je neke istine u tome, mislila je. Koliko god to bilo nenamerno, naelnik je bio taj koji je nazvao Dejvida Bekera i doveo ga onog sudbonosnog poslepodneva u Agenciju. Misli joj se vratie na Dejvida i pogled joj instinktivno pade na pominu plou pored tastature. Tamo je bila zalepl jena mala poruka poslata faksom. Poruka je stajala tamo nekoliko meseci. Bila je to jedina ifra koju Suzan jo nije resila - Dejvidova. Proitala gaje po petstoti put. MOLIM TE PRIMI VAJ SKROMNI FAKS MOJA LJUBAV PRI .MA TEBI JE BEZ VOSKA. Poslao ju joj je nakon male arke. Mesecima ga je molila da joj kae Stu je la poruka ,n;u il.i, uh ni|c hk-o. Hc; voska. Miluje to Dejvidova Digitalna tvrava ? 103 osveta. Suzan ga je nauila mnogo toga o deifrovanju, i da bi ga drala u kondiciji poela je sve svoje poruke da kodira pomou neke jednostavne eme za ifrovanje. Spiskovi za kupovinu, ljubavne poruke - sve je to bilo ifrovano. Bila je to igra, a Dejvid je postao prilino dobar kriptograf. A onda je odluio da joj uzvrati uslugu. Poeo je da sva svoja pisma potpisuje sa "Bez voska, Dejvid." Suzan je dobila preko dva tuceta poruka od Dejvida. Na svima je stajao istovetni potpis. Bez voska. Suzan gaje molila da joj otkrije skriveno zaenje, ali nije hteo ni da zucne. Kad god bi ga pitala, samo bi se nasmeio i rekao: "Ti si deifrant." Glavni kriptograf Agencije za nacionalnu SIGURNOST je probala sve -supstitucije, kutije za ifrovanje, ak i anagrame. Ubacila je slova "bez voska" u kompjuter i zatraila da izvri preslaganje slova tako da se dobiju novi izrazi. Sve to je dobila bilo je: ZVEK O BAS. Izgledalo je da Hnsei Tan-kado nije jedini koji je bio u stanju da napie nereivu ifru. Misli joj prekide zvuk pneumatskih vrata koja se uz zujanje otvorie. Stratmor ueta u prostoriju. "Suzan, ima li nekih vesti?" Potom ugleda Grega Hejla i ukopa se na me-stu. "Dobro vee, gospodine Hejl." Namrti se i upitno ga pogleda. "I to u subotu, ni manje ni vie. emu dugujemo ovu ast?" Hejl se eretski nasmeio. "Samo malo akcije." "Tako, dakle." Stratmor zaguna, oigledno razmatrajui ta moe da uradi. Nakon trenutka razmiljanja, inilo se da je i on odluio da ne pravi probleme. Leerno se okrenuo ka Suzan. "Gospoice Fleer, moemo li da razgovaramo za trenutak? Napolju?" Suzan je oklevala. "Ovaj... da, gospodine." Bacila je zabrinuti pogled prvo na monitor, a potom na Grega Hejla. "Samo trenutak." U nekoliko brzih poteza na tastaturi pokrenula je ScreenLock, program za zakljuavanje monitora. Bilo je to sredstvo za uvanje privatnosti. Svaki terminal u voru 3 gaje imao. Budui da su terminali ostajali ukljueni dvadeset i etiri asa dnevno, ovaj program je omoguavao kriptografima da napuste svoja mesta znajui da im niko nee preturati po fajlovima. Suzan je ukucala svoju linu lozinku od pet karaktera, i ekran se zatamni. Trebalo je da ostane lakav sve dok se ona ne vrati i ne ukuca odgovarajui sled karaktera. Potom je obula cipele i pola napolje, za naelnikom.

"ta, kog avola, on radi ovde?" upitao je Stratmor im su se nali van vora 3. "Ono to i obino", odgovorila je Suzan. "Nita." Stratmor je delovao zabrinuto. "Da li je rekao neto u vezi sa TRANS-I.TR-om?" "Nije. Ali ako pristupi radnom monitoru i vidi daje registrovao sedamnaest sali, bez sumnje e imali ta da kae." 104 Den Braun Stratmor je razmiljao. "Nema razloga da mu pristupi." Suzan pogleda naelnika. "elite li da ga poaljete kui?" "Ne. Ostaviemo ga na miru." Stratmor baci pogled ka kancelariji tehniara SIGURNOSTi sistema. "Da li je artrukijan otiao?" "Ne znam. Nisam ga videla." "Isuse." zaguna Stratmor. "Ovo je pravi cirkus." Preao je rukom kroz strnjiku od brade koja mu je u proteklih trideset i est sati zatamnila deo lica. "Ima li bilo kakve vesti o "tragau"? Oseam se kao da gubim vreme sedei tamo gore." "Jo nita. Da li se Dejvid javio?" Stratmor odmahnu glavom. "Rekao sam mu da me ne zove sve dok ne bude imao prsten." Suzan je bila iznenaena. "Zato? ta ako mu bude potrebna pomo?" Stratmor slegnu ramenima. "Ja mu ne mogu pomoi odavde - preputen je sam sebi. Pored toga, radije ne bih razgovarao preko telefonskih linija koje nisu sigurne." Suzanine oi se razrogaie od zabrinutosti. "ta bi to trebalo da znai?" Stratmor istog trenutka nabaci izraz kojim zatrai izvinjenje. Ohrabrujue joj se osmehnuo. "Dejvid je dobro. Samo sam oprezan." Devet metara udaljen od mesta na kojem su razgovarali, skriven iza zatam-njenog stakla vora 3, Greg Hejl je stajao za Suzaninim terminalom. Ekran je bio zatamnjen. Hejl baci pogled ka naelniku i Suzan. Potom posegnu za novanikom. Izvadio je malu kartu i proitao je. Jo jednom proverivi da Suzan i Stratmor i dalje razgovaraju, Hejl paljivo otkuca pet karaktera na Suzaninoj tastaturi. Sekund kasnije njen monitor je oiveo. "Pogodak." Zakikotao se. Bilo je jednostavno ukrasti privatne lozinke osoblja u voru 3. Svaki terminal je imao identinu odvojivu tastaturu. Hejl je jednostavno svoju tastaturu odneo kui jedne veeri i u nju instalisao ip koji je beleio svaki potez na tastaturi. Potom je narednog dana stigao ranije na posao, zamenio svoju izmenjenu tastaturu tuom, i ekao. Na kraju radnog vremena, zamenio bi tastature i pregledao podatke koje je ip zabeleio. Iako je trebalo pregledati milion poteza, bilo je lako pronai lozinke; prva stvar koju je svaki kriptograf inio svakog jutra bilo je ukucavanje lozinke koja je otkljuavala terminal. Zahvaljujui tome je, razume se, Hejlov posao proao bez po" muke lozinku je uvek inilo prvih pet otkucanih slova ili brojeva na spisku. Bilo je to ironino, mislio je Hejl dok je zurio u Suzanin monitor. Ukrao je line lozinke samo zabavo radi. Sada mu je bilo drago stoje to uinio; program na Su.aninoni ekranu inio se vanim. Digitalna tvrava 105 Hejl je za trenutak zbunjeno mozgao o njemu. Bio je napisan u LIMBO jeziku koji mu nije bio jaa strana. Meutim, pri samom pogledu na njega Hejl je jednu stvar dobro znao - ovo nije bila dijagnostika. Razumeo je samo dve reci - ali i one su mu bile dovoljne. "TRAGA" TRAI... ""Traga"?" izgovorio je naglas. "Trai ta?" Hejl se iznenada oseti nelagodno. Za trenutak je sedeo, posmatrajui Suzanin ekran. Potom donese odluku. Hejl je dovoljno poznavao programski jezik LIMBO da zna da se oslanjao na dva draga jezika - C i Paskal - za koje je bio ekspert. Podigavi pogled da proveri

da li Stratmor i Suzan i dalje napolju razgovaraju, Hejl se poslui improvizacijom. Uneo je nekoliko modifikovanih komandi iz Paskala i pritisnuo RETURN. Prozor za dijalog o statusu "tragaa" ponaao se upravo onako kako se nadao. OBUSTAVI"TRAGA"? Brzo je ukucao: DA. JESTE LI SIGURNI? Ponovo je ukucao DA. Trenutak kasnije, kompjuter se oglasio. "TRAGA" OBUSTAVLJEN Hejl se nasmeio. Terminal je upravo poslao poruku u kojoj je Suzaninom "tragau" javljeno da se pre vremena samouniti. ta god daje to traila, morate da saeka. Pazei da ne ostavi nikakve dokaze, Hejl je struno uspeo da pronae put do podataka o aktivnosti sistema i da obrie sve komande koje je upravo uneo. Potom ponovo unese Suzaninu linu lozinku. Monitor se zatamneo. Kada se Suzan Fleer vratila u vor 3, Greg Hejl je mirno sedeo za svo-|iin terminalom. toUE 30 Alfonso XIII je bio mali hotel sa etiri zvezdice uvuen u odnosu na Pu-erta de Jerez i okruen debelom ogradom od kovanog gvoa i ljiljanima. Dejvid se popeo uz mermerne stepenice. Dok je pruao ruku ka vratima, ona se kao nekakvom arolijom otvorie i nosa ga uvede unutra. "Prtljag, senor? Mogu li da vam pomognem?" "Ne, hvala. elim da vidim glavnog vratara." Nosa je izgledao povreeno, kao da neto u njihovom susretu od svega dve sekunde nije bilo po njegovom ukusu. "Por aqui, senor." Uveo je Beke-ra u predvorje hotela, pokazao u pravcu glavnog vratara i urno se udaljio. Predvorje je bilo upeatljivo, malo i elegantno ureeno. Zlatno doba pa-nije odavno je prolo, ali jedno vreme, sredinom sedamnaestog veka, ova mala nacija je vladala svetom. Ova prostorija je ponosno podseala na to doba - grbovi, bakrorezi sa ratnom tematikom i vitrina puna zlatnih ingota iz Novog sveta. Iza pulta sa oznakom CONSERJE motao se ist i uredan ovek, toliko predusretljivo se osmehujui da se inilo daje itavog ivota ekao da bude nekome na usluzi. "En que puedo servirle, senor? Kako vam mogu biti na usluzi?" Govorio je uz afektirano ukanje, odmerivi Bekera od glave do pete. Beker odgovori na panskom. "elim da razgovaram sa Manuelom." Osmeh na licu pocrnelom od sunca postade jo iri. "Si, si, Senor. Ja sam Manuel. Izvolite?" "Senor Roldan iz Escortes Belen mi je rekao da ete vi..." Pokretom ruke glavni vratar uutka Bekera i uznemireno se obazre po predvorju. "Zato ne biste prili ovamo?" Poveo je Bekera do kraja pulta. "A sada", nastavio je, bukvalno apatom, "kako vam mogu biti na usluzi?" Beker poe ponovo, snizivi glas. "Moram da razgovaram sa jednom od njegovih devojaka, za koju verujem daje na veeri ovde. Zove se Rosio." Concierge duboko uzdahnu, kao daje oaran. "Aaah, Rosio - prekrasno stvorenje." "Moram odmah daje vidim." "Ali, senor, ona je sa klijentom." Beker klimnu glavom, izvinjavajui se. "Vano je." Pitanje nacionalne SIGURNOSTi. Concierge odmahnu glavom. "Nemogue. Moda da ostavite..." "Treba mi samo na trenutak. Da li je u trpezariji?" Digitalna tvrava 107 Concierge odmahnu glavom. "Naa trpezarija se zatvorila pre pola sata. Plaim se da su se Rosio i njen gost povukli za veeras. Ako biste ostavili poruku, mogu joj je predati ujutro." Pokazao je na niz pregrada za poruke, obeleenih brojevima. "Ako biste mogli da pozovete njenu sobi i..."

"ao mi je", ree glavni vratar. Ljubaznost mu je bila na izdisaju. "Hotel Alfonso XIII se dri strogih pravila kada je u pitanju privatnost klijenata." Beker nije imao nameru da eka deset sati da nekakav debeli ovek i prostitutka sidu na doruak. "Shvatam", ree Beker. "Izvinjavam se to sam vas uznemiravao." Okrenuo se i zaputio natrag u predvorje. Priao je pravo stolu od trenjinog drveta koji mu je zapao za oko dok je ulazio. Na njemu se nalazila pozamana zaliha hotelskih dopisnica i papira za pisanje, kao i penkala i koverata. Stavio je prazan list papira u jednu kovertu i na njoj napisao jednu re. ROSIO. Potom se vratio do glavnog vratara. "Izvinjavam se to vas ponovo uznemiravam", rekao je kada se pokunjeno pribliio. "Znam da se ponaam budalasto, nadao sam se da u lino njoj rei koliko sam uivao u vremenu koje smo zajedno proveli pre neki dan. Ali odlazim iz grada veeras. Moda je ipak bolje da joj ostavim poruku." Spustio je kovertu na pult. Concierge spusti pogled na kovertu i tuno coknu u sebi. Jo jedan zaljubljeni heteroseksualac, pomislio je. Kakva teta. Podigao je pogled i nasme-io se. "Ali, naravno, gospodine...?" "Buisan", ree Beker. "Miguel Buisan." "Naravno. Postarau se da Rosio dobije poruku ujutro." "Hvala vam." Beker se nasmei i okrenu da poe. Nakon to je diskretno odmerio Bekera s lea, glavni vratar podie kovertu sa pulta i okrenu se ka pregradama obeleenim brojevima na zidu iza njega. Ba dok je ubacivao kovertu u jednu od pregrada, Beker se okrenu uz poslednje pitanje. "Odakle mogu pozvati taksi?" Concierge se okrenu od zida sa pregradama i odgovori mu. Meutim, Heker nije uo odgovor. Savreno je procenio vreme. Conciergova ruka se upravo povlaila iz pregratka obeleenog oznakom Apartman 301. Beker zahvali glavnom vrataru i polako se udalji, pogledom traei lift. Doleti i odleti, ponovio je u sebi. Suzan se vratila u vor 3. Nakon razgovora sa Stratmorom, bila je jo vie zabrinuta za Dejvidovu SIGURNOST. Mata joj je divljala. "Dakle", jedva je doekao Hejl koji je sedeo za svojim terminalom. "ta je eleo Stratmor? Romantino vee provedeno nasamo sa svojom glavnom kriptografkinjom?" Suzan se ne obazre na tu primedbu. Sela je za svoj terminal, ukucala lozinku i ekran oive. Pojavio se program "tragaa"; jo nije dobila nikakve povratne informacije o Nort Dakoti. Bestraga, pomislila je Suzan. ta to toliko dugo traje? "Izgleda napeto", neduno primeti Hejl. "Ima problema sa dijagnostikom?" "Nita ozbiljno", odvratila je. Ali nije bila tako uverena u to. "Traga" je suvie kasnio. Pitala se da nije napravila nekakvu greku u programiranju. Poela je da proverava dugake redove LEVIBO programskog koda na svom ekranu, tragajui za bilo ime to bi moglo objasniti ovaj zastoj. Hejl ju je samozadovoljno posmatrao. "Hej, ba sam hteo da te pitam", poeo je. "ta misli o onom nereivom algoritmu koji je Ensei Tankado rekao da pie?" Suzani se okrenu eludac. Podigla je pogled. "Nereivi algoritam?" Uzdravala se. "Oh, da... Mislim da sam proitala neto o tome." "Prilino neverovatna tvrdnja." "Da", odgovorila je, pitajui se zato je Hejl to iznenada pomenuo. "Mada, ne verujem u to. Svako zna daje nereivi algoritam matematiki nemogu." Hejl se nasmeja. "Oh, da... Princip Bergofski." "I zdrav razum", odsee ona. "Ko zna..." Hejl dramatino uzdahnu. "Mnogo je vie stvari na nebu i zemlji, nego stoje zamiljeno u tvojoj filozofiji." "Molim?" "ekspir", ree Hejl. "Hamlet." "Mnogo si itao dok si bio u zatvoru?" Hejl se zakikota. "Ozbiljno, Suzan, jesi li ikada pomislila da to moe biti mogue, daje moda Tankado zaista napisao nereivi algoritam?" Suzan je ovaj razgovor inio nervoznom. "Pa, mi to ne bismo mogli da i.vedemo." "Moda je Tankado bolji od nas."

"Moda." Suzan slegnu ramenima, glumei ravnodunost. Digitalna tvrava 109 "Neko smo se vreme dopisivali", nastavi Hejl leerno. "Tankado i ja. Jesi li to znala?" Suzan podie pogled, pokuavajui da sakrije svoje zaprepaenje. "Stvarno?" "Da. Nakon to sam razotkrio algoritam Skipjack, on mi je pisao - rekao je da smo braa u globalnoj borbi za digitalnu privatnost." Suzan jedva da je uspevala da ne pokae svoju nevericu. Hejl lino poznaje Tankada! Davala je sve od sebe da izgleda nezainteresovano. Hejl je nastavio. "estitao mi je to sam dokazao da Skipjack ima skriveni kod nazvao je to dobijenom bitkom za prava na privatnost graana irom sveta. Mora da prizna, Suzan, skriveni kod u tom algoritmu je bio prljavi potez. itanje elektronske pote itavog sveta? Ako mene pita, Stratmor je zasluio da ga uhvate." "Greg", planu Suzan, suzdravajui gnev, "taj skriveni kod je sluio Agenciji za dekodiranje elektronske pote koja je predstavljala pretnju bez-bednosti ovog naroda." "Oh, zaista?" uzdahnu Hejl. "A pijuniranje obinih graana je samo uzgredna neizbena posledica?" "Mi ne pijuniramo obine graane, i to ti dobro zna. FBI moe da ozvui telefone, ali to ne znai da prislukuju svaki telefonski poziv." "Radili bi to kad bi imali dovoljno ljudi." Suzan se nije obazirala na ovu primedbu. "Vlade bi trebalo da imaju pravo da prikupljaju informacije koje prete optem dobru." "Isuse Hriste", uzdahnuo je Hejl, "zvui kao da ti je Stratmor isprao mozak. Prokleto dobro zna da FBI ne moe da prislukuje nekoga kad god lo poeli moraju da dobiju nalog. Ako bi se uneo skriveni programski kod n standard kodiranja, to bi znailo da Agencija moe da prislukuje svakoju, u svako doba, na svakom mestu." "U pravu si - kao to bi i trebalo da moemo!" Glas joj iznenada postade oSlar. "Da nisi razotkrio skriveni kod u Skipjacku, imali bismo pristup svakom kodu koji treba da deifrujemo, umesto to moemo da pristupimo samo "mome to TRANSLTR moe da resi." "Da nisam pronaao skriveni kod", rekao je Hejl, "pronaao bi ga neko drugi. Ja sam vas spasao time to sam ga tada otkrio. Moe li da zamisli kakva bi zbrka nastala da se to desilo kada je Skipjack ve bio u opticaju?" "U svakom sluaju", odbrusi mu Suzan, "sada imamo paranoinu Fondaciju i elektronske granice koja misli da stavljamo skrivene kodove u sve HejlI samozadovoljno upita: "Pa, zar ne stavljamo?" Suzan a hladno pogleda. no Deri Braun "Hej", ree on, povlaei se, "ta rasprava je sada ionako bespredmetna. Napravili ste TRANSLTR. Imate svoj instant izvor informacija. Moete da itate ta god elite, kad god elite - bez ikakvih problema. Pobedili ste." "A ne "pobedili smo"? Koliko ja znam, ti radi za Agenciju." "Ne zadugo", odvrati Hejl. "Nemoj mi davati nadu." "Ozbiljan sam. Jednog dana u otii odavde." "Slomie mi srce." Tog trenutka, Suzan otkri da eli da prokune Hejla zbog svega to nije ilo kako treba. elela je da ga prokune zbog Digitalne tvrave, zbog problema koje je imala sa Dejvidom, zbog injenice da nije bila u planinama - ali ni za ta od toga on nije bio kriv. Njegova jedina krivica je to je nepodnoljiv. Trebalo je da bude bolja osoba. Njena dunost, kao glavnog kriptografa, bila je da ouva mir, da podui druge. Hejl je bio mlad i naivan.

Suzan ga pogleda. Ono to ju je nerviralo, mislila je, bilo je to to je Hejl imao talenta zbog kojeg je bio potreban Kriptografskom odeljenju, ali i dalje nije shvatao vanost onoga to je Agencija radila. "Greg", rekla je smirenim i tihim glasom, "danas sam pod velikim pritiskom. Jednostavno me iznervira kada pria o Agenciji kao da smo mi nekakav radoznali Toma sa visokotehnolokom opremom. Ova organizacija je osnovana sa jednim ciljem - da zatiti SIGURNOST ovog naroda. Moda to ukljuuje i akciju kojom s vremena na vreme moramo da protresemo nekoliko stabala i potraimo trule jabuke. Mislim da bi se veina graana rado odrekla malo privatnosti da zlikovci ne bi mogli da rade ta god ele, bez kontrole." Hejl nije odgovarao. "Pre ili kasnije", nastavila je, "ljudi e morati da poklone svoje povere-nje nekome. Tamo napolju se deavaju mnoge lepe stvari - ali, takoe, ima i mnogo zla izmeanog sa dobrim. Neko mora imati pristupa svemu tome, kako bi mogao da odvoji dobro od zla. To je na zadatak. To je naa dunost. Svialo se to nama ili ne, veoma krhka kapija razdvaja demokratiju od anarhije. Agencija uva tu kapiju." Hejl zamiljeno klimnu glavom. "Quis custodiet ipsos custodes?" Suzan je bila zbunjena. "To je latinski", ree Hejl. "Iz Juvenalovih Satira. Znai "Ko e uvati uvare?"" "Ne shvatam", ree Suzan. ""Ko e uvati uvare?"" "Da. Ako smo mi uvari drutva, ko e nadzirati nas i paziti da mi ne postanemo opasnost?" Suzan klimnu glavom, ne znajui kako da odgovori. Hejl se nnsmei. "Tako je Tnnkao potpisivao sva pisma koja mi je pisao. To miije bila omiljena ireku," MlMJE 3Z Dejvid Beker je stajao u hodniku ispred apartmana 301. Znao je da se negde iza tih kitnjasto izrezbarenih vrata nalazi prsten. Stvar nacionalne SIGURNOSTi. Beker je mogao da uje da se neko kree u sobi. Prigueni glasovi. Pokucao je. Odgovorio mu je glas sa snanim nemakim akcentom. "Ja?" , Beker je utao. "Ja?" Vrata se otkrinue i okruglo germansko lice pogleda nanie, u njega. Beker se ljubazno nasmeio. Nije znao kako se ovek zove. "Deutscher, jfl?" upitao je. "Nemac, zar ne?" , ovek nesigurno klimnu glavom. Beker nastavi na savrenom nemakom. "Mogu li za trenutak da razgovaram sa vama?" ovek nije bio siguran. "Was wollen Sie? ta elite?" Beker je shvatio da je trebalo o ovome da razmisli pre nego to je iznebuha zakucao na vrata nepoznatog oveka. Tragao je za pravim recima. "Vi imate neto to mi je potrebno." To oigledno nisu bile prave reci. Oi Nemca se zaiskrie. "Ein ring", rekao je Beker. "Du hast einen Ring. Imate jedan prsten." "Odlazite", zareza Nemac. Poeo je da zatvara vrata. Beker gurnu nogu u otvor i zaglavi vrata. Istog trenutka je poalio zbog toga. Nemac razrogai oi. "Was tust du?" pitao je. "ta to radite?" Beker je znao da se zaglibio preko glave. Uznemireno je bacio pogled po hodniku. Ve su ga izbacili iz klinike; nije imao nameru da mu se to i ovde desi. "Nimm deinen FuB weg!" urlao je Nemac. "Sklanjajte nogu!" Beker je gledao ovekove kratke, debele prste, traei prsten. Nita. Tako sam blizu, mislio je. "Ein ring!" ponovio je Beker dok su se vrata sa treskom zatvarala pred njim. Dejvid je za trenutak stajao u lepo ureenom hodniku. Kopija slike Salva-dora Dalija visila je u blizini. "Prikladno", zagunao je Beker. Nadrealizam. "Miocen sam u besmislenom snu. Tog jutra se probudio u svom krevetu, ali nekako je zavrio u paniji, gde je provaljivao u sobu potpunog neznanca, u potrazi za nekakvim arobnim prstenom. 112tfc" DenBraun Stratmorov otar glas vratio gaje u realnost: Morate pronai taj prsten.

Beker duboko uzdahnu i zatomi reci koje su mu se javile. Zeleo je da ide kui. Ponovo pogleda u vrata sa brojem 301. Njegova karta za put kui nalazila se sa druge strane tih vrata - zlatni prsten. Trebalo je samo da ga uzme. Odluno je uzdahnuo; potom se zaputi natrag ka apartmanu 301 i glasno zalupa na vrata. Bilo je vreme da se zaigra otro. Nemac grubo otvori vrata. Taman se spremao da se pobuni, kada ga Beker presee. Mahnuo je svojom lanskom kartom skvo kluba u Merilendu i zareao: "Polizei!" Potom se progura u sobu i upali svetla. Okreui se, Nemac zatrepta od oka. "Was machst..." "Tiina!" Beker se prebacio na engleski. "Imate li prostitutku u ovoj sobi?" Beker je gledao oko sebe. Soba je bila luksuznija od bilo koje hotelske sobe koju je do tada video. Rue, ampanjac, ogroman krevet sa baldahinom. Ni-gde nije video Rosfo. Vrata kupatila su bila zatvorena. "Prostituiert?" Nemac usplahireno baci pogled ka zatvorenim vratima kupatila. Bio je krupniji nego to je Beker zamiljao. Dlakave grudi su mu poinjale tik ispod trostrukog podbratka i sputale se do ogromnog stomaka. Pojas njegovog belog frotirskog bade-mantila sa oznakom hotela Alfonso XIII jedva da mu je sezao oko struka. Beker je zurio u diva zastraujuim pogledom. "Kako se zovete?" Izraz panike minu Nemevim debelim licem. "Was willst du? ta elite?" "Ja sam iz odeljenja za odnose sa turistima panske Gvardije ovde u Se-vilji. Da li se u ovoj sobi nalazi prostitutka?" Nemac nervozno pogleda ga vratima kupatila. Oklevao je. "Ja", napo-sletku je priznao. "Znate li da je to u paniji protivzakonito?" "Nein", slagao je Nemac. "Nisam znao. Poslau je kui istog trenutka." "Plaim se da je malo kasno za to", ree autoritativno Beker. Leerno je etkao po sobi. "Imam za vas jedan predlog." "Ein Vorschlag?" upita Nemac. "Predlog?" "Da. Mogu odmah da vas odvedem u stanicu..." Beker napravi dramski stanku i krenu zglobovima ruku. "Ili ta?" upita Nemac, oiju razrogaenih od straha. "Ili emo se nagoditi." "Kako emo se nagodili?" Nemac je uo prie o korumpiranosti u pan-skoj Gvardiji. "Vi imate neto to ja elim", ree Beker. "Da, naravno!" pouri da kac Nemac, izvetaeno se osmehnuvi. Istog trenutka se zaputi ka novaniku koji se nalazio na toaletnom sioiu. "Koliko?" Beker .inu, glumei zgroenost. "Pokuavate li vi to da podmitite policajcu?" rekao je. Digitalna tvrava 4 113 "Ne! Naravno da ne! Samo sam mislio..." Debeli ovek hitro spusti novanik. "Ja... Ja..." Bio je sasvim zbunjen. Sruio se na kraj kreveta i poeo da kri ruke. Krevet je cvileo pod njegovom teinom. "ao mi je." Beker izvadi ruu iz vaze koja se nalazila u sredini sobe i leerno je pomirisa, pre nego to je pustio da padne na pod. Potom se naglo okrenuo. "Sta mi moete rei o ubistvu?" Nemac je prebledeo. "Mord? O ubistvu?" "Da. O ubistvu Azijata jutros? U parku? Bila je to likvidacija - Ermor-dung." Beker je voleo nemaku re za ubistvo. Ermordung. Bila je tako jeziva. "Ermordung? On je... bio je...?" "Da." "Ali... ali to nije mogue", mucao je Nemac. "Bio sam tamo. Imao je srani napad. Video sam. Nije bilo krvi. Nije bilo metaka." Beker snishodljivo zavrte glavom. "Stvari nisu uvek onakve kakvima se ine." Nemac jo vie preblede. Beker se osmehnu u sebi. La je postigla svoj cilj. Jadni Nemac se obilato preznojavao. "S--ta elite?" mucao je. "Ja nita ne znam." Beker poe da koraa po prostoriji. "Ubijeni ovek je nosio zlatni prsten. Potreban mi je." "Ja - nije kod mene." Beker snishodljivo uzdahnu i pokaza ka vratima kupatila. "A Rosio? Kap rose?"

ovek je promenio boju iz bele u purpurnu. "Znate Kap rose?" Obrisao je znoj sa mesnatog ela, natopivi rukav frotirskog ogrtaa. Spremao se da progovori kada se vrata kupatila otvorie. Oba oveka podigoe pogled. Rosio Eva Granada stajala je na pragu. Privienje. Duga talasasta crvena kosa, savren iberijski ten, tamnosmee oi, visoko glatko elo. Nosila je beli frotirski ogrta, kao i Nemac. Pojas je bio vrsto stegnut oko njenih irokih kukova, dok je izrez ogrtaa dovoljno leerno padao da otkrije njen osunani dekolte. Samouvereno je zakoraila u spavau sobu. "Mogu li vam pomoi?" upitala je na grlenom engleskom. Beker je netremice zurio u oaravajuu enu koja se nalazila pred njim. "Treba mi prsten", hladno je rekao. "Ko ste vi?" upitala je. Mi-kcr se prebaci na panski sa andaluzijskim akcentom. "Guardia Civil." Nasrne jala se. "Nemogue", odgovorila je na panskom. lUker oseti kako mu se stee vor u grlu. Rosio je oigledno bila tvri onih oil njenog klijenta. "Nemogue?" ponovio je, zadravajui pribranost. "Da vas odvedeni u stanicu da bih vam dokazao?" 114 "" Den Braun Rosio se prezrivo osmehnu. "Neu vas osramotiti prihvatanjem vae ponude. A sada, ko ste vi?" Beker se drao svoje prie. "Ja sam iz seviljske Gvardije." Rosio pretei koraknu ka njemu. "Poznajem svakog policajca. Oni su mi najbolje muterije." Beker je oseao kako njen pogled prolazi pravo kroz njega. Promenio je priu. "Ja sam iz specijalnog odeljenja za strance. Predajte mi prsten, ili u morati da vas odvedem u stanicu i..." "I ta?" upitala je, izvijajui obrve i glumei oekivanje. Beker uuta. Zaglibio se preko glave. Plan mu je omanuo. Zato mu nije poverovala ? Rosio mu se priblii. "Ne znam ko ste niti ta elite, ali ukoliko odmah ne odete iz ovog apartmana pozvau hotelsko obezbeenje i prava Gvardija e vas uhapsiti zbog lanog izdavanja za policajca." Beker je znao da bi ga Stratmor mogao izvaditi iz zatvora za pet minuta, ali veoma jasno mu je bilo stavljeno na znanje da se itava stvar mora voditi veoma diskretno. Hapenje nije bilo deo tog plana. Rosio se zaustavila na oko metar od Bekera, netremice ga posmatrajui. "U redu." Beker uzdahnu, naglaavajui poraz koji mu se uo u glasu. Izostavio je panski naglasak. "Nisam iz seviljske policije. Jedna amerika vladina organizacija me je poslala da pronaem prsten. To je sve to smem da otkrijem. Ovlaen sam da platim za njega." Nastade duga stanka. Rosio je za trenutak pustila da ono to je rekao visi u vazduhu, a potom izvi usne u nestani osmeh. "Vidite da nije bilo tako strano, zar ne?" Sela je na stolicu i prekrstila noge. "Koliko moete da platite?" Beker zatomi uzdah olakanja. Bacio se na posao, ne asei ni asa. "Mogu da vam platim 750.000 pezeta. Pet hiljada amerikih dolara." Bila je to polovina sume koju je imao kod sebe, ali verovatno deset puta vie nego stoje prsten zapravo vredeo. Rosio podie obrve. "To je mnogo novca." "Jeste. Jesmo li se dogovorili?" Rosio odmahnu glavom. "Zelela bih da mogu da kaem da jesmo." "Milion pezeta?" istra se Beker. "To je sve to imam." "Boe, boe." Nasmejala se. "Vi Amerikanci niste dobri u cenkanju. Ne biste izdrali ni dan na naim pijacama." "U gotovom, istog trenutka", rekao je Beker, posegnuvi za kovertom u depu. Samo elim da idem kui. Rosio odmahnu glavom. "Ne mogu." Beker se nakostrei. "Zato?" "Prsten vie nije kod mene", ree ona, izvinjavajui se. "Ve sam ga pro-dala

Tokugen Numataka je zurio kroz prozor i koraao poput ivotinje u kavezu. Jo se nije uo sa svojom vezom, Nort Dakotom. Prokleti Amerikanci! Nemaju oseaj za tanost! On bi sam nazvao Nort Dakotu, ali nije imao njegov broj. Numataka je mrzeo da posluje na ovaj nain - kada je neko drugi kontrolisao stvari. Od poetka je Numataki palo na pamet da bi pozivi Nort Dakote mogli biti prevara - neki japanski konkurent gaje moda pravio budalom. Sada mu se vratie stare sumnje. Numataka shvati da mu je potrebno vie informacija. Izleteo je iz kancelarije i skrenuo levo, zaputivi se niz glavni hodnik Numateka. Radnici su mu se pobono klanjali kada bi projurio pored njih. Numataka nije bio toliko naivan da misli da ga zaista vole - klanjanje je bilo znak ljubaznosti koji su zaposleni u Japanu upuivali ak i najsurovijim gazdama. Numataka se zaputio pravo u glavnu telefonsku centralu kompanije. Sve pozive je prosleivala samo jedna telefonistkinja, preko Corenco 2000, telefonske centrale sa dvanaest linija. ena je bila zauzeta, ali ustade i nakloni se kad je Numataka uao. "Sedite", osorno naredi. Posluala ga je. "Danas u etiri i etrdeset pet sam primio poziv preko moje privatne liniji-. Moete li mi rei odakle je stigao taj poziv?" Numataka je bio ljut na sebe sto to nije ranije proverio. Telefonistkinja nervozno proguta knedlu. "Nemamo identifikaciju poziva fi.i ovoj maini, gospodine. Ali mogu da stupim u kontakt sa telefonskom kompanijom. Sigurna sam da oni mogu da nam pomognu." Numataka nije ni sumnjao da bi telefonska kompanija mogla da pomo-fjiii.". U ovo digitalno doba, privatnost je postala stvar prolosti; postojali su podaci o svemu. Telefonske kompanije su vam tano mogle rei ko vas je i koliko ste dugo razgovarali. "Uinite tako", naredio je. "Javite mi ta ste saznali." EOGUNUE 34 Suzan je sedela sama u voru 3, ekajui povratak "tragaa". Hejl je odluio da izae napolje, da udahne malo sveeg vazduha - na tome mu je bila zahvalna. Meutim, usamljenost u voru 3 zaudo nije pruala utoite. Suzan uhvati sebe da se mui da shvati novu vezu izmeu Tankada i Hejla. "Ko e uvati uvare?" ponovila je za sebe. Quis custodiet ipsos custodes. Te reci su joj se vrtele po glavi. Prisilila se da ih potisne. Misli joj se vratie Dejvidu i nadi daje dobro. I dalje nije mogla da po-veruje da je bio u paniji. to pre pronau taj klju i okonaju sve ovo, to bolje. Suzan je izgubila pojam o vremenu - nije znala koliko je dugo tako sedela, ekajui na povratak "tragaa". Dva sata? Tri? Pogledala je kroz staklo, ka naputenom odeljenju Kriptografije, i zaelela da se terminal oglasi. Ali vladala je tiina. Poznoletnje sunce bese zalo. Automatsko fluorescentno svetlo na tavanici se ukljuilo. Suzan je oseala da vreme istie. Spustila je pogled ka "tragau" i namrtila se. "Hajde", promrmljala je. "Imao si dovoljno vremena." Uzela je mia i kliknula da ue u prozor koji je pokazivao status "tragaa". "Uostalom, koliko dugo ve trai?" Suzan je otvorila prozor koji je pokazivao status - digitalni sat veoma nalik onom na TRANSLTR-u; pokazivao je sate i minute rada njenog "tragaa". Suzan je pogledala u ekran, oekujui da vidi oitavanje u satima i minutima. Meutim, ugledala je neto sasvim drugo. Ono stoje videla zaustavilo joj je krv u venama. "TRAGA" OBUSTAVLJEN ""Traga" obustavljen!" uspela je da izusti. "Zato?" U iznenadnom naletu panike, Suzan je mahnito pregledala podatke, pretraujui programski kod u potrazi za bilo kakvim komandama koje su mogle zaustaviti njenog "tragaa". Meutim, pretraivanje je bilo uzalud. inilo se da je "traga" stao sam od sebe. Suzan je znala da to moe da znai samo jednu stvar u njenom "tragau" se pojavio bag.

Suzan su najvie izluivali bagovi u programiranju. Budui da su kompjuteri sledili izuzetno precizan sled operacija, i najsitnija greka u programira nju eslo je imala strane posledice. Jednostavne sintaktike greke - kao kada, na primer", programer sluajno unese .apelu umesto take - mogle su I Digitalna tvrava 4? 117 da itave sisteme bace na kolena. Suzan je znala za zanimljivo poreklo termina bag. Potekao je od prvog kompjutera na svetu - Mark I - lavirinta elektromehanikih kola veliine sobe napravljenog 1944. godine u laboratoriji na Univerzitetu Harvard. Jednog dana se u kompjuteru pojavila nekakva greka, iji uzrok niko nije mogao da pronae. Nakon sati provedenih u istraivanju, jedan asistent u laboratoriji je napokon uoio u emu je problem. Ispostavilo se daje moljac sleteo na jednu od kompjuterskih ploa i doveo do kratkog spoja elektrinih kola. Od tada se kompjuterske greke nazivaju bagovi. "Nemam vremena za ovo", opsovala je. Pronalaenje baga u programu bio je proces koji je mogao trajati danima. Trebalo je pregledati na hiljade redova programa da bi se pronala najmanja greka bilo je to kao da pretraujete enciklopediju u potrazi za jednom jedinom tipografskom grekom. Suzan je znala da ima samo jednu mogunost - da ponovo poalje "tragaa". Takoe je znala da e "traga" gotovo garantovano ponovo naleteti na isti bag i ponovo se obustaviti. Uklanjanje baga sa "tragaa" je zahtevalo vreme, vreme koje ona i naelnik nisu imali. Meutim, dok je zurila u "traga" pitajui se kakvu je greku napravila, shvatila je da neto nije imalo smisla. Upravo taj isti "traga" je koristila prolog meseca bez ikakvih problema. Zato bi se odjednom pojavila greka? Dok je tako razmiljala, raniji komentar naelnika Stratmora odjeknu joj u glavi. Suzan, pokuao sam sam da poaljem "tragaa", ali podaci koje sam dobio kao povratnu informaciju nisu imali smisla. Suzan je ponovo ula te reci. Podaci koje sam dobio... Nakrivila je glavu. Da li je bilo mogue? Podaci koje je dobio? Ukoliko je Stratmor dobio povratnu informaciju od "tragaa", onda je on Oigledno radio. Podaci nisu imali smisla, pretpostavljala je Suzan, jer je unco pogrene parametre pretraivanja - ali svejedno, "traga" je radio. Suzan je istog trenutka shvatila daje postojalo samo jedno mogue obja-Snjenje za obustavljeno pretraivanje. Unutranje greke u programskom kodu nisu, dodue, bile jedini uzrok kompjuterskih greaka; ponekad su postojale spoljanje sile - variranje napona, estice praine na strujnim kolima, neispravni kablovi. Budui daje hardver u voru 3 bio tako dobro podeen, nije to ak ni uzela u obzir. Ustala je i otrim korakom se zaputila preko vora 3 do velike police sa tehnikim prirunicima. Zgrabila je spiralni povez obeleen slovima SIS-OP I poela da ga prelistava. Pronala je ono stoje traila, odnela prirunik do "vnji kTininala i unela nekoliko komandi. Potom je saekala dok je kompjuter jurio kroz listu komandi unetih i izvrenih u poslednja tri sata. Nadala se dfl e pretraivanje pokazali nekakav spoljanji prekid - komandu za obustavu koju je i.a.vno neispravan napon struje ili neispravan ip. 118 4r Den Braun Nekoliko trenutaka kasnije, Suzanin terminal se oglasio. Puls joj se ubrzao. Zadrala je dah i usredsredila panju na ekran. KOD GREKE 22 Osetila je kako joj se budi nada. Bile su to dobre vesti. injenica da je upit pronaao kod greke znaila je daje njen "traga" dobro. Traganje je, kako se inilo, bilo prekinuto zbog spoljanje anomalije koja se verovatno nee ponoviti. KOD GREKE 22. Suzan je prebirala po seanju, pokuavajui da se seti ta oznaava ifra 22. Hardverske greke bile su toliko retke u voru 22 da nije mogla da se seti numerikih kodova. Listala je SYS-OP prirunik, pogledom preleui preko spiska kodova greaka, 19: NEISPRAVNA PARTICIJA NA HARD-DISKU

20: PAD NAPONA 21: NEISPRAVAN MEDIJ Kada je stigla do broja 22, zaustavila se, ne mogavi da odvoji pogled. Zbunjena, ponovo je proverila natpis na monitoru. KOD GREKE 22 Suzan se namrti i ponovo vrati na SYS-OP prirunik. Ono to je videla nije imalo nikakvog smisla. Objanjenje je jednostavno glasilo: 22: RUNA OBUSTAVA Beker je zapanjeno zurio u Rosio. "Prodali ste prsten?" ena potvrdi klimanjem glave, a svilenkasta crvena kosa joj se rasu po ramenima. Beker se nadao da to nije istina. "Pero... ali..." Ona slegnu ramenima i odgovori na panskom, "Jednoj devojci u blizini parka." Beker oseti kako ga noge ne dre. Nije mogue! Rosio se pokunjeno nasmei i pokaza na Nemca. "El querfa que lo guar-dara. On je eleo da ga zadri, ali ja mu nisam dala. Ja imam ciganske krvi; mi Cigani smo, pored toga to imamo crvenu kosu, veoma sujeverni. Prsten koji vam pokloni ovek na samrti nije dobar znak." "Jeste li poznavali tu devojku?" upita Beker. Rosio izvi obrve. "Vaya. Zaista elite taj prsten, zar ne?" Beker ozbiljno klimnu glavom. "Kome ste ga prodali?" Ogromni Nemac je zbunjeno sedeo na krevetu. Romantino vee mu je bilo uniteno, a on oito nije imao predstavu zato. "Was passiert?" nervozno je pitao. "ta se dogaa?" Beker se nije obazirao na njega. "Nisam ga ba prodala", ree Rosio. "Pokuala sam, ali ona je bila samo dete i nije imala novca. Na kraju sam joj ga poklonila. Da sam znala da e doi do vae velikodune ponude, sauvala bih ga za vas." "Zato ste otili iz parka?" pitao je Beker. "Neko je umro. Zato niste saekali policiju? I zato niste njima dali prsten?" "Ja volim mnogo toga, gospodine Beker, ali ne i probleme. Pored toga, inilo se da onaj starac dri stvari pod kontrolom." "Kanaanin?" "Da, on je pozvao hitnu pomo. Mi smo odluili da odemo. Nisam vide-la nijedan razlog zato bih sebe ili svog klijenta umela u neto to se tie policije." Beker odsutno klimnu glavom. Jo je pokuavao da se pomiri sa ovim okrutnim poigravanjem sudbine. Poklonila je taj prokleti prsten! "Pokuala sam da pomognem oveku koji je umirao", objasnila je Rosio. "Ali izgledalo je da on to ne eli. Skinuo je prsten - stalno nam ga je gurao pod nos. Ona njegova tri ubogaljena prsta podizala su se navie. Stalno je gurao ruku prema nama - kao daje trebalo da uzmemo prsten. Ja nisam e-lela, ali ovaj prijatelj je to uinio. Potom je ovek umro." Den Braun "I vi ste pokuali reanimaciju?" pretpostavio je Beker. "Ne. Mi ga nismo ni pipnuli. Moj prijatelj se preplaio. On je krupan, ali je slabi." Zavodniki se osmehnula Bekeru. "Ne brinite - ne zna ni re pan-skog." Beker se namrti. Ponovo je razmiljao o modricama na Tankadovim grudima. "Dali je hitna pomo pokuala sa reanimacijom?" "Nemam pojma. Kao to sam vam rekla, otili smo pre nego to su oni stigli." "Mislite, nakon to ste ukrali prsten." Beker se pretei namrti. Rosio ga pogleda. "Nismo ukrali prsten. Taj ovek je umirao. Njegove namere su bile jasne. Ispunili smo mu poslednju elju." Beker smeka. Rosio je bila u pravu; i on bi verovatno uradio istu stvar. "A potom ste prsten dali nekoj devojci?" "Rekla sam vam. Taj moje prsten inio nervoznom. Ta devojka je imala mnogo nakita na sebi. Mislila sam da bi joj se mogao svideti." "I ona nije mislila da je to udno? To to ste joj samo tako poklonili prsten?" "Ne. Rekla sam joj da sam ga pronala u parku. Mislila sam da e moda ponuditi neto za njega, ali nije. Nije me bilo briga. Samo sam elela da ga se resim." "Kada ste joj ga dali?" Rosio slegnu ramenima. "Danas poslepodne. Otprilike sat vremena nakon to sam ga dobila."

Beker pogleda na sat: I 1:48 uvee. Trag je bio star osam asova. Sta ja, do avola, radim ovde? Trebalo je da budem u planinama. Uzdahnuo je i postavio jedino pitanje koje je mogao da smisli. "Kako je ta devojka izgledala?" "Era un punqui", odgovori Rosio. Beker zbunjeno podie pogled. "Un punqui?" "Si. Punqui." "Pankerka?" "Da, pankerka", ree ona na grubom engleskom, a potom se odmah prebaci na panski. "Mucha joveria. Mnogo nakita. S nekom udnom viseom minuom u jednom uhu. Lobanja, mislim." "U Sevilji postoje pankeri?" Rosio se nasmei. "Todo bajo el sol. Sve pod suncem." Bio je to slogan seviljskog turistikog biroa. "Da li vam je rekla kako se zove?" "Nije." "Da li je rekla kuda ide?" "Ne. Loe je govorila panski." "Nije bila panjolka?" upila Reker. Digitalna tvrava "A" 121 "Nije. Bila je Engleskinja, mislim. Imala je ludu kosu - crvenu, belu i plavu." Bekera iznenadi ovako udan opis. "Moda je bila Amerikanka", ree on. "Ne verujem", odvrati Rosio. "Nosila je majicu koja je izgledala kao britanska zastava." Beker tupo klimnu glavom. "U redu. Crvena, bela i plava kosa, majica kao britanska zastava, visea minua sa priveskom u obliku lobanje. ta jo?" "Nita. Samo obina pankerka." Obina pankerka? Beker je bio iz sveta fakultetskih koulja i konzervativnih frizura - nije mogao ak ni da zamisli o emu je ova ena priala. "Moete li bilo ega drugog da se setite?" insistirao je. Rosio je za trenutak razmiljala. "Ne. To je sve." Upravo tada krevet glasno zakripa. enin klijent se nelagodno promekolji. Beker se okrenu ka njemu i progovori na tenom nemakom. "Noch etvvas? Jo neto? Bilo ta to bi mi pomoglo da pronaem tu pankerku sa prstenom?" Nastade duga stanka. Ogromni ovek kao da je eleo neto da kae, ali nije bio siguran kako. Donja usna mu je za trenutak zadrhtala, nastade pauza, i on naposletku progovori. Tri reci koje je izgovorio sasvim sigurno su bile na engleskom, ali jedva da su se mogle razaznati zbog njegovog snanog nemakog akcenta. "Fock off und die." Beker je zinuo od uda. "Molim?" "Fock off und die", ponovi ovek, lupnuvi levim dlanom po mesnatoj desnoj podlaktici - sirova aproksimacija italijanskog gesta koji je znaio "jebi se." Beker je bio suvie iscrpljen da bi se naao uvreen. Fuck off and die? Uhi se desilo sa Das Wimp ? Ponovo se okrenuo ka Rosio i progovorio na spnnskom. "ini mi se da sam ostao due nego to sam bio dobrodoao." "Neka vas on ne brine." Nasmejala se. "Samo je malo frustriran. Dobie ono to zasluuje." Zabacila je kosu i namignula mu. "Postoji li jo neto?" upita Beker. "Bilo ta to bi mi moglo pomoi?" Rosio odmahnu glavom. "To je sve. Ali nikada je neete pronai. Sevilja je veliki grad - ume da vas zavara." "Dau sve od sebe." To je pitanje nacionalne SIGURNOSTi... "Ako ne budete imali sree", ree Rosio, pogleda uperenog u debelu ko-NTIIU u Bekerovom depu, "vratite se. Moj prijatelj e bez sumnje spavati. Tiho pokucajte. Pronai u nam neku sobu. Videete onu stranu panije koju nikuda neete zaboraviti." Lascivno je napuila usta. Hcker se osmehnu, usiljeno ljubazno. "Trebalo bi da krenem." Uputio je Mnjenje Nemcu to mu je poremetio planove. Div se stidljivo osmehnu. "Keine Ursache." Beker se zaputio ka vratima. Nema problema? Sta li se desilo sa "Fuck You runa obustava?" Suzan je zbunjeno zurila u ekran.

IV Znala je da nije ukucala nikakvu naredbu za runu obustavu -barem ne namerno. Pitala se da nije moda sluajno pogrenim redosledom pritisnula tipke na tastaturi. "Nemogue", promrmljala je. Prema zaglavlju, komanda za obustavljanje bila je data pre manje od dvadeset minuta. Suzan je znala daje jedina stvar koju je ukucala u poslednjih dvadeset minuta bila njena privatna lozinka, koju je unela kada je izala da razgovara sa naelnikom. Bilo je besmisleno pomisliti da bi privatna lozinka mogla biti pogreno protumaena kao naredba o obustavljanju. Znajui da gubi vreme, Suzan zatrai podatke o zakljuavanju monitora, kako bi proverila da li je ispravno ukucala lozinku. Naravno da jeste. "Odakle mu onda naredba o runom obustavljanju?" ljutito se pitala. Suzan se namrti i zatvori prozor sa podacima o monitoru. Meutim, neoekivano, u deliu sekunde, dok je prozor nestajao, neto joj privue pogled. Ponovo je otvorila prozor i poela da prouava podatke. Nisu imali smisla. Postojao je podatak o ispravnom unosu lozinke za zakljuavanje, u vreme kada je napustila vor 3, ali vreme ponovnog unosa ifre za otkljuavanje joj se inilo udnim. Dva unosa je delilo manje od minut. Suzan je bila sigurna daje bila napolju, sa naelnikom, vie od jednog minuta. Suzan se spusti do dna stranice. Ono stoje videla uasnulo ju je. Tri minuta kasnije, pojavljivao se drugi unos lozinke za zakljuavanje i otkljuavanje. Prema podacima, nekoje otkljuao njen terminal dok je bila napolju. "Nije mogue!" zagrcnula se. Jedini kandidat bio je Greg Hejl, a Suzan je bila sasvim sigurna da mu nikada nije rekla svoju lozinku. Postupajui u skladu sa ispravnom kriptografskom procedurom, Suzan je odabrala svoju lozinku nasumice i nikada je nije zapisala; nije dolazilo u obzir da je Hejl uspeo da pogodi tanu lozinku od pet karaktera - bilo je trideset i est na peti stepen, odnosno preko ezdeset miliona mogunosti. Ali podaci su bili jasni kao dan. Suzan je zapanjeno zurila u njih. Hejl je nekako uspeo da ue u njen terminal dok je bila odsutna. On je poslao njenom "tragau" komandu za runo obustavljanje. Pitanje koliko brzo je ustupilo mesto pitanju zato? Hejl nije imao razloga da provaljuje u njen terminal. On ak nije ni znao daje Suzan poslala "tragaa". ak i da je znao, mislila je Suzan, zato bi imao neto protiv da njen "raga" ude u trag nekom tipu po imenu Nort Dakota? Digitalna tvrava Pitanja na koja nije znala odgovor kao da su se mnoila u njenoj glavi. "Prvo ono sto je najvanije", rekla je naglas. Za koji trenutak e se pozabaviti Hejlom. Usredsreujui se na problem pred sobom, Suzan ponovo pokrenu "tragaa" i pritisnu tipku ENTER. Terminal se oglasio. "TRAGA" POSLAT Suzan je znala da e "tragau" biti potrebni itavi sati da poalje povratnu informaciju. Proklela je Hejla, pitajui se kako je, zaboga, uspeo da sazna njenu linu lozinku, i pitajui se zato ga je zanimao njen "traga". Suzan ustade i istog trenutka se zaputi ka Hejlovom terminalu. Ekran je bio zatamnjen, ali znala je da nije bio zakljuan - monitor je slabano svetleo oko ivica. Kriptografi su retko zakljuavali svoje terminale, osim kada bi preko noi odlazili iz vora 3. Umesto toga, jednostavno bi priguili svetio na svojim monitorima - to je bio univerzalni znak, u skladu sa kodeksom asti, koji je govorio da niko ne treba da prilazi terminalu. Suzan prionu na Hejlov terminal. "Do avola i kodeks asti", rekla je. "ta li si to, do vraga, naumio?" Bacivi brz pogled ka naputenom prizemlju Kriptografskog odeljenja, Suzan ukljui osvetljenje na Hejlovom monitoru. Ekran se pojavio, ali je bio potpuno prazan. Suzan se namrti. Ne znajui ta dalje da uradi, Suzan pokrenu pretraiva i ukuca: TRAI: ""TRAGA"" Bilo je to malo verovatno, ali ako se u Hejlovom kompjuteru nalazio bar pomen o Suzaninom "tragau", pronai e ga. To bi moglo baciti malo svetla na pitanje zastoje Hejl runo obustavio njen program. Nekoliko sekundi kasnije ekran se osveio. NijE PRONAEN NIJEDAN PODATAK Suzan je za trenutak samo sedela, ak ne znajui ni ta trai. Potom je pokuala ponovo.

TRAI: "ZAKLJUAVANJE EKRANA" Hkran se osveio i ponudio joj pregrt bezazlenih referenci - nije bilo ni migovelaja o tome da je Hejl na svom kompjuteru imao kopiju Suzanine privatne lozinke. Nir,nii glasno uzdahnu. Dakle, koje je programe danas koristio? Pokrenulo jr Ilejlov meni "skorijih aplikacija" kako bi pronala poslednji program koji je koristio. Bio je to server za elektronsku postu. Suzan je preDen Braun traivala njegov hard-disk, i naposletku je uspela da pronae njegov folder sa elektronskom potom, neupadljivo skriven u nekim drugim direktorijumi-ma. Otvorila je folder, i pojavilo se jo foldera; izgledalo je da Hejl ima brojne naloge i identitete za elektronsku potu. Jedan od njih je, primetila je Suzan bez imalo iznenaenja, bio anoniman. Otvorila je folder, kliknula na jednu od starih, dospelih poruka i proitala je. Istog trenutka je prestala da die. Poruka je glasila: ZA: NDAKOTA@ARA.ANON.ORG OD: ET@DOSHISHA.EDU VELIKI NAPREDAK! DIGITALNA TVRAVA JE SKORO ZAVRENA. OVA STVAR E VRATITI AGENCIJU DECENIJAMA UNAZAD! Kao u snu, Suzan je iznova i iznova itala poruku. Potom, drhtei, otvori drugu. ZA: NDAKOTA@ARA.ANON.ORG OD: ET@DOSHISIIA.EDU ROTIRAJUI OSNOVNI TEKST RADI! STVAR JE U MUTACIONIM STRINGOVIMA! Bilo je to nezamislivo, a ipak istinito. Elektronska pota od Enseija Tan-kada. Pisao je Gregu Hej tu. Radili su zajedno. Suzan je stajala kao obamrla dok je nezamisliva istina zurila u nju sa terminala. Greg Hejl je NDAKOTA ? Suzanin pogled je bio prikovan uz ekran. U glavi je oajniki tragala za nekim drugim objanjenjem, ali nije ga bilo. Bio je to dokaz - neoekivan i neizbean: Tankado je koristio mutacione stringove da bi napravio funkciju rotirajue osnovne poruke, a Hejl je kovao zaveru zajedno sa njim da srue Agenciju. "To..." mucala je Suzan, "to ... nije mogue." Kao da eli daje opovrgne, Hejlov glas je odjeknuo iz prolosti: Tankado mije nekoliko puta pisao... Stratmorje rizikovao zaposlivi me... Jednog dana u otii odavde. Ipak, Suzan i dalje nije mogla da poveruje u ono to je videla. Istina, Greg Hejl je bio odbojan i arogantan - ali nije bio izdajica. Znao je kako bi Digitalna tvrava uticala na Agenciju; nije bilo anse da je on umean u za veru sa ciljem da se Digitalna tvrava objavi! A ipak, shvatala je Suzan, nije bilo niega to bi ga zaustavilo - osim asti i potenja. Pomislila je na Skipjack algoritam. Greg Hejl je ve jednom unitio planove Agencije ta bi ga spreilo da to ponovo pokua? Digitalna tvrava "Ali Tankado..." Suzan je bila zbunjena. Zato bi neko, ko je bio toliko paranoian kao Tankado, verovao nekome toliko nepouzdanom kao to je HejlI? Znala je da nita od svega toga sada nije vano. Bilo je vano jedino stii do Stratmora. Zahvaljujui nekakvom ironinom obrtu sudbine, Tankadov partner im je bio upravo pred nosom. Pitala se da li je Hejl ve saznao daje Ensei Tankado mrtav. Brzo je poela da zatvara Hejlove elektronske poruke kako bi terminal ostavila tano u onakvom stanju u kakvom gaje zatekla. Hejl nije smeo nita da posumnja ne jo. Klju Digitalne tvrave, shvatila je zaprepaeno, ve-rovatno je bio sakriven upravo negde u tom kompjuteru.

Meutim, dok je zatvarala poslednji fajl, neka senka promie pored prozora vora 3. Ona munjevito podie pogled i vide kako se Greg Hejl pribliava. Osetila je nalet adrenalina. Bio je gotovo na vratima. "Dovraga!" opsova ona, bacivi pogled na prostor koji ju je delio od mesta na kojem je sedela. Znala je da nee stii. Hejl skoro daje bio tu. Oajniki se okrenula, pretraujui pogledom vor 3 u potrazi za nekakvim izlazom. Vrata iza nje se oglasie. Potom poee da se otvaraju. Suzan oseti kako postupa instinktivno. Zarivajui cipele u tepih, potrala je dugim, krupnim koracima ka ostavi. Dok su se vrata zujei otvarala, Suzan se kli-zajui zaustavi ispred friidera i jednim trzajem otvori vrata. Stakleni bokal na vrhu pretei se nakrivi, a potom se zaustavi uz ljuljanje. "Gladna?" upita je Hejl, ulazei u vor 3 i zaputivi se ka njoj. Glas mu je bio miran i flertujui. "Hoe da podelimo malo tofua?" Suzan uzdahnu i okrenu se ka njemu. "Ne, hvala", rekla je. "Mislim da u samo..." Ali reci joj zastae u grlu. Prebledela je. Hejl ju je sumnjiavo posmatrao. "ta nije u redu?" Suzan se ugrize za usnu i ukrsti pogled sa njegovim. "Nita", uspela je da prozbori. Ali bila je to la. Na drugoj strani prostorije, Hejlov terminal je bljetavo svetleo. Zaboravila je da ga zatamni. U prizemlju hotela Alfonso XIII Beker je umornim korakom uetao u bar. Barmen koji je liio na patuljka poloio je salvetu ispred njega. "Que bebe usted? ta pijete?" "Nita, hvala", odgovorio je Beker. "Da li moete da mi kaete da li u gradu postoje neki klubovi za pankere?" Barmen gaje sumnjiavo odmeravao. "Klubovi? Za pankere?" "Da. Postoji li neko mesto gde se oni okupljaju?" "No lo se, senor. Ne znam. Ali to sasvim sigurno nije ovde!" Nasmeio se. "ta kaete na jedno pie?" Beker poele da zgrabi i pretrese tog tipa. Nita nije ilo onako kako je planirao. "Quiere Vd. algo?" ponovio je barmen. "Fino? Jerez?" Slabani zvui klasine muzike dopirali su sa sprata. Brandenburki koncerti, pomislio je Beker. Koncert broj etiri. On i Suzan su prolog meseca sluali kako Akademija svetog Martina na Univerzitetu izvodi Brandenbur-ke koncerte. Iznenada poele daje pored njega. Strujanje vazduha koje je dopiralo iz otvora za ventilaciju podseti Bekera na vruinu. Zamislio je kako hoda znojavim, sumnjivim ulicama Trijane traei nekakvu pankerku u majici sa britanskom zastavom. Ponovo je pomislio na Suzan. "Zumo de arandano", uo je sebe kako izgovara. "Sok od brusnica." Barmen gaje zbunjeno gledao. "Solo?" Sok od brusnica je u paniji popularno pie, ali je neuveno piti ga samog. "Si", ree Beker. "Solo." "Echo un poco de Smirnoff?" nije ga ostavljao na miru barmen. "Malo votke?" "No, gracias." "Gratis?" nagovarao gaje. "Kua asti." Kroz bubnjanje u glavi, Beker je zamiljao prljave ulice Trijane, zaguljivu vruinu i dugu no pred sobom. Neka ide ivot. On klimnu glavom. "Si, echame un poco de vodka." Sankeru kao daje laknulo, i on pouri da spremi pie. Beker je pogledom prelazio po kitnjasto ukraenom bara, pitajui se da li sanja. Sve mu je delovalo besmisleno. Ja sam univerzitetski profesor, mislio je, na tajnom zadatku. Sanker se trijumfalno vratio sa Bekerovim piem. "A su gusto, sefior. Sok od brusnica sa malo votke." Beker mu zahvali. Uzeo je gutljaj i zagrcnuo se. Jos je malo? Hejl je zastao na pola puta do ostave vora 3 i zagledao se u Suzan. "ta nije u redu, Sju? Izgleda uasno." Suzan se borila sa strahom koji je postajao sve snaniji. Na tri metra od nje, Hejlov monitor je bljetao. "Ja... dobro sam", uspela je da prozbori, a srce joj je tuklo kao ludo. Hejl ju je posmatrao sa zbunjenim izrazom na licu. "Hoe vode?"

Suzan nije mogla da odgovori. Proklinjala je samu sebe. Kako sam mogla da zaboravim da zatamnim prokleti monitor? Suzan je znala da e Hejl, onog trenutka kada posumnja da mu je prekopavala po terminalu, posumnjati da ona zna njegov pravi identitet - identitet Nort Dakote. Plaila se da bi Hejl uinio bilo ta da ta informacija ne napusti vor 3. Suzan se pitala da li bi uspela da jurne ka vratima. Meutim, nije ni dobila ansu za to. Iznenada se zaulo lupanje po staklenom zidu. Suzan i Hejl se trgoe. Bio je to artrukijan. Ponovo je lupao znojavim pesnicama po staklu. Izgledao je kao daje ugledao smak sveta. Hejl se namrti na pomahnitalog tehniara SIGURNOSTi sistema sa druge strane stakla, a potom se okrenu natrag ka Suzan. "Odmah se vraam. Uzmi neto za pie. Bleda si." Okrenuo se i poao napolje. Suzan se umiri i brzo ode do Hejlovog terminala. Sagnula se i podesila osvetljenje monitora. Monitor se zatamneo. Srce joj je tuklo. Okrenula se i poela da posmatra razgovor koji se vodio u Kriptografskom odeljenju. artrukijan oigledno ipak nije otiao kui. Mladi tehniar SIGURNOSTi sistema sada je u panici brbljao sve to je znao. Suzan je bilo jasno da to nije vano - Hejl je ve znao sve. Moram da doprem do Stratmora, pomislila je. to brzo. Soba 301. Roio Eva Granada stajala je naga ispred ogledala u kupatilu. itavog dana se uasavala onog to je upravo trebalo da usledi. Nemac je leao na krevetu, ekajui je. Najkrupnija muterija koju je ikada imala. Mrzovoljno, ona uze kockicu leda iz kofe sa vodom i pree njome preko bradavica. One odmah otvrdnue. To je bio njen dar - da uini da se mukarci oseaju eljenima. Zbog toga su joj se stalno vraali. Prela je rukama preko svog gipkog, pocrnelog tela i ponadala se da e izdrati jo etiri ili pet godina, dok ne bude zaradila dovoljno da se povue. Seiior Roldan je uzimao najvei deo njene zarade, ali i to je bolje nego da sa ostalim prostitutkama skuplja pijance po Trijani. Ovi ljudi su barem imali novaca. Nikada je nisu tukli i lako ih je zadovoljavala. Navukla je ve, duboko uzdahnula i otvorila vrata kupatila. Kada je kroila u sobu, Nemac iskolai oi. Nosila je crni neglie. Koa boje kestena sijala je pod priguenim osvetljenjem, a bradavice su stajale na gotovs pod ipkanom tkaninom. "Kom doch hierher", rekao je nestrpljivo, odbacujui ogrta i prevrui se na lea. Roio se na silu osmehnu i prie krevetu. Pogledala je nanie u ogromnog Nemca i zakikotala se sa olakanjem. Organ meu njegovim nogama bio je siuan. Zgrabio ju je i nestrpljivo joj strgnuo neglie. Njegovi debeli prsti ispipavali su svaki centimetar njenog tela. Pala je na njega i zastenjala, uvijajui se u lanoj ekstazi. Kada ju je prevrnuo i popeo se na nju, pomislila je da e je zdrobiti. Borila se za dah prikljetena njegovim debelim vratom. Molila se da bude brz. "Si! Si!" dahtala je izmeu njegovih naleta. Zarila je nokte u njegova lea kako bi ga podstakla. Nepovezane misli su joj prolazile kroz glavu - lica bezbrojnih mukaraca koje je zadovoljila, tavanice u koje je zurila satima u mraku, snovi o tome da ima decu... Odjednom, bez upozorenja, Nemac se izvi, ukruti i gotovo istog trenuka srui povrh nje. To je sve? pomislila je, iznenaeno i sa olakenjam. Pokuala je da se izvue ispod njega. "Dragi", proaptala je hrapavim glasom. "Pusti mene gore." Ali ovek se nije pomerao. Pokuala je da odgurne njegova ogromna ramena. "Dragi, ja... ni- mogu da diem!" Oseala je nesvesticu i pucketanje u rebrima. "Despiertatc!" Prsti joj instinktivno poupae njegovu kosu. Probudi se! Digitalna tvrava 129 Tada je osetila toplu, lepljivu tenost. Kosa mu je bila ulepljena - slana tenost je tekla po njenom licu. Mahnito se uvijala pod njim. Iznad nje, neobini slap svetlosti otkrio je izoblieno lice. Iz rupe od metka na njegovom potiljku ikljala je krv svuda po njoj. Pokuala je da vrisne, ali u pluima

nije imala dovoljno vazduha. U delirijumu, pokuavala je da se iskobelja prema svetlosti koja je dolazila sa praga. Ugledala je neiju ruku. Pitolj sa priguivaem. Bljesak. A potom nita. Sa druge strane staklenog zida vora 3, artrukijan je izgledao oajno. Pokuavao je da ubedi Hejla daje TRANSLTR u opasnosti. Suzan je projurila pored njih sa samo jednom idejom u glavi - to pre pronai Stratmora. Uspanieni tehniar SIGURNOSTi sistema zgrabio ju je za ruku. "Gospoice Fleer! Imamo virus! Siguran sam! Morate..." Suzan se oslobodi i otro ga pogleda. "Mislila sam da vam je naelnik rekao da idete kui." "Ali monitor! Oitavam osamnaest..." "Naelnik Stratmor vam je rekao da idete kui!" "ZAJEBI STRATMORA!" povikao je artrukijan, a reci su odzvanjale itavom kupolom. Duboki glas dolazio je od gore. "Gospodine artrukijan?" Troje zaposlenih u Kriptografskom odeljenju se ukopae u mestu. Visoko iznad njih, Stratmor je stajao uz ogradu ispred svoje kancelarije. Za trenutak, jedini zvuk koji se u kupoli uo bilo je neravnomerno zujanje generatora ispod njih. Suzan je oajniki pokuavala da uhvati Stratmo-rov pogled. Naelnice! Hejlje Nort Dakota! Meutim, Stratmor je svoju panju usredsredio na mladog tehniara SIGURNOSTi sistema. Silazei niz stepenice nije ni trepnuo, drei pogled uperen u artrukijana sve vreme silaska. Preao je preko prizemlja Kriptografskog odeljenja i zaustavio se na petnaestak centimetara ispred tehniara koji je drhtao. "ta ste rekli?" "Gospodine", jedva je govorio artrukijan, "TRANSLTR je u nevolji." "Gospodine naelnice?" ubacila se Suzan. "Ako bih mogla..." Stratmor odmahnu rukom. Nije skidao pogled sa sistemskog tehniara. Iz Fila pokulja: "Imamo zaraeni fajl, gospodine. Siguran sam u to!" Stratmorov ten postade tamnocrven. "Gospodine artrukijan, ve smo proli kroz ovo. Ne postoji nikakav fajl koji bi zarazio TRANSLTR!" "Ali, postoji!" povika on. "I ako stigne do glavne baze podataka..." "Gde se, do avola, nalazi taj zaraeni fajl?" Zaurla Stratmor. "Pokaite mi ga!" artrukijan je oklevao. "Ne mogu." "Naravno da ne moete! Ne postoji!" Suzan ree: "Gospodine naelnice, moram..." Ponovo je Stratmor uutka ljutito odmahnuvi nikom. Digitalna tvrava Suzan je uznemireno posmatrala Hejla. Delovao je samozadovoljno i ne-zainteresovano. To savreno ima smisla, mislila je. Hejla ne bi brinuo nikakav virus; on zna ta se zapravo deava unutar TRANSLTR-a. artrukijan je ostao uporan. "Zaraeni fajl postoji, gospodine. Ali Oklopna rukavica ga nije otkrila." "Ako ga Oklopna rukavica nije otkrila", puio se Stratmor, "kako onda, do avola, znate da on postoji?" artrukijan je odjednom zvuao samouverenije. "Mutacioni stringovi, gospodine. Pokrenuo sam celovitu analizu, i test je otkrio mutacione stringove!" Suzan je sada shvatala zato je tehniar SIGURNOSTi sistema bio toliko zabrinut. Mutacioni stringovi, razmiljala je. Znala je da su mutacioni stringovi sekvence u programskom kodu koje su unitavale podatke na izuzetno sloen nain. Oni su veoma esta pojava kod kompjuterskih virusa, naroito kod virusa koji su izmenjivali velike blokove podataka. Naravno, Suzan je takode znala, zahvaljujui Tankadovoj elektronskoj poruci, da su mutacioni stringovi koje je artrukijan video bezopasni -jednostavno su bili deo Digitalne tvrave. Tehniar SIGURNOSTi sistema nastavi. "Kada sam prvi put ugledao te tlringove, gospodine, mislio sam da su filteri Oklopne rukavice zakazali. Ali omi.i .je pokrenuo neke testove i otkrio..." Zastao je, odjednom se oseajui Mi"l-ip HIIIO. "Otkrio sam daje neko runo zaobiao Oklopnu rukavicu." l.i je ijava doekana iznenadnim utanjem. Stratmorovo lice poprimi i nijansu grimizne boje. Nije bilo sumnje koga je artrukijan optu-f.lvnn, Slintmorov terminal je bio jedini u Kriptografskom odeljenju koji je hitim litvolu da zaobie filtere Oklopnu rukavicu.

i "hi je Ntrulmor progovorio, glas mu je bio poput leda. "Gospodine arliiii i ni, mada vas se to ni na koji nain ne tie, ja sam zaobiao Oklopnu rukavicu N;i-;iuvio je gotovo prokljuavi. "Kao to sam vam ve rekao, poiiia naprednu dijagnostiku. Mutacioni stringovi koje vidite u " su te dijagnostike; tamo su zato to sam ih ja tamo stavio. |C odbila da mi dozvoli da ubacim taj fajl, tako da sam iiiulmoiove oi se otro suzie dok je gledao u artrukiii li jo" neto pre nego to odete?" U", Suini je sve shvatila. Kada je Startmor preuzeo kodiitnlim tvrduvc sa Interneta i pokuao da ga provue kroz li- u i klnpne lukavice su primetili mutacioni string. OajniIIH ilu li je Digitalna tvrava reiv algoritam, Stratmor je odU tihi liHI kluf ii|ivlmii, uohilacnje filtera je nezamislivo. Meutim, i nij"" hllo nikakve opnsnosti u tome da se Digitalna tvrava i 1 MANSI.TR; naelnik je tano znao staje bio taj fajl i oda132 4" Den Braun "Uz duno potovanje, gospodine", nije poputao artrukijan, "nikada nisam uo za dijagnostiku koja ukljuuje mutacioni..." "Gospodine naelnice", ubacila se Suzan, koja vie ni trenutak nije mogla da eka. "Zaista moram da..." Ovog puta prekinuo ju je prodoran zvuk Stratmorovog mobilnog telefona. Naelnik se javi. "Staje!" zareao je. Potom je uutao i sasluao sagovornika. Suzan je za trenutak zaboravila na Hejla. Molila se da je s druge strane linije Dejvid. Recite mi da je dobro, mislila je. Recite mi da je pronaao prsten! Meutim, Stratmorov pogled se susrete sa njenim i on se namrti. Nije bio Dejvid. Suzan oseti kako joj disanje postaje plie. Sve to je elela da uje je da je ovek koga je volela bezbedan. Stratmor je, znala je Suzan, bio nestrpljiv iz drugih razloga; ako Dejvidu bude trebalo jo puno vremena, naelnik e morati da poalje pojaanje - terenske agente Agencije. Bio je to rizik koji se nadao da e izbei. "Gospodine naelnice", artrukijan je bio uporan. "Zaista mislim da bi trebalo da proverimo..." "Saekajte", ree Stratmor, izvinjavajui se svom sagovorniku. Pokrio je rukom slualicu i uputio estoki pogled mladom tehniaru SIGURNOSTi sistema. "Gospodine artrukijan", zareao je, "ovaj razgovor je zavren. Vi ete otii iz Kriptografskog odeljenja. Sada. To je nareenje." artrukijan je stajao zapanjen. "Ali, gospodine, mutacioni string..." "ODMAH!" zaurlao je Stratmor. artrukijan je zurio u njega za trenutak, ostavi bez reci. Potom je odjurio prema laboratoriji SIGURNOSTi sistema. Stratmor se okrenu i zbunjeno pogleda Hejla. Suzan je razumela zato je naelnik zbunjen. Hejl je bio tih - suvie tih. Hejl je vrlo dobro znao da ne postoji takva dijagnostika koja bi sadrala mutacione stringove, a jo manje ona koja bi mogla okupirati TRANSLTR u trajanju od osamnaest sati. A ipak, nije rekao ni re. inilo se da je ravnoduan prema itavoj toj zbrci. Stratmor se oigledno pitao zato. Suzan je znala odgovor. "Gospodine naelnice", pokuavala je uporno, "ako bih samo mogla da razgovaram..." "Za trenutak", prekinuo ju je, i dalje zbunjeno posmatrajui Hejla. "Moram da razgovoram." Rekavi to, Stratmor se okrenu na peti i zaputi ka svojoj kancelariji. Suzan je zinula da neto kae, ali reci su joj ostale na vrh jezika. Hejl je Nort Dakota! Stajala je ukrueno, nesposobna da die. Oseala je da Hejl zuri u nju. Suzan se okrenu. Hejl se skloni u stranu i graciozno pokaza rukom u pravcu vrata vora 3. "Posle tebe, Sju." 41 T T ostavi za posteljinu hotela Alfonso XIII na podu je bez svesti leala vJ sobarica. ovek sa naoarima sa icanim okvirom vraao je hotelski glavni klju u njen dep. Nije uo vrisak kada ju je udario, ali nije ni mogao - bio je gluv od svoje dvanaeste godine.

Posegnuo je za paketom sa baterijama za pojasom sa izvesnom vrstom potovanja; taj ureaj, poklon klijenta, podario mu je nov ivot. Sada je mogao da prima poslove bilo gde u svetu. Komunikacija je bila trenutna, i to bez mogunosti praenja. Nestrpljivo je pritiskao prekida. Naoari mu zatreperie i oivee. Ponovo njegovi prsti krenue kroz vazduh i poe da ih pritiska jedan o dragi. Kao i uvek, uneo je imena svojih rtava - bilo je jednostavno potraiti novanik ili tanu. Kontakti na njegovim prstima se spojie i slova se pojavie U soivu naoara poput duhova u vazduhu. PREDMET: ROIO EVA GRANADA - UKLONJENA PREDMET: HANS HUBER - UKLONJEN Tri sprata nie, Dejvid Beker je platio raun i zaputio se kroz predvorje, sa napola popijenim piem u ruci, ka otvorenoj terasi hotela. Udahnu sve vazduh. Doleti i odleti, mislio je. Stvari nisu ispale onako kako je oekivao. Morao je da donese odluku. Da li je trebalo da odustane i vrati se na aerodrom? Pitanje nacionalne SIGURNOSTi. Opsovao je sebi u bradu. Zato su onda poslali nastavnika? Beker se skloni iz barmenovog vidokruga i prosu ostatak pia u saksiju sa Jasminom. Od votke mu se malo vrtelo u glavi. Najjeftinija pijanica u istoriji, esto mu je govorila Suzan. Nakon to je napunio teku kristalnu au vodom iz fontane, Beker otpi veliki gutljaj. Proteglio se nekoliko puta, pokuavajui da se oslobodi blage izmaglice. I "i "tom je spustio au i preao preko predvorja. I dok je prolazio pored lifta, vrata se otvorie. Unutra se nalazio jedan ovek. Sve sto je Beker uspeo da vidi bile su naoari sa icanim okvirom. ovek je podigao maramicu da obrie nos. Beker se ljubazno nasmei i poe dalje... u sparnu seviljsku no.

M Unutar vora 3, Suzan uhvati sebe kako ustro koraa gore-dole po prostoriji. Kajala se to nije razotkrila Hejla kada je za to imala priliku. Hejl je sedeo za svojim terinalom. "Stres ubija, Sju. eli li da olaka duu?" Suzan se prisili da sedne. Mislila je da e Stratmor brzo zavriti i vratiti se da razgovara sa njom, ali ga nije bilo. Suzan je pokuavala da ostane pribrana. Bacila je pogled na kompjuterski ekran. "Traga" je i dalje radio - po drugi put. Sada to nije bilo vano. Suzan je znala iju e adresu dobiti kao povratnu informaciju: GHEJL@kripto.nsa.gov. Podigla je pogled ka Stratmorovoj radnoj stanici; znala je da ne moe vie da eka. Bilo je vreme da prekine naelnikov telefonski razgovor. Ustala je i zaputila se ka vratima. Hejlu kao daje odjednom bilo nelagodno - oigledno je primetio Suzanino neobino ponaanje. Pretrao je prostoriju i stigao pre nje do vrata. Prekrstio je ruke na grudima, ispreivi joj se na putu. "Reci mi ta se deava", zahtevao je. "Neto se danas ovde deava. ta?" "Pusti me da izaem", rekla je Suzan to je mirnije mogla, oseajui opasnost. "Hajde", insistirao je Hejl. "Stratmor skoro da je otpustio artrukijana zbog toga to je radio svoj posao. ta se deava sa TRANSLTR-om? Mi nemamo nikakvu dijagnostiku koja traje osamnaest asova. To je glupost, i ti to zna. Reci mi ta se deava." Suzanine oi se suzie. Zna ti prokleto dobro ta se deava! "Skloni se, Greg", rekla je. "Moram u toalet." Hejl se osmehnu. Saekao je trenutak, a potom se sklonio u stranu. "Izvini, Sju. Samo flertujem." Suzan izae iz vora 3. Dok je prolazila pored staklenog zida, oseala je kako se u nju urezuje Hejlov pogled. Zabrinuto se zaputila ka toaletima. Morae da ide zaobilaznim putem da bi stigla do naelnika. Greg Hejl nije smeo nita da posumnja.

ivahan etrdesetpetogodinjak, ed Brinkerhof je bio ispeglan, lepo ode-ven i dobro informisan. Letnje odelo, poput njegove osunane koe, de-lovalo je uredno i novo. Kosa mu je bila gusta, plava i - to je najvanije - potpuno prirodna. Prodorno plave oi bljetale su ispod kontaktnih soiva. Posmatrao je kancelariju obloenu lamperijom, znajui daje dospeo najvie to je mogao u okviru Agencije za nacionalnu SIGURNOST. Bio je na devetom spratu Mahagonijev niz. Kancelarija 9A197. Direktorsko ODJELJENJE. Subotom uvee, Mahagonijev niz je sasvim naputen, budui da visoki funkcioneri uivaju u razbibrigama. Premda je Brinkerhof oduvek matao o "pravom" nametenju u Agenciji, zavrio je kao "lini asistent", stoje zvani-na lepa ulica politike trke pacova. injenica da je radio rame uz rame sa najuticajnijim ovekom u amerikoj obavetajnoj slubi bila mu je slaba uleha. Brinkerhof je diplomirao kao jedan od najboljih u klasi na fakultetu Andover i Vilijams, a ipak, eto ga tu - sredovean, bez ikakve stvarne moi bez ikakvog stvarnog rizika. Provodio je dane brinui o tuim obavezama. Bilo je oiglednih prednosti u poloaju direktorovog linog asistenta liiinkerhof je imao luksuznu kancelariju u direktorskom odeljenju, neogranien pristup svim odeljenjima Agencije, izvestan stepen potovanja. Obavljao je poslove za najvie ealone moi. Duboko u sebi, Brinkerhof je znao da je roen da bude lini asistent - bio je dovoljno pametan da hvata beleke, dovoljno lep da dri konferencije za tampu, i dovoljno lenj da time bude zadovoljan. Lepljivo-slatko otkucavanje njegovog sata na kaminu oznailo je kraj jo jednog dana njegovog bednog ivota. Sranje, pomislio je. Pet sati, subota. sta ja, do avola, radim ovde ? "ed?" Na njegovim vratima se pojavila ena. Brinkerhof podie pogled. Bila je to Mid Milken, Fontejnova analitiar-kii unutranje SIGURNOSTi. Imala je ezdeset godina ali, stoje Brinkerhofa prilino zbunjivalo, delovala je privlano. Kao vrhunska koketa, tri puta raz-vedena, Mid se unjala direktorskim ODJELJENJEm od est kancelarija sa drskim mitnrili"forn. Pametna, intuitivna, radila je mnogo i znala je vie o unutranjim bivanjima u Agenciji od samog Boga. Prokletstvo, pomisli Brinkerhof, prelazei pogledom preko njene sive kuftmirskr haljine. Ili ja starim, ili ona izgleda mlae. 136 " Den Braun "Nedeljni izvetaji." Nasmeila se, maui hrpom papira. "Treba da pro-veri brojke." Brinkerhof je prelazio pogledom preko njenog tela. "Brojke izgledaju dobro." "Stvarno, ed", nasmejala se. "Mogla bih da ti budem majka." Ne podseaj me, pomislio je. Mid ue u prostoriju i prie njegovom stolu. "Ba sam krenula, ali direktor je traio da ovo bude pregledano i zavedeno dok se ne vrati iz June Amerike. To je u ponedeljak, rano ujutro." "ta sam ja, raunovoa?" "Ne, srce, ti si menader plovidbe. Mislila sam da to zna." "Zato se onda bakem brojkama?" Razbaruila mu je kosu. "eleo si veu odgovornost. Evo ti je." Tuno je podigao pogled. "Mid... Ja nemam nikakav ivot." Kucnula je prstom po papirima. "Ovo je tvoj ivot, ede." Neno ga je pogledala. "eli li da ti donesem neto pre nego to odem?" Moleivo ju je pogledao i iskrivio bolan vrat. "Ramena su mi ukoena." Mid nije zagrizla. "Popij aspirin." Nadurio se. "Nema masae lea?" Odmahnula je glavom. " Kosmopolitan kae da dve treine masae lea zavre seksom." Brinkerhof je izgledao uvreeno. "Nae masae nikada ne zavre tako!" "Tano." Namignula mu je. "U tome i jeste problem." "Mid..." "Laku no, ed." Zaputila se ka vratima. "Odlazi?" "Zna da bih ostala", ree ona, zaustavljajui se na pragu, "ali ipak imam neto ponosa. Jednostavno, ne vidim sebe kao drugu violinu - naroito ne u odnosu na neku tinejderku." "Moja ena nije tinejderka", branio se Brinkerhof. "Samo se tako ponaa."

Mid ga iznenaeno pogleda. "Nisam mislila na tvoju enu." Neduno je zatreptala. "Mislila sam na Karmen." Izgovorila je to ime snanim portorikanskim akcentom. Brinkerhofov glas postade promukao. "Na koga?" "Karmen? Iz kafeterije?" Brinkerhof je osetio da crveni. Karmen Huerta je dvadesetsedmogodinja poslastiarka koja radi u kantini Agencije. Brinkerhof je uivao u nekoliko, kako je mislio, tajnih susreta sa njom, nakon radnog vremena. Nevaljalo mu je namignula. "Upamti, ed... Veliki brat sve zna." Veliki brat? Brinkerliof proguta knedlu u nevrnci. Veliki hm! nadgleda i ostave? Digitalna tvrava 137 Veliki brat, ili samo "Brat", kako gaje Mid esto zvala, bio je Centreks 333 smeten u maloj prostoriji nalik ostavi pored centrale direktorskog ode-ljenja. "Brat" je bio itav Midin svet. U njega su stizali podaci sa 148 internih video kamera, 399 elektronskih vrata, 377 prislunih telefonskih ureaja i 212 slobodnih bubica za prislukivanje u kompleksu Agencije. Direktori Agencije su znali da 26.000 zaposlenih nije samo velika prednost, nego i veliki rizik. Svako vee naruavanje SIGURNOSTi u istoriji Agencije dolo je iznutra. Zadatak koji je Mid kao analitiar unutranje SIGURNOSTi imala bio je da nadgleda sve to se deava u okviru zidova Agencije... ukljuujui, kako se ispostavilo, i ostavu kantine. Brinkerhof ustade da se odbrani, ali Mid je ve izlazila. "Ruke iznad stola", dobacila mu je preko ramena. "Nema neobinih radnji kada ja odem. Zidovi imaju oi." Brinkerhof je sedeo i sluao kako zvuk njenih potpetica nestaje niz hodnik. Barem je znao da ga ona nikada nee odati. Imala je i ona svoje slabosti. I sama se upustila u nekoliko indiskretnih aktivnosti - uglavnom lutajue masae lea sa Brinkerhofom. Misli mu se vratie na Karmen. Zamiljao je njeno gipko telo, one tamne noi, onaj AM radio koji je odvrnula do daske - vrela sanhuanska salsa. Nasmeio se. Moda svratim na uinu kada zavrim. Otvorio j e prvi izvetaj. KRIPTOGRAFIJA - PRODUKCIJATROKOVI Raspoloenje mu se istog trenutka popravi. Mid mu je dala pravu poslasticu izvetaj Kriptografskog odeljenja je uvek najlaki posao. Tehniki, trebalo je da on sastavi itavu stvar, ali jedina cifra koju je direktor ikada traio bila je SSD - srednja suma po dekodiranju. SSD je prosena suma koja je potrebna da bi TRANSLTR resio jednu ifru. Dokle god je taj iznos ispod 1.000 dolara po ifri, Fontejn nije mario. Hiljadarka po komadu. Brinkerhof se zakikota. Na poreski novac na delu. Dok se udubljivao u dokument i proveravao dnevne trokove, prizori Karmen Huerta koja razmazuje med i poslastiarski eer po sebi poee da mu se vrte po glavi. Trideset sekundi kasnije bio je skoro gotov. Podaci iz Kriptografskog odeljenja su savreni - kao i uvek. Meutim, ba pre nego stoje preao na sledei izvetaj, neto mu privue panju. Na dnu stranice, poslednja brojka nije bila u redu. Iznos je bio toliko veliki da je preao u sledeu kolonu i napravio rusvaj od itave stranice. Brinkerhof je u oku zurio u brojke. 999999999? Ostao je bez daha. Milijardu dolara? Prizori Karmen nesta-doe. ifra od milijardu dolara"." Brinkerhof je itav minul sedeo kao paralizovan. Potom, u naletu panike, istra u hodnik. "Mid! Vrati se!" Fil artrukijan je stajao i besneo u laboratoriji SIGURNOSTi sistema. Stratmorove reci su mu odjekivale u glavi: Idite, odmah! To je nareenje! utnuo je kantu za smee i opsovao u praznoj laboratoriji. "Dijagnostika, malo sutra! Od kada to zamenik direktora zaobilazi filte-re Oklopne rukavice!?" Tehniari SIGURNOSTi sistema su bili dobro plaeni da tite kompjuterske sisteme u Agenciji za nacionalnu SIGURNOST, a artrukijan je shvatio da postoje samo dva zahteva na njegovom poslu: biti izuzetno pametan i paranoian do krajnjih granica.

Do avola, opsovao je, ovo nije paranoja! Prokleti monitor oitava osamnaest sati! To je bio virus. artrukijan je to mogao da oseti. Uopte nije sumnjao da zna ta se dogaa: Stratmor je pogreio kada je zaobiao filtere Oklopne rukavice i sada pokuava da to zataka nekom neuverljivom priom o dijagnostici. artrukijan ne bi bio toliko nervozan da mu je TRANSLTR jedina briga. Ali nije. Uprkos svom izgledu, ta velika zver za deifrovanje ni u kom sluaju nije samostalna. Iako su kritpografi verovali da je Oklopna rukavica konstruisana samo da bi titila njihovo remek-delo od ureaja za deifrovanje, tehniari sistemske bezbedosti su znali istinu. Filteri Oklopne rukavice sluili su mnogo veem bogu. Glavnoj bazi podataka Agencije. Istorija koja je stajala iza konstrukcije baze podataka uvek je fascinirala artrukijana. Uprkos nastojanjima Ministarstva odbrane da krajem sedamdesetih sauva Internet za sebe, bila je to suvie korisna alatka da bi izbegla interesovanje javnog sektora. Naposletku su univerziteti uspeli da se ume-aju. Ubrzo je usledila pojava komercijalnih servera. Kapije su se otvorile i javnost je pokuljala unutra. Poetkom devedesetih, vladin nekada poverljivi "Internet" bio je preplavljena pusta zemlja javne elektronske pote i sajbei pornografije. Nakon izvesnog broja neobjavljenih, a ipak izuzetno tetnih kompjuter skih upada u Kancelariju pomorske obavetajne slube, postalo je oigledno da vladine tajne vie nisu sigurne na kompjuterima koji su povezani sa sve-razvijenijim Internetom. Predsednik je, u saradnji sa Ministarstvom odbrane, doneo poverljivi dekret kojim se odobrava finansiranjc nove, potpuno bezbene vladine mree koja e zameniti ugroeni Internet i sluiti kao veza i medu amerikih obavetajnih agencija. Kako bi se spreilo dalje kompjutersko Digitalna tvrava L 139 pljakanje vladinih tajni, svi poverljivi podaci premeteni su na jednu izuzetno bezbednu lokaciju - novokonstruisanu bazu podataka Agencije - Fort Noks amerikih obavetajnih podataka. Bukvalno milioni najpoverljivijih dravnih fotografija, traka, dokumenata i video-materijala digitalizovani su i prebaeni u ogromnu arhivu, nakon ega su originalni podaci uniteni. Baza podataka je bila zatiena zahvaljujui trostrukom prenosnom sistemu napona i vieslojnom digitalnom zatitnom sistemu. Pored toga, smetena je 65 metara ispod zemlje, kako bi bila zatiena od magnetskih polja i eventualnih eksplozija. Sve aktivnosti unutar kontrolne prostorije bile su oznaene Poverljivo... stoje najvii stepen dravne SIGURNOSTi. Dravne tajne nikada nisu bile sigurnije. Ova neprobojna baza podataka sada je skladitila nacrte za napredno oruje, spiskove zatienih svedoka, lana imena terenskih tajnih agenata, detaljne analize i predloge tajnih operacija. Spisak nije imao kraja. Vie nee biti protivzakonitih upada koji bi naneli tetu amerikoj obavetajnoj slubi. Naravno, slubenici Agencije su razumeli da pohranjeni podaci neemu slue samo ako im se moe prii. Istinska vrednost te baze podataka nije leala u tome to su svi poverljivi podaci sklonjeni sa ulice, ve u tome to je postignuto da im mogu prii samo poverljivi ljudi. Sve pohranjene informacije oznaene su stepenom poverljivosti, i stajale su na raspolaganju vladinim slubenicima u zavisnosti od stepena odobrenja pristupa. Izvesni zapo-vednik podmornice je mogao da se povee sa bazom podataka i da proveri najnovije satelitske snimke ruskih luka, ali ne bi imao pristup planovima za akciju Odeljenja za narkotike u Junoj Americi. Analitiari CIA-e mogli su pristupiti podacima o poznatim ubicama, ali nisu imali pristup iframa lansiranja koje su rezervisane samo za predsednika. Tehniari SIGURNOSTi sistema, naravno, nisu imali odobrenje da pristupe podacima u bazi podataka, ali su bili odgovorni za njenu SIGURNOST. Kao i sve velike baze podataka - od onih koje su pripadale osiguravajuim preduzeima do univerzitetskih - baza podataka Agencije za nacionalnu SIGURNOST je stalno bila meta napada kompjuterskih hakera koji su kriom pokuavali da virnu u njene tajne. Meutim, programeri koji su brinuli za njenu SIGURNOST bili su najbolji

na svetu. Niko nikada nije ni blizu uspeo da se ubaci u bazu podataka Agencije i Agencija nije imala razloga da misli da bi to ikada ikome polo za rukom. U laboratoriji SIGURNOSTi sistema, artrukijan se znojio pokuavajui da odlui da li da ode kui. Ukoliko je TRANSLTR imao problema, to je znailo da i baza podataka ima problema. Zbunjivalo gaje to to Stratmor nije bio zabrinut. 140 Den Braun Svi su znali da su TRANSLTR i glavna baza podataka neraskidivo povezani. Svaka nova ifra, nakon deifrovanja, bila bi poslata iz Kriptografskog odeljenja kroz 410 metara dug fibro-optiki kabel u bazu podataka, na uvanje. Mesta preko kojih se moglo ui u tu svetu arhivu su ograniena - a TRANSLTR je jedno od njih. Oklopna rukavica je trebalo da bude neprobojni uvar praga. A Stratmor gaje zaobiao. Cartrukijan je mogao da uje kako mu srce lupa. TRANSLTR je ve osamnaest sati zaglavljen! Pomisao na to da kompjuterski virus ulazi u TRANSLTR i potom divlja u podrumu Agencije za njega je bila previe. "Moram ovo da prijavim", izlete mu glasno. Cartrukijan je znao da postoji samo jedna osoba koju je u situaciji poput ove mogao da pozove: vii slubenik SIGURNOSTi sistema, kompjuterski guru kratkih ivaca od 180 kilograma, koji je konstruisao Oklopnu rukavicu. Nadimak mu je bio Daba. Bio je poluboanstvo Agencije - lunjao je hodnicima, gasio virtualne poare i proklinjao glupost neznalica i nesposobnih. Cartrukijan je znao da e, im Daba uje daje Stratmor zaobiao Gautleto-ve filtere, nastati pravi pakao. Ba teta, pomislio je. Moram da radim svoj posao. Dohvatio je telefon i okrenuo broj Dabinog mobilnog telefona, dostupnog dvadeset i etiri asa dnevno. Dejvid Beker je besciljno lutao niz Avenida del Cid, pokuavajui da sredi misli. Priguene senke plesale su po kaldrmi ispod njegovih nogu. Votka gaje i dalje drala. Nita u vezi sa njegovim ivotom mu se trenutno nije inilo jasnim. Misli mu odlutae ka Suzan - pitao se da li je ula njegovu telefonsku poruku. Ispred njega, seviljski tranzitni autobus se uz kripu konica zaustavio na stanici. Beker je podigao pogled. Vrata autobusa su se zatresla i otvorila, ali niko nije silazio. Dizel motor ponovo zagrme, ali ba dok je autobus polazio, troje tinejdera se pojavie iz jednog bara i potrae za njim, viui i maui. Motor se ponovo utia, i klinci pojurie da stignu autobus. Tridesetak metara iza njih, Beker je zurio u krajnjoj neverici. Vid mu se odjednom razbistrio, ali znao je da ono to vidi ne moe biti mogue. Bila je to ansa od jedan prema milion. Haluciniram. Meutim, kad su se vrata autobusa otvorila, klinci se nagurae oko njih da se ukrcaju. Beker je ponovo ugleda. Ovog puta je bio siguran. Ugledao ju je, jasno osvetljenu maglovitim svetlom svetiljke na uglu. Putnici su se popeli u autobus, i motor ponovo zabrunda. Beker iznenada potra punom brzinom, a neobina pojava mu se ureza u svesti - crni ru, bljetava senka na kapcima i ta kosa... zailjena navie, u tri odvojena iljka. Crvena, bela i plava. Dok je autobus polazio, Beker je jurio ulicom, zapahnut tragom ugljen--monoksida koji je ostajao za vozilom. "Espera!" povikao je, trei za autobusom. Bekerove kordovske mokasine letele su ulicom. Meutim, nije ga krasila njegova uobiajena spretnost igraa skvoa; oseao je da gubi ravnoteu. Mozak je teko drao korak sa nogama. Proklinjao je barmena i umor zbog vremenske razlike. Autobus je bio jedan od najstarijih dizelaa u Sevilji, i na sreu po Bekera, II prvoj brzini je radio dugo i naporno. Beker je oseao kako mu vreme istie. Morao je da stigne autobus pre nego to promeni brzinu. Dvocevni auspuh je izbacio oblak gustog, crnog dima dok se voza spremno da prebaci u drugu brzinu. Beker se trudio da tri bre. Kada je doao u ravan sa stranjim branikom, pomeri se udesno. Trao je iza autobusa. Mogao je da vidi

zadnja vrata - kao na svim autobusima u Sevilji, bila su Sirom otvorena: jeftini klima ureaj. Beker usredsredi pogled na otvorena vrata, zanemarujui oseaj vatre u nogama. Gume se bile pored njega, do visine ramena, svake sekunde bruje-i sve glasnije. Jurnuo je ka vratima, promaio ruku i gotovo izgubio ravnoteu. Potrao je jo bre. Ispod autobusa, kvailo je kliknulo dok se voza pripremao da promeni brzine. Prebacuje! Neu stii! Meutim, dok su se tokici motora premetali da povuku vozilo, autobus je za nijansu usporio. Beker se baci napred. Autobus jurnu ba dok je obavijao prste oko drke na vratima. Rame mu gotovo izlete iz leita kad je motor snano povukao, bacajui ga na prvi stepenik. Dejvid Beker je leao na samom pragu vozila. Put je promicao velikom brzinom na svega desetak centimetara od njega. Sada je bio potpuno trezan. Noge i rame su ga boleli. Teturajui se, on se uspravi, uspostavi ravnoteu i pope u autobus u kojem je vladao polumrak. U gomili obrisa, na svega nekoliko sedita od njega, nalazila su se tri iljka kose. Crvena, bela i plava! Uspeo sam! Beker pomisli na prsten, lirdzet 60 koji eka, i naposletku, na Suzan. Kada je priao devojinom seditu pitajui se ta da kae, autobus je proao ispod uline svetiljke. Na trenutak je pankerkino lice bilo osvetljeno. Beker se uasnuto zagleda u nju. minka na licu je bila razmazana preko guste kratke brade. To uopte nije bila devojka, ve mladi. Nosio je srebrnu minuu u gornjoj usni, crnu konu jaknu i nije imao majicu. "ta, do avola, ti hoe?" pitao je grub glas. Imao je njujorki akcenat. Bilo mu je muka, gubio je ravnoteu i mislio je da e se sruiti; zurio je u putnike koji su ga posmatrali. Svi su bili pankeri. Barem polovina njih je imala crvenu, belu i plavu kosu. "Sientate!" povikao je voza. Beker je bio suvie okiran da bi ga uo. "Sientate!" urlao je voza. "Sedi!" Beker se neodreeno okrenu ka Ijutitom licu koje se videlo u retrovizoru. Meutim, suvie dugo je oklevao. Iznerviran, voza nagazi konicu. Beker oseti kako gubi ravnoteu. Ispruio je ruku ka naslonu sedita, ali je promaio. Za trenutak, leteo je kroz vaz-duh. Zatim je tresnuo na hrapavi pod. Na Avenida del Cid, jedna figura je iskoraila iz senke. Namestio je na oari sa icanim okvirom i zagledao se za autobusom koji je odlazio. Dejvid Beker je uspeo da umakne, ali ne zadugo. Od svih autobusa u Sevilji, gospo din Beker se upravo ukrcao u zloglasni broj 27. Autobus broj 27 je imao samo jedno odredite. Fil artrukijan zalupi slualicu. Dabina linija je bila zauzeta; Daba je odbijao da ukljui opciju poziva na ekanju jer ju je smatrao nasilnom prevarom koju je telefonska kompanija uvela kako bi poveala profit pro-sleivanjem svakog poziva; na jednostavnoj poruci "Na drugoj sam liniji, pozvau vas", telefonske kompanije su zaraivale milione godinje. Dabi-no odbijanje da prima pozive na ekanju bio je njegov nain da izrazi svoje tiho neslaganje sa zahtevom Agencije da u svako doba nosi mobilni telefon za hitne sluajeve. artrukijan se okrenu i pogleda na naputeno prizemlje Kriptografskog odeljenja. Brujanje generatora koji su se nalazili ispod poda svakog minuta je bilo sve glasnije. Oseao je da mu vreme istie. Znao je da je trebalo da ode, ali iz buke koja je dopirala odnekud ispod Kriptografskog odeljenja izdvojila se mantra tehniara SIGURNOSTi sistema koja poe da mu se vrti u glavi: Prvo delaj, objanjavaj kasnije. U svetu kompjuterske SIGURNOSTi, svetu visokih uloga, esto su minuti odluivali da li e sistem biti sauvan ili izgubljen. Retko je bilo vremena za opravdavanje odbrambene procedure pre nego to se ona pokrene. Tehniari SIGURNOSTi sistema su plaeni zbog njihove tehnike strunosti... i instinkta. Prvo delaj, objanjavaj kasnije. artrukijan je znao ta mora da uradi. Takoe je znao da e, kada se praina slegne, biti ili heroj Agencije, ili nezaposlen.

Velianstveni kompjuter za dekodiranje je imao virus - u to je ovaj tehniar SIGURNOSTi sistema bio siguran. Postojao je jedan odgovoran postupak. Iskljuiti ga. artrukujan je znao da postoje samo dva naina da se TRANSLTR iskljui. Jedan je preko naelnikovog privatnog terminala, koji je zakljuan unutar njegove kancelarije - to nije dolazilo u obzir. Drugi je preko prekidaa za runo iskljuivanje, koji se nalazio najednom od podnivoa ispod prizemlja Odeljenja kriptografije. artrukijan proguta knedlu. Mrzeo je podnivoe. Tamo je bio samo jednom, ,u vreme obuke. Bilo je to kao da se naao u nekom vanzemaljskom prostoru, ispunjenom dugakim lavirintom mostova, provodnika za freon, vrtoglavog pada od 41 metra koji se zavravao zujeim napajanjima... Bilo je to poslednje mesto na koje je eleo da ide, a Stratmor je poslednja Osoba koju je eleo da naljuti, ali dunost je dunost. Sutra e mi zahvaljivali, mislio je, pitajui se dali je u pravu. Duboko uzdahnuvi, Cartrukijan je otvorio metalni ormari vieg tehniara SIGURNOSTi sistema. Na polici od rastavljenih kompjuterskih delova, skrivena iza mrenog koncentratora i LAN testera, nalazila se olja sa grbom Stenforda. Ne dotiui ivicu, on gurnu ruku unutra i izvue klju. "Neverovatno ta sve zaposleni u SIGURNOSTi sistema officers ne znaju o SIGURNOSTi", progunao je. "Tvod od milijardu dolara?" prezrivo se zakikotala Mid, vraajui se JE-hodnikom sa Brinkerhofom. "Dobar tos." "Kunem se", ree on. Pogledala ga je sa strane. "Bolje ti je da ovo ne bude neka fora da me svue." "Mid, ne bih nikad..." rekao je uvreeno. "Znam, ed. Ne podseaj me." Trideset sekundi kasnije, Mid je sedela u Brinkerhofovoj fotelji i prouavala izvetaj Kriptografskog odeljenja. "Vidi?" rekao je, naginjui se nad nju i pokazujui joj sporni iznos. "Ovaj iznos? Milijardu dolara!" Mid se zacereka. "Stvarno se ini daje malo previe, zar ne?" "Da." zagunao je. "Samo malo." "Izgleda kao podeljeno-sa-nulom." "Kaota?" "Podeljeno-sa-nulom", ree ona, prelazei pogledom preko ostalih podataka. "SSD se izraunava kao razlomak - ukupni trokovi podeljeni sa brojem deifrovanih ifri." "Naravno." Brinkerhof tupo klimnu, suzdravajui se da ne pogleda u njen dekolte. "Kada je delilac nula", objanjavala je Mid, " kolinik ide do beskonanosti. Kompjuteri ne podnose beskonanost, tako da kucaju sve devetke." Pokazala je na drugu kolonu. "Vidi li ovo?" "Da." Brinkerhof se ponovo usredsredi na izvetaj. "To su dananji podaci o uinku. Pogledaj broj deifrovanih kodova." Brinkerhofov pogled posluno poe za njenim prstom koji se sputao niz kolonu. BROJ DEIFROVANIH KODOVA 0 Mid lupnu prstom po broju. "Kao to sam i pretpostavljala. Podeljeno-sa-nulom." Brinkerhof podie obrve. "Dakle, sve je u redu?" Ona slegmi ramenima. "To samo znai da danas nismo deifrovali nije-; il.in kod. Mora daTRANSLTR pravi pauzu." "Pauzu?" Bronkerhof je gledao sumnjiavo. Dovoljno je dugo uz direktora da zna da "pauze" nisu deo njegovog omiljenog naina rada - naroito kada je TRANSLTR u pitanju. Fontejn je platio 2 milijarde dolara za tog giganta od ureaja za dekodiranje, i eleo je da mu se to isplati. Svaka sekunda koju je TRANSLTR proveo besposlen znaila je baen novac. "Ovaj... Mid?" ree Brinkerhof. "TRANSLTR ne pravi pauze. On radi dan i no. Zna to." Ona slegnu ramenima. "Moda se Stratmoru nije sino ostajalo da pripremi zalihu za vikend. Verovatno je znao da Fontejn nije tu i izvukao se da ranije ode na pecanje."

"Ma daj, Mid." Brinkerhof je zgroeno pogleda. "Ostavi ga na miru." Nije bila tajna da Mid Milken nije volela Trevora Stratmora. Stratmor je pokuao lukavim manevrom prepravljanja Skipjacka, ali su ga uhvatili na delu. Uprkos njegovim smelim namerama, Agencija je skupo platila. Fondacija za elektronske granice je ojaala, Fontejn izgubio kredibilitet pred Kongresom, i stoje najgore od svega, Agencija je izgubila znatan deo svoje anonimnosti. Odjednom su se pojavile domaice u Minesoti koje su se preko Interneta alile kako je mogue da Agencija ita njihovu elektronsku potu - kao da je Agencija davala pet para za nekakav tajni recept za ueereno tropsko voe. Stratmorova greka je Agenciju mnogo kotala, i Mid se oseala odgovornom mada nije mogla predvideti ono to je naelnik uradio; meutim, sutina je bila u tome da se neodobreni postupak desio iza lea direktora Fontejna - iza lea koja je Mid bila plaena da uva. Fontejnova politika nemeanja inila ga je ranjivim, a to je Mid inilo nervoznom. Meutim, direktor je jo davno nauio da se skloni i pusti pametne ljude da rade svoj posao; upravo tako je postupio i sa Trevorom Stratmorom. "Mid, prokleto dobro zna da se Stratmor ne izvlai od posla", govorio je Brinkerhof. "On upravlja TRANSLTR-om kao opsednut." Mid je klimnula glavom. Duboko u sebi znala je daje besmisleno optuiti Stratmora za zanemarivanje posla. Naelnik je bio posveen poslu koliko i oni do krajnjih granica. Nosio je sva zla na ovom svetu kao svoj lini krst. Skipjack plan je bio njegovo delo - hrabar pokuaj da se izmeni svet. Na nesreu, kao i toliki mnogi uzvieni poduhvati, i ovaj je zavrio razapinjanjem na krst. "U redu", priznala je, "malo sam otra." "Malo?" Brinkerhofove oi zaigrae. "Stratmor ima niz spremnih fajlov;i kilometrima dugaak. Sigurno nee pustiti da TRANSLTR sedi besposlen itav vikend." "Dobro, dobro." Mid uzdahnu. "Pogreila sam." Nabrala je elo i dala sr u razmiljanje zato TRANSLTR nije resio nijednu sifru tog dana. "Samo da proverim neto", rekla je i poela da prelistavi ivelaj. Pronala je ono to je traila i poela da prelee pogledom preko brojki. "U pravu si, ed. TRANSLTR radi punom parom. Utroak struje je ak i malo prevelik; preko pola miliona kilovat-asova od jue u pono." 1 "Dakle, ta nam to govori?" Mid je bila zbunjena. "Nisam sigurna. udno je." """ "eli li da jo jednom proveri podatke?" Pogledala ga je sa neodobravanjem. Postojale su dve stvari koje se kod Mid Milken nikada nisu dovodile u pitanje. Jedna od njih su bili njeni podaci. Brinkerhof je ekao dok je ona prouavala brojke. "Uh", naposletku je zagunala. "Jueranja statistika izgleda dobro: 237 ifara reeno. SSD, 874 dolara. Proseno vreme po ifri, neto preko est minuta. Utroak struje, proseno. Poslednja ifra koja je ula u TRANSLTR..." Ona zastade. "Staje bilo?" "udno", rekla je. "Poslednji fajl na jueranjem registru uao je u TRANSLTR u 11:37." "Pa?" "Pa, TRANSLTR reava ifre na otprilike svakih est minuta. Poslednji fajl za odreeni dan obino ide blie ponoi. Sasvim sigurno se ne ini da je..." Mid odjednom zastade i zinu. Brinkerhof skoi. "Staje!" Mid je u neverici zurila u izvetaj. "Taj fajl? Taj koji je sino uao u TRANSLTR?" "Da?" "Jo ga nije resio. Njegovo vreme ulaska je bilo 23:37:08 - ali nema vremena deifrovanja." Mid je prevrtala listove. "M jue ni danas!" Brinkerhof slegnu ramenima. "Moda momci sprovode neku teku dijagnostiku." Mid odmahnu glavom. "Teku osamnaest sati?" Zastala je. "Malo verovatno. Pored toga, podaci o ulazu kau daje u pitanju spoljanji fajl. Tre-halo bi da pozovemo Stratmora." "Kui?" Brinkerhof proguta knedlu. "U subotu uvee?" "Ne", ree Mid. "Koliko ja poznajem Stratmora, on se ve bavi ovim. Kladim se u ta god hoe daje ovde. Samo predoseaj." Midini predose-uji su bili ona

druga stvar u koju nije trebalo sumnjati. "Hajde", ree ona, listajui. "Idemo da vidimo da li sam u pravu." Hi inkerhof je poao za Mid u njenu kancelariju. Ona sede i poe da ba-rata tipkama Velikog brata poput virtuoza na orguljama. Hiinkerhof podie pogled ka nizu monitora na zidu, na ijim ekranima |sijao grb Agencije. "Spijunirae Kriptografsko ODJELJENJE?" nervozno je rekao. "Ne", odgovorila je. "Volela bih da mogu, ali to je zabranjeno. Bez video-nadzora. Bez zvuka. Bez bilo ega. Stratmorova nareenja. Sve to imam jesu lista dolazaka i osnovne stvari u vezi sa TRANSLTR-om. Sreni smo to smo i toliko dobili. Stratmor je eleo potpunu izolaciju, ali Fontejn je insistirao na osnovnim merama." Brinkerhof je bio zbunjen. "Nemate video-snimke Kriptografskog ode-ljenja?" "Zato?" upitala je, ne okreui se od monitora. "Ti i Karmen traite malo vie privatnosti?" Brinkerhof proguna neto nerazumljivo. Mid je pritisnula jo nekoliko tipki. "Traim podatke o kretanju Strat-morovog lifta." Za trenutak je prouavala monitor, a potom zadobova prstima po stolu. "On je ovde", rekla je kao da se to podrazumeva. "Sada je na Kriptografskom odeljenju. Pogledaj ovo. Kad ve priamo o dugom radnom vremenu - uao je jue rano ujutro, i lift mu se od onda nije ni pomerio. Ne vidi se daje upotrebljavao svoju identifikacionu karticu na glavnim vratima. Dakle, definitivno je ovde." Brinkerhof odahnu sa olakanjem. "Dakle, ako je Stratmor tamo, sve je u redu, zar ne?" Mid je za trenutak razmiljala. "Moda", naposletku je odluila. "Moda?" "Trebalo bi da ga pozovemo i proverimo." Brinkerhof zajea. "Mid, on je zamenik direktora. Siguran sam da sve dri pod kontrolom. Hajde da ne dovodimo u pitanje..." "Ma daj, ed - ne budi dete. Samo radimo svoj posao. Neto neoekivano se pojavilo u podacima i mi samo proveravamo. Pored toga", dodala je, "elela bih da podsetirn Stratmora da ga Veliki brat posmatra. Da dobro razmisli pre nego to ponovo ishitreno isplanira da spase svet." Mid podie slualicu i poe da okree broj. Brinkerhof nije izgledao ubeeno. "Stvarno misli da treba da ga uzne-mirava?" "Ne uznemiravam gaja", ree Mid, dobacivi mu slualicu. "Nego ti." Molim?" Promucala je Mid sa nevericom. "Stratmor tvrdi da nai XVJLpodaci nisu ispravni?" ;i, Brinkerhof klimnu glavom i spusti slualicu. "Stratmor je porekao daje TRANSLTR zaglavljen najednom fajlu ve osamnaest sati?" "Bio je sasvim prijatan po pitanju itave stvari." Brinkerhof je blistao, zadovoljan to je preiveo taj telefonski razgovor. "Uveravao me je da TRANSLTR radi sasvim dobro. Rekao je da reava ifre na svakih est minuta, i to upravo sada. Zahvalio mi je to proveravam kako je." "Lae", brecnu se Mid. "Vodim ovu statistiku podataka iz Kriptograf-skog odeljenja ve dve godine. Podaci nikada nisu bili pogreni." "Uvek postoji prvi put", leerno ree on. Prostrelila ga je prekornim pogledom. "Ja sve podatke proveravam dva puta." "Pa... zna ta kau za kompjutere. Kada neto zeznu, bar su dosledni u tome." Mid se okrenu i pogleda ga. "Ovo nije smeno, ed! Zamenik direktora je upravo drsko slagao nekoga iz direktorove kancelarije. Ja elim da znam zato!" Brinkerhof iznenada poele da je nije pozvao da se vrati. Razgovor sa StratmoFom ju je samo izazvao. Jo od afere Skipjack, kad god bi osetila da se neto sumnjivo deava, prolazila je kroz jezivu transformaciju od kokete do demona. Nije bilo niega to bi je moglo zaustaviti sve dok ne resi stvar. "Mid, jeste mogue da nai podaci nisu ispravni", odluno ree Brinkerhof. "Hou da kaem, razmisli o tome - fajl koji je zakoio TRANSLTR osamnaest sati? To je neuveno. Idi kui. Kasno je." Prezrivo ga je pogledala i bacila izvetaj na pult. "Ja verujem podacima. Instinkt mi govori da su tani." Brinkerhof se namrti. ak ni direktor vie nije dovodio u sumnju instinkte Mid Milken - imala je tu neshvatljivu naviku da uvek bude u pravu. "Neto se deava", rekla je. "I ja nameravam da saznam ta." Beker se sa mukom podigao sa poda autobusa i sruio na slobodno sedi-te.

"Lep potez, seronjo." Klinac sa tri tornja na glavi mu se rugao. Beker je zakiljio pod nejasnim osvetljenjem. Bio je to klinac za kojim je utrao u autobus. Sumorno je pogledao po moru crvene, bele i plave kose. "U emu je stvar sa kosom?" upita Beker, pokazujui na ostale. "Svi imaju..." "Crvenu, belu i plavu?" ubaci klinac. Beker klimnu glavom, pokuavajui da ne zuri u inficiranu ranu od pir-singa na njegovoj gornjoj usni. "Dudas Tabu", ree klinac kao da se podrazumeva. Beker zbunjeno klimnu glavom. Panker pijunu u prolaz izmeu sedita, oigledno zgaen Bekerovim neznanjem. "Dudas Tabu? Najbolji panker posle Sida Viusa? Prosuo je sebi mozak ovde, pre godinu dana. Sada je godinjica." Beker neodreeno klimnu glavom. Oigledno nije uviao vezu. "Tabu je ovako sredio kosu onog dana kada je otperjao." Klinac ponovo pijunu. "Svaki fan koji ita valja danas ima crvenu, belu i plavu kosu." Jedan podui trenutak Beker ne ree nita. Polako, kao da su ga pogodili mecima za umirenje, on se okrenu napred. Prelazio je pogledom po grupi u autobusu. Svi do poslednjeg su bili pankeri. Veina je zurila u njega. Svaki fan danas ima kosu ofarbanu u crveno, belo i plavo. Beker podie ruku i povue ruicu za hitne sluajeve koja se nalazila na zidu. Bilo je vreme da sie. Ponovo je povukao. Nita se nije deavalo. Povukao je po trei put, ovog puta paninije. Nita. "Na liniji 27 ih iskljuuju." Klinac ponovo pijunu. "Da ih ne bi zajebavali." Beker se okrenu ka njemu. "Hoe da kae da ne mogu da siem?" Klinac se nasmeja. "Ne, sve do kraja." Pet minuta kasnije, autobus je jurio po neosvetljenom prigradskom putu. Beker se okrenu ka klincu koji je sedeo iza njega. "Hoe li se ovo udo ikada zaustaviti?" Klinac klimnu glavom. "Jo nekoliko kilometara." "Kuda idemo?" Klinac se iznenada iroko isceri. "Hoe da kae da ne zna?" Beker slegnu ramenima. Klinac poe histerino da se smeje. "E, sranje. Svidee ti se." Na svega nekoliko metara od kuita TRANSLTR-a, Fil Cartrukijan je stajao nad kratkim belim natpisom na podu Kriptografskog odeljenja. KRIPTOGRAFIJA - PODNIVOI SAMO OVLAENO OSOBLJE Znao je da ne spada u ovlaeno osoblje. Bacio je brz pogled ka Stratmo-rovoj kancelariji. Zastori su i dalje bili navueni. Cartrukijan je video daje Suzan Fleer otila u toalet, tako da je znao da ona nee predstavljati problem. Jedino to ga je muilo bio je Hejl. Bacio je pogled ka voru 3, pitajui se da li ga kriptograf posmatra. "Jebi ga", progunao je. Pod njegovim nogama, ivica vrata u podu jedva da je bila vidljiva. Cartrukijan je drao klju koji je upravo uzeo iz laboratorije SIGURNOSTi sistema. Kleknuo je, ubacio klju u otvor na podu i okrenuo ga. Brava ispod njega kliknu. On zatim okrenu veliku spoljanju leptir-bravu i oslobodi vrata. Ba-civi jo jedan pogled preko ramena, unuo je i snano povukao. Ploa je bila mala, svega metar sa metar, ali teka. Kada se konano otvorila, tehniar SIGURNOSTi sistema se zatetura. Nalet vrelog vazduha pogodio ga je u lice. Imao je otar miris freona. .Stubovi pare kuljali su iz otvora, osvetljeni crvenim pomonim svetlom. Udaljeno brujanje generatora pretvorilo se u tutnjavu. Cartrukijan ustade i proviri u otvor. Izgledao je vie kao prolaz koji vodi u pakao nego ulaz za kompjuter. Uske merdevine vodile su do platforme ispod poda. Iza toga, nalazile su se stepenice, ah sve to je on mogao da vidi bila je kuljajua crvena izmaglica. Greg Hejl je stajao sa neprozirne strane zatamnjenog stakla vora 3. Posmatrao je kako se Fil Cartrukijan sputa niz merdevine koje su vodile ka podnivoima. Sa mesta na kojem je stajao, Hejlu se inilo da je glava tehnicara SIGURNOSTi sistema odvojena od njegovog tela i ostavljena na podu Kriptografskog odeljenja. Potom, polako, ona uroni u kuljajuu izmaglicu.

"Hrabar potez", promrmljao je Hejl. Znao je kuda se Cartrukijan zaputio. Runo iskljuivanje TRANSLTR-a u sluajevima nude je bio logian postupak ukoliko je mislio da kompjuter ima virus. Na nesreu, to je takoe bio siguran nain da Kriplogral"sko ODJELJENJE preplave slubenici bezbednosti sistema u roku od desetak minuta. Postupci za hitne sluajeve prenosili su obavetenje o uzbuni do glavne telefonske centrale. Hejl nije mogao da dopusti da slubenici sistemske SIGURNOSTi ponu da istrauju ta se deava na Kriptografskom odeljenju. On izae iz vora 3 i zaputi se ka vratima u podu. Morao je da zaustavi artrukijana. 31 Daba je liio na ogromnog punoglavca. Poput filmskog junaka po kojem je dobio nadimak, bio je elavi sferoid. Kao deurni aneo-uvar svih agencijskih kompjuterskih sistema, Daba je marirao od jednog do drugog odeljenja, podeavajui, zalemljujui i potvrujui svoj moto da je bolje spreiti nego leiti. Nijedan kompjuter Agencije nikada nije bio zaraen za vreme Dabine vladavine; nameravao je da tako i ostane. Dabina baza je bila radna stanica smetena na platformi sa koje se pruao pogled na podzemne nivoe, bazu podataka koja se drala u najveoj tajnosti. Upravo tamo bi virusi prouzrokovali najveu tetu i upravo tamo je on provodio najvei deo svog vremena. Trenutno je, meutim, Daba bio na pauzi i uivao u kalconi sa feferonama u kantini koja je radila preko ele noi. Upravo se spremao da zaroni u treu kalconu kada mu je zazvonio mobilni telefon. "Reci", promrmljao je, zakaljavi se kada je progutao krupan zalogaj. "Daba", zagugutao je enski glas. "Mid je." "Kraljica podataka!" obradovao se krupni ovek. Uvek je gajio izvesnu slabost prema Mid Milken. Bila je bistra, a takoe i jedina ena koja je ikada flertovala sa njim. "Kako si, sto mu gromova?" "Ne alim se." Daba obrisa usta. "Na poslu? " "Aha." "Hoe na kalcone?" "Volela bih, Daba, ali vodim rauna o bokovima." "Stvarno?" Zakikotao se. "Mogu li da ti se pridruim?" "Zloest si." "Nema pojma koliko..." "Drago mije to sam te zatekla ovde", rekla je. "Treba mi savet." Otpio je veliki gutljaj Dr Pepera. "Raspali." "Mogue da nije nita", rekla je Mid, "ali moji podaci iz Kriptograf-skog odeljenja pokazuju neto udno. Nadala sam se da bi mogao da mi to malo rasvetli." "Sta ima?" Uzeo je jo jedan gutljaj. "Imam izvetaj koji kae da TRANSLTR obrauje jedan isti fajl ve osamnaest sati i jo ga nije resio." Dabi izlete Dr Peper po itavoj kalconi. "Molim!" "Ima li neku ideju?" Brisao je kalconu salvetom. "Kakav je to izvetaj?" "Izvetaj o uinku. Uobiajena osnovna analiza trokova." Mid mu brzo objasni ta su ona i Brinkerhof otkrili. "Jeste li pozvali Stratmora?" "Da. Rekao je da je u Kriptografskom odeljenju sve u redu. Rekao je da TRANSLTR radi punom parom. Rekao je da su nai podaci pogreni." Daba nabra ispupeno elo. "Pa u emu je onda problem? Tvoj izvetaj je zabrljao." Mid je utala. Daba je shvatio na staje ciljala. Namrtio se. "Ti ne misli daje tvoj izvetaj zabrljao?" "Upravo tako." "Dakle, misli da Stratmor lae?"

"Nije ba tako", ree Mid diplomatski, znajui da hoda po tankom ledu. "Samo, moji podaci nikada do sada nisu bili netani. Mislila sam daje bolje da potraim jo neije miljenje." "Pa", poeo je Daba, "ao mi je to ja moram ovo da ti saoptim, ali tvoji podaci su netani." "Misli?" "Kladim se u svoj posao." Daba zagrize veliki zalogaj sone kalcone i progovori punih usta. "Najdue to je neki fajl izdrao u TRANSLTR-u bilo je tri sata. To ukljuuje i dijagnostiku, granine testove, sve. Jedino to bi moglo da ga zaglavi na osamnaest sati mogao bi biti neki virus. Nita drugo." "Nekakav virus?" "Da, nekakav ciklus koji se ponavlja. Neto to je dospelo u procesore, napravilo petlju i zapravo zakoilo itavu stvar." "Pa", poela je Mid, "Stratmor je u Kriptografskom odeljenju ve ravno trideset i est sati. Moda se bori sa nekakvim virusom?" Daba se nasmeja. "Stratmor je tamo trideset i est sati? Jadnik. Verova-tno mu je ena rekla da ne sme da se vrati kui. ujem da ga unitava." Mid je za trenutak razmiljala. I ona je ula za to. Pitala se da li je paranoina. "Mid." Daba je zaitao i otpio jo jedan poprilian gutljaj. "Da Strat-morova igraka ima neki virus, on bi me pozvao. Stratmor je pametan, ali nema pojma o virusima. Sve to on ima je TRANSLTR. Na prvi znak bilo kakve nevolje pritisnuo bi dugme za uzbunu - a to ovde znai da bi pozvao mene." Usisao je dugaki rezanac mocarele. "Pored toga, nema nikakve anse da TRANSLTR ima virus. Oklopna rukavica je najbolji set paket fil-tera koji sam ikada napisao. Nita ne moe da proe kroz njega." Nakon duge stanke, Mid uzdahnu. "Jo neto?" "Aha. Tvoji podaci su pogreni." "To si ve rekao." "Upravo tako." Namrtila se. "Nita nisi nauo? Ba nita?"

Daba se promuklo nasmeja. "Mid... sasluaj me. Skipjack je bio lo. Stratmor je uprskao. Ali idemo dalje - to je gotovo." Sa druge strane je usle-dila podua pauza, i Daba shvati daje preterao. "Izvini, Mid. Znam da si ti nastradala zbog itavog tog cirkusa. Stratmor je pogresio. Znam ta misli o njemu." "Ovo nema nikakve veze sa Skipjackom", odluno je rekla. Kako da ne, pomislio je Daba. "uj, Mid, ja ne marim za Stratmora kako god okrene. Hou da kaem, ovek je kriptograf. Svi su oni u osnovi sebini upci. Podaci su im potrebni za jue. Svaki prokleti fajl je upravo onaj koji bi mogao da spase svet." "ta eli da kae?" Daba uzdahnu. "elim da kaem da je Stratmor luak kao i svi ostali. Ali takoe elim da kaem da voli TRANSLTR-a vie nego tu svoju prokletu enu. Da postoji nekakav problem, pozvao bi me." Mid je dugo utala. Naposletku uzdahnu. "Dakle, kae da su moji podaci pogreni?" Daba se zacereka. "Postoji li tamo nekakav eho?" Ona se nasmeja. "Vidi, Mid. Poalji mi radni nalog. Doi u u ponedeljak da proverim tvoju mainu. U meuvremenu, gubi se dovraga odavde. Subota je uvee. Idi se valjaj po krevetu sa nekim, ili neto slino." Ona uzdahnu. "Pokuavam, Daba. Veruj mi, pokuavam." 2 lub Embrujo..."Vorlok" na engleskom - nalazio se u predgrau, na raju autobuske linije broj 27. Nalikujui vie utvrenju nego plesnom klubu, bio je sa svih strana okruen visokim zidovima od gipsanog maltera u koje su umetnuti delii razbijenih pivskih flaa - gruba mera obezbeenja zahvaljujui kojoj niko nije

mogao da ilegalno ue a da pri tome ne ostavi za sobom poprilinu koliinu sopstvenog mesa. Za vreme vonje, Beker se pomirio sa injenicom da je omanuo. Bilo je vreme da pozove Stratmora i saopti mu loe vesti - potraga je postala bez-nadena. Dao je sve od sebe; sada je vreme da poe kui. Meutim, dok je posmatrao kako se gomila redovnih posetilaca gura da ue u klub, Beker nije bio tako siguran da e mu savest dopustiti da odustane od potrage. Zurio je u najveu gomilu pankera koju je ikada video; svuda se nalazila crvena, bela i plava kosa. Beker uzdahnu, procenjujui mogunosti koje je imao pred sobom. Preao je pogledom preko gomile i slegnuo ramenima. Na kom bi se drugom mestu ona nalazila u subotu uvee? Proklinjui sreu, Beker izae iz autobusa. Prilaz klubu Embrujo predstavljao je jedan uski kameni hodnik. Dok je ulazio, Beker oseti kako ga zahvata struja nestrpljivih posetilaca. "Sklanjaj mi se s puta, pederu!" Jastue za igle u obliku oveka proguralo se pored njega, munuvi ga laktom u bok. "Dobra kravata." Neko gaje snano povukao za kravatu. "Hoe da se jebe?" Tinejderka je zurila u njega. Liila je na neto to je izalo iz Zore mrtvih. Mrak koji je vladao u hodniku izlivao se u ogromnu cementnu prostoriju koja je zaudarala na alkohol i znoj. Prizor je bio nadrealan - duboka peina u planini u kojoj se hiljade tela pomeraju kao jedno. Talasali su se gore-dole, ruku vrsto pripijenih uz telo, dok su im se glave mrdale poput beivotnih sijalica povrh ukruenih kimi. Poludele due su se zaletale i skakale sa po-dijuma, sleui u more ljudskih udova. Tela su bacakana naokolo poput lopti za plau. Iznad njih, stroboskopi koji su pulsirali davali su itavom prizoru izgled nekakvog starog, nemoj.- filma. Na naspramnom zidu, zvunici veliine mini-kombija vibrirali su toliko snano da ak ni najposvccuiji plesai nisu mogli da se priblie na manje od deset metara od izvora buke. Beker zaepi ui i poe da pogledom pretrauje gomilu. Ode god daje pogledao, video je jo jednu crveno belo-plavu glavu. Tela su bila tako zbijena da nije mogao da vidi kako su obuena. Nigde nije video ni nagovestaj britanske zastave. Bilo je oigledno da nikako nee moi da ue u gomilu a da ga ne izgaze. Neko u njegovoj blizini poe da povraa. Divno. Beker je zagunao. Krenuo je dalje sprejom iscrtanim hodnikom. Prostorija se suavala u uski tunel prekriven ogledalima, koji je izlazio na spoljanji plato sa razbacanim stolovima i stolicama. Plato je bio pretrpan pankerima, ali za Bekera je to bio izlaz koji je vodio ka savrenom blaenstvu letnje nebo se otvaralo nad njim a muzika se gubila u daljini. Ne obazirui se na radoznale poglede, Beker je uao u masu. Olabavio je kravatu i sruio se u stolicu za najbliim slobodnim stolom. inilo mu se daje itava venost prola otkako gaje tog jutra pozvao Stratmor. Nakon stoje sklonio prazne pivske flae sa stola, Beker zagnjuri glavu u ake. Samo nekoliko minuta, pomislio je. Osam kilometara odatle, ovek sa naoarima sa icanim okvirom sedeo je na stranjem seditu taksi vozila fijat, koje je nekontrolisanom brzinom jurilo prigradskim putem. "Embrujo", progunao je, podseajui vozaa na odredite. Voza klimnu glavom, posmatrajui u retrovizoru svoju udnu muteriju. "Embrujo", promrmljao je za sebe. "Svake veeri sve lua gomila." Tokugen Numataka je leao nag na stolu za masau u svojoj kancelariji na vrhu zgrade. Njegova lina maserka je radila na zgrenim vratnim miiima. Uranjala je dlanove u mesnate naslage koje su mu okruivale lopatice, polako se kreui nanie, ka pekiru koji mu je prekrivao stranjicu. Ruke joj skliznue nie... ispod pekira. Numataka jedva daje primetio. Misli su mu bile negde drugde. ekao je da telefon zazvoni. Zaulo se kucanje na vratima. "Napred", zagunao je Numataka. Maserka brzo izvue ruke ispod pekira.

Telefonistkinja sa centrale ue i nakloni se. "Potovani predsednie?" "Govorite." Telefonistkinja se nakloni po drugi put. "Razgovarala sam sa telefonskom kompanijom. Poziv je stigao iz zemlje sa pozivnim brojem 1 - Sjedinjenih Drava." Numataka klimnu glavom. To su bile dobre vesti. Poziv je stigao iz Sjedinjenih Drava. Nasmeio se. Klju je bio original. "Odakle iz Sjedinjenih Drava?" upitao je. "Rade na tome, gospodine." "Dobro. Javite mi kada budete znali neto vie." Telefonistkinja se ponovo nakloni i izae. Numataka oseti kako mu se miii oputaju. Pozivni broj 1. Zaista dobre vesti. Suzan Fleer je nestrpljivo koraala gore-dole po toaletu Kriptografskog odeljenja i polako brojala do pedeset. U glavi joj je bubnjalo. Samo jo malo, govorila je sebi. Hejl je Nort Dakota! Suzan se pitala kakve su Hejlove namere. Da li e objaviti klju? Da li e biti pohlepan i pokuati da proda algoritam? Suzan nije mogla da podnese da i dalje eka. Bilo je vreme. Morala je da stigne do Stratmora. Oprezno je otkrinula vrata i provirila ka spolja neprozirnom staklenom zidu na udaljenom kraju Kriptografskog odeljenja. Nije mogla da zna da li je Hejl i dalje posmatra. Morae brzo da ode do Stratmorove kancelarije. Naravno, ne suvie brzo - nije smela da dozvoli da Hejl posumnja da gaje otkrila. Pruila je ruku ka vratima i spremala se da ih otvori kada je zaula neke glasove. Muke glasove. Glasovi su dopirali kroz ventilacioni otvor blizu poda. Pustila je vrata i pola ka otvoru. Reci je priguivalo tupo brujanje generatora. Zvualo je kao da razgovor dopire iz hodnika pod zemljom. Jedan glas je bio prodoran, ljutit. Zvuao je kao Fil artrukijan. "Ne verujete mi?" Ponovo se zau prepirka. "Imamo virus!" Potom gruba vika. "Moramo da pozovemo Dabu!" Zatim se zaue zvui borbe. "Pustite me!" Zvuk koji je usledio jedva daje bio ljudski. Dug, zavijajui urlik uasa, poput izmuene ivotinje na samrti. Suzan se ukoi. Zvuk utihnu iznenada, kao to se i zauo. Potom nastade tiina. Trenutak kasnije, kao po koreografiji za nekakav jeftini horor matine, svclla u toaletu polako postadoe priguena. Zatim zatreperie i ugasie se. Suzan Fleer je stajala u potpunoj tami. sedi na mom mestu, seronjo." Beker podie glavu sa ruku. Zar niko u ovoj prokletoj zemlji ne govori panski ? U njega je sa visine zurio niski, bubuljiavi tinejder izbrijane glave. Polovina koe na glavi mu je bila crvena, polovina ljubiasta. Izgledao je kao uskrnje jaje. "Rekao sam da sedi na mom mestu, seronjo." "uo sam te i prvi put", rekao je Beker, ustajui. Nije bio raspoloen za svau. Bilo je vreme da poe. "Gde si sklonio moje flae?" reao je klinac. U nosu je imao zihericu. Beker pokaza na pivske flae koje je spustio na zemlju. "Bile su prazne." "Bile su to moje jebene prazne flae!" "Izvinjavam se", rekao je Beker i okrenuo se da poe. Panker mu prepreci put. "Podigni ih!" Beker je trepnuo. Nije ga to zabavljalo. "ali se, zar ne?" Bio je za itavih trideset centimetara vii i oko dvadeset kilograma tei od klinca. "Da li jebeno izgleda da se alim?" Beker ne odgovori. "Podigni ih!" Glas mu se raspue. Beker je pokuao da ga zaobie, ali mu je tinejder ponovo prepreio put. "Rekao sam, jebeno ih podigni!" Stondirani pankeri za okolnim stolovima poeli su da se okreu kako bi videli ta se dogaa.

"Ne eli da radi ovo, mali", tiho je rekao Beker. "Upozoravam te!" Klinac je zapenio. "Ovo je moj sto! Dolazim ovde svako vee. A sada ih podigni!" Bekeru ponestade strpljenja. Zar nije trebalo da bude u planinama sa Suzan? Zato je u paniji, gde se raspravlja sa duevno poremeenim tinejderom? Bez upozorenja, Beker uhvati klinca ispod pazuha, podie ga i uz tresak ga spusti na sto. "uj ti, mali slinavi. Ove sekunde e da prestane ili u ti iupati tu zihericu iz nosa i zatvoriti ti njome usta." Klinac je prebledeo. Beker gaje za trenutak drao, potom olabavi stisak. Ne skidajui pogled sa preplaenog klinca, Beker se sagnu, podie flae i vrati ih na sto. "Kako se kae?" upitao je. Klinac je bio bez reci. "Nema na emu", odsee Beker. Ovaj klinac je hodajua reklama za kontrolu zaea. "Idi do avola!" viknu klinac, postavi svestan da mu se vrnjaci smeju. "Seronjo!" Beker se nije ni pomerio. Iznenada mu je doprlo do svesti neto to je klinac rekao. Dolazim ovde svako vee. Beker se pitao da li bi klinac mogao da mu pomogne. "Izvinjavam se", ree Beker, "nisam uo kako se zove." "Dvobojni", prosiktao je klinac, kao da izgovara smrtnu osudu. "Dvobojni?" Razmiljao je Beker. "Da pogodim... zbog kose?" "Ne seri, erloe." ft. "Upadljivo ime. Sam si ga smislio?" "I te kako", ponosno je rekao. "Patentirau ga." , Beker se namrti. "Misli, zatititi!" Klinac je bio zbunjen. ".";:"! "Bie ti potrebna zatitna prava za ime", rekao je Beker. "Ne patent." "Kako god!" povikao je iznervirano panker. Sarenoliki asortiman pijanih i drogiranih klinaca za okolnim stolovima sada se histerino smejao. Dvobojni ustade i isceri se na Bekera. "ta, do avola, hoe od mene?" Beker je za trenutak razmiljao. Hou da operekosu, pone pristojno da se izraava i da se zaposli. Shvatio je da je to suvie za prvi sastanak. "Potrebna mi je jedna informacija", rekao je. "Jebi se." "Traim nekoga." "Nisam ga vid"o." "Nisam ga video", ispravi ga Beker, dajui znak konobarici koja je pro-lazila. Kupio je dva Aguila piva i pruio jedno Dvobojnom. Momak je bio zapanjen. Uzeo je gutljaj piva i sumnjiavo se zagledao u Bekera. "Nabacuje mi se, gospodine?" Beker se nasmeja. "Traim jednu devojku." Dvobojni se piskavo nasmeja. "Sasvim sigurno nee dobiti nimalo akcije tako obuen!" Beker se namrti. "Ne traim akciju. Moram samo da razgovaram sa njom. Moda ti moe da mi pomogne daje pronaem." Dobojni spusti pivo. "Ti si pajkan?" Beker odmahnu glavom. Mladieve oi se suzie. "Izgleda kao pajkan." "Mali, ja sam iz Merilenda. Da sam policajac, bio bih malo izvan svoje jurisdikcije, zar ne misli?" To pitanje kao da ga je zbunilo. "Ja sam Dejvicl Beker." Beker se nasmeio i pruio mu ruku preko stola. panker sa gadjenjem ustuknu. "Odbij, pederu." Beker povue ruku. Klinac se lukavo nacerio. "Pomoi u ti, ali to e te kotati." Beker je prihvatio igru. "Koliko?" "Sto dolara." Beker se namrti. "Imam samo pezete." "Kakogod! Neka bude sto pezeta."

Pretvaranje valute Dvobojnom oigledno nije bila jedna od jaih strana; sto pezeta je iznosilo oko osamdeset i sedam centi. "Dogovoreno", rekao je Beker, lupnuvi flaom o sto. Klinac se nasmeio po prvi put. "Dogovoreno." "U redu", nastavio je Beker priguenim glasom. "Mislim da devojka koju traim mora da izlazi ovde. Ima crvenu, belu i plavu kosu." Dvobojni prezrivo frknu. "Danas je godinjica Dudasa Tabua. Svi imaju..." "Ona nosi majicu sa britanskom zastavom i ima minuu sa priveskom u obliku lobanje najednom uhu." Preko lica Dvobojnog prelete slabaan izraz prepoznavanja. Beker ga pri-meti i preplavi ga talas nade. Meutim, trenutak kasnije izraz na mladievom licu postate otar. Tresnuo je flau o sto i zgrabio Bekera za koulju. "Ona je Eduardova, seronjo! Ja bih pripazio! Pipni je i on e te ubiti!" Mid Milken je Ijutito umarirala u salu za sastanke preko puta svoje kancelarije. Pored stola od mahagonija dugog deset metara sa intarzi-jom od tamnog trenjinog drveta i orahovine u vidu grba Agencije, u sali za sastanke su se nalazila tri akvarela Merion Pajk, bostonska paprat, mermerni bar i, naravno, neizbeni aparat za vodu. Mid se poslui aom vode u nadi da e joj to umiriti nerve. Dok je pijuckala vodu, gledala je kroz prozor. Meseina je dopirala kroz otvorene venecijanere i poigravala na teksturi stola. Uvek je mislila da bi ovo bila bolja direktorska kancelarija od Fontejnovog trenutnog mesta u proelju zgrade. Umesto na parking, sala za sastanke je gledala na upeatljiv niz sporednih zgrada - ukljuujui i kupolu sa Kriptografskim ODJELJENJEm, ostrvo visoke tehnologije koje je lebdelo odvojeno od glavne zgrade, na tri poumljena ara zemljita. Namerno smeteno iza prirodnog zaklona u vidu zasada jasena, Kriptografsko ODJELJENJE se teko moglo videti sa veine prozni a u kompleksu Agencije. Meutim, pogled koji se pruao iz direktorskog odeljenja bio je savren. Mid se inilo daje sala za sastanke savreno mesto a kralja koji posmatra svoje kraljevstvo. Jednom je predloila da Fontejn premesti svoju kancelariju, ali direktor je jednostavno odgovorio: "Ne u zadnji deo." Fontejn nije bio ovek koji bi se nalazio na zadnjem kraju bilo ega. Mid je razmaknula zastore i zagledala se u brda. alosno uzdahnuvi, pustila je da joj pogled odluta ka mestu na kojem se nalazilo Kriptografsko mlcljenje. Uvek je pogled na kupolu Kriptografskog odeljenja uspevao da ji" ulei - bio je to svetionik koji je svetleo bez obzira na doba dana. Meu-tim ni, veeras, dok ga je posmatrala, nije bilo nikakve utehe. Umesto toga, otkrila je da zuri u prazninu. Dok je prislanjala lice uz staklo, oseala je kako je zahvata divlja, deja panika. Ispod nje nije bilo niega osim tame. Kiiptografsko ODJELJENJE je iezlo! U toaletima Kriptografskog odeljenja nisu postojali prozori; tama koja je okruivala Suzan Fleer bila je potpuna. Za trenutak je stajala nepomino, pokuavajui da se sabere, snano svesna rastueg oseaja panike koji joj je zahvatao telo. inilo se da stravian krik iz ventilacionog otvora lebdi svuda oko nje. Uprkos naporima da se izbori sa sve veim oseajem uasa, strah joj se irio telom i preuzimao kontrolu nad njom. U naletu nagonskih kretnji Suzan je naslepo prelazila rukama preko vrata i umivaonika. Dezorijentisano se okretala u mraku, ruku ispruenih ispred sebe, pokuavajui da se seti izgleda prostorije. Prevrnula je kantu za smee i nala se uz poploani zid. Povlaei rakom preko zida, teturala je ka izlazu i pipala u potrazi za kvakom na vratima. Povukla ih je i teturajui se izala u Kriptografsko ODJELJENJE. Tamo se po drugi put ukopala na mestu. Kriptografsko ODJELJENJE nije nimalo liilo na ono to je videla pre svega nekoliko trenutaka. TRANSLTR je bio siva silueta pod bledom svetlou sumraka koji je dopirao kroz kupolu. Svo osvetljenje koje se sputalo sa tavanice bilo je ugaeno. ak ni elektronske tastature na vratima nisu svetlele. Kad su joj se oi privikle na tamu, Suzan je videla da je jedino svetio u Kriptografskom odeljenju dopiralo kroz otvorena vrata u podu - slabano crveno pomono svetio u podzemnom nivou. Krenula je ka njemu. Slabi miris ozona oseao se u vazduhu. Kada je stigla do vrata u podu, provirila je u otvor. Kroz crvenu svetlost i dalje su kuljali kovitlaci izmaglice, a na osnovu povienog tona brujanja

generatora Suzan je znala da Kriptografsko ODJELJENJE opsluuje rezervno napajanje. Kroz izmaglicu je uspevala da razazna Stratmora koji je stajao na platformi ispod nje. Naginjao se preko ograde i zurio u dubine brujeeg vcr tikalnog otvora TRANSLTR-a. "Gospodine naelnice!" Nije bilo odgovora. Suzan zakorai na merdevine. Vreo vazduh koji je dopirao odnekud ispod jurnu joj pod suknju. Preke merdevina su bile klizave zbog kondenzacije. Spustila se na reetkasto odmorite. "Naelnice?" Stratmor se nije okrenuo. I dalje je zurio nanie sa tupim izrazom oku na licu, kao u transu. Suzan je pratila njegov pogled. Za Ireiuitak nije videla nita osim pramenova pare. Polom ju je iznenadu ugledala. Neiju liinu

est spratova nie. Pojavila se nakratko u stubovima pare. Potom se pojavila ponovo. Zamrena masa isprepletanih udova. Na dvadeset i sedam metara ispod njih, Fil artrukijan je bio ispruen preko otrih gvozdenih rebara glavnog generatora. Telo mu je potamnelo i izgorelo. Njegov pad je smanjio glavno napajanje Kriptografskog odeljenja. Meutim, najjeziviji je bio prizor jednog drugog tela, na pola puta niz duge stepenice, sklupanog, sakrivenog u senci. Nije bilo mogue ne prepoznati te miiave obrise. Bio je to Greg Hejl.

Panker je urlao na Bekera. "Megan pripada mom prijatelju Eduardu! Kloni je se!" "Gde je ona?" Bekerovo srce je udaralo kao ludo. "Jebi se!" "U pitanju je hitan sluaj!" Beker se brecnuo. Zgrabio je klinca za rukav. "Kod nje je prsten koji mi pripada. Platiu joj za njega! I to mnogo!" Dvobojni se ukopa na mestu i prsnu u histerian smeh. "Hoe da kae daje ono runo, zlatno smee tvoje?" Beker razrogai oi. "Video si ga?" Dvobojni prepredeno klimnu glavom. "Gde je?" pitao je Beker. "Nemam pojma." Dvobojni se cerekao. "Megan je bila ovde, pokuavajui da ga utopi." "Pokuavala je da ga proda "Ne brini, matori, nije imala sree. Ima odvratan ukus za nakit." "Jesi li siguran da ga niko nije kupio?" "Je 1" me ti to zeza? Za etiri stotke? Rekao sam joj da u joj dati pedeset, ali ona je htela vie. Pokuavala je da kupi avionsku kartu - bez rezervacije." Beker je oseao kako mu je sva krv nestala iz lica. "Za gde?" "Jebeni Konektikat", brecnu se Dvobojni. "Edi je odlepio." "Konektikat?" "Sranje, da. Vraa se kod mamice i tatice u predgrae. Mrzi pansku porodicu u koju je smetena. Tri brata Spanca su je stalno muvala. Nije bilo jebene tople vode." Beker je oseao kako mu se stee grlo. "Kada polazi?" Dvobojni podie pogled. "Kada?" Nasmejao se. "Do sada je ve davno otila. Otila je na aerodrom jo pre nekoliko sati. Najbolje mesto da utopi prsten bogati turisti i ta sranja. im dobije lovu, odlee." Tupi oseaj munine razlio se Bekerovim stomakom. Ovo je nekakva bolesna ala, zar ne? Za trenutak je stajao nepomino. "Kako se preziva?" Dvobojni je razmiljao, potom slegnu ramenima. "Koji je njen let?" "Pomenula je Ganda-liniju." "Ganda-liniju?" "Aha. Vikend linija neispavanih - Sevilja, Madrid, La Gvardija. Tako je zovu. Studenti putuju tako jer je jeftino. Pretpostavljam da sede u zadnjem delu i pue gandu."

Sjajno. Beker zaguna, prolazei rukom kroz kosu. "Kad je poleteo?" " "Tano u dva ujutro, svake subote. Sada je ve negde nad Atlantikom." Beker pogleda na sat. Pokazivao je 1:45 posle ponoi. Zbunjeno se okrenuo ka Dvobojnom. "Kae daje to let u 2 ujutro?" Panker klimnu glavom, smejui se. "ini mi se da si sjeban, matori." Beker ljutito pokaza na sat. "Ali tek je petnaest do dva!" Dvobojni je posmatrao sat, oigledno zbunjen. "Pa, neka sam proklet." Nasmejao se. "Obino nisam ovoliko razbijen do 4 ujutro!" "Koji je najbri put do aerodroma?" brecnu se Beker. "Taksi stajalite ispred." Beker zgrabi novanicu od hiljadu pezeta iz depa i gurnu je Dvobojnom u ruku. "Hej, ovee, hvala!" viknuo je panker za njim. "Ako vidi Megan, reci joj da sam je pozdravio!" Ali Beker je ve otiao. Dvobojni uzdahnu i zatetura se natrag ka podijumu. Bio je suvie pijan da bi primetio oveka sa naoarima sa icanim okvirom koji je iao za njim. Ispred kluba, Beker je prelazio pogledom preko parkinga u potrazi za taksijem. Nije bilo nijednog. Pritrao je krupnom izbacivau. "Taksi!" Izbaciva je odmahnuo glavom. "Demasiado temprano. Suvie je rano." Suvie rano? Beker opsova. Dva sata ujutro! "Pidame uno! Pozovite ga!" ovek je izvadio voki-toki. Izgovorio je nekoliko reci i potom prekinuo vezu. "Veinte minutos", rekao je. "Dvadeset minuta?!" viknuo je Beker. "Y el autobus?" Izbaciva slegnu ramenima. "etrdeset i pet minutos." Beker podie ruke u vazduh. Savreno! Zvuk nekog malog motora natera Bekera da okrene glavu. Zvualo je kao motorna testera. Neki ogromni klinac i njegova lancima prekrivena pratilja parkirali su stara vespu 250. Devojina suknja se popela visoko na njene butine. inilo se da nije ni primetila. Beker jurnu ka njima. Ne mogu da ve-rujem da radim ovo, mislio je. Ja mrzim motore. Povikao je vozau: "Platiu ti deset hiljada pezeta da me odveze na aerodrom!" Klinac nije obraao panju na njega. Ugasio je motor. "Dvadeset hiljada!" Viknu Beker. "Moram da stignem na aerodrom!" Klinac podie pogled. "Scusi?" Bio je Italijan. "Aeroporto! Per favore. Sulla Vespa! Venti mille pesete!" Italijan pogleda svoj oronuli, mali motor i nasmeja se. "Venti mille pesete? La Vespa?" 168 Den Braun "Cinquanta mille! Pedeset hiljada!" nudio je Beker. Bilo je to oko etiri stotine dolara. Italijan se sumnjiavo nasmeja. "Dov"e laplata? Gde je lova?" Beker izvue pet novanica od po deset hiljada pezeta iz depa i prui mu ih. Italijan pogleda novac, potom svoju devojku. Devojka je zgrabila novac i strpala ga u majicu. "Grazie!" nasmeio se Italijan. Dobacio je Bekeru kljueve od vespe. Potom je uhvatio devojku za ruku i oni otrae ka zgradi, smejui se. "Aspetta!" povikao je Beker. "ekaj! Hteo sam da me odveze!" Suzan posegnu za rukom naelnika Stratmora dok joj je pomagao da se popne uz merdevine ka Kriptografskom odeljenju. Prizor tela Fila ar-trukijana, slomljenog, kako lei preko generatora, bio joj je urezan u svest. Od pomisli na Grega Hejla koji se skrivao u utrobi Kriptografskog odeljenja vrtelo joj se u glavi. Istina se nije mogla porei - Hejl je gurnuo artru-kijana. Suzan je posrtala pored senke TRANSLTR-a natrag ka glavnom ulazu u Kriptografsko ODJELJENJE - ka vratima kroz koja je nekoliko sati ranije ula. Njeno mahnito udaranje po neosvetljenoj tastaturi nije uinilo nita da se ogromna vrata pomere. Bila je zatoena; Kriptografsko ODJELJENJE je bilo zatvor. Kupola je leala poput satelita, 100 metara udaljena od glavne strukture Agencije, i do

nje se moglo doi samo kroz glavni portal. Budui da je Kriptografsko ODJELJENJE samo generisalo struju, centrala verovatno nije ni znala da su u nevolji. "Glavni dovod struje je iskljuen", rekao je Stratmor, stigavi iza nje. "Na rezervnom smo napajanju." Rezervno napajanje u Kripotgrafskom odeljenju je bilo zamiljeno tako tla TRANSLTR i njegovi sistemi rashlaivanja imaju prednost nad svim ostalim sistemima, ukljuujui i osvetljenje i ulaze. Na taj nain neoekivani nestanak struje ne bi mogao da prekine rad TRANSLTR-a za vreme vane operacije. To je takoe znailo da TRANSLTR nikada nee raditi bez svog IVeonskog sistema rashlaivanja; u neohlaenoj zatvorenoj prostoriji, toplota koju stvara tri miliona procesora porasla bi do nesigurnih vrednosti - to bi moda dovelo do zapaljivanja silikonskih ipova i njihovog topljenja. Bio je to prizor koji se niko nije ni usuivao da zamisli. Suzan se trudila da se sabere. Misli su joj bile ispunjene jednim jedinim prizorom - prizorom tehniara SIGURNOSTi sistema koji lei na generatorima. Ponovo je poela da kuca po tastaturi. I dalje nije bilo nikakve reakcije. "Prekinite rad TRANSLTR-a!" zahtevala je od Stratmora. Ako bi izdali naredbu TRANSLTR-u da prestane da traga za kljuem Digitalne tvrave, to bi iskljuilo njegova strujna kola i oslobodilo dovoljno rezervnog napajanja da vrata ponovo prorade. "Polako, Suzan", rekao je Stratmor, poloivi joj ruku na rame. Slralmorov umirujui dodir probudio je Suzan iz transa. Iznenada se setila zato je pola da ga potrai. Okrenula se ka njemu: "Gospodine naelnice! Greg Hejl je Noti Dakola!"

Den Braun Tiina kao da je beskonano pulsirala u tami. Naposletku je Stratmor progovorio. Zvuao je vie zbunjeno nego zapanjeno. "O emu to govorite?" "Hejl..." Proaputala je Suzan. "On je Nort Dakota." Ponovo nastade tiina. Stratmor je razmiljao o Suzaninim recima. ""Traga"?" Izgledao je zbunjeno. "Pronaao je Hejla?" ""Traga" se jo nije vratio. Hejl gaje obustavio!" Suzan mu objasni kako je Hejl zaustavio njeno istraivanje i kako je na Hejlovom nalogu otkrila elektronsku poruku od Tankada. Usledio je jo jedan dugi trenutak tiine. Stratmor je u neverici odmahivao glavom. "Nema anse daje Greg Hejl Tankadovo osiguranje! To nema smisla! Tankado ne bi nikada verovao Hejlu." "Naelnice", rekla je, "Hejl nas je ve jednom nasamario - Skipjack. Tankado mu je verovao." inilo se da Stratmor ne uspeva da doe do reci. "Zaustavite TRANSLTR", molila ga je Suzan. "Znamo ko je Nort Dakota. Pozovite obezbeenje. Idemo odavde." Stratmor podie ruku - traio je trenutak da razmisli. Suzan nervozno pogleda u pravcu vrata u podu. TRANSLTR je skrivao otvor od pogleda, ali crvenkasta svetlost se prosipala preko crnih ploica poput vatre na ledu. Hajde, pozovite obezbeenje, naelnice! Zaustavite TRANSLTR! Vadite nas odavde! Iznenada, Stratmor se dade u akciju. "Poite za mnom", rekao je. Zaputio se ka vratima u podu. "Naelnice! Hejl je opasan! On..." Ali naelnik je nestao u tami. Suzan pouri za njegovom siluetom. Naelnik je obiao TRANSLTR i doao do otvora u podu. Provirio je u jamu ispunjenu uskovitlanom parom. U tiini se obazreo po zamraenom Kripto-grafskom odeljenju. Potom se sagnuo i povukao teka vrata u podu. Zanji-hala su se u malom luku. Kada ih je pustio, zalupila su se uz zagluujui tresak. Kripotgrafsko ODJELJENJE je ponovo bilo nema, zamraena peina. inilo se daje Nort Dakota u zamci. Stratmor je kleknuo. Okrenuo je teku leptir-bravu. Kliznula je na mesto. Podnivoi su bili zapeaeni. Ni on ni Suzan nisu uli priguene korake koji su se kretali u pravcu vora 3.

Dvobojni se zaputio kroz hodnik obloen ogledalima koji je vodio od terase ka podijumu. Kada se okrenuo da u ogledalu proveri kako mu stoji ziherica, osetio je da se neko unja iza njega. Okrenuo se, ali je bilo suvie kasno. Par ruku nalik steni prikljetilo gaje licem uz staklo. Panker je pokuavao da se okrene. "Eduardo? Hej, ovee, jesi li to ti?" Dvobojni oseti kako se neka ruka oeala o njegov novanik pre nego to mu se neije telo vrsto oslonilo o lea. "Edi!" povikao je panker. "Prestani da se izmotava! Neki tip je traio Megan." Lik gaje vrsto drao. "Hej, Edi, ovee, prekini!" Ali kada je pogledao u ogledalo, Dvobojni je video da figura koja gaje prikljetila uopte nije pripadala njegovom prijatelju. Lice je bilo roavo i izbrazdano oiljcima. Par beivotnih oiju poput uglja zurio je u njega iza naoara sa icanim okvirom. ovek se nagnuo na-pred, tako da su mu usta bila tik uz uho Dvobojnog. udan glas je prodah-tao: "Adondefue? Kuda je otiao?" Reci su zvuale nekako deformisano. Panker se ukoio od straha. "Adonde fue?" ponovio je glas. "El Americano." "A... aerodrom. Aeropuerto", promucao je Dvobojni. "Aeropuerto?" ponovio je ovek, tamnim oima posmatrajui usne Dvobojnog u ogledalu. Panker klimnu glavom. "Tema el anillo? Da li je imao prsten?" Uasnut, Dvobojni odmahnu glavom. "Nije." "Viste el anillo? Da li si video prsten?" Dvobojni je utao. Koji je bio taan odgovor? "Viste el anillo?" prigueni glas je pitao. Dvobojni klimnu potvrdno, nadajui se da e se iskrenost isplatiti. Nije se isplatila. Nekoliko sekundi kasnije, skliznuo je na pod, slomljenog vrata. Daba je leao na leima, napola uvuen u razmontirani glavni kompjuter. U ustima mu se nalazila minijaturna lampa, u ruci lemilica, a veliki ematski plan bio mu je rairen na stomaku. Upravo je zavrio privrivanje novog seta oslabljivaa za neispravnu matinu plou kada mu je zazvonio mobilni telefon. "Sranje", opsovao je, tragajui za telefonom kroz gomilu kablova. "Dabaje." "Daba, Midje." Oraspoloio se. "Dva puta za jedno vee? Ljudi e poeti da govorkaju svata." "Imamo probleme u Kriptografskom odeljenju." Glas joj je bio napet. Daba se namrtio. "Ve smo proli kroz ovo. Sea li se?" "Imamo problem sa strujom." "Ja nisam elektriar. Pozovi Tehniko odravanje." "Kupola je u mraku." "Priviaju ti se stvari. Idi kui." Ponovo se okrenuo svom nacrtu. "U mrklom mraku!" povikala je. Daba uzdahnu i spusti lampu. "Mid, kao prvo, tamo imamo pomono napajanje. Nikada ne bi bio mrkli mrak. Kao drugo, Stratmor ima malo bolji pogled na Kriptografsko ODJELJENJE nego ja trenutno. Zato ne pozove njega?" "Zato to ovo ima nekakve veze sa njim. On krije neto." Daba zakoluta oima. "Mid, duo, do grla sam upao u serijske kablove ovde. Ako ti treba neko za sudar, oslobodiu se. U protivnom, pozovi Tehniko odravanje." "Daba, ovo je ozbiljno. Oseam to." Ona to osea? Mid je, pomislio je Daba, i zvanino u jednom od svojih udljivih raspoloenja. "Ako se Stratmor ne brine, ni ja se ne brinem." "U Kriptografskom odeljenju je mrkli mrak, do avola!" "Moda Stratmor posmatra zvezde." "Daba! Ne alim se!" "U redu, u redu", zagunao je, podiui se na lakat. "Moda je dolo do kratkog spoja u generatoru. Tim zavrim sa poslom ovde, svratiu do Krip-tografskog odeljenja i..." "A staje sa pomonim napajanjem!" nastavila je Mid. "Ako je generator otkazao, zato nema pomonog napajanja?"

"Ne znam. Moda je Stratmor ostavio TRANSLTR da radi, tako daje pomono napajanje iskorieno." "Zato onda ne prekine rad TRANSLTR-a? Moda je neki virus. Govorio si ranije neto o virusu." "Dovraga, Mid!" eksplodirao je Daba. "Rekao sam ti, nema virusa u Kriptografskom odeljenju! Prestani da bude tako prokleto paranoina!" Sa druge strane linije nastade utanje. "O, sranje, Mid", izvinjavao se Daba. "Pusti da ti objasnim." Glas mu je bio napet. "Kao prvo, imamo Oklopnu rukavicu - nijedan virus ne bi mogao da proe kroz nju. Kao drugo, ako doe do nestanka struje, to je u vezi sa hardverom virusi ne obustavljaju struju, oni napadaju softver i podatke. ta god da se deava u Kriptografskom odeljenju, nije u pitanju virus." Muk. "Mid? Tu si?" Njen odgovor bio je leden. "Daba, ja moram da radim svoj posao. Ne oekujem da se na mene vie zato to ga radim. Kada nazovem da pitam zato je multimiliondolarsko postrojenje u mraku, oekujem profesionalni odgovor." "Da, gospodo." "Jednostavno "da" ili "ne" e biti dovoljno. Da li je mogue daje problem u Kriptografskom odeljenju u nekakvoj vezi sa virusom?" "Mid... rekao sam ti..." ""Da" ili "ne". Dali je mogue da TRANSLTR ima virus?" Daba je uzdahnuo. "Ne, Mid. Sasvim je nemogue." "Hvala ti." Na silu se nasmejao i pokuao da popravi atmosferu. "Osim ako ne misli daje Stratmor sam napisao neki virus i zaobiao moje filtere." Nastade muk. Kada je Mid progovorila, glas joj je imao nekakav jezivi prizvuk. "Stratmor moe da zaobie Oklopnu rukavicu?" Daba uzdahnu. "To je bila ala, Mid." Ali znao je daje suvie kasno. Naelnik i Suzan su stajali pored vrata u podu i razmatrali ta sledee da uine. "Imamo Fila artrukijana koji je tamo dole mrtav", govorio je Stratmor. "Ako pozovemo pomo, Kriptografsko ODJELJENJE e se pretvoriti u cirkus." "ta vi predlaete da uinimo?" pitala je Suzan. Ona je elela jedino da ode. Stratmor je za trenutak razmiljao. "Ne pitajte me kako se to dogodilo", rekao je, bacivi pogled na zakljuana vrata u podu, "ali ini se da smo ne-namerno otkrili i uklonili Nort Dakotu." Odmahnuo je glavom u neverici. "Prokleto srena sluajnost, ako mene pitate." I dalje se inilo daje okiran idejom da je Hejl umean u Tankadov plan. "Ja pretpostavljam da je Hejl negde u svom terminalu sakrio klju - moda kod kue ima kopiju. U svakom sluaju, on je zakljuan." "Pa, zato onda ne pozovemo obezbeenje i ne dozvolimo im da ga otpreme odavde?" "Ne jo", rekao je Stratmor. "Ako tehniari SIGURNOSTi sistema otkriju podatke o ovom beskonanom TRANSLTR-ovom procesu, dobiemo itavu jednu novu gomilu problema. elim da se svi tragovi Digitalne tvrave obrisu pre nego to otvorimo vrata." Suzan je nevoljno klimnula glavom. Bio je to dobar plan. Kada obezbeenje konano bude izvuklo Hejla iz podnivoa i optuilo ga za artruki-janovu smrt, on e verovatno pretiti da e rei itavom svetu za Digitalnu tvravu. Ali dokaz e biti izbrisan - Stratmor bi mogao da se pravi lud. Beskonani niz? Nereivi algoritam? Ali, to je besmisleno! Zar Hejl nije uo za princip Bergofski? "Evo ta moramo da uradimo." Stratmor je pribrano iznosio svoj plan. "Obrisaemo svu Hej lovu prepisku sa Tankadom. Izbrisaemo sve tragove da sam zaobiao Oklopnu rukavicu, sve artrukijanove analize SIGURNOSTi sistema, podatke monitora koji belei rad TRANSLTR-a - sve. Digitalna tvrava e nestati. Nikada ni nije bila ovde. Zakopaemo Hejlov klju i moliti se da Dejvid pronae Tankadov primerak." Dejvid, pomislila je Suzan. Prisilila se da ne misli na njega. Morala je tla ostane usredsreena na ono io ih je ekalo. "Ja u se pobrinuti za laboratoriju SIGURNOSTi sistema", rekao je Stral-mor. "Za podatke sa monitora, podatke o mutaciji i sve ostalo. Vi se pobri

nite za vor 3. Izbriite svu Hejlovu elektronsku potu; sve tragove prepiske sa Tankadom, sve u emu se pominje Digitalna tvrava." "U redu", odgovorila je Suzan, usredsreujui se na to to je govorio. "Obrisau itav Hejlov disk. Formatirau sve ponovo." "Ne!" Stratmorov odgovor bio je otar. "Nemojte to uraditi. Hejl tamo najverovatnije ima primerak kljua. elim ga." Suzan je u neverici zurila u njega. "Vi elite klju? Mislila sam da je svrha svega ovoga da se unite kljuevi!" "I jeste. Ali elim kopiju. elim da otvorim taj prokleti fajl i da pogledam Tankadov program." Suzan je delila Stratmorovo interesovanje, ali instinkt joj je govorio da nije mudro otkljuavati algoritam Digitalne tvrave, bez obzira na to koliko on zanimljiv mogao biti. U ovom trenutku, smrtonosni program je bio na sigurnom, zakljuan u svom kodiranom sefu - krajnje bezopasan. im bude dekodiran... "Gospodine naelnice, zar ne bi bilo bolje samo da..." "elim taj klju", odgovorio je. Suzan je morala da prizna da je, jo od kako je ula za Digitalnu tvravu, oseala izvesnu profesionalnu radoznalost da sazna kako je Tankado uspeo da ga napie. Samo njegovo postojanje prkosilo je najosnovnijim pravilima kriptografije. Suzan je posmatrala naelnika. "Obrisaete algoritam im ga budemo videli?" "Bespovratno." Suzan se namrtila. Znala je da nee biti mogue odmah pronai Hejlov klju. Pronalaenje nasumino odabranog kljua na jednom od hard-disko-va vora 3 bilo je kao da pokuavate da pronaete jednu arapu u spavaoj sobi veliine Teksasa. Kompjuterske pretrage su bile od koristi samo ako ste znali za im tragate; ova ifra je bila nasumino odabrana. Na sreu, meutim, zahvaljujui injenici da je Kriptografsko ODJELJENJE radilo sa toliko mnogo nasumino odabranog materijala, Suzan je, zajedno sa nekolicinom saradnika, razvila sloen proces poznat pod nazivom "pretraga nepodudarnosti ". Ta pretraga je u osnovi zahtevala od kompjutera da proui svaki niz karaktera na svom hard-disku, da uporedi svaki niz sa ogromnim renikom i oznai svaki niz koji izgleda kao besmislen ili nasumian. Bilo je problematino stalno podeavati parametre, ali ipak izvodljivo. Suzan je znala daje logino da ona pokua da pronae klju. Uzdahnula je i ponadala se da nee zaaliti zbog toga. "Ako sve proe dobro, trebae mi oko pola sata." "U tom sluaju, bacimo se na posao", rekao je Stratmor. Spustio joj je ruku na rame i poveo je kroz mrak ka voru 3. Iznad njih, zvezdano nebo se protezalo preko kupole. Suzan se zapitala da li Dejvid moe da vidi iste te zvezde u Sevilji. 176 Den Braun Dok su se pribliavali tekim staklenim vratima vora 3, Stratmor opsova sebi u bradu. Tastatura pored vrata vora 3 nije bila osvetljena. Vrata su bila mrtva. "Prokletstvo", rekao je. "Nema struje. Zaboravio sam." Stratmor poe da prouava pokretna vrata. Poloio je dlanove na staklo, a potom se nagnuo u stranu, pokuavajui da ih otvori. Dlanovi su mu bili znojavi i skliznue. Obrisao ih je o pantalone i pokuao ponovo. Ovog puta vrata se za nijansu pomerie u stranu. Suzan oseti da napreduju i stade iza Stratmora. Gurnuli su zajedno i vrata se otvorie za nekoliko centimetara. Za trenutak su ih zadrali u tom poloaju, ali pritisak je bio prevelik. Vrata se ponovo zatvorie. "Saekajte", rekla je Suzan premetajui se ispred Stratmora. "U redu, da probamo sada." Gurnuli su. Ponovo su se vrata otvorila samo za nekoliko centimetara. Slabaan traak plave svetlosti procurio je iz vora 3; terminali su i dalje bili ukljueni; smatrali su se kljunim za rad TRANSLTR-a i imali su pomono napajanje.

Suzan zari petu svojih Feragamo cipela u pod i gurnu jae. Vrata poee da se pomeraju. Stratmor se pomerio kako bi gurao iz boljeg ugla. Poloivi dlanove na levo pomino krilo vrata, poeo je da gura. Suzan je desno krilo gurala u suprotnom smeru. Polako, istrajno, vrata poee da se razdvajaju. Sada su bila gotovo trideset centimetara razmaknuta. "Ne putajte", rekao je Stratmor, gubei dah dok su sve jae gurali vrata. "Samo jo malo." Suzan se pomeri i gurnu rame u procep. Ponovo je gurnula, ovog puta iz boljeg ugla. Vrata su se opirala. Pre nego to je Stratmor stigao da je zaustavi, Suzan ugura svoje vitko telo u procep. Stratmor se pobunio, ali bila je uporna. elela je da izae i. Kriptografskog odeljenja, a poznavala je Stratmora dovoljno dobro da zna da nikuda nee ii sve dok ne pronau Hejlov klju. Stajala je u sreditu procepa i gurala vrata svom svojom snagom. inilo se da joj vrata uzvraaju. Odjednom, Suzan izgubi snagu. Vrata jurnue ka njoj. Stratmor se upinjao da ih zadri, ali bilo je to suvie za njega. Ba dok su se vrata zatvarala, Suzan se provue kroz procep i srui se sa druge strani". Stratmor se upinjao da ponovo otvori vrata, makar za pedalj. Gurnuo jr lice u uski procep. "Isuse, Suzan - da li ste dobro?" Suzan ustade i obrisa prainu sa sebe. "Jesam." Pogledala je oko sebe. vor 3 je bio prazan; osvetljavali su ga samu kompjuterski monitori. Plaviasle senke su davale itavom mestu nekakvu sablasnu atmosferu. Okrenula se kn Stratmoru, koji je bio u procepu vrata. Lice muje izgledalo bledo i bolesno pod plavom svctlou.

"Suzan", rekao je. "Dajte mi dvadeset minuta da obriem fajlove u laboratoriji SIGURNOSTi sistema. Kada ne bude nikakvih tragova, otii u do inog terminala i obustaviti rad TRANSLTR-a." "I bolje vam je da to uinite", rekla je Suzan, posmatrajui teka staklena vrata. Znala je daje, sve dok TRANSLTR ne prestane da troi pomono napajanje, bila zatvorenik u voru 3. Stratmor je pustio vrata i ona se zatvorie. Suzan je kroz staklo posma-trala kako naelnik nestaje u tami Kriptografskog odeljenja. Bekerova svee kupljena vespa sa mukom se kretala prilaznim putem ka seviljskom aerodromu. Zglobovi prstiju na rukama su mu itavim putem bili beli. Sat je pokazivao da je upravo prolo 2 sata ujutro, po lokalnom vremenu. Kada se naao nadomak glavne zgrade aerodroma, pribliio se ivinjaku i skoio sa motora dok je jo bio u pokretu. Motor se uz tresak sruio na put i uz grcanje zaustavio. Beker je na nesigurnim nogama jurnuo kroz okretna vrata. Nikada vie, zakleo se u sebi. Aerodromska zgrada je bila sterilno ista i jasno osvetljena. Da nije bilo domara koji je brisao pod, mesto bi delovalo potpuno naputeno. Na dragoj strani sale, slubenik na prodaji karata je zatvarao alter Iberia Airlines. Beker je to shvatio kao lo znak. Pritrao je alteru. "El vuelo a los Estados Unidos?" Privlana Andaluanka sa druge strane pulta podie pogled i izvinjava-jue se osmehnu. "Acaba de salir. Upravo ste ga propustili." Reci koje je izgovorila ostadoe da vise u vazduhu. Propustio sam ga. Bekerova ramena se opustie. "Da li je na tom letu bilo mesta za putnike bez rezervacije?" "Mnogo", nasmeila se ena. "Avion je bio gotovo prazan. Ali sutranji let u osam ujutro takoe ima..." "Moram da znam da li je moja prijateljica stigla na taj let. Nije imala rezervaciju." ena se namrtila. "ao mi je, gospodine. Veeras je bilo nekoliko putnika bez rezervacije, ali naa klauzula o privatnosti putnika kae..." "Veoma je vano", pourio je da doda Beker. "Moram samo da znam da lije stigla na taj let. To je sve." ena mu saoseajno klimnu glavom. "Ljubavna svaa?"

Beker je za trenutak razmiljao. Potom se pokunjeno osmehnu. "Toliko je oigledno?" Namignula mu je. "Kako se zove?" "Megan", tuno je odgovorio. Slubenica se osmehnu. "Da li vaa prijateljica ima prezime?" Beker je polako udahnuo. Da, ali gaja ne znam! "Zapravo, to je pomalo komplikovana situacija. Rekli ste daje avion bio skoro prazan. Moda biste mogli..." "Bez prezimena zaista ne mogu..." "Zapravo", prekinuo ju je Beker budui da mu je pala na pamet druga ideja. "Vi ste bili deurni itave noi?" ena klimnu glavom. "Od sedam do sedam." "Onda ste je moda videli. Ona je mlada devojka. Moda petnaest ili esnaest godina? Kosa joj je bila..." Pre nego stoje do kraja izgovorio reenicu, shvatio je daje pogreio. enine oi se suzie. "Vaa devojka ima petnaest godina?" "Ne!" viknuo je Beker. "Hou da kaem..." Sranje. "Ako biste mogli da mi pomognete, veoma je vano." "ao mi je", ree ena hladno. "Nije tako kao to zvui. Ako biste samo mogli..." "Laku no, gospodine." ena je navukla metalnu reetku i nestala u stranjoj prostoriji. Beker podie pogled ka tavanici. Vesto, Dejvide. Veoma vesto. Preao je pogledom preko sale. Nita. Mora daje prodala prsten i stigla na taj let. Zaputio se ka domaru. "Has visto a una nifia?" Povikao je da nadjaa zvuk maine za poliranje ploica. "Da li ste videli jednu devojku?" Starac se sagnu i ugasi mainu. "A?" "Una nifia?" ponovi Beker. "Pelo rojo, azul, y blanco. Crveno-belo-plava kosa." Domar se nasmeja. "Que fea. Zvui runo." Odmahnuo je glavom i vratio se svom poslu. Dejvid Beker je stajao nasred naputene aerodromske dvorane i pitao se ta da uradi. itavo vee je bilo komedija pometnje. Stratmorove reci su mu odjekivale u glavi: Nemojte zvati sve dok ne budete imali prsten. Obuzimao ga je duboki umor. Ako je Megan prodala prsten i stigla na taj let, nije mogao da zna kod koga je prsten sada. Beker zatvori oi i pokua da se skoncentrie. Koji mi je sledei potez ? Odluio je da o tome razmilja neto kasnije. Prvo je morao da obavi dugo odlaganu posetu toaletu. Suzan je stajala sama u slabo osvetljenoj tiini vora 3. Zadatak koji je imala pred sobom bio je jednostavan: pristupiti Hejlovom terminalu, pronai njegov primerak kljua, a potom obrisati sve tragove njegove komunikacije sa Tankadom. Nigde nije smelo da bude ni pomena o Digitalnoj tvravi. Prvobitni strah koji je oseala pri pomisli da e sauvati klju i otkljuati Digitalnu tvravu ponovo ju je muio. Nije elela da izaziva sudbinu; do sada su imali sree. Nort Dakota se kao nekim udom pojavio ba njima ispred nosa i sada je bio zatvoren. Jedino je bilo nejasno staje uradio Dejvid; morao je da pronae drugi klju. Suzan se nadala da napreduje. Dok je zalazila dublje u unutranjost vora 3, pokuavala je da razbistri misli. Bilo je udno to se oseala toliko nelagodno na tako poznatom me-stu. Sve u voru 3 joj se u mraku inilo nepoznatim. Meutim, bilo je tu jo neega. Suzan je za trenutak oklevala, bacivi pogled na neispravna vrata. Nije bilo izlaza. Dvadeset minuta, pomislila je. Dok se okretala ka Hejlovom terminalu, osetila je neobian miris nalik mousu miris koji sasvim sigurno nije pripadao voru 3. Pitala se da li je mogue da se dejonizator pokvario. Miris joj je na neki neodreen nain bio poznat, i bio je praen uznemirujuim trncima. Zamislila je Hejla, zakljuanog ispod, u svojoj ogromnoj eliji koja se pui. Da lije neto zapalio? Podigla je pogled ka ventilacionim otvorima i udahnula. Meutim, inilo se da miris dolazi iz neposredne blizine.

Suzan baci pogled ka pregradnim vratima ajne kuhinje. Istog trenutka je prepoznala miris. Bila je to kolonjska voda... i miris znoja. Nagonski je ustuknula, nepripremljena na ono to je ugledala. Iza letvica vrata ajne kuhinje dva oka su zurila u nju. Bio je potreban samo trenutak da uasna istina dopre do nje. Greg Hejl nije bio zakljuan u podnivoima bio je u voru 3! Iskrao se uz merdevine pre nego to je Stratmor zatvorio vrata u podu. Bio je dovoljno snaan da sam otvori vrata. Suzan je jednom ula da isti uas moe da paralie - sada je znala da je to samo pria. One iste sekunde kada je njen mozak shvatio ta se deava, bila je u pokretu - posrtala je natrag kroz mrak sa samo jednom milju u gla vi: pobei. Zvuk lomljave iza nje usledio je istog trenutka. Hejl je bez reci sedeo na tednjaku, a potom je ispruio noge poput dva borbena ovna. Vrata izleteSc i, aiki. Hejl se bacio ti prostoriju i sigurnim koracima pojurio a njom. Suzan za sobom prevrnu lampu, pokuavajui da saplete Hejla koji je iao za njom. Osetila je kako ju je bez napora zaobiao. Brzo ju je stizao. Kada ju je desnom rukom obgrlio oko struka, oseala se kao daje naletela na elinu ipku. Isterao joj je sav vazduh i zadahtala je od bola. Bicepsi su mu se stezali naspram njenih rebara. Suzan se opirala; poela je mahnito da se uvija. Nekako gaje laktom pogodila u hrskavicu nosa. Pustio ju je i rukama se uhvatio za nos. Pao je na kolena, rukama prekrivajui lice. "Prokl..." viknuo je od bola. Suzan jurnu ka vratima molei se u sebi da Stratmor tog trenutka ukljui struju i da se vrata otvore. Umesto toga, zalupala je po staklu. Hejl se zateturao ka njoj, nosa oblivenog krvlju. Za sekund su se ponovo njegove ruke nale oko nje -jednom ju je vrsto uhvatio preko leve dojke, dok ju je drugom drao po sredini tela. Povukao ju je od vrata. Vrisnula je, ispruivi ruku u uzaludnom pokuaju da ga zaustavi. Vukao ju je unatrag; njegova kopa od pojasa usecala joj se u kimu. Nije mogla da veruje koliko je snaan. Vukao ju je unatrag preko tepiha; spale su joj cipele. Jednim spretnim potezom Hejl je podie i baci na pod pored svog terminala. Suzan se odjednom nala na leima, suknje zguvane visoko na bedrima. Gornje dugme na njenoj bluzi je popustilo i grudi su joj se nadimale pod plaviastim svetlom. Uasnuto je zurila dok ju je Hejl opkoraivao, pri-kljetivi je uz pod. Nije mogla da odredi ono to je videla u njegovim oima. Izgledalo je kao strah. Ili je to bio gnev? Pogled mu se zarivao u njeno telo. Osetila je novi nalet panike. Hejl je vrsto sedeo na njoj, gledajui je ledenim pogledom. Sve to je ikada nauila o samoodbrani sada joj je iznenada jurilo kroz svest. Pokuala je da se odupre, ali telo je nije slualo. Bila je obamrla. Zatvorila je oi. Oh, molim te, Boe. Ne! Brinkerhof je koraao gore-dole po Midinoj kancelariji. "Niko ne sme da zaobie Oklopnu rukavicu. To je nemogue!" "Pogreno", odvratila je Mid. "Upravo sam razgovarala sa Dabom. Rekao je daje prole godine instalirao prekida za zaobilaenje." Lini asistent direktora nije izgledao ubeeno. "Ja za to nikada nisam uo." "Niko nije uo. To je bilo strogo poverljivo." "Mid", suprotstavio se Brinkerhof, "Daba je opsednut kada je re o SIGURNOSTi! On nikada ne bi ugradio prekida za zaobilaenje..." "Stratmor gaje naterao da to uradi", prekinula gaje. Brinkerhof skoro daje mogao da uje kako joj radi mozak. "Sea li se prole godine", upitala ga je, "kada je Stratmor radio na onoj antisemitskoj teroristikoj grupi u Kaliforniji?" Brinkerhof klimnu potvrdno. Bio je to jedan od Stratmorovih velikih prologodinjih poduhvata. Nakon to je uz pomo TRANSLTR-a deifro-vao uhvaenu ifru, otkrio je zaveru iji je cilj bio da se postavi bomba u jednoj jevrejskoj koli u Los Anelesu. Deifrovao je poruku terorista samo dvanaest minuta pre nego to je bomba trebalo da eksplodira, i zahvaljujui brzom telefoniranju uspeo je da spase tri stotine kolske dece.

"Vidi ovako", rekla je Mid, nepotrebno snizivi glas. "Daba je rekao da je Stratmor presreo tu ifru terorista est sati pre nego to je bomba eksplodirala." Brinkerhof zinu od iznenaenja. "Ali... zastoje onda ekao..." "Zato to nije mogao da natera TRANSLTR da deifruje taj fajl. Pokuavao je, ali gaje Gautlet stalno odbacivao. Bio je kodiran nekakvim novim kriptografskim algoritmom koji je koristio javni klju, koji filteri jo nisu bili videli. Dabi je trebalo gotovo est sati da ih podesi." Brinkerhof je bio zapanjen. "Stratmor je bio izvan sebe od besa. Naterao je Dabu da u Oklopnu rukavicu instalira prekida za zaobilaenje, za sluaj da se tako neto ikada ponovo desi." "Isuse." Brinkerhof zviznu. "Nisam imao pojma o tome." Potom mu oi zasuzie. "ta pokuava time da kae?" "Mislim da je Stratmor danas iskoristio taj prekida... kako bi obradio fajl koji je Oklopna rukavica odbacio." "Pa? Tome taj prekida i slui, zar ne?" Mid odmahnu glavom. "Ne ukoliko je dati fajl virus." Brinkerhof skoi. "Virus? Ko je pominjao virus!" "To je jedino objanjenje", rekla je. "Daba je rekao da je virus jedino to bi moglo da natera TRANSLTR da radi ovoliko dugo, tako da..." "ekaj malo!" Brinkerhof joj dade znak da predahne. "Stratmor je rekao da je sve u redu!" "Lae." Brinkerhofu nita vie nije bilo jasno. "Hoe da kae da je Stratmor namerno pustio virus u TRANSLTR?" "Ne", odvrati ona vatreno, "ne verujem da je on znao da je u pitanju virus. Mislim da su ga prevarili." Brinkerhof je ostao bez teksta. Mid Milken je definitivno poludela. "To objanjava mnogo toga", nastavljala je. "To objanjava zato je on ovde itave noi." "Da bi podmetao viruse u sopstveni kompjuter?" "Ne", ree ona ozlojeeno. "Da bi pokuao da zataka svoju greku! A sada ne moe da obustavi rad TRANSLTR-a i vrati pomono napajanje zato to je virus zakljuao procesore!" Brinkerhof zakoluta oima. Mid je i ranije imala sulude ideje, ali nikada ovakve. Pokuao je daje umiri. "Izgleda da se Daba ne brine." "Daba je budala", prosiktala je. Brinkerhof je bio iznenaen. Niko nikada Dabu nije nazvao budalom -prascem moda, ali budalom nikada. "Vie veruje enskoj intuiciji nego Dzabinom visokom obrazovanju na polju antiinvanzivnog programiranja?" Otro gaje pogledala. Brinkerhof podie ruke u znak predaje. "Nije vano. Povlaim sve to sam rekao." Nije mu trebalo podseanje na Midinu neshvatljivu sposobnost da oseti pribliavanje katastrofe. "Mid", preklinjao ju je, "znam da mrzi Stratmora, ali..." "Ovo nema nikakve veze sa Stratmorom!" Mid je bila u petoj brzini. "Prvo to moramo da uradimo jeste da se uverimo da je Stratmor zaobiao Oklopnu rukavicu. Zatim zovemo direktora." "Sjajno." Brinkerhof je zajeao. "Pozvau Stratmora i zatraiti da nam poalje potpisanu izjavu." "Ne", ree ona, ne obraajui panju na njegov sarkazam. "Stratmor nas je danas ve jednom slagao." Podigla je pogled i ukrstila ga sa njegovim. "Ima li kljueve od Fontejnove kancelarije?" "Naravno. Ja sam njegov lini asistent." "Potrebni su mi." Brinkerhof je zurio u neverici. "Mid, nema nikakve proklete anse da te pustim u Fontejnovu kancelariju."

"Mora!" insistirala je. Okrenula se i poela da kuca po tastaturi Velikog brata. "Traim listu fajlova TRANSLTR-a. Ako je Stratmor runo zaobiao Oklopnu rukavicu, to e se videti na ispisu." "Kakve to ima veze sa Fontejnovom kancelarijom?" Okrenula se i pogledala ga razrogaenim oima. "Lista fajlova se tampa samo na Fontejnovom tampau, zna to!" "Zato to jepoverljiva, Mid!" "Ovo je hitan sluaj. Moram da vidim tu listu." Brinkerhof joj poloi ruke na ramena. "Mid, molim te, smiri se. Zna da ne mogu..." Glasno je uzdahnula i ponovo se okrenula ka tastaturi. "Odtampau listu fajlova. Ui u u kancelariju, uzeti je, i izai napolje. A sada mi daj klju." "Mid..." Zavrila je sa kucanjem i ponovo se okrenula ka njemu. "ed, izvetaj se tampa u roku od trideset sekundi. Evo kako emo. Daj mi klju. Ako je Stratmor zaobiao Oklopnu rukavicu, pozvaemo obezbeenje. Ako ja gre-im, otii u, a ti moe da razmazuje marmeladu po itavom telu Karmen Huerte." Zlobno gaje pogledala i ispruila ruku da uzme klju. "ekam." Brinkerhof zajea, zaalivi to ju je uopte pozvao da se vrati i pogleda izvetaj Kriptografskog odeljenja. Posmatrao je njenu ispruenu ruku. "Govorimo o poverljivim informacijama unutar direktorovih privatnih prostorija. Ima li ti uopte predstavu o tome ta bi se dogodilo da nas uhvate?" "Direktor je u Junoj Americi." "ao mi je. Jednostavno ne mogu." Brinkerhof prekrsti ruke na grudima i izae napolje. Mid je zurila za njim, a iz sivih oiju joj je kuljao gnev. "Oh, da, i te kako moe", proaputala je. Potom se okrenula natrag ka Velikom bratu i zatraila arhivu video snimaka. Proi e je to, govorio je Brinkerhof sam sebi dok je sedao za svoj sto i spremao se da pone sa pregledanjem ostatka izvestaja. Nije mogla da oekuje od njega da joj da direktorove kljueve kad god postane paranoina. Upravo je poeo da proverava izvetaj Odeljenja za SIGURNOST komunikacija kada mu misli prekidoe glasovi koji su dolazili iz susedne prostorije. Ostavio je posao i priao pragu. Glavni salon je bio u mraku - svuda je bio mrak, izuzev mutnog zraka sivkaste svetlosti koja je dopirala kroz Midina poluotvorena vrata. Oslunuo je. Glasovi su se i dalje uli. Zvuali su uzbueno. "Mid?" Nije bilo odgovora. Zaputio se kroz mrak, ka njenoj kancelariji. Glasovi su mu se, na neki neodreen nain, uinili poznatima. Gurnuo je vrala. Prostorija je bila prazna. Na Midinoj stolici nije bilo nikoga. Zvuk je dopirao od gore. Brinkerliol podie pogled na video-monitore i istog trenutka oseti muninu. Isti prizor se video na svakom od dvanaest ekrana - poput nekakve izopaene baletske koreografije. Brinkerhof se uhvati za naslon Midine stolice, posmatrajui uasnuto. "ed?" zauo se glas iza njega. Okrenuo se i zakiljio u tamu. Mid je stajala sa druge strane prijemnog dela glavnog salona, ispred dvokrilnih vrata direktorove kancelarije. Dlan joj je bio ispuen. "Klju, ed." Brinkerhof pocrvene. Okrenuo se natrag ka monitorima. Pokuavao je da zaustavi prizore koji se se ponavljali, ali bezuspeno. On je bio svuda, stenjui od zadovoljstva, poudno milujui male, medom namazane grudi Karmen Huerte. Beker se zaputio preko aerodromske sale ka vratima toaleta i otkrio da mu se ispred vrata na kojima je pisalo CABALLEROS ispreio naran-dasti putokaz za piste u obliku kupe i kolica sa deterdentom i krpama. Bacio je pogled na druga vrata. DAMAS. Priao im je i glasno pokucao. "Hola?" viknuo je, blago gurnuvi vrata enskog toaleta. "Con permiso?" Tiina. Uao je.

Toalet je bio sasvim uobiajen za panske institucije - savreno kvadratnog oblika, sa belim ploicama i jednom bljetavom sijalicom na tavanici. Kao i obino, postojala je jedna kabina i jedan pisoar. Nije bilo ni od kakve vanosti da li su se pisoari ikada upotrebljavali u enskim toaletima - to to su ih graevinci postavljali znailo je utedu trokova izgradnje jo jedne kabine. Beker je sa gaenjem provirio u toalet. Bio je prljav. Lavabo je bio za-puen i ispunjen prljavom, smeom vodom. Prljavi papirni ubrusi bili su razbacani svuda okolo. Pod je bio poplavljen. Stara elektrina suilica za ruke koja je stajala na zidu bila je zamrljana zelenkastim otiscima prstiju. Beker stade pred ogledalo i uzdahnu. Oi koje su mu obino uzvraale otar i jasan pogled veeras nisu bile toliko bistre. Koliko ve dugo trim okolo? zapitao se. Nije mogao da srauna. Protresao je vindzor-vor svoje kravate i vre ga namestio uz kragnu, iz profesionalne navike. Potom se okrenuo ka pisoaru iza sebe. Dok je tamo stajao, pitao se da li se Suzan vratila kui. Kuda je mogla da ode ? U Stoun Menor bez mene ? "Hej!" ljutito je viknuo enski glas iza njega. Beker se trgnu. "Ja -ja sam..." promucao je, pourivi da zakopa pan-talone. "Izvinjavam se... Ja..." Beker se okrenu da pogleda devojku koja je upravo ula. Bila je to mla da uredna devojka, upravo sila sa gstranica asopisa Sedamnaest. Nosila je konzervativne karirane pantalone i belu bluzu bez rukava. U ruci je drala crvenu putnu torbu. Plava kosa joj je bila savreno isfenirana. "Izvinjavam se", petljao je Beker, zakopavajui kai. "Muki toalet ji-bio... u svakom sluaju... odlazim." "Jebeni udak!" Beker to nije oekivao. Njenim usnama nije pristajala lakva psovka kao daje kanalizacija potekla iz iste boce. Meutim, kad ju je bolje

dao, video je da nije onako uglaena kao to je isprva pomislio. Oi su joj bile oteene i krvave, a leva podlaktica oteena. Ispod crvenkaste mrlje na ruci meso je bilo plavo. , Isuse, pomislio je Beker. Intravenozne droge. Ko bi rekao? "Izlazi!" povikala je. "Samo izai!" Beker je istog trenutka zaboravio na prsten, Agenciju, sve. Saoseao je sa devojkom. Roditelji su je verovatno poslali ovamo na nekakvu pripremnu nastavu pre upisa na fakultet, opremivi je VISA karticom - a ona je zavrila sasvim sama u toaletu usred noi, drogirajui se. "Jesi li dobro?" upitao je, povlaei se ka vratima. "Dobro sam." Govorila je sa visine. "Moe sada da ode!" Beker se okrenuo da poe. Bacio je poslednji pogled, ispunjen tugom, na njenu podlakticu. Nita ne moe da uradi, Dejvide. Ostavi je na miru. "Odmah!" zaurlala je. Beker klimnu glavom. Dok je izlazio, tuno joj se osmehnuo. "Pazi na sebe." Suzan?" progovorio je Hejl, borei se za dah, unosei joj se u lice. Sedeo je na njoj, a itava njegova teina pritiskala joj je sredinji deo tela. Repna kost mu se bolno usecala u njenu pubinu kost kroz tanku tkaninu njene suknje. Iz nosa mu je kapala krv svuda po njoj. Oseala je ukus povraanja u zadnjem delu grla. Ruke su mu bile na njenim grudima. Da U me dodiruje? Trebalo joj je nekoliko trenutaka da shvati da joj Hejl zakopava gornje dugme i da joj sputa suknju. "Suzan", izgovorio je Hejl bez daha, "mora da me izbavi odavde." Suzan je bila okirana. Nita nije imalo smisla. "Suzan, mora da mi pomogne! Stratmor je ubio Cartrukijana! Video sam ga!" Trebalo je da proe momenat pre nego to je shvatila ta joj govori. Stratmor je ubio Cartrukijana? Hejl oigledno nije imao pojma da ga je Suzan videla tamo dole. "Stratmor zna da sam ga video!" brzo je govorio Hejl. "Ubie i mene!" Da nije ostala bez daha zbog straha, nasmejala bi mu se u lice. Prepoznala je taktiku "zavadi pa vladaj" biveg marinca. Izmisli lai - nahukaj svoje neprijatelje jednog na drugog.

"To je istina!" vikao je. "Moramo da pozovemo pomo! Mislim da smo oboje u opasnosti!" Nije mu poverovala ni re. Hejlove miiave noge su se ukoile i on se prevrnu na bok kako bi preraspodelio teinu. Zinuo je da neto kae, ali nije dobio ansu za to. Dok se Hejl podizao, Suzan je osetila kako joj je krv ponovo jurnula u noge. Pre nego to je postala svesna ta se dogaa, refleksnim pokretom je trznula levu nogu i vrsto je zarila u Hejlovo meunoje. aicom kolena silovito je udarila u meku vreicu tkiva izmeu njegovih nogu. Hejl zajea od bola i istog trenutka izgubi snagu. Prevrnuo se na stranu, drei se za mesto udarca. Suzan se izmigoljila ispod njegovog mlitavog tela. Teturajui se, zaputila se ka vratima, svesna da nee imati dovoljno snage da izae napolje. Donevi odluku u trenutku, Suzan je stala iza dugakog stola za sastanke1, od mahagonija, i zarila pete u tepih. Na svu sreu, stoje imao tokice. Koraknula je svom svojom snagom ka lunom staklenom zidu, gurajui sto pred sobom. Tokici su bili ispravni i sto se dobro kotrljao. Kad je stigla na pola puta kroz vor 3, ve je bila u punom trku. Na metar i po od staklenog zida, Suzan je snano odgurnula sto od sebe. Bacila se u stranu i pokrila oi. Nakon zagluujueg praska, zid je eksplodirao u kiu stakla. Zvuci iz Kriptografskog odeljenja pokuljase u vor 3 po prvi put otkako je napravljen. Suzan je podigla pogled. Kroz rupu iskrzanih ivica ugledala je sto. I dalje se kotrljao. Vrteo se u irokim krugovima preko prizemlja Kriptografskog odeljenja, nestajui u tami. Suzan je natukla svoje Feragamo cipele na noge, bacila poslednji pogled na Grega Hejla koji se i dalje uvijao od bola i jurnula kroz more razbijenog stakla u glavnu salu Kriptografskog odeljenja. " 9r Xar to nije bilo lako?" rekla je Mid uz prezriv osmeh kad joj je Brin-Jkerhof pruio klju od Fontejnove kancelarije. Brinkerhof je delovao poraeno. "Obrisau snimak pre nego to poem", obeala je Mid. "Osim ako ga ti i tvoja ena elite za svoju privatnu kolekciju." "Samo uzmi prokletu listu", odvratio je ljutito. "A zatim se gubi odatle!" "Si, sefior", zagugutala je sa snanim portorikanskim akcentom. Nami-gnula mu je i zaputila se kroz salon ka Fontejnovim dvokrilnim vratima. Privatna kancelarija Lilenda Fontejna nimalo nije liila na ostatak direktorskih prostorija. Nije bilo slika, preterano mekih fotelja, fikusa, antikvitet-nih satova. Njegov lini prostor je bio u slubi efikasnosti. Njegov radni sto sa povrinom prekrivenom staklom i crna kona fotelja nalazili su se ispred ogromnog prozora koji se protezao preko itavog zida. Tri arhivna ormaria stajala su u uglu, pored malog stola sa aparatom za kafu. Mesec se popeo visoko na nebu iznad Fort Mida, a blaga svetlost koja je dopirala kroz prozor potcrtavala je oskudnost nametaja. Sta ja to, kog avola, radim? pitao se Brinkerhof. Mid je otila do tampaa i zgrabila listu fajlova. Naprezala se da vidi u mraku. "Ne mogu da proitam podatke", poalila se. "Upali svetio." "itae ih napolju. A sada doi." Meutim, Mid se oigledno izvrsno zabavljala. Poigravala se sa Brin-kerhofom prila je prozoru i nakrivila listu kako bi mogla bolje da vidi. "Mid..." I dalje je itala. Brinkerhof se nervozno premetao sa noge na nogu na pragu. "Mid... hajde. Ovo su direktorove privatne odaje." "Ovde je negde", mrmljala je, prouavajui listu. "Stratmor je zaobiao Oklopnu rukavicu, sigurna sam u to." Prila je blie prozoru. Brinkerhof se preznojavao. Mid je i dalje itala. Nakon nekoliko trenutaka, zinula je od uzbuenja. "Znala sam! Stratmor je to uradio! Zaista jeste! Idiot!" Podigla je papir i zamahala njime. "Zaobiao je Oklopnu rukavicu! Pogledaj!"

Brinkerhof je preneraeno zurio za trenutak, a potom potra preko direktorove kancelarije. Priljubio se uz Mid, ispred prozora. Pokazivala je na kraj liste. Brinkerhof je sa nevericom itao. "Staje..."

Lista je prikazivala poslednjih trideset i est fajlova koji su uli u TRANSLTR. Iza svakog fajla stajala je etvorocifrena ifra odobrenja Oklopne rukavice. Meutim, poslednji fajl na spisku nije imao ifru odobrenja jednostavno je pisalo: RUNO ZAOBILAENJE. Isuse, pomislio je Brinkerhof. Mid je ponovo pogodila. "Idiot!" uzbueno je rekla, penei se od gneva. "Pogledaj ovo! Oklopna rukavica je dva puta odbacila fajl! Mutacioni stringovi! I on ga je ipak zaobiao! ta lije, kog avola, mislio?" Brinkerhof je oseao slabost u kolenima. Pitao se kako to daje Mid uvek u pravu. Niko od njih nije primetio odraz koji se pojavio u prozoru. Jedna ogromna prilika stajala je na otvorenim vratima Fontejnove kancelarije. "Boe", nije mogao da doe do daha Brinkerhof. "Misli li da imamo virus?" Mid je uzdahnula. "Ne moe biti nita drugo." "To se vas ne tie!" zauo se duboki glas iza njih. Mid udari glavom o prozor. Brinkerhof prevrnu direktorovu stolicu i munjevito se okrenu ka glasu. Istog trenutka je prepoznao siluetu. "Direktore!" uspeo je da prozbori. Priao mu je i ispruio ruku. "Dobrodoli kui, gospodine." Ogromni ovek se ne osvrte na ponuenu ruku. "Ja - mislio sam", mucao je Brinkerhof, povlaei ruku, "mislio sam da ste u Junoj Americi." Liland Fontejn prostreli pogledom svog pomonika. "Da... a sada sam se vratio."

Beker je koraao preko aerodromske glavne sale ka nizu javnih govornica. Zastao je i okrenuo se. Iza njega je ila devojka koju je upravo iznenadio u toaletu. Mahnula mu je daje saeka. "Gospodine, stanite!" Staje sada? gunao je u sebi. Hoe da me tui zbog naruavanja privatnosti? Devojka je vukla svoju torbu i ila ka njemu. Kada je stigla do njega, na licu je imala irok osmeh. "Izvinjavam se to sam tamo vikala na vas. Samo ste me prepali." "Nije problem", uveri je Beker, pomalo zbunjen. "Bio sam na pogrenom mestu." "Ovo e vam zvuati suludo", rekla je, zatreptavi krvlju podlivenim oima, "ali da ne biste sluajno mogli da mi pozajmite neto novca?" Beker je zurio u nju u neverici. "Novca za ta?" pitao je. Nemam name-ru da sponzoriem tvoje drogiranje, ako si to htela. "Pokuavam da se vratim kui", rekla je plavua. "Moete li da mi pomognete?" "Zakasnila si na avion?" Klimnula je glavom. "Izgubila sam kartu. Nisu hteli da me puste da se ukrcam. Ljudi iz avio-kompanija umeju da budu pravi kreteni. Nemam gotovine da kupim novu kartu." "Gde su ti roditelji?" pitao je Beker. "U Sjedinjenim Dravama." "Moe li da ih nazove?" "Ne. Ve sam probala. Mislim da provode vikend na neijoj jahti." Beker je odmeravao devojinu skupu garderobu. "Nema kreditnu karticu?" "Imala sam, ali ju je moj tata otkazao. Misli da se drogiram." "Da li se drogira?" pitao je Beker, bezizraajnog lica, posmatrajui njenu oteenu podlakticu. Devojka ga prostreli uvreenim pogledom. "Ne, naravno!" Neduno c uzdahnula, i Beker je istog trenutka stekao utisak da ga lae. "Hajde", rekla je, "izgledate kao bogat ovek. Zar ne moete da mi po zajmite neto novca da stignem kui? Mogla bih vam ga kasnije poslati." Beker je mislio da e sva gotovina koju bude dao ovoj devojci zavrili u rukama nekog dilera droge u Trijani. "Kao prvo", rekao je, "nisam bogat

ovek -ja sam predava. Ali evo ta u uraditi..." Prihvatiu tvoju igru, eto ta u uraditi. "ta kae na to da ti platim kartu kreditnom karticom?" Plavua je zurila u njega, krajnje zapanjena. "Uinili biste to?" promucala je, oiju razrogaenih u nadi. "Kupili biste mi kartu do kue? Oh, Boe, hvala vam!" Beker je ostao bez reci. Oigledno nije dobro procenio situaciju. Devojka mu se baci oko vrata. "Imala sam grozno leto", guila se od osea-nja, gotovo grunuvi u pla. "Oh, hvala vam! Moram da odem odavde!" Beker joj je mlitavo uzvratio zagrljaj. Devojka ga pusti, i on ponovo baci pogled na njenu podlakticu. Uhvatila je njegov pogled. "Grozno, zar ne?" Beker klimnu glavom. "Mislio sam da si rekla da se ne drogira." Devojka se nasmeja. "To je nalepnica sa tetovaom! Ogulila sam pola koe pokuavajui daje skinem. Mastilo se razmazalo." Beker pogleda paljivije. Pod fluorescentnim svetlom, zamrljane ispod crvenkaste otekline na njenoj ruci, mogao je da vidi slabane obrise nekakvog natpisa reci nakrabane na koi. "Ali... ali tvoje oi", rekao je Beker, oseajui se glupo. "Skroz su crvene." Nasmejala se. "Plakala sam. Rekla sam vam, propustila sam let." Beker ponovo pogleda reci napisane na njenoj ruci. Namrtila se. Bilo joj je neprijatno. "Uh, i dalje moete da proitate, zar ne?" Beker se nagnu blie. Mogao je da ih proita. Poruka je bila kristalno jasna. Dok je itao etiri izbledele reci, proteklih dvanaest sati mu sevnu pred oima. Dejvid Beker se ponovo naao i sobi hotela Alfonso XIII. Debeli Nemac je pokazivao na sopstvenu podlakticu i govorio na nepravilnom engleskom: Fock off und die. "Jeste li dobro?" pitala je devojka, posmatrajui zapanjenog Bekera. Nije podizao pogled sa njene ruke. Vrtelo mu se u glavi. Te etiri reci nimrljane preko njene koe nosile su veoma jednostavnu poruku: ODJEBI I UMRI. Plavua osramoeno spusti pogled na rei. "Jedan moj prijatelj ih je napisao... prilino glupo, arne?" Beker nije mogao da progovori. Fock off und die. Nije mogao da pove-nijo. Nemac ga nije vreao - pokuavao je da mu pomogne. Beker podie po-jtli"d na devojino lice. Pod fluorescentnim svetlom aerodromske hale mogao ji" tla vidi slabane tragove crvene i plave boje u devojinoj svetloj kosi. "T-ti..." mucao je Beker, .urei u njene neprobuene ui. "Da ne nosi Nluajno minue?" I Vvojka ga je udno pogledala. 11 depu je pronala mali predmet i izvadila ga Beker je zurio u piivcak u oMiku lobanje koji joj se klatio u ruci. "Mindua na klip?" piomm JIO |i "Pa da", odgovorila je devojka. "Uasno se plaim ij".ala." Dejvid Beker je stajao u praznoj aerodromskoj dvorani i oseao slabost u nogama. Posmatrao je devojku koja je stajala pred njim i znao daje njegova potraga okonana. Bila je oprala kosu i presvukla se - moda u nadi da e tako imati vie sree sa prodajom prstena - ali nije se ukrcala na let za Njujork. Beker se borio sa zadri prisebnost. Njegova suluda potraga e se uskoro zavriti. Preleteo je pogledom preko njenih prstiju. Bili su goli. Bacio je pogled na njenu torbu. Tamo je, pomislio je. Mora daje tamo! Nasmeio se, jedva uspevajui da obuzda uzbuenje. "Ovo e zvuati suludo", rekao je, "ali mislim da ti ima neto to mi je potrebno." "Oh?" Megan je odjednom izgledala nesigurno. Beker posegnu za novanikom. "Naravno da u ti sa zadovoljstvom platiti." Spustio je pogled i poeo da prekopava po svenju novanica u novaniku. Dok ga je posmatrala kako prebrojava novac, Megan je zapanjeno uzdahnula, oigledno pogreno shvatajui njegove namere. Bacila je preplaen pogled ka okretnim vratima... procenjujui njihovu udaljenost. Bila su na etrdeset i pet metara. "Ne mogu ti dati dovoljno da kupi kartu ako..." "Nemojte mi nita govoriti", prekide ga Megan, usiljeno se osmehnuvi. "Mislim da tano znam ta vam treba." Sagnula se i poela da pretura po svojoj torbi. Beker oseti talas nade. Kod nje je! pomisli. Prsten je kod nje! Nije mu bilo jasno kako je znala ta je eleo, ali bio je suvie umoran da bi o tome

razmiljao. Svaki mii u telu mu se opustio. Zamislio je kako predaje prsten ozarenom zameniku direktora Agencije. Potom e on i Suzan leati na velikom krevetu sa baldahinom u Stoun Menoru i nadoknaditi izgubljeno vreme. Devojka je napokon pronala ono to je traila - svoj sprej sa biberom alternativa suzavcu koja nije bila tetna po okolinu, napravljena od snane meavine kajen-bibera i ilija. Jednim munjevitim pokretom ona se okrenu i prsnu mlaz pravo Bekera u oi. Zgrabila je torbu i jurnula ka vratima. Kada se osvrnula, Dejvid Beker je bio na podu, drao se za lice i uvijao u agoniji. II Tokugen Numataka je zapalio etvrtu cigaru i nastavio da koraa gore--dole. Dohvatio je telefon i pritisnuo dugme koje ga je povezivalo sa glavnom centralom. "Ima li nekakvih vesti o onom telefonskom broju?" pitao je pre nego to je telefonistkinja stigla da progovori. "Jo nita, gospodine. Traje malo due nego to smo oekivali - poziv je doao sa mobilnog telefona." Sa mobilnog telefona, pitao se Numataka. Pa, naravno. Na sreu po japansku ekonomiju, Amerikanci su imali nezajaljiv apetit kada su elektronske spravie u pitanju. "Predajnik je", dodala je telefonistkinja, "negde u oblasti sa pozivnim brojem 202. Ali jo nemamo broj." "202? Gde je to?" Gde se u ogromnom prostranstvu Amerike krije taj tajanstveni Nort Dakota ? "Negde blizu grada Vaingtona, gospodine." Numataka izvi obrve. "Pozovite me im budete imali broj." Suzan Fleer je posrtala kroz zamraenu glavnu prostoriju Kriptograf-skog odeljenja ka Stratmorovom mostu. Naelnikova kancelarija je bila onoliko udaljena od Hejla koliko je Suzan delilo od unutranjosti zakljuanog kompleksa. Kada je stigla na vrh stepenica, otkrila je da vrata naelnikove kancelarije mlitavo vise na arkama, budui da elektronska brava nije funkcionisala zbog nestanka struje. Upala je unutra. "Naelnice?" Jedino svetio unutar prostorije poticalo je od Stratmorovih kompjuterskih monitora. "Naelnice!" ponovo gaje pozvala. "Naelnice!" Iznenada se setila da je naelnik bio u laboratoriji SIGURNOSTi sistema. Koraala je po njegovoj praznoj kancelariji, i dalje oseajui paniku zbog uasa kroz koju je prola sa Hejlom. Morala je da ode iz Kriptografskog odeljenja. Bila u pitanju Digitalna tvrava ili ne, vreme je da neto uini -da prekine rad TRANSLTR-a i pobegne. Bacila je pogled na Stratmorove monitore koji su sijali, a potom jurnu ka njegovom radnom stolu. Petljala je po tastaturi. Prekini rad TRANSLTR-a! Sada kada se nalazila za autorizova-nim terminalom, zadatak je bio jednostavan. Suzan otvori odgovarajui komandni prozor i ukuca: OBUSTAVI RAD Prst joj je za trenutak lebdeo iznad tipke ENTER. "Suzan!" viknuo je glas sa praga. Suzan se preplaeno okrenu, plaei se daje Hejl. Ali bio je to Stratmor. Stajao je, bled i jezivog izgleda pod elektronskim odsjajem, a grudi su mu se nadimale. "ta se to, do avola, deava!" "Naelnice!" uspela je da kae Suzan. "Hejl je u voru 3! Upravo me je napao!" "ta? Nemogue! Hejl je zakljuan dole u..." "Ne, nije! Na slobodi je! Moramo odmah da pozovemo obezbeenjc! Prekidam rad TRANSLTR-a!" Suzan isprui ruku ka tastaturi. "NE DIRAJTE TO!" Stratmor se bacio ka terminalu i povukao Suzani-nu ruku. Suzan zapanjeno ustuknu. Zurila je u naelnika i po drugi put tog dana nije uspevala da ga prepozna. hljednom se osetila strano usamljenom. Stratmor ugleda krv na Snaniiinj koulji i istog trenutka poali zboj; svog ispada. "Isuse, Suzan, Jeste li dobro?" Nije odgovarala.

Zaalio je to je nepotrebno skoio na nju. Nervi su mu bili oslabljeni. Sa suvie toga je morao da se nosi. Na umu su mu bile mnoge stvari - stvari za koje Suzan Fleer nije znala - stvari koje joj nije rekao i za koje se molio da nikada nee morati da joj kae. "ao mi je", neno je rekao. "Recite mi ta se dogodilo." Okrenula se. "Nije vano. Krv nije moja. Samo me odvedite odavde." "Jeste li povreeni?" Stratmor joj spusti ruku na rame. Suzan ustuknu. On spusti ruku i odvrati pogled. Kada ju je ponovo pogledao, inilo se da ona zuri preko njegovog ramena u neto na zidu. Tamo, u mraku, mala tastatura je sijala svom snagom. Stratmor poe za njenim pogledom i namrti se. Nadao se da Suzan nee primetiti bljetavu komandnu tablu. Osvetljena tastatura kontrolisala je njegov privatni lift. Stratmor i njegovi uticajni gosti su ga koristili da bi dolazili u Kriptografsko ODJELJENJE i odlazili iz njega a da ostalo osoblje o tome nema pojma. Taj lini lift se sputao petnaest metara ispod kupole Kriptografskog odeljenja, a polom se postrance kretao duinom od 100 metara kroz ojaani podzemni tunel do podnivoa glavnog kompleksa Agencije za nacionalnu SIGURNOST. Lift koji je povezivao Kriptografsko ODJELJENJE sa Agencijom imao je napajanje u glavnom kompleksu; radio je uprkos nestanku struje u Kriptografskom odeljenju. Stratmor je sve vreme znao da lift radi, ali to nije pomenuo ak ni kada je Suzan poela da lupa na glavni izlaz u prizemlju. Nije smeo da dozvoli da Suzan izae napolje - ne jo. Pitao se koliko e toga morati da joj kae kako ne bi napustila ODJELJENJE. Suzan se progura pored Stratmora i pritra stranjem zidu. Ljutito je pritiskala osvetljene tipke. "Molim vas", molila gaje. Ali vrata se nisu otvarala. "Suzan", tiho je rekao Stratmor. "Potrebna je lozinka." "Lozinka?" ljutito je ponovila. Netremice je gledala u komande. Ispod glavne tastature nalazila se jo jedna tastatura - manja, sa siunim tipkama. Svaka tipka je bila oznaena po jednim slovom abecede. Suzan se okrenu ka njemu. "Koja je lozinka!" viknula je. Suzan za trenutak razmisli, potom teko uzdahnu. "Suzan, sedite." Suzan je izgledala kao da ne moe da poveruje svojim uima. "Sedite", ponovio je naelnik odlunim glasom. "Pustite me napolje!" Suzan baci nesiguran pogled ka otvorenim vratima naelnikove kancelarije. Stratmor je posmatrao uspanienu Suzan Fleer. Mirno se zaputio ka vra-tima kancelarije. Iskoraio je na oinorite i zagledao se u tamu. Nigde nije mnpao tla vidi Hejla. Slratmoi ponovo zakorai u kancelariju i zatvori vrata, nasloni stolicu na njih kako hi ostala zatvorena, vrati se do svog radnog stola i izvadi neto iz fioke. Pod bledim svetlom monitora Suzan je vi-dela ta dri u ruci. Prebledela je. Bio je to pitolj. Stratmor povue dve stolice i postavi ih u sredinu prostorije. Okrenuo ih je ka zatvorenim vratima. Potom je seo. Podigao je beretu poluautomatik koja je blistala pod slabim svetlom i sigurnom rukom naciljao u otrkinuta vrata. Trenutak kasnije spustio je pitolj u krilo. Progovorio je sveanim glasom. "Suzan, ovde smo bezbedni. Moramo da razgovaramo. Ako Greg Hejl proe kroz ta vrata..." Nije zavrio reenicu. Suzan je bila bez reci. Stratmor joj uputi pogled kroz prigueno svetio u svojoj kancelariji. Rukom je potapao stolicu pored svoje. "Suzan, sedite. Moram neto da vam kaem." Nije se ni pomerila. "Kada zavrim", rekao je, "rei u vam lozinku za pokretanje lifta. Moi ete da odluite da li elite da odete ili ne." Nastade duga pauza. U magnovenju, Suzan se pokrenu i sede pored Strat-mora. "Suzan", poeo je, "nisam bio sasvim iskren prema vama." Dejvid Beker je imao oseaj da mu je lice iznenada uronjeno u terpentin i zapaljeno. Prevrnuo se na podu i kroz zamagljeno vidno polje mirkao u pravcu devojke koja se nalazila na pola puta ka okretnim vratima. Trala je kratkim, prestravljenim koracima, teglei torbu za sobom preko poploanog poda. Beker

pokua da se osloni na noge, ali nije mogao. Zaslepljivala gaje uarena, crvena vatra. Ne srne da pobegne! Pokuao ja da vikne za njom, ali u njegovim pluima nije bilo vazduha -samo bol i munina. "Ne!" Zakaljao se. Zvuk jedva da mu je skliznuo sa usana. Beker je znao da e, onog trenutka kada izae kroz ta vrata, devojka za-uvek nestati. Ponovo je pokuao daje vikne, ali grlo gaje peklo. Devojka je skoro stigla do okretnih vrata. Beker se teturajui podigao na noge, borei se za dah. Posrui je krenuo za njom. Devojka je utrala u prvi odeljak pokretnih vrata i uvukla torbu za sobom. Dvadesetak metara iza nje, Beker je naslepo teturao ka vratima. "ekaj!" uspeo je da procedi. "ekaj!" Devojka mahnito gurnu vrata, koja poee da se okreu, ali se zaglavie. Uasnuto se okrenula i videla da joj se torba zaglavila u procepu. Kleknula je i ustro poela da vue kako bi je oslobodila. Beker usmeri svoj zamagljeni pogled na tkaninu koja je virila iz vrata. Dok se bacao napred, sve to je mogao da vidi bilo je crveno pare najlona koje je virilo iz otvora. Poleteo je ka njemu, ispruenih ruku. Dok je padao na pod, ruku na svega nekoliko centimetara od platna, ono skliznu u pukotinu i nestade. Prsti mu se zatvorie oko vazduha dok su se vrata ponovo pokretala. Devojka i njena torba ispadoe na ulicu sa druge strane. "Megan!" zajeao je Beker dok je padao na pod. Usijane iglice jurnue inu kroz pozadinu onih duplji. Vid mu se suavao ni u ta, a novi talas munine gaje zahvatao. Sopstveni glas mu je odzvanjao u tami. Megan! Dejvid Beker nije znao koliko dugo je leao pre nego to je postao svestan zujanja fluorescentnih sijalica iznad sebe. Sve ostalo je bilo nepomino. Kroz tiinu, do njega dopre neki glas. Neko gaje dozivao. Pokuao je da podigne y,lavu sa poda. Svet je bio iskrivljen, razvodnjen. Ponovo onaj glas. Zakiljio je preko prostranstva aerodmmskc dvorane i ugledao neku priliku na dva-desetak metara od sebe. 198 4 Den Braun nog stola i izvadi neto iz fioke. Pod bledim svetlom monitora Suzan je vi-dela ta dri u ruci. Prebledela je. Bio je to pitolj. Stratmor povue dve stolice i postavi ih u sredinu prostorije. Okrenuo ih je ka zatvorenim vratima. Potom je seo. Podigao je beretu poluautomatik koja je blistala pod slabim svetlom i sigurnom rukom naciljao u otrkinuta vrata. Trenutak kasnije spustio je pitolj u krilo. Progovorio je sveanim glasom. "Suzan, ovde smo bezbedni. Moramo da razgovaramo. Ako Greg Hejl proe kroz ta vrata..." Nije zavrio reenicu. Suzan je bila bez reci. Stratmor joj uputi pogled kroz prigueno svetio u svojoj kancelariji. Rukom je potapao stolicu pored svoje. "Suzan, sedite. Moram neto da vam kaem." Nije se ni pomerila. "Kada zavrim", rekao je, "rei u vam lozinku za pokretanje lifta. Moi ete da odluite da li elite da odete ili ne." Nastade duga pauza. U magnovenju, Suzan se pokrenu i sede pored Strat-mora. "Suzan", poeo je, "nisam bio sasvim iskren prema vama." 73 D "Gospodine?" Beker je prepoznao glas. Bila je to ona devojka. Stajala je na drugom ulazu, malo dalje u dvorani, stegnuvi svoju torbu u naruju. Sada je izgledala preplaenija nego ranije. "Gospodine?" upitala je drhtavim glasom. "Nikada vam nisam rekla kako se zovem. Kako to da znate moje ime?" EOGUUE 74 Direktor Liland Fontejn je bio planina od oveka - ezdesettrogodinjak, kratko podian u vojnikom stilu i krutog dranja. Mastilo-crne oi nalikovale su ugljevlju kada se iznervira, to se esto deavalo. Uspinjao se le-stvicom inova unutar Agencije zahvaljujui napornom radu, vestom planiranju i zasluenom potovanju koje je stekao kod svojih prethodnika. Bio je prvi

Amerikanac afrikog porekla koji je postao direktor Agencije za nacionalnu SIGURNOST, ali niko nikada nije pominjao tu injenicu; Fontejnova politika je bila dosledno lepa kada je boja koe u pitanju, a osoblje je mudro sledilo njegov primer. Fontejn je ostavio Mid i Brinkerhofa da stoje dok je prolazio kroz nemi ritual pripremanja olje gvatemalske kafe. Potom je seo za svoj radni sto, ostavio ih da i dalje stoje, i poeo da ih ispituje kao decu u kancelariji direktora kole. Mid je bila zaduena za priu - za objanjavanje neobinog sleda dogaaja koji ih je naveo da zadru u svetost Fontejnove kancelarije. "Virus?" hladno je upitao direktor. "Vas dvoje mislite da imamo virus?" Brinkerhof je oklevao. "Da, gospodine", hitro je odgovorila Mid. "Zato to je Stratmor zaobiao Oklopnu rukavicu?" Fontejn je posma-trao listu koja je bila pred njim. "Da", rekla je ona. "A tu je i fajl koji nije deifrovan ve preko dvadeset sati!" Fontejn se namrti. "Ili bar tako kau vai podaci." Mid se spremala da se pobuni, ali zadra jezik za zubima. Opredelila se za drugaiji pristup. "Kriptografsko ODJELJENJE je zamraeno." Fontejn podie pogled, oigledno iznenaen. Mid potvrdi kratkim klimanjem glave. "Sva struja je iskljuena. Daba je mislio da bi moglo biti..." "Pozvali ste Dabu?" "Da, gospodine, ja..." "Dabu?" Fontejn ljutito ustade. "Zato, do avola, niste pozvali Strat-mora?" "Jesmo!" branila se Mid. "kekao je daje sve u redu." Fontejn je ustajao, ;i grudi su mu se nadimale. "U tom sluaju, nemamo nikakvog razloga da sumnjamo," Njegov ton je govorio daje razgovor zavren. Otpio je gutljaj kafe. "A sada e te me izviniti, moram da radim." Mid zinu. "Molim?" Brinkerhof se ve bio zaputio ka vratima, ali Mid je stajala kao ukopana. "Rekao sam laku no, gospoo Milken", ponovio je Fontejn. "Moete da idete." "Ali - ali, gospodine", mucala je, "ja... moram da se pobunim. Mislim..." "Vi se bunite?" upitao je direktor. Spustio je solju sa kafom. "Ja se bunim! Bunim se protiv vaeg prisustva u mojoj kancelariji. Bunim se protiv vaih insinuacija da zamenik direktora ove agencije lae. Bunim se..." "Imamo virus, gospodine! Moj instinkt mi govori..." "E pa, va instinkt grei, gospoo Milken! Po prvi put grei!" Mid je stajala nepomino. "Ali, gospodine! Naelnik Stratmor je zaobiao Oklopnu rukavicu!" Fontejn se zaputi ka njoj, jedva suzdravajui gnev. "To je njegovo pravo! Plaam vas da nadgledate analitiare i servisere - a ne da pijunirate zame-nika direktora! Da nije bilo njega, jo bismo reavali ifre uz pomo olovke i papira! A sada me ostavite!" Okrenuo se ka Brinkerhofu, koji je stajao na pragu bez kapi krvi na licu i drhtao. "Oboje." "Uz duno potovanje, gospodine", rekla je Mid, "elela bih da preporuim da poaljemo ekipu tehniara SIGURNOSTi sistema u Kriptografsko ODJELJENJE samo da se uverimo..." "Neemo uiniti nita slino!" Nakon napete stanke, Mid klimnu glavom. "U redu. Laku no." Okrenula se i otila. Dok je prolazila pored njega, Brinkerhof joj je video u oima da nema nameru da pusti da to tako proe - ne dok ne zadovolji svoju intuiciju. Brinkerhof je bacio pogled u svog ogromnog gazdu, koji je kipteo od besa za svojim stolom. To nije bio direktor kojeg je poznavao. Direktor kojeg je poznavao insistirao je na detaljima, lepo upakovanim paketima. Uvek je ohrabrivao svoje osoblje da ispituje i razjanjava svaku nedoslednost u dnevnoj proceduri, bez obzira koliko ona sitna bila. A ipak, eto ga sad, -trai od njih da okrenu lea veoma neuobiajenom nizu sluajnosti. Bilo je oigledno da direktor neto krije, ali Brinkerhof je bio plaen tla pomae, ne da ispituje. Fontejn je uvek iznova dokazivao da mu je stalo da svi budu zadovoljni; ako je sada to znailo da treba da zamuri na jedno oku. neka

bude tako. Na nesreu, Mid je bila plaena da postavlja pitanja, i Briu kerhof se plaio da se zaputila ka Kriptografskom odeljenju da uini upravo to Vreme je da se pripreme poslovne biografije, pomislio je Brinkerhol" dok se okretao ka vratima. "ed!" zareao je Fontejn ia njega. Fontejn je video izraz u Miilinim oima dok je odlazila. "Ne putaj je da izae iz ovog odeljka." Brinkerhof klimnu glavom i pouri za njom. Fontejn uzdahnu i spusti glavu na ruke. Oi boje samurovine bile su umorne. Dugo, neoekivano putovanje kui. Proli mesec je za Lilanda Fontejna bio ispunjen velikim oekivanjima. Ovog trenutka su se u Agenciji deavale stvari koje e promeniti istoriju i, da ironija bude vea, direktor Fontejn je za njih saznao sluajno. Tri meseca ranije, Fontejn je primio vest da naelnika Stratmora naputa supruga. Takoe je uo izvetaje koji su govorili da Stratmor radi besmisleno mnogo i da se ini da e se raspasti pod pritiskom. Uprkos tome to se po mnogim pitanjima nije slagao sa Stratmorom, Fontejn je uvek izuzetno cenio svog zamenika; Stratmor je bio genijalan ovek, moda najbolji kojeg je Agencija imala. Istovremeno je znao daje, jo od fijaska sa Skipjack projektom, Stratmor bio pod izuzetnim stresom. Fontejna je to brinulo; naelnik je u Agenciji drao mnoge konce u svojim rukama - a Fontejn je morao da titi agenciju. Fontejnu je bio potreban neko ko e pratiti svaki potez nepredvidivog Stratmora i uveriti ga da je apsolutno pouzdan - ali to nije bilo tako jednostavno. Stratmor je bio ponosan i moan ovek; Fontejnu je bio potreban nain da motri na naelnika a da ne ugrozi njegovo poverenje ili autoritet. Iz potovanja prema Stratmoru, Fontejn je odluio da sam obavi taj posao. Na Stratmorovom nalogu u Kripotgrafskom odeljenju postavio je nevidljivu bubicu koja je snimala sve - njegovu elektronsku potu, unutarodeljensku korespondenciju, ideje - sve. Ako bi pretila opasnost da se Stratmor raspadne pod pritiskom, direktor bi video znake upozorenja u njegovom radu. Ali ume-sto znaka nekakvog sloma, Fontejn je otkrio osnovu jednog od najneverova-nijih obavetajnih planova na koje je ikada naiao. Nije ni bilo udo to se Stratmor raspadao od posla; ako bi uspeo da sprovede u delo svoj plan, to bi ga stotinu puta iskupilo za fijasko sa Skipjack projektom. Fontejn je zakljuio da je Stratmor u redu i da radi sa 110 posto kapaciteta jednako dovitljiv, pametan i patriota kao i uvek. Najbolje to je mogao da uradi bilo je da se dri po strani i posmatra kako naelnik izvodi svoju magiju. Stratmor je osmislio plan... plan u koji Fontejn nije imao nameru da se mesa. Stratmor je drao beretu u krilu. ak i sada kada je u njemu krv kljuala od gneva, bio je programiran da razmilja trezveno. injenica da se Greg Hejl usudio da makar prstom takne Suzan Fleer bila mu je muna, ali jo mu je munije saznanje daje sve to njegova krivica; sam je poslao Suzan u vor 3. Stratmor je znao kako da preraspodeli svoja oseanja - ona ni na koji nain nisu smela da utiu na to kako e se izboriti sa Digitalnom tvravom. On je zamenik direktora Agencije za nacionalnu SIGURNOST - a posao koji je danas imao pred sobom bio je kritiniji nego ikada ranije. Stratmor uspori disanje. "Suzan." Glas mu je bio poslovan i ozbiljan. "Da li ste obrisali Hejlovu elektronsku potu?" "Ne", ree ona zbunjeno. "Da li imate klju?" Ona odmahnu glavom. Stratmor se namrti, grickajui usnu. Misli su mu letele. Bio je u dilemi. Lako je mogao da unese lozinku koja je pokretala njegov lift i Suzan bi mogla da ode. Meutim, bila mu je potrebna ovde. Bila mu je potrebna njena pomo da pronae Hejlov klju. Stratmor joj to jo nije rekao, ali pronalaenje tog kljua nije samo stvar akademskog interesovanja - to je bilo apsolutno neophodno. Stratmor je pretpostavljao da bi mogao sam da pronae klju, ali ve je naiao na probleme kada je pokrenuo njen "traga". Nije imao na-meru ponovo da rizikuje. "Suzan." Odluno je uzdahnuo. "eleo bih da mi pomognete da prona em Hejlov klju." i "Molim!" Suzan ustade, uarenih oiju.

Stratmor se odupirao nagonu da ustane i stane pored nje. Znao je mnogo toga o pregovaranju - mo je uvek leala u poloaju onog koji sedi. Nadao se da e se ona povesti za njegovim primerom. To se nije desilo. "Suzan, sedite." Nije obraala panju na njega. "Sedite." Bilo je to nareenje. Suzan ostade da stoji. "Naelnice, ako i dalje imate nekakvu neutaivu elju da vidite Tankadov algoritam, moete to sami da uradite. Ja hou napolje." Stratmor pognu glavu i duboko uzdahnu. Bilo je jasno da e morati da joj objasni. zasluuje objanjenje, pomislio je. Stratmor je doneo odluku Suzan Fleer e sve da uje. Molio se daje njegova procena ispravna.

"Suzan", poeo je, "nije trebalo da doe do ovoga." Provukao je ruku kroz kosu. "Postoje neke stvari koje vam nisam rekao. Ponekad ovek na mom poloaju..." Stratmoru zadrhta glas, kao daje iznosio bolnu ispovest. "Ponekad je ovek na mom poloaju primoran da lae ljude koje voli. Danas je bio jedan od takvih dana." Tuno ju je posmatrao. "Ono to se spremam da vam kaem, nikada nisam planirao da kaem... ni vama... niti bilo kome." Suzan oseti marce. Stratmorovo liceje bilo smrtno ozbiljno. Oigledno je postojao neki aspekt njegovog posla sa kojim nije bila upoznata. Suzan sede. Nastade duga stanka za vreme koje je Stratmor zurio u tavanicu, prikupljajui misli. "Suzan", naposletku je rekao drhtavi glasom, "ja nemam porodicu." Vratio je pogled na nju. "Nemam brak koji bi bio vredan pomena. itav moj ivot je moja ljubav prema ovoj zemlji. Moj ivot je bio moj posao ovde u Agenciji." Suzan gaje bez reci sluala. "Kao to ste moda pogodili", nastavio je, "planirao sam da se uskoro povuem. Meutim, eleo sam da se povuem dostojanstveno. eleo sam da se povuem znajui da sam zaista uinio neto vredno." "Ali " jeste uinili neto vredno", Suzan u sebe kako govori. "Napravili ste TRANSLTR." inilo se da je Stratmor ne uje. "U toku poslednjih nekoliko godina, na posao ovde u Agenciji postajao je sve tei i tei. Suoili smo se sa neprijateljima za koje nikada nisam ni mogao da pretpostavim da e nam se suprotstaviti. Govorim o naim dravljanima. Advokatima, fanatinim pristalicama ljudskih prava, Fondaciji za elektronske granice - svi su oni odigrali svoju ulogu, ali u pitanju je i neto vie od toga. Radi se o narodu. Ljudi su izgubili veru. Postali su paranoini. Odjednom vide nas kao neprijatelje. Ljudi poput vas ili mene, ljudi koji zaista ele sve najbolje svojoj naciji - takvi ljudi odjednom moraju da se bore za pravo da slue svojoj zemlji. Mi vie nismo uvari mira. Sada smo prislukivai, voajeri, oni koji ugroavaju ljudska prava." Stratmor duboko uzdahnu. "Naalost, na svetu ima naivnih ljudi, ljudi koji ne mogu da zamisle uas sa kojim bi morali da se suoe da se mi nismo umeali. Iskreno verujem da je na nama da ih spasimo od njihovog sopstvenog neznanja." Suzan je ekala da uje poentu njegove prie. Stratmor je umorno zurio u pod. Potom podie pogled. "Suzan, sasluajte me", rekao je, neno joj se osmehnuvi. "Zeleete da me zaustavite, ali me sasluajte. Ve dva meseca dekodiram Tankadovu elektronsku potu. Kao to moete da pretpostavile, bio sam zapanjen kada sam prvi put proitao njegove poruke Nort Dakoli u kojima govori o nereivom algoritmu po imenu Digitalna tvrdava. Nisam verovao daje to mogue. Meutim, svaki put kada bih naiao na novu poruku, Tankado je zvuao sve uverljivije. 206 Den Braun Kada sam proitao da je upotrebio mutacione stringove da bi napisao rotacionu ifru, shvatio sam da je nekoliko svetlosnih godina ispred nas; bio je to pristup koji niko ovde nikada nije probao." "Zato bismo?" upitala je Suzan. "To jedva da ima smisla." Stratmor ustade i poe da koraa po prostoriji, pazei jednim okom na vrata. "Pre nekoliko nedelja, kada sam uo za aukciju za Digitalnu tvravu, konano sam prihvatio injenicu da je Tankado ozbiljan. Znao sam da smo gotovi ako proda svoj algoritam nekoj japanskoj softverskoj kompaniji, tako da sam pokuao da smislim bilo koji nain da ga u tome spreim. Razmiljao sam i o tome da ga

ubijemo, ali uz sav publicitet koji je pratio ovaj algoritam i uz sve to je on u poslednje vreme priao o TRANSLTR-u, mi bismo bili prvi osumnjieni. Tada mi je sinulo." Okrenuo se ka Suzan. "Shvatio sam da Digitalnu tvravu ne treba zaustaviti." Suzan je zurila u njega, oigledno zbunjena. Stratmor je nastavio. "Odjednom sam video Digitalnu tvravu kao svoju ivotnu priliku. Shvatio sam da bi, uz nekoliko izmena, Digitalna tvrava mogla da radi za nas, umesto protiv nas." Suzan nikada ne bese ula nita toliko besmisleno. Digitalna tvrava je bila nereivi algoritam; to bi ih unitilo. "Ako bih", nastavio je Stratmor, "ako bih mogao da unesem malu izme-nu u algoritam... pre nego to bude objavljen..." Pogledao ju je sa lukavim bljeskom u oima. Bio joj je potreban samo trenutak da shvati. Stratmor vide kako se zapanjenost ogleda u njenim oima. Uzbueno joj je objasnio svoj plan. "Ako bih mogao da pronaem klju, mogao bih da otkljuam nau kopiju Digitalne tvrave i unesem izmenu." "Tajni programski kod", ree Suzan, zaboravljajui da ju je naelnik ikada slagao. Osetila je nalet uzbuenja. "Ba kao kod projekta Skipjack." Stratmor klimnu glavom. "Tada bismo mogli da zamenimo Tankadov poklon-fajl na Internetu naom izmenjenom verzijom. Digitalna tvrava je japanski algoritam, niko nikada nee posumnjati da je Agencija igrala bilo kakvu ulogu u tome. Sve to bi trebalo da uradimo jeste da izvedemo za-menu." Suzan je shvatila daje plan vie nego genijalan. Bio je to isti... Stratmor. Nameravao je da olaka objavljivanje algoritma koji je Agencija mogla da resi! "Potpuni pristup", rekao je Stratmor. "Digitalna tvrava bi preko noi postala standard enkripcije." "Preko noi?" rekla je Suzan. "Kako to mislite? ak i kada bi Digitalna tvrava mogla svuda da se nabavi i to besplatno, veina korisnika kompjutera bi se drala svojih starih algoritama jer im je tako zgodnije. Zato bi se prebacili na Digitalnu Ividavu?" Stratmor se nasmeja. "Jednostavno. Kod nas procuri informacija. itav svet sazna za postojanje TRANSLTR-a." Suzan zinu od uda. "Jednostavno reeno, Suzan, pustimo da istina dospe na ulice. Kaimo itavom svetu da Agencija ima kompjuter koji moe da resi svaki algoritam izuzev Digitalne tvrave." Suzan je bila zapanjena. "Dakle, svi e pohrliti da se prebace na Digitalnu tvravu... ne znajui da mi moemo da je resimo!" Stratmor klimnu glavom. "Upravo tako." Nastade duga stanka. "Zao mi je to sam vas slagao. Pokuaj da se izmeni Digitalna tvrava je prilino krupna stvar i nisam eleo da budete umeani." "Ja... razumem", polako je odgovorila, jo se oporavljajui od genijalnosti itave zamisli. "Ne ide vam loe laganje." Stratmor se zacereka. "Godine iskustva. Laganje je bio jedini nain da vas drim podalje od te zavrzlame." Suzan klimnu glavom. "A koliko je tano velika ta zavrzlama?" "Gledate u nju." Suzan se nasmei po prvi put za poslednjih sat vremena. "I plaila sam se da ete to rei." On slegnu ramenima. "Kada Digitalna tvrava bude tamo gde treba, oba-vestiu direktora." Suzan je bila zadivljena. Stratmorov plan je bio prava revolucija u globalnoj obavetajnoj praksi ija se veliina nikada ranije nije mogla ni zamisliti. I pokuavao je da ga ostvari bez iije pomoi. Uz to je i izgledalo da bi mu moglo uspeti. Klju je bio u prizemlju. Tankado je mrtav. Tankadovog partnera su otkrili. Suzan zastade. Tankado je mrtav. To se inilo veoma zgodnim. Pomislila je na sve lai koje joj je Stratmor rekao i iznenada osetila kako je podilaze marci. Zbunjeno je pogledala u naelnika. "Da li ste vi ubili Enesia Tankada?"

Stratmor je iznenaeno pogleda. Odmahnuo je glavom. "Naravno da nisam. Nije bilo potrebe da se Tankado ubije. Zapravo, vie bi mi odgovaralo daje iv. Njegova smrt bi mogla baciti sumnju na Digitalnu tvravu. eleo sam da ova zamena proe onoliko glatko i neupadljivo koliko je to mogue. Prvobitni plan je bio da izvedem zamenu i pustim Tankada da proda svoj klju." Suzan je morala da prizna da je to imalo smisla. Tankado ne bi imao razloga da posumnja da algoritam na Internetu nije original. Niko mu nije inugao prii izuzev njega i Norl Dakote. Tankado nikada ne bi znao za po-stojanje izmene, osim ako hi se vnilio algoritmu i prouio programski kod nakon objavljivanja Digitalni ivnlnve. Dovoljno je dugo robovski radio na Digitalnoj tvravi da verovatno nikada vie ne bi eleo da vidi programski kod. Suzan pusti da se informacije slegnu. Odjednom je razumela naelnikovu potrebu za privatnou u Kriptografskom odeljenju. Zadatak koji je imao pred sobom zahtevao je dosta vremena, kao i obazrivosti - trebalo je napisati skriveni programski kod, ubaciti ga u kompleksni algoritam i izvesti neopaenu zamenu na Internetu. Od izuzetne vanosti je bilo skrivanje iz-mene. Makar i samo nagovetaj da je Digitalna tvrava izmenjena mogla bi unititi naelnikov plan. Tek sada je u potpunosti shvatala zato je odluio da ostavi TRANSLTR da radi. Ako Digitalna tvrava treba da postane novo edo Agencije, Strat-morje eleo da bude siguran daje zaista nereiva! "I dalje elite da odete?" upitao ju je. Suzan podie pogled. Sada kada je sedela tamo u mraku sa velikim Tre-vorom Stratmorom, njeni strahovi nekako iilee. Unoenje izmene u Digitalnu tvravu je bila ansa da se ue u istoriju - ansa da se uini neto neverovatno dobro i Stratmoru bi njena pomo bila dobrodola. Suzan se kiselo osmehnu. "Koji nam je sledei potez?" Stratmor se ozari. Nagnuo se ka njoj i spustio ruku na njeno rame. "Hvala vam." Nasmeio se i preao na posao. "Otii emo dole zajedno." Podigao je beretu. "Vi ete pretraiti Hejlov terminal. Ja u paziti." Suzan se ukoi od straha pri pomisli da treba da ode u prizemlje. "Zar ne moemo da saekamo da Dejvid nazove i javi da ima Tankadov primerak?" Stratmor odmahnu glavom. "to pre obavimo zamenu, to bolje. Nita nam ak ne garantuje da e Dejvid pronai drugi primerak. Ako nekim sluajem prsten tamo padne u pogrene ruke, vie bih voleo da smo mi ve obavili zamenu algoritama. Tako e onaj kod koga zavri klju preuzeti nau verziju algoritma." Stratmor podie pitolj i ustade. "Moramo da poemo po Hejlov klju." Suzan je utala. Stratmor je bio u pravu. Bio im je potreban Hejlov klju. I to odmah. Kada je ustala, oseala se nestabilno na nogama. Kajala se to nije snanije udarila Hejla. Bacila je pogled na Stratmorovo oruje i odjednom oseli da joj je muka. "Stvarno biste ubili Grega Hejla?" "Ne." Stratmor se namrtio, zaputivi se ka vratima. "Ali nadajmo se tla on to ne zna." I spred aerodromske zgrade u Sevilji stajao je taksi sa ukljuenim taksime-trom. Putnik sa naoarima sa icanim okvirom gledao je kroz prozore od debelog stakla dobro osvetljene zgrade. Znao je daje stigao na vreme. Mogao je da vidi plavuu. Pomagala je Dejvidu Bekeru da ode do stolice. Beker je oigledno bio ophrvan bolovima. Ne zna on jo ta je bol, pomislio je putnik. Devojka je izvukla neki mali predmet iz depa i ispruila ga. Beker ga podie i poe da ga prouava na svetlu. Potom ga natae na prst. Izvadio je sveanj novanica iz depa i platio devojci. Razgovarali su jo nekoliko minuta, a potom ga devojka zagrli. Mahnula mu je, prebacila torbu preko ramena i zaputila se preko prostrane aerodromske dvorane. Napokon, pomislio je ovek u taksiju. Napokon.

Stratmor je izaao iz svoje kancelarije i stupio na odmorite, drei pitolj. Suzan je ila tik iza njega, pitajui se dalije Hejl i dalje u voru 3.

Svetlost koja je dopirala sa Stratmorovog monitora bacala je jezive senke njihovih tela kroz reetkastu platformu. Suzan prie blie naelniku. Dok su se udaljavali od vrata, svetlost postade blea i oni zaronie u tamu. Jedina svetlost u prizemlju Kriptografskog odeljenja poticala je od zvezda iznad njih i slabane izmaglice iza razbijenog prozora vora 3. Stratmor se polako kretao napred, traei mesto na kojem su poinjale uske stepenice. Prebacivi beretu u levu ruku, desnom je pipajui tragao za ogradom. Mislio je da verovatno jednako loe gaa levom rukom, a desna mu je trebala kao oslonac. Pad niz ove stepenice mogao je nekoga doivotno ubogaljiti, a snovi koje je Stratmor imao o svom penzionisanju nisu ukljuivali invalidska kolica. Suzan je, zaslepljena mrakom koji je vladao ispod kupole Kriptografskog odeljenja, silazila drei ruku na Stratmorovom ramenu. ak ni na svega pola metra od njega nije mogla da vidi njegove obrise. Svaki put kada bi stala na metalnu stepenicu, nogom je pipala u potrazi za ivicom. Predomiljala se u vezi sa riskantnom posetom voru 3. Stratmor je tvrdio da Hejl ne bi imao hrabrosti da ih napadne, ali Suzan nije bila tako ubeena u to. Hejl je bio oajan. Imao je dve moguosti: da pobegne iz Kriptografskog odeljenja ili da ode u zatvor. Neki glas je govorio Suzan da bi trebalo da saekaju da se Dejvid javi i da upotrebe njegov klju, ali znala je da ne postoje garancije da e ga on uopte pronai. Pitala se gde je toliko dugo. Potisnula je svoju zabrinutost i nastavila dalje. Stratmor je tiho silazio. Nije bilo potrebe da upozore Hejla da dolaze. Dok su se pribliavali podnoju stepenica, Stratmor je usporio, tragajui za poslednjim stepenikom. Kada ga je pronaao, peta njegove sportske cipele zvecnu o vrste crne ploice. Suzan oseti kako su mu se ramena ukoila. Stupili su u zonu opasnosti. Hejl je mogao biti bilo gde. U daljini, sada skriveno iza TRANSLTR-a, nalazilo se njihovo odredite - vor 3. Suzan se molila da je Hejl i dalje tamo, da lei na podu i zavija od bola poput psa, to je po njoj i bio. Stratmor pusti rukohvat i vrati pitolj u desnu ruku. Bez reci je zakoraio u tamu. Suzan mu vre stegnu rame. Ako ga izgubi, jedini nain da ga ponovo pronae bio je da progovori. Hejl bi ih mogao uli. Dok su se udaljavali od SIGURNOSTi stepenica, Suzan se setila igara koje je kao dete igrala kasno uvee - odlazila je iz sigurnog, bila je na otvorenom. Bila je ranjiva. TRANSLTR je bio jedino ostrvo u prostranom crnom moru. Posle svakih nekoliko koraka Stratmor bi zastao, spremnog pitolja, i oslunuo. Jedini zvuk koji se uo bilo je prigueno brujanje koje je dolazilo iz dubine. Suzan je elela da ga povue natrag, na bezbedno. inilo joj se daje vrebaju lica svuda okolo. Na pola puta do TRANSLTR-a tiina Kriptografskog odeljenja bi poremeena. Negde u tami, naizgled ba iznad njih, pitavi zvuk se probio kroz no. Stratmor se okrenu i Suzan ga izgubi. Ispunjena strahom, Suzan isprui ruku, pipajui u potrazi za njim. Ali naelnik je nestao. Zateturala se unapred, u nitavilo. Piskutavi zvuk se i dalje uo. Bio je blizu. Suzan se okrenu u mraku. Zaulo se utanje odee i iznenada pitanje prestade. Suzan se ukopa u mestu. Trenutak kasnije, kao u nekoj od njenih najgorih nonih mora iz detinjstva, pojavi se nekakvo oblije. Lice se materijalizovalo tik ispred nje. Bilo je jezivo i zeleno. Bilo je to lice demona, otre senke koje su jurnule navie, preko izoblienih crta. Odskoila je. Okrenula se da potri, ali ju je neto zgrabilo za ruku. "Ne mrdajte!" naredilo je. Za trenutak je pomislila daje u ta dva uarena oka videla Hejla. Ali glas nije bio njegov. I dodir je bio suvie nean. Bio je to Stratmor. Osvetljavao ga je predmet koji je upravo izvukao iz depa. Telo joj se opusti sa olakanjem. Osetila je kako ponovo poinje da die. Predmet u Stratmorovoj ruci je imao nekakav elektronski LED displej koji je sijao zelenkastom svetlou. "Prokletstvo", opsovao je Stratmor sebi u bradu. "Moj novi pejder." Sa prezirom je zurio u novi SkyPager koji je drao na dlanu. Zaboravio je da ukljui vibraciju i iskljui zvono. Ironija je u tome stoje otiao u lokalnu proclavnicu elektronike da bi kupio taj ureaj. Platio je gotovinom kako bi ostao anoniman; niko nije znao bolje od njega koliko je paljivo Agencija nadzirala sopstvene ljude - a digitalne poruke koje je slao i primao preko tog pej-dera bile su neto stoje Stratmor definitivno eleo da sauva samo za sebe.

Suzan se nelagodno obazre oko sebe. Ako Hejl i nije znao da dolaze, nada zna. Stratmor pritisnu nekoliko tipki i proita poruku. Tiho je zagunao. Loe vesti iz panije - ne od Dejvida Bekera, nego od druge osobe koju je poslao u evilju. Skoro pet hiljada kilometara odatle, kombi za mobilno osmatranje jurio je mranim ulicama Sevilje. U tajnosti gaje naruila Agencija od vojne baze n Roli. Dvojica ljudi u njemu bili su napeti. Nije to prvi put da dobijaju hi212" tna nareenja iz Fort Mida, ali ona obino nisu dolazila sa tako visokog poloaja. Agent za volanom viknu preko ramena. "Ima li traga naem oveku?" Njegov partner nije skidao pogled sa slike koja se videla na irokougao-nom video-monitoru na krovu. "Ne. Vozi dalje." Ispod zamrene gomile kablova, Daba se preznojavao. Jo je bio na leima sa minijaturnom lampom stisnutom meu zubima. Navikao se da preko vikenda radi do kasno; mirniji asovi u Agenciji su esto jedina prilika kada je mogao da se bavi odravanjem hardvera. Dok je pomerao usijanu lemilicu kroz lavirint ica iznad sebe, kretao se izuzetno paljivo; ako bi spalio bilo koju od oplata koje su visile odozgo, to bi bila katastrofa. Samo jo desetak centimetara, mislio je. Posao je trajao daleko due nego to je oekivao. Ba dok je prislanjao vrh lemilice na poslednji komad metala za lemlje-nje, mobilni telefon mu prodorno zazvoni. Daba se trgnu, ruka mu se zatrese i velika kap vrelog, tenog olova kanu mu na ruku. "Sranje!" Ispustio je lemilicu i praktino progutao lampu. "Sranje! Sranje! Sranje!" Mahnito je trljao kap metala za lemljenje koja se hladila. Kap se otkotrlja, ostavljajui poprilinu oteklinu. ip koji je pokuavao da zalemi je ispao i udario ga u glavu. "Prokletstvo!" Telefon mu je ponovo zvonio. Nije obraao panju na njega. "Mid", opsovao je sebi u bradu. Prokleta da si! Sa Kriptografskim ode-Ijenjem je sve u redu! Telefon je i dalje zvonio. Daba se vrati poslu, postavljajui novi ip. Minut kasnije ip je bio na mestu, ali telefon mu je i dalje zvonio. Za ime sveta, Mid! Odustani! Telefon je zvonio jo petnaest sekundi i naposletku prestade. Daba oda-linu sa olakanjem. ezdeset sekundi kasnije interfon iznad njega zapucketa. "Moli se glavni tehniar SIGURNOSTi sistema da se javi glavnoj centrali radi poruke." Daba zakoluta oima u neverici. Ne odustaje, zar ne? Odluio je da se oglui o poziv. Stratmor je vratio svoj SkyPager u dep i provirio kroz mrak ka voru 3. Posegnuo je za Suzaninom rukom. "Hajdemo." Ali prsti im se ne dotakoe. Zauo se dugi, grleni urlik odnekud iz mraka. Pojavilo se neko ogromno oblije kamion koji je jurio bez upaljenih svetala. Sekund kasnije, dolo je do sudara i Stratmor je klizio preko poda. Bio je to Hejl. Odao ih je pejder. Suzan u kako bereta pada. Za trenutak je stajala kao ukopana, ne znajui kuda da potri, ta da uradi. Instinkt joj je govorio da pobegne, ali nije znala lozinku za lift. Srce joj je govorilo da pomogne Stratmoru, ali kako? Dok se okretala u oajanju, oekivala je da zauje zvuke borbe na ivot i smrt na podu, ali nije se ulo nita. Sve je odjednom utihnulo - kao daje Hejl udario naelnika i potom nestao. Suzan je ekala, napreui oi u mraku, nadajui se da Stratmor nije po-vreen. Nakon, kako joj se inilo, itave venosti, proaputala je: "Naelnice?" Jo dok je to izgovarala, shvatila je daje pogreila. Sekund kasnije Hej-lov miris se pojavi iza nje. Suvie kasno se okrenula. Bez upozorenja, poela je da se uvija, da se bori za vazduh. Bila je zdrobljena i stegnuta, licem naspram Hejlovih grudi.

"Jaja me ubijaju", prodahtao joj je Hejl u uho. Suzanina kolena popustie. Zvezde na kupoli poee da se vrte iznad nje. Hejl vrsto stegnu Suzan oko vrata i zaurla u tamu. "Naelnice, drim vau dragu. elim da izaem odavde!" Tiina je bila jedini odgovor na njegove zahteve. Hejlov stisak se pojaa. "Slomiu joj vrat!" Zvuk natezanja pitolja se zauo tik iza njih. Stratmorov glas je bio smiren i pribran. "Pustite je." Suzan zadrhta od bola. "Naelnice!" Hejl okrenu Suzan ka smeru iz kog je dopirao glas. "Ako pucate, pogo-diete vau dragocenu Suzan. Jeste li spremni na taj rizik?" Stratmorov glas im se priblii. "Pustite je." "Nema anse. Ubiete me." "Nikoga ja neu ubiti." "Oh, stvarno? Recite to artrukijanu!" Stratmor se priblii jo vie. "Cartrukijan je mrtav." "Ma stvarno. Vi ste ga ubili. Video sam!" "Prekinite s tim, Greg", mirno je rekao Stratmor. Hejl jae stegnu Suzan i proaputa joj u uho: "Stratmor je gurnuo ar-trukijana - kunem se!" "Ona nee nasesti na tu "zavadi pa vladaj" strategiju", ree Stratmor, pribliavajui se. "Pustite je." Hejl prosikta u tamu: "Cartrukijan je bio samo klinac, za ime Boga! Zato ste to uradili? Da biste zatitili svoju malu tajnu?" Stratmor je ostao pribran. "Kakvu malu tajnu?" "Znate vi prokleto jebeno dobro kakvu tajnu! Digitalnu tvravu!" "Opa", mrmljao je Stratmor prezrivo, glasa poput sante leda. "Dakle znate za Digitalnu tvravu. Ve sam poeo da mislim da ete i to poricati." "Jebite se." "Dovitljiva odbrana." "Vi ste budala", proitao je Hejl. "Za vau informaciju, TRANSLTR se pregreva." "Zaista?" zakikota se Stratmor. "Da pogodim - trebalo bi da otvorim vrata i pozovem Sistemsku SIGURNOST?" "Tano", odvrati Hejl. "Bili biste idiot da to ne uinite." Ovog puta se Slralmor glasno nasmeja. "To je ta vaa velika ideja? TRANSLTR se pregreva, dakle otvorite vrata i pustite nas napolje?" "To je istina, do avola! Bio sam u podnivoima! Pomono napajanje ne dovodi dovoljno freona!" "Hvala na savetu", ree Stratmor. "Ali TRANSLTR ima automatsko gaenje; ako se pregreje, Digitalna tvrava e se sama od sebe zaustaviti." Hejl se podrugljivo naceri. "Vi ste ludi. ta mene, koji moj, briga da li e TRANSLTR eksplodirati? Prokletu mainu bi svakako trebalo zakonom zabraniti." Stratmor uzdahnu. "Deja filozofija radi samo kada su deca u pitanju, Greg. Pustite je." "Pa da moete da me ubijete?" "Neu vas ubiti. Samo elim klju." "Kakav klju?" Stratmor ponovo uzdahnu. "Onaj koji vam je poslao Tankado." "Nemam pojma o emu govorite." . "Laljive!" uspe da procedi Suzan. "Videla sam Tankadove poruke na tvom nalogu!" Hejl se ukoi. Okrenu Suzan prema sebi. "Bila si na mom nalogu?" "A ti si prekinuo rad "tragaa"", brecnu se ona. Hejl oseti kako mu pritisak raste do neba. Mislio je da e uspeti da zataka tragove; nije imao pojma da je Suzan znala ta je uradio. Nije ni bilo udo to nije poverovala ni u jednu re koju je rekao. Hejl je oseao kako zidovi poinju da se obruavaju na njega. Znao je da nikada nee uspeti da se priom izvue iz ovoga - ne na vreme. U oajanju joj proaputa: "Suzan... Stratmor je ubio artrukijana!" "Pustite je", ree Stratmor ravnodunim glasom. "Ne veruje vam." "A i zato bi?" odvrati Hejl kao iz topa. "Laljivi skote! Isprali ste joj mozak! Govorite joj samo ono to odgovara vaim namerama! Da li ona zna ta zaista planirate da uradite sa Digitalnom tvravom?"

"A ta bi to bilo?" izazivao gaje Stratmor. Hejl je znao da e ono to se spremao da kae biti ili karta koja e ga dovesti do slobode ili osuda na smrt. Duboko je uzdahnuo i krenuo na sve ili nita. "Planirate da ubacite izmenu u Digitalnu tvravu." Njegove reci su naile na tiinu koja je odavala zapanjenost. Hejl je znao daje pogodio pravo u metu. inilo se da je Stratmorova nepokolebljiva pribranost stavljena pred iskuenje. "Ko vam je to rekao?" pitao je glasom u kojem se mogla osetiti napetost. "Proitao sam", ree samozadovoljno Hejl, pokuavajui da trenutak preokrene u svoju korist. "U jednom od vaih planova." "Nemogue. Ja nikada ne tampam moje planove." "Znam. Proitao sam ga direktno na vaem kompjuteru." Stratmor mu nije verovao. "Uli ste u moju kancelariju?" "Ne. pijunirao sam vas iz vora 3." Hejl se na silu samopouzdano za-kikota. Znao je da e mu biti potrebne sve pregovarake vetine koje je nauio u marincima da se iz Kriptografskog odeljenja izvue iv. Stratmor se priblii, sa beretom uperenom u njega u mraku. "Kako znate za izmenu?" "Rekao sam vam, pijunirao sam va nalog." "Nemogue." Hejl se na silu drsko naceri. "To je jedan od problema koje imate kada zaposlite najbolje, naelnice - ponekad su bolji i od vas." "Mladiu", siktao je Stratmor, "ne znam odakle vam ta informacija, ali uvalili ste se preko glave. Odmah ete pustiti gospoicu Fleer ili u pozvati obezbedenje i narediti da vas doivotno ostave u zatvoru." "Neeto to uraditi", ree jednostavno Hejl. "Ako pozovete obezbedenje, to e vam pokvariti planove. Sve u im ispriati." Hejl zastade. "Ali ako me lepo pustite da odem, nikada neu rei ni re o Digitalnoj tvravi." "Nema pogodbe", odvrati brzo Stratmor. "elim klju." "Nemam nikakav jebeni klju!" "Dosta s laima!" zaurlao je Stratmor. "Gde je?" Hejl jae stegnu Suzanin vrat. "Pustite me da odem, ili e ona umreti!" Trevor Stratmor je u svom ivotu esto bio u situaciji da mnogo toga rizikuje, i znao je daje Hejl u veoma opasnom stanju uma. Mladi kriptograf je sam sebe saterao u oak, a protivnik koji je sateran u oak je uvek najopasniji oajan i nepredvidiv. Stratmor je znao da e njegov sledei potez biti kljuan. Suzanin ivot je zavisio od toga - a takoe i budunost Digitalne tvrave. Stratmor je znao da prvo mora da umanji napetost situacije. Nakon podue pauze uzdahu. "U redu, Greg. Pobedili ste. ta elite da uradim?" Muk. inilo se da Hejl nije siguran kako da odgovori na naelnikov pomirljiv ton. Malo je popustio pritisak na Suzanin vrat. "P-pa", promucao je, a glas mu je odjednom zadrhtao. "Prvo ete mi predati svoj pitolj. Oboje polazite sa mnom." "Taoci?" Stratmor se hladno nasmeja. "Greg, moraete da smislite neto bolje. Odavde do parkinga emo naii barem na desetinu naoruanih uvara." "Nisam budala", brecnu se Hejl. "Idemo vaim liftom. Suzan polazi sa mnom! Vi ostajete!" "Mrsko mi je to moram ovo da vam kaem", odgovori Stratmor, "ali u liftu nema struje." "Gluposti!" planu Hejl. "Lift pokree struja iz glavne zgrade! Video sam nacrt!" "Ve smo ga probali", promuca Suzan, pokuavajui da pomogne. "Ne rudi."

"Oboje toliko lupetate da je to neverovatno." Hejl pojaa stisak. "Ako lift ne radi, prekinuu rad TRANSLTR-a i osposobiti glavno napajanje." "Za lift je potrebna lozinka", uspela je da svadljivo procedi Suzan. "Vrlo vano." Hejl se nasmejao. "Siguran sam da e je naelnik podeliti sa mnom. Zar ne, naelnice?" " Nipoto", prosiktao je Stratmor. Hejl se razgnevi. "Sluaj me sada, matori - evo kako emo! Pustie Suzan i mene da odemo tvojim liftom, voziemo se nekoliko sati, a potom u je pustiti."

Stratmor je oseao da su se ulozi poveali. On je uvalio Suzan u ovo, i on je morao daje izvue. Glas mu je i dalje bio postojan poput stene. "A ta je sa mojim planovima za Digitalnu tvravu?" Hejl se nasmeja. "Moe da napie i ubaci svoju izmenu -ja neu rei ni re." Potom mu glas zadobi nekakav pretei prizvuk. "Ali onog dana kada posumnjam da me nadgleda, itavu priu u izneti novinarima. Rei u im daje Digitalna tvrava izmenjena, i unitiu itavu ovu jebenu organizaciju!" Stratmor je za trenutak razmiljao o Hejlovoj ponudi. Bila je jasna i jednostavna. Suzan e ostati u ivotu, a Digitalna tvrava e dobiti svoj skriveni programski kod. Dokle god Stratmor ne bude dirao Hejla, izmena e ostati tajna. Stratmor je znao da Hejl nee moi dugo da dri usta zatvorenima. A ipak... to to je znao za Digitalnu tvravu bilo mu je jedino osiguranje moda e biti pametan. ta god da se dogodi, Stratmor je znao da bi Hejl kasnije mogao biti uklonjen ako to bude neophodno. "Odlui se, matori!" izazivaki ree Hejl. "Kreemo li ili ne?" Hejlove ruke se stegue oko Suzan. Stratmor je znao da e Suzan ostati u ivotu ako ovog trenutka podigne slualicu i pozove obezbeenje. Mogao je da se kladi ivotom u to. Jasno je mogao da vidi ta bi se dogodilo. Taj poziv bi u potpunosti iznenadio Hejla. Uspaniio bi se i, kada bi se naao suoen sa itavom jednom malom vojskom, ne bi mogao nita da uradi. Ubrzo bi se predao. Ali ako pozovem obezbeenje, mislio je Stratmor, moj plan e biti uniten. Hejl ponovo pojaa stisak. Suzan uzviknu od bola. "ta si odluio?" povika Hejl. "Da li daje ubijem?" Stratmor je razmatrao mogunosti. Ako dozvoli da Hejl odvede Suzan i Kriptografskog odeljenja, nita nije mogao znati zasigurno. Hejl bi se mogao voziti okolo neko vreme, a potom se parkirati u umi. Imao bi pitolj... Strni moru se okrenu eludac. Nije mogao da zna ta bi se moglo desiti pre neg to bi Hejl oslobodio Suzan... ako bi je uopte oslobodio. Moram da pozovem obezbeenje, odluio je Stratmor. ta mi drugo preostaje? Zamislio je Hcjl.i na sudu, kako govori sve to zna o Digitalnoj tvravi. Moj plan e propasti Mora da postoji neko drugo reenje. "Odlui!" povikao je Hejl, povlaei Suzan ka stepenicama. Stratmor ga nije sluao. Ako je morao da dozvoli da njegovi planovi budu uniteni da bi spasao Suzan, onda neka bude tako - nita nije vredno toga da je izgubi. Suzan Fleer je bila cena koju je Trevor Stratmor odbijao da plati. Hejl zavrnu Suzaninu ruku iza njenih lea i savi je na jednu stranu. "Ovo ti je poslednja ansa, matori! Daj mi taj pitolj!" Stratmorove misli su i dalje jurile munjevitom brzinom, tragajui za drugaijim reenjem. Uvek postoje drugaija reenja! Naposletku je progovorio - tiho, gotovo tuno. "Ne, Greg, ao mi je. Jednostavno ne mogu da te pustim." Hejl jedva daje progovorio od oka. "Molim!" "Pozvau obezbeenje." Suzan je progovorila bez daha. "Naelnice! Nemojte!" Hejl pojaa stisak. "Ako pozove obezbeenje, ona je mrtva!" Stratmor skide mobilni telefon sa pojasa i ukljui ga. "Blefira, Greg." "Nikada to nee uraditi!" urlao je Hejl. "Progovoriu! Unitiu tvoj plan! Samo vas nekoliko sati deli od vaeg sna! Nee vie biti TRASLTR-a. Nee vie biti ogranienja - samo slobodne informacije. To je ivotna ansa! Nee dozvoliti da ti promakne!" Stratmorov glas je bio poput elika. "Videe." "Ali - ta je sa Suzan?" Hejl je mucao. "Ako okrene taj broj, ona e umreti!" Stratmor je bio nepokolebljiv. "Spreman sam da preuzmem taj rizik." "Glupost! Vie ti se die na nju nego na Digitalnu tvravu! Poznajem te! Nee rizikovati!" Suzan je htela da mu se ljutito suprotstavi, ali je Stratmor pretee. "Mladiu! Ti me ne poznaje] Posao mi je da rizikujem. Ako hoe da igra surovo, hajde da tako igramo!" Poeo je da ukucava broj. "Pogreno si me procenio, deko! Niko ne moe da ugrozi ivote mojih zaposlenih i da se izvue!" Podigao je telefon i zaurlao u slualicu: "Centrala! Pozovite mi obezbeenje!" Hejl poe da davi Suzan. "Ja - ubiu je. Kunem se!"

"Nee uiniti nita slino!" suprotstavi mu se Stratmor. "Ako ubije Suzan, samo e stvari pogor..." Zaustavio se i pribio telefon uz usta. "Obezbeenje! Ovde je naelnik Trevor Stratmor. Imamo taoce u Kriptografskom odeljenju! Poaljite ljude ovamo! Da, sada, do avola! Takoe imamo i kvar na generatoru. elim da se premosti struja sa nekog od raspoloivih spolja-njih izvora napajanja. elim da svi sistemi rade u roku od pet minuta! Greg Hejl je ubio jednog od mojih mlaih tehniara SIGURNOSTi sistema. Uzeo je a taoca mog vieg kriptografa. Imate dozvolu da upotrebite suzavac na svima nama ako je to potrebno! Ako gospodin Hejl ne bude saraivao, neka ga snajperisti ubiju. Ja preuzimam punu odgovornost. Uinite to odmah!" Hejl je nepokretno stajao - obamro od neverice. Stisak kojim je drao Suzan oslabi. Stratmor uz tresak sklopi telefon i gurnu ga natrag za pojas. "Ti si na potezu, Greg." Beker je stajao zamagljenog pogleda pored telefonske govornice u aero-dromskoj dvorani. Uprkos tome to ga je lice peklo i to je oseao neodreenu muninu, bio je odlino raspoloen. Bilo je gotovo. Zaista gotovo. Putovao je kui. Prsten na njegovom prstu bio je gral za kojim je tragao. Podigao je ruku ka svetlu i mirkajui pogledao zlatni prsten. Nije mogao dovoljno dobro da izotri pogled da bi uspeo da proita ta pie, ali inilo se da natpis nije bio na engleskom. Prvi znak je bio ili Q, ili O, ili nula - oi su ga suvie bolele da bi mogao da razazna. Beker je prouavao prvih nekoliko znakova. Nisu imali nikakvog smisla. Ovo je od znaaja za nacionalnu SIGURNOST? Beker je uao u telefonsku govornicu i poeo da okree Stratmorov broj. Pre nego to je ukucao pozivni broj za inostranstvo, zauo se snimak poruke. "Todos los circuitos estan ocupados", rekao je glas. "Molimo vas da spustite slualicu i pokuate kasnije." Beker se namrti i spusti slualicu. Bio je zaboravio: dobiti vezu sa inostranstvom iz Spanije je pitanje vremena i sree. Morae da pokua ponovo za nekoliko minuta. Upinjao se da se ne obazire na peckanje bibera u oima, koje je postepeno slabilo. Megan mu je rekla da e mu biti samo jo gore ukoliko bude trljao oi; nije mogao to ni da zamisli. Budui nestrpljiv, pokuao je ponovo sa telefonskim pozivom. I dalje nije mogao da dobije izlaz. Nije mogao due da eka - oi su mu gorele; morao je da ih ispere vodom. Stratmor e morati da saeka za trenutak. Napola lep, Beker se zaputio ka toaletu. Zamagljeni prizor kolica za ienje i dalje je stajao ispred toaleta za mukarce, i Beker se ponovo okrenu ka vratima na kojima je pisalo DAMAS. Uinilo mu se daje unutra zauo nekakve zvuke. Pokucao je. "Hola?" Tiina. Verovatno je to Megan, pomislio je. Trebalo je da utue pet sati, koliko ju je delilo od leta, i rekla je da e ribati ruku sve dok ne bude ista. "Megan?" viknuo je. Ponovo je pokucao. Nije bilo odgovora. Beker gurnu vrata. "Ima li koga?" Uao je. inilo se daje kupatilo prazno. Slegnuo je ramenima i priao umivaoniku. Umivaonik je i dalje bio prljav, a voda hladna. Beker je oseao kako mu si .ateu pore dok je pljuskao vodu po oima. Bolje poeo da slabi, i izmaglica poe postepeno da se razilazi. Pogledao se u ogledalu. Izgledao je kao da je danima plakao. Obrisao je lice rukavom sakoa i odjednom mu sinu. Od sveg uzbuenja, zaboravio je gde se nalazi. Bio je na aerodromu! Negde tamo na pisti, u jednom od tri privatna hangara na seviljskom aerodromu, nalazio se lirdet 60 koji je ekao da ga poveze kui. Pilot je vrlo jasno rekao: Imam nareenje da ostanem ovde sve dok se ne vratite. Bilo je teko poverovati, mislio je Beker, da se posle svega naao tamo odakle je i krenuo. Pa ta ekam? nasmejao se. Pilot sigurno mole da poalje poruku Stratmoru preko radija! Kikoui se u sebi, Beker baci pogled u ogledalo i popravi kravatu. Spremao se da poe kada mu panju privue odraz neega iza njega. Okrenuo se. Jedan kraj Meganine torbe je virio ispod de-limino otvorenih vrata pregratka. "Megan?" pozvao ju je. Nije bilo odgovora. "Megan?"

Beker prie pregratku. Snano je zakucao na vrata. Nita. Blago je gurnuo vrata. Otvorila su se. Beker se trudio da zatomi uzvik uasa. Megan je bila na toaletnoj olji, oiju prevrnutih nagore. Iz rupe od metka posred ela krv joj je curila na lice. "On, Isuse!" povikao je prestravljeno. "Esta muerta", jedva ljudski glas zakriao je iza njega. "Mrtva je." Bilo je kao u snu. Beker se okrenu. "Senor Beker?" upitao je ovek. Beker je zapanjeno posmatrao oveka koji je ulazio u toalet. Izgledao je neobino poznato. "Soy Hulohot", rekao je ubica. "Ja sam Hulohot." Deformisane reci kao da su poticale iz dubina njegovog stomaka. Hulohot isprui ruku. "El anillo. Prsten." Beker je tupo zurio u njega. ovek spusti ruku u dep i izvadi pitolj. Podigao je oruje i uperio ga Bekeru u glavu. "El anillo." U jednom trenutku, Beker oseti neto to nikada ranije nije. Kao voeni nekakvim podsvesnim instinktom za preivljavanjem, svi miii u telu mu se istovremeno napregnue. Poleteo je kroz vazduh u trenutku kad se razlegao pucanj. Beker se srui povrh Megan. Metak je udario o zid iza njega. "Mierda!" prosiktao je Hulohot. Dejvid Beker se nekako, u poslednjem moguem trenutku, bacio i sklonio sa puta. Ubica mu je prilazio. Beker se podie sa mrtve tinejderke. Koraci su mu se pribliavali. Disanje. Natezanje pitolja. "Adios", proaputao je ovek u trenutku kada je jurnuo poput pantera, zamahnuvi pitoljem u pregradak. Pitolj je opalio. Neto crveno je sevnulo. Meutim, nije to bila krv. Nekakav predmet se pojavio niotkuda, izleteo iz kabine i pogodio ubicu u grudi, zbog ega je njegov pitolj opalio deli sekunde prerano. Bila je to na torba. Beker izlete iz kabine. Zario je rame u ovekove grudi i odgurnuo ga ka umivaoniku. Zauo se tresak lomljenja kostiju. Ogledalo se razbilo. Pitolj je ispao. Dvojica ljudi se sruie na pod. Beker se otrgnu i baci se ka izlazu. Hulohot je batrgao u potrazi za orujem, okrenuo se i opalio. Metak se zario u vrata toaleta koja su se sa treskom zatvarala. Pusto prostranstvo aerodromske dvorane prostiralo se pred Bekerom poput pustinje koju je bilo nemogue prei. Noge su mu jurile bre nego to je ikada znao da mogu da se kreu. Dok je uleteo u pokretna vrata, pucanj se razlegao za njim. Stakleno okno ispred njega rasulo se u pljusak staklia. Beker upre rame o okvir i vrata se pokrenue. Trenutak kasnije, teturajui je izleteo na plonik. Jedan taksi je ekao. "Dejame entrar!" viknuo je Beker, udarajui po zakljuanim vratima. "Pustite me unutra!" Voza je odbio; muterija sa naoarima sa icanim okvirom je traila da je saeka. Beker se okrenu i ugleda Hulohota kako uri preko aerodromske dvorane, s pitoljem u ruci. Beker baci pogled na svoju malu vespu na ploniku. Mrtav sam. Hulohot izlete kroz pokretna vrata ba na vreme da vidi kako Beker uzalud pokuava da pokrene vespu. Hulohot se osmehnu i podie pitolj. Saug! Beker je petljao sa ruicama ispod rezervoara za benzin. Ponovo je skoio na startnu pedalu. Zakaljao se i utihnuo. "El anillo. Prsten." Glas mu je bio blizu. Beker je podigao pogled. Ugledao je cev pitolja. Bubanj se okretao. Ponovo sa bacio na pedalu. Hulohotov pucanj je promaio Bekerovu glavu ba u trenutku kad se mali motor pokrenuo i jurnuo napred. Beker se grevito uhvatio kad je mo-torcikl odskoio o zatravljeni ivinjak i zateturao se oko ugla zgrade, izlazei na pistu. Razljuen, Hulohot jurnu ka taksiju koji ga je ekao. Nekoliko sekundi kasnije, zapanjeni voza je leao na trotoaru i gledao kako njegov taksi nestaje uz kripu guma u oblaku praine.

Kada je zaprepaeni Greg Hejl poeo da shvata sav znaaj naelnikovog poziva upuenog obezbeenju, osetio je kako gubi snagu pod naletom panike. Obezbeenje dolazi! Suzan poe da klizi iz njegovog stiska. Hejl se prenu, zgrabi je oko struka i povue natrag. "Pusti me!" povikala je, a glas joj je odzvanjao ispod kupole. Hejlov mozak je radio u petoj brzini. Naelnikov poziv ga je krajnje iznenadio. Stratmor je pozvao obezbeenje! rtvuje svoje planove za Digitalnu tvravu! Hejl nikada ne bi pomislio da e naelnik dozvoliti da mu Digitalna tvrava isklizne iz ruku. Ta izmena mu je bila ivotna ansa. Dok gaje obuzimala panika, Hejlu se inilo da se njegov mozak poigrava sa njim. Video je cev Stratmorovog pitolja gde god bi pogledao. Poeo je da se okree, drei Suzan priljubljenu uz sebe, pokuavajui da uskrati naelniku priliku da puca. Gonjen strahom, Hejl je povukao Suzan naslepo ka stepenicama. Za pet minuta e se upaliti svetla, vrata e se otvoriti i ekipa za hitne sluajeve e pohrliti unutra. "Boli me!" uspela je da prozbori Suzan. Borila se za dah dok se posrui kretala u ritmu Hejlovih oajnikih pirueta. Hejl je za trenutak razmiljao o tome da je pusti i pohrli ka Stratmorovom liftu - ali to je bilo ravno samoubistvu. Nije znao lozinku. Pored toga, znao je da je izvan Agencije bez taoca bio gotov. ak ni njegov lotus nije mogao da pobegne floti helikoptera Agencije. Samo e Suzan spreiti Stratmora da me ne ubije i tako ukloni s puta! "Suzan", poe Hejl, povlaei je ka stepenicama. "Poi sa mnom! Kunem se da te neu povrediti!" Dok se Suzan opirala, Hejl je shvatio da su se pojavili novi problemi. ak i kada bi nekako uspeo da otvori Stratmorov lift i povede Suzan sa sobom, ona bi mu se bez sumnje opirala itavim putem ka izlazu iz zgrade. Hejl je sasvim dobro znao da se Stratmorov lift zaustavlja samo najednom mestu: "Podzemnom autoputu", zabranjenom lavirintu podzemnih prilaznih tunela kojima se se monici Agencije u tajnosti kretali. Hejl nije imao na-meru da se izgubi u lagumima Agencije, sa taocem koji mu se opire. Bila bi to smrtonosna zamka. ak i ako bi izaao, shvatio je, nije imao pitolj. Kako e prevesti Suzan preko parkinga? Kako e voziti? Setio se saveta jednog od svojih profesora vojne taktike u mornarici: Ako prisiljava ruku, upozoravao ga je glas, ona e ti se opirati. Ali ako ubedi um da misli ono to ti eli da misli, tada ima saveznika. "Suzan", uo je sebe kako govori, "Stratmor je ubica! Ovde si u opasnosti!" inilo se da ga Suzan ne uje. Hejl je znao daje to besmislen pokuaj; Stratmor nikada ne bi povredio Suzan, i ona je to znala. Hejl se naprezao da vidi u mraku, pitajui se gde se krije naelnik. Stratmor je odjednom zautao, a to je u Hejlu probudilo jo veu paniku. Oseao je da mu vreme istie. Obezbeenje je trebalo da stigne svakog trenutka. Prikupivi snagu, Hejl obavi ruke oko Suzaninog struka i snano je povue uz stepenice. Zakaila se petama za prvi stepenik i povukla ga unatrag. Ali nije vredelo - Hejl je bio snaniji. Hejl se paljivo povlaio uz stepenice, vukui Suzan za sobom. Moda bi mu bilo lake da ju je gurao ispred sebe, ali svetlo je dopiralo sa odmori-ta iznad njih, od Stratmorovih monitora. Kada bi Suzan ila prva, Stratmor bi lako mogao da pogodi Hejlova lea. Ovako, budui daje vukao Suzan za sobom, Hejl je imao ivi tit izmeu sebe i prizemlja Kriptografskog ode-ljenja. Kada se naao negde na treini puta, Hejl oseti kretanje u podnoju stepenica. Stratmor se pokrenuo! "Ne pokuavajte nita, naelnice", prosiktao je. "Samo ete je ubiti." Hejl je ekao. Meutim, ula se samo tiina. Paljivo je oslunuo. Nita. U podnoju stepenica sve je bilo nepomino. Da li mu se privida? Nije ni bilo vano. Stratmor nikada ne bi rizikovao da puca dok je Suzan bila izmeu njih. Meutim, dok se povlaio uz stepenice teglei Suzan za sobom, dogodilo se neto neoekivano. Zauo se slabaan tup udarac na odmoritu iza njega. Hejl zastade. Adrenalin mu je skoio. Da li je Stratmor klisnuo gore? Instinkt mu je govorio da je Stratmor u podnoju stepenica. Ali tada, iznenada, ponovo - ovog puta glasnije, zau jasan zvuk koraka na gornjem odmoritu! Uasnut, Hejl je uvideo svoju greku. Stratmor je na odmoritu iza mene! Moja lea su mu otvorena meta! U oajanju, on okrenu Suzan tako daje bila iznad njega i poe da se povlai unatrag, niz stepenice.

Kada je stigao do poslednjeg stepenika, uznemireno je pogledao ka odmoritu i povikao: "Povucite se, naelnice! Povucite se ili u joj slomiti..." Drka berete je munjevito zaparala vazduh u podnoju stepenica i sruila se na Hejlovu lobanju. Oslobodivi se Hejla koji se slropotao na zemlju, Suzan se zbunjeno okrenula. Stratmor je zgrabi i povue k sebi, obuhvatajui rukama njeno drhtavo telo. "Pssst", teio ju je. "Ja sam. Dobro ste." Suzan se resla. "Naelnice,,," rekla je bez daha, ne uspevajui da sebrijcnlie. "Mislila sam... mislila sam da ste gore... ula sam..." "Polako", proaputao je. "uli ste kako sam bacio svoje cipele gore na odmorite." Suzan poe da plae i da se smeje u isto vreme. Naelnik Stratmor joj je upravo spasao ivot. Dok je stajala tako u tami, Suzan oseti kako je obliva oseaj olakanja. Meutim, nije bila liena oseanja krivice; dolazilo je obez-beenje. Budalasto je dozvolila daje Hejl uhvati, i daje upotrebi protiv Stratmo-ra. Suzan je znala daje naelnik platio visoku cenu daje spase. "ao mije", rekla je. "Zbog ega?" "Zbog vaih planova vezanih za Digitalnu tvravu... Propali su." Stratmor odmahnu glavom. "Ni najmanje." "Ali... ali ta je sa obezbeenjem? Bie ovde svakog trenutka. Neemo imati vremena da..." "Obezbeenje ne dolazi, Suzan. Imamo sve vreme ovog sveta." Suzan nita nije shvatala. Ne dolaze? "Ali telefonirali ste..." Stratmor se zacereka. "Najstariji trik na svetu. Odglumio sam poziv." tanje Bekerova vespa je bez sumnje bila najmanje prevozno sredstvo koje je ikada jurilo seviljskom pistom. Zujanje koje je moglo da postigne maksimalnu brzinu od 80 kilometara na as liilo je vie na motornu testeru nego na motorcikl i na nesreu je bilo daleko ispod potrebne sile za poletanje. U bonom retrovizoru Beker je video kako se taksi zaljuljao iza ugla i izleteo na neosvetljenu pistu, oko tristo pedeset metara iza njega. Odmah je poeo da ga sustie. Beker usmeri pogled napred. U daljini, na oko pola kilometra, obrisi avionskih hangara su se ocrtavali na nonom nebu. Pitao se da li e ga taksi sustii na toj razdaljini. Znao je da bi Suzan za dve sekunde mogla da prorauna koliko je anse imao. Iznenada je osetio strah kakav jo nije bio upoznao. Spustio je glavu i okrenuo ruicu najvie to je mogao. Vespa je bila na granici mogunosti. Pretpostavljao je da taksi iza njega ide gotovo devedeset, dva puta bre od njega. Usredsredio je pogled na tri zgrade koje su se vi-dele u daljini. Ona srednja. Famo je lirdet. Odjeknuo je pucanj. Metak se zario u pistu, na nekoliko metara iza njega. Beker se osvrnu. Ubica je bio nagnut kroz prozor i ciljao. Beker naglo skrenu i boni retrovizor mu se razlete u kii stakla. Kroz korman je oseao silinu udara metka. Svom teinom je legao na njega. Neka mi je Bog na pomoi. Neu uspeti! Pista pred Bekerovom vespom ]e postajala sve osvetljenija. Taksi se pribliavao, a njegova svetla su bacala jezive senke niz pistu. Zauo se pucanj. Metak se odbio o asiju motora. Beker se trudio da ne skrene s puta. Moram da stignem do hangara! Pitao se da li pilot lirdeta moe da vidi da se pribliavaju. Ima li on oruje? Hoe li na vreme otvoriti vrata aviona ? Meutim, dok se pribliavao osvet-Ijenom prostranstvu otvorenih hangara, shvatio je daje pitanje besmisleno. Nigde se nije video lirdet. kiljio je kroz maglu koja mu je prekrivala oi i molio se da mu se samo privida. Nije mu se privialo. Hangar je bio pust. Oh, Boe! Gdeje avion! Dok su dva vozila uletala u prazan hangar, Beker je oajniki tragao za iJazom. Nije ga bilo. Na stranjem zidu zgrade, prostranom sloju ljebastog metala, nije bilo ni vrata ni prozora. Taksi je tutnjao iza njega i Beker pogledu ulevo. Hulohot je podizao pitolj. Rcagovao je instinktivno. Nagazio je na konice. Jedva da je usporio. Pod hiinaia je bio klizav od lrii,hin. Vespa se klizala napred.

Pored njega se zaula zagluujua kripa - konice taksija su se blokirale i prilino elave gume poletee po klizavoj podlozi. Kola se okrenue u oblaku dima i zapaljene gume na svega desetak centimetara od Bekerove vespe koja je klizila. Jedno pored drugog, dva vozila su se nekontrolisano kretala ka stranjem delu hangara, pretei da se sa njim sudare. Beker je oajniki pritiskao konicu, ali nije bilo trenja; kao da vozi po ledu. Ispred ga je ekao metalni zid. Pribliavao se brzo. Dok se taksi pored njega mahnito kretao u spirali, Beker se okrenu ka zidu i pripremi za udar. Zauo se straan sudar elika i ljebastog metala. Ali nije bilo bola. Beker se iznenada nae na otvorenom, i dalje na motoru koji je odskakivao preko travnatog polja. Kao da je zadnji zid hangara nestao pred njim. Taksi je jo bio iza njega, krivudajui preko polja. Ogroman komad ljebastog metala sa stranje strane hangara polete sa haube taksija i prelete mu preko glave. Dok mu je srce luaki tuklo, Beker pritisnu gas do kraja i odjuri u no. Daba je zadovoljno uzdahnuo kada je zavrio sa poslednjim od svojih metala za lemljenje. Iskljuio je lemilicu, slustio lampu i za trenutak ostao da lei u mraku glavnog kompjutera. Bio je iscrpljen. Vrat ga je boleo. Prostor za rad u unutranjosti kompjutera uvek je bio skuen, naroito za oveka njegove veliine. A oni ih stalno prave sve manje, mislio je. Kada je sklapao oi spremajui se za zaslueni trenutak odmora, neko spolja poe da ga vue za izme. "Daba! Izlazi odatle!" povikao je enski glas. Mid me je pronala. Zajeao je. "Daba! Izlazi odatle!" Ljutito se izmigoljio napolje. "Za ime Boga, Mid! Rekao sam ti..." Ali nije bila Mid. Daba iznenaeno podie pogled. "Soi?" Soi Kuta bila je iva vatra od etrdeset kilograma. Bila je Dabina desna ruka, bistra tehniarka SIGURNOSTi sistema sa MIT-a. esto je radila sa Da-bom do kasno i bila je jedini lan njegovog osoblja koji ga se nije plaio. Pogledala ga je i upitala: "Zato se, kog avola, ne javlja na telefon? Zato ne odgovara na moju poruku?" "Tvoju poruku", ponovio je Daba. "Mislio sam daje..." "Nije ni vano. Neto udno se deava u glavnoj bazi podataka." Daba pogleda na sat. "udno?" Sada je ve bio zabrinut. "Moe li da bude malo odreenija?" Dva minuta kasnije, Daba je jurio niz hodnik, ka bazi podataka. Greg Hejl je leao sklupan na podu vora 3. Stratmor i Suzan tek to su ga dovukli kroz prizemlje Kriptografskog odeljenja i vezali mu ruke i noge dvanaestoilnim kablom laserskih tampaa vora 3. Suzan nije mogla da se oporavi od vetog manevra koji je naelnik upravo izveo. Odglumio je poziv! Stratmor je nekako uspeo da zarobi Hejla, spase Suzan i dobije vreme koje mu je bilo neophodno da unese izmene u Digitalnu tvravu. Suzan je sa nelagodom posmatrala vezanog kriptografa. Hejl je teko di-sao. Stratmor je sedeo na sofi, sa beretom koja mu je udno leala na krilu. Suzan ponovo usmeri panju na Hej lov terminal i nastavi sa pretraivanjem nasuminih stringova. etvrto pretraivanje stringova je prola do kraja, bez ikakvih rezultata. "I dalje nemamo sree." Uzdahnula je. "Moda emo morati da saekamo da Dejvid pronae Tankadov primerak kljua." Stratmor je pogleda s neodobravanjem. "Ako Dejvid zakae, i Tankadov klju padne u pogrene ruke..." Nije morao da zavri reenicu. Suzan je razumela. Sve dok fajl Digitalne tvrave koji se nalazio na Internetu ne bude zamenjen Stratmorovom iz-menjenom verzijom, Tankadov klju je predstavljao opasnost. "Nakon to izvedemo zamenu", dodao je Stratmor, "nije me briga koliko kljueva krui okolo; to vie to bolje." Dao joj je znak da nastavi pretraivanje. "Ali do tada, u pitanju je trka sa vremenom." Suzan zausti da odgovori daje razumela, ali njene reci zatomi iznenadna zagluujua buka. Tiinu koja je vladala u Kriptografskom odeljenju razbilo je

upozoravajue zavijanje sirene iz podnivoa. Suzan i Stratmor razmenie zabrinute poglede. "Staje to?" povika Suzan, umetnuvi pitanje izmeu dve serije zavijanja. "TRANSLTR!" doviknu joj Stratmor. Izgledao je uznemireno. "Suvie je toplo! Moda je Hejl bio u pravu kada je rekao da pomono napajanje ne dovodi dovoljno freona!" "A staje sa automatskim prekidom rada?" Stratmor je za trenutak razmiljao, potom povika: "Mora da je negde dolo do kratkog spoja." uto svetio upozorenja upalilo se u Kriptografskom odeljenju i bacilo pulsirajui zrak na njegovo lice. "Bolje da ga zaustavite!" viknula je Suzan. Stratmor klimnu glavom. Nije mogao ni da zamisli ta bi se dogodilo da se tri miliona silikonskih procesora pregreje i zapali. Morao je da ode na sprat, do svog terminala, i obustavi rad TRASNLTR-a - i to naroito pre nego to bilo ko izvan Kriptografskog odeljenja primeti problem i odlui da poalje konjicu. Stratmor baci pogled na Hejla, koji je i dalje bio bez svesti. Spustio je beretu na sto pored Suzan i povikao da nadjaa zvuk sirena: "Odmah se vraam!" Dok je nestajao kroz rupu u zidu vora 3, Stratmor joj doviknu preko ramena: "I pronaite mi taj klju!" Suzan je posmatrala rezultate svog neuspenog traganja za kljuem i nadala se da e Stratmor pouriti i obustaviti rad TRANSLTR-a. Buka i svetla uzbune u Kriptografskom odeljenju izgledali su joj kao lansiranje projektila. Dole na podu, Hejl je poeo da se mekolji. Ustuknuo bi pri svakom novom oglaavanju sirene. Suzan zgrabi beretu i sama sebe iznenadi. Hejl je otvorio oi i ugledao Suzan Fleer koja je stajala nad njim, sa pitoljem uperenim u njegovo meunoje. "Gde je klju?" upitala je. Hejl je sa mukom pokuavao da se sabere. "-ta se desilo?" "Uprskao si, eto ta se desilo. A sad mi reci gde je klju." Hejl pokua da pomeri ruke, ali shvati daje vezan. Lice mu se izoblii u naletu panike. "Oslobodi me!" "Potreban mije klju", ponovila je Suzan. "Nije kod mene! Oslobodi me!" Hejl pokua da ustane. Jedva daje uspeo da se prevrne. Suzan je urlala izmeu dve serije zavijanja sirene. "Ti si Nort Dakota i Ensei Tankado ti je dao primerak svog kljua. Potreban mi je odmah!" "Ti si luda!" procedi Hejl bez daha. "Ja nisam Nort Dakota!" Neuspeno je pokuavao da se oslobodi. Suzan je ljutito vikala. "Nemoj da me lae. Zato je onda, kog avola, sva elektronska pota Nort Dakote na tvom nalogu?" "Ve sam ti rekao!" objanjavao je Hejl dok su sirene zavijale. "pijunirao sam Stratmora! Ta elektronska pota koja je na mom nalogu bila je pota koju sam prekopirao sa Stratmorovog naloga - elektronska pota koju je KOMINT ukrao od Tankada!" "Gluposti! Nisi nikako mogao da pijunira naelnikov nalog!" "Ne razume!" vikao je Hejl. "Na Stratmorovom nalogu je ve postojao ureaj za pijuniranje!" Hejl je govorio u kratkim intervalima izmeu ogla-Savanja sirene. "Neko drugi je tamo postavio prisluni ureaj. Mislim daje lo bio direktor Fontejn! Ja sam se samo prikaio na njega! Mora mi vero-vati! Tako sam i saznao za njegov plan da unese izmene u Digitalnu tvravu! Cilao sam Slralmoiovc nacrte!" Nacrte? Suzan nije odgovarala. Stratmor je bez sumnje zapisivao svoje ideje u vezi sa Digitalnom tvravom pomou svog BrainStorm softvera. Ako je neko pijunirao naelnikov nalog, to je znailo da su sve informacije bile na raspolaganju... "Unoenje izmena u Digitalnu tvravu je bolesno!" urlao je Hejl. "Prokleto dobro zna ta to podrazumeva - potpuni pristup od strane Agencije!" Sirene zaurlae i uguie njegove reci, ali Hejl je bio kao opsednut. "Misli li da smo spremni za takvu odgovornost? Misli li daje bilo ko spreman za to? To je jebeno kratkovido! Kae da naa vlada misli o dobrobiti naroda? Sjajno! Ali ta e se desiti kada neka budua vlada ne bude mislila na nau dobrobit! Ova tehnologija je zauvekl"

Suzan jedva daje mogla da ga uje. Buka u Kriptografskom odeljenju je bila zagluujua. Hejl se upirao da se oslobodi. Pogledao je Suzan pravo u oi i nastavio da vie. "Kako, do avola, mogu civili da se brane protiv policijske drave kada onaj ko se nalazi na samom vrhu ima pristup svim njihovim vidovima komunikacije? Kako da isplaniraju pobunu?" Suzan je ula ovaj argument ve mnogo puta. Argument u kojem se po-minje nekakva budua vlada je bio stalni argument Fondacije za elektronske granice. "Nekoje morao da zaustavi Stratmora!" Hejl je vritao dok su sirene zavijale. "Zakleo sam se da u ja to uraditi. Eto ta sam radio ovde itav dan - nadgledao njegov nalog, ekao da krene u akciju kako bih mogao da snimim zamenu dok se ona odigrava. Bio mi je potreban dokaz - dokaz da je uneo izmene. To je bio dokaz daje nadgledao Digitalnu tvravu. Nameravao sam da se obratim novinarima sa tim informacijama." Suzanino srce poskoi. Da li gaje dobro ula? Odjednom je to zaista liilo na Grega Hejla. Da lije mogue? Ako je Hejl znao za Stratmorov plan da pusti u opticaj izmenjenu verziju Digitalne tvrave, mogao je da saeka da itav svet pone daje koristi i potom baci svoju bombu - i to sa dokazom! Suzan je mogla da zamisli novinske naslove: KRJPTOGRAF GREG HEJL OTKRIVA TAJNI AMERIKI PLAN ZA KONTROLU GLOBALNIH INFORMACIJA! Da li se Skipjack ponavljao? Ako bi po drugi put otkrio skriveni programski kod, to bi moglo Grega Hejla uiniti slavnijim nego to je i u najluim snovima mogao da zamisli. To bi takoe unitilo Agenciju. Odjednom je poela da se pita da li je mogue da Hejl govori istinu. Ne! odluila je. Naravno da ne! Hejl je i dalje govorio: "Obustavio sam tvoj "traga" jer sam mislio da trai mene Mislio sam da si posumnjala da neko pijunira Stratmora! Ni sam eleo da otkrije gde cure informacije i da to dovede u vezu sa mnom!" Bilo je to mogue, ali malo verovatno. "Zato si onda ubio artrukijana?" napade ga Suzan. "Nisam!" povikao je Hejl, pokuavajui da nadglasa buku. "Stratmor ga je gurnuo! Sve sam video od dole! artrukijan se spremao da pozove sistemsku SIGURNOST i uniti Stratmorove planove da unese izmene!" Dobar je, pomislila je Suzan. Ima objanjenje za sve. "Pusti me!" molio ju je Hejl. "Nita nisam uradio!" "Nita nisi uradiol" povikala je Suzan, pitajui se zato Stratmoru treba toliko vremena. "Ti i Tankado ste itavu Agenciju drali kao taoca. Barem dok ga ti nisi prevario. Reci mi", insistirala je, "da li je Tankado zaista umro od sranog udara, ili gaje neki od tvojih drugara smaknuo?" "Tako si lepa!" urlao je Hejl. "Zar ne vidi da ja nisam umean u to? Odvei me! Pre nego to stigne obezbeenje!" "Obezbeenje ne dolazi", odsee ona. Hejl je prebledeo. "Molim?" "Stratmor je odglumio telefonski poziv." Hejl je razrogaio oi. Izgledalo je da se istog trenutka paralisao. Potom poe mahnito da se koprca na podu. "Stratmor e me ubiti! Znam da hoe! Suvie toga znam!" "Polako, Greg." Sirene su tretee zavijale dok je Hejl urlao: "Ali ja sam neduan!" "Lae! I ja imam dokaz za to!" Suzan obie terminale postavljene ukrug. "Sea li se onog "tragaa" kojeg si obustavio?" upitala gaje, dolazei do svog terminala. "Ponovo sam ga poslala! Da vidimo da li se vratio?" Na ekranu joj je stajala trepua ikonica, obavetavajui je da se "traga" vratio. Uzela je mia i otvorila poruku. Ovi podaci e zapeatiti Hejlovu sudbinu, pomislila je. Hejl je Nort Dakota. Prozor sa podacima se otvorio. Hejl je... Suzan zastade. "Traga" se otvorio i Suzan je stajala, zapanjena, u tiini. Mora daje to bila nekakva greka; "traga" je pronaao nekog drugog - najneverovatniju moguu osobu. Suzan se osloni na terminal i ponovo proita podatke pred sobom. Bila je to ista ona informacija koju je Stratmor rekao daje dobio kada je on poslao "tragaa"! Suzan je mislila daje Stratmor negde pogreio, ali znala je daje ona sama savreno konfigurisala "traga". Ipak, informacija na ekranu je bila nezamisliva:

ND AKOT AET@ DOSHISHA.EDU "ET?" upitala je Suzan, dok joj se vrtelo u glavi. "Ensei Tankado je Nort Dakota?" To je bilo nepojmljivo. Ako je ta informacija bila tana, Tankado i njegov partner su bili ista osoba. Misli joj odjednom postadoe nepovezane. elela je da tretava buka prestane. Zato Stratmor ne iskljui tu prokletu stvar " Hejl se uvijao na podu, upinjui se da vidi Suzan. "ta kae? Reci mi1"" Suzan se nije obazirala na Hejla i na haos koji je vladao oko nje. Ensei Tankado je Nort Dakota... Premetala je delie slagalice u pokuaju da ih nekako uklopi. Ako |e Tankado bio Nort Dakota, onda je slao elektronsku potu sam sebi... to znai da Nort Dakota ne postoji. Tankadov partner je prevara. Nort Dakota je duh, rekla je u sebi. Dim i ogledala. Zamisao je bila genijalna. Stratmor je oigledno posmatrao samo jednu stranu u ovom teniskom meu. Budui da se loptica stalno vraala, pretpostavio je da se sa druge strane mree nalazio neko. Ali Tankado je igrao protiv zida. Iznosio je prednosti Digitalne tvrave u elektronskoj poti koju je slao sam sebi. Pisao je pisma, slao ih serveru anonimne pote, i nekoliko asova kasnije, server ih je slao pravo natrag, njemu. Sada je, shvatila je Suzan, sve bilo tako oigledno. Tankado je eleo da ga naelnik otkrije... eleo je da on proita njegovu elektronsku potu. Ensei Tankado je sebi stvorio imaginarnu polisu osiguranja a da nikada nije morao da nekome drugom poveri svoj klju. Naravno, kako bi itava farsa delovala autentino, Tankado se posluio tajnim nalogom... taman dovoljno tajnim da otkloni svaku sumnju da je itava stvar nametena. Tankado je bio sam svoj partner. Nort Dakota nikada nije ni postojao. Ensei Tankado je sam vodio itavu predstavu. Sam svoj majstor. Suzan se javi jedna uasavajua misao. Tankado je mogao upotrebiti svoju lanu prepisku da ubedi Stratmora u sve to je eleo. Setila se kakva je bila njena prva reakcija kada joj je Stratmor rekao za postojanje nereivog algoritma. Zaklela bi se daje to nemogue. Sve to ju je uznemiravalo u vezi sa ovom situacijom sada je pogodi posred stomaka. Koji su dokaz zapravo imali da je Tankado zaista napravio Digitalnu tvravu? Samo gomilu lane elektronske pote. I naravno... TRANSLTR. Kompjuter je zaglavljen u beskonanoj petlji ve gotovo dvadeset sati. Meutim, Suzan je znala da postoje i drugi programi koji su mogli TRANSLTR drali zauzetim toliko dugo, i to programi koje je bilo daleko lake stvoriti nego nereivi algoritam. Virusi. Hladni marci joj se razlie telom. Ali kako bi virus mogao dospcti u TRANSLTR? Poput glasa iz groba, Fil artrukijan joj je pruio odgovor. Stratmor je zaobiao Oklopnu rukavicu! I u jednom trenutku munog otkria, Suzan je shvatila istinu. Stratmor je preuzeo Tankadov fajl Digitalne tvrave i pokuao da ga poalje u TRANS-LTR kako bi ga resio. Meutim, Oklopna rukavica je odbacila fajl jer je sadrao opasne mutacione stringove. U normalnim okolnostima, Stratmor bi se zabrinuo, ali video je Tankadovu elektronsku prepisku - stvar je u muta-cionim stringovima! Ubeen da je bezbedno preuzeti Digitalnu tvravu, Stratmor je zaobiao filtere Oklopne rukavice i poslao fajl u TRANSLTR. Suzan jedva da je mogla da govori. "Ne postoji Digitalna tvrava", bez daha je rekla dok su sirene zavijale. Polako, bez snage, ona se osloni o terminal. Tankado je poao da peca budale... i Agencija za nacionalnu SIGURNOST je zagrizla mamac. U tom trenutku se sa sprata zauo dugi urlik bola. Bio je to Stratmor. Trevor Stratmor je sedeo pogrbljen za svojim radnim stolom kada je Suzan, bez daha, stigla do njegovih vrata. Glava mu je bila pognuta, a oz-nojano elo mu se presijavalo pod svetlou monitora. Sirene u podnivoima su tretale. Suzan pritra stolu. "Naelnice?" Stratmor se nije ni pomerio. "Naelnice! Moramo da iskljuimo TRANSLTR! Imamo..."

"Sredio nas je", ree Stratmor ne podiui pogled. "Tankado nas je sve prevario..." Po tonu njegovog glasa znala je daje shvatio. Sve Tankadove lai o ne-reivom algoritmu... prodaja kljua na aukciji - sve je to bila predstava, a-rada. Tankado je prevario Agenciju i naveo je da pijunira njegovu potu, naveo ih je da poveruju da ima partnera, i naveo ih je da preuzmu izuzetno opasan fajl. "Mutacioni stringovi..." Stratmora izdade glas. "Znam." Stratmor polako podie pogled. "Fajl koji sam preuzeo sa Interneta... to je bio..." Suzan je pokuavala da ostane pribrana. Svi delii slagalice su se sloili. Nikada nije ni postojao nereivi algoritam - nikada nije postojala nikakva Digitalna tvrava. Fajl koji je Tankado postavio na Internet bio je kodirani virus, verovatno zapeaen nekakvim generikim, iroko upotrebljavanim kriptografskim algoritmom, dovoljno snanim da svakog dri podalje od tete sve osim Agencije. TRANSLTR je skinuo zatitni peat i oslobodio virus. "Mutacioni stringovi", guio se naelnik. "Tankado je rekao da su oni samo deo algoritma." Stratmor se ponovo srui na sto. Suzan je shvatala naelnikov bol. Bio je u potpunosti prevaren. Tankado nikada nije ni nameravao da do.voli da neka kompjuterska kompanija kupi njegov algoritam. Nije postojao nikakav algoritam. itava stvar je bila ara-da. Digitalna tvrava je bila duh, farsa, mamac stvoren kako bi privukao Agenciju. Pri svakom potezu koji je Stratmor nainio, Tankado je bio iza scene i vukao konce. "Zaobiao sam Oklopnu niknvicii." Stratmor je jeao. "Nisle znali." Stratmor tresnu pesnicom o sto. "Trebalo je da znam! Njegovo ime, za ime Boga! NDAKOTA! Pogledajte ga!" "Kako to mislite?" "Smeje nam se! To je prokleti anagram!" Suzan je za trenutak bila zbunjena. NDAKOTA je anagram ? Zamislila je slova i poela da ih premeta u glavi. Ndakota... kado-tan... Oktadan... Tan-doka... Kolena joj zaklecae. Stratmor je bio u pravu. Bilo je jasno kao dan. Kako im je to moglo promai? Nort Dakota se uopte nije odnosilo na dravu u Sjedinjenim Dravama - bio je to Tankado koji im je trljao so na ranu! ak je poslao Agenciji upozorenje, oigledan znak daje on sam bio NDAKOTA. Slova su ispisivala re TANKADO. Ali najboljim kriptografima na svetu je to promaklo, ba kao to je i planirao. "Tankado nam se rugao", rekao je Stratmor. "Moramo da zaustavimo TRANSLTR", rekla je Suzan. Stratmor je tupo zurio u zid. "Naelnice. Ugasite ga! Sam Bog zna ta se tamo unutra deava!" "Pokuao sam", proaputao je Stratmor, najslabanije to gaje ona ikada ula. "Kako to mislite, pokuali ste?" Stratmor okrenu svoj ekran ka njoj. Monitor mu se zatamneo do udne nijanse kestenjastomrke boje. Pri dnu je dijalog-prozor prikazivao brojne pokuaje da se ugasi TRANSLTR. Svi su bili praeni istim odgovorom. AO MI JE. NEMOGUE PREKINUTI. AO MI JE. NEMOGUE PREKINUTI. AO MI JE. NEMOGUE PREKINUTI. Suzan obli hladan znoj. Nemogue prekinuti? Ali zato? Plaila se da joj je odgovor ve poznat. Dakle, ovo je Tankadova osveta ? Unitavanje TRANS-LTR-a! Godinama je Ensei Tankado eleo da svet sazna za postojanje TRANSLTR-a, ali niko mu nije verovao. Zato je odluio da sam uniti tu veliku zver. Do smrti se borio za ono u ta je verovao - pravo pojedinaca na privatnost. Sirene su zavijale. "Moramo da iskljuimo svu struju", rekla je otro Suzan. "Odmah!" Suzan je znala da, ako poure, mogu da spasu veliku mainu sa paralelnim procesiranjem. Na svakom kompjuteru na svetu - od najjednostavnijih PC raunara do sistema kontrole satelita koje je koristila NASA - postojala je bezbednosna meni za situacije poput ove. Nije to bila glamurozna ideja, ali uvek je radila. Bila je poznala pod nazivom "izvlaenje epa".

Ako bi iskljuili i preostalo napajanje u Kriptografskom odeljenju, mogli su tu naU-raju TRANSI .TU da se ugasi. Kasnije bi mogli da otklone virus. Bila bi to jednostavna stvar koja bi se resila reformatiranjem TRANSLTR-ovih hard diskova. Reformatiranje bi u potpunosti izbrisalo memoriju kompjutera podatke, programske kodove, virus, sve. U veini sluajeva, reformatiranje je za posledicu imalo gubitak hiljada i hiljada fajlova, ponekad itavih godina rada. Meutim, TRANSLTR je bio drugaiji - mogao je da se reformatira a da bukvalno ne bude nikakvih gubitaka. Maine sa paralelnim procesiranjem su napravljene da razmiljaju, a ne da pamte. Nita, zapravo, nije bilo pohranjeno unutar TRANSLTR-a. Kada bi resio kod, slao je rezultate do glavne baze podataka Agencije kako bi... Suzan se ukoi na mestu. U trenutku spoznaje, prinela je ruku ustima i prikrila vrisak. "Glavna baza podataka!" Stratmor je zurio u mrak, a glas mu je zvuao odvojen od tela. Bilo je oigledno daje ve doao do istog otkria. "Da, Suzan. Glavna baza podataka..." Suzan tupo klimnu glavom. Tankado je iskoristio TRANSLTR kako bi ubacio virus u nau glavnu bazu podataka. Stratmor bolesnim pokretom pokaza na monitor. Suzan ponovo usmeri pogled na ekran i pogleda ispod dijalog-prozora. Preko itavog donjeg dela ekrana stajale su reci: RECITE SVETU ZA POSTOJANJE TRANSLTR-a SAMO VAS ISTINA SADA MOE SPASITI... Suzan oseti da joj je hladno. Najpoverljivije informacije nacije su bile pohranjene u Agenciji: protokoli vojnih komunikacija, SIGINT ifre potvrde, identiteti stranih pijuna, nacrti naprednog oruja, digitalizovani dokumenti, trgovaki sporazumi - spisak je bio beskonaan. "Tankado se ne bi usudio!" viknula je. "Da uniti poverljive podatke jedne zemlje?" Suzan nije mogla da poveruje da bi se makar i Ensei Tankado usudio da napadne bazu podataka Agencije. Zurila je u njegovu poruku. SAMO VAS ISTINA SADA MOE SPASITI "Istina?" upitala je. "Istina o emu?" Stratmor je teko disao. "O TRANSLTR-u", uspeo je da procedi. "Istina o TRANSLTR-u." Suzan klimnu glavom. Savreno se uklapalo. Tankado je primoravao Agenciju da svetu kae za postojanje TRANSLTR-a. Bila je to uena. Dao je Agenciji izborili e svetu rei da TRANSLTR postoji, ili e izgubiti svoju bazu podataka. Sa strahopotovanjem je zurila u tekst pred sobom. Pri dnu ekrana, jedan red teksta je zlokobno treptao. UNESITE KLJU Zurei u reci koje su pulsirale, Suzan je shvatila - virus, klju, Tankadov prsten, genijalna ideja uene. Klju nije imao nikakve veze sa reavanjem algoritma; bio je to protiv otrov. Klju je zaustavljao virus. Suzan je mnogo toga proitala o virusima poput ovog - smrtonosni programi koji su ukljuivali i ugraeni lek, tajni klju koji se mogao upotrebiti za njihovo deakti-viranje. Tankado nikada nije planirao da uniti bazu podataka Agencije -samo je eleo da se obelodani postojanje TRANSLTR-a! Potom bi nam dao klju, kako bismo mogli da zaustavimo virus! Suzan je sada shvatila da je Tankadov plan poao naopako. Nije planirao da umre. Planirao je da sedi u nekom panskom baru i na CNN-u prati konferenciju za tampu o amerikom supertajnom kompjuteru za dekodiranje. Potom je planirao da pozove Stratmora, proita mu klju sa prstena i za dlaku sauva bazu podataka. Slatko bi se nasmejao i nestao u zaborav, kao heroj Fondacije za elektronske granice. Suzan lupi pesnicom o sto. "Potreban nam je taj prsten! To je jedini klju!" Sada je razumela - nije postojao Nort Dakota, nije postojao drugi klju. ak i da Agencija javno prizna da TRANSLTR postoji, vie nije bilo Tan-kada da spase situaciju. Stratmor je utao. Situacija je bila daleko ozbiljnija nego stoje Suzan ikada zamiljala. Najokantnija stvar od svih bila je to to je Tankado dozvolio da stvari dou dovde. Oigledno je znao ta bi se dogodilo da Agencija ne dobije prsten -a

ipak, u poslednjim sekundama ivota, on je prsten poklonio. Namerno je pokuao da ga sakrije od njih. S drage strane, shvatila je Suzan, staje mogla oekivati od njega - da sauva prsten za njih, i pored toga to je mislio da ga je Agencija ubila? Ipak, Suzan nije mogla da veruje da bi Tankado dozvolio da se ovo dogodi. On je bio pacifista. Nije eleo da izazove katastrofu; sve to je eleo bilo je da ispravi stvari. Radilo se o TRANSLTR-u. Radilo se o svaijem pravu da sauva svoju tajnu za sebe. Radilo se o tome da je svet trebalo da zna da Agencija prislukuje. Brisanje baze podataka je bio agresorski in, i Suzan nije mogla da veruje da gaje Tankado izveo. Sirene su je vratile u stvarnost. Suzan je posmatrala skrhanog naelnika; znala je o emu razmilja. Ne samo da su njegovi planovi za izmenu Digitalne tvrave propali, nego je njegova lakomislenost dovela Agenciju do ivice onoga to bi se moglo pokazati kao najgora bezbednosna katastrofa u istoriji Sjedinjenih Drava. "Naelnice, ovo nije vaa krivica!" govorila je nadjaavajui zvuk sirena. "Da Tankado nije umio, mi bismo pregovarali - imali bismo razne mogunosti pred sobom!" Ali naelnik Stratmor nije uo ni re. Njegov ivot se zavrio. Prpveo je iridesel godina sluei svojoj zemlji. Ovo je trebalo da bude trenutak njegove slave, njegovo remek-delo - tajni programski kod u svetu standarda enkripcije. Ali umesto toga, poslao je virus u glavnu bazu podataka Agenci je za nacionalnu SIGURNOST. Nije postojao nain da se on zaustavi - osim ako se ne iskljui struja i izbrie i poslednji-od-nekoliko milijardi bajtova nepovratnih podataka. Jedino bi ih prsteri mogao spasiti, a ako Dejvid do sada nije pronaao prsten... "Moram da iskljuim TRANSLTR!" Suzan je preuzela kontrolu. "Idem dole u podnivoe da iskljuim napajanje." Stratmor se polako okrenu ka njoj. Bio je to slomljen ovek. "Ja u to uraditi", promuklo je rekao. Ustao je drhtei, posrnuvi dok je pokuavao da se izvue iza stola. Suzan ga blago gurnu da sedne. "Ne", odvratila je. "Idem ja." Njen ton nije ostavljao mesta raspravljanju. Stratmor zari lice u ruke. "U redu. Poslednji nivo. Pored pumpi za freon." Suzan se okrenu i zaputi ka vratima. Na pola puta se okrenula i pogledala natrag. "Naelnice", povikala je. "Ovo nije gotovo. Jo nismo pobeeni. Ako Dejvid na vreme pronae prsten, moemo da spasemo bazu podataka!" Stratmor nije odgovorio. "Pozovite bazu podataka!" naredila je Suzan. "Upozorite ih na virus! Vi ste zamenik direktora Agencije. Vi ste borac!" Kao na usporenom snimku, Stratmor podie pogled. Poput oveka koji donosi odluku od ivotne vanosti, tragino joj je klimnuo glavom. Suzan odluno zaroni u tamu. Vespa se zanjihala na prevoju i uletela u sporu traku Carretera de Huel-va. Skoro da je bila zora, ali uz mnogo saobraaja - mladi stanovnici Sevilje vraali su se sa svojih celononih urki na plai. Kamionet pun tinejdera lee na sirenu i prolete pored njega. Na autoputu, Bekerov motorcikl liio je na igraku. etvrt kilometra iza, ruinirani taksi je skrenuo na autoput, praen kiom varnica. Dok je ubrzavao, oeao je peo 504 i poslao ga da krivuda po travnatom peakom ostrvu. Beker je proao pored putokaza na autoputu koji je obavetavao: SEVILLA CENTRO 2 KM. Samo kada bi uspeo da stigne do zaklona koji bi mu pruio centar, znao je da bi imao nekakve anse. Brzinomer je oitavao 60 kilometara na sat. Dva minuta do izlaza. Znao je da nema toliko vremena. Negde iza njega, taksi je smanjivao razdaljinu koja ih je delila. Beker baci pogled na svetla centra Sevilje koja su mu bila sve blia i pomoli se da iv stigne do njih. Bio je tek na pola puta do izlaza kada se iza njega zauo zvuk struganja metala. Polegao je po motoru, okrenuvi ruicu za brzinu do maksimuma. uo se prigueni pucanj i metak prolete pored njega. Beker skrenu levo, krivudajui preko traka u nadi da e tako dobiti na vremenu. Nije vredelo. Izlazna rampa je bila na tristo

metara kada mu se taksi pribliio na nekoliko duina kola. Beker je znao da e za svega nekoliko sekundi biti ili ubijen ili pregaen. Pretraivao je predeo pred sobom u potrazi za bilo kakvom mogunou bega, ali autoput je sa obe strane bio oivien poljunanim strminama nasipa. Jo jedan pucanj. Beker donese odluku. Uz kripanje guma i varnice, snano je povukao motor na desnu stranu i skrenuo sa puta. Gume motora udarie o podnoje nasipa. Upinjao se da odri ravnoteu dok je vespa oko sebe bacala oblake ljunka, poinjui da gmie uz strminu. Tokovi su se mahnito okretali, grabei po rastresitoj zemlji. Mali motor je alosno cvileo dok je Beker pokuavao da pronae oslonac. Trudio se da potera motor navie, nadajui se da nee stati. Nije se usuivao da pogleda iza sebe, ubeden da e se svakog trenutka taksi zaustaviti i meci poleteti ka njemu. Ali nije bilo metaka. Bekerov motor se popeo pivko prevoja nasipa i on ugleda centar. Svetla centra grada leala su pred njim poput neba posutog zvezama. Zaputio se motorom kroz nekakvo grmlje i preko ivinjaka izbio na put. Vespa je odjednom postala bra. Avenija Luis Montoto kao da je jurila pod njegovim gumama. Fudbalski stadion projuri pored njega sa leve strane. Bio je na sigurnom. Upravo tada je zauo poznati zvuk struganja metala po asfaltu. Podigao je pogled. Na oko stotinu metara ispred njega taksi je brujei prolazio kroz izlaznu rampu. Skrenuo je na Aveniju Luis Montoto i poeo da ubrzava pravo ka njemu. Beker je znao da je trebalo da oseti nalet panike. Meutim, nije ga ose-tio. Znao je tano kuda ide. Skrenuo je levo na Menendez Pelavo i dao pun gas. Motor je jurnuo preko malog parka i izleteo na prolaz Mateusa Gaga, prekriven kaldrmom - usku jednosmernu ulicu koja je vodila do ulaza u etvrt Santa Kruz. Samo jo malo, pomislio je. Taksi je jurio za njim, tutnjei sve blie. Pratio ga je kroz prolaz Santa Kruz, izgubivi boni retrovizor u uskom prolazu. Beker je znao daje pobe-dio. Santa Kruz je bio najstariji deo Sevilje. Nije bilo ulica meu zgradama - postojao je samo lavirint uskih prolaza izgraen u rimsko doba. Prolazi su bili jedva dovoljno iroki za peake i poneki moped. Beker je jednom sate proveo izgubljen u uskim prolazima. Dok je ubrzavao niz poslednji deo prolaza Mateus Gago, seviljska gotska katedrala iz jedanaestog veka izdigla se pred njim poput planine. Tik pored nje, kula Giralda uzdizala se 127 metara u nebo dok je zora rudela. To je bio Santa Kruz, sedite druge po veliini katedrale na svetu, kao i dom najstarije, najpobonije katolike porodice u Sevilji. Beker je jurio preko kamenom poploanog trga. Zauo se jedan jedini pucanj, ali bilo je ve kasno. Beker i njegov motorcikl nestadoe kroz uski prolaz - Callita de la Virgen.

Prednje svetio Bekerove vespe bacalo je otre senke na zidove uskog prolaza. Pomuio se da promeni brzinu, tutnjei izmeu okreenih zgrada, budei stanovnike Santa Kruza pre vremena tog nedeljnog jutra. Prolo je manje od trideset minuta kako je Beker pobegao sa aerodroma. Sve od tada je beao, dok mu se um borio sa pitanjima kojima nije bilo kraja: Ko pokuava da me ubije? Zato je ovaj prsten toliko poseban? Gde je avion Agencije? Mislio je na Megan, koja je leala mrtva u kabini toaleta. Oseaj munine mu se vratio. Nadao se da e prei pravo kroz staru etvrt i izai na drugoj strani, ali Santa Kruz je bio neverovatni lavirint uskih prolaza. Bio je ispresecan lanim poecima ulica i orsokacima. Beker je brzo izgubio pojam o prostoru. Podigao je pogled tragajui za kulom Giralda kako bi video gde se nalazi, ali zidovi koji su ga okruivali bili su toliko visoki da nije mogao da vidi nita osim uskog proreza zore koja je svanjivala nad njim. Pitao se gde se nalazio ovek sa naoarima sa icanim okvirom; nije se ni nadao da je njegov napada tek tako odustao. Ubica se verovatno dao u poteru za njim peice. Beker se muio u pokuajima da upravlja vespom pri otrim skretanjima.

Brujanje maine je odjekivalo svuda po prolazima. Znao je da je laka meta u tiini Santa Kruza. U tom trenutku, mogla je spasiti jedino brzina. Moram da stignem na drugu stranu! Nakon dugog niza skretanja i ulica koje nisu krivudale, Beker se uz kripanje guma zaustavi na ukrtanju tri puta, oznaenom kao Esquina de los Reyes. Znao je da je u nevolji - ve je proao tuda. Dok je stajao jednom nogom oslonjen na put a drugom na motor koji je radio, pokuavajui da odlui na koju stranu da skrene, motor se zakalja i zaustavi. Kazaljka na merau goriva pokazivala je VACIO. Kao po komandi, jedna senka se pojavi u uliici sa njegove leve strane. Ljudski umje najbri kompjuter. U sledeem deliu sekunde, Bekerov um je zapazio oblik ovekovih naoara, pretraio seanje u potrazi za neim to je ve video, pronaao to to je traio, spoznao opasnost i doneo odluku. Bacio je beskorisni motor i potrao punom brzinom. Na nesreu po Bekera, Hulohot je sada bio na vrstom tlu, umesto u taksiju koji juri. Mirno je podigao oruje i opalio. Metak je pogodio Bekera u bok ba dok je, teturajui se, zamicao za ugao, IM-oi van dometa pitolja. Napravio je pet ili est koraka pre nego stoje postao svestan Sta se dogodilo. Isprva mu je delovalo kao daje istegao mii,

ba iznad kuka. Potom se oseaj pretvorio u toplo peckanje. Kada je ugledao krv, bilo mu je jasno. Nije bilo bola, uopte nije bilo bola - samo jurnjava pravo kroz krivudavi lavirint Santa Kruza. Hulohot je jurnuo za svojim plenom. Bio je u iskuenju da puca Bekeru u glavu, ali on je profesionalac; proraunao je anse. Beker je meta u pokretu, i ukoliko bi ciljao u sredinji deo njegovog tela imao je najvie prostora da pogodi, kako vertikalno tako i horizontalno. Proraun se pokazao tanim. Beker se u poslednjem trenutku pomakao sa niana i umesto da promai njegovu glavu, Hulohot gaje pogodio u deo boka. Premda je Hulohot znao da je metak jedva okrznuo Bekera i da mu nee naneti nikakvu trajnu povredu, metak je posluio svojoj svrsi. Uspostavljen je kontakt. Smrt je dotakla lovinu. Sada je to bila sasvim nova igra. Beker je naslepo trao. Skretao je. Krivudao je. uvao se podalje od pravih ulica. Koraci koje je uo iza sebe inili su mu se neumornim. Um mu je bio prazan. U potpunosti prazan - nije znao gde se nalazi, ko ga juri - sve to mu je preostalo bio je instinkt, nagon samoodranja, bez bola, samo sa strahom i sirovom energijom. Metak se odbi o azulejo ploicu iza njega. Krhotine stakla mu se razlete-e po vratu. Teturajui se, skrenuo je levo, u jo jednu uliicu. uo je sebe kako doziva pomo, ali osim zvuka koraka i tekog disanja, jutarnji vazduh je i dalje bio smrtno miran. Bok mu je sada goreo. Plaio se da ostavlja grimizni trag po belo okre-enim plonicima. Svuda je tragao za otvorenim vratima, otvorenom kapijom, bilo kakvim izlazom iz visokih zidina koje su ga guile. Nita. Prolaz se suavao. "Socorro!" Glas jedva da mu se uo. "Upomo!" Zidovi su se sa obe strane pribliavali. Prolaz je krivudao. Beker je tragao za raskrsnicom, ulivanjem u iru ulicu, bilo kakvim izlazom. Prolaz se jo vie suzio. Zakljuana vrata. Suavanje. Zakljuane kapije. Koraci koji se pribliavaju. Bio je u ravnoj ulici, i odjednom uliica poe da se penje. Strmije. Beker je oseao kako mu se miii napinju. Usporavao je. I tada se naao tamo. Poput autoputa za koji vie nije bilo sredstava, uliica se jednostavno zaustavila. Naiao je na visok zid, drvenu klupu, i nita vie. Nije bilo izlaza. Beker podie pogled tri sprata nagore, ka vrhu zgrade, a potom se okrenu i pojuri natrag, niz dugu ulicu. Meutim, napravio je svega nekoliko koraka pre nego to se ukopao u mestu. U podnoju strme prave ulice pojavila se neka prilika. ovek se kretao ka Bekeru sa odmerenom odlunoSu. U ruci mu ji- pitolj zasvetlucao n;i ranojutarnjem suncu. Beker oseti iznenadni nalet lucidnosti dok se povlaio ka zidu. Odjednom je postao svestao bola u boku. Dotakao je bolno mesto i spustio pogled. Krv mu se

razmazala po prstima i po zlatnom prstenu Enseija Tankada. Zavrtelo mu se u glavi. Zbunjeno je zurio u gravirani prsten. Zaboravio je da ga nosi. Zaboravio je zato je doao u Sevilju. Podigao je pogled ka prilici koja mu se pribliavala. Potom ponovo pogleda prsten. Da li je zato Megan umrla? Da li e zato on umreti? Senka je prilazila sve blie, penjui se strmim prolazom. Beker je svuda oko sebe video zidove - iza sebe orsokak. Izmeu njih, nekoliko ulaznih kapija, ali bilo je suvie kasno da pozove pomo. Naslonio se leima na stranji zid. Odjednom je mogao da oseti svako ispupenje na kamenim ploama pod donovima svojih cipela, svaku neravninu na zidu od gipsanog maltera iza sebe. Misli su mu se okrenule prolosti, detinjstvu, roditeljima... Suzan. Oh, Boe... Suzan. Po prvi put otkako je odrastao, Beker je poeo da se moli. Nije se molio za ivot; nije verovao u uda. Molio se da ena koju ostavlja za sobom smogne snagu, da nikada ne posumnja daje bila voljena. Zamurio je. Seanja ga preplavie poput bujice. Nisu to bila seanja na sastanke katedre, pitanja vezana za univerzitet, i stvari koje su inile devedeset posto njegovog ivota; bila su to seanja na nju. Jednostavna seanja: kako ju je uio da se slui tapiima za jelo, kako su jedrili na Kejp Kodu. Volim te, mislio je. Budi svesna toga... zauvek. Kao da je svaki odbrambeni mehanizam, svaka fasada, svako nesigurno preterivanje u njegovom ivotu bilo strgnuto. Stajao je ogoljen - telo i kosti pred Bogom. Ja sam ovek, mislio je. I u jednom trenutku ironino pomisli: "ovek bez voska. Stajao je, zatvorenih oiju, dok mu se ovek sa naoarima sa icanim okvirom pribliavao. Negde u blizini zvono je poelo da zvoni. Beker je ekao u tami na zvuk koji e okonati njegov ivot. Jutarnje sunce se upravo prolamalo nad krovovima Sevilje, obasjavajui visoke zidine ispod njih. Zvono na kuli Giralda pozivalo je na jutarnju misu. To je trenutak na koji ekaju svi stanovnici. Svuda u prastaroj gradskoj etvrti otvarale su se kapije i porodice su hrlile na ulice. Poput krvi koja je kolala venama starog Santa Kruza, kretali su se ka srcu naseobine, ka sri svoje istorije, ka svom Bogu, svom svetilitu, svojoj katedrali. Negde u Bekerovim mislima zvonilo je zvono. Jesam li mrtav? Otvorio je oi i mirkajui pogledao u prve zrake sunca. Tano je znao gde se nalazi. Spustio je pogled u potrazi za svojim napadaem. Meutim, oveka sa nao-arima sa icanim okvirom tamo nije bilo. Ali, bilo je drugih ljudi. Spanske porodice, u svojim najboljim odelima, istupale su iz svojih kapija na uliice, razgovarajui, smejui se. U podnoju uliice, skriven od Bekerovog pogleda, Hulohot je nemono psovao. Isprva se pojavio samo jedan par koji gaje odvojio od njegove rtve. Hulohot je bio uveren da e ljudi otii. Meutim, zvuk zvona je i dalje odzvanjao niz uliicu, pozivajui druge ljude iz njihovih domova. Drugi par, sa decom. Pozdravili su se. Razgovarali su, smejali se, poljubili se tri puta u obraz. Jo jedna grupa ljudi se pojavila, i Hulohot vie nije mogao da vidi svoju lovinu. Sada, kljuajui od gneva, zatrao se ka gomili koja je brzo rasla. Morao je da stigne do Dejvida Bekera! Ubica se probijao ka kraju uliice. Jednog trenutka uvide daje izgubljen u moru tela - kaputi i kravate, crne haljine, ipkani velovi prebaeni preko pogrbljenih ena. inilo se da niko od njih nije svestan Hulohotovog prisustva; leerno su etali, svi u crnom, utali, ili kao jedan, ispreivi mu se na putu. Hulohot se progura kroz gomilu i jurnu uz uliicu ka njenom zavretku, podignutog oruja. Potom ispusti prigueni, neljudski urlik. Dejvid Beker je nestao. Beker je posrtao, postrance se kreui kroz gomilu. Idi za gomilom, mislio je. Oni znaju gde je izlaz. Skrenuo je desno na raskrsnici i uliica se proirila. Svuda oko njega kapije su se otvarale i ljudi su kuljali napolje. Zvonjava je postaja sve glasnija. Bok mu je i dalje goreo od bola, ali oseao je da je krvarenje prestalo. Potrao je. Negde iza njega nalazio se ovek sa pitoljem, koji mu se brzo pribliavao.

Beker je uranjao u skupine vernika i izranjao iz njih, pokuavajui da dri glavu sagnutu. Bio je blizu cilja. Mogao je to da oseti. Gomila je postala sabijenija. Uliica se proirila. Vie nisu bili u maloj, tek neto iroj pritoci - oyo je bio glavni tok reke. Kada je skrenuo za ugao, odjednom je ugledao kakoe pred njim izdiu katedrala i kula Giralda. Jekazvona je zagluujua, a odjeci zarobljeni na trgu okruenom visokim zidinama gomile se sticae u jednu. Ljudi odeveni u crno, gurae se preko trga ka zjapecim vratima seviljske katedrale. Beker pokua da se izvue iz gomile i skrene ka prolazu Mateus Gago, ali bio je zarobljen. Iao je rame uz rame, nogu uz nogu sa gomilom koja se gurala. panci su oduvek imali drugaiju predstavu o bliskosti od ostatka sveta. Beker je bio ukljeten izmeu dve krupne ene koje su murile, preputajui gomili da ih nosi. Sebi u bradu su mrmljale molitve i stiskale brojanice u rukama. Dok se gomila pribliavala ogromnoj kamenoj graevini, Beker ponovo pokua da se otrgne i krene ulevo, ali struja je sada bila jo jaa. Iekivanje, tiskanje i guranje, molitve koje su mrmljali murei. Okrenuo se u gomili, pokuavajui da se progura u suprotnom smeru, opirui se nestrpljivoj gomili. Bilo je to nemogue - kao da pliva uzvodno u reci dubokoj itav kilometar i po. Ponovo se okrenu. Vrata katedrale ukazae se pred njim - poput otvorenog ulaza u nekakvu mranu karnevalsku vonju na koju je zaalio to je krenuo. Dejvid Beker iznenada shvati da ide u crkvu. sirene u Kriptografskom odeljenju su zavijale. Stratmor nije imao predstavu o tome koliko se dugo Suzan zadrala. Sedeo je sam, u mraku, sa zujanjem TRANSLTRa koje se obraalo njemu. Ti si borac... Da, pomislio je. Ja sam onaj koji opstaje - ali opstanak nije nita ako nema asti. Radije bih umro nego iveo u senci sramote. A sramota gaje ekala. Krio je informacije od direktora. Ubacio je virus u najbezbedniji kompjuter u itavoj zemlji. Uopte nije sumnjao u to da e ga obesiti i ostaviti da se osui. Njegove namere su bile patriotske, ali nita nije ilo onako kako je on planirao. Dolo je do smrti i izdaje. Doi e do suenja, optubi, gneva javnosti. Svojoj zemlji je toliko godina sluio asno i dosledno; nije smeo da dozvoli da se to ovako zavri. Ja sam borac, pomislio je. Ti si laov, odgovarao je sam sebi. Bila je to istina. On jeste laov. Postojali su ljudi prema kojima nije bio iskren. Suzan Fleer je jedna od njih. Bilo je toliko mnogo stvari koje joj nije rekao - stvari kojih se sada oajniki stideo. Godinama je ona bila njegova iluzija, njegova iva fantazija. Nou je sanjao o njoj; dozivao ju je u snu. Nije mogao protiv toga. Bila je najpametnija i najlepa ena koju je mogao da zamisli. Njegova ena je pokuala da bude strpljiva, ali kada je napokon upoznala Suzan, izgubila je svaku nadu. Bev Stratmor nikada nije krivila supruga zbog onog stoje oseao. Pokuala je da trpi bol koliko god je mogla, ali u poslednje vreme je to postalo suvie teko. Rekla mu je da je njihov brak gotov; nije elela da provede svoj ivot u senci druge ene. Sirene trgoe Stratmora iz omamljenosti. Njegov analitiki mozak tragao je za izlazom iz te situacije. Um mu je nerado potvrdio ono to je njegovo srce ve znalo. Postojao je samo jedan istinski izlaz, samo jedno reenje. Stratmor je spustio pogled na tastaturu i poeo da kuca. Nije se ni potrudio da okrene monitor tako da moe da vidi ta kuca. Prsti su mu polako i odluno ispisivali reci. Najdrai moji prijatelji, danas oduzimam sebi ivot... Na ovaj nain, niko se nikada nee uditi. Nee biti pitanja. Nee biti optubi. Objasnie itavom svelu la se dogodilo. Mnogi su umrli... ali postojao je jedan ivot koji je trebalo oduzeti. U katedrali je uvek no. Toplina dana pretvara se u vlanu sveinu. Saobraaj je uutkan belim granitnim zidovima. Nijedan broj svenjaka ne moe osvetleti prostranutSmu iznad njih. Senke padaju po svemu. Jedino kroz areno staklo mozaika, visoko iznad, provejava runoa spoljasnjeg sveta u vidu zraka priguene crvene i plave boje.

Seviljska katedrala, poput svih velikih katedrala Evrope, u svojoj osnovi ima oblik krsta. Svetilite i oltar se nalaze tik iza sredinje take preseka. Drvene klupe ispunjavaju vertikalnu osu crkve visoku neverovatnih 103 metra, koliko ima od oltara do podnoja krsta. Sa leve i desne strane oltara, u transeptu krsta, smetene su ispovedaonice, sveti grobovi i dodatna mesta za sedenje. Beker se naao ukljeten u sredini dugake klupe, oko polovine stranjeg dela crkve. Iznad njega, u vrtoglavom praznom prostoru, srebrna kadionica veliine friidera ljuljala se opisujui ogromne krake na tronom konopcu, ostavljajui za sobom trag tamjana. Zvona Giralde i dalje su zvonila, aljui tupe, umoree talase kroz kamen. Beker je spustio pogled do pozlaenog zida iza oltara. Bilo je mnogo razloga za zodovoljstvo. Disao je. Bio je iv. To je bilo udo. Dok se svetenik spremao da zapone sa uvodnom molitvom, Beker pogleda svoj bok. Na koulji mu se videla crvena mrlja, ali krvarenje je prestalo. Rana je bila mala, vie razderotina nego rupa. Beker ponovo upasa koulju i izvi vrat. Iza njega, vrata su se uz kripanje zatvarala. Znao je da je, ukoliko su ga pratili, sada bio u zamci. Seviljska katedrala je imala samo jedan ulaz, to je bio nain gradnje popularan u doba kada su crkve sluile kao tvrave, utoita pred naletima Mavara. Ako je postojao samo jedan ulaz, postojala su i samo jedna vrata koja je trebalo zabarikadirati. Sada je taj jedan ulaz imao drugu ulogu, to je znailo da e svi turisti koji uu u katedralu kupiti kartu. est i po metara visoka pozlaena vrata zalupila su se uz snaan tresak. Beker je bio zatoen u Bojoj kui. Sklopio je oi i skupio se u svojoj klupi. Bio je jedini u itavoj crkvi koji nije odeven u crno. Odnekud poe pojanje. U stranjem delu crkve jedna prilika se polako kretala sporednim prolazom izmeu redova, drei se senke. Kliznuo je unutra tik pre nego to su se vrata zatvorila. Nasmeio se sam sebi. Lov je postajao sve zanimljiviji. Beker je ovde... oseam to. Kretao se metodino, red po red. Iznad njega, kadionica sa tamjanom se ljuljala u dugim, lenjim lukovima. Fino mesto da se umre, pomislio je Hulohot. Nadam se da u i ja tako. Beker je kleknuo na hladan pod katedrale i pognuo glavu, skrivajui se od pogleda. ovek koji je sedeo pored njega ga pogleda - bilo je to izuzetno neuobiajeno ponaanje za Boju kuu. "Enfermo", izvinio se Beker. "Bolestan." Beker je znao da je morao da se krije. Krajikom oka je spazio poznatu siluetu koja se kretala sporednim prolazom. To je on! Ovdeje! Uprkos tome to se nalazio usred ogromnog skupa, Beker se plaio da predstavlja laku metu - njegov kaki sako bio je poput svetionika u gomili crnih odela. Razmiljao je da li da ga skine, ali bela oksfordska koulja koju je imao ispod nije bila nimalo bolje reenje. Umesto toga se sagnuo. ovek pored njega se namrti. "Turista." zagunao je. Potom proapta, napola sarkastino: "Llamo un medico? Da pozovem lekara?" Beker podie pogled ka starevom licu prepunom bradavica. "No, gra-cias. Estoy bien." ovek ga osinu Ijutitim pogledom. "Pues sientate! Onda sedite!" Oko njih se zaue zvui uutkivanja i starac se ugrize za jezik, okrenuvi se napred. Beker je sklopio oi i spustio se jo nie, pitajui se koliko e trajati sluba. Budui daje vaspitavan kao protestant, oduvek je imao utisak da su katolici prilino blagoglagoljivi. Molio se da je to tano - im se sluba okona, bie primoran da ustane i pusti ostale da izau. U kaki sakou bio je gotov. Znao je da trenutno nema izbora. Jednostavno je kleao na hladnom kamenom podu velike katedrale. Naposletku, starac izgubi interesovanje za njega. Vernici su ustali kako bi otpevali psalme. Beker je ostao na podu. Noge su poele da mu trnu. Nije bilo dovoljno mesta da ih protegli. Strpljenja, pomislio je. Strpljenja. Zatvorio je oi i duboko uzdahnuo. Samo nekoliko minuta kasnije, kako mu se uinilo, osetio je kako ga neko utira. Podigao je pogled. Bradaviavi ovek je stajao desno od njega, nestrpljivo ekajui da izae iz reda. Beker oseti kako ga hvata panika. Ve eli da ode? Morau da ustanem! Dao je znak oveku da ga prekorai. ovek jedva daje obuzdao gnev. Zgrabio je revere svog crnog sakoa, Ijutitim gestom ih povukao nanie i nagnuo se kako bi otkrio itav red ljudi koji su ekali da izau. Beker pogleda ule-vo i vide daje ena

koja je tamo sedela ve otila. itav red sa njegove leve strane bio je prazan, sve do sredinjeg prolaza. Nije mogue daje sluba gotova! Nemogue! Tek smo stigli! Ali kada je ugledao ministrantu na kraju reda i dve kolone koje su se sredinjim prolazom kretale ka oltaru, znao je ta se deava. PrieSe. Zajeao je. Prokleti Sparni obave to na pocetku! Suzan se spustila niz stepenice, u pklnivoe. Gusta para se sada skupljala oko kuita TRANSLTR-a. MostoVi su bili vlani zbog kondenzacije. Gotovo da je pala - njene ravne cipele u lako klizile po podlozi. Pitala se koliko e jo TRANSLTR izdrati. Sirenesu i dalje upozoravajue zavijale u intervalima. Svetla za opasnost su se palila i rotirala u intervalima od dve sekunde. Tri sprata nie, pomoni generatori su se tresli, mueniki jeei. Suzan je znala da se negde na dnu, u maglovitoj tami, nalazi prekida za obustavljanje napajanja. Oseala je da vreme istie. Gore na spratu, Stratmor je u ruci drao beretu. Jo jednom je proitao poruku koju je napisao i poloio je na pod prostorije u kojoj je stajao. Ono to se spremao da uini bio je kukaviki in - u to nije bilo sumnje. Ja sam borac, proe mu kroz glavu. Pomislio je na virus u bazi podataka, pomislio je na Dejvida Bekera u paniji, pomislio je na svoje planove za unoenje izmene u Digitalnu tvravu. Izrekao je toliko mnogo lai. Bio je kriv za toliko mnogo toga. Znao je daje ovo bio jedini nain da izbegne odgovornost... jedini nain da izbegne sramotu. Paljivo je uperio pitolj. Potom je sklopio oi i povukao obara. Suzan se spustila samo est spratova kada je ula prigueni pucanj. Bio je daleko, jedva ujan od brujanja generatora. Osim na televiziji nikada nije ula pucanj, ali je znala daje to to. Ukopala se u mestu dok joj je zvuk odzvanjao u uima. U naletu straha uplaila se najgoreg. Zamislila je naelnikov san - skriveni programski kod u Digitalnoj tvravi - kakav bi to nevien poduhvat bio. Zamislila je virus u bazi podataka, njegov brak koji se raspadao, ono njegovo jezivo klimanje glavom koje joj je uputio. Zaljuljalo joj se tlo pod nogama. Okrenula se na odmoritu, grabei ogradu. Naelnice! Ne! Za trenutak je stajala kao zaleena, prazne glave. inilo se ila eho pucnja zagluuje haos oko nje. Um joj je govorio da nastavi dalje, ali noge je nisu sluale. Naelnice! Sekund kasnije, posrtala je uz stepenice, u potpunosti zaboravljajui opasnost koja ju je okruivala. Trala je naslepo, klizei po glatkom metalu. Iznad nje, vlaga je bila poput kie. Kada je stigla do merdevina i poela da se penje, oselila je kako je ogroman nalet pare podie i bukvalno izbacuje kroz vratu u podu. Skotrljala se na pod Kriptografskog odeljenja i osetila kako je preliva hladan vazduh. Bela bluza joj je bila priljubljena za telo, sasvim mokra. Bilo je mrano. Suzan je za trenutak zastala, pokuavajui da se sabere. Zvuk pucnja joj se neprekidno vrteo u glavi. Vrela para je kuljala kroz otvor u podu poput gasova iz vulkana koji samo to nije eksplodirao. Proklinjala je samu sebe sto je Stratmoru ostavila beretu. Jeste je ostavila kod njega, zar ne? Ili je bila u voru 3? Dok su joj se oi privikavale na mrak, bacila je pogled na otvor koji je zjapio u zidu vora 3. Odsjaj monitora je bio slab, ali u daljini je videla Hejla koji je nepokretno leao na podu, tamo gde ga je i ostavila. Nije bilo traga Stratmoru. Uasnuta onim to bi mogla zatei, krenula je ka naelnikovoj kancelariji. Meutim, dok je kretala, uoila je neto neobino. Vratila se nekoliko koraka i ponovo provirila u vor 3. Pod slabim svetlom je videla Hejlovu ruku. Nije mu bila priljubljena uz telo. Vie nije bio vezan poput mumije. Ruka mu je bila podignuta iznad glave. Leao je na leima, ispruen na podu. Da li se oslobodio? Nije se pomerao. Hejl je bio smrtno nepomian. Suzan podie pogled ka Stratmorovoj radnoj stanici smetenoj visoko na zidu. "Naelnice?" Muk. Oprezno je krenula prema voru 3. U Hejlovoj ruci se nalazio nekakav predmet. Svetlucao je pod svetlou monitora. Suzan prie blie... i jo blie. Odjednom je videla staje Hejl drao. Bila je to bereta.

Suzan ostade bez daha. Pogled joj je prelazio preko luka koji je inila njegova ruka, sve do njegovog lica. Ono to je videla bilo je groteskno. Polovina Hejlove glave bila je oblivena krvlju. Tamna mrlja se proirila na tepih. Oh, Boe! Zateturala se unatrag. Nije ula naelnikov pucanj, ve Hej lov! Kao u transu, Suzan je pola ka telu. Kako se inilo, Greg Hejl je uspeo da se oslobodi. Kablovi od tampaa su leali na gomili, na podu pored njega. Mora da sam ostavila pitolj na sofi, pomislila je. Krv koja je isticala iz rupe od metka na njegovoj lobanji izgledala je crno pod plaviastom svetlou. Na podu pored Hejla leao je nekakav papir. Suzan mu nesigurnim korakom prie i podie ga. Bilo je lo pismo. Najdrai moji prijatelji, danas oduzimam sebi ivot kajui se zbog slede-ih gr eha... U krajnjoj neverici, SUZan je zurila u oprotajnu poruku koju je drala u ruci. Polako ju je itala. Bila je nadrealna - toliko nije liila na Hejla - itav spisak zloina. Priznavao je sve - daje shvatio daje NDAKOTA bio varka, daje unajmio plaenika da ubije Hnseija Tankada i uzme prsten, da je gurnuo Fila Cartrukijana, da je nameravao da proda Digitalnu tvravu. Suzan stie do poslednjeg reda. Nije bila pripremljena za ono to je sledilo. Poslednje reci pisma zadale su joj udarac od kojeg je otupela. Povrh svega, iskreno mi je ao zbog Dejvida Bekera. Oprostite mi, bio sam zaslepljen ambicijom. Dok je drhtei stajala nad Hejlovim telom, zvuk treih koraka se pribliavao odnekud iza nje. Ona se usporeno okrenu. Stratmor se pojavio na razbijenom prozoru, bled i bez daha. Zaprepae-no je "zurio u Hej lovo telo. "Oh, moj boe!" rekao je. "ta se dogodilo?" priee. JL Hulohot je odmah spazio Bekera. Nije bilo mogue ne primetiti kaki sako naroito sa malom krvavom mrljom sa strane. Sako se kretao sredinjim prolazom, u moru crne boje. Mora da ne zna da sam ovde. Hulohot se nasmeio. Mrtav je. Zamahnuo je siunim metalnim kontaktima na vrhovima prstiju, nestrpljivo oekujui trenutak kada e svom amerikom partneru saoptiti dobre vesti. Uskoro, pomislio je, uskoro. Poput grabljive zveri koja se kree niz vetar, Hulohot je iao ka stranjem delu crkve. Potom je poeo da se prikrada - pravo du sredinjeg prolaza. Nije bio raspoloen da prati Bekera kroz gomilu koja e naputati crkvu. Njegova lovina je bila u zamci, zahvaljujui srenom spletu okolnosti. Hulohot je samo traio nain da ga tiho ukloni. Njegov priguiva, najbolji koji se mogao kupiti, zvuao je poput slabanog kaljucanja. To e biti u redu. Dok se pribliavao kaki sakou, nije primeivao tiho mrmljanje onih pored kojih je prolazio. Skupina vernika je mogla da razume da je ovaj ovek nestrpljiv da primi Boji blagoslov, ali ipak - postojala su stroga pravila protokola: jedna kolona od po dvoje u svakom redu. Hulohot se i dalje pribliavao. Brzo je smanjivao razdaljinu. Zgrabio je pitolj koji je drao u depu sakoa. Doao je taj trenutak. Dejvid Beker je do sada imao neverovatno mnogo sree; nije bilo potrebe da se dalje izaziva sudbina. Kaki sako je bio svega deset ljudi ispred njega, okrenut napred, pognute glave. Hulohot je u mislima prolazio kroz korake ubistva. Prizor koji je imao pred sobom bio je jasan - pribliie se Bekera s lea, drei pitolj pored sebe, skriven od pogleda, ispalie dva metka u njegova lea, Beker e se sruiti, Hulohot e ga uhvatiti i pomoi mu da se spusti u klupu, poput zabrinutog prijatelja. Potom e brzo otii ka stranjem delu crkve, kao da ide da pozove pomo. U optoj zbrci e nestati pre nego to bilo ko shvati ta se dogodilo. Jo petoro ljudi. etvoro. Troje. Hulohot je stezao pitolj u depu, drei ga okrenutog nadole. Ispalie hitac u nivou kuka, navie u Bckcrovu kimu. Tako e metak pogoditi ili kimu ili plua pre nego io pronae srce. ak i ako metak promai srce, Beker e umreti. Pogodak u plua je smrtonosan - moda ne u medicinski naprednijim delovima sveta, ;ili u paniji - svakako. Dvoje ljudi... jedan ovek. I Hulohot stie. Poput plesaa koji izvodi dobro uveban pokret, okrenuo se nadesno. Spustio je ruku na rame u kaki sakou, nanianio i... opalio. Dva priguena pljuckajua zvuka.

Telo se istog trenutka ukoilo. Zatim poe da pada. Hulohot uhvati rtvu ispod pazuha. Jednim jedinim potezom zanjihao je telo i spustio ga na klupu pre nego to se i jedna jedina kap krvi proirila preko lea. Ljudi u blizini se okrenue. Hulohot nije obraao panju - za koji sekund e nestati. Pipao je ovekove beivotne prste u potrazi za prstenom. Nita. Ponovo ih pregleda. Prsti su bili goli. Hulohot ljutito okrenu oveka ka sebi. Uas je usledio istog trenutka. Lice nije pripadalo Dejvidu Bekeru. Rafael de la Maza, bankar iz predgraa Sevilje, umro je gotovo odmah. I dalje je u ruci stiskao 50.000 pezeta, koliko mu je onaj udni Amerikanac platio za jeftini crni sako. Mid Milken je stajala, puei se od gneva, pored aparata za vodu blizu ulaza u salu za sastanke. ta to, kog avola, Fontejn radi ? Zguvala je papirnu au i snano je zavitlala u kantu za otpatke. Neto se dogaa u Kripto grafskom odeljenju! Oseam to! Mid je znala da postoji samo jedan nain da dokae daje u pravu. Sama e otii da obie Kriptografsko odelje-nje - pronai e Dabu, ako bude morala. Okrenula se na peti i zaputila ka vratima. Brinkerhof se pojavio niotkuda, ispreivi joj se na putu. "Kuda si pola?" "Kui!" slagala je Mid. Brinkerhof je nije putao da proe. Mid ga ljutito pogleda. "Fontejn ti je rekao da me ne puta napolje, zar ne?" Brinkerhof odvrati pogled. "ed, lepo ti kaem, neto se deava u Kriptografskom odeljenju - neto veliko. Ne znam zato se Fontejn pravi lud, ali TRANSLTR je u opasnosti. Veeras tamo dole neto nije u redu!" "Mid", umirivao ju je, koraajui pored nje ka zastrtim prozorima sale za sastanke, "pustimo direktora da se time pozabavi." Midin pogled postade otriji. "Ima li ti ikakvu predstavu o tome ta e se dogoditi sa TRANSLTR-om ako sistem rashlaivanja zataji?" Brinkerhof slegnu ramenima i prie prozoru. "Struja je do sada verova-tno dola." Razmaknuo je zavese i pogledao. "I dalje je mrak?" upitala je Mid. Meutim, Brinkerhof nije odgovarao. Bio je kao zaaran. Prizor koji se video ispod, u kupoli Kripotgrafskog odeljenja, bio je nezamisliv. itava staklena kupola bila je ispunjena svetlima koja su se okretala, sevanjem stro-boskopa i kovitlacima pare. Brinkerhof je stajao kao ukopan, zanjihavi se u naletu vrtoglavice i naslonivi se na staklo. Potom, u naletu panike, izjuri iz prostorije. "Direktore! Direktore!" Tristova krv... pehar spasenja... Ljudi su se okupljali oko tela koje je oklembeeno lealo na klupi. Iznad njihovih glava, kadionica sa tamjanom se ljuljala u smirenim lukovima. Hulohot se mahnito okrenu u sredinjem redu i poe da prelee pogledom po crkvi. Mora daje ovde! Ponovo se okrenuo ka oltaru. Trideset redova ispred njega, sveto priee se i dalje neometano obavljalo. Padre Gustafes Herera, glavni nosilac pehara, radoznalo je bacio pogled na prigueno komeanje u jednoj od sredinjih klupa; nije bio zabrinut. Ponekad bi neke od starijih ljudi Sveti Duh savladao i onesvestili bi se. Malo sveeg vazduha je obino bilo sve stoje potrebno. U meuvremenu, Hulohot je panino pretraivao pogledom gomilu. Ni-gde nije video Bekera. Stotinak ljudi je klealo pred dugakim oltarom, primajui priest. Hulohot se pitao da li se Beker nalazio meu njima. Ispitivakim pogledom je preletao preko njihovih lea. Bio je spreman da puca sa razdaljine od etrdeset i pet metara i da jurne nakon toga. El cuerpo de Jesus, el pan de cielo. Mladi svetenik koji je trebalo da priesti Bekera pogledao ga je s neodobravanjem. Mogao je da razume da je stranac nestrpljiv, ali to nije bio izgovor da ide preko reda. Beker pognu glavu i zagrize hostiju to je bolje mogao. Oseao je da se iza njega neto dogaa - nekakvo komeanje. Pomislio je na oveka od kojeg je kupio sako i nadao se da je posluao njegovo upozorenje i da nije uzeo njegov sako za uzvrat. Krenuo je da se okrene i pogleda, ali plaio se da e i ovek sa naoarima zuriti u njega. Pognuo se u nadi da mu crni sako prekriva kaki pantalone. Nije bilo tako.

Pehar mu se brzo pribliavao sa desne strane. Ljudi su ve uzimali gutljaj vina, nakon ega bi se prekrstili i odlazili. Usporite! Beker nimalo nije urio da napusti oltar. Meutim, budui daje dve hiljade ljudi ekalo na priest a da je svega osam svetenika sluilo, zadravanje nad gutljajem vina se smatralo za nevaspitanje. Pehar se nalazio ba sa Bekerove desne strane kada je Hulohot ugledao kaki pantalone koje se nisu slagale sa crnim sakoom. "Estas ya muerto", tiho je prosiktao. "Ve si mrtav." Hulohot krenu uz sredinji prolaz. Vreme obzira je prolo. Dva pucnja u lea, i zgrabie prsten i pobei. Najvea taksi stanica u Sevilji nalazila se pola bloka dalje, na trgu Mateus Gago. Posegnuo je.za orujem. Adios, senor Beker... La sangre de Cristo, la copa de la salvacion. Otar miris crnog vina ispuni Bekeru nozdrve dok mu je Padre Herera prinosio runo uglaan srebrni putir. Malo je rano za pie, pomislio je Beker dok se naginjao napred. Meutim, dok mu je srebrni pehar promicao u nivou oiju, ugledao je nekakav nejasan pokret, neku priliku koja se brzo pribliavala, obrisa iskrivljenih u odrazu u putim. Beker ugleda bljesak metala, isukanog oruja. Istog trenutka, nesvesno, poput trkaa koji na zvuk pitolja izlee iz startnog bloka, Beker je skoio napred. Svetenik se uasnuto srui unazad dok je putir odletao u vazduh a crno vino pljutalo po belom mermeru. Svetenici i ministranti se ratrkae dok je Beker preskakao preko ograde za priest. Priguiva se zakaljao samo jednom. Beker tresnu o zemlju, a pucanj se odbi o mermerni pod pored njega. Trenutak kasnije, sjurio se niz tri granitna stepenika u uski hodnik kroz koji je ulazilo svetenstvo, zahvaljujui emu su mogli da se pojave za oltarom kao nekakvom Bojom milou. U podnoju stepenica se spotakao i poleteo. Bio je svestan da leti preko klizavog uglaanog kamena, bez ikakve kontrole. Otrica bola sevnu mu u stomaku dok je padao na bok. Sekund kasnije, posrtao je kroz zastrti prolaz, niz drvene stepenice. Bol. Beker je trao kroz prostoriju za presvlaenje. Bila je mrana. Iz pravca oltara su se zauli uzvici. Glasni koraci koji ga gone. Beker prolete kroz dvokrilna vrata i ulete u neku vrstu radne sobe. Bila je mrana, opremljena debelim orijentalnim tepisima i uglaanim mahagonijem. Na naspram-nom zidu se nalazilo raspee u prirodnoj veliini. Beker se zatetura i zaustavi. orsokak. Bio je na vrhu krsta. uo je kako mu se Hulohot brzo pribliava. Zurio je u raspee i proklinjao svoju lou sreu. "Do avola!" povikao je. Sa njegove leve strane se iznenada zauo zvuk lomljave stakla. On se okrenu. ovek u crvenoj mantiji je zinuo od oka i okrenuo se uasnuto ka Bekeru. Poput make koja je uhvaena sa kanarincem, sveti ovek je brisao usta i pokuavao da sakrije razbijenu flau vina za priest koja mu je bila pred nogama. "Salida!" povikao je Beker. "Salida! Pustite me napolje!" Kardinal Guera je reagovao instinktivno. Demon je uleteo u njegove svete odaje urlajui da ga se oslobodi iz Boje kue. Guera e mu tu elju i ispuniti - i to odmah. Demon je uao u najnezgodnijem trenutku. Prebledeli kardinal mu pokaza na zavesu na zidu, sa njegove leve strane. Iza zavese su bila skrivena vrata. Postavio ih je tamo pre tri godine. Vodila su pravo do dvorita. Kardinalu je dosadilo da, kao svaki obian grenik izlazi iz crkve kroz glavna vrata. Suzan je drhtala, oznojana i sklupana na sofi u voru 3. Stratmor joj je prebacio svoj sako preko ramena. Hejlovo telo lealo je nekoliko metara dalje. Sirene su zavijale. Poput leda koji puca na zaleenom jezeru, kuite TRANSLTR-a ispusti otar zvuk lomljave. "Idem dole da iskljuim struju", rekao je Stratmor, umirujue joj poloivi raku na rame. "Odmah se vraam." Suzan je odsutno zurila u naelnika koji se urno zaputio preko prizemlja Kriptografskog odeljenja. To vie nije bio onaj utueni ovek kojeg je videla deset minuta ranije. Naelnik Trevor Stratmor se vratio - razborit, smiren, spreman da uradi sve to je potrebno da bi se posao priveo kraju.

Poslednje reci Hejlove oprotajne pomke jurile su joj mislima poput voza kojim niko nije upravljao: Povrh svega, iskreno mi je zao zbog Dejvida Be-kera. Oprostite mi, bio sam zaslepljeh ambicijom. Nona mora Suzan Fleer upravo je dobila svoju potvrdu. Dejvid je bio u opasnosti... ili je bilo jo gore do toga. Moza je ve suvie kasno. Iskreno mije ao zbog Dejvida Bekera. Zurila je u poruku. Hejl je ak nije ni potpisao - samo je otkucao svoje ime pri dnu: Greg Hejl. Olakao je sebi duu, pritisnuo dugme TAMPAJ i potom se ustrelio - samo tako. Hejl se zakleo da nikada vie nee dospeti u zatvor; odrao je svoj zavet - umesto toga, odabrao je smrt. "Dejvide..." jecala je. Dejvide! U tom trenutku, tri metra ispod prizemlja Kriptografskog odeljenja, naelnik Stratmor se spustio sa merdevina na prvo odmorite. Bio je to dan ispunjen propastima. Ono stoje zapoelo kao patriotska misija bezumno se otelo kontroli. Naelnik je bio primoran da donosi nemogue odluke, da poini uasna dela - dela za koje nije ni mogao da zamisli daje sposoban. To je bilo reenje! To je bilo jedino prokleto reenje! Morao je da misli na dunost: na zemlju i ast. Stratmor je znao da je jo bilo vremena. Mogao je da iskljui TRANSLTR. Mogao je da upotrebi prsten da spase najvredniju bazu podataka u zemlji. Da, mislio je, jo ima vremena. Sliatmor pogleda na uas koji ga je okruivao. Prskalice na tavanici su bile ukljuene. TRANSLTR je stenjao. Sirene su zavijale. Svetla koja su se okretala ukrug liila su na helikoptere koji se pribliavaju kroz gustu maglu. Nu svakom koraku, sve stoje mogao da vidi bio je Greg Hejl - mladi kriptograf podie moleiv pogled, i potom - pucanj. Hejl je umro za svoju zemlju... za ast. Agencija nije sebi smela da dozvoli jo jedan skandal. Stratmoru je bio potreban rtveni jarac. Pored toga, Greg Hejl je predstavljao katastrofu koja je mogla da se desi svakog asa. Stratmorove misli prekide zvono mobilnog telefona. Jedva da je mogao da ga uje kroz zavijanje sirena i utanje pare. Strgnuo ga je sa pojasa ne zastajui u hodu. "Kaite." "Gde je moj klju?" upitao je poznati glas. "Ko je to?" zaurlao je Stratmor kroz jeku. "Numataka!" odvratio mu je ljutiti glas. "Obeali ste mi klju!" Stratmor je i dalje koraao. "elim Digitalnu tvravu!" siktao je Numataka. "Ne postoji Digitalna tvrava!" odvratio mu je Stratmor. "Molim?" "Ne postoji nereivi algoritam!" "Naravno da postoji! Video sam ga na Internetu! Moji ljudi ve danima pokuavaju da ga otkljuaju!" "To je kodirani virus, budalo - i imate prokleto mnogo sree to ne moete da ga otvorite!" "Ali..." "Dogovor otpada!" povikao je Stratmor. "Ja nisam Nort Dakota. Ne postoji Nort Dakota! Zaboravite da sam ikada bilo ta pomenuo!" Zalupi telefon, iskljui zvono i ljutito ga vrati za pojas. Vie ga niko nee prekidati. Dvadeset hiljada kilometara odatle, Tokugen Numataka je zapanjeno stajao pored prozora od debelog stakla. Umami cigara mu je mlitavo visila meu usnama. Posao njegovog ivota mu se upravo rasprio pred oima. Stratmor je i dalje silazio. Dogovor otpada. Numatek korporacija nikada nee dobiti nereivi algoritam... a Agencija za nacionalnu SIGURNOST nikada nee dobiti svoj skriveni programski kod. Stratmor je dugo planirao svoj ivotni san - paljivo je odabrao Numatek. Numatek je bila bogata kompanija, koja je imala najbolje anse da po-bedi na aukciji za klju Digitalne tvrave. Niko ne bi posumnjao ako bi oni dobili klju. Na sreu, nije postojala kompanija u koju bi manje posumnjali da sarauje sa vladom Sjedinjenih Drava. Tokugen Numataka je pripadao starovremenskom Japanu - pre bi umro nego to bi se osramotio. Mrzeo je Amerikance. Mrzeo je njihovu hranu, mrzeo je njihove obiaje i, sto je najvanije od svega, mrzeo je prevlast koju su imali na svetskom tritu softvera.

Stratmorova zamisao je bila hrabra - svetski standard enkripcije sa skrivenim programskim kodom za potrebe Agencije. udeo je da podeli svoj san sa Suzan, da ga sprovede u delo sa njom pored sebe, ali znao je da ne moe. Iako bi smrt Enseija Tankada u budunosti spasla na hiljade ivota, Suzan se sa tim nikada ne bi sloila; bila je pacifista. I ja sam pacifista, pomislio je Stratmor, samo to ne mogu sebi da dozvolim luksuz da se tako i ponaam. Naelnik ni za trenutak nije posumnjao u to ko e ubiti Tankada. Tanka-do je bio u paniji - a panija je bio Hulohot. etrdesetdvogodinji portugalski plaenik je bio jedan od naelnikovih omiljenih profesionalaca. Godinama je ve radio za Agenciju. Roen i odrastao u Lisabonu, Hulohot je obavljao poslove za Agenciju po itavoj Evropi. Jo nikada ubistva koja je poinio nisu dovedena u vezu sa Fort Midom. Jedino problematino bilo je to to je Hulohot gluv; telefonska komunikacija nije bila mogua. Nedavno se Stratmor pobrinuo da Hulohot dobije najnoviju igraku Agencije, kompjuter Monokl. Sebi je kupio SkyPager i podesio ga na istu frekvenciju. Od tog trenutka, njegova komunikacija sa Hulohotom ne samo da se odvijala brzo, nego se nije mogla prislukivati. Prva poruka koju je Stratmor postao Hulohotu nije mogla biti pogreno shvaena. Ve su o tome razgovarali. Ubij Enseija Tankada. Uzmi klju. Stratmor nikada nije pitab kako je Hulohot izvodio svoju magiju, ali nekako je ponovo uspeo. Ensei Tankado je mrtav, i vlasti su bile ubeene da se radilo o sranom napadu. kolski primer ubistva - osim u jednoj stvari. Hulohot je pogreno procenio lokaciju. Kako se inilo, neizostavni deo same iluzije bio je da Tankado umre na javnom mestu. Meutim, neoekivano, javnost se pojavila suvie rano. Hulohot je morao da pobegne i sakrije se pre nego to je stigao da pretrai telo i pronae klju. Kada se praina slegla, Tankadovo telo se nalazilo u rukama seviljskog islednika. Stratmor je bio izvan sebe od gneva. Hulohot je po prvi put upropastio misiju i jo je odabrao krajnje nepovoljan trenutak da to uini. Od presudne je vanosti bilo da se od Tankada uzme klju, ali Stratmor je znao da je slanje gluvog ubice u seviljsku mrtvanicu ravno samoubistvu. Razmatrao c ostale mogunosti. U glavi je poela da mu se raa druga ideja. Odjednom je uvideo priliku da ubije dve muve jednim udarcem - ansu da ostvari dva sna umesto jednog. U est i trideset tog jutra pozvao je Dej vida Bekera. 97 Fontejn je u punom trku uleteo u salu za sastanke. Brinkerhof i Mid su ga pratili u stopu. "Pogledajte!" prozbori Mid bez daha, uzbueno pokazujui kroz prozor. Fontejn pogleda kroz prozor, na stroboskop u kupoli Kriptografskog ode-Ijenja. Oi mu se razrogaie. Ovo sasvim sigurno nije bio deo plana. Brinkerhof planu: "Tamo dole je totalna ludnica!" Fontejn je zurio napolje, pokuavajui da shvati ta se deava. Za ovih nekoliko godina koliko je TRANSLTR bio u upotrebi, nikada se ovako neto nije desilo. Pregreva se, pomislio je. Pitao se zato ga, do avola, Stratmor nije iskljuio. Fontejnu je trebalo samo nekoliko sekundi da donese odluku. Zgrabio je meukancelarijski telefon sa stola za sastanke i ukucao broj lokala Kriptografskog odeljenja. Iz slualice se zauo zvuk koji je upozoravao da lokal ne funkcionie. Fontejn tresnu slualicu. "Prokletstvo!" Istog trenutka ponovo podie slualicu i okrenu broj Stratmorovog privatnog mobilnog telefona. Ovog puta telefon je poeo da zvoni. Odzvonio je est puta. Brinkerhof i Mid su posmatrali Fontejna koji je koraao po prostoriji koliko mu je duina telefonskog kabela dozvoljavala, poput tigra na lancu. Nakon itavog minuta, Fontejn je bio crven od gneva. Ponovo je tresnuo slualicu. "Neverovatno!" zaurlao je. "Kriptografsko ODJELJENJE samo to nije odletelo u vazduh, a Stratmor se ne javlja na prokleti telefon!" Hulohot je izleteo iz odaja kardinala Guere na jutarnje sunce koje gaje zaslepilo. Zaklonio je oi i opsovao. Stajao je ispred katedrale, na malom

platou okruenom visokim kamenim zidom, zapadnom fasadom kule Giralda i dvema ogradama od kovanog gvoa. Kapija je bila otvorena. Ispred kapije se nalazio trg. Na njemu nije bilo nikoga. U daljini su se videli zidovi Santa Kruza. Nije bilo anse da je Beker mogao tako brzo da stigne tako daleko. Hulohot se okrenu i poe da prelazi pogledom preko platoa. Ovde je. Mora daje ovde! Plato, Jardin de los Naranjos, sa svojih dvadeset stabala narande u cve-tu, bio je uven u Sevilji. Ta stabla su u Sevilji bila poznata kao mesto roenja engleske marmelade. Jedan engleski trgovac iz osamnaestog veka kupio je tri tuceta gajbi narande od seviljske crkve i odneo ih u London, i tek tamo otkrio da je voe toliko gorko da se ne moe jesti. Pokuao je da napravi dem od kora, to se zavrilo tako to je morao da doda kilograme i kilograme eera kako bi dem bio jestiv. Tako je roena marmelada od narandi. Hulohot se kretao kroz zasad, uperivi pitolj ispred sebe. Stabla su bila stara, i kronje su se nalazile visoko na njihovim deblima. Najnie grane se nisu mogle dohvatiti, a tahke osnove-nisu pruale nikakav zaklon. Hulohot je brzo uvideo da tamo nikoga nije bilo. Podigao je pogled ispred sebe. Giralda. Pristup spiralnim stepenicama Giralde bio je ograen kanapom i malim drvenim natpisom. Konopac je nepokretno visio. Hulohotov pogled se pope uz 127 metara visoku kulu; odmah je znao daje to suluda pomisao. Beker nipoto nije mogao biti toliko glup. Jedne jedine stepenice krivudale su pravo do kvadratne kamene prostorije. U zidovima su postojali uski prorezi kroz koje se moglo gledati napolje, ali izlaza nije bilo. Dejvid Beker se pope uz poslednjih nekoliko stepenika i bez daha utetu-ra u majunu kamenu eliju. Svuda oko njega su se nalazili visoki zidovi sa Uskim prorezima. Nije bilo izlaza. Sudbina tog jutra Bekeru nije bila naklonjena. Kada je jurnuo iz katedrale na otvoreno dvorite, sako mu se zakaio za vrata. Tkanina ga je zaustavila Usred koraka i snano ga zaljuljala ulevo pre nego to se pocepala. Beker je posrui izleteo na zaslepljujue sunce. Kada je podigao pogled, Vnl o c da je iao ravno prema stepenicama. Preskoio je konopac i jurnuo gnu- Kada je shvatio kuda stepenice vode, bilo je suvie kasno. Sada je stajao u zatvorenoj eliji i borio se da doe do daha. Bok mu je goreo. Uski zraci jutarnjeg sunca dopirali su kroz otvore u zidu. Pogledao je napolje. Covek sa naoarima sa icanim okvirom bio je daleko ispod, leima okrenut ka Bekeru, zurei ka trgu. Beker se premesti i stade ispred pukotine, kako bi imao bolji pogled. Prei preko trga, u sebi je nagovarao oveka. Senka Giralde je padala preko trga poput ogromne poseene sekvoje. Hulohot ju je posmatrao, pratei je itavom duinom. Na njenom udaljenom kraju, tri zraka svetla prodirala su kroz otvore na zidu kule i padala u obliku otrih pravougaonika na kaldrmu trga. Jedan od tih pravougaonika je upravo prekrila senka nekog oveka. Bacivi tek jedan letimian pogled ka vrhu kule, Hulohot se okrenu i jurnu ka stepenicama Giralde.

Fontejn lupi pesnicom o dlan. Koraao je gore-dole po sali za sastanke, zurei napolje, ka rotacionim svetlima Kriptografskog odeljenja. "Obustavi rad! Dovraga, obustavi rad!" Mid se pojavila na pragu, maui svee odtampanim papirom. "Direktore! Stratmor ne moe da ga iskljui!" "Molim!" viknue Brinkerhof i Fontejn uglas. "Pokuavao je, gospodine!" Mid je podigla izvetaj u vazduh. "Ve etiri puta! TRANSLTR je zakoen u nekakvoj beskonanoj petlji." Fontejn se okrenu i zagleda kroz prozor. "Isuse Hriste!" Telefon sale za sastanke je prodorno zazvonio. Direktor podie ruke i vazduh. "Mora daje Stratmor! Bilo je i vreme, do avola!" ; Brinkerhof je zgrabio telefon. "Kancelarija direktora." i Fontejn isprui ruku, spremajui se da preuzme slualicu. ;;;", Brinkerhof se nelagodno okrenu ka Mid. "Daba je. Hoe tebe ;" Direktor usmeri pogled ka Mid, koja je ve prilazila telefonu. Ukljuila je spikerfon. "Reci, Daba."

Dabin metalni glas odjeknuo je prostorijom. "Mid, ja sam u glavnoj bazi podataka. Ovde nam se javljaju neke veoma udne stvari. Pitao sam se da li bi..." "Prokletstvo, Daba!" planu Mid. "To sam i pokuavala da ti kaem!" "Mogue da nije nita", vrdao je Daba, "ali..." "Prekinksa tim! Nije da nije nita! ta god da se deava tamo dole, shvati to ozbiljno,veoma ozbiljno. Moji podaci nisu pogreni - nikada to nisu bili, niti e ikadVbjti." Krenula je da spusti slualicu, a potom se zaustavi i dodade: "Oh, Daba Ti znas ta jo? Da ne bude nikakvih iznenaenja... Stratmor je zaobiao Oklopnu rukavicu." Hulohot je preskakao po tri stepenika kule Giralda odjednom. Jedino svetio u spiralnom hodniku dopiralo je kroz male ventilacione prozore na svakih 180 stepeni kruga. Nema kud! Dejvid Beker e umreti! Hulohot je kruio navie, pitolja uperenog ispred sebe. Drao se spoljanjeg zida za sluaj da Beker odlui da ga napadne odozgore. Gvozdeni svenjaci sa dugakom drkom kojih je bilo na svakom odmoritu pokazali bi se kao dobro oruje ukoliko bi Beker odluio da ih iskoristi. Ali ako se bude drao sa strane, Hulohot e moi da ga primeti na vreme. Hulohotov pitolj je imao znatno vei domet od svenjaka dugakog metar i po. Hulohot se kretao brzo, ali oprezno. Stepenice su bile strme; neki su na njima i poginuli. Ovo nije bila Amerika - nije bilo znakova upozorenja, nije bilo rukohvata, nije bilo osiguranja za sluaj pada. Ovo je bila panija. Ako ste dovoljno glupi da padnete, sami ste krivi za to, bez obzira ko je izvoa radova. Hulohot se za trenutak zaustavio pored jednog od otvora postavljenih u visini ramena i bacio pogled napolje. Bio je na severnoj strani kule i, kako mu se inilo, negde na pola puta do vrha. Otvor koji je vodio do vidikovca na vrhu kule video se iza ugla. Na stepenicama koje su vodile do vrha nije bilo nikoga. Dejvid Beker ga nije izazivao. Hulohot shvati da ga moda Beker nije video da ulazi u kulu. To je znailo daje i element iznenaenja na njegovoj strani - mada mu i nije bio potreban. Hulohot je drao sve karte u rukama. ak mu je i arhitektura kule ila u prilog; stepenice su izlazile na vidikovac na jugozapadnom uglu -moi e nesmetano da niani na svaki deo elije, bez bojazni da e ga Beker napasti s lea. I povrh svega, Hulohot e izlaziti iz mraka na svetio. Ubi-stvena kutija, pomislio je. Procenio je razdaljinu koja gaje delila od praga. Sedam koraka. U mislima je analizirao napad. Ako se bude drao desne strane dok se pribliava otvoru, moi e da vidi levi ugao platforme pre nego to stigne do njega. Ako je Beker tamo, Hulohot e pucati. Ako nije, premestie se ka unutranjoj strani stepenica i ui e kreui se ka istoku, okrenut ka desnom uglu, jedinom preostalo mestu gde bi Beker mogao biti. Nasmeio se. PREDMET: DEJVID BEKER - UKLONJEN Kucnuo je as. Proverio je oruje. Silovito jurnuvi, Hulohot potra gore. Platforma izroni pred njim. U le-vom uglu nije bilo nikoga. Kao to je i uvebao u mislima, Hulohot se pomeri ka unutranjem delu stepenita i ulete kroz otvor, okrenut udesno. Opalio je u ugao. Metak se odbi o goli zid i za dlaku ga promai. Hulohot se munjevito okrenu oko sebe i ispusti priguen uzvik. Nikoga nije bilo. Dejvid Beker je iezao. Tri sprata nie, na 100 metara iznad Jardin de los Naranjos, Dejvid Beker je visio sa spoljanje strane Giralde poput oveka koji radi gibove na prozorskoj dasci. Dok je Hulohot trao uz stepenice, Beker je siao tri sprata nie i spustio se kroz jedan od otvora. Izmakao je iz vida taman na vre-me. Ubica je protrao pored njega. Suvie je urio da bi primelio bele zglobove koji se se drali za prozorski ispust. Dok je visio sa spoljanje strane prozora, Dejvid Beker je zahvaljivao Bogu to je njegova svakodnevna rutina igranja skvoa podrazumevala i dvadeset minuta vebanja miia, kako bi razvio bicepse za jai gornji servis. Na nesreu, uprkos snanim rukama, Beker je sada imao potekoe da se uvue unutra. Ramena su mu gorela. Bok kao da mu se cepao. Nije mogao ba dobro da se uhvati za grubo

isklesani kameni ispust prozora, koji mu se usecao u prste poput razbijenog stakla. Beker je znao da e se za svega nekoliko sekundi njegov napada sjuriti prema njemu. Kada bude iznad mesta na kojem se on nalazio, bez sumnje e primetiti Bekerove prste na prozorskoj ivici. Beker sklopi oi i povue se nagore. Znao je da e mu biti potrebno udo da bi izbegao v smrt. Prsti su mu gubili oslonac. bacio pogled nadole, pored nogu koje su mu se klatile. Visina pada do slahala naniiuli je bila jednaka duini fudbalskog stadiona. To se nije moglo prozi veti. bol u boku je postajao sve jai. Koraci su sada tutnjali negde iznad njega - glasni, trei koraci koji su se strmoglavljivali niz stepenice. Beker sklopi oi. Milo je sad ili nikad. Zakrgutao je zubima i povukao se navie. Kamen rftu je gulio kou na zglobovima dok se povlaio nagore. Koraci su se brzo pribliavali. Beker je naslepo pipao u potrazi za unutranjom stranom otvora, pokuavajui da se vre uhvati. Tr.nuo je nogom. Telo mu je bilo poput olova,kao da mu je neko za noge zavezao konopac i povlaio nanie. Borio se da povrati snagu. Izdigao se na laktove. Sada se jasno vi sa glavom napola uvuenom u prozor, poput oveka na giljotini. Mrdao nogama pokuavajui da se otisne na prozor. Bio je na pola pula Telo mu je je sada visilo iznad stepenica. Koraci su bili blizu. Mckrr se uh val i za ivice otvora i jednim pokretom se prebaci preko ivice prozoru. Sa reskom je pao na stepenice. Hulohot oseti da je Bekerovo telo palo na pod ba ispod njegu. Jurnuo je uapivd, podignutog piStolja. Ugledao je prozor. Evo ga! Ilulohot : pomori ka spoljanjem zidu i nacilja niz stepenice. Beker jurnu i izmae iz vida, zamaknuvi za ugao. Hulohot ljutito opali. Metak se odbi o stepenite. Dok je jurio niz stepenice za svojom rtvom, drao se spoljanjeg zida kako bi imao najiri vidik. Stepenice su se kretale ukrug pred njim; inilo mu se da je Beker uvek za 180 stepeni ispred njega, da mu je upravo izmakao iz vida. Beker je trao unutranjom stranom stepenica, naglo skreui za uglove i preskaui po etiri ili pet stepenika. Hulohot ga je u stopu pratio. Bie mu potreban samo jedan pucanj. Hulohot ga je stizao. Znao je da, ak i ako Beker stigne do podnoja stepenica, nema gde da pobegne; mogao gaje pogoditi u lea dok bude prelazio preko otvorenog platoa. Oajnika trka se spiralno kretala nanie. Hulohot se pomeri ka unutranjoj strani stepenica kako bi bre silazio. Oseao je da ga stie. Mogao je da vidi Bekerovu senku svaki put kada bi proli pored otvora u zidu. Dole. Dole. Ukrug. inilo mu se daje Beker uvek tik iza ugla. Hulohot je jednim okom posmatrao njegovu senku, a drugim stepenice. Iznenada mu se uini da se Bekerova senka zateturala. Posrnula je ulevo i potom kao da se zavrtela u vazduhu, poletevi ka sreditu stepenica. Hulohot jurnu napred. Imam ga! Na stepenicama ispred Hulohota sevnuo je elik. Pojavio se iza ugla i jurnuo kroz vazduh. Bio je izbaen poput maa, u visini glenjeva. Hulohot je pokuao da se pomeri ulevo, ali bilo je suvie kasno. Predmet mu se naao meu glenjevima. Dok je povlaio drugo stopalo napred snano udari o ipku i ona mu tresnu o potkolenicu prve noge. Ispruio je ruke u potrazi za osloncem, ali pronaao je samo vazduh. Iznenada se naao u vazduhu, prevrui se na bok. Dok je leteo napred, preleteo je preko Dejvida Bekera, ispruenog na stomaku, ispruenih ruku. ipka svenjaka koju je drao u rukama sada je bila izmeu Hulohotovih nogu, dok je leteo nanie. Hulohot se odbio o spoljanji zid pre nego to je pao na stepenice. Kada je konano stigao do poda, poeo je da se kotrlja. Pitolj mu uz tresak ispade. Telo mu se i dalje kretalo; prevrtao se preko glave. Nainio je pet punih krugova od 360 stepeni, pre nego to se zaustavio. Jo dvanaest koraka, i iskotrljao bi se na plato. Dejvid Beker nikada ranije nije drao pitolj. Hulohotovo telo je lealo iskrivljeno i izubijano u tami stepenita kule Giralda. Beker je prislonio cev pitolja uz slepoonicu svog napadaa i oprezno se spustio na kolena. Ako se samo mrdne, pucae. Ali nije se mrdnuo. Hulohot je bio mrtav. Beker ispusti pitolj i srui se na stepenice. Po prvi put u mnogo godina osetio je kako mu naviru suze. Borio se da ih zaustavi. Znao je da e kasnije biti vremena za oseanja; sada je vreme da se poe kui. Pokuao je da ustane, ali bio je suvie umoran da se pomeri. Dugo je tako sedeo, iscrpljen, na kamenim stepenicama.

Odsutno je posmatrao iskrivljeno telo koje je lealo pred njim. Oi ubice postale su staklaste; gledale su u prazno. Naoare su mu, zaudo, bile netaknute. Bile su to udne naoare, pomislio je Beker - nekakva ica je virila iza dela koji je iao iza uha i vodila do paketa to mu je visio o pojasu. Bio je suvie iscrpljen da bi ga to zanimalo. Dok je sedeo na stepenicama i sabirao misli, spustio je pogled na prsten koji mu je bio na prstu. Vid mu se donekle razbistrio, i konano je mogao da proita urezana slova. Kao to je i pretpostavljao, natpis nije bio na engleskom. Dugo je zurio u slova, a potom se namrti. Zbog ovoga je vredelo ubiti? Jutarnje sunce zaslepljujue je sijalo kada je Beker konano izaao iz Giralde i zakoraio na plato. Bol koji je oseao u boku se smanjio, a vid mu se povratio. Za trenutak je zastao, omamljen, uivajui u mirisu narandinog cveta. Potom se polako zaputio preko platoa. Dok se udaljavao od kule, jedan kombi se zaustavio u njegovoj blizini. Dvojica ljudi iskoie iz njega. Bili su mladi, odeveni u vojnike uniforme. Zaputili s| se ka Bekeru sa ukoenom odlunou dobro natelovanih ma ina. "Dejvid Beker?" upitao je jedan od njih. Beker se ukopaoijnestu, zapanjen to su mu znali ime. "Ko... ko ste vi?" "Poite sa nama, molim vas. Odmah." Bilo je neeg nestvarnog u tom susretu - neeg zbog ega su Dejvidovi nervni zavreci ponovo poeli da se jee. Nesvesno je ustuknuo. Nii mladi gaje ledeno pogledao. "Ovuda, gospodine Beker. Odmah." Beker se okrenuo u nameri da potri. Meutim, uspeo je da napravi samo jedan korak. Jedan od mladia izvue pitolj. Zauo se pucanj.

Otar ubod bola eksplodirao je u Dejvidovim grudima. Jurnuo mu je u glavu. Prsti mu se ukoie i on pade. Trenutak kasnije, nije postojalo nita osim tame. Stratmor je stigao do poslednjeg nivoa TRANSLTR-a i zakoraio sa mosta u vodu duboku nekoliko centimetara. Ogromni kompjuter se divlje tresao pored njega. Krupne kapi vode padale su poput kie kroz kovitlace izmaglice. Sirene koje su pozivale na uzbunu zvuale su poput grmljavine. Naelnik pogleda u glavne generatore koji su zatajili. Fil artrukijan je bio tamo, ugljenisanih ostataka rairenih preko lopatica za hlaenje. itav prizor je liio na nekakvu izopaenu postavku iz Noi vetica. Iako je Stratmoru bilo ao zbog smrti mladog oveka, nimalo nije sumnjao daje to bila "opravdana rtva". Fil artrukijan mu nije ostavio izbora. Kad mu je tehniar SIGURNOSTi sistema pritrao iz dubina, urlajui o virusu, Stratmor gaje doekao na odmoritu i pokuao da ga urazumi. Ali artrukijan je bio izvan sebe. Imamo virus! Pozvau Dabu! Kada je pokuao da se progura pored njega, naelnik mu se ispreio na putu. Odmorite je bilo usko. Borili su se. Ograda je bila niska. Ironija je u tome to je, mislio je Stratmor, artrukijan sve vreme bio u pravu u vezi sa virusom. Mladiev pad je bio jeziv - trenutni urlik uasa i potom muk. Meutim, nije bio ni upola jeziv koliko sledee to je naelnik ugledao. Greg Hejl je zurio u njega, iz mraka, sa izrazom krajnjeg uasa na licu. U tom trenutku, Stratmor je znao da Greg Hejl mora umreti. TRANSLTR zatutnja i Stratmor usredsredi panju na zadatak koji je imao pred sobom. Iskljuiti struju. Prekida se nalazio sa druge strane fre-onskih pumpi, levo od tela. Stratmor ga je jasno video. Trebalo je samo da povue ruicu i preostalo strujno napajanje u Odeljonju kriptografrje e se iskljuiti. Nakon nekoliko sekundi, mogao je ponovo da pokrene glavne generatore; sva vrata i sve funkcije e ponovo proradili, a TRANSLTR e biti bezbedan. Meutim, dok se probijao ka prekidau, shvatio je da postoji jo jedna prepreka. artrukijanovo telo se i dalje nalazilo na lopaticama rashladnog ureaja glavnog generatora. Ukoliko bi iskljuio pa ponovo ukljuio struju, opet bi dolo do kratkog spoja. Telo je moralo bili uklonjeno. Stratmor je posmatrao artrukijanove groleskriCOsliilke. Priao im je. Posegnuo je i zgrabio ga za lanak. Ruka je bilo poput stiropora. Meso je bilo spreno. Iz itavog tela je nestala vlaga. Stratmor je zatvorio oi, vre ga uhvatio za

zglob i povukao. Telo je kliznulo nekoliko metara. Stratmor je jae povukao. Telo ponovo kliznu. Sakupio je snagu i povukao svom silinom. Odjednom pade. - na lea, udarivSi o strujnu kutiju. Upii njui se da se uspravi u vodi iji je nivo rastao, Stratmor se uasnuto zagleda u ono stoje drao u ruci. Bila je to artrukijanova ruka. Slomila se u laktu. Suzan je na spratu i dalje ekala. Sedela je na sofi u voru 3, kao parali-sana. Hejl joj je leao pored nogu. Nije mogla ni da zamisli zato je naelniku trebalo toliko vremena. Prolazili su minuti. Pokuala je da potisne Dejvida iz misli, ali uzalud. Sa svakim zavijanjem sirene reci Grega Hejla odzvanjale su joj u mislima: Iskreno mi je zao zbog Dejvida Bekera. Pomislila je da e poludeti. Samo to nije skoila i istrala u prizemlje Odeljenja kriptografije kada se ono to je ekala konano desilo. Stratmor je okrenuo prekida i iskljuio svu struju. Istog trenutka, ODJELJENJE kriptografije je zapalo u tiinu. Sirene se zaustavie u pola zavijanja, a monitori u voru 3 zatitrae i ugasie se. Le Grega Hejla nestao je u tami, i Suzan instinktivno priljubi noge uz telo, podiui ih na sofu. Uvila se vre u Stratmorov sako. Tama. Muk. Nikada ne bese ula takvu tiinu u Odeljenju kriptografije. Uvek je bilo prisutno brujanje generatora. Meutim, sada nije bilo niega - samo velika zver koja nadima grudi i isputa uzdah olakanja. Pucketa, iti, polako se hladei. Suzan sklopi oi i poe da se moli za Dejvida. Molitva je bila jednostavna - da Bog zatiti oveka kojeg je volela. Kao ateista, Suzan nije oekivala odgovor na svoju molitvu. Meutim, kada je osetila iznenadno podrhtavanje na grudima, naglo se uspravila. Prislonila je ruke na grudi. Trenutak kasnije je shvatila. Vibracije koje je osetila nisu bile Boje delo - dopirale su iz depa naelnikovog sakoa. Ukljuio je vibraciju bez zvuka na svom pejderu. Neko je naelniku slao poruku. est spratova nie, Stratmor je stajao pored prekidaa strujnog kola. Pod-nivoi Odeljenja kriptografije sada su bili mrani poput najcrnje noi. Za trenutak je stajao, uivajui u tmini. Voda se slivala sa krova. Bila je to ponona oluja. Stratmor zabaci glavu i pusti da mu tople kapljice speru oseanje krivice. Ja sam onaj koji opstaje. Spustio se na kolena i sprao ostatke artru-kijanovog mesa sa svojih raku. Snovi koje je vezivao za Digitalnu tvravu su propali. To je mogao da prihvati. Sada je Suzan bila sve to mu je vano. Po prvi put u nekoliko decenija, iskreno je razumeo da je u ivotu bilo i dragih stvari osim drave i asti. rtvovao sam najbolje godine zbog drave i asti. Ali staje sa ljubavlju? Suvie dugo se liavao ljubavi. to zbog ega? Da mirno gleda kako nekakav mladi profesor krade njegov san? Stratmor je stvorio Suzan. On ju je ti-

tio. On ju je zasluio. A sada e je napokon i dobiti. Suzan e potraiti utoite u njegovom zagrljaju kada ne bude nikoga kome bi se mogla okrenuti. Obratie se njemu, bespomona, pogoena gubitkom - i vremenom e joj on pokazati da ljubav leci sve rane. ast. Drava. Ljubav. Dejvid Beker je trebalo da umre zbog svega toga. Naelnik Stratmor se popeo kroz vrata u podu poput Lazara iz sveta mrtvih. Uprkos natopljenoj odei, korak mu je bio lak. Zaputio se ka voru 3 - ka Suzan. Ka svojoj budunosti. Prizemlje Odeljenja kriptografije ponovo je bilo okupano svetlou. Fre-on je tekao nanie, kroz TRANSLTR koji se puio, poput oksidirane krvi. Stratmor je znao da e protei nekoliko minuta pre nego to rashladni gas stigne do podnoja kuita i sprei zapaljenje najniih procesora, ali bio je siguran daje na vreme

delovao. Pobedniki je uzdahnuo, ne slutei ni za trenutak istinu - da je ve suvie kasno. Ja sam onaj koji opstaje, pomislio je. Ne obazirui se na zjapeu rupu u zidu vora 3, priao je elektronskim vratima. Zujei su se otvorila. Zakoraio je unutra. Suzan je stajala pred njim, mokra i razbaruena u njegovom sakou. Izgledala je poput brucokinje koju je iznenadila kia. On se oseao poput studenta diplomca koji joj je pozajmio svoj demper sa grbom fudbalskog univerzitetskog tima. Po prvi put u mnogo godina, osetio se mladim. San mu se ostvarivao. Meutim, kada se pribliio, osetio je da gleda u oi enu koju nije prepoznavao. Pogled joj je bio poput leda. Nenost i blagost behu nestale. Suzan Fleer je stajala ukoeno, poput nepomine statue. Jedino kretanje koje se moglo videti bile su suze koje su joj navirale na oi. "Suzan?" Jedna suza joj se skotrlja niz obraz koji je podrhtavao. "Sta je bilo?" upitao ju je. Bara krvi ispod Hejlovog tela proirila se po tepihu poput naftne mrlje. Stratmor sa nelagodom pogleda le, potom vrati pogled na Suzan. Da U je mogue da zna? To nikako nije moglo biti mogue. Stratmor je znao daje zametnuo svaki trag. "Suzan?" rekao je, koraknuvi ka njoj. "Sta je bilo?" Suzan se nije pomerala. "Jeste li zabrinuti zbog Dejvida?" Gornja usna joj lako zadrhta. Stratmor joj prie blie. Zeleo je da isprui ruku ka njoj, ali je oklevao. Pomen Dejvidovog imena je oito razbio branu tuge. Isprva polako - drhtaj, pa drhtanje. A potom gromoviti talas tuge kao daje potekao njenim venama. Jedva u stanju da kontrolie usne koje su podrhtavale, Suzan zausti da neto kae. Nita se nije ulo. Ne skidajui ledeni pogled sa Stratmora, izvukla je ruku iz depa njegovog sakoa. U ruci joj se nalazio nekakav predmet. Ispruila je ruku, drhtei. Stratmor kao daje napola oekivao da spusti pogled i ugleda beretu uperenu u svoj stomak. Meutim, pitolj je i dalje bio na podu, bezbedno sme-ten u Hejlovu ruku. Ono to je Suzan drala bilo je manje. Stratmor spusti pogled i trenutak kasnije shvati. Dok je zurio u nju, stvarnost se izvitoperila, a vreme usporilo tako da je sad mililo. Mogao je da uje otkucaje sopstvenog srca. ovek koji je toliko godina pobeivao divove sada je pobeen u trenutku. Poraen ljubavlju -sopstvenom ludou. U jednostavnom nastupu vitetva, dao je Suzani svoj sako. I zajedno sa njim, svoj pejder. Sada je Stratmor bio taj koji se ukrutio. Suzanina ruka se tresla. Pejder pade blizu Hejlovih nogu. Sa izrazom zapanjenosti i oseanja izdaje, koji Stratmor nikada nee zaboraviti, Suzan Fleer urno projuri pored njega i izae iz vora 3. Naelnik ju je pustio da ode. Usporenim pokretom se sagnuo i dohvatio pejder. Nije bilo novih poruka - Suzan ih je sve proitala. Stratmor je oajniki itao listu. PREDMET: ENSEITANKADO - UKLONJEN PREDMET: PJER KLU AR - UKLONJEN PREDMET: HANS HUBER - UKLONJEN PREDMET: ROSIO EVA GRANADA - UKLONJENA... Spisak"se nastavljao. Stratmor oseti kako ga preplavljuje talas uasa. Mogu da joj objasnim! Ona e razumeti! ast! Drava! Ali postojala je jo jedna poruka, poruka koju jo nije bio video -jedna poruka koju nikada ne bi mogao da objasni. Drhtei, doao je do nje. PREDMET: DEJVID BEKER - UKLONJEN Stratmor pognu glavu. Njegov san je bio zavren. uzan je teturajui izala iz vora 3. PREDMET: DEJVID BEKER - UKLONJEN Kao u snu, kretala se ka glavnom izlazu iz Odeljenja kriptografrje. Glas Grega Hejla odzvanjao joj je u glavi: Suzan, Stratmor e me ubiti! Suzan, naelnik je zaljubljen u tebe! Stigla je do ogromnih krunih vrata i oajniki poela da pritiska tipke na tastaturi. Vrata se nisu ni pomerila. Pokuala je ponovo, ali ogromna ploa se

nije okretala. Suzan prigueno vrisnu - inilo se da je nestanak struje izbrisao sve izlazne ifre. I dalje je bila zatoena. Bez upozorenja, dve ruke se stegnue oko nje, obuhvatajui poluobamrlo telo. Dodir je bio poznat, a ipak odvratan. Nedostajala mu je sirova snaga Grega Hejla, ali je u njemu bilo nekakve oajnike grubosti, nekakve unutranje odlunosti, poput elika. Suzan se okrenu. ovek koji ju je zadravao bio je oajan, prestravljen. Bilo je to lice kakvo jo ne bese videla. "Suzan", molio ju je Stratmor, drei je. "Mogu da objasnim." Pokuala je da ga odgurne. Stratmor ju je vrsto drao. Pokuala je da vrisne, ali nije imala glasa. Pokuala je da pobegne, ali snane rake su je drale, povlaei je natrag. "Volim te", aputao je glas. "Uvek sam te voleo." eludac joj se prevrtao. "Ostani sa mnom." Po glavi su joj se rojili uasni prizori - Dejvidove svetlozelene oi, kako se polako sklapaju po poslednji put; le Grega Hejla iz kojeg krv istie na tepih; Fil Cartrukijan spren i slomljen na generatorima. "Bol e proi", rekao je glas. "Ponovo e voleti." Suzan nita nije ula. "Ostani sa mnom", preklinjao ju je glas. "Ja u ti zaleiti rane." , Bespomono se opirala. "Uinio sam to radi nas. Stvoreni smo jedno za drago. Suzan, volim te." Reci su kuljale iz njega kao daje ekao itavu deceniju da ih izgovori. "Volim te! Volim te!" Tog trenutka, tridesetak metara odatle, kao da opovrgava Stratmorovo ogavno priznanje, TRANSLTR se oglasi divljim, bezoseajnim piskom. Zvuk I je bio potpuno nov - udaljeno, zlosutno pitanje koje kao da je poput zmije raslo u dubinama silosa. Freon, kako se inilo, nije na vreme stigao do cilja. Stratmor pusti Suzan i okrenu se ka kompjuteru vrednom dva milijarde dolara. Oi mu se razrogaie od uasa. "Ne!" Uhvatio se za glavu. "Ne!" Raketa od est spratova poela je da podrhtava. Stratmor se zatetura nesigurnim korakom ka grmeoj konstrukciji. Potom pade na kolena, poput grenika pred razgnevljenim bogom. Nije vredelo. U podnoju silosa, titani-jumskostroncijumski procesori TRANSLTR-a su se upravo zapalili. Vatrena lopta koja je jurila navie, kroz tri miliona silikonskih ipova, isputala je jedinstven zvuk. Pucketanje logorske vatre, zavijanje tornada, kuljanje gejzira praeno parom... sve to je bilo zatoeno unutar ljuture koja je odzvanjala. Bio je to avolji dah koji je jurio kroz zatvorenu peinu, tragajui za izlazom. Stratmor je kleao, prikovan na mestu uasnom bukom koja se dizala ka njima. Najskuplji kompjuter na svetu samo to nije postao osmospratni pakao. Usporenim pokretima, Stratmor se okrenuo ka Suzan. Stajala je kao para-lisana pored vrata Odeljenja kriptografije. Stratmor je zurio u njeno suzama obliveno lice. inilo se da svetluca pod fluorescentnim svetlom. Ona je aneo, pomislio je. Pokuavao je da uhvati njen pogled, nadajui se raju -ali sve to je video bila je smrt. Bila je to smrt poverenja. Ljubav i ast su iezle. Fantazija koja gaje odravala svih tih godina bila je mrtva. Nikada nee imati Suzan Fleer. Nikada. Iznenadni oseaj praznine koji ga je epao bio je jai od njega. Suzan je neodreeno gledala u pravcu TRANSLTR-a. Znala je daje vatrena lopta, zatoena u svojoj keramikoj ljusci, jurila ka njima. Oseala je kako se penje sve bre, hranei se kiseonikom koji su oslobaali zapaljeni ipovi. Za koji trenutak, ODJELJENJE kriptografije e se pretvoriti u pakao. Razum joj je govorio da bei, ali teret Dejvidove smrti pritiskao je sve oko nje. Uinilo joj se da uje njegov glas kako je doziva, kako joj govori da pobegne, ali nije imala kuda. ODJELJENJE kriptografije je bila zatvorena grobnica. Nije vano; pomisao na smrt je nije plaila. Smrt e zaustaviti bol. Bie sa Dejvidom.

Prizemlje Odeljenja kriptografije poe da podrhtava, kao da se ispod njega ljutito morsko udovite izdizalo iz dubina. inilo joj se daje Dejvi-dov glas doziva. Bei, Suzan! Bei! Stratmor se sada kretao ka njoj, a lice mu je bilo poput nekakvog udaljenog seanja. U njegovim hladnim sivim oima nije bilo ivota. Patriota koji je u njenim oima iveo kao heroj sada je bio mrtav - sada je bio ubica. Iznenada je osetila njegove ruke ponovo na sebi, kako je oajniki steu. Poljubio ju je u obraze. "Oprosti mi", molio ju je. Pokuala je da ga odgurne, ali Stratmor ju je drao. TRANSLTR poe da se trese poput projektila koji se sprema za poleta-nje. Prizemlje Odeljenja kriptografije takoe se treslo. Stratmor ju je drao jo vre. "Zagrli me, Suzan. Potrebna si mi." Mahniti nalet gneva proirio joj se udovima. Dejvidov glas joj se ponovo obraao. Volim te! Bei! Pod iznenadnim naletom energije, Suzan se otrgla. Rika TRANSLTR-a je postala zagluujua. Vatra je bila na vrhu silosa. TRANSLTR je jeao, napinjui se po avovima. Dejvidov glas kao da je podigao Suzan, kao da ju je vodio. Jurnula je preko prizemlja Odeljenja i poela da se penje Stratmorovim stepenicama. Iza nje, TRANSLTR je isputao zagluujui krik. Dok se poslednji od silikonskih ipova raspadao, straan nalet vreline probio se kroz gornji poklopac silosa; delii keramike razletee se deset metara u vazduh. Istog trenutka, vazduhom ispunjen kiseonik u Odeljenju kriptografije jurnuo je unutra, ispunjavajui ogroman vakuum. Suzan je stigla do gornjeg odmorita i vrsto se uhvatila za ogradu kada je ogroman nalet vetra zahvatio njeno telo. Okrenuo ju je na vreme da vidi kako zamenik direktora operative, daleko ispod, zuri u nju, stojei pored TRANSLTR-a. Svuda oko njega besnela je oluja, a ipak je u njegovim oima videla mir. Usne mu se razdvojie, i ona na njima proita njegovu po-slednju re. "Suzan." Vazduh koji je jurnuo u TRANSLTR se zapalio. U jednom sjajnom bljesku svetlosti, naelnik Stratmor se pretvorio iz oveka u siluetu, u legendu. Kada je eksplozija stigla do Suzan, odbacila ju je oko pet metara unazad, u Stratmorovu kancelariju. Sve ega se seala bila je vrelina koja je prila. Na prozoru direktorske sale za sastanke, visoko iznad kupole Odeljenja kriptografije, pojavila se se tri lica, bez daha. Eksplozija je potresla itav kompleks Agencije. Liland Fontejn, Ced Brinkerhof i Mid Milken su zurili kroz prozor u bezglasnom uasu. Na dvadeset metara ispod njih, kupola Kriptografskog odeljenja je gore-la. Krov od polikarbonata je i dalje bio netaknut, ali ispod providne ljuske besnela je vatra. Crni dim se kovitlao poput magle unutar kupole. Tri lica su bez reci zurila nanie. Prizor je bio na neki jeziv nain velianstven. Fontejn je dugo stajao. Naposletku progovori, tihim ali sigurnim glasom: "Mid, neka se tim okupi ovde... smesta." Na drugoj strani sale, Fontejnov telefon je poeo da zvoni. Bio je to Daba.

Suzan nije imala predstavu koliko je vremena proteklo. Grlo joj je gore-lo, i to ju je prizvalo k svesti. Dezorijentisano je gledala oko sebe. Leala je na tepihu iza radnog stola. Jedino svetio u prostoriji bilo je neobino narandasto treperenje. Vazduh je mirisao na spaljenu plastiku. Prostorija u kojoj se nalazila bila je tek ogoljena ljuska. Zavese su gorele, a zidovi od pleksiglasa su tinjali. Potom se setila svega. Dejvid. U naletu panike, podigla se na noge. Vazduh ju je peckao u duniku. Teturajui, zaputila se ka pragu, traei izlaz. Dok je prelazila preko praga, noga joj se zaljuljala iznad ambisa; u poslednji as se uhvatila za dovratak. Most je nestao. Petnaest metara ispod nje nalazila se izuvijana ruevina metala koji se puio. Suzan je uasnuto prelazila pogledom preko prizemlja Odeljenja kriptografije. Bilo je to more vatre. Istopljeni ostaci tri miliona silikonskih

ipova izletali su iz TRANSLTR-a poput lave. Gust, otar dim kuljao je navie. Suzan je prepoznala taj miris. Silikonski dim. Smrtonosan otrov. Povlaei se u ono to je ostalo od Stratmorove kancelarije, poela je da osea slabost. Grlo joj je gorelo. itavo mesto je bilo ispunjeno svetlou vatre. Kriptografsko ODJELJENJE je umiralo. I ja u umreti, pomislila je. Za trenutak joj je na pamet pao jedini mogui izlaz - Stratmorov lift. Ali znala je da nema koristi od toga; nije bilo anse da je elektronika preivela eksploziju. Meutim, dok se probijala kroz sve gui dim, setila se Hejlovih reci: Lift pokree struja iz glavne zgrade! Video sam nacrt! Suzan je znala da je to tano. Takoe je znala daje itav tunel obloen ojaanim betonom. Dim se u kovitlacima podizao svuda oko nje. Posrtala je ka vratima lifta. Meutim, kada je stigla tamo, videla je da dugme za pozivanje lifta nije svetlelo. Uzaludno je udarala po beivotnoj tabli; potom pade na kolena i zalupa po vratima. Zaustavila se gotovo istog trenutka. Neto je zujalo iza zatvorenih vrata. Ona preplaeno podie pogled. Zvualo je kao da njen provo, stie! Suzan ponovo poe da pritiska dugme. Ponovo se ulo zujanje ia vrata. Odjednom je videla. Dugme za pozivanje liftu uople nije neispravno samo je prekriveno crnim pepelom. Sada je slabano sijalo ispod njenih umrljanih prstiju. Ima struje! U naletu nade, ona ponovo pritisnu dugme. Iza vrata se neto iznova i iznova ulo. Mogla je da uje kako radi ventilator u kabini lifta. Lift je ovde! Zato se prokleta vrata ne otvaraju? Kroz dim je uspela da nazre malu sekundarnu komandnu tablu - tipke obeleene slovima, od A do Z. Suzan se seti i preplavi je oajanje. Lozinka. Dim je poinjao da se provlai izmeu istopljenih okvira prozora. Ona ponovo zalupa po vratima. Nisu htela da se otvore. Lozinka! mislila je. Stratmor mi nikada nije rekao lozinku! Silikonski dim je sada ispunjavao kancelariju. Guei se, Suzan klonu na vrata lifta. Bila je poraena. Ventilator je radio na svega metar od nje. Leala je tamo, omamljena, borei se da udahne vazduh. Sklopila je oi, ali ponovo ju je probudio Dejvidov glas. Bei, Suzan! Otvori vrata! Bei! Otvorila je oi oekujui da ugleda njegovo lice, te uarene zelene oi, taj nestani osmeh. Ali ugledala je slova od A do Z. Lozinka... Zurila je u slova na komandnoj tabli. Jedva daje mogla da se usredsredi na njih. Na LED ekranu ispod tastature pet praznih mesta ekalo je da se u njih unese lozinka. Lozinka od pet slova, pomislila je. Istog trenutka je izra-unala verovatnou: dvadeset i est na peti stepen; 11.881.376 moguih varijanti. Ako bi svaki unos trajao po jednu sekundu, trebalo bi joj devetnaest nedelja... Dok je leala, guei se, na podu ispod komandne table, javio joj se na-elnikov moleivi glas. Ponovo ju je dozivao. Volim te, Suzan! Uvek sam te voleo! Suzan! Suzan! Suzan... Znala je daje mrtav, a ipak je njegov glas bio neumoran. Iznova i iznova je ula svoje ime. Suzan... Suzan... Potom, u jednom trenutku jasne, jezive vizije, ona shvati. Slabano podrhtavajui, pruila je ruku ka tastaturi i ukucala lozinku. S... U... Z... A... N Sekund kasnije, vrata se otvorie. Stratmorov lift se brzo sputao. U kabini, Suzan je duboko uvlaila sve vazduh u plua. Omamljena, oslonila se na zid kabine dok se lift zaustavljao. Trenutak kasnije, zaulo se prebacivanje nekakvih menjaa i prenosnik ponovo poe da se kree, ovog puta horizontalno. Suzan je oseala kako lift ubrzava, tutnjei ka glavnom kompleksu Agencije. Naposletku se uz zujanje zaustavi i vrata se otvorie. Zakaljavi se, Suzan Fleer teturajui izae u mrani betonski hodnik. Nala se u tunelu - uskom tunelu sa niskom tavanicom. Dvostruka uta linija protezala se ispred nje. Nestajala je u praznoj, mranoj upljini. Podzemni autoput... Nesigurnim korakom se zaputila ka tunelu, pridravajui se za zid. Iza nje, vrata lifta se zatvorie. Suzan Fleer je ponovo bila gurnuta u mrak.

Muk. Niega osim tihog brujanja u zidovima. Brujanja koje je postajalo sve glasnije. Odjednom, kao daje poelo da svie. Tama se pretvorila u sivu izmaglicu. Zidovi tunela poee da poprimaju oblik. Iznenada, neko malo vozilo izjuri iza ugla; farovi je zaslepee. Posrnula je ka zidu, zaklonivi oi. Osetila je nalet vazduha i vozilo prozuja pored nje. Trenutak kasnije, zaula se zagluujua kripa guma po betonu. Zujanje joj se ponovo pribliavalo, ovog puta u rikverc. Nekoliko sekundi kasnije vozilo se zaustavilo pored nje. "Gospoice Fleer!" uzviknuo je zapanjeni glas. Suzan pogleda odnekud poznatu priliku na vozakom seditu elektrinih kolica za golf. "Isuse." Covek je bio bez daha. "Jeste li dobro? Mislili smo da ste mrtvi!" Suzan je tupo zurila. "ed Brinkerhof", promucao je, zurei u zapanjenu kriplogial"kiiiju. "Lini asistent direktora." Jedino to je Suzan uspela da izusti bio je omamljeni jecaj. "TRANS-LTR..." Brinkerhof klimnu glavom. "Zaboravite na lo. Upadajte"" Snop farova kolica za golf bacao je svetlosl po ziu limcla, "Imamo virus u glavnoj bazi podataka", rekao ji- Unuki-ihol, "Znam", Suzan u sebe kako apue. "Morate da nam pomognete." Suzan je potiskivala suze. "Stratmor... on je..." "Znamo", rekao je Brinkerhof. "Zaobiao je Oklopnu rukavicu." "Da... i..." Reci joj zapee u grlu. Ubio je Dejvida! Brinkerhof joj spusti ruku na rame. "Skoro smo stigli, gospoice Fleer. Samo se drite." Brza golf kolica zavise iza ugla i zaustavie se. Pored njih se pod pravim uglom u odnosu na tunel pruao hodnik, mutno osvetljen crvenim podnim osvetljenjem. "Hajdete", rekao je Brinkerhof, pomaui joj da izae. Poveo ju je u hodnik. Suzan je lebdela iza njega u magli. Poploani prolaz se strmo sputao. Suzan se uhvatila za rukohvat i poela da se sputa za Brinkerhofom. Vazduh je postajao hladniji. Nastavili su da se sputaju. Kada su se spustili dublje u zemlju, tunel je postao ui. Odnekud iza njih zauo se eho koraka - snaan, odluan hod. Koraci postadoe glasniji. I Brinkerhof i Suzan se zaustavie i okrenue. Ka njima je iao ogroman crni mukarac. Suzan ga nikada ranije ne bese videla. Dok im je prilazio, posmatrao ju je prodornim pogledom. "Ko je to?" upitao je. "Suzan Fleer", odgovorio je Brinkerhof. Ogromni ovek upitno izvi obrve. ak i tako aava i mokra, Suzan Fleer je bila lepa nego to je zamiljao. "A naelnik?" upitao je. Brinkerhof odmahnu glavom. ovek ne ree nita. Za trenutak je odvratio pogled. Potom se ponovo okrenu ka Suzan. "Liland Fontejn", rekao je, pruajui joj ruku. "Drago mi je da ste dobro." Suzan je zurila u njega. Uvek je znala da e jednog dana upoznati direktora, ali ovo nije bilo upoznavanje kakvo je zamiljala. "Hajdete, gospoice Fleer", rekao je Fontejn, polazei ispred njih. "Bie nam potrebna sva mogua pomo." U crvenkastoj izmaglici u dnu tunela pojavio se elini zid koji im se is-preio na putu. Fontejn mu prie i ukuca ulaznu lozinku u uvuenu kutiju sa tastaturom. Potom poloi desnu ruku na malu staklenu tablu. Bljesnuo je snop svetlosti. Trenutak kasnije, ogroman zid se tutnjei pomeri ulevo. Postojala se samo jedna prostorija u Agenciji koje je bila svetija od Ode-ljenja kriptografije, i Suzan Fleer je oseala da e upravo ui u nju. Komandni centar glavne baze podataka Agencije za nacionalnu bezbed-nost izgledao je poput umanjene kontrolne prostorije agencije NASA. Desetak kompjuterskih radnih stanica stajalo je okrenuto ka video-bimu dimenzija devet sa dvanaest metara, koji je zauzimao itav jedan zid na drugom kraju prostorije. Na ekranu su se brzo smenjivali brojevi i dijagrami, pojavljujui se i nestajui kao da neko surfuje po kanalima. aica tehniara mahnito je jurcala od stanice do stanice, vukui sa sobom duge nizove kompjuterskih ispisa i uzvikujui zapovesti i uputstva. Bio je to haos.

Suzan je zurila u to neverovatno ODJELJENJE. Nejasno se seala da je 250 tona zemlje bilo iskopano kako bi se ono napravilo. Prostorija je bila sme-tena na 65 metara ispod zemlje, gde je bila potpuno otporna na elektroma-gnetne bombe i nuklearne eksplozije. Za izdignutom radnom stanicom u sreditu prostorije stajao je Daba. Urlao je nareenja sa svoje platforme kao daje kralj koji se obraa podanicima. Na osvetljenom ekranu tik iza njega nalazila se poruka. Suzan je se suvie dobro seala. Tekst veliine bilborda zlosutno je visio nad Dabinom glavom: SAMO E VAS ISTINA SADA SPASITI UNESITE KLJU: Kao da je zatoena u nekakvoj nadrealnoj nonoj mori, Suzan je pola za Fontejnom ka podijumu. itav njen svet pretvorio se u usporenu mrlju. Daba ih ugleda i okrenu se ka njima poput razjarenog bika. "Sa razlogom sam ugradio Oklopnu rukavicu!" "Oklopna rukavica ne postoji vie", mirno je odgovorio Fontejn. "Bajate vesti, direktore", brecnuo se Daba. "Vazduni udar me je bacio na dupe! Gde je Stratmor?" "Naelnik Stratmor je mrtav." "Jebena poetska pravda." "Smirite se, Daba", naredio je direktor. "Obavestite nas o razvoju dogaaja. Koliko je opasan ovaj virus?" Daba je za trenutak zurio u direktora a potom, bez upozorenja, prsnu u smeh. "Virus?" Njegovo grubo, promuklo cerekanje odzvanjalo je podzemnom prostorijom. "Mislite da je ovo virusi" Fontejn je i dalje bio priseban. Daba je preterao sa svojom drskou, ali Fontejn je znao da ovo nije ni vreme ni mesto da se time bavi. Ovde dole, Daba je bio iznad samog Boga. Kompjuterski problemi se, nekim udom, nisu osvrtali na uobiajeni komandni lanac. "Ovo nije virus?" sa nadom je uzviknuo Brinkerhof. Daba prezrivo frknu. "Virusi imaju replikacione stringove, lepi moj! Ovo nema!" Suzan se motala okolo, nesposobna da se usredsredi. "Pa, ta se onda deava?" upitao je Fontejn. "Mislio sam da imamo virus." Daba duboko uzdahnu i snizi glas. "Virusi...", poeo je, briui znoj sa lica. "Virusi se razmnoavaju. Oni stvaraju klonove. Oni su tati i glupi -binarni egomanijaci. Pune nae mile kompjutere bre od zeeva. U tome je njihova slabost - moete da ih ukrstite sa neim i tako unitite, ako znate ta radite. Na nesreu, ovaj program nema ego, nema potrebu da se razmnoava. Razborit je i usredsreen. Zapravo, kada ispuni svoj zadatak ovde, ve-rovatno e poiniti digitalno samoubistvo." Daba pobono isprui ruke ka propasti projektovanoj na ogromnom ekranu. "Dame i gospodo." Uzdahnuo je. "Upoznajte kamikazu meu kompjuterskim napastima... a to je kompjuterski crv." "Crv?" zajeao je Brinkerhof. Termin je bio suvie obian za tako podmuklog uljeza. "Crv." Daba se puio od gneva. "Nema kompleksne strukture, samo instinkt jedi, kenjaj, puzi. To je to. Jednostavnost. Smrtonosna jednostavnost. ini ono stoje programiran da ini i potom nestaje." Fontejn je otro posmatrao Dabu. "A staje ovaj crv programiran da radi?" "Nemam pojma", odgovori Daba. "Za sada se iri i vezuje za sve nae poverljive podatke. Nakon toga bi mogao da uradi bilo ta. Mogao bi da odlui da izbrie sve fajlove, ili bi mogao jednostavno da odlui da nacrta nasmejana lica po izvesnim izvetajima iz Bele kue." Fontejnov glas je bio miran i pribran. "Moete li ga zaustaviti?" Daba ispusti dug uzdah i okrenu se ka ekranu. "Nemam pojma. Sve zavisi od toga koliko je ljut bio njegov tvorac." Pokazao je na poruku na zidu. "eli li iko da mi kae ta to, do avola, znai?" SAMO E VAS ISTINA SADA SPASITI UNESITE KLJU: Daba je ekao odgovor; nije bilo nijednog. "ini mi se da se neko poigrava sa nama, direktore. Uena. Ovo je zahtev za otkup, ako gaje ikada bilo." Suzanin glas je bio apat, prazan, upalj. "To je... Ensei Tankado." Daba se okrenu ka njoj. Za trenutak ju je posmalrao razrogaenih oiju. "Taiikatlo?"

Suzan slabano klimnu glavom. "eleo je nae priznanje... u vezi sa TRANSLTRom... ali to gaje kotalo..." "Priznanje?" zapanjeno je prekide Brinkerhof. "Tankado eli da priznamo da imamo TRANSLTR? Rekao bih daje za to malo kasno!" Suzan zausti neto da kae, ali Daba ulete. "ini se da Tankado ima obustavni kod", rekao je, podigavi pogled ka poruci na ekranu. Svi se okrenue. "Obustavni kod?" ponovi Brinkerhof. Daba klimnu glavom. "Da. Klju koji e zaustaviti crva. Jednostavno reeno, ako mi priznamo da imamo TRANSLTR, Tankado e nam dati obustavni kod. Mi emo ga uneti i sauvati bazu podataka. Dobrodoli u svet digitalnog iznuivanja." Fontejn je stajao poput stene, ne trepnuvi. "Koliko vremena imamo?" "Oko jedan sat", rekao je Daba. "Taman dovoljno vremena da sazove-mo konferenciju za tampu i olakamo sebi duu." "Dajte nam preporuku", zahtevao je Fontejn. "ta predlaete da uradimo?" "Preporuku?" u neverici je ponovio Daba. "Hoete preporuku? Dau vam ja preporuku! Prekinite da se zajebavate, eto ta treba da uradite!" "Polako", upozorio ga je direktor. "Direktore", Daba uzbueno ree. "U ovom trenutku, Ensei Tankado poseduje ovu bazu podataka! Dajte mu ta god da eli. Ako eli da itav svet sazna za TRANSLTR, zovite CNN i priznajte sve to imate da priznate. TRANSLTR je sada ionako samo rupa u zemlji - vie nije vano." Nastade muk. inilo se da Fontejn razmatra mogunosti. Suzan zausti da neto kae, ali Daba je pretee. "ta ekate, direktore! Pozovite Tankada telefonom! Recite mu da pristajete na njegovu igru! Potreban nam je taj obustavni kod, ili e itavo ovo mesto propasti!" Niko se nije ni pomerio. "Jeste li poludeli?" urlao je Daba. "Pozovite Tankada! Recite mu da se predajemo! Nabavite mi taj obustavni kod! SMESTA!" Daba zgrabi svoj mobilni telefon i ukljui ga. "Nema veze! Dajte mi njegov broj! Sam u pozvati tog malog skota!" "Nemojte se truditi", proaputa Suzan. "Tankado je mrtav." Nakon trenutka zbunjenosti i zapanjenosti, sav znaaj toga pogodi Dabu poput metka u stomak. Ogromni tehniar SIGURNOSTi sistema izgledao je kao da e se raspasti. "Mrtav? Ali onda... to znai... mi ne moemo..." "To znai da nam je potreban novi plan", ree Fontejn jednostavno. Dabine oi su i dalje bile staklaste od oka kada je neko u stranjem delu sobe poeo mahnito da urla. "Daba! Daba!" Bila je to Soi Kuta, njegov glavni tehniar. Pritrala je podijumu, vukui za sobom ogromni kompjuterski ispis. Bila je prestravljena. "Daba!" rekla je bez daha. "Crv... Upravo sam otkrila sta je programiran da uradi!" Soi mu gurnu papir u ruke. "Izvukla sam ovo nakon testa aktivnosti sistema! Izolovali smo izvrne komande crva - pogledaj programski kod! Pogledaj ta namerava da uradi!" ef SIGURNOSTi sistema zbunjeno je itao. Potom se uhvatio za rukohvat da ne padne. "Oh, Isuse", rekao je bez daha. "Tankado... skote jedan!" Daba je tupo zurio u ispis koji mu je Soi upravo pruila. Prebledevi, obrisao je rukavom elo. "Direktore, nemamo izbora. Moramo da iskljuimo napajanje baze podataka." "Neprihvatljivo", odgovorio je Fontejn. "Posledice bi bile uasne." Daba je znao daje direktor u pravu. Preko tri hiljade ISDN linija iz itavog sveta bilo je povezano sa bazom podataka Agencije. Svakog dana su vojni zapovednici pristupali najnovijim satelitskim snimcima suparnikih pokreta. Inenjeri su preuzimali njima dostupne nacrte novog naoruanja. Terenski operativci pristupali su najnovijim podacima o misijama. Baza podataka Agencije pruala je osnovu hiljadama amerikih vladinih operacija. Ako bije bez upozorenja iskljuili, izazvali bi obavetajni mrak od kojeg bi zavisili ivoti irom planete.

"Svestan sam ta to znai, gospodine", rekao je Daba, "ali nemamo izbora." "Objasnite", naredio je Fontejn. Bacio je brz pogled na Suzan koja je stajala pored njega, na podijumu. inilo se daje kilometrima daleko. Daba duboko uzdahnu i ponovo obrisa elo. Samo jedan pogled na njegovo lice govorio je grupi okupljenoj na podijumu da im se nee dopasti to to je imao da im kae. "Ovaj crv", poeo je Daba. "Ovaj crv ne predstavlja obian degenera-tivni ciklus. To je selektivni ciklus. Drugim recima, to je crv sa razvijenim ukusom." Brinkerhof zausti da neto kae, ali Fontejn mu dade znak da uti. "Najdestruktivnije aplikacije sasvim izbriu bazu podataka", nastavio je Daba, "ali ova aplikacija je sloenija. Ona brie samo one fajlove koji potpadaju pod izvesne parametre." "Hoete da kaete da nee napasti itavu bazu podataka?" pun nade upita Brinkerhof. "To je dobro, zar ne?" "Nije!" provalilo je iz Dabe. "To je loe! To je veoma loe!" "Smirite se!" naredio je Fontejn. "Kakve to parametre ovaj crv trai? Vojne? Tajne operacije?" Daba je odmahivao glavom. Pogledao je Suzan, koja je i dalje bila odsutna, a potom mu se pogled susrete sa direktorovim. "Gospodine, kao to znate, svako ko spolja eli da se povee sa ovom bazom podataka mora da proe kroz niz sigurnosnih kapija pre nego to mu pristup bude dozvoljen." Fontejn klimnu glavom. Hijerarhija pristupa bazi podataka je bila genijalno osmiljena; ovlaeno osoblje je moglo da pristupi bazi preko Interneta i globalne mree. U zavisnosti od nivoa autorizacije, bio im je odobren pristup samo njima dostupnim oblastima. "Budui da smo povezani na globalni Internet", objanjavao je Daba, "hakeri, strane vlade i ajkule Fondacije za elektronske granice krue oko ove baze podataka dvadeset etiri asa dnevno, pokuavajui da provale u nju." "Da", rekao je Fontejn, "i nai bezbednosni filteri ih dvadeset etiri asa dnevno dre na odstojanju. ta pokuavate da kaete?" Daba spusti pogled na ispis. "Pokuavam da kaem sledee. Tankadov crv se nije okomio na nae podatke." Proistio je grlo. "Okomio se na nae bezbednosne filtere." Fontejn je prebledeo. Oigledno je razumeo ta to znai - ovaj crv je imao na meti filtere zahvaljujui kojima je baza podataka Agencije bila po-verljiva. Bez filtera, sve informacije u bazi podataka bi stajale na raspolaganju svakome ko bi im spolja priao. "Moramo da iskljuimo bazu podataka", ponovio je Daba. "Za oko sat vremena, svaki uenik treeg razreda koji ima modem moi e da dobije odobrenje za pristup strogo poverljivim informacijama Sjedinjenih Drava." Fontejn je stajao, ne progovorivi ni re. Daba je nestrpljivo ekao; naposletku se okrenu ka Soi. "Soi! VR! Smesta!" Soi odjuri. Daba se esto oslanjao na VR. U veini kompjuterskih krugova, VR je oznaavalo "virtuelnu realnost", ali u Agenciji je znailo viz-rep - vizuelnu reprezentaciju, odnosno vizuelni prikaz dogaanja. U svetu punom tehniara i politiara koji su na razliitim nivoima razumevanja tehnike, grafika prezentacija je esto bila jedini nain da se neto dokae; jedan jedini reiti grafikon obino bi izazivao deset puta veu reakciju od itavih hrpa tabela. Daba je znao da e VR trenutne krize istog momenta dokazati ono to je pokuavao da im objasni. "VR!" povikala je Soi, stojei za terminalom u zadnjem delu prostorije. Kompjuterski dijagram pojavio se na zidu ispred njih. Suzan odsutno podie pogled, izolovana od ludila koje ju je okruivalo. Svi u prostoriji pratili su Dabin pogled, okrenut ka ekranu. Dijagram koji se nalazio pred njima liio je na metu. U sreditu se nalazio crveni krug sa oznakom PODACI. Oko sredita se nalazilo pet koncentrinih krunica razliite debljine i boje. Spoljanji krug je bio zamagljen, gotovo prozraan. "Imamo petoslojnu odbranu", objanjavao je Daba. "Primarni Bastion Host, dva niza paket filtera za FTP i X-eleven, blokada tunela i PEM prozor autorizacije preuzet direktno sa projekta Tniflc. Spoljanji stil koji nestaje

I predstavlja izloenog domaina. Gotovo da je sasvim nestao. Za sat vremena, svih pet titova e takoe nestati. Nakon toga, unutra e pokuljati itav svet. Svaki bajt podataka Agencije postae javna svojina." Fontejn je prouavao VR, a u oima mu se video pritajeni gnev. Brinkerhof prigueno jeknu. "Ovaj crv moe da itavom svetu otvori nau bazu podataka?" "Deja igra za Tankada", odvratio je Daba. "Oklopna rukavica je bila na odbrambeni mehanizam. Stratmor je to upropastio." "To je objava rata", proaptao je Fontejn, a u glasu mu se oseala napetost. Daba odmahnu glavom. "Zaista sumnjam daje Tankado ikada eleo da doe dovde. Verujem da je nameravao da bude u blizini kako bi mogao to da zaustavi." Fontejn podie pogled ka ekranu taman na vreme da vidi kako prvi od pet zidova odbrane u potpunosti nestaje. "Bastion Host je gotov!" povikala je tehniarka iz pozadine. "Drugi tit je izloen!" "Moramo da ponemo sa gaenjem", pourivao ih je Daba. "Sudei po VR-u, imamo oko etrdeset i pet minuta. Gaenje je sloen proces." To je bilo tano. Baza podataka Agencije bila je osmiljena tako da bude sasvim sigurno da nikada nee ostati bez napajanja - bilo sluajno, bilo zbog nekog napada. Mnoge mere zatite za telefon i struju bile su zakopane u ojaanim metalnim kanisterima duboko pod zemljom, a pored napajanja unutar kompleksa Agencije postojala su i mnoga rezervna napajanja sa javne mree. Gaenje je ukljuivalo sloeni niz potvrda i protokola - i bilo je znatno komplikovanije od prosenog lansiranja nuklearnih projektila sa podmornice. "Imamo vremena", rekao je Daba, "ako pourimo. Runo gaenje bi trebalo da traje oko trideset minuta." Fontejn je i dalje zurio u VR; odmeravao je mogunosti. "Direktore!" povikao je Daba. "Kada ti zatitni zidovi padnu, svaki korisnik na planeti e dobiti odobrenje za pristup najpoverljivijim podacima! I pri tome mislim na gornji nivo! Podaci o tajnim operacijama! Agenti u ino-stranstvu! Imena i lokacije svih unutar federalnog programa zatite svedo-ka! Potvrde o iframa za lansiranje! Moramo da gasimo bazu! Smesta!" inilo se da to nije delovalo na direktora. "Mora da postoji neko drugo reSenje" "Da", viknu Daba, "postoji! Obustavni kod! Meutim, jedini ovek koji ga zna sluajno je mrtav!" "A staje sa grubom silom?" izlete Brinkerhof sa pitanjem. "Moemo li il.i pogodimo obustavni kod?" Den Braun Daba podie ruke u vazduh. "Zaboga! Obustavni kodovi su poput kljueva za kodiranje - nasumini! Nemogue ih je pogoditi! Ako mislite da moete da ubacite 600 triliona varijanti u narednih etrdeset i pet minuta, samonapred!" "Obustavni kod je u paniji", rekla je Suzan slabim glasom. Svi na platformi se okrenue ka njoj. Suzan je podigla zamagljen pogled. "Tankado ga je dao nekome dok je umirao." Svi su izgledali izgubljeno. "Klju..." Suzan je drhtala dok je govoirla. "Naelnik Stratmor je poslao nekoga da ga pronae." "I?" pitao je Daba. "Da li ga je Stratmorov ovek pronaao?" Suzan je pokuala da se suzdri, ali suze potekoe iz njenih oiju. "Da", guila se u suzama. "Mislim da jeste." Vrisak koji je parao ui prolomio se kontrolnom prostorijom. "Ajkule!" BilajetoSoi. Daba se munjevito okrenu ka VR-u. Dve tanke linije pojavile su se sa spoljanje strane koncentrinih krunica. Liile su na spermatozoide koji pokuavaju da prodru u nevoljnu jajnu eliju. "Krv je u vodi, narode!" Daba se ponovo okrenuo ka direktoru. "Potrebna mi je odluka. Ili poinjemo odmah da gasimo bazu, ili neemo uspeti. im ova dva uljeza vide daje Bastion Host pao, zaue se ratni pokli."

Fontejn nije odgovarao. Bio je duboko zamiljen. Smatrao je da vesti Suzan Fleer o tome da je klju u paniji obeavaju. Bacio je pogled na Suzan koja je stajala u stranjem delu prostorije. Nakon to se sruila u stolicu, zarila je glavu u ake i ostala tako, kao u nekom svom svetu. Fontejn nije bio siguran staje tano dovelo do takve reakcije, ali ta god daje bilo, on sada nije imao vremena. "Potrebna mi je odluka!" zahtevao je Daba. "Smesta!" Fontejn podie pogled. Mirno je progovorio: "U redu, dobiete je. Neemo da gasimo bazu podataka. Saekaemo." Daba zinu od zaprepaenja. "Molim? Ali to je..." "Kocka", prekinuo gaje Fontejn. "Kocka na kojoj bismo mogli i da dobijemo." Uzeo je Dabin mobilni telefon i okrenuo broj. "Mid", rekao je. "Ovde je Liland Fontejn. Paljivo me sluajte..."

bolje bi bilo da znate ta radite, direktore", siktao je Daba. "Upravo emo izgubiti mogunost da iskljuimo bazu." Fontejn nije odgovarao. Kao na znak, vrata u stranjem delu komandne prostorije se otvorie i Mid ulete unutra. Bez daha je stigla do platforme. "Direktore! Centrala upravo sada prebacuje poziv!" Fontejn se sa oekivanjem okrenu ka ekranu na prednjem zidu. Petnaest sekundi kasnije, ekran je oiveo. Prizor koji se na ekranu video bio je isprva prekriven snegom i zamrljan, ali postepeno poe da dobija jasnije obrise. Bila je to QuickTime digitalni prenos podataka - svega pet frejmova u sekundi. Slika je prikazivala dva o-veka. Jedan je bio bled, oian mainicom, dok je drugi bio plav - olienje Amerikanca. Sedeli su okrenuti ka kameri poput dvojice voditelja koji ekaju poetak emisije. "Staje, kog avola, ovo?" upitao je Daba. "Tiina", naredio je Fontejn. inilo se da su dvojica mukaraca u nekakvom kombiju. Elektronski kablovi su visili svuda oko njih. Audio veza je zapucketala i oivela. Iznenada se zaula pozadinska buka. "Ulazni zvuk", objavio je tehniar iza njih. "Pet sekundi do dvosmeme komunikacije." "Ko su oni?" oprezno je upitao Brinkerhof. "Nebesko oko", odgovorio je Fontejn, podiui pogled ka dvojici ljudi koje je poslao u Spaniju. Bila je to neophodna mera opreza. Fontejn je ve-rovao u gotovo sve aspekte Stratmorovog plana - alosno ali neophodno uklanjanje Enseija Tankada, unoenje izmene u Digitalnu tvravu - sve je to bilo u redu. Ali zbog jedne stvari je brinuo: zbog angaovanja Hulohota. Hulohot je bio vest, ali ipak je bio plaeni ubica. Da li mu se moglo vero-vati? Da li e uzeti klju za sebe? Fontejn je eleo da neko nadgleda Hulohota, za svaki sluaj, i preduzeo je potrebne mere. vikao je ovek oian mainicom u kameru. "Dobili smo nareenja! Podnosimo izvetaj samo i iskljuivo direktoru Lilandu Fontejnu!" Fontejn je delovao kao da se pomalo zabavlja. "Ne znate ko sam ja, zar ne?" "To uopte nije vano, zar ne?" vatreno odvrati ovek sa plavom kosom. "Dopustite da vam objasnim", ubacio se Fontejn. "Da vam odmah sada neto objasnim." Nekoliko sekundi kasnije, dvojica ljudi su, crveni u licu, govorili direktoru Agencije za nacionalnu SIGURNOST sve to su znali. "Ja sam agent Ko-lijander. Ovo je agent Smit." "U redu", rekao je Fontejn. "Samo nas informiite." U stranjem delu prostorije, Suzan Fleer je sedela i borila se protiv usamljenosti koja ju je guila, pritiskajui je sa svih strana. Zatvorenih oiju je plakala, dok joj je u uima odzvanjalo. Telo joj je otupelo. Galama u kontrolnoj sobi je izbledela u tupi amor. Ljudi okupljeni na podijumu su nestrpljivo sluali izvetaj agenta Smita.

"Po vaim nareenjima, direktore", poeo je Smit, "ovde u Sevilji smo ve dva dana i pratimo gospodina Enseija Tankada." "Ispriajte mi o ubistvu", nestrpljivo je rekao Fontejn. Smit klimnu glavom. "Posmatrali smo iz kombija, sa udaljenosti od oko pedeset metara. Ubistvo je glatko proteklo. Hulohot je oigledno bio profesionalac. Meutim, posle toga je njegov plan poao po zlu. Dobio je drutvo. Hulohot nikada nije uzeo predmet." Fontejn klimnu glavom. Dok je bio u Junoj Americi agenti su mu javili da je neto polo naopako, tako da je Fontejn skratio svoje putovanje. Kolijander preuze re. "I dalje smo pratili Hulohota, kao to ste naredili. Meutim, nije poao u mrtvanicu. Umesto toga, poeo je da prati nekog drugog momka. Izgledao je kao civil. Sako i kravata." "Civil?" ponovio je zamiljeno Fontejn. To je i liilo na Stratmora - je drao Agenciju podalje od svega. "FTP filteri posustaju!" viknuo je tehniar. "Potreban nam je taj predmet", insistirao je Fontejn. "Gdc je Hulnhol sada?" Smit pogleda preko ramena. "Pa... sa nama je, gospodine." Fontejn uzdahnu. "Gde?" Bile su to najbolje vesti koje je uo itavog dana. Smit se nagnu ka objektivu da ga podesi. Kamera se okrenu po unutranjosti kombija i prikaza dva mlitava tela naslonjena na zadnji zid. Oba tela su bila nepokretna. Jedan je bio ogroman ovek sa naoarima sa iskrivljenim icanim okvirom. Drugi je bio mlad, tamne kose i krvave koulje. "Hulohot je onaj levo", rekao je Smit. "Hulohot je mrtav?" upitao je direktor. "Da, gospodine." Fontejn je znao da e kasnije biti dovoljno vremena za objanjavanje. Bacio je pogled na titove koji su postajali sve slabiji. "Agente Smit", rekao je polako i razgovetno. "Predmet. Potreban mi je." Smit je izgledao pokunjeno. "Gospodine, mi i dalje nemamo predstavu ta je taj predmet. Potrebno nam je jo informacija." "u tom sluaju, traite ponovo!" naredio je Fontejn. vJ Direktor je zabrinuto posmatrao kako magloviti obrisi agenata pretrauju dva mlitava tela u kombiju u potrazi za listom sluajnih brojeva i slova. Daba je bio bled. "Oh, Boe, ne mogu da ga pronau. Mrtvi smo!" "Gubimo FTP filtere!" doviknuo je jedan glas. "Trei tit je izloen!" Ponovo nastade guva. Na glavnom ekranu agent oian mainicom je poraeno rairio ruke. "Gospodine, klju nije ovde. Pretraili smo ih obojicu. Depove. Odeu. Novanike. Nikakvog znaka. Hulohot je nosio Monokl kompjuter, i njega smo takoe pregledali. Ne ini se daje ikada preneo bilo ta to bi makar izdaleka liilo na sluajan niz brojeva i slova - samo spisak ubistava." "Do avola!" penio je Fontejn, odjednom izgubivi pribranost. "Mora da je tamo! Traite i dalje!" Dabi je oigledno bilo dovoljno ono to je video - Fontejn se kockao i izgubio je. Daba preuze stvari u svoje ruke. Ogromni ef SIGURNOSTi sistema siao je sa svoje platforme poput oluje koja se sputa sa planine. Projurio je kroz svoju vojsku programera uzvikujui nareenja. "Pristupite pomonim sredstvima obustave! Ponite da ih iskljuujete! Odmah!" "Neemo stii!" viknula je Soi. "Potrebno nam je pola sata! Kada uspemo da iskljuimo bazu podataka, ve e biti kasno!" Daba zausti da odgovori, ali prekide ga vrisak agonije iz zadnjeg dela prostorije. Svi se okrenue. Poput prikaze, Suzan Fleer se podigla iz svog sklupa-nog poloaja u stranjem delu prostorije. Lice joj je bilo bledo, pogled uperen u zamrznuti prizor Dejvida Bekera, nepokretnog i krvavog, naslonjenog na zadnji zid kombija. "Ubili ste ga!" vritala je. "Ubili ste ga!" Zateturala se ka prizoru i ispruila ruku. "Dejvide..." Svi zbunjeno podigoe pogled. Suzan je koraala napred, i dalje dozivajui, ne skidajui pogled sa prizora Dejvidovog tela. "Dejvide", govorila je bez daha, teturajui se napred. "Oh, Dejvide... kako su mogli..." Fonlejn nita nije shvatao. "Vi poznajete ovog oveka?"

Suzan se nestabilno zanjiha dok je prolazila pored podijuma. Zaustavila se oko metar ispred ogromne projekcije i zurila u nju, zapanjena i obamrla, neprekidno dozivajui oveka kojeg je volela. Praznina je vladala umom Dejvida Bekera. Ipak, uo je nekakav zvuk. Udaljeni glas... "Dejvide." Oseao je da ga pee neto ispod ruke; toliko ga je peklo da mu se vrtelo u glavi. Krv mu je bila ispunjena vatrom. Moje telo ne pripada meni. A ipak, bio je tu glas, glas koji gaje dozivao. Bio je jedva ujan, udaljen. Ali bio je deo njega. Bilo je i drugih glasova - nepoznatih, nebitnih. Obraali su mu se. Upirao se da ih iskljui. Postojao je samo jedan glas koji mu je bio vaan. Dopirao je do njega, da bi potom ponovo utihnuo. "Dejvide... ao mi je..." Pojavilo se takasto, nejasno svetio. Isprva slabo, jedan jedini prorez sivila. Rastao je. Beker pokua da se pomeri. Bol. Pokuao je da govori. Muk. Glas ga je i dalje dozivao. Nekoje bio blizu njega, podizao ga jo. Beker se pomeri u pravcu glasa. Ili su ga drugi pomerali? Glas je dozivao. Odsutno je pogledao u osvetljenu priliku. Mogao je da je vidi na malom ekranu. Bila je to ena; zurila je u njega iz drugog sveta. Da li me gleda kako umirem? "Dejvide..." Glas mu je bio poznat. Bila je aneo. Dola je po njega. Aneo je progovorio. "Dejvide, volim te." Odjednom je shvatio. Suzan isprui ruku prema ekranu, plaui, smejui se, izgubljena u vrtlogu emocija. Otro je brisala suze. "Dejvide, ja - mislila sam..." Agent operativac Smit spustio je Dejvida na sedite okrenuto ka monitoru. "Malo je omamljen, gospoo. Dajte mu koju sekundu." "A-ali", mucala je Suzan, "videla sam poruku. Pisalo je..." Smit klimnu glavom. "I mi smo je videli. Hulohot je suvie rano prebro-jao svoje pilie." "Ali krv..." "Povrinska rana", odgovorio je Smit. "Prilepili smo mu gazu." Suzan nije mogla da progovori. Agent Kolijander oglasio se odnekud izvan kamere. "Pogodili smo ga novim .123 pitoljem koji paralie na due vreme. Verovatno je bolelo kao sam vrag, ali barem smo ga sklonili sa ulice." "Ne brinite, gospoo", uveravao ju je Smit, "bie on dobro." Dejvid Beker je zurio u monitor. Nije znao gde se nalazi i vrtelo mu se u glavi. Prizor koji se video na ekranu prikazivao je nekakvu sobu - sobu u kojoj je vladao haos. Suzan je bila tamo. Stajala je na otvorenom prostoru poda i gledala u njega. Plakala je i smejala se. "Dejvide. Hvala Bogu! Mislila sam da sam te izgubila!" Protrljao je slepoonice. Pomerio se ka ekranu i privukao mikrofon. "Suzan?" Suzan zaueno podie pogled. Krupni plan koji je prikazivao Dejvida sada je ispunjavao itav zid ispred nje. Glas mu je odzvanjao. "Suzan, moram da te pitam neto." Glasno odjekivanje Dejvidovog glasa kao da je na trenutak zaustavilo svo kretanje u bazi podataka. Svi se za-ustavie u mestu i okrenue ka ekranu. "Suzan Fleer", odjekivao je glas, "hoe li da se uda za mene?" Muk preplavi prostoriju. Jedna podloga za pisanje uz zveket pade na pod, zajedno sa oljom punom olovaka. Niko se nije sagnuo da ih pokupi. ulo se jedino slabano brujanje ventilatora terminala i zvuk Dejvidovog postojanog disanja u mikrofon. "D-Dejvide...", mucala je Suzan, nesvesna da je trideset i sedam ljudi stajalo kao ukopano iza nje. "To si me ve pitao, sea se? Pre pet meseci. Rekla sam da hou." "Znam." Nasmeio se. "Ali ovog puta" - ispruio je levu ruku ka kameri i pokazao zlatni prsten na svom etvrtom prstu..."ovog puta imam prsten." proitajte, gospodine Beker!" naredio je Fontejn.

jL Daba je sedeo, preznojavajui se, ruku u niskom startu nad tastaturom. "Da", rekao je, "proitajte prokleti natpis!" Suzan Fleer je stajala pored njih, oseajui slabost u kolenima. Sijala je. Svi u prostoriji su zurili u ogroman projektor. Profesor je okretao prsten meu prstima, prouavajui ugravirani tekst. "I itajte paljivo!" nareivao je Daba. "Jedna greka, i gotovi smo!" Fontejn otro pogleda Dabu. Ako je postojalo neto o emu je direktor Agencije znao sve, to su bile napete situacije; nikada nije pametno unositi dodatni pritisak. "Opustite se, gospodine Beker. Ako pogreimo, ponovo emo uneti ifru, sve dok to ne uinimo kako treba." "Lo savet, gospodine Beker", odsee Daba. "Neka bude kako treba prvi put. Kod obustavnih kodova obino postoji kaznena klauzula - kako bi se spreila metoda pokuaja i pogreaka. Ako unesemo pogrenu ifru, ciklus e se verovatno ubrzati. Ako pogreimo dva puta, zauvek e nas izbaciti. Kraj igre." Direktor se namrti i ponovo se okrenu ka ekranu. "Gospodine Beker? Pogreio sam. itajte paljivo - itajte izuzetno paljivo." Beker klimnu glavom i za trenutak se zagleda u prsten. Potom mirno poe da diktira natpis. "Q... U... I... S... razmak ... C ..." Daba i Suzan ga prekinue u isti glas. "Razmak?" Daba prestade sa kucanjem. "Postoji razmak!" Beker slegnu ramenima i proveri natpis na prstenu. "Da. Ima ih itava gomila." "Da li mi je neto promaklo?" upitao je Fontejn. "ta ekamo?" "Gospodine", rekla je Suzan, oigledno zbunjena. "Radi se o tome da... da..." "Slaem se", ree Daba. "To jeste udno. U kljuevima nikada ne postoji razmak." Brinkerhof proguta knedlu. "Dakle, ta pokuavate da kaete?" "Pokuava da kae", ubaci se Suzan, "da ovo moda nije ifra za obustavljanje." Brinkerhof uzviknu: "Naravno da jeste ifra za obustavljanje! ta bi drugo moglo biti? Zato bi ga inae Tankado dao nekome? Ko, zaboga, gravira gomilu nasuminih slova na svoj prsten?" Fontejn uutka Brinkerhofa jednim otrim pogledom. "Ovaj... narode?" prekinuo ih je Beker; izgledalo je da okleva da se ume-a. "Stalno pominjete nasumina slova. Mislim da bi trebalo da znate... slova na ovom prstenu nisu nasumina." Svi na podijumu uzviknue u isti glas. "Molim!" Beker uzdahnu: "ao mi je, ali ovde definitivno ima reci. Priznajem da su napisane poprilino blizu jedna drugoj; na prvi pogled se ini da su u pitanju nasumina slova, ali ako bolje pogledate videete daje natpis zapravo... pa... na latinskom je." Daba zinu. "Zeza me!" Beker odmahnu glavom. "Ne. Glasi ovako: "Quis custodiet ipsos custodes." Grubi prevod glasi..." "Ko e uvati uvare!" prekide ga Suzan, zavravajui reenicu umesto njega. Beker se iznenadi. "Suzan, nisam znao da ume..." "To je iz Juvenalovih Satira", uzviknula je. "Ko e uvati uvare? Ko e uvati Agenciju dok mi uvamo svet? To je bila Tankadova omiljena izreka!" "Dakle", upitala je Mid, "dali je to klju, ili ne?" "To mora biti klju", rekao je Brinkerhof. Fontejn je stajao bez reci, razmiljajui o novoj informaciji. "Ne znam da li je to klju", rekao je Daba. "ini mi se malo verovatnim da bi Tankado upotrebio nenasuminu strukturu." "Jednostavno izostavite razmake", povika Brinkerhof, "i ukucajte prokletu ifru!" Fontejn se okrenu ka Suzan. "ta vi kaete, gospoice Fleer?" Razmiljala je za trenutak. Nije mogla tano da kae, ali neto joj se inilo pogrenim. Suzan je dovoljno dobro poznavala Tankada i znala je koliko je vrednovao jednostavnost. Njegovo dokazivanje i programski kodovi uvek su bili kristalno jasni i konani. Ideja da bi trebalo izbaciti razmake inila joj se ludom. Bio je to samo mali detalj, ali ipak nepravilnost; definitivno nije bilo isto - nije to bilo ono to bi Suzan oekivala od zavrnog udarca Enseija Tankada. "Ne ini se ispravnim", naposletku ree Suzan. "Ne verajem da je to klju."

Fontejn duboko uzdahnu; pogled njegovih crnih oiju urezivao se u njen. "Gospoice Fleer, ako ovo, po vaem miljenju, nije klju, zato bi ga Tankado ipak dao nekome? Ako je znao da smo ga mi ubili - zar ne biste rekli da bi eleo da nas kazni tako to bi uinio da prsten nestane?" Novi glas prekide ovaj razgovor. "Ovaj... Direktore?" Sve oi se uperie u ekran. Bio je to agent Kolijander iz Sevilje. Naginjao se preko Bekerovog ramena i govorio u mikrofon. "Ako to ita znai, nisam ba tako siguran da je gospodine Tankado znao da je ubijen." "Molim?" upita I"onlcjii. "Hulohot je bio profesionalac, gospodine. Videli smo ubistvo - sa samo pedeset metara razdaljine. Svi dokazi upuuju na to da Tankado nije znao da ga neko ubija." "Dokazi?" viknuo je Brinkerhof. "Koji dokazi? Tankado je dao nekome svoj prsten. To je dovoljan dokaz!" "Agente Smit", prekide ga Fontejn. "Zbog ega mislite da Ensei Tankado nije znao da ga neko ubija?" Smit proisti grlo. "Hulohot ga je ubio pomou NTM - neinvazivnog trauma metka. To je gumena ljutura koja pogaa grudni ko i iri se. Tiho. Veoma isto. Gospodin Tankado je verovatno osetio samo otar udar pre nego to mu je srce prestalo sa radom." "Trauma metak", ponovio je Beker sam za sebe. "To objanjava modrice." "Ne verujem", dodao je Smit, "da je Tankado povezao taj oseaj sa ubi-com." "A ipak je dao nekome prsten", rekao je Fontejn. "Tano, gospodine. Ali nikada nije potraio pogledom napadaa. rtva uvek potrai pogledom svog napadaa, kada je pogoena. To je instinkt." Fontejn je bio zbunjen. "I vi kaete da Tankado nije potraio Hulohota?" "Nije, gospodine. Imamo to na traci ako biste eleli..." "X-eleven filter propada!" viknuo je tehniar. "Crv je na pola puta!" "Zaboravite film", rekao je Brinkerhof. "Ukucajte prokletu obustavnu ifra i zavrimo s ovim!" Daba uzdahnu; odjednom je on bio onaj koji je pribran. "Direktore, ako unesemo pogrenu ifra..." "Da", prekide ga Suzan, "ako Tankado nije sumnjao da smo ga mi ubili, postoje pitanja na koja moramo da pronaemo odgovore." "Kako stojimo s vremenom, Daba?" upitao je Fontejn. Daba podie pogled ka VR-u. "Oko dvadeset minuta. Predlaem da to vreme mudro iskoristimo." Fontejn za trenutak ne ree nita. Potom teko uzdahnu. "U redu. Pustite film." "Trikazujemo video za deset sekundi", zapucketao je glas agenta Smita. -L "Izostavljamo svaki drugi frejm, kao i audio - pribliiemo se realnom vremenu to je vie mogue." Svi na podijumu su stajali u tiini, posmatrajui, ekajui. Daba je pritisnuo nekoliko tipki i promenio raspored na video-bimu. Tankadova poruka se pojavila u levom uglu: SAMO E VAS ISTINA SADA SPASITI Na desnoj polovini zida nalazio se snimak unutranjosti kombija sa Be-kerom i dva agenta zbijena oko kamere. U sreditu se pojavio nejasni kadar. Rasprio se u crno-bele takice, a potom u crno-belu sliku parka. "Prikazujemo", objavio je agent Smit. Snimak je liio na stari film. Bio je nekako neprirodan i mrdao se - to je nuspojava isputanja kadrova, procesa koji je prepolovio koliinu informacija koje se alju i omoguio bre prikazivanje. Snimak je prikazivao ogromno prostranstvo parka, na jednom kraju zatvoreno polukrunom fasadom - seviljskim skuptinskim domom. U prvom planu se videlo drvee. U parku nije bilo nikoga. "X-eleven je uniten!" objavio je tehniar. "Ovaj opasni momak je gladan!" Smit poe da objanjava snimak. U njegovom komentaru se oseala ne-pristrasnost iskusnog agenta. "Ovo je snimak iz kombija", rekao je, "oko pedeset metara od mesta ubistva. Tankado se pribliava sa desne strane. Hulohot je skriven meu drveem sa leve." "Ovde imamo problema sa vremenom", pourivao ih je Fontejn. "Hajde da preemo na sr." Agent Kolijander pritisnu nekoliko tipki i brzina smenjivanja kadrova se povea.

Svi na podijumu su sa nestrpljenjem posmatrali kako njihov bivi kole ga, Ensei Tankado, stupa u kadar. Zahvaljujui ubrzanom prikazivanju, itav prizor je delovao komino. Tankado je isprekidanim koracima iao na otvoren prostor parka; inilo se da uiva u prirodi. Zaklonio je oi i podigao pogled ka tornjevima visoke fasade. "Hvo sada", upozorio ih je Sinil. "Hulohot je profesionalac Ivo je prvi njegov otvoren pucanj." Smit je bio u pravu. Video se bljesak svetlosti odnekud iza drvea, sa leve strane ekrana. Sekund kasnije, Tankado se uhvatio za grudi. Istog trenutka se zateturao. Kamera gaje snimala u krupnom planu; bila je nestabilna -gubila je fokus. Dok se snimak vrteo velikom brzinom, Smit hladno nastavi sa pripove-danjem. "Kao to vidite, istog trenutka je dobio srani napad." Suzan oseti da e joj pozliti. Tankado se, sa zbunjenim izrazom uasa na licu, osakaenim rukama uhvatio za grudi. "Primetiete", dodao je Smit, "da mu je pogled oboren nadole. Nijednom nije pogledao oko sebe." "A to je vano?" Daba je napola konstatovao, napola upitao. "Veoma", rekao je Smit. "Daje Tankado ijednog trenutka posumnjao na nekakvu zaveru, instinktivno bi pogledom pretraio okolinu. Ali, kao to vidite, nije." Na ekranu, Tankado je pao na kolena, i dalje se grevito drei za grudi. Ni jednom nije podigao pogled. Ensei Tankado je bio usamljen ovek, koji je sam umirao svojom privatnom, prirodnom smru. "To je udno", rekla je zbunjeno Suzan. "Traumatski meci obino ne ubijaju ovoliko brzo. Ponekad, ako je meta dovoljno velika, ne ubijaju uopte." "Slabo srce", odsee Fontejn. Smit zadivljeno izvi obrve. "U tom sluaju, dobar izbor oruja." Suzan je posmatrala kako se Tankado skotrljao sa kolena na bok, i napo-sletku na lea. Leao je tako, zurei navie, steui grudi. Odjednom se kamera odmaknu od njega, vrativi se na drvee. Pojavio se neki ovek. Nosio je naoari sa icanim okvirom i veliku akten-tanu. Dok je prilazio sreditu parka i Tankadu koji se uvijao, prsti poee da mu dobuju u tihom, neobinom plesu po mehanizmu koji mu je bio privren za ruku. "Radi na Monoklu", obznanio je Smit. "alje poruku daje Tankado uklonjen." Smit se okrenu ka Bekeru i zakikota se. "Izgleda daje Hulohot imao lou naviku da objavi izvrenje ubistva pre nego to njegova rtva zaista umre." Kolijander jo malo ubrza film; kamera je sada pratila Hulohota koji se kretao ka svojoj rtvi. Iznenada neki stariji ovek istra iz oblinjeg dvorita, pritra Tankadu i kleknu pored njega. Hulohot uspori. Trenutak kasnije, jo dvoje ljudi se pojavilo iz dvorita - neki debeli ovek i crvenokosa ena. I oni prioe Tankadu. "Nesrean izbor mesta ubistva", ree Smit. "Hulohot je mislio da je izo-lovao svoju rtvu." Na ekranu, Hulohot je za trenutak posmatrao prizor, a potom se povue meu drvee, oigledno sa namerom da saeka. "Sada ide predaja prstena", objanjavao je Smit. "Prvi put to nismo pri-metili." Suzan podie pogled ka prizoru od kojeg joj je bilo muka. Tankado se borio za dah, oigledno pokuavajui da neto kae Samarianima koji su kleali oko njega. Potom, u oajanju, isprui levu ruku iznad sebe, gotovo pogodivi starijeg oveka u lice. Drao je svoj ubogaljeni deo tela ispruen pred starevim oima. Kamera se zadra na Tankadova tri deformisana prsta; najednom od njih, jasno sijajui na panskom suncu, nalazio se zlatni prsten. Tankado ponovo isprui ruku. Starac ustuknu. Tankado se okrenu ka eni. Drao je svoja tri deformisana prsta tik ispred njenog lica, kao daje moli da razume. Prsten je blistao na suncu. ena odvrati pogled. Tankado, sada se ve guei, ne mogavi da izusti ni zvuka, okrenu se debelom oveku i pokua po poslednji put. Stariji ovek iznenada ustade i odjuri, verovatno da pozove pomo. inilo se da Tankado gubi snagu, ali i dalje je drao prsten, gurajui ga debelom oveku u lice. Debeli ovek prui svoju ruku i uhvati zglob umirueg oveka, pridravajui ga. Tankado kao da je podigao pogled do sopstvenih prstiju, ka prstenu, a potom ka ovekovim oima. Kao u znak poslednje molbe pre smrti, Ensei Tankado gotovo neprimetno klimnu glavom oveku, kao da eli da kae da.

Potom klonu. "Isuse", jeknuo je Daba. Kamera se iznenada okrenu ka mestu na kojem se krio Hulohot. Ubica bese nestao. Policijski motorcikl se pojavio, tutnjei uz Avenida Firelli. Kamera se vrati na mesto na kojem je leao Tankado. ena koja je kleala pored njega oito je ula policijske sirene; nervozno se obazrela oko sebe a potom poe da vue svog debelog pratioca, molei ga da pou. Njih dvoje se urno udaljie. Kamera se usredsredi na Tankada, ruku prekrtenih preko beivotnih grudi. Prstena na njegovoj ruci vie nije bilo. to je dokaz", odluno je rekao Fontejn. "Tankado se oslobodio prste na. eleo je da bude to dalje od njega - kako ga nikada ne bismo pronali." "Ali, direktore", usprotivila se Suzan. "To nema nikakvog smisla. Ako Tankado nije znao da ga je neko ubio, zato bi dao nekome obustavnu ifru?" "Slaem se", rekao je Daba. "Taj momak jeste buntovnik, ali buntovnik koji ima savest. To to je eleo da nas natera da priznamo da imamo TRANSLTR je jedna stvar; ali otkrivanje poverljive baze podataka je neto sasvim drugo." Fontejn je u neverici zurio u njih. "Vi mislite daje Tankado eleo da zaustavi ovog crva? Vi mislite da je na samrti mislio na jadnu Agenciju?" "Blokada tunela se raspada!" viknuo je tehniar. "Potpuna ranjivost za najvie petnaest minuta!" "Da vam ja kaem", poeo je direktor, preuzimajui kontrolu. "Za petnaest minuta svaka zemlja Treeg sveta e saznati kako se pravi interkontinentalni balistiki projektil. Ako neko u ovoj prostoriji misli da ima boljeg kandidata za obustavni kod nego to je ovaj prsten, sav sam se pretvorio u uho." Direktor je ekao. Niko nije progovorio. Ponovo je pogledao Dabu i ukrstio pogled sa njegovim. "Tankado se resio tog prstena sa razlogom, Daba. Zaista me ne zanima da li je pokuavao da sakrije prsten ili je mislio da e debeljko potrati do govornice i nazvati nas da nas obavesti. Ali do-neo sam odluku. Uneemo taj citat. Smesta." Daba duboko uzdahnu. Znao je da je Fontejn bio u pravu - nisu imali nikakvo bolje reenje. Ponestajalo im je vremena. Daba je sedeo. "U redu... uinimo tako." Privukao se do tastature. "Gospodine Beker? Natpis, molim vas. Polako i paljivo." Dejvid Beker je itao, a Daba ukucavao. Kada su zavrili, jo jednom su proverili slovo po slovo, izostavljajui sve razmake. Na sredinjem delu videobima, blizu vrha, nalazila su se slova: QUISCUSTODIETIPSOSCUSTODES "Ne svia mi se", tiho je promrmljala Suzan. "Nije isto." Daba je oklevao, drei ruku iznad tastera ENTER. "Pritisnite", naredio je Fontejn. Daba udari tipku. Nekoliko sekundi kasnije, svi u prostoriji su znali da je to bila greka. "T Tbrzava se!" povikala je Soi iz zadnjeg dela prostorije. "ifra je po-J grena!" Svi su uasnuto stajali, bez reci. Na ekranu ispred njih nalazila se poruka o greci: POGREAN UNOS. DOZVOLJEN UNOS SAMO BROJEVA "Prokletstvo!" vritao je Daba. "Samo numeriko polje! Traimo prokleti broj! Sjebani smo! Ovaj prstenje sranje!" "Crv radi dvostrukom brzinom!" viknula je Soi. "Kaznena runda!" Na sredinjem delu ekrana, tik ispod poruke o greci, VR je prikazivao zastraujuu sliku. Dok je trei odbrambeni zid nestajao, nekolicina crnih linija koje su predstavljale hakere-napadae jurila je napred, nemilosrdno se pribliavajui samom sreditu. Svakog trenutka se pojavljivala po jedna nova linija. Potom jo jedna. "Naviru u roju!" vikala je Soi. "Potvreno povezivanje iz inostranstva!" povikao je drugi tehniar. "Proulo se!" Suzan odvrati pogled od prizora zatitnih zidova koji se rue i okrenu se ka bonom delu ekrana. Snimak ubistva Enseija Tankada vrteo se u beskonanoj petlji. Svaki put isto - Tankado se hvata za grudi, pada, i sa izrazom oajnike panike na licu gura svoj prsten ka grupi turista koja nita ne sumnja. Nema nikakvog smisla, mislila je. Ako nije znao da smo ga mi ubili... Nita joj nije bilo jasno. Bilo je suvie kasno. Neto nam je promaklo.

Na VR-u, broj hakera koji su navirali na vrata baze podataka se u posled-njih nekoliko minuta udvostruio. Od sada pa nadalje, broj e rasti geometrijskom progresijom. Hakeri su, poput hijena, bili jedna velika porodica, uvek spremna da proiri vest o novom plenu. Liland Fontejn je video dovoljno. "Iskljui", rekao je. "Iskljui prokletu itvar." Daba je zurio pravo ispred sebe, kao kapetan broda koji tone. "Suvie je kasno, gospodine. Gotovi smo." Sef SIGURNOSTi sistema od svojih 180 kilograma nepomino je stajao, glave zagnjurene u ruke, paralisan nevericom. Naredio je iskljuenje struje, ali bie dobrih dvadeset minuta prekasno. Ajkule sa brzim modemima e za to vreme uspeti da preuzmu zapanjujuu koliinu poverljivih informacija. Iz none more ga probudi Soi, koja je dotrala do platforme sa novim kompjuterskim ispisom. "Otkrila sam neto, gospodine!" rekla je uzbueno. "Siroad u izvoru! Alfa grupacije. Svuda!" Daba nije bio dirnut. "Potrebna nam je numerika ifra, do avola! Ne alfa! Ova obustavna ifra je nekakav broji" "Ali imamo siroad! Tankado je suvie dobar da bi ostavio siroad - naroito ovoliko mnogo njih!" Termin "siroad" odnosio se na dodatne redove programskog koda koji ni na koji nain nisu sluili cilju programa. Nita nisu unosili, nisu se ni na ta odnosili, nikuda nisu vodili i obino bi bili uklonjeni u postupku konanog debagiranja i kompajliranja. Daba uze kompjuterski ispis i poe da ga prouava. Fontejn je stajao bez reci. Suzan je preko Dabinog ramena posmatrala printout. "Napada nas grubi nacrt Tankadovog crva?" "Usavren ili ne", odvratio je Daba kao iz topa, "svejedno nas razbija." "Ne svia mi se to", nastavila je Suzan. "Tankado je bio perfekcionista. Znate to. Nema anse da bi on ostavio bagove u svom programu." "Ali, ima ih mnogo!" viknula je Soi. Zgrabila je kompjuterski ispis od Dabe i gurnula ga ispred Suzan. "Pogledajte!" Suzan klimnu glavom. Bilo je oigledno: na svakih dvadesetak redova programskog koda nalazila su se po etiri slobodna slova. Suzan ih je prouavala. PZEN VSOG RLA "etvorobitne alfa grupacije", razmiljala je. "Sasvim je izvesno da nisu deo programskog koda." "Zaboravile na to", zareao je Daba. "Hvatate se za slamku." "Moda ne", ree Suzan. "Mnogi kriptografski algoritmi upotrebljavaju etvorobitne grupacije. Ovo bi mogla biti nekakva ifra." "Aha." Daba je progunao. "I glasi ovako - "Ha, ha. Sjebani ste."" Podigao je pogled ka VR-u. "Za oko devet minuta." Suzan mu ne odgovori. Okrenula se ka Soi. "Koliko ima siroadi?" Soi slegnu ramenima. Prila je Dabinom terminalu i otkucala sve grupacije. Kada je zavrila, odmakla se od terminala. Svi u prostoriji pogledae na ekran. PZEN VSOG RLA OMA OIUT RRIS SKEA NTMA TALO IUIK AIED HHII RZMG ZINJ AMEO ARAU Jedino se Suzan smeila. "Sigurno je da izgleda poznato", rekla je. "Skupine od po etiri slova - ba kao Enigma." Direktor klimnu glavom. Enigma je bila najpoznatija maina za pisanje ifara u istoriji - kodirajua zver od dvanaest tona koju su koristili nacisti. Kodirala je u skupinama od po etiri slova. "Sjajno." Zajeao je. "Da nemate sluajno jednu negde u blizini?" "Nije u tome stvar!" ree Suzan, odjednom ivnuvi. Ovo je bila njena specijalnost. "Stvar je u tome daje ovo ifra. Tankado nam je ostavio trag! On nas izaziva, ika nas da na vreme otkrijemo klju. Ostavio nam je nago-vetaje ba izvan naeg domaaja!" "Besmislica", brecnuo se Daba. "Tankado nam je ostavio samo jedan izlaz - da otkrijemo da TRANSLTR postoji. I to je to. To nam je bio izlaz. I mi smo ga upropastili." "Moram da se sloim sa njim", rekao je Fontejn. "Sumnjam da bi Tankado ikada rizikovao da skliznemo sa udice tako to bi nam ostavio tragove da otkrijemo obustavnu ifru."

Suzan odsutno klimnu glavom; sedla se kako im je Tankado otkrio NDA-KOTU. Zurila je u slova pitajui se da lije to bila jo jedna od njegovih igara. "Blokada tunela napola nestala!" viknuo je tehniar. Na VR-u, gomila crnih ulaznih linija prodirala je sve dublje u dva preostala tita. Dejvid je sedeo bez reci, posmatrajui na monitoru odvijanje drame. "Suzan?" rekao je. "Imam ideju. Da li je taj tekst ispisan u vidu esnaest grupacija od po etiri slova?" "Oh, zaboga", progunao je Daba u pola glasa. "Sad svi ele da se igraju?" Suzan se ne obazre na Dabu i prebroja grupacije. "Da. esnaest." "Ukloni razmake", odluno je rekao Beker. "Dejvide", poela je Suzan; bilo joj je pomalo neprijatno. "Mislim da ne shvala. Grupacije od po elici karaktera su..." "I [kloni razmake, ponovio |e Dejvid. Suzan je za trenutak oklevala, a potom dade znak Soi. Soi brzo izbrisa sve razmake. Rezultat nije delovao nita bolje od prethodnog. PZENVSOGRLAOMAOIUTRRISSKEANTMATALOIUIKAIEDH HIIRZMGZINJAMEOARAU Daba planu. "DOSTA! Igranje je zavreno! Ova stvar radi dvostrukom brzinom! Imamo jo oko osam minuta! Traimo broj, a ne gomilu besmislenih slova!" "etiri puta esnaest", mirno ree Dejvid. "Izraunaj, Suzan". Suzan je zurila u Dejvida na ekranu. Izraunaj? Njemu uasno ide matematika! Znala je da je bio u stanju da zapamti glagolske konjugacije i re-nik poput maine za fotokopiranje, ali matematika?... "Tablica mnoenja", rekao je Beker. Tablica mnoenja? Suzan nije shvatala. O emu on to govori? "etiri puta esnaest", ponovio je profesor. "Morao sam da nauim napamet tablicu mnoenja u etvrtom razredu." Suzan se seti standardne tablice mnoenja iz osnovne kole. etiri puta esnaest. "ezdeset i etiri", tupo je odgovorila. "Pa ta?" Dejvid se nagnuo ka kameri. Lice mu je ispunjavalo itav ekran. "ezdeset i etiri slova..." Suzan klimnu glavom. "Da, ali ona su..." Zastala je u pola reenice. "ezdeset i etiri slova", ponovio je Dejvid. Suzan je ostala bez daha. "Oh, Boe! Dejvide, ti si genije!" " " Redaru minuta!" viknuo je tehniar, kD "Osam redova od po osam slova!" uzbueno je vikala Suzan. Soi je kucala. Fontejn je bez reci posmatrao. Pretposlednji tit je bio sve blei. "ezdeset i etiri slova!" Suzan je vladala situacijom. "To je savreni kvadrat!" "Savreni kvadrat?" upitno je ponovio Daba. "I ta s tim?" Deset sekundi kasnije Soi je preraspodelila naizgled nasumina slova na ekranu. Sada su stajala u osam redova od po osam slova. Daba je pogledao slova, a potom u oajanju podigao ruke u vazduh. Novi raspored mu nije govorio nita vie nego prvobitni. PZENVSOG RLAOMA OIUTRRIS SKEANTMA T A L O I U I K A I E D H H 11 RZMGZINJ AMEOARAU "Jebeno jasnije", progunao je Daba. "Gospoice Fleer", poeo je Fontejn, "objasnite ta radite." Sve oi su bile uprte u Suzan. Suzan je zurila navie, u kvadrat teksta. Postepeno poe da klima glavom, a potom prsnu u mahniti smeh. "Dejvide, tako mi svega!" Ljudi na podijumu razmenie zbunjene poglede. Dejvid namignu siunoj prilici Suzan Fleer na ekranu ispred njega. "ezdeset i etiri slova. Julije Cezar ponovo napada." Mid je izgledala izgubljeno. "O emu vi to govorite?" "Cezarova kutija." Suzan se ozareno smeila. "itajte od vrha ka dnu. Tankado nam alje poruku." sest minuta!" viknuo je tehniar. Suzan je uzvikivala nareenja. "Prekucajte od vrha ka dnu! itajte vertikalno, ne horizontalno!" Soi se ustro kretala po kolonama, prekucavajui tekst.

"Julije Cezar je na ovaj nain slao ifrovane poruke!" Na brzinu je objanjavala Suzan. "Broj slova u njegovim porukama je uvek bio savren kvadrat!" "Gotovo!" viknula je Soi. Svi podigoe pogled ka presloenom tekstu, koji je sada stajao u jednom redu na video-bimu. "I dalje glupost", prezrivo frknu Daba. "Pogledajte samo. Potpuno na-sumini delovi..." Reci mu zastadoe u grlu. Oi mu se razrogaie. "Oh... oh, Boe..." I Fontejn je video. Oigledno zadivljen, izvio je obrve. Mid i Brinkerhof tiho rekoe uglas: "Do avola." ezdeset i etiri slova su sada glasila ovako: PROSTARAZLIKAIZMEUELEMENATAODGOVORNIHZASMRT UHIROIMIINAGASAKIJU "Ubacite razmake", naredila je Suzan. "Moramo da resimo zagonetku." Tehniar bled kao krpa pritrao je podijumu. "Blokada tunela samo to nije nestala!" Daba se okrenu ka VR na ekranu. Napadai su prodirali napred, tek za dlaku udaljeni od napada na peti i poslednji tit. Bazi podataka je ponestaja-, lo vremena. Suzan je iskljuila haos koji je vladao oko nje. Iznova i iznova je itala Tankadovu udnu poruku: PROSTA RAZLIKA IZMEU ELEMENATA ODGOVORNIH ZA SMRT U HIROIMII NAGASAKIJU "To ak nije ni pitanje!" zavapio je Brinkerhof. "Kako onda moe da ima odgovor?" "Potreban nam je broj", podsetio ih je Daba. "ifra za obustavu je numerika ifra." "Tiina", mirno je rekao Fontejn. Okrenuo se ka Suzan. "Gospoice Fle-er, doveli ste nas dovde. elim da pogodite najbolje to moete." Suzan duboko uzdahnu. "Ulazno polje obustavne ifre prihvata samo brojeve. Ja bih rekla daje ovo neka vrsta nagovetaja koji e nas dovesti do tanog broja. U tekstu se pominju Hiroima i Nagasaki - dva grada na koja su baene atomske bombe. Moda se obustavni klju odnosi na broj rtava, visinu procenjene tete u dolarima..." Za trenutak je zastala i ponovo proitala tekst. "ini se daje re "razlika" ovde vana. Prosta razlika izmeu Hiroime i Nagasakija. ini se daje Tankado smatrao da se ova dva dogaaja na neki nain razlikuju." Izraz na Fontejnovom licu se nije menjao. Ipak, nada se brzo gasila. inilo se daje politiku pozadinu koja se nalazila iza ove dve eksplozije sa najveim posledicama u istoriji trebalo analizirati, uporediti i prevesti u nekakav magini broj... i sve to u narednih pet minuta. "poslednji tit na meti napada!" JL Na VR-u, PEM program za autorizaciju sada je nestajao. Crne linije okruile su poslednji zatitni zid i poele da prodiru ka njegovom sre-. ditu. Vrebajui hakeri su se sada pojavljivali iz itavog sveta. Njihov broj se udvostruavao gotovo svakog minuta. Uskoro e svako ko je imao kompjuter strani pijuni, radikali, teroristi - imati pristup svim poverljivim informacijama Sjedinjenih Drava. Dok su tehniari uzalud pokuavali da preseku napajanje strujom, skupina ljudi okupljenih na podijumu prouavala je poruku. ak su i Dejvid i dvojica agenata Agencije pokuavali da rese ifru, sedei u svom kombiju u Spaniji. PROSTA RAZLIKA IZMEU ELEMENATA ODGOVORNIH ZA SMRT U HIROIMII NAGASAKIJU Soi je naglas razmiljala. "Elementi odgovorni za smrt u Hiroimi i Nagasakiju... Perl Harbur? To stoje Hirohito odbio da..." "Potreban nam je broj", ponavljao je Daba, "ne politike teorije. Govorimo o matematici - ne o istoriji!" Soi uuta. "A staje sa nuklearnim bombama?" predlagao je Brinkerhof. "rtvama? tetom izraenom u dolarima?" "Traimo taan broj", podseti ga Suzan. "Procene tete se razlikuju." Zurila je u poruku na ekranu. "Elementi odgovorni..." Pet hiljada kilometara odatle, oi Dejvida Bekera se razrogaie. "Elementi!" viknuo je. "Govorimo o matematici, ne o istoriji!" Sve glave se okrenue ka satelitskom ekranu. "Tankado se igra recima!" uzviknu Beker. "Re "elementi" ima viestruko znaenje!" "Da ujemo, gospodine Beker", otro ree Fontejn.

"Govori o kemijskim elementima - a ne o sociopolitikim!" Odgovorili su mu tupim pogledima. "Elementi!" ponavljao je. "Periodni sistem! Hemijski elementi! Zar niko od vas nije gledao film Debeli ovek i mali deak - o projektu Menhetn? Te dve atomske bombe jesu bile razliite. Koristile su razliito punjenje - razliite elemente" Soi pljesnu rukama. "Da! U pravu je! itala sam o tome! Te dve bombe su imale razliito punjenje! U jednoj je bio uranijum, a u drugoj plutoni-jum! Dva razliita elementa!" Muk zavlada prostorijom. "Uranijum i plutonijum!" uzviknuo je Daba, odjednom pun nade. "Ovaj putokaz trai razliku izmeu ta dva elementa!" Munjevito se okrenuo ka svojoj armiji zaposlenih. "Razlika izmeu uranijuma i plutonijuma! Ko zna staje to?" Tupi pogledi svuda oko njega. "Hajde!" ree Daba. "Zar vi, deco, niste studirali? Neko! Bilo ko! Potrebna mi je razlika izmeu plutonijuma i uranijuma!" Nije bilo odgovora. Suzan se okrenu ka Soi. "Treba mi pristup Internetu. Imamo li nekakav pretraivao ovde?" Soi klimu glavom. "Netskejp je najslai." Suzan je uhvati za ruku. "Hajdemo. Idemo da surfujemo." |yroliko jo vremena?" upitao je Daba sa svog podijuma. Tehniari u stranjem delu prostorije nisu odgovarali. Stajali su kao ukopani, pogleda prikovanog za VR. Poslednji tit je postajao opasno tanak. U blizini, Suzan i Soi su pregledale rezultate svoje pretrage. "Laboranti odmetnici?" upitno proita Suzan. "Ko su oni?" Soi slegnu ramenima. "Hoete da otvorim?" "Naravno da hou", ree ona. "est stotina i etrdeset sedam tekstualnih referenci za uranijum, plutonijum i atomske bombe. Zvui kao najbolji izbor." Soi otvori stranicu. Pojavilo se obavetenje. Informacije u ovom fajlu su namenjene iskljuivo upotrebi u akademske svrhe. Svaki laik koji pokua da napravi bilo koju napravu opisanu ovde izlae se opasnosti od radijacijskog trovanja iili dizanju samog sebe u vazduh. "Dizanju samog sebe u vazduh?" ponovi Soi. "Isuse." "Istraite to", odsee Fontejn preko ramena. "Da vidimo ta imamo." Soi se zadubi u dokument. Prelazila je preko recepta za urea nitrat, eksploziv deset puta jai od dinamita. Podaci su se nizali poput sastojaka u receptu za kolaie. "Plutonijum i uranijum", ponovi Daba. "Dajte da se usredsredimo." "Vratite se", naredila je Suzan. "Ovaj dokument je suvie velik. Pronaite sadraj." Soi je listala unatrag, sve dok nije nala sadraj. I. Mehanizam atomske bombe A Altimetar B Vazduni detonator C Glave detonatora D Eksplozivno punjenje E Neutronski deflektor F Uranijum i plutonijum G tit od olova H Osigurai II. Nuklearna fisija Nuklearna fuzija A Fisija A-bomba i Fuzija H-bomba B U-235, U-238 i plutonijum III. Istorija atomskog oruja A Razvoj Projekat Menhetn B Detonacija 1 Hiroima 2 Nagasaki 3 Nuspojave atomskih detonacija 4 Zone udara "Drugi odeljak!" povika Suzan. "Uranijum i plutonijum! Otvori!"

Svi su ekali dok Soi nije pronala odgovarajui odeljak. "Evo ga", rekla je. "Samo malo." Brzo je prelazila preko podataka. "Ovde ima mnogo informacija. itava tabela. Kako da znamo koju razliku traimo? Jedan element se pojavljuje prirodno, drugi delovanjem oveka. Plutonijum je otkrio..." "Broj", ponovio je Daba. "Treba nam broj." Suzan ponovo proita Tankadovu poruku. Prosta razlika izmeu elemenata... razlika izmeu... potreban nam je broj... "ekajte!" rekla je. "Re "razlika" ima viestruka znaenja. Potreban nam je broj - dakle govorimo o matematici. To je jo jedna od Tankadovih igara recima - re "razlika" znai oduzimanje." "Da!" sloio se Beker sa ekrana na zidu. "Moda ti elementi imaju razliite brojeve protona ili tako neto? Ako oduzmete..." "U pravu je!" ree Daba, okreui se ka Soi. "Zar nema nikakvih brojeva u toj tabeli? Broj protona? Vreme poluraspada? Bilo ta to moemo da oduzmemo?" "Tri minuta!" viknuo je tehniar. "A ta je sa kritinom masom?" predloila je Soi. "Pie da je kritina masa plutonijuma 16 kilograma." "Da!" ree Daba. "Proveri uranijum! Koja je kritina masa uranijuma?" Soi je pretraivala podatke. "Ovaj... 50 kilograma." "Sto deset?" inilo se daje Daba odjednom pun nade. "Koliko je 110 minus 35,2?" "Sedamdeset i etiri zapeta osam", odvrati Suzan kao iz topa. "Ali ne veru je m..." "Sklanjajte se s puta", naredi Daba, bacajui se ka tastaturi. "Mora da je to obustavna ifra! Razlika izmeu njihovih kritinih masa! Sedamdeset i etiri zapeta osam!" "ekajte", ree Suzan, provirujui preko Soinog ramena. "Ovde ima jo toga. Atomska masa. Broj neutrona. Tehnike ekstrakcije." Prelazila je pogledom preko tabele. "Uranijum se razlae na barijum i kripton; plutoni-j 111 ii radi neto drugo. Uranijum ima V2 protona i 146 neutrona, ali..." "Potrebna nam je najoiglednija razlika", ubacila se Mid. "Poruka kae "glavna ruzlika izmeu elemenata."" "Isuse Hriste!" viknu Daba. "Kako mi da znamo staje Tankado smatrao za glavnu razliku?" Dejvid se ubaci: "U stvari, u poruci pie prosta, a ne glavna." Ta re pogodi Suzan pravo u lice. "Prosta!" uzviknula je. "Prosta!" Okrenula se ka Dabi. "Obustavna ifra je prost broj! Razmislite o tome! Savreno se uklapa!" Daba je istog trenutka znao da je Suzan u pravu. Ensei Tankado je itavu svoju karijeru izgradio na prostim brojevima. Prosti brojevi su bili osnovna graa svih kriptografskih algoritama - univerzalne vrednosti koje se nisu mogle podeliti ni sa jednim drugim brojem osim sa jedan i sa samima sobom. Prosti brojevi su dobro funkcionisali u kodiranju jer nije bilo mogue da ih kompjuteri pogode pomou uobiajenog faktorisanja brojev-nog stabla. Soi se ubaci. "Da! To je savreno! Prosti brojevi su osnova japanske kulture! Haiku poezija se slui prostim brojevima. Tri stiha i broj slogova koji iznosi pet, sedam, pet. Sami prosti brojevi. Svi hramovi Kjota imaju..." "Dosta!" uzviknu Daba. "ak i ako obustavna ifra jeste neki prost broj, pa ta s tim! Postoje beskonane mogunosti!" Suzan je znala da je Daba u pravu. Budui da je niz brojeva beskonaan, uvek se moglo traiti dalje i pronai jo jedan prost broj. Izmeu nula i milion, postojalo je preko 70.000 mogunosti. Sve je zavisilo do toga koliko veliki prost broj je Tankado odluio da upotrebi. to je bio vei, to gaje tee bilo pogoditi. "Sigurno je ogroman", progunao je Daba. "Koji god broj daje Tankado odabrao, mora daje prava grdosija." Zauo se povik iz stranjeg dela prostorije. "Upozorenje: dva minuta!" Daba poraeno podie pogled ka VR-u. Poslednji tit je poinjao da se raspada. Tehniari su jurcali okolo. Suzan je neto govorilo da su blizu. "Moemo da uspemo!" rekla je, preuzimajui kontrolu. "Od svih razlika izmeu uranijuma i plutonijuma, kladim se da samo jedna moe biti predstavljena kao prost broj! To nam je poslednji putokaz. Broj koji traimo je prost!"

Daba je posmatrao tabelu sa karakteristikama uranijuma i plutonijuma na monitoru; potom podie ruke u vazduh. "Ovde mora da ima stotinu podataka! Nema anse da ih sve oduzmemo jedne od drugih i pronaemo proste brojeve." "Mnogo tih podataka nije numerike prirode", ohrabrivala ih je Suzan. "Njih moemo zanemariti. Uranijum je prirodan, plutonijum je delo oveka. Uranijum ima iglini detonator, plutonijum imploziju. To nisu brojevi, dakle nisu bitni!" "Uinite tako", naredio je Fontejn. Na VR-u, poslednji zid je bio tanak popni ljuske jajeta. Daba je brisao elo. "U redu, odoe nevani podaci. Ponite sa oduzimanjem. Ja u uzeti gornju etvrtinu. Suzan, vama ide sredina. Svi ostali, podelite ostatak. Traimo prost broj." Za nekoliko sekundi je postalo jasno da nee uspeti. Brojevi su bili ogromni, a u mnogim sluajevima vrednosti nisu bile izraene istim jedinicama. "To su babe i proklete abe", ree Daba. "Imamo gama zrake naspram elektromagnetnih talasa. Fisiju naspram nefisije. Neto su eli brojevi. Neto procenti. Prava zbrka!" "Mora da je tu", odluno ree Suzan. "Moramo da razmislimo. Postoji neka razlika izmeu uranijuma i plutonijuma koja nam je promakla! Neto jednostavno!" "Ovaj... narode?" ree Soi. Otvorila je drugi prozor u kojem je prolazila kroz ostatak dokumenta. "ta je bilo?" upitao je Fontejn. "Otkrili ste neto?" "Ovaj, recimo." Zvuala je kao da joj je neprijatno. "Seate se da sam rekla daje bomba koja je baena na Nagasaki bila plutonijumska?" "Da", odgovorie svi ujedan glas. "E pa..." Soi duboko uzdahnu. "Izgleda da sam pogreila." "Molim!" ree bez daha Daba. "Sve vreme traimo pogrenu stvar?" Soi pokaza na ekran. Zgurali su se oko kompjutera i proitali sledei tekst: ...esta zabluda jeste to daje bomba baena na Nagasaki bila plutonijumska. Zapravo, sadrala je uranijum, ba kao i bomba baena na Hiro-imu. "Ali..." zaustila je Suzan. "Ako su oba elementa uranijum, kako onda da pronaemo razliku izmeu njih?" "Moda je Tankado pogreio", natuknu Fontejn. "Moda nije znao da su bombe bile iste." "Ne." Suzan uzdahnu. "Postao je bogalj upravo zbog te dve bombe. Savreno je poznavao injenice." "jedan minut!" J Daba pogleda VR. "PEM autorizacija brzo nestaje. Poslednja linija odbrane. A pred vratima se skupila gomila." "Usredsredimo se!" naredio je Fontejn. Soi je sedela ispred kompjutera sa pretraivaem i naglas itala: "...Bomba baena na Nagasaki nije sadrala plutonijum, nego vetaki napravljen izotop uranijuma 238, neutron - zasien neutronima." "Prokletstvo!" opsovao je Brinkerhof. "Obe bombe su sadrale uranijum. Elementi odgovorni za Hiroimu i Nagasaki su u oba sluaja predstavljali uranijum. Nema nikakve razlike!" "Gotovi smo", zajeca Mid. "ekajte", ree Suzan. "Proitaj ponovo poslednji deo!" Soi ponovi tekst, "...vetaki napravljen izotop uranijuma 238, zasien neutronima." "238?" uzviknu Suzan. "Zar nismo upravo videli neto o tome kako je bomba baena na Hiroimu sadrala neki drugi izotop uranijuma?" Zbunjeno su se pogledali. Soi mahnito poe da se vraa do mesta koje su traili. "Da! Ovde pie da je bomba baena na Hiroimu sadrala drugaiji izotop uranijuma!" Mid zinu od zaprepaenja. "Obe sadre uranijum - ali razliite vrste!" "Obe su uranijumske?" Daba se progura i zagleda u terminal. "Babe i babe? Divno!" "Kako se razlikuju ta dva izotopa?" upita Fontejn. "Mora biti neto elementarno." Soi je pretraivala dokument. "ekajte... traim... u redu..." "etrdeset i pet sekundi!" viknuo je glas.

Suzan podie pogled. Poslednji tit je bio gotovo nevidljiv. "Evo ga!" uzviknu Soi. "itaj!" Daba se preznojavao. "U emu je razlika! Mora da postoji nekakva razlika izmeu njih!" "Da!" Soi pokaza na monitor. "Gledajte!" Svi su itali tekst: ...dve bombe su sadrale razliito punjenje... potpuno istih hemijskih karakteristika. Uobiajenom hemijskom ekstrakcijom se ne mogu razdvojiti ta dva izotopa. Oni su, izuzev najsitnijih razlika u teini, potpuno identini. "Atomska masa!" uzbueno je uzviknuo Daba. "To je! Jedina razlika je u njihovim masamal To je klju! Dajte mi njihove mase! Izraunaemo razliku!" "ekajte", rekla je Soi, pretraujui dokument. "Skoro sam tu! Da!" Svi su prelazili pogledom preko teksta. ...razlika u masi izuzetno mala... ...difuzija gasova pri njihovom razdvajanju... ...10,032498xl0A134 naspram 19,39484xl0A23. "Evo ih!" uzviknuo je Daba. "To je to! To su mase!" "Trideset sekundi!" "Hajde", proaputao je Fontejn. "Oduztnite ih. Brzo." Daba zgrabi digitron i poe da ukucava brojeve. "ta znai asterisk?" upita Suzan. "Iza brojeva stoji asterisk!" Daba se nije obazirao na nju. Ve je mahnito udarao po tipkama digi-trona. "Paljivo!" upozorila gaje Soi. "Potreban nam je taan broj." "Asterisk", ponovi Suzan. "Tu je fusnota." Soi je kliknula na fusnotu obeleenu asteriskom. Prebledela je. "Oh... blagi Boe." Daba podie pogled. "Staje?" Svi se nagnue ka monitoru i poraeno uzdahnue. Sitna fusnota je glasila: 12 otklon greke. Objavljeni iznosi variraju od laboratorije do laboratorije. Meu skupinom okupljenom na podijumu odjednom je zavladala pobona tiina. Kao da su posmatrali pomraenje sunca ili vulkansku erupciju - neverovatni lanac dogaaja nad kojima nisu imali nikakvu kontrolu. Sekunde kao da su milele. "Gubimo kontrolu!" zavapio je tehniar. "Povezuju se! Sve linije!" Na levom delu ekrana Dejvid i agenti Smit i Kolijander tupo su zurili u svoju kameru. Na VR-u, poslednji zatitni zid bio je tek senka. Okruivala ga je masa crnih linija, stotina linija koje su ekale da se povezu. S desne strane tog prizora video se Tankado. Neprirodan snimak poslednjih trenutaka njegovog ivota tekao je u beskonanoj petlji. Izraz oajanja - prsti isprueni ka napred, prsten koji blista na suncu. Suzan je gledala snimak koji je as bio jasan, as ne. Zurila je u Tanka-dove oi - kao da su bile ispunjene aljenjem. On nikada nije eleo da ovo ode ovoliko daleko, rekla je sama sebi. Zeleo je da nas spase. A ipak, iznova i iznova, Tankado je pruao prste, gurajui prsten ljudima u lice. Pokuavao je da neto kae, ali nije uspevao. Samo je i dalje pruao prste ka njima. U Sevilji, Bekeru su se misli i dalje vrtele po glavi. Mrmljao je za sebe: "Kako su ono rekli, koja su to dva izotopa? U238 i U...?" Duboko je uzdahnuo - nije ni bilo vano. On je bio nastavnik jezika, ne fiziar. "Dolazne linije se pripremaju za autorizaciju!" "Isuse!" zaurlao je Daba u oajanju. "Kako se prokleti izotopi razlikuju! Do avola, zar niko ne zna kako se razlikuju?!" Nije bilo odgovora. Prostorija je bila ispunjena tehniarima koji su bespomono posmatrali VR. Daba se munjevito okrenu natrag ka monitoru i podie ruke u vazduh. "Gde je prokleti nuklearni fiziar kada je potreban!" Suzan je zurila u prizor na video-bimu i znala da je sve gotovo. Gledala je na usporenom snimku kako Tankado umire iznova i iznova. Pokuavao je da progovori, guei se recima, pruajui deformisanu ruku... pokuavajui neto da porui. Pokuavao je da spase bazu podataka, rekla je Suzan sama sebi. Ali nikada neemo znati kako. "Drutvo je pred vratima!" Daba je zurio u ekran. "Evo ih!" Znoj mu se slivao niz lice. U sreditu ekrana, poslednji tragovi poslednjeg zatitnog zida skoro da su nestali. Crna masa linija koje su okruivale sredite bila je neprozirna.

Pulsirala je. Mid odvrati pogled. Fontejn je stajao uspravno, kruto, pogleda uprtog ispred sebe. Brinkerhof je izgledao kao da e mu pozliti. "Deset sekundi!" Suzan nije skidala pogled sa Tankada. Oajanje. Kajanje. Ruka koja se prua, stalno iznova, napred, i prsten koji blista na suncu, deformisani prsti iskrivljeni pred licima stranaca. Pokuava neto da im kae! ta ? Na ekranu iznad njih video se Dejvid, zadubljen u misli. "Razlika", mrmljao je sebi u bradu. "Razlika izmeu U238 i U235. Mora biti neto jednostavno." Tehniar poe da odbrojava. "Pet! etiri! Tri!" Re je stigla do Spanije za samo malo manje od desetog dela sekunde. Tri... tri. Dejvid Beker kao da je ponovo pogoen iz elektrine puke. Svet oko njega se usporio toliko da se inilo da stoji. Tri... tri... tri. 238 minus 235! Razlika je tri! Kao na usporenom snimku, nagnuo se ka mikrofonu... U istom trenutku, Suzan je zurila u Tankadovu ispruenu ruku. Odjednom je videla dalje od prstena... dalje od izgraviranog zlata. Videla je meso ispod... njegove prste. Tri prsta. Uopte se nije radilo o prstenu. Radilo se o ruci. Tankado im nije govorio - pokazivao im je. Izricao je svoju tajnu, otkrivao klju za obustavu... molei se da njegova tajna na vreme nae svoj put do Agencije. "Tri", proaputala je zapanjeno Suzan. "Tri!" viknuo je Beker iz Spanije. Ali, u optem haosu, inilo se da ih niko ne uje. "Gotovi smo!" zaurlao je tehniar. VR poe mahnito da trepe u trenutku kada se sredite prikaza predalo navali. Sa visine se oglasie sirene. "Podaci izlaze!" "Brzo povezivanje spoljanjih linija u svim sektorima!" Suzan se kretala kao u snu. Munjevito se okrenula ka Dabinoj tastaturi. Dok se okretala, pogled joj se zaustavio na vereniku. Na Dejvidu Bekeru. Njegov glas ponovo zabruja sa visine. "Tri! Razlika izmeu 235 i 238 je tri!" Svi u prostoriji podigoe pogled. "Tri!" povikala je Su.an, nadjaavajui zagluujuu kakofoniju sirena i tehniara. Pokazala je na ekran. Svi pogledi su pratili njenu ruku do Tanka-dove ruke, ispruene, sa tri prsta koja se oajniki njiu na seviljskom suncu. Daba se ukoi. "h, moj Boe!" Iznenada je shvatio da im je ubogaljeni genije sve vreme pokazivao odgovor. "Tri je prost!" Sosi viknu. "Tri je prost broj!" Fontejn je izgledao apiinjono. "Da li je mogue daje toliko jednostavno?" "Podaci naputaju IHK".II!" nviipin je tehniar. "Ide brzo!" Svi na podijumu poletee ka terminalu u isto vreme - gomila ispruenih ruku. Meutim, kroz tu guvu, poput kratkih zaustavljanja koja prekidaju linijsku vonju, Suzan dotaknu metu. Ukucala je broj 3. Svi se okrenue ka video-bimu. Iznad svog tog haosa, jednostavno je pisalo: UNESI LOZINKU? 3 "Da!" viknuo je Fontejn. "Odmah!" Suzan zadra dah i spusti prst na tipku ENTER. Kompjuter zapita. Niko se nije ni pomerio. " Tri mune sekunde kasnije, i dalje se nita nije dogodilo. Sirene su i dalje zavijale. Pet sekundi. est sekundi. "Podaci izlaze iz baze podataka!" "Nema promene!" Odjednom Mid poe da uzbueno pokazuje na ekran iznad njih. "Pogledajte!" Na njemu se pojavila poruka: OBUSTAVNA IFRA POTVRENA. "Podignite zatitne zidove!" naredio je Daba. Ali Soi je bila jedan korak ispred njega. Ve je izdala naredbu. "Izlaz informacija prekinut!" povikao je tehniar. "Ulazne veze prekinute!" Na VR-u, prvi od pet odbrambenih zidova poeo je da se pojavljuje. Crne linije koje su napadale sredite istog trenutka se prekinue. "Ponovo se uspostavlja!" viknuo je Daba. "Prokleta stvar se ponovo uspostavlja!"

Nastupio je trenutak oprezne neverice, kao da bi svakog trenutka sve moglo da se raspadne. Potom poe da se pojavljuje drugi odbrambeni zid... a zatim i trei. Nekoliko trenutaka kasnije, ponovo se pojavio itav niz filtera. Baza podataka je bila bezbedna. itava prostorija je eksplodirala. Pandemonijum. Tehniari su se grlili, bacajui od radosti kompjuterske ispise u vis. Sirene zautae. Brinkerhof zgrabi Mid i vrsto je zagrli. Soi granu u pla. "Daba", upitao je Fontejn. "Koliko su preuzeli?" "Veoma malo", rekao je Daba, gledajui u svoj monitor. "Veoma malo. I nita kompletno." Fontejn polako klimnu glavom. Iskrivljeni osmeh poe da mu se pojavljuje u uglovima usana. Traio je pogledom Suzan Fleer, ali ona je ve koraala ka prednjem delu prostorije. Na zidu ispred nje, lice Dejvida Bekern ispunjavalo je itav ekran. "Dejvide?" "Zdravo, lepotice." Nasmeio se. "Vrati se kui", rekla je. "Vrati se kui, i to odmah." "Vidimo se u Stoun Menoru?" upitao je. Ona klimnu glavom dok su joj suze navirale na oi. "Dogovoreno." "Agente Smit?" pozvao ga je Fontejn. Smit se pojavio na ekranu, iza Bekera. "Da, gospodine?" "Izgleda da gospodin Beker ima sastanak. Moete li da se postarate da odmah stigne kui?" Smit klimnu glavom. "Na mlanjak je u Malagi." Potapao je Bekera po leima. "eka vas prava poslastica, profesore. Jeste li nekada leteli lirde-tom 60V Beker se zacereka. "Od jue nisam." Kada se Suzan probudila, sunce je sijalo. Neni zraci prosejavali su se kroz zavese i padali po krevetu od gujeg perja. Ispruila je ruku ka Dejvidu. Sanjam li? Telo joj je i dalje bilo nepomino, iscrpljeno, sa vrtoglavicom od prethodne noi. "Dejvide?" zajeala je. Nije bilo odgovora. Otvorila je oi; koa ju je i dalje peckala. Carav na drugoj strani kreveta je bio hladan. Dejvida nije bilo. Mora da sanjam, pomislila je. Uspravila se u krevetu. Soba je bila viktorijanska, sva u ipkama i antikvitetima - najbolji apartman u Stoun Me-noru; Njena mala putna torba nalazila se nasred poda od grubih dasaka... njen ve bio je na stolici iz doba kraljice Ane. Da li je Dejvid zaista stigao? Seala se - njegovog tela pored njenog, kako je budi nenim poljupcima. Da li je sve to sanjala? Okrenula se ka nonom stoiu. Prazna boca ampanjca, dve ae... i poruka. Trljajui pospane oi, Suzan obmota pokriva oko svog nagog tela i proita poruku. Najdraa Suzan, volim te. Bez voska, Dejvid. Ozareno se osmehnula, prislonivi poruku na grudi. Bez sumnje, to je bio Dejvid. Bez voska... bila je to ifra koju je tek trebalo da resi. Neto se pomaknu u uglu i Suzan podie pogled. Na plianom divanu, okupan jutarnjim suncem, uvijen u debeli ogrta, sedeo je Dejvid Beker, bez reci je posmatrajui. Ispruila je ruku ka njemu, pozivajui ga da joj prie. "Bez voska?" zagugutala je, zagrlivi ga. "Bez voska." Nasmeio se. Strasno gaje poljubila. "Reci mi ta to znai." "Nema anse." Nasmejao se. "Svako mora da ima svoje tajne - tako stvari ostaju zanimljive." Suzan se nestano nasmei. "Ako budu makar malo interesantnije nego prole noi, neu vie moi da hodam." Dejvid je uze u naruje. Oseao se bestelesno. Jue je gotovo umro, a ipak, evo ga ovde, ivlji nego ikada. Suzan je leala glave naslonjene na njegove grudi, sluajui otkucaje njegovog srca. Nije mogla da veruje daje mislila kako gaje zauvek izgubila.

"Dejvide", uzdahnula je, pogledavi poruku pored kreveta. "Reci mi ta "bez voska" znai. Zna da mrzim ifre koje ne mogu da resim." Dejvid je utao. "Reci mi." Napuila je usne. "Ili me vie nikada nee imati." "Laljivice." Suzan ga udari jastukom. "Reci mi! Smesta!" Ali Dejvid je znao da joj nikada nee rei. Tajna koja je leala iza tog izraza, "bez voska", bila je suvie slatka. Imala je drevne korene. Za vreme renesanse, panski skulptori koji bi napravili greku pri klesanju skupocenog mermera esto su prikrivali svoje greke uz pomo cera..."voska". Statua koja nije imala greaka i koju nije trebalo krpiti hvaljena je kao "skulptura sin cera" ili "statua bez voska". Sam izraz je postepeno poeo da se upotrebljava za sve to je bilo iskreno i pravo. Engleski oblik reci "iskren"3 tako-e je potekao od panskog sin cera..."bez voska". Dejvidova tajna ifra nije bila nikakva misterija -jednostavno je potpisivao svoja pisma sa "iskreno". Neto mu je govorilo da se Suzan to nee dopasti. "Bie ti drago da zna", rekao je Dejvid u pokuaju da promeni temu, "da sam, dok sam se vraao kui, iz aviona nazvao rektora univerziteta." Suzan podie pogled ispunjen nadom. "Reci mi da si dao otkaz na mesto efa katedre." Dejvid klimnu glavom. "Sledeeg semestra se vraam u uionicu." Ona sa olakanjem odahnu. "Ba tamo gde i pripada." Dejvid se neno osmehnu. "Da, pretpostavljam da me je panija podse-tila na ono stoje vano." "Vraa se slamanju srca studentkinja?" Suzan ga poljubi u obraz. "E pa, barem e imati vremena da mi pomogne da sredim svoj rukopis." "Rukopis?" "Da. Odluila sam da ga objavim." "Da objavi?" Dejvid nije znao o emu govori. "Da objavi ta?" "Neke ideje koje imam po pitanju protokola promenljivih filtera i kvadratnih ostataka." On zajea. "Zvui kao pravi best-seler." Ona se nasmeja. "Iznenadio bi se." Dejvid gurnu ruku u dep svog bade-mantila i izvue mali predmet. "Za-muri. Imam neto za tebe." Suzan sklopi oi. "Da pogaam - ki zlatni prsten sa natpisom na latinskom svuda po sebi?" eng. sincnr. l"iim. prev. 328 Den Braun "Ne." Dejvid se zakikota. "Postarao sam se da Fontejn to vrati u zaostav-tinu Enseija Tankada." Uzeo je Suzan za ruku i stavio joj neto na prst. "Laljive." Suzan se nasmejala, otvarajui oi. "Znala sam..." Ali prekide u pola reenice. Prsten na njenom prstu uopte nije bio Tan-kadov. Bio je to platinasti prsten sa jednim sjajnim dijamantom. Suzan ostade bez reci. Dejvid je pogleda u oi. "Hoe li se udati za mene?" Suzan zastade dah. Pogledala je Dejvida, potom ponovo prsten. Oi joj se iznenada ispunie suzama. "Oh, Dejvide... ne znam ta da kaem." "Reci "da"." Suzan okrenu glavu, ne izgovorivi ni re. Dejvid je ekao. "Suzan Fleer, volim te. Udaj se za mene." Suzan podie glavu. Oi su joj bile ispunjene suzama. "ao mi je, Dejvide", proaputala je. "Ja... ne mogu." Dejvid je zapanjeno zurio u nju. Gledao ju je u oi, oekujui da u njima ugleda onaj nestaan sjaj. Nije ga bilo. "S-Suzan", mucao je. "Ja - ne razu-mem." "Ne mogu", ponovila je. "Ne mogu da se udam za tebe." Okrenula je glavu. Ramena poee da joj se tresu. Prekrila je lice rukama. Dejvid je bio zapanjen. "Ali, Suzan... Mislio sam..." Uhvatio ju je za ramena koja su drhtala i okrenuo je ka sebi. Tada je shvatio. Suzan Fleer uopte nije plakala; histerino se smejala.

"Neu se udati za tebe!" Smejala se, ponovo ga napadajui jastukom. "Neu, sve dok mi ne objasni "bez voska"! Izluuje me!" EPILOG Kau da u smrti sve stvari postaju jasne. Tokugen Numataka je sada znao da je to istina. Dok je stajao nad kovegom u carinskoj kancelariji u Osaki, osetio je gorku jasnou koju nikada ranije ne bese spoznao. Njegova vera je govorila o krugovima, o meupovezanosti ivota, ali Numataka nikada nije imao vremena za religiju. Carinski slubenici su mu dali kovertu sa dokumentima o roenju i usvo-jenju. "Vi ste jedini ivi srodnik ovog mladia", rekli su. "Namuili smo se da vas pronaemo." Misli mu se vratie trideset i dve godine unazad, do one kiom natopljene noi, do bolnikog odeljenja na kojem je napustio svoje deformisano dete i suprugu na umoru. Uinio je to u ime menboku - asti - sada samo prazne senke. Uz papire je bio priloen i zlatni prsten. Na njemu su bile ugravirane reci koje Numataka nije razumeo. Nije ni bilo vano; rei ionako vie nisu imale nikakvog znaaja za njega. Odrekao se jedinog sina. A sada ih je najsurovija od svih sudbina ponovo spojila. Kraj.