You are on page 1of 472

Organska bata

Naslov originala: Encyclopedia of Organic Gardening, by Polina Pirs


Izdava: Imhotep, Banjaluka
Prevod: Marko Brani
tampa: Leon
Distribucija: BiH: 065-415-765, Srbija: 064-089-6937, Hrvatska: 095-899-3564
Makedonija: 070-218-374

Polina Pirs

ORGANSKA
BATA
Velika enciklopedija
organskog batovanstva

Sadraj
- Organsko batovantstvo: uvod . . . . . . . . . . . . . . . . 7
- Organsko po projektu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17
OSNOVE
- Zemljite i briga o njemu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32
- Voda i zalivanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60
- Korov i njegovo suzbijanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71
- Zdravlje biljaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82
- Gajenje biljaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102
DOBAR IZGLED
- Okvir za batu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
- Drvenaste biljke i penjaice . . . . . . . . . . . . . . . . . .
- Batensko cvee . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
- Travnjaci i njihova nega . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
- Batovanstvo za ivotinjski svet . . . . . . . . . . . . . . .
- Batovanstvo u saksijama . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
- Batovanstvo u staklenicima . . . . . . . . . . . . . . . . .

125
144
160
176
189
202
215

GAJITE SAMI
- Gajenje voa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 234
- Gajenje zainskog i lekovitog bilja . . . . . . . . . . . . . 284
- Gajenje povra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 295
KATALOG BILJAKA
- Povre i salatne biljke, od A do . . . . . . . . . . . . . . 341
- Problemi s biljkama, od A do . . . . . . . . . . . . . . . 397
- Gajenje povra na naim prostorima . . . . . . . . . . . . 440
- Organski vodi za batovane . . . . . . . . . . . . . . . . . 442
- Izvori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 453
- Kolorne slike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 456

Uvod

Organsko batovanstvo
Organski metodi omoguuju vam da stvorite batu
kakvu elite; metodi su praktini i jednostavni
Prosto reeno, organsko batovanstvo je
stil batovanstva koji vodi rauna o zatiti
prirodne sredine i oveka. Metode ovog
batovanstva moe da primenjuje svako, s
ciljem da se stvori i odri bata gotovo
svakog oblika, veliine i stila, na bilo kom
mestu, od centra grada do seoske idile.
Organsko batovanstvo prua vam priliku da stvorite batu kakvu elite, uz saznanje da doprinosite zatiti ire okoline u
kojoj svi moramo da ivimo.
Od hrane do cvea
Organski pokret nastao je, u stvari, sredinom 20. veka, kad su napredni, vizionarski pojedinci Lorens Hils i Iv Balfur poeli
da dovode u pitanje pravac kojim je krenula proizvodnja hrane, a tu su i poeci organskog batovanstva. Oni su naroito bili
zainteresovani za zdravu proizvodnju hrane i upravo je u oblasti proizvodnje hrane
organsko gajenje ostvarilo najvei napredak. Meutim, organski metodi nisu samo
za vonjake i povrtnjake. Oni mogu da se
primene na sve oblasti batovanstva, od
travnjaka do cvetnih leja i saksija na prozorima. Danas raste interesovanje za organsko odravanje javnih parkova, sportskih terena, igralita, pa ak i parking prostora.
Budunost je organska
U protekloj deceniji zabeleen je fenomenalan porast interesovanja za sve to je
organsko. Organski pokret - koji su dugo
inili energini, posveeni, aktivni, ali relativno malobrojni entuzijasti - zaista je sazreo. Organska hrana je u irokoj ponudi u

velikim lancima samoposluga, ali i u specijalizovanim prodavnicama irom sveta.


Vlade mnogih drava podravaju organsku
zemljoradnju i istraivanja u toj oblasti, a
sve vie ljudi se okree organskim metodima u batovanstvu. Svaki put kad se dogodi neki incident koji ugroava bezbednost
korienja hrane ili kad opasnost od primene novog pesticida izae na videlo, sve
vie ljudi poinje da jede i gaji organsku
hranu.

RazvOj ORganSkOg POkReta


Iako su mineralna ubriva stvorena pre
150 godina, ona nisu bila iroko prihvaena sve do sredine 40-ih godina prolog veka, neposredno posle Drugog svetskog rata. Zemljoradnici su dugo bili nepoverljivi
prema mineralnom ubrivu, uvereni da jedino stajnjak daje duu zemlji. Savremeni pesticidi, od kojih su mnogi razvijeni kao
nervni otrovi tokom ratnih godina, imaju
slinu kratku istoriju. Pre 1950. godine,
broj hemikalija koje su zemljoradnici koristili u borbi protiv tetoina bio je iznenaujue ogranien. Uprkos tome, bilo bi pogreno misliti da je zemljoradnja na prelazu iz 19. u 20. vek bila ista kao i organsko
gajenje koje se praktikuje danas. Osnove
se moda nisu mnogo promenile, ali savremene, usavrene tehnike, oprema i obilje
varijeteta biljaka koje koriste dananji organski proizvoai zapanjili bi njihove viktorijanske pretke.
Pioniri organskog gajenja
Godine posle Drugog svetskog rata bile
su obeleene ogromnim podsticajima ne-

kih drava da se povea poljoprivredna


proizvodnja. Veina zemljoradnika prikljuila se primeni hemikalija koju su favorizovale dravne subvencije i drugi oblici podsticaja. Kao posledica toga, potpomognuti
usavravanjima tehnika proizvodnje, prinosi biljaka su dramatino porasli. Pokazalo se da je nova politika bila neosporno uspena, a ipak, jo na samom poetku, uo
se izvestan broj glasova protesta.
Njihova osnovna briga bila je da e zamena prirodnog ubriva mineralnim ugroziti zdravlje zemljita. Osiromaeno zemljite, obrazlagali su oni, proizvee nezdrave biljke koje e ugroziti zdravlje ljudi i
ivotinja, umesto da mu doprinesu.
Iv Balfur, jedan od glavnih zagovornika
ove teorije, osnovala je 1945. godine Asocijaciju za zemljite s ciljem da naglaava
ivotnu povezanost zdravlja zemljita, biljaka, ivotinja i oveka. To je oznailo poetak Organskog pokreta u Velikoj Britaniji.
Bilo je potrebno imati veliku hrabrost i
otvoreno se suprotstaviti savetima vlade i
tadanjeg naunog i istraivakog establimenta i onovremenoj vladajuoj doktrini.
U naelu, zemljoradnici su bili ti koji su primeivali propadanje zemljita ili tete prouzrokovane upotrebom pesticida, pa su se
oni i okupljali u prvim godinama pokreta
oko pobornika organskog gajenja.
I u batama tog vremena, elja da se
bude moderan ubedila je mnoge ljude
da preu na instant ubriva i udotvorne preparate kao to je DDT. Meutim, i
tu se pojavila manjina koja se vrsto usprotivila - meu njima i Lorens Hils, koji je
bio jedan od osnivaa britanske Asocijacije
za zemljite. On je 1958. godine osnovao
organizaciju za organsko batovanstvo,
nazvavi je Istraivaka asocijacija Henri
Dabldej. Ona je danas poznatija pod skraenicom H.D.R.A. (Henry Doubleday Research Association), a naziv je dobila po eksperimentalnom hortikulturisti iji rad i filozofiju je Hils veoma cenio.

ORGANSKA BATA

Pokret narasta
U godinama koje su sledile, interesovanje za organske principe poraslo je i u
SAD. Derom Rodejl je 1942. godine pokrenuo asopis Organska zemljoradnja i
batovanstvo, jedan od prvih koji je promovisao metode organskog gajenja. Jedan deo amerikih zemljoradnika usvojio
je organsku praksu, a mnogi batovani
postali su svesni mogunosti koje ona prua. Tokom 60-ih godina prolog veka, nastala je ira reakcija na upotrebu pesticida,
podstaknuta otkriima Rejel Karson, iznetim u njenoj upeatljivoj knjizi Tiho prolee, u kojoj je istakla tetne posledice ovih
hemikalija po ivotnu sredinu. Taj proces
se ubrzao zato to je u javnosti tokom 70ih i 80-ih godina poveana svest o problemima zatite ivotne sredine. U to vreme
poela je da se prodaje organska hrana,
iako samo u malim, specijalizovanim prodavnicama. Tokom poslednje decenije 20.
veka, niz incidenata vezanih za industrijski
proizvedenu hranu, ukljuujui pojavu bolesti ludih krava i genetski modifikovane
hrane (vidi str. 296), doveo je do eksplozije u potranji organski proizvedene hrane. Danas, u novom milenijumu, perspektiva organske proizvodnje ne moe biti
sjajnija. Neki ak predviaju da e, po sadanjoj stopi rasta, organska zemljoradnja
u sledeih 25 godina zameniti klasinu.
Dakle, ko je danas taj ko e da
kae ta je organsko?
Ako hrana treba da ponese oznaku organska, potroa mora da bude siguran
da je ona zaista organski odgajena. Da bi
se odralo poverenje potroaa, u mnogim
zemljama zabranjena je prodaja hrane kao
organske ukoliko ne nosi registrovanu oznaku kojom se potvruje da je odgajena
po odobrenim organskim standardima. Ti
standardi - koji su praktina primena osnovnih organskih naela - pokrivaju sve aspekte gajenja, skladitenja i prerade hra-

UVOD

ne, ukljuujui obradu zemljita, brigu o


ivotinjama i suzbijanje tetoina i korova.
U trenutku kad je ova knjiga pisana, nisu
postojali zakonski standardi kojima se ureuje odravanje javnih zelenih povrina parkova, bata, terena za golf, parkiralita
itd. - meutim, postoje izgledi da e takvi
standardi biti usvojeni u budunosti za
mnoge od njih. Organski batovani znaju
da je savreno mogue ureivati celu batu - ukljuujui ruinjake, travnjake, bunje i cvetne leje - bez korienja mineralnih ubriva i prskanja. Pa zato isto naelo ne bi bilo primenjeno na javne bate i
parkove, kolska dvorita i slino? U nekim
zemljama, kao to su Nemaka, Danska i
vajcarska, takve inicijative ve su pokrenute. U Velikoj Britaniji H.D.R.A. sarauje
sa predstavnicima hortikulturne industrije
na nacrtu organskih standarda za javne
zelene povrine.
Batovani iz svih zemalja imaju mogunost da rade po Organskom vodiu za batovane H.D.R.A. (vidi str. 442), koji je napisan na osnovu standarda za komercijalnu proizvodnju. Podaci izneti u ovoj knjizi
zasnovani su na tom vodiu. Batovanstvo,
bez obzira na kom nivou, oigledno ima
mnoge aspekte. Tu su travnjaci i poploani delovi, koji se ne tiu zemljoradnika. Vodi H.D.R.A. pokriva i neka od ovih podruja koja se ne odnose na proizvodnju hrane, a razmatra se i uvoenje drugih oblasti.
Proizvodi za organsko
batovanstvo
Proizvodi za bate - ubriva, zemlja za
saksije i pesticidi, na primer, jedan su od
aspekata batovanstva za koji bi bilo veoma korisno da se usvoje zakonski priznati standardi. Trenutno je mogue da bilo
koji proizvod bude oznaen kao organski
ukoliko je ivog porekla (to je renika
definicija rei organski). To znai da ubrivo iz industrijskih kokoinjaca, na primer,
moe da se prodaje kao organsko, iako
ono nije prihvatljivo za upotrebu u organskoj bati.

Ipak, sve je vie proizvoda za batu koji


su oznaeni prihvaenim simbolom za organske proizvode ili imaju deklaraciju da
su pogodni za upotrebu u organskoj bati.
Vodi H.D.R.A. i odgovarajua poglavlja u
ovoj knjizi pomoi e vam da postavite
prava pitanja proizvoaima ako takvog
simbola ili deklaracije nema.
Spektar organskih - i takozvanih organskih - proizvoda za bate sve je iri. Za vie
informacija o njima, videti stranu 13.

ta DOBijate ORganSkOm
PROizvODnjOm?
Organska proizvodnja prua mnogo, kako vaoj porodici, tako i iroj ivotnoj sredini.
zdrava ishrana
Organski proizvodi nikad ne mogu biti
garantovano bez ikakvih pesticida - na
svet je suvie zagaen da bi bilo ko mogao
to da tvrdi - ali oni se gaje bez oslanjanja
na arsenal pesticida koji se koristi u klasinom gajenju. Na Zapadu je registrovano
malo sluajeva trovanja pesticidima, ali mi
zapravo nemamo pojma o kumulativnim,
hroninim dejstvima koktela niskih koncentracija pesticida koje smo svi uneli u
organizam konzumiranjem konvencionalno
proizvedene hrane. Riziku su naroito izloene bebe i mala deca, zbog male telesne
teine. Pesticidi su pronaeni ak i u majinom mleku.
Gajenjem sopstvenog, organskog voa,
povra i zainskih biljaka, biete sigurni da
je hrana koju jedete vi i vaa porodica
maksimalno zdrava i svea. Moi ete i da
uivate u znatno irem spektru namirnica
nego kad ih kupujete u prodavnicama. Pored toga, istraivanja pokazuju i da organski proizvedena hrana ima veu hranljivu
vrednost u pogledu kljunih sastojaka kao
to je vitamin C.
Tragovi pesticida, meutim, ne nalaze se
samo u hrani. Seeno cvee, esto uvezeno iz zemalja u kojima upotreba pesticida

10

nije strogo kontrolisana, ponekad je prskano supstancama koje su u drugim zemljama zabranjene - zato ima smisla da sami
gajite cvee.
zdrava bata
Primenom organskog batovanstva moi
ete potpuno da izbegnete korienje pesticida. Vi, vaa deca, i ivotinjski svet koji
poseuje vau batu, moi ete bezbedno
da uivate u njoj.
zdrav ivotinjski svet
ivotinje su neizbeno rtve - kako u
broju, tako i spektru vrsta - ubrzane degradacije ivotne sredine. Alarmantna je injenica da su nekad uobiajene vrste ptica, kao to je plava ptica danas, malobrojnije nego pre 50 godina. Bezbrojne manje
poznate vrste opstaju s neizvesnom sudbinom.
Nije nikakvo iznenaenje da ivotinjski
svet napreduje na organskim farmama i u
batama, a injenica da sve vie zemljoradnika i batovana odbacuje upotrebu
hemikalija budi nadu da e se trend stalnog smanjivanja ivotinjskog sveta obrnuti. Naune studije pokazuju da na organskim farmama postoji vea brojnost i raznovrsnost divljih ivotinja nego na veini
konvencionalnih farmi. Uprkos relativno
maloj povrini bata u odnosu na farme,
one su ipak znaajne. Organska bata, ma
koliko skromne povrine, moe da privue
obilje raznovrsnih ivotinja. U stvari, jedno
od veih zadovoljstava koje prua organska proizvodnja jeste uivanje u pticama,
leptirima i drugim malim stvorenjima koja
dele batu s vama. Razliitost stvara ravnoteu, pa su tetoine manji problem tamo gde buja ivotinjski svet.
zdrava ivotna sredina
Zagaenje ivotne sredine sve ei je
faktor savremenog ivota. Deponije smea
i postrojenja za njegovo spaljivanje, koja
su izgraena da bismo se oslobodili veno
narastajuih brda smea, nisu ba prijatno

ORGANSKA BATA

okruenje. Organsko batovanstvo podstie viekratno korienje i recikliranje svega to se esto baca ili spaljuje i time pomae smanjivanje brda smea.
Gotovo da je nemogue proceniti tetu
koju su metodi intenzivne poljoprivrede
naneli ivotnoj sredini u proteklih pola veka. U velikoj meri uniteni su dragoceni
elementi pejzaa kao to su ive ograde,
livade pokrivene poljskim cveem i movare. Preterana upotreba mineralnih ubriva
zagadila je jezera i reke, u mnogim sluajevima guei ih gotovo potpuno podsticanjem nenormalnog rasta algi i vodenog korova. Pesticidi su svuda u ivotnoj sredini:
na kopnu, u moru, ak i na Severnom i
Junom polu, gde se nagomilavaju u telima ivotinja kao to su foke, pingvini i
polarni medvedi.
Organska zemljoradnja i batovanstvo,
koji se ne oslanjaju na aditive, izazivaju
veoma mala zagaenja. Oni uvaju i pospeuju elemente pejzaa koji su stanita
divljih ivotinja, to je od kljunog znaaja
za suzbijanje tetoina. Nije nikakvo udo
to nauna istraivanja iznova ocenjuju organsko gajenje kao najodriviji metod koji
postoji.
zdrav dep
Neuoljivi trokovi konvencionalne zemljoradnje su ogromni. Samo u Velikoj Britaniji, godinji troak preiavanja pijae
vode da bi se sadraj pesticida sveo na
prihvatljiv nivo, kree se oko 170 miliona
dolara. Uklanjanje nitrata kota dodatna
22 miliona. Ti trokovi jo su vei u SAD,
naravno, a plaaju ih potroai, direktno iz
svog depa.
Metodi organskog batovanstva mogu
da smanje cenu koju ljudi plaaju. Pravljenje komposta i komposta od lia, na
primer, moe da eliminie potrebu za kupovinom dodataka za obogaivanje zemlje
i mineralnih ubriva, a znaajne sume
novca mogu se utedeti proizvodnjom
sopstvenih organskih proizvoda.

11

UVOD

zdrava budunost
Pomisao da nau planetu nismo nasledili od predaka, nego smo je pozajmili od
potomaka, obavezuje sve nas. Organski
metodi pomau nam da ostvarimo tu filozofiju u praksi.
irom sveta, sve su vei pritisci da se
intenzivira proizvodnja hrane, to poveava zavisnost od primene hemijskih aditiva,
a sve se vie smanjuje spektar biljnih vrsta
i njihovih sorti koje mogu da reaguju na te
aditive. Poslednja manifestacija tog trenda, ona koja najvie zabrinjava, jeste genetska modifikacija, koja predstavlja antitezu organskog gajenja. Takav razvoj porie lokalno znanje, tradicionalnu strunost,
odrivost, raznovrsnost i ravnomernu rasporeenost moi i kontrole. Predstavnici
industrijske proizvodnje hrane mogu da
kau da je njihov nain jedini koji moe da
nahrani ceo svet, ali mnogi se nee sloiti
s tim. Organski pokret nudi zdrav, odriv,
alternativni pogled na budunost.
Prednosti i koristi
Organski metodi mogu da se primene na
celu batu, ne samo na jestive biljke; sutinu ini ishrana zemljita. Recikliranje doprinosi smanjenju nepotrebnog otpada, a
mogu da se iskoriste i prirodni ciklusi: ako
gajite biljke koje privlae divlje ivotinje,
one e zauzvrat, pomoi u suzbijanju tetoina.

ta je ORganSkO
BatOvanStvO?
Organsko batovanstvo nije samo zamena hemikalija, kao to su mineralna ubriva i pesticidi, prirodnim preparatima, kako
se esto pojednostavljeno opisuje. Ono je
mnogo vie od toga, u teoriji, ali i u praksi.
Osnovna naela
Konvencionalna ubriva uglavnom su
rastvorljiva (njihovi sastojci direktno su
dostupni biljkama). S druge strane, organski metodi oslanjaju se na iva bia nasta-

njena u zemlji koja bi trebalo da hranljive


sastojke uine dostupnim biljkama.
Iako deluje neverovatno, u samo jednoj
kaiici plodne zemlje moe da bude vie
bakterija i gljivica nego to ima ljudi na
planeti. Ovi mikroorganizmi, nevidljivi golim okom, razlau kompost, prirodno ubrivo i druge organske materije koje se dodaju zemlji da bi se obezbedilo stalno
snabdevanje biljaka hranljivim sastojcima
koje one apsorbuju. Njihove aktivnosti pomau i da se pobolja struktura zemljita.
Zemljite koje se obogauje na ovakav nain po pravilu daje zdravije biljke, koje su
sposobnije da se odupru napadima tetoina i bolesti ili imaju mnogo vee izglede
da se oporave od njih.
Prirodno suzbijanje tetoina
Sva bia, bez obzira na veliinu, snose rizik od napada tetoina i bolesti. One su
deo velikog lanca ishrane. Po reima Donatana Svifta, buva ima manje buve koje
se njom hrane, a i te imaju jo manje buve
koje ih grizu, i tako se nastavlja do u beskonanost.
Dakle, bubamare se hrane biljnim vaima, crvendai jedu larve biljnih moljaca, a
abe prodiru pueve. To je prirodni put.
Kao organski batovan, moete da iskoristite tu situaciju tako to ete privui besplatne suzbijae tetoina - prijatelje svakog batovana. Postoje i druge strategije
organskog gajenja - prepreke i zamke,
sorte biljaka otporne na tetoine i bolesti,
sadnja biljaka koje su prirodni saveznici i
plodored. To je samo nekoliko tehnika koje, same ili u kombinaciji, pruaju realnu
alternativu korienju pesticida.
Suzbijanje korova
Korov moe da bude vredan izvor sastojaka za kompost ili hrana za divlje ivotinje, ali moe i da ugui biljke, oduzme im
hranu i vodu i pokvari izgled staza i bate.
Trenutno ne postoje organska sredstva za
prskanje korova, ali postoji mnotvo efikasnih alternativa, kako za raskrivanje zem-

12

ljita pod korovom, tako i za suzbijanje


njegovog rasta. Potrebno je da samo odaberete neku od njih koja odgovara vaim
uslovima. U opcije se ubrajaju okopavanje
motikom, prekrivanje slamom i ubrivom,
kultivisanje, runo upanje i uklanjanje korova vatrom.
konzervacija i ouvanje ivotne
sredine
Usvajanjem holistikog pristupa korienju ogranienih resursa i minimalizovanjem uticaja na ivotnu sredinu, organsko
gajenje daje znaajan doprinos stvaranju
odrive budunosti za sav ivot na Zemlji.
To podrazumeva recikliranje i ponovno korienje umesto odbacivanja, spaljivanja ili
kupovine novog; pruanje stanita tamo
gde divlje ivotinje mogu da se nasele i
izbegavanje korienja neobnovljivih resursa. Takoe, ono ukljuuje odabir materijala koji mogu da se nabave u blizini
umesto da se transportuju izdaleka.
Dobrobit ljudi i ivotinja
Dobrobit ivotinja je vaan element organske zemljoradnje. U organskoj filozofiji
nema mesta za industrijsko gajenje, kao
to su farme sa intenzivnim uzgojem krava
ili baterijski kokoinjci. Kao logian nastavak, organsko batovanstvo ne koristi nusproizvode intenzivne zemljoradnje - kao
to je ivotinjsko ubrivo. Ovo batovanstvo vodi brigu i o ljudima - standardi prometa organske hrane sve vie se usklauju s politikom fer trgovine, da bi se omoguio bolji ivot zaposlenima u poljoprivredi, naroito u zemljama u razvoju.
Batovanstvo bez ivotinjskih
proizvoda
Korienje ivotinjskog ubriva predstavlja integralni deo veine sistema organske zemljoradnje, ali sasvim je mogue gajiti batu bez korienja bilo kakvih
proizvoda ivotinjskog porekla. Batenski
kompost, zelenino ubrivo, kompost od
lia i ubriva na biljnoj osnovi materije su

ORGANSKA BATA

za organsko batovanstvo bez sastojaka


ivotinjskog porekla.
U organskom batovanstvu treba da:
- gajite organski celu batu - jestive i ukrasne biljke, travnjake i staze;
- uinite batu privlanom za divlje ivotinje, ime ete ih podstai da suzbijaju
tetoine;
- razlikujete tetoine od njihovih neprijatelja;
- koristite prednosti vae bate, oslanjajui se na njene posebne karakteristike;
- tretirate negu zemljita kao prioritet;
- pravite batenski kompost i kompost
od lia;
- viekratno koristite i reciklirate sve to
moete, kako biste smanjili upotrebu neobnovljivih resursa i probleme sa odlaganjem smea, kao to su deponije;
- koristite organski odgajeno seme;
- razmotrite uticaj na ivotnu sredinu
kad birate materijale za krupne linije pejzaa, postavljanje ograda, poboljanje
kvaliteta zemljita i drugo;
- sakupljate kinicu i smanjite potrebu za
zalivanjem poboljanjem kvaliteta zemljita i gajenjem odgovarajuih biljaka;
- uvek birate prvo lokalne resurse;
- koristite tradicionalne metode kad god
je mogue;
- primenjujete najnovija nauna dostignua ukoliko su organski prihvatljiva;
- prestanete da koristite mineralna ubriva.
- prestanete da spaljujete smee;
- suzbijate korov bez herbicida;
- izbegavate upotrebu pesticida i drveta
tretiranog zatitom;
- kaete ne genetski modifikovanim
sortama;
- shvatite vrednost genetske raznovrsnosti.

13

UVOD

OUvanje StaRinSkOg
POvRa
Raznovrsnost je kamen temeljac organskog gajenja, a sloboda izbora je neto to
svi batovani cene, naroito kad je u pitanju izbor biljaka. Organizacije za ouvanje
semena pomau da se i jedno i drugo odri
u biljnom carstvu.
nae batovansko naslee
Svake jeseni, starinski batovani ubiraju seme koje e produiti ivot jednom
malom delu istorije za jo jednu godinu.
Seme koje skupljaju pripada starinskim
biljkama - sortama koje su gajene u 18,
19. i poetkom 20. veka.
Da ih ti posveeni batovani ne uvaju u
svojim dvoritima, mnoge od starovremenskih biljaka danas ne bi postojale. One
nisu pogodne za industrijsku proizvodnju
jer ne mogu da se ubiru mehanikim putem ili transportuju na vee razdaljine do
pijaca. Meutim, esto su idealne za kune
batovane, ije potrebe i navike ostaju nepromenjene generacijama.
Mnoge starinske biljke imaju bolji ukus ili
su meke od njihovih hibridnih zamena, a
mnoge imaju dui period berbe. Ako se
godinama proizvode na jednom mestu,
mogu da se prilagode klimi i zemljitu te
oblasti i po rodnosti prestignu savremene
sorte. Druge vrste su manje rodne od dananjih hibrida, ali imaju veu otpornost
na bolesti i insekte.

set u Pensilvaniji. Ovakvi varijeteti veoma


su traeni meu kolekcionarima semena,
koji ga uvaju zbog istorijskih vrednosti,
ba kao to arhivi uvaju stare dokumente
i knjige.
genetska raznovrsnost
Jo znaajniji razlog za gajenje starih
sorti jeste taj to starinske biljke predstavljaju ogroman rezervoar raznovrsnih genetskih karakteristika - koji e biti zauvek
izgubljen ako se dopusti da ove biljke izumru. ak i sorte koje danas izgledaju inferiorno mogu da nose gene koji e se u budunosti pokazati nezamenjivim.
Amerika savezna vlada vodi Nacionalnu
laboratoriju za skladitenje semena u Fort
Kolinsu u Koloradu, ali zadatak uvanja semena je toliko vaan da vlada ne moe da
ga izvri sama. Batovani starinskih biljaka
svesni su znaaja odravanja genetske
raznovrsnosti i hitnosti tog zadatka.
Da biste poeli s gajenjem starinskih biljaka, naruite seme iz specijalizovanih ustanova koje neguju stare sorte. Takoe,
moete da kontaktirate neprofitne organizacije koje sarauju s pojedincima na ouvanju starinskih biljaka. Jedna od najpoznatijih je Berza uvara semena (za vie informacija vidi Izvori, str. 453). Jo jedan
nain da pronaete starinske biljke jeste
da itate pisma italaca u batovanskim
asopisima, ili internet forume za razmenu
semena - mnogi uesnici nude seme proizvedeno u kunim uslovima, uz plaenu
potarinu.

Ukus istorije
Starinske biljke predstavljaju tananu vezu s prolou. Kao kvalitetni stari nametaj i drevni porcelan, batenske biljke ranijih generacija pribliavaju nas onima koji
su ih proizvodili pre nas. Neki starinski varijeteti imaju fascinantnu istoriju. Za kukuruz anasazi, pronaen u jednoj peini u
Juti, smatra se da je star vie od 800 godina, a za pasulj divlja guska Monstoler
pria se da je izvaen iz voljke guske koja
je ulovljena 1864. godine u okrugu Somer-

PRelazak na ORganSkU
PROizvODnjU
Kao to e ova knjiga pokazati, prelazak
na organsko nije samo pitanje promene
vrste sredstava za prskanje ili ubriva (iako ete to verovatno uraditi). On podrazumeva promenu pristupa negovanju bate,
tretiranje bate kao zaokruenog entiteta
u kom se podstiu prirodni sistemi, kako bi
im se omoguilo da napreduju. To znai da

14

PRODavniCa za
Stavka
Seme i rasad

Biljke
i seme

Sadnice
Lukovice
Krtole

Cvee, bunje, voe i grmovi

Saksije i
podloge
za proizvodnju

Zainske biljke
Saksije i druge posude
Vree za gajenje
Podloge za gajenje
Preparati za zadravanje vlage
Preparati za obogaivanje
zemljita

Plodnost
zemljita

Seme za zelenino ubrivo


ubrivo
Teno ubrivo

Pravljenje
komposta
Suzbijanje
korova

Suzbijanje
tetoina

Kontejneri za kompost
Aktivatori komposta
Kontejneri za kompost s glistama
Rastresita smesa od slame i
ubriva
Membrane za prekrivanje zemljita
Gorionici za uklanjanje korova
Pesticidi
Prepreke i zamke
Bioloka kontrola
Stanita za divlje ivotinje

Organski izbor
Organski gajeno povre i seme zainskih biljaka, rasad luka i lukovice belog luka; takoe,
seme nekih vrsta cvea
Organski proizveden rasad povra; neke vrste
poljskog cvea
Organski proizvedene lukovice
Organski dobijeno seme krompira; odabrane
sorte, otporne na tetoine i bolesti, tamo gde
je mogue
Ogranien spektar i ponuda organski proizvedenih biljaka dostupni su u specijalizovanim uzgajalitima
Dostupan je irok spektar
Bioloki razgradljiv presovani papir i karton
Dostupne su napunjene organskim podlogama
Dostupno je organsko seme, zemlja za saksije i
druge svrhe
Proizvodi na bazi morske trave
Kompostirano ubrivo ivotinjskog porekla i biljni otpad; irok spektar materijala, razliite jaine ubrenja
Organski proizvedeno je jo uvek nedostupno u
iroj prodaji
irok spektar proizvoda biljnog, ivotinjskog i
mineralnog porekla; neki od njih su iz organskih
izvora
Spektar proizvoda biljnog, ivotinjskog i mineralnog porekla; neki od njih su iz organskih izvora
Drvo ili reciklirana plastika
Bakterijski i biljni
Drvo, reciklirana plastika, presovani papir
Bioloki razgradljiva smesa, ponekad organskog porekla
Bioloki razgradljiva i sintetika smesa
Gasni
Svi koji su dozvoljeni za upotrebu u organskoj
bati
Sirovi prekrivai, zamke za pueve, masne
trake itd.
Dobra ponuda, ali uglavnom putem naruivanja
Kuice za ptice, mreokrilce i druge prirodne
neprijatelje tetoina

15

ORganSke Bate
Stavka
Seme i rasad

Sadnice
Lukovice

Krtole
Cvee, bunje, voe i
grmovi
Zainske biljke
Saksije i druge posude
Vree za gajenje
Podloge za gajenje

napomena
Potraite priznati simbol za organske
proizvode. Najnovija dostignua;
spektar je jo uvek ogranien, ali se
brzo iri.

Druge mogunosti
Ako ne moete da nabavite organsko seme, koristite seme koje nije
tretirano hemikalijama (videti str.
319) ili uvajte sopstveno. Ne uzimajte genetski modif. sorte.
Potraite priznati simbol za org. proiz. Gajite sami.
Ogranien spektar iz malog broja izvora.
Potraite priznati simbol za organ. proiz. Nikad ne kupujte lukovice izvaene iz divljine.
Ako ne moete da nabavite organDostupan je relativno irok spektar.
Potraite priznati simbol za organske sko seme, koristite konvencionalno
ili gajite minijaturne biljke, pa uvajte
proizvode.
sopstvene krtole.

Potraite priznati simbol za organske Gajite sopstvene, iz semena i


odseaka.
proiz.
Potraite priznati simbol za org. proiz.
Koristite plastine saksije vie puta. Pravite sopstvene saksije od papira;
reciklirajte kune posude.
Gajite u zemlji ili velikim saksijama.
Pravite sopstvene, koristei org. sas.
Pravite sopstvene, od recikliranog
Kupujte
proizvode
koji
su
odobreni
Preparati za obogaibatenskog otpada, kompostiranog
kao
organ.
Ne
kupujte
one
koji
potiu
vanje zemljita
ubriva, jesenjeg lia itd.
iz sistema intenzivne zemljoradnje.
Kupite konvencionalno proizvedeno
Seme za zelenino
ili uvajte sopstveno.
ubrivo
Koristite druge naine obogaivanja
Kupujte proizvode koji su odobreni
ubrivo
kao organ. Ne koristite ivinsko ubri- zemljita.
vo iz sistema intenzivnog gajenja.
Za biljke u saksijama, korpama, ku- Pravite sopstveno, od gaveza ili
Teno ubrivo
pujte proiz. koji su odobreni kao org. lia koprive.
Proverite da li je drvo tretirano zatit- Pravite sopstvene ili jednostavno
Kontejneri za kompost
nim sredstvima.
prekrivajte gomile.
Koristite pokoenu travu ili lie gaveza.
Aktivatori komposta
Pravite sopstvene ili prepravite plasKontejneri za kompost Kupujte proiz. koji su odobreni kao
organski.
tine kante za smee.
s glistama
Koristite iseckane orezane granice
Rastresita smesa od
ili koru drveta.
slame i ubriva
Membrane za prekriKoristite reciklirani karton i novine.
vanje zemljita
Koji proizvodi su prihvatljivi vidi na str.
Pesticidi
101
Prepreke i zamke
Improvizujte od kunog materijala.
Stanita za divlje
Pravite sopstvene.
ivotinje

16

ete poeti da razvijate dugorone strategije odravanja plodnosti zemljita i suzbijanja tetoina i bolesti.
kako da ponete
Najbolji nain da preete na organsko
gajenje jeste kao kad uite da plivate jednostavno skoite u vodu. Ponite da koristite organske metode i odbacite upotrebu hemikalija odjednom i u svim delovima
bate. Ova knjiga je puna praktinih saveta koji e vani pomoi u procesu prelaska,
bez obzira da li poinjete od praznog prostora, raskrujete povrinu pod korovom ili
transformiete postojeu batu.
Poglavlje Zemljite i briga o njemu pomoi e vam da upoznate zemljite u vaoj
bati i nauite kako da ga iskoristite na
najbolji nain. Poglavlje Korov i njegovo
suzbijanje daje savete za raskrivanje zakorovljenih povrina i suzbijanje rasta korova. Spreavanje je najdelotvornija strategija suzbijanja tetoina i bolesti. Poglavlja Zdravlje biljaka i Batovanstvo za ivotinjski svet puna su preporuka i saveta.
Organski metodi ne prestaju na obodu
bate - oni se primenjuju i na travnjacima
(videti poglavlje Travnjaci i njihova nega).
Takoe, vano je da razmiljate organski
u odnosu na krupne linije pejzaa (videti
Okvir za batu) i proizvodnju u stakleniku
(Batovanstvo u staklenicima).
Vodi za organske batovane H.D.R.A.
(str. 442) nabraja tehnike i materijale koji
su pogodni za upotrebu u organskoj bati.
Oni su podeljeni u tri kategorije: najbolje u
praksi, prihvatljivo i kvalifikovano kao prihvatljivo. Kad poinjete, verovatno ete uglavnom primenjivati tehnike iz druge i tree kategorije, napredujui ka najboljem u
praksi dok se i vi i vaa bata prilagoavate organskim metodima.
koliko je vremena potrebno?
Od komercijalnih proizvoaa koji prelaze na organske metode oekuje se da prou kroz period tranzicije, koji obino traje dve godine. Za to vreme, oni tretiraju

ORGANSKA BATA

zemlju organski, ali njihovi proizvodi ne


mogu da se prodaju kao organski. U zavisnosti kako ste je prethodno tretirali, vaoj
bati e moda biti potreban period tranzicije dok se prilagoava promenama - a
moda e vam sve uspevati od samog poetka!
Obnovite problematine delove
U vaoj bati moda postoje delovi koje,
iz bilo kog razloga, ne moete efikasno da
tretirate na organski nain. est primer je
suzbijanje korova na stazama, prilaznim
putevima i poploanim delovima. Uz malo
razmiljanja, trebalo bi da bude mogue
da ponovo projektujete te delove kako biste uinili da organsko gajenje postane
praktinija opcija.
Odbacite neeljene pesticide
Ako vam je batenska upa puna pesticida i herbicida koji nisu pogodni za organsku batu, bacite ih, ali na bezbedan nain. Potraite savet od lokalnih vlasti kako
da to uradite.
Promenite nain kupovine
Proizvodi za organsko batovanstvo dostupni su u nekim robnim kuama za batovanstvo. U specijalizovanim katalozima
obino moe da se nae iri spektar proizvoda koji se naruuju putem pote. U idealnom svetu, sve to koristite u organskoj
bati bilo bi odgajeno ili proizvedeno na
organski nain. Naalost, to jo uvek nije
mogue; iako ponuda raste, povremeno
ete morati da koristite konvencionalno
proizvedeno seme, na primer, ili ubrivo
od ivotinja koje nisu gajene organski. Tamo gde je mogue, dati su predlozi za alternativne mogunosti. Da biste bili u skladu sa organskim naelima odrivosti, uvek
nastojte da ponovo koristite i reciklirate
otpadne materije iz sopstvene bate i okoline, umesto da takve materije donosite sa
strane.

Organsko po projektu
Stvorite i odravajte organsku batu bez
obzira na oblik, veliinu i projekat
Bilo da obnavljate postojeu batu ili poinjete da oblikujete novu od nule, isplatie vam se da razmiljate organski od samog poetka. Da bi organska bata bila
uspena, morate da se oslanjate u istoj
meri na paljivo planiranje i konkretan rad
u bati. Kako god da ste projektovali batu, moete da je pretvorite u organsku bilo da imate nekoliko jutara zemlje na selu ili majuni plac u gradu.
Naite neko udobno mesto, sedite, opustite se i posvetite vreme kovanju planova.
Razgovarajte o vaim idejama sa ostalima
koji e koristiti batu. Uvek imajte u vidu
odravanje i budite realni kad odluujete
koliko vremena elite da provedete radei
u bati. To je trenutak kada u plan treba
da ugradite oblike odravanja koji iziskuju
to manje napora. Planirajte reenja i izbegavajte potencijalne probleme.
Uz pomo mape postojee bate, zaotrene olovke i gumice, moete postepeno
da razradite odgovarajui glavni plan bate, u koji ete uneti sve elemente koji su
vam potrebni. Napravite vie kopija osnov-

nog plana ili koristite paus-papir kako biste


mogli da isprobavate sve mogue opcije.
Kad se suoite s generalnom prepravkom bate, razradite kompletan plan pre
nego to bilo ta ponete da radite. Zatim
odredite prioritete zadataka. Ako nedostatak vremena, hrabrosti ili finansija znai da
neete moi da obradite celu batu u jednoj sezoni, planirajte faze tokom nekoliko
godina i zavravajte jedan po jedan deo.
To je bolje za va elan nego da godinama
imate poluzavrenu batu, u kojoj ete
oseati malo zadovoljstva, a mnogo neispunjenih oekivanja.
Procena mesta
Kad planirate novu batu, isplati se da
odvojite vreme da se upoznate s mestom
gde e ona biti.
- Dobro pogledajte zemljite i postojeu vegetaciju, traei kljune pokazatelje
plodnosti zemljita i stanja u kom se nalazi - da li je isuvie vlano ili zbijeno, na primer. (Za vie informacija o proceni zemljita videti poglavlje Zemljite i briga o njemu, str. 32)

Stvaranje bate kakvu elite


- Obiite druge bate da biste videli njihov projekat, strukturu i materijale koji su upotrebljeni u oblikovanju, kao i to ta vam se kod njih dopada a ta ne.
- Odluite se za stil bate koji biste eleli.
- Napravite spisak svih elemenata koji su potrebni bati.
- Fotografiite bate i sakupljajte fotografije iz batovanskih asopisa da biste stvorili
arhivu ideja.
- Obeleite poloaje rubova, poploanih delova i staza batenskim crevima, peskom ili
kanapom i naviknite se na njih pre nego to ponete da kopate.
- Postarajte se da delovi koje ste predvideli za sedenje budu dovoljno prostrani za va
sto i stolice.

18

ORGANSKA BATA

- Posmatrajte poloaj sunca tokom


dana, imajui u vidu da zimsko sunce moda nee prelaziti preko vrhova drvea ili
zgrada. Otkrijte mesta koja se zagrevaju i
ona na kojima e se verovatno hvatati
mraz: nie delove na kojima se mraz zadrava jer zimsko sunce ne moe da dopre
do njih i otopi ga. Utvrdite najei pravac
vetra da biste ustanovili gde bi zakloni od
vetra bili od pomoi. Neki delovi bate mogu da budu hladni i izloeni, dok drugi treba da budu zaklonjeni, sa sasvim drugaijom mikroklimom. Oznaite sve te delove,
kao i pravac severa, na vaem planu.
- imajte u vidu odnos vae bate s
okolinom. Da li postoje zgrade ili objekti
koji kvare vidik i koje bi trebalo zakloniti ili
odvui panju s njih? Da li postoji drvee
ili zgrade koje bi mogle da pojaaju prijatan utisak o vaoj bati? Moete da odredite sredinju taku pozajmivi neku liniju
okolnog pejzaa, stvarajui iluziju da je
bata vea nego to jeste.

ik gRaDSka Bata
Elegantan izgled koji moe da se odrava
bez mnogo truda, za osobe koje ele da imaju mesto gde mogu da se opuste i ugoste
prijatelje (slika na narednoj strani).
1. Podloga i nametaj od crvenog kedra za
poploani deo bate; drvo treba da bude iz
obnovljivih uma.
2. Saksija sa visokim cveem - potraite
neku zanimljivu biljku umesto serijski proizvedenih umetnikih dela.
3. Drvena garnitura za sedenje za goste.
4. iroke drvene stepenice s niskim potpornim zidom od drveta koje je sa svake
strane otporno na truljenje.
5. Lokalne vrste bunova koji ne zahtevaju
puno odravanja, za privlaenje i pruanje
sklonita divljim ivotinjama.
6. Staze od lomljenog kriljca (nusproizvod
u kamenolomima) poloenog preko materijala za suzbijanje korova.

- Procenite postojeu vegetaciju


kao potencijal za privlaenje divljih ivotinja.
- Obratite panju na kablove i cevi i
zabeleite gde se nalaze. Ako e vam bilo
kada biti potreban pristup do njih, izbegavajte na tom mestu postavljanje tvrdih povrina ili saenje velikog drvea i bunja.
Kad poinjete s postojeom batom,
moda e vam biti teko da je zamislite u
bilo kom pogledu drugaije nego to trenutno izgleda. Uvek se isplati da uivate u
bati koja ostavlja utisak kao nova, godinu
dana pre nego to odluite da napravite
velike promene. Moda ete otkriti da su
se bunovi koji su vam bili dosadni rascvetali u neoekivanom sjaju, da su goli delovi bate eksplodirali od prolenih lukovica,
a da nezgodno posaeno drvee, u stvari,
prua ba pravu koliinu hladovine. Ne
ustruavajte se da razmotrite uklanjanje
postojeih elemenata da biste uveli nove,
jo bolje. Ako vam se neka biljka ne svidi,

7. upovi od terakote otporne na mraz


(obnovljiv materijal).
8. Ukrasno drvo koje cveta u prolee za
privlaenje divljih ivotinja, naroito ptica saveznika u suzbijanju tetoina.
9. Fontana na solarni pogon u plitkom formalnom bazenu - sredinja taka bate; ptice privlai u batu voda da se u njoj kupaju
i piju je, a stvara i stanite za druge ivotinje.
10. Drvena klupa zaklonjena formalno potkresanom ivicom.
11. Zasad hosti (bokviastih ljiljana) i paprati, koji podnose suvu senku ispod drvea.
12. Deo za reciklau, s kontejnerima za
kompost i kompost od lia, zaklonjen potkresanom ivicom, koja istovremeno prua
mesto za ptija gnezda.
13. Deo za odlaganje dodatnog batenskog nametaja i odseenih grana dok se ne
iznajmi seckalica za njih.

ORGANSKO PO PROJEKTU

19

20

ORGANSKA BATA

21

ORGANSKO PO PROJEKTU

ili se ona ne pokae dobro zbog starosti ili


bolesti, izvadite je.
Pre nego to oblikujete trajne staze, uoite kuda vi i vaa porodica prolazite. Protivno je ljudskoj prirodi da se ide duim
putem ako postoji krai. Da biste ostvarili
eljene pravce, moda ete morati da
menjate poloaj planiranih staza ili da onemoguite kretanje preicama.

O emU tReBa Da vODite


RaUna kaD PlaniRate
Batu treba smatrati produetkom kue,
koji e vam pruiti prostor za rad i zabavu
na otvorenom. Dok se funkcionalnom i ukrasnom aspektu kue posveuje velika
panja, bata se esto zapostavlja, a u
njen izgled i opremanje potrebno je uloiti
isto toliko truda. Sastavite spisak detalja
koje biste eleli, ukljuujui elemente koje
morate da imate - osnovne stvari kao to
su trik za ve ili gomila komposta. Ne zaboravite da na spisak stavite ono to je

vOnjak U PReDgRaU
Izgled bate esto se zasniva na postojeim linijama. Ova bata planirana je za ljude
koji ele da proizvedu malo povra i bati daju utisak vonjaka, stavljajui naglasak na
nekoliko predivnih starih stabala jabuka (slika na prethodnoj strani).
klju za uspean vonjak u predgrau
1. Poljsko cvee ispod stabala jabuka privui e insekte koji oprauju; vodite rauna
da kad kosite travu ne otetite koru drvea.
2. Pokoene staze vode do senice; ako posejete kratku ili visoku travu, stvoriete stanite za irok spektar ivotinja, od drozdova
(kratka trava) do vodozemaca (visoka trava).
3. Postolje na drvenom krovu senice stvara dodatno stanite za ivotinje.
4. Povre gajeno u okviru cvetnih leja; ukrasno cvee kamuflira povre i ini ga manje izloenim tetoinama.

neophodno za organsko gajenje (videti str.


21). Kad ponete planiranje, videete koliko stvari moete da smestite u prostor
koji vam je na raspolaganju.
Prostor za ivot
Kao to treba da lepo izgleda, bata treba da bude i praktina. Napravite odvojen
spisak funkcionalnih elemenata i dajte im
prioritet. Svee zainsko bilje najbolje je
postaviti blizu kuhinjskih vrata (ukoliko je
to mesto osunano), kao i deo za sedenje
ako elite da jedete napolju. S druge strane, deo za oputanje, sa udobnim stolicama i malim stolom, gde moete da uivate
u mirnom ruku ili veernjem piu treba da
bude dalje od kue, da biste uivali u pogledu na nju preko bate. Stolice moete da
ogradite miriljavim cveem. Mirno i zaklonjeno mesto omoguie vam popodnevno spavanje, dok e u suprotnom kraju, na
otvorenom delu, deca moi da se bezbedno igraju.

5. Postojee vrste bunova pruaju stanite divljim ivotinjama.


6. upa sa postoljem na krovu i bure u koje ete sakupljati kinicu.
7. Kruno drveno sedite oko drveta.
8. Cvee za vaze proizvedeno izmeu povra da bi privlailo korisne insekte.
9. Lukovi iznad staza od ljunka (neravne
povrine pomau u suzbijanju korova) pridravaju povre koje se penje, kao i ukrasne
penjaice.
10. Organski odgajen travnjak.
11. Podloga od crvenog kedra s pergolom.
12. Jezerce (u nekadanjoj kutiji za pesak)
od kinice s krova, s odvodom do bate.
13. Klupa na poploanoj terasi; malter izmeu spojeva ploa spreava rast korova.
14. Niska ivica odvaja terasu od ostatka
bate.
15. Urna/vaza stvara sredinju taku.

22

ORGANSKA BATA

ORGANSKO PO PROJEKTU

Ako su vam deca mala, planirajte deo za


igru tako da vam bude na oku iz kue, da
biste mogli da pazite na njih.
Delovi za proizvodnju
Nita nije tako ukusno kao domae odgajeno povre i voe. Ako imate dovoljno
prostora, moete da odvojite povrtnjak.
Ako ne, povre, voe i zainske biljke mogu da se uklope u delove sa cveem. Ako
imate manjak prostora, a proizvodnja hrane vam je prioritetna, razmislite kako biste
mogli da napravite deo bate za povre
koji bi izgledao dobro ak i duboko u zimu.
Jednostavan nain da to postignete jeste
da napravite formalno oiviene leje. Na taj
nain imaete definisane granice koje e
bati davati uredan izgled tokom cele godine.
Voe koje moe da raste uz zidove ili
lukove daje visinu bati. Iako raa slabije
od slobodno rastueg, ovo voe zauzima
manje prostora i moe da prui ukrasni

tRaDiCiOnalna Bata U zaDnjem


DvORitU
Ovo je praktina porodina bata za gajenje malog broja jestivih i ukrasnih biljaka, suenje vea i obezbeivanje privatnog prostora za decu (slika na prethodnoj strani).
1. Prostor za sedenje koji ne zahteva mnogo odravanja, delom pokriven kedrovinom,
delom poploan; malter izmeu ploa onemoguava izbijanje korova; drvena pergola
preko drvene podloge prekrivena penjaicama stvara dobrodolu hladovinu, poto je
ovaj deo bate okrenut jugu. U porodinim
batama vodite rauna da deca budu zatiena od jakog sunca, bilo da sede s vama ili
su u svom delu bate za igru.
2. Deo sa zainskim biljem prua vane
sastojke za kuvanje i privlai korisne insekte.
3. trik za ve zaklonjen je reetkom od
letvica i voem koje raste uz njih.
4. Staza od lomljenog kriljca (industrijskog nusproizvoda) poloenog preko materijala za suzbijanje korova.

23

zaklon. Da biste pojaali ukrasni, ivopisni


efekat bate, oiviite leje zainskim biljkama ili jednogodinjim cveem, koje e biti
i korisno, jer privlai insekte koji su prirodni neprijatelji tetoina. (Vidi Gajenje voa, str. 234 i Gajenje povra, str. 295)
kompost i drugi vidovi organskog
recikliranja
Prostor gde ete reciklirati zeleni batenski otpad - korov, uvenule biljke, jesenje
lie, otpatke iz kuhinje itd. - od kljunog
je znaaja u svakoj organskoj bati. U veini sluajeva, to znai jednu ili vie gomila komposta. Oduprite se iskuenju da
kompost smestite na neko nepristupano
mesto koje vam nije na putu, u zadnjem
delu dvorita. Kontejneri za kompost izrauju se u raznim oblicima i veliinama, kako bi odgovarali svim uslovima, zato nema
potrebe da ih sakrivate. Praktinije je da
umesto jednog stalnog mesta za kompost
imate nekoliko njih, rasporeenih po dvo-

5. Movarna bata je najbolje reenje za


deo s problematinim odvodom vode.
6. Jezerce prua stanite ivotinjama koje
su prirodni neprijatelji tetoina, kao to su
abe, a pticama vodu za pie i kupanje.
7. Povre i cvee za vaze kombinovano u
ukrasnim rubovima.
8. Voe koje raste uz drvene reetke rasporeene oko bunova koji daju plodove.
9. Izdignute leje s povrem olakavaju branje i odvod vode i smanjuju sabijanje zemlje
zbog estog gaenja.
10. Staklenik za umnoavanje i gajenje
specijalizovanih biljaka, s buretom za skupljanje kinice za zalivanje povra.
11. upa za alat i opremu; bure s vodom.
12. Deo za reciklau, izradu materijala za
obogaivanje zemljita - komposta i komposta od lia - i odlaganje ivotinjskog ubriva.
13. Zasad domaih vrsta otpornih na senku, uglavnom bunova, kao stanita za ivotinje.
14. Zaklonjen deo za igru starije dece.

24

ritu. Prostor na kom ete privremeno drati materijal za seckanje i kompostiranje


moe da ima velik znaaj. Kontejner za
kompost s glistama, koji moete da koristite za recikliranje kuhinjskih otpadaka,
najbolje je smestiti na zaklonjenom mestu
blizu kuhinjskih vrata. Gomile komposta od
lia obino mogu da se smeste izmeu
drvea i bunova, jer im nije potrebna naroita panja. U manjoj bati, opalo lie
sakupljajte u crne plastine vree i sklanjajte ga izvan vidokruga dok se razlae.
Staklenici i zatitni sanduci
Ako elite da gajite jestive ili egzotine
biljke, ili da se bavite batovanstvom van
sezone, staklenik je sjajan dodatak bati.
Meutim, on zahteva redovno odravanje.
(Za savete videti poglavlje Batovanstvo u
staklenicima, str. 215) Plastenici su ekonominiji, ali manje lepog izgleda. Zatitni
sanduci mogu da vam budu od koristi prilikom gajenja nekih ranih biljaka ili za ovrivanje mladih biljaka. Postavite sanduk
na osunano mesto, dalje od delova na kojima se zadrava mraz. Ako to nije mogue, postavite na sims prozora okrenutog
severu manju kutiju s providnim zvonom,
u kojoj e reznice i sadnice moi da putaju koren.
izbor biljaka
U prirodnoj sredini biljke ne dobijaju nikakvo mineralno ubrivo, nikad se ne tite
slojem slame i ubriva i nikad ne zalivaju.
Sve hranljive sastojke i vlagu dobijaju iz
okoline. Vlanost im obezbeuje kia, a
hranljive sastojke mikroorganizmi u zemljitu koji razlau biljne i ivotinjske ostatke.
Biljke koje opstaju i napreduju prilagoene
su postojeoj sredini. Ako se njeni uslovi
promene, promenie se i obrasci ivota biljaka. Uz pravilan izbor biljaka za gajenje u
vaoj bati, koje mogu da se smeste u prostor koji vam je na raspolaganju, shvatiete da je batovanstvo lake i bez mnogo
problema. Smanjiete ulaganja u zalivanje, ubrenje, postavljanje pritki, suzbijanje tetoina i bolesti i orezivanje.

ORGANSKA BATA

Divlje ivotinje
Postojee vrste divljih ivotinja su vai
prijatelji u bati. Osim to vam pravi drutvo, lokalna fauna ima i znaajniju funkciju. Stvorite odgovarujue uslove za nastanjivanje ivotinja, a one e vam - od mikroba do ptica - zauzvrat pomoi da bata
napreduje, osloboena od tetoina i bolesti.
Gustii, obrubi sa bunovima, meovite
ivice, mrtvo drvee, jezerca i nisko rastinje pruaju sklonite i stanite za ova korisna stvorenja. Saenjem drvea i bunova
koji daju plodove, kao to su imela, glog,
viburnum, divlja jabuka i bunaste rue ne
samo to ete doprineti da bata bude ivopisna u jesen i zimu, nego ete obezbediti hranu za divlje ivotinje. Jednogodinje i viegodinje cvee privlai u batu insekte koji se hrane nektarom. Neke hibridne vrste, naroito one s dvostrukim cvetovima, sterilne su i nemaju privlanost za
insekte koji se hrane nektarom; takoe,
one ne daju seme, ime uskrauju hranu
pticama i sisarima.
Voda je uvek dobrodola divljim ivotinjama. Jezerce (videti Batovanstvo za ivotinjski svet, str. 189), smeteno u mirnom kutku bate, moe da postane dom
mnogim korisnim ivotinjama. Postavite ga
blizu bunova, drvea i visoke trave, da
biste obogatili raznovrsnost stanita. Ako
niste u mogunosti da napravite formalno
jezerce, razmotrite druge forme vodenih
povrina, kao to su mala fontana, sanduk
sa vodenom batom ili obina kada za
ptice.

elementi Dizajna
ak i kad vam formalan izgled bate nije
cilj, isplati se da projektujete solidnu strukturu - kostur bate. Na taj nain ete obezbediti atraktivan izgled i leti i zimi. Neke od
najuvenijih bata u Velikoj Britaniji, kao
to su Sisingharst i Hidkot, izrazito su
strukturisane i sastoje se od niza delova,
osmiljenih po jednostavnim, ali strogo

25

ORGANSKO PO PROJEKTU

na koje elemente treba da obratite panju


-

Delovi za igru
Delovi za kompost**
Delovi za sedenje
Deo za ivotinjsko ubrivo*
Drvee
Gomile skupljenog granja
Gomile skupljenog lia**
bunovi i cvee
Izvori elektrine energije
Izvori hrane za ivotinje**
Jezerce ili ostale vodene povrine*
Kontejner za kompost s glistama
Navodnjavanje
Osvetljenje
Parking

geometrijskim obrascima. Tokom letnjih


meseci, obilje cvea koje izbija izvan oboda bata, ublaava njihove otre linije. Kada nastupi zima, iste, prave linije staza i
ivica pruaju potpuno drugaiju, ali podjednako privlanu sliku.
Staze i delovi za sedenje
Povrine s tvrdom podlogom - staze, terase i poploani delovi - skupa su, ali i dugotrajna investicija. Na izbor materijala koji ete koristiti treba da utiu stil kue,
cena, dostupnost materijala i uticaj njegove proizvodnje na ivotnu sredinu (za vie
informacija vidi Okvir za batu, str. 125).
Izmeu ostalih mogunosti, to su ploe od
mlevenog kamena, cigle s rupama, drvene
daske, ljunak i lomljeni kriljac.
zakloni i vetrobrani
Zaklon u bati stvara oseaj privatnosti i
vizuelne barijere, apsorbuje buku i zadrava ivotinje u bati ili izvan nje. Ukrasni
zakloni ine zasebne delove bate, koji joj
daju poseban izgled. Umesto da je celu sagledate odjednom, esto je mnogo lepe
ako su neki delovi bate preputeni mati i
mame vas jer se vide samo delimino.

Povre
poret
Sakupljanje kinice**
Skladite za drva i ugalj
Staklenik
Stanita za ivotinje**
Staze
trik za ve
Voe
Zainske biljke
Zatitni sanduci
ivice i zakloni

** osnovni organski elementi


* visoko na listi organskih
prioriteta

Za zaklone koji obezbeuju privatnost


potrebni su vrsti materijali, a poeljno je
i da se brzo postavljaju. Zid od cigle ili kamena brzo se podie i dugotrajan je, ali je
skup. On je atraktivna pozadina za sve biljke, a idealan je za penjaice. Prua sklonite i stvara mikroklimu u bati, ali nije najbolji izbor to se tie zaklona od vetra. Drvena ograda se brzo postavlja i pristupana je, ali se drvo esto tretira zatitom i
ima ogranien vek trajanja. iva ograda je
po mnogo emu privlano reenje. Iako e
biti potrebno nekoliko godina da naraste,
ona je jeftina, dugovena ako se pravilno
odrava, dobro apsorbuje buku i zagaenje, a ako se izabere odgovarajua, privlai divlje ivotinje u batu. Ona je i najdelotvorniji vetrobran.
Ako elite da zaklon funkcionie kao vetrobran, on treba da bude 50% propustan
da bi bio efikasan. Pun zid ili ograda skreu vetar nagore, to izaziva vrtloge s druge strane. ivica, iva ograda (videti str.
137) ili ograda od letvica usporie strujanje vazduha dok prolazi kroz njih.
Zakloni ne moraju da budu neprozirni;
zanimljivije je ako stvorite efekat mreaste
zavese, ime ete privui pogled posmatraa na nju, a istovremeno mu omoguiti
da baci pogled i na batu iza zaklona.

26

ORGANSKA BATA

ORGANSKO PO PROJEKTU

naela projektovanja svake bate


- Sredinja taka. Sredinje take
privlae pogled i vaan su element izgleda
bate. Koristite retko drvee ili skulpturalne biljke.
- Razmera. Biljke i ostali elementi bate
moraju da budu u srazmeri s njenom veliinom. Izbegavajte preveliko drvee i bunje u malim batama; birajte malo ili srednje. U veim batama koristite vrste koje
se vie istiu.
- jedinstvo. Elementi bate, ukljuujui krupne detalje pejzaa i samu kuu,
treba da budu u harmoniji.
- Ritam. Ponavljanje elemenata stvara
prijatan utisak. Ponavljajte biljke u obodima ili napravite emu po kojoj ete poploavati staze.
- kontrast. Kontrast u bojama, teksturi
i emi moete da postignete i s biljkama, i
s krupnim detaljima pejzaa.

27

materijali koji su bezbedni po ivotnu sredinu


Izaberite materijale koji najmanje utiu
na ivotnu sredinu.
- Reciklirani ili otpadni materijali: koristite stare cigle i kamene ploe koje moete
da nabavite na otpadu. U nekim kamenolomima mogu da se nabave nusproizvodi,
na primer lomljeni kriljac, koji je idealan
za posipanje staza. Plastika, kao to je polistiren, moe da se reciklira u proizvode
koji oponaaju drvo i ne razlau se.
- Drvo - nastojte da koristite drvo iz postojeih izvora, po mogustvu prirodno otporno umesto tretiranog zatitom (za vie
detalja videti Okvir za batu, str. 125).

PORODina Bata
Porodica eli batu u kojoj e se zabavljati i
moi da razvija interesovanje za ivotinjski
svet (slika na prethodnoj strani).
1. Gusti zasad u prednjem delu bate omoguuje delotvorno suzbijanje korova.
2. Prilazni put od ljunka, lomljenog kamena ili cigle, poloen na kompaktnu osnovu
preko materijala za suzbijanje korova; u sredini su biljke koje prekrivaju zemljite.
3. Kontejneri za reciklau papira, stakla i
konzervi.
4. Kante za gliste koje kompostu daju vredne hranljive sastojke.
5. Prostor za sedenje. Zainske biljke u depovima zasada izmeu recikliranog kamena
ili cigle; upovi za salatu i jestivo cvee.
6. Jezerce koje privlai divlje ivotinje, prekriveno sigurnosnom metalnom reetkom
dok su deca mala.
7. Mozaik od kamenih ploa koji je napravila cela porodica, postavljen na stazu.
8. Stoi za ptice koji treba da ih privue da
se gnezde u bati.

9. poret i klupa na delu poploanom recikliranim kamenom ili ciglom.


10. Skrivena bata s klupama; zasaena
papratima koje uivaju u senci.
11. Plitki potoi, za trke modela amaca,
povezuje rezervoar i fontanu sa ljunkovitim
dnom.
12. Livadica za poljsko cvee s visokom travom, u okviru travnjaka, koja privlai korisne
insekte i druge ivotinje.
13. Jarak s lavandom odvaja prostor za
deju igru od travnjaka; deo za igru posut je
drvenim opiljcima i ograen drvenom ogradom od gredica.
14. Tunel od granja vrbe, s podlogom posutom debelim slojem drvenih opiljaka koji suzbijaju korov, za deju jazbinu.
15. Zasad niskog lokalnog drvea i bunja
koji privlae divlje ivotinje.
16. Kontejneri za kompost/lie.
17. Balvani koji slue kao sklonite za bube
i abe (odline borce protiv tetoina).

28

ORGANSKA BATA

Ovaj plan pokazuje visokoproduktivan plac za batovane koji ele da gaje posebne biljke kao i uobiajeno voe
i povre.
1. Raznovrsne jestive biljke, ukljuujui lenike, dudinje, divlje jagode, japanske maline, kupine i suncokret.
2. Livada pod biljkama s jestivim listovima kao to su
kiseljak, maslaak i salatna dinjica; kratko potkresani
obodi kontroliu njihovo irenje i obezbeuju laki pristup.
3. Izdignute leje za salatu i jestivo cvee.
4. Deo poploan recikliranim drvetom.
5. Staklenik napajan solarnom energijom obezbeuje
prirodnu toplotu za nene biljke i mesto za kadu s toplom vodom.
6. Nunik za kompost.
7. Kontejneri za kompost s glistama, pored skladita za
drva i povre.
8. Burad za uvanje vode sa svih krovova.
9. Staze od reciklirane i lomljene cigle; depovi za zasade zainskog bilja.

RajSka Bata S jeStivim Biljkama

10. Lavanda, timijan, bergamot i origano koji privlae


korisne insekte.
11. ivica od divljih rua (Rosa eglanteria i K. rugosa)
koje daju jestive plodove za ljude i ivotinje.
12. Kokoinjac; smeten pored vonjaka, slui umesto
dvorita za ivinu.
13. Meko voe; breskva koja se penje uz osunan zid.
14. Senovit deo; smesa od opalog lia i kontejneri za
kompost, balvani za proizvodnju peuraka, brljan za
ptija gnezda
15. Leje za povre projektovane za rotaciju na etiri
godine (videti str. 303??).
16. Staklenik i sanduci za zatitu; upa za alat; deo
posut mlevenom korom od drveta.
17. Jezerce, s blagim prilaznim nagibom za ivotinje;
vodi u movarnu batu.
18. Gavez za pravljenje tenog ubriva.
19. Deo poploan odsecima balvana postavljenim u
okvir od sitno lomljene cigle i izbrazdanim da povrina
ne bi bila klizava.
20. Travnjak.

ORGANSKO PO PROJEKTU

29

30

ORGANSKA BATA

gRaDSka Bata
Bata na maloj padini projektovana za odmor i kao prirodno osveenje u urbanom okruenju (slika gore).
1. Poploani deo sa stolom i stolicama za
obedovanje napolju, izraen iskljuivo od prirodnih materijala - reciklirane cigle okruuju
podlogu od lomljenog crepa.
2. Jezerce privlai divlje ivotinje kao to
su ptice, insekti i vodozemci koji su prirodni
neprijatelji tetoina; blagi nagib sa strane
na kojoj su cvetne leje omoguuje ivotinjama laki pristup.
3. Potporni zid, neophodan posle stvaranja
nagiba, konstruisan od tekih, uspravno postavljenih recikliranih drvenih greda.
4. Staze od lomljenog kriljca (nusproizvod
kamenoloma) oiviene ciglom, sa depovima
za biljke koje prekrivaju zemljite, kao kontrast tamnim tonovima kriljca.

5. Mali cvetni travnjak s prolenim lukovicama, belim radama i detelinom, koji poveava raznovrsnost divljih ivotinja, a ne iziskuje mnogo koenja i odravanja.
6. Zasad bunova koji ne zahtevaju mnogo
odravanja, a zanimljivi su cele godine. Takoe, obezbeuju hranu i sklonite za ptice i
druge ivotinje.
7. Bure za skupljanje kinice s kunog krova za biljke u saksijama i za jezerce.
8. Kontejner za kompost.
9. Kontejneri za reciklau papira, stakla i
konzervi.
10. Sto za ptice privlai vrste koje tamane
tetoine.
11. Kontejner za kompost s glistama za reciklau kunog smea.
12. up od terakote (sredinja taka bate) moe da se koristi za proizvodnju zainskog bilja ili salate.

OSnOve

kljUne ORganSke teHnike za zelenU BatU

zemljite i briga o njemu


Zemljite je iva sredina koja na biljke utie
isto koliko i sredina iznad njega
Za organskog batovana zemljite je
najvaniji aspekt bate. Stvaranje i odravanje plodnog, zdravog zemljita predstavljaju prioritet. Mnogo toga moe da se
uini na popravljanju kvaliteta slabog zemljita, ali pre nego to zaponete radove,
vano je da saznate to vie o tipu, teksturi i strukturi zemljita vae bate. Tekstura
i tip zavise od lokacije i geolokih karakteristika oblasti. Struktura je odreena prethodnom proizvodnjom - nainom na koji je
zemljite bilo, ako je uopte bilo, odravano u prolosti. I tekstura i struktura utiu
na hemijski sastav zemljita - bilo da je
vie kiselo ili vie bazno. Od toga zavisi
koliina ivog sveta u njemu i koje biljke e
tu bolje uspevati.
ta je zemljite?
Zemljite se esto uzima zdravo za gotovo. Iako izgleda beivotno, ono je zaokruena podzemna ivotna sredina u kojoj vrvi. Ono izdrava biljke snabdevajui ih
hranljivim sastojcima i vodom. Kao ivotna
sredina, zemljite je biljkama vano isto
koliko i ivotna sredina iznad zemljita.
Upoznavanje karakteristika zemljita u
bati pomoi e vam da ga iskoristite na
najbolji nain i da ga efikasno odravate.
Tip i istorijat prethodne proizvodnje uticae na izbor biljaka, na to kako i kada (i da
li) treba da ih gajite, na koliinu rada,
kapacitet hranljivih sastojaka i vode, brzinu isuivanja i brzinu zagrevanja zemljita
u prolee.
Upoznajte zemljite
Tokom rada u bati postepeno ete
upoznati zemljite dok ga obraujete, se-

jete, sadite, plevite korov i primetiete koje biljke uspevaju, a koje ne. Ako, meutim, poinjete u novoj bati, odmah obratite posebnu panju na zemljite. Uzmite
ga u aku da biste osetili teksturu (videti
str. 34); iskopajte rupu i pogledajte profil
zemljita da biste saznali vie o strukturi ili
poaljite uzorak na analizu (videti str. 37)
da biste dobili podatke o pH i eventualnom
disbalansu hranljivih sastojaka.
Struktura zemljita
Plodnost zemljita nije samo pitanje koliine hranljivih sastojaka koje ono sadri to je zbir svih karakteristika koje su neophodne za rast biljaka. Struktura zemljita odnosno nain na koji je sastavljeno - ima
istu vanost. Na primer, masno zemljite
puno gline moe da bude bogato hranljivim sastojcima, ali da na njemu slabo uspevaju biljke jer je puno vode i suvie teko da bi korenje raslo na odgovarajui nain. Jednostavnim poboljanjem strukture
- poveanjem koliine vazduha u zemljitu
putem dodavanja kabastih organskih materija - moe da se stvori drastina razlika.
Posno, peskovito zemljite moe da bude
siromano hranljivim sastojcima, ali jednostavnim obogaivanjem sredstvima kao
to je kompost od lia, koji poveava kapacitet zemljita da zadri hranljive sastojke i vodu, moe da se postigne znatno poboljanje.
Za razliku od tipa zemljita, struktura
zemljita je neto to batovan moe da
izmeni. Ovo poglavlje opisuje kako da
upoznate i poboljate strukturu zemljita i,
to je jednako vano, kako da izbegnete
da ga upropastite.

33

ZEMLJITE I BRIGA O NJEMU

POkazatelji StRUktURe zemljita


Dobra struktura

loa struktura

- Korenje prodire duboko.


- Slatkast miris zemlje.
- Voda se ne zadrava dugo u rupama
posle kie.
- Zemlja se relativno lako kopa.
- Nema tvrde table - kompaktnog sloja na povrini.
- Ima puno kanala koje su prokopale gliste.
- Gornji slojevi se drobe i mrve i kad su
vlani i kad su suvi.

- Korenje je plitko.
- Miris je neprijatan.
- Voda se zadrava u rupama ili na povrini (ili neposredno ispod nje) ili se oceuje odmah.
- Zemljite je lepljivo ili u tvrdim grudvama ili veoma suvo.
- Ima veoma malo glista.
- Gornji sloj je kompaktan.
- Povrinski sloj nestaje kad je vlaan, a
kad se isui pretvara se u koru.

ta je u zemljitu?
Otprilike polovinu zapremine zemljita
ine mineralne estice od erodiranih stena,
organske materije i ivi organizmi; drugu
polovinu ine voda i vazduh. Zajedno, ovi
sastojci formiraju materiju koja moe efikasno da podrava rast biljaka. Hranljivi
sastojci za biljke nastaju od mineralnih
estica i proizvoda raspadanja organskih
materija. Hemijski sastav zemljita odreuje i pH vrednost, odnosno kiselost. Od
nje zavisi izbor biljaka koje moete da proizvodite i dostupnost nekih hranljivih sastojaka.
tipovi zemljita
Storinama godina stene erodiraju sve do
nivoa estica, koje su osnovni sastojak gotovo svih vrsta zemljita. Veliina i hemijski sastav estica zavise od stena od kojih
potiu i odreuju tip zemljita u vaoj bati. Postoje tri tipa estica erodiranih stena
koje ine zemljite: pesak, mulj i glina.
Koliina razliitih estica odreuje tip zemljita, odnosno njegov naziv, kao i karakteristike i nain odravanja. Veina tipova
je meavina sve tri vrste estica. Ako su u
priblino jednakoj razmeri, zemljite se naziva ilovaa. Ako je jedna vrsta estica dominantna, tada se zemljite naziva peskovitim, muljevitim ili glinom i ima karakte-

ristike tih estica. Nije uvek lako tano odrediti koji tip zemljita imate, naroito u
bati u koju su nanoeni razliiti tipovi zemljita. Ipak, ako uzmete uzorak vlanog
zemljita u aku, protrljate ga izmeu prstiju i napravite kobasicu, moi ete da
steknete utisak koje estice su dominantne (videti kolonu Izgled i oseaj u tabeli
na sledeoj strane). Uzmite punu aku zemljita i dodajte mu vodu. Mesite ga u aci dok ne postane ravnomerno vlano i povadite kamenie i grudvice.
- glina. Zemljite s dominantnim esticama gline uglavnom je gusto, lepljivo i
teko se obrauje. Siune estice gline se
zbijaju i ostavljaju malo prostora za vazduh.
- Peskovito zemljite. Na drugom
kraju skale, zemljite s visokim sadrajem
peska uglavnom je suvo. Relativno irok
prostor izmeu estica prevelik je da bi zadrao vodu, zato se ona brzo povlai iz zemljita, odnosei sa sobom hranljive sastojke.
- muljevito zemljite. Po karakteristikama je izmeu gline i peskovitog.
- tresetno zemljite. Nastaje u vlanim, kiselim sredinama koje spreavaju
potpuno razlaganje organskih materija,
kojima je bogato. Moe da bude veoma kiselo i neplodno, ali i plodno i produktivno.

34

ORGANSKA BATA

- Slano zemljite. Uglavnom je alkalno


po sastavu i neplodno. Nastaje u suvoj klimi.
vazduh i voda
Vazduh i voda su od ivotnog znaaja za
ivotinje koje ive u zemlji, kao i za dobar
rast korenja i biljaka. Oni se nalaze u prostoru, porama, meu esticama zemlje. Vee pore izmeu estica peskovitog zemljita sadre vazduh, ali obino su prevelike
da bi zadravale vodu. Pore srednje veliine sadre vodu koju korenje upija. Za

zemljite koje ima dobru razmeru obe veliine pora moe da se kae da dobro odvodi vodu, a zadrava vlagu. U zemljitu punom vode, ona potiskuje vazduh iz velikih
pora, ime oteava ivot biljkama i ivotinjama.
ivot zemljita
Zemlja vrvi od razliitih ivih vrsta - od
mikroskopskih bakterija i gljivica do vidljivih bia kao to su gliste, bube, puevi i
larve insekata. Mnoga od ovih stvorenja
odgovorna su za recikliranje organskih

tipovi zemljita
Svi tipovi zemljita, osim tresetnog, nastaju od stena. Razliita veliina estica, iako
se nama one sve ine minijaturnim, igra kljunu ulogu u teksturama zemljita. Kada
bi se estica gline uveala do veliine zrna peska, po istoj razmeri bi zrno peska bilo
veliko kao ovek.

koji tip zemljita imate?


Tip zemljita

Izgled i oseaj

Prednosti

Mane

Tresetno zemljite
i zemljite bogato
organskim materijama

Crno ili veoma tamno, sunerasto; ne zadrava oblik, ne


moe da se uvalja u kuglicu

Lako se obrauje, dobra podloga za seme

Leti moe da bude veoma


suvo, a zimi veoma vlano;
pogodno je jedino za biljke
kojima odgovara kiselo
zemljite

Glina

Lepljivo, teko; dobro zadrava oblik u grudvi; moe da se


uvalja u kobasicu: to je vei
sadraj gline, to je kobasica
tanja

Moe da bude
bogata hranljivim
sastojcima i
vodom

Korenju je esto teko da


prodre do hranljivih sastojaka i vode

Peskovito
zemljite

Deluje zrnasto, isputa kripav zvuk kad se protrlja


izmeu prstiju; laki pesak ne
zadrava oblik i ne moe da
se uvalja u loptu, peskovita
ilovaa je kompaktnija

Brzo se zagreva
i lako obrauje

Obino ima nizak sadraj


hranljivih sastojaka; voda se
povlai vrlo brzo, esto ispirajui hranljive sastojke

Muljevito
zemljite

Sapunasto, deluje kao svila


pod prstima; isputa piskav
zvuk kad se protrlja i ostaje
na prstima

Relativno dobro
zadrava vodu i
ima prilino visok
sadraj hranljivih
sastojaka

Lako se zbija, tako da ga je


teko obraivati

Slano zemljite

Nalazi se uglavnom u sunim


oblastima; ima visok pH

Nema

Visok sadraj soli kodi


mnogim biljkama; dodavanje gipsa moe da pomogne

35

ZEMLJITE I BRIGA O NJEMU

materija koje razlau tako da hranljivi sastojci postanu dostupni biljkama. Njihove
aktivnosti utiu i na strukturu zemljita.
Neki organizmi koji ive u zemlji mogu
da budu tetoine ili uzronici bolesti - ali
veina nije tetna, ak je i korisna. Kao i u
ivotnoj sredini iznad zemljita, to je zajednica organizama raznovrsnija i aktivnija, manje je verovatno da e neka vrsta da
se otme kontroli. Problemi e se ree pojaviti u zemljitu dobre strukture, bogatom
organskim materijama, koje podstie raznovrsnu i aktivnu mikrofloru i faunu.
Gliste su najupadljivije i najpoznatije ivotinje koje ive u zemlji. Kad se zemljite
obrauje, mogu da budu iskopane na povrinu. One pomau u preradi organskih
materija tako to ih odvlae u dublje slojeve pre nego to ih pojedu. Tuneli koje kopaju slue za provetravanje zemljita i bolji
odvod vode; njihov izmet je izvor hranljivih
sastojaka, a pomau i u formiranju grudvica zemlje.
korisni mikroorganizmi
U zemlji ive mnogi mikroskopski organizmi. Uprkos siunosti, oni vre funkcije
od ivotnog znaaja za zdravlje zemljita.
U njih se ubrajaju bakterije koje se hrane
azotom iz vazduha i korisne mikorizne gljive.
Bakterije koje vezuju azot imaju simbiotski odnos s biljkama i ive u kvricama na
korenju. Mikorizne gljive ive zakaene za

korenje. One su u harmoniji s biljkom, pomaui joj da apsorbuje vodu i hranljive


sastojke; zauzvrat, biljka hrani gljive. Povrina gljiva je mnogo vea nego povrina
korena, tako da one efikasno proiruju podruje preko koga se biljka hrani. Mikorizne gljive su krhke i veoma osetljive na fungicide. Vie im odgovara zemljite koje se
ne obrauje esto, a naroito dobro uspevaju u batama bez obrade, kao i u batama s velikim udelom organskog zemljita.
Organske materije
Izraz organske materije koristi se za
opis mrtvih ili raspadajuih ostataka ivih
bia (biljaka i ivotinja) i ubriva. One su
kljuni deo zemljita koji obezbeuje hranu za iva bia koja postoje u, i na njemu,
posebno za biljke kojima su glavni izvor
azota. Bez organskih materija zemlja bi bila samo sterilna praina od stena. Organizmi koji ive u zemlji i prirodna oksidacija
stalno razlau organske materije. One se
obnavljaju u prirodnom ciklusu ivota i
smrti. Konaan proizvod razlaganja organskih materija je humus. On je dragoceni
rezervoar vode i hranljivih sastojaka, a
pomae i formiranje stabilnih grudvica
zemlje. Ukratko, organske materije:
- hrane iva bia u zemlji;
- podstiu raznovrsnost flore i faune u
zemlji;

neki vidljivi stanovnici podzemlja


Gliste, puevi, stonoge i grinje, umski crvi, tvrdokrilci i njihove larve... Veina organizama koji ive u zemlji nevidljivi su golim okom. U siune oblike ivota ubrajaju se valjkasti crvi i gljive koje ih love i jedu.

grudvice zemlje
Razne vrste mineralnih estica, zajedno sa organskim materijama, formiraju zemljane
grudvice velike po nekoliko milimetara u preniku. Mrea pora izmeu njih, koja zadrava vodu i vazduh, ini prostor u kom raste korenje i borave ivotinje i mikroorganizmi. Kad zemljite ima dobru strukturu, grudvice se ne raspadaju lako i mogu da izdre
kiu i obraivanje. Kad je struktura loa, one se brzo raspadaju. Najoigledniji primer je
tvrda kora ili pokorica, koja nastaje na povrini kad se zemljite slabog kvaliteta isui.

36

ORGANSKA BATA

- poboljavaju fiziku strukturu zemljita;


- snabdevaju biljke hranom;
- apsorbuju vodu;
- zadravaju hranljive sastojke za biljke;
- amortizuju zemljite od promena pH
vrednosti.
Hranljivi sastojci za biljke
Biljke se hranom snabdevaju od razlaganja mineralnih estica i organskih materija. Zemlja sadri irok spektar hranljivih
sastojaka koji su potrebni, u veim ili manjim koliinima (makroelementi i mikroelementi, tj. elementi u tragovima), biljkama
za zdrav rast. Veina hranljivih sastojaka
neophodnih za rast biljaka potie od osnovnih mineralnih estica koje ine okosnicu
zemljita. Oni se nalaze i u organskim materijama. Azot postoji samo u ivom (ili
raspadajuem) tkivu, pa su njegov glavni
izvor kabaste organske materije.
U veini tipova zemljita moe da se nae potpun spektar hranljivih sastojaka za
biljke. Zavisno od vrste biljaka koju gajite,

moda ete morati da u zemljitu poveate nivo azota, fosfora, kalijuma i magnezijuma - hranljivih sastojaka koje biljke koriste u najveim koliinama. I drugi minerali povremeno mogu nedostajati, to za posledicu ima niz simptoma (videti str. 86).
Meutim, ti simptomi nisu uvek posledica nedostatka nekog hranljivog sastojka u
zemlji. I viak nekog od njih - uzrokovan
dodavanjem previe ubriva, na primer moe da izmeni hemijski sastav zemljita i
uini druge sastojke nedostupnim biljkama. Loa struktura, nedostatak vode i nestabilna pH vrednost takoe mogu da spree da biljke dobijaju hranljive sastojke koji
su im neophodni. Neki od njih, ukljuujui
azot, lako se ispiraju iz zemljita.
U naelu, nema potrebe da se brinete
zbog preciznih nivoa hranljivih sastojaka u
zemlji. Primenom organskih metoda brige
o zemljitu obezbediete biljkama dobru,
uravnoteenu ishranu. Meutim, u novoj
bati, ili tamo gde biljke ne uspevaju bez
nekog oiglednog razloga, bie od koristi
da date zemljite na analizu, kako biste ot-

kakO HRanljivi SaStOjCi DelUjU


Mnogi hranljivi sastojci potrebni su za razne aspekte rasta biljaka. Od glavnih sastojaka,
odnosno makroelemenata, azot podstie rast lia i izdanaka, dok je magnezijum vaan za stvaranje hlorofila, pigmenta od kog lie ima zelenu boju. Fosfor podstie rast
korenja; kalijum je od kljunog znaaja za cvetanje, formiranje plodova i uvrivanje
rasta, poveanje otpornosti na tetoine, bolesti i mraz.

HemijSki SimBOli
Hranljivi sastojci za biljke obino se oznaavaju hemijskim simbolima - koji se sastoje od
jednog ili dva slova - naroito u oblasti mineralnih ubriva, u kojoj je NPK (azot-fosforkalijum) srazmera najistaknutiji aspekt obeleavanja proizvoda. Meutim, i za organske
batovane korisno je da naue ove konvencionalne skraenice.
makroelementi
Azot (N), Fosfor (P), Kalijum (K), Magnezijum (Mg), Kalcijum (Ca), Sumpor (S).
mikroelementi, elementi u tragovima
Gvoe (Fe), Mangan (Mn), Bakar (Cu), Cink (Zn), Bor (B), Molibden (Mb).
Simboli se pojavljuju i zajedno da bi oznaili hemijska jedinjenja - po pravilu su to uobiajeniji oblici u kojima hranljivi sastojci mogu da se primenjuju. Na primer, kameni fosfat se pie kao P2O5, potaa kao K2O, a kre ili kalcijum karbonat kao CaCO3.

37

ZEMLJITE I BRIGA O NJEMU

Saznajte vie O vaem zemljitU


Profili zemljita
Dobar nain da nauite vie o strukturi zemljita
jeste da iskopate rupu i pogledate presek koji se
naziva i profil zemljita. To zahteva prilino kopanja, ali ete dobiti mnogo podataka, to e vas
potedeti razoaranja u budunosti.
Iskopajte rupu koja je dimenzija najmanje 1m x
1m i otprilike isto toliko duboka. Oistite jedan zid rupe i paljivo pogledajte. Najverovatnije ete videti
dva, ponekad i tri, jasno izdvojena sloja.
- Gornji sloj bie najtamniji, posebno nekoliko
centimetara pri vrhu, ako je zemljite prethodno dobro odravano. U gornjem sloju, koji moe da bude
dubok od 5 do 60 cm, koncentrisana je veina organskih materija i ivog sveta. Dubina i sastav zavise od geografskog poloaja i prethodne brige o zemljitu. Mogue je da otkrijete velike varijacije u raznim delovima vae bate.
- Gornji sloj prelazi u donji tamo gde zemljite
dobija vidljivo drugaiju boju. Duboko korenje prodire u donji sloj da bi u njemu nalo vodu; osim vode,
ovaj sloj sadri veoma malo organskih materija. Stanje donjeg sloja utie na odvoenje vode (drenau)
iz zemljita.
- U naroito plitkim zemljitima moda ete
pronai i trei, stenoviti sloj.
Uzimanje uzorka zemljita
Ako nameravate da poaljete zemljite na analizu
hranljivih sastojaka i pH vrednosti, vano je da uzmete reprezentativni uzorak; u suprotnom, rezultati
nee imati smisla. Za analizu je potrebna samo mala koliina, ali ona mora valjano da prezentuje hiljade kilograma zemlje u vaoj bati.
Treba da:
- uzmete zemlju s dubine od 15 cm;
- uzmete odvojene uzorke s delova koji su bili obraivani na razliite naine;
- uzmete zemlju s najmanje 10 mesta iz razliitih
delova, odabranih nasumice. Stavite zemlju u istu
plastinu kofu i dobro je izmeajte batenskom lopaticom ili nekom drugom alatkom. Iz te smese uzmite
konaan uzorak.
Ne treba da:
- uzimate uzorke iz zemlje kojoj su nedavno
dodavani kre ili ubrivo, ili s mesta blizu gomila

komposta, kao i mesta na kojima se loila vatra ili


onih pored ivica;
- uzimate samo jednu lopaticu zemlje;
- dodirujete uzorke.
merenje pH vrednosti
Postoji nekoliko naina merenja pH vrednosti.
- Mera. Kupite obian mera koji pokazuje pH
vrednost gotovo neposredno poto se zabode u
zemlju. On moda nije sasvim taan, ali brzo daje
pribline podatke, a ima prednost da moete da oitavate vrednost s razliitih mesta u bati.
- Pribor za merenje. Najjednostavniji i najjeftiniji
pribori za merenje pH vrednosti koriste tenost koja
menja boju. Oni su malo komplikovaniji od meraa,
ali daju prilino precizne rezultate. Uzimajte uzorke
iz razliitih delova bate.
- Analiza. Za potpuno tane rezultate, poaljite
uzorak u laboratoriju, po mogustvu neku koja prua
usluge za organske batovane. Vano je da su uzorak ili uzorci reprezentativni za batu.
Biljke indikatori
Pogledajte biljke koje ve rastu u bati i oko nje.
Te biljke indikatori mogu da vam kau mnogo o
hemijskom sastavu zemljita. Meutim, imajte na
umu da biljke koje uspevaju na ekstremnim tipovima
zemljita uspevaju i na prosenim, zato dobro pogledajte obraivane, ali i divlje delove da biste stekli
bolji uvid. Jo jedna napomena: ako ste se uselili u
novu kuu s batom koja je stvorena ni iz ega, ne
zaboravite da je uobiajena praksa graevinara da
nanose gornji sloj (esto da bi prikrili mnogobrojne
propuste) i da on nije u skladu sa zemljitem na tom
lokalitetu.
- Masna glina/vlano zemljite. Podbel, evar,
rastavi.
- Tresetno/kiselo zemljite. Azaleje, rododendroni, borovnica, planinski lovor; plave hortenzije
zadravaju boju samo na kiselom zemljitu.
- Peskovito, suvo zemljite. Prkos, svilenica.
- Bazno zemljite. Kravlja trava, grbaica, udoviica, bukva, pavit.

38

krili eventualne nedostatke ili neravnoteu.


U idealnom sluaju, obratite se ustanovi
koja radi posebne analize za organsku proizvodnju; tako ete saznati pokazatelj potencijala zemljita, a ne samo hranljivih
sastojaka koje trenutno sadri.
Hemijski sastav zemljita
Vana karakteristika zemljita je njegova
kiselost, koja se izraava pH vrednou.
Skala pH vrednosti poinje od 1, to oznaava ekstremnu kiselost, do 14, to predstavlja ekstremnu baznost supstance. U
dobrom delu tipova zemljita raspon pH
vrednosti kree se od 4 do 8, a veina biljaka raste u sredinama u kojima je taj raspon od 5,5 do 7,5. Ukrasne biljke uglavnom podnose iri spektar pH vrednosti,
iako neke od njih, kao to su mnoge vrste
rododendrona i vresova, rastu samo u kiselijim zemljitima, dok druge podnose i
visoku pH vrednost. Povru odgovara pH
vrednost u rasponu od 6,5 do 7, vou od 6
do 6,5 (za vie detalja, videti odgovarajua poglavlja). PH vrednost kontrolie nivo
kalcijuma u zemljitu. Kalcijum se ispira iz
zemljita, naroito ako dobro odvodi vodu,
ime ono postaje kiselije.
kakav znaaj ima pH vrednost?
Vrednost pH odreuje dostupnost hranljivih sastojaka biljkama. U veoma kiselom
zemljitu hranljivi sastojci mogu da budu
isprani ili da se iz zemlje rastvore u vodi do
nivoa kad postaju otrovni. Na drugom kraju skale, hranljivi sastojci mogu da budu
zatvoreni u zemlji i nedostupni biljkama.
Biljke koje mogu da rastu u zemlji sa ekstremnim pH vrednostima prilagodile su se
tim uslovima.
Takoe, pH vrednost utie na raznovrsnost i aktivnost ivog sveta u zemlji. Bolesti, poput krastavosti krompira, imaju tee
posledice u baznom zemljitu. umski crvi
i injaci ei su u kiselom zemljitu, ali
ga gliste ne vole.

ORGANSKA BATA

zato je potrebno da testirate pH


vrednost?
Testiranje pH vrednosti (tekst u tabeli na
sledeoj strani) pomoi e vam u izboru
odgovarajuih biljaka. Uvek testirajte pH
vrednost pre nego to zemlji dodate kre,
na primer, u delu bate za povre. Preterana koliina moe da zarobi neke hranljive sastojke u zemljitu i uini ih nedostupnim biljkama.

ORganSkO ODRavanje
zemljita
Kako ete tretirati vae zemljite zavisi
od njegovog tipa, prethodnog odravanja i
onoga to raste - ili e rasti - na njemu.
Ako, na primer, za siromano, ocedito zemljite odaberete biljke koje vole suu,
njima nee biti potrebno mnogo nege. Livadu s poljskim cveem, kojoj treba zemljite s niskim sadrajem hranljivih sastojaka, brzo e potisnuti druge vrste ako ponete da je ubrite. S druge strane, zbijena
glina u bati novoizgraene kue zahtevae znatan napor da bi bila obogaena.
bunju koje raste na zemljitu s puno ilovae bie potrebno samo povremeno prekrivanje smesom slame i ubriva, dok e
za deo s povrem biti neophodno planiranje programa odravanja da bi ono odralo svoje karakteristike.
Organski pristup
Organski pristup brizi o zemljitu je kombinacija dobre hortikulturalne prakse i korienja, kad je potrebno, kabastih organskih materija kao to su kompost i ivotinjsko ubrivo, uz dodatak organskih ubriva
(prirodnih proizvoda ivotinjskog, biljnog i
mineralnog porekla). Organski dodaci esto su reciklirane otpadne materije. Pored
toga to su dobre za zemlju, ovakvo korienje pomae da se izbegne zagaenje
koje bi izazvalo njihovo odlaganje na deponije i mesta za spaljivanje. Organski
batovani, sledei primer koji im daje pri-

39

ZEMLJITE I BRIGA O NJEMU

roda, recikliraju biljne i ivotinjske otpatke,


hranei na taj nain zemljite, a ne direktno biljke. ivotinje koje ive u zemljitu
razlau organske materije. U tom procesu
poboljava se struktura zemljita, a hranljivi sastojci postaju dostupni biljkama. Bioloki aktivno zemljite je zdrava sredina
za proizvodnju.
kabasti obogaivai zemljita
Kabaste organske materije (videti str.
41), budui da su organskog porekla,
sadre irok spektar osnovnih hranljivih
sastojaka i mikroelemenata, za razliku od
instant mineralnih ubriva sa ogranie-

nim izborom brzo rastvorljivih hranljivih


sastojaka - koji niim ne doprinose ivom
svetu ili strukturi zemljita. One mogu da
se ukopavaju ili posipaju po zemlji u meavini sa slamom ili liem. Biljke koje se
hrane organski, manje su privlane za tetoine i bolesti ijem suzbijanju pomae
organski kompost.
izbegavanje zbijanja zemljita
Do zbijanja dolazi kada se po zemljitu
esto hoda ili se obrauje u vlanim uslovima. To ete izbei tako to ete praviti
staze ili gajiti biljke u lejama koje su dovoljno uske da mogu da se obrauju sa

naela ORganSke BRige O zemljitU


- Hranite zemljite. Kabaste organske materije obogauju ishranu ivog sveta u zemljitu. Zauzvrat, ivi svet poboljava njegovu strukturu i plodnost.
- Hodajte paljivo. Zbijeno zemljite nema vazduha, korenje teko prodire u njega i
nije pogodna sredina za ivotinje koje ive u zemlji.
- kopajte samo kad je neophodno. Kopanje ima svoju svrhu, ali moe da uniti
strukturu zemljita.
- Prekrivajte zemljite. Prekriva od biljaka ili smese organskih materija titi strukturu zemljita.
-vodite rauna o koliini hranljivih sastojaka. Vie problema uzrokuje previe
nego premalo ubrenja. Neka vam pokazatelj bude to kako biljke reaguju.
- Proverite pH vrednost pre nego to dodate kre. Previe krea moe da uini
hranljive sastojke nedostupnim.

Rad sa staze
Uske leje su idealno reenje za teka zemljita; izdizanje leja omoguuje dodavanje dovoljne koliine
organskih materija, a obraivanjem sa staze izbegava
se zbijanje zemljita zbog
hodanja po njemu.

40

ORGANSKA BATA

staza koje prolaze pored njih. I esto korienje motokultivatora moe da uzrokuje
stvaranje zbijenog sloja ili ploe ispod
povrine zemljita.
kopanje i kultivisanje
Kopajte samo kad je potrebno, ali ne
previe esto. Kopanje je neophodno da bi
se razbilo tvrdo i zbijeno zemljite, ali redovno kopanje ubrzava razlaganje organskih materija - koje su sutinska komponenta dobrog zemljita. Ovaj vid obrade,
takoe, podstie rast korova. Svaki put
kad prevrnete zemlju, na povrinu izbacujete novu koliinu semena korova koje e
da proklija.
Kopajte samo kada su uslovi dobri, naroito ako je zemljite u bati jako. Ne bi tre-

balo da bude toliko vlano da se lepi za


aov, ni toliko suvo da morate da razbijate
veliko grumenje.
Sasvim je mogue odravati batu bez
redovnog obraivanja. U poglavlju Gajenje
povra nai ete podatke o sistemu batovanstva bez obrade (videti str. 295).
Prekrivanje zemljita
Redovno prekrivanje zemljita organskim materijama koje ga obogauju uinie uda za strukturu njegovih najvanijih,
gornjih slojeva - tako da e seme koje klija
i voda lake prodirati u zemlju. Ovaj postupak pomoi e i odravanju vlage u zemljitu. Smese za prekrivanje izoluju zemljite
od naglih promena temperature i vlanosti. Zbog toga je vano da ne prekrivate

OBRaDa zBOg RazBijanja zBijenOSti


- Podelite deo koji treba da kopate napola, uzdu.
- Iskopajte brazdu dubine jednog aova - ili koliko je dubok gornji sloj zemljita, ako je
plii od jednog aova.
- Rastresite dno brazde grabuljama. Zabodite iljke vertikalno i polako vucite grabulje
napred-nazad.
- Iskopajte sledeu brazdu i zemljom iz nje popunite prvu.
- Nastavite do kraja parcele, zatim se okrenite i vratite u suprotnom smeru.
- Popunite poslednju brazdu zemljom iz prve brazde.

Rasporeivanje teine
Kad je zemljite vlano,
radom s daske rasporediete telesnu teinu i zatititi
strukturu zemljita, naroito
na glinastim i muljevitim
terenima.

41

ZEMLJITE I BRIGA O NJEMU

suvo zemljite pre nego to se dobro natopi kiom. Saekajte da se ono zagreje pre
nego to prekrijete mlade biljke. (Ako ga
prekrijete dok je hladno, ono e zadrati
nisku temperaturu, to e usporiti rast i
mlade biljke uiniti osetljivijim na napade
tetoina.) Dodatna korist od prekrivanja
jeste da suzbija rast korova (videti str. 7674) i privlai bube, stonoge i druge prirodne neprijatelje tetoina. Drite smesu dalje od osnove veine biljaka, naroito onih
koje imaju drvenastu stabljiku, da biste izbegli podsticanje truljenja.
ive smese za prekrivanje ili
zelenina ubriva
Zelenina ubriva (videti str. 55) gaje se
radi prekrivanja golog zemljita - preko zime, na primer, ili ako izmeu biljaka postoji veliki razmak. To su biljke koje se gaje
da bi titile, gradile strukturu zemljita i
spreavale ispiranje hranljivih sastojaka.
Leguminozno zelenino ubrivo je koristan
izvor azota, koji iz vazduha uzimaju bakterije koje ive na kvricama korenja. Ovi
azotofiksatori su korisni za proizvodnju povra.
menjanje hemijskog sastava
zemljita
Organska ubriva mogu da se koriste
samo da bi zemljite snabdela dodatnim
hranljivim materijama. Druga jedinjenja
na mineralnoj osnovi mogu da se koriste
da bi se izmenila pH vrednost zemljita;
najee da bi se poveala baznost dodavanjem krea (str. 59).

kaBaSte ORg. mateRije za


OBOgaivanje zemljita
Kabaste materije ivog porekla odravaju i poboljavaju strukturu zemljita - pomaui slabijim tipovima zemljita da zadravaju hranljive sastojke i vodu, a teim
tipovima da delotvornije odvode vodu.
One snabdevaju zemljite hranljivim, posebno za biljke, materijama koje nastaju
razlaganjem uz pomo organizama koji ive u zemljitu. Tabela na sledeoj strani
navodi spisak kabastih organskih materija
koje obogauju zemljite. Svaka od njih
ima klasu plodnosti kao vodi za vrednost hranljivih sastojaka, naroito za sadraj azota. Klase su samo grubi pokazatelj,
jer taan sadraj hranljivih sastojaka u
ovoj vrsti materija moe znatno da varira,
zavisno od osnovnih sastojaka i naina
skladitenja. Ne zaboravite da esto nema
potrebe da koristite materije bogate hranljivim sastojcima. Obogaivai zemljita s
niskom klasom plodnosti mogu da budu
izuzetno delotvorni u odravanju plodnosti
zemljita, uprkos malom sadraju hranljivih sastojaka.
Mnoge materije, kao to su kuhinjski i
batenski otpad i ivotinjsko ubrivo, obino se kompostiraju pre upotrebe da bi se
stabilizovali njihovi hranljivi sastojci za biljke i da bi se uinile lakim za upotrebu.
izvori organskih materija za obogaivanje zemljita
Recikliranje, koje predstavlja jedno od
osnovnih naela organske proizvodnje,
smanjuje potrebu za dodacima, a istovre-

makSimalne gODinje kOliine


- Obogaivai visoke klase plodnosti - do jedna puna zidarska kolica, 50 litara na
5 m2. Tako ete dobiti ravnomeran sloj dubok priblino 5 mm.
- Obogaivai srednje klase plodnosti - do dvoja ili troja puna zidarska kolica, 100
litara na 5 m2, to ini ravnomeran sloj od priblino 1 cm dubine.
- Obogaivai niske klase plodnosti - mogu da se primenjuju u veim koliinama i
ee, ako je potrebno. U obliku smese s lakim materijalima kao to su kora drveta ili
slama, nanosite sloj od 15 cm; neka sloj bude debeo do 10 cm ako pravite smesu s
teim materijalima ili s kompostom od lia koji se gusto sabija.

42

ORGANSKA BATA

meno i zapreminu otpada koji treba da


se odlae. Retko se dogaa da bata moe
da bude u potpunosti dovoljna za ovakve
potrebe, ali treba da reciklirate sve kabaste materije iz kue i bate za tu svrhu.
Potrebnu koliinu moete da dopunite iz
odgovarajuih izvora u okolini.
Ako niste u mogunosti da sami napravite dovoljno materijala za obogaivanje zemljita, moete da nabavite komercijalne
materije, kao to su kompostirano ubrivo
i biljni otpad. Kad god je mogue, birajte
proizvode koji su na neki nain odobreni
od strane organizacija za izdavanje organskih sertifikata. Kada niste sigurni, proverite kod snabdevaa poreklo sastojaka. Re

organski nije dovoljna sama po sebi; ona


moe da znai samo to da su sastojci ivog porekla, a ne i da su pogodni za organsku batu.
nanoenje organskih materija na
zemljite
Svi obogaivai zemljita mogu da se
primenjuju kao smesa, a veina moe i da
se ukopa u zemlju. Stavljajte ih u gornji
sloj, u dubini od 15 do 20 cm, u kom se
nalazi glavno korenje preko koga se biljke
hrane i za koji je dobra struktura od kljunog znaaja. Materije iz niske i srednje
klase plodnosti koristite samo u prolee i
leti; njihovi hranljivi sastojci bie isprani iz

NEKE ORGANSKE MATERIJE ZA OBOGAIVANJE ZEMLJITA


Materija

Klasa plodnosti*

Napomene

Kora, fino seckana


Kompost, batenski
Kompost, gradski

Niska
Srednja
Niska

Kompost s glistama
(uglavnom od otpadaka od povra)
Seno
Kompost od lia
ubrivo, ivotinjsko

Visoka

Videti Smese za suzbijanje korova, str. 74


Videti str. 43-49
Kompost iz velikih pogona za kompostira
nje, u kojima se reciklira zeleni otpad; dobar
izvor kalijuma; mali sadraj azota
Videti str. 50-55

Istroeni kompost
od peuraka

Srednja

Komercijalni proizvodi
-kompostirana ubriva,
biljni otpad, otpaci hrane
Odseene grane,
seckano zelenilo
Odseene grane,
seckani drveni delovi

Promenljiva

Slama
Drveni opiljci i
gruba kora od drveta

Nisko
Niska

Srednja
Niska
Srednja do visoka

Koristite samo u smesi


Kompostirano jesenje lie
Treba da bude sasvim zrelo pre upotrebe; nabavite ga s neintenzivnih ili organskih farmi
esto je baznog karaktera; nabavite ga od
organskih proizvoaa da biste izbegli
zagaenje od pesticida
Moe da se nabavi materijal pakovan u
dakove

Niska do srednja

Kompostirajte pre upotrebe (videti str. 43-49)

Niska

Nanosite kao deo smese samo oko drvea,


bunja i viegodinjih biljaka; kompostirajte
pre upotrebe (videti str. 43-49)
Nabavite sa organskih farmi ako je mogue
Nanosite kao deo smese samo oko drvea,
bunja i viegodinjih biljaka

Napomena: Samo se zadnje etiri grupe materija ne ukopavaju.


*Odnosi se na sadraj hranljivih sastojaka u materiji, naroito na azot.

43

ZEMLJITE I BRIGA O NJEMU

zemljita ako ih koristite preko zime. to


se koliina tie, izreka ako je malo dobro,
mnogo je jo bolje ne vai kad je u pitanju dodavanje hranljivih sastojaka zemljitu. Previe azota, na primer, podstie rast
lia na utrb cvea i plodova. Svaki viak
moe da se pretvori u otpad i da bude
ispran iz zemljita u odvodni sistem.

PRavljenje BatenSkOg
kOmPOSta
Gomila komposta istovremeno je pogon
za reciklau kuhinjskog i batenskog otpada i mala fabrika za proizvodnju prvoklasne materije - batenskog komposta namenjenog za obogaivanje zemljita srednje
klase plodnosti. Svaka bata trebalo bi da
ima jednu ovakvu gomilu - ili dve, tri...
Pravljenje komposta esto se doivljava
kao sloen posao, a u stvari nije toliko
teko. Svako moe da naui kako se ovo
radi. Sam proces pretvaranja otpadaka u
kompost vre organizmi, od mikroba do
glista, koji se pojavljuju kao nekom natprirodnom silom. Sve to treba da uradite
jeste da nagomilate odreenu koliinu sastojaka i prepustite je njima.

gde da pravite kompost


Kompost moete da pravite u jednostavnoj, prekrivenoj gomili u uglu vaeg dvorita, ali kontejner za kompost (videti str.
46-47) izgleda urednije i lake se odrava.
Gomila ili kontejner treba da budu smeteni blizu gole zemlje ili trave, ne na tvrdoj ili
poploanoj povrini. Mogu da budu na
suncu ili u senci, a ono to je vano jeste
da budu pristupani, s dovoljno slobodnog
prostora oko sebe za dodavanje, premetanje i prevrtanje materijala.
Veliina gomile ili kontejnera treba da
zavisi od koliine materijala koji kompostirate. Vee gomile su bolje, ali odaberite
veliinu koja vama odgovara. Ako imate
veliku batu, moda e vam biti potrebno
vie od jednog kontejnera. Ako ne pravite
mnogo batenskog otpada, ali elite da
kompostirate ostatke iz kuhinje, razmotrite
pravljenje gomile od celuloznog materijala
(videti str. 44) ili postavljanje kontejnera s
glistama (videti str. 51).
ta da stavite u gomilu komposta?
Glavni sastojci u batenskoj gomili najee su korov, trava i drugi zeleni otpaci,

mesto za gomilu. Kontejner s kompostom moe da se smesti u ugao ukrasne bate ili na
sredinu parcele s povrem.

44

ORGANSKA BATA

kOnaan PROizvOD
Batenski kompost je izdana, tamna materija nalik zemljitu. Kad sazri, ima prijatan,
zemljan miris.

uz dodatak otpadaka od voa i povra iz


kuhinje. Kao pojaanje, moete da dodate
druge materije, kao to je slama sa ubrivom. Sve to je ivog porekla bie kompostirano, ali neke materije najbolje je izbegavati iz zdravstvenih ili praktinih razloga.

komposta, stei ete oseaj za dobru meavinu. Ako je sadraj gomile vaeg komposta vlaan i smrdljiv, dodajte vie smeih sastojaka; ako je suv, ubacite jo zelenih.
Jedini dodatni sastojci koji su vam potrebni jesu vazduh i voda. Izmeajte materijale koji se dobro sleu i istiskuju vazduh,
kao to je pokoena trava, s materijama
koje su rastresitije i obezbeuju prisustvo
vazduha. Nakvasite suve materije, ili ih
meajte sa zelenim sastojcima.

zeleni i smei sastojci


Klju za pravljenje dobrog komposta jeste upotreba smese raznih sastojaka. Svei,
vlani materijali kao to je pokoena trava,
brzo trunu i pretvaraju se u smrdljivu masu; to su takozvani zeleni sastojci. Njih
treba meati sa vrim, suvljim materijama kao to su uvele biljke iz leja - smeim sastojcima, koji sporije trunu. Oni su
izvor neophodne celuloze, koja kompostu
daje dobru strukturu. Mnoge materije za
kompostiranje imaju dobru ravnoteu
izmeu zelenih i smeih sastojaka. Posle
izvesnog vremena posveenog pravljenju

kompostiranje materija bogatih


celulozom
Istraivaki projekat koji je sproveo Centar za alternativnu tehnologiju u Velsu ustanovio je da je jedan od glavnih problema
kompostiranja, naroito u manjim batama, nedostatak smeih sastojaka i njihova
neravnotea sa zelenim sastojcima, koji se

ta kOmPOStiRati
irok spektar organskog otpada moe da se reciklira na gomili komposta. Velike koliine materija koje su oznaene zvezdicom (*) u donjem tekstu najbolje je drati u zasebnim gomilama. U ostale materije koje mogu da se kompostiraju ubrajaju se pepeo od
drveta i ljuske od jaja. Meutim, nemojte da dodajete:
-

ostatke mesa i ribe;


staklo i konzerve;
psei izmet;
maji izmet;

upotrebljene pelene;
pepeo od uglja;
plastiku;
sintetika vlakna.

SaStOjCi za gOmilU kOmPOSta


zeleni - brzo trunu: Lie gaveza, pokoena trava, ivinski otpad (bez podloge), mladi
korov i druge biljke, kopriva
meoviti: Ostaci voa i povra, lie rabarbare, upotrebljene vreice aja, ostaci povrtnih biljaka, ivotinjsko ubrivo sa slamom, seeno cvee, meki odseeni delovi ivice, izmet biljojednih kunih ljubimaca, viegodinji korov*
Smei - sporo trunu: Stara slama, tvrde stabljike povra, zeljaste stabljike, stare biljke
iz leja, jesenje lie*, drvenasti ostaci orezivanja*, tvrdi i zimzeleni ostaci orezivanja ivica*, kartonska ambalaa, kutije od jaja, papirne kese i slini proizvodi, izguvani, novine

45

ZEMLJITE I BRIGA O NJEMU

uglavnom svode na kuhinjske otpatke. Da


bi reili ovaj problem i obezbedili ravnoteu potrebnih sastojaka, istraivai su razvili tehniku kompostiranja materija bogatih
celulozom, koja koristi staru hartiju i ambalau, na primer kuhinjski papir, papirne
kese i kartonsku ambalau. Ove materije
se guvaju pre nego to se dodaju na gomilu, otprilike u istoj zapremini kao i kuhinjski otpaci. Proces kompostiranja je
spor, ali ne zahteva naknadnu panju.
aktivatori komposta
Zeleni sastojci, koji brzo trunu, aktiviraju
gomilu (zapoinju kompostiranje). Na tritu postoje razne vrste komercijalnih aktivatora za koje se tvrdi da ubrzavaju proces

kompostiranja, ali izmeana gomila trebalo bi da se savreno dobro kompostira i


bez njih.
kompostiranje korova i bolesnih
delova biljaka
Da biste izbegli rizik od irenja korova
koji ste uklonili, kompostirajte ga pre nego
to pusti seme. Stavite viegodinje korenje u plastinu kesu, pomeajte ga s pokoenom travom i ostavite da truli godinu
dana. Kad istruli (zgore), dodajte ga na
gomilu komposta.
Bioloke aktivnosti u gomili komposta su
toliko velike da mogu da suzbiju mnoge
biljne bolesti. Taj proces dodatno pospeuje zagrevanje kompostne mase, ali ipak ni-

jednostavan kontejner. Ovaj kontejner za kompost je jednostavan za izradu i jeftin. Takoe, odlian je za recikliranje kartonskih kutija.
ekiem ukucajte u kvadrat etiri stuba u zemlju, oko njih obavijte icu za kokoinjac, sa
unutranje i sa spoljne strane i privrstite je ekserima (1). Kad je budete sekli, ne zaboravite da presavijete sve otre ivice. U prostor izmeu dva sloja ice zavucite karton (2) zbog
izolacije. Prednju stranu moete da ostavite otvorenu zbog lakeg pristupa (3), ili etvrtu
stranu kontejnera napravite na arkama, kao kapiju, koja e drati gomilu urednom. Prekrijte
gomilu starim tepihom, ceradom ili slinim materijalom (4).

46

je dobro da u nju dodajete biljke zaraene


teim bolestima kao to su kupusna kila i
bela trule. Isto tako, lie zaraeno plamenjaom krompira drite dalje od kontejnera za kompost. Ono predstavlja rizik za
useve krompira i treba ga unititi.

ORGANSKA BATA

no natopite vodom. Umeajte zelene sastojke, ili dodajte teno ubrivo bogato
azotom, kao to su sokovi od koprive ili
gaveza (videti str. 207), da biste ubrzali
proces. Smesu koristite posle najmanje
est meseci, za prekrivanje izraslog bunja
i drvea.

Ostaci od orezivanja ivica i drvea


Mlade i meke ostatke od redovnog orezivanja ivih ograda dodajte gomili komposta, a tvrde i zimzelene, koliko god da ih
ima, kompostirajte odvojeno, prethodno ih
po mogustvu isitnivi. Zatim ih nagomilajte ili stavite u kontejner za kompost i obil-

Recikliranje drvenastih otpadaka


Tvrde i grube materije kompostirae se
mnogo bre ako se iseckaju na manje parie. Otar aov see sve osim komada drveta. Za njih koristite mehanike seckalice.
Povremeno iznajmite ovu mainu ili kupite

kontejneri za kompost. 1. etiri stuba, malo ice za kokoinjac i prednji deo od drvenih
letava ine jednostavan, ekonomian kontejner; 2. Drvena kutija od letava (videti i sliku na
sledeoj strani) pojednostavljuje punjenje i pranjenje komposta; 3. Tradicionalni drveni novozelandski kontejner za kompost. Idealno je da postavite dva takva jedan pored drugog,
tako da jedan punite dok u drugom zri kompost. Pokretne strane omoguuju lak pristup; 4.
Reciklirani plastini kontejneri su kompaktni i obino nemaju dno; jednostavno ih podignite
sa zemlje da biste doli do komposta.

47

ZEMLJITE I BRIGA O NJEMU

ta ini DOBaR kOntejneR za kOmPOSt?


- vrste stranice.
- Otvorena osnova.
- irok otvor na vrhu zbog lakeg punjenja.
- Vodootporni poklopac ili prekriva koji
nee oduvati vetar.

- Minimalna zapremina od 300 litara, odnosno dimenzije od 75 cm x 75 cm x 1 m.


- Stranice koje mogu da se pomeraju ili
kontejner koji se podie, zbog pristupa
kompostu.

najjau ukoliko ste u prilici da je sebi priutite. Isprobajte vie maina - neke su
mnogo tie i lake za upotrebu od drugih.
Kad koristite seckalicu, uvek nosite odgovarajau zatitnu opremu - naoare, slualice i deblje rukavice, i nikad ne istite
rukama materijal koji se nagomilao ili zaglavio u maini. Ako imate prostora, drve-

naste otpatke moete da nagomilate u uglu bate kroz koji se ne prolazi esto, i ostavite ih da trule nekoliko godina. Oni e
postati dragoceno stanite za divlje ivotinje (videti str. 191). Neto od njih moi
ete da koristite i u bati - kao pritke, na
primer. Ako ne moete da reciklirate drvenasti otpad u bati, moda moete na lo-

kutija za konicu. Kutija za konicu je tip drvenih kontejnera koji se najlake sastavljaju,
a ima i tu prednost da izgleda uredno u batenskom okruenju. Moe da se ofarba i iara, a
neki prave i drveni poklopac radi potpunog utiska. Drveni slojevi se sastavljaju na isti nain,
s gredicama u uglovima koje se malo izdignu (1), tako da svaki sloj vrsto nalegne odozgo
na onaj ispod sebe. Kontejner moete da nadograujete tempom kojim ga punite (2, 3), do
visine od otprilike jednog metra. Kako se sadraj razlae, tako se kompost slee, i moe da
se ukloni kako bi se zapoela nova gomila. Prevrtanje komposta je lako u ovom tipu kontejnera, ako deo zemljita pored njega ostavite slobodan: jednostavno skidajte sloj po sloj i slaite ih pored kontejnera, a prevrnite ih kad ih vraate na novu gomilu (4).

48
Proces kompostiranja
Ako kontejner punite postepeno, prvo e
se razlagati donji slojevi, oslobaajui toplotu koja e se podizati kroz gomilu, a gubiti ako gomila nije pokrivena ili ako je
kontejner otvoren. Toplota je vana za proces kompostiranja, zato prekrivajte gomilu
da biste unutra zadrali toplotu. Prekriva
e, takoe, zadrati vlagu i sprati kiu da
prodire u gomilu. Moete dodatno da izolujete kompost tako to ete napraviti ebe
od postavljene plastike.
kompostiranje u brazdi
Jo jedan nain kompostiranja otpadaka
od povra i iz kuhinje jeste da ih zakopa-

kalnoj deponiji smea. Izbegavajte da ga


spaljujete jer tako zagaujete okolinu, a i
nije praktino, osim ako nemate obolele
biljke koje morate da uklonite.
kontejneri za kompost
Kontejneri za kompost mogu da se kupe
ili naprave, poeljno je od recikliranog ili
ponovo upotrebljenog materijala. Njihov
izgled zavisi od vas dokle god ispunjava
osnovne kriterijume koji su nabrojani. Izaberite neki koji odgovara vaim potrebama
i vaoj bati. Postavite kontejner na pristupano mesto, direktno na golo zemljite.
Moete da odaberete stalno mesto ili, zavisno od modela, da ga pomerate po raznim delovima bate.
Kad ponete da pravite kompost, moda
ete shvatiti da vam treba dva ili vie kontejnera, a moda moete da proete i s
jednim. Kad kompost sazri, izvadite ga da
oslobodite kontejner u kom je bio i prekrijte ga tepihom ili najlonom.
Pravljenje komposta
- Sakupite zelene i smee sastojke za
kompostiranje i izmeajte ih.
- Stavite ih u kontejner za kompost, rairivi ih ka ivicama. Blago ih sabijte i natopite ako su suvi.

ORGANSKA BATA

vate u brazde ili plitke jame i preko njih


gajite graak, pasulj, tikve ili bundeve. To
je delotvoran nain stvaranja hranljivih
sastojaka i vlage tamo gde je potrebno.
U jesen, iskopajte brazdu ili jamu dubine
jednog aova. Za graak i pasulj kopajte u
irini jednog aova, celom duinom bate.
Za svaku tikvu ili bundevu napravite jamu
dimenzija priblino 1 x 1 m. Postepeno punite brazdu ili jamu otpacima od povra i iz
kuhinje, prekrivajui zemljom sve to dodajete. Kad je napunite, prekrijte je ostatkom zemlje i ostavite tako nekoliko meseci.
Posejte ili zasadite biljke u brazdu ili jamu
kad im je sezona, poto se zemlja slegla.

- Nastavite da punite kontejner materijalom koji nabavljate. Ako dodajete kuhinjske otpatke, pomeajte ih sa onim to je
ve u kontejneru.
- Posle 6-12 meseci ili ranije, ako je kontejner gotovo pun, prestanite da dodajete
sastojke.
- Ostavite sastojke da se kompostiranje
zavri i ponite da punite novi kontejner
koji ete koristiti u meuvremenu.
- Naizmenino proveravajte napredak.
Uklanjajte kompost koji se formira u donjim slojevima. Menjajte nekompostirani
materijal u kontejneru, prilagodavajui
meavinu ako je suvie vlana ili suva. Nastavite da dodajete sastojke u ovu gomilu.
Saveti za bre kompostiranje
- Napunite kontejner odjednom dobrom
meavinom materija. Gomila bi trebalo da
se prilino zagreje.
- Prevrnite gomilu. Izvadite sve iz kontejnera, promeajte i vratite nazad. Prevrtanje gomile koja se ohladila ponovo e je
aktivirati; to se moe ponoviti jednom ili
dvaput. Prevrtanje gomile koja se sporo
kompostira dae vam priliku da nadgledate proces i prilagodite meavinu ako je potrebno.

49

ZEMLJITE I BRIGA O NJEMU

- Iseckajte tvrde i grube materije aovom ili seckalicom.


koliko je vremena potrebno?
Kompost je spreman za upotrebu kada
dobije izgled mrke zemlje i kad nijedan od
prvobitnih sastojaka ne moe da se prepozna - osim neke neobine granice, ljuske
od jaja ili klipa kukuruza. Leti to moe da
bude za samo 12 sedmica, ali moe da potraje i godinu, pa i due.
korienje komposta
Batenski kompost moe da se svrsta u
obogaivae zemljita srednje klase plodnosti. Nanosite ga u koliini dvoje zidarskih
kolica (100 litara) na 5 m2. To bi trebalo da
stvori sloj debeo otprilike 1 cm, rasporeen ravnomerno po zemljitu. Kompost
stavljajte u prolee ili leti, u obliku smese
za prekrivanje ili ga ukopajte u gornji sloj
zemljita, na dubinu od 20 cm.

PRavljenje kOmPOSta OD
lia
Kad ujesen lie opadne, ono truli na
zemlji i formira gustu, tamnomrku materiju koja je odlina za obogaivanje zemljita. Pravljenje komposta od lia u bati je
lako. Sve to vam treba je jesenje lie i
jednostavan kontejner u kom ete ga drati da ga vetar ne oduva. teta je da spaljujete lie ili ga bacate sa smeem, jer je
ono veoma vredan izvor hranljivih sastojaka za zemljite.
koje lie da koristite?
Sve lie koje opada s listopadnog drvea i bunja moete da sakupljate ujesen i
od njega pravite kompost. Ne koristite
lie od zimzelenih biljaka kao to su lovor
ili imela. Liu nekih vrsta drvea treba vie vremena da istruli, ali se to ipak dogodi. Da biste imali dovoljne koliine, sakupljajte i lie sa ulice ili, uz dozvolu, iz parkova i s groblja. Izbegavajte lie s prometnih ulica jer je esto zagaeno izduv-

nim gasovima i uljem iz automobila. Ponekad je i gradska uprava voljna da isporui sakupljeno lie. Nikad ne sakupljajte
ni lie ni kompost od lia iz uma. S travnjaka ga lako moete sakupljati pomou
kosilice za travu. Meavina trave i iseckanog lia brzo truli. Moete i da kosite travnjak bez vree za sakupljanje pokoene
trave. Iseckano lie tako e brzo biti apsorbovano u travnjak.
Pravljenje komposta od lia
Sakupite opalo lie u jesen, po mogustvu posle kie, kad je vlano. Ako je suvo,
natopite ga vodom. Sabijte lie u kontejner ili ga nagomilajte u ugao bate. Ostavite ga da truli.
Jednostavan kontejner za kompost od
lia moe da se napravi od iane mree
i stubova, ili da se kupi. Nema potrebe za
poklopcem ili vrstim stranicama, a ni veliina nije vana - osim da kontejner bude
dovoljno velik za koliinu lia koju imate.
Manje koliine moete da nabijate u plastine kese. Kad ih napunite, vilama napravite na njima nekoliko rupa za vazduh, a
vrh veite labavo. Jo praktiniji metod je
da jednostavno ostavite gomilu lia na
zaklonjenom mestu i ekate.
Gomila komposta od lia blago se zagreva, ali proces je uglavnom spor na nioj
temperaturi. Da bi se dobio upotrebljiv
kompost, potrebno je da proe od devet
meseci do dve ili vie godina, zavisno od
vrste drvea i namene. U nastavku su
predloeni naini upotrebe komposta od
lia.
korienje lia i komposta od lia
Kompost od lia u naelu moe da se
koristi kao obogaiva zemljita niske
klase (videti str. 41-42) i kao sloj koji zadrava vlagu, kad je star godinu dana. On je
tamniji i lake se drobi nego tek opalo
lie, ali ne mora da bude sasvim truo. Da
biste dobili finiji kompost koji ete koristiti
za sejanje, u saksijama ili kao gornji sloj za
travnjake, ostavite ga da stoji jo godinu
dana ili dve, ako lie sporo truli.

50

Nanosite kompost od lia u sloju debljine od oko 10 cm ostavljajui ga na povrinu kao smesu za prekrivanje ili ga blago
rastresite vilama ako je potrebno. Moete
da ga koristite za sve biljke u bilo koje doba godine.
- Kompost od lia naroito je koristan
kao zimski prekriva golog zemljita, posebno na mestima gde ete sejati sitno seme, kao to je seme argarepe. Nedavno
opalo lie takoe moe da se koristi kao
zimski prekriva koji ete na prolee, pre
sejanja, ukloniti grabuljama.
- Kompost od lia dobar je i za smesu
koja zadrava vlagu, kojom ete prekriti
zemljite kad se zagreje u prolee.
- Zatitite krune osetljivih biljaka, kao
to su penstemone, svee opalim liem ili
kompostnim prekrivaem od lia koji ete
privrstiti za zemljite orezanim granama
etinara. On e zimi zatititi biljke od mraza, a leti im pomoi da zadre vlagu.

ORGANSKA BATA

- Da biste dobili bogatiju zemlju za saksije, dodajte jednogodinjem kompostu lie


gaveza (videti i str. 207) i ostavite da trule
zajedno nekoliko meseci.
- Dvogodinji kompost od lia moe da
se pomea sa ilovaom i peskom, da bi se
napravio gornji sloj za travnjak (videti str.
181).

kOmPOStiRanje S gliStama
Neke vrste glista, koje ive u gomilama
lia, ubreta i komposta, specijalizovane
su za razlaganje biljnog otpada. Kolonije
ovih glista mogu da se smeste u kontejner
i hrane kuhinjskim i batenskim otpadom,
koji pretvaraju u jako ubrivo, kompost s
glistama - obogaiva zemljita visoke klase plodnosti.
Sistem kompostiranja s glistama moe
da funkcionie cele godine. On je dobra
alternativa tradicionalnoj gomili komposta

kontejneri za kompost od lia. Najjednostavniji su kavezi napravljeni od etiri drvena


stuba zabijena u zemlju, obmotana icom za kokoinjac ili ogradu protiv zeeva. Zapremina
gomile u kavezu drastino se smanjuje dok lie truli formirajui kompost.

51

ZEMLJITE I BRIGA O NJEMU

kad su glavni sastojci za kompostiranje


otpaci od povra i iz kuhinje, jer ne moe
da funkcionie s veim koliinama materija odjednom.
gliste i kontejneri za gliste
Obine ili batenske gliste koje viamo u
zemlji nisu pogodne za kontejnere za kompost. Najee se za tu svrhu koriste ubrine gliste vrste Eisenia foetida. One su
vrlo efikasne u recikliranju organskog otpada, a brzo se reprodukuju u ogranienom prostoru kontejnera za kompost. Poeljno je da zaponete kompostiranje s
najmanje 1.000 glista - oko 500 g teine.
One mogu da se izvuku iz gomile zrelog
komposta, ubrita ili drugog kontejnera,
ili da se kupe. Mrani, vlani uslovi koji su
glistama potrebni za ivot mogu da se
obezbede u plastinoj kanti ili drvenoj kutiji. Specijalni kontejneri za gliste mogu da
se kupe, a moete i sami da ih napravite -

gliste za kontejner s kompostom


ubrine gliste, poznate i pod nazivom
crvene ili kine, imaju karakteristine crvene i ute prstenove. Polau jaja u vidu
siunih ama slinih obliku limuna.

ili da prilagodite postojee, kao to su drveni sanduci, kutije ili plastine kante za
smee. Poto gliste vole da se hrane blizu
povrine, najefikasniji su kontejneri s relativno velikim otvorom. Od kljunog znaaja je dobra oceditost (drenaa) vode, poto kuhinjski otpaci isputaju mnogo tenosti, a gliste mogu da se podave ako je sredina suvie vlana. Ako nema razloga da
premetate kontejnere s glistama, oni ne
moraju da imaju dno; moete da ih postavite direktno na zemljite. Nema potrebe
ni da obezbeujete kontejner da gliste
ne izlaze, poto e one ostati u njemu sve
dok im odgovaraju uslovi.

PRavljenje kOntejneRa za gliSte


OD kante za Smee
1. Izbuite dva prstena od rupa oko kante,
jedan na 10-15 cm od dna, drugi na 7,5-10
cm od vrha.
2. Da se gliste ne bi podavile u tenosti koja
se skuplja, napravite rezervoar za drenau.
Napunite dno kante slojem ljunka debelim
oko 15 cm. On e zbog teine poboljati stabilnost kante.
3. Isecite krug od panel-ploe kao poklopac
za ljunak i izbuite rupe u njemu - ili upotrebite perforirani disk od tvrdog polietilena.
4. Dodajte 15-30 cm debeo sloj vlanog
materijala za osnovu. To mogu da budu
cepane novine, seeni karton, stari kompost
ili kompost od lia; osnova ne sme da bude
od sirovog, nekompostiranog materijala.
5. Stavite gliste.
6. Dodajte tanak sloj odgovarajue hrane
(videti sledeu stranu); blago je rastresite
preko polovine povrine.
kontejner za gliste od kante za smee.
7. Prekrijte hranu slojem vlanih novina.
Presek plastine kante za smee koja je pretVratite poklopac kante.
vorena u kontejner za kompost s glistama.

52

ORGANSKA BATA

ta mOete Da Stavite U kOntejneR S gliStama?


Da

ne

- Velike koliine kore od citrusnog voa


- Mlene proizvode
- Meso i ribu
- Maji/psei izmet
- Kupljeno cvee
- Plastiku, staklo, konzerve i druge predmete koji nisu organskog porekla

Ljuske od povra
Otpatke od stabljika povra
Ljuske od jaja
Ljuske od voa
Ostatke od skuvanih jela
Iscepkani papir
Papirne kese
Soc od kafe
Lie od skuvanog aja
Ljuske od luka
Kartone za pakovanje jaja
Kuhinjsku hartiju

gde da drite kontejner s glistama


Gliste najbolje rade na temperaturama
izmeu 12C i 25C. One mogu da preive
i na znatno niim temperaturama, ali tada
sporije proizvode kompost. Kontejner s glistama drite na mestu gde temperatura ne
varira mnogo. Leti neka stoji izvan direktnog sunevog zraenja, a zimi ga premestite u upu ili staklenik ili ga dobro izolujte
pre nego to pone hladno vreme. Kontejner za kompost s glistama, sa ugraenim
sistemom odvoda vode, moe da se dri u
upi ili na tremu, na primer, i da se premesti napolje kad doe leto. Kontejneri
bez sistema za odvod moraju da se postave na golo zemljite da bi ono moglo da
apsorbuje viak tenosti koji se u njima
stvara.
Hranjenje glista
Kontejner za kompost s glistama uglavnom se koristi za preradu otpadaka od povra i iz kuhinje, kojih obino ima malo,
ali esto. To odgovara glistama, koje ne
mogu da obrade veu koliinu materije odjednom. Ne zaboravite da su one, u sutini, isto to i stoka, samo s manjim apetitom! Viak hrane e se pokvariti pre nego
to gliste stignu da ga prerade - to e
kompostu dati neprijatan miris. Gliste nee

jesti trulu hranu i moda e uginuti. Kontejner za kompost s glistama moete da


koristite i za obradu batenskog otpada,
ako ga dodajete u malim koliinama. Da bi
miris u kontejneru bio prijatan, svakog
meseca pospite odozgo malo krea za
zemljite (videti str. 59).
Koliina materije koja moe da se preradi u vaem kontejneru s glistama zavisi od
temperature i broja glista. Nemojte da dodajete vie od 3 do 4 litra hrane odjednom. Ponite polako i poveavajte koliinu
postepeno. Vano je da procenite ta se
dogaa u kontejneru pre nego to dodate
novu koliinu. Iseckajte vee komade da
biste ubrzali kompostiranje. Gliste mogu
da izdre vie sedmica bez dodavanja hrane. Ne padajte u iskuenje da dodate vie
hrane ako kreete na odmor.
Uobiajeni problemi
Sistem kompostiranja s glistama koji
dobro funkcionie ne proizvodi neprijatan
miris. Ako iz kontejnera s glistama pone
da dolazi neprijatan miris, a hrana koju
dodajete se ne prerauje, to je siguran
znak da neto nije u redu. Dva glavna uzroka su prevelika koliina hrane i viak vlage, koji nastaje zbog loeg odvoenja vode ili zbog prevelike koliine hrane. Ako u
kompostu ima jo ivih glista, izvesno vreme obustavite dodavanje hrane. Dodajte u

53

ZEMLJITE I BRIGA O NJEMU

Drveni kontejner za gliste. Ovaj kontejner za gliste kune izrade koristan je kada imate
veoma male koliine otpadaka i ogranien prostor u bati. Sastoji se od dve drvene kutije s
kojih je uklonjeno dno i koje su postavljene jedna u drugu, s debelim slojem slame izmeu,
kao izolatorom - da bi se izbegao uticaj ekstremnih promena temperature, i da bi se po hladnom vremenu osiguralo da gliste rade svoj posao. Kutijama treba vrst poklopac. Debela
plastika postavljena sa unutranje strane manje kutije zadrae vlagu i pomoi da gliste ostanu utopljene. Postojeem kompostu dodajte male koliine hrane, svaki put na razliita mesta,
i prekrijete ga nakvaenim novinama da biste mu odrali vlagu.

kompost materije koje upijaju vlagu, kao


to su stare novine, kartoni za pakovanje
jaja, papirni ubrusi i kartonske cevi. Pospite kreom i proistite rupe za odvod vode.
Ako posle ispitivanja ne moete da vidite aktivne gliste, moraete da pretpostavi-

te da su uginule. Oistite kontejner i ponite ispoetka.


U kontejneru se ponekad pojavljuju siune crne vone muice, naroito leti.
One nisu opasne po zdravlje, ali mogu da
budu dosadne. Ukopavanje otpada koji
dodajete moe da smanji broj muica.
Moete i da ih lovite u zamku kune izrade. Nikad ne koristite pesticide u kontejneru s glistama.
vaenje glista
Kad se zreli kompost s glistama rasprostre po zemlji, gliste e se automatski skupiti na hladnijem, vlanijem prostoru ispod
nakvaenih novina. Tada moete da sakupite kompost i vratite ga u kontejner.

Dodatni gosti. Male, bele prstenaste gliste mogu u velikom broju da se pojave u kontejneru za
gliste. One su potpuno bezopasne, ali mogu da
budu pokazatelj da je sadraj kontejnera suvie
kiseo. Nemojte da ih smatrate mladim kompostnim glistama (slika levo).

54

vaenje komposta
Posle nekoliko meseci redovnog hranjenja, gliste e poeti da proizvode gust, taman kompost na dnu kontejnera. Da biste
izvadili manju koliinu, pomerite gornji sloj
neobraenog materijala i gliste, i uzmite
koliko vam treba.
Ako elite da uzmete vee koliine komposta, prvo sklonite na stranu gornji sloj,
ukljuujui i poluobraeni materijal s glistama, a onda ga vratite poto ispraznite
kompost.
korienje komposta s glistama
Kompost s glistama od otpadaka povra
je obogaiva zemljita visoke klase (videti i str. 42), s finom, drobljivom teksturom.
Uglavnom je bogatiji po sastavu od batenskog komposta, a hranljivi sastojci su
mu lake dostupni. Bogat je humusom i
ima dobar kapacitet zadravanja vode. Ti

ORGANSKA BATA

kvaliteti, i injenica da moe da se nabavi


u relativno malim koliinama, znae da se
ee koristi kao koncentrovano ubrivo
nego kao kabasti organski kompost (videti
tabelu na sledeoj stranu za dodatne predloge).
tenost od glista
Otpaci od povra sadre visok postotak
tenosti. U plastinim kontejnerima, voda
se esto nagomilava pa gliste u njoj mogu
da se udave ako ne obezbedite odgovarajui odvod. Ako na dnu kontejnera postoji
rezervoar, tenost moe da se odvodi kroz
standardnu slavinu za bure. Ona sadri neke hranljive sastojke za biljke, koje moete da reciklirate tako to ete tenost sipati u gomilu komposta. Takoe, moe da se
koristi za ishranu biljaka u saksijama (razreena vodom u razmeri najmanje 10 : 1),
ali rezultati su najee veoma promenljivi.

vaenje glista. Moe da se dogodi da je kompost pun glista. Viak treba izvaditi ako elite
da kompost koristite u posudama za proizvodnju ili ako elite da gliste kasnije vratite u kontejner. Po suvom, sunanom danu, rasprostrite kompost na tvrdu povrinu, u sloju koji nije
deblji od 5 cm. Preko jedne treine do jedne polovine komposta postavite dva do tri sloja
nakvaenih novina. Ostavite tako nekoliko sati. Gliste e se sakriti ispod novina, a kad nekoliko puta lopatom prevrnete kompost, moi ete da ih sakupite gotovo sve.

55

ZEMLJITE I BRIGA O NJEMU

kakO Da kORiStite kOmPOSt S gliStama


menite ga kompostom s glistama. Zalivajte
- Nanosite ga, u vreme sezone proizvoduobiajeno.
nje, kao gornji sloj zemljita biljkama kao
- Dodajte ga standardnim meavinama za
to su tikve i drugo povre s plodovima kosaksije da biste ih obogatili i poboljali kajima treba mnogo hranljivih sastojaka.
pacitet zadravanja vode - za visee korpe,
- Nanosite ga kao gornji sloj zemljita za
na primer.
kune biljke ili saksije u poploanim delovi- Koristite ga kao sastojak u kunoj izradi
ma bate - ako je potrebno, uklonite iz
zemlje za saksije i druge posude (videti str.
saksije sloj zemlje debljine oko 2 cm (vide113-117).
ti Batovanstvo u saksijama, str. 202) i za-

zelenina UBRiva
Zelenina ubriva su biljke koje se gaje
radi obogaivanja zemljita, a ne kao hrana ili ukras. Njihove korisne osobine su
sposobnost fiksiranja azota, gusto lie koje suzbija rast korova i iroko korenje koje
duboko prodire, idealno za poveanje rastresitosti zbijenog i poboljanje kvaliteta
siromanog zemljita.
zato gajiti zelenino ubrivo?

- Da biste poveali koliinu hranljivih sastojaka za biljke. Deteline i slina zelenina ubriva apsorbuju azot iz vazduha i fiksiraju ga u kvricama na svom korenju. On
postaje dostupan biljkama kada se zelenino ubrivo ukopa u zemlju. Neke od
ovih biljaka mogu da ekstrahuju minerale
koji su duboko u zemlji, inei ih dostupnim biljkama s pliim korenjem.
- Da biste zatitili zemljite. Zelenino
ubrivo titi zemljite od sabijanja posle
obilnih kia, to je naroito vano za zemljita s mnogo gline. Takoe, ono skuplja
hranljive sastojke iz zemlje, tako da ne budu isprani kiom.
- Da biste poboljali strukturu zemljita.
Ozima ra, s veoma irokim i razuenim
korenjem, poboljava kvalitet tekog zemSakupljanje tenosti. Ovaj komercijalni kontejner za gliste ima pri dnu slavinu za drenau
tenosti bogate hranljivim sastojcima. Postavite
kontejner na cigle, tako da moete ispod slavine da podmetnete posudu (slika desno).

Brda hrane
Biljkama koje zahtevaju mnogo hrane,
kao to su mlade bundeve i tikve, prija
bogat kompost s glistama pomean sa
obinim kompostom.
zemlja za saksije s kompostom s
glistama
Ovo je bogata smesa za saksije pogodna
za paradajz, patlidan ili visee korpe, na
primer. Izmeajte:
- jednu ili dve kofe (od 9 litara) komposta
s glistama;
- jednu kofu otrog ili hortikulturalnog
peska;
- tri kofe dobro zgorelog komposta od lia ili tresetnog zemljita;
- 75 g samlevenog krenjaka (videti str.
59).

56

ljita, inei strukturu rastresitijom; na lakim zemljitima, korenje se vezuje za estice zemljita, pomaui im da zadre vodu.
- Da biste suzbijali korov. Biljke za zelenina ubriva brzo klijaju i rastu, guei izdanke korova. (Videti Korov i njegovo suzbijanje, str. 71)
- Da biste suzbijali tetoine. abe, bube
i drugi prirodni neprijatelji tetoina vole
hladan, vlaan sloj na povrini koji ine zelenina ubriva. Neke vrste insekata zbunie prisustvo zeleninog ubriva posejanog izmeu jestivih biljaka. (Videti Zdravlje biljaka, str. 82)
- Da biste odmorili zemljite. Posejte
dugotrajnije zelenino ubrivo i ostavite
ga da raste cele sezone. To e pomoi
zemljitu da se oporavi od stalnog obraivanja, poveae plodnost i poboljae mu
strukturu.
izbor zeleninog ubriva
Izbor zeleninog ubriva treba da zavisi
od toga ta elite da postignete, vremena
koje je potrebno zemljitu da bude pokriveno, kulture koja je bila ranije zasejana,
one koju ete sejati kasnije, godinjeg doba i vrste zemljita. Spisak moguih biljaka se na prvi pogled ini dugakim i zbunjujuim, ali, ako se drite nekih jednostavnih pravila, moi ete za date prilike da
izaberete najbolje biljke. Evo pitanja koja
treba da postavite pri izboru zeleninog
ubriva.
- Kako se uklapa u sistem plodoreda
mojih useva? (Videti Gajenje povra, str.
295)
- Kada elim da ga posejem? Izaberite
otpornije vrste koje mogu da prezime.
- Koliko dugo elim da raste? Neke vrste
sazrevaju bre od drugih.
- ta u da sejem posle? Ozima ra moe da zaustavi klijanje semena nekoliko
sedmica poto se poseje, zato je najbolje
da je ne gajite pre nego to posejete biljke sa sitnim semenom.
- Koji varijetet najvie odgovara batenskom zemljitu? Za koje god da se odlui-

ORGANSKA BATA

te, naelo je isto - seme se seje, biljke rastu, a u odreenom trenutku vraaju se u
zemlju. Ukopajte ih u gornji sloj zemlje, na
dubinu od 10 do 15 cm, seckajui ih, pri
tom, otrim aovom.
kada da ukopavate
Najbolje je da zelenino ubrivo ukopavate nekoliko sedmica pre nego to elite
da koristite zemljite. Rano prolee obino
je pravo vreme ako je zemljite tokom zime bilo pod zeleninim ubrivom. Ostavite
period od sedam do mesec dana da se
ukopane biljke razloe i zemljite slegne
pre nego to ga ponovo upotrebite.
zelenino ubrivo bez ukopavanja
Zelenino ubrivo moete da posejete i
ako primenjujete tehniku bez obrade (videti str. 332). Umesto da biljke ukopavate,
samo ih posecite i ostavite da istrule na
povrini; kroz sloj koji tako nastane moete da sadite, isto kao da je prekriva, a
moete i da ga sklonite na jedan kraj bate
i posejete seme. Takoe, moete zelenino
ubrivo da pokosite, sklonite i kompostirate.
Viegodinje biljke koje se koriste kao
zelenino ubrivo, kao i ra za ispau, mogu ponovo da izrastu poto se pokose. Ponovni rast moe da se zaustavi okopavanjem motikom, prekrivanjem zemljita da
bi se biljkama uskratilo sunevo svetlo ili
zasadom krompira ispod sloja slame (str.
333).

Ukopavanje zeleninog ubriva


Biljke koje se koriste kao zelenina
ubriva treba brzo da se razloe poto
ih vratite u zemlju. Mlade biljke bre
trunu, zato ih ukopavajte pre nego to
ovrsnu - u idealnom sluaju, pre nego
to se pojave cvetni pupoljci. Ako biljke
ostavite da procvetaju (to se slaici
dogaa posle samo nekoliko sedmica),
izlaete se riziku od dodatnog klijanja i
sazrevanja.

1-3 meseca
Preko zime

Kraj prolea - sredina leta

Kraj prolea - kraj leta

Jesen - poetak zime

Poetak prolea - kraj leta

Prolee - kraj leta

Poetak prolea - kraj leta

Poetak prolea - sredina leta

Poetak prolea - kraj leta

Poetak prolea - kraj leta

Kraj leta - poetak zime

Prolee - kraj leta

Prolee / kraj leta - poetak jeseni 2-3 meseca; moe da prezimi

Lucerka (o. j.)


Medicago sativa

Heljda (po. j.)


Fagopyrum esculentum

Bob, krmni (o. j.) Vicia faba

Detelina, inkarnatska (o. j.)


Trifolium incarnatum

Detelina, crvena (o. v.)


Trifolium prafense

Piskavica (po. j.)


Trigonella foenum graecum

Lupina (o. j.)


Lupinus angustifolius

Slaica (po. j.) Sinapis alba

Facelija (o. j./po. j.)


Phacelia tanacetifolia

Ra, ozima* (o. j.)


Secale cerale

Dunjica (o. d.)


Medicago lupulina

Grahorica, obina (o. j.)


Vida sativa

Da

Da

Uspeva na lakom i suvom, vie joj


odgovara zemljite koje nije kiselo
Izbegavajte kisela i vlana zemljita

Ne

Ne

Ne

Da

Da**

Da

Da

Da

Ne

Da**

Fiksiranje ozota?

Veina

(o. j.) = otporna jednogodinja; (po. j) = poluotporna jednogodinja; (o. v.) = otporna viegodinja; (o. d.) = otporna dvogodinja
*Spreava klijanje biljaka sa sitnim semenom nekoliko sedmica posle ukopavanja **Fiksira azot samo u zemljitu koje sadri odgovarajue bakterije

3 meseca*

Preko zime

Veina

Veina

1-2 meseca
1-3 meseca; moe da prezimi

Lako, kiselo zemljite

Dobro isueno

Dobra ilovaa

Vie joj odgovara lako zemljite

Vie joj odgovara teko zemljite

Dobro uspeva na slabom zemljitu

Izbegavajte kisela i vlana zemljita

vrsta zemljita

2-4 meseca

2-3 meseca

3-18 meseci

2-3 meseca; moe da prezimi

1 godina*

vreme sejanja

zelenino ubrivo

Period rasta

izBOR zeleninOg UBRiva

ZEMLJITE I BRIGA O NJEMU

57

58

ORGANSKA BATA

DvORinO UBRivO S PODlOgOm


Slama je tradicionalna podloga za smetaj domaih ivotinja. Kad se izmea sa
ivotinjskim ubrivom, truli i postaje koristan obogaiva zemljita. Meutim, za
neke domae ivotinje, naroito za konje,
koriste se drvene strugotine, koje, iako
su odline za to, nisu ba idealne za batovane. Drvo se veoma sporo razlae i
moe ak da crpi azot iz zemljita umesto
da poveava plodnost, ako nije sasvim
kompostirano pre upotrebe. Da biste izbegli takav rizik, dubrivo s drvenom strugotinom izmeajte s pokoenom travom,
ivinskim ubrivom ili drugim materijama
koje su bogate azotom i ostavite ga da
truli godinu ili dve. Ako niste sigurni, koristite ga samo za viegodinje biljke na
zemljitu koje se nee kultivisati - na primer, za obodno bunje.

ivOtinjSka UBRiva
ivotinjska ubriva - od ivine, stoke,
konja i koza - predstavljaju tradicionalni
izvor plodnosti zemljita u organskoj bati.
Ona imaju najveu vrednost kad su kompostirana s nekom materijom za podlogu.
Rezultat je obogaiva zemljita srednje
do visoke klase plodnosti koji poboljava
strukturu zemljita i poveava koliinu
hranljivih sastojaka koji postaju dostupni
biljkama kad se ubrivo razloi u zemlji.
Urin iz ubriva biljkama je glavni izvor
hranljivih sastojaka, naroito azota i kalijuma. Njega upija materija za podlogu. Da
nje nema, hranljivi sastojci bili bi lako isprani iz ubriva. U ptijem izmetu, urin ini
beli sloj zbog kog je ovo ubrivo veoma
bogato.
nabavljanje ubriva
Veina organskih zemljoradnika na svojim farmama reciklira ubrivo. Svako drugo bi verovatno bilo zagaeno ostacima
veterinarskih proizvoda koji se primenjuju
na ivotinjama. Ako vam nije dostupno u-

brivo sa organske farme, pokuajte da ga


nabavite sa otvorenih farmi ili onih na
kojima se stoka gaji na manje intenzivan
nain. Nikad ne koristite ubrivo sa industrijskih farmi na kojima se vri intenzivan
uzgoj. Nije teko pronai lokalne tale iz
kojih e vam rado dati svoje ubrivo, ali ne
zaboravite da se konji redovno lee protiv
glista, a da ti lekovi sadre pesticide, koji
se u ubrivu zadravaju dve ili vie sedmice. Proverite s vlasnicima tale kada su im
konji poslednji put leeni.
Skladitenje ubriva
ivotinjsko ubrivo treba da bude kompostirano ili potpuno zgorelo pre upotrebe.
To je potrebno da bi se hranljivi sastojci
stabilizovali, da ne budu isprani kiom, i da
se izbegne bilo koji rizik da se biljke otete. ubrivo moe da se doda gomili komposta ili da se slae na zasebnu gomilu,
ako je izmeano s materijom za podlogu.
Ako ubrivo od ivine nema materijal za
podlogu, dodajte ga gomili komposta ili ga
izmeajte sa slamom.
kupovina kompostiranog ubriva
Komercijalne vrste kompostiranog ubriva mogu lako da se nabave. Kad god je
mogue, izaberite proizvod koji nosi simbol, logo ili neki drugi oblik kategorizacije
od strane organizacija koje izdaju organ-

PRavljenje gOmile UBRiva


- Gomilajte ubrivo na mestu gde nee
biti pomerano nekoliko meseci.
- Ako je materijal za podlogu suv, dobro
ga nakvasite.
- Sabijajte materijal na gomili.
- Prekrijte gomilu vodootpornim prekrivaem.
- Ostavite gomilu da miruje tri meseca,
ako je iz organskih izvora, inae est meseci, da bi se razloile eventualne neeljene supstance koje zagauju. Ako je
podloga od drvenih strugotina, bie potrebna najmanje godina.

ske sertifikate. Ako niste sigurni, proverite


kod snabdevaa poreklo sastojaka. Re
organski nije sama po sebi dovoljna preporuka; ona moe da znai samo to da su
sastojci ivog porekla, ali ne i da su pogodni za upotrebu u organskoj bati (videti str. 8).
Drugi proizvodi za ubrenje
Materije kao to su guano, izmet od slepih mieva ili ptica, koje se sue i ostavljaju da odstoje, takoe su visoko koncentrovani izvor hranljivih sastojaka i treba ih
smatrati pre za preraena nego sirova ivotinjska ubriva. I u ovom sluaju, proverite paljivo etikete proizvoda kako biste
bili sigurni da su pogodni za batu koja se
odrava organski. ubrivo s farmi koristi
se i kao osnova za neke vrste komercijalnih tenih ubriva, obino s dodatkom mikroelemenata.
Dosije pilence
ubrivo od ivine koja se dri na otvorenom bogato je azotom, zato ga tedljivo
koristite u bati.

korienje ivotinjskog ubriva


Dobro zgorelo ubrivo poboljava strukturu zemljita, poveava njegov kapacitet
zadravanja vode, a biljkama obezbeuje
azot, kalijum i druge hranljive sastojke.
Hranljiva vrednost ubriva varira, zavisno
od koliine slame i drugih materija za podlogu, i od toga da li je bilo skladiteno ispod pokrivaa (azot i kalijum lako ispere
kia). Ipak, treba da ga koristite kao obogaiva zemljita srednje do visoke klase.
Stavljajte ga u koliini od jednih do dvoja
kolica (50-100 litara) na 5 m2.
Glavna primena ubriva je u batama s
povrem, na usevima kojima treba mnogo
hrane, kao to su krompir, tikvice, patlidan, bundeve, tikve, paradajz i povre iz
porodice kupusa. Takoe, ubrivo je dobar
gornji sloj zemljita za rue koje se svake

kORienje UBRiva
Dobro zgorelo ubrivo moe da se ukopava u zemlju ili prostire po njoj, naroito ako sadri puno slame. Pazite da ne
dodiruje stabljike biljaka.
Platnene ili mreaste vree napunjene
ubrivom mogu da se potope u vodu da
bi se napravio aj od ubriva koji moe
da se koristi kao teno ubrivo. Poto uinak tenog ubriva moe da bude veoma
promenljiv, teko je dati precizno uputstvo za njegovu upotrebu. Koristite ga
povremeno umesto vode za zalivanje biljaka iji rast treba podstai.

godine orezuju na kratko i za zeljaste biljke, kojima se dodaje svake 2 ili 3 godine.
ubrivo moe ee da se koristi na siromanim zemljitima, ali ga ne treba dodavati tamo gde raste korenasto povre kao
to je argarepa ili biljke kojima odgovara
posno, suvo zemljite. ubrivo koje je
dobro zgorelo moe da se koristi i u saksijama (videti str. 113).
Kad radite sa ubrivom i drugim proizvodima ivotinjskog porekla, pazite da su
vam sve posekotine pokrivene, operite ruke tekuom vodom pre nego to uzmete
hranu i drite antitetanusni serum u kui.
alternative ubrivu
Ako elite da izbegnete proizvode ivotinjskog porekla, ne zaboravite da korienje ubriva nije neophodno u organskoj
bati. Plodnost zemljita moe da se postigne i korienjem drugih vrsta obogaivaa i zeleninih ubriva, opisanih u ovom
poglavlju.

Primenjujte u prolee i poetkom leta po


potrebi
Podloga za jednogodinje povre; osnovna
podloga na siromanom zemljitu
Podloga za jednogodinje biljke; voe i
bunje; travnjake
Dobra neivotinjska alternativa mlevenim
kostima

Sporo oslobaa azot, tamo


gde je potreban jak rast
Veliki izvor azota
Pomae podizanje nivoa
humusa u zemlji
Nadoknauje nedostatak
fosfata

N 12%

N 7%; P2O5 0,5%; K2O 2,3%

N 2%; K2O 2,7%

P2O5 27%

K2O 20%

Kalcijum-karbonat

Kalcijum-magnezijum-karbonat

Kalcijum-sulfat: S 13%; Ca
16%

Kopita i rogovi

Kaa od soje

Kaa od morske trave

Fosfat, kameni

Potaa, iz organske
bate (biljnog porekla)

Mleveni krenjak

Dolomitski krenjak

Gips

Videti str. 36 za objanjenje kljunih hemijskih simbola. U prodaji su i meana organska ubriva za specifine namene, na primer za povre ili travnjake.

Meavina gipsa i dolomitskog krenjaka u


razmeri 80:20 moe da se koristi za ispoavanje masnih glinastih zemljita

Koristite tamo gde je potrebno poveati pH

Podie pH; izvor kalcijuma i


magnezijuma
Izvor kalcijuma, ne menja pH

Koristite tamo gde je potrebno poveati pH

Podie pH; izvor kalcijuma

Voe i povre

Primenjujte u prolee i poetkom leta

ubrivo za rast lia i korenja

N 5%; P2O5 1%; K2O 2%

Kaa od heljde

Oslobaa se u zemljite
tokom jedne sezone

Kao osnovna podloga pre saenja bunja,


voaka i drugih viegodinjih biljaka

Podstie jak rast korena

P2O5 20%

Mlevene kosti

korienje

Funkcija

glavni hranljivi sastojci

ubrivo

ORganSka UBRiva

60
ORGANSKA BATA

61

ZEMLJITE I BRIGA O NJEMU

DODavanje ORganSkiH
UBRiva i PROmena pH
vReDnOSti zemljita
Organska ubriva su proizvodi biljnog,
ivotinjskog i mineralnog porekla. Hranljivi
sastojci koje sadre uglavnom se oslobaaju sporo, tokom perioda u kome ubrivo razlau mikroorganizmi. To sporo oslobaanje hrane za biljke je uglavnom mnogo bolje nego brza primena mineralnih ubriva jer se izbegava rast zasnovan na brzom poveanju koliine biljnih sokova, to
moe da uzrokuje poveanu podlonost
napadima insekata i oteenjima od kasnih
mrazeva. Neka organska ubriva, kao to
su kae od soje, lucerke i morske trave, ili
njihove meavine, obezbeduju irok spektar hranljivih sastojaka za biljke. Druga,
kao to su kameni fosfati, imaju specifinije namene. Poto su svi ovi proizvodi prirodnog porekla, uglavnom sadre niz elemenata koji postoje u malim koliinama ili
u tragovima.
Podrazumeva se da treba da se pridravate osnovnih higijenskih pravila kad radite sa ubrivima, naroito onim ivotinjskog
porekla. Nosite rukavice i perite ruke posle
rada. Uvek se pridravajte uputstava i ne
padajte u iskuenje da stavljate vie ubriva da se nae.
Kad se na biljkama javljaju simptomi nedostatka minerala (videti str. 86), uzrok
moe da bude i neto drugo.Vie detalja
nai ete na strani 397, u delu knjige Problemi s biljkama, od A do . Reenje je da
se pozabavite uzrokom, a ne simptomima,
ali za kratkorono olakanje moete da
koristite izvore minerala koji se lake rastvaraju. Glavni izvori su magnezijum-sulfat, boraks (za bor) i morska trava za gvode. Pepeo od drveta je dobar prirodan
izvor kalijum-karbonata, ali poto se veoma lako rastvara, uglavnom ga je najbolje
reciklirati kroz gomilu komposta.

Promena pH vrednosti zemljita


Ako treba da podignete pH vrednost zemljita (da ga uinite vie baznim), koristite mleveni krenjak (kalcijum-karbonat) ili
dolomitski krenjak (kalcijum-magnezijum-karbonat). Te supstance sporije reaguju i blae su za zemlju od gaenog ili hidriranog krea. Obino se primenjuju u jesen da bi im se dalo vremena da deluju na
zemljite pre naredne sezone, ali da bi njihovo dejstvo u potpunosti bilo ostvareno,
moe da proe i godinu dana. Koliina zavisi od toga kolika je promena pH vrednosti potrebna. Po pravilu, treba da dodajete
200 g po kvadratnom metru godinje dok
ne postignete eljenu pH vrednost. Dolomitski krenjak je bolji izbor za zemljita s
niim nivoom magnezijuma.
Poveanje kiselosti zemljita je mnogo
tee. Kompostirane borove iglice imaju izvesno dejstvo, a i sumporna praina (koja
se javlja u prirodnom obliku) moe malo
da pojaa kiselost zemljita, ali kad je ono
u osnovi bazno, bolje je da jednostavno
gajite biljke kojima to odgovara.

voda i zalivanje
Primenom racionalnih strategija zalivanja i dobrim
izborom biljaka moe se smanjiti potronja vode
Svakom ivom biu neophodna je voda ivot bez nje ne moe da opstane. Biljkama je voda potrebna da bi se u njima odvijali procesi fotosinteze, disanja i apsorpcije hranljivih sastojaka. Drugim recima, voda im treba da bi rasle, cvetale i raale.
Biti organski batovan znai voditi rauna o resursima koji se koriste u bati i irim implikacijama njihove upotrebe - a to
se odnosi i na vodu. Ouvanje, skladitenje i recikliranje vode sutinske su strategije organskog batovanstva. Primena organskih metoda obraivanja zemljita,
paljiv izbor biljaka, kao i precizan raspored i odgovarajue snabdevanje vodom,
doprinee smanjivanju potronje ovog
dragocenog resursa i problema koji nastaju zbog sue ili preteranog zalivanja.
Nestaica vode utie na biljke na vie
naina, zavisno od vrste biljke i stepena
Uvanje vODe
Voda je ogranien resurs na globalnom nivou. Iako na naoj planeti postoje ogromne rezerve vode, priblino 94% od njih ine
okeani, a slana voda nije upotrebljiva za
navodnjavanje. Preostalih 6% ini slatka
voda, ali njen najvei deo ine gleeri i
sneg na polarnim kapama (gotovo 2%) ili
podzemne vode na velikim dubinama u stenovitom sloju Zemljine kore (4%). Veoma
malo vode je lako dostupno za upotrebu.
Na primer, reke sadre samo 0,00008% vode na Zemlji. Takode, podruja s velikom
koliinom padavina su ograniena, a globalno zagrevanje preti da izmeni postojei
ciklus isparavanja vode. Trenutni nivo potronje vode za domainstva, industriju i poljoprivredu ne samo da iscrpljuje rezerve

nedostatka. I pre nego to se na biljkama


pokau oigledni znaci pogoenosti suom, kao to je uvenue, njihov rast i napredovanje bivaju usporeni. Kao i kod veine resursa, problemi ne nastaju samo
zbog nestaice, nego i od vika vode (videti str. 63).
Problemi zbog nedostatka vode
- Lisnato povre, kao to su spana i kupus, postaje znatno manje. Ukupna ivotna sposobnost biljaka je slabija, to za
posledicu ima manji i sporiji rast. Cvetovi
esto otpadaju, a plodovi su manji i slabijeg kvaliteta.
- Neke vrste biljaka prevremeno cvetaju
ako ne dobiju dovoljno vode. Jednogodinje biljke cvetaju vrlo kratko pre nego to
uvenu.

vode ve ih i zagauje, i neodriv je u dugoronoj perspektivi. Trokovi preiavanja vode za pie su ogromni - zato njeno
troenje u batama predstavlja veliko rasipnitvo.
Izgradnja velikih brana za navodnjavanje
i hidroelektrana radikalno je izmenila ili unitila itave ekosisteme. Kako se potrebe za
slatkom vodom poveavaju na globalnom
nivou, neophodno je da se razviju tedljivije i pravinije strategije njenog korienja.
Deo tog procesa je racionalna upotreba
- smanjenje potronje i reciklaa - u organskom batovanstvu.
Upotreba vode u domainstvima ini oko
65% ukupne potronje vode na Zemlji, iz
ega jasno proizlazi da je svaka uteda u
kui i bati dragocena.

63

VODA I ZALIVANJE

- Drveu i bunju opada lie ako je sua


jaka; izdanci, pa ak i grane, esto venu i
otpadaju. Zeljaste viegodinje biljke venu, lie im otpada i konano polegnu po
zemljitu.
- Nedostatak vode uzrokuje i manjak ili
neravnoteu hranljivih sastojaka, jer biljke
ne mogu da preko korenja apsorbuju ono
to im je potrebno. U veoma suvim krajevima, posledice dodatno pogorava to to
se gomilaju u zemljitu odreene vrste
soli, koje nastaju zbog velikog isparavanja
vode.
- Biljke postaju podlonije bolestima i
napadima tetoina kad nemaju dovoljno
vode. Na primer, pepelnica je mnogo ea
na ruama, vinovoj lozi, mekom vou i
drugim biljkama kad je zemljite suvo. I
krastavost krompira je izraenija na suvom
zemljitu. Trule pupoljaka je poremeaj
koji kod paradajza i paprike uzrokuje nedostatak vode (videti i str. 85). Biljke ugroene suom ea su meta tetoina kao
to su bela leptirasta va i druge biljne
vai.
viak vode
Lo uticaj na rast biljaka ima i preterano
navlaeno zemljite. Ono se zagreva znatno sporije u prolee; rast biljaka je usporen, a mladice su znatno podlonije napadima tetoina i bolesti. Kad se pore u
zemlji napune vodom, iz njih se istiskuje
kiseonik i zemljite postaje anaerobno. Nedostatak kiseonika uzrokuje odumiranje
korenja.
Viak vode ima vie simptoma. Uestalije su bolesti korenja; bolesno, uto lie
koje opada sa biljaka ije korenje je poelo da truli est je pokazatelj preteranog ili
loeg navodnjavanja. Takoe, previe vlano zemljite omoguuje da se puevi bolje
hrane i bre razmnoavaju. Kod nekih vrsta biljaka, izmeu ostalih kod kamelija i
geranijuma, dolazi do oticanja u obliku vodenastih plikova na liu, koji mogu da otvrdnu ili da se rasprsnu.

FaktORi kOji POveavajU


gUBitak vODe iz Biljaka
Suneva svetlost
Jako sunce uzrokuje vei gubitak vode
nego oblano vreme.
temperatura
to je biljkama toplije, to vie vode gube.
vlanost (manjak vlage)
Biljke bre gube vodu ako je vazduh suv.
vetar
Jak vetar poveava isparavanje vode kroz
lie.

Problemi zbog vika vode


- Ispiranje hranljivih sastojaka.
- Rasipanje vode kao dragocenog resursa.
- Naruavanje strukture zemljita ako se
zaliva prskalicom, to uzrokuje stvaranje
pokorice (videti str. 108) i privlaenje leptira koji isisavaju hranljive sastojke.
- Podsticanje rasta lia na utrb cvetova.
- Podsticanje plitkog ukorenjivanja, ime
biljke postaju neotporne na nedostatak
vode.
- Stvaranje idealnih uslova za pueve.
- Podsticanje bolesti korenja.
- Veliki trokovi tamo gde se potronja
vode meri.
- Razvodnjavanje ukusa jestivih biljaka.
zemljite s previe vode
Zemljite koje nije ocedito moe da se
pobolja uvoenjem sistema za drenau, a
on je obino u obliku izbuenih cevi koje
se ukopavaju ispod povrine. To je veliki
poduhvat i zato se isplati da prvo pokuate da popravite strukturu zemljita (videti
str. 38-42). Najlake je da prihvatite zemljite takvo kakvo jeste i parcelu pretvorite
u movarnu batu, koja moe da bude
veoma lepa i zanimljiva.

64

kakO Da Smanjite zalivanje


Postoji itav niz tehnika koje e vam
doneti velike utede vremena i vode, a
moete da ih primenjujete u bati s ciljem
smanjenja potrebe za zalivanjem.
- Odaberite biljke kojima odgovaraju
zemljite i klima u vaoj bati. Tamo gde
ima malo vode, sukulenti i viegodinje
biljke otporne na suu, trave i bunje, mogu da budu lepe ukrasne biljke.
- Poveajte kapacitet zemljita za zadravanje vode, ili, u sluaju masne gline,
poveajte dostupnost vode biljkama dodavanjem kabastih organskih obogaivaa
zemljita (videti str. 41). Kada se primeizBOR Biljaka OtPORniH na SUU
Biljke koje dobro podnose nedostatak
vode esto imaju sivo lie (na primer eukaliptus). Takoe, esto im je lie prekriveno dlaicama, kao kod titrice i lavande.
Listovi su ponekad u obliku iglica, kao
kod borova u primorskim oblastima, gde
su vetrovi jaki i topli. S druge strane, neke biljke imaju sone i mesnate listove i
stabljike u kojima uvaju rezerve vode.
Dobar primer za to su ednjak i uvarkua, kao i kaktusi, koji rezerve vode uvaju i pomou debele kore i bodlji.
Sledee biljke ubrajaju se u one otporne na suu.
Drvee i bunje
Kleka; lavanda; Microbiota (sibirski
empres); bor; Potentilla (petoprstica);
Prunus besseyi (amerika trenja); P.
maritima (primorska ljiva); Rhus (ruj);
Sarcococca; ljiljan; Taxus (tisa)
viegodinje biljke
Achillea (hajduka trava); agapant; beli
luk: ratan; Cynara (artioka i kardun);
Dianthus (karavilje); Eryngium, ukljuujui morsku zeleniku (na slici); Euphorbia
(mleika); uuljak; Iberis (biserak); Kniphofia pucavica; Oenothera (nourak);
afrika ivanica; penstemon; ruska alfija; ednjak; Sempervivum (uvarkua);
Stachys (istac); divizma; juka.

ORGANSKA BATA

njuju kao prekrivai zemljita, ove materije e poboljati njegovu strukturu na povrini, omoguujui efikasniju apsorpciju kie i smanjujui oticanje vode i formiranje
barica.
- Razbijajte zbijeno zemljite kopanjem
da biste podstakli ire ukorenjivanje biljaka.
- Ne okopavajte po suvom vremenu, jer
ete time poveati isuivanje zemljita.
- Prekrivajte zemljite (videti Prekrivanje
zemljita zbog suzbijanja korova, str. 7476) obogaivaima niske klase (videti str.
42), kao to su kompost od lia, seckana
kora drveta ili druge kabaste materije,
koje e smanjiti gubitak vlage i rast korova. Proverite da li je zemljite vlano pre
nego to ga prekrijete. Prekriva treba da
zadri vlagu u zemljitu, ne izvan njega.
Ako je zemljite suvo, obilno ga zalijte pre
nego to rasprostrete prekriva. U suvim
predelima, prekriva od kamenja i ljunka
zadrae i kondenzovati vlagu i usmeriti je
na povrinu zemlje.
- Uklonite korov. On e biljkama oduzimati vodu koje nema dovoljno.
- Na mestima gde su drvo ili bun zasaeni u travu, drite prostor irine 1 m oko
njega bez trave (poeljno pod pokrivaem)
najmanje dve godine.
- Zatitite biljke od vetrova koji ih isuuju izgradnjom vetrobrana. Topli, suvi vetrovi drastino poveavaju gubitak vode.
- Kad pravite novi travnjak, sejte vrste
trave koje podnose suu (videti str. 185).
Pustite da po suvom vremenu trava naraste vie nego inae - do 7,5 cm. Trava koja
se ne kosi esto razvija dublje korenje i otpornija je na suu.
- Po toplom vremenu zaklonite mlade
sadnice od sunca.
- Koristite sistem navodnjavanja kap po
kap i crevo za natapanje umesto klasinih
prskalica.

65

VODA I ZALIVANJE

eFikaSnO kORienje vODe


Potrebe biljaka za vodom variraju zavisno od faze ivotnog ciklusa. Sadnice, koje
imaju mali koren, veoma su osetljive na
nedostatak vode i esto ne mogu da se
oporave ako se osue. Mladom drveu i
bunju, naroito onom koje je presaivano, potrebno je dodatno zalivanje u suvim
uslovima tokom jedne ili dve godine; kad
se uvrsti, veina e preiveti bez dodatnih
koliina vode.
Treba da znate, ukoliko elite da neke
biljke ispune vaa oekivanja, da one imaju kritian period kada im je voda neophodna. Graku i boraniji, na primer, treba
da obezbedite dobro snabdevanje vodom
da biste podstakli cvetanje i sazrevanje
semena, ali ne pre nego to cvetovi ponu
da se formiraju. S druge strane, kameliji
mogu da otpadnu svi cvetni pupoljci u prolee, ako nije imala dovoljno vode poetkom prethodne jeseni.
Vrsta biljke odreuje njenu potrebu za
vodom. Biljke koje su otporne na suu, prilagoene preivljavanju u ekstremno suvim uslovima, odlino uspevaju tamo gde
su rezerve vode oskudne, a mogu da propadnu ako je zemljite previe vlano.
Mesto na koje ete smestiti biljke takoe
utie na potrebu za vodom. Na primer, biljke u saksijama potpuno zavise od vas,
batovana, u pogledu snabdevanja vodom. Biljkama u zaklonu od kie - pored
kue, zida ili ograde, gde zemljite prima
manje padavina - uglavnom je potrebno
dodatno zalivanje.
kada da zalivate
Najdelotvornije vreme za zalivanje je rano jutro ili vee, kada su vazduh i zemlja
rashlaeni, zbog ega e se manje vode
izgubiti isparavanjem. Ipak, izbegavajte
veernje zalivanje biljaka koje su podlone
napadu pueva, zalivanje ostavlja tanak
sloj vlage na biljkama i zemljitu, to je
idealan uslov za pueve.

koliko vode?
Nije lako odrediti s koliko vode treba da
zalivate i koliko esto jer to zavisi od vrste
biljaka koje proizvodite, temperature i
mnogih drugih faktora. Zlatno pravilo je da

Biljke U SakSijama
Biljke u saksijama, kadicama, tepsijama, korpama i drugim posudama treba
zalivati paljivo. Nikada ne dozvolite da
se potpuno isue, ali ni da zemlja u saksijama bude podlokana. Zalivajte po potrebi umesto po nekom rasporedu. Po toplom, suvom vremenu, kada je rast bri,
biljkama u viseim korpama ili paradajzu
u saksiji moe da bude potrebno dva zalivanja dnevno. Kunim biljkama koje sporo rastu esto nije potrebno vie od jednog zalivanja tokom cele zime.
Ako se zemlja u saksiji osui, voda koju
sipate odozgo moe samo da proe kroz
saksiju, a da ne nakvasi zemlju. Kad god
je mogue, stavite saksiju u tacnu s vodom i ostavite je dok se povrina zemlje
u njoj ne ovlai. Tad je sklonite i pustite
da se dobro ocedi. Potpuno suvu saksiju
moete sasvim da potopite u kofu s vodom.

kakO najBOlje Da iSkORiStite


vODU
- Neka vam sadnice, rasadi i mlade biljke
budu prioritet.
- Zalivajte rano ujutro.
- Polivajte vodu direktno po zemlji, ne na
biljke.
- Dobro zalijte zemljite, nemojte da samo nakvasite povrinu.
- Zalivajte u kritinim fazama rasta.
- Ne zalivajte biljke kojima to nije potrebno.
- Koristite crevo za zalivanje umesto prskalice.
- Koristite topericu da biste kontrolisali
potronju vode.
- Ne zalivajte travnjake.

66

Nedostatak vode nije jedini uzrok uvenua - to mogu biti truljenje korena, biljne
bolesti ili tetoine; kao to je iak vinove loze, koje napadaju koren.

biljke povremeno obilno zalijete umesto da


ih zalivate pomalo i esto. Po suvom vremenu trebalo bi da 11 litara po m2 bude
dovoljno da navlai zonu korena biljaka.
Kad zalijete biljke ili leju, proverite da li je
voda prodrla u zemljite do korena. Ispod
mokre povrine ponekad se krije suva zemlja. U tom sluaju zalijte ponovo.
zalivanje povra
Povre razliito reaguje na zalivanje, zavisno od vrste i faze rasta. Voda podstie
vegetativni rast (lia i izdanaka), to je
korisno za bujnije stabljike, ali moe da
odloi raanje graka, boranije i paradajza
i razvodni im ukus. Bujnije lie ne znai i
vei prinos korenastih biljaka. Ako nemate
vremena ili dovoljno vode, zalivajte samo
one biljke koje e od toga imati koristi u
kljunim fazama rasta, da bi dale maksimalne rezultate (videti uokvireni tekst pod
naslovom Zalivanje biljaka po toplom vremenu).
metodi zalivanja
Vodu moete da zalivate po biljkama na
vie naina, od najosnovnijih do tehnoloki
krajnje naprednih, zavisno od budeta,
vremena i koliine vode kojim raspolaete.
Najbolje je vodu polivati direktno po korenju, izbegavajui kvaenje listova, cvetova
i stabljika biljaka kod kojih to poveava
rizik od obolevanja. Prskalice su jedan od
najmanje delotvornih naina zalivanja i
treba ih izbegavati kad god je mogue jer
se voda rasipa i isparava pre nego to doe do biljaka. U suvim predelima, gde je
zalivanje od sutinskog znaaja i esto
svakodnevna obaveza, logino je da izbegavate povrinsko isparavanje vode i da je
usmeravate ispod povrine do korenja ko-

ORGANSKA BATA

zalivanje Biljaka PO tOPlOm


vRemenU
Svakom povru potrebno je redovno zalivanje u ranim fazama rasta sadnica i
mladica. Cvekla, brokule, prokelj, ljuta
paprika, mrkva, praziluk, crni luk, patrnak, rotkva, bela repa i repa su vrste povra koje zahtevaju najmanje vode kad
se uvrste. Ovde su kritini periodi za zalivanje ostalih vrsta - razume se, samo po
suvom vremenu.

Za vreme cvetanja
- Graak i sve vrste mahunarki, ukljuujui pasulj, boraniju, bob; nastavite zalivanje kad mahune ponu da se formiraju
- Krompir
- Kukuruz eerac
Za vreme sazrevanja plodova
- Graak i mahunarke (pasulj, boranija,
bob)
- Kukuruz eerac, kad klipovi ponu da
se nalivaju
.
- Paradajz
- Tikvice
Sve vreme
- Lisnato povre, kao to su zelena salata i spana; letnji kupus

ristei crevo za zalivanje (videti sliku Metodi zalivanja).


Runo zalivanje
Vodu moete jednostavno da sipate iz
kante ili creva za zalivanje. Prednost tog
naina je to u potrebnim koliinama moete biljke pojedinano da zalivate kad je
to neophodno. Mana je to ovo zahteva
mnogo vremena i to biljke mogu da uvenu kad dui period niste kod kue. Creva
sa ugraenim mehanizmom za putanje
vode smanjuju njeno nepotrebno troenje
dok se kreete izmeu biljaka. Osetljive
sadnice zalivajte pomou sitne reetke da
biste izbegli oteivanje. Ako su u saksiji ili
drugoj posudi, postavite je u veu posudu
s vodom i drite dok se zemlja ne ovlai,
umesto da je polivate odozgo.

VODA I ZALIVANJE

Efikasnost runog zalivanja moete da


poveate tako to ete vodu usmeravati
ispod povrine, ka korenju. Tako ete smanjiti isparavanje i odrati povrinu suvom,
to e doprineti suzbijanju rasta korova.
Jedan od naina da to uradite jeste da
ukopate neglazirani up blizu biljke, a zatim sipate vodu u njega. Ona e postepeno curiti kroz up u zemlju. Druge mogunosti su veliki levak ili plastina boca sa
odseenim dnom i blago odvrnutim epom, kroz koji voda polako istie. Za drvee i bunje moe dobro da vam poslui
izbuen komad cevi za drenau poloen
jednim krajem u nivou korena, a drugim
na povrini.
Sistemi za zalivanje
Sloeni irigacioni kanali koji funkcioniu
putem gravitacije mogu da se nau u

67

mnogim delovima sveta. Isto naelo moe


da se primeni na nivou bate ako imate
odgovarajui izvor vode i nagib terena.
Crevo za natapanje praktinije je za veinu bata u kojima su u redovima zasaene biljke sa istim potrebama za vodom.
Voda prolazi kroz propusne ili bune cevi, natapajui okolno zemljite kroz male
rupe. Ako su cevi ukopane ispod povrine
rastresitog pokrivaa zemljita ili pejzanog materijala (videti Prekrivanje zemljita
zbog suzbijanja korova, str. 74-75), isparavanja praktino nema, to znai da biljke
iskoriavaju svu vodu. Voda se puta
samo koliko je potrebno, a potom zaustavlja, za ta moe da se koristi i prekida
s tajmerom.
Za biljke koje su ire razmaknute vie
odgovara sistem zalivanja kap po kap, u
kom se pojedinane kapalice postavljaju

metodi zalivanja. Uvek


usmeravajte vodu na korenje, crevom ili rasprivaem (gore levo), ili sipanjem vode u rezervoare koji su ukopani u zemlju, kao to su porozni
glineni upovi, otvorene
cevi ili plastine boce sa
odvrnutim epom. Na
glinenim upovima izmeu glavica zelene salate
(gore desno) stavljeni su
poklopci da bi se smanjilo isparavanje, to je tradicionalni metod poznat
pod nazivom zalivanje iz
pehara. Porozno crevo
za zalivanje, poloeno izmeu biljaka (dole) ili
neposredno ispod povrine, jedan je od najdelotvornijih savremenih doprinosa ouvanju vode.

68

ORGANSKA BATA

na odreenim mestima du cevi. Ovaj sistem moe da se koristi i za nizove viseih


korpi.
Jednostavan sistem koji moe da se koristi u staklenicima ili za kune biljke sastoji se od niza kanapa koji su povezani sa
sredinjim rezervoarom. Voda curi kapilarnim putem niz fitilje do zemlje u saksijama, odravajui nivo vlanosti. Sve to treba da uradite jeste da redovno punite rezervoar.

kOjU vODU Da kORiStite?


Vodu za zalivanje bate moete da koristite iz vie izvora. Retko kad postoji potreba da koristite pijau vodu za batenske
biljke.
tehnika voda iz vodovoda
Tehnika voda iz vodovoda je ista, obino moe da se nabavi kad god vam zatreba i isporuuje se pod visokim pritiskom.
Meutim, ona e vas skupo kotati, kako
finansijski, tako i u pogledu zatite ivotne
sredine. Hlor iz nje moe da oteti mikrobe u zemljitu i osetljivije biljke. Ova voda
moe da ima visoku pH vrednost, to je ini neupotrebljivom za biljke kojima smeta
krenjak.

kinica
Kinica je uglavnom dobrog kvaliteta,
bez zagaenja i s relativno niskom pH
vrednou, to je ini pogodnom za upotrebu za sve vrste biljaka. Lako mogu da
se skupe s krovova pomou oluka neoekivano velike koliine i uskladite u burad,
rezervoare ili batenska jezerca. Da biste
izraunali koliko vode moete da skupite,
treba da znate povrinu krova i prosenu
koliinu padavina u vaem kraju. Mnoenjem te dve vrednosti dobiete priblinu
zapreminu vode koja e se slivati s vaeg
krova. Imajte u vidu usputne gubitke - zato raunajte da je realno da sakupite oko
75 % od zapremine koju ste procenili.
Sakupite to vie vode. Zaliha od jednog
bureta nee vam trajati dugo po suvom
vremenu. Bolje je da koristite kontejner sa
vrsto prianjajuim poklopcem koji ne proputa svetlo, da biste smanjili isparavanje.
Tako ete spreiti i gomilanje komaraca,
lia i drugih otpadaka, kao i rast algi, a
bezbedan je i za decu jer su podalje od vode. Ako ste postavili rezervoar ili bure iznad nivoa zemljita, gravitacija e moi da
obavi posao zalivanja umesto vas, pomou
creva koje treba da zakaite na slavinu.
Ako niste, moda e vam biti potrebna mala pumpa ili jednostavno koristite kantu za
zalivanje.

POSUDe za Uvanje vODe

Posuda

Prednosti

Mane

Bure, plastino

Relativno jeftino, u raznim


Oteuju ga ultraljubiasti sunevi
veliinama; mogu da se nabave zraci
burad koja se ponovo koriste ili
su reciklirana

Bure, drveno

Privlano izgleda

Teko je, esto curi kad nije


napunjeno

Rezervoar, elini

Trajan

Runo izgleda, ra

Rezervoar, betonski Trajan, pogodan za ukopavanje Skup za zidanje


Rezervoar, od
armiranog betona

Trajan, prilino jeftin, moe da


se napravi u obliku po elji

Potrebna je prilina strunost da


bi se sazidao

69

VODA I ZALIVANJE

Kia je besplatan izvor iste vode, a skupljanje i uvanje kinice u buradima, batenskim jezercima, rezervoarima ili valovima, odlian je metod ouvanja vode
kao prirodnog resursa.

Reke, izvori i bunari


Ako imate sree da u vaoj bati postoji
bunar, jezerce, izvor ili reka, zalivanje iz
istog, prirodnog izvora je savreno za
batu. Proverite kod lokalnih organa uprave za vodoprivredu da li imate dozvolu za
korienje, da li postoje ogranienja i da li
se upotreba plaa. Preterano korienje
prirodnih zaliha vode moe da ih istroi, ime se ugroava lokalni ekosistem, zato
koristite vodu racionalno. Moda ete morati da pumpate ili filtrirate vodu pre upotrebe u cevima za zalivanje. Imajte u vidu
i mogunost zagaenja agrohemijskim
supstancama iz podruja s farmama na
kojima se vri intenzivna proizvodnja.
Siva voda
Siva voda je izraz koji se koristi za kunu
otpadnu vodu, ne raunajui kanalizacionu. Poto je ima u prilino velikim koliinama, moe da bude znaajna za batu, sve
dok se koristi na pravilan nain i dok ne
sadri previe sapuna, deterdenta i masnoa. Otpadna voda iz maine za pranje
sudova nije pogodna za upotrebu, jer
deterdenti mogu da otete biljke. Voda iz
kade ili tu kabine (izbegavajte penuave
kupke i ulja za kupanje) i voda od pranja
povra je najpogodnija. Ipak, imajte u vidu da postoje komunalni i zdravstveni propisi koji ne dozvoljavaju upotrebu sive
vode zbog eventualne opasnosti po zdravlje. Proverite graevinske propise ili se
konsultujte sa zdravstvenim radnicima u
vezi s pravnim statusom sive vode u vaoj
lokalnoj zajednici.
Sivu vodu ne treba koristiti za zalivanje
jestivih biljaka, osim ako nije koriena samo za pranje povra. Takoe, nije pogod-

na ni za biljke kojima prija kisela sredina.


Koristite je tako to ete rotirati njenu upotrebu po raznim delovima bate, da biste
izbegli eventualno gomilanje tetnih supstanci. Voda iz kade ili tu kabine najee
sadri bakterije, od kojih neke mogu da
budu opasne po zdravlje, zato nemojte da
je skupljate - iskoristite je odmah. Pre
upotrebe moete da je propustite kroz filter od slame ili trske ako je potrebno da
bude istija.
Filter s trskom je veliki, dugoroni projekt za ije pravljenje e vam biti potrebno
prilino vremena (videti sledei odeljak).
Da biste napravili jednostavan filter od slame, napunite izbuenu kofu slamom i sipajte sivu vodu preko nje pre nego to je
usmerite na trajne zasade. Redovno praznite kofu na gomilu komposta i menjajte
slamu.
Filteri s trskom
Jedan od najboljih naina preiavanja
sive vode je proputanje kroz filter s trskom, koji se sastoji od kutije ili rezervoara
ispunjenog ljunkom na kom rastu trska ili
druge vodene biljke. Bakterije koje u ogromnom broju ive na korenju trske razlau otpadne materije iz vode i pretvaraju ih
u oblik koji je bezbedan za biljke. Broj bakterija je naroito velik zato to trska prenosi kiseonik do korena kroz uplje stabljike. Siva voda koja proe kroz filter s trskom bezbedna je za zalivanje cele bate,
ukljuujui i povre.
Filteri s trskom nisu delotvorni na niskim
temperaturama, zato e, ako ivite u hladnim krajevima, moda biti neophodno da
zimi bacate sivu vodu u kanalizaciju. Zasebna cev s ventilom omoguie vam da je
po elji usmeravate na filter s trskom ili u
kanalizaciju. Rezervoar koji je dovoljno velik da primi svu sivu vodu koja izlazi iz kue
omoguie ravnomerno isticanje vode u
filter, pomou drugog ventila.

70

ORGANSKA BATA

Pretakai. Ritmiko prelivanje vode kroz pretakae je zanimljivo za posmatranje i oputajue za sluanje. Takoe, to je efikasan nain obogaivanja vode kiseonikom. Iako se svi pretakai sastoje od povezanih posuda, u prodaji je irok spektar oblika. Biljke kojima prija vlaga, kao to su paprati, lepo e napredovati u prohladnoj, vlanoj sredini koju stvaraju vodeni slapovi. Obodi plitkih posuda postae omiljeno mesto za batenske ptice.

vrste filtera s trskom


Postoje dve osnovne vrste filtera s trskom: vodoravni i uspravni. Kod vodoravnih, otpadna voda ulazi s jednog kraja
vodootpornog valova i tee u vodoravnom
pravcu, a kod uspravnih, voda se sipa u
sredinu valova i tee nadole dok ne izae
kroz dno. Uspravni sistem je danas popularniji, jer zauzima manje prostora i smatra se da je delotvorniji.
U uspravnom filteru s trskom, na dnu
valova je sloj grubog ljunka debeo oko 50
cm, preko koga je sloj sitnog ljunka debljine 20 cm. Stabljike trske sade se u njega, na razmaku od oko 50 cm. Najee se
koristi obina trska (Phragmites australis),
ali mogu da se koriste i druge vrste, koje
rastu u vaem kraju. Priblina veliina filtera treba da bude od 1,5 do 3 m2 po lanu domainstva. Filtere treba odmarati u
estim intervalima, zato je dobro da imate
nekoliko manjih koje moete da koristite

naizmenino. Preiena voda moe da se


skuplja ili da direktno otie na zemlju.
korienje pretakaa
Pretakai su odskora razvijen metod dodatnog poboljanja kvaliteta vode koja izlazi iz filtera s trskom. Radi se o nekoliko
stepenasto poreanih posuda kroz koje
protie voda. One su tako dizajnirane da
voda u njima tee u obliku osmice, dok otie nanie. Na taj nain u nju ulazi dodatni
kiseonik, a mnogi smatraju da joj se time
poboljava kvalitet i na drugim, znaajnijim nivoima. Pretakai su svakako veoma
lep dodatak bati i procesu preiavanja
vode.

korov i njegovo suzbijanje


Da li je ovo korov uobiajeno je pitanje koje postavljaju
batovani novajlije. Odgovor glasi: Zavisi.
Da li je neka biljka korov zavisi od njene
vrste, mesta na kom raste i uticaja na
okolne biljke. Jednostavno reeno, korov
je svaka invazivna biljka koja raste tamo
gde ne elite. To moe da bude jednogodinja, dvogodinja, zeljasta ili viegodinja bunasta biljka, pa ak i drvo. Ovo
poglavlje uputie vas u nain funkcionisanja korova - kako i zato je tako uporan i upoznati vas s nizom organskih metoda
koje moete da primenjujete da biste raskrili korov i spreili njegov rast.
Cilj organskog batovanstva nije da eliminie sav korov, nego da ga dri na nivou
koji je prihvatljiv. Biljke koje su po vrsti korovske ponekad mogu da imaju pozitivan
uticaj na batu - u takvim sluajevima one
nisu vie korov!
ta biljku ini korovom?
Biljke koje postaju korov su napadni kolonizatori koji prodiru u biljni svet. Neke od
njih su divlje, druge se namerno donose u
batu. Na primer, japanski troskot (Polygonum cuspidatum) donesen je u Veliku Britaniju 1825. godine kao dokazano korisna
biljka, a trenutno je najuporniji korov u
zemlji, koji predstavlja ozbiljan problem i u
delovima SAD.
I danas se nenamerno sade potencijalni
korovi. Na primer, ruska loza (Fallopia baldschuanica) je korisna puzavica koja brzo
raste i za nekoliko meseci prekriva neugledne ograde ili batenske upe, ali za nekoliko godina moe da prekrije i celo drvo.
uta mrtva kopriva (Lamium galeobdolon)
i zelenika (Vinca minor) brzo prekrivaju
zemljite, ali mogu lako da osvoje i celu
batu.

kako korov funkcionie


Poznavanje naina razmnoavanja, irenja i preivljavanja korova u tekim uslovima pomoi e vam da razvijete efikasnu
strategiju suzbijanja i kontrole njegovog
rasta.
Korov na razliite naine postie cilj: preivljavanje i osvajanje terena.
naela ORganSkOg SUzBijanja
kOROva
- Upoznajte va korov. Ako znate kako
opstaje i razmnoava se, lake ete odabrati najdelotvorniji metod borbe protiv
njega.
- Izdvojte delove bate u kojima ima problema; osmislite efikasne naine spreavanja rasta korova.
- Posvetite vreme efikasnom raskrivanju
viegodinjeg korova pre nego to bilo
ta trajno zasejete - ak i ako to bude
trajalo godinu dana ili due.
- Odaberite metode koji odgovaraju vaem raspoloivom vremenu i energiji koju
imate.
- Kad krite zemljite, budite realni. Ne
raskrujte prostor vei nego to ste u stanju da odravate bez korova.
- Nikad ne ostavljajte zemljite golo: zasadite ga, prekrijte ili posejte zelenino
ubrivo.
- Prekrivai spreavaju i uklanjaju korov uz vrlo malo truda.
motiku u ruke
Motika je naroito korisna alatka za borbu protiv korova, u raznim fazama njegovog rasta.

72

ORGANSKA BATA

- Jednogodinji i dvogodinji. Jednogodinji korovi rastu, seju seme i venu u roku


od godine dana. Neki za to vreme mogu
da proizvedu nekoliko generacija biljaka.
Osnovni mehanizam preivljavanja i irenja im je rasejavanje semena. Kod nekih
vrsta ono moe da se aktivira i ako je biljka iskopana jo dok je bila u cvetu. Jednogodinji korovi su najei na zemljitu koje se esto obrauje, kao to su leje s povrem i obodi bate s jednogodinjim biljkama.
Dvogodinji korovi cvetaju i ire seme u
drugoj godini. ei su u lejama i zasadima s viegodinim i bunastim biljkama.
- Viegodinji. Viegodinji korovi koriste
niz mehanizama za dugoroni opstanak i
irenje. U njih se ubrajaju razmnoavanje
semenom i vegetativnim putem, na primer, pomou prizemnih izdanaka, rizoma i
dugakih, dubokih glavnih korenova.
kOROv U Bati

SPReavanje RaSta kOROva


Spreiti je uvek bolje nego leiti kad je
korov u pitanju, a jednostavnim prilagoavanjem naina na koji odravate batu - i
usvajanjem novih tehnika - moete u velikoj meri da smanjite anse da korov stekne prednost u odnosu na ostale biljke.
Na primer, guim zasaivanjem ne samo da se bre postie lep izgled, nego se
i smanjuje prostor za rast korova. Proreivanjem biljaka u kasnijoj fazi rasta spreiete njihovu borbu za ivotni prostor. Na
isti nain, gusto, ravnomerno zasaeno
povre (videti str. 326) brzo e prekriti
zemljite i uguiti korov.
Jednostavnim smanjivanjem obrade moete da umanjite probleme s korovom.
Prevrtanje zemlje podstie klijanje mnogobrojnog semena korova, koje iz banke semena u zemlji izlazi na svetlo dana. Nema
potrebe da redovno obraujete batu, ak
i kad proizvodite povre (videti str. 332).

Prednosti
Korov moe do bude:
- privlanog izgleda - kao to su poljski
dan i no i poljska krika;
- jestiv - kao to su ptija trava, pepeljuga, tust;
- hrana i sklonite za ptice - na primer
eljika, iak, brljan;
- hrana za korisne insekte (npr. hajduka
trava) i domain za organizme koji se
hrane tetoinama;
- privlaan za leptire (maslaak);
- koristan dodatak kompostu; korov s dubokim korenjem, kao to je maslaak,
moe da dodaje kalijum i fosfor koji su
potrebni drugim biljkama.
mane
Korov moe da:
- pokvari izgled leja i oboda bate;
- ugui druge biljke svojim rastom;
- oduzima drugim biljkama vlagu i hranljive sastojke;
- smanji rod voa i povra;
- otea branje;
- bude domain tetoinama i bolestima.

kakO Se kOROv iRi


1. Semenom
esto raa u ogromnim koliinama, a
prenosi se vetrom, vodom, uz pomo
ivotinja i mehanikim izbacivanjem.
2. Stolonima (prizemnim izdancima)
Stoloni su izdanci koji puu po zemlji. Iz
pupoljaka na njima izbijaju mladice koje
se brzo ukorenjuju. Ponekad se stabljike
savijaju u luk sa ijeg vrha izbija koren i
pre nego to biljka dotakne zemljite.
3. korenjem i rizomima
Tvrdo, mesnato korenje moe ponovo da
izraste i posle odsecanja ili uvenua biljke. ak i kad se isee, glavno korenje
moe opet da izraste, kao i iseckani ili izlomljeni delovi korenolikih podzemnih
stabljika, rizoma.
4. lukovice i lukoviice
Lukovice, lukoviice i krtole koje se lako
odvajaju od biljke kad se iskopa ili iupa, lako daju nove stabljike. Obraivanje
zemljita dodatno ih iri.

73

KOROV I NJEGOVO SUZBIJANJE

Razmotrite ponovo tehniku zalivanja


koju primenjujete. Crevo ili prskalica navodnjavaju veliku povrinu zemlje, podstiui klijanje korova. Umesto toga, koristite
crevo koje zaliva kap po kap, sistem natapanja pomou creva ili ukopanih glinenih
upova.
Rotacija biljaka (plodored)
Korov se esto vezuje za povre koje ima
slian ivotni ciklus. Biljke se meusobno
razlikuju i po sposobnosti da se takmie s
korovom, kao i po tome koliko je lako pleviti korov izmeu njih. Na primer, krompir
i tikva dobro se nose s korovom i on se lako plevi izmeu njih; druge vrste, kao to
je luk, loe izlaze na kraj s korovom koga
nije lako ukloniti oko njih. Primenom sisteteHnike OSvajanja teRena

- Brzo razmnoavanje. Kostri moe da


izraste i d seme za samo pet sedmica.
- Regeneracija iz korena. Pria se da japanski troskot moe ponovo da izraste iz
samo 10 mm korena. Glavni koren maslaka i konjskog zelja moe da d izdanke i poto je biljka poseena.
- Brz rast koji gui druge biljke. Divlji bro
moe da se uspinje 1,2 m visoko preko
drugih biljaka; samo jedna stabljika ptije
trave moe da prekrije povrinu od 1 m2.
- Efikasna distribucija semena. Kad sazru,
aure sa semenom skakavice, im se dodirne biljka, izbace seme na metar daljine i vie.
- Brzo vegetativno razmnoavanje. Njivski poponac moe da se rairi na preko
25 m2 tokom jedne sezone; jedna stabljika puzavog ljutia moe da osvoji do 4
m2 za jednu godinu.
- Razmnoavanje u oteanim uslovima.
Kostri preivljava na -9C i moe da cveta u bilo kom mesecu tokom godine.
- Dugotrajni opstanak semena. Seme
maka moe da preivi 80-100 godina;
konjskog zelja 50 godina i vie.
- Ogromne koliine semena. Jedna stabljika pepeljuge moe da proizvede 70.000
semenki.

Najdelotvornlje vreme za plevljenje argarepe je etiri sedmice poto polovina


biljaka iznikne.

ma rotacije (plodoreda) (videti str. 305)


kojim se menja poloaj razliitih biljnih vrsta u bati, lake ete drati korov pod kontrolom u delu s povrem.
Ustajalo zemljite
Ustajalo zemljite je ono koje se pripremi dve do tri sedmice pre sejanja tako to
se dozvoli nalet klijanja korova. Kad se to
dogodi, uklonite korov motikom ili spaljivanjem (videti str. 76), a potom posejte ili
zasadite biljke kao i obino. Ova tehnika je
korisna kad sejete bacanjem iz ruke, omano - kao travu za travnjak - jer je u tom
sluaju kasnije suzbijanje korova teko, ili
kada direktno sejete vrste koje sporo klijaju - kao to su argarepa i patrnak. Varijacija ove tehnike je prekrivanje zemljita
crnom plastikom pre sejanja. Istraivanja
su pokazala da dranje takvog prekrivaa
4 do 8 sedmica i uklanjanje pre sejanja ili
zasaivanja povra moe da smanji pojavu
jednogodinjih korova i znatno povea prinose.
Brz poetak
Korienjem rasada umesto sejanja, biljke stiu poetnu prednost u odnosu na sve
vrste korova i dobija se na vremenu za primenu tehnike ustajalog zemljita. Takoe,
ako se brinete kako ete razlikovati seme
koje ste posejali od semena korova, rasad
e vam pomoi da izbegnete zabunu.
Spreavanje rasta korova na stazama
Korov na stazama, poploanim delovima
bate ili drugim tvrdim povrinama, moe
da raste odozdo ili da dospe na nijh u obliku semena. Efikasna priprema zemljita i
materijali otporni na korov poloeni ispod
tvrdih povrina mogu da zaustave rast
ovih biljaka. Da biste spreili mladice koro-

74
PRiRODni nePRijatelji kOROva
Neke biljke koe rast drugih proizvodnjom otrovnih supstanci dok rastu ili dok
trunu. To dejstvo, koje se naziva alelopatija, esto je selektivno, tj. usmereno samo ka nekim vrstama. Naroito je delotvorno u spreavanju klijanja jednogodinjih irokolisnih korova. Smatra se da
heljda, koja je odlina za guenje korova,
proizvodi alelopatske supstance. Ozima
ra je zelenino ubrivo koje gui korov.
Kad se ukopa u zemljite, ili isee i ostavi kao prekriva, dok se razlae oslobaa
materije koje koe klijanje malog semena
nekoliko sedmica. Meutim, potpuno je
bezbedno da sadite mladice direktno u
zemljite ili kroz lie koje se razlae, koristei prednost suzbijenog rasta korova.

va da se uvrste na stazama, isfugujte


prostore meu ciglama ili kamenim ploama (videti str. 132). Redovno ietkavanje
tvrdom etkom takoe je delotvorno. Koristite crevo za zalivanje pod visokim pritiskom da biste uklonili alge sa staza i poploanih delova bate. esto hodanje du
delova pod ljunkom dobar je nain suzbijanja korova. Ako su vam velike poploane povrine neiskoriene i zakorovljene, razmislite o tome da ih pretvorite u
neto drugo.
Prekrijte zemljite
Jedno od najjaih oruja koje organski
batovan moe da upotrebi u suzbijanju
korova jeste prekrivanje zemljita s ciljem
da mu se uskrati sunevo svetlo. Korov brzo osvaja golo zemljite. Prekrivanjem zemljita ili gajenjem biljaka, draete korov
na odstojanju. Prekrivai zemljita mogu
da se koriste na gotovo svakom mestu, ukljuujui i staze. Jednostavno odaberite
odgovarajui materijal - iji su izgled i ivotni vek u skladu s lokacijom.

ORGANSKA BATA

PRekRivanje zemljita
zBOg SUzBijanja kOROva
Prekrivai zemljita koji suzbijaju korov
postoje u dva oblika - rastresiti, kao to je
seckano drvo ili kora drveta, i membrane,
materijali kao to su karton ili sintetike
pejzane tkanine. Prekrivai mogu biti bioloki razgradljivi ili sintetiki. Kao i u svim
aspektima organskog batovanstva, prvi
izbor treba da budu reciklirani, bioloki
razgradljivi materijali, kao to su karton ili
drveni opiljci (piljevina), ali za dugoronije
suzbijanje koje ne zahteva mnogo panje,
sintetiki materijali su esto najdelotvornija opcija.
ivi prekrivai zemljita
ivi prekrivai mogu da budu ukrasni trajni zasadi bunova i viegodinjih biljaka - ili funkcionalni - takozvana zelenina
ubriva, ili kulture za priguivanje, koji se
koriste za privremeno prekrivanje i obogaivanje zemljita.
Stavljanje RaStReSitOg
PRekRivaa na zemljite
1. Saekajte dok se zemljite ne zagreje i
dobro nakvasi.
2. Raskrite zemljite od korova.
3. Dodajte obogaivae zemljita ili ubrivo po potrebi.
4. Izravnajte zemljite.
5. Stavite prekriva nekoliko dana posle
uklanjanja korova.
Saveti
- Stavite debeo sloj prekrivaa koji e se
slei na potrebnu debljinu; zbog vee efikasnosti, najmanje 10 cm.
- Ne prekrivajte zemljite sve do biljaka;
ostavite nekoliko centimetara slobodno
oko stabljika ili stabala.
- Ponekad je potrebno da napravite rub
oko prekrivaa, da se ne bi irio u susedne delove bate.
- Odravajte potrebnu debljinu prekrivaa
dodavanjem materijala.

75

KOROV I NJEGOVO SUZBIJANJE

Za prekrivanje su efikasne vrste, ukrasne biljke koje se brzo ire i uspeno takmie s korovom za hranljive sastojke, vodu i
svetlo (videti Drvenaste biljke i penjaice,
str. 144). Biljke za prekrivanje zemljita
naroito su korisne za suzbijanje korova u
teko pristupanim delovima bate.
Dobre kulture za suzbijanje korova (ivi
prekrivai) su zelenina ubriva (videti str.
55-56), kao to su heljda, ozima ra i dete-

lina. Gajite ih na mestima gde zemljite


treba da se ostavi golo nekoliko meseci na primer preko zime, ili kad ste pripremili parcelu, ali niste spremni da je zasadite.
Takoe, moete da ih posejete izmeu
bunova zasaenih s veim razmakom. Jako jednogodinje cvee koje brzo raste,
kao to su primorska elika i ognjica, moe da se koristi na isti nain.

PRekRivai zemljita za SUzBijanje kOROva


Rastresiti prekrivai zemljita

membrane

Proizvodi od kompostirane kore drveta (V; B)


Privlaan prekriva tamne boje

Novine (J; B)
Besplatna opcija za jednu sezonu. Prostrite otvorene listove novina, najmanje po osam, oko i izmeu
zasaenih biljaka. Odozgo stavite pokoenu travu ili
kompost od lia da bi novine ostale na mestu.

Drvena strugotina (V; B)


Otpaci iz ume ili seckani ostaci od obraivanja drveta, kompostirani i bojeni pre prodaje, jeftiniji su od
kore drveta. Dodajte ubrivo s visokim sadrajem
azota pre nego to prekrijete biljke.
Grubo preraeni gradski kompost (V; B)
Reciklirani zeleni otpaci. Bre se razlau nego kora
ili strugotina od drveta.
Seckani ostaci orezivanja (V; B)
Kune izrade ili od gradskog zelenila. Kompostirajte
ih nekoliko meseci pre upotrebe ili ih koristite svee
na stazama.
Slama i seno (J; B)
Neformalno izgledaju. Trebalo bi da traju celu sezonu. Prekrivajte u sloju od 15 cm. Seno e dok truli
hraniti biljke, ali iz njega mogu da niknu nove stabljike korova.
ljunak i otpaci od kriljca (V)
Dobri za prekrivanje oko biljaka kojima prijaju suvi,
topli uslovi.
Kompost od lia (J; B)
Prekriva kune izrade, kratkotrajne namene. Najbolje ga je koristiti preko membrane.
Ljuske od heljde (J; B)
Veoma lak i rastresit prekriva. Na vetrovitim lokacijama stavite tei prekriva preko njega.
Ljuske od kakaovca (J)
Otpadne materije iz industrije okolade. Stavljajte u
sloju od najmanje 5 cm debljine. Blago nakvasite
povrinu posle prekrivanja. Ima vie azota nego prekrivai na bazi drveta.

Karton (J; B)
Besplatna opcija za jednu sezonu. Poloite ga na
zemlju pazei da se komadi dobro preklapaju, da
korov ne bi rastao izmeu njih. Privrstite ga prekrivanjem slamom ili senom. Jae biljke kao to je bundeva mogu da se gaje kroz karton.
Prekriva od papira (J; B)
Tvrdi papir u rolni, za jednogodinje leje povra.
Pejzana tkanina (V)
Dugorono suzbijanje korova; prekrijte rastresitim
prekrivaem da je zatitite od svetla.
Pletena plastika (V)
Srednjorono suzbijanje korova. Prekrijte rastresitim
prekrivaem da joj produite vek trajanja.
Crna plastika u listovima (debljine 400-600)
Pogodna jedino kao prekriva za raskrivanje zemljita (videti i str. 77). Ne ostavljajte zemljite prekriveno due od nekoliko meseci bez uklanjanja plastike zbog putanja vazduha i vode u zemlju. Privrstite je tako to ete krajeve ukopati u zemlju ili
odozgo staviti tee predmete kao to su daske ili automobilske gume.
J - prekriva za jednu sezonu za jednogodinje ili
viegodinje leje
V - prekriva za viegodinje leje
B - bioloki razgradljiv prekriva, poeljan izbor

76

ORGANSKA BATA

Trolisna detelina, niskorastue zelenino


ubrivo koje podnosi deliminu senku,
moe da se seje izmeu redova kukuruza
eerca. Posejte je bacanjem iz ruke, kad
kukuruz naraste oko 15 cm u visinu. Kad
se kukuruz posee na kraju sezone, detelinu moete da ostavite da titi zemlju preko zime.
Rastresiti prekrivai zemljita
Na zemljitu bez korova, rastresiti prekriva debljine 10 cm pruie efikasnu zatitu od ponovnog izbijanja ovih biljaka. Ako
se bilo kakav korov pojavi, moe lako da
se ukloni. Moete i da smanjite debljinu
prekrivaa, a time i cenu, prostiranjem
preko membrane za prekrivanje (za detalje videti tabelu). Otporna membrana, kao
to je pejzana tkanina, zaustavie i prodiranje ljunka ili slinih materijala u zemljite.
membrane za prekrivanje zemljita
Membrane za prekrivanje mogu da se
koriste da bi se raskrio korov s golog
zemljita i iz leja, ako nije u pitanju drvenasti korov. One se koriste i za spreavanje rasta korova na zemljitu koje je prethodno raskreno. Na njima mogu da se izbue rupe za saenje odgovarajuih biljaka. Membrane se obino prekrivaju rastresitim prekrivaem da bi se privrstile, da bi
im se produio vek trajanja i da bi lepe izgledale. One moraju da budu propusne za
vazduh i vodu, osim ako ne planirate da ih
drite samo nekoliko meseci.

SUzBijanje i Uklanjanje
kOROva
Okopavanje motikom i runo plevljenje
mogu da budu oputajua zanimanja. Vano je da plevite korov dok je jo mali. Runo raskrivanje zaputenog zemljita (videti sledee poglavlje) dugotrajan je posao, ali e vam poznavanje korova biti od
pomoi. Na stranama 78-79 opisane su

neke oprobane strategije za suzbijanje i


najupornijih viegodinjih korova.
Runo plevljenje korova
Runo plevljenje je jedini zaista selektivni organski metod suzbijanja korova,
koji vam omoguuje da uklonite tetne korove, a ostavite samonikle ukrasne biljke i
druge korove koje elite da zadrite. Koristite batenske vile ili motiku da biste
Saenje kROz memBRanU za
PRekRivanje zemljita
1. Raskrite zemljite ili pokosite postojeu vegetaciju.
2. Dodajte obogaivae zemljita po potrebi, imajui u vidu vek trajanja prekrivaa zemljita.
3. Izravnajte zemljite ako je potrebno.
4. Prostrite membranu preko zemljita.
Prekrijte ivice slojem zemlje od 25 do 30
cm, privrstite ianim spajalicama ili teim daskama, ciglama ili kamenjem.
5. Postavite biljke na planirana mesta.
6. Otrim noem, zasecite krstove na
membrani tamo gde planirate da zasadite biljke.
7. Zasadite biljke i zalijte ih.
8. Prekrijte membranu rastresitim prekrivaem u sloju debljine 5 cm.
Oko proreza na membrani moe da izraste viegodinji korov. Isecite ga noem ili
makazama.

Saveti za delotvorno okopavanje


- Odaberite motiku koja e vam biti laka
za upotrebu.
- Naotrite motiku.
- Secite biljke tano na mestu gde se
stabljika spaja s korenom.
- Okopavajte redovno dok je korov mali.
- Kopajte po suvom vremenu.
- Pokupite poseeni korov ako vidite da
e pasti kia.
- Ostavite dovoljno prostora izmeu redova biljaka da biste mogli lake da okopavate.

77

KOROV I NJEGOVO SUZBIJANJE

rastresli korov ako je potrebno; ak i jednogodinji korovi mogu ponovo da izniknu


ako gornji sloj zemljita ispuca dok pokuavate da iupate celu biljku. Runo plevljenje je najlake posle obilne kie i na
zemljitu koje nije zbijeno, kao to je u lejama po kojima se ne hoda, kao i na zemljitu koje je temeljno prekriveno.
Staze i poploani delovi bate takoe
mogu da se pleve runo. Postoji niz alatki
koje e vam pomoi da uklonite korov iz
pukotina izmeu kamenih ploa.
Okopavanje motikom
Kad savladate ovu vetinu, okopavanje
motikom postae brz i delotvoran nain da
zemljite i ljunkovite staze odravate bez
korova. Okopavanje motikom je najdelotvornije za uklanjanje mladica korova (jednogodinjeg i viegodinjeg), ali moe da
bude efikasno i za odstranjivanje nadzemnih delova viegodinjih korova, iako je za
njihovo potpuno uklanjanje potrebno redovno okopavanje tokom nekoliko godina.
Motike se izrauju u mnogim oblicima i
veliinama - za velike ili ograniene povrine, za kopanje iz stojeeg ili kleeeg poloaja. Ako moete, isprobajte motiku pre
nego to je kupite da vidite da li vam odgovara i da li joj je drka odgovarajue
duine.
termiko uklanjanje korova
Savremene sprave za termiko uklanjanje korova rade tako to izbacuju udare
vreline koji traju samo nekoliko sekundi.
Biljke ne gore, ve jednostavno uvenu.
Toplota moe da potie od plamena, vrelog vazduha ili pare. U organskoj bati ovaj
nain najvie se koristi na tvrdim povrinama - stazama, kolovozima i poploanim
delovima. Mladice korova lako se uklanjaju ve jednim prelaenjem. Za uvrenije
jednogodinje i dvogodinje korove potrebno je od tri do est tretmana. Viegodinji korovi postepeno slabe, ali na kraju
i oni venu. Termika obrada unitava i seme korova na zemljitu.

RaSkRivanje
zakOROvljenOg zemljita
Korov brzo osvaja zemljite, kako ono
raskreno posle graevinskih radova, tako
i ono u zaputenim batama ili praznim
placevima. U poetku postoji meavina
jednogodinjih i viegodinjih korova, ali,
ako zemljite ostane zaputeno, viegodinji brzo postaju dominantni. Koliko god da
se zadatak ini tekim, zaputeno zemljite moe da se raskri bez upotrebe herbicida, primenom nekog od dole opisanih
metoda ili njihovom kombinacijom.
Seenje
Jednostavno odsecanje korova moe da
bude brzo, kratkorono reenje problema,
koje e spreiti njegovo rasejavanje i irenje. Ponavljanjem seenja na kraju e se
raskriti ak i uporan viegodinji korov, na
nekoliko godina. Najdelotvornije vreme da
se oslabi korenje viegodinjih korova i izbegne njegovo rasejavanje jeste kad cvetni pupoljci tek ponu da se pokazuju. Koenje kosom je najmanje agresivan, brz i
efikasan nain uklanjanja - ali zahteva vetinu. Alternativa je elektrina ili benzinska
kosaica s plastinom niti.
Obrada zemljita
Prevrtanje zemlje i uklanjanje korova i
korenja relativno je brz, ali fiziki naporan
nain da raskrite zemljite od mnogih vrsta viegodinjeg korova. Prethodno razbijanje gornjeg sloja zemlje aovom ili motikom olakae vam posao, kao i prekrivanje
zemljita membranom nekoliko sedmica
pre poetka kopanja. Ovaj metod je dobar
za uklanjanje korova koji imaju glavni koren, kao to su maslaak i konjsko zelje, a
delotvoran je i protiv pirevine ako vredno
radite.
Nikad ne uklanjajte gornji sloj zemlje
zajedno s korovom, jer ete tako ostati bez
najplodnijeg zemljita u bati.

78

ORGANSKA BATA

viegODinji kOROvi
(vidi kolorne slike na str. 457)

kUPina
Rubus fruticosus
Razvoj i irenje
Bodljikav, drvenast korov koji
brzo raste. iri se putem stolona
i semena.
Suzbijanje
- Iskopajte mlade biljke im ih ugledate.
- Redovno secite uvrene biljke. Iskopajte ih ako je mogue.
njivSki POPOnaC
Convolvulus arvensis (videti i divlji ladole, sledea strana)
Razvoj i irenje
iroka mrea korenja i rizoma, iz
koje izrastaju nove biljke. Korenje moe da dosegne dubinu od
10 m. Retko daje seme, posebno
u sunim godinama.
Suzbijanje
- esto okopavajte tokom vie
godina.
- Vilama izvlaite svaki komad u
ranoj fazi rasta. Ako se dobro uvrsti, ovaj metod nije vredan truda.
- Prekrivajte zemljite membranom najmanje 2 godine.
PUzavi ljUti
Ranunculus repens
Razvoj i irenje
Uobiajen je na veini vrsta zemljita i travnjaka. iri se putem
prizemnih izdanaka; nove biljke
se formiraju i ukorenjuju u intervalima krajem prolea i poetkom leta. iri se i putem semena.
Suzbijanje
- Okopavajte ga dok je mali.

- Uvrene biljke je teko iupati rukama. Iskopajte ih ili prekrivajte zemljite membranom
godinu ili dve.
zlatiCa
Ranunculus ficaria
Opstanak i irenje
Biljka privlanog izgleda koja
cveta poetkom prolea. Brzo se
iri na zemljitu koje se obrauje.
Jedna forma proizvodi lukovice u
kolenima listova; druga formira
seme. Obe stvaraju krtole.
Suzbijanje
- Uguite rast membranom za
prekrivanje.
- Ne okopavajte - krtole i lukovice
lako se otkidaju od ostatka biljke.
kOnjSkO zelje
Vrste iz roda Rumex
Razvoj i irenje
Biljke se regeneriu iz vrnih 15
cm glavnog korena. Obilno se rasejava.
Suzbijanje
- Okopavajte mladice.
- Secite biljke pre rasejavanja.
- Iskopajte uvrene biljke.
- Drite zemljite prekriveno
membranom 2-3 godine.
PiRevina
Elymus (Agropyron) repens
Razvoj i irenje
Ima povrinske, puzajue, vrste, bele rizome, za koje se esto
misli da su korenje. Vrhovi rizoma su veoma otri - mogu da izrastu kroz krtole krompira. Retko
daje seme.

Suzbijanje
- Redovno okopavanje krajem leta smanjuje stvaranje novih rizoma.
- Rastresite vilama zemljite, uklanjajui sve rizome.
- Drite zemljite prekriveno
membranom 2-3 godine.

SeDmOliSt
Aegopodium podagraria
Razvoj i irenje
Bele, puzajue, podzemne stabljike su neposredno ispod povrine. Novi listovi izrastaju iz svakog vora. Vrlo malo semena.
Suzbijanje
- Uporno redovno okopavanje.
- Na manjim parcelama iskopajte
biljke, sa svakim deliem korena.
- Posejte travu i kosite je nekoliko
godina.
- Drite zemljite prekriveno
membranom najmanje 2-3 godine.
maSlaak
Taraxacum officinale
Razvoj i irenje
Biljke se obnavljaju iz bilo kog
dela glavnog korena. Obilno se
rasejava, od poetka prolea do
jeseni.
Suzbijanje
- Posecite ga pre nego to se raseje.
- Iskopajte ga.
- Drite zemljite prekriveno
membranom 2-3 godine.

79

KOROV I NJEGOVO SUZBIJANJE

viegODinji kOROvi

(vidi kolorne slike na str. 457)


- Redovno, uporno okopavanje
- upajte stabljike iz osnove kad
tokom nekoliko godina.
sazru poetkom i sredinom leta,
- Prekrijte zemljite membranom.
najmanje 5 godina.
Razvoj i irenje
- Uguite rast (videti njivsku palaBiljka koja je vredna za divlje iBaHORiCa
midu).
votinje i kao izvor tene hrane za
Circaea lutetiana
biljke. Stabljike, koje imaju ljubinjivSka PalamiDa
Opstanak
i irenje
astu nijansu dok su mlade, puze
Cirsium arvense
iri
se
pomou
plitkih,
puzavih,
po povrini. U prolee postaju zekr
tih,
belih
rizoma,
kao
i
putem
Razvoj i irenje
lene i uspravljaju se. Obilno se
semena.
Nadzemni izdanci razvijaju se iz
rasejava.
belih, puzajuih, krtih vodoravnih
Suzbijanje
Suzbijanje
ko
renova. Zdepast, mesnat glavIskopavajte
vrlo
paljivo;
rizomi
- Iskopajte vilama ili podsecajte
ni
koren. Vrlo malo semena.
se
lako
lome.
aovom.
Ne
ostavljajte
seme
posle
vaeSuzbijanje
- Drite zemljite prekriveno
nja.
- Iskopajte mlade biljke.
membranom 2-3 godine.
- Prekrivajte membranom nekoli- Prekrivajte zemljite membraRaStavi
ko godina.
nom.
Equisetum arvense
- Kad biljke niknu gusto, pustite
zeja SOCa
da se razrastu. Pre nego to
Razvoj i irenje
Oxalis stricta
procvetaju, posecite ih. Ponovite
Rairene, puzajue, crne podRazvoj i irenje
postupak. Obradite zemljite i
zemne stabljike mogu da prodru
Niske, bunaste biljke izrastaju iz
posejte bujno zelenino ubrivo
vie od 2 m u dubinu.
glavnih korenova. Obilno se rakoje ima srednji period rasta, kao
Suzbijanje
sejava
to
su grahorica ili crvena deteli- Moe da se ugui biljkama koje
na.
Suzbijanje
bujno rastu.
- upajte, okopavajte ili secite
- Uporno okopavanje.
Divlji laDOle
biljke pre nego to proizvedu se- Prekrivajte zemljite membraCalystegia (Convolvulus) sepium
me.
nom nekoliko godina.
- Uguite korov membranom koRazvoj i irenje
jaPanSki tROSkOt
jom drite zemljite prekriveno
iri se putem belih, krtih, puzajuReynoutria japonica
tokom cele sezone rasta.
ih podzemnih stabljika. Retko

kOPRiva
Urtica dioica

Opstanak i irenje
iri se debelim rizomima koji mogu da dostignu 7 m duine i da se
ukorene na dubinu od 2 m pa i vie. Rastu ak i ispod asfalta. Biljka moe da izraste iz najmanjih
delia. Neke sorte se ire putem
semena.
Suzbijanje
- Secite ga na dve sedmice za
vreme sezone rasta, tokom najmanje 10 godina.

POljSka gORika
Sonchus arvensis
Razvoj i irenje
Iz puzajueg korenja izrastaju
novi izdanci - ak i iz sasvim malih delova. Glavno korenje raste
do 60 cm dubine i u irinu. Takoe se i rasejava.
Suzbijanje
- Ne dopustite da proizvede seme.

se rasejava.
Suzbijanje
- esto okopavajte tokom nekoliko godina.
- Vilama iskopajte biljke u ranoj
fazi rasta, uklanjajui svaki komad. Tamo gde se uvrste, ovaj
metod nije vredan truda.
- Drite zemljite prekriveno
membranom nekoliko godina.

Raskrivanje
neobraenog zemljita
Jednogodinje povre
Jednogodinje cvee
bunje
Zeljaste viegodinje
biljke
Nove zasade
Voe i grmove
Drvee
Poploane staze
ljunkovite staze
Zemljite koje se
ne koristi

Koristi se za

Ljuska
kakaovca

Komadi crne Ukrasna kora Kompost od


plastike ili iverje drveta
lia

Za savete o delotvornoj primeni prekrivaa zemljita videti str. 74-76, a za druge tehnike str. 76-77.

ljunak

Pejzane
tkanine

Komunalni kompost (grubi)

Borove Slama Seenje Biljke za prekrivanje Zelenino Runo Okopavanje Izvlaenje Kultivisanje Ustajale Termiko uklaiglice
zemljita (ukrasne) ubrivo plevljenje
vilama
leje njanje korova

Prekriva od Stare novine Podmetai za


papira
drvee

Karton

izBOR PRekRivaa zemljita za SUzBijanje kOROva i ODgOvaRajUiH teHnika

Raskrivanje
neobraenog zemljita
Jednogodinje povre
Jednogodinje cvee
bunje
Zeljaste viegodinje
biljke
Nove zasade
Voe i grmove
Drvee
Poploane staze
ljunkovite staze
Zemljite koje se
ne koristi

Koristi se za

80
ORGANSKA BATA

81

KOROV I NJEGOVO SUZBIJANJE

mehaniko kultivisanje
Mehaniki kultivator je koristan kad se
raskruje velika povrina zemljita, ali ima
i mane. Rad njime moe da bude naporan
ako su korov i trava gusto izrasli. Kultivator
secka viegodinji korov na sitne komade,
a svaki deli korena ili rizoma moe ponovo da izraste i tako potencijalno viestruko
uvea problem. Kultiviite krajem prolea
ili poetkom leta kad je zemlja suva, a korov izrastao. Ostavite zemljite dok na njemu opet ne ozeleni korov, potom ga ponovo kultiviite. Ponavljajte postupak koliko
je potrebno. Ako ste u prilici da jednom
kultiviete, korov koji je ponovo izrastao
moete da uklonite motikom. U suprotnom, odaberite neki drugi metod. Bie
vam mnogo tee i mnogo vie vremena e
vam oduzeti da povadite stotine iseckamh
delia korena, nego cele biljke. Za suzbijanje korova izmeu redova biljaka postoje
laki modeli kultivatora.
Raskrivanje korova bez obrade
Membrana za prekrivanje zemljita koja
ne proputa svetlo zaustavlja rast korova i
posle izvesnog vremena ga unitava. Ako
elite da travnjak pretvorite u povrtnjak ili
leje za cvee, prekrijte zemljite u prolee
i ono e do jeseni, a moda i pre, biti raieno od korova.
Za uporne viegodinje korove potrebno
je nekoliko godina da biste ih uklonili. Kroz
prekriva mogu da se zasade jae jednogodinje biljke, kao to su tikva ili suncokret, ali kroz rupe iseene za biljke moe
da izraste i viegodinji korov. Prekrivanje
zemljita najdelotvornije je tokom sezone
u kojoj korov aktivno raste.
zatravljivanje korova
Tamo gde postoje ozbiljni problemi s viegodinjim korovima kao to su sedmolist
ili rastavi, gajite travu - bilo da je posejete ili poloite unapred pripremljene delove
travnjaka. Redovnim koenjem trave tokom dve ili tri godine trebalo bi da se rei

UPOznajte SvOj kOROv


1. Neke vrste, naroito jednogodinji korovi kao to su kostri, skakavica i ptija
trava imaju plitko, vlaknasto korenje koje
se lako uklanja.
2. Da bi se uklonili svi podzemni delovi
korova s rasprostrtim korenjem, kao to
su puzavi iak, poponac i pirevina, potrebno je da se zemlja oko korena dobro
rastrese.
3. Dugaki glavni koren korova kao to su
maslaak i konjsko zelje mora da se ukloni ceo, da bi se spreilo ponovno izrastanje.

izvlaenje vilama
Korovima kao to je njivska palamida,
rastresite zemljite svuda oko korena, da
biste mogli da ga izvadite celog.

problem. To je prilino ekstremna mera, ali


se isplati u dugoronom periodu.

zdravlje biljaka
Primenjujte organske metode odravanja zemljita
i bate da biste zatitili biljke na prirodan nain.
Tek su poslednje generacije batovana
poele da se oslanjaju na hemikalije u suzbijanju tetoina i bolesti, i zbog toga su
mnogi od njih zaboravili da je mogue proizvesti kvalitetnu hranu i odravati lepu
batu bez pesticida. U ovom poglavlju bie
opisana priroda biljnih tetoina i bolesti,
kao i irok spektar metoda, kako drevnih,
tako i savremenih, koje organski batovani mogu da primenjuju u odravanju zdrave bate i znatnom smanjivanju problema
sa tetoinama i bolestima.
Prirodna ravnotea
Organsko batovanstvo stavlja naglasak
na zdravlje zemljita i vezu izmeu njega,
biljaka i ljudskog zdravlja. Zdravo zemljite
daje zdrave biljke u stabilnoj i odrivoj sredini. ivotna sredina, odnosno ekosistemi,
obino sadre obilje biljnih i ivotinjskih
vrsta, ukljuujui i biljne tetoine i uzronike biljnih bolesti; svi organizmi ive u
meusobnoj ravnotei (ekvilibrijumu). Organsko batovanstvo nastoji da oponaa
tu ravnoteu vrsta i ekoloku stabilnost koja iz nje proizlazi. Iako su same bate noviji ekosistemi, paljivom setvom i projektovanjem moe da se stvori bata koja e
privui ivotinjski svet (ukljuujui i korisne ivotinje) i podstai prirodnu raznovrsnost. Cilj je produktivna bata u kojoj biljke i ivotinje ive u stabilnom ekvilibrijumu.
Rad u skladu sa sistemom
Organski batovani nastoje da rade u
skladu s prirodom, kako bi ograniili dejstvo tetoina i biljnih bolesti, bez veta-

ke kontrole prirodnih procesa. San svakog


organskog batovana je odrivo batovanstvo. To nije utopija u kojoj nema tetoina i bolesti, a koju promovie industrija
opreme i sredstava za batu. To je realan
pristup batovanstvu, koji prihvata da se
na biljkama povremeno pojavljuju fleke i
oteenja, ba kao to se i na naim telima s vremena na vreme javljaju nesavrenosti. To ne znai da u organskom povru
obavezno ima crva ili da je organsko cvee
nagrizeno moljcima - daleko od toga - ve
zatita Biljaka na ORganSki
nain
- Odravajte zemljite organski.
- Birajte biljke koje odgovaraju mestu i
zemljitu.
- Ponite sa zdravim semenom i biljkama.
- Gajite otporne sorte.
- Gajite cvee da biste obezbedili stanite
za prirodne neprijatelje tetoina.
- Unesite bioloke agense za suzbijanje
tetoina u batu.
- Suzbijajte tetoine preprekama, zamkama i prekrivaima biljaka.
- Izbegavajte korienje rasprivaa
pesticida.

Upeatljiv prizor
ivotinjski svet unosi lepotu u batu i
svaki batovan trebalo bi dobro da razmisli pre nego to odlui da ukloni stvorenja
kao to je, na primer, gusenica leptira lastin repak. Raznovrsnost ivog sveta je od
kljunog znaaja za postizanje prirodne
ravnotee izmeu tetoina i njihovih prirodnih neprijatelja.

83

ZDRAVLJE BILJAKA

Savremena
straila
Nema nieg novog
u zatiti biljaka od
ptica, ali organski
batovani su uvek
spremni da istrae
potencijalne koristi
od novih materijala
- naroito ako mogu da se recikliraju,
kao to je sluaj sa
ovim odbaenim
CD-ovima.

da je, umesto netolerancije koju promovie batenska industrija, potrebna tolerancija. Umesto brzih reenja s posledicama
neeljenim po ivotnu sredinu, organski
batovani tee spreavanju tetoina i bolesti i njihovom dranju pod kontrolom.
Stare i nove strategije
Postoji itav niz organskih tehnika i strategija za odravanje zdravlja biljaka. Prelazak na organsku proizvodnju nije, kako
poetnici esto pretpostavljaju, jednostavna zamena hemikalija prirodnim alternativama. On znai mnogo vie od puke promene marke pesticida. Tradicionalni, do-

mainski metodi - kao to je dobra nega


zemljita, rotacija biljnih vrsta (plodored),
podsticanje prirodnih neprijatelja tetoina, runo uklanjanje tetoina i obolelih
biljaka, dobra higijena i planiranje sejanja
i saenja - kombinuju se sa savremenim
tehnikama, ukljuujui bioloke kontrole,
otporne sorte, feromonske zamke i ultralake prekrivae zemljita. Nekoliko takozvanih organskih pesticida u spreju moe da
se koristi kao krajnje, nikako kao prvo
sredstvo.
U idealnom sluaju, treba koristiti tehnike dobrog batovanstva da bi se podstaklo
i odravalo zdravlje biljaka, kombinujui ih,

UzROCi PROBlema S Biljkama


(videti slike u boji na str. 459)
Da biste se borili s problemima i, kad god
je mogue, povratili zdravlje biljaka, vano
je da razumete njihove uzroke i ustanovite
da li se radi o problemu sa sredinom ili rastom (videti str. 85), nedostatku hranljivih
sastojaka (str. 86), bolestima (str. 87) ili napadu tetoina (str. 89).
1. ivotna sredina biljaka ukljuuje uslove
u zemljitu; na primer, graak moe pokazati znake iscrpljenosti zbog toplote i sue.
2. Magnezijum je hranljivi sastojak koji je
biljkama potreban zbog proizvodnje hloro-

fila; njegov nedostatak moe prouzrokovati karakteristino utilo izmeu lisnih ila.
3. Plamenjaa krompira, gljivino oboljenje, poinje pojavom smeih mrlja na listovima, ali brzo potpuno unitava gornje delove biljke, pre nego to se spore speru na
zemljite i zaraze krtole.
4. tetoine su ivotinje koje se hrane
biljkama. Japanske bube esto stiu u velikom broju prodirui listove tako da od njih
ostane samo kostur, oteujui pupoljke,
cvetove i plodove. Biljke koje preive veoma su oslabljene.

84

kad je potrebno, s direktnijim metodima


spreavanja i kontrole. Priozvod takve
strategije po pravilu je bujna bata. Naravno, postoje i neizbeni trenuci kada se
nita ne moe uiniti da se biljka spase na primer, u ekstremnim vremenskim prilikama, ili ako je biljka na neodgovarajuem
mestu.
ta sve moe da bude kako ne
treba?
Veina biljaka u dobro odravanoj bati
ili u bilo kom prirodnom ekosistemu je najee zdrava. Kao i ivotinje, one imaju
dobro razraene odbrambene mehanizme
protiv napadaa i samo ponekad nisu dobrog zdravlja. Kad nastane problem sa
zdravljem biljaka, njega mogu da uzrokuju:
- faktori ivotne sredine, kao to je nestaica vode;
- nedostatak minerala, na primer magnezijuma;
- bolesti, kao to je plamenjaa krompira;
- tetoine, odnosno ivotinje koje jedu
zelene biljke.

ORGANSKA BATA

mekog tkiva ispod njega; zadebljali epidermis titi i od napada gljivica.


Postavljanje tane dijagnoze
Precizno prepoznavanje zdravstvenih
problema biljaka i trenutka kada je neophodna intervencija, presudni su za uspeno organsko suzbijanje tetoina i bolesti.
Prepoznavanje zahteva detaljan pregled;
najoigledniji simptomi moda nisu pravi
problem. Na primer, aava bu kod magnolija uzrokovana je prisustvom riliara,
insekata koji sisaju biljni sok. Te tetoine
lue lepljivu otpadnu materiju, mednu rosu, na kojoj buja aava bu. Bolest moe
da se suzbije samo preduzimanjem mera
protiv insekata, a ne protiv uoljive bui.
Potraite pomo u literaturi ili u batenskim centrima pre nego to se odluite za
mere koje treba da preduzmete i ne zaboravite da veina nevolja koje mogu da zadese biljke ne ugroava njihov ivot.
Otkrivanje mera koje najvie odgovaraju
situaciji (kao i kada da ih primenjujete, a
kad ne) i odreivanje strategije za borbu
dolazi sa iskustvom. Sticanje tog iskustva
je deo zabave i intelektualnog izazova koje
donosi organsko batovanstvo.

Odupiranje napadu
Zdrave biljke imaju veliku otpornost na
tetoine i bolesti i, kao i zdravi mladi ljudi,
mogu lako da se oslobode manjih infekcija. Ako uslovi sredine nisu najbolji pa su
biljke zbog toga iscrpljene, ili ako su izuzetno mlade ili stare, ista infekcija moe
da im ugrozi ivot. Po pravilu, to je biljka
vea, vie je otporna na bolesti i tetoine.
Veliko stablo hrasta, na primer, moe da
podnese vie hiljada insekata i grinja na
svojim listovima - da ne pominjemo gljivice koje se hrane listovima, peteljkama i
korenjem - a da se na njemu ne vide nikakva tetna dejstva. Drugi ekstrem je
mala sadnica zelene salate koja je potpuno neotporna i na poleganje koje izaziva
gljiva Pythium i na mala usta drvne vai.
Meutim, kad sadnice narastu, epidermis
im zadeblja i vai ne mogu da progrizu do

Detaljan pregled. Fotografsko uveavajue staklo moe da bude korisna alatka za


prepoznavanje problema s biljkama.

85

ZDRAVLJE BILJAKA

POStavljanje tane DijagnOze


(videti slike u boji na str. 459)
ak i kad se simptomi ine oiglednim,
mogue je da se postavi pogrena dijagnoza.
1. Uvenue ne uzrokuje samo sua ve
i gljivine bolesti ili oteenja koja tetoine nanose sistemu prenoenja tenosti
kroz biljku.
2. List moe da izgleda bolesno, ali da
je u pitanju deformacija koju uzrokuju
grinje koje se njime hrane.
3. aava bu moe da bude sekundarni problem na biljci; gljivice se hrane otpadnim materijama riliara koji su primarni uzrok problema.

Od pomoi e vam biti i poznavanje taksonomije biljaka - grupisanja biljnih vrsta


u familije (videti deo Rotacija biljaka (plodored), str. 305-319). Biljke u okviru iste
familije uglavnom pate od istih nedaa.
Familije nisu uvek oigledne: na primer,
eboji (Matthiola) su u istoj familiji s kupusima, tako da se kupusni beli leptir zadovoljava ebojima isto kao i kupusom.
Detaljno pregledajte oteene ili obolele
biljke. Koristie vam lupa ili okular (sa uveanjem do 10 puta). Obavezno pogledajte
biljku i nou, jer su mnoge ivotinje koje
se hrane biljkama none i kriju se tokom
dana. Nadgledanje zamki koristie vam
kao rano upozorenje na prisustvo odreenih vrsta tetoina; u prodavnicama batenske opreme mogu da se nabave lepljive papirne kartice, koje e vam otkriti prisustvo bele leptiraste vai u stakleniku
znatno pre nego to prosean batovan
moe da uoi bilo kakve probleme sa
zdravljem biljaka. Blagovremeno uoavanje problema znai da ete moi da primenite mere koje e ga spreiti u korenu,
pre nego to biljka pone da trpi. Spreavanje, ne leenje, presudno je za odupiranje napadima.

PROBlemi S RaStOm Biljaka


ivotna sredina biljaka ukljuuje uslove
koji vladaju u zemljitu, kao i vremenske
prilike, odnosno klimu iznad zemljita. Zato nedostatak ili viak minerala moe da se
svrsta u probleme ivotne sredine, ba kao
i neodgovarajua koliina vlage ili prevelika izloenost vetru. Problemi ivotne sredine mogu da imaju neposredna i posredna
dejstva, jer poveavaju osetljivost biljaka
na napade patogenih elemenata i tetoina.
voda
Nedostatak vode uzrokuje uvenue (suenje) biljaka, koje slabi biljke ak i ako
traje samo kratko i ini ih osetljivijim na
napade tetoina ili patogenih elemenata.
Due nestaice vode za posledicu imaju
manji rast i odumiranje tkiva na svim delovima listova. I drugi faktori uzrokuju uvenue (suenje) biljaka: na primer, gljivine
infekcije ili oteenja koja tetoine nanose korenju remete uzimanje vode iz zemlje. Nestaice vode imaju i odloena dejstva na biljke; otpadanje cvetova s kamelija u prolee uzrokovano je suvim vremenom prethodne jeseni.

vrsto vezan. Biljka koja je potpuno prerasla saksiju ne moe da napreduje ni kad se
izvadi iz nje. Novo korenje ne moe da raste
iz vrsto isprepletane lopte starog korenja.

86

ORGANSKA BATA

Biljke mogu da venu (sue se) i zbog


previe vode u zemljitu, to je posledica
loe drenae ili preteranog zalivanja. Previe vlano zemljite ne dozvoljava korenu
da die. Usled prestanka funkcionisanja
korena, biljke poinju da venu. Posle toga
dolazi do odumiranja tkiva, to olakava
napade gljivica, patogenih bakterija i trulei. Uvek proverite da li je zemljite suvo
pre nego to ga zalijete, naroito ako su
biljke u zatvorenom prostoru ili u saksijama. (Za vie informacija videti deo Voda i
zalivanje, str. 62-70)

eve svetlosti, dodatno pogorava prisustvo tankog sloja vode na povrini lista. Taj
sloj se ponaa kao uveavajue staklo. Povrina lista postaje smea i sui se. Kod
paradajza, oegotine na plodovima koji
sazrevaju uzrokuje stanje koje se naziva
zelena lea, kada vrhovi plodova ne dobijaju crvenu boju, nego ostaju uti ili zeleni. Oegotine mogu da se svedu na najmanju meru zalivanjem rano ujutro ili uvee,
ili stvaranjem senke za biljke. Mehanika
oteenja nastaju i usled gaenja ili nepravilnog korienja opreme, naroito kosaice s plastinom niti.

mraz
ak i biljke koje su potpuno otporne na
mraz imaju delove koji su podloni oteenjima od mraza, naroito proleni pupoljci,
mladi izdanci i cvetovi na vou. Kad se voda u biljnim elijama zaledi, ona se iri i
uzrokuje pucanje elija; one umiru ostavljajui iza sebe crne/smee mrlje mrtvog
tkiva, obino na vrhovima iz kojih biljke
rastu. Spreite oteenja od mraza tako
to ete birati sorte koje kasnije cvetaju ili
su otporne na mraz, odloiti saenje ili
koristiti zatitne prekrivae ili zvona.
mehanika oteenja
Mehanika oteenja mogu da budu uzrokovana gradom, jakom kiom i vetrom,
preteranom ili premalom izloenosti suncu.
Oegotine, koje nastaju zbog previe sunReDOvnO SnaBDevanje vODOm
(videti sliku u boji na str. 460)
Vrna trule pupoljaka je poremeaj paradajza i paprike koji nastaje zbog nedostatka kalcijuma, ali ee zbog nedostatka vode. ak i kad kalcijuma ima u zemljitu, on moe da bude nedostupan biljkama zbog suvog zemljita oko korenja;
to se esto dogaa u saksijama jer u njima koliina vode varira.
Ako se dobro odrava, areni pasulj
obilno raa; slab rod moe da bude uzrokovan nedostatkom vode u fazi cvetanja,
a ona je presudna za formiranje mahuna.

Drugi poremeaji
Ravanje stabljika, preuranjeno cvetanje, izostanak cvetnih glavica i plodova i
oticanje, javljaju se kod biljaka koje su
pretrpele poremeaje rasta, uglavnom
zbog razloga vezanih za ivotnu sredinu.
Kod takvih sluajeva teko je izdvojiti taan uzrok i izbei njegove posledice.
nedostatak minerala
Nedostatak minerala kod biljaka moe
da uzrokuje podbacivanje u rodu i simptome bolesti, odnosno poremeaja, ali u dobro ureenoj organskoj bati, u kojoj se
stalno stavlja naglasak na zdravlje zemljita, to je retko kad problem. Veina vrsta
batenskog zemljita, ako se odrava organski, pruie sve hranljive sastojke koji
su biljkama potrebni.
Ponekad, naroito u baznim zemljitima,
iako su mikroelementi prisutni, zbog visoke pH vrednosti nisu rastvorljivi, te su nedostupni biljkama. U takvim sluajevima
potrebno je dodati minerale sa strane (vid
str. 59). Nedostatak minerala moe da bude uzrokovan i preteranim dodavanjem
odreenih elemenata; na primer, previe
mineralnog ubriva bogatog kalijumom izmenie hemijski sastav zemljita, zakljuavajui magnezijum tako da se javljaju
simptomi njegovog nedostatka.
Nedostatak minerala esto nije lako ustanoviti samo na osnovu simptoma, a lako

87

ZDRAVLJE BILJAKA

neDOStatak mineRala
(videti slike u boji na str. 460)
are, mrlje, pa ak i kovrdanje listova,
mogu da budu posledica ne bolesti, nego
nedostatka minerala. Plodovi mogu da
pokvare izgled i uvenu.
1. Nedostatak gvoa jedan je od najeih poremeaja biljaka, koji se gotovo
uvek javlja kao utilo listova, naroito izmeu lisnih ila. Vrlo je est u baznim
zemljitima, kada nosi naziv hloroza izazvana krenjakom.
2. Nedostatak mangana (u listovima
krompira), est je u loe dreniranim zemljitima.
3. Nedostatak fosfora (u listovima paradajza) - esto se sree u kiselim zemljitima.
4. Nedostatak kalijuma (kod mahunarki), esto se sree u posnim ili peskovitim
zemljitima.
5. Gorke pege kod jabuka, uzrokovane
nedostatkom kalcijuma - uobiajene su
na posnim, peskovitim zemljitima.
6. Nedostatak bora kod kukuruza eerca; prevelika koliina krenjaka ometa
biljkama uzimanje ovog elementa koji se
nalazi u tragovima.

moe da se pobrka s bolestima, naroito


virusnim. Ako se problem nastavi, potrebno je da se uradi profesionalna analiza zemljita ili biljaka (videti Zemljite i briga o
njemu, str. 32-38).

Biljne BOleSti
Bolesti biljaka posledica su prodiranja
mikroskopskih organizama u biljna tkiva.
To mogu da budu gljivice, bakterije ili virusi. ivei na biljnom tkivu kao paraziti, oni
uzrokuju oteenja i smrt elija, a ponekad
i promene poput tumora ili raka. Organizmi koji uzrokuju bolesti nazivaju se patogeni, a prouavanje biljnih bolesti - prouavanje patologije biljaka. Treba napomenuti da neki organizmi koji su u bliskom
srodstvu s patogenim, imaju korisno dejs-

tvo na biljke. Takvi primeri su mikorizne


gljive koje funkcioniu kao produetak korenskog sistema i bakterija Rhizobium koja
formira kvrice na korenju leguminoznih
biljaka u kojima se fiksira azot (videti str.
35).
gljivine bolesti
Gljive su biljke bez hlorofila; one nisu
sposobne da same proizvode energiju putem fotosinteze. Veina su saprofitni organizmi (hrane se mrtvim ili raspadajuim
tkivom), ali su neke vrste razvile sposobnost da savladaju odbrambene mehanizme biljaka i mogu da se hrane ivim biljnim tkivom.
U uobiajene gljivine bolesti ubrajaju se
plamenjaa krompira, kupusna kila, poleganje rasada, plesni i biljna ra. Neki od
uzronika ovih bolesti, na primer kupusne
kile, imaju zatiene uspavane spore koje
mogu da ostanu ive u zemlji i vie od 40
godina. Organizmi koji uzrokuju plamenjau krompira prenose se iz godine u godinu
preko zaraenih krtola za saenje, ali se
ire od biljke do biljke, u obliku spora, kao
to je sluaj kod veine gljiva. Gljiva koja
uzrokuje krastavost jabuke prezimljuje na
zaraenim ostacima biljaka, kao to je
opalo lie u vonjaku. Veina gljiva koje
uzrokuju bolesti obino se ne primeuju,
za razliku od simptoma. Oigledan izuzetak je medna gljiva, s karakteristinom noicom boje meda.
Veina gljivinih bolesti ea je u toplim, vlanim uslovima, koji omoguuju
sporama da se slobodno kreu kroz vlaan
vazduh i tanke slojeve vode na povrini lisBiljne bolesti
(videti slike u boji na str. 461)
Neki simptomi bolesti: gar na grani jabuke; ra na listu fuksije; gljivina pegavost
lia; krastavost kruke; pepelnica jabuke; suenje pupoljaka; crne pege na rui;
siva plesan na pupoljku mukatle; smea
bu; medna gljiva koja raste na kori drveta.

88

ORGANSKA BATA

tova. Spore koje prolaze kroz zemljite ili


ih prenosi vetar, dospevaju na povrinu biljaka, odakle prodiru u elije. Gljivine bolesti su veoma raznovrsne, ali mogu da se
grupiu prema vrsti simptoma koje uzrokuju. U okviru tih grupa, patogene gljive
vezuju se za konkretne biljke - domaine.
Na primer, organizam koji uzrokuje pepelnicu kod jabuke (Podosphaera leucotricha)
razlikuje se od organizma koji uzrokuje
naizgled identinu pepelnicu kod ljive (P.
tridactyola) ili rue (Sphaerotheca pannosa). S druge strane, siva plesan Botrytis
cinerea napada niz biljnih vrsta i raznih
delova biljaka.
Suzbijanje patogenih gljiva ogranieno
je na pokuaje da se izbegnu ili spree uslovi u kojima one napreduju. Dobra higijena u bati, obavezno odgovarajue provetravanje oko biljaka, izbegavanje preteranog zalivanja, izbor otpornih sorti i razumna upotreba dozvoljenih fungicida (videti
str. 101) pomoi e vam da izbegnete ili
ograniite tetu.
Bakterijske infekcije
Bakterije su jednoelijski organizmi koji
se brzo razmnoavaju prostom deobom.
Patogene bakterije uzrokuju kod biljaka
brojne vrste trulei, uvenue (suenje),
gar, plamenjau i gale.
Za razliku od gljiva, bakterije obino prodiru u tkivo biljaka samo kroz oteena
mesta, koja nastaju zbog orezivanja ili navRSte BOleSti
(videti slike u boji na str. 461)

Gljivine bolesti. Spore gljiva koje izazivaju bolesti prenose se vazduhom, ili, kao
to je sluaj kod ukovrdanosti lista breskve, vodom, naroito kinicom.
Bakterijske infekcije. Krastavost krompira
ea je na baznom, suvom tlu s malo
humusa.
Virusi. Virusi, kao to je virus mozaika
krastavaca na gliciniji, ne mogu da se lee. Umesto toga, suzbijajte tetoine koje ih prenose.

pada tetoina. Leenje bakterijskih infekcija je ogranieno na uklanjanje zahvaenih delova, a spreavanje se obino svodi
na jednostavno odravanje istoe.
Primeri bakterijskih infekcija su krastavost krompira, plamenjaa jabuka, kruaka i drugih vrsta iz porodice Rosaceae, kao
i mnogi oblici garei na vou.
virusi
Jednostavno reeno, virus je genetski
materijal unutar proteinskog omotaa. Virusi prodiru u elije viih organizama, ukljuujui i biljke, i otimaju elijske genetske kodove da bi se razmnoavali, preusmeravajui tako energiju elija na proizvodnju velike mase virusnog materijala koja se iri na susedne elije, to esto drastino ograniava rast biljke-domaina ili
uzrokuje deformacije i poremeaje funkcionisanja delova biljaka. Virusi ne mogu da
postoje samostalno i obino zavise od insekata ili drugih ivotinjskih vrsta koje ih
prenose od jedne do druge biljke. Bube
kao to su biljne i bele vai, kao i vrste iz
porodice Cicadellidae, koje siu biljne sokove, naroito se istiu kao prenosioci biljnih virusa. Virusne infekcije prenose se i
vegetativnim razmnoavanjem zaraenih
biljaka. U mnogim zemljama uveden je sistem izdavanja atesta, kojim se osigurava
da u prodaji budu samo kontigenti biljaka
koje nemaju viruse, a to se naroito odnosi na najosetljivije vrste voa, kao to su
maline. Krompir iz atestiranog semena
nema nikakvih virusa, a proizvodi se u
prohladnim predelima (jedan od najveih
proizvoaa je amerika drava Mejn), gde
vai, prenosioci krompirovih virusa, imaju
manje anse da preive u dovoljnom broju
da bi meu biljkama irile virusni materijal.
Virusi su suvie mali da bi se videli obinim mikroskopom, zato se obino nazivaju
po biljkama na kojima su prvi put otkriveni, kao i po simptomima koje izazivaju.
Suzbijanje biljnih virusa ogranieno je na
sadnju biljaka koje su otporne na njih i na
suzbijanje insekata-prenosilaca.

89

ZDRAVLJE BILJAKA

Biljne tetOine
tetoine su one vrste ivotinja - velikih,
malih i mikroskopskih - koje izazivaju bilo
kakvu tetu na biljkama ili kvare izgled
bate. Veina ivotinja koje ive u bati
nisu tetoine. Mnoge vrste su korisne, jer
oprauju biljke ili recikliraju hranljive sastojke koji su im potrebni. Druge se hrane
tetoinama i imaju ulogu prirodnog kontrolora, a postoje i vrste koje nemaju nikakav uticaj na aktivnosti batovana, ali su
deo bogate raznovrsnosti ekosistema bate. Lepota mnogih ivotinjskih vrsta i njihovo zanimljivo ponaanje pojaavaju prijatan utisak u svakoj bati, i zbog toga organski batovani treba da podstiu njihovo
prisustvo.
Neke ivotinje ne mogu da se svrstaju u
potpunosti ni u korisne ni u tetoine, jer
im se ponaanje menja zavisno od godinjeg doba i ivotnog ciklusa ili zavisno od
promene podlonosti odreenih biljnih vrsta napadima tetoina. Uholaa je na zlu
glasu po tome to unitava cvetove georgine, ali u drugim okolnostima i u drugim
godinjim dobima ona lovi tetoine kao
to su biljne vai i moljci, a hrani se i jajima ika vinove loze. ak i najozloglaenije batenske tetoine kao to su puevi,
imaju ulogu u razlaganju vegetacije koja
truli. Samo kada su biljke mlade i nene, ili
kada naroito osetljive vrste kao to su
hoste i delfinijumi ostanu nezatiene, ove
ivotinje nanose im ozbiljnu tetu.
Takoe, mnoge ivotinje hrane se biljkama bez izazivanja znatnije tete i zato u
organskoj bati ne zasluuju status tetoina. Dobar primer za to je cikada penua,
koja se esto sree na ruama krajem prolea i leti. Ovaj insekt koji sie biljni sok
obino se na biljkama nalazi pojedinano
ili u parovima (jedna buba proizvodi mnogo penuave sluzi). Biljne vai, meutim,
ive na biljkama u kolonijama koje esto
broje hiljade jedinki. Druge vrste ivotinja
su tetoine samo dok su biljke mlade i
osetljive, a kad ostare, poinju da se hrane
drugim materijama.

vRSte tetOina
(videti slike u boji na str. 462)
Neke vrste: Vrste koje sisaju biljni sok
(vai); vrste koje se hrane korenjem (na
primer, injaci u krtoli krompira); vrste
koje se hrane listovima (oteenja od
livadske stenice i larva lisne ose - neke
vrste koje se hrane listovima jedu i stabljike); vrste koje se hrane cvetovima (japanske bube); vrste koje se hrane plodovima (ose na jabuci); tetoine koje stvaraju gale (na primer, gale na grani hrasta
moe da izazove osa iarua).

Veina tetoina dobija takav status jer


se neposredno hrani biljkama, ali neke ivotinje smatraju se tetoinama zato to
posredno oteuju biljke ili zato to zagauju zemljite izmetom. Primer za to je
domaa maka, to pokazuje da status
tetoine zavisi od ugla posmatranja. Neki
batovani trpe make, drugi ih ne podnose.
tetoine se esto razvrstavaju prema
delu biljke na kom se hrane i nainu na koji se hrane. Iako je to praktino za manje
tetoine, na neki nain je vetaka podela. Mnoge vrste koje se hrane listovima,
hrane se i stabljikama; neke vai koje siu
biljni sok, hrane se i korenjem i cveem.
tetoine koje siu biljni sok
Vrste kao to su biljne i bele vai ili grinja crveni pauk, na primer, imaju usta u
obliku igle, kojima isisavaju biljni sok, poto probiju spoljni sloj biljnog tkiva (epidermis). Gubitak soka izaziva smanjenu bujnost i poremeaj rasta biljke. Sisanjem soka prenose se virusi, a njihova otpadna
materija (medna rosa) zagauje biljke,
pruajui gljivama koje uzrokuju bu izvor
hrane bogate eerom. Kroz oteenja koja ove tetoine prave svojim siunim ustima, u biljke prodiru i bakterijske infekcije.

90

ORGANSKA BATA

vrste koje se hrane korenjem


Mnoge larve insekata, ukljuujui gusenice nekih vrsta moljaca (ozima sovica),
larve injaka, iaka, listoroaca, kupusnih i argarepinih muva, kao i mnoge vrste
valjkastih crva hrane se korenjem biljaka.
Neke vrste prelaze s jedne biljke na drugu,
dok druge prodiru u korenski sistem, hranei se glavnim korenom, ali i stabljikom.
Oteenja koja na taj nain nastaju smanjuju uzimanje hranljivih sastojaka i vode,
to ograniava i slabi rast biljaka i uzrokuje uvenue.
vrste koje se hrane liem
Liem se hrane mnoge vrste leptira,
moljaca, gusenica lisnih osa, odraslih insekata i njihovih larvi, i, naravno, puevi. Neke vrste moljaca i larvi muva bue listove,
ostavljajui karakteristine are i netaknut,
providan epidermis s obe strane lista. Liem se hrane i ptice i sisari. Oteenja na
listovima smanjuju povrinu na kojoj se vri fotosinteza, to ograniava rast biljaka,
sazrevanje plodova, a takoe kvari izgled
ukrasnih biljaka.
vrste koje se hrane stabljikama
Gusenice nekih vrsta moljaca bue sredinu stabla, dok sisari ljute koru, to izaziva odumiranje drveta. Mnoge vrste tetoina koje se hrane listovima jedu i stabljike. Poto stabljike dre lie, oteenja
na njima imaju sline posledice kao oteenja listova.
vrste koje se hrane cvetovima
Uholae, tripsi, cvetni ici i japanske
bube hrane se cvetnim glavicama i pupoljcima, to kvari ukrasnu funkciju i smanjuje plodove biljaka. Neke krupnije tetoine, ukljuujui zeeve, veverice, jelene i
ptice, hrane se pupoljcima voaka krajem
zime i poetkom prolea, kada hrane ima
malo i kad su ivotinje najgladnije. Ova
oteenja znaajno smanjuju rod.

Uholaa (enka s jajima). Populacije uholaa trebalo bi da se toleriu u batama, jer


one imaju mnoge korisne strane. Iako se
esto pronalaze u upljinama plodova, one
gotovo uvek koriste oteenja koja su ve
prouzrokovale druge tetoine.

vrste koje se hrane plodovima


Gusenice nekih vrsta moljaca i lisnih osa,
kao i larve nekih insekata i muva, hrane se
plodovima koji sazrevaju. Zrelim i jo nedozrelim plodovima hrane se i ptice i ose.
Direktna oteenja obino su ograniena,
ali plodove ine nejestivim, a istovremeno
se posredno otvara put za prodor bakterijskih i gljivinih agenasa truljenja u tkivo
plodova, to esto ima ozbiljne posledice.
vrste koje stvaraju gale
Larve mnogih vrsta muva i osa, kao i neke grinje, uzrokuju gale na biljkama. To su
uveane mase biljnih elija koje izrastaju u
udne oblike, kao odgovor biljaka na tetoine koje se njima hrane. Obino biljke
mogu potpuno normalno da funkcioniu s
ovim izraslinama, jer se tetoine hrane
upravo na tom tkivu. Meutim, ponekad
tetoine koje stvaraju gale izazivaju veli-

91

ZDRAVLJE BILJAKA

ka oteenja na biljkama. Grinja pupoljka


stvara otoke nalik galama na vrnim ili
bonim pupoljcima, drastino smanjujui
rod biljaka. Gale na biljkama mogu da izazovu i gljivine, bakterijske ili virusne infekcije.

Smanjivanje PROBlema
DOBRim ODRavanjem Bate
Organskim batovanima na raspolaganju
je niz tehnika kojima se odrava prisustvo
tetoina i bolesti na prihvatljivom nivou.
Veina nije nova i moe jednostavno da se
imenuje kao domainsko ponaanje, koje
se esto zanemaruje u konvencionalnom
batovanstvu (koje primenjuje hemikalije),
u nastojanju da se ostvare neki drugi ciljevi. Domainske tehnike u sutini su preventivne. Mnoge od njih svode se na zdrav
razum, a imaju i druge prednosti osim
smanjivanja tete od bolesti i tetoina.
Ponite od dobrog zemljita
Zemljite moe da ima drastino dejstvo
na zdravlje biljaka. Upoznajte batensko
zemljite (str. 33-36) i pokuajte da izaberete biljke koje e mu odgovarati. Ako je
neophodno, poboljajte strukturu i plodnost zemljita kako biste podstakli jai,
uravnoteeniji rast biljaka. Kompostirane
organske materije e vam pomoi da smanjite uticaj tetoina i bolesti na zemljite,
kao i da gajite biljke koje su otpornije na
njihove napade.
istoa bate
Prenoenje tetoina i bolesti iz jedne u
drugu sezonu moe da se sprei domainskim odravanjem bate. Kompostirajte otpatke i obavezno stavljajte sve ono to je
moda zaraeno patogenim gljivicama ili
bakterijama ili tetnim insektima u sredinu
gomile, gde e biti uniteno toplotom koja
se stvara razlaganjem organskih materija.
Sve delove biljaka koji su zaraeni otpornim patogenim elementima, kao to je izaziva kupusne kile, kao i materije koje se

ne razlau u kompostu, kao to su drvenasti delovi zaraeni gareom, treba spaljivati.


Biljke koje prenose virusne infekcije treba ukloniti i kompostirati im se uoe simptomi. Virusi ne mogu da opstanu bez ivih domaina i odumiru zajedno s njima u
gomili komposta. Uklonite samonikle biljke
krompira i paradajza koje esto izrastaju
na gomilama komposta, jer mogu da budu
zaraene plamenjaom. Uklonite sve biljke
koje su zaraene tetoinama, ne ekajui
da one dovre svoj razvoj. Obavezno uklonite sve kolonije tetoina na biljkama koje
prezimljuju, naroito na kupusnjaama, a
sve ostatke takvih biljaka odmah kompostirajte ili zakopajte da biste spreili da
postanu rezervoar za tetoine i spore gljiva koje prezimljuju.
Zimsko okopavanje izlae mnoge tetoine koje prezimljuju, u raznim fazama
razvoja, napadima ptica i insekata koji se
njima hrane. Kada istite batu, posvetite
panju bubama i stonogama koje imaju
kljunu ulogu u suzbijanju tetoina. I njima je potrebno bezbedno mesto na kom
mogu neometano da se razvijaju.
izbor biljaka
Izaberite biljke koje odgovaraju klimatskim uslovima i tipu zemljita u vaoj bati. One e dobro napredovati i bie manje
podlone napadima tetoina i bolesti. Kada kupujete biljke, vodite rauna da su
zdrave - da ne prenose infekcije i da nisu
Rasad krompira
Rasadi krompira i nekih vrsta voa prodaju se sa atestom da nisu zaraeni virusima; uvek kupujte takve biljke, kao i varijetete koji su otporni na bolesti.
Higijena komposta
Toplota koja se stvara u procesu razlaganja ubija mnoge patogene elemente, ali
materije koje su zaraene upornijim bolestima, kao to je kupusna kila, treba
odbaciti.

92

prerasle saksije - i uzimajte samo seme s


pouzdanim atestom. Budite oprezni kad
dobijate biljke na poklon. Osnovni nain
irenja mnogih vrsta tetoina i patogenih
elemenata je prenoenje biljaka iz jedne
bate u drugu.
Otpornost
Izvesne sorte, ili varijeteti biljaka, pokazuju otpornost na neke vrste tetoina i
bolesti. To ne znai da su imuni, i samo po
sebi je retko kad dovoljno da potpuno zatiti biljke. Bez obzira na to, otporni varijeteti mogu da budu vaan deo strategije integrisanog suzbijanja bolesti, naroito virusnih. Oni su nezamenljivi kad postoji visok rizik od napada odreenih vrsta tetoina i bolesti.
zasaivanje u paru
Zasaivanje u paru vri se sa ciljem da
biljke jedna od druge imaju koristi. Ta tehnika esto se pogreno smatra osnovom
organskog suzbijanja bolesti i tetoina.
Iako postoje izvesni dokazi da pojedine
vrste pomau drugim da ostanu zdrave, ne
bi bilo mudro osloniti se iskljuivo na uparivanje da bi se tetoine i bolesti drale
pod kontrolom. Mnogo je napisano na tu
temu, ukljuujui spiskove dobrih i loih parova raznih vrsta, ali malo je vrstih
dokaza da taj metod funkcionie, kao i
saveta u kojoj razmeri treba da se sade
razne vrste da bi to bilo delotvorno.
Zasad (zasnivanje je optiji pojam koji
obuhvata sadnju i setvu, a ne znamo da li
sejemo iz semena ili sadimo u zemlju) samo jedne vrste (monokultura) pravi je raj
za tetoine i bolesti, zato se uvek isplati
da se zasadi (poseje) vie raznih vrsta - u
svim delovima bate, ne samo u povrtnjaku. Raznovrstan zasad je i delotvoran i lepo izgleda, zato se drite odreene kombinacije ako ona daje rezultate u vaoj bati.
Ono to je delotvorno u jednoj situaciji, ne
mora da bude i u drugoj.
Postoje izvesni dokazi da jak miris kadifice (Tagetes patula) dri belu va izvan

ORGANSKA BATA

staklenika, ali samo kad je biljka u cvetanju. U batama na otvorenom, dokazano


je da su napadi argarepinih muva rei
kad se argarepa gaji zajedno sa crnim lukom, sve dok luka ima etiri puta vie nego argarepe, ali i da dejstvo traje samo
dok luk aktivno raste, a prestaje im ponu
da se stvaraju lukovice. Na povrini cele
bate, kombinacija ponekad nema veliko
dejstvo.
Zapoeta su istraivanja koja treba da
dokau da uparivanje moe da smanji tetu od tetoina jednostavnim smanjivanjem ansi da tetoine dospeju na odgovarajuu biljku-domaina. Kad se kupusnjae izmeano zasade s nesrodnim vrstama kao to je boranija ili poseju zajedno s
detelinom, one su mnogo manje podlone
napadima kupusne vai i kupusne muve.
Kada kupusna muva dospe na biljku, ona
je proba svojim noicama. Ako sleti na
nekoliko odgovarajuih biljaka zaredom,
zaustavlja se da poloi jaja. Ukoliko sleti
na neodgovarajuu biljku, odletee negde
drugde.
Meovita setva sorti koje su podlone, i
onih koje su otporne na bolesti, jo je
jedna tehnika koja deluje uspeno, bar
kad su u pitanju bate na otvorenom.
Probna istraivanja pokazala su da zelena
salata moe da se zatiti od pepelnice naizmeninom setvom otpornih i neotpornih
biljaka. Biljke koje privlae prirodne neprijatelje tetoina i parazita (videti str. 96Sadnja u paru
tetoine koje nalaze biljke- domaine po
karakteristinom mirisu esto zbunjuje
jak miris biljaka koje su saene u paru s
njima. Tradicionalni saveti o setvi argarepe u paru sa crnim lukom i gajenju kadifice u stakleniku verovatno imaju naunu osnovu.
meovito sejanje
Sejanje cvea oko povra podstie opraivanje i korisne insekte, a takoe ulepava useve nekih vrsta povra.

93

ZDRAVLJE BILJAKA

97) su, naravno, dobar par u povrtnjaku


i oko voaka, jer podstiu prirodno suzbijanje tetoina.

ina nego sadnice koje se sporo razvijaju


iz hladnog, vlanog zemljita.
Rotacija biljaka (Plodored)

vreme saenja
Paljivim odreivanjem vremena sejanja
i saenja povra i nekih vrsta jednogodinjih cvetnica mogu da se izbegnu napadi
tetoina. Na primer, u krajevima gde postoji plamenjaa krompira, ranim saenjem
izbegava se period kad je opasnost od bolesti najvea. Rano ili kasno sejanje graka
osigurae da se cvetanje i razvoj mahuna
zavre pre ili ponu posle perioda opasnosti od grakovog smotavca, ime e se
izbei oteenje biljaka. U naelu, rano sejanje, ako su uslovi dovoljno topli, omoguuje biljkama da se dobro prime pre poetka opasnosti od tetoina i bolesti, to poveava i otpornost na njihove napade. Gajenje biljaka u zatvorenom prostoru ili na
zagrejanim klupama omoguuje rani poetak kad spoljanji uslovi nisu povoljni.
Snani rasadi otporniji su na napade teto-

Biljke kOje PRivlae PRiRODne


nePRijatelje tetOina
Mnogi odrasli insekti obilaze cvetove
zbog nektara ili polena, iako se u ranim
fazama ili kao larve hrane drugim insektima. Cvee privlai insekte bojama (ukljuujui i one koje ljudi ne mogu da vide) i
ponekad mirisom. Veliki, glatki, otvoreni
cvetovi i siuni cvetovi titarki-titonoa,
kao to je divlja argarepa, naroito su
delotvorni.
tipini primeri cvea koje privlai
korisne insekte
(videti slike u boji na str. 463)
1. Vrste roda Gaillardia
2. Primorska elika, Lobularia maritima
3. argarepa (titonoa), u drugoj godini
cvetanja
4. Limnanthes douglasii
Videti i Batovanstvo za ivotinjski svet,
str. 189.

Strogim pridravanjem plodoreda povra


ne samo da ete bolje iskoristiti hranljive
sastojke, nego i spreiti nagomilavanje
tetoina i patogenih elemenata u zemljitu (videti str. 305). Kod viegodinjih biljaka, kao to su rue, jagode, jabuke i kruke, ne sadite iste vrste na istom mestu.
Nove biljke moda nee dobro uspevati
zbog velikog broja tetoina i patogenih
elemenata u zemljitu koji se vezuju za
specifinu vrstu domaina. Starije biljke
imaju izgraenu otpornost na njih.

gRaBljiviCe i PaRaziti
tetOina kaO PRiRODni
kOntROlORi
Jedna od glavnih komponenti saradnje s
prirodom u suzbijanju tetoina jeste omoguavanje prirodne ravnotee izmeu
grabljivica i parazita tetoina koja dri populaciju tetoina pod kontrolom. Korienje pesticida remeti tu ravnoteu. Oni su
esto tetniji po grabljivice tetoina nego
po vrste protiv kojih su namenjeni. U prolosti, pesticidi su zapravo dali status tetoina novim vrstama jer su zbrisali populacije njihovih grabljivica. Savren primer za
to je vona grinja crveni pauk koja se pojavila kao tetoina tek posle uvoenja
sredstava za zimsko prskanje na bazi katrana i nafte, 30-ih godina prolog veka.
Prirodne grabljivice
Mnoge batenske ivotinje hrane se tetoinama. Neke, kao to su bogomoljke,
upadljivije su od drugih i na njih se obraa
vie panje. Neke nam se sviaju iz estetskih ili sentimentalnih razloga i spremno
uoavamo njihov znaaj u suzbijanju tetoina, kao to je sluaj s bubamarama.
Meutim, mnoga neupadljiva stvorenja rade neprimetno na odravanju populacije
tetoina ispod nivoa prihvatljivosti. Na

94

ORGANSKA BATA

stranama 96 i 97 prikazane su ivotinje koje su delotvorni agensi suzbijanja tetoina u bati. Vano je da nauite da ih prepoznajete da biste mogli da podstiete njihovo prisustvo i ostavite ih da na miru rade svoj posao.
Da biste poveali broj grabljivica i parazita tetoina u bati, nastojte da izbegavate upotrebu pesticida (ak i onih koji su
opisani na kraju ovog poglavlja). Pesticidi
ne samo da ubijaju grabljivice i parazite
tetoina, nego imaju i posredno dejstvo
uklanjanja njihovog izvora ishrane. Meovito sejanje cvetnica s povrem i voem
podstie prisustvo grabljivica kao to su
parazitske ose, osolike muve i mreokrilci,
ije se odrasle jedinke hrane cvetnim nektarom.
Stanita i sklonita
Odravajte batensko jezerce zbog grabljivica u ijem ivotnom ciklusu postoji faza
koju provode u vodi. Obezbedite vetaka
gnezdita, kao to su gomile drveta za solitarne ose ili kutije za prezimljavanje mreokrilaca (videti Batovanstvo za ivotinjski svet, str. 189). Dobar prekriva i minimalno obraivanje zemljita stvaraju idealne uslove za prizemne bube (najdelotvornije grabljivice pueva), a gusta trava oko
bunova prua mesto za prezimljavanje
ovih vrsta i bubamara.
Bioloko suzbijanje
Mnoge grabljivice i paraziti mogu da se
kupe, obino putem naruivanja, da bi bili
uvedeni u staklenik ili batu. Oni se naziBubamara
Odrasla jedinka bubamare lovi biljne vai,
ali najveu tetu populaciji vaiju nanose
larve u razvoju (videti str. 96-97).
Crvenda
Kao i veina ptica pevaica, crvenda lovi
bezbroj insekata da bi nahranio svoje
gladne mladunce.

uta lepljiva zamka. Ove zamke koriste se


za utvrivanje prisustva tetoina - one ne
mogu da ih efikasno suzbijaju.

mOne gRinje
Grinja crveni pauk jedna je od najeih
tetoina na veini biljaka u staklenicima.
Ako se u staklenik dovoljno rano uvede
grinja-grabljivica Phytoseiulus persimilis,
ona e drati pod potpunom kontrolom
populaciju crvenog pauka. Phytoseiulus
se obino unosi preko inertnog nosioca,
kao to je liskun, prskanjem po biljkama.
(Obavezno ostavite rezervoar za prskanje
da lei postrance oko sat vremena pre
prskanja, jer e inae sve grinje prei u
gornje delove liskuna.) Da bi grinja Phytoseiulus bila delotvorna, neophodno je
da temperatura bar jedan deo dana bude
20C, a vlanost da bude visoka, oko
60%. To odgovara grabljivici, ali ne i plenu, to dodatno pomera ravnoteu u
njenu korist. Kao i u sluaju veine biolokih agenasa suzbijanja tetoina, cilj nije likvidacija, nego stavljanje pod kontrolu. Potrebno je da izvestan broj grinja crvenog pauka ostane u biljkama, kako bi
grinje Phytoseiulus bile spremne da dejstvuju ako populacija tetoina ponovo
pone da se iri.

95

ZDRAVLJE BILJAKA

vaju bioloki agensi suzbijanja tetoina.


Neki od njih, kao to su mreokrilci i bubamare, podstiu rast prirodnih populacija;
ee se radi o egzotinim vrstama koje
suzbijaju odreene tetoine, kao to je
parazitska osa Encarsia formosa, koja se
hrani belom leptirastom vai. U mnogim
sluajevima, uvoenje biolokih agenasa
daje najbolje rezultate u zatvorenom prostoru (staklenicima, konzervatorijumima i
plastenicima), gde je kretanje ogranieno,
a klimatski uslovi mogu da se kontroliu
tako da odgovaraju biologiji grabljivica,
mada neke vrste grinja i insekata grabljivica mogu da se koriste i na otvorenom, ako
su uslovi povoljni i nona temperatura ostaje iznad potrebnog minimuma. Broj vrsta
biolokih agenasa koje amateri mogu da
nabave stalno se poveava.
korienje biolokih agenasa
suzbijanja tetoina
Uputstva za korienje biolokih agenasa suzbijanja tetoina se razlikuju u zavisnosti od vrste organizama, ali, poto je re

o ivim biima, neophodno je da se uputstava strogo pridravate. Poto bioloki


agensi obino stiu potom, a ponekad je
neophodno da vie njih uvedete odjednom, proverite rokove isporuke i izraunajte priblian dan prispea. Planirajte unapred, tako da budete kod kue kad vam
stigne ivi materijal, kako biste mogli da
ga upotrebite odmah.
Obratite panju na uslove, naroito na
temperaturu i vlanost vazduha koji su neophodni, i izbegavajte upotrebu pesticida
pre i za vreme delovanja biolokih agenasa. Paljivo posmatrajte biljke da biste na
vreme uoili tetoine i pravovremeno dejstvovali biolokim agensima. Populacije
grabljivica obino se uveavaju znatno
sporije nego populacije tetoina. Kako
biste spreili da tetoine umaknu, vano
je da pravovremeno uvedete grabljivice u
batu ili staklenik. ute lepljive zamke u
stakleniku uhvatie prve jedinke bele leptiraste vai, to je znak da je vreme da se u
njega uvede bioloki agens suzbijanja, parazitska osa Encarsia formosa.

neki BiOlOki agenSi SUzBijanja tetOina


tetoina

Agens

Specifine potrebe

Bela leptirasta va Encarsia formosa (parazitska osa)


Optimalna temperatura 18-25C.
Grinja crveni pauk Phytoseiulus persimilis (grinja grabljivica) Optimalna temperatura 18-25C.
Vlanost vazduha 60%.
Vunasta va
Cryptolaemus montrouzieri
Optimalna temperatura 20-25C.
(buba grabljivica)
Vlanost vazduha 70%.
Biljne vai
Aphidoletes aphidimyza
Optimalna temperatura 21C.
(larva grinje grabljivice)
Vlanost vazduha 80%.
iak vinove loze Heterorhabditis megidis
Minimalna temperatura zemljita 14C.
(parazitski valjkasti crv)
Neophodna vlanost zemljita.
titasta va
Metaphycus helvolus (parazitska osa)
Temperatura od 20C do 30C.
Potrebna dobra osvetljenost.
Puevi
Phasmarhabditis hermaphrodita
Minimalna temperatura zemljita 5C.
(parazitski valjkasti crv)
Neophodna vlanost zemljita.
Tripsi
Amblyseus cucumeris (grinja grabljivica) Optimalna temperatura 25C.
umski crvi
Steinernema feltiae
Minimalna temperatura zemljita 10C.
(parazitski valjkasti crv)
Neophodna vlanost zemljita.
Listoroci
Heterorhabditis megidis
Minimalna temperatura zemljita 12C.
(parazitski valjkasti crv)
Neophodna vlanost zemljita. Koristite od
sredine do kraja leta.

96

ORGANSKA BATA

ivOtinje kOje Se HRane BatenSkim tetOinama


(videti slike u boji na str. 464-465)
valjkasti crvi

muice-grabljivice

Parazitske, mikroskopske oble gliste; mogu


da se nabave kao bioloki agensi za suzbijanje pueva i iaka. Parazitiraju na specifinim domainima, a potpuno su bezopasni za druge organizme. Tako se crv Heterorhabditis megidis razmnoava u telu ika
vinove loze.

Vie vrsta muica ima larve koje se hrane


iskljuivo biljnim vaima. Neke od njih mogu da se nabave kao bioloki agensi za suzbijanje tetoina. Na primer, larve muice
Aphidoletes love u koloniji vaiju.
muve guseniarke

Zglavkari koje treba razlikovati od dvonoga,


jer imaju samo po jedan par nogu po segmentu i znatno se bre kreu. Dvonoge se
hrane biljkama, a stonoge puevima, jajima pueva i insektima koji ive u zemlji.

Odrasle enke ovih muva, koje izgledaju


kao ekinjaste kune muve, polau jaja u
druge insekte-domaine, naroito larve leptira i moljaca. Larve, odnosno crvi, razvijaju se kao paraziti u telu domaina. Odrasle
insekte moete da privuete biljkama sa
otvorenim cvetovima.

Bube-grabljivice

Ose

Mnoge bube iz nekoliko porodica (naroito


meke livadske stenice i Anthocoridae) hrane se drugim insektima koji jedu biljke; posebno su vane u vonjacima. Na primer,
nimfa buba iz porodice Anthocoridae napada malu biljnu va.

Odrasle enke solitarnih vrsta, kao to je


grnarska osa, sakupljaju insekte-tetoine
kao hranu za larve; privucite ih ostavljanjem gomile trulih panjeva koja bi im bila
gnezdite. Socijalne vrste osa takoe su
korisne grabljivice u prolee i poetkom leta, kada odrasle enke sakupljaju insektetetoine da bi hranile larve; meutim, one
i same postaju tetoine na zrelom vou
krajem leta i u jesen.

Stonoge

mreokrilci
Larve ovih insekata su opasne grabljivice
biljnih vai i slinih insekata, kojih mogu da
pojedu i do 300 za vreme razvoja; podstiite prezimljavanje njihovih populacija pravljenjem kutija za mreokrilce (videti str.
194). Takoe, mogu da se nabave kao bioloki agensi za suzbijanje tetoina, u obliku jaja. Zelena larva mreokrilca hrani se
cvetnim tripsom.
Osolike muve
Larve mnogih uobiajenih vrsta hrane se
uglavnom biljnim vaima. Boje im variraju,
ali su uglavnom jarke, a lie na spljotene
crve za pecanje. Odrasle insekte moete da
privuete sejanjem biljaka sa otvorenim
cvetovima. Na primer, jarkozelene larve
hrane se vaima na izdanku rue.

Parazitske ose
Odrasle enke polau jaja u druge insekte i
iz njih se razvijaju larve koje kao paraziti
ubijaju domaina. Veina vrsta insekata
ima neku vrstu osa koja parazitira na njihovim larvama. Neke od njih mogu da se
nabave kao bioloki agensi za suzbijanje
tetoina. Na primer, osa Apantalus glomeratus je veliki neprijatelj larvi belog kupusnog leptira.
tvrdokrilci
Mnoge vrste tvrdokrilaca koje ive u zemlji
su grabljivice, kao odrasli insekti, ali i dok
su jo larve. Hrane se jajima pueva, mladim puevima i drugim insektima koji ive

97

ZDRAVLJE BILJAKA

u zemlji. Mnogi od njih su dobri letai i hrane se tetoinama koje jedu biljke. Privui
ete ih ako svedete obraivanje zemljita
na najmanju meru i primenjujete prekrivae zemljita.
Bubamare
Odrasli insekti, ali i larve su grabljivice koje
se hrane biljnim vaima i drugim bubama.
Bubamare mogu da se nabave kao bioloki
agensi za suzbijanje tetoina. Na primer,
larva bubamare hrani se kolonijom vaiju
crnog pasulja.
guteri
Mnoge vrste hrane se iskljuivo insektima i
drugim beskimenjakim tetoinama, u
koje se ubrajaju puevi. Odrasli blavor
(beznogi guter) grabljivac je koji se hrani
puevima.
kosci
Ovi lutajui, dugonogi grabljivci ive u zemlji i u srodstvu su s paucima. Za razliku od
njih, imaju telo od samo jednog segmenta.

zamke, PRePReke i SReDStva


za ODvRaanje
Prepreke, kao to su zidovi i ograde oko
bate, koje spreavaju zeeve da ulaze u
nju, koriste se jo od srednjeg veka. Kavezi za voe su jo jedan tradicionalan nain zatite mekih plodova od ptica. Za razliku od toga, prepreke za insekte su relativno skoriji izum. Najee su napravljene
od mree i toliko malim otvorima - obino
manjim od 1.5 mm - da insekti ne mogu
da prou kroz njih. Mrea omoguuje
maksimalnu propusnost svetla, vode i vazduha, a zadrava insekte tetoine. Treba
je razlikovati od prekrivaa redova, koji je
od neizatkanog materijala. On slui za zatitu izniklih biljaka od oteenja zbog klimatskih uslova i nekih vrsta tetoina (videti str. 231), ali stalna upotreba spreava

Pauci
Svi pauci su grabljivci i hrane se insektima
i drugim zglavkarima. Sistemi lovljenja su
im razliiti i ne koriste svi pauci mree za
hvatanje plena. Od kosaca se razlikuju po
telu koje se sastoji od dva jasno definisana
segmenta.
abe i punoglavci
Odrasli primerci ovih ivotinja hrane se
mnogim vrstama tetoina; mlade jedinke
ive u vodi, zato e vam biti potrebno jezerce u bati (videti str. 198-201). Zelena aba, na primer, ivi svuda gde postoji plitka
povrina slatke vode.
grinje
Mnoge grinje su grabljivice, a hrane se uglavnom drugim vrstama grinja koje su biljojedi. Neke od njih mogu da se nabave kao
bioloki agensi za suzbijanje tetoina. N
primer, Phytoseiulus persimilis je neprijatelj
grinje crvenog pauka i hrani se njegovim
jajima.

provetravanje i stvara idealne uslove za


napredovanje pueva i patogenih gljivica.
Upoznajte nain ivota tetoina
Ponekad, kao u sluaju argarepine muve, jednostavna ograda visine od 45 do 50
cm predstavlja dovoljnu prepreku. enke
koje trae biljku-domaina lete nisko, poto su slabi letai i vetar moe da ih oduva
s pravca kretanja. Ograda ih spreava da
dou do leje sa argarepom, a funkcionie
i kao dimnjak, usmeravajui miris argarepe uvis, dalje od enki koje trae domaina.
Za bolje letae, kao to je leptir kupusar,
potrebno je potpuno prekrivanje biljaka.
Na taj nain one se tite i od insekata kao
to su kupusne muve, koje polau jaja u
blizini stabljika kupusa, poto se spuste na
odgovarajue listove (videti str. 92). Krag-

98

ORGANSKA BATA

kako drati pueve na odstojanju. Drveni ram je visok 15 cm i lei


na poroznoj podlozi. Vodeni rov nainjen od jednog komada oluka spreava pueve da prodru u kutiju. Kutiju
moete napuniti kupljenom zemljom
za cvee ili zemljom iz bate. Kako biste spreili da puevi, kao i njihova jaja, dospeju zajedno sa zemljom u kutiju, u zemlju iz bate treba prethodno
da ubacite nematode ili valjkaste crve
koji se koriste u borbi protiv ove napasti (videti str. 95).

ne, odnosno ae od jogurta sa uklonjenim dnom, spreavaju enke kupusnih


muva koje polau jaja da pristupe osnovi
kupusa. Lepak za insekte onemoguava
prolaenje gmiuih insekata tamo gde
nisu poeljni. Naroito je delotvoran u suzbijanju ozimih moljaca u vonjacima. enke koje nemaju krila penju se na stabla
ujesen ili zimi. Na drvee mlae od etiri

godine lepak se stavlja u obliku papirnih


traka, ne direktno na stabla. Ako je drvo
poduprto pritkama, ne zaboravite da lepljive trake stavite i na njih.
Odbijanje pueva
Trake bakarne folije postavljene oko malih izdvojenih leja delotvoran su nain zatite osetljivih biljaka kao to je mlada zele-

zvune promene. Ptice se brzo navikavaju na straila, zato koristite to vie razliitih vrsta,
menjajte ih i povremeno premetajte po bati. Efikasna straila koriste zvuk proizveden utavom trakom, ili pokrete i svetlo, kao kugla sa ogledalima (1). Ova vetrenjaa (2), napravljena od flae za deterdent, koristi zvuk i pokret. Lebdea ptica grabljivica (3) od perja i
krompira, veoma je stara ideja.

ZDRAVLJE BILJAKA

na salata. Neke naune studije ukazuju na


zakljuak da bakar deluje zato to puevi
doivljavaju elektrini udar kad ga dotaknu. Njihov sluzavi omota hemijski reaguje s bakrom, stvarajui slabu elektrinu
struju.
Mnogi materijali reklamiraju se kao prepreke za pueve. Veina ima hrapavu povrinu, na primer takozvana diatomska zemlja koja je suva i neprijatna za pueve
kad pokuavaju da preu preko nje. Meutim, ove vrste prepreka manje su delotvorne po vlanom vremenu i retko na mestu ostaju dui period. Takoe, puevi mogu da ih zaobiu kopajui kroz zemlju ispod njih.
zamke i runo uklanjanje
U malim batama ne treba da se potceni vrednost runog uklanjanja tetoina.
Uklanjanje ili gaenje nekoliko neeljenih
insekata na poetku njihovog irenja moe
da sprei uspostavljanje kolonija, a nastavak akcije moe da smanji broj upornih
tetoina kao to su puevi. Uklanjanje

99

izuzetno oteenih biljaka, orezivanje zahvaenih mesta ili povremeno uklanjanje


osetljivih delova koji jo nisu napadnuti
(na primer, otkidanje osetljivih vrhova izdanaka iroke boranije, koji privlae biljne
vai) moe da sprei irenje ili utvrivanje
tetoina.
Zamke za batenske tetoine mogu da
se koriste u kombinaciji s runim uklanjanjem. To je naroito delotvorno za pueve.
Poto se veina njihovih aktivnosti odvija
nou, iznenadni noni upadi s baterijskom
lampom obino su najbolja prilika za sakupljanje pueva u bati. Zamke s pivom ili
okoladom, ili jednostavni predmeti koji
puevima slue kao dnevno sklonite
(plastine posude za biljke ili stari komadi
drveta ili tepiha) omoguie vam da ih pokupite u toku dana. Jednostavne zamke
mogu da se naprave od plastine ambalae napunjene pivom. Postavljajte ih tako
da im rub bude tik iznad zemljita da biste
spreili upadanje insekata. Puevi e se rado uspuzati preko ivice.

Prepreke. Pojedinana zatitna zvona od starih plastinih flaa (slika levo) tite mlade, osetljive biljke od pueva. Starije biljke iz porodice kupusnjaa mogu da se zatite od ptica kavezima od granica (slika desno). Redovi biljaka mogu da se zatite mreom ili prekrivaem poduprtim tapovima koji ih dre iznad biljaka.

100

Pueve moete da suzbijete i uvoenjem


pataka i pilia u batu. Patke i patuljaste
kokoke naroito su korisne za tu svrhu,
poto biljkama ne nanose znaajnu tetu.
ivinu u povrtnjake moete da uvedete u
kratkom periodu izmeu sezona razliitih
vrsta, kao deo sistema rotacije.
Osnovna svrha zamki za insekte jeste
nadgledanje njihovih populacija, ali ako ih
ima u dovoljnom broju na manjim povrinama, mogu da pomognu u spreavanju
odomaivanja tetoina. U prodaji su i feromonske zamke za mnoge vrste moljaca,
koje se sastoje od zatiene lepljive ploe
i vreice natopljene feromonom enki.
Mujaci moljaca pronalaze enke po mirisu
feromona i lako nasedaju na zamku, sleui na lepljivu plou. Uklanjanje mujaka
nema veliko dejstvo na brojnost populacije, poto preiveli primerci spremno nadoknauju uinak ubijenih insekata, ali u
manjim batama nekoliko takvih zamki
esto moe da ili uniti znatan broj mujaka da bude uoljivo dejstvo, ili da poremeti proces parenja u dovoljnoj meri da se
smanji brojnost sledee generacije moljaca.
Hranjenje tetoina
Kad se mlado povre i druge biljke presade u nove leje, postaju privlaan izvor
hrane za pueve. Privucite ih sasvim mladim ili starijim listovima zelene salate koje
ete nekoliko dana ranije staviti ispod cigle
i crepova. Zamenite listove, sklanjajui zajedno s njima i pueve nakon nekoliko dana.
Gomila iseckanog lia gaveza takoe
pomae u raiavanju leja od pueva pre
setve. Potrebno je da se listovi, i puevi
koji se njima hrane, ostave na mestu nekoliko dana, a potom uklone nou. Okruite mlade biljke zatitnim prstenovima od
iseckanog lia gaveza da biste zadrali
pueve dok se biljke ne uvrste.

ORGANSKA BATA

PeStiCiDi U ORganSkOj
Bati
Kao krajnje sredstvo, organski batovani
mogu da koriste nekoliko insekticida i fungicida. Iako su esto manje tetni i imaju
kratkoronije dejstvo od mnogih sintetikih
pesticida, organski pesticidi su i dalje otrovi koji mogu da, kao i sintetiki, imaju
tetna dejstva na korisne organizme. Njihova upotreba je pod stalnim nadzorom
organizacija koje postavljaju organske
standarde.
Bezbednosni aspekt
esto se smatra da je svaki pesticid prirodnog porekla - a to obino znai biljni
ekstrakt - prihvatljiv u organskoj bati. Iako su neki od tih proizvoda delotvorni i
srazmerno bezopasni po ivotnu sredinu,
njihovo korienje se ne preporuuje bez
prethodnog ispitivanja uspenosti i bezSumporni prah na grou
(videti sliku u boji na str. 462)
Tradicionalni lek, sumpor u prahu, primenjuje se na grou zbog suzbijanja pepelnice.
akO mORate Da PRSkate, RaDite
tO BezBeDnO
- Ne koristite prskanje kao preventivnu
meru.
- Paljivo proitajte uputstvo za upotrebu.
- Koristite kvalitetnu prskalicu.
- Prskajte samo kad je neophodno, direktno po tetoinama ili celu biljku, ako joj
preti opasnost da bude pojedena.
- Rastvorite samo potrebnu koliinu sredstva i nikad ga ne uvajte.
- Prskajte samo po mirnom vremenu.
- Nikad ne prskajte kad su pele van konice - najsigurnije je predvee.
- Nosite zatitnu opremu - gumene rukavice, masku i naoare.
- Uvek operite ruke posle prskanja.

101

ZDRAVLJE BILJAKA

DOzvOljeni PeStiCiDi
Izvor / poreklo

Koristi se protiv

Nim

Iz semena Azadirachta
indica

irokog spektra tetoina, ukMoe da bude tetno po neke


ljuujui biljne vai, larve lisnih
vrste korisnih insekata.
muva, bube, tripse i bele vai.

Buha

Ekstrakt iz cvetnih glavica Chrysanthemum


cinerariaefolium

Biljnih vai

Moe da kodi korisnim insektima,


ali nema dugotrajno dejstvo.

Insekticidni
sapun

Masne kiseline
ekstrahovane iz biljnih
materija

Biljnih vai; belih vai; grinje


crvenog pauka; titastih vai;
pueva

Uklanja tetoine, ali ih ne


povreuje.

Ulja od
povra

Povrtarske kulture

Biljnih vai; belih vai; tripsa;


titastih vai; grinje crvenog
pauka

Moe da oteti osetljivije biljke.


Ne koristite na fuksijama, begonijama ili sadnicama biljaka, jer
moe da oteti lie.

Bordoska
orba

Jedinjenje bakra i
sumpora

Krastavosti jabuke; ukovrdanosti breskvinog lista; plamenjae krompira

Opasno po ribe, stoku i gliste


(zbog nagomilavanja bakra u
zemljitu)

Sumpor

Prirodni mineral

Moe da nakodi grinjama grabljiPepelnice; crne pegavosti rua vicama; ne koristite na mladim
jabukama i ogrozdu.

Sredstvo

Bakterijske spore koje


Bacillus
proizvode proteine
thuringiensis
otrovne za insekte

Gusenica tetoina

bednosti i zvaninog odobrenja za upotrebu. Poto su trokovi ispitivanja i zvaninog odobrenja visoki, to se retko dogaa. Neki proizvodi kune izrade, kao to je
aj od koprive ili kuvano lie rabarbare
relativno su nekodljivi, ali drugi biljni preparati spravljeni kod kue mogu da budu
ekstremno otrovni.
U ponudi postoji vie sredstava za prskanje na biljnoj osnovi (obino pod nazivom
botaniki) koje dananji batovani mogu
da kupe. Mnoga od njih su insekticidi s
dejstvom irokog spektra, to znai da unitavaju vie vrsta insekata, a oznaavaju
se kao prirodni ekvivalenti sintetikim pesticidima. Meutim, ova jaka jedinjenja ubijaju i korisne insekte ime ozbiljno remete
prirodnu ravnoteu koju svi organski batovani tee da ostvare. Neka botanika

Napomena

Protein izaziva paralizu usta i


creva organizma domaina; razlae se na suncu; obino je potrebno ponavljanje primene.

sredstva, kao to je rotenon, umereno su


otrovna za ljude i dobar deo ivotinja, a
veoma otrovna za ptice i ribe. Druga, kao
to su nim ili buha, mogu da se upotrebe
ako postoji opasnost da odreene tetoine nanesu ozbiljnu tetu usevima.
Prskajte biljke samo u krajnjem sluaju i
razmiljajte o tome da ubudue spreite
pojavu problema zbog kojih to radite!

gajenje biljaka
Sejanje i uzimanje reznica za organskog batovana je
prirodno koliko i kompostiranje i prekrivanje zemljita.
Gajenje biljaka fascinantno je i viestruko korisno, naroito za organske batovane. Razmnoavanje, kao to je poznato,
moe da se vri u raznim razmerama i
situacijama. Veina potrebne opreme srazmerno je jeftina i lako pristupana ili dostupna. Moete da idete i korak dalje u tom
poduhvatu i sami proizvedete seme za
svoju batu.
Postoje dva glavna metoda razmnoavanja biljaka. Vegetativnim putem - pomou
reznica, na primer - proizvode se biljke koje su genetski identine roditeljima; one
su, u stvari, njihovi klonovi. Sejanjem se
dobijaju raznovrsniji rezultati, naroito ako
sauvate seme iz sopstvene bate, ali raznovrsnost biljaka spada u zabavni deo gajenja.
Tajna uspenog razmnoavanja lei u razumevanju njegovih osnova. Obezbedite
semenu i reznicama najbolje mogue uslove i oni e vam uzvratiti dobrim rastom.
Veoma vani faktori su odgovarajua temperatura, koliina svetlosti, vlanost vazalatke i tehnike
Za uzimanje reznica potrebna je vetina,
ali nju nije teko savladati. ist, otar no
koji dobro lei u ruci bie vam najbolji
saveznik. Obian depni noi savreno
odgovara nameni.
Seme uspeha
Oni koji se upuste u razmnoavanje biljaka, ubrzo e imati svaki kutak bate i staklenika ispunjen eksperimentima u raznim fazama razvoja. Briga o svima njima
ponekad zahteva puno radno vreme.

duha i provetravanje. Staklenici i zagrejane klupe (videti str. 218) pruaju mnotvo
mogunosti, ali odline rezultate moete
da postignete i u osunanim sobama i na
prozorskom simsu - a mnoge vrste semena i reznica mogu da se gaje i na otvorenom.
zato da razmnoavamo sopstvene
biljke?
- Fascinantno je. Razmnoavanje biljaka
produbljuje razumevanje batovanstva i
uivanje u njemu. Postoji neto beskrajno
zanimljivo u vezi sa sejanjem, uzimanjem
reznica i deobom biljaka. Moete ak i da
otkrijete ili razvijete sopstveni varijetet neke biljke.
- Izbei ete tetoine i upotrebu pesticida. U kupljenim biljkama, bilo u zemlji ili
na samoj biljci, esto se kriju tetoine,
kao to su ici. Mnoge komercijalno proizvedene biljke su redovno prskane hemikalijama koje ne elite u vaoj bati ili kui, a
i zemlja iz saksija esto sadri pesticide.
Gajenjem sopstvenih biljaka biete sigurni
da ne unosite neeljeno zagaenje u organsku batu.
- Utedeete novac. Smanjite izdatke tako to ete posvetiti malo vremena i truda
proizvodnji sopstvenog semena i biljaka.
Za sopstvene potrebe moete da proizvedete tano koliko vam je potrebno, ili neto vie ako imate prostora. Seme iz jednog
ploda paradajza dae desetine novih biljaka; jedna tikva dae vie semena nego to
je potrebno za prosenog batovana. Od
jedne biljke moe da se uzme mnotvo
reznica. Viak biljaka nikad ne morate da

103

GAJENJE BILJAKA

bacite. Gajite biljke za prijatelje, za kole,


komije ili za dobrotvorne akcije.
- Poveaete raznovrsnost. Organski
proizvedeno seme i biljke mogu da se kupe, ali je raznovrsnost ponude ograniena.
Gajenjem sopstvenih biljaka, poveaete
raznovrsnost. Mnogi retki i neobini varijeteti voa, povra i ukrasnih biljaka ne mogu da se nabave od preduzea za proizvodnju semena i u rasadnicima. U takvim
okolnostima, potrebno je da se oslonite na
sopstvene vetine u razmnoavanju da biste dobili biljke koje elite.
- Da biste vodili rauna o lokalnoj sredini. Smanjite izdatke za transport gajei
ono to vam treba i tamo gde vam treba,
umesto da se oslanjate na skupe isporuke
izdaleka kojima samo nanosite tetu ivotnoj sredini.

vegetativnO
RazmnOavanje
Razmnoavanje podrazumeva gajenje
cele biljke iz jednog njenog dela. Moe da
se primenjuje na svim biljkama osim jednogodinjih i dvogodinjih, koje se uvek
gaje iz semena. Ipak, ne zaboravite da su
mnoge vrste biljaka iz leja, koje gajimo
kao jednogodinje i odbacujemo svake godine, u stvari osetljive viegodinje biljke
koje zimi mogu da se razmnoavaju pomou reznica, ako im obezbedite toplotu i
sklonite.
Za razmnoavanje mogu da se koriste
stabljike, korenje, pa ak i listovi, zavisno
od vrste biljke. Prednost ovog naina razmnoavanja je u tome to su izdanci identini roditeljskoj biljci, bez genetskih varijacija do kojih moe da doe kad uvate
seme biljaka. Takoe, to je jedini nain
razmnoavanja besemenih biljaka koje ne
stvaraju klijavo seme - primer je kamilica
za travnjak trenejg, gajena tako da ne
cveta.
Deoba biljaka
Deoba - isecanje ili upanje biljaka koje
rastu u grupama na delove, od kojih je

svaki s korenom i izdankom - najbri je i


najlaki nain razmnoavanja zeljastih viegodinjih biljaka (videti str. 175), koji za
kratko vreme daje krupne biljke u cvetu.
Takoe, to je nain da se biljke podmlauju. Veina vrsta moe da se deli u prolee
ili jesen. Deoba je delotvorna i za biljke
kao to su ioka i narcis koje ispod povrine formiraju grupe mesnatih organa za
skladitenje - lukovice, gomolje ili krtole.
One mogu krajem sezone da se iskopaju,
podele, uskladite i zasade narednog prolea.
Delovi veliine pesnice ili potpuno formirane lukovice mogu da se sade bez potrebe za dodatnom toplotom ili zatitom. Manjim delovima biljaka, ukljuujui i lukoviice koje lie na enjeve belog luka, a formiraju se oko grupa lukovica, vie odgovara da budu izvaeni iz saksija na godinu ili
dve.
Odsecanje stabljika
Vrhovi i delovi stabljika mogu da se stave u saksije s kompostom ili u zemlju da bi
se iz njih razvilo korenje. Iako se sve reznice bre ukorenjuju ako se zemljite dodatno zagreva, veini to nije neophodno.
Sklanjanje u staklenik ili stavljanje na prozorski sims potrebno je samo reznicama
uzetim s mekih delova izdanaka, koje bi se
brzo isuile i uvenule na otvorenom. Iako
takvim reznicama treba vlana atmosfera,
ne treba ih previe zalivati jer e meko
tkivo istruliti. Zbog toga kompost koji koristite mora da bude dobro oceen i izmean sa ljunkom ili peskom (videti Zemlja
za saksije, str. 113).
Hormoni u prahu za ubrzan rast korenja
ne smatraju se odgovarajuim organskim
dodatkom. Veina biljnih vrsta dobro se
ukorenjuje bez posebnih tretmana.
vrste reznica sa stabljika
Iako nije loe da eksperimentiete ako
vam se za to ukae prilika, u naelu uzimajte odgovarajuu vrstu reznica u odgovarajue vreme i da biste poveali izglede

104

za uspeh, uzimajte ih vie nego to vam je


potrebno.
- Meke reznice su izdanci uzeti uglavnom
sa otpornih viegodinjih biljaka i osetljivih
biljaka iz leja u prolee i poetkom leta,
dok iz biljaka izrastaju jaki, meki, mesnati
delovi. Vrhovi stabljika najlake se odsecaju i ukorenjuju. Meu najpogodnijim za
poetnike su ukrasna kopriva, geranijum i
maja metvica. Poto njihovi izdanci aktivno rastu, potrebno je da obezbedite odgovarajue koliine vlage, svetlosti i toplote

ORGANSKA BATA

kako biste podstakli ukorenjivanje, a reznice morate da izvadite iz saksije i drite pod
pokrivaem.
- Poluzrele reznice uzimaju se neposredno pre nego to u tekuoj sezoni rasta biljke ponu da odrvenjuju pri osnovi. Dobre
su za gajenje svih vrsta drvenastih biljaka,
ukljuujui male bunove kao to su lavanda i patuljasti imir, to ih ini idealnim za
stvaranje veeg broja biljaka za ivice.
Takoe, iz poluzrelih reznica dobro se ukorenjuju etinari i mnoge vrste penjaica.

Uzimanje mekih reznica s vrha stabljike. Odaberite jak izdanak koji ne cveta, dugaak
8-10 cm i odsecite ga neposredno iznad kolenca (1). Odsecite reznicu neposredno ispod kolenca (2) i uklonite listove s donje polovine svake reznice (3). Stavite reznicu u saksiju koja
sadri meavinu krupnog peska i tresetne mahovine u srazmeri 1:1, tako da prvi list bude tik
iznad zemljita (4). Sadraj saksije treba da bude vlaan, ali ne previe. Prekrijte saksiju plastinom vreom da bi se zadrala vlanost. Od dva komada savijene ice napravite tit koji
e drati vreu tako da ne dodiruje reznice, jer bi inae poele da trule. Sklonite je s direktne suneve svetlosti. Kad se reznice ukorene, postepeno im poveavajte otpornost (videti
str. 112 i 231) pre nego to ih izvadite iz saksije, da bi se navikle na smanjenu vlagu i jau
svetlost.

GAJENJE BILJAKA

Reznice s listopadnih vrsta obino se uzimaju od poetka do kraja leta; reznice sa


zimzelenih vrsta esto se bolje ukorenjuju
ako se uzmu poetkom jeseni. U nekim
sluajevima, pravo vreme uzimanja reznica presudno je za uspeno ukorenjivanje.
Tretirajte ih isto kao i meke reznice.
Skoranja istraivanja pokazala su da
reznice due od uobiajenih mogu da budu
veoma uspene i daju vee biljke za krae
vreme. Poluzrele reznice veine bunova,
due od 30 cm, mogu da se ukorenjuju. U
sluaju penjaica, mogu da se koriste reznice duine i do metra. U saksiju se stavljaju oba kraja, i esto se oba ukorenjuju.
Iz luno savijene stabljike izbija vie izdanaka, ime se dobija mnogo gui rast
nego od uobiajenih reznica.
- Drvenaste reznice uzimaju se s drvea
i bunja dok su u fazi mirovanja. Kad se
uzimaju sa otpornih biljaka koje se ukorenjuju - na primer sa crne ribizle, ogrozda,
vrbe i drena - potrebno im je vrlo malo
panje. Pripremite za njih posebnu leju (videti str. 319) u prohladnom, senovitom delu bate. Ove reznice najee se uzimaju
krajem zime.
Oiljavanje
Mnoge drvenaste biljke i penjaice razvijaju korenje na mestima gde dotiu zemljite (neke vrste penjaica, kao to je br-

Uzimanje drvenastih reznica (slika


desno). Odsecajte jake izdanke, formirane
tokom leta, na duinu od 25 cm. Uklonite
lie ako ga ima (1). Potkreite otrim noem
donji kraj svake reznice neposredno do ispod
pupoljka. Odsecite meke delove na vrhu neposredno do iznad pupoljka (2). Na zaklonjenom mestu napravite aovom uski usek ili
useke u zemljitu i ispunite dno krupnim
peskom. Stavite reznice tako da vire najmanje 7,5 cm iznad zemljita (3). Vratite zemlju
i ostavite da tako stoje godinu dana, zalivajui i plevei tokom sezone po potrebi. Ukorenjene reznice trebalo bi da budu spremne
za presaivanje naredne jeseni.

105

106

ORGANSKA BATA

UkORenjivanje RezniCa U
PlaStinim vReama
To je zamena za ukorenjivanje mekih reznica u saksijama ili na otvorenom, koja
naroito dobre rezultate daje kod karanfila i fuksija. Isecite neprozirnu plastinu
vreu tako da napravite dugaku traku iroku oko 25 cm i presavijte je napola uzdu, da napravite prevoj. Du prevoja sipajte meavinu zemlje i ljunka. Poloite
reznice na meavinu tako da njihove gornje treine vire iz zemlje, a potom urolajte plastiku kao palainku i veite je gumicom. Paljivo zalijte, poto nema rupa za
drenau, i ostavite na toplom mestu, izvan direktne suneve svetlosti. Kad reznice puste koren, skinite gumicu, odmotajte plastiku i zasadite ih u saksije.

POinjanje OD Semena
Seme je proizvod oploenog cveta. Ono
sadri embrion biljke smeten u zatitnom
omotau. Takoe, seme sadri rezerve
hranljivih sastojaka potrebnih embrionu u
klijanju, sve dok ne postane sposoban za
samostalnu ishranu.
Proizvodnja organskog semena na veliko
relativno je novijeg datuma. Danas putem
standardnih kataloga moe da se kupi ogranien, ali stalno rastui izbor semena,
uglavnom povra. Takoe, postoje preduzea koja isporuuju iskljuivo organski
proizvedeno seme. Ako ne moete da nabavite organsko seme koje traite, najbolje je da kupite seme koje nije tretirano
hemikalijama ili da ga proizvedete sami.
ta je potrebno semenu

ljan, razvijaju ak nadzemno korenje). Tu


osobinu moete da iskoristite - a kod nekih
drugih drvenastih vrsta da podstaknete da biste proizveli nove biljke, tako to ete
od biljke roditelja odsei ukorenjene ivice
i, ako su dovoljno razvijeni, zasaditi u saksije ili zemlju. Oiljavanje je naroito korisno za razmnoavanje paviti, rododendrona, kamelija i magnolija, koje se teko
ukorenjuju iz reznica.
bunove oiljavajte u prolee, a penjaice poetkom leta. Ukorenjivanje obino
traje najmanje godinu dana, ponekad i due. Iskopajte rupu pored biljke roditelja i
savijte stabljiku u nju, ostavljajui da oko
15 cm viri iznad zemljita. Pribijte izdanak
nadole komadom savijene ice, vratite
zemlju u rupu i stavite kamen odozgo da
dri izdanak na mestu i zadrava vlagu.
Zasecanje zakopane stabljike ubrzava ukorenjivanje. Zareite stabljiku ili je uvrnite
tako da pocepate koru. Kada iz stabljike ispod kamena ponu da rastu novi izdanci,
to je znak da se ukorenila i da moe da se
odvoji od biljke roditelja.

Da bi seme uspeno proklijalo, potrebna


mu je vlaga, vazduh i odgovarajua temperatura. Veini semena vie odgovara klijanje u mraku, iako je nekim vrstama, naroito sitnog semena, potrebno da budu
izloene svetlosti. Uspeh zavisi i od ivotne
sposobnosti semena. Svee seme i ono koje je bilo skladiteno u dobrim uslovima
(videti str. 122) bre e klijati i dae jae
ponike nego staro ili loe skladiteno seme.
Seme moe da se seje direktno u zemlju
ili u naroito pripremljenu meavinu, kao
to je zemlja za saksije. Na taj nain ono
dobija neophodnu meavinu vlage i vazduha. Odgovarajua temperatura zemljita ili
saksije presudna je za klijanje. Seme ima

tvRDi OmOtai Semena


Mnoge vrste graka, kao to su eerac,
utilovka (Cytisus) i glicinija imaju tvrde
omotae semena, koji im omoguuju dugotrajan opstanak dok ekaju odgovarajue uslove za klijanje. Podstaknite klijanje tako to ete zagrebati semenke - zasecite omota noem ili blago protrljajte
seme mirgl-papirom.

107

GAJENJE BILJAKA

specifine potrebe, koje uslovljavaju gde i


kada odreenu vrstu treba sejati.
Zavisno od vrste biljaka, klijanje moe
da uspori previe niska, ali i previe visoka
temperatura. Faza klijanja, kada seme prvi
put upija vodu, najosetljivija je na temperaturu. Rast nekih osetljivijih biljaka, kao
to su kukuruz eerac ili boranija, moe
da bude trajno naruen ako je u toj fazi
temperatura preniska. Klijanje crnog luka,
zelene salate i celera, s druge strane, moe da bude usporeno kad je temperatura
previsoka.
Poseban tretman
Povre i mnoge vrste ukrasnih biljaka
godinama se gaje tako to im seme klija
brzo i pravilno. Poljsko cvee, bunje i drvee esto klija nepravilno ili nee da proklija dok ne dobije poseban tretman.
- Tvrdi omota semena treba zagrebati
tako da voda i vazduh mogu da prodru
kroz njega (videti okvir Tvrdi omotai semena).
- Mnogim vrstama drvea, bunja i poljskog cvea koje rastu u hladnijim predelima, kao to su glog, imela i jagorevina,
potreban je period niske temperature pre
nego to im seme proklija. Posle sejanja,
ostavite posude napolju preko zime.
temPeRatURe klijanja
Seme
Raspon temperature
Kupus
5-32C
Praziluk i crni luk
7-21C
Celer
10-19C
Kukuruz eerac
10C
Boranija
12C
Zelena salata (puterka) 25C
Paradajz
15C
Mak
15-21C
Kadifica
18-25C
Begonija
18-25C
Nedirak (lepi jova)
20-25C
Ladole
18-24C
Dragoljub
15-21C
Bob
5C

Takoe, krupnije seme moete i da stavite u vlaan pesak i ostavite u friideru


nekoliko meseci. Ovaj postupak naziva se
stratifikacija.
Ako se ponici ne pojave, osim neuspelog
klijanja uzrok moe da bude i neto drugo,
na primer tetoine, bolesti ili loi uslovi za
rast (videti str. 112).

Sejanje na OtvORenOm
PROStORU
Najjednostavniji i najneposredniji nain
gajenja mnogih vrsta biljaka jeste sejanje
na otvorenom prostoru. Klju uspeha je da
obezbedite da uslovi za sejanje u zemljitu
- temperatura i koliina vlage - budu ba
kakvi su potrebni. Tu vetinu stei ete sa
iskustvom.
Priprema zemljita
Nekoliko sedmica pre planiranog datuma
sejanja, pripremite zemljite prema potrebama biljaka koje nameravate da posejete. Ako je izvodljivo, prethodne jeseni prekrijte zemljite kompostom od lia na
mestima gde ete da sejete. Time ete poboljati strukturu njegovog povrinskog
sloja iz kog klijaju ponici. Od koristi e biti
i opalo lie, koje pre sejanja moete da
skupite grabuljama.
Ne obraujte zemljite ako je previe
vlano - jer ete pokvariti strukturu, to e
usporiti klijanje i rast. Ako vam se za izme
lepi blato, to je znak da treba da obustavite radove dok se zemlja ne prosui.
Ukoliko se zbog klimatskih uslova na
zemljitu stvara pokorica, spreie proklijavanje semena, ali postoje mere koje u
tom sluaju pomau klijanju posle sejanja
(videti okvir Mere protiv pokorice, na sledeoj strani).
Stvaranje leje
Izgrabuljajte zemlju da postignete finu
rastresitost. Ponekad se preporuuje sabijanje leje, ali bolje je da pustite da se zemljite samo slegne tokom nekoliko sedmi-

108

ca, nego da rizikujete oteenje strukture.


Dodatna prednost je to ete tako stvoriti
takozvanu leju na odmoru. Obradom
zemljita seme korova dospeva blizu povrine gde poinje da klija. Poto korov brzo
klija i raste, moe lako da ugui ponike. Da
biste to spreili, ostavite pripremljenu leju
neposejanu nekoliko sedmica, okopajte
korov koji u meuvremenu proklija i odmah posle toga posejte seme biljaka koje
ste planirali. Tako e ponici dobiti prednost
kad se pojavi sledei talas korova.
temperatura zemljita
Ne podleite iskuenju da sejete suvie
rano u prolee. Ako je temperatura zemljita ispod 7C, veina semena e klijati veoma sporo ili uopte nee klijati, i bie usporen i rast ponika. to due seme ostane
u hladnom, vlanom zemljitu, to je verovatnije da e istruliti ili da e ga tetoine
unititi. Seme koje se poseje u toplije zemljite najee prestigne rastom ono koje
je sedmicama ranije posejano u hladnije
zemljite. Termometar za zemljite je nezamenljiva alatka koja e vam pokazati koliko brzo se zemljite zagreva. Taj proces
moete da ubrzate prekrivanjem zemljita
zatitnim zvonima ili crnom ili providnom
plastikom mesec dana pre planiranog datuma sejanja.
kako da sejete
Veinu semena ne morate da sejete duboko; sasvim, dovoljno je i 3 mm. Krupnije
seme moe da se seje na dubinu koja je
dvostruko vea od njegovog prenika. Graak moete da sejete na dubinu od 2,5 do
4 cm, a pasulj na 4 do 5 cm dubine. Seme
moe da se seje u redove, na kuice ili
da se seje omano, iz ruke, na veoj povrini.
- Sejanje u redove. Seme se seje u plitke brazdice, koje se stvaraju vrhom motike ili tapom. Moe da se posipa du rova,
ako planirate da biljke proredite kasnije, ili
da se odmah rasporeuje na odreeni razmak. Pre sejanja zalijte dno brazdice; kad

ORGANSKA BATA

termometar za zemljite
Razliite vrste zemljita zagrevaju se razliitom brzinom; termometar e vam dati
tane podatke kada je zemljite dovoljno
toplo za sejanje.
mere protiv pokorice
Pokorica je pojava vezana za zemljita s
loom strukturom. Kia izaziva sjedinjavanje estica zemljita, posle ega se po
suvom vremenu na povrini formira tvrda
kora. Ako je vae zemljite sklono stvaranju pokorice, prekrijte seme meavinom
zemlje i komposta od lia, ili sejte u saksije, umesto direktno u zemlju. Pre sejanja zalijte leju jednom i ne zalivajte ponovo sve dok ponici ne izniknu. Prekrijte
zemljite obogaivaem niske klase plodnosti, naroito preko zime, da biste poboljali strukturu povrinskog sloja. Smanjite uestalost obrade - ili je potpuno
obustavite (videti Tehnika bez obrade,
str. 332).

zavrite sejanje, grabuljama vratite zemlju


da pokrijete seme.
- Sejanje na kuice. Seme se seje na
kuice, sa odreenim razmakom. Na svakom mestu mogu da se poseju dva ili tri
semena, a naknadno da se ostavi samo jedan ponik. Moete da sejete na odreenom razmaku u redu, ili da kopate pojedinane male rupe. Ovim nainom smanjiete potronju semena naroito za biljke koje treba da budu iroko razmaknute.
- Sejanje omake. Seme se razbaca po
zemljitu i blago grabulja. Pogodan nain
za sejanje trave, zeleninih ubriva i drugih vrsta malog i srednjeg semena koje
treba ravnomerno rasporediti po veoj
povrini. Poto je veoma teko prekriti sve
seme, potrebno ga je zatititi od ptica.
Prekriva redova je pogodan jer i ubrzava
klijanje grejui zemljite. Zalijte zemljite
posle sejanja ako nije predviena kia.

109

GAJENJE BILJAKA

Sejanje s gelom
Sejanje s gelom (slika dole) je pogodan
nain ubrzavanja klijanja u zatvorenom
prostoru i sejanja semena napolju bez
opasnosti da se osetljivi korenii otete
pri klijanju.
Ovako posejani ponici esto niknu 2-3
sedmice ranije nego oni iz suve podloge.
Sejanje sa gelom daje vee prinose sporo
klijajuih biljaka, kao to su rana argarepa, patrnak i crni luk. Paradajz koji raste
na otvorenom moe da se seje direktno u

zemlju u predelima s kratkom vegetacionom sezonom.


Proreivanje
Kad ponici niknu, obino je potrebno da
se prorede. Borba za svetlost, vodu i hranljive sastojke je estoka i, ako ne uklonite
viak, na kraju ete dobiti gomilu zakrljalih biljaka. Najpre iupajte slabe, tanke
ponike, tako da postignete da se ponici ne
dodiruju. Moda ete morati da ponovite
postupak jednom ili dvaput poto ponici
usled rasta guraju jedni druge. Na veini

Sejanje s gelom. Stavite seme na vlaan papirni ubrus u plastinoj kutiji (1). Poklopite kutiju i drite je na temperaturi od oko 21C dok korenje ne pone da se razvija. Kad klice porastu do oko 5 mm duine (2), paljivo ih sperite sa ubrusa u plastinu cediljku s finom reetkom. Napravite smesu od lepka za tapete koji ne sadri fungicide tako to ete ga razrediti
na polovinu uobiajene jaine. Kad se zgusne, dodajte seme (3) i blago promeajte, nastojei da ne dodirujete osetljive semenke. Sipajte smesu lepka i semena u plastinu vreu i
veite vor na vrhu. Napravite plitku brazdu u zemljitu vrhom motike i nakvasite je. Odsecite
oak plastine vree i istisnite seme u brazdu (4). Za tu svrhu moete da koristite i kesu za
ukraavanje torti. Prekrijte seme i blago ga utapkajte u zemlju ravnom stranom grabulja.
Odravajte brazdu vlanom po suvom vremenu.

110

ORGANSKA BATA

pakovanja semena naznaen je idealan


konaan razmak za biljke koje sejete. U
povrtnjaku on varira u zavisnosti od naina na koji gajite povre (na primer, u uzanim lejama ili tradicionalnim redovima) i
veliine korena, lukovica ili lisnatih glavica
koju elite da postignete za branje.
Problemi sa tetoinama
Ponekad se dogodi da seme proklija, a
ponik ne nikne. Puevi, korenove muve,
mievi i stonoge esto unitavaju ponike
pre nego to ugledaju svetlo dana. Prekrivai, zamke i prepreke (str. 97) odvraaju neke vrste tetoina.

Sejanje U zatvORenOm
PROStORU
Gajenje mladica u saksijama u stakleniku, plasteniku ili na prozorskom simsu
omoguuje biljkama da ponu da rastu
ranije nego to bi to bilo mogue na otvorenom i pomae im da se sauvaju od tetoina. To je naroito pogodno za osetljivije vrste, ali je korisno i za otporne biljke.
Mladice mogu da se gaje u saksijama dok
na zemljitu na kom e biti posejane rastu
druge kulture.
gde da sejete
Staklenici ili zatitni sanduci najbolja su
mesta za gajenje biljaka, ako su dobro i
ravnomerno osvetljeni. Zagrevanje odozdo
najekonominiji je nain pruanja toplote
biljkama - bilo putem grejaa s termostatom ili zagrejanih klupa (videti str. 218).
Kao izvor toplote mogu da se koriste i prekrivai s grejaima ili kablovi za zagrevanje
koji se ukopavaju u pesak u kutijama. Za
veinu biljaka dovoljna je temperatura od
18 do 21C.
Mladice mogu da se gaje i u kui, iako
esto nije lako da im se obezbedi dovoljna
koliina svetla koja im je neophodna da ne
bi postale previe izduene. Ako je semenu potrebna dodatna toplota da bi proklijalo, korisno je da imate greja, mada je

esto dovoljno da saksije stavite na vrh friidera ili iznad radijatora. Proveravajte
temperaturu nekoliko dana pre nego to
posejete seme da biste bili sigurni da je u
prihvatljivim granicama. im biljke niknu,
prebacite saksije na osunani prozorski
sims. Okreite saksije svakog dana da se
biljke ne bi iskrivile na onu stranu s koje im
dolazi sunce. Obloite kutiju aluminijumskom folijom, odsecite stranu koju ete
okrenuti ka prozoru i dobiete reflektor
suneve svetlosti koji e osvetljavati mladicu sa svih strana i tako joj obezbediti
pravilniji rast.
U emu da sejete
Moete da sejete u raznim vrstama posuda, od kupljenih ili recikliranih do onih
za kunu upotrebu. Osnovni uslovi su da
posuda ima drenau, da je dovoljno vrsta
i nezagaena bolestima i hemikalijama
opasnim po biljke.
- Saksije. Glinene saksije su porozne, to
znai da omoguuju da vazduh prodire do
korenja, a vlaga isparava kroz glineni zid,
ime se smanjuju eventualni problemi
zbog preteranog zalivanja. Meutim, one
su skuplje od plastinih i mnogo tee se
iste. Plastine saksije smanjuju koliinu
zalivanja, to je prednost kad koristite
smesu za saksije bez zemlje, koja se bre
sui. Bioloki razgradljive saksije, od papira i slinih materijala, presauju se zajedno s biljkom da bi se smanjilo remeenje
korena.
- Plitice za seme. Plitice duboke 5-7 cm
razliitih dimenzija. Drvene su danas retke.
Plastine su jeftinije i lake se iste.
- Vieelijske plitice. Plitice s vie elija takozvane modularne - proizvode se od
plastike i stiropora. Iz plastinih se lake
vade biljke i mogu da se koriste vieSavrena za razmnoavanje
Masivna radna klupa smetena u arenoj
hladovini, na podu koji se lako isti, idealno je mesto za sejanje i gajenje biljaka u
saksijama.

111

GAJENJE BILJAKA

kratno. Mladice rastu u pojedinanim mini-pliticama, zbog ega im se koren manje


remeti prilikom presaivanja. Trenaeri
korena, koji su dublji od vieelijskih plitica, podstiu razvoj zdravog korenskog sistema i idealni su za graak eerac, pasulj
i kukuruz eerac.
- Saksije i plitice kune izrade. Moete
da iskoristite posude za hranu od aluminijumske folije, kutije od sladoleda i margarina, olje za kafu od stiropora i ae od
jogurta. Temeljno ih oistite i napravite rupe za drenau na dnu. Kartoni za jaja mogu da se iskoriste kao modularne plitice.
Prazne rolne od toalet papira i kartonske
cevi kune izrade korisne su za biljke kojima smeta pomeranje korena. Njih zasadite direktno u zemlju kad su biljke spremne.
Sejanje semena
Koristite kupovne meavine zemlje za
sejanje ili vienamenske organske meavine zemlje (videti Zemlja za saksije, str.
113). to je seme sitnije, potrebna je finija meavina. Kad napunite saksije ili plitice, blago utapkajte zemlju pre nego to
posejete seme, jer se tako nee zbiti kad
je zalijete. Za blago i ravnomerno poravnavanje zemlje u pliticama idealna je drvena letvica. Sitno seme moete da sejete po
povrini i prekrijete zemljom koju ete

zaklon od sunca
Mlade biljke na prozorskom simsu moete privremeno da zatitite od jakog sunca
jednostavnim lepljenjem lista papira na
prozorsko staklo. Po toplom vremenu otvorite prozore da se biljke ne bi guile u
toplom, nepominom vazduhu.

paljivo posuti po njemu. Krupno seme


moete pojedinano da zabadate u zemlju
prstom ili da sputate u rupice koje ste
napravili olovkom ili manjim tapom.
Odravanje zdravlja ponika
Sredinu u kojoj biljke rastu nadgledajte s
puno panje da biste odrali mladice zdravim. Dobar rast je najbolja odbrana od
tetoina i bolesti. Obavezno sejte zdravo,
svee seme; koristite iste saksije bez prenosilaca bolesti i zemlju za saksije dobrog
kvaliteta. Pranje korienih saksija vodom
i sapunom obino je dovoljno da otkloni
potencijalne opasnosti. Sastruite svu staru zemlju iz njih pre nego to ih isperete i
osuite.
- Temperatura. Drite ponike na propisanoj temperaturi. Ona varira u zavisnosti
od vrste i na nju utie koliina svetlosti
koja dopire do biljaka. Po pravilu, to je
via temperatura, to je jaa svetlost koja

Prekrivanje semena. Prekrivanje saksija i plitica plastikom pomoi e u odravanju vlanosti za vreme kritine faze klijanja. Kad klijanje pone, uklonite prekriva da bi ponici mogli
da izniknu.

112

je biljkama potrebna. Brze promene mogu


da izazovu zakrljavanje, pa ak i da ubiju
biljke. Nemojte da sejete vrste kojima prija
toplota rano, osim ako nemate uslove da
ponicima obezbedite dovoljne koliine
toplote i svetlosti kad proklijaju.
- Svetlost. Premalo svetlosti uzrokuje izduivanje i klonulost biljaka. Ipak, pazite
kad osetljive ponike izlaete direktnim
sunevim zracima. Oni vrlo lako mogu da
izgore na suncu, naroito ako su neko vreme rasli na difuznom svetlu.
- Zalivanje. Obavezno odravajte zemlju
u saksiji vlanom, ali ne preterujte sa zalivanjem. Zemlja s puno vode uskrauje korenju ponika kiseonik, a omoguuje organizmima koji izazivaju bolesti da napreduju. Koristite istu, nezagaenu vodu. Za
ponike je najbolja voda iz slavine. Jak rast
moete da podstaknete povremenim prskanjem ekstraktom morske trave. Efikasan
nain zalivanja ponika bez kvaenja listova
jeste da saksije ili plitice postavite u posude s vodom. Izvadite ih kad se povrina
zemlje ovlai i ostavite da se ocede.
- Glaenje. Blago glaenje ponika koje
se gaje u zatvorenom prostoru pomae da
oni izrastu u jake, vrsto ukorenjene biljke.

ORGANSKA BATA

ako noge klupa premaete mau ili ako ih


postavite u posude s vodom, pod uslovom
da nijedan deo klupe ne dodiruje zid, jer to
mravima i mokricama prua zaobilazni put
do biljaka.
Prostor
Dajte ponicima dovoljno prostora za
rast. Gusto posejane biljke takmie se za
ograniene koliine svetlosti, vode i prostora, a u takvim uslovima bolesti se brzo
ire. Biljke koje se otete u ovoj fazi esto
se nikad ne oporave. Pravilan razmak izmeu biljaka prilikom saenja jedan je od
najboljih naina da izbegnete probleme
koje izaziva prenatrpanost. Takoe, morate intenzivno da proreujete ponike, to
pre to bolje. Ostavite najzdravije, najjae
jedinke, a ostale uklonite.

Problemi
Problem s truljenjem, poznat pod nazivom poleganje, est je kod ponika i moe
da se brzo proiri na sve posejane biljke.
Njega uzrokuju gljivice koje uspevaju u
postojanim hladnim i vlanim uslovima.
Ponici koji su inae zdravi, poleu na zemljite dok stabljike i koren postaju crni i
istanjeni. Da biste izbegli poleganje:
- sprovodite higijenske mere (videti str.
227-228);
- ne zalivajte previe;
- obavezno obezbedite dobro provetravanje ponika, bez izlaganja hladnoj promaji;
- ne dozvolite da ponici izrastu suvie
gusto.
Mravi i mokrice, koji inae nisu tetoine, mogu da stvore haos meu ponicima.
Draete ih podalje od klupa u stakleniku

glaenje mladica. Ponici gajeni u zatvorenom prostoru uglavnom su vii i slabiji od


onih koji se gaje na otvorenom. Da bi postali krai i jai, moete da ih gladite, bez bojazni da e ih to na bilo koji nain otetiti.
Biljke ne morate da gladite pojedinano. Sve
to vam treba je komad kartona kojim ete
10-20 puta blago prevlaiti preko plitice s
ponicima. Biljke najbolje reaguju na glaenje rano ujutro.

113

GAJENJE BILJAKA

PReSaivanje

kOmPOSt U SakSijama

Kineski tapi za jelo ili tapi za meanje


koktela odline su alatke za presaivanje
ponika. Pre presaivanja dobro zalijte
zemlju u saksiji. Izvadite paljivo ponik i
drite ga za jedan od klicinih listova dok
ga sputate u rupu koju ste izdubili u novoj posudi. Postarajte se da klicini listovi
ostanu znatno iznad povrine, jer e u
suprotnom verovatno istruliti.

Zreli, pokriveni batenski kompost odlian je dodatak meavinama zemlje, ali,


suprotno od oekivanog, ist kompost se
ne preporuuje kao zemlja za saksije. On
je suvie bogat hranljivim sastojcima za
veinu ukrasnih biljaka, ali u kombinaciji
sa zemljom iz gornjih slojeva zemljita,
peskom i drugim sastojcima, ini idealnu
meavinu. Kompost prua sve hranljive
sastojke biljkama koje se gaje u saksijama i poboljava drenau i aeraciju meavine. U njemu ima i organizama koji suzbijaju gljivina oboljenja.

Ponike u pliticama treba da presadite


kad se na njima, posle klicinih, pojavi prvi
par pravih listova (slika na prethodnoj
strani). Ako su ponici u vieelijskoj plitici,
nema potrebe da to radite.
kaljenje
Mlade biljke moraju postepeno da se naviknu na hladnije i manje vlane uslove za
rast. Taj proces se naziva kaljenje (videti
str. 231). Najbolje je da to radite u zatitnom sanduku. Takoe, moete biljke da
prekrijete zatitnim zvonom ili prekrivaem
za redove, koji ete postepeno sklanjati
tokom nekoliko dana.

zemlja za SakSije
Da biste proizveli zdrave ponike i uspeno gajili biljke u saksijama i drugim posudama, koristite razne meavine zemlje - za
sejanje, za presaivanje ili vienamensku.
Batensko zemljite esto daje slabe rezultate. Sloena ravnotea mikroorganizama,
vazduha i hranljivih sastojaka lako se remeti u ogranienim, vetakim uslovima
posuda za biljke. Organske meavine zemlje moete da kupite ili da ih sami pravite.
idealna zemlja za saksije
- Istovremeno zadrava vlagu i ima dovoljnu koliinu vazduha u sebi.
- Sadri odgovarajue koliine hranljivih
sastojaka.
- Omoguuje razvoj jakog korenskog sistema.

- Ima ujednaenu konzistenciju i predvidljivo reaguje.


- Nema patogenih elemenata.
meavine sa zemljom i bez nje
Bilo da je kupljena ili kune proizvodnje,
zemlja za saksije obino sadri kabaste
materije bogate ugljenikom i dodatne sastojke za poboljavanje drenae, kao to je
pesak. Veina kupovnih meavina koje su
danas u prodaji ne sadre crnicu i ilovau
(koja u ovom kontekstu znai sterilizovano
ili pasterizovano zemljite fine teksture iz
gornjeg sloja zemljita). One su zbog toga
lake za rukovanje, mada ne i za odravanje. Na primer, veoma teko ih je ponovo
navlaiti kad se osue.
Nekim biljkama, kao to su hrizanteme i
fuksije, vie odgovaraju meavine sa crnicom i ilovaom. One su korisne i za biljke
koje se gaje na poploanim delovima bate i u saksijama, zbog vee specifine teine, koliine hranljivih sastojaka i kapaciteta zadravanja vode.
Na kupovnim meavinama obino je jasno obeleena vrsta upotrebe. Meutim,
pojava meavina za vie namena, koje
mogu da se koriste i za sejanje i za gajenje, delimino je ukinula jasnu razliku. Evo
osnovnih pravila.
- Meavine za sejanje bez crnice; sastoje se od jednakih delova kabastih materija
fine teksture (kao to je treset) i liskuna,

114

ORGANSKA BATA

koji osigurava delotvornu drenau i aeraciju za klice. Ove meavine ne sadre mnogo dodatnih ubriva; vee koliine hranljivih sastojaka nisu neophodne i ak mogu
da uspore klijanje.
- Meavine za ukorenjivanje veoma su
sline meavinama za sejanje. esto se
umesto peska koriste hortikulturalni ljunak ili perlit, koji u meavinu ubacuju jo
vie vazduha i tako smanjuju opasnost da
reznice istrule umesto da se ukorene.
- Meavine za saksije koriste se za reznice koje su se ukorenile ili za biljke koje su
prerasle fazu ponika. Po teksturi i sastojcima sline su meavinama za sejanje, ali s
Pitanje tReSeta
U poslednjih 50 godina proizvodi bez crnice i ilovae gotovo potpuno su potisnuli klasine meavine zemlje za saksije.
Oni su manje specifine teine, laki za
rukovanje i svestraniji za upotrebu od
svojih prethodnika. Glavni razlog njihovog uspeha bilo je korienje treseta: istrulelih ostataka bele mahovine ili drugih
movarnih biljaka. Meutim, zbog vaenja treseta unitena su mnoga retka stanita - jedinstveni i osetljivi ekosistemi
movare - zato se njegova upotreba ne
podstie u organskom batovanstvu.
Meavine za saksije s tresetom uobiajene su u komercijalnoj organskoj hortikulturi, ali batovanima uglavnom nisu
potrebne. Zbog zabrinutosti organskih
batovana i organizacija za zatitu ivotne sredine razvijeni su proizvodi bez treseta. Oni se proizvode od raznih kabastih
materija, ukljuujui kompostirane otpadne materije kao to su kora od drveta, ostaci useva i gradski kompost. Korienjem ovih recikliranih proizvoda
smanjuje se zagaenje ivotne sredine.
Treba voditi rauna da meavine na bazi
razliitih kabastih materija imaju posebne
karakteristike. Ne treba zaboraviti da se
one ne ponaaju isto, naroito kad se
radi o zalivanju. Pre nego to ponete da
koristite novu meavinu za gajenje na
veliko, eksperimentiite s manjom koliinom.

dodatkom ubriva koje je neophodno za


rast biljaka u duem periodu.
- Vienamenske meavine sline su meavinama za saksije ali imaju manje koliine ubriva, pa mogu da se koriste za saenje i ukorenjivanje reznica. Zbog toga
starijim biljkama treba vie ubrenja nego
kad su u meavini za saksije.
napravite sami zemlju za saksije
Meavine zemlje za saksije moete da
pravite sami od lako dostupnih sastojaka.
Tako su, uostalom, radili batovani generacijama pre nas. S take gledita organskog
batovanstva to ima vie koristi - smanjuje se korienje kupovnih sastojaka i proizvoda, a time i potreba za transportom tekih materija; podstie se reciklaa i ponovna upotreba batenskih materija i otpada i
omoguuje se batovanima da bolje razumeju zemljite i potrebe biljaka. Cilj je da
se uspostavi ravnotea izmeu kabastih
materija, hranljivih sastojaka, aeracije i
drenae koja odgovara biljkama. Za sastojke meavina i recepte videti str. 115116.
PaSteRizOvanje zemljita

Metod 1 (standardna penica)


Stavite vlanu, ne mokru, zemlju u pliticu
u sloju od oko 10 cm. Prekrijte je aluminijumskom folijom. Stavite u penicu prethodno zagrejanu na 180C i ostavite 30
minuta. Izvadite pliticu, sklonite foliju i
ostavite zemlju da se ohladi. Ovaj postupak esto ostavlja miris zemlje u kuhinji.
Metod 2 (mikrotalasna penica)
Stavite vlanu zemlju u polupoklopljenu
iniju. U zemlji ne sme da bude kamenja
jer ono u mikrotalasnoj penici eksplodira. Podesite regulator temperature na
maksimum i ostavite 2,5 minuta za 900 g
zemlje, 7 minuta za 4,5 kg. Rairite zemlju po plitici da se ohladi.
Sterilizatori na paru mogu da se kupe od
snabdevaa hortikulturnom opremom, a
koriste se za obradu veih koliina zemlje.

115

GAJENJE BILJAKA

SaStOjCi kOji SU POgODni za zemljU za SakSije


Kompostirana kora
- pH 5-6,5
- Nizak nivo hranljivih sastojaka
- Suzbija bolesti korenja
- Dobra izolacija od prevelike koliine hranljivih sastojaka
- Nepodesna za kapilarne sisteme navodnjavanja
- Preterano drenirana ako se koristi sama, najbolje je
da se izmea s finijim materijalima
- Nepodesna za manje vieelijske plitice
Kokosova vlakna
- pH 5,8-6,5
- Poveavaju zapreminu
- Visok sadraj kalijuma
- Dobra aeracija i kapacitet za zadravanje vode
- Podstie rast korenja
- Povrina se brzo isuuje, a sloj ispod nje ostaje vlaan - tako da lako dolazi do prevelike vlanosti
Piljevina
- Niska pH vrednost
- Dobra kao kabasta materija kombinovana sa ilovaom u meavinama za saksije
- Veoma dobra drenaa
- Zadrava hranljive sastojke
- Potrebno je temeljno kompostiranje pre upotrebe
Treset
- Nizak nivo hranljivih sastojaka
- Niska pH vrednost
- Teko se ponovo vlai kad se osui
- Izaberite neku drugu materiju kad god moete
Kompost od lia (star 2 godine)
- Nizak nivo hranljivih sastojaka
- Dobra konzistencija i zadravanje vlage
- Sadri mikroorganizme koji suzbijaju bolesti
- Dobar kad se koristi samostalno kao zemlja za sejanje
- esto u njemu izrastaju ponici korova
- Odlian kao dodatak meavinama za saksije, pomae u odravanju rastresite strukture
ubriva ivotinjskog porekla
- Nepodesna za biljke kojima prija kiselo zemljite
- Visok sadraj hranljivih sastojaka
- Najbolje je kad se kompostiraju sa slamom ili drugim kabastim materijama
- Korisna su za biljke kojima treba mnogo hrane, kao
to je paradajz

Perlit i liskun
- Veoma laki materijali koji poboljavaju drenau
Batenski kompost
- Poveava zapreminu i koliinu hranljivih sastojaka
- Najbolje je kad se koristi u meavinama za saksije
- Pomae u suzbijanju bolesti
- esto sadri seme korova
- Varira u kvalitetu i konzistenciji
Gradski kompost (dobijen preradom organskog
gradskog otpada)
- Promenljiva pH vrednost od 6 do 9
- Poveava zapreminu i koliinu nekih hranljivih sastojaka (ima visok sadraj kalijuma)
- Pomae u suzbijanju bolesti
- Dobra izolacija
- Nepodesan za biljke kojima prija kiselo zemljite
- Potrebno je da mu se dodaju inertne materije da bi
se uspostavila ravnotea hranljivih sastojaka
Kompost od peuraka
- Visoka pH vrednost
- Nepodesan za biljke kojima prija kiselo zemljite
- Poveava zapreminu i koliinu hranljivih sastojaka
Kompost od lia gaveza (videti str. 207)
- Kabasta materija bogata hranljivim materijama, naroito kalijumom
Kompost s glistama
- Idealan za biljke kojima treba mnogo hranljivih sastojaka
- Dobar je kao gornji sloj za biljke u saksijama
- Sadri velike koliine vode, to je korisno za upotrebu u viseim korpama
Pesak
- Najbolji je ispran pesak, bez soli i zagaenja
- Za meavine sa crnicom i ilovaom koristite krupniji pesak (veliine estica od 0,2 do 2 mm)
- Za meavine bez crnice i ilovae koristite finiji pesak
Ilovaa
- Kvalitetan gornji sloj zemljita
Krenjak
- Koristi se za podizanje pH vrednosti
Organska ubriva (videti str. 61)
- Pruaju hranljive sastojke biljkama u saksijama

Meavine za
ukorenjivanje

Meavine za
gajenje u
saksijama

Meavine za
sejanje

1:1
1:1
1:1
1:1

Kompost od lia : ilovaa

Ilovaa : vlakna od kokosa

Treset : pesak ili perlit

Prosejani kompost od lia : krupni pesak

Koristite dobro istruleli kompost od lia.

Na svakih 35 litara dodajte 225 g kae od morske trave, 110 g mlevenih kostiju, 85 g mlevenih kopita i rogova i 55 g mlevenog krenjaka. Bogata hranljivim sastojcima.

Dobra za trajne zasade u saksijama. Ilovau nije neophodno pasterizovani.


Za obogaivanje meavine koristite kompost od lia gaveza.

Na svakih 35 litara dodajte 144 g univerzalnog organskog ubriva i 28 g kae


od morske trave.

4:1

Kompost od lia gaveza : pesak

Veoma bogata meavina za biljke kojima treba puno hrane, kao to su paradajz i paprika.
Dobar za biljke koje se gaje u saksijama zbog cvetova i plodova.

3:1:1

Bogata hranljivim sastojcima.

Samo kompost od lia gaveza

Ilovaa : staro ubrivo : kompost od lia

3:1

2 : 1 : 3 : 0,5 Bogata hranljivim sastojcima.

Treset : pesak : ilovaa : batenski kompost

Kompost od lia : kompost s glistama

Dobra, drenirana i plodna osnovna meavina.

1:1:1

Ilovaa : kompost od lia : batenski kompost

Sadri dovoljno hranljivih sastojaka potrebnih do faze presaivanja.


Presadite mladice na vreme da biste izbegli nedostatak hranljivih sastojaka.

4:1

Kompost od lia gaveza : pesak

Daje dobre rezultate. Sadri dovoljno hrane dok se ponici ne presade. Suvie
gruba meavina za sitno seme. Iziskuje briljivo zalivanje.

Samo vlakna od kokosa

1:1

Ako je prosejan, dovoljan je kao jedini sastojak.

Odnos
zapremine napomena

Kompost od lia : ilovaa

Samo kompost od lia

vrsta upotrebe Sastojci

meavine za gajenje i Sejanje

116
ORGANSKA BATA

117

GAJENJE BILJAKA

Pravljenje gornjeg sloja zemljita od busenja.


Nikad ne bacajte busenje koje ste uklonili prilikom
raskrivanja zbog poveanja povrine za gajenje ili
poploavanja. Ako ih naslaete, oni e se razloiti i
pretvoriti se u mrviastu ilovau ujednaene teksture,
idealnu za upotrebu u meavinama zemlje za gajenje
biljaka. Prevrnite gomilu i prekrijte je crnom plastikom
ili starim tepihom i drite tako 6-12 meseci. Ilovaa
koju ete dobiti treba da bude mrviasta i spremna za
prosejavanje. Ako elite da je koristite u meavinama
za sejanje, pasterizujte je (videti str. 114) da biste
unitili patogene elemente i seme korova. Ne steriliite je, jer ete unititi korisnu mikrofloru i poremetiti
nain na koji reaguju hranljivi sastojci.

Uvanje Semena iz Bate


uvanje semena je neto to svaki batovan moe da uini. Moete jednostavno
da sauvate nekoliko semenki omiljenog
cveta ili povra za narednu sezonu, ili moete da se prihvatite zadatka da odravate
specifian varijetet od semena iz banke ili
kolekcije semena. Tehnika koju ete primenjivati zavisi od vrste biljke i od toga
koliko je vano da ostane verna osnovnom
tipu.
kada je seme spremno?
Da bi cvet proizveo seme, mora da bude
opraen. Polen se prenosi s mukog dela
cveta, pranika, na enski deo, tuak. Nakon toga zrna polena rastu nadole kroz
stubi tuka do plodnika, gde oplouju jajne elije. One se onda razvijaju u zametke,

meajte zemlju sami. Ako pravite


meavinu s batenskim zemljitem,
prvo je prosejte da uklonite kamenje
(slika gore). Sastojke treba da izmeate temeljno. Vodite rauna da su
sastojci (osim ubriva) vlani, ali ne i
mokri. ubrivo je najbolje najpre u
kofi izmeati s peskom, to e olakati da se ravnomerno rasporedi u
meavini. Rasprostrite sastojke u slojevima preko stola ili klupe, ili ih
nagomilajte na nekoj tvrdoj povrini,
a potom ih ravnomerno pospite peskom i ubrivom. Dobro izmeajte sastojke rukama. Za vee koliine, koristite aov ili mealicu za beton. Ne
uvajte meavinu dugo; pravite manje koliine u redovnim intervalima.

koji ostaju u semenu, spremni da izrastu u


novu biljku.
- Samooplodne biljke. Samooprauju se
biljke s cvetovima koji to obave sopstvenim polenom. To moe da se dogodi i pre
nego to se cvetovi otvore, pa zato nema
mnogo opasnosti da se jedna vrsta ukrsti
s drugom.
- Biljke koje se oprauju ukrtanjem
(stranooplodne biljke). Biljci koja se oprauje ukrtanjem sa drugim biljkama potreban je polen s drugog cveta, ponekad i s
druge biljke, da bi proizvela zdravo, ivotno seme. Polen prenose insekti i/ili vetar.
Odravanje istoe vrste ovakvih biljaka je
mnogo tee jer njih moe da oprai pred-

118

ORGANSKA BATA

stavnik iste sorte, blizak roak te vrste ili


divlja biljka srodne vrste.
Treba da vodite rauna i o tome da li je
biljka jednogodinja, dvogodinja ili viegodinja. Jednogodinje biljke cvetaju i
proizvode seme u roku od nekoliko meseci, dok je dvogodinjim, kao to su argarepa i patrnak, za to potrebno i do 18 meseci. Mnoge viegodinje biljke ne daju seme i nekoliko godina posle sejanja.
Seme F1 hibrida se retko uva. Oni nastaju ukrtanjem dve specifine biljke-roditelja; seme iz tako nastalog hibrida F1 ne
daje biljku vernu odlikama vrste, iako moe da izgleda veoma zanimljivo!

Opraivanje pomou insekata


Podstiite prisustvo korisnih insekata u
bati jer oni pomau biljkama da proizvedu seme. Dok prelaze s cveta na cvet, s
njima putuje polen.

DOBRi RazlOzi za Uvanje


Semena
- uvanje semena daje novu dimenziju
batovanstvu. To je fascinantan proces
koji e vam proiriti znanje o funkcionisanju biljaka.
- Ne moete da kupite organski proizvedeno seme svih vrsta biljaka. uvanje
sopstvenog semena u organskoj bati
osigurae zalihe onih vrsta koje elite.
- Mnoge stare i manje komercijalne sorte
izbaene su iz kataloga semena i na putu
su da potpuno nestanu. Neke od njih
imaju odline osobine, koje naroito odgovaraju batovanima, ili su jednostavno
vae omiljeno cvee ili povre. uvanjem
semena ugroenih sorti i njihovim deljenjem s drugim batovanima, pomoi ete
ouvanju genetskog naslea biljaka.
- Ostavite li nekoliko biljaka da procvetaju i daju seme, dobiete mnogo vie semena nego to biste ikad dobili u kupovnom pakovanju, doslovno besplatno, a i
svee. Seme iz sopstvene bate esto uspenije klija i daje jae ponike.

izbor zbog zdravlja i istote vrste


Vano je da seme bude bez bolesti (koje
se njime prenose) i, zavisno od vaih zahteva, verno odlikama vrste.
- uvajte seme od biljaka koje imaju tipine odlike varijeteta.
- Birajte biljke koje su zdrave, snane, i
dobro raaju. Ne odabirajte biljke koje su
prve proizvele seme, jer ete dobiti nove s
tom osobinom, a to obino nije ono to elite. Ako vam je vaan koren dvogodinje

kakO Se OPRaUjU

Samoopraive biljke
- Boranija i pasulj
- Cinija
- Dan i no
- Graak
- Graak eerac
- Paradajz
- Zelena salata
Biljke koje se oprauju vetrom
- Cvekla
- Kukuruz eerac
- Lenik
- Spana
- tir (Amaranthus)
Biljke koje oprauju insekti
- Bob
- Bosiljak
- Celer
- Jagorevina
- Kadifica
- Kandilka
- Kupus
- Mak
- Naprstak
- Paprika
- Potoarka
- Praziluk
- Rotkvica
- Suncokret
- areni pasulj
- Tikva i bundeva
- Tikvica

GAJENJE BILJAKA

biljke, kao to je sluaj s argarepom, onda izvadite biljke u jesen da odaberete


najbolju. Nakon toga ete morati ponovo
da ih zasadite, da bi sledeeg leta procvetale i dale seme.
Povadite sve biljke koje su bolesne, slabe ili nemaju odlike vrste.Taj postupak se
naziva izdvajanje kukolja.

119

- Na primer, u sluaju samoopraivih biljaka, pasulj s mahunama pogrene boje ili


graak s visokom stabljikom meu jedinkama patuljastog varijeteta treba ukloniti
pre sazrevanja semena. Biljke koje se oprauju ukrtanjem, a nisu verne odlikama
vrste, treba ukloniti pre cvetanja, da njihov polen ne bi oplodio druge cvetove.

Runo opraivanje tikve zbog uvanja semena. Cvet tikve oprauju insekti. Ukrtanje
je uobiajeno jer se insekti kreu od biljke do biljke. Da bi biljke ostale verne originalu, morate osigurati da muki cvetovi oprauju enske cvetove istog varijeteta.
Kad padne vee, odaberite cvetove oba pola pre nego to se potpuno otvore (1). enski
cvetovi prepoznaju se po ispupenju na stabljici ispod latica: to je plodnik koji e se razviti u
plod. Prekrijte biljku najlonom preko noi (ili joj veite cvetove, kao na slici 4). Narednog jutra, uberite muki cvet, otkinite mu latice (2) i ubacite ga u enski cvet (3), trljajui polen s
pranika o ig tuka. Odmah posle toga veite latice likom ili kanapom (4) kako biste osigurali
da insekti ne mogu da uu i unesu polen s drugih biljaka. Ostavite cvet uvezan sve dok latice ne otpadnu.

120

- Ne gajite razliite sorte iste biljke jedne


pored drugih ako nameravate da uvate
seme. Veoma je lako pobrkati seme razliitih varijeteta, naroito ako biljke uvenu
pre uzimanja semena.
- Sauvajte seme od nekoliko biljaka da
biste odrali genetsku raznovrsnost. Iako
sve biljke jednog varijeteta lie jedna na
drugu, male mutacije se dogaaju iz generacije u generaciju, to za posledicu ima
varijacije u visini, boji, vremenu sazrevanja i rodnosti. Da biste varijacije zadrali,
treba da uvate seme od nekoliko biljaka.
Ako elite da varijetet odrite na dui rok,
bie vam potrebno seme od vie biljaka.
vernost originalu
Ako se varijeteti ukrste, ishod moe da
bude nepredvidljiv. U naelu, u bati je
vanije odravanje karakteristika varijeteta
povra - jer elite da budete sigurni da ete imati dobar rod - nego ukrasnih biljaka,
kod kojih razliitost od originala moe da
bude prednost.
Ako uvate seme biljaka koje se oprauju ukrtanjem, obavezno proverite da nijedna srodna vrsta, ukljuujui korove, ne

ORGANSKA BATA

cveta u isto vreme. Naravno, polen moe


da dospe i sa susednih bata i polja. Razdaljina koju polen moe da pree varira od
vrste do vrste. ivice, ograde i druge prepreke mogu da smanje opasnost od neeljenog ukrtanja. U sluajevima kad je vano da se odri apsolutna istota vrste - na
primer, kad gajite biljke zbog razmene semena - moda ete morati da biljke koje
se oprauju ukrtanjem, kao to su kupus,
argarepa i crni luk, gajite ispod zatitnih
kaveza (videti str. 12-13).
U naelu, drite varijetete iste vrste biljaka koje se samooprauju na razmaku od
2 m, da biste bili sigurni da e seme koje
od njih uvate ostati verno originalnim
osobinama.
Ubiranje i skladitenje semena
Seme postoji u mnogo oblika i veliina, a
sazreva takoe u mnotvu razliitih mahuna i plodova. Za potrebe uvanja, seme
moe da se podeli u dve osnovne kategorije: ono koje moe da se uva u suvom
stanju i ono koje propada ako se osui. U
potonju kategoriju, koja se ponekad opisuje kao neposluno seme, ubraja se

ienje semena paradajza. Izgnjeite paradajz i dodajte malo vode, pa smesu ostavite
na toplom mestu da fermentira. Postepeno e pulpa formirati sloj bui na povrini, a seme
e potonuti na dno (leva slika). Ocedite seme (desna slika) i isperite ga veom koliinom hladne vode, potom ga to pre ocedite i osuite.

GAJENJE BILJAKA

krupno, masno seme drvea, kao to su


hrast i mnoge tropske vrste. U njihovom
sluaju uvanje je ogranieno na prohladne, vlane uslove, kao u saksijama ispunjenim peskom koje se dre u friideru, a
sejanje mora da se obavi u roku od nekoliko meseci.
Sreom, veina semena batenskih biljaka moe da se uva u suvom stanju. Postoje dve glavne podgrupe, na osnovu naina sazrevanja semena: seme koje sazreva
u mekim plodovima, kao to su paradajz i
tikva, i seme koje je suvo kad sazri. Suvom
semenu treba omoguiti da sazri na biljkama dok se mahune ili zrele cvasti ne osue. Mahune treba da budu krte kad se stisnu i da ne sadre nimalo soka, vlage ili zelenog pigmenta kad se zagrebu noktom. U
predelima gde na vreme ubiranja semena
utie kia, biljke berite kad se priblie to
je mogue vie zrelosti i okaite ih naopake u suvom, dobro provetrenom prostoru
da biste omoguili dodatno sazrevanje semena. Meko voe berite kad sazri. Biljkama iz porodice bundeva potrebno je dodatno sazrevanje posle branja da bi seme
postiglo maksimalan kvalitet, jer ono nastavlja da zri i posle sazrevanja ploda.

121

tora ili grejalice koju ste podesili da duva


hladan vazduh; topao vazduh bi ga otetio. Za krupnije seme, napravite posude za
suenje od iane mree.Tako ete dobiti
odline uslove za brz gubitak vlage.
- Biljke ije seme sazreva suvo (na primer, pasulj, kupus, kosmos, zelena salata,
makov brk, graak i mak) Zrele cvasti i
mahune beru se s biljaka kad potpuno sazru i mlate da bi se odvojilo seme. Postoje
razliite tehnike vaenja semena.
- Stavite semene glavice u vreu, a onda
gazite po njoj ili je udarajte tapom.
- Lomite manje mahune izmeu dasaka ili
drvenih ploa.
- Otvarajte krupnije mahune pojedinano i
rukom vadite seme.
Vejanje, odvajanje semena od pleve,
mogue je izvesti tako to se seme stavi u
posudu i paljivo se duva u njega - pleva
je laka od semena i leti izvan posude. Bolji rezultat postie se fenom podeenim da
duva hladan vazduh. Kad vejete seme, bilo
bi dobro da nosite zatitnu masku. Neki
finiji otpaci mogu da nadrae plua, grlo i
nozdrve.

ienje semena
- Biljke s mekim plodovima (na primer,
tikva, paradajz i krastavac) Izvadite seme
iz ploda, stavite ga u posudu i isperite od
pulpe (mesa ploda). Takoe, seme moete da ostavite u vodi da fermentira nekoliko dana (slika na prethodnoj strani), ime
ete aktivirati bakterije i gljivice koje e
pomoi u njegovom ienju i ukloniti
eventualne nosioce bolesti. Ocedite pulpu
i sve seme koje pluta, ostavljajui na dnu
posude zdravo.
Da biste spreili buanje ili klijanje semena, potrebno je da ga brzo osuite. Rairite oprano seme po ravnoj povrini od
plastike, stakla ili metala. Stavite ga na dobro provetreno mesto, izvan jake suneve
svetlosti. Promeajte seme svakih nekoliko
sati da ubrzate proces suenja. Druga mogunost je da stavite seme pored ventila-

Seme koje sazreva suvo. Biljke iz porodice argarepe (titonoe) daju seme u pljosnatim glavicama, titastim cvastima. Odaberite najkrupnije cvasti - u njima je najkvalitetnije seme. Oberite ih kad seme sazri i ostavite da se osue. Posle toga mogu da se
veju.

122

ORGANSKA BATA

Jedan od najboljih naina odvajanja semena jeste pomou dva reeta ili sita, s
razliitim promerima otvora. Prvo sito, koje
treba da je dovoljno krupno da kroz njega
prolazi seme, zadrava svu plevu koja je
krupnija od semena. Drugo, sa otvorima
manjim od semena, proputa preostalu
plevu i ostavlja oieno seme.
Suzbijanje tetoina i bolesti
Poto ste dobili odvojeno seme, paljivo
ga pregledajte i uklonite sve semenke koje
su bolesne, ubuale ili oteene od tetoina. Nema svrhe da uvate seme koje je
oslabljeno napadima tetoina ili bolesti.
Seme, kao i drugi delovi biljaka, moe
da bude domain tetnim organizmima.
Oni mogu da unite i seme i biljku koja se
razvija iz njega. Prethodno je opisan metod fermentacije, koji se koristi za paradajz. Ako je seme dobro osueno, moe i
da se ostavi u zamrzivau nekoliko dana.
To e ubiti neke, a moda i sve vrste iaka i njihovih jaja.
tretman vruom vodom
Potapanjem semena u vodu zagrejanu
na 50C na 25 minuta, oslobodiete ga od
mnogih bolesti. Meu nijma su suva trule,
crna trule i crna pegavost listova kod ku-

Nema svrhe da uvate seme koje je oslabljeno napadima tetoina ili bolesti.

pusa; pegavost i bakterijska gare kod paradajza i pepelnica kod spanaa. To uinite odmah posle vejanja semena. Da biste
postigli tanu temperaturu koristite termometar i posudu za grejanje s dvostrukim
dnom, i postarajte se da temperatura bude
nepromenjena pre nego to stavite seme u
vodu. Meajte ga sve vreme tretmana. Izvadite, ocedite i osuite seme kao i obino.
Skladitenje semena
Bilo da imate kupovno ili sopstveno seme, treba da ga skladitite u odgovarajuim uslovima, kako bi zadralo sposobnost
klijanja i trajalo to due. to su uslovi
suvlji i hladniji, to bolje. Seme koje se
skladiti u poroznim omotima ili pakovanjima, u hladnoj, suvoj prostoriji dae mnogo
bolje rezultate nego ono koje se uva u
toplim, vlanim uslovima. Nikad ne drite
seme u stakleniku. Sadraj vlage obino je
presudan faktor u odreivanju perioda
upotrebljivosti semena. Ono koje je skladiteno u vlanim uslovima ima razoaravajue kratak vek. Reenje je da se seme

ivOtni vek Semena

1-3 godine

Do 5 godina

Due od 5 godina

Begonija
Boranija
Crni luk
Delfinijum
Graak
Kukuruz eerac
Ljiljan
Patrnak
Perun
Praziluk
Rukola
Ruzmarin
areni pasulj
argarepa

Bob
Bosiljak
Celer
Cvekla
Dan i no
Karfiol
Kupus
Paprika
Paradajz
Potoarka
Repa
Rotkvica
Suncokret
Zelena salata

Artioka
Boraina
Bundeva
Cikorija ili radi
Endivija
Kosmos
Krastavac
Ladole
Lubenica
Lupina
Neven
Slez
Tikva

123

GAJENJE BILJAKA

dodatno isui, na 8% vlanosti, u vakuumski zatvorenim posudama. Za to su najpogodnije staklene tegle sa zatvaraima s
gumenim obodom. One mogu da se dre u
friideru ili zamrzivau, to e dodatno
produiti ivotni vek semena, esto i deset
puta vie nego kad se dri na sobnoj temperaturi i u vlanoj atmosferi. Proces isuivanja semena veoma je jednostavan i ukljuuje upotrebu silicijumskog gela kao higroskopne supstance (agensa isuivanja).
Poto granule silicijumskog gela upiju vlagu, menjaju boju od plave do ruiaste;
kad postanu zasiene mogu da se isue i
ponovo koriste. Vlagu iz njih ukloniete u
penici podeenoj na vrlo nisku temperaturu (95C) ili u mikrotalasnoj penici,
posle ega e vratiti prvobitnu boju. Ponovite postupak kad god treba da osuite silikonski gel.
isuivanje semena silikonskim
gelom
Stavite suvo seme u porozno pakovanje
ili koverat, izmerite ga i oznaite. Stavite
ga u teglu s vakuumskim zatvaranjem zajedno sa suvim silikonskim gelom iste teine i zatvorite teglu. Posle sedam dana seme e dostii eljeni sadraj vlage i moi
ete da ga prebacite u drugu teglu s vakuumskim zatvaranjem i odloite na dui
rok u zamrziva ili friider. Pre nego to otvorite teglu i izvadite seme, ostavite je da
joj se temperatura izjednai sa sobnom,
jer ete tako smanjiti koliinu vlage koja se
kondenzuje unutar tegle i na semenu. Takoe, poeljno je da saekate da se nivo
vlanosti veoma suvog semena izjednai s
trenutnim uslovima pre nego to ga posejete - ostavite ga da stoji u sobi nekoliko
dana.
kako da ponete
Na spisku s desne strane su neke vrste
semena koje je najlake sauvati - na osnovu lakoe opraivanja, odrivosti istote
osobina i lakog branja i ienja - kao i one
koje su zahtevnije. Moete da nauite vie

o uvanju semena i ak da ponete da ga


razmenjujete tako to ete se pridruiti lokalnom batovanskom klubu ili drutvu - ili
to ete postati lan neke od organizacija
koje sarauju sa Bankom gena zaduenom
za uvanje i umnoavanje retkog, originalnog semena domaeg porekla.

OkviRni vODi za lakOU


Uvanja Semena

Seme koje se lako uva


Bob
Boranija
Bosiljak
Facelija
Graak
Kandilka
Korijander
Mak
Neven
Paradajz
Potoarka
Rukola
Seme koje se umereno teko uva
Crni luk
Kadifica
Krastavac
Kupus
Paprika
Perun
Praziluk
Rotkvica
Suncokret
areni pasulj
argarepa
tir
Tikva
Zelena salata
Seme koje se teko uva
Cvekla
Kukuruz eerac
Patrnak
Repa
Spana

DOBaR

izgleD

PRiRODna lePOta U ORganSkOj UkRaSnOj Bati

Okvir za batu
Organski pristup moe da se primeni
na sve aspekte pejzanih radova u bati
Dok sve vee povrine zemlje ostaju
uguene pod asfaltom i betonom ili nestaju u industrijalizovanoj poljoprivredi, ivi
pejzai naih bata postaju sve vaniji. Na
potencijal naih bata kao uspenih ekosistema utiu i izgled i kompozicija njihovih
okvira.
kupovna mo
Bate su obino sredine s vie namena,
a da bi ih sve ostvarile, potreban im je odgovarajui okvir. On podrazumeva sve aspekte planiranja bate ili graevinskih pejzanih radova - izradu poploanih delova,
staza, kolovoza, ograda, zidova, pomonih
zgrada i posebnih zdanja. Da biste primenili filozofiju organskog batovanstva na
graevinske pejzane radove, potrebno je
da detaljno i kritiki prouite materijale,
ukljuujui one koje ete iskopavati, nain
njihove obrade, transporta i korienja u

bati, kao i njihov uticaj na ekologiju bate


i na kraju, mogunosti recikliranja. Organski batovani treba da trae naine izgradnje i odravanja batenskog okvira od faze
sadnje (i setve) biljaka nadalje, neprestano imajui u vidu i to kako e odluke koje
donose uticati na zeleni ivi svet bate.
Potrebno je da se razmotri ne samo dizajn
bate i izbor materijala, nego i potrebe
koje iziskuje odravanje.
Danas postoji vei izbor graevinskih
materijala za bate nego ikad. Televizijski
programi i asopisi posveeni batovanstvu inspiriu nas na korienje novih materijala u rasponu od izgradnje staza i ograda do iskazivanja kreativnosti.
Formulisanje smernica
Procena uticaja koji na okolinu imaju
graevinski materijali i tehnike njihove primene u bati, relativno je nova oblast u

Dugotrajni materijal.
Ponovnim korienjem materijala
kao to su ove ploice za ivice
staza, uva se njihova upotrebna
funkcija i lepota za naredne
generacije.

126

ORGANSKA BATA

vam pomognu pri pravljenju odrivih, organskih izbora, bilo da gradite novu batu
ili nadograujete postojeu.

PROCenjivanje UtiCaja na
ivOtnU SReDinU

korienje drveta. Odaberite odrive izvore i izbegavajte potencijalno otrovna sredstva za zatitu kad birate drvenu grau.

kojoj se situacija stalno menja, jer preduzea koja ih proizvode poboljavaju svoj
odnos prema ivotnoj sredini. Do danas
nisu uspostavljeni organski standardi za
graevinske radove u bati, jer je to relativno nov koncept.
U Srbiji postoji kurs organske proizvodnje na poljoprivrednom fakultetu, poslednjih godina i dosta literature o ovoj temi,
te ovlaeni inspektori za edukaciju proizvoaa ili izdavanje sertifikata za organske
proizvode.
U meuvremenu, treba primenjivati osnovna naela organskog batovanstva odrivost i to manji uticaj na ivotnu sredinu. Neki materijali, kao to je dobro odravana drvna graa iz lokalnih izvora, uvek
e biti visoko vrednovani u smislu trajnosti
i ekoloke pogodnosti. Neke druge materijale treba izbegavati, zbog toksinosti,
pretpostavke da iskopavanje moe da oteti prirodna stanita ili injenice da njihova proizvodnja zagauje okolinu. Ponekad
je neophodno da se napravi kompromis;
neki materijali, kao to je staklo, nalaze se
izmeu ova dva ekstrema. U ovom poglavlju pokrenuta su pitanja koja bi trebalo da

Graevinski materijali i proizvodi imaju


uticaj na ivotnu sredinu koji ste moda
prevideli. Podaci na ovoj strani i u tabeli
pomoi e vam da napravite izbor koji je
usklaeniji sa ivotnom sredinom. Naalost, proizvodi retko ispunjavaju sve eljene kriterijume, pa su kompromisi neizbeni. Neophodno je uspostaviti ravnoteu.
Na primer, iako je prirodni kamen neobnovljiv, izuzetno je trajan i moe da bude
u upotrebi generacijama.
napravite dobar izbor
Podaci na osnovu kojih ete doneti dobru odluku nisu uvek dostupni ili lako pristupani, ali se uvek isplati da ih potraite.
PROBlemi S PlaStikOm
Postoje mnoge vrste plastike. Neke od
njih izazivaju velika zagaenja ivotne
sredine zbog ega je u nekim dravama
njihova upotreba ograniena. Laicima je
teko da razlikuju najtetnije i najmanje
tetne vrste plastike. Na meti organizacija za zatitu ivotne sredine naroito je
PVC, bilo nov ili recikliran. On sadri dioksin, teko razgradljiv organski zagaiva,
koji se nagomilava u lancu ishrane, a oslobaa se za vreme industrijske proizvodnje i odlaganja otpada. PVC sadri i ftalate, plastifikatore koji materijale ine fleksibilnim. Oni su povezani s nastajanjem
kancera, oteenja bubrega i problema
reproduktivnog sistema. tavie, veina
vrsta plastike ne razgrauje se, ve zavrava na deponijama smea ili u peima
za spaljivanje gde esto proizvodi toksina isparenja i taloge. Sve dok proizvoai ili druge organizacije ne budu garantovali bezbedno odlaganje ili recikliranje
proizvoda od plastike, oni e ostati ekoloki problem.

127

OKVIR ZA BATU

Odakle potiu sirovi materijali? Da li proizvoa ima atest da ne oteuje ivotnu


sredinu? Koje korake preduzima da popravi tetu koju nanosi ivotnoj sredini?
kako moete da pomognete
Ako na pitanja niste dobili zadovoljavajue odgovore, stavite proizvoaima do
znanja da se neete odluiti za njihove
proizvode. Tokom poslednje decenije zahtevi potroaa doveli su do ogromnog poveanja izbora organske hrane i proizvoda
koji garantuju potene cene i proizvoaima.
UtiCaj

- Ekstrakcija sirovih materijala. Vaenje


materijala iz kamenoloma i drugi procesi
ekstrakcije oteuju prirodna stanita,
vodene povrine i ivi svet. Proces ekstrakcije esto zagauje okolinu. Preduzea koja se njome bave esto ne preuzimaju odgovornost za nanoenje tete.
Proces je esto tetan i po ljudsko zdravlje, a proizvodi se ne plaaju po realnoj
ceni.
- Transport. Transport na vee razdaljine
troi velike koliine energije i izaziva zagaenje.
- Obrada. Industrijski procesi troe fosilna goriva i uzrokuju zagaenje vazduha,
zemlje i vode.
- Odrivost. Materijali su esto iz neobnovljivih izvora i koriste se na neefikasan
nain. Tehnike primene esto zahtevaju
velike koliine energije.
- Odlaganje (deponovanje, skladitenje).
Ako proizvod ne moe da se kompostira
ili ponovo koristi u drugom obliku, njegovo odlaganje e dodatno kotati i uticati
na okolinu.
- Trajnost i odravanje. Materijali esto
ne slue svrsi na najbolji nain, to zahteva dodatno odravanje.
- Toksinost. Drvo tretirano sredstvima
za zatitu i neki graevinski materijali isputaju u okolinu tetne supstance, opasne za ljude koji ih koriste. Potraite netoksine alternative.

Ekoloka svest dovela je do visokog razvoja proizvoda koji zamenjuju treset, razvoja kompostiranja zelenih ostataka (otpada) i zamene batenskog nametaja i slinih proizvoda od tropskih vrsta drveta.
Situacija moe da se pobolja ako postoji
interesovanje i pritisak javnosti.
Reenje

- Planirajte paljivo. Projektujte okvir za


batu tako da ispunjava vae potrebe, ali
i da stvori stanita za divlje ivotinje.
- Raunajte na odravanje. Batenski
pejza moe da se projektuje tako da
zahteva minimalno odravanje, kao to je
koenje trave, i smanji probleme s korovom. Na taj nain e se smanjiti korienje fosilnih goriva, buka zbog upotrebe
mehanizacije i vreme utroenog rada.
- uvajte zemljite. Koristite iskopanu
zemlju na licu mesta. Ne meajte je s neorganskim otpacima.
- Izbegavajte nanoenje tete. Prouite
proizvode i metode koji mogu da budu
opasni po ljudsko zdravlje i prirodnu sredinu.
- Koristite materijale iz obnovljivih izvora.
Uzimajte drvenu grau koja potie iz
dobro odravanih uma i bambus koji se
gaji lokalno.
- Koristite materijale iz neobnovljivih izvora tedljivo i efikasno. Na primer, koristite metal samo kad je to neophodno
zbog njegove vrstine i lakoe.
- Ponovo koristite i reciklirajte materijale.
Mogu li postojei materijali iz bate opet
da se upotrebe? Da li na lokalnom nivou
mogu da se nabave reciklirani graevinski materijali? Mogu li kupljeni materijali
da se recikliraju ili kompostiraju kad im
istekne rok upotrebe?
- Koristite lokalne resurse. Lokalno nabavljeni materijali smanjuju zagaenje
uzrokovano transportom.
- Opredelite se za fiziki rad umesto industrijskih procesa ili mehanizacije. Fiziki rad i zanatske vetine su obnovljivi izvor energije.

Poploavanje

Reciklirana plastika i otpaci od


stiropora

Moe da se proizvede od prirodnih materijala; veina vrsta su


derivati petroleja nafte

Plastika

Reciklirana
plastika

Izrauje se od mineralnih
sirovina

Ograde, poploavanje,
kontejneri za kompost,
obrubi leja, zamena za
drvo

Poploavanje, ojaavanje
zemljita ili zidovi

Veoma trajna

Plastika moe da se reciklira, ali


ima malo pogona za bezbednu
reciklau
Ne razgrauje se; nikad ne Moe da se reciklira u proizvospaljujte; proverite od ega dnji istog materijala, ali se to
retko ini
je reciklirana

Trajna, ali zavisno Izbegavajte PVC ija je


od vrste; neke su reciklaa skupa; nikad ne
krte
spaljujte plastiku

Moe da se reciklira

Moe ponovo da se koristi i


reciklira

Moe da sadri smolu ili


cement

Veoma trajan

Poploavanje, malterisanje
Veoma trajan
i betoniranje

Izrauje se od mineralnih siroviCementni malter,


na, proizvodnja zagauje okolinu Zidovi ili poploavanje
beton
i troi velike koliine energije

Pesak ili ljunak

Moe ponovo da se koristi i


reciklira

Koristite lokalne izvore

Veoma trajan,
zavisno od vrste

Izbegavajte udisanje
cementnog praha i kontakt Moe da se reciklira
s koom

Mogu ponovo da se koriste i


recikliraju

Izbegavajte velike povrine Koristite reciklirane table ako je


mogue; nove su esto proizveneprekinutog, sterilnog
dene od recikliranog materijala
poploavanja

Veoma trajni

Veoma trajni

Recikliranje
Proverite da li potie iz obMoe da se reciklira ili da se
novljivih uma; izbegavajte
ostavi da istruli u kompost
otrovna sredstva za zatitu

mere opreza

Veoma trajan

Izrauju se od mineralnih siroviBlokovi i cigle od


na, proizvodnja troi velike kolii- Zidovi ili poploavanje
peene gline
ne energije
Prirodni kamen i Izrauje se od mineralnih siroviZidovi ili poploavanje
lomljeni kamen
na, ograniene rezerve
Reciklirani
Sekundarna sirovina, od recikliZidovi ili poploavanje
kamen
ranih sastojaka

Izrauju se od mineralnih
Prefabrikovani
sirovina, koje imaju ograniene
betonski blokovi i
rezerve; proizvodnja cementa
table
zagauje okolinu

Praktino za sve graevinZavisno od vrste


ske radove u bati

Odrivo ako je iz dobro


odravanih uma

Drvo

trajnost

Primena

Odrivost

materijal

gRaevinSki mateRijali i ivOtna SReDina

128
ORGANSKA BATA

Odriv, ali skup zbog transporta;


moe da se gaji lokalno

Odriv

Konopac od prirodnih vlakana


(konoplje i lana)

Pritke i granini koevi

Pritke, zakloni, pergole i


jarci

Butil je bolji od PVC-a jer ne


sadri kancerogene plastifikatore Jezerca i movarne bate
i ne zagauje hlorom

Bambus

Sintetiki
oblagai bazena

Zavisno od
veliine

Zavisno od
veliine i vrste

Traju do 20 godina
Izbegavajte PVC
i mogu da se
popravljaju

Moe da se kompostira

Moe da se kompostira

Ne mogu da se recikliraju, ali


mogu da se pretvore u granulirane materijale (mada to zahteva veliku potronju energije)

Geotekstil moe da se odvoji od


bentonita

Zadravanje vode u jezerVeoma trajni,


cima, filterima s trskom i u
samozatvarajui
movarnim delovima bate

Oblagai bazena,
Izrauju se od mineralnih sirovibentonitne
na i geotekstila od polipropilena
membrane

Sve vrste stakla mogu da se


recikliraju
Ne reciklira se u znaajnijoj meri
(bioloki razgradljiva plastika je
bezopasna po okolinu)

Prilino trajno

Neka sredstva za zatitu isputaju otrovna isparenja kad se


drvo spaljuje

Plastika je trajna,
Membrane za suzbijanje
korova; odvajanje zemljita razgradljivi materij.
od poploanih delova bate zavisno od vrste

Staklenici, staklene cigle i


mozaici

Izrauje se od mineralnih sirovina, krenjaka, kalijuma i oksida


metala

Staklo

Koristite samo netoksine


proizvode

Koristite samo kad su spe- Moe ponovo da se koristi i


cifina svojstva elika
reciklira; metal presvuen plastineophodna
kom teko se reciklira

Moe ponovo da se koristi ili


reciklira

Stari kreni malter moe ponovo


da se upotrebi kao materijal za
temelje

Izbegavajte kontakt s
koom, jer veoma nagriza
Proverite da li su boje za
metal bezopasne po ivotnu sredinu

Recikliranje

mere opreza

Mogu da se proizvedu od plastiPejzane tkanine ke ili prirodnih razgradljivih


materijala

Zatita drveta koje ne traje


dugo

Neki proizvodi su veoma toksini

Izrauje se od mineralnih sirovi- Ponekad se koristi za bana, proizvodnja troi velike kolii- tenske prepreke, armature, Prilino trajni
eksere itd.
ne energije

elik i drugi
metali

Sredstva za
zatitu drveta

Izrauje se od mineralnih siroviOgrade, ukrasni zakloni i


na, proizvodnja troi velike koliikapije
ne energije

Kovano gvoe

Prilino trajno

Veoma trajan ako


Koristi se za proizvodnju
cementa i krenog maltera se pravilno koristi

Izrauje se od mineralnih sirovina, ograniene rezerve

Kre

trajnost

Primena

Odrivost

materijal

OKVIR ZA BATU

129

130

ORGANSKA BATA

izBOR DRvne gRae za


BatU
Od svih graevinskih materijala drvo je
ekoloki najpogodnije i od njega mogu da
se naprave trajne i lepe ograde, zakloni,
daske za podlogu i pritke. Za organsku
batu vano je da drvo potie iz uma koje
se obnavljaju, bez obzira na vrstu i zemlju
porekla. Drvo iz meovitih estara sa umerenih predela (videti str. 139) takoe se
smatra obnovljivim izvorom. Dobro odravani estari su izvor neverovatno raznovrsnih stanita za biljke i ivotinje.
Prirodna otpornost
Da biste izbegli upotrebu drveta tretiranog sredstvima za zatitu, koristite vrstu
koja je prirodno otporna na truljenje. Graa od otpornijih vrsta, kao to je hrast,
moe da se koristi bez zatite. Pored hrasta, to su ari (Larix decidia) i dinovska
tuja (Thuja plicata), koji traju oko 10 godina ako su u kontaktu sa zemljom, a do 20
godina ako nisu, kao i bagrem (Robinia
pseudoacacia), koji se tradicionalno koristi
za pritke i koeve. Bor koji nije tretiran
sredstvima za zatitu moe da traje oko 5
godina. Pogledajte tabelu u nastavku.
Starije drvo koje se ravnomerno osuilo
skuplje je od nedavno iseenog i neosuenog, a traje due i manje se krivi pod uticajem vremenskih prilika.
Kad malo bolje razmislite, i vaa bata
moe da bude dragocen izvor materijala za
pritke i zaklone (videti str. 139-143).
Sredstva za zatitu drveta
Drvena graa, koevi i mnogi gotovi proizvodi od drveta, kao to su ploe za ogradu i kontejneri za kompost, obino su obraeni nekim sredstvom za zatitu. OrStaro drvo
Prirodno otporno drvo, kao to su hrast i
kedar, moe da traje godinama bez ikakvih sredstava za zatitu.

ganski batovani trebalo bi da izbegavaju,


kad god je mogue, upotrebu takvog drveta i proizvoda, osim ako se ne radi o sredstvu koje je nekodljivo za prirodnu sredinu. Imajte u vidu da drvena graa esto
nema nikakvu oznaku da li je tretirana
sredstvima za zatitu ili ne.
Predmeti koji su u kontaktu sa zemljitem, kao to su koevi i kontejneri za kompost, najvie su u opasnosti od truljenja,
zbog ega se esto proizvode od drveta
koje je presovano s toksinim supstancama, kao to su bakar i hrom arsenat
(C.C.A.), koje su veoma efikasne za dugotrajno ouvanje drveta.
Proizvoai tvrde da supstance za zatitu drveta, koje su veoma toksine, ako se
pravilno nanesu, ostaju vrsto vezane za
biljna vlakna. Meutim, postoji sumnja da
one ipak cure i isparavaju iz drveta. Takvim supstancama nije mesto u organskoj
bati. Ako ne moete da izbegnete upotrebu presovanog drveta zatienog sa
C.C.A., uvek nosite zatitne rukavice kad
rukujete njime i masku za lice ako ga testeriete. Nikad ne spaljujte ovu vrstu drveta, jer isputa veoma otrovna isparenja.
zamene klasinim sredstvima za
zatitu drveta
ipke od bora (elementa) se smatraju
alternativnim sredstvom za zatitu drveta
koje je bezbedno po ljude i ivotnu sredinu. Izraene su od jedinjenja bora koja se
na visokim temperaturama oblikuju - ipke
sline staklu, a rastvorljive su u vodi. One
se stavljaju u rupe izbuene u drvetu na
mestima gde je najverovatnije da e doi
do truljenja, gde se potom uvruju. Kad
se drvo pokvasi, oslobaa se borna kiselina koja spreava gljivinu trule. Slino
dejstvo imaju i paste na bazi bora. I ipke
i paste u sve veoj su ponudi, jer su odlian nain zatite drveta.
Drvo koje nije u direktnom kontaktu sa
zemljitem manje je podlono truljenju i
zato se obino titi manje otrovnim sredstvima. Sve dok naini zatite drveta koji
nisu tetni po okolinu ne postanu standard

Nema ga u iroj prodaji, ali ako se nae iz lokalnih izvora


moe da se koristi za lake batenske konstrukcije.

U irokoj upotrebi za ograde i pergole; klade od aria koriste


se za poploavanje.
Idealno drvo za stubove u ogradi kontejnere za kompost,
ograde, staze i batenske zgrade; takoe, koristi se za
poploavanje (stare grede i klade).
Moe da se koristi za sve vrste batenskih objekata, od ograda do kontejnera za kompost i ivinjaka za staze, ali planirajte
da zamenite drvo posle 5 godina ili koristite sredstva za zatitu koja nisu tetna po okolinu da mu produite vek trajanja.

Veoma trajno

Umereno trajno; moe da traje oko 10


godina

Umereno trajno; moe da traje 10 godina

Umereno trajno - 10 godina u kontaktu sa


zemljitem, do 40 godina iznad zemljita

Trajno - 20 godina u kontaktu sa


zemljitem, do 40 godina iznad zemljita

Veina vrsta nije trajna, traje oko 5


godina; primorski bor je umereno trajan
(10 godina)

Trajno

Trajno

Bagrem
(Robinia pseudoacacea)

Trenja
(Prinus avium)

Duglazija
(Pseudotsuga menziesii)

Ari
(Larix decidua)

Hrast
(Quercus robur)

Bor
(vrste roda Pinus)

Dinovska tuja
(Thuja plicata)

Grbiavi paempres
(Chamaecyparis thyoides)

NAPOMENA: Trajnost je odreena na osnovu suve grae - praktino svako sirovo drvo se smatra kvarljivom robom.

Ograde, nametaj, senice.

esto se koristi za ograde, senice i lake objekte koji ne nose


veliku teinu; nije jako kao hrastovina.

Moe da se koristi za ograde i kontejnere za kompost.

Veoma jako i tvrdo; odlino za stubove za ogradu.

trajnost

vrsta

Upotreba

tRajnOSt PRiRODnOg DRveta U Bati

OKVIR ZA BATU

131

132

ORGANSKA BATA

vetakO DRvO
Otpadni stiropor i plastika mogu da se recikliraju u materijal koji veoma lii na drvo. Od njega se proizvode ograde i nametaj, kao i ploe, daske i grede od kojih moete da pravite sopstvene objekte.
Nije savitljiv kao drvo (proverite kod
snabdevaa da li materijal koji kupujete
odgovara svrsi), ali ima prednost to mu
nije potrebna nikakva zatita od truljenja.
Iako je poeljno da u organskoj bati ne
koristite nikakvu plastiku, ovaj materijal
ipak pomae u recikliranju otpadnih materija. Meutim, budite na oprezu, jer neki proizvodi sadre samo mali deo recikliranog materijala. Proverite pre kupovine.

u drvnoj industriji, moda je bolje da na


stovaritima grae traite drvo koje nije
zatieno. Moete da ga zatitite sami, koristei proizvode na bazi biljnih ulja, smola
i manje otrovnih materijala, koji su bezopasni po ivotnu sredinu. Kreozot se ponekad prodaje kao organsko sredstvo, poto je derivat materija ivog porekla (katrana od uglja), ali se ne smatra pogodnim za
organsku batu jer je njegova upotreba
rizina.

Razmislite kako da koristite drvo pre nego to donesete konanu odluku da li da


kupite drvo tretirano sredstvima za zatitu
(poeljnija, organska opcija je nezatieno
drvo). Ako je to apsolutno neophodno,
razmotrite koliko je potrebno da drvo
traje. Pritke uglavnom treba da traju nekoliko godina, posle ega drvo moe da stoji
samostalno - zato je potpuno nepotrebno
da za to koristite drvo tretirano sa C.C.A.,
koje moe da traje 25 godina. Drvo za oiviavanje leja i kontejnere za kompost moe
da bude nezatieno. Ono e istruliti posle
izvesnog vremena, ali onda ete ga jednostavno zameniti.
elezniki pragovi uglavnom nisu pogodni za upotrebu u organskoj bati jer su impregnirani katranom koji pod odreenim
uslovima moe da iscuri iz drveta. Postoje
i pragovi koji su proizvedeni od nezatienog drveta.

tvRDe POvRine
Za tvrde povrine, kao to su unutranja
dvorita, staze, kolovozi i radne povrine,
utroi se veliki deo graevinskih materijala
koji se koriste i u bati. Za njihovu izgradnju esto su potrebni duboki temelji, to
zahteva iskopavanje gornjeg sloja zemljita.

kamene linije. Upotreba


kamenja u batama izgleda veoma upeatljivo.
Neki zatitinici prirodne
sredine smatraju da je
prirodan kamen je ogranien resurs koga je najbolje uvati za graevinske
svrhe. Moe se razmisliti
o upotrebi recikliranog
kamena ili kamena izlivenog od kamene praine.
Takoe, dobra podloga za
gajenje biljaka za kamenu
batu su i delii kamena
ili lomljena cigla.

133

OKVIR ZA BATU

Planiranje
Smanjite to vie povrine koje su potpuno poploane. Iako su one odgovarajua podloga za biljke u saksijama, ipak ne
omoguuju istu raznovrsnost kao zemljane
leje.
Meutim, poploavanje lomljenim kamenim ploama, s biljkama koje rastu u prostoru izmeu njih, omoguuje stvaranje
stanita za batenski ivotinjski svet. Kamen upija toplotu leti i slui kao mesto za
sunanje guterima i drugim manjim ivotinjama, dok okolne biljke pruaju bezbedan zaklon. Ako se poloe na plitak temelj
od otrog peska, kamene ploe e biti
sklonite i za beskimenjake kao to su
bube.
Smanjivanje korova na poploanim
delovima
Ako elite urednu batu, postoje naini
da smanjite koliinu korova. Prvo, nainite
nepropusni sloj temelja: postavite pejzanu tkaninu ispod ljunka ili napravite deblji
sloj temelja. Ako izmeu ploa postoji
prostor od oko 1 cm irine, popunite ga
malterom umesto peskom, koji je idealna
sredina za ukorenjivanje korova. Cement i
beton nisu ekoloki najprihvatljiviji materijali (videti deo Cement ili kre? na sledeoj
strani) i zato razmislite o drugim mogunostima. Umesto cementnog, moete

da koristite kreni malter na mnogim mestima, ukljuujui temelje za poploavanje i


prostor izmeu ploa.
Skidanje povrinskog sloja zemlje
Poploavanje nekog dela bate esto
zahteva uklanjanje gornjeg sloja zemljita.
Vodite rauna, jo u fazi planiranja, kako
ete skinuti sloj zemlje i ta ete uiniti s
njom. Moete li da je iskoristite negde
drugde u bati - na primer za izdignute leje, nasipe - ili negde u blizini? Ako ovo inite uz pomo maina, obavezno koristite
najlake i najmanje. Imajte na umu gorivo
koje troe, kao i buku i zagaenje koje
prave pri radu.
korienje kamena
Prirodan kamen, kao to je granit, pear, krenjak ili kriljac, ubraja se u sirovine ije su zalihe veoma ograniene, ali je
veoma trajan kao graevinski materijal.
On moe da se reciklira povezivanjem kamene praine iz kamenoloma cementom ili
sintetikom smolom. Sintetiki (obino koristimo ovaj termin od engleskog synthetic
- vetaki) kamen pravi se od mineralnih
materija kao to su pesak ili pepeo, koje se
povezuju sintetikom smolom. Za proizvodnju recikliranog ili sintetikog kamena
troi se vie energije nego za vaenje prirodnog kamena, a proizvodnja sintetike
smole stvara zagaenje.

kamen za poploavanje. Malter za


temelje i spojeve
poploanih delova
bate moe da se
pravi s kreom
umesto cementa.

134

ORGANSKA BATA

Dobar izbor za poploavanje bate je


kamen iz lokalnih izvora. On daje specifian izgled predelima kojima se ponosimo.
Svako vaenje kamena podrazumeva
odreeni industrijski proces koji je potencijalno opasan po ivotnu sredinu, zavisno
od toga kako se vodi i odrava kamenolom. Taj uticaj delimino se smanjuje zbog
injenice da prirodan kamen traje generacijama. Ako se koristi u izvornom obliku,
njegovom obradom bavie se lokalne zanatlije, a utroak energije je minimalan.
materijali koji mogu ponovo da se
koriste
Graevinski materijali kao to su cigla,
kamen, betonske ploe, drvo i ploice od
kamena mogu ponovo da se koriste za po-

kORienje kRenjaka za
RaDOve U kamenU
Uvek koristite kreni malter sve vreme
dok gradite od kamena; ne koristite cement za delove projekta ili popravke, jer
on ima drugaija svojstva poroznosti, irenja i skupljanja.

Osnovna smesa za temelje poploavanja


i druge tvrde povrine
3,5 dela krupnog peska
1 deo gaenog krea
25% pozolana
Sastav maltera za temelje zidova zavisi
od njihove visine i konstrukcije. Sledee
meavine mogu da se koriste za poploavanje ili zidove.

Malter temelja za granit


3 dela peska
1 deo gaenog krea
20% pozolana
Malter temelja za pear
3,5 dela peska
1 deo gaenog krea
10% pozolana
Malter za zavrne radove na kamenu
3 dela peska
1 deo gaenog krea
20-30% pozolana

ploavanje u batama. Proverite da li su


polovne cigle koje nameravate da koristite
na otvorenom prostoru vodootporne. Tee,
punije cigle, obino traju due od fasadnih, iako neke vrste fasadne cigle od peene gline mogu da budu izuzetno trajne.
Ako niste sigurni, pitajte snabdevaa za
savet. Moete da kombinujete razliite materijale, kao to su ploice od kamena,
cigle i delovi dna flaa. Ako elite da taj

Cement ili kRe?


Borci za ouvanje ivotne sredine estoko
kritikuju korienje cementa, kako zbog
troenja energije i isputanja tetnih gasova u procesu proizvodnje, tako i zbog
neadekvatne upotrebe. U vreme kad je
ova knjiga napisana, najmanje 7% ugljen-dioksida (CO2) u svetu isputeno je u
atmosferu iz pogona za proizvodnju cementa, a ta koliina stalno raste.
Umesto cementa, za malter i temelje za
graevinske radove u bati, moe da se
koristi kre. Iako se i cement i graevinski kre proizvode od kalcijum-oksida (ivog krea) koji se dobija peenjem krenjaka u peima, proizvodnja cementa
zahteva vie temperature i veu potronju energije. Druga vana razlika jeste
to kad se u kalcijum-oksid doda voda,
on se pretvara u kalcijum-hidroksid, gaeni kre, koji upija CO2 iz atmosfere da
bi ponovo postao kalcijum-karbonat. Taj
ciklus se ponavlja neogranieno, za razliku od cementa, iji sastojci se ponaaju
drugaije.
Kreni malter moe da se kupi, da se
napravi meanjem gaenog krea i peska
ili ivog krea i vlanog peska. Poslednji
je tradicionalan, takozvani vrui malter. U
kreni malter dodaje se pozolan, supstanca koja pomae proces karbonizacije,
ojaava ga i ini otpornijim na mraz.
Kao i cement, graevinski kre nagriza
kad je vlaan, zbog ega treba obavezno
da nosite debele zatitne rukavice dok
radite s njim. Za razliku od cementa, nema opasnosti od udisanja silicijum-dioksida.

135

OKVIR ZA BATU

Sakupljanje razliitih materijala


Male koliine materijala koji se ponovo
koriste mogu da se skupljaju i uvaju dok
se ne pronae dovoljna koliina istih ili
komplementarnih. Cigle i crep poreane
u nekom uglu mogu da ine minijaturno
stanite za odmor divljih ivotinja; mnogim stvorenjima prija toplota koju crepovi zadravaju kad sunce prestane da obasjava to mesto.

deo bate bude u harmoniji sa okolinom,


neki njegov aspekt, kao to je boja ili vrsta
cigle, treba da se slae sa okolnim zgradama. Ako koristite kombinaciju materijala,
ponavljanje po obrascu stvorie utisak
dobrog planiranja. To moe da se postigne
jednoobraznim obodom kojim ete obrubiti nasumino rasporeene materijale. Izborom materijala sline debljine i paljivom pripremom temelja lake ete postii
ravnomernost povrine koju poploavate.
Razliiti materijali zahtevaju razliite tehnike polaganja. Za deo koji se sastoji samo
od ponovo korienog granita potreban je
nosei sloj od krupnog peska umesto maltera. Za temelj moe da se koristi dobro
nabijen kamen. U uobiajenim uslovima u
bati s prosenim zemljitem, za polaganje
kamena, cigle ili ploa potreban je temelj
dubine 7-10 cm. Za glinasta zemljita, dubina treba da se povea na 15 cm. Nosei
sloj maltera za fiksiranje povrinskih materijala treba da bude debeo najmanje 1,5
cm. Cementni malter obino se koristi za
nosei sloj i spajanje povrinskih delova, a
beton za temelj. Kreni malter smatra se
ekoloki prihvatljivijom alternativom (videti str. 134).
ljunak i rizla
ljunak i lomljeni kamen, rizla - nusproizvodi su iz kamenoloma. ljunak se dobija i vaenjem s dna vodenih povrina, ime se unitavaju ivotna stanita. Postoje
i sekundarne sirovine, kao to je lomljeni
materijal od sruenih zgrada (ut), koji se,

kao zamena za materijale iz kamenoloma,


upotrebljava za trajne i lepe povrine u
mnotvu boja i tekstura.
Za razne namene u bati, dovoljno je
postaviti sloj ljunka ili kamena debljine od
2,5 do 5 cm preko pejzane tkanine koja
suzbija korov. Za delove preko kojih se
esto gazi ili prelazi vozilima, poloite temelj od nabijenog uta, debljine 10 cm za
staze, a dvostruko vee za kolovoze. Redovno korienje staza i kolovoza pomae
u spreavanju uvrivanja mladica korova. Da bi se ljunak drao na mestu, upotrebite ivinjake od drvenih dasaka ili cigle
i crepove koji se ponovo koriste. Za ivinjake kolovoza potrebni su jai materijali: deblje drvo, na primer ili cigle povezane
malterom na odgovarajuem temelju.
Hogin
Hogin je meavina gline, peska i ljunka,
koja se poravnava valjkom da bi se dobile
trajne povrine unutranjih dvorita, staza
i kolovoza. Glina slui kao vezivna materija. Povrine od hogina najtvre su po suvom vremenu i zahtevaju odlinu drenau
da bi se izbeglo podlokavanje i erozija. Kad
se dobro poloi i nabije, ova meavina
spreava rast korova.
Neke vrste zemljita iz donjih slojeva s
visokim postotkom ljunka ili krupnog peska mogu ponovo da se koriste kao materijal za trajne i otporne povrine. Da bi povrina bila stabilna, potrebno je da se doda
deo novog materijala, ali u mnogo manjoj
koliini nego kad bi se cela povrina poploavala njime.
Drvo kao materijal za poploavanje
Od svih graevinskih materijala drvo je
ekoloki najpogodnije i od njega mogu da
se naprave trajne i lepe povrine u bati.
Meutim, ono moe da bude klizavo kad je
mokro, zato povrinu treba izbrazdati. Povrine mogu da se poploavaju daskama,
dugim oblicama, gredama (novim ili ponovo korienim), kockama ili piljevinom. (Za
opte savete o izboru drveta i sredstvima
za zatitu videti str. 130.)

136

Drvene povrine mogu da se izgrade od


novog ili ponovo korienog drveta, po
mogustvu trajnog, kao to je hrast, kome
nisu potrebna sredstva za zatitu. Ako drvena povrina treba da ima noseu funkciju, obavezno se posavetujte s graevinskim inenjerom da biste proverili i plan
izgradnje i vrstu odgovarajueg drveta.
Teka drvena graa moe da se koristi
za unutranja dvorita, staze i kolovoze.
Ona se u stvaranju privlanih ara dobro
kombinuje s drugim materijalima kao to
su ukrasni agregati ili reciklirani kriljac.
Kolutovi od stabala su dobri za staze i
DRvO za BatenSke Staze i
POvRine
Daske
Daske mogu da se slau na mnogo raznih
naina. Mogu da se postave tako da budu
iznad ili u nivou sa okolnim povrinama.
Izmeu dasaka treba ostaviti 5 mm razmaka zbog drenae.
Daske se prodaju i u prethodno sloenim kvadratima, ali pre kupovine proverite da li je drvo tretirano sredstvima za
zatitu.

Prekrivai zemljita
Kora ili strugotina od drveta moe da bude razliite finoe, boje ili izgleda, a moete da ih birate da bi bili u skladu s mestom na kom e biti postavljeni. Kora za
igralita dovoljno je meka da po njoj deca
mogu bezbedno da padaju. Preporuena
dubina sloja kore za kuna igralita bez
visoke opreme je 30 cm. Za staze je dovoljan sloj od 10 cm. esto je potrebno
da se povrina nasuta korom oivii daskama. Jednom godinje dopunite sloj.
Kolutovi od drveta
Kolutovi od stabala koriste se s korom ili
bez nje. Koriste se na stazama od trave ili
prekrivaa zemljita, a poreani jedan
pored drugog slue kao materijal za neformalno poploavanje. Koristite kolutove
debljine od 10 do 15 cm za peake delove. Za povrine koje su izloene veem
optereenju potrebni su deblji kolutovi od
20 cm.

ORGANSKA BATA

neformalno poploavanje, a trebalo bi da


se oivie kako bi stajali na mestu. Na vlanom, glinastom zemljitu potrebno ih je
postaviti na nosei sloj. Prostor izmeu
kolutova moete da iskoristite kao depove za saenje, da ih ispunite ljunkom ili
sitnim peskom, koji je dovoljno mek da je
po njemu mogue hodati bos.
Za najmeke povrine koristite koru ili
strugotinu u debelom sloju poloenom
preko tkanine koja suzbija korov. To je
istovremeno ekonomian i lak nain poploavanja.
tRavnate kOCke
Da biste ojaali travu po kojoj se hoda ili
prelazi vozilima, poloite na zemlju kocke
od reciklirane plastine trave, preko njih
pospite zemlju i posejte travu. Takve povrine izgledae i odravae se isto kao i
obina trava, ali nee erodirati od estog
prelaenja peaka ili vozila. Travnate kocke pozitivno deluju na ivotnu sredinu jer
su to mali ekosistemi. ak i kad im je
potreban temelj, kad povrine trpe vee
optereenje, za njih je potrebno manje
graevinskog materijala nego za klasine
staze ili kolovoze. Mnogi proizvoai nude plastinu travu od 100% recikliranog
materijala.
Betonske kocke za travnate povrine
odlian su kompromis izmeu trave i tvrdih povrina. One mogu da se postavljaju direktno na donji sloj zemljita, tako
da nema potrebe za postavljanjem temelja ili noseeg sloja u veini bata. Trava
brzo prorasta iz prostora izmeu kocaka.
Povrina se odrava kao i obian travnjak.

137

OKVIR ZA BATU

ziDOvi, OgRaDe i zaklOni

Batenski zid

Granini zidovi i zakloni imaju istu funkciju kao i ograde, ali su zidovi obino deblji
i masivniji, to znai da su im potrebni jai
temelji. Ako se dobro sazidaju, zidovi su
jai i trajniji. Oni apsorbuju vie toplote
nego ograde; otputaju je postepeno tokom noi, ime stvaraju topliju mikroklimu
za okolne biljke. Puni, izdvojeni zidovi nisu
dobar zaklon od vetra; oni stvaraju vie
vrtloenja nego propusne prepreke koje
smanjuju jainu vetra.

Izgradnja niskih zidova ne zahteva naroito poznavanje zidarskog zanata, a poveava mogunosti za saenje u bati.
Mali potporni zid stvara izdignutu leju s
dobrom drenaom, za biljke kojima prija
sunce. Ostavite praznine u sloju maltera
ili dok je vlaan olovkom izbuite u njemu
rupe dubine oko 15 cm. Tako ete podstai solitarne pele i korisne insekte da
se gnezde.

Batenski zidovi
Za zidove u batama troe se tone mineralnih sirovina, koje su ogranien prirodni
resurs, zato koristite reciklirane materijale
kad god je mogue. U idealnom sluaju,
podiite kamene zidove samo kad je njihota tReBa Da imate U viDU kaD
PROjektUjete
- Odluite ta vam je prioritet. Da li pregradu pravite zbog bezbednosti, privatnosti, zaklona, definisanja granica, ukrasne ili arhitektonske vrednosti, ili podupiranja biljaka?
- Imajte u vidu osobine terena. U vetrovitim predelima ograde treba da budu
propusne. Ukoliko su one od drvenih letvica s razmakom lake odolevaju vetru
nego pune ograde. Senice od vrstog
materijala s finom reetkom istovremeno
proputaju vetar i zaklanjaju od neeljenih pogleda.
- Razmislite i o odravanju koje vas eka.
Da li ete zid ili ogradu morati redovno da
farbate ili popravljate?
- Stvorite stanita za divlje ivotinje. Suvi
kameni zid (bez maltera) odlino je sklonite za niz ivotinjskih vrsta, ukljuujui
gutere, abe i bube.
- Razmislite o postavljanju kuica za ptice
na drvene ograde, ako u bati nemate
dovoljno drvea i drugih prirodnih stanita za njih.

va jaina i trajnost neophodna. Debeli zidovi mogu da se podignu i od ponovo koriene grube drvene grae, a za njihove
temelje se ne troi mnogo mineralnih sirovina.
Zidovi su esto stanita za divlje ivotinje u bati. Gusto zimzeleno rastinje i zid
obrastao brljanom pruaju zatitu pticama koje se gnezde ili odmaraju i mnogim
vrstama insekata. Suvi kameni zidovi idealno su stanite za male sisare i gmizavce.
zamene za ciglu i kamen
U podrujima gde ima malo drveta i kamena, ili su skupi, zidovi se tradicionalno
prave od erpia - meavme blata i slame.
Dobro sazidan zid od erpia moe da traje
godinama. On je obino manje otporan na
vremenske prilike nego kameni zid, a da bi
bio trajniji neophodni su mu temelji koji ne
proputaju vlagu i nadstrenica - minijaturni krov koji natkriva zid sa obe strane, a
tradicionalno se pravi od trske ili kriljanih
ploa. Strane zida tite se slojem krenog
maltera. Blato se koristi i za nepeene cigle, ali ako nemate odgovarajuu glinu,
morate mu dodati kre ili cement da bi
cigle bile trajnije.
Zidovi od nabijene zemlje prave se od
slojeva zemlje bogate glinom koji se reaju jedan na drugi u kalupima. Druga varijanta su zidovi koji se prave tako to se
mrea od prua prekriva blatom i slamom
ili meavinom blata, slame i kravlje balege.

138

ORGANSKA BATA

Efikasna i ekoloki pogodna zvuna izolacija postie se ramom od isprepletenih,


nedavno orezanih vrbovih grana, koji se
ispunjava zemljom u koju se ukorenjuju
grane. Prave se i ramovi od suvih grana vrbe, a zatim se ispunjavaju zemljom u kojoj
rastu biljke za prekrivanje zemljita. Takoe, buku smanjuju i zidovi od gusto uvezane trske.
U ekolokom smislu, nesumnjivo najpogodnija batenska pregrada je ivica (videti str. 148-149). Meutim, za njeno izrastanje (razvie, formiranje) treba mnogo vremena, treba da se redovno potkresuje i
zauzima mnogo prostora. Ograde su praktina zamena kad u batama ima manje
prostora, a jasno definisanje granica je prioritet.
Ograde
Drvo je najee korien materijal za
ograde, koji je u ekolokom smislu i najprihvatljiviji. Naalost, veina ograda pravi
se od amovine koja nije dugotrajna, pa se
za njenu zatitu koriste jaka sredstva (videti str. 130). U stvari, poto su ploe za
ogradu retko kad u kontaktu sa zemljom,
to za drvo predstavlja najvei rizik od truljenja, za njihovu zatitu dovoljan je sloj
vodootporne boje. Stubovi za ograde izloPoeljan izbor ograda
- Ploe od presovanih ostataka orezivanja
kune izrade ili od lokalnih proizvoaa.
- Drvo iz obnovljivih uma, neobraeno
sredstvima za zatitu.
- Ploe od prirodnih materijala kao to su
vrbove grane, trska ili bambus.
- Drvo iz obnovljivih izvora, obraeno
ekoloki prihvatljivim sredstvima zatite.
- Reciklirano ili otpadno drvo.

Izbegavajte
- Drvo obraeno C.C.A. pod pritiskom.
- Drvo obraeno kreozotom.
- Tropske vrste drveta i drvo iz neobnovljivih uma.
- Plastiku i reciklirani PVC.

eni su truljenju najvie u nivou zemljita,


gde se spajaju drvo, vazduh i zemlja. Za
njihovu izradu preporuuju se kedar i bagrem zbog prirodne trajnosti. Betonski temelji produavaju vek drvenim stubovima i
ine ih lakim za zamenu.
Standardne drvene ograde prave se od
stubova i poprenih greda, punih ploa i
letvica. Ploe mogu da se prave i od presovanih ostataka orezivanja i drugih materijala, kao to su trska i vrbove granice.
Takve ploe moete da kupite ili da ih sami
napravite. Naroito su pogodne za lagane
zaklone u bati, isto kao i senice i zakloni
od bambusa.
tapovi bambusa esto putuju preko pola sveta da dou do vas. Ekoloki prihvatljiva alternativa je gajenje sopstvenog
bambusa za pritke, lake konstrukcije i zaklone. tapovi moraju da se sue polako
tokom 3 do 6 meseci, posle ega se uvezuju kanapom. U njima mogu da se bue
rupe, ali ne i da se zakivaju ekseri, jer se
cepaju.
Drugi materijali
Ograde, pregrade i stubovi od vetakog drveta (videti str. 132) mogu da budu
korisni; jer dugo traju i nikad ne trule. Meutim, postoji problem njihovog odlaganja. Proizvodi od plastike ili kombinacije
plastike i ice teko se recikliraju i trenutno
BamBUS za taPOve
Na prostoruma Balkana mogu da se gaje
mnoge otporne vrste bambusa. Da bi izrasli tapovi duine 2-3 m, potrebno je
oko 3 godine. Secite ih iznad kolenaca,
gde su puni, da kia ne bi prodrla do osnove biljke, to bi izazvalo njeno truljenje. Potraite:
- Phyllostachus aureosulcata var. aureocaulis, P. nigra i P. vivax
- Pseudosasa japonica
- Semiarundinaria fastuosa
- Yushania anceps
Imajte u vidu da neke vrste imaju rizome
koji se brzo ire.

139

OKVIR ZA BATU

samo poveavaju probleme deponija i spaljivanja smea.


Metal, koji je neobnovljiva sirovina za iju proizvodnju se troe ogromne koliine
energije, treba koristiti samo u specijalnim
sluajevima, na primer, oko balkona ili krova nad batom, gde je vrstina i lakoa
konstrukcije neophodna. Ukrasi od gvoa
ponekad su neophodni da bi se sauvao
arhitektonski stil zgrade, a esto mogu da
se nau na otpadima.

PROizvODi OD PRUa
Obnovljivo i odrivo, prirodno i svestrano, prue je nezamenljiv graevinski materijal za organskog batovana.
Prue je granje koje izrasta iz panjeva
koji se svakih nekoliko godina seku do nivoa zemljita. Oni nastavljaju da ive i posle svakog orezivanja isteruju mladice. Na
slian nain izrasta i okresano drvo, osim
to se grane seku na veoj visini.
Veina listopadnog drvea pogodna je za
proizvodnju prua koje moe da se see u
ciklusima, u rasponu odjednom godinje
za vrbu, do svakih 20 godina za vee panjeve jasena ili bagrema.
U mnogim delovima sveta, ali i u naoj
zemlji, postoji komercijalna proizvodnja

predmeta od prua. Naravno, batovani na


srednjim ili velikim posedima proizvode
prue u kunoj radinosti.
Drevni zanat
Rast prua obino prevazilazi ivotni vek
drveta. Jasen po pravilu ivi oko 200 godina, ali ako mu se prue s panja redovno
see, moe se oekivati da nastavi da ivi
i vie od 1.000 godina.
U Evropi se prue najee gaji na leski,
jasenu, pitomom kestenu, hrastu, jovi, javorolisnom platanu, vrbi, grabu, javoru i lipi. Ako se pravilno gaji, povrina pod pruem moe da bude jedno od najbogatijih
stanita umerenih predela, s najraznovrsnijom florom i faunom.
korienje grana iz bate
Grane koje se orezuju u bati mogu da
se koriste isto kao i prue. Orezivanjem drvea i bunja u bati dobijaju se grane
manjeg prenika, razliite trajnosti, savitljivosti, jaine i boje. Isplati se da eksperimentiete s vrstama iz vae bate.
Ukrasni dren (sorte Cornus alba), vrba
(vrste roda Salix) i jasen (vrste roda Fraxinus) imaju najbogatije boje kore za ukrasne ploe u pletenim zaklonima. Za pas-

Prue. Levo: seenje prua leske kosirom, s panja koji se redovno potkresuje. Sredina: iseeno prue naslagano za suenje. Desno: jedna od najjednostavnijih vrsta zaklona pravi se
od iseenog prua povezanog kanapom. Ovaj na slici posluie kao nosa za areni pasulj.

140

telnije tonove, treba da se oljuti kora s


grana. Koristan materijal su i odseene donje grane krupnijih vrsta drveta, kao to
su kedar i empres. Oni, kao i neki drugi
etinari, esto imaju prirodno savijene donje grane, od kojih, kad se odseku, mogu
da se naprave senice. etinari uglavnom
nisu pogodni za prue. Mnoge vrste uvenu
kad im se grane poseku do stabla. Meutim, tisa i kleka (Juniperus communis)
isteruju mladice posle rezanja grana, ako
se ono ne obavlja previe esto. Ako morate da poseete stabla ove dve vrste, od
njih ete dobiti dragoceni graevinski materijal.
Mnoge vrste drveta koje je inae krto,
mogu da se koriste ako se grane, naroito
mlade, poseku u prolee, kad ih biljni sok
ini savitljivijim i pogodnijim za pletenje.
Uobiajeno vreme za seenje prua je zima, kad je drvee pasivno.
Odseeno granje ivih ograda od biljaka
kao to je kalina (Ligustrum) dovoljno je
savitljivo za manje senice i oiviavanje leja. Starije, deblje grane koje se seku kad
se ive ograde obnavljaju, korisne su za
ramove za vee ploe.
Sve vrste grana koje se orezuju, naroito one s granicama koje su suvie male
za drugu namenu, mogu da se koriste za
presovane ploe.
Potpore za biljke
Potpore za penjanje biljaka mogu da se
prave od prua ili orezanih grana bunja i
ivih ograda koje su dovoljno dugake.
One traju godinu ili dve, ako su u kontaktu sa zemljitem, a due ako nisu. Potpora
od krivog granja najbolja je za biljke kao
to je graak eerac koji se penje pomou raljika ili vitica. Prave grane dobre su
za isprepletene penjaice.
Kad koristite vrbove grane, ogulite im
koru s donjeg dela (ili sa cele grane) da
biste spreili ukorenjivanje.To je lako ako
se uradi odmah posle seenja.
Od savitljivih grana moete da pravite
kupaste potpore u obliku indijanskog atora. Da biste im obezbedili veu stabilnost,

ORGANSKA BATA

da mogu da nose tee penjaice kao to su


rue, oko osnove spiralno opletite tanje
grane vrbe. Za to moete da koristite i due, jae grane penjaica kao to su orlovi
nokti i glicinija.
Da biste napravili lune senice od savijenih grana, koristite veu klupu ili vrsto
zemljite kao osnovu za postavljanje rama: dve uspravne i nekoliko poprenih
grana. icom uveite vrhove uspravnih
grana da napravite luk. Da biste ga ojaali, izmeu uspravnih grana uvrstite poprene, ekserima ili kanapom. Zatim unakrsno postavljajte manje grane da prekrijete ram.
korienje lejlandovog paempresa
Dobro je poznato da Lejlandov paempres (x Cupressocyparis leylandii) veoma
brzo raste, ili se malo zna da se od njega

zaklOn OD leSkOvOg i vRBOvOg


PRUa
Zabodite nosee uspravne grane u zemlju. Za zaklon do visine od 1,2 m, one treba da budu prenika oko 4-5 cm. Pobodite ih na 30 cm dubine u zemlju, s
razmakom od 60 cm.
Izmeu noseih, postavite jo uspravnih grana. One su obino manjeg prenika (oko 2,5 cm) i zabijene u zemlju tek
toliko da budu stabilne da bi oko njih
moglo da se plete prue.
Za pletenje, isecite zelene grane prenika oko 1,5 cm. Pletite ih oko uspravnih
grana, vodei rauna da se svaka nova
grana vrsto oslanja na prethodnu i da su
redovi gusto zbijeni. Krajevi poprenih
grana treba da prelaze preko krajnjih uspravnih za oko 5 cm zbog stabilnosti. Moete da pletete s jednom granom po redu
kao na slici, ili, ako imate fino leskovo ili
vrbovo prue, s po tri ili vie grana po
redu.
Za vie zaklone potrebne su nosee grane od 7,5 do 10 cm u preniku, s razmakom od 1,2 do 2 m i uspravnim granama
izmeu, kao to je opisano.

141

OKVIR ZA BATU

dobija izuzetno trajno drvo za upotrebu na


otvorenom prostoru.
Ono ne moe lako da se nabavi, zato ako
ste kojim sluajem nasledili stari, prerasli
zaklon od Lejlandovog paempresa, znajte
da ima mnogo veu vrednost nego tek
samo kao materijal za seckanje. Ako moete, osuite stubove u garai ili upi godinu dana pre nego to ih upotrebite. Trajae due nego ako ih koristite odmah posle seenja.
Zavisno od veliine, stabla mogu da se
koriste za stubove ograda i pergola ili za
lukove. Krupnije grane koje su prirodno
zakrivljene korisne su za vrhove lukova i
pergola, a manje mogu da se pletu u senicama. Naalost, panj ne isteruje mladice
kad se stablo posee.

purea i hibridi vrste Salix alba, mada mogu


da poslue i sve druge vrste vrbe sa savitljivim granama dovoljne duine i jaine.
Savitljivost grana vrbe omoguuje da se
od njih prave razne konstrukcije, ukljuujui senice, tunele, kupole i skulpture. Zakloni od ive vrbe su veoma jaki i veoma
delotvorni kao vetrobrani tamo gde drugi
materijali nisu. Grane se seku i koriste zimi
da bi se osiguralo njihovo ukorenjivanje.
Kad se grane uvrste, svake godine daju
nove bujne izdanke. Zbog toga je neophodno da se zimi orezuju, da bi struktura
zadrala oblik. Kad od vrbe birate mesto za
zaklon, koji je neto izmeu ograde i ivice, ne zaboravite da se novi izdanci leti
ire i do metra sa svake strane.
jednostavan zid od vrbe

zakloni i konstrukcije od ive vrbe


Elegantna reetkasta ograda moe da se
napravi od tek iseenih grana vrbe, koje se
posle izvesnog vremena ukorenjuju i izrastaju, pretvarajui ogradu u zeleni, ivi zaklon. Za to se najee koriste bujnije vrste kao to su Salix daphnoides, Salix pur-

Potreban vam je izbor vrbovih grana,


sortiranih po duini u svenjeve, i membrana za suzbijanje korova iroka otprilike
metar, a dugaka koliko i zid, kao i metalni tap, eki, makaze za orezivanje i kanap.

konstrukcija od ive vrbe. Od ive vrbe moe da se napravi neverovatan spektar zaklona, tunela, kupola i drugih objekata. Ako se oni zapuste, vrba e izrasti u pravo drvo. Naalost, neete moi da ih odravate veno, zato vodite rauna da na glinastom zemljitu koje
se slee ne postavljate konstrukcije od vrbe do kue u manjoj udaljenosti nego to je konana visina vrste vrbe koju koristite.

142

Lak za rad kad su grane mlade i zelene; mladi tapovi koriste se za vezivanje
Dobra
Brest (vrste roda Ulmus)

Pogodna za gusto pletenje i ive zaklone, u kojima moe da opstane znatno due
Umerena 3-5 godina

Slaba do umerena 1-4


godine

Odlina
Vrba (vrste roda Salix)

Moe da oslabi kad se osui; koristi se za manje ploe


Umerena

Slaba 1-3 godine

Oble grane za okvire i stubove - mladice su savitljive

Javorolisni platan (Acer


pseudoplatanus)

Dobra 3-8 godina


Samo mlade grane
Hrast (Quercus robur)

Odlina za pletenje
2-3 godine
Vinova loza (vrste roda Vitis) Veoma dobra

Umerena 2-3 godine


Dobra, dok su grane mlade
Jasen (Fraxinus excelsior)

Sve vrste pravih ili savijenih grana za senice; ploe od pletenog prua

Sve vrste, tradicionalno za ograde, moe da se cepa u tanke tapove ili gredice
za vezivanje

Dobra 3-8 godina


Dobra
Leska (Corylus avellana)

Primena / napomena
trajnost
Savitljivost

- Potpore (oslonci, pritke) za graak i


visoke viegodinje biljke.
- Stubovi, zakloni i kupaste potpore za
penjue vrste pasulja.
- Ukrasne tronone potpore za ukrasne
penjaice.
- Pletene korpe i zakloni - uzmite asove
pletenja da nauite kako da pravite jednostavne predmete.
- Ivice za leje - ekserima privrstite deblje tapove za koie, ili prepletite savitljivije grane izmeu blie postavljenih koia da biste stvorili mini ogradu.
- Metle od prua - vrsto uveite kanapom tanje prue od breze ili utilovke,
potom provucite zailjen tap kroz vrh
zaveljaja.

vrsta

UPOtReBa kOeva i ORezaniH


gRana U Bati

vRSte kOje SU POgODne za Pletenje PRUa

- Prvo prostrite membranu i uvrstite je


ili ukopavanjem ivica ili koristei velike iane spajalice.
- Metalnim tapom napravite rupe za saenje po sredini membrane, na razmaku
od 15 do 20 cm, dubine 30 cm, pod pravim uglom. Za nosae odaberite deblje,
prave grane i zabijte ih u rupe.
- Od tanjih grana napravite dijagonale.
Iza svakog nosaa izbuite rupe pod uglom od 45. Zabijte grane u rupe i opletite
ih dijagonalno preko etiri nosee grane.
Ponovite postupak s druge strane, buei
rupe u suprotnom pravcu, s druge strane
svakog nosaa.
- Od dugakih, tankih grana napravite
gusto isprepletenu traku preko vrha. Konano, veite slobodne krajeve tako da
formiraju ukrasne lukove preko vrha.

ORGANSKA BATA

Dobra

Zadrava boju kad se osui

Dovoljna
2-3 godine
2-3 godine
2-3 godine

Dobra

Dobra

Dobra

Orlovi nokti (vrste roda


Lonicera)

Glicinija

Pavit

Dunjarica

utilovka (vrste roda Cytisus) Dobra

Dobar za pletenje
Dobra za pletenje

Umerena

Dobra

Dobra, naroito tanki izdanci Umerena

Lovor (Laurus nobilis)

Pogodna za pletenje

Umerena

Tanke grane su korisne za ukrasno pletenje oko ramova od drugog drveta; krupnije, starije grane pogodnije su za ramove za senice

Korisna za pletenje

Korisni za pletenje oko ramova od drugog drveta

Dobra za pletenje i metle od prua

Pogodan za sve vrste savijenih konstrukcija ili ploa od pletenog prua

Slaba

Dovoljna

Dobra

Ploe od pletenog prua za vee konstrukcije

Eukaliptus

Slaba

Dovoljna

Lipa (vrste roda Tilia)

Zelenika (vrste roda Ilex)

Umerena do dobra 3-5


godina

Veoma dobra

Ruj (vrste roda Rhus)

Veoma savitljiv to je pogodno za sloenije pletenje - radite s rukavicama


jer vie vrsta imaju sok koji nadrauje kou

Pogodna za manje senice


Pogodne kao potpora za biljke

Slaba 1-3 godine

Dobra

Jabuka (vrste roda Malus)

Ne moe da dri eksere - povezuje se buenjem rupa ili kanapom

Sve vrste senica i lakih konstrukcija

Senice od savijenih grana

Metle od prua; ploe za manje ograde

Tradicionalno se koristi za izradu metli

Primena / napomena

Slaba 1-3 godine

Umerena 3-5 godina

Dobra, vrlo savitljive grane

Dren (vrste roda Cornus)

Breskva, trenja, ljiva (vrste


Slaba do dovoljna
roda Prunus)

4-8 godina, zavisno od


prenika

Savitljiv kad je zelen

Bambus (videti str. 137)

Breza (vrste roda Betula)

Dobra, dok su grane mlade,


Slaba
postaju krte kad se osue
Umerena do dobra 3-5
Kalina (vrste roda Ligustrum) Dobra
godina
Smreka i kleka (vrste roda
Dobra
Dobra
Juniperus)

trajnost
Umerena 1-3 godine

Savitljivost

vrsta

Topola (vrste roda Populus)

OKVIR ZA BATU

143

Drvenaste biljke i penjaice


Kao kulise na sceni, drvee, bunje i
penjaice stvaraju pozadinu za cvee.
Drvee i bunje stvaraju trajnu scenografiju bate. Drvee daje strukturu i visinu, senku, dubinu i izraz batenskom pejzau. ive ograde se sade da bi oiviile
batu ili je podelile na zasebne celine.
bunje je strukturni element bate, kojoj
daje zanimljiv sezonski izgled, kao i trajnu
pozadinu za cvee. Ova tri batenska elementa zahtevaju relativno malo panje,
delotvorno prekrivaju velike povrine, suzbijaju rast korova, a ako se paljivo odaberu, pruaju bati raznovrsnost i zanimljivost tokom cele godine.
DRvee za male Bate

Acer griseum, A. campestre, i A. palmatum i sorte


Amelancheir (mnoge vrste)
Cornus kousa var. chinensis
Crataegus (mnoge vrste)
Labumum anagyroides
Uauidambar styraciflua
Malus zlatna zolja (i druge vrste)
Oxydendrum arboreum
Prunus (mnoge vrste)
Sorbus (mnoge vrste)
Stewartia (mnoge vrste)
Styrax japonicus

Boja i oblik
Crvene grane Cornus alba ispunjavaju
zimsku batu sjajnim bojama. Uska kronja Liquidambar styraciflua, ini ga idealnim za male bate, jer raste u visinu, a ne
zauzima mnogo prostora. U jesen, lie
ovog drveta dobija fantastine nijanse
crvene boje (videti slike u boji na kraju
knjige, str. 467).

Drvenaste biljke odlino su sklonite za


ptice, sisare i insekte, kao i vaan izvor
hrane i materijala za gnezda. Za to to im
bata prua smetaj i hranu, ivotinje zauzvrat igraju kljunu ulogu u njenom organskom odravanju. Drvenaste biljke najsporije se razvijaju, ali zato ive najdue.
Tokom prvih nekoliko godina napredak se
slabo primeuje, ali onda iznenada shvatite da se mladica koju ste zasadili pre nekoliko godina pretvorila u divno drvo.
znaaj drvea
Postoji stara izreka Plevi korov kao da
e sutra umreti, sadi drvee kao da e
veno iveti, koje bi trebalo ee da se
pridravamo. Mnogi ljudi su neodluni kad
treba saditi drvee, jer misle kako ga nikad
nee videti u punoj zrelosti. Ako kao primer zrelosti zamiljate stari, vornovat
hrast, onda ste u pravu. Ako biste, s druge
strane, bili zadovoljni stablom koje je dovoljno iroko da moete da ga obuhvatite
rukama, i kronjom koja e vam obezbediti popodnevnu hladovinu, onda treba odmah da izaete napolje i iskopate rupu za
njega. Saenje drveta je uvek poseban in
i savren nain da obeleite neki vaan dogaaj kao to su roenje ili venanje.
Zasadite drvo u ast drage osobe ili vanog dogaaja.

Drvee ima kljunu ulogu u ivotnoj sredini. Ono isti vazduh koji udiemo, upija
prainu i buku, prua hranu i sklonite divljim ivotinjama i funkcionie kao klimatski
termostat. Tokom leta stvara dobrodolu

145

DRVENASTE BILJKE I PENJAICE

hladovinu u kojoj je nekoliko stepeni nia


temperatura nego u senci koju stvaraju
zgrade. Tokom hladnih zima, granje drvea stvara vazdune depove koji zadravaju toplotu i stvaraju blau mikroklimu.
izbor pravog drveta
Glavni kriterijumi prilikom sadnje drveta
treba da budu njegova odrivost u uslovikORa PRivlanOg
izgleDa

Acer capillipes, A. griseum,


A. pensylvanicum Arbutus
unedo
Betula (veina vrsta)
Comus alba sorte, C. stobnifera
Flaviramea
Eucalyptus gunnii
Euonymus alatus
Hydrangea aspera sorte
Lagerstroemia indica
Pinus bungeana
Prunus serrula
Rosa glauca
Rubus cockburnianus, R.
thibetanus
Srebrna paprat
Salix alba Britzensis
Stewartia (veina vrsta)
za jeSenje BOje

Acer (mnoge vrste: npr.


javor, Acer campestre)
Amelanchier lamarckii
Aronia melanocarpa
Berberis thunbergii
Cercidiphyllum japonicum
Cercis canadensis
Cornus alba, C. controversa,
C. Edijevo belo udo,
C. kousa var. chinensis
Cotinus coggygria
Crataegus monogyna
Ginkgo biloba
Hamamelis mollis

ma konkretnog zemljita i klime kao i njegova konana veliina. Postoji velik izbor
malog drvea koje je pogodno za male
bate, kao to su vrste roda Sobus i
Cornus, mnoge vrste javora, divlje jabuke
i Amelanchier lamarckii. U maloj bati naroito je vano da drvee bude izuzetno
zanimljivo tokom cele godine. Tome e doprineti lep izgled kore, boja lia, jesenje

Hydrangea quercifolia
Laburnum anagyroides
Uquidambar stryraciflua
Malus zlatna zolja, M.
tschonoskii
Nyssa sylvatica
Oxydendrum arboreum
Parrotia persica
Prunus sargentii
Quercus coccinea, Q. palustris, Q. rubra
Rhus typhina
Sorbus alnifolia, S. Dozef
Rok
Viburnum opulus, V. plicatum Mariesii
UkRaSni PlODOvi

Amelanchier lamarckii
Arbutus x andrachnoides*,
A. unedo*
Aucuba japonica**
Berberis (naroito listopadne vrste)
Callicarpa dichotama
Chaenomeles
Cornus (mnoge vrste)
Cotoneaster* (neke vrste)
Daphne mezereum
Ilex aquifolium sorte*
Mahonia aquifolium*
Malus Adams, M. zlatna
zolja,
M. straar
Photinia davidiana*
Primus laurocemsus*
Pyracantha
Rosa glauca, R. moyesii, R.
rugosa

Sambucus nigra
Skimmia japonica* **
Symphoricarpos (bele bobice)
Sorbus aucuparia
Vaccinium
Viburnum betulifolium, V.
opulus (crvene bobice)
Vitis
*zimzelene **enske biljke

za HlaDOvinU

Aesculus parviflora
Alnus glutinosa, A. incana
Amelanchier lamarckii
Aralia elata
Berberis
Camellia japonica*
Cornus (mnoge vrste)
Corylus maxima Purpurea
Euonymus europaeus, E.
fortunei*
Hedera*
Hydrangea quercifolia
Ilex*
Juniperus x pfitzeriana*
Mahonia aquifolium*
Pieris japonica
Prunus laurocerasus*, P.
lusitanica*
Rhododendron*
Robinia pseudoacacia
Frisia
Sarcococca*
Skimmia*
Stephanandra incisa
Viburnum davidii*
*zimzelene

146

lie i plodovi - kako ukrasni, tako i jestivi.


Na izbor drveta utie i mesto na koje ste
planirali da ga posadite.
Drvo mora da odgovara vaoj bati.
Moda iz detinjstva imate divna seanja na
alosne vrbe pored jezera u parku, ali toj
vrsti drvea neophodna je vlaga, koja postoji pored jezera, i dovoljno prostora koga
ima u parku, ali ni jednog ni drugog nema
u prosenom dvoritu iza kue s jezercetom.
Smetanje drveta
Postoje mnoge strane prie u kojima se
drvee okrivljuje za oteivanje kua - korenje koje razbija temelje ili blokira kanalizaciju i slino. Meutim, samo korenje retko kad oteuje graevine. Veina problema nastaje u glinastim zemljitima, koja se
ili sleu posle veoma sunog vremena ili
podiu (ire), obino posle vaenja drveta.
Zdravo drvo uzima velike koliine vode iz
zemlje i za vreme izuzetno jakih sua zemljite se isuuje i tone. Kad se drvo izvadi,
ono vie ne vue vodu iz zemlje, to kod
glinastog zemljita uzrokuje podizanje.
Korenje drvea ponekad prodire u kanalizacione cevi, u kojima se tokom vremena
proiri i izaziva njihovo pucanje. Brezu,
trenju, jabuku, kruku i ljivu treba saditi
na udaljenosti veoj od 4 m od kue, naroito u tekim zemljitima. Jasen, bagrem,
kesten, lipu, platan, javorolisni platan i vrbu treba saditi na najmanje 7 m od kue,
a hrast i topolu najbezbednije je drati
dalje od 12 m od kue ili veih pomonih
zgrada.
Kad sadite drvee oslonite se na logiku
zdravog razuma. Pogledajte poloaj sunca
tokom dana i zamislite gde e padati senka drveta. Pazite da va omiljeni kutak za
doruak ne padne u duboku hladovinu. Ne
zaboravite, korenje se iri po povrini koja
je vea nego ona koju natkriljuje kronja,
to znai da smanjuje nivo vlage i hranljivih sastojaka u zemljitu koje okruuje
drvo.

ORGANSKA BATA

Proreivanje i pletenje grana i


prua
Redovnim orezivanjem i usmeravanjem
rasta grana moe se postii prilino velik
rast drveta u ogranienom prostoru. Breza, lipa, platan i grab mogu da se koriste
za ive ograde koje izgledaju kao ivice na
visokim panjevima, sa slobodnim prostorom izmeu njih. Takoe, grane mogu da
im se prepletu tako da rastu du vodoravnog rama, a da se boni izdanci orezuju.
Oba stila postiu rast u visinu bez zauzimanja mnogo prostora, ali bie uspeni
samo ako se drvee redovno orezuje jednom godinje da bi dobilo potkresan, uredan izgled.
U starijim batama, ljudi se esto bore s
velikim drveem koje baca iroku senku i
dominira pejzaom. Mnoge vrste visokog
drvea, kao to su lipa i breza, mogu da se
okresuju, to znai da im se oreu sve grane i stablo do visine oveka. To treba da se
radi svakih 7 do 10 godina. Po tradiciji, drvee se okresuje da bi se dobilo drvo za
kunu upotrebu, a mladi izdanci se tite od
ivotinja koje bi da ih jedu. Slian postupak je uzgajanje prua, zbog kog se drvo
odsee do panja. Leskovo prue je popularno jer je savitljivo i viestruko korisno u
bati.
Eukaliptus se esto gaji kao panj ili potkresan bun u bunastim ili meovitim rubovima (ivicama) bata u umerenim predelima. Njegovo plaviasto-belo lie veoma je lepo kao pozadina za druge biljke i
naroito je popularno meu aranerima
cvea.
izbor pravog bunja
Zanimljiv oblik i boja lia, lepo granje,
cvetovi i plodovi, kao i ptice koje se gnezde, neki su od kvaliteta koje bunje unosi
u batu. Ono moe da bude pozadina, prekriva zemljita ili glavna biljka u bati,
zavisno od toga kako i gde se koristi. bunje moe da bude zimzeleno, s liem neuobiajenih boja, raznobojno ili da ima i-

147

DRVENASTE BILJKE I PENJAICE

vopisno jesenje lie. Neki bunovi veoma


su mali, kao sunanica, pogodni za prednji
deo leja ili kamenite bate, dok neke vrste
rododendrona mogu da izrastu do veliine
kue.
Postoji ogroman izbor bunja, za sve uslove i ukuse. Uz malo prouavanja otkriete pravu biljku za svoju batu. Tih nekoliko sati utedee vam mnogo vremena koje
ete posvetiti gajenju bunja u narednim
godinama. Raskoni rododendroni, koji vole kiselo zemljite, u svim bojama i veliinama, cvetaju od kraja zime do poetka
leta; hortenzije najavljuju dolazak jeseni
svojim ljupkim ipkastim, snenobelim
cvetnim glavicama; udikovina koja prelepo
mirie cveta doslovno u svim godinjim
dobima; kurika koja prekriva zemljite jaka
je i pouzdana. Viburnum tinus moe da se
sadi kao zimzelena iva ograda ili bun za
poslednji red leje, dok je V. plicatum Ma-

riesii, sa elegantnom, slojevitom kronjom


i belim ipkastim cvetnim glavicama prizor
sam po sebi i zasluuje istaknut poloaj u
bati.
Vrste drena kao to su Cornus alba Sibirica i C. stolonifera Flaviramea ne nude mnogo to se cvetova tie, ali zato ujesen njihovo lie postaje ruiasto i crveno, a potom stabljike dobijaju naizmenino
tamnocrveni i zeleni odsjaj. U tom efektu
moe da se uiva do kraja zime, kad biljke
treba ponovo orezati. Dren moe da se sadi pojedinano, ali je efekat mnogo jai
ako se sadi u grupama od pet ili vie, ako
ima prostora.
Deo bate pod bunjem
Kad se uvrsti, bunje, naroito zimzeleno, veoma uspeno suzbija korov, ali dok
ne dostigne tu fazu razvoja, postoji vie
naina kako da se rasporedi po golom

DRvee i BUnje PRema vRSti zemljita


glinasto zemljite

Suvo zemljite

Bazno zemljite

Acer platanoides **
Aesculus **
Betula pendula
Chaenomeles **
Cornus **
Corylus avellana
Cotinus coggygria
Cotoneaster * (neke vrste) **
Euonymus alatus
Hedera helix *
Hypericum calycinum * **
Hex aquifolium sorte * **
Laburnum x watereri Vossii **
Mahonia *
Philadelphus (neke vrste) **
Prunus
Ribes sanguineum **
Rue
Salix (mnoge vrste)
Viburnum lantana **, V. opulus **
Weigela

Acer negundo, A. tataricum podv.


ginnala
Betula
Calluna vulgaris
Catalpa speciosa
Enkianthus campanulatus
Erica
Fothergilla monticola
Gaultheria *
Genista
Gleditsia
Ilex aquifolium *
Juniperus *
Pieris
Pinus *
Rhododendron *
Robinia
Rosa pimpinellifolia
Santolina *
Syringa
Vaccinium *

* zimzelene
** naroito pogodne za bazna
zemljita

* zimzelene

Acer campestre, A. platanoides


Aesculus glabra
Arbutus unedo *
Catalpa speciosa
Cornus mas
Cotoneaster * (neke vrste)
Euonymus
Forsythia
Fuchsia magellanica
Hypericum *
Lonicera * (neke vrste)
Morus nigra
Paeonia delavayi, P. lutea
Philadelphus
Prunus (japanska trenja)
Pseudosasa japonica
Quercus macrocarpa
Sophora japonica
Sorbus aria, S. intermedia
Syringa
Tilia
Vinca *
Weigela
* zimzelene

148

zemljitu. bunje moete da sadite gue


nego to je potrebno, a da ga proreujete
kada je potpuno razvijeno. Ako se paljivo
vadi za vreme sezone mirovanja, moe da
se presauje u druge delove bate. Takoe, prostor oko bunova moe da se ispuni zeljastim viegodinjim biljkama koje
prekrivaju zemljite, kao to su medunika i
mrtva kopriva (Lamium), koje e postepeno nestati usled irenja bunova. Jo jedna
mogunost je da sadite kroz propusnu
membranu za spreavanje rasta korova,
koju ete prekriti ljunkom ili seckanom
korom od drveta da se ne vidi. (Videti
Prekrivanje zemljita zbog suzbijanja korova, str. 74-75. Za sadnju, odravanje i orezivanje bunja videti str. 154-159.)
bunje za prekrivanje zemljita
Biljke za prekrivanje zemljita postale su
veoma popularne od sredine 20. veka, jer
znatno smanjuju koliinu rada u bati. Ako
se uspeno rasporede, trebalo bi da zahtevaju vrlo malo ili nimalo odravanja posle
uvrivanja, to ih ini zasadom koji omoguuje najveu utedu u batenskom radu. Ako ponete od dela bate bez korova,
ak i mladim biljkama nee biti potrebno
mnogo panje u periodu uvrivanja. Najbolje biljke za prekrivanje zemljita su zimzelene, s gustim granicama i niskom, irokom kronjom, kao to su Stephanandra
incisa Crispa i dunjarica. One spreavaju
svetlo da proe do zemljita, to onemoguuje rast korova.
Nekoliko etinara, kao to su sorte Juniperus communis, sorte J. horizontalis i
Tsuga canadensis Kolova ispruena, jeste delotvorno, ali im se ponekad zamera to
to se ne menjaju tokom godinjih doba.
Kantarion, s druge strane, cveta nekoliko
meseci, mada neki primerci kratko traju,
naroito u hladnijim predelima. Pojedine
vrste rua koje prekrivaju zemljite, kao
to je Maks Graf izrastaju u ivopisni prekriva koji odbija ivotinje i neeljene goste, ali kad zimi ostanu bez lia, nisu delotvorne u spreavanju rasta korova, a njihovo trnje moe da zagora plevljenje!

ORGANSKA BATA

ive OgRaDe i vetROBRani


Kad je u bati potreban nizak zaklon ili
vetrobran, za tu svrhu idealna je iva ograda. Ona e biti lepa pozadina, a istovremeno izvor hrane i sklonite za divlje ivotiBUnje za PRekRivanje
zemljita

Calluna vulgaris *
Cotoneaster horizontalis *,
C. mycrophyllus *
Erica *
Euonymus fortunei i sorte * **
Gaultheria * **
Hedera * **
Hypericum calycinum * **
Leucothoe walteri i sorte * **
Mahonia aquifolium * **,
M. repens * **
Microbiota decussata * **
Pachysandra terminalis * **
Rubus calycinoides *
Sarcoccoa hookeriana var. humilis * **
Skimmia japonica * **
Stephanandra incisa Crispa
Vinca * **
* zimzelene
** dobro podnose senku

Saveti za SaDnjU PRekRivaa


zemljita
- Mlade biljke najbre postiu eljeni efekat.
- Razmaknite biljke neto manje nego to
je njihova maksimalna irina.
- Dobro pripremite zemljite da biste
podstakli brz rast.
- Prekrijte zemljite da biste spreili rast
korova dok se biljke ne uvrste.
- Izbegavajte napadne (konkurentne, agresivne) biljke tamo gde mogu da stvaraju probleme.
- Ako meate biljke, neka se slau po bujnosti.
- Suzbijajte korov runo ili motikom dok
biljke ne prekriju zemljite.

149

DRVENASTE BILJKE I PENJAICE

nje. Na mestima koja su veoma izloena


vetru, ako ima dovoljno prostora isplati se
sadnja zatitnog pojasa, koji se sastoji od
nekoliko redova izmeanog drvea i bunja
koje e zadrati i razbiti vetar zatiujui
batu. Najbolja je meavina listopadnog i
zimzelenog drvea i bunja, od kojih ete
one najnie saditi okrenute na stranu s
koje duva vetar. Tako e se sila vetra umanjiti dok on prolazi kroz biljke i biva potisnut nagore.
koje biljke da koristite
Za ive ograde moete da koristite i drvee i bunje. Izbor ne zavisi samo od izgleda i naina na koji elite da odravate
ivu ogradu - na primer, kao uredno potkresanu ili preplavljenu cveem - nego i od
toga da li biljke odgovaraju zemljitu i klimi, i da li je iva ograda na izuzetno vetrovitom mestu. Kao najbolji izbor za mesta
izloena hladnim vetrovima smatraju se
bukva, kalina i Cornus mas. Biljke koje birate za primorske krajeve moraju da podnose vetrove koji nose morsku so. Ako je
svrha ive ograde da spreava ulazak radoznalih ivotinja kao to je jelen, oigledno morate da izaberete biljke koje takve
ivotinje ne jedu, ali nisu otrovne, kao to
je (na primer) tisa.
Formalne ive ograde
Zimzelene biljke su klasian izbor za potkresane ive ograde, jer imaju postojanu
boju i strukturu tokom cele godine. Tisa
(Taxus baccata) i imir (vrste roda Buxus)
tradicionalno se koriste za ive ograde s
pravilnim linijama; imir je idealan za nie
ograde jer raste sporije od tise. Zanimljiva
zamena za imir je Ilex crenata, zimzelena zelenika s malim, okruglim liem, takoe pogodna za precizno potkresivanje.
esto se sadi i kalina (vrste roda Ligustrum). Ona je jaka, ali samo delimino
zimzelena, a zimi je pomalo jednolina.
Bukva (Fagus silvatica) i grab (Carpinus
betulus) su listopadni, ali zadravaju suvo
lie, koje uti na vetru i presijava se ba-

karno-narandastim sjajem na zimskom


suncu. Brz efekat postie Lejlandov paempres (x Cupressocyparis leylandii), ali,
poto je visoko umsko drvo, brzo e izrasti do ogromne visine ako ga ne potkresujete redovno od ranog uzrasta. Pustite ga
da izraste do 30 cm iznad eljene visine, a
onda ponite da ga potkresujete od vrha.
Da bi iva ograda imala izgled kakav elite, potrebno je da je potkresujete najmanje dvaput godinje.
Saveti za SaDnjU ive OgRaDe
- Najjeftinije su biljke sa ogoljenim korenom. Kupite meavinu domaih vrsta, ili
gajite sopstvene biljke iz drvenastih reznica (videti str. 105).
- Sadite zimzelene biljke ujesen, a listopadne od jeseni do poetka prolea.
- Ne kopajte pojedinane rupe, pripremite rov irine 60-90 cm.
- U vetrovitim oblastima obezbedite zaklon u poetnoj fazi rasta.
- Prekrijte zemljite radi suzbijanja korova i zadravanja vode. Tokom prve godine zalivajte po suvom vremenu.
POtkReSivanje ive OgRaDe
Sa izuzetkom vrsta koje brzo rastu, kao
to su kalina i Lonicera nitida koje treba
potkresivati dvaput ili ak triput godinje
da bi se postigao uredan izgled, veina
ivih ograda, kao to je ova od bukve, na
slici desno, moe da se potkresuje jednom godinje. Ako potkresujete dvaput
godinje, neka prvi put bude posle poslednjeg mraza, jer osetljivi izdanci imira, na primer, mogu da se otete. Inae,
najbolje je da potkresujete krajem leta,
kad se zavri glavna sezona rasta. Na taj
nain, uivaete u urednoj, doteranoj ivoj ogradi do narednog prolea. Potkresujte na kratko, tako da doete gotovo
do duine prethodnog potkresivanja, ili
e iva ograda brzo postati preiroka ili
previsoka. Samo ive ograde koje cvetaju, kao to je forsitija, mogu da se potkresuju na due, pratei prirodne konture koje formira bun.

150

ORGANSKA BATA

Biljke za ive OgRaDe

Aucuba * **
Berberis gagnepainii #, B. thunbergii #,
B. thunbergii f. atropurpurea #
Buxus (imir) * ** #
Chamaecyparis sorte *
Cornus mas ** #
x Cupressocyparis sorte *
Elaeganus x ebbingei *Euonymus fortunei sorte * #Fagus sylvatica (bukva)
Forsythia #
Hippophae rhamnoides * #Ilex sorte (zelenika) * **
Kolkwitzia amabilis
Laurus nobilis (lovori) *
Ligustrum (kalina) * ** Lonicera nitida i sorte * **
Nandina domestica *
Nerium oleander * #
Potentilla fruticosa sorte *
Prunus laurocerasus sorte * **,
P. lusitanica * **
Rhododendron (neke vrste) * ** #
Rosa rugosa i sorte Taxus baccata
(tisa) * ** #
Thuja *
Viburnum *
* zimzelene
** podnose senku
# bezbedne od zeeva i jelena
podnose so u vazduhu

Poluformalne ive ograde


Ne moraju sve ive ograde da budu uredno podiane, a one koje cvetaju i raaju plodove ubrajaju se u najbogatije izvore hrane za divlje ivotinje (videti str. 194197). Za oputeniji utisak, probajte Viburnum tinus, koji moe da se oblikuje tako
da lii na oblake. U toplijim predelima,
lepu ivu ogradu formira Oleander, kao i
nebeski bambus. Neke vrste bunova koji
cvetaju pogodne su za ive ograde, bilo
formalne ili neformalne. Za zanimljiv izgled
krajem zime, tu su nenouti cvetovi Cornus mas, iz kojih krajem leta nastaju sjaj-

ne, crvene, jestive bobice. I forsitija koja


cveta u prolee dobra je za ive ograde.
utika svojim bodljama odbija neeljene
posetioce bate, a takoe dobra je kao
cvetna granica.
Jo jedan nain stvaranja neformalne
ive ograde je ivi zaklon od vrbe. Zelene
vrbove grane pobodu se u zemlju u zimskim mesecima i prepletu tako da formiraju zaklon. Do prolea e se ukoreniti i poeti da rastu. Novi izdanci se upliu u postojeu strukturu. (Videti Okvir za batu,
str. 141)

PenjaiCe (PUzaviCe)
Gajenje penjaica (puzavica) praktian
je nain da se povea visina i raznovrsnost
zasada, jer one ne zauzimaju mnogo prostora. Tradicionalno, penjaice se gaje uza
zidove, ograde, senice, pergole i potpore
(oslonce) za biljke.Takoe, mogu da se
gaje tako da prolaze kroz druge biljke. Na
primer, moete da pustite ruu penjaicu
kao to je Sombrai da izraste kroz granje
drveta ili buna.
Penjaice na biljkama-domainima
Kad penjaice sadite zajedno s drveem
ili bunjem, najbolje je da izaberete vrste
koje nee zadaviti svoje domaine, koje
e cvetati kad biljke-domaini nisu u cvetanju, i koje nemaju plodove ili jesenje lie. Na taj nain jedna vrsta nee smetati
drugoj i one e uspostaviti dugorono partnerstvo.
Da biste izbegli da penjaica ugui bun,
odaberite neku koja nije bujna i moe redovno da se orezuje. Odgovarajue vrste
ukljuuju hibride paviti koji cvetaju leti,
kao to su sorte C. viticella i C. texensis,
koji mogu da se oreu na 30 cm visine
mirisni slapovi
Zasadite gliciniju, jednu od najlepih penjaica, na mesto na kom ete moi da
uivate u njenom divnom mirisu kad se
poetkom leta okiti cvetovima.

151

DRVENASTE BILJKE I PENJAICE

zimi, ili potpuno zeljaste penjaice kao to


je zlatni hmelj (Humulus lupulus Aureus).Takoe, moete da koristite i jednogodinje penjaice, kao to su fantastini
plavi ladole ili mirisni graak eerac.
Osetljivije viegodinje biljke kao to je
Eccremocarpus mogu da se gaje i kao jednogodinje. Vodite rauna da jednogodinjim biljkama koje sadite blizu osnove drvenastih biljaka ostavite dovoljno prostora
jer e im se korenje meusobno estoko
boriti za vodu.
Zasadite penjaice to dalje od korena
drveta ili buna - i ne zaboravite da e rasti
u pravcu suneve svetlosti.
Bujne penjaice kao to je glicinija mogu
da se gaje uz potpore (oslonce), ako ih
orezujete na kratko. Ako izbegavate da to
inite, bolje je da ih gajite uz jae, stabilnije pergole ili kuni zid - negde gde ete
moi da uivate u njihovom mirisu. Meu
penjaice s najjaim mirisom, za lukove i
senice, ubrajaju se glicinija, orlovi nokti,
mnoge vrste rua i Jasminum officinale.
tehnike penjanja
Penjaice imaju razliite tehnike uspinjanja uz podlogu. Najlake za odravanje su
vrste kao to su brljan i Parthenocissus,
koje imaju korenie ili jastuie kojima
prianjaju za podlogu, to ih ini idealnim
za povrine bez mogunosti postavljanja
potpora. Vodite rauna da takve biljke ne
otete stare cigle, malter ili gips. Ako ivite u staroj kui, bezbednije je da u malter
urafite okaste kukice, kroz njih provuete
voice od galvanizovane ice za penjaice
kojima treba potpora. Neke vrste, kao to
je glicinija, rastu uz konopce, stubove ili
grane. Druge, kao to je graak eerac,
dre se uz podlogu pomou malih pipaka,
a pavit se lisnim peteljkama omotava oko
granica, kanapa ili ice. Biljke s trnjem,
kao to su rue, uspinju se kaei se za
podlogu. To je efektno kad se bore za
prostor u bujnoj vegetaciji, kakav je sluaj
u divljini, ali ih u bati treba vezivati, ako
elite da ih usmeravate uz zidove ili stubove.

bunje koje se penje uz zidove obino se


sadi zajedno s penjaicama, ali je esto
osetljivo na mraz i potrebna mu je zatita
koju prua zid. Neke druge vrste imaju
razgranatu kronju i potrebna im je potpora (na primer, Pyracantha coccinea). One
se obino orezuju i privruju za zid, tako
da mogu da rastu na zatienom, osunanom mestu.
Usmeravanje penjaica
Isplatie vam se da u prolee i poetkom
leta, kad penjaice brzo rastu, posvetite
malo vremena njihovom usmeravanju. Kod
mnogih vrsta, naroito rua, cvetni pupoljci nastaju iz vrnih pupoljaka, dok iz bonih pupoljaka nastaje samo lie. Kad grane penjaica usmerite da rastu vodoravno,
boni pupoljci e poeti da rastu uspravno
i iz njih e, isto kao iz vrnih pupoljaka, izrasti cvetovi. Tako ete, vezivanjem grana
uz postojeu potporu i usmeravajui ih da
rastu popreko umesto uvis, obezbediti
stvaranje mnogo veeg broja cvetova koji
e biti u nivou oiju.
Nikad ne koristite plastiku ili metal za vezivanje, jer e se usei u grane koje rastu,
presecajui tok biljnih sokova i stvarajui
slabu taku. Vezice od prirodnih vlakana
posle izvesnog vremena e istrunuti i pui,
oslobaajui penjaicu koja se iri. Do tada se ona obino ve uvrstila na vioj taki, to znai da e ostati u eljenom poloaju. Ipak, poeljno je da redovno proveravate penjaice, olabavljujete suvie vrsto vezana mesta i vezujete nove izdanke.
to su mlai, lake ete ih saviti u eljenom pravcu.
Ako ste odluili da pustite penjaicu da
se probije do teko dostupnog mesta, obavezno odaberite vrstu kojoj nije potrebno
redovno orezivanje.
Privezivanje
Vezice od prirodnih vlakana vremenom
istrunu i ne steu granje. Ipak, redovno
proveravajte biljke iji izdanci brzo rastu i
otputajte veze ako je potrebno.

152

ORGANSKA BATA

klaSian izBOR
vrste kojima nije potrebno orezivanje

vrste kojima je potrebno orezivanje

Clematis montana jedna je od bujnijih vrsta paviti


koja cveta u prolee. Tamnozeleno lie lepo se slae s plaviastoruiastim cvetovima koji izrastaju
krajem prolea. Iako joj ne prija orezivanje, bujnu
kronju neophodno je povremeno potkresati na kratko. To treba da se uini posle cvetanja.

Clematis viticella je pavit koja cveta leti, i ima mnogo sorti hibrida kojima prija godinje orezivanje na
30 cm. Time se podstie bujniji rast novih izdanaka,
koji potom mogu da se usmeravaju kako bi dali cvetove u visini oiju.

Hydrangea petiolaris e se lako uspenjati uz zid


okrenut severu, to je idealno ako treba da kamuflirate garau ili upu. Iako joj treba nekoliko godina da
se uvrsti, njene ljuspaste grane crvenosmee boje
brzo e vas oarati kad u prolee iz njih izrastu zeleni listovi, a ubrzo potom i beli, ipkasti cvetovi nenog mirisa.
Parthenocissus quinquefolia je listopadna penjaica kojoj ne treba potpora, s veoma lepim liem,
koje u jesen dobija fantastine boje. Poto je bujna,
idealna je za prekrivanje zida ili rast kroz visoko drvo
kao to je bor, jer njeno jesenje lie stvara divan
kontrast.

RUe
Mnogi batovani vole rue, koje se esto
smatraju najplemenitijim batenskim cveem. One mogu da budu teke za gajenje
i na njih se troi najvea koliina pesticida
u neorganskim batama. Meutim, uz paljiv izbor i dobre uslove gajenja, rue mogu uspeno da se proizvode organski. Malo vrsta je potpuno otporno na bolesti, ali
su neke vrste i sorte manje podlone (pogledajte kolonu na sledeoj strani). Stvaranje dobrih uslova pomoi e da rue ostanu zdrave.
izbor rua za gajenje
Neke vrste rua su manje pogodne za
organsku proizvodnju od drugih. bunastim vrstama, kao to su hibridne ajevke i
floribunda (sa grozdovima cvetova), ne
prija konkurencija u nivou korena i zato se
esto u ruinjaku gaji samo jedna vrsta.
Potrebno im je mnogo prostora, ne prija
im saenje ispod drvea i, zbog injenice

Rue penjaice treba orezivati jednom godinje, uklanjajui starije grane sa cvetovima i proreujui ih
tako da bi se podstakao rast novih pri osnovi. Grane
sa cvetovima treba odsecati sve do glavne stabljike,
ostavljajui otprilike dva pupoljka, koje, kad izrastu,
treba vezati u to vodoravnijem poloaju.
Wisteria sinensis orezuje se u dve faze. Leti, kad
se zavri glavna sezona rasta, treba odsei otprilike
polovinu novih izdanaka. Zimi se ponovo reu tako
da ostanu samo dva. To izgleda kao velik posao, ali
se isplati kad narednog prolea izrastu buketi nenih, bledoljubiastih cvetova jakog mirisa.

da se gaje u gomili, podlonije su napadima bolesti i tetoina.


Divlje i bunaste rue pogodnije su za
organske bate. Manje su osetljive na konkurenciju drugih biljaka i esto manje podlone bolestima i napadima tetoina. Veina je privlana za divlje ivotinje i zahteva mnogo manje rada, jer im je potrebno
manje orezivanja i uklanjanja uvelih cvetova. Potraite rue koje raaju ipak. One
privlae insekte za opraivanje, odlian su
izvor hrane pticama i sisarima i daju bati
zanimljiv sezonski izgled. Neformalne
kronje divljih i bunastih rua bolje izgledaju u meovitim lejama. Divlje rue, kao
to su R. glauca ili R. moyesii, mogu da se
gaje u meovitoj leji sa bunjem ili viegodinjim biljkama. Veina rua vrste rugosa
pogodna je za bodljikave ive ograde i raa sjajan ipak.
kako i gde da sadite rue
Rue najbolje uspevaju na otvorenom,
osunanom prostoru. Dobra cirkulacija vazduha i ocedito zemljite koje zadrava

153

DRVENASTE BILJKE I PENJAICE

vlagu spreavaju razvijanje bolesti. Izbegavajte sadnju na mestima koja su sklona


podlokavanju (prevlaenosti), kao i u izrazito kiselom, baznom, peskovitom ili glinastom zemljitu.
Kad god je mogue, gajite rue u meovitim lejama. Niske biljke zasadite po obodu leje sa bunastim ruama - koje ne vole
konkurenciju - radi raznovrsnosti i da biste
privukli prirodne neprijatelje tetoina.
Ako ne moete da izbegnete presaivanje
na istom mestu, nanesite zemlju iz drugog
dela bate, s najmanje 45 cm dubine.
Pripremite duboku rupu i stavite dobro
zgorelo ubrivo ili batenski kompost posut s malo mlevenih kostiju za bri rast.
Sadite u periodu mirovanja biljaka. Ako sadite rue u saksije, moete to da uinite
dok jo imaju listove. Potkreite korenje,
uklonite mu oteene krajeve i potopite ga
u vodu dok pripremate rupu (videti str.
155). Sve bunaste rue treba orezati na
kratko prilikom sadnje, odsecajui grane
do drugog ili treeg pupoljka, zavisno od
toga gde pronaete pupoljak koji je usmeren ka spolja.
kasnija nega
Svakog prolea prekrijte zemljite. Zavisno od njegove jaine, koristite obogaivae srednje do visoke klase plodnosti (videti str. 41). Po potrebi zalivajte rue koje
rastu uza zid ili drvo, u zemlji koja je suva
u prolee i poetkom leta. Redovno otkidajte uvele cvetove sa bunastih rua kao
to su floribunda ili hibridne ajevke, da
biste podstakli stalno cvetanje. Orezujte
grane sa cvetovima sve do listova potpuno
okrenutih ka spolja. Ne otkidajte uvele
cvetove iz kojih e sazreti plodovi lepog
izgleda. Obratite panju na biljne vai, naroito poetkom sezone. Druge tetoine
na koje treba da pazite su penue i japanske bube, a najee bolesti su crna pegavost, pepelnica i ra (videti Zdravlje biljaka, str. 82-101 i Problemi s biljkama, od A
do , str. 397-439). Uklanjajte opalo lie i
obnavljajte prekriva zemljita poetkom
prolea, pre poetka rasta pupoljaka.

OtPORne RUe
Stare i engleske rue
arl de Mil
Gertruda Dekil*
Redut*
Vinesterska katedrala*
Derivati vrste rugosa*
Blank dubl de Kuber
F.J. Grutendorst
Roseraj de lHej
Hibridne rue*
Bledouta lepotica
Penelopa
moderno bunje i rue koje prekrivaju zemljite
Bonika*
Seoska plesaica
Mari Pejvi
Divlje rue i hibridi
R. filipes Kiftsgejt
R. pimpinellifolia hibridi
R. sericea f. pteracantha
Hibridne ajevke i floribunde*
Pravini Doi
Nokaut
Patuljaste rue
Sneni ilim
Suneva prskalica
Penjaice (sorte) i puzavice
Penjaica Cecilija Briner
Felicite Perpetue
Maigold* (sorte)
Polova himalajska
R. banksiae Lutea
* viekratno cvetajue

Orezivanje rua
Orezujte rue u periodu mirovanja. U okviru optih higijenskih mera, uklanjajte
uvenule ili obolele drvenaste delove. Obavezno unitite sve grane i ostatke posle
orezivanja. Uvek reite iznad pupoljaka okrenutih ka spolja (videti str. 157). ak i ako

154

ORGANSKA BATA

Plodovi za ptice
Rue koje cvetaju samo jednom tokom
leta, kao to su Rosa glauca, R. moyesii,
i R. rubiginosa, raaju u jesen ivopisne
plodove ipka koji privlae ptice.

se pupoljak ne vidi na mestu gde je otpao


list, on e se formirati ako se grana odsee na tom mestu. Rue se podmlauju i
ine bujnijim potpunim odsecanjem najstarijih stabljika na svake 3-4 godine.
Svake godine treba da uklonite jednu ili
dve najstarije stabljike pri osnovi. To je
jedini vid orezivanja koji je potreban divljim ruama. Sve vrste bunastih rua ne
treba orezivati prvih nekoliko godina. Rue
koje cvetaju vie puta, treba potkresivati
na jednu polovinu do dve treine visine.
to se manje orezuje, bun e imati prirodniji oblik; a to se vie i na krae orezuje, izrastae lepi cvetovi. Rue koje
cvetaju jednom godinje treba orezivati
to manje, ako ih uopte treba orezivati,
skraujui ih za jednu treinu visine. bunaste rue, ukljuujui floribunde, hibridne
ajevke, grupu polyantha i patuljaste rue,
treba odravati kompaktnim, skraujui ih
na jednu polovinu ili ak jednu etvrtinu
prirodne visine.

nega DRvenaStiH Biljaka


Svim biljkama prija da budu zasaene
na dobro pripremljenom mestu. to je
zemljite bolje, to e se bre biljke uvrstiti. Uklonite sav korov, naroito viegodinji
(videti Korov i njegovo suzbijanje, str. 71).
Poetak na istom terenu znai da nema
nepotrebne borbe za vodu i hranljive sastojke.
Sadnice s golim korenom
Nikad ne ostavljajte sadnice s golim korenom da se osue. Odmotajte zaveljaje,
odvojte mlae drvee i zasadite ih to
pre.

Ako sadite novu leju, pripremite celo


podruje - okopajte ga i dodajte obogaivae, zavisno od stanja zemljita i vrste biljaka koje nameravate da zasadite. Biljkama kojima odgovara kiselo zemljite,
kao to su azaleje, prija kompost od lia
ili batenski kompost. bunju koje brzo
raste i biljkama koje vie puta cvetaju, kao
to je bunasti slez, potrebno je mnogo
energije da ispune svoj zadatak. Njima
odgovara obogaiva visoke klase plodnosti kao to je dobro zgorelo ubrivo. Domaim vrstama, kao to su breza i glog nisu potrebni dodatni hranljivi sastojci.
Kad sadite meavinu vrsta s razliitim
potrebama, prekrijte deo bate na kom
planirate sadnju materijalom niske plodnosti kao to je kompost od lia, potom
dodajte kompost ili dobro zgorelo ubrivo
u pojedinane rupe za biljke.
Kad sadite pojedinano drvo ili bun, naroito na posnom zemljitu, pripremite rupu prenika 1-1,5 m i dubine 30 cm, odnosno dubine korena. Ako sadite na travnjaku, odvojte busenje i stavite ga na dno
rupe. Kod plodnog zemljita, paljivo rastresite dno i strane rupe da bi korenje lake prodiralo.
izbor i nabavka sadnica
Poto jo uvek ne postoje zvanini standardi organske proizvodnje ukrasnih biljaka u svetu, kao ni kod nas, snabdevanje
organski gajenim drveem i bunjem je vrlo ogranieno. Moete da se snalazite s
konvencionalno gajenim biljkama ili da ih
sami gajite organski.
Drvenaste biljke gaje se ili u saksijama ili
na otvorenom prostoru. Ove poslednje su
obino krupnije i jae od onih u saksijama,
to znai da dobijate vie za isti novac.
Osim ako biljke nisu izvaene sa zemljom
oko korena, koja se obino omotava grubom tkaninom - korenje odmah mora da
se prekrije zemljom, bilo privremenim
stavljanjem u plitki rov ili saenjem, da se
ne bi osuilo.
Sadnja razvijenog drveta predstavlja iskuenje, jer se oekuje da e brzo sazreti.

155

DRVENASTE BILJKE I PENJAICE

U stvari, mlado drvo se bre uvruje,


zahteva manje nege posle saenja i brzo
sustie pa ak i prestie krupnije primerke.
Ipak, ako postoji potreba da se brzo zakloni neeljeni vidik, onda je to opravdanje da
se vie plati za razvijenije drvo.
kada da sadite
Iako biljke iz saksija mogu da se sade u
bilo kom dobu godine, idealna sezona sadnje za sve drvenaste biljke, s golim ili zatienim korenom, jeste izmeu jeseni i
prolea. Drvee zasaeno poetkom jeseni imae koristi od toplote koja se zadrala u zemljitu, putajui korenje pre zime.
Biljke zasaene u prolee verovatno nee
moi da se ukorene pre poetka suve sezone, to ih ini podlonim isuivanju. U
predelima s blaom klimom, moete da sadite tokom cele zime ako zemljite nije zamrznuto ili prevlano.
Saenje drvenastih biljaka
Dobro nakvasite zemlju oko korena pre
nego to zasadite biljku. Dok je stavljate u
rupu, odmaknite se da proverite da li stoji
uspravno i da li ste okrenuli stranu koja
bolje izgleda u eljenom pravcu. Rairite
korenje, ako je golo, ili blago prodrmajte
korenje koje viri iz zemlje ako je biljka iz
saksije. Ako joj je potrebna pritka (videti
sliku), stavite je odmah da biste izbegli
oteivanje korena. Napunite rupu zem-

ljom koju ste iskopali, utabajte je i dobro


zalijte.
Novozasaenom drveu i bunju po tradiciji se orezivala polovina novoizraslog dela, jer se verovalo da se tako uspostavlja
ravnotea izmeu nadzemnog dela biljke i
korena. Meutim, noviji podaci pokazuju
da ova praksa nije korisna po biljku - a
moe ak i da joj nanese tetu. Orezivanje
na kratko podstie rast novih izdanaka, a
bujni mladi izdanci optereuju smanjeni
korenski sistem prevelikim potrebama za
vodom. Ograniite orezivanje tek zasaenih biljaka na uklanjanje polomljenih, uvelih ili obolelih grana, ili na ulepavanje oblika kronje.
Da biste ubrzali uvrivanje, odravajte
nivo vlage koji je potreban mladim biljkama i istite ih od korova ili trave. Prekrijte
zemlju u preniku od otprilike 1 m oko svake biljke rastresitim prekrivaem ili prostirkom (videti na slici dole, kao i str. 74-76).
Ako ne elite da ulaete mnogo napora u
odravanje, posadite biljku kroz pejzanu
tkaninu preko koje ete prostrti prekriva
ili ljunak.
Pritke i zakloni
Drveu niem od 1,5 m nisu potrebne
pritke (oslonci), osim ako se ne zasadi na
veoma vetrovitim mestima. Viem drveu i
bunju obino su potrebne pritke (vidu
sliku) ili ak uvrivanje prilikom sad-

Saenje na travi. Ako sadite drvo ili bun na travnjaku, raskrite busenje na najmanje 1 m
od rupe da biste smanjili konkurenciju. Suzbijajte korov u tom delu bate rastresitim prekrivaem zemljita ili saenjem kroz pejzanu tkaninu ili prekriva (videti str. 74-76).

156

nje.To se radi da bi se spreilo da vetar ljulja biljku, jer to ometa uvrivanje korena, kao i da bi se izbeglo obaranje biljke
na zemlju. Krupno, poluformirano drvo s
velikim korenom moe da se uvrsti pomou etvorougaonog ili trouglastog drvenog
rama oko korena, vezanog za stubove pobodene u zemlju. Takva podzemna struktura vrsto dri koren na mestu.
Krupnijem drvetu pridravanje pritkama
moe da bude potrebno 3-5 godina, sve

ORGANSKA BATA

dok se korenje potpuno ne uvrsti, ali u


veini sluajeva pritke mogu da se uklone
posle godinu ili dve. Koristite pritke koje
odgovaraju nameni; nema svrhe da za njih
koristite drvo tretirano sredstvima za zatitu koje traje 25 godina kada pritke treba
da stoje u zemlji samo nekoliko godina.
Priveite stablo za pritku gumom ili vezicom od prirodnog materijala. Da biste
spreili trenje, veite vezicu na vrhu pritke
i stavite odstojnik, ili veite vezicu u obliku
osmice.
Proveravajte vezice na drvetu bar jednom godinje, i po potrebi ih olabavljujte
ili uklanjajte. Ako se stegnu oko stabla,
smanjie protok biljnih sokova i usporiti
rast.
Ako je neophodno, mladim stablima moe da se prui dodatna zatita zaklonima.
To su iroke cevi od plastike, iane mree
ili drvenih traka. One tite biljke od zeeva, jelena i eventualnih oteenja od kosilice s plastinom niti.
nega posle zasaivanja

jednostruke i dvostruke pritke. Koristite


krae pritke i njima poduprite stablo na otprilike etvrtini visine, umesto da podupirete
celo stablo do kronje. Nie pritke omoguuju da se gornji deo drveta savija pod vetrom,
to ojaava koren koji se uvruje i celo stablo. Dvostruke pritke su korisne u situacijama kad velika koliina zemlje oko korena
spreava postavljanje pritke tik uz stablo.

Zalivajte nove zasade tokom sunih


perioda. Kad sadite krupnije drvee, preporuuje se da oko korena omotate specijalnu izbuenu plastinu cev za navodnjavanje i aeraciju, s tim da jedan njen kraj
ostavite iznad zemljita i zatvorite poklopcem. Kad zalivate, moete da sipate vodu
pravo u cev tako da odmah doe do korena, ime izbegavate njeno rasipanje.
Prekrivanje zemljita organskim obogaivaima (pogledaj str. 41-42) tokom godina razvoja pomoi e da biljke zadre
vodu i odupru se korovu, to e dovesti do
breg rasta. Ako su drvo ili bun zasaeni
u travu, drite povrinu od 1 m2 oko njih
pod prekrivaem i bez korova. Jak rast
trave moe da ugui novozasaeno drvo.
Rododendronima treba ukloniti glavice
posle cvetanja dok su mladi ili ako su ugroeni, tako da biljka moe svu snagu da
usmeri na rast. Kad se uvrste, to vie nije
potrebno.

157

DRVENASTE BILJKE I PENJAICE

Orezivanje drvea, bunja i rua


U sklopu optih higijenskih mera redovno proveravajte da li biljke imaju mrtve ili
obolele drvenaste delove. Njihovo odsecanje pomoi e u spreavanju izbijanja bolesti.
Formativno orezivanje obino se primenjuje na mlade biljke, kojima se na taj nain po potrebi ispravlja oblik. Takoe, moe da se primeni kad odrasle biljke izrastu
izvan predvienog prostora ili kad se uklone biljke koje su stajale pored njih, a one
ostanu asimetrine.
Potkresivanjem radi podmladivanja podstie se bun ili drvo da daje jake mlade
izdanke.
Dobro razmislite pre orezivanja, kako
biste bili sigurni da ete time poboljati
oblik buna. U naelu, to znai da treba da
seete samo iznad pupoljaka okrenutih ka
spolja. Ako seete iznad pupoljaka okrenutih ka unutra, novi izdanak e rasti kroz
sredinu buna, to e mu pokvariti izgled i
uiniti ga suvie gustim, smanjiti protok
vazduha i poveati rizik od bolesti.
Takoe, izdanci koji rastu ka unutra ne
dobijaju dovoljno svetla, to ih ini slabim
i neusmerenim.
kada da orezujete
Ako niste sigurni kada je najbolje vreme
za orezivanje bunja, orijentiite se prema
vremenu cvetanja. bunje koje cveta u
prolee, kao to je forsitija, pupi du stabljika tokom prethodne jeseni. Ti pupoljci u
prolee se razvijaju u cvee. Kad se cvetanje zavri, bun poinje da raste; to je trenutak kad treba da oreete bun. bunje
koje cveta krajem prolea i leti, kao to je
meksika naranda (Philadelphus), poinje
da raste poetkom prolea, kada mu izbijaju novi izdanci, to znai da se cvetni pupoljci javljaju poetkom leta. Njega treba
orezivati u periodu od opadanja lia ujesen, sve do kraja zime. Ako ste zabrinuti
zbog otpornosti biljke, bolje je da orezujete krajem zime, jer e tada mrea granja

gde sei. Reite pod uglom (gornja slika),


neposredno iznad pupoljaka okrenutih ka
spolja. bunje s pupoljcima okrenutim ka
unutra (donja slika) treba sei ravno, to blie pupoljku.

zadravati vazduh, stvarajui tako zatitni


sloj koristan za hladno vreme.
kako da orezujete
Uopteno govorei, bezbedno je da na
kratko orezujete drvee i bunje koje raste
vie od 30 cm u toku sezone. to ih krae
orezujete, to e jae ponovo izrasti. Biljke
koje rastu sporo, manje od 30 cm godinje, ne podnose ba najbolje orezivanje na
kratko, zato ga izbegavajte osim ako nije
apsolutno neophodno. Svako seenje na
takvim biljkama treba da bude oprezno,
formativno potkresivanje.

158

ORGANSKA BATA

ORezivanje BUnja

bunje kom prija godinje orezivanje na


kratko
-

Buddleia davidii, B. alternifolia


Kariopteris
Cornus alba i C. stolonifera sorte
Cotinus coggyria sorte
Deucije
Eukaliptusi
Forsitije
Fuksije (otporne)
Hortenzije (neke)
Kantarioni
Meksike narande
Rue (neke)
Kupine i maline
Vrbe (neke)

Regenerativno orezivanje starog


bunja
U formiranim batama ponekad je neophodno da se oreu stari, potpuno razvijeni
bunovi koji su prerasli prostor predvien
za njih. Ako elite da vam biljke lepo napreduju, oduite im se za napor koji e
uloiti da povrate svoju bujnost. Posle orezivanja nahranite ih i odravajte zemljite
vlanim, naroito posle sunih perioda, a
zavisno od vrste biljaka i nanoenjem debljeg sloja organske materije srednje do visoke klase plodnosti, kao to je batenski
kompost ili dobro zgorelo ubrivo.
Neke vrste bunja dobro reaguju na orezivanje na kratko, dok druge moraju da se
orezuju paljivije. Biljke koje se redovno
orezuju bolje podnose skraivanje na kratko od onih koje nikad nisu potkresivane.
Ako niste sigurni koje bunove da orezujete, ceo proces regeneracije moe da se
rasporedi na 2-3 godine, tako to ete svake godine ukloniti jednu polovinu ili jednu
treinu najstarijih grana. Takav tretman
nee podneti svi stari bunovi, zato se pripremite da ete ostati bez nekih.
tetoine i bolesti
U organskom batovanstvu, suzbijanje
tetoina i bolesti svodi se vie na sprea-

bunje kom treba samo blago


potkresivanje
-

Aucuba japonica i sorte


utika
Buxus sempervivens
Dunjarice
Likovci
Magnolije
Potentilla fruticosa sorte
Kotuniavo voe
Rododendroni
Taxus baccata
Udike

Ovo bunje moe da se orezuje na kratko radi


podmlaivanja, ali mu treba nekoliko godina da
potpuno povrati oblik.

vanje nego na leenje. Izborom odgovarajuih biljaka i sadnjom na optimalnim mestima obezbediete jak, uravnoteen rast, a
time smanjiti verovatnou od podleganja
bolestima. Dobro pripremite zemljite i
mere za negu posle saenja, drei se
uobiajenih higijenskih pravila, kao to je
uklanjanje i unitavanje uvelih i obolelih
delova biljaka i omoguavanje dobre cirkulacije vazduha (videti Zdravlje biljaka, str.
80-82).
neke vrste tetoina i bolesti
drvenastih biljaka i penjaica
-

Biljne vai
Bakterijska gare
Gusenice (raznih vrsta)
Uvenue paviti
Bakterijska plamenjaa
Medna gljiva
Japanske bube
Ukovrdanost lista breskve
Plamenjaa korena
Pepelnica
Crna pegavost rue
titaste vai
Bela trule
iak vinove loze

Za vie informacija, videti Problemi s biljkama,


od A do , str. 397.

159

DRVENASTE BILJKE I PENJAICE

Savetujemo i malo tolerancije. Biljke su


deo prirodnog sveta i neizbeno e biti nesavrene; poneka pega na listu ili izgrickan
list ne ugroavaju biljku u celini.
Razmnoavanje
Iako se radi o sporom procesu, ima neeg duboko ispunjavajueg u gajenju drveta iz semena. Bilo koja vrsta drvenastih
biljaka (bez sorti) moe da se uzgaja iz semena, ali e protei godine dok ne izraste
do primetne veliine. Biljke koje se gaje
putem vegetativnog razmnoavanja dostiu fazu cvetanja mnogo bre, ali i njima je
potrebno nekoliko godina da dostignu znaajniju veliinu. Ne zaboravite da ako elite da reprodukujete posebne karakteristike sorte, kao to su boja cveta ili lia,
jedrost ploda i oblik kronje, biljku morate
da razmnoavate vegetativnim putem.
- Seme. Na mnogim drvenastim biljkama seme ne sazreva do pred kraj leta ili do
jeseni, koja je prilino nepovoljno godinje
doba za klijanje i opstanak mladica. Tvorac
je zato u seme ugradio odbrambeni mehanizam, koji ga ini otpornijim na hladnou,
tako da je potrebno da provede dui period na hladnom pre nego to pone da
klija. Moete da simulirate taj proces tako
to ete seme drati u friideru (videti str.
106). Ako niste sigurni kakvi uslovi odgovaraju semenu, posle branja biljaka posejte ga odmah u saksije, pa ih drite na
hladnom, senovitom mestu. Ako seme ne
proklija posle prve zime, ne oajavajte;
nekim vrstama potrebna su dva perioda
hladnoe da bi seme oivelo. Odravajte
zemlju u saksijama vlanom sve vreme. Za
vrste koje sporo klijaju koristite zemlju za
viestruke namene. Prekrijte seme slojem
komposta debljine jednake njegovom
preniku.
- Reznice. Veina drvenastih biljaka
razmnoava se pomou poluzrelih ili drvenastih reznica (videti str. 103-106). Odsecite reznice krajem leta, naroito s viegodinjih bunova, kao to je Prunus laurocerasus Oto Lajken, i sa etinara. Kod
njih mogu da se naprave reznice s pe-

tom, tako to se s glavne grane iupa


novi izdanak s malim drvenastim delom na
kraju. Inae, sa etinara uzimajte reznice s
vrha grana. bunovi kao to su dren ili
vrba lako se ukorenjuju iz drvenastih reznica koje se odsecaju krajem zime.
- Raslojavanje. Ako nameravate da zasadite samo jednu ili dve biljke, kod mnogih vrsta drvenastih biljaka moete da ih
dobijete oiljavanjem (videti str. 105).
vrste otporne na zeeve i jelene
-

Azaleje*
Bambusi*
Berberis (*)
Letnji jorgovani
imiri (Buxus) *
Paviti
Cornus sanguinea
Pampas trave (Cortaderia) *
Likovci*
Mleike*
Gaulterije*
Hortenzije
Kantarioni*
Vrste roda Lonicera, ukljuujui
orlove nokte*
Myrica pensylvanica (*)
Bouri
Divlji jasmini
Rododendroni*
Tise (Taxus) *
Zimzeleni*

* zimzelene
(*) samo neke vrste su zimzelene
NAPOMENA: ak i ove vrste mogu da budu
napadnute u veoma hladnim zimama.

Batensko cvee
Dok drvee i bunje stvaraju trajnu pozadinu,
zeljaste biljke pruaju sezonsku raznovrsnost.
Izraz zeljaste odnosi se, u botanikom
smislu, na biljke koje ne formiraju trajnu
drvenastu stabljiku. Meutim, on se ponekad koristi za viegodinje zeljaste biljke
kao to su hoste, delfinijumi i sline vrste,
koje zimi venu, a ponovo niu svakog prolea. Za njih se esto koristi i izraz trajnice. U ovom poglavlju opisan je itav spektar zeljastih biljaka - jednogodinjih, dvogodinjih, lukoviastih i poluotpornih viegodinjih biljaka koje se gaje kao jednogodinje, kao i zeljaste viegodinje biljke,
ukljuujui trave.
Otporne jednogodinje biljke i biljke za
leje ispunjavaju batu bojama koje dugo
traju, dok se viegodinje biljke smenjuju
kao glumci na sceni, dajui svaka od njih
doprinos spektakularnoj predstavi.
Postoji irok izbor biljaka iz ove grupe,
od siunih do dinovskih, koje cvetaju od
zime sve do jeseni. One mogu da se gaje
zbog lia, cvetova ili i jednog i drugog.
Spektar boja je neprevazien, u svim zamislivim nijansama. Odgovarajue biljke
mogu da se pronau za sve vrste bata,
od suvih do vlanih, od sunanih do senovitih.
zeljaste viegodinje biljke
Iako nekoliko vrsta ranih viegodinjih
biljaka, kao to je Doronicum orientale,

cveta poetkom prolea, glavnina poinje


svoj nastup u bati poetkom leta, a zavrava ga ujesen, s tim da neke vrste kao
to je Aster pringeli Monte Kasino svoju
lepotu pokazuju sve do poetka zime.
Mnoge rubne viegodinje biljke, kao to
je suncokret, potiu iz prerije i dobro podnose vrela leta. Neke druge vrste poreklom su iz uma i prija im prohladna senka.
Mnoge od ovih vrsta zavravaju cvetanje
pre leta, jer do tada drvee u zemljitu
ostavlja malo vode za viegodinje biljke s
prilino plitkim korenjem. Zdravac (otporni
geranijum), ukrasna mrtva kopriva (Lamium) i tiarela pouzdane su biljke kojima
prija senovitost. Neke vrste viegodinjih
biljaka potiu iz predela pored reka i jezera, i njima treba vlano zemljite. Mnoge
vrste imaju krupne listove s kojih isparava
velika koliina vlage. Vrste rodova Gunnera i Rodgersia, kao i ukrasna rabarbara
(Rheum) ostavljaju veoma jak utisak i batensku scenu upotpunjavaju dramatinou.
jednogodinje i dvogodinje biljke
Otporne i poluotporne biljke koje klijaju,
cvetaju, daju seme i venu u roku od jedne
godine, kao to je neven, nose naziv jednogodinje. One kojima su potrebne dve
godine da zavre ceo proces, kao to je

vreme za ou

Prirodan stil

Nita ne stvara tako jak utisak u bati kao


biljke koje cvetaju. Sjaj orijentalnog maka moe da privue panju na izvesno
vreme, ali viegodinje biljke cvetae iz
godine u godinu.

Naturalistiki zasad od izmeanih prekrivaa zemljita i biljaka koje daju sezonske boje. Radi jaeg utiska, one su u grupicama ili ostrvcima razbacane po zasadu.

161

BATENSKO CVEE

naprstak, nazivaju se dvogodinje. Obe


grupe zahtevaju vie nege od lukoviaste
biljke, trajnica i drvenastih biljaka, jer moraju da se seju svake godine - mada, ako
im uslovi odgovaraju mogu same da se
razmnoavaju semenom iz godine u godinu.
Osetljive viegodinje biljke
Viegodinje biljke koje ne preivljavaju
jake zime obino se svrstavaju, zajedno s
jednogodinjim biljkama, u grupu biljaka
za leje, poto i one moraju da se sade svake godine. Biljke kao to je zonalni geranijum mogu da prezime u stakleniku, tako
to se oreu i presade iz saksije poetkom
prolea.
lukoviaste biljke
Veina lukoviastih biljaka cveta krajem
zime i u prolee, ali postoje i vrste koje
cvetaju u leto i jesen. umske lukovice
kojima prija senka, kao to su ciklama i
visibaba (Galanthus), bude se znatno ranije, u periodu kad zbog golih zimskih grana
voda i svetlo u umi lake prodiru do zemljita. One tada listaju, cvetaju i daju seme
pre poetka prolea. Druge vrste, kao to
je lala, potiu iz predela gde leti vladaju
gotovo pustinjski uslovi. I one oivljavaju u
periodu izmeu jeseni i kraja prolea. Izbegavajte krupne, hibridne lale i narcise,
jer njima treba mnogo vie energije da bi
odravali svoje ogromne cvetove. Umesto
toga, izaberite divlje vrste ili one koje su
im najblie.
trave
Striktno govorei, trave su ili zeljaste viegodinje ili jednogodinje biljke, ali zasluuju da imaju sopstvenu kategoriju. Po
nainu nege i saenja vrlo su sline viegodinjim biljkama. Neke vrste, kao to je
zloglasna tokavica (zvana jo i trstika)
(Phalaris arundinacea var. picta) nametljive su i treba ih saditi sa oprezom, ali mnoge druge, kao to je veina vrsta i sorti
Stipa, Miscanthus i Calamagrostis dobro se

ponaaju i dobrodole su u bati. Stipa


arundinacea i S. tenuissima mogu same da
se rasejavaju, ali neeljene mladice lako se
uklanjaju motikom.
Trave imaju vanu ulogu u batama.
Cvetni vrhovi viih vrsta, kao to su Molinia
caerulea podv. arundinacea transparentna i Stipa gigantea, daju izgledu bate visinu, a ne zaklanjaju vidik, stvarajui utisak providne zavese. Vitki, elegantni listovi i paperjasti cvetovi daju zasadu utisak
mekoe. Takoe, trave u batu unose pokret, ako se zasade u veim gomilama, otvarajui talase koji ute na povetarcu.
Mnoge vrste dobijaju tople tonove ute i
smee boje kad se osue, inei skulpturalni element u zimskom pejzau, naroito
u jutrima s mrazom, kad se sorte vrste
Miscanthus, kao to je M. sinensis MalekakO Biljke RaStU

Jednogodinje
Zavravajui ivotni ciklus od sejanja do
raanja semena za godinu dana, jednogodinje biljke ispunjavaju batu intenzivnim bojama tokom vie meseci.
Dvogodinje
Ovim biljkama potrebno je godinu dana
da narastu i ovrsnu, da bi naredne godine procvetale, dale seme i uvenule. Neke
vrste trajnica esto se gaje kao dvogodinje biljke da bi se izbegle bolesti (na primer, trandafil, koji je podloan ri).
Viegodinje
Vraajui se verno svake godine, viegodinje biljke bati daju trajne boje, lepo
lie i semene glavice, ako se odaberu
prave vrste.
Lukoviaste
Lukoviaste biljke koje cvetaju krajem zime i poetkom prolea (kao to je lala)
idealne su za meovite zasade s viegodinjim biljkama, prolenim biljkama za
leju i zasade ispod listopadnog drvea i
bunja. Ako ih zasadite izmeu drugih vrsta niskih biljaka, izbei ete da se vidi
njihovo uvelo lie onda kad ponu da
venu.

162

ORGANSKA BATA

partus usprave i ukrute. Zbog svoje jednostavne elegancije i upadljivosti, trave izgledaju fantastino kad su u gomili. U manjim batama, sadite ih pojedinano, bilo
ponavljanjem kroz zasad drugih biljaka, ili
kao usamljene biljke. Veina vrsta ima dovoljnu izraajnost da moe da stoji potpuno usamljeno. Samo jedna jedinka vrste
Molinia Vindspil stvara iskriavu fontanu
finih vrnih cvetova, koji bez muke dostiu
2 m visine. Oni se ljupko savijaju u luk pod
teinom rose, da bi se ispravili kad se
osue, a u jesen dobijaju bakarnonarandastu boju koja se presijava kao plamen
na kasnom popodnevnom suncu.

penju kroz bunje i drvee (videti Penjaice, str. 150). Jednogodinje biljke i biljke
za leje mogu da se iskoriste za produenje
sezone i popunjavanje praznine posle zavretka sezone ranih lukoviastih i viegodinjih biljaka.
Tradicionalni viegodinji, a i meoviti
rubovi zahtevaju mnogo rada na odravanju, jer je neophodno ispuniti veoma visoke standarde da bi oni izgledali upeatljivo. Tajna je u paljivom planiranju (videti
str. 164-169) i redovnoj nezi, kako bi sve
izgledalo besprekorno (videti str. 170171).
naturalistiki pristup

StilOvi zaSaDa
Viegodinje biljke mogu da se sade u
lejama ili rubovima (ivicama) samostalno
ili izmeane s drugim biljkama, bunovima
ili ruama. Mogu da se rasporede u vee ili
manje grupe ili razvuene nizove, zavisno
od vrste, njenog karaktera i utiska koji pokuavate da stvorite. Moete da se odluite za emu s jednom, dve, tri ili vie boja,
po vaem ukusu i uslovima u bati.
tradicionalni rubovi (ivice)
Velika Britanija uvena je po raskonim
batenskim rubovima s viegodinjim biljkama. Oni se sade po paljivo usklaenim
emama boja, koje se pretapaju jedna u
drugu s pramenom godinjih doba. Rubovi
s viegodinjim biljkama, koji su imali veliku popularnost poetkom 20. veka, obino
su bili delovi veih bata, za ije odravanje je bila potrebna prava mala vojska
batovana, a imali su sjajan izgled samo 6
do 8 sedmica godinje. Danas mnogi vlasnici bata oekuju isti utisak, na mnogo
manje prostora. Meoviti rubovi su reenje, jer u njih mogu da se smeste bunovi, rue i razne vrste zeljastih biljaka, tako
da batenski pejza zbog raznolike visine i
strukture bude zanimljiv cele godine. Postoje viegodinje i jednogodinje penjaice
koje naroito upeatljivo izgledaju jer se

Ako elite da smanjite koliinu rada i


drugih potreba za odravanje tradicionalnih viegodinjih rubova, moete da prihvatite novi, naturalistiki, ekoloki prihvatljiv pristup zasadima viegodinjih biljaka
koji se razvio u Nemakoj tokom 20. veka.
Kasnije je usavren u Holandiji i drugim
evropskim zemljama, pa se zato danas
najee naziva novi evropski stil. Ovaj
stil se obino primenjuje na velike zasade,
a naroito je pogodan za javne zelene povrine, mada nema razloga da se njegova
osnovna naela ne primenjuju i u manjim
batama.
Stvaranje izgleda
Naela naturalistikog saenja mogu
lako da se shvate jer su zasnovana na logici zdravog razuma. Biljke se biraju tako da
odgovaraju prirodnom stanitu. Za razliku
vodite rauna o ivotnoj sredini
Stil zasada u velikoj meri diktiraju lokacija bate i vrsta zemljita. Biljkama kojima
je potrebno vie vlage, kao to su krabuljaa, perunika i paprat, mora se obezbediti odgovarajua vlanost da bi napredovale i izgledale kao da su kod kue. Kad
se osue i dobiju smeu boju, mnoge
biljke, naroito trave, ispunjavaju zimsku
batu nezaboravnom lepotom.

163

BATENSKO CVEE

od tradicionalnih rubova (ivica) u kojima


se biljke grupiu samo po estetskim merilima, cilj naturalistikog pristupa je da se
stvore zajednice biljaka kojima nee biti
potrebno odravanje, nego samo nadgledanje. Takve zajednice razvijaju se i napreduju. Biljne vrste mogu da se sele, a
njihov broj se poveava ili smanjuje u zavisnosti od promena okolnosti, ba kao da
su u prirodnom okruenju.
Potraite biljke koje odgovaraju stanitima i zasadite ih onako kako je priroda
odredila.

Iz viegodinjeg prekrivaa zemljita


rastu viegodinje i lukoviaste biljke i trave, zasaene u nizovima, gomilama ili pojedinano. Biljke se kategorizuju po vrsti
stanita, bez obzira na njihovo geografsko
poreklo. Zavisno od toga da li potiu iz ume, livade, kamenjara, sa oboda vodene
povrine ili iz vode, bie zasaene u odgovarajui deo bate.
tavie, prouavanjem rasta biljke u prirodi, mogue je stvoriti iste uslove za rast
u bati. Izvesne vrste, kao to je divizma,
razmnoavaju se izbacivanjem semena dalje od biljke. Druge, kao to su zvezdan i
kostri, imaju iroko korenje i najbolje ih je
saditi u nizovima ili gomilama. Oponaanjem prirodnih uslova za umnoavanje u
bati, postii e se znatno prirodniji utisak
nego kad se viegodinje biljke sade u
gomilama na tradicionalan nain. Konano, da bi se suzbio korov, zemljite treba
prekriti (kao to je sluaj u prirodi) trajnim
prekrivaem kao to je ljunak ili lomljeni
kamen, ili biljkama za prekrivanje zemljita. Za naturalistiki utisak, poeljno je da
zasadite gue nizove jedne ili vie izmeanih vrsta, ponavljajui kljune biljke.
Smanjivanje koliine rada
Naturalistiki stil zasada ne zavisi od redovnog odravanja. Poetnom pripremom
zemljite e biti osloboeno od viegodinjih korova. Ako se biljke pravilno odabe-

ru, tako da odgovaraju mestu, nema potrebe da se zemljite obogauje ili ubri.
Prekrivanjem zemljita koliina korova
smanjuje se na najmanju moguu meru u
periodu kad se biljke uvrste. Poto biljke
ne dobijaju ubrivo, hranljive sastojke iz
prekrivaa zemljita ili dodatnu vodu, kompaktnije su i jae, te im nisu potrebne pritke. Ne raunajui selektivno uklanjanje
uvelih cvetova, biljke treba orezivati samo
jednom godinje, krajem zime. Mnoge vrste imaju privlane semene glavice koje
preko zime postaju dom za korisne insekte. Mraz istie njihove strukturne crte, a
snene kape koje se na njima formiraju
stvaraju prijatan utisak u zimskoj bati.
Potrebno je da nadgledate napredak
bujnijih biljaka i onih koje se same rasejavaju u veim koliinama. Po potrebi ih proreujte, da ne bi potpuno zauzele batu.
PRivlane jeSenje i zimSke
SilUete
- Allium cristophii, A. sphaerocephalon
- Zvezdan
- Calamagrostis x acutiflora Karl
Foerster *, C. brachytricha *
- Eremurus robustus
- Foeniculum vulgare Purpureum
(komora)
- Oman
- Iris sibirica sorte
- Miscanthus sinensis sorte*
- Molinia caerulea sorte*
- Oenothera sorte
- Phlomis russeliana
- Rudbeckia fulgida var. sullwantii
Goldsturm
- Sedum Herbstrreude, S. spectabile
sorte, S. telephium Matrona
- Kostri
- Stipa arundinacea *,
S. calamagrostis *, S. gigantea *,
S. tenuissima *
- Hajduka trava
* trava

164

PlaniRanje leja i RUBOva


(iviCa)
Za koji god stil zasada da se odluite,
vano je da ga prilagodite prostoru. Dugake ili duboke leje i rubove koji se gledaju izdaleka treba zasaivati upadljivim,
velikim gomilama, tako da se vrsta jasno
raspoznaje, ak i s velike daljine. Ako se to
ne uini, raspored e izgledati haotino,
kao male mrlje boja koje se pretapaju jedna u drugu. Mali zasadi na ogranienom
prostoru posmatraju se izbliza, pa ih treba
saditi u skladu s tim. Da biste postigli optimalnu raznovrsnost, zasadite po nekoliko
biljaka od to vie vrsta.
Najpraktinija su mesta na kojima nema
senke od drvea ili visokih zgrada, jer na
njima biljke dobijaju maksimalnu koliinu
suneve svetlosti tokom dana, kako leti,
tako i zimi. ive ograde su tamnozelena
pozadina za cvee, a zidovi i ograde potpora za penjaice. Takoe, oni stvaraju
topliju mikroklimu to osetljivijim biljkama
koje bi se obino svrstale u grupu poluotpornih (na primer, Melianthus major ili egzotinije vrste mleike) omoguuje da prezime bez dodatne zatite. Takoe, zaklonjeni delovi bate smanjuju potrebu za
postavljanjem pritki za visoke vrste viegodinjih biljaka kao to je delfinijum.
Biljke koje se istiu
Da biste izbegli da leja izgleda prenatrpano, ponovite jednu ili dve vrste prepoznatljivih istaknutih biljaka na redovnim
razmacima. Za to su naroito pogodne biljke s krupnim ili uspravnim listovima ili
upadljivim, dugotrajnim cvetovima. ednjak, trave i dnevni ljiljan (Hemerocallis)
dobri su primeri za to. Takve biljke daju
raznolikost izgledu bate, a njihovim ponavljanjem svi delovi se spajaju u celinu.
Paljivo odabrane biljke koje se istiu - na
primer, trave ili hoste - mogu da stoje i
same, stvarajui sredinju taku u zasadima u malim lejama ili u dobro odabranoj
saksiji.

ORGANSKA BATA

Cvee za branje
ak i u najmanjoj bati, moe se uzgajati cvee koje e se brati. Neke vrste, kao
to je ljiljan, ispunjavaju celu kuu mirisom. Potoarka, neven, dnevni ljiljan (Hemerocallis) i ljubiica su jestivi i odlini su
za ukraavanje salata (za jo vrsta jestivog
cvea videti str. 336). Mnoge vrste cvea
za branje koje su u prodaji proizvode se uz
upotrebu pesticida. Postoji irok izbor vrsta koje moete da gajite organski, da biste
dobili sopstveno cvee za vaze, koje moete da koristite svee ili sueno.
Saenje jednogodinjih i ukrasnih
biljaka
Neki batovani vole da imaju posebne
leje za ukrasne biljke, ali sa ekoloke take
gledita njih je najbolje izmeati s drugim
vrstama, ak i u povrtnjaku. Osim to batu ispunjavaju bojama, njihovo cvee priCvee za vaze

Viegodinje
- Acanthus mollis i A. spinosus, Anaphalis
triplinervis,* rimska kamilica, kresnica,
zvezdan, Bergenia cordifolia, Centaurea
dealbata,* kandilica, dikino oko, Dianthus (karavilje), jasenak, Doronicum orientale, glavo,* kotrljan,* Gypsophila
paniculata,* naprstak, oman, Helianthus
(suncokret batenski), hojhera, hosta,
Lathyrus latifolius, Liatris spicata, Limonium platyphyllum, lanilist, srebrno cvee
(Lunaria annua),* rumenika, metvulja,
bour, mak: Papaver nudicaule aure,*
floks, zevalica, pupavica, alfija, udoviica, Trollius europaeus, kala
Lukovice i krtole
Agapant, luk,* alstroemerija, krokosmija,
georgina, Dierama pulcherrimum, Galtonia candicans, ljiljan, narcis, Schizostylis
coccinea
Trave
Pampas trava,* metluica,* kovilje*
* pogodno za suenje

vlai korisne insekte kao to su osolike


muve i mreokrilci koji se hrane tetoinama. Kratkotrajne biljke kao to su spomenak, razliak (Centaurea cyanus) i eolcija
(Eschscholtzia) savrene su za popunjavanje praznina oko novozasaenih viegodinjih biljaka, drvea i bunja.
Pripremanje plana sadnje
Pripremite plan u razmeri dela bate koji
nameravate da zasadite. Po istoj razmeri
isecite krugove od papira koji e predstavljati oekivano irenje svake biljke, da
biste znali koliko biljaka moe da stane na
planiranu povrinu. Prvo rasporedite kljune biljke, bunove i rue, zatim krupnije
viegodinje biljke koje su esto kasne letnje, postepeno rasporeujui manje biljke
blie prednjem delu bate.
izbegavajte praznine
Viegodinje i lukoviaste biljke umskog
porekla kojima prija senka, kao to su ljubiica (Viola odorata) i medunika (Pulmonaria) rasporedite blizu osnove listopadnih
bunova na zadnjem kraju ruba. Mnoge
vrste koje cvetaju poetkom prolea, kao
to su Doronicum orientale i lukovice, uvenu znatno pre poetka leta. Iako e vas
njihova mala veliina i rano cvetanje dovesti u iskuenje da ih rasporedite blizu
prednjeg dela, na taj nain ete ostvariti
prazninu na tom mestu tokom ostatka godine. Ako ih rasporedite malo dalje ka zadnjem delu, vie biljke e izrasti ispred njih,
popunjavajui praznine i skrivajui uvelo
lie. Isto vai i za orijentalni mak. Kad
zavri cvetanje poetkom leta, on potpuno
uvene. Pored njega rasporedite biljke koje
se ire, a cvetaju sredinom leta, kao to je
lajer cvee, koje e popuniti prazninu koja ostaje iza maka. Ne zaboravite da vam
je cilj da imate ravnomerno rasporeene
boje i zanimljiv izgled tokom cele godine.
Koristite biljke koje se gaje zbog lia da
dopunite cvee.

Domai zadatak
Kad se suoite sa izborom izmeu vie
sorti, postoji nekoliko kriterijuma koji e
vam pomoi da se odluite. Polazni su
otpornost i odrivost na konkretnom zemljitu. Vanu ulogu ima i boja. Razmatranje
vremena i duine cvetanja omoguie vam
da u bati imate boje u periodima kad se
malo ta dogaa.Visina biljaka zavisi od
toga na koji nain elite da se one uklapaju sa susednim. Ako visina nije vana, opredelite se za niske biljke kojima nee biti
potrebne pritke (oslonac).
Otpornost na bolesti je jo jedan vaan
faktor u svakoj bati, a kamoli u organskoj.
Neke vrste su podlonije bolestima kao to
su pepelnica ili ra. Uzgajivai su se godinama trudili da proizvedu otpornije sorte.
Ako niste sigurni, odaberite starije, dobro
poznate sorte koje su dokazale svoju vrednost. Privlanost biljaka za divlje ivotinje
takoe je vana u organskoj bati. Odaberite biljke koje raaju jestivo seme ili bobice jer mogu da se koriste kao materijal za
gnezda i pogodne su za sklonite (videti
str. 189-197).
Poboljavanje postojeih rubova
(ivica)
U mnogim batenskim rubovima tokom
godina nagomila se vie zanimljivih biljaka. Uspomene na bate koje su poseivane i pokloni od prijatelja i rodbine smetaju se na pogodna mesta, a malo panje se
posveuje susednim biljkama. Najbolje namere da se one kasnije premeste na bolje
poloaje, brzo padaju u zaborav. Ishod je
esto neusklaena zbirka biljaka nepovezanih po boji ili teksturi, i nekontrolisano
cvetanje tokom godinjih doba. Dobro je
da razmislite o potpunom reorganizovanju
takve zbirke.
Za vreme sezone napravite spisak biljaka, beleei im visinu, boju i period kad su
najzanimljivije. Procenite spisak kako biste
utvrdili u kojim godinjim dobima ima najmanje zanimljivosti, i potraite biljke koje

166

ORGANSKA BATA

167

BATENSKO CVEE

e popuniti te periode. Mnoge bate izgledaju fantastino od poetka do sredine


leta, posle ega postepeno blede kako
dolazi jesen. Postoje mnoge prelepe viegodinje biljke, naroito iz porodice belih
rada - glavoika (Compositae ili Asteraceae) koje imaju izvanredne boje krajem
leta i u jesen. Oman, suncokret, pupavica
i ehinacea su samo neke od njih.
Da biste izbegli da od kraja jeseni do
poetka prolea gledate samo u uredno
poseene stabljike, zasadite viegodinje i
lukoviaste biljke koje cvetaju poetkom
prolea (videti Izbegavajte praznine, prethodna strana), kao i neke zimzelene viegodinje biljke (vidi spisak na str. 169) ili
one koje posle cvetanja imaju privlane

zrele cvasti. Ptice vole seme, a insekti se


preko zime naseljavaju u upljim stabljikama i semenim aurama. I najmanji mraz
pretvorie batu u arobni zimski pejza
(videti Privlane jesenje i zimske siluete,
str. 163).
Poto ste nacrtali plan, preite na posao.
Tokom jeseni, zime i poetkom prolea,
bavite se postojeim biljkama. Kad zemljite nije previe vlano i nema mraza, izvadite biljke koje treba da budu premetene ili podeljene. Privremeno ih smestite u
plitki rov, prekrijte vlanim prekrivaem ili
stavite u trap, ako ete ih uskoro presaditi. Budite strogi i odbacite sve biljke koje
nisu lepo napredovale ili vam se jednostavno ne sviaju. Iskoristite priliku da isko-

tRaDiCiOnalni meOviti RUB (iviCa)


Na ovom planu (str. 166) prikazan je tradicionalni rub bate, okrenut ka jugoistoku, s drvenom ogradom iza sebe. Penjaice prekrivaju ogradu, a nekoliko drvenastih biljaka oznaava
trajnu granicu. Viegodinje biljke zasaene su u nizovima. Lukoviaste biljke treba saditi u
pozadini, poto cvetaju dok su viegodinje biljke jo niske, tako da e uvelo lie lukovica
biti sakriveno kad u prolee trajnice ponu da rastu.
KLJU ZA ZASAENE BILJKE

Penjaice / zidno bunje


1. Ceanothus x delileanus gloar de Versaj
2. Chaenomeles speciosa Nivalis
3. Clematis armandii cvet jabuke
4. Clematis aurni biser
5. Rosa Maigold
6. Schizophragma integrifolium
bunje
7. Artemisia zamak Povis
8. Caryopteris x clandonensis nebeskoplava x 2
9. Perovskia atriplicifolia plavi toranj
10. Rosmarinus offidnalis
11. Salvia officinalis Purpurascens
viegodinje biljke
12. Alchemilla mollis x 4
13. Agapanthus campanulatus x 3
14. Aster pringlei Monte Kasino
15. Campanula lactiflora Priardov varijetet x 3
16. Coreopsis verticillata x 5
17. Doronicum orientale x 3

18. Echinacea purpurea beli labud x 4


19. Geranium x magnificum x 2
20. Helenium komad putera x 3
21. Helianthus kraljica limuna
22. Hemerocallis citrina x 5
23. Nepeta racemosa Vokerova niska x 2
24. Papaver orientale crno i belo
25. Pulmonaria saccharata gospoa Mun x
3
26. Rudbeckia fulgida Goldsturm x 7
27. Salvia x sylvestris majska no x 4
28. Sedum jesenja radost x 3

lukoviaste biljke
29. Allium cristophii x 20
30. Cyclamen hederifolium x 6
31. Muscari azureum x 50
32. Narcissus tet-a-tet x 50
33. Scilla siberica x 100
elementi projekta
A Gomila komposta
B iva ograda od bukve
C Terasa
D Ivica travnjaka od cigle
E Travnjak

168

ORGANSKA BATA

169

BATENSKO CVEE

pate i sav viegodinji korov. Pre presaivanja, podelite kronje biljaka koje ste odluili da zadrite (videti str. 175); tako ete
ih podmladiti, a dobiete jo primeraka
iste vrste.

zimska ljupkost
Neke vrste viegodinjih biljaka, kao ednjak, veoma lepo se sue, stvarajui privlane siluete koje ostaju do duboko u zimu.

zimzelene viegODinje Biljke i tRave


- Acanthus mollis, A. spinosus
- Achillea zlatna za krunisanje,
A. meseina, A. Taygetea
- Agava
- Ajuga reptans
- Anihemis punctata podv. cupaniana
- Anthemis tinctoria
- Armeria maritima
- Artemisias (mnoge vrste)
- Asarum europaeum
- Bergenija
- Campanula latiloba, C. persicifolia
- Carex pendula
- Cerastium tomentosum
- Dianthus (karavilje - karanfili)
- Dierama pulcherrimum
- Doronkum orientale
- Epimediums (mnoge vrste)
- Eryngiums (neke vrste)
- Euphorbia amygdaloidts var.
robbiae, E. characias, E. x martinii

- Geranium x cantabrigiense,
G. macrorrhizum
- Helktotrichon sempervirens
- Kukurek
- Hojhera
- x Heucherella
- Iris foetidissima
- Kniphofia (tritoma - krupnije sorte)
- Lamium galeobdoloii, L. maculatum
- Limonium platyphyllum
- Liriope muscari
- Luzula sylvatica
- Sisyrinchium striatum
- Stachys byzantina
- Stipa arundincea, S. gigantea
- Tellima grandiflora
- Verbascum olympicum, V. phoeniceum
- Veronica gentianoides Variegata
- Viola riviniana grupa Purpurea
(sin. V. labradorica)

PlaniRajte SUvO, OSUnanO meStO


Plan zasada na slici na str. 168, nadahnut naturalistikim pokretom, pogodan je za suv, osunan prednji deo dvorita. Za njegovo odravanje nije potrebno mnogo truda, a ispunjava
batu zanimljivim izgledom tokom cele godine. Niske, drvenaste biljke, kao to su lavanda,
blagovan i titrica (Santolina) daju zasadu trajnu strukturu. Kljune biljke, kao to su komora, trave i kotrljan, doprinose zanimljivosti izgleda koji se menja s godinjim dobima. Celu
povrinu treba prekriti propusnom pejzanom tkaninom pre, a ljunkom posle saenja.
KLJU ZA KORIENE BILJKE
1. Aurinia saxatilis x 3
2. Crocosmia x crocosmiijlora Solfatare x
39
3. Eryngium alpinum x 11
4. Eryngium variifolium x 14
5. Euphorbia characias podv. wulfenii x 4
6. Foeniculum vulgare Purpureum x 2

7. Hyssopus officinalis x 7
8. Lavandula angustifolia Hidcote x 12
9. Lavandula x intermedia holandska grupa
x 14
10. Molinia caerulea podv. arundinacea
Vindspil x 4
11. Santolina chamaecyparissus x 33
12. Sisyrinchium striatum x 17
13. Thymus serpyllum x 18

170

ORGANSKA BATA

RaSPOReD BOja
Opaanje i korienje boja veoma su lini. Ono to neko vidi kao tamnoplavu, drugom izgleda kao tamnozelena. Neko voli
ruiastu, dok je neko drugi ne voli, a voli
narandastu. Vi provodite najvie vremena
u svojoj bati, pa zato izaberite kombinaciju boja koja vama odgovara. Iako je stvaranje zasada po odreenom rasporedu boja veliki izazov, jednako zadovoljavajue
iskustvo je da jednostavno sledite raspored boja koji diktira promena godinjih
doba.
teorije boja i njihova primena
Kad se bela svetlost propusti kroz prizmu, ona se razlama (razlae ili prelama!)
na dugin spektar boja - crvenu, narandastu, utu, zelenu, plavu, indigo i ljubiastu.
Sa izuzetkom indiga, isti spektar boja moe da se dobije kombinacijama osnovnih
boja, ute, crvene i plave. uta i crvena
daju narandastu, crvena i plava proizvode
ljubiaste i smee nijanse, a plava i uta
stvaraju zelenu boju. Ove boje, kad se
poreaju, formiraju krug boja. Sve teorije boja zasnivaju se na ovom konceptu.
Suprotstavljene boje (kontrastne
boje)
Koristei boje koje se nalaze na suprotnim stranama kruga, mogu da se dobiju
sledee kombinacije: crvena i zelena, plava i narandasta ili uta i ljubiasta. U batama se ove kombinacije najee svode
na utu i ljubiastu i plavu i narandastu.
Njihov efekat je upadljiv i ivopisan kad se
koriste jake, a suprotan ako se koriste pastelne nijanse.
Od presudnog znaaja je prava srazmera ovih meavina. Iako je divna boja za
cvee, plava odbija vrlo malo svetlosti i zato treba da se koristi u kombinaciji s vie
svetlonarandastih tonova, da bi se postigao dobar kontrast. Takoe, tamnoljubiasta je jaka boja, ali e najvie doi do izra-

aja samo ako se okrui s dvostruko vie


osveavajue ute.
Susedne boje
Suptilniji aranman postie se korienjem suseda na krugu boja. uta, narandasta i crvena poznate su kao tople, a ruiasta, ljubiasta, plava i ruiasto-ljubiasta kao hladne boje. Mnogi batovani
klone se toplih boja, birajui meke pastelne tonove iz hladnog spektra. Tople boje
osvetljavaju prostor po tmurnom vremenu, unosei u sunce batu kad vreme nije
lepo. Kad koristite crvenu i utu, vano je
da im dodate nijanse koje su izmeu njih od svetlo do tamnoute, preko narandaste do tamnocrvene - i da taj spektar reprodukujete kroz cvee i lie u bati gde god
je mogue. Ako to ne uinite, stvoriete
jak kontrast, jer e u ukupnom utisku nedostajati boje koje povezuju dve osnovne.
Ishod je slian kao kad biste sobu uredili
samo sa crnom i belom bojom. Sivi tonovi
bi uneli harmoniju u prostor, otklanjajui
jaku suprotnost.

kakO Se BOje menjajU S


gODinjim DOBima
Prolee poinje gomilama svetlozelene.
Do poetka leta sve i dalje izgleda svee,
s belom, svetloruiastom, plavom i crvenom bojom koje dominiraju scenom.
Kako leto odmie, a vrelina treperi na
horizontu, vreme je za tople nijanse ute,
barunastocrvene i mrkonarandaste
tonove. Do dolaska jeseni izbledele boje
zvezdana i hrizantema najavljuju da se
godina blii kraju.
Tokom cele godine, ni u jednom periodu
ne treba potcenjivati znaaj zelene boje.
Zimzelene biljke daju bati neophodnu
strukturu zimi, a za vreme sezone rasta,
promenljivo zelenilo je savrena pozadina
za viebojno cvee. Korienjem mnogih
nijansi lia moe da se stvori prava tapiserija boja, kako upadljivih, tako i suptilnih.

171

BATENSKO CVEE

jednobojni zasadi
Jednobojni zasad moe da bude veoma
uzbudljiv ako se naini kako treba, ali i da
deluje bezlino ako se ne uskladi paljivo.
Tajna korienja jedne boje je u tome da
se i za lie i za cvee koristi to vie nijansi, kako bi se stvorila neophodna raznovrsnost i kontrast. Na primer, ako sadite batu
u beloj boji, koristite lie srebrne, sive i
plave boje, kao i zeleno, u bledim, srednjim i tamnim nijansama. Osim isto bele,
ukljuite u zasad i kremkasto i zeleno
oseneno cvee, kao i belo s plavim, ruiastim, ljubiastim ili utim prelivom. Varijacije boja, u kombinaciji sa zanimljivim
oblikom lia, ispunjavaju batu raznovrsnou i pitomou koje je ine zanimljivom
i uzbudljivom.
Sve boje osim jedne
Iako je mogue napraviti razliit raspored boja za svako godinje doba, ipak je to
teko uskladiti, naroito na prelazu izmeu
njih. Zavisno od vremenskih uslova, neke
biljke procvetavaju ranije nego inae, to
remeti paljivo isplaniranu smenu boja.
Ljubiteljima biljaka naroito teko moe da
bude da se striktno pridravaju rasporeda
boja u malim batama. Moda vam se dopadaju hladne boje, pa elite da koristite
plavu, ruiastu i ljubiastu, a istovremeno
ste slabi prema orijentalnom maku, koji
ima ogromne, plamenocrvene cvetove. Pokuajte da izostavite jednu boju iz spektra,
stvarajui raspored od svih ostalih. Boje
koje su nezgodne za meanje su narandasta i ruiasta - uvene svaalice. Ako
uklonite nijanse ruiaste i crvenkastoruiaste, ostaju vam plava, ljubiasta, uta,
narandasta i crvena. Uklanjanjem naran-

daste i narandastocrvene ostaju vam


plava, ljubiasta, uta i ruiasta.

SaDnja i nega BatenSkOg


Cvea
Kad sadite novu leju ili rub s viegodinjim biljkama, najvanije je da ponete od
istog zemljita, bez viegodinjeg korova.
Ako je taj deo bate prethodno bio travnjak, poupajte busene i ukopajte ih u zemlju. Ako imate vremena, posejte zelenino ubrivo (videti str. 55-57) jednu sezonu
pre sadnje, da biste popravili kvalitet zemljita.
Za tradicionalne rubove (ivice) s viegodinjim biljkama, dodajte u zemlju organski obogaiva srednje do visoke klase
plodnosti, kao to je kompost ili dobro
zgorelo ubrivo u fazi obrade zemljita - ili
ga rairite po povrini pre kopanja. Ako je
zemljite posno, moete da dodate i ubrivo opte namene kao to je kaa od lucerke, koje e pomoi uvrivanju i rastu biljaka. Trave i lukovice bolje uspevaju na
manje plodnom zemljitu, zato pre sadnje
dodajte obogaiva niske do srednje klase
plodnosti ili nemojte dodavati nikakav obogaiva zemljita. Ako ste planirali naturalistiki stil bate s viegodinjim biljkama
koje ste odabrali tako da odgovaraju postojeem zemljitu, ne treba dodavati nikakve obogaivae.
Jednogodinjim biljkama potrebno je zemljite koje zadrava vlagu, a ne prija im
visok sadraj azota, jer on podstie rast
listova umesto cvetova.
kupovina biljaka
Veina vrsta zeljastih biljaka presauje
se na mesta na kojima e ostati do kraja
ivotnog ciklusa; otporne (i neke poluot-

Plava koja se slae


Metalnoplava boja kotrljana unosi harmoniju u zasad s hladnim, prelivajuim bojama ili ivahan kontrast, ako se smesti
izmeu narandaste i crvene boje.

Prelepe lukovice
Lukoviaste biljke kao to je Allium giganteum godinama ispunjavaju batu
bojom, a ne zahtevaju mnogo nege.

172

porne) vrste mogu da se seju direktno u


zemlju.
Bilo da su kuno gajene ili kupljene, sadite bujne, zdrave primerke koji e imati
poetnu prednost. Organski proizvedene
biljke i lukovice mogu da se nau, ali i dalje nisu u irokoj ponudi.
Danas vrlo malo rasadnika prodaje viegodinje biljke s golim korenom, mada je
takav nain prihvatljiviji i sa ekonomske i
sa ekoloke take gledita. Kad kupujete
biljke gajene u saksijama, one koje su u
manjim, obino su isplativiji izbor. Viegodinje biljke u saksiji mogu i da se podele
pre presaivanja, ime dobijate vie biljaka za cenu jedne.
Neke osetljive viegodinje biljke, kao
to su F1 hibridi geranijuma i nedirka, mogu da se gaje iz semena, ali veina ih se
razmnoava vegetativnim putem (videti
str. 103-105). Ako je leja ili rub na svetlom
mestu koje ne zahvata mraz, kupite poetkom prolea sadnice i gajite ih u zatvorenom prostoru dok ne porastu dovoljno da
moete da ih presadite napolje. Kad kupujete jednogodinje biljke kao to je lobelija, izaberite mlade primerke koji nisu prerasli saksiju ili pliticu. Kad se rast korenja
ogranii u saksiji, biljke esto poinju da
cvetaju pre nego to potpuno izrastu.
Poinjanje od semena
Poinjanje od semena je isplativ nain
da dobijete veliku koliinu biljaka, naroito
jednogodinjih za leje, a istovremeno vam
osigurava da su proizvedene organski. Veina otpornih i mnoge poluotporne jednogodinje biljke, naroito one s krupnim semenom, kao to su kadifica (Tagetes) i potoarka, jeftine su i lako se gaje iz semena. Ako sami gajite biljke, imaete priliku
da isprobate neke neobinije vrste jednogodinjih biljaka, kao to su Trachymene
coerulea i petunija sa zelenim cvetovima
(Nicotiana lansdorffii).
Viegodinjim biljkama koje se gaje iz
semena treba godinu ili dve da dostignu
veliinu koja im je potrebna da procvetaju.
Gajenje iz semena uglavnom je ogranie-

ORGANSKA BATA

no na iste vrste; ako se seju sorte, najee se ne dobijaju primerci koji su identini biljkama-roditeljima. Neke vrste viegodinjih biljaka, kao to je kandilica, lako
se same rasejavaju. Boja cvetova ponekad
nema veze s biljkom-roditeljem, ali to nije
nuno loe.
Na veini pakovanja semena postoji
uputstvo koje preporuuje odgovarajui
period za sejanje jednogodinjih biljaka,
ali e vam se isplatiti da eksperimentiete
s kasnijim sejanjem, jer tako moete da
popunite praznine koje ostaju posle cvetanja ranih viegodinjih i lukoviastih biljaka. Zanimljiv izgled krajem prolea ili poetkom leta moe da se postigne jesenjim
sejanjem otpornih jednogodinjih biljaka
kao to je makov brk (Nigella), koje mogu
da se seju direktno, ili da se uzgajaju u
vieelijskim pliticama i presade kasnije,
kad se zemljite raskri.
Mnoge otporne jednogodinje biljke, kao
to su neven, Phacelia tanacetifolia (facelija) i Limnanthes douglasii, same se rasejavaju. Takve biljke su uglavnom jae i ranije cvetaju nego kad ih vi posejete. Neeljene ponike moete jednostavno da uklonite motikom ili presadite na mesto koje
vam vie odgovara.
Priviknite mlade biljke na otrije uslove
znatno pre presaivanja. Ako je potrebno,
zatitite ih od pueva i kasnih mrazeva.
Saenje viegodinjih biljaka i
trava
Sadnice s golim korenom mogu da se
nabave samo u odreeno doba godine, ali
mladice gajene u saksijama mogu da se
zasade u bilo kom periodu. Pre saenja,
dobro nakvasite biljku u kofi vode, tako da
zemlja u saksiji postane potpuno mokra.
Iskopajte rupu koja e biti dovoljno velika
da u nju stane zemlja oko korena, rastresite zemlju na dnu kako biste olakali korenju da prodre u dublje slojeve. Uvrstite
biljke posle saenja i zalijte ih ak i ako je
zemlja vlana. Time ete ukloniti depove
vazduha i obezbediti korenju bolji kontakt
sa zemljitem.

173

BATENSKO CVEE

Razlozi za prekrivanje zemljita

Saenje lukoviastih biljaka


Lukovicama prija ocedito zemljite bogato humusom. Ako se brinete da li je zemljite previe vlano ili prejako, dodajte mu
otrog peska ili stavite ljunak ili krupan
pesak na dno rupe za saenje. U naelu,
sadite lukovice na dubini koja je dvostruko
vea od njihovog prenika.
Izbegavajte saenje lukovica na prednjem kraju leje ili ruba. Njihovo uvelo lie
nije lep prizor, a veoma je vano da ostavite lie da uvene prirodnim putem, to
se dogaa otprilike 6 sedmica posle cvetanja, umesto da ga odsecate ili vezujete u
vor.
Lukovice se obino sade kad su u fazi
mirovanja. Samo vrlo male lukovice, kao
to su visibaba i crvljivaa, treba presaivati dok su jo u listu, neposredno posle
cvetanja, jer veoma lako venu. Ako morate da ih sadite kao suve lukovice, natopite
ih u mlakoj vodi 24 asa pre saenja. Za
zanimljiv izgled u prolee, lukovice morate
zasaditi ujesen; one koje cvetaju u leto i
jesen sadite u prolee.
zalivanje biljaka
Kad god je mogue, birajte biljke koje
odgovaraju vrsti zemljita kako biste smanjili potrebu za zalivanjem. Dobro pripremite zemljite pre saenja, rastresajui

OtPORne jeDnOgODinje Biljke


kOje Se lakO RaSejavajU
Mnoge otporne jednogodinje biljke se
lako rasejavaju i produavaju svoju vrstu
iz godine u godinu. U njih se ubrajaju
mak, neven, potoarka, lanilist i makov
brk, ije paperjasto lie ukraava krajem
leta leju koju ine Salvia patens kejmbrisko plava i gorua ljubav. Ove mladice, koje su nastale samorasejavanjem biljaka koje cvetaju leti, preivee zimu i
naredne godine procvetati ranije. Moda
e biti potrebno da ih proredite.

Posle saenja, prekrijte zemljite. Dublji


sloj pomae u zadravanju vlage i u suzbijanju korova. Odaberite prekriva zemljita koji se po stilu slae sa zasadom.

sve zbijene delove kako biste podstakli


ukorenjivanje. Ako je izvodljivo, poveajte
kapacitet zemljita za zadravanje vode
dodavanjem kabastih organskih obogaivaa (videti str. 41-42) pre saenja i drite
zemljite prekrivenim posle saenja (videti str. 174). Ako je potrebno zalivanje, natopite zemljite temeljno, nemojte samo
da ga nakvasite. Da biste smanjili isparavanje, zalivajte rano ujutro. Takoe, moete da zalivate i uvee, iako tako poveavate rizik od napada pueva.

viegODinje Biljke kOje SU


OtPORne na zeeve
-

Aconitum (jedi)
Astilba
Campanula lactiflorae, C. latifolia
Cortaderia (pampas trava)*
Crinum
Krokosmija
Naprstak (Digitalis)
Epimedium
Mleika (*)
Otporni geranijumi (*)
Helianthus (suncokret)
Hosta
Hypericum (*)
Perunika
Tritoma (Kniphofia)
Leucojum
Melissa
Nepeta (maja metvica)
Bour
Mak (*)
Veratrum
Vinca (zimzelen) *

* zimzelene
(*) neke vrste su zimzelene

174

Pritke za viegodinje biljke


Cvetovima viih vrsta viegodinjih biljaka, kao to je delfinijum, potrebna je potpora (oslonac) da bi se zatitili od vetra i
da ne bi padali preko svojih suseda. Velika
koliina hranljivih sastojaka i vode podstie rast u visinu i smanjuje otpornost, zbog
ega su biljkama potrebne pritke. Ta potreba moe da se smanji izborom niih,
stamenijih varijeteta i sorti ili, u sluaju
boura, biljaka s lakim, pojedinanim cvetovima.
Viegodinje biljke se po tradiciji podupiru pritkama od grana bunova koje se pobadaju u zemlju kad biljke ponu da niu.
One su vrsta i neupadljiva potpora, a na
kraju sezone mogu da se uklone i kompostiraju. Zabodite grane u zemlju oko osnove biljke i presavijte ih na taki koja je na
dve treine visine, stvarajui gustu mreu
grana koje podupiru stabljiku dok raste
kroz njih. U veini bata sasvim dovoljna
koliina pritki moe da se dobije od orezivanja krajem zime i u prolee. Drugi nain
podupiranja jeste da biljku okruite tapovima bambusa, a potom izmeu njih ispletete mreu od batenskog kanapa.
U prodaji je i irok spektar industrijski
proizvedenih pritki. U one koje se brzo i
lako postavljaju ubrajaju se galvanizovani
metalni ili plastini krugovi s mreom ili
plastificarana ica u obliku slova L, s kukicama za povezivanje. Ovakva vrsta potpore odgovara viegodinjim biljkama koje
rastu u grupama, kao to su oman, floks i
hrizantema. Vee gomile koje se naginju
na jednu stranu i prete da polegnu po zemljitu, mogu lako da se podupru pritkama
od metalnih tapova savijenim u polukrug.
Nekim izrazito visokim biljkama, kao to
je delfinijum, potrebne su pojedinane
pritke. Svaka stabljika treba da ima svoju
pritku, koja je podupire veim delom visine.
Uvek koristite prirodne materijale za vezivanje biljaka za pritke. Oni e manje stezati biljke, a mogu da se kompostiraju posle upotrebe, u kontejneru ili na gomili. Da

ORGANSKA BATA

biste izbegli povrede oiju vrhovima pritki,


zatite ih kapicama koje moete da kupite
ili sami napravite.
Prekrivanje i ishrana zemljita
Ne bi trebalo dodatno da hranite jednogodinje i dvogodinje biljke. U odravanju
vlage u zemljitu pomoi e vam kratkotrajni prekrivai kao to su kompost od lia ili sitno seckana kora od drveta. Za jednogodinje zasade pogodne su i ljuske od
kokosa, ali ih zbog velike hranljive vrednosti ne treba koristiti na plodnom zemljitu.
Mnogo iri spektar prekrivaa moe da
se koristi za viegodinje biljke, zbog zadravanja vlage, suzbijanja korova i ishrane
zemljita (videti str. 74-77). Izaberite one
koji odgovaraju zasadu. Na primer, ljunak
odgovara suvoj leji u prerijskom stilu, a
kora od drveta ili kompost od lia umskom stilu bate. Uvek prekrivajte zemljite kad je vlano i raskreno od korova.
Plodna zemljita treba prekrivati korom
od drveta, kompostom od lia ili kompostom od zeleninog otpada, a posnija materijalima srednje do visoke klase plodnosti
kao to su batenski kompost, kompost od
peuraka ili dobro zgorelo ubrivo, dok mu
se ne podigne nivo plodnosti. Takoe, moete da nanosite na zemljite organsko ubrivo opte namene.
Izbegavajte korienje iste vrste prekrivaa iz godine u godinu da ne biste izmenili pH vrednost. Na primer, kompost od
peuraka ini zemljite baznim, a borove
iglice kiselim.
Uklanjanje uvelih cvetova i
orezivanje
Redovno uklanjanje uvelih cvetova odrava dobar izgled jednogodinjih i dvogodinjih biljaka, a esto i produava cvetanje. Izbegavajte da to inite s biljkama kao
to su srebrno cvee i makov brk (Nigella), ako elite da sauvate njihove privlane zrele cvasti.

BATENSKO CVEE

175

Uklanjanje cvetova s nekih vrsta viegoProleno ienje


dinjih biljaka kao to je floks, podstie
Uveli ili osueni delovi biljaka preko zime
cvetanje bonih izdanaka, a delfinijum, luobezbeuju divljim ivotinjama hranu,
pina i hajduka trava mogu da cvetaju po
sklonite i materijal za gnezda. U prolee
drugi put ako se oreu. Meutim, oduprite
poistite stare stabljike i lie, podelite i
se iskuenju da uklanjate cvetove im popresadite biljke po potrebi, a zatim uklonu da blede. Budite strpljivi i saekajte da
nite
sav korov pre nego to prekrijete zevidite da li e iz cvetova nastati zrele cvasti
mljite.
koje mogu da poslue kao ukrasni element
tokom zimskih meseci, kao hrana za ptice
i male sisare ili sklonite za insekte. Uvele
stabljike i lie takoe tite biljke od otrih
Drugi naini za dobijanje vie
zima. Neke vrste, kao to je ednjak, zadrbiljaka
avaju privlaan izgled tokom cele zime.
Druge poinju da trule pri osnovi i venu
Meke reznice s vrha stabljika (videti str.
pod uticajem vlanog i vetrovitog vreme- 104) mogu da se uzimaju od poetka prona. Povremeno uklanjajte delove biljaka lea do poetka leta s mnogih vrsta viekoji kvare izgled bate.
godinjih biljaka, ukljuujui penstemon i
estoslavicu.
Bokorenje viegodinjih biljaka
Kod nekih viegodinjih vrsta, ukljuujuDok jednogodinje i dvogodinje biljke i delfinijum i georginu, moete da uzmemoraju da se gaje iz semena, viegodinje te reznice sa osnove stabljike; u prolee,
mogu da se razmnoavaju i vegetativnim paljivo izvucite nove izdanke iz osnove
putem - deobom (bokorenjem) i reznica- biljke kad dobiju etiri ili pet listova, podma. Deobom se ojaavaju biljke i proizvo- secite im osnovu i pobodite u male saksije
de primerci koji su identini biljci-roditelju. sa oceditom zemljom.
Delite zeljaste viegodinje biljke kad ponu da venu u sredini leje ili izgledaju nagomilano i manje bujno.
Delite biljke tokom jeseni, zime ili poetkom prolea, kad zemljite nije previe
vlano i nema opasnosti od mraza. Travama odgovara bokorenje u prolee. Sa izuzetkom biljaka s drvenastom osnovom,
kao to je Achillea meseina, druge viegodinje vrste se lako dele. Iskopajte busen s vie biljaka i zabodite u sredinu dvoje vile okrenute poleinom. Pomeranjem
dralja napred-nazad korenje se postepeno razdvaja. Ponavljajte postupak dok ne
dobijete onoliko biljaka koliko vam treba.
Veoma tvrdo korenje isecite.
Lukovice manje cvetaju kad su nagomilane. Iskopavajte ih kad ponu da venu ili
kad postanu neaktivne. Busen obino moe da se razdvoji rukom, posle ega moete da presadite zdrave lukovice.

travnjaci i njihova nega


Od engleskog travnjaka do meovite livade, sve vrste
travnatih povrina mogu da se odravaju organski
Uprkos novim trendovima poploavanja
povrina u bati, za mnoge batovane
travnjak ostaje osnovni deo kunog pejzaa, kako zbog estetskih, tako i zbog praktinih razloga.
Travnjaci razliitim ljudima predstavljaju
razliite stvari. Oni su vaan deo strukture
bate, u kojoj mogu da budu pozadina za
ivopisne zasade, prolaz izmeu leja i rubova ili jednostavno deo za igru i oputanje. Travnjak stvara oseaj slobodnog
prostora s puno prirodne svetlosti i pogledom na prostor u pozadini. Ako se odrava na organski nain, taj zeleni tepih doprinee i biolokoj raznovrsnosti bate.
Za organskog batovana, travnjak je
ekosistem u istoj meri koliko i jezerce ili
iva ograda. Meutim, priroda ne podnosi
monokulture, pa e zato korov vrlo brzo

pokuati da prodre u novi travnjak. Moete


da se odluite za formalan travnjak u kome gotovo da nema korova, ili za oputeniju zelenu povrinu, sastavljenu od vie
raznih vrsta biljaka. Obe vrste travnjaka
mogu da se gaje organski, iako je za prvu
potrebno vie panje i nege.
Organski travnjaci su veoma privlana
stanita za insekte, ptice i druge divlje
ivotinje. Prihvatajui da u travnjaku moe
da postoji itav niz raznih biljnih vrsta
pored trave, organski batovani stvaraju
bogata stanita za irok spektar insekata i
drugih ivotinja. Usklaivanjem reima koenja i kultura stvaraju se livade ili poljane, u kojima se cvee rasejava samo, insekti se slobodno hrane i razmnoavaju, a
ptice biraju hranu i materijal za gnezda.

temeljno ienje

Uestalost i visina koenja u organskom


travnjaku treba da budu prilagoeni svrsi
koju ste mu namenili. Njihovom promenom, travnjaku moete da date formalniji

kOenje tRave
Jesenje lie treba sakupiti grabuljama i
ukloniti s travnjaka da bi on ostao zdrav,
ali ga nikad ne treba spaljivati; umesto
toga napravite gomile ili ga potrpajte u
vree i pravite kompost od lia (videti
str. 49). Sami moete da napravite metlu
od prua, vezujui snop prua za drvenu
drku. Ako lia nema mnogo, moete i
njega da pokosite i ostavite iseckanog,
kao laki prekriva zemljita. Ubrzo e
nestati, jer e ga gliste i drugi organizmi
razloiti i apsorbavati u zemlju.
Osnovni nivo
Organski travnjak koji sadri vie vrsta
trave i cvea postaje privlano stanite za
insekte i hranilite za ptice.

naela ORganSke nege


tRavnjaka
- Izaberite seme trave za travnjak koji
odgovara vaim potrebama i lokaciji.
- Odravajte dobru strukturu zemljita da
biste podstakli rast trave.
- to trava vie raste, to je ee kosite,
ali nikad prekratko.
- Tokom leta ostavljajte pokoenu vlati na
travnjaku, radi ishrane trave.
- Razgrabuljajte mahovinu pre nego to
se nagomila i pone da gui travu.

177

TRAVNJACI I NJIHOVA NEGA

ili prirodniji izgled. Poto na tritu postoji


ogromna ponuda kosilica, vano je da odaberete onu koja odgovara vama i vaem
travnjaku. U donjoj tabeli opisana su tri
glavna tipa, sa cilindrinim i krunim seivima ili s plastinom niti. Za manje, ravne
travnjake idealna je runa kosilica, ali za
vee povrine pod travom motorna kosilica ima vie prednosti.

izBOR kOSiliCe

Rune
Koriste cilindrino seivo koje se oslanja
na plou na osnovi. Jeftine su, efikasne i
praktine za manje, formalne travnjake,
a odline su i za rekreaciju. Dobar su izbor za organske batovane koji ne ele
da koriste struju ili benzin. Rune kosilice
ne mogu da kose visoku travu, zato kosite ee. Otrite i podeavajte seiva.
Rotacione
Rotacione kosilice imaju jedno seivo
koje se okree velikom brzinom. Jeftiniji
modeli ne sakupljaju pokoenu travu;
obino se isplati kupiti model koji ima i tu
mogunost. Rade na benzin ili struju, a
postoje i modeli koji rade pomou akumulatora.
kosilice sa seckalicom
Ova vrsta rotacionih kosilica je odlian
izbor za organske batovane koji imaju
velike travnjake. Pokoena trava sitno se
secka, a zatim raspruje po travnjaku.
Poto dospeva blizu zemljita, brzo se
razlae ili je gliste unose u zemlju i tako
je hrane. Kosilice sa seckalicom podstiu
rast trave, reciklirajui hranljive sastojke
iz travnjaka, i smanjujui potrebu za dodatnom ishranom.
kosilice s plastinom niti (trimeri)
Trimeri koriste nit od najlona ili tvrde
plastike koja je privrena na rotacionu
glavu. Modeli s dva toka obino rade na
benzin i pogodni su za koenje visoke trave i korova, kamenitih delova i padina
travnjaka. Nisu idealne za visokokvalitetne travnjake.

koenje travnjaka
Ako ima dovoljno toplote i vlage, trava
moe da raste cele godine, ali moraete
redovno da je kosite samo od prolea do
Saveti za kOenje
Kosilice su najopasnije maine koje se
redovno koriste u bati, zato sprovodite
sve mere bezbednosti koje preporuuju
proizvoai. Nosite zatitnu odeu i cipele, raskrite travnjak od kamenja i otpadaka, i udaljite decu i kune ljubimce sa
travnjaka kad ga kosite. Na elektrinim
modelima pre koenja uvek proverite ispravnost kabla i utikaa, i koristite utinicu sa uzemljenjem (uko). Ako se kabl
oteti prilikom koenja, odmah iskljuite
struju u kutiji sa osiguraima. U gradskim
podrujima buka predstavlja sve vei
problem. Kupite tii model motorne kosilice ili pak runu. Kosite imajui obzira
prema susedima.
- Redovno otrite seiva i menjajte ih ako
se otete od kamenja.
- Pre koenja proverite da li se abe ili
male ivotinje ne kriju oko ivica travnjaka
ili u delovima s viom travom.
- Proverite visinu seiva pre koenja.
- Ponite koenje od ivica travnjaka, raunajui i izolovane leje.
- Za formalne travnjake odredite najdui
pravac i kosite u pravoj liniji od jednog do
drugog kraja travnjaka. Vratite se u suprotnom smeru, blago preklapajui liniju
kretanja s prethodnom, sledei zapoeti
pravac.
- Ne optereujte kosilicu koenjem veoma visoke, vlane ili grube trave. Visoku
travu pokosite u nekoliko faza, poinjui
sa visoko podignutim seivom, da biste
ga postepeno sputali do eljene visine
trave.
- Da biste izbegli oteivanje drvea i
drugih elemenata na travnjaku, travu oko
njih nemojte da kosite, nego preko nje
rasprostrite prekriva zemljita.
- Servisirajte motornu kosilicu pre nego
to je preko zime odloite.

178

jeseni. Uestalost koenja zavisi od brzine


rasta trave. Tokom prolea, dovoljno je da
to inite jednom sedmino, ali ako elite
uredniji travnjak i igralite, od kraja prolea treba da poveate uestalost na dva
puta sedmino. Rast trave smanjuje se
ujesen, to znai da je travnjaku dovoljno
manje koenja. Zimi trava i dalje raste
sporo, ali je vreme uglavnom suvie vlano
za koenje, tako da je najbolje da ga izbegavate, osim u duim toplim, suvim periodima. Duina na koju treba da kosite travu
zavisi najvie od kvaliteta trave i od toga
koliko koristite travnjak. Via trava bolje
podnosi suu od krae, i bolje se nosi s
korovom. Veina travnjaka moe da se kosi na 6 cm visine. Travnjaci koji se koriste
za porodina okupljanja i igru, mogu da se
kose i na krae, oko 5 cm, u prolee i jesen, a leti jo malo krae. Na ravnim, kvalitetnim travnjacima, trava leti moe da se
kosi i na sasvim kratko (4 cm), da bi se
postigao potpuno uredan izgled. Pazite da
ne ogolite travnjak na mestima gde je neravan i uvek, ako je vreme suvo, ostavljajte veu visinu trave da bi lake podnela
suu.
ta da radite s pokoenom travom
Pokoena trava je dobar izvor azota koji
se oslobaa dok se ona razlae. Kad god
moete, ostavljajte je na travnjaku da biste ishranili travu; u suprotnom, reciklirajte

ORGANSKA BATA

je. Tokom glavne sezone koenja, od kraja


prolea do leta, kosite redovno da bi se
kraa pokoena trava, koju ostavljate na
travnjaku, prirodno razlagala. Razmislite o
kupovini kosilice koja istovremeno sitno
secka travu i vraa je na povrinu travnjaka.
Poetkom prolea i ujesen, kad je trava
visoka, najbolje je da pokoenu travu skupljate u vreu na kosilici. Ako je ostavite
na travnjaku, moe da ugui rast, izazove
obezbojenost i podstakne bolesti. Pokoena trava je materijal koristan za recikliranje i upotrebu u drugim delovima bate,
zato je nikad ne spaljujte i ne bacajte.
- Koristite je kao aktivator komposta.
- Dodajte je na gomilu komposta (videti
str. 45).
- Izmeajte je sa opalim liem u gomili
komposta od lia.
- Koristite je kao prekriva zemljita oko
drvea, bunja, bunastog voa i povra.
eme koenja
Zanimljivost travnjaka poveava se tako
to se na velikim povrinama neki delovi
kose na razliitim visinama i tako se dobiju sloene travnate are. Ako ostavite nepokoene delove, stvoriete stanita za
divlje ivotinje. Koenje trave leti posao je
koji mora da se obavlja redovno, a ako
vam predstavlja obavezu koja zahteva
mnogo vremena, moete da kosite samo
jasan kontrast.
Ove travnate staze nisu besprekorno odravane,
ali izgledaju veoma negovano u
sveukupnosti
travnjaka, formirajui uredne
trake zelenog
tepiha izmeu
leja od grube
trave i poljskog
cvea.

179

TRAVNJACI I NJIHOVA NEGA

ianje po
mustri.
Batenskim
makazama oblikujte i odravajte
ove komade
nametaja od
zemlje prekrivene travom.

staze ili formalne delove da bi lepo izgledali, a da ostavite neke delove travnjaka
nepokoene kao stanita.Trimeri su odlini
za stvaranje staza kroz visoku travu i livade. Da biste odrali staze prohodnim i
urednim, dovoljno je da ih kosite jednom u
nekoliko sedmica. Takoe, moete i da
menjate pravce staza - svake godine pokosite novu, po sopstvenoj elji.
Oiviavanje travnjaka
Uredno pokoene ivice dodatno istiu
travnjak, a redovno koenje odrava ih u
dobroj formi. Ponite tako to ete aovom
obeleiti jasnu ivicu. Koristei batenske
makaze s dugakom drkom za potkresivanje ivica, izbei ete saginjanje. Oiviavanje travnjaka bie vam jo lake ako koristite mainu kao to je trimer s najlonskom niti na rotacionoj glavi s tokovima,
kojim moete da seete travu i vodoravno
i uspravno. On je brz i efikasan, ali vei
modeli su esto preteki za duu upotrebu.
Veina radi na struju, a postoje i modeli sa
akumulatorom na punjenje koji su praktiniji jer nemaju kabl, ali su tei. Paljivo se
pridravajte saveta za bezbednost i nosite
zatitne naoare, jer moe da se dogodi da
vas neki komad otpada pogodi u lice. Delovi ivica travnjaka koji se otete mogu lako da se poprave.
Popravljanje oteenih ivica
Aovom isecite oteeni deo travnjaka u
obliku pravougaonika, tako da sa unutra-

nje strane bude prava linija. Podignite


iseeni deo i okrenite ga za 180, tako da
na mesto oteene ivice doe prava linija.
Popunite oteeni deo meavinom zemlje i
semena (str. 184-186) i prekrijte providnom plastikom dok seme ne proklija.

OPlemenjivanje tRavnjaka
Travnjak se sastoji od miliona pojedinanih biljaka za iji su rast, kao i u drugim
delovima organske bate, od presudnog
znaaja dobra struktura i adekvatna plodnost zemljita. Dobar rast trave spreava
uvrivanje korova, odbija tetoine i bolesti i poveava otpornost na suu. Travnjaci su jedan od nekoliko delova bate
koji su stalno prekriveni biljkama, to znai
da u njih ne mogu da se ukopavaju kabasti
organski obogaivai zemljita. Ipak, oni
mogu da se na travnjake nanose kao gornji sloj zemljita, da bi se odravala i
popravljala njihova struktura i zdravlje.
esto je potrebna i dodatna ishrana.
ishrana travnjaka
Ishrana nije potrebna svake godine. Ako
trava dobro raste i zelena je, nemojte dodatno da hranite zemljite jer ete u tom
sluaju samo podstai jai rast, to znai
vie koenja! Ako je rast slab, onda dodajte organsko ubrivo opte namene (videti
str. 59) ili poetkom prolea po celoj povrini rasprostrite organsku hranu za travnjak. Moete da koristite i batenski kom-

180

ORGANSKA BATA

post, rasprostrt u tankom sloju. Nanoenjem kae od morske trave ili njenog ekstrakta tokom leta, pojaaete rast i boju
trave. Ako rast i dalje bude slab, hranite
zemljite ponovo u letnjem periodu, a razmislite i o nanoenju gornjeg sloja ujesen,
radi poboljanja strukture zemljita.
nanoenje krea
Kiselo zemljite podstie stvaranje mrtvog sloja i uzrokuje slab rast trave. Takoe, kiselo zemljite prija mahovini i nekim
vrstama korova, kao to je kiseljak. Ako je
pH vrednost ispod 6, dodajte zemljitu
kre da biste je podigli do otprilike 7. Odgovarajui organski tretman je ravnomerno posut i blago pograbuljan mleveni ili
dolomitski krenjak (videti str. 61). Ponavljajte postupak svake godine dok ne postignete potrebnu pH vrednost.
Uklanjanje mrtvog sloja
Mrtav sloj sastoji se od vlaknastih materija i organskog otpada koji se gomilaju na
povrini zemljita i dubljim slojevima travnjaka. On spreava prodiranje vode do zemljita, podstie bolesti i zaustavlja gui
rast trave. Uklanjajte ga temeljnim grabuljanjem, uz pritiskanje o zemljite. Postoje
i maine za uklanjanje mrtvog sloja koje
tRavnjaCi i njiHOva nega
alatke za negU tRavnjaka

Batenske grabulje
Korisne su za uklanjanje nakupljenog otpada i mahovine, koja moe da se nagomila tokom vremena. Takoe, odline su
za skupljanje opalog lia.
Metle od prua
Koriste se za ienje izmeta od glista,
rasprostiranje gornjeg sloja zemljita i
uklanjanje rose pre koenja.
Batenski usisivai i sakupljai lia
Olakavaju sakupljanje opalog lia s velikih povrina. Za tu svrhu moe da se koristi i kosilica, kojom se lie isee pre nego to se doda na gomilu komposta.

mogu da se kupe ili iznajme. Najbolje je da


mrtvi sloj uklanjate u jesen, jer ete tada
podstai gui rast trave. Ako se posle toga pojave vee povrine gole zemlje, posejte seme trave po njima.
aeracija
Ovim procesom prave se rupe kojima se
poboljava prodor vazduha i vode u
zemljite. To je veoma korisno za zbijene
delove travnjaka. Meutim, poto zahteva
znaajno ulaganje fizikog rada, sprovodite proces samo kad je zbijenost zemljita
ozbiljan problem. Najbolje je da aeraciju
travnjaka vrite poetkom jeseni, kad je
zemljite vlano. Ako koristite aerator sa
upljim iljcima, koji prodire na oko 10 cm
dubine, onda je dovoljno da to radite jednom u tri godine. Umesto toga moete na
manjim povrinama jednostavno da travu
bodete vilama, ili na veim travnjacima uz
pomo maina. Meutim, bodenjem se
zbija zemljite oko rupa koje se prave, zato je poeljno da koristite aerator sa upljim iljcima, naroito za tea zemljita.
mateRijali za gORnji SlOj
zemljita
Meavina za gornji sloj zemljita pravi se
od kabastih organskih materija, crnice
i/ili krupnog peska ili sitnog ljunka. Za
jesenji gornji sloj idealne kabaste organske materije su kompost od lia ili gradski kompost. Bogatije materije, kao to je
batenski kompost, pogodnije su za prolee. Recept koji sledi moe da se prilagodi konkretnoj vrsti zemljita. Koliine
se odnose na zapreminu.

Za teka, prevlaena zemljita, ili ona koja imaju problem s mahovinom potrebno
je:
- 3 dela krupnog peska,
- 1 deo crnice,
- 1 deo kabastih organskih materija.
Za laka, ocedita, peskovita zemljita potrebno je:
- 2 dela crnice,
- 3 dela kabastih organskih materija.

181

TRAVNJACI I NJIHOVA NEGA

gornji sloj zemljita


Razne vrste obogaivaa posipaju se po
travnjaku kao gornji sloj zemljita. Oni se
nanose u sloju koji je dovoljno tanak da
trava moe da proraste kroz njega. Da bi
proces bio delotvorniji, naroito na zbijenim delovima travnjaka, pre nanoenja
gornjeg sloja izbuite zemlju aeratorom sa
upljim cevima, a potom ga ubacujte u kanale. Dobra struktura zemljita podstie
aktivnost glista, koje poboljavaju njegovu
oceditost. Takoe, gliste unose otpatke s
povrine u zemlju.
nanoenje gornjeg sloja zemljita
Za nanoenje gornjeg sloja zemljita pogodni su i jesen i prolee. Ponite tako to
ete pokositi travu na oko 2,5 cm visine.

Ne kosite je na nie, jer gornji sloj moe


da je ugui. Ako na travnjaku ima delova s
mrtvim slojem, mahovinom ili visokim korovom, izgrabuljajte ga pre koenja. Ako
nameravate da tretirate zemljite aeratorom sa upljim iljcima, uinite to pre nanoenja gornjeg sloja.
Pospite ravnomerno meavinu gornjeg
sloja preko cele povrine travnjaka u sloju
do 1 cm debljine. Rupe od aeracije mogu
da budu napunjene malo debljim slojem, a
redovnim nanoenjem gornjeg sloja tokom
godine, one e se popuniti i postepeno izjednaiti s nivoom povrine travnjaka.
vrstom metlom rastresite gornji sloj
kroz travu do povrine zemljita. U tome
vam moe pomoi obilna kia, zato planirajte postupak u vreme kad je vremenska
prognoza najavljuje.

BRz vODi za SezOnSkU negU tRavnjaka

Prolee
- Dobro izgrabuljajte da biste uklonili mahovinu i mrtvi sloj.
- Aerirajte slabo ocedit travnjak; u rupe
ubacite pesak da stvorite kanale za drenau.
- Na poetku sezone podesite otrice kosilice na visoko, da biste ostavili viu travu.
Uestalost koenja prilagodite brzini rasta
trave.
- Kosite nove i popravljajte oteene ivice
travnjaka.
- Popunjavajte ogolele delove.
- Hranite travnjak organskim ubrivom ili
kompostom.
leto
- Nastavite redovno da kosite sputajui visinu seiva ako trava brzo raste. Pazite da
ne ogoljujete delove travnjaka, jer e na
njima izrasti korov i mahovina.
- Ostavite travu neto viom u toplijim, suvim periodima, kao i ako se predvia sua.
- Podsecite ivice travnjaka posle koenja.
- Nastavite da izbacujete mahovinu grabuljama.
- Runo upajte korov, popunjavajui rupe
zemljom za saksije.

- Ako trava slabo raste, dodajte joj organsko ubrivo da podstaknete bujnost i boju,
kao i otpornost na prodiranje korova.

jesen
- Skupljajte opalo lie.
- Aerirajte zbijene delove.
- Grabuljama uklanjajte mrtvi sloj i mahovinu.
- Proredite koenje i podignite visinu seiva
kosilice.
- Nanesite meavinu gornjeg sloja da biste
popravili strukturu zemljita.
- Popunite rupe u travnjaku posipanjem
zemlje za saksije ili gornjeg sloja zemljita.
- Zasadite patuljaste lukovice i afran ispod
busena da bi procvetali u prolee.
zima
- Nastavite da skupljate opalo lie da ne bi
uguilo travu.
- Ako je zemljite kiselo, pospite mleveni
krenjak da smanjite kiselost.
- Izbegavajte da hodate po zamrznutom
travnjaku.
- Ako trava izgleda neuredno, pokosite je u
periodima toplog vremena.
- Oistite i servisirajte kosilicu pre nego to
je preko zime sklonite na suvo mesto.

182

ORGANSKA BATA

PROBlemi S tRavnjakOm
Travnjak sa samo jednom biljnom vrstom (monokultura) veoma je neprirodna
pojava. Kad se prepusti samom sebi, takav
travnjak vrlo brzo postaje znatno raznovrsnija zajednica biljaka, ukljuujui grublje
vrste trave i poljsko cvee, kao i znatno iri
spektar divljih ivotinja. Neki batovani utroe mnogo vremena da bi u svom travnjaku spreili rast bilo ega drugog osim
trave. Drugi prihvataju uravnoteeniji pristup i rado toleriu korov kao to su detelina i bela rada.
Neki korovi su u potpunosti korisni. Korenje deteline (videti donji tekst) fiksira
azot iz vazduha u zemljitu, obezbeujui
biljkama izvor ovog ivotno neophodnog
hranljivog sastojka i smanjujui potrebu za
ubrivom. Trava koja raste zajedno s detelinom uzima deo azota koji ona isputa u
zemljite. Sitnolista detelina dobro podnosi suu i odrava zelenu boju travnjaka kad
se ona pojavi. A kako da napravite venac
od belih rada ako ih nema na travnjaku?
znaaj Deteline
Organski batovani nikako ne bi trebalo
da tretiraju detelinu kao problem, ve naprotiv da aktivno podstiu njen rast. Tokom sunih perioda, najzeleniji deo travnjaka je onaj na kom ima deteline koja
zadrava boju i kad okolna trava potpuno
pouti.
Umesto da ekate da divlja detelina
prodre u travnjak, moete po njemu da
posejete belu holandsku detelinu. Najpre
ga izgrabuljajte da uklonite otpatke i rastresete povrinu zemljita. Zatim posejte
seme retko, u koliini od 7,5 do 15 g na
kvadratni metar. Tako ete dobiti lep, ravnomeran prekriva od sitnolisne deteline
koja e rasti zajedno s travom.
Cvetovi deteline su bogat izvor nektara
za pele, a sposobnost deteline da uzima
azot iz vazduha i u korenju ga pretvara u
dragoceno azotno ubrivo, omoguuje
joj da raste i na siromanom zemljitu,
bez potrebe za dodatnom ishranom.

Suzbijanje korova
Ako ste sledili uputstva za negu travnjaka izneta u ovom poglavlju, trebalo bi da
budete nagraeni travom koja dobro raste
i otporna je na prodiranje korova. Ako korov ipak postane problem, postoji vie naina na koje moete da mu se suprotstavite.
- Runo uklanjajte korov koji raste pojedinano, kao to su bela rada, bokvica i
maslaak, koristei stari kuhinjski no ili
specijalne alatke kao to su vile za parglu.
- Rupe koje ostaju posle upanja korova
popunite zemljom za saksije i posejte u
njih seme trave.
- Izbegavajte da kosite travu suvie nisko, jer takva trava je slabiji protivnik korovu, koji onda lake prodire na travnjak.
- Grabuljanjem uklanjajte ostatke da biste podstakli rast trave.
- Poboljajte drenau zemljita aeratorom sa upljim iljcima da biste spreili
prevlaenost koja je tetna za travu, a
podsticajna za korov i mahovinu kojima
prija vlaga.
najee vrste korova na
travnjacima
Na razliitim vrstama zemljita, u razliitim uslovima, rastu i razliite vrste korova.
Na primer, dobriica se brzo iri na vlanim, senovitim mestima. Ptija trava dobar
je pokazatelj da je zemljite bazno. Maslaak raste u veem broju na zbijenom
zemljitu i na travnjacima koji se nisko kose. Detelina bolje napreduje na siromanom zemljitu i njeno prisustvo najee
moe da se smanji dodatnom ishranom
zemljita (videti Znaaj deteline, levo). Kiseljak postaje problem na zemljitu koje je
kiselo. U tom sluaju pomae nanoenje
krea da bi se pH vrednost vratila na neutralnu. Bokvica i iak rastu na mestima
gde je trava proreena.
U tetoine na travnjaku ubrajaju se
mravi, umski crvi i krtice (za savet videti
Problemi s biljkama, od A do , str. 397439).

183

TRAVNJACI I NJIHOVA NEGA

kako da suzbijate mahovinu


Mahovina se razvija iz vie razloga. Njoj
prijaju vlana mesta s loom drenaom zemljita, mada raste i na suvljem, kiselom
zemljitu slabe plodnosti. Mahovina se iri
u senovitim delovima travnjaka i na mestima gde je trava pokoena prenisko. Svakog prolea i jeseni redovno je uklanjajte
batenskim grabuljama ako je problem ozbiljan. Na golim delovima ponovo posejte
travu. Ako je zemljite travnjaka siromano, dodatno ga hranite da pojaate rast
trave, a otricu kosilice podignite na oko 5
cm, da biste izbegli suvie nisko koenje.
Takoe, prisustvo mahovine ete smanjiti
poboljanjem drenae i smanjivanjem kiselosti zemljita, dodavanjem mlevenog ili
dolomitskog krenjaka (videti str. 180).
Ne zaboravite da je mahovina dragocena pticama kao materijal za gnezda, zato
namenite jedan deo travnjaka za njih ili

ostavljajte gomile pograbuljane mahovine


na pristupanom mestu s kog mogu da je
uzimaju.
Obnavljanje zaputenog travnjaka
Ako je potrebno da obnovite travnjak,
nekoliko jednostavnih koraka (videti okvir
sa desne strane) trebalo bi da bude dovoljno da ga vratite u dobru formu. Iako obnavljanje moe da se izvede u gotovo bilo
kom trenutku tokom sezone rasta, najbolje je da to bude u prolee, kad trava raste
najaktivnije. Ne oekujte odmah rezultate,
ali vremenom moete da povratite kontrolu nad celim travnjakom. Svakako e vam
to biti lake i jeftinije nego da prekopavate stari travnjak i sejete ili postavljate novi.
Izuzetak je sluaj kad je stari travnjak izuzetno neravan, s busenima i rupama po
celoj povrini. U takvim okolnostima najbolje je poeti iz poetka.

OBnavljanje tRavnjaka
1. Pokosite visoku travu. Za to e vam verovatno biti potrebna jaa kosilica, ije seivo treba da podesite na najvii nivo. Kad
zavrite, sakupite sve to je pokoeno.
Spustite seivo malo nie i pokosite parcelu ponovo. Nastavite tako sve dok trava ne
bude visoka oko 5 cm.
2. Izgrabuljajte travnjak kako biste uklonili
ostatke i busenje. Poto e posle toga parcela izgledati neuredno, pokosite je ponovo.
3. Iupajte krupan korov rukama. Proverite pH vrednost zemljita pomou kompleta za merenje. Ako je ispod 5,5 dodajte kre da biste poveali pH vrednost na 7.
4. Popunite eventualne rupe zemljom za
saksije, zatim po njima pospite po prstohvat semena trave. To e biti dovoljno da
trava izraste i popuni rupu.
5. Rasprostrite ravnomerno po celoj povrini odgovarajue ubrivo za travnjak.
6. Ako vam se ini da u zemljitu ima previe vode, upotrebite aerator sa cevima da

napravite rupe dubine 15-20 cm, koje ete


popuniti otrim peskom i tako stvoriti kanale za odvod vode.
7. Preite batenskim grabuljama preko
golih delova, uklanjajui kamenje, uvelu
travu, korov i ostatke i rastresite povrinu
zemljita. Dodajte zemlju iz saksije da poravnate zemljite ako je potrebno. Posejte
odgovarajuu meavinu semena i zalivajte
te delove dok trava ne proklija.
8. Travnjak kosite ee u narednim sedmicama, najmanje jednom sedmino, a
ako je mogue i dvaput.
9. Pridravajte se godinjeg reima nege,
datog na str. 176-178 da biste odrali vrhunsku formu travnjaka, podstiui jak
rast trave i suzbijajui rast korova. Postepeno popunjavajte rupe i uklanjajte busenje, a svake jeseni na ceo travnjak nanesite fini sloj kvalitetnog zemljita kao prekriva.

184

ORGANSKA BATA

PROBlemi U tRavnjakU
Mnogi problemi u travnjaku mogu da se
ree primenom metoda tretiranja kultura
bez hemikalija.
1. Gliste podstiu rast trave, ali njihove
kouljice mogu da uzrokuju probleme ako
se nagaze i sabiju u zemlju. Uklanjajte ih
etkom kad se osue.
2. Stajaa voda posle obilne kie moe da
bude znak sabijanja zemljita ili loeg odvoenja vode. Pokuajte da reite problem aeracijom sa cevima.

PRavljenje nOvOg
tRavnjaka
Temelj za zdrav travnjak ini dobra priprema. Proverite strukturu i plodnost zemljita (videti Zemljite i briga o njemu, str.
32-38) i izvrite sva neophodna poboljanja jedan ili dva meseca pre postavljanja
travnog pokrivaa. Mnogo je lake da zemljite popravite u toj fazi, nego kad se travnjak ve uvrsti.
Teren treba da bude vrst, ravan, bez izboina, rupa i viegodinjeg korova. Ako je
prekopan, utabajte ga hodanjem na petama. Pograbuljajte parcelu da biste uklonili
kamenje i grumenje, poravnavajui povrinu odoka. Istovremeno moete grabuljama da prostrete gornji sloj od organskog
ubriva opte namene.
Buseni ili seme?
Seme je jeftinije od busena, zahteva
manje rada i prua veu mogunost izbora
meavine trava, ali:
- korov moe da ugui ponike trave;
- potrebno je da proe i do godinu dana
da bi travnjak mogao u potpunosti da se
koristi;
- seme vie zavisi od vremenskih prilika;
Busenje postie neposredan efekat i
travnjak moe da se koristi posle nekoliko
sedmica; nema potrebe da se titi od ptica

3. Spreite nagomilavanje debelih slojeva


mahovine grabuljanjem ili struganjem. Otkrijte uzrok da biste spreili ponovno pojavljivanje.
4. Korov koji raste u rozetama, kao to je
bokvica, veto izbegava da bude oteen
kosilicom tako to se priljubljuje uz zemljite. Najbolje reenje je da biljke pojedinano upate rukom. Stari kuhinjski no
bie vam idealna alatka.

ili maaka, kao kod zasejanih povrina.


Meutim:
- busenje mora da se poloi najkasnije
48 sati od dopremanja u batu;
- izbor trave je ogranien;
- kvalitetno busenje ne nalazi se lako i
skupo je.
novi travnjak od busena
Polaganje busena je najbri nain da napravite travnjak. Moda neete moi da
pronaete organski proizvedene, ali uvek
se isplati da proverite kod dobavljaa, jer
se ponuda organskih proizvoda stalno poveava. Isplatie vam se da investirate u
Projektovanje u praksi
Delovi travnjaka koji se koriste za prelaenje ubrzo poinju da pokazuju znake
ugaenosti, zbog ega je potrebno da na
njih postavite kamene ploe po kojima e
se hodati. Ivice travnjaka mogu da se
zatite od oteenja postavljanjem ivinjaka. To su obino savitljive ipke od
plastike ili metala, koje se utisnu u zemlju du ivice, vodei rauna da ne ostanu
iznad povrine, kako ne bi otetile kosilicu. Na mestima gde biljke iz rubova prelaze na travnjak, poeljno je da postavite
ivicu od cigle ili da poloite kamene ploe
po travnjaku. Tako ete moi da hodate
po travnjaku kad je mokar, kao i da kosite travu i preko ivice travnjaka.

185

TRAVNJACI I NJIHOVA NEGA

kvalitetno busenje gajeno od semena,


osim ukoliko ne nameravate da gajite prirodnu livadu na kojoj vam nee smetati
grublja trava i poljsko cvee. Danas se buseni isporuuju ee u rolnicama nego u
kockama. Poloite ih to pre, svakako istog
dana kad vam stignu; ako ih ostavite za
kasnije, vrlo brzo e propasti.
kako da polaete busene
Buseni mogu da se polau gotovo cele
godine, ali najbolje je da to uinite tokom
vlanih perioda u prolee ili u jesen, kad
toplije temperature podstiu rast, a kie
smanjuju potrebu za zalivanjem. Ponite
tako to ete odmotati rolnice na drvenu
plou ravnih ivica. Stavite busen na zemlju
i utabajte ga poleinom grabulja da dobro
nalegne. Kad postavite jedan red, stavite
plou na njega da biste ravnomerno rasporedili svoju teinu. Radei s ploe, odmotavajte red po red rolnica. Pripijajte tesno
busene jedan uz drugi, jer se skupljaju i
mogu da ostave prazninu izmeu. Nastavite, rasporeujui ivice busena tako da ne
dobijete liniju koja se prostire du celog
travnjaka.
Kad morate busene da polaete po krivinama, ne rasteite ih i ne savijajte, jer ete tako dobiti neravnu povrinu. Isecite
oblik krivine dugakim, otrim noem. Da
biste sekli pravilno, koristite batensko
crevo za krive, a dasku za prave linije. Vodite rauna da nivo busena treba da bude
malo iznad staza ili poploanih delova s
kojima se granie, kako biste mogli kosilicom da prelazite preko ivice travnjaka. Na
kraju, podignite mali rub od zemlje du
ivica da biste spreili isuivanje busena
dok se ne ukorene i ne uvrste. Posle toga
moete da izravnate rub.
nega posle polaganja
Busenima je potrebno nekoliko sedmica
da se ukorene u zemlju. Do tada e im biti
potrebno redovno zalivanje prskalicom,
kako bi se spreilo isuivanje ili skupljanje,
osim ukoliko vam ne pomognu svakodnev-

ne kie. Ako se dogodi da se buseni ipak


skupe, popunite prostor izmeu njih zemljom za sejanje i posejte seme trave.
Kad se buseni uvrste, trava e poeti da
raste i moraete da je kosite. Saekajte da
se buseni ukorene pre nego to ponete
da hodate po njima s kosilicom. Moete da
proverite da li se to dogodilo tako to ete
blago cimati busene da vidite da li se dre
za zemljite. Podesite seivo kosilice na visoko za prvih nekoliko koenja, skidajui
samo vrh trave, da bi izgledala uredno.
Kad se uvrsti, spustite seivo nie.
novi travnjak od semena
Sejanje trave je najjeftiniji nain pravljenja travnjaka. Moete da izaberete meavinu semena koja odgovara uslovima u vaem travnjaku i svrsi koju ste mu namenili. Istovremeno s travom, moete da sejete i poljsko cvee i detelinu da biste stvorili bogatiju sredinu koja e biti privlanija
za divlje ivotinje. Sejte u vlanijim mesecima u prolee ili jesen, a u vlanijim predelima moete da sejete i leti. U sklopu
priprema terena, neophodno je da on bude vrst i ravan.
Zavrite pripreme znatno pre sejanja,
kako biste stvorili ugar. Ostavite parcelu
golu nekoliko sedmica da bi seme korova
koje je blizu povrine proklijalo. Ako je tokom tog perioda vreme suvo, zalivajte
zemlju da biste podstakli klijanje korova.
Prekopajte korov neposredno pre sejanja
trave, ostavljajui fino obraenu povrinu.
Tako ete ukloniti mnoge ponike korova
koji bi inae smetali travi.
kako da sejete
Da biste sejali ravnomerno, podelite parcelu na kvadratne metre kanapom ili dugakim tapovima. Odmerite potrebnu koliinu za jedan kvadrat, pa je podelite napola. Pospite jednu polovinu ravnomerno
po zemlji u jednom pravcu, a zatim drugu,
u suprotnom pravcu. Ako pomeate seme
s peskom, bie vam lake da ga sejete ravnomerno, jer ete videti gde je seme palo.

186

ORGANSKA BATA

Blago izgrabuljajte seme po povrini da ga


malo prekrijete zemljom i sakrijete od ptica. Manje povrine moete da zatitite od
ptica mreom, dok seme ne proklija. Uvek
sejte koliinu koja je predloena u uputstvu za upotrebu. Ako sejete suvie gusto,
dobiete slabu, zbijenu travu; ako sejete
suvie retko, dobiete praznine kroz koje
moe da proraste korov.
nega posle sejanja
Ako je vreme suvo, zalivajte prskalicom
za travnjak da bi povrina bila vlana. Po
toplom vremenu seme bi trebalo da proklija za 14-21 dan. Tada moete da sklonite
mreu koja titi od ptica, ali nastavite da
zalivate ako vreme ponovo postane suvo.
Nastojte da izbegavate hodanje po novoj
travi dok ne naraste do 2,5 cm. Redovno
proveravajte da li se pojavio korov i upajte ga rukom ako jeste. Kad nova trava naraste do otprilike 6-7,5 cm moete blago
da je podseete. Ako imate kosilicu s valjkom, preite njime po travnjaku da blago
sabijete travu i poravnate zemljite. Otprilike posle tri dana, trava e ponovo narasti
i moi ete da je pokosite. Kosite sa seivom podeenim na visoko, kako biste uklonili samo vrh trave. Tokom narednih sedmica kosite ee i sputajte seivo nanie. Redovnim koenjem iz osnove ete
podstai rast trave, zbog ega e travnjak
biti gui i otporniji.

livaDe i POljSkO Cvee


Za organskog batovana koji eli u batu
da privue divlje ivotinje, povrina pod
grubom travom i poljskim cveem predstavlja bogato stanite za leptire, pele,
paukove, druge vrste insekata, beskimenjake i male sisare. Uporedite livadu sa
uredno pokoenim travnjakom i videete
koliko ona vrvi od ivota, dok je travnjak
lien vidljivih aktivnosti.
Moete jednostavno da ostavite parcelu
s travom nepokoenu i pratite ta e da izraste. Razvie se trave i cvee koji se inae

meavine Semena tRave


Lepi travnjaci sastoje se od vie vrsta
trave, od kojih svaka ima razliite karakteristike rasta, a zajedno ine gustu zelenu celinu. Izbor prave meavine trava veoma je vaan u organskoj bati. Ako sejete novi travnjak od poetka, moete da
odaberete meavinu koja e odgovarati
uslovima podruja, svrsi travnjaka i njegovom konanom izgledu. Za travnjake
predviene za sport i rekreaciju moete
da odaberete meavinu otpornijih vrsta,
a za senovita mesta ili oblikovani travnjak
razne druge meavine. Trave koje su gajene na livadi ili ostavljene na dui period
da procvetaju i daju seme privlae niz insekata i leptira.
engleski ljulj (engleska trava)
Otporna viegodinja trava koja je dobra
za travnjake posebne namene, prilino
dobro podnosi suu i izgleda odlino.
Crveni vijuk
I tanki i puzavi varijetet brzo rastu i daju
gust travnjak. Trava je otporna i prilino
dobro podnosi suu.
livadske trave
Varijeteti s glatkom stabljikom pogodni
su za meavine za fine travnjake.
Druge vrste
Festuca nigrescens i livadarka su samo
dve od mnogih vrsta trava koje se koriste
u meavinama za travnjake. Izborom meavine koja kombinuje trave s vie razliitih karakteristika, stvoriete travnjak koji
izgleda lepo i dobro reaguje u datim okolnostima.

smatraju korovom, procvetae i dae seme. U nekom trenutku moraete da pokosite travu, inae e u nju poeti da prodiru
bunaste biljke. Koenjem u pravo vreme
ostvarujete mogunost da su se biljke rasejale i da e izrasti naredne godine. Da
biste podstakli vrste koje cvetaju u prolee, zaponite koenje sredinom leta; da
biste podstakli vrste koje cvetaju leti, odloite koenje do poetka jeseni.

187

TRAVNJACI I NJIHOVA NEGA

Ostavite pokoenu travu na travnjaku 2


ili 3 dana da se iz nje oslobodi sve seme
koje je sazrelo, zatim je pograbuljajte i
kompostirajte. Uklanjanjem pokoene trave smanjujete plodnost zemljita, to pogoduje napredovanju poljskog cvea.
Udeo cvea u ovim grubim, zakorovljenim
travnjacima moe da se povea tako to
ete raskriti manje povrine na koje ete
posejati ili zasaditi odreene vrste poljskog cvea. Na tritu je irok spektar cvea, od udovice (Knaufia arvensis) do jagorevine, preko hajduke trave do deteline, za razne vrste zemljita, uslove i cvetanje u raznim godinjim dobima.
Sejanje livade s poljskim cveem
U prodaji su brojne meavine semena
koje sadre izbor poljskog cvea i trava,
pogodne za razne uslove i vrste zemljita.
U idealnom sluaju, odaberite vrste koje
postoje u vaem kraju. Ne sakupljajte seme iz divljine. Moete da upotrebite seme
s livade vaih prijatelja, jer takvo, svee
seme, esto mnogo bolje klija nego seme
iz kupovnih paketa.
Poljsko cvee najbolje uspeva na siromanijem zemljitu, ne na kultivisanom i
obogaenom batenskom. to je zemljite
siromanije, to bolje, jer se tako smanjuje
prodiranje bujnijih korova kao to su kalj
i konjsko zelje, kao i bujnost trave, koja
takoe moe da bude nametljiva. Ako sejete novi travnjak s poljskim cveem, ponite tako to ete prekopati parcelu, prevrui bogati gornji sloj i ukopavajui ga ispod siromanijeg podsloja. Ako je gornji
sloj deblji, uklonite ga i zamenite siromanijim zemljitem. Utabajte zemljite i poravnajte ga grabuljama kao kad pripremate novi travnjak, ali bez dodavanja komposta ili ubriva. Ostavite parcelu da stoji
nekoliko sedmica posle pripreme, zatim
motikom uklonite sav korov koji je proklijao da biste stvorili ugar (videti str. 185) na
kom ete sejati. Seme poljskog cvea i
trave moe da se baca u irokom luku po
celoj povrini, a potom grabuljama prekrije tankim povrinskim slojem zemlje. Ta-

vanOSt kOenja
Uvek nastojte da livadu kosite po sunanom danu, posle perioda suvog vremena.
Koenje i odnoenje pokoene trave ima
za cilj da to vie semena dospe u zemlju. Suvo vreme olakava koenje i osigurava da e cvasti veine vrsta biti zrele i
otvorene.
Manje povrine moete da poseete
batenskim makazama. Na veim koristite kosu. Za korienje tradicionalne kose,
s dugakim, zakrivljenim seivom, potrebna je izvesna vetina koju moete brzo da steknete. Danas batovani vie koriste trimer s najlonskom niti. Modeli na
benzin mogu da se kupe ili iznajme i veoma su korisni za podsecanje ivica i neravnih delova, iako im je velika mana to
su buni.

koe, moete da zasadite ostrvca poljskog


cvea izmeu delova s posejanom travom.
Nove livade najbolje je praviti u prolee,
sejui seme u odreenoj koliini i zalivajui parcelu dok seme ne proklija i ponici ne
niknu.
alternative tradicionalnoj livadi
Ako imate veoma plodno zemljite, livada s poljskim cveem verovatno nee uspevati na njemu. Da biste postigli eljeni
utisak, moete da posejete meavinu jednogodinjeg livadskog cvea kao to su
razliak, bulke i brati, u kombinaciji sa ovsom i jemom (videti str. 195).Tako ete
dobiti velianstven izgled tokom prolea i
leta, ali e zemlja ostati gola tokom zime.
Ako omoguite biljkama da se slobodno
rasejavaju i blago prekopavate zemljite
svake godine poetkom prolea, jedno sejanje bi trebalo da bude dovoljno za vie
godina.
Jo jedan nain da postojei travnjak
obogatite cveem jeste da zasadite male
lukoviaste biljke.

gajenje poljskog cvea kao zasebnih biljaka


Seme cvea moe da bude skupo, naroito ako planirate veliku povrinu za livadu.
Iako su osnovne meavine semena dovoljne da postignete dobar utisak, isplati se da
odaberete i neko ree poljsko cvee, koje
moete da gajite zasebno u vieelijskim
pliticama. Ono treba da raste dok ne dostigne odgovarajuu veliinu pre nego to
ga presadite. Saenje u skupinama ili irokim nizovima dodatno e istai karakter
livade, iako je privlanost za divlje ivotinje
vea to je vie razliitih vrsta na njoj.
Dobro je da uvek u rezervi imate nekoliko
biljaka, za popunjavanje praznina na mestima gde je seme slabo proklijalo. Nikad
ne iskopavajte biljke iz divljine.
Pokoena livada
Ostavite pokoenu travu na povrini da
se osui, zatim je dobro rastresite dok je
skupljate da biste izbacili iz nje sve seme.

lUkOviaSte Biljke U tRavi


Jesen je idealno doba da u vaem travnjaku zasadite lukovice koje e procvetati u prolee. One e obogatiti travnjak
cvetovima koji privlae mnoge vrste insekata. afran, visibaba, koutica i patuljasti narcis lepo uspevaju izmeu trave koju
upotpunjavaju ivopisnim bojama. Neke
lukovice sade se pomou posebne alatke
kojom se kroz travu bui rupa u zemlji,
potom se u nju sputa lukovica koja se
zatim zatrpava zemljom. Manje lukovice
mogu da se rasprostru po povrini s koje
ste oljutili sloj trave u debljini od oko
2,5 cm. Blago rastresite zemlju, rasporedite lukovice, vratite sloj trave i zalijte ga.
Kad u prolee biljke procvetaju, ostavite
ih 6 sedmica pre nego to im poseete
listove. Oni e vam biti potrebni kao izvor
hrane za lukovice da biste osigurali da e
procvetati i naredne godine.
Nastojte da pokosite travnjak krajem jeseni ili ak zimi, ako vam uslovi dozvoljavaju, da bi lukovice prorasle kroz uredan,
pokoen zeleni tepih.

Batovanstvo za ivotinjski svet


Organske bate su u prednosti kad je re
u pripremanju i negovanju divljih ivotinja
Bata koja vrvi od divljih ivotinja je prijatno, oputajue mesto koje e vam initi
dobro budei u vama oseanja postojanosti i povezanosti sa irom ivotnom sredinom. U leptirima i pticama moete da uivate isto kao i u cveu i vou, ali i manja
stvorenja, koja su kljuni deo lanca ishrane, mogu da budu jednako fascinantna.
Sklonita
Uz stalno irenje gradskih zona i intenziviranje savremenih metoda zemljoradnje,
koji se u velikoj meri oslanjaju na upotrebu pesticida, privatne bate dobile su veliki znaaj kao sklonita za divlje ivotinje.
Procenjuje se da je ukupna povrina kunih bata, na primer, u Velikoj Britaniji,
dvostruko vea od postojeih prirodnih rezervata. Za sve vie divljih ivotinja bate
nisu samo utoite ve i jedina prilika za
dugoroan opstanak.
Organske bate imaju prednost kad je u
pitanju privlaenje divljih ivotinja jer je u
njima koliina pesticida minimalna. Grabljivice i paraziti koji se hrane tetoinama i
nosiocima bolesti, istovremeno su hrana
za krupnije ivotinje. Korienje kabastih
organskih ubriva podstie bujanje mikroflore i mikrofaune u zemljitu - a one su prva, kljuna karika u lancu ishrane. Nema
potrebe da se brinete da li e vei broj divljih ivotinja u bati znaiti i vei broj tetoina: izuavanja su pokazala da na organskim farmama postoji vea raznovrsnost i brojnost ivotinjskih vrsta nego na
konvencionalnim farmama, a svakako manji broj tetoina.

Stvaranje pravih uslova


Uz malo dodatnog planiranja lako moete da poveate spektar vrsta koje poseuju vau batu ili ive u njoj. Ako zaista elite da stvorite uslove koji e privui divlje
ivotinje, moete da napravite minijaturni
rezervat u kom e svaka biljka biti paljivo
Pozivanje gostiju
Stvaranjem odgovarajuih stanita i uslova u vau batu moete da privuete niz
lepih posetilaca kao to su ptice i leptiri.
velika i mala StvORenja
Ptice i male ivotinje predstavljaju pravo
zadovoljstvo za organskog batovana, ali
i manja bia mogu da budu jednako lepa
i oaravajua za posmatranje. Naveemo samo nekoliko beskimenjaka koji leti
esto poseuju bate.
Vilin konjic i vodena devica lete i na vee
udaljenosti od vodenih povrina. Posmatrajte kako mujaci brane teritoriju od
drugih insekata - ak i od leptira.
titaste vai hrane se travom, divljim mahunarkama i bunjem. esto su brini roditelji.
Barunaste grinje, siuna crvena stvorenja, prijatelji su bate. Skupljaju se na
toplim, suvim stazama, a hrane se tetoinama kao to je grinja crveni pauk.
Truljak je jedan od najinteresantnijih
tvrdokrilaca, s ljubiastim odsjajem na
obodima crnih krila.
Pauci-krabe raznovrsni su po bojama isto
koliko i ptice. enke su esto blede, ali
oba pola mogu da menjaju boje u skladu
sa sredinom.

190

ORGANSKA BATA

odabrana po tom kriterijumu.Takoe, u


postojeu batu moete da unesete niz
elemenata koji su privlani za ivotinje, a
da pri tom bata ne mora da izgleda neuredno ili podivljalo. Takva bata moe da
izgleda isto, ili ak i bolje nego bilo koja
druga.
Osnovni uslovi da bi bilo koja ivotinja
dola u vau batu su uvek isti: hrana,
mesto za ivot i bezbedno razmnoavanje,
voda za pie i kupanje. U ovom poglavlju
opisano je kako moete da stvorite te ivotne uslove u vaoj bati da bi ona mogla
da bude stanite za irok spektar ivih bia.
Ne oekujte previe u kratkom roku; na
vama je da stvorite najpogodnije uslove za
ptice, ivotinje i insekte - ne moete na
silu da ih dovuete u batu. Uprkos najveem naporu, ponekad se dogaa da se u
bati pojave sasvim druge vrste od onih
koje ste prvobitno nameravali da privuete.

StvaRanje USlOva kOji


POgODUjU Divljim
ivOtinjama
Svakom ivom biu potrebno je mesto
na kom e moi bezbedno da se odmara,
spava i razmnoava se, zato je logino da
u bati napravite neko sklonite za divlje
ivotinje. To mogu da budu specijalna prebivalita, kao to su kuice za ptice (videti
str. 192-193), ali veina ivotinja je sasvim
zadovoljna da stanuje u gomilama komposta i seenog drveta, ispod prekrivaa
zemljita, kao i u ivoj ogradi ili ispod nje.
Pre nego to ponete da kopate jezerce
ili pravite kuicu za slepe mieve, pogleSklonite za divlje ivotinje
Iako je nemogue da se razume sva isprepletanost ivog sveta, jasno je da ete
odravanjem bate bez tetnih hemikalija
i stvaranjem odgovarajuih stanita postii da mnotvo stvorenja nastavi da deli
batu s vama.

dajte okolo i procenite koji delovi bate su


ve privlani za ivotinje. Zatim oznaite
ona mesta koja bi uz malo promena u
nainu odravanja mogla da postanu privlanija.
ive ograde i rubovi bate
iva ograda za ivotinje je odlino sklonite od grabljivica i vremenskih neprilika,
kao i mesto za parenje, ishranu i izgradnju
gnezda. Po vetrovitom zimskom vremenu
ona je toplija i ostaje suva pri osnovi. Tu
se zadrava velika koliina opalog lia koje je bogat izvor hranljivih sastojaka za

Biljke kOje SU PRivlane za


Divlje ivOtinje

ive ograde, kao sklonite i izvor hrane


za ivotinje
- Bukva (Fagus sylvatica)
- Bekovina (Viburnum trilobum)
- Divlja jabuka (vrste roda Malus)
- Zova (Sambucus nigra)
- Glog (Crataegus crus-galii)
- Leska (Corylus avellana)
- Visokobunasta borovnica (Vaccinium
corymbosum)
- Zelenika (Ilex opaca)
- Grab (Carpinus betulus)
bunje, kao sklonite i izvor hrane za
ptice
- Cotoneaster
- Ilex verticillata
- Ligustrum
- Prunus Oto Lajkens
- Pyracantha
- Rubus phoenicolasius
Penjaice, kao sklonite i izvor hrane za
ptice
- Kupina (vrste roda Rubus i
njihovi hibridi)
- ipak (Rosa canina) i druge
srodne vrste
- Vinova loza (Vitis)
- Orlovi nokti (Lonicera periclymenum)
- Brljan (Hedera helix)
- Petolista loza (Parthenocissus
quinquefolia)

191

BATOVANSTVO ZA IVOTINJSKI SVET

vrste koje se hrane insektima - ne samo


ptice ve i voluharice i rovice.
Da ne biste uznemiravali ptice koje se
gnezde, odloite ianje ive ograde do
sredine ili kraja leta. Vrste s plodovima
mogu da se ostave neoiane dok ptice ne
pojedu bobice. Osnova ive ograde ne treba da se dira; nema potrebe da se grabulja opalo lie.
Ako vam je bata mala, pokuajte da
stvorite zaklon gajei du rubova brljan,
orlove nokte i pavit uz ogradu od mreaste
ice ili prekrijte zidove i ograde penjaicama. Gajite biljke tako da potpuno prekriju
potpornu osnovu i ne potkresujte ih suvie
kratko. Najprivlanija sklonita za divlje ivotinje su guste zimzelene penjaice. Mnoge male ptice, kao to je cari, sakrivaju se
u gustom brljanu tokom hladnih zimskih
noi. Krupnije vrste vole visoko drvee
prekriveno brljanom, a ako su neke grane
UReDnO ili PRiRODnO
Jedan od teih zadataka u bati jeste
uspostavljanje ravnotee izmeu urednosti i prirodnog izgleda. Zlatnu sredinu
ini pristup koji je kombinacija dobronamernog zaputanja i bezbrinog entuzijazma prilikom saenja - na primer, divlja
rua puzavica koja prua stabljike po visokoj travi, grupa suncokreta koja je ostavljena da se sama rasejava ili niz jagorevina koje slobodno izviruju iz travnjaka.
Meutim, nostalgini seoski stil negovanja bate nije jedina mogunost za privlaenje divljih ivotinja: nema potrebe da
vam bata izgleda zaputeno ili staromodno. Savremeniji stil livadskog zasada s nizovima zeljastih trajnica koje se
probijaju kroz travu (videti str. 162-163)
ne samo da izgleda velianstveno, nego
je i veoma koristan za divlje ivotinje.
Cvetovi i cvasti su izvor hrane za leptire,
eljugare i druge vrste ptica koje se hrane semenom, a ostavljanjem zrelih cvasti
da prezime obezbediete pticama dugotrajan pajz i utedeti sebi vreme za
druge poslove.

trule, one su za detlia istovremeno izvor


hrane i mesto za gnezdo. Ne uklanjajte
osuene grane ako nisu sklone otpadanju
da bi bile izvor hrane za insekte i sklonite
za ptice.
Prolazi za divlje ivotinje
Stvaranjem prolaza za divlje ivotinje
kroz vau batu omoguiete manjim stvorenjima da sakrivena od grabljivica dolaze
i odlaze iz nje. Gusto bunje i osnove ivih
ograda odlina su zatita za njih, kao i prekrivai zemljita povezani s delovima bate
pod visokom travom i viegodinjim lejama. Ako podiete ogradu, nastojte da je
izdignete malo iznad zemljita kako bi manje ivotinje mogle da se provuku ispod
nje.
travnjaci
Da biste imali to raznovrsnija stanita u
bati, kosite travnjak tako da se smenjuju
delovi s visokom i nisko pokoenom travom. Pticama, kao to su crvenda i vorak, potreban je otvoren prostor s niskom
travom na kom se hrane, dok je vodozemcima potrebna via trava. Potrudite se da
gde god moete ostavite nepokoenu travu, a da travnjak ne izgleda neuredno - na
primer, du osnova neformalne ive ograde, ili ispod drvea. Uredna, nisko pokoena travnata staza koja vodi kroz neto viu
travu, pored dela s nepokoenim rastinjem, daje strukturu delovima bate koji bi
inae delovali neuredno i zaputeno. Ne
kosite istog dana sve delove pod visokom
travom. Ako morate da pokosite veliku povrinu pod grubom travom, ponite s jednog kraja i nastavite ka sredini kako biste
omoguili ivotinjama da se sklone od
kosilice. Nikad ne kosite ukrug - mievi i
abe upae u klopku kao zeevi na njivi.
upe i gomile komposta
Batenske upe su dragoceno sklonite
za mnoge ivotinjske vrste. U njih se zavlae leptiri da bi prezimili, zato po sunanim jesenjim popodnevima ostavljajte ot-

192

ORGANSKA BATA

vorena vrata, a zatvarajte ih kasno uvee.


Ne zaboravite da se ptice ponekad gnezde
na najneoekivanijim mestima; moda e
im upa znaiti isto koliko i vama!
Ako redovno pravite gomilu komposta ili
komposta od lia, moda e vam se ba
tu nastaniti oposum ili neka druga ivotinja
koja e u njoj spavati bar delom godine.
Ako ne elite da privuete takve goste,
proverite da iani kontejneri za kompost
nemaju rupe ili koristite kontejnere s punim stranicama.
Belouka povremeno polae jaja i prezimljuje u gomili komposta. Ako ste poastvovani da vam zmije poseuju batu i elite da tako ostane, napravite veliku gomilu
komposta na osunanom mestu. Zmije se,
kao i laste, esto iz godine u godinu vraaju na isto mesto da se gnezde, ali im je
za leenje jaja potrebna toplota koju proizvodi rastinje koje se razlae, zato ete morati ponovo da pravite gomilu komposta
svake godine. Najbezbednije vreme za pomeranje gomile je poetak oktobra, ili sredina aprila do sredine maja kad zmije izlaze iz nje.
ispod prekrivaa
Male ivotinje vole da vrebaju ispod
prekrivaa zemljita. Prekriva od strugotine ili kore drveta titi bube, stonoge i sline vrste, dok se ispod debljih prekrivaa
od slame i sena esto nalaze abe, rovice, pauci i dadevnjaci. Nastojte da zimi
ostavite malo prekrivaa da bi ivotinje
imale gde da prezime.
Svaki kutak
Ako elite da u batu privuete ivotinje,
napravite gomilu komposta od lia ili gomilu cepanica od drveta na zaklonjenom
mestu da bi imale gde da se gnezde. abe, bube i osolike muve vole prohladna,
tamna, prilino vlana mesta. Za razliku
od njih, rovicama, umskim mievima,
abama, paucima, leptirima i leptiricama
u stadijumu lutke privlane su pukotine u
osunanim kamenim zidovima i nasipima.

Na osunanim delovima bate pravite


gomile od kamenja koje ste izmeali s gornjim slojem zemljita. Takva uzvienja su
ne samo odlina mesta za biljke kojima
treba dobra oceditost zemljita, kao to su
timijan, pucavac (Silene maritima) i sunanica (Helianthemum), nego i najbolje stanite za vodozemce koji spavaju zimski
san ili za gutere koji se izleavaju na letnjem suncu. Lasice vole da se skrivaju iza
kamenja, kao i u kraim odvodnim cevima
u suvljim, skrovitijim delovima bate.
Mnogim malim sisarima najvie odgovaraju velike gomile drva, pogotovo ako su
cepanice u osnovi poreane s najmanje 10
cm razmaka. Napravite gomilu na zaklonjenom mestu, ispod drveta ili gustog
buna. Neke ivotinje e na gomilu donositi opalo lie za gnezda, zato se pobrinite da ga bude u blizini.

kUPOvina i izgRaDnja
SklOnita
U prodaji je vie tipova kuica izraenih
po meri za mnoge ivotinjske vrste, koje
im slue kao zaklon i mesto za podizanje
potomstva. Bilo da su jednostavne ili sloene konstrukcije, vano je da ispunjavaju
potrebe ivotinja koje elite da privuete.
Malo je verovatno da e se stanari buniti.
kuice za abe
Kuice za abe posebno su vane u
gradskim podrujima, gde ima malo sklonita. Pronalaenje odgovarajueg sklonita za zimu nije lako u urednim batama,
zato usreite abe smetajui kuicu ispod
ive ograde ili gustog buna, gde e biti
bezbedna. Kuice za abe su korisne i za
batu: smestite ih na senovito mesto okrenuto severu, zaklonjeno od vetra.
kuice za ptice
ak i kad u bati ima vie pogodnih mesta za gneenje, kuice za ptice privui e
stidljivije vrste ptica da ostanu u vaoj
bati. Izrauju se od drveta koje nije obra-

193

BATOVANSTVO ZA IVOTINJSKI SVET

eno sredstvima za zatitu ili meavine betona i piljevine. Ove druge su sigurnije ako
u bati imate veverice ili detlie koji se hrane mladuncima ptica. Sve kuice za ptice
treba da budu postavljene tako da lako
moe da im se pristupi radi povremenog
ienja. Smestite ih na topao, zaklonjen
zid, deblo ili upu, izvan domaaja grabljivica, kie i direktne suneve svetlosti. Make, ali i sive veverice, mogu na neverovatne naine da se popnu do kuice, zato
pazite kako ih postavljate. Ako u okolini
ima mnogo maaka, isplati se da u bati
postavite nekoliko razliitih tipova kuica
za gneenje. Grabljivice esto naue da
odreeni tip kuice sadri hranu - mladune i jaja. U idealnom sluaju, kuice za
ptice treba istiti svake jeseni. Uklonite sav
materijal za gnezdo i operite kuicu toplom
vodom i sapunom da je pripremite za naredne goste. Ptije vai ne prelaze na oveka, ali je ipak bolje da nosite rukavice.
Ostavite kuicu da se temeljno osui pre
nego to je ponovo zatvorite.
Hoteli za insekte
Insektima takoe treba mesto na kom
e da provedu zimu. Bubamare, uholae i

kakva kuica za koje ptice?


Veliina ulaznog otvora odreuje koja
vrsta moe, a koja ne, da ue u kuicu.
- Kuica sa ulazom koji je vei od 2,5 cm
u preniku pogodna je za senice.
- Ulazi koji su vei od 3 cm pogodni su za
detlie, senice, brgljeze i carie.
- Ulazi prenika 4 cm privui e plave ptice, laste, slavuje i detlie.
gotova kuica
Kuice za jeeve se mogu kupiti u raznim
oblicima i veliinama. Postavite jednu ispod ive ograde ili meu nisko granje. U
kasno leto stavite u nju komade nesoljenog mesa kako biste time privukli jeie.

drugi insekti provode zimski san u busenima grube trave, uvelom liu i upljim
stabljikama biljaka, zato odloite seenje i
raskrivanje rubova bate do prolea.
Moete da kupite drvene kutije za hibernaciju mreokrilaca ili da sami napravite
jednostavan hotel za insekte od plastine
boce i talasastog kartona (slika na sledeoj
strani). Plastine kutije takoe mogu da se

Sobe s pet zvezdica. Ove sloene fabriki proizvedene kutije projektovane su za mreokrilce, solitarne pele i slepe mieve (sleva nadesno). Iako neke ptice koriste kutije za pele
kao hranilice, ne paniite - nee moi da dohvate jaja u elijama koja su dublje u kutiji.
Kuice za slepe mieve podignite na 3 m ili vie od tla, na drvee, bandere ili zidove zgrada.
Ako ivite u kraju sa starinskim natrijumskim ulinim lampama, moi ete da gledate slepe
mieve kako se hrane insektima koje privlai njihovo svetlo.

194

iskoriste za kuice za bubamare i druge


insekte-grabljivice. Iglom za pletenje napravite niz malih rupa na poklopcu kutije
od margarina koju ste napunili slamom, pa
je postavite postrance ispod nekog buna
ili vee viegodinje biljke, da bi ostala na
suvom preko zime.
Dodatna sklonita su od pomoi i pelama, naroito solitarnim (Osmia), koje poetkom sezone oprauju biljke. One e se
rado naseliti u rupama izbuenim u drvenim balvanima ili u slamicama za pie
naslaganim u vodootpornu kutiju, a moete i da kupite specijalnu kutiju za pele.
Solitarne pele dolaze u batu rano tokom
godine, zato pripremite kutije pre nego to
jabuka procveta. Vano je da ih postavite
na otvoreno, osunano mesto.

ORGANSKA BATA

legla za slepe mieve


Slepi mievi su esti u naseljenim mestima, ak i velikim gradovima. Neke vrste
mogu za sat vremena da pojedu i do 2.000
malih insekata, kao to su muice, zato je
dobro da ih imate u bati!
Kuica za slepe mieve treba da bude
napravljena od drveta koje nije tretirano
sredstvima za zatitu i da unutra ima grubo drvo, s kog mogu da vise naglavce. Treba je postaviti to vie - najmanje na 3 m
iznad tla, dalje od jake svetlosti i vetra. Takoe, potrebno je da ispred nje bude dovoljno slobodnog prostora. Ako u blizini zasadite jednogodinje biljke iji se cvetovi
otvaraju nou, privui ete none leptire i
druge insekte, a to e za uzvrat privui slepe mieve. Probajte s nonom frajlom
(Matthiola bicornis) ili ukrasnim duvanom
(Nicotiana).

HRana za Sve

napravite sami hotel za mreokrilce


- Odsecite dno s prazne dvolitarske boce (ne
morate da je operete).
- Isecite komad talasastog kartona duine
oko 80-100 cm, savijte ga i ubacite u bocu.
- Provucite komad tanke ice kroz osnovu
boce da bi drao karton da ne ispadne.
- Veite kanap oko grlia boce, ne skidajui
ep i okaite je krajem leta ili poetkom jeseni da visi u blizini bate.

Ptice u bati esto zavise od hrane koja


im se ostavlja, jer je za veu populaciju
potrebna dodatna ishrana pored one koju
prua prirodno stanite. Kad ponete da
hranite ptice, ne smete da prekinete, jer
e u kratkim zimskim danima one nastaviti da dolaze kod vas umesto da same trae
hranu.
Hranite ih semenkama suncokreta, kuglicama od ostataka hrane i meavinom semena (ne i kikirikijem, koji moe da sadri
tetne aflatoksine). Odravajte to istijim
hranilice za ptice - trovanje hranom ne dogaa se samo ljudima! Ako moete, premetajte hranilicu svakih nekoliko meseci
da biste izbegli gomilanje tetnih bakterija.
Bolje je, ako moete, da gajite biljke koje e pticama obezbeivati dovoljno hrane,
umesto da kod njih razvijate zavisnost od
ljudi. bunovi s bobiastim plodovima privlae vie vrsta, kao i biljke sa cvastima i
trave; ostavite neke zeljaste biljke da daju
seme. Suncokret, pupavica i ehinacea odlini su kao batenske biljke i kao izvor

195

BATOVANSTVO ZA IVOTINJSKI SVET

hrane za mnoge vrste ptica - okaite osuene zrele cvasti za crvendae, na primer.
Kad se ptice naviknu da imaju dovoljnu
koliinu hrane, dolazie redovno, to je velika prednost za svakog batovana. Procenjuje se da jedna ptica moe da pojede
vie od 10.000 gusenica, muva, pueva i
drugih tetoina u samo jednoj sezoni parenja. Ipak, imajte u vidu da su i mnoge
vrste voa jednako privlana hrana pticama kao i ljudima.
Ptice nisu jedine ivotinje koje dolaze u
batu da se hrane. Organska bata je bogat izvor hrane za biljojede i mesodere
svih vrsta i veliina. Uz malo dodatne panje moete da im obezbedite jo bolju ponudu. U prirodnu hranu koju lako moete
da ponudite ivotinjama ubrajaju se cvetni
nektar, polen, biljne vai, gusenice, puevi, bobice i seme.
Cvetna hrana
Cvee nije prijatno samo za gledanje,
ono privlai i mnoge vrste insekata koji se
hrane energetski bogatim polenom i nektarom. Tim insektima hrane se ptice, slepi
mievi i druge grabljivice. Cvee koje gajite radi ishrane divljih ivotinja ne mora da
bude poljsko - kultivisani cvetovi esto su
bogatiji nektarom i imaju duu sezonu
bunje s plodovima ili semenom za
ptice
- Kotiavo voe (Prunus): crvenda, plava ptica, detli, makulja, drozd, crvenda, kos, vuga, kugara.
- Dren (Cornus): makulja, ptica rugalica,
crvenda, drozd, detli, vrabac peva,
plava ptica, kardinal, kugara.
- Zova (Sambucus): plava ptica, crvenka,
vrabac, drozd, makulja, zeleni, zeba,
detli, una, kugara.
- Smreka (Juniperus): plava ptica, makulja, rumenka, ptica rugalica, drozd, kugara.
- Udika (Viburnum): crvenda, makulja,
drozd, raznopojac, kardinal, plava ptica,
kugara.

cvetanja. Mnogi od cvetova najpogodnijih


za ishranu insekata pripadaju grupi sitnijih, starinskih seoskih batenskih varijeteta; izbegavajte krupne, razmetljive udvostruene cvetove. Razliiti cvetovi odgovaPoljsko cvee za divlje ivotinje
Livada je jedno od najbogatijih stanita
za divlje ivotinje, ne samo zbog cvea,
nego i zbog trava koje imaju kljunu ulogu u ivotnom ciklusu mnogih vrsta leptira.
Brojna populacija insekata privlai male
sisare-grabljivice, kao to su voluharice i
rovice, koje se mirno snabdevaju hranom u visokoj travi. Nikad ne ostavljajte
izolovane delove livade usred travnjaka ili
potpuno okruene stazama ili tvrdim povrinama. Uinite da se livada stapa s
guim delom bate, kako bi ivotinje
imale bezbedan prolaz.

Jednogodinje livade
Livadi ne treba mnogo vremena, kao ni
poseban reim koenja da se razvije. Ako
elite da brzo stvorite ivopisnu livadu koja e brujati i zujati od ivota, posejte
meavinu livadskog jednogodinjeg cvea. Za potpuno autentian efekat, umeajte i ovas, jeam ili penicu.
Sejte u jesen ili prolee, na zemljite
koje ste oistili od korova. Kad se biljke
raseju krajem leta ili u jesen, uklonite njihove ostatke na gomilu komposta. Prekopajte zemlju krajem zime i posmatrajte
ta e da nikne u prolee. Neke vrste ete verovatno morati ponovo da sejete,
ako se nisu dovoljno rasejale ili ako su im
ptice pojele seme.
Ako elite malo drugaiju meavinu,
probajte puinu, upavi kukolj, razliak,
brati, dan i no, vidovicu i bulku, Papaver rhoeas.
Za razliku od mnogih livadskih vrsta,
ove jednogodinje biljke odlino uspevaju na zemljitu koje se obrauje svake
godine, pa tako moete po potrebi da
premetate divlje ivotinje - to je idealno kad postepeno proirujete livadu na
veu povrinu.

196

raju razliitim nainima ishrane, zato gajite vie vrsta da biste zadovoljili sve ukuse.
Na primer, bumbari imaju znatno krai jezik od leptira crvenog admirala, ali dui od
pela iz konice. Za bumbare gajite cvee
s dubokim grliem, kao to su alfija, majoran, naprstak i potoarka. Nemeziju, matinjak, mahoniju i udiku gajite za pele iz
konice, a ednjak i letnji jorgovan za leptire. Jednostavni cvetovi s plitkim otvorom,
kao to je komora, najbolji su za osolike
muve, parazitske ose i druge male insekte.
Veini insekata odgovaraju razliite biljke
u raznim fazama ivotnog ciklusa, pa ak i
u raznim dobima dana. Razne vrste cvea
lue najvie nektara u razliito vreme tokom obdanice. Bie vam zanimljivo da pratite let leptira od jednog do drugog izvora
hrane, dok se koliina nektara smanjuje i
poveava.
Biljke kao jaslice
Leptirima treba i mesto gde e da polau jaja. Gusenice se ne hrane nektarom i
polenom, ve liem, i mogu da budu vrlo
probirljive u pogledu biljaka koje jedu; neke vrste imaju vrlo ogranien izbor izvora
hrane. Najbolje je da utvrdite koji leptiri
dolaze u vau batu pre nego to zasadite
odreenu vrstu hrane za gusenice. Mnoge
vrste leptira i nonih leptiria hrane se travom, zato je vano da ostavite deo bate
na kom trava moe slobodno da raste u
visinu. Neke gusenice hiberniraju, a neke
se na stabljikama trave tokom zime pretvaraju u lutke, zato saekajte do kraja prolea pre nego to pokosite visoku travu.
Larve i gusenice su hrana za ptice, insekte-grabljivice, parazitske ose, voluharice i vodozemce. Mnoge ivotinjice za koje
se smatra da su batenske tetoine, u
stvari su vredan izvor hrane za druge ivotinje. Na primer, par livadskih eva moe
da nahrani mladune s 10.000 skakavaca i
jo mnotvom drugih vrsta buba. Biljne
vai i lutke jabukinog smotavca omiljena
su zimska hrana za nekoliko vrsta ptica.
Pruite prirodi priliku pre nego to preduzmete mere protiv tetoina; moda ete

ORGANSKA BATA

otkriti da je ona ve obavila taj posao


umesto vas. Na primer, grozdovi biljnih vai koje ste ostavili na jakim, dobro uvrenim biljkama koje ih podnose, bie jaslice za parazitske ose i druge grabljivice,
kao i izvor hrane i mesto za razmnoavanje.
abe e iveti u bati tokom cele godine
ako mogu da pronau dovoljno hrane, a
lokalne vrste
Veina ivotinjskih vrsta - mada ne i sve
- prilagodila je ishranu lokalnim biljnim
vrstama. Ako elite da ih gajite, pre nego
to ponete sadnju otkrijte koje biljke prirodno rastu u vaem kraju - te vrste e
imati najbolje anse da privuku najvie
ivotinja, kao i da izvrsno napreduju, a ne
samo opstaju, na vaem zemljitu.
Sreom, neki rasadnici su se prilagodili
eljama za lokalnim vrstama i postali odlian izvor semena i rasada. U mnogim dravama postoje drutva koja neguju lokalne biljne vrste. Raspitajte se u lokalnoj
botanikoj bati ili potraite na internetu
drutvo koje vam je najblie.
Biljna hrana za gusenice
Mnoge gusenice leptira i nonih leptiria
ograniene su u ishrani na samo jednu
biljnu vrstu. Evo nekoliko primera.
- Lucerka (Medicago sativa): marinskoplavi, plavi s narandastim obrubom i naroito, jarko sumporno-narandasti leptir
(poznat i kao lucerkin leptir)
- Zvezdan (Aster): zvezdanov arenac i
drugi arenci; poljski takasti i drugi takasti leptiri
- Miroija (Anethum graveolens): crni
lastin rep
- Vuja stopa (Aristolochia): lastin rep
- Hristov venac (Passiflora incarnata):
Agraulis vanillae
- Svilenica (Asclepias): monarh
- Papaja (Asimina triloba): zebrasti lastin
rep
- areni grah (Phaseolus coccineus):
Strymon melinus
- Ljubiica (Viola): veina narandastih i
crnih vrsta roda Agraulis

197

BATOVANSTVO ZA IVOTINJSKI SVET

njihov apetit za male beskimenjake - naroito pueve - ini ih prijateljima svakog


batovana. Crvi branari i crvi za pecanje
odlina su dodatna hrana za vodozemce moete da ih kupite u prodavnicama kunih ljubimaca ili prodavnicama opreme za
pecanje. abe mogu da se naue da uzimaju hranu iz ruke i vrlo brzo se navikavaju da dolaze na isto mesto u uobiajeno
vreme hranjenja.
Cvee za medonosne pele
- Arabis
- Bob (Vicia faba)
- Boraina, borac (Borago officinalis)
- Kupina, malina i hibridno bobiasto
voe
- argarepa
- Goruina (Iberis)
- ipak (Rosa canina, desno)
- Vres (Erica)
- Katanac (Reseda odorata)
- Patrnak (Pastinaca sativa)
- Ruska alfija (Perovskia atriplicifolia)
- Ruzmarin (Rosmarinus officinalis)
- Nourak (Epilobium angustifolium)
- Divizma
- Ljutovnica (Verbena officinalis)
- Petolista loza (Parthenocissus
quinquefolia)
- unjarica (Erysimum)
- Sa (Isatis tinctoria)
Cvee za bubamare
- Agastache anisata
- Metvulja (Monarda)
- Smiljkita (Lotus corniculatus)
- Detelina, crvena i bela (Trifolium)
- Artioka (Cynara scolymus)
- Kostri (Solidago)
- Oajnica (Marrubium vulgare)
- Orlovi nokti (Lonicera, naroito
L. peridymenum)
- Kozja brada (Centaurea scabiosa
i C. nigra)
- Lobelia cardinalis
- Medunika (Pulmonaria saccharata)
- Viegodinji razliak (Centaurea
montana)

- Facelija (Phacelia tanacetifolia)


- Ostrugica (Centranthus ruber)
- Volovsko oko (Leucanthemum
x superbum)
- Zmijoglavka (Echium vulgare)
- Hajduka trava (Achillea vulgaris)
Cvee za osolike muve i druge
korisne insekte
- Kupina (vrste roda Rubus)
- Heljda (Fagopyrum esculentum)
- Kalifornijski mak (Eschscholzia
californica)
- Ladole, jednogodinji (Convolvulus
tricolor)
- Brati (Chrysanthemum segetum)
- Razliak (Centaurea cyanus)
- Korijander (Coriandrum sativum)
- Livadska krbuljica (Anthriscus sylvestris)
- ipak (Rosa canina)
- Komora (Foeniculum vulgare)
- Strupnik (Scrophularia)
- Beli glog (Crataegus monogyna)
- Brljan (Hedera helix)
- Facelija (Phacelia tanacetifolia)
- Primorska elika (Lobularia maritima)
- Hajduka trava (Achillea millefolium)
Cvee za odrasle leptire
- Zvezdan, levo (naroito Aster
x frikartii Monk)
- Aubrieta
- Buddleia (naroito B. x weyeriana
i B. x weyeriana sunano zlatna)
- Ognjica (Iberis umbellata)
- Udovica (Knautia arvensis)
- Konopljua (Eupatorium cannabinum)
- Srebrno cvee (Lunaria annua)
- Miloduh (Hyssopus officinalis)
- Brljan (Hedera helix)
- Lavanda (Mansted je najbolja)
- Majoran (Origanum, divlje vrste su
najbolje)
- Nana (vrste roda Mentha, naroito
M. rotundifolia)
- Ranjenik (Sedum spectabile)
- Udoviica (Scabiosa columbaria)
- Jari jorgovan (Hesperis matronalis)
- Turski karanfil (Dianthus barbatus)

198

ORGANSKA BATA

jezeRCa za Divlje ivOtinje


Jezerce, ak i najmanje, moe da bude
srce oaze za ivotinje u vaoj bati. Koristie ga mnotvo vrsta u razliite svrhe.
Neke ivotinje e iz njega piti vodu, druge
e u njemu loviti hranu. Neke e u jezercetu provesti itav ivot, druge e ga koristiti samo u nekom delu svog ivotnog ciklusa.
Jezerce nije samo dragoceni rezervoar
vode u bati. ak i najmanja vodena povrina je akvarijum na otvorenom, odlian
za ptice i vodozemce. Pticama je voda potrebna za svakodnevno kupanje isto koliko
i za pie. One dolaze na istu, slatku vodu,
ak na plitke vodene povrine kao to je
prevrnuti poklopac kante za smee ispunjen vodom. Utisnite poklopac u zemlju ili
napravite rub od cigle, da bi bio pristupaan i ednim ivotinjama.
Ako imate malu decu zbog koje nije
zgodno da posedujete otvorenu vodenu
povrinu, razmislite o fontani ili zidnom bazeniu, ili prekrijte jezerce zatitnom reetkom ili vrstom mreom dok vam deca
ne porastu.
jezerca za divlje ivotinje
Najbolji poloaj za jezerce je osunano
mesto, dalje od drvea koje se nadvija, s
novi prijatelji
ivotinje koje nastanjuju ili poseuju
batensko jezerce:
- abe
- Dadevnjaci
- Slepi mievi
- Vrtoglavci
- Stenice gazivode
- Stenice vodomerke
- Stenice veslaice
- Vodeni puevi
- Kozaci
- Vilini konjici i vodene device (neke vrste
su veoma radoznale i istrauju ljude!)
- Laste

grubom travom du bar jedne strane, koja


bi posluila kao sklonite i izvor hrane za
vodozemce. Neke vrste mogu da ive i u
jezercetu koje je u senci, ali e njihova raznovrsnost biti znatno vea ako je ono na
suncu. Ako se jezerce vidi iz kue, nainite sa strane koja je najblia prozoru deo s
kratkom travom da biste mogli da posmatrate ta se na njemu dogaa.
Stvaranje jezerceta sa ivotinjama
Veliina jezerceta zavisi, oigledno, od
raspoloivog prostora - ali trebalo bi da
bude povrine od najmanje jednog kvadratnog metra. Bar jedna strana trebalo bi
da bude pod blagim nagibom, koji malim
ivotinjama omoguuje bezbedan pristup
vodi. Veina ivotinja naselie pliak oko
ivice. Jezerce bi trebalo da ima i dublji deo
u sredini, najmanje 60 cm, koji nee mrznuti tokom zime, a bie prohladan leti.
Postoji vie materijala koji su pogodni za
podlogu jezerceta - moete da birate izmeu betona, bentonitne gline, plastinih
materijala ili butilena (videti Okvir za batu, str. 128). Podloga od butilena je najfleksibilnija i najlaka za postavljanje kod
jezeraca nepravilnog oblika. Najtrajnija je
podloga od gline. Podlogu treba da prebacite preko ivice u dovoljnoj irini da bi se
vrsto drala - prodavci e vam pomoi da
odredite veliinu na osnovu planiranih dimenzija jezerceta. Jezerce moete da napunite kinicom ili vodom iz vodovoda. Ako
koristite ovu drugu, saekajte najmanje 48
sati da hlor ispari, pre nego to ponete da
stavljate plutajue (flotantne) ili potopljene (submerzne) biljke. ivotinje e ubrzo
doi same, i za godinu dana jezerce e biti
potpuno naseljeno.
Nova jezerca esto iznenada dobijaju
jarkozelenu boju, koju uzrokuje naglo irenje sitnih algi. Voda e se posle izvesnog
vremena razbistriti, ali ako elite da ubrzate proces, stavite jemenu slamu ili seckanu lavandu u finu mreastu vreu, odmerivi koliinu tako da pluta po povrini. Korisni mikroorganizmi brzo e kolonizovati
slamu ili lavandu i unititi alge.

199

BATOVANSTVO ZA IVOTINJSKI SVET

zasaivanje jezerceta
Dobar izbor biljaka obezbedie hranu i
sklonite za irok spektar ivotinjskih vrsta. Zasadite meavinu plutajuih, potopljenih i plitkovodnih biljaka. Suneva svetlost
podstie rast algi, zato drite jednu polovinu do dve treine povrine prekrivene biljkama da bi voda bila bistra. Koristite to
vie lokalnih vrsta. Izbegavajte strane vrste koje su nametljive - a takve se esto
prodaju u batenskim centrima - naroito
ako postoji i najmanji rizik da grekom
kopanje i oblaganje jezerceta
Poetak prolea je najbolje vreme da izgradite novo jezerce. Tako ete biljkama
i ivotinjama dati dovoljno vremena da se
nasele pre naredne zime.
- Iskopajte rupu neto veu nego to
elite da bude povrina jezerceta, da biste imali prostora za zatitnu podlogu. Bar
jedna obala trebalo bi da bude pod blagim nagibom (15-30), a jedan deo jezerceta, ija povrina zavisi od otrine zime, trebalo bi da bude dubok 60 cm da
se voda na hladnoi ne bi zamrzavala. Takoe, korisno je da pored ivice postavite
policu s biljkama u saksijama.
- Uklonite sve otro kamenje, korenje i
ostalo to moe da probui podlogu. Uvrstite strane i ivice i obavezno proverite
da li su poravnate. Za dodatnu zatitu,
pospite sloj zidarskog peska debljine 10
cm po unutranjosti rupe. Postavite zatitni sloj podloge, za koji moe da poslui stari tepih, karton, ili gotov materijal za
tu namenu.
- Uz neiju pomo (butilen je teak materijal), poloite podlogu preko rupe, tako
da 30 cm prelazi preko ivice. Privrstite je
kamenjem i pustite neka visi sa ivica do
polovine stranica rupe. U sredinu rupe sipajte zemlju, ako nameravate da sadite
biljke direktno.
- Napunite jezerce. Teina vode oblikovae podlogu tako da prianja uz stranice
rupe. Ivice podloge prekrijte travom ili
kamenjem da ih zatite od sunca.

dospeju u divljinu. Meu vrste koje posebno treba da se izbegavaju ubrajaju se


vodena kuga (Hydrilla verticillata), vodeni
zumbul (Eichhornia crassipes), vodeni kupus (Pistia stratiotes) i krocanj (Myriophyllum spicatum). Ako sadite i biljke u saksijama, koristite posebnu meavinu zemlje
za vodene biljke, s niskim sadrajem hranljivih sastojaka, ili donji sloj batenskog
zemljita.
Odravanje jezerceta
Kad je jezerce izgraeno, ne zahteva
mnogo odravanja to se ivog sveta u
njemu tie. Nekim vrstama insekata odgovara zaraslo, muljevito jezerce, a ni abama sigurno ne smeta korov. Vama e se
moda vie svideti urednije jezerce, ali
nastojte da ga ureujete samo kad je neophodno.
Tokom leta, uklonite viak korova s povrine; namotajte ga oko tapa ili izgrabuljajte. Slobodne plutajue biljke kao to je
soivica mogu da se uklone pomou sita.
Sve biljne otpatke ostavite preko noi na
ivici jezerceta da biste omoguili ivotinjaBiljke za jezerca

Submerzne (potopljene)
- Vodena kuga (Egeria densa)
- Krocanj (Myriophyllum)
- abovlasica (Callitriche)
- Divlji celer (Vallisnera americana)
Flotantne (plutajue)
- Lokvanje (Nymphea) za manja jezerca
treba paljivo izabrati, jer su lokalne vrste
suvie bujne. Probajte sitnije sorte, kao
to su Chromatella i hermelin, ili N.
pygmaea i N. tetragona.
Plitkovodne
- Vodena kana (Canna)
- Strelica (Sagittaria sagittifolia)
- Razgon (Veronica beccabunga)
- titkasti vodoljub (Butomus umbellatus)
- Ljiljan (Iris)
- Iirot (Acorus calamus)
- Taro (Colocasia)
- Vodena bokvica (Alisma)

200

ma da se vrate u vodu, a zatim ih dodajte


gomili komposta.
Bujne, nametljive biljke moete da iseete ili da ih postepeno uklanjate; smanjujte koliinu lia potopljenih biljaka, kao
to je vodena kuga, za jednu treinu. Najbolje vreme za to je krajem leta, pre nego
to ivotinje ponu da hiberniraju. Izbegavajte da ureujete travnjak poetkom
godine ili po izuzetno hladnom vremenu.
Druge vodene biljke moete po potrebi da
razmnoavate deobom na svake 2 ili 3 godine.
Ujesen mreom prekrijte jezerce na nekoliko sedmica, ako u njega pada velika
koliina lia, ili uklanjajte lie runo. Takoe, uklanjajte uvelo lie vodenih biljaka, da se ne bi poveala koliina hranljivih
sastojaka u vodi, to bi podstaklo rast algi.
Meutim, uvek ostavite malo biljnih otpadaka na dnu jezerceta.
Ostatak bate
Vodozemci vie vremena provode na
kopnu nego u vodi, zato ako elite da ove
ivotinje poseuju vau batu, obavezno
im obezbedite bezbedan zaklon. Delovi
bate koji se ne obrauju, kao to su oni
pod visokom travom, debelim slojem prekrivaa zemljita, gomilama kamenja ili drva, za abe i dadevnjake su sklonita i
mesta gde mogu da hiberniraju. Bar deo
ivice jezerceta treba da bude pod biljkama
koje pruaju sklonite ivotinjama. Na drugom delu trava moe da bude pokoena,
kako biste imali pogled na jezerce. Da biste izbegli da povredite abe, kosite travu
redovno, poevi od sredine prolea, pre
nego to mlade jedinke ponu da naputaju jezerce. Posle kie uvek proverite da li
na travnjaku ima mladunaca aba.
Cvetanje algi
Jedan od najeih problema u jezercetu je cvetanje" algi, kada voda dobija boju supe od graka ili se zagui gomilama
konastih algi. To je obino simptom u
toploj vodi bogatoj hranljivim sastojcima.

ORGANSKA BATA

Fenomen se javlja u prolee, a nestaje kad


potopljene biljke zaponu proleni rast i
snabdevanje vode kiseonikom. Konaste
alge su upornije; a moete ih ukloniti grabuljama ili namotavanjem oko tapa. Moete da koristite i jemenu slamu ili seckanu lavandu (str. 199), a sledee e vam
pomoi da izbegnete probleme:
- neka vam potopljene (submerzne) biljke zauzimaju oko 25-33% zapremine vode;
- neka lie plutajuih (flotantnih) biljaka pokriva najmanje jednu polovinu, a najvie dve treine povrine vode, radi zaklanjanja od sunca;
- ako je potrebno da povisite nivo vode,
koristite kinicu umesto vode iz vodovoda
koja je bogata mineralima;
- kad sadite vodene biljke u saksijama,
koristite za to namenjenu meavinu zemlje
umesto obine ili je sami napravite, s malo
hranljivih sastojaka;
- istite jezerce svake godine.
Saveznici jezerceta

1. Punoglavci
abe koje migriraju nastanjuju jezerce
koje im odgovara za godinu ili dve. Ako ih
nema, to znai ili da jezerce nije pogodno
za njih, ili da nije na pravcu njihovog migratornog kretanja. U tom sluaju, uzmite ablju ikru (jajaca) iz drugog jezerceta, po mogustvu nekog koje nije udaljeno vie od 1 km. Ne uzimajte ikru iz divljine.
2. Plutajui listovi
Prekriva od plutajuih listova spreava
da alge zague jezerce. Odravajte 5060% povrine jezerceta pod prekrivaem.
3. Biljke s potopljenim i polupotopljenim
stabljikama i listovima
Ove biljke (kao vodena zevalica, Orontium aquaticum) izvor su hrane i sklonite
za stvorenja koja ive u vodi, kao i mesto
za polaganje jaja punoglavaca.
4. Tanjirasti barski puevi
Ovi puevi iste vodu hranei se algama i
biljnim otpacima.

BATOVANSTVO ZA IVOTINJSKI SVET

Spisak neeljenih gostiju

1. Barski pu
Ovaj pu (Lymnaea stagnalis) jede alge i
organske otpatke, ali oteuje i vodene
biljke. Ako se previe namnoi u jezercetu,
predvee ostavite listove zelene salate da
plutaju po povrini. Ujutro ih uklonite zajedno s puevima na njima.
2. Nametljive biljke
Izbegavajte da sadite nametljive biljne vrste i one koje nisu lokalne (kao to je krocanj). Naalost, neki batenski centri prodaju neadekvatne vrste, zato uvek proverite biljke pre nego to ih kupite.

201

3. Alge
Konaste i druge alge rastu na osvetljenim
delovima jezerceta, u vodi koja je bogata
hranljivim sastojcima. Cvetanje" algi preko noi moe da pretvori bistru vodu u zelenu supu.
4. Ribe
Ne unosite ribe u batensko jezerce - poremetie ravnoteu ekosistema. Neke vrste,
kao to je koljuka, mogu da dospeju u jezerce u obliku jaja, na nogama ptica. Pustite ih da preive samo u broju odgovarajuem za jezerce.

Batovanstvo u saksijama
Biljke u saksijama u batu unose dodatne
boje, mirise i zanimljivost
Gajenje biljaka u saksijama omoguie
vam da stvorite batu u bati pa ak i na
mestima gde uopte nema zemljita. Ako
elite samo da maksimalno iskoristite
prostor, onda su vam dovoljne najobinije
plastine kadice. Meutim, s raznovrsnijim
izborom saksija, urni, korita i improvizovanih posuda, moete da stvorite niz razliitih stilova i utisaka u bati - moda bujni
tropski, egzotini istonjaki ili starinski seoski izgled. Korienjem saksija moete da
pustite mati na volju, da pratite vaa najnovija interesovanja, znajui da uz samo
malo truda sve to moete da promenite
ve naredne godine.
kako da odluite ta da gajite
U saksijama moete da gajite gotovo sve
vrste biljaka - ukrasne ili jestive, jednogodinje ili viegodinje, patuljaste ili penjaice. bun ili penjaica u velikoj saksiji (videti str. 207) mogu da budu privlana sredinja taka bate, a ivopisan izbor saksija i drugih posuda oivee dvorite ili neprivlaan kutak u kom nita drugo ne moe da raste. Takoe, moete da gajite zelenu salatu u saksiji na unutranjem dvoritu
(videti str. 209) ili da ispunite prostor slapovima letnjih mirisa i boja s viseih korpi
ili saksija na zidovima (videti str. 213). Moete ak da stvorite i minijaturnu batu za
ivotinje u saksiji koja stoji na prozoru.
Zemlja za saksije moe da se napravi tako
da u njoj uspevaju vrste koje inae ne bi
rasle u batenskom zemljitu. Glavno pravilo gajenja u saksijama jeste da izaberete
biljke koje najvie odgovaraju uslovima
mesta na kom ete ih postaviti.

Saksije i organski pristup


Jedno od osnovnih naela organskog
batovanstva jeste stvaranje zdravog,
plodnog zemljita koje biljkama prua sve
to im je potrebno - zato gajenje u ogranienom saksijskom prostoru ne moe u
pravom smislu da se smatra organskim.
Meutim, saksije imaju znaajnu ulogu u
batama - naroito u gradovima - a na njih
svakako mogu delimino da se primenjuju
organska naela, uz odgovarajui izbor
zemlje i bez upotrebe mineralnih ubriva i
pesticida.
kreativno korienje prostora
Zimzelene biljke upadljivog oblika veoma
su pogodne za mali prostor, a izborom
saksija od jednog materijala postie se
utisak urednosti. Poploan, zaklonjen kutak ili unutranje dvorite pogodni su za
gajenje osetljivijih biljaka kao to su oleander ili agrumi; prijae im dodatna toplota koju zadravaju i reflektuju kamene
ploe.
gradska oaza
Batovane koji su posveeni gajenju u
saksijama ponekad sopstveni entuzijazam ponese toliko da njihova zbirka biljaka pone da prekriva zidove, stubove,
prozorske simsove, pa ak i batenske
klupe. Uvoenjem raznovrsnosti u gradsku sredinu, posebno cvetajuih biljaka,
ublaava se grubost pejzaa, a i najmanje poploano dvorite, balkon ili krov
pretvaraju se u dobrodolo sklonite za
divlje ivotinje.

203

BATOVANSTVO U SAKSIJAMA

ta tReBa Da imate U viDU


PRilikOm gajenja U
SakSijama
Biljke mogu da rastu praktino u bilo
emu, od saksija od peene gline do starih
kanti. Saksija moe da bude nova, ponovo
koriena ili reciklirana, sve dok ima rupu
za oceivanje i dovoljnu vrstinu da moe
da se napuni zemljom. Tamo gde ima mrazeva, treba da se koriste one od materijala koji ne puca na temperaturama ispod
nule.
Izaberite saksiju tako da odgovara mestu i izgledu koji ste zamislili. Bure preseeno napola ili kamena urna izgledaju sasvim
drugaije nego kofe sa cveem ili jarko
obojena drvena kutija. Ne morate da potroite mnogo novca da biste postigli dobar
stil. Jednostavne posude, kao to su bave, mogu da se koriste u formalnoj bati
ako se zasade istom vrstom i paljivo rasporede.
Oceivanje
Sve saksije moraju na dnu da imaju rupu
za oceivanje. Da biste poboljali drenau,
stavite na dno saksije grublji materijal pre
nego to sipate meavinu zemlje. Za dodatnu teinu, koristite krupan (3 cm) ljunak. Iscepkana ambalaa od stiropora je
izuzetno laka alternativa, a takoe pogodna za reciklau. Za veinu saksija dovoljan
je sloj od 4 cm debljine. Ako su saksije od
kamena ili peene gline, a u bati ima mraza, zatitiete ih slojem za drenau koji ete postaviti do jedne petine dubine saksije. Oceivanje ete poboljati i postavljanjem saksija na cigle ili specijalno napravljene stope.
veliina saksija
Veliina koju treba da odaberete zavisi
od vrste biljaka koje nameravate da gajite.
to se tie lakoe odravanja - ishrane i
zalivanja - to je vea saksija, to bolje.
Ipak, nemojte da stavljate male biljke koje

materijali za saksije

Drvo i prue
Grubo seeno drvo daje prirodan izgled
bati i odbija pueve. Hrastovini i kedrovini nije potreban tretman zatitnim sredstvima. Od lepo ofarbanih dasaka mogu
da se prave kutije za prozorske simsove.
Korpe od prua iznutra moete da obloite plastikom.
Kamen i peena glina
Rasprodaje i otpadi dobro su mesto za
nabavku starih kamenih korita, bazenia
i saksija od peene gline. Nove saksije
moete da uinite starijim tako to ete
ih premazati jogurtom i drati na vlanom, senovitom mestu. Prefarbajte fabriki proizvedene saksije bojom za keramike ploice ili kolske table. Glaziranim
saksijama potrebno je manje zalivanja
(videti str. 65), a izgledaju odlino kao
pozadina za uskrnje dekoracije ako su
zasaene bambusom ili japanskim javorom.
Plastika
Saksije od kvalitetne plastike dugo traju i
lake su za pomeranje. Mogu ponovo da
se koriste i prefarbavaju.
Metal
Za moderan izgled bate iskoristite galvanizovane kofe - ili reciklirajte velike konzerve - izgledae zanimljivo.

sporo rastu u prevelike saksije. Lake je


odravati veliku saksiju s nekoliko biljaka
nego vie manjih saksija s po jednom biljkom. Svaka saksija trebalo bi da bude duboka najmanje 15-20 cm; veini biljaka
prija dublja saksija. Ne zaboravite da u
saksijama koje se suavaju ka vrhu saenje moe da bude oteano. Ako treba povremeno da premetate saksiju, na primer,
zbog zime, ne zaboravite da ete morati
da je podiete. Za one velike improvizujte
kolica: na jaku dasku montirajte tokie.

204

zemlja za saksije
Za punjenje saksija i drugih posuda, koristite organsku, vienamensku zemlju kupovnu ili kune izrade. Ne tedite na
kvalitetu; imajte u vidu da biljke rastu u
ogranienom prostoru i da im treba najbolja nega. Zemlja treba da odgovara biljkama koje gajite. Vrstama koje dobro uspevaju u suvim uslovima potrebna je siromanija, oceditija meavina nego za saksiju s biljkom bujnog lia. Za posudu s jednogodinjim biljkama posluie vienamenska meavina, dok je voki, koja e u
saksiji provesti vie godina, potrebna bogatija meavina, po mogustvu na bazi crnice ili batenske zemlje. Takve meavine
imaju prednost to su tee, jer dodatna teina osigurava da se saksija s visokim biljkama nee prevrnuti. Meavine bez zemlje, koje su lake, korisne su za visee korpe, saksije na balkonima i na mestima s
kojih treba da se premetaju. Recepte za
vie vrsta meavina zemlje kune izrade
nai ete na str. 115-116.
ishrana i zalivanje
Biljke u saksijama i drugim posudama
hranite istim organskim kompostiranim
materijalima i organskim ubrivima kao i
biljke koje rastu u zemljitu (videti Zemljite i briga o njemu, str. 32-61). Nanosite
ih kao gornji sloj u saksijama. Pored toga,
moete da koristite i tena ubriva (videti
str. 206), koja snabdevaju biljke hranljivim
sastojcima u lake dostupnom obliku. Njime moete da zalivate biljke ili da ga prskate po liu. Koliina i uestalost hranjenja biljaka zavisi od sastava zemlje u saksiji, zapremine saksije i vrste biljaka. U
ovom poglavlju date su neke smernice za
to.
Uestalost zalivanja zavisi od vrste biljaka, veliine u odnosu na saksiju, vrste saksije (peena glina sui se bre od plastike),
mesta na kom se nalazi (na vetrovitom
mestu biljka ima veu potrebu za vodom),
vremenskih prilika i godinjeg doba. Nikad

ORGANSKA BATA

ne dozvolite da se saksije osue - biljke


imaju mnogo vie problema ako nemaju
dovoljno vode, a osueno zemljite je teko ponovo uiniti vlanim. Redovno navodnjavanje naroito je vano za voe i povre.Veini biljaka u saksijama ak i posle
kie potrebno je svakodnevno zalivanje tokom leta, a vrlo retko zimi. Uvek zalivajte
zemlju, ne lie. (Videti Voda i zalivanje,
str. 66.)
tetoine i bolesti
Odravanje zdravlja biljaka je najbolja
odbrana od tetoina i bolesti. Ako biljke
Suzbijanje tetoina
Puevi su manji problem za biljke u saksijama nego za one na otvorenom; ipak,
ako se popnu do saksija, nita ih nee zaustaviti da ne krenu na biljke. Probajte da
ih u tome spreite postavljanjem prepreka oko saksija: masne trake, lepka koji se
ne sui ili trake od bakra, kao na slici.

Posuda od lanog kamena kune


izrade
1. Odaberite dve jake kartonske kutije,
jednu manju od druge za 5 cm sa svih
strana.
2. Izmeajte 3 dela peska s po jednim
delom grubih kokosovih vlakana i cementa. Dodajte vodu i napravite vrst malter.
3. Prekrijte dno vee kutije slojem maltera debljine 5 cm, sabijte ga da isterate
sve mehurie vazduha i utisnite 5 plutanih epova da napravite rupe za drenau.
4. Stavite manju kutiju u veu.
5. Ispunite prostor izmeu kutija malterom u sloju od 15 cm dubine i paljivo ga
sabijte.
6. Ostavite kutije sedam dana da se malter uvrsti.
7. Izvadite kutije i epove. Ietkajte posudu ianom etkom.
8. Premaite stranice jogurtom ili tenim
ubrivom. Na povrini e se uhvatiti zelene alge.

205

BATOVANSTVO U SAKSIJAMA

prerastu saksije, ili su prenatrpane u njima, ili su neredovno zalivane, bie podlonije napadima tetoina kao to su grinja,
crveni pauk ili biljne vai. Saksije i druge
posude esto su na toplim, suvim mestima
gde su biljke izloene tetoinama koje ih
ne bi napadale na otvorenom prostoru.
Korienjem iste zemlje izbei ete
mnoge vrste tetoina i bolesti, ali organizmi koji se hrane korenjem i pored toga
mogu da dospeju u saksije, gde mogu da
imaju razorno dejstvo. Larve ika vinove
loze lako mogu da unite biljke u saksijama ili korpama; protiv njih koristite bioloke agense suzbijanja (videti str. 95). Gajite
cvee privlano za grabljivice koje e smanjiti broj tetoina (videti str. 93) i reavajte probleme kad se jave; redovno pregledajte biljke i runo uklanjajte tetoine i
obolele izdanke ili listove im ih primetite.
Uklanjajte cele biljke ako su bolesne ili
jako zaraene.
zimska zatita
Osetljive biljke zimi unesite ili ih prekrijte. Umotajte saksije da se ni one, ni biljke
ne bi smrzle.

ORganSka tena UBRiva


Tena ubriva biljkama pruaju hranljive
sastojke u lake dostupnom obliku. Iako je
to protivno organskom naelu ishrane
zemljita, a ne biljaka, postoje situacije
kad je teno ubrivo neophodno u organskoj bati. Odgovarajua ubriva dobijaju
se od stajnjaka, biljnih i ivotinjskih otpadaka i kamenih minerala. U sutini, to su
iste materije koje se koriste za ishranu
zemljita, ali u drugaijem obliku. Na njih
treba primeniti iste mere opreza u pogledu
porekla.
Odgovarajua tena ubriva mogu da se
kupe u veini boljih batenskih centara ili
od specijalizovanih snabdevaa, a moete
i sami da ih napravite. To je lako isto koliko i gajenje njihovih glavnih sastojaka, gaveza i koprive.

kada da koristite teno ubrivo


Biljke u saksijama, kojima je na raspolaganju ograniena koliina zemlje, glavni su
kandidati za tenu ishranu. Mladim biljkama koje se gaje u vieelijskim pliticama
takoe je potrebna dodatna ishrana ako se
presaivanje odloi. Tena ubriva u bati
treba da budu samo privremeno reenje:
kada je zemljite siromano ili kada uslovi
ili oteenja korena spreavaju biljke da
uzimaju dovoljno hranljivih sastojaka. Tada je najbolje da koristite teno ubrivo
rasprivanjem po listovima. Nikad ne koristite teno organsko ubrivo kao zamenu
za negu zemljita.
ishrana biljaka u saksijama
Koliina tenog ubriva i uestalost korienja zavise od vrste biljke, veliine u
odnosu na zapreminu saksije, bujnosti rasta, veliine koju elite da postignete i kvaliteta zemlje u saksiji. Kljuni faktori za pravilno korienje su posmatranje i iskustvo.
gajenje gaveza u bati
Gavez je otporna viegodinja biljka koja
brzo narasta do 1 m visine. Sortu Boking
14 izabrao je Lorens Hils, osniva Istraivake asocijacije Henri Dabldej i jedan
od pionira organskog batovanstva. Boking 14 daje visoke prinose i ima izrazito visok sadraj kalijuma. Ne rasejava se
i nema puzee korenje - to su odlike
drugih vrsta gaveza koje im omoguuju
da se brzo ire i postanu nametljive.
Zasadite Boking 14 u prolee i leto,
kao reznice s korena ili reznice gajene u
saksijama. Kad se prime, listove moete
da seete tri ili etiri puta godinje. Poslednje seenje treba da bude najkasnije
poetkom jeseni. Svake ili svake druge
godine biljke hranite obogaivaem zemljita visoke klase plodnosti ili ubrivom s
visokim sadrajem azota. Dodavanje pokoene trave u prolee i seckanog granja
od orezivanja u jesen, moe da bude delotvoran reim ishrane.

206

Na primer, rasad paradajza koji je nedavno


presaen u zasebnu saksiju ne treba da se
hrani, dok je biljci na kojoj su rodili plodovi potrebno da bude hranjena tri puta sedmino. bunu koji sporo raste nije potrebno hranjenje, a jednogodinje biljke koje
dele jednu posudu imae koristi od redovne sedmine doze.
Ne zaboravite i mogunost preterivanja.
Na primer, kod paradajza ili saksije s jednogodinjim cveem, podsticanje veeg
rasta lia ima nepovoljno dejstvo; njime
ete samo odloiti cvetanje i sazrevanje
plodova. Sporiji rast nije uzrokovan samo
nedostatkom hrane. Njega mogu da uspore i hladno vreme, oteenja korena ili preterano zalivanje, naroito kod mladih biljaka. U tim sluajevima, tena ubriva mogu
samo da pogoraju problem.
kupovna tena ubriva
Kad kupujete teno ubrivo, proverite
sastav da biste bili sigurni da mu nisu dodati neorganski sastojci. Odaberite ono koje je obeleeno simbolom za organske proizvode ili ima atest. Kupovna tena ubriva esto sadre meavinu sastojaka, radi
uravnoteenijeg dejstva - bilo da su vienamenska ili za ishranu paradajza i drugih
plodonosnih biljaka, kada obino imaju visok postotak kalijuma. U sastojke koji se
koriste u proizvodnji komercijalnih organskih tenih ubriva ubrajaju se:
- Teni stajnjak. Obino kravlji, ivinski
ili oviji (ne iz farmi sa intenzivnim nainom proizvodnje);
- Riblja emulzija. Nusproizvod industrije
prerade ribe, ne nuno one koja je lovljena za tu namenu;
- Kameni fosfat. Samleven u prah, tako
da moe da se rastvara;
- Biljni ekstrakt. Na primer, od lia gaveza i morske trave.
ekstrakt od morske trave
Ekstrakt od morske trave podstie rast
biljaka na slian nain kao tena ubriva;
on sadri malo osnovnih hranljivih sastoja-

ORGANSKA BATA

ka za biljke, ali zato sadri irok spektar


mikroelemenata, kao i sastojaka kao to
su biljni hormoni i specifini ugljeni hidrati
koji podstiu rast biljaka.
Ekstrakt morske trave moe da se koristi
na vie naina, u raznim fazama biljnog
rasta, s razliitim dejstvima. Smatra se da
najbolje deluje ako se primeni na zemljite
ili korenje na poetku ivotnog ciklusa biljke, a na lie u kasnijem periodu. Da biste
primenili ekstrakt, potopite u njemu seme
na nekoliko sati pre sejanja da biste podstakli nicanje ponika ili ga pospite po zemljitu oko mladica da biste pojaali rast korenja (dva puta u razmaku od 4 sedmice);
ili ga nanesite na zemljite ili listove ponika, ime ete poveati koliinu hlorofila u
njima. Ekstrakt morske trave moe da se
nanosi i na zemljite kao sredstvo za spreavanje nekih bolesti korenja, ili da se njime prska lie da bi se odbili insekti koji se
hrane biljnim sokom i poveala otpornost
na mraz.
tena ubriva kune izrade
Tena ubriva od lia gaveza ili koprive
mogu lako da se naprave, ali imaju jak miris.
Gavez se brzo razlae i oslobaa za biljke hranljive sastojke, kojima je njegovo
lie veoma bogato. Moe da se koristi i
kao prekriva zemljita ili aktivator komposta. Uglavnom je blago bazno ubrivo,
zato nemojte da ga koristite za biljke kojima prija kiselo zemljite. Tenost od lia
gaveza ima visok sadraj kalijuma i prilino
visok sadraj azota i fosfata; pogodna je
za plodonosne biljke, mada nivo azota nije
dovoljan i za potpuno razvijene biljke u viseim korpama.
Ekstrakt koprive je vienamensko ubrivo koje ima neto manju koliinu fosfata,
ali zato sadri magnezijum, sumpor i gvoe. Najvee koliine makroelemenata sadri mlada kopriva koja se pokosi u prolee.

BATOVANSTVO U SAKSIJAMA

207

Recepti za tena ubriva

Gavez
- Namoite 3 kg lia gaveza u 45 l vode.
- Poklopite posudu.
- Koristite nerazreenu tenost posle 4
sedmice.
Kopriva
- Namoite 1 kg lia u 10 l vode.
- Poklopite posudu.
- Koristite tenost razreenu u vodi u razmeri 1:10, posle 2 sedmice.

kompost od lia gaveza


Kompost od lia gaveza moe da se koristi samostalno kao zemlja za saksije ili
kao jedan od sastojaka za nju. Napunite
plastinu kofu ili kantu za smee naizmeninim slojevima vlanog komposta od
lia starog 2-3 godine (videti str. 49) i
seckanog lia gaveza. Dok se ono razlae, kompost od lia upija hranljive sastojke. Kad se lie gaveza potpuno razloi (obino posle 2 do 5 meseci), kompost
je spreman za upotrebu.

koncentrat od gaveza
Od lia gaveza moe da se napravi i
koncentrat. Naslaite ga u plastinu posudu s rupom na dnu (bure za vodu, kofu ili
cev sa zatvaraem na jednom kraju) i
prekrijte poklopcem. Ispod rupe stavite
posudu za skupljanje, u koju e posle 2 do
3 sedmice poeti da kaplje tamna tenost.
Da biste koristili koncentrat, morate da ga
rastvorite u 10-20 delova vode. Na primer,
paradajz u saksiji moe da se hrani koncentratom koji je rastvoren u razmeri (odnosu) 1:15, tri puta sedmino, kad plodovi ponu da se formiraju. Koncentrat moe
da se uva nekoliko meseci na prohladnom, suvom mestu.

Sakuplja koncentrata. Napunite cev liem gaveza i skupljajte koncentrat koji kaplje. Za manje koliine postavite na dno cevi
plastinu bocu sa odseenim dnom kao levak.

UkRaSne Biljke U SakSijama


Pored uobiajenih jednogodinjih biljaka
za leje, bunja, viegodinjih biljaka i trava, ak i manje drvee moe da se gaji ako
ga paljivo odaberete. Dobro pogledajte
mesto na kom planirate da postavite saksiju; biljke e vidno napredovati sve dok se
nalaze na pravom mestu. Sumrano, senovito mesto nije odgovarajue za geranijume kojima prija sunce, dok e paprati pouteti i postati slabane ako su na jakom
suncu i bez vode. Veina biljaka za kamenite bate, sukulenti kao to je uvarkua
i bunovi koji podnose suu kao to su lavanda i ruzmarin, lepo uspevaju u toplim,

208

suvim uslovima na osunanom poploanom delu bate. U bunove kojima prija


senka ubrajaju se hortenzija, Mahonia
dobroinstvo, skimija i udika. Patuljasto
drvee i bunje idealno je za saksije, ali i
druge vrste dobro uspevaju, ak i ako bi u
prirodi izrasle do veih dimenzija. Poto
saksija ograniava korenje, i nadzemni deo
biljke ima ogranien rast. Postoji veliki izbor malih etinara u zelenoj, sivoj i zlatnoj
boji, koji su atraktivni tokom cele godine.
Mnogi od njih prodaju se kao biljke za kamenite bate, ali i krupnije vrste dobro izgledaju: probajte Chameocyparis pisifera
bulevar ili Abies balsamea nana.
Najbolje viegodinje biljke za saksije su
one koje su zanimljive tokom dueg perioda - biljke sa upadljivim liem kao to su,
na primer, paprati i hoste ili s dugim periodom cvetanja kao to su otporni geranijumi. U senovitom kutku bate, elegantna
minuica i astilba izgledae upeatljivo.
veliina saksije
Velikim biljkama kao to su penjaice i
malo drvee potrebno je mnogo prostora
za korenje koje se razvija; one nee napredovati ako budete tedeli na veliini saksija. to je vea, u nju moete da zasadite
vie biljaka. Na primer, u posudu dimenzija 1 m x 30 cm x 30 cm mogu da stanu tri
manja buna (na primer, kurkovine ili suruice) i jo par brljana. Ispod njih zasadite
lukovice da biste imali zanimljiv izgled zimi
i u prolee; leti uz ivice posude moete da
zasadite biljke za leje. Sasvim drugaija situacija je s biljkama za kamenite bate,
ednjakom i uvarkuom, koje uspevaju u
manjim, pliim posudama.
zemlja za saksije
Odaberite zemlju koja odgovara potrebama biljaka. Mnogi bunovi dobro napreduju u meavini na bazi crnice, bogatoj
hranljivim sastojcima. Dodajte joj 20%
ljunka za biljke kojima je potrebna dobra
oceditost zemlje. Za biljke kojima prija kiselo zemljite dodajte sumpor koji smanju-

ORGANSKA BATA

je pH vrednost ispod 6. Meavine zemlje


za saksije na bazi crnice, kao i vienamenske meavine bez crnice odgovaraju veini
jednogodinjih biljaka, travama i lukoviastim biljkama. Koristite prekrivae zemljita kao to su gruba kora od drveta ili
kamena rizla kao ukrasni gornji sloj, koji
e istovremeno sluiti da zadri vlagu.
ishrana i zalivanje
U prolee presadite bunove i druge viegodinje biljke koje elite da gajite do
veih dimenzija. Koristite saksije koje su za
5-7,5 cm ire od prethodnih i popunite prazan prostor sveom zemljom. Ukoliko ne
presaujete, svake godine u prolee u saksiji pospite po povrini zemlje u sloju od
2,5 cm debljine, organske materije bogate
hranljivim sastojcima, kao to je batenski
kompost. Ako su biljkama tokom sezone
rasta potrebni dodatni hranljivi sastojci,
pospite organsko ubrivo opte namene ili
tenim ubrivom redovno hranite zemlju u
saksiji. Nikad ne dozvolite da se biljke osue.
Penjaice u saksijama
Penjaice u saksijama mogu da se veu
za postojei zid, ogradu ili senicu, a moe
da im se postavi i posebna potpora u saksiji. Za to moete da koristite, na primer,
granice iz bate koje ete menjati svake
godine ili, kao trajnije reenje, icu, tapove ili reetkasti ram. Sorte paviti sa zbijenom kronjom, koje svake zime mogu da
se potkresuju do zemlje, sasvim e lepo
napredovati u saksiji prenika 35 cm; isprobajte Clematis florida Flore Pleno ili
Sieboldii, ili C. grofica de Buo. Sadite
ih u dobro oceditu meavinu zemlje na bazi crnice, tako da kruna (mesto gde se
spajaju koren i stablo) bude 7,5 cm ispod
povrine. Postavite dugake granice kao
pritke. Na mladim izdancima ostavljajte po
dva lista (ostale otkidajte) sve dok cvetni
pupoljci ne prekriju celu biljku. Jo jedan
dobar izbor za saksije su miriljave penjaice kao to su jasmin i orlovi nokti ili jed-

209

BATOVANSTVO U SAKSIJAMA

Fantastian izgled
Istraujte mogunosti i prilagodljivost
saksije. Gajite drvo ili bun u velikoj saksiji, kao sredinju taku u delu bate bez
zemlje; za jak utisak na prvi pogled zasadite kombinaciju jednogodinjih i lukoviastih biljaka ili napravite meavinu zemlje na bazi komposta da biste u saksijama
mogli da sadite to vie vrsta, na primer
uvarkuu.

nogodinje penjaice kao to su graak eerac i potoarka.


trave u saksijama
Gajite plavosive vrste Festuca glauca i
Koeleria glauca, ili bronzanu Carex comans
u sopstvenim saksijama, ili kao pozadinu
biljkama sa cvetovima. Bouteloua gracilis,
s karakteristinim ljubiastosmeim cvetovima zanimljiviji je izbor za saksije. Travama je potrebno manje hranljivih sastojaka
nego mnogim drugim biljkama.
Otporne jednogodinje i
dinje biljke

dvogo-

Mnoge otporne jednogodinje biljke cvetaju kratko. One se ubrajaju u biljke koje
najvie privlae pele i korisne insekte u
batu. Probajte utenicu, ladole (Convolvulus tricolor), patuljastu pupavicu, neven
ili ak neke od modernih sorti patuljastog
suncokreta. Dvogodinje biljke kao to su
unjarica, bela rada i spomenak daju prelepe cvetove narednog prolea.
Saksija puna lukovica
Odaberite lukovice koje cvetaju u razliitim periodima i sade se na razliitim dubinama. Zasadite najmanje dve od svake
sorte. U sredinu saksije posadite mali, ivopisni bun koji cveta leti da biste joj produili zanimljiv izgled.

POvRe i zainSkO Bilje U


SakSijama
Gotovo sve vrste povra mogu da se gaje u saksijama. Tikvice, paradajz, krompir
i patlidan lepo uspevaju u velikim zasebnim posudama na odgovarajuem mestu.
Zelena salata, mladi luk, blitva, boranija,
cvekla, argarepa, rotkva i kineski kupus
mogu da se gaje u meovitim saksijama ili
samostalno u veim koliinama. Izbegavajte povre s dubljim korenom kao to je
patrnak; s dugom sezonom sporog rasta,
kao to su karfiol i prokelj; ili ono koje zahteva mnogo hranljivih sastojaka i vode,
kao to je bundeva.
korisno i lepo
Ne zaboravite da i povre moe da bude
dekorativno, a saksije s jestivim biljkama
jednako privlane kao i one sa ukrasnim
cveem. Takoe, moda ete poeleti da
dodate i zainsko bilje i jestivo cvee. Gajenje u saksijama naroito je korisno kada
uslovi zemljita u bati ne odgovaraju biljkama. Ako je u bati teka glina, na primer, dobro oceena meavina zemlje za
saksije omoguie vam da gajite zainsko
bilje kao to su ruzmarin, alfija i timijan.
U hladnijoj klimi, saksije s bosiljkom moete da zasadite u stakleniku, a kad se vreme prolepa, premestite ih napolje na topla i osunana mesta.
Gajite jednogodinje cvetnice kao to su
neven (koji je jestiv) ili ladole da biste privukli prirodne neprijatelje tetoina.
Potrebe nekih vrsta povra sa
koliinom zemljita
- Patlidan: 10 litara po biljci
- Boranija: 2,5 litara po biljci
- Cvekla, keleraba: Najmanja dubina
zemlje u saksiji 20 cm; (razmak
izmeu biljaka 7,5-10 cm)
- Tikvice 30-40 litara po biljci
- Slatke paprike 5 litara po biljci
- Paradajz 15 litara po biljci

210

ORGANSKA BATA

veliina saksija i meavina zemlje


Povre ima razliite zahteve za svoj rast.
Sadnice zelene salate (pogledajte str. 337)
mogu da uspevaju u zemlji koja je ve bila
koriena, dok je biljkama kojima treba vie hrane neophodna jaa meavina (pogledajte Zemlja za saksije, str. 114-117). Po
pravilu, to vea saksija to bolje, jer povru da bi napredovalo treba dosta hrane i
stalan izvor vode. Gajenje nekoliko biljaka
u jednoj velikoj saksiji moe da da bolje
rezultate nego u pojedinanim saksijama,
a bie vam i lake da brinete o biljkama.
Poto saksije postoje u svim oblicima i
veliinama, lake ih je opisivati po zapremini nego po dimenzijama. Izmerite priblinu zapreminu saksije tako to ete je
napuniti zemljom iz kofe kojoj znate zapreminu. U naelu, koristite saksije koje su
duboke najmanje 20 cm. Sadnice zelene
salate mogu da se gaje i u pliim saksijama ili pliticama, dokle god ih redovno zalivate. Biljkama koje zahtevaju vie hrane,
kao to su paradajz i tikvice, potrebne su
saksije duboke najmanje 25-30 cm. arga-

Saveti za gajenje
- Za bri poetak rasta, gajite biljke u manjim posudicama umesto da ih zasejete
direktno u saksije.
- Nikad ne dozvolite da se saksija osui.
Mnoge biljke prerano prorastu ili se razdvoje ako je snabdevanje vodom neredovno.
- Saksije u koje ete staviti glinastu zemlju obloite plastikom, kako biste smanjili
gubitak vode.
- Birajte patuljaste ili minijaturne sorte.
- Koristite obina tena ubriva ili ona s
visokim sadrajem kalijuma (pogledajte
str. 205) po potrebi. Ekstrakt morske trave podstai e rast biljaka.
- U katalogu Povre i salatne biljke, od A
do , str. 341, date su koliine hranljivih
sastojaka koje su potrebne odreenim
biljkama. Moete da ih prilagodite gajenju u saksijama.

jestive lepotice
Visoki kukuruz eerac koji se probija do
sunca ostavlja dovoljno prostora da manje biljke koje su se usukale oko njega
rastu i prerastaju ivicu saksije.
meavine jestivih biljaka u saksijama
Biljke sa ovog spiska treba da sadite u
saksije duboke 40 cm. ak i cvee im je
jestivo!
Da bi se sve biljke uklopile, potrebno je
da ih redovno negujete, proreujete (i jedete) viak biljaka koje izrastaju, vezujete ih i podupirete po potrebi, i sve biljke
jedete to mlae.
Koristite visokokvalitetnu, bogatu meavinu zemlje, dobro zalivajte saksiju i ubrite saksije s paradajzotn im se pojave
prvi plodovi.

Jednostavne salate
- 1 x paradajz slatki 100 ili druge proverene visoke (ali ne i bunaste) sorte
- 12 x eerna ipka" polubezlisnog graka
- 4 x zelena salata crveno jedro ili slina
sorta sa oputenim listovima
- 4 x zelena salata hrastov list" ili druga
sorta sa zbijenom glavicom i oputenim
listovima
- 4 x rukola
- 6 x potoarka s raznobojnom zbijenom
glavicom
Lepi ljubiasti tonovi
- 5 x boranija s ljubiastim mahunama
kraljevska
- 5 x kineski lisnati celer
- 8 x cvekla loptica
- 4 x krbuljica
- 1 x puzei zlatni timijan
- 3 x trobojna ljubiica
Asteka poslastica
- 5 x minijaturni kukuruz eerac patuljasti plavi ad
- 6 x ljubiasta keleraba beka"
- 3 x korijander (zbog lia)
- 3 x perun
- 3 x puzei paradajz kralj korpi
- 4 x ubar

211

BATOVANSTVO U SAKSIJAMA

repe dobro uspevaju u saksijama, gde ih


je prekrivanjem lako zatititi od muica.
Gajite rane, kratke ili zaobljene varijetete,
kao to su mali prst, palica i planeta
u saksijama dubokim najmanje 15 cm. Vadite najpre vee argarepe, ostavljajui
sitnije da jo rastu.

vOe U SakSijama
Iako veina voa moe da se gaji u
saksijama, ono zahteva redovnu panju da
bi napredovalo i loe reaguje na zapostavljanje tokom letnjeg odmora. Berba voaka iz saksija laka je nego onih zasaenih
na zemljitu, ali je njihov produktivni ivotni vek znatno krai.
koje voe da gajite
Smokve, koje uspeno raaju samo kad
im je korenje ogranieno, dobro uspevaju
u saksijama. Jabuke, ljive, kruke i trenje mogu dobro da raaju i lepo izgledaju
u saksijama. Osetljivijim vrstama, kao to
su kajsije, nektarine i limun, odgovara
pokretljivost u saksijama, jer mogu da
budu premetene u staklenik koji ih titi od
zime, a vraene napolje u odgovarajuim
uslovima leti. Proverite za svaku vrstu voa
kad joj je vreme opraivanja; ako se ne
oprauje sama, moda ete morati da zasadite vie od jedne biljke da biste osigurali raanje. Nema potrebe da gajite voke
na patuljastim korenskim podlogama; ogranien prostor saksije ograniie i veliinu
drveta. U stvari, jaa podloga je bolji izbor
jer e iz nje izrasti otpornije drvo. U prodaji mogu da se nabave i patuljaste breskve i nektarine, koje su idealne za poploane delove bate.

Desertna jabuka
Za uspeno gajenje u saksiji, odaberite
kompaktnu sortu jabuke. Za veinu sorti
jabuka i kruaka, moraete da zasadite
dva ili vie varijeteta da biste osigurali uspeno opraivanje.

Od mekih vrsta voa, jagode su najpogodnije za saksije. I borovnice lepo uspevaju jer moete da im dodate kiselo zemljite bez obzira na lokaciju bate. Ogrozd
i ribizla, koji se gaje da rastu samo na jednoj stabljici (kao standard), izgledaju privlano u saksijama i lako se beru. Na takav
nain moe da se gaji i vinova loza (videti
str. 262), ali daje malo grozdova. Ako elite da gajite maline, odaberite sorte koje
raaju ujesen, poto one rastu na novim
stabljikama, ali treba da ih menjate svake
godine. Kupine su suvie bujne za saksije,
kao i hibridno bobiasto voe.
Saksije i kompost
Sadite voe isto kao i bilo koje druge
biljke, u saksije koje su 5-8 cm ire od korenja. Po potrebi poveajte veliinu saksije
prilikom sledeeg presaivanja. Za veinu
voa, nije potrebna saksija vea od 45 cm
u preniku i dublja od 38 do 45 cm. Jagode lepo uspevaju u znatno manjim saksijama. Njih moete da gajite po nekoliko u
veim saksijama, da ih sadite u specijalne
kule sa depovima za saenje sa strane
ili ak u kutijama na prozorskim simsovima.
Za voe u saksijama koristite meavinu
zemlje na bazi crnice, bogatu hranljivim
sastojcima. Kad plodovi ponu da rastu,
hranite biljke tenim ubrivom s visokim
sadrajem kalijuma. Krajem leta u saksije
dodajte ubrivo bogato azotom. Svakog
prolea prekrijte zemlju novim gornjim slojem od batenskog komposta, uklanjajui
prethodno sloj od 2,5 do 5 cm debljine.
Svake druge zime presaujte biljke: izvadiSaveti za gajenje
- Nikad ne dozvolite da se zemlja osui.
- Postavite saksije s vokama na osunana, zaklonjena mesta.
- Okreite saksije svake sedmice ili za dve
ako su postavljene pored zida.
- Potkresujte voke jer u saksijama one
mogu da daju samo relativno malu koliinu plodova.

212

ORGANSKA BATA

vOe za SakSije
Voe
Jabuka
Kruka
Trenja
ljiva
Breskva i
nektarina
Smokva
Borovnica
Ribizla i
ogrozd
Vinova loza
Jagode

Uslovi gajenja u saksijama


Odaberite kompaktne sorte na podlogama M26 ili MM106; orezujte
ih u obliku piramide ili buna.
Kompaktne sorte na podlogama dunje A ili C; orezujte u obliku pira
mide ili buna.
Samoopraujue sorte trenje na podlozi Colt; oblikujte kao piramidu.
Samoopraujue desertne sorte na podlogama Pixy ili St. Julien A;
oblikujte kao piramidu.
Prirodne patuljaste sorte za poploane delove bate ili tradicionalne
sorte na podlozi St. Julien A; oblikujte kao piramidu ili bun.
Potrebna je saksija irine 38 cm; orezujte bunastu kronju s vie
stabljika, uklanjajui stare grane da podstaknete rast novih.
Potreban je dobro dreniran kompost s pH vrednou od 4 do 4,5.
Lepo izgleda kad se gaji da raste samo na jednoj stabljici (kao
standard).
Gajite kao standard; menjajte svake tri godine.
Koristite saksije irine 15 cm za svaku biljku, ili sadite nekoliko
biljaka u veoj saksiji; sadite krajem leta; drite saksije napolju preko
zime; raaju samo jednu godinu. Posle toga moete da ih presadite
na otvoreno.

te ih iz saksije i paljivo odvojte to vie


stare zemlje od korena. Odsecite zadebljale, odrvenele delove korena, pazei da ne
otetite zdravo tkivo, i prebacite biljke u
saksije s novim kompostom.
Ovaj okvirni raspored, u kombinaciji s
redovnim zalivanjem (to povremeno znai
dva puta dnevno) i reavanjem problema
Citrusno voe u saksijama
Zbog sjajnog lia i plodova jarkih boja,
citrusno voe privlano je za unutranja
dvorita. Gajenjem u saksijama moi ete
da mu pruite odgovarajue uslove i leti i
zimi.
- Koristite meavinu zemlje na bazi crnice,
bogatu hranljivim sastojcima, kojoj ste dodali 20% hortikulturalnog peska radi boljeg
oceivanja.
- Leti iznesite saksije na toplo, zaklonjeno
mesto. Zalivajte ih obilno, ali obavezno
proverite da li se dobro oceuju. Od prole-

bez odlaganja, trebalo bi da obezbedi dobro napredovanje voa. Ipak, poto su organski metodi usmereni na gajenje na otvorenom prostoru, iskustva organskog gajenja voa prilino su ograniena; esto
ete postii bolje rezultate eksperimentisanjem.

a do sredine leta redovno hranite biljke


tenim organskim ubrivom s visokim sadrajem azota, a posle toga, do jeseni, ubrivom opte namene (videti str. 206??).
- Zimi unesite saksije u staklenik ili osunanu prostoriju - minimalna temperatura
varira zavisno od vrste voa, ali je uglavnom oko 7C nou, a neto via danju. Ne
zalivajte esto, dozvoljavajui zemlji da se
delimino osui izmeu dva zalivanja.
- U prolee, oko uvrenih biljaka prekrijte zemlju gornjim slojem.

213

BATOVANSTVO U SAKSIJAMA

viSee kORPe
Visee korpe odlian su nain ukraavanja zidova i stubova, kojima upotpunjavaju boju i zanimljivost. Takoe, one poveavaju prostor za gajenje biljaka u stakleniku. U njima uspeno mogu da se gaje ukrasne i zainske biljke, pa ak i paradajz.
Uzimajte to vee korpe. Kupite dra
koji e moi da podnese njihovu teinu i
vrsto ih okaite za njega. Korpa prenika
40 cm nije laka za postavljanje, ali jeste za
kasnije odravanje. Za skoro sve vrste odgovarae vam korpa prenika 35 cm, ali je
korpa od 30 cm ve premala. Ako koristite
okvir od reetkaste ice, imaete veu povrinu za saenje, a i zanimljiviji izgled.
Meutim, okvir mora da bude obloen iznutra, ali i bre se sui nego klasina korpa.
Obloge i zemlja za korpe
Izbegavajte tresetnu mahovinu, tradicionalnu oblogu za korpe, jer se njenim skupljanjem nanosi teta ivotnoj sredini. Obloge od alternativnih, esto recikliranih
materijala, mogu da se kupe, a moete i
sami da ih napravite. Moete da iseete
stari demper tako da stane u korpu, ili koristite seno upleteno u konopce. Iz njega
mogu leti da niknu zanimljiva iznenaenja;
neeljene dodatke lako ete odsei makazama.
Zamena pravoj mahovini koja joj je najslinija je lana mahovina, koja se pravi
od vune ili kokosovih vlakana i esto se
boji u zeleno. Moe da se kupi rastresita ili
u obliku presovanih ploa. Zimske korpe
mogu da se obloe i odseenim granama
etinara, dugakim 15-20 cm, uz popunjavanje praznina konopcem.
Za korpe su najbolje meavine zemlje
bez crnice jer su lake. Poveajte kapacitet
zadravanja vode dodavanjem organskih
materija na bazi krupno mlevene kae od
morske trave. Takoe, dodajte meavini
kompost s glistama (do 25% ukupne zap-

remine), radi poveanja plodnosti i kapaciteta zadravanja vode.


Biljke za korpe
Korpe s kombinacijom puzavih i uspravnih biljaka najbolje izgledaju, kao i one s
Biljke za viSee kORPe
lisnate puzave biljke
- Helichrysum petiolare
- Plectranthus australis
- Plectranthus amboinicus
- Razne vrste brljana (Hedera)
Sve ove vrste lako se gaje iz reznica
(videti str. 106??).
Biljke sa cvetovima
- Convolvulus major P
- Convolvulus minor U
- Crnooka suzana (Thunbergia data) P
- Minuica T/U
- Dianthus chinensis U
- Begonija T/U
- Geranijum T/U
- Petunija T/U
- Impatiens walleriana U
- Erigeron obilje P
- Puzava lobelija P
- Sanvitalia procumbens P
- Scaevola aemula P
(P - puzava, U - uspravna)
Biljke za zimske korpe
Visea korpa s biljkama koje cvetaju zimi
moe da se zasadi poetkom jeseni, kad
letnje cvetnice preu svoj zenit. Odlino
izgledaju patuljasti etinari okrueni lalama i patuljastim lukoviastim biljkama
koje cvetaju u prolee. Zasadite etinar u
prolee da biste ostavili mesta biljkama
koje cvetaju leti. U druge vrste koje su
pogodne za zimu ubrajaju se:
- areni zimzelen (Vinca major arena)
- brljan (Hedera)
- mali bunovi kao to su
Euonymus fortunei i
x Chamaeycyparis pisifera
vrste vresa koje cvetaju zimi.
Ako moete, uzimajte raznobojne varijetete jer e izgledati ivopisnije na slaboj
zimskoj svetlosti.

214

biljkama koje imaju dugu sezonu cvetanja.


Izaberite biljke prema godinjem dobu i
mestu na kom ete postaviti visee korpe.
Poluotporne vrste, kako lisnate tako i one
sa cvetovima, obino se koriste u korpama
leti. Puzave biljke treba saditi oko oboda
korpe i kroz rupe na ianom okviru. Ne
tedite na broju biljaka ako elite zaista
dobar izgled. Ukrasne biljke sadite s razmakom od 5 do 10 cm u svim pravcima.
nega korpi
Zalivajte korpe svakodnevno, ak i po
vlanom vremenu. Po toplom, suvom i vetrovitom vremenu potrebno je da ih zalivate dva puta dnevno. Ako se korpa osui,
bie vam veoma teko da je ponovo navlaite. Iskoristite priliku kad zalivate da pregledate ima li tetoina i znakova bolesti i
odsecajte sve lie koje je zaraeno. Ako
cela biljka nije zdrava, uklonite je i zamenite novom. Redovnim uklanjanjem uvelih
cvetova produiete zanimljiv izgled korpe.
Za paradajz i biljke s cvetovima jednom
sedmicno neophodna je ishrana organskim
tenim ubrivom s visokim sadrajem kalijuma (videti str. 205). Za zainsko bilje koristite svake dve sedmice teno ubrivo
opte namene. Korisno je dodati i ekstrakt
morske trave.

ORGANSKA BATA

Saveti za gajenje u korpama


- Biljke koje ste predvideli za korpe gajite u trenaerima korena (videti s. 111).
- U hladnijim predelima korpe sa zasaenim biljkama okaite u staklenik ili na zaklonjeno mesto na nekoliko sedmica da
biste im dali poetnu prednost.
- Unutranji rub iane korpe obloite konopcem ili mahovinom da biste spreili
da zaseca stabljike.
- Izbegavajte vetrovita mesta, kao to je
ugao zgrade; na njima e se korpa bre
osuiti.
- Da biste spreili da se korpa njie na
vetru, veite joj zadnju stranu za nosa.

improvizovana obloga. Odseene grane


etinara jeftina su obloga za korpe, kao i stari vuneni demperi.

Batovanstvo u staklenicima
Staklenici, plastenici, zatitni sanduci i zvona svi oblici zaklona proiruju batenske horizonte
Uite u staklenik ili plastenik (polietilenski tunel) i osetite drugaiju atmosferu uivajte u drugaijem mirisu i divite se bujnom rastinju. U zatvorenom prostoru moete da uivate u organskoj bati bez obzira na vremenske prilike. Naii ete na nove, zanimljive biljke o kojima treba brinuti,
osetljive biljke zatiene od mraza i sadnice koje se gaje zbog cvea ili plodova, kako niu sedmicama ranije nego inae.
Staklenici i plastenici zadravaju sunevu energiju, podiui temperaturu i stvarajui atmosferu u kojoj biljke napreduju. U
ovom poglavlju opisan je izbor i nain korienja struktura bez grejanja, koje, uz
dodatak klupe s grejanjem i zimske izolacije po potrebi, mogu da se koriste tokom
cele godine uz minimalnu potronju energije.
Zatita od vremenskih neprilika moe da
se postigne i na manjem prostoru, pomou sanduka, zvona i prekrivaa. Zatitni
sanduk korisna je dopuna stakleniku kao
prostor za ovrivanje osetljivih biljaka i
sadnica. Moe da se koristi i samostalno,

Puna kua
I skroman staklenik moe da bude nadahnue da gajite sopstvene biljke - organski, naravno.

za gajenje osetljivih biljaka kao to je dinja


leti ili zelena salata zimi. Takoe, preko zime prua zatitu od kie, bez grejanja, za
biljke iz kamenite bate, reznice i seme
posejano ujesen.
Zvona su pokretne strukture namenjene
takoe za ovrivanje i gajenje osetljivih
biljaka kojima prija dodatna toplota na poetku i kraju sezone, kao i za zagrevanje
zemljita radi davanja poetne prednosti
direktno posejanom semenu ili postizanja
ranog roda jagoda. Iako se prvenstveno
koriste u gajenju voa i povra zvona su
korisna i kao oblik zatite za ukrasne biljke.
Prekrivai su najjednostavniji oblik zatite biljaka - to su izuzetno laki materijali koji se postavljaju direktno preko biljaka da
bi ih zatitili od loeg vremena i tetoina.
Prenosiva zvona. Prelepa
zvona od runo duvanog
stakla danas imaju vrednost kao antikviteti, ali u
organskom batovanstvu
imaju praktinu upotrebu
umesto da skupljaju prainu na policama. Nai preci
smatrali su da alat i oprema treba da traju ceo ljudski vek i u skladu s tim
odnosili su se prema njima.

216

ORGANSKA BATA

Prednosti pokrivenog prostora


- Biljke se gaje dok ne procvetaju ili se ne
presade na drugo mesto.
- Uteda novca na biljkama, naroito za
leje.
- Mogunost gajenja zelene salate tokom
cele godine, kao i drugih vrsta van sezone.
- Gajenje voa i povra kojem je potrebna duga vegetaciona sezona da bi uspeno nastavilo napolju.
- Gajenje egzotinog i osetljivog voa,
povra i cvea koje ne bi preivelo napolju.
- Zatita biljaka od vremenskih nepogoda.
- Obezbeivanje visokokvalitetnih, organski proizvedenih biljaka za kuu.

U ovom poglavlju opisan je niz struktura


i materijala koji su u prodaji - od staklenika do prekrivaa biljaka, kao i naini kako
da ih najbolje iskoristite.

StakleniCi i PlaSteniCi
Najvea razlika izmeu staklenika i plastenika je cena. Tamo gde ogranien prosPoloaj i prostor
U idealnom sluaju, staklenik ili plastenik
treba da budu:
- postavljeni na ravnom mestu,
- potpuno osunani,
- lako dostupni iz kue,
- blizu vodi i struji,
- zaklonjeni od jakog vetra,
- duom stranom okrenuti ka suncu u
podne.
Ovi kriterijumi navedeni su po vanosti.
U praksi se retko postie da svi budu zadovoljeni, a da se odri sklad sa ukupnim
izgledom bate.
Standardnim plastenicima potrebno je
najmanje 1 m slobodnog prostora sa svih
strana zbog nametanja i zamene najlona.

tor uslovljava postavljanje samo malih objekata, staklenik je najbolji izbor. Bie prijatniji za gledanje, trebae mu manje odravanja, pruae biljkama najvie svetla, a
na malim veliinama manja je i razlika u
ceni. Plastenik je najbolji izbor za velike
objekte, preko 20 m2, zbog jeftine proizvodnje hrane.
Staklo je prozirno, proputa vie svetlosti od plastike, bre greje unutranjost i due zadrava toplotu. Biljke, naroito one
kojima treba puno svetlosti, kao to je paradajz, bolje rastu ispod stakla nego ispod
plastike. Staklo je trajno, dok plastika s
godinama postaje krta i lomi se.
koje veliine treba da bude
staklenik?
Koliki god da vam je staklenik, doi e
trenutak kad nee biti dovoljno velik. Popularna dimenzija je 1,8 m u irinu i 2,4 m
u duinu. Staza kroz sredinu, irine 60 cm,
ostavlja sa svake strane 60 cm prostora za
biljke. Bolji raspored postie se u stakleniku koji je irok 2,4 m, a dugaak 1,8 m. U
njemu ete imati po 90 cm sa svake strane krae staze, to znai vie prostora za
biljke.
U uslovima ogranienog prostora, mogue reenje je naslonjeni staklenik (vidi sliku na sledeoj strani). Problem nedostatka
svetlosti s jedne strane delimino moe da
se ublai farbanjem zida sa unutranje
strane u belo. Osunan zid je najbolji za
staklenik opte namene. Staklenik naslonjen na zid bez direktne suneve svetlosti
dobar je za oiljavanje reznica i gajenje
paprati i biljaka ije prirodno stanite je
uma.
materijali za kostur staklenika
Najee se koriste aluminijum i drvo.
Aluminijum je lak i vrst i ne zahteva mnogo odravanja. Staklenici sa aluminijumskim kosturom su veoma razliitog kvaliteta. Ramovi za okna izrauju se od T profila kod staklenika slabijeg kvaliteta; H
profili koriste se u vrim, kvalitetnijim

217

BATOVANSTVO U STAKLENICIMA

objektima, koji se preporuuju na vetrovitim mestima.


Drvo za staklenike moe da bude raznih
vrsta. Kedar je veoma trajan i nije mu potreban tretman otrovnim sredstvima za
zatitu. On je dobar izbor ako ste sigurni
da potie iz obnovljivih uma. Drvo je bolji
izolator od aluminijuma, ali deblji ramovi
za okna vie blokiraju svetlost.
Okna za staklenike
Staklo je najei materijal za okna, po
potrebi je ojaano iz bezbednosnih razloga. Zamena je polikarbonatna plastika izuzetno lak, vrst, dvoslojni materijal koji
prua dobru izolaciju. Mana mu je to nije
potpuno providan, jer proputa samo 85%
svetlosti, za razliku od stakla, koje proputa 97%. Neophodni su otvori za dobro provetravanje i regulisanje temperature (videti sledeu stranu). Ako esto provodite
vreme van kue, automatski sistem za oslobaanje otvora za provetravanje bio bi
dobra investicija. ak i u prolee, iznenadno sunce moe, ako su otvori zatvoreni,
brzo da podigne temperaturu, to moe da
nakodi biljkama.
izbor plastenika
Plastenik ini kostur od galvanizovanih
metalnih lukova. Pogodniji je krai i irok
od dueg i uskog tunela koji prekriva istu

povrinu, jer je u njemu provetravanje bolje. U plastenicima je atmosfera znatno


vlanija nego u staklenicima, zato je kvalitetno provetravanje presudno. Postavite
velika vrata (ili dvostruka vrata) na oba
kraja, radi maksimalnog protoka vazduha.
Takoe, moete da postavite stranice koje
mogu da se smotaju do visine od oko jednog metra, ako je ispod njih mrea.
koja vrsta prekrivaa?
Plastenik se preko lukova kostura prekriva jednim slojem plastike koja moe da
bude razliite debljine, roka trajanja, providnosti i cene. Neke vrste su s jedne strane presvuene slojem koji spreava kapanje kondenzovane vode i pojaava izolaciju. ivotni vek plastike je izmeu 3 i 7 godina, zavisno od kvaliteta. On moe da se
povea za otprilike godinu dana ako se pre
postavljanja lukovi oblepe termoizolacionom trakom.
Drugi oblici prostora pokrivenog
plastikom
Solarni tunel ima prekriva od PVC-a,
ojaanog tkaninom, sastavljenog od delova. Laki je za prekrivanje, a zelena boja
izgleda prijatnije. Ako vie volite tradicionalni izgled, a niste spremni da platite visoku cenu za trajnost staklenih okana, u
katalozima batenske opreme moete da

naslonjeni staklenik.
Biljkama u naslonjenom
stakleniku prijae toplota
koju zid tokom dana upija,
a potom isputa nou, kad
temperatura opadne.

218

ORGANSKA BATA

Provetravanje staklenika. Provetravanje


je presudno za regulisanje temperature i
suzbijanje bolesti. Za razliku od provetravanja, koje moe da se kontrolie, promaja
kodi biljkama i treba je eliminisati, naroito
pri dnu i vrhu staklenika. U idealnom sluaju, otvori na krovu treba da budu povrine
jedne petine osnove, ali vrlo malo staklenika
ispunjava taj standard. Dodatni otvori mogu
da se kupe, i isplativa su investicija. aluzine
(levo) smetene naspram vrata, blizu zemljita, delotvornije su nego klasini krovni otvori, jer kroz njih ulazi vie sveeg vazduha
koji menja onaj zagrejani koji izlazi kroz otvore na krovu.
Po letnjim vruinama okna moete da premaete rastvorom krea radi zatamnjivanja.
Klizna vrata su pogodnija od klasinih jer
vetar ne moe da ih pokree i mogu da se
koriste kao otvor za provetravanje.

pronaete veliki izbor malih staklenika s


jednoslojnim, dvoslojnim ili troslojnim polikarbonatnim oknima. Neki proizvoai nude kombinaciju batenske upe i staklenika, koja funkcionie kao veliki zatitni sanduk.

OPRemanje Staklenika i
PlaStenika
Spektar namena i sezona korienja
staklenika i plastenika moe znatno da se
proiri dodatnom opremom. Dobar raspored stalaa, vodootporni izvor elektrine
energije (kog treba da postavi kvalifikovani elektriar), klupa ili propagator s grejanjem i odvodi koji usmeravaju vodu s krova u bure, mogu da daju dragoceni doprinos.
U ovom poglavlju polazi se od pretpostavke da u stakleniku ili plasteniku nema
drugog izvora toplote osim klupa ili propagatora s grejanjem, uz dodatnu zimsku
izolaciju. To je najefikasniji nain utede
energije u veini staklenika. Dodatno grejanje moe da se uvede po potrebi.

Pitanje strana
Plastenik moe da ima uspravne ili zakrivljene strane. Ako treba da bude ui od 7
m, izaberite model sa uspravnim stranama, da biste to bolje iskoristili prostor.

Stalae
Da bi se prostor u stakleniku ili plasteniku iskoristio na najbolji nain, neophodan
je neki oblik stalaa. Stalae od gredica
obezbeuju dobar protok vazduha, to je
dobro zbog spreavanja gljivinih bolesti,
ali ne obezbeuju zadravanje toplote zimi. Kompromisno reenje je da ih koristite
leti, a zimi postavite stranice od stiropora i
prekrijete ih plastikom. Za tu svrhu idealne
su ploe s rupama za izolaciju zidova, koje
mogu da se kupe u prodavnicama kune
opreme.
Biljke mogu da se zatite od mraza
postavljanjem saksija na stiropor i prekrivanjem jednoslojnim ili dvoslojnim najlonom.
Uske police iznad stalae pruie vam
dodatni prostor za saksije i plitice. Naro-

219

BATOVANSTVO U STAKLENICIMA

ito su korisne za mlade biljke (na primer,


paradajza) kojima je potrebno puno svetlosti. ire police ne bi trebalo postavljati
jer zaklanjaju svetlost biljkama koje su ispod njih. Postavite tacne ispod saksija na
viim policama, da voda iz njih ne bi kapala na biljke na niim nivoima.

Kutija od providne plastike s poklopcem


sa arkama, koja se postavlja na klupu s
grejanjem, prua dodatnu zatitu od mraza. Umesto plastike moete da koristite
najlon, mada je plastika bolja.
Za manji prostor moete da kupite propagator, kojem jedino treba izvor struje da
bi proizvodio toplotu.

klupe s grejanjem
Klupa s grejanjem je izvor toplote koji
tedi energiju i novac. Blago zagrevanje
koje ona proizvodi blizu nivoa zemljita
ubrzava klijanje semena poetkom sezone,
po hladnom vremenu pojaava rast biljaka
u saksijama i titi ih od slabijih mrazeva.
Da biste napravili takvu klupu, ukopajte
kablove za grejanje u vlaan pesak, u sanduku s vlanim peskom dubine 10 cm. Klupa treba da bude dovoljno jaka zbog teine peska. Laka alternativa je aluminijumski sanduk ili klupa, ili elektrini pokriva
sa ugraenim grejaima. Temperaturu treba regulisati termostatom koji moe naknadno da se ugradi.

izolacija
Tokom zime i poetkom prolea izolacija
smanjuje opasnost od oteenja uzrokovanih mrazom i odrava najviu moguu
temperaturu u stakleniku. Ploe od stiropora najbolja su izolacija za donji nivo staklenika. Gornji deo moe da se obloi plastikom s jastuiima koja se koristi za ambalau. Najbolja je dvoslojna plastika s
jastuiima od 5 cm u preniku. Veina
aluminijumskih ramova za okna ima leb
sa unutranje strane. U njega mogu da se
ubace nosai koji dre plastiku na mestu.
Ako ramovi za okna nemaju lebove, preko
sredinje grede i ivice nadstrenice moe

Biljke za pokazivanje.
Iako se retko postavljaju u
ovako malim dimenzijama,
stalae su odlian nain iskoriavanja prostora i izlaganja biljaka u najboljem
svetlu.

220

da se razvue ica za zavesu koja dri


listove plastike s jastuiima. U staklenicima s drvenim kosturom izolacione zavese
mogu lako da se privrste ekseriima.
Kad se izolacija ukloni, oznaite sve delove
kako biste ih u jesen lake ponovo namestili. U plasteniku postavite ice koje e drati listove plastike s jastuiima.
zatamnjivanje
Leti u stakleniku moe da bude suvie
toplo. Biljke e venuti; sunce moe da spri listove paradajza i da uzrokuje takozvanu zelenu kragnu na plodovima. Zatamnjenje smanjuje koliinu suneve svetlosti u
stakleniku i spreava pregrevanje - ali ukoliko ne moe lako da se ukloni, po oblanom vremenu potpuno e biljkama uskratiti sunce. Ako je staklenik dobro provetravan, bie dovoljno minimalno zatamnjenje,
a moda uopte nee ni biti potrebno.
Najjednostavniji nain zatamnjivanja je
prefarbavanje spoljne strane stakla rastvorom krea. Delotvornije je da se zatamni
krov nego stranice. Kad zatamnjujete stranice, prvo zatamnite onu koja je okrenuta
suncu sredinom dana, pa proverite koliko
je to delotvorno pre nego to nastavite dalje. Najbolji nain zatamnjivanja su roletne
koje mogu da se sputaju i podiu zavisno
od vremena. One se postavljaju sa unutranje strane, pa ponekad mogu da zasmetaju visokim biljkama koje doseu do
krova. Da bi se zatitile pojedinane, osetljive biljke i ponici, mogu da se postave zelena plastika, najlon za prekrivanje ili zatitna mrea na nosaima sa unutranje
strane staklenika. Zatamnjivanje nije potrebno u plastenicima.
leje u stakleniku
Staklenik na zemlji umesto na betonu,
preporuuje se za biljke koje e ceo ivot
provesti u zatvorenom prostoru. Biljke je
mnogo lake gajiti kad rastu u zemljitu,
nego u saksijama ili vreama, naroito one
koje imaju velike potrebe za hranom i vodom, kao to je paradajz. Zemljite u stak-

ORGANSKA BATA

zemljane leje u zatvorenom


prostoru
Biljke koje se gaje u lejama u stakleniku
ili plasteniku mnogo su lake za odravanje i zahtevaju mnogo manje panje nego one koje se gaje u ogranienom prostoru saksija i vrea.
Odgovarajuim obogaivanjem zemljita, po organskim naelima, izbegava se
potreba za ishranom tenim ubrivom.
Izdignute ivice omoguavaju da se zemljite prekrije kabastim obogaivaima.
Takoe, zemljite kao osnova staklenika, umesto betona odrava atmosferu
hladnijom po toplom vremenu.

leniku treba odravati na isti nain kao i na


otvorenom prostoru - koristei organska
ubriva, kompost i zelenina ubriva po
potrebi, da bi mu se podigla plodnost.
Zemljane leje, za razliku od betonskog
poda, odravaju vazduh u stakleniku vlanim. Isparceliite povrinu osnove u leje,
po mogustvu u dimenzijama koje e
omoguiti da ne morate da gazite po zemlji.
Sistem plodoreda (videti str. 305-309)
mora da se primenjuje da bi se u zemljitu
spreilo razmnoavanje tetoina i prenosilaca bolesti. To moe da bude teko, jer
je prostor u stakleniku ogranien, a biljke
mnogih vrsta su srodne. Ponekad je neophodno da jednostavno preskoite odreenu vrstu na godinu ili dve, ili da je gajite u
saksiji koju ste postavili na plastini prekriva zemljita. Ako se problemi nastave,
moraete da poveate dubinu zemljita na
najmanje 30 cm.

221

BATOVANSTVO U STAKLENICIMA

ta Da gajite U StaklenikU
i PlaStenikU
Staklenik ili plastenik mogu da budu pokretai kuhinjske bate, dajui mnotvo
mladih sadnica za parcele na otvorenom
(videti str. 107-110). Neke vrste se, meutim, tradicionalno gaje iskljuivo u zatvorenom prostoru - naroito osetljivije plodonosno povre kao to su paradajz, krastavac, paprika i patlidan (videti str. 223224). Otporne vrste mogu da se gaje i van
sezone - bilo ranije ili kasnije nego to bi
se gajile napolju. Takozvana gladna sezona izmeu kraja zime i leta, kad na otvorenom prostoru ima malo biljaka, moe da
se popuni spanaem, prolenim kupusom,
brokulama, grakom, karfiolom, krompirom i drugim tradicionalnim vrstama, koje
su posejane sredinom zime. Izaberite sorte koje su pogodne za gajenje u zatvorenom prostoru (videti desno). Biljke mogu
da se seju direktno u zemlju ili da se prvo
gaje na klupama ili u propagatorima s grejanjem, pa da se potom presade u zemlju
ili saksije. Po potrebi zatitite ih od mraza.
Na kraju sezone, od kraja leta nadalje
moete da sejete zeleni koji e biti dragocen za jesenje i zimske salate i brza jela.
inite to i do 4 sedmice posle preporuenog vremena za sejanje na otvorenom.
Biljke pogodne za to su krbuljica, rukola,
kiseljak, sarepska slaica, ovja voljica,
endivija, urevica i cvekla. Ne treba vam
puno prostora da van sezone proizvedete
svee povre u koliini koja je dovoljna za
nekoliko obroka. Svi projekti koji su opisani na stranama 225-226 predvieni su za
mali prostor.
Cvee
U stakleniku ili plasteniku gotovo cele
godine moe da se proizvodi raznobojno
cvee za kuu i batu. Biljke za leje, korpe
i saksije, dvogodinje i poluotporne viegodinje biljke za rubove, kao i cvee za
vaze, laki su i zahvalni za gajenje u zatvorenom prostoru. Uz biljke koje e cvetati

Sorte povra za gajenje u


zatvorenom prostoru
U katalozima potraite sorte koje se preporuuju za gajenje u zatvorenom prostoru. Ako elite da eksperimentiete, potraite sorte:
- koje su kompaktne; biljke e narasti do
veih dimenzija u zatvorenom prostoru;
- koje se penju - da biste i uspravno iskoristili prostor;
- koje bre sazrevaju, jer su korisne za
rano i kasno sejanje;
- koje ponovo niu kad se poseku;
- koje su otporne na bolesti.

Neke proverene sorte


- Cvekla Forono
- Kupus Hispi
- Karfiol celogodinji
- Krastavac arija, diva i otmeni ad
- Zelena salata puterica, galaktika i
Lolo Roso
- Rotkva bela ledenica

na nekom drugom mestu, gajite i cvee


koje e uneti boju i u staklenik ili plastenik.
Graak eerac posejan sredinom jeseni
obilno e cvetati u prolee. Poluotporne
penjaice kao to su ladole i pupavica
(Rudbeckia hirta) odlino uspevaju u zatienim uslovima. Otporne jednogodinje
biljke kao to je neven mogu da se seju
ujesen u saksijama ili lejama; one e poetkom prolea procvetati i proizvesti hranu za korisne insekte koji se hrane tetoinama. Kadificu vredi gajiti izmeu paradajza i drugih biljaka, jer je delotvorna u odbijanju belih leptirastih vai.
voe u stakleniku
U hladnijim predelima u staklenicima se
tradicionalno gaje slatka dinja i groe,
ali oni mogu da se koriste i kao zimsko
sklonite za osetljivo voe u saksijama,
kao to su breskve i nektarine, i da ne
pominjemo zainsko bilje kao to je lovor.
Staklenici ili plastenici mogu da se koriste
i za ubrzano sazrevanje ranih jagoda (videti str. 221).

222

ORGANSKA BATA

kalenDaR gajenja*
Godinje doba

Proizvodnja / Radnja

Vrsta

Prolee

Biljke se beru 4-8 sedmica


pre onih koje se gaje napolju

Kupus, karfiol, brokule, zelena salata (1); Graak (2);


Krompir, spana, krstovnik (3); Rotkva, potoarka (4)
argarepa (3 ili 4); Jagoda (u saksijama ili vreama)

Cvee za vaze

Turski karanfil, eboj, prolene lukovice (6);


graak eerac (2)

Biljke koje se gaje za


presaivanje unutra

Paradajz, paprika, patlidan (1); Kukuruz eerac (2);


Krastavac, tikvica, dinja (5)

Biljke koje se gaje za


presaivanje napolju

Biljke za leje, korpe, unutranja dvorita i staklene


bate (1); Kupusnjae (1); Graak i pasulj (2);
Tikvica, bundeva, tikva (6)

Biljke koje se gaje iz reznica

Biljke za visee korpe ; Biljke za saksije i ardinjere

Voe za berbu

Kao i kad se seju u prolee: patlidan, tikvica,


krastavac, dinja, paprika, kukuruz eerac, paradajz

Umnoavanje biljaka

Otporne dvogodinje biljke gajene iz semena


Poluotporne viegodinje biljke iz semena i reznica
Otporne viegodinje biljke iz semena i reznica

Plodovi za berbu

Kao i leti: patlidan, tikvica, krastavac, dinja, paprika,


kukuruz eerac, paradajz

Leto

Jesen

Zima

Cvee za vaze

Hrizantema, lanilist, eboj

Sejanje i saenje zimskih


biljaka ispod pokrivaa

argarepa (4, posejati poetkom jeseni); Zelena


salata, endivija, radi, keleraba, azijski zeleni, druge
zimske salate; gajite u vieelijskim pliticama ili sejte
direktno, zavisno od raspoloivog prostora.
Sadite perun u uglovima leja

Jestive biljke spremne za


branje

Perun zasaen u jesen; Biljke posejane u jesen;


argarepa, keleraba, zimske salate, zeleni

Cvee za vaze

Hrizantema, narcis, anemona; Graak eerac

Gajenje biljaka

Bob i graak ; Crni luk, rani karfiol, kupus; posejte


u saksije ili vieelijske plitice na klupi s grejanjem;
prebacite na stalau, rasporedite na odreenu
razdaljinu ako je mogue; zatitite od mraza

Zatita biljaka od zimske


hladnoe

Poluotporne biljke za saksije kao to su kana, fuksija,


bugenvileja; Osetljive viegodinje biljke, kao to su
ivanica i geranijum

* Ove biljke mogu da se gaje u stakleniku ili plasteniku povrine od 72 m2. Mogu da se prilagode i manjem prostoru.
Legenda
3 Posejane direktno u leje
1 Posejane u vieelijske plitice i presaene u leje;
4 Gajene u saksijama od semena do zrelosti
mogu da se seju u saksije poetkom sezone, a zatim
5 Posejane zasebno u saksijama
rasporede u vieelijske plitice
6 Presaene u leje prethodne jeseni, posle zavretka
2 Posejane u trenaere korena, zatim presaene u leje
sezone letnjih biljaka
Krajem prolea, okaite zasaene visee korpe unutra da bi dobile poetnu prednost. Prebacite ih napolje kad vremenski uslovi postanu povoljni.
Posejte u trenaere korena, ostavite da klijaju na klupi s grejanjem, pa prebacite na obinu klupu im uoite da su
nikle.

223

BATOVANSTVO U STAKLENICIMA

Fino voe

PlODOnOSne Biljke U
zatvORenOm PROStORU
Paradajz je popularna biljka za prohladne staklenike ili plastenike. I patlidan i
paprika daju odline rezultate, iako im je
potrebna neto via temperatura i nemaju
toliko visoke prinose. Sve tri vrste pripadaju istoj botanikoj porodici (videti str. 310319), to oteava plodored biljaka. Menjajte ih s biljkama iz drugih porodica - na
primer, krastavcem i dinjom - ili koristite
saksije i vree za saenje.
zapoinjanje
Rasad moe da se kupi od kraja prolea
- ali da biste imali najbolji izbor sorti i organskih biljaka, gajite sopstveni na klupi ili
u propagatoru s grejanjem. S paradajzom
moete da ponete ve sredinom zime,
ako ga zatitite od mraza. Ako ne moete,
posejte ga u prolee, 8-10 sedmica posle
poslednjeg mraza.
U prodaji postoje sorte paradajza koje
su posebno namenjene za gajenje u zatvorenom prostoru, ali i veina sorti za gajenje na otvorenom dobro napreduje u stakleniku bez grejanja. Neodreene sorte
najbolje koriste ogranien prostor, rastui
u visinu jednom uspravnom stabljikom,
koja se naziva kordon. bunaste i puzave
vrste dobro uspevaju u saksijama i korpama. Patlidan i paprika su kompaktnije,
bunaste biljke koje rastu najvie do 30
cm.
Ostavite seme da klija na toplom mestu
i presadite rasad u saksije prenika 7,5-10
cm. Ostavite ga da raste na toplom mestu
(12-16C, zavisno od vrste). Kad se pojave prvi cvetovi, moete da presadite biljke
u leje, vee saksije ili vree sa zemljom.
leje, saksije ili vree?
Da biste gajili biljke u lejama u stakleniku ili plasteniku, zemljitu dodajte obogaiva srednje klase plodnosti, kao to je
batenski kompost ili kompost s glistama i

Staklenik ili plastenik bez grejanja savrena su sredina za gajenje plodonosnih


biljaka kojima prija toplota, kao to su
paradajz, patlidan, krastavac i paprika.

proverite da li je temperatura na 10 cm ispod povrine iznad 14C. Ako nije, prebacite biljke u veu saksiju i ekajte. Ako su
previe izduene, zasadite ih u zemlju na
2,5 cm dublje nego to su bile u saksiji.
Razmak izmeu biljaka zavisi od sorte. Pridravajte se uputstva na pakovanju semena. Nikad ne nagomilavajte biljke, jer time
podstiete razvijanje bolesti.
Koristite saksije prenika 8-10 cm, napunjene bogatom organskom meavinom
zemlje. Rasporedite ih na razmaku koji odgovara vrsti i sorti.
Drugo reenje su vree za gajenje. Dve
biljke po vrei lake su za odravanje i daju vee prinose nego tri, to je broj koji se
obino preporuuje.
zalivanje i ishrana
Zalivanje i ishranu treba prilagoditi rastu
biljaka. Na poetku sezone, nikako ne preterujte ni s jednim ni s drugim, jer posledice mogu biti katastrofalne. Meutim, kad
se biljke dobro prime i ponu da rastu, ne
ostavljajte ih da se osue. Napredovanje
se usporava, a kod paradajza i paprike moe da doe do pojave vrne trulei pupoljaka (videti str. 85). Po toplom vremenu,
biljkama u saksijama i vreama potrebno
je zalivanje dva puta dnevno. Kad se pojave prvi plodovi, ponite sa ishranom tePridravanje stabljika
Stabilnost paradajza, osim pridravanja
pomou kanapa, tapa ili rama, moe da
se povea i podsticanjem putanja korenja iz stabljike, ako se u saksijama bez
dna zemlja napuni sve do osnove biljke.
Na taj nain postie se i delotvornije usmeravanje vode do korenja.

224

nim organskim ubrivom (videti str. 205207). Biljkama u lejama ne treba toliko zalivanja ako je zemljite dobrog zdravlja.
Potpore i drai
Da biste poduprli izdvojene uspravne
stabljike (kordone) paradajza, veite iznad
svake biljke za ram staklenika kanap, iji
drugi kraj labavo omotajte oko osnove biljke. Kako biljka raste, omotavajte vrh oko
kanapa.Takoe, moete da veete stabljiku za pritku. I viim biljkama patlidana i
paprike potrebno je pridravanje.
Boni izdanci koji rastu iz glavne stabljike paradajza moraju da se otkinu dok su
mali, da bi glavna stabljika narasla u visinu. Ne uklanjajte bone izdanke sa bunastih sorti paradajza, paprike i patlidana.
zaustavljanje rasta
Nedeterminantne sorte paradajza rae
sve dok su uslovi za to povoljni, ali se u
hladnijim predelima i staklenicima bez grejanja, rast obino zaustavlja posle formiranja 4-5 grozdastih cvasti. Jednostavno odsecite vrh biljke koji raste. Tako ete podstai razvoj i sazrevanje postojeih plodova, a spreiti rast novih izdanaka koji bi
procvetali prekasno da bi dali plodove.
Rast patlidana i paprike ne treba zaustavljati, ali ograniavanjem broja plodova
postie se vei rast preostalih.
Berba
Berite paradajz kad sazri. Paprike mogu
da se beru dok su zelene, pre nego to
sazru, ili da se ostave da sazru, ali u tom
sluaju e rod biti manji. Patlidan berite
dok mu je kora sjajna i zategnuta.

ORGANSKA BATA

krastavac iz staklenika
Modernim sortama krastavca iz staklenika prijaju topliji, vlaniji uslovi nego paradajzu, zato ih gajite dalje od vrata ili bonih otvora za provetravanje. One su podlone trulei korena i stabljike, zato ih rotirajte s drugim vrstama ili gajite u vreama ili saksijama prenika 30 cm. U staklenicima u kojima je nou temperatura za
vreme sezone rasta stalno ispod 20C,
koristite sorte za gajenje na otvorenom.
- Sejte seme sorti za staklenike postrance, po jedno na saksiju prenika 7,5 cm.
- Temperatura za klijanje treba da bude
najmanje 20C pri dnu saksija.
- Drite rasad na temperaturi od oko
20C; presadite ga u saksije prenika 12
cm po potrebi.
- Odravajte zemlju u saksijama vlanom,
ali ne previe.
- Presaujte biljke kad minimalna nona
temperatura dostigne 20C.
- Sve enske biljke krastavca F1 raaju
plodove na glavnoj stabljici, pa mogu da
se gaje poduprte tapom ili vezane za kanap, s razmakom od 45 cm izmeu biljaka, kao kordoni paradajza. Vrlo su rodne
kad se gaje na taj nain i zauzimaju manje prostora. Uklonite sve cvetne pupoljke i bone izdanke s prvih 30 cm glavne
stabljike; posle toga, uklanjajte bone izdanke, ali ostavljajte cvetne pupoljke trebalo bi da imate po jedan plod krastavca na svakom lisnom spoju sa stabljikom.
Ako imate prostora, usmerite bone izdanke da rastu vodoravno, po mrei ili ici, uklanjajui sekundarne izdanke i vrh
iznad drugog lista.
- Zalivajte redovno. Kad plodovi ponu da
bubre, sipajte teno ubrivo u saksije i
vree jednom sedmino.
- Po toplom vremenu jednom ili dvaput
dnevno vodom prskajte pod staklenika
da biste odravali vlanost unutar njega.
- Berite plodove redovno da biste produili plodonoenje.

225

BATOVANSTVO U STAKLENICIMA

Biljke u zatvorenom prostoru

DRUge Biljke kOje Se gaje U


zatvORenOm PROStORU
ak i ako raspolaete ogranienim prostorom, ima naina da uivate u ukusu domaeg sveeg voa, povra, zelene salate,
pa i cvea za vaze, znatno pre ili posle perioda kad su lokalni batenski proizvodi
dostupni.
Potoarka
Potoarka se gaji brzo i lako. Stavite seme da klija na klupi ili u propagatoru s grejanjem, u saksiji napunjenoj vienamenskom meavinom, koja je do polovine potopljena u posudu s vodom. Rasad, ponike, klijance presadite u vieelijske plitice
ili trenaere korena, koje ostavite do pola
potopljene u posudu s vodom.
Zatvorite izolacionom trakom male rupe
na vrei za gajenje. Uklonite plastine delove s vrha vree tako to ete isei tri velike etvrtaste rupe. Natopite zemlju. Zasadite u svaku rupu, na jednakom razmaku
po pet biljaka. Ponite da ih berete im izdanci dovoljno izrastu i berite ih redovno.
jagoda
Jagode koje se gaje u zatvorenom prostoru daju samo jedan rod, ali ete zato uivati u njihovoj slasti mesec dana pre nego
kad se gaje napolju. Krajem leta, pobodite
ivie (videti str. 245) s batenskih biljaka
u pojedinane saksije prenika 15 cm, napunjene vienamenskom meavinom, ili ih
privrstite na povrinu zemlje u saksijama
pomou kanapa koji ste provukli kroz dve
rupe za oceivanje. Kad se ukorene, odsecite ih od biljke-roditelja i cele saksije ukopajte u leje od ljunka ili komposta od lia, da biste zatitili korenje od mraza. Jagodama je potreban period hladnoe da bi
cvetni pupoljci poeli da se formiraju. Sredinom zime prebacite biljke u staklenik ili
plastenik. Kad pupoljci ponu da rastu,
prihranite ih jednom organskim tenim
ubrivom (videti str. 205-207). Nou pokri-

Kukuruzu eercu potrebna je cela visina


staklenika za rast; potoarka koja se gaji
u vlanoj vrei moe da se bere u vie
navrata; teko ete odoleti da ne berete
kratkotrajan ali sladak rod jagoda, jednu
po jednu. Kompaktne glavice zelene salate koja brzo raste i mladi zeleni za brza
jela savreni su za popunjavanje praznina, a mnoge vrste mogu da se gaje zimi
(videti str. 337); mladi krompir moe da
se gaji u ardinjeri ili vrei sa zemljom, do
sredine zime; u ponudu kasnih vrsta iz
staklenika i plastenika ubrajaju se jo i
vae sopstvene hrizanteme - s krupnim,
upadljivim cvetovima, ili ivopisnim slapovima manjih cvetova.

vajte biljke u cvetu ako je najavljen mraz.


Preko dana sklonite prekriva da biste
omoguili insektima koji ih oprauju da dou do cvetova. Moete i sami da ubrzate
opraivanje pomou pamunih tapia za
ui. Posle berbe, uklonite biljke.
zeleni za brza jela i meavine
salata
Iskoristite sav slobodan prostor na klupama gajei biljke koje brzo sazrevaju. Povre za brza jela i salate (videti str. 337338) moe da se gaji na klupi u saksiji dubine 15 cm, napunjenoj vienamenskom
organskom meavinom zemlje. Sejte seme
vrlo proreeno u redovima, na svakih 8
sedmica, od poetka prolea do sredine jeseni. Zalivajte zemlju u saksijama tako da
ne kvasite listove. Berite pojedinane listove po potrebi.
kukuruz eerac
Kukuruz eerac odlino uspeva kad se
gaji u zatvorenom prostoru. Ako se zasadi
najmanje devet biljaka, postie se gotovo
stopostotno opraivanje. Biljke brzo sazrevaju i mogu da koriste isti prostor na kom
su rani krompir ili druge rane vrste. Neke
sorte narastu i do 2 m visine, zato birajte

226

nie sorte, osim ako imate dovoljno visok


svod staklenika. Sejte seme pojedinano u
dubokim saksijama ili trenaerima korena
krajem prolea. Presadite mladice u leje,
razmaknute na 30 cm, rasporeene u etvorougao.
Ako biljke napadne grinja crveni pauk,
koristite bioloke agense suzbijanja (videti
str. 95).
mladi krompir za kraj decembra
Sauvajte nekoliko krtola roda mladog
krompira, od sorti kao to su rani crveni
norland ili skroz crveni. Ostavite ih na
suncu da pozelene, zatim uskladitite do
kraja leta. Posadite ih potom u ardinjere
od 15 litara s rupama za oceivanje. Na
dno stavite sloj od 15 cm vienamenske
meavine zemlje za saksije i na njega
smestite tri krtole, s pupoljcima nagore.
Prekrijte ih slojem zemlje od 7,5 cm i dobro zalijte. Kako izdanci izrastaju, nastavite
da punite ardinjeru zemljom, uvek ostavljajui vrhove iznad povrine. Da biste utedeli, moete da upotrebite ve korienu
zemlju iz vrea ili saksija.
Zalivajte krompire redovno, pazei da se
zemlja ne osui - odmeravanje teine ardinjere dobar je nain da procenite koliinu vode u njoj. Lie moete da poduprete sa etiri pritke (s kapicama na vrhu, da
biste zatitili oi) koje ste poboli uz unutranji rub ardinjere i preko njih omotali
dva kruga kanapa, ili moete da pustite izdanke da ispuu iz ardinjere. Zatitite ih
od mraza. Prestanite sa zalivanjem kad cima uvene. Na kraju decembra ispraznite
ardinjeru i izvadite mlade krompire.
Hrizantema
Hrizanteme koje se gaje u saksijama lepo se uklapaju s letnjim biljkama u stakleniku i daju ivopisne, dugotrajne cvetove
za vazu od sredine do kraja jeseni, kad je
batensko cvee retko. Ako se posade u
zatvorenom prostoru u prolee, mogu da
se prebace napolje leti, taman u vreme
kad je zatvoren prostor potreban za para-

ORGANSKA BATA

dajz i druge plodonosne biljke; kad one


sazru, hrizanteme e biti u punom cvetu.
Za poetak ete morati da kupite rasad ili
ukorenjene reznice. Najvei izbor postoji u
specijalnim rasadnicima. Posle toga, moete sami da razmnoavate biljke svake
godine, iz krunica biljaka koje su prezimile, ako su zdrave. Uzmite reznice u prolee (videt str. 103) i ostavite ih da se ukorene na klupi ili u propagatoru s grejanjem, na temperaturi od 13 do 18C. Kad
se dobro ukorene, presadite ih pojedinano u saksije prenika 9 cm, i gajite na polici u stakleniku.
Kad biljke porastu do visine od 15 do 20
cm, otkinite im vrhove, ostavljajui etiri ili
pet listova ispod njih. Tako ete postii
bunast rast. Kad prerastu saksije, prebacite ih u vee, prenika 23 cm, napunjene
zemljom koja je bogata hranljivim sastojcima, na bazi batenskog komposta (videti
str. 43-49 i 50-55). Postepeno ih ovrujte, privikavajui ih na spoljanje uslove pre
nego to ih prebacite napolje.
Kako biljke budu rasle, tako im vezujte
stabljike za pritke. Vrhove pritki poveite
icom da biste spreili povijanje na vetru.
Zalivajte ih po potrebi, a hranite jednom
sedmino tenim organskim ubrivom. Pazite se ranih mrazeva, pribliavanjem jeseni; prekrijte cvetne pupoljke po potrebi.
Sredinom jeseni, prebacite biljke u zatvoren prostor zbog cvetanja.
Secite cvee kad se spoljne latice proire, a sredinje su i dalje vrsto zbijene.
Zgnjeite vrh odseene stabljike pre stavljanja u vodu. Posle cvetanja odsecite sve
delove biljke vie od 15 cm i stavite saksije ispod klupe. Tokom zime zalivajte tek
toliko da biljke ne dehidriraju. U prolee
pomerite saksije na mesto s vie svetla i
pojaajte zalivanje. Zatim uzmite reznice s
novih izdanaka i uklonite biljke-roditelje.

227

BATOVANSTVO U STAKLENICIMA

Prirodno suzbijanje tetoina

Saveti za ODRavanje
PlaStenika i Staklenika
Biljke ispod plastenika i staklenika zatiene su od nekih surovijih uslova ivota na
otvorenom, ali zato u potpunosti zavise od
vas, batovana, to se tie vode, hrane i
zatite od tetnih organizama kojima takoe prija zatita unutranjeg prostora, gde
na raspolaganju imaju obilje mladih biljaka
i udobnih mesta za sakrivanje. Biljke su
ugroene i drugim vidom zatite ispod
stakla ili plastike - vikom toplote i vlage koji se stvaraju ako ne interveniete. Uz
dobro odravanje moete da stvorite uslove u kojima e napredovati biljke, a ne tetoine i bolesti.
kontrola klime
- Kontroliite temperaturu putem izolacije i ventilacije - koristite zastore samo kao
krajnje sredstvo.
- Neka vam prekriva bude iseen tano
po veliini reda. Za vreme jakih mrazeva,
osetljive biljke prekrijte jednim slojem ili
pomou vie slojeva.
- Kupite termostat za kontrolu minimalne/maksimalne temperature.
- Po blagim zimskim danima otvorite
sasvim vrata i ventilacione otvore, ali ne
zaboravite da ih sredinom poslepodneva
zatvorite.
- Kada posle toplih dana uslede hladne
noi, dobro zatvarajte plastenik pre sutona
da bi se na prekrivau stvorio sloj kondenzovane pare.
zdrava ivotna sredina
- Odravajte staklenik ili plastenik urednim - sklanjajte saksije i ostalu opremu na
neko drugo mesto.
- Odravajte staklo ili plastiku istim perite ih i po nekoliko puta godinje.
- Oistite i oribajte strukturne elemente
bar jednom godinje. Koristite toplu vodu
sa sapunicom, a isperite jakim mlazom vode iz creva.

Zatvoren, zatien prostor staklenika ili


plastenika prua idealne uslove za mikroskopske neprijatelje tetoina, takozvane bioloke kontrolore. Moete da ih nabavite da biste se borili protiv bele leptiraste vai, grinje crvenog pauka, biljnih i
titastih vai, tripsa, iaka vinove loze i
pueva. Za vie detalja, pogledajte
Zdravlje biljaka, str. 82.
Sloj vlage
Poto se spoljni vazduh predvee hladi,
ako pre toga zatvorite vrata plastenika,
na unutranjoj strani plastike stvorie se
sloj kondenzovane pare koji e ublaiti
nagli pad temperature unutar plastenika.

- Nemojte da puite u stakleniku ili plasteniku.


- Orezujte uvele i obolele delove biljaka
- oistite makaze pre nego to preete na
drugu biljku.
- Uklanjajte odmah uvele biljke i one koje su zahvaene bolestima i tetoinama.
tetoine i bolesti
- Gajite biljke iz semena i sadnica iz sopstvene bate kad god je mogue.
- Proverite biljke koje ste kupili i zemljite na kom su gajene. Izdvojte ih u karantin na sedam dana pre nego to ih unesete u staklenik ili plastenik.
- Primenjujte plodored biljaka da biste
izbegli koncentrisanje tetoina i bolesti u
zemljitu.
- Pregledajte biljke svakodnevno da biste uoili eventualne tragove tetoina ili
bolesti. Problemi se bre gomilaju u zatvorenoj sredini.
- Leti rasprujte vodu po biljkama koje
su podlone napadu grinje crvenog pauka.
- Koristite lepljivu traku za suzbijanje
tetoina.
- Koristite bioloke agense za suzbijanje
tetoina (videti str. 95) ako problemi s njima uestaju. Uklonite lepljive trake pre ne-

228

go to uvedete letee bioloke agense u


staklenik ili plastenik.
zemljite, kompost i hranljivi
sastojci
- Kad god je mogue, uzgajajte biljke u
lejama umesto u saksijama ili vreama.
- Koristite organske tehnike da biste odrali zemljite plodnim i zdravim.
- Presadite biljke iz saksija na vreme, pre
nego to iscrpe zemlju iz njih ili ih prerastu. Takoe, tako ete smanjiti opasnost od
tetoina.
zalivanje
- Izgled povrine zemlje u leji nije uvek
dobar pokazatelj nivoa vlanosti; proverite
i ispod povrine. Proveravajte koliinu
vlanosti u saksijama odmeravajui im teinu.
- Na vreama za uzgajanje napravite
kontrolnu rupu kroz koju ete moi da opipavate zemlju vrhom prsta.
- Kad god je mogue, zalivajte ujutru.
- Vodu polivajte po zemlji, ne po biljkama.
- Koristite kantu dobrog kvaliteta, s izduenom cevi i reetkom koja moe da se
skine.
- Koristite kinicu kad god je mogue, ali
seme i mlade sadnice zalivajte vodom iz
slavine; one su osetljivije na bolesti i zato
im treba istija voda.
- Pre upotrebe ostavite vodu iz slavine
da odstoji nekoliko sati u stakleniku, kako
bi se zagrejala i kako bi iz nje ispario viak
hlora.
- Zalivajte seme i mlade sadnice odozdo,
drei saksije u posudi s vodom. Izvadite
ih kad se povrina zemlje ovlai.
- Povremeno proveravajte efikasnost zalivanja - odmeravajte teinu saksija koje
su na prednjem delu, u sredini i na zadnjem delu klupa. Proverite obode leja mogue je da dobijaju manje vode nego
sredina.
- Po toplom vremenu nakvasite ujutru
staze i druge povrine da biste poveali
vlagu.

ORGANSKA BATA

korienje bala slame


Bale slame pruaju dodatni prostor za
rast korena i rezervoar vlage stabljikama
paradajza. Koristite organsku slamu - paradajz je veoma osetljiv na ostatke hemikalija. Nakvasite bale vodom i dodajte organsko ubrivo s visokim sadrajem azota. Drite ih tako dve do tri sedmice dok
ne ponu da se razlau. Umotavanje u
plastiku pomoi e balama da zadre vlagu i toplotu, ali pazite da leti ne postanu
pretople za korenje. Potom zasadite stabljike paradajza pojedinano, u gomilicu
zemlje za saksije na povrini bale slame.
ubrite ih istovetno kao to biste ubrili
biljke u saksijama ili vreama.

- Ujesen, drite kronje to suvljim.


- Zimi koristite male kante za zalivanje
da biste lake sipali manje koliine vode na
biljke u stakleniku ili plasteniku.

zatitni SanDUCi, zvOnaSti


i DRUgi PRekRivai Biljaka
Zatitni sanduci, zvonasti i drugi prekrivai biljaka pruaju dragocenu kratkoronu ili dugoronu zatitu jestivim i ukrasnim
biljkama. Oni su jeftiniji, zahtevaju manje
prostora i prilagodljiviji su u primeni od
staklenika i plastenika.
zatitni sanduci
Tradicionalni zatitni sanduk je niska
struktura od drveta ili cigle s krovom pod
nagibom od zastakljenih drvenih ramova,
takozvanih svetlarnika. Oni mogu da se
privrste arkama i formiraju poklopac koji
moe da se podie, ili da se postave na
lebove, tako da mogu da se potpuno
uklone, ime se postie razliit nivo ventilacije, zavisno od biljke koja je u sanduku.
Zatitni sanduci nisu danas u iroj prodaji,
ali mogu relativno jeftino da se naprave u
kunoj izradi, naroito ako koristite ve
upotrebljene daske ili cigle. Za zastakljivanje moete da koristite tvrdu plastiku ako

229

BATOVANSTVO U STAKLENICIMA

Popunjavanje sanduka
Velika prednost zatitnog sanduka je ta
to biljkama omoguuje istovremeno
dobru zatitu i ventilaciju. To je naroito
korisno dok se biljke uvruju. Sanduci
se koriste i za zatitu drvenastih odseaka i posuda u kojima preko zime klija seme drvea i drugih otpornih biljaka, a takoe i kao sklonite od zimskih kia za
biljke iz kamenite bate i patuljaste lukovice.

morate da vodite rauna o teini ramova ili


bezbednosti. Kad sami pravite sanduk,
moete tano da ga uklopite u prostor koji
vam je na raspolaganju. Drvene ramove
postavljajte na cigle da biste spreili truljenje drveta.
Savremeni zatitni sanduci su izuzetno
lake, aluminijumske strukture sa staklom
na svim stranama - i veoma lie na velike
zvonaste prekrivae. Oni su poeljniji za
upotrebu, poto se lake pomeraju, ali ne
pruaju isti stepen izolacije i nisu tako otporni kao njihovi staromodni suparnici.
Postavite zatitni sanduk na mesto gde
e imati dobro osvetljenje zimi i u prolee.
Leti moete da dodate zaklon koji pravi
senku, a zimi izolaciju, po potrebi. Ako u
sanduku gajite neku biljku, pripremite
zemljite u njemu tako da odgovara biljci.
kako da na najbolji nain iskoristite
sanduk
Koristite zatitni sanduk da:
- okalite ponike i rasad;
- zatitite saksije i druge posude sa sporoklijajuim semenom biljaka kao to su
drvee i poljsko cvee;
- gajite osetljive biljke kao to je lubenica;
- gajite ranu i kasnu zelenu salatu;
- napravite leje za gajenje rasada kupusnjaa;
- zatitite drvenaste odseke preko zime;
- zatitite biljke iz kamenite bate u saksijama od zimskih kia.

Ako ga koristite za zatitu saksija ili drugih


posuda, ljunak e biti dobra podloga. Stavite ga preko vodootporne membrane koju
ste privrstili oko osnove sanduka, to e
pomoi u spreavanju pueva da uu u
njega.
zvonasti prekrivai
Zvonasti prekrivai prave se tako da mogu da se po potrebi pomeraju po bati.
Postoje u raznim oblicima i veliinama, a i
cene im variraju. Tunelski prekrivai imaju
kostur od ianih ili plastinih lukova i namenjeni su zatiti celih redova biljaka; ire
verzije mogu da prekriju celu irinu (1,2
m) leje za povre. Tamo gde je glavna svrha zatita od tetoina, preko tunelskih
prekrivaa moe da se postavi mrea
umesto plastike. Drugi tipovi zvonastih
prekrivaa koriste se pojedinano, ili u
grupi, ako treba da se prekrije ceo red
biljaka. Tradicionalni dizajn u obliku zvona
(koji se danas izrauje od providne plastike) namenjen je prekrivanju pojedinanih
biljaka.
Kada birate zvonasti prekriva, vodite rauna o obliku, visini, irini, ventilaciji, stepenu zatite od mraza, pristupanosti zbog
zalivanja i lakoi premetanja. Oni koji su
u obliku slova A ostavljaju malo prostora
biljkama koje su blizu ivice; praktiniji su
iri zvonasti prekrivai sa uspravnim ili gotovo uspravnim stranicama.
izbor zvona
Tradicionalna staklena zvona lepo izgledaju, proputaju vie svetla i pruaju bolju
zatitu od mraza od plastinih. Kroz njih se
bez pomeranja lako vidi ta se dogaa s
biljkama. Meutim, plastina zvona su prilino jeftinija, laka i ne lome se. Nedostatak im je i to manje tite od mraza (osim
ako nisu s dvostrukim zidovima) i lake se
prevru na vetru. Takoe, plastika ima
znatno krai rok trajanja. Zbog izloenosti
suncu postaje neprozirna i krta. Kvalitetnija zvona izrauju se od plastike koja je
otpornija na oteenja od sunca.

230

Praktini saveti za zvona


Veina zvona mora da se pomeri da bi se
biljke ispod njih zalivale. Postoji nekoliko
modela koji imaju mogunost zalivanja bez
pomeranja, ali je pomeranje ipak neophodno zbog redovne provere stanja biljaka. Takoe, zvona treba da imaju odgova-

ORGANSKA BATA

rajue provetravanje - da se biljke ne bi


pregrevale, da bi se omoguilo njihovo kaljenje ili pristup opraivaa biljkama kao
to su jagode. Neka zvona imaju rupe sa
strane, prekrivene diskovima sa otvorima.
Da bi funkcionisale, rupe treba da budu
velike srazmerno povrini osnove. Isto tako, vano je da zvono moe da se zatvori

zvonasti prekrivai. Zvonasti prekrivai postoje u svim oblicima i veliinama; ak i pletene korpe mogu da prue zatitu od ptica, zeeva i nonog mraza (1). Jednostavna mini-zvona (2) zatitie pojedinane mlade biljke. Proverite da li je neki pu zaostao ispod zvona.
Viktorijanska staklena zvona (3) su atraktivan dodatak u svakoj bati. U dananje vreme prekriva od polikarbonata je u velikoj meri zamenio zastakljene ramove koji su se tradicionalno
koristili za zvona u obliku slova A (4), izuzetno dobra za niske, bunaste biljke.

231

BATOVANSTVO U STAKLENICIMA

sa obe strane, inae e postati vazduni


tunel za sprovoenje vetra.
lebdei pokrivai redova
Pokrivai redova su izuzetno laki sintetiki materijali koji se postavljaju direktno
preko biljaka. Oni proputaju vazduh,
svetlo i vodu. Mogu lako da se otete i
traju samo nekoliko sezona, mada deblji
mogu da potraju i due. Na otvorenom
prostoru pokrivai mogu da se koriste za
privremenu zatitu osetljivih biljaka od
vremenskih neprilika i tetoina dok ne ovrsnu dovoljno da preive bez zatite. Radi
zatite od tetoina, preporuljivo je da se
biljke prekriju od poetka, odnosno odmah
posle sejanja semena. Kad doe vreme da
se otkriju, ne zaboravite da pokriva sklakaljenje
Biljke koje su u zatitnim sanducima ili ispod zvona moraju postepeno da se naviknu na hladnije, suvlje uslove koji vladaju na otvorenom prostoru, iako taj proces ne traje koliko za biljke iz staklenika
ili plastenika, naroito kad sezona odmakne. Prvo podignite ili pomerite u stranu poklopac sanduka tokom dela dana,
zatim na ceo dan, potom nou, kao i nekoliko dana pre vaenja biljaka.
Biljke gajene ispod zvona mogu da budu posebno osetljive, jer rastu u vrlo ogranienom prostoru. Period oblanog vremena idealan je za njihovo kaljenje, jer ih
sunce nee spriti. Tokom nekoliko dana,
uklonite zvono nakratko predvee, vraajui ga pre nego to padne mrak.
nedostaci zvona
- Mogua su oteenja biljaka od mraza
kad temperatura padne ispod -2C.
- Ponekad biljke postanu suvie meke i
poleu po zemljitu kad se zvono ukloni.
- Ubrzavaju klijanje i rast korova.
- Zatvorena atmosfera ispod zvona podstie bolesti koje mogu i da se ne primete na vreme.
- Zalivanje je tee.

njate postepeno, vraajui ga u poetku


nou na mesto, da bi se biljke prekalile.
Za kratkoronu zatitu, na primer, kad se
predviaju mrazevi koji bi mogli da otete
mlade biljke u lejama, jagode u cvetu ili
osetljive biljke u staklenicima ili plastenicima, pokriva moe da se postavi preko noi, a skloni danju. Takoe, moe da se koristi kao vetrobran za mlade ili osetljive
biljke.
nedostaci pokrivaa redova
Pokrivai redova mogu da se koriste dugorono, za zatitu biljaka tokom celog ivotnog ciklusa. Na primer, oni su odlina
prepreka za argarepinu muvu - ali imaju i
mane. Korov odlino uspeva ispod pokrivaa, kao i bolesti koje se razvijaju u vlanoj
atmosferi. Takoe, poto su materijali od
kojih se izrauju neprozirni, neophodno je
viestruke koristi od zvona
- Greju zemljite u prolee, pre sadnje ili
sejanja.
- Pomau zasnivanje novih sadnica.
- tite biljke od ptica, zeeva i drugih sisara.
- tite biljke od tetnih insekata.
- tite poluotporne biljke od lakih mrazeva i hladnih vetrova.
- Okaljuju biljke gajene u stakleniku ili
plasteniku.
- Prekrivaju delove redova zelene salate
radi podeavanja vremena sazrevanja.
- tite jestive biljke kao to su perun i
kupus preko zime.
- tite tokom zime cvee posejano ujesen
(na primer, delfinijum i razliak).
- Podstiu rast lukoviastih biljaka kao to
je narcis poetkom prolea.
- Produuju sezonu zainskih biljaka i
zelene salate do poetka zime.
- tite cvetove jagoda od mraza - sklanjajte zvona tokom dana da bi biljkama
mogli da priu insekti koji ih oprauju.
- Pokrivaju zainsko bilje krajem zime i
omoguuju rano sazrevanje.
- Omoguuju sazrevanje otpornih sorti
zelene salate tokom zime.

232

da se sklanjaju radi provere stanja biljaka


ispod njih. esto sklanjanje i vraanje neophodno je zbog plevljenja korova i nadgledanja eventualnih problema sa tetoinama i bolestima. Neke od ovih mana mogu da se izbegnu korienjem fine plastine mree umesto standardnih pokrivaa.

ORGANSKA BATA

mreaste tkanine
Kao jo jedan vid zatite batenskih biljaka mogu da se nabave izuzetno lake, fine plastine mreaste tkanine. One su
mnogo vre od pokrivaa redova i mogu
da traju oko 10 godina. Mogu da se postavljaju direktno preko biljaka ili da se prebace preko lukova zvonastog tunela. Ove
tkanine ne tite od mraza kao pokrivai redova, ali tite od vremenskih neprilika i
tetoina. Veinu tetoina zadrava standardna veliina rupica na mrei, ali da bi
se biljke zatitile od siunih organizama
kao to su lisne buve, treba koristiti vrlo finu mreu (s rupicama od 0,8 mm).
Pokrivanje finom mreom ima prednost
jer se kroz nju vidi, tako da moete da
nadgledate napredovanje biljaka (i korova)
bez stalnog podizanja i vraanja pokrivaa.
Takoe, ispod mree je manje vlano, pa
je manja verovatnoa od izbijanja bolesti.
Mrea moe da se ostavi preko biljaka tokom celog ivotnog ciklusa ili dok ne prerastu visinu draa pokrivaa i tunela - ali
je i tada uklonite samo ako je apsolutno
neophodno. U naelu, pokriva je najbolje
skloniti im biljka ovrsne dovoljno da moe da preivi bez njega.
tetoine koje zadravaju pokrivai

Privrivanje pokrivaa redova. Pritisnite krajeve pokrivaa vreicama napunjenim zemljom ili daskama, ili koristite kupovne plastine klinove za tu namenu. Takoe,
krajeve moete i da zakucate na drvene
letve. Odmotajte plastiku da biste dobili
dovoljno materijala. Kod izdignutih leja s
drvenim ramom, moete da prikucate pokriva direktno na stranu rama (slika gore).
Ako elite da napravite zaklon od vetra, zavucite pokriva ispod vodoravno postavljenih
konopaca provuenih izmeu pobodenih tapova (slika dole). Da biste spreili klizanje
pokrivaa, privrstite ga kanapom koji ete
omotati oko tapova.

Pokrivai redova i mree, ako su dobro


privreni, tite biljke od leteih tetoina
kao to su argarepina muva, lisne buve,
kupusna muva, leptir beli kupusar, biljne
vai i muva crnog luka. Takoe, odbijaju i
zeeve, ali ne i pueve i druge tetoine
koje ive u zemlji i napadaju biljke ispod
povrine zemlje.
Pokrivene biljke
Pokriva redova prua dobru zatitu od
mnogih prsta tetoina, ukljuujui kupusnu i argarepinu muvu, belu kupusnu
va i lisnu buvu. Poloite ga preko biljaka
i privrstite sa svih strana. Ostavite deo
materijala preko ivica koje ste privrstili,
da biste mogli, kako biljke budu rasle, da
poveavate pokrivenu povrinu.

gajite Sami
Uivajte U najSveijim i najUkUSnijim
ORganSkim PROizvODima

gajenje voa
U prolee cveta, leti pravi hladovinu, u vreme berbe
daje obilje plodova - voe je pravo blago bate.
Voe je deo nae ishrane jo od davnih
vremena. Ono nudi trenutno zadovoljenje
potreba za hranljivim sastojcima, kao pretea brze hrane - jede se pravo s biljaka.
Sve vrste voa imaju privlane cvetove;
neki od njih imaju i prijatan miris koji nagovetava sone plodove koji e uslediti.
Voe je dovoljno raznorodno da i za najmanju batu moe da se nae vrsta koja
e joj odgovarati i koja se u njoj moe gajiti - na primer, uza zid ili ogradu. U batama s vie prostora, meutim, kronja jabuke ili kruke stvara arenu hladovinu i ispunjava srednju visinu u pejzanoj arhitekturi bate. Konano, svaka berba bogata je i lepa. Moda u nekim godinama bude malo voa, ali ga uglavnom bude dovoljno da podelite s prijateljima - i divljim
ivotinjama.
ta da gajite?
U ovom poglavlju opisano je mnogo vrsta voa koje je pogodno za gajenje u oblep izgled cele godine
Svaka bata trebalo bi da ima stablo jabuke - ona ne samo da je rodna biljka,
nego ima prelepo cvee, lie i plodove,
srebrnkastu koru na granama koje s godinama postaju sve vornovatije i zanimljivije. ak i kad joj se zavri ivotni ciklus, od nje se dobija miriljavo drvo za
loenje.
Bobiasto i jagodasto voe
Meki plodovi iz supermarketa ne mogu da
se porede sa onim koji su sazrevali na
suncu u vaoj sopstvenoj bati.

lastima sa umerenom klimom. U njih se


ubrajaju prizemne biljke kao to je jagoda,
bunasto bobiasto voe, kao i drvenasto,
kao to su jabuka, kruka, ljiva, smokva,
trenja, breskva, pa i lenik.
Svako ima omiljeno voe. Meutim,
vano je da znate koje voe moe da uspeva u uslovima vae bate i za koje vrste
imate dovoljno prostora. U ovom delu knjizato da gajite voe organski?
- Brza hrana. Voe je najbra hrana: moete da ga jedete direktno s biljaka.
- Proizvodnja bez pesticida. Organski gajeno voe ne mora da se pere ili ljuti pre
jela.
- Veza s godinjim dobima. Jagode leti,
jabuke u jesen - branje vlastitog voa vezuje vas za smenu godinjih doba.
- Beskrajan izbor. Spektar vonih vrsta je
fantastian, samo jabuka ima na stotine
sorti.
- Svee i ukusno. Domae voe moe da
se bere kad to odgovara vama, a ne prodavnicama.
- Manje rada, vie dobiti. Gajenje veine
vrsta voa ne oduzima mnogo vremena,
kad se uporedi s rezultatima rada.
- Proizvodnja na lokalnom nivou. Ne plaate transport voa; u prilici ste da probate voe koje nikad ne bi ni stiglo do
prodavnica.
- Ulepavanje bate. Stabla i bunovi voa sami po sebi su lepe batenske biljke.
- To moe svako. Voe moe da se zasadi i u najmanjem dvoritu.
- Moe da bude fantastino iskustvo. Gajenje voa moe da bude izuzetno zanimljiv hobi.

235

GAJENJE VOA

ge objanjene su potrebe raznih vrsta


voa, to e vam pomoi da napravite dobar izbor. Kad razmotrite sve prednosti i
mane vae bate, kao i lokalne klime, biete u prilici da odluite gde ete i ta da gajite. Mogue je da u bati imate zidove ili
ograde. Oni su moda okrenuti ka suncu
tokom veeg dela dana, samo deo dana, ili
su suncu okrenuti spoljanjom stranom.
Pretpostavimo da imate i veoma ogranien
prostor u bati. Za sve situacije postoje reenja i mogunosti.
Nekim vrstama voa prija gajenje uza
zid, naroito u manje povoljnim uslovima,
ali veini odgovara gajenje na otvorenom
prostoru. Slobodan protok vazduha smanjuje mogunost inficiranja bolestima.
Veina vrsta voa privlana je za ptice,
veverice i lisice, pa je potrebno da ga gajite u bati ograenoj mreom, ili da svaku
voku ogradite pojedinano. To se odnosi
na sve vrste mekog voa - jagodasto i
bobiasto.
Borba s vremenskim neprilikama
Iako se veina voa koje je opisano u
ovoj knjizi ubraja u otporne vrste, gotovo
nijedna vrsta dok je u cvetu ili u vreme formiranja plodova ne moe da podnese
mraz. Od presudnog znaaja je da ne sadite na mestima gde se mraz zadrava i da
izbegnete ovu nepogodu podizanjem ograda i uspostavljanjem zasada koji zadravaju mraz i spreavaju njegovo irenje. Budui da je hladan, mraz prodire nadole, do
zemljita. Drvenasto i bunasto voe tu
moe da se sadi jer zbog visine izmie
arktika malina
Ovo neobino voe veoma retko se via
u prodavnicama, ali se lako gaji i moe da
ima ukrasnu funkciju, kao i alpska jagoda. Ukus plodova koji sazrevaju na ovoj
viegodinjoj zeljastoj biljci koja prekriva
zemljite pomalo se razlikuje od obine
maline. Biljke dostiu tek 15-20 cm visine
i venu zimi. Da biste osigurali uspeno
opraivanje, posadite vie od jedne sorte.

opasnosti od oteenja. Ne treba zaboraviti da je nekim sortama, na primer, jagodi,


potreban period mraza tokom zime da bi
podstakao cvetanje narednog prolea.
Vetar, sasvim oigledno, oteuje grane.
Manje nam je primetno dejstvo koje ima
na insekte-opraivae jer oni ne mogu da
obave svoj posao po jakom vetru, to za
posledicu ima manji rod. Neke bate su
prirodno zaklonjene od vetra, a ako vaa
nije, razmislite o podizanju zaklona.
Bez sumnje, najvei doprinos uspenoj
berbi daje sunce. Suneva svetlost je izvor
energije koja je potrebna da bi biljke rasle,
drvee sazrevalo, a plodovi bili intenzivnijih boja i ukusniji. Ako u vaoj bati nema
dovoljno sunca, biete znatno uskraeni u
vezi s brojem vrsta koje uspeno moete
da gajite.
Na izbor voa utie i geografski poloaj
bate. to ste dalje od ekvatora, to je u
vaem kraju leto krae, i jednostavno moe da bude nedovoljno dugo da bi neke
vrste voa sazrele. Ako ivite u hladnom
predelu s kratkom vegetacionom sezonom, mala je verovatnoa da ete, na primer imati zrelo desertno groe bez staklenika. U druge vrste voa koje se esto
gaje u zatvorenom prostoru (videti str.
215-232) ubrajaju se smokva, breskva i
kajsija. U toplim krajevima ovo voe daje
obilan rod bez dranja u zatvorenom prostoru; s druge strane, u tim predelima sorte
jabuka iz hladnijih krajeva bore se s vruinom.
Jo jedan vaan faktor za izbor vrsta voa koje ete gajiti je nadmorska visina. U
viim predelima sezona rasta je kraa i
jednostavno nema dovoljno toplote tokom
dana da bi neke vrste sazrele. Na visinama
iznad 120 m, mogunosti su ograniene:
denarika, rane sorte jabuka i jabuke za
kuvanje, ribizla, jagoda i bobiasto voe
ine glavninu izbora.
koliko prostora?
Ako vam je bata mala, treba da prilagodite voke prostoru koji vam je na raspolaganju. Mnoge vrste mekog voa vrlo

236

su privlane za ptice i bie im potrebna


zatitna mrea. To je lake izvesti ako biljke rasporedite tako da su zajedno. Moda
ete odluiti da je bolje da gajite makar i
samo dve maline sa svake strane pojedinanog koca, nego nijednu. ak i u najmanjoj bati, meutim, moete da gajite obilje jagoda du ruba leje ili staze, ili u saksijama. I mnoge vrste plodova koje rastu na
drveu mogu da budu uspene u saksijama (videti Batovanstvo u saksijama, str.
211-212).
Samo jedno drvo moe da, kad sazri,
prui obilan rod voa, ali je nekim sortama
potrebno drugo drvo u blizini zbog opraivanja i formiranja plodova. Na primer,
usamljeno drvo kruke sorte komis ili
slap u vaoj bati, verovatno nee dati
plodove - osim ako va sused nema sortu
s kojom moe da se oprauje.
Meutim, ne zaboravite da, zahvaljujui
razvoju korenskih podloga za mnoge patuljaste sorte drvea, kao i mogunosti da se
ono gaji uz naslone (videti str. 241-243),
nije neophodno da samo dva ili tri stabla
dominiraju batom. Ako posebno volite jabuke, elite da zasadite nekoliko sorti ali
imate ogranien prostor, moete da koristite zid ili ogradu za gajenje kordona kojima
treba samo 75 cm razmaka izmeu stabala.
Da li e voe rasti na vaem
zemljitu?
Sreom, veina vrsta zemljita savreno
je pogodna za gajenje voa. Meutim, plitka zemljita i ona s visokom pH vrednou
stvaraju probleme koje nije lako reiti, zato
to je gornji sloj suvie plitak za dobro
ukorenjivanje ili je previe bazan. Neke
vrste mogu da se gaje i u takvim uslovima,
ali e, na primer, maline imati muku s njima.
Borovnici i brusnici treba veoma kiselo
zemljite (pH 5,5 ili manje), a veini drugih vrsta voa prija blago kiselo zemljite.
Meutim, veina podnosi i bazno zemljite.
Izuzetak je malina, kod koje se javlja nedostatak gvoa ako zemljite ima pH

ORGANSKA BATA

Oblici za utedu prostora


Kordoni i biljke za osmanluke mogu da se
gaje uza zidove i ograde, kao i samostalno, poduprti vrstim sistemom direka i
ica. Takoe, formiraju atraktivne zaklone.

vrednost iznad 6,5. Mlado lie na novim


izdancima poinje da uti, a potencijalni
ivotni vek biljke smanjuje se s 12-14 na
svega 8 godina. Ipak, u tom periodu ete
moi da berete plodove, te tako nije sve
izgubljeno. Veoma je teko da poveate kiselost baznog zemljita, ali velika kiselost
zemljita moe da se smanji dodavanjem
mlevenog ili dolomitskog krenjaka. Kiselost zemljita nije jedini vaan faktor. Vana je i njegova struktura. U zemljitu koje
je rastresito, korenje moe da se iri slobodno i duboko i da dobro iskoristi postojee hranljive sastojke.
Verovatno nije nikakvo iznenaenje da
vou vie odgovara duboka, bogata ilovaa, koja je dobro ocedita, ali i dobro zadrava vlagu. Moda u bati nemate takve
uslove, ali moete da uinite mnogo toga
da popravite strukturu zemljita, uinite
zbijeno zemljite rastresitijim i poveate
kapacitet zadravanja vode lakih zemljita
(videti Zemljite i briga o njemu, str. 3261). Ako imate izrazito siromano zemljite, ponite da ga obogaujete godinu dana
pre sadnje voa.
Drenaa, odvodnjavanje
Voe se velikim delom sastoji od vode,
zato je odgovarajue navodnjavanje od
presudnog znaaja. S druge strane, u veoma vlanim predelima glavna briga batovana je drenaa ili odvodnjavanje (videti
str. 63). Ako je ono loe, korenje truli, a
patogene gljivice napadaju biljku. Najtee
posledice vide se kod malina, gde trule
korena brzo napreduje kroz prevlaeno
zemljite, unitavajui jednu stabljiku za
drugom.

237

GAJENJE VOA

Priprema zemljita
Voe je dugorona investicija. Za drvee
moe da se oekuje i do 50 godina raanja, zavisno od korenske podloge koja je
zasaena (videti str. 240). Svako bi pomislio da odravanje takve biljke zahteva redovnu primenu organskih ubriva, stajnjaka i komposta. Meutim, to nije neophodno. S druge strane, dobar poetak za voe
je od presudnog znaaja. Posle saenja
teko mogu da se poprave uslovi, a pre
saenja ima dovoljno mogunosti da se
pobolja struktura i povea plodnost zemljita, da bi se drveu, bunju i stabljikama
dala poetna prednost. Biljka koja se dobro primila ima irok korenov sistem koji je
delotvorno snabdeva hranljivim sastojcima, za razliku od slabih biljaka. Detalji o
obogaivanju zemljita dobro zgorelim
stajnjakom i batenskim kompostom dati
su kod predstavljanja pojedinanih vrsta
voa. Za alternative i dodatne informacije,
voe za osunane i senovite delove
bate

Vrste kojima je neophodno sunce


- Jabuka
- Kajsija
- Smokva
- Groe
- Hibridno jagodasto voe
- Breskva
- Kruka
- ljiva
- Nektarina
- Jagoda
- Trenja
Vrste koje podnose blagu ili deliminu
senku
- Kupina
- Crna ribizla
- Denarika i okrugla ljiva
- Ogrozd
- Morsko groe
- Malina
- Crvena i bela ribizla
- Vinja

pogledajte Kabaste organske materije za


obogaivanje zemljita, str. 41.
Dodatno ubrenje - prihranjivanje
Prskanje razreenim ekstraktom morske
trave (videti str. 206) izuzetno je korisno
za voe, naroito u prolee i poetkom leta. Ako se redovno prskaju, vona stabla i
bunje efikasnije crpe hranljive sastojke,
dobijaju ceo spektar mikroelemenata i pojaavaju otpornost prema mrazu.
Potrebe za zalivanjem
Ako imate malo vonih stabala i bunova, moi ete da ih zalivate kantom ili crevom. Ukoliko to nije praktino, najbolje reenje je da instalirate trajne linije navodnjavanja pomou creva za natapanje (videti str. 66). Prekriva zemljita od slame
ili drugih organskih materija rasprostrt krajem prolea pomoi e u ouvanju vode.
Velikim, razvijenim stablima nije potrebno
zalivanje.
Prekrivai zemljita
Na stranicama koje slede date su konkretne preporuke za saenje i ishranu svake vrste voa. Meutim, sa izuzetkom jagode i nekih drugih vrsta, po pravilu neete morati da dodajete kompost ili ubrivo
ee odjednom u 2 ili 3 godine. Korienje organskih prekrivaa zemljita vaan je
dodatak tom delu posla.
Najei materijali koji se koriste za
prekrivanje voa su slama i seno, mada je
odlino i delimino kompostirano seckano
granje od orezivanja, kao i drvene strugotine, ako ih ima u dovoljnoj koliini. MoePrekrivanje zemljita
Vou koje raste na drveu prija debeli
slamnati sloj kojim se zemljite oko njih
prekriva krajem prolea, ali ga treba drati malo dalje od samog stabla. Zimi pograbuljajte i kompostirajte slamu kako
biste uklonili sve tetoine i uzronike bolesti koji u njoj vrebaju.

238

te da koristite sopstvene strugotine ili da


ih kupite kao gotov, pakovan proizvod.
Prekrivae zemljita treba da nanosite u
debelom sloju, na vlano zemljite, krajem
prolea, kad se ve zagrejalo. Slamu i seno
nanosite u sloju debljine 10 cm, a seckano
granje u sloju debljine 5 cm, ostavljajui
slobodan prostor od oko 15 cm u preniku
oko stabla i osnove biljaka, da biste odvratili voluharice i mieve da grizu koru. Prekrivai ne samo da suzbijaju korov i zadravaju vlagu, nego sadre i znaajnu koliinu hranljivih sastojaka. Na primer, slama
i seno tokom sezone oslobaaju u zemljite znaajnu koliinu kalijuma. Strugotine
sadre manje hranljivih sastojaka, ali poveavaju nivo organskih materija u zemljitu i popravljaju mu strukturu. Izbledeli
prekrivai treba da se sklone zimi, da bi se
omoguilo tamnijem zemljitu da poetkom prolea upija toplotu tokom dana, a
nou je otputa do granja, titei osetljive
pupoljke koji se pomaljaju. Takoe, sklanjanjem prekrivaa oistiete zemlju od
spora koje prenose bolesti, ali i tetoina
koje su u njemu prezimile.
zdravlje biljaka
Najbolji pristup odravanju zdravog voa
jeste da budete na oprezu i redovno proveravate kako biljke napreduju. Na taj nain, pravovremeno ete uoiti znake eventualnih problema, koje ete moi da reavate pre nego to postanu ozbiljni. Delove
biljaka koji su u poetnoj fazi infekcije bolestima otkidajte ili orezujte, a kolonije
tetoina moete da uklonite gnjeenjem
palcem. Pogledajte okvir desno u vezi s
optim smernicama za odravanje zdravlja
voa. tetoine i bolesti koje napadaju voe, uz detaljne savete kako da se borite
protiv njih, opisane su u poglavlju Problemi s biljkama, od A do (videti str. 397439).
korov - tolerisati ga ili ne
Suzbijanje korova jednako je vano za
voe koliko i za povre, osim u sluajevima

ORGANSKA BATA

kad vona stabla rastu na jakom korenju.


Ako prihvatimo da su mnoge vrste korova,
u stvari, poljsko cvee, odmah moemo da
mu damo sasvim drugaiji status. Mnoge
vrste korova privlae korisne insekte i zauzimaju vano mesto u vonjacima. MeuUvezena larva insekta koji jede
ribizle
Ova tetoina velikom brzinom moe da
uniti lie ogrozda i ribizle. Dok su
mlade, larve su veoma male i odgovara
im da se hrane u sredini biljke. Treba
paljivo i redovno da pregledate unutranjost bunova da biste otkrili i uklonili
tetoine pre nego to nanesu ozbiljnu
tetu.

Prva linija odbrane


- Sadite sorte koje su otporne na tetoine i bolesti.
- Izaberite pravu lokaciju.
- Nikad ne sadite voe na mestima gde
ve rastu sline vrste.
- Orezujte voe da biste stvorili otvorene
kronje drvea, zbog dobrog protoka vazduha izmeu grana.
- Ne preterujte u ishrani zemljita azotom.
- Uklanjajte oteene i obolele plodove,
izdanke i listove.
- Sklanjajte prekriva zemljita preko zime.
- Koristite ekstrakt morske trave u obliku
rasprivaa za prskanje lia.
- Zatitite biljke od ptica mreama ili kavezima.
- Priutite sklonite i odgovarajue vrste
biljaka i cvea ivotinjama koje se hrane
tetoinama. Nastojte da privuete sledee vrste korisnih insekata:
- vrste iz porodice Anthocoridae (videti
str. 96),
- uholae (videti str. 90 i 194),
- mreokrilce (videti str. 90 i 194),
- bubamare i njihove larve (videti str. 91
i 194),
- larve osolikih muva (vid str. 90 i 194).

239

GAJENJE VOA

tim, ako je korov blizu bunastom i niskorastuem vou, kao to su jagoda i alpska
malina, manje je koristan, jer se takmii s
biljkama za svetlost, vodu i hranljive sastojke. Ako postane izuzetno bujan, smanjuje protok vazduha i poveava verovatnou javljanja gljivinih oboljenja.
Okopavanje motikom i runo plevljenje i
dalje su najdelotvorniji naini uklanjanja
korova na otvorenom prostoru. On esto
raste u naletu, pre stavljanja prekrivaa
zemljita u prolee. Kad se prekriva rasprostre, obino najdelotvornije obuzda
rast korova. Meutim, neke viegodinje
vrste probijaju se kroz prekriva; njih ete
morati da uklanjate runo.
Poto viegodinje korove nije lako ukloniti oko voa, isplati se da pre sadnje to
temeljnije raskrite zemljite (videti str.
76-77).
Veini njih sasvim je dovoljno da batu
ne prskate pesticidima, ali u nekim sluajevima bie mnogo bolje ako im obezbedite stanite i biljke kojima se hrane (videti
Batovanstvo za ivotinjski svet, str. 189201).

izBOR SORti
Biranje sorti predstavlja mnogo vie od
same injenice da li vam se svia naziv ili
ne. Postoje sorte voa za razna godinja
doba, klimatske uslove, ukuse. Takoe,
poznate su i sorte koje su otporne na neke
vrste tetoina i bolesti. Kad birate, i sledee savete treba da imate u vidu.
- Sezona berbe i korienja. Ako imate
dovoljno prostora, moete da produite
sezonu berbe sadnjom sorti ije se vreme
sazrevanja sukcesivno nadovezuje ili voa
koje je pogodno za skladitenje. Postoje
sorte jabuka i kruaka koje ne sazrevaju u
potpunosti sve dok plodovi ne provedu izvesno vreme uskladiteni.
- Otpornost na bolesti i tetoine. Ako
imate konkretan uoen problem, kao to je
gare jabuke, treba da nabavite sortu koja
je otporna ili manje osetljiva.

- Pogodnost za lokalne klimatske uslove.


Sorte koje dobro uspevaju u toplim predelima daju slab rod kad se zasade u bati s
kraom, hladnijom sezonom rasta i obratno. Neke starije sorte jae su vezane za
lokalitet; isplati se da ih potraite jer su u
naelu otpornije i pouzdanije.
- Ukus. Nemaju sve sorte voa lep ukus,
a lini ukusi su razliiti. Ako moete, probajte voe pre nego to kupite sadnice.
- Uslovi za opraivanje. Za detaljnije informacije pogledajte donji tekst kao i tekstove o pojedinanim vrstama voa.
Opraivanje
Voe ne moe da formira plodove dok se
cvetovi ne oprae. Mnoge vrste, ukljuujui veinu mekog voa, oplouju se same:
nije im potreban polen s drugih biljaka da
bi oplodile cvetove. Samooplouje se veina sorti ljive i neke sorte trenje; mnoge
sorte jabuke delimino se samooplouju,
ali im je korisnije ako se ukrtaju s drugim
sortama. Neke sorte ne mogu da formiraju plodove samostalno i potrebno je da se
zasade na dometu pelinjeg leta od drugih
sorti, koje su kompatibilne i cvetaju u isto
vreme. Ako nemate dovoljno prostora,
susedno dvorite je obino dovoljno blizu.
Neke sorte jabuka su triploidne. To je
izraz koji se odnosi na njihovu genetsku
strukturu i znai da su cvetovi muki i sterilni, odnosno da proizvode vrlo malo ili nimalo polena. Da bi takve sorte imale dobar
rod, obino su im potrebne dve razliite
sorte za opraivanje.
Trenje su naroito komplikovane, jer,
osim nekoliko samooplodnih sorti kao to
je stela, svima su potrebni opraivai, a
po pravilu su izuzetno probirljive u pogledu izbora polena. Postoji nekoliko osnova
potpune inkompatibilnosti i iz takvih spojeva ne mogu da nastanu plodovi.
Poto se voe koje raste na drveu razlikuje po vremenu cvetanja i koliini polena
koje proizvodi, paljiv izbor sorti je od presudnog znaaja. U katalozima preko kojih
se prodaju voke nai ete predloge o od-

240

govarajuim opraivaima za sorte kojima


su potrebni.
korenske podloge
Veina voa koje raste na vonim stablima ne gaji se na sopstvenom korenju.
Umesto toga, ono se kalemi u rasadnicima
na korenje drvea koje je kompatibilno,
obino iste vrste. Meutim, kajsija se kalemi na ljivu, a kruka na dunju. Korenske
podloge omoguuju razmnoavanje sorti
koje se ne ukorenjuju iz reznica i pomau
da se odredi veliina drveta. Na primer,
zavisno od korenske podloge, ista sorta
jabuke moe da naraste 2,4 ili 9 m. Detaljniji podaci o korenskim podlogama dati
su u opisima pojedinanih vrsta voa.

ORGANSKA BATA

voke sa sopstvenim korenom


Smokve se uvek gaje samo na sopstvenom korenu, a sve druge vrste drvenastog
voa mogu da rastu na sopstvenom korenju, ali i drugaije. Potrebno im je paljivo
odravanje, jer korenje moe da bude veoma bujno, to za posledicu ima rast drvea do visine i preko 10 m, kom treba 5 do
8 godina da pone da raa. Ako se bujnost
korena kontrolie, poboljava se zdravlje,
produava ivot stabla i smanjuje potreba
za pedantnim suzbijanjem korova, poto,
kad se primi, voka snano raste, uprkos
konkurenciji.
Otvara se jo prostora za eksperimentisanje i inovacije s drveem gajenim na

kordoni u
drutvu. Red kordona jabuka ili kruaka, koji se gaji
uz naslon od direka
i ice, moe da se
sastavi od razliitih
sorti, da bi se omoguilo opraivanje.

241

GAJENJE VOA

Porodina stabla
Dve ili vie sorti moe da se nakalemi na
istu korensku podlogu da bi se dobilo
jedno drvo na kom raa razliito voe. To
ne samo da je nova tema za razgovor,
nego i praktian nain da gajite sorte koje su neophodne zbog meusobnog opraivanja na malom prostoru.
nedavno nakalemljeno voe
U specijalizovanim rasadnicima voa svake godine se kalemi na stotine mladih voaka, povezivanjem izdanaka probranih
sorti na korenske podloge drugog drvea
koje e odrediti visinu i bujnost. Biljno
tkivo prirodno se spaja na mestu kalemljenja.

sopstvenom korenju. Vonjaci s takvim


stablima pruaju mogunost za matovito
saenje cvea ispod voaka, jer takmienje za vodu i hranljive sastojke kontrolie
prirodnu bujnost voa.

ORezivanje i USmeRavanje
RaSta
Sve voe treba da se orezuje da bi dalo
to bolji rod. Njime se postie vie ciljeva:
- uklanjaju se uveli, oboleli i oteeni delovi;
- stvara se ravnotea izmeu prodiranja
i zaklanjanja svetlosti. Kroz previe lia,
sunce ne moe da prodre u kronju i plodovi ne mogu da sazru; ako je premalo lia, nee biti dovoljno fotosinteze;
- otvara se struktura granja radi boljeg
protoka vazduha i smanjivanja opasnosti
od gljivinih infekcija;
- uklanjaju se kolonije tetoina;
- oblikuje se kronja drvea;
- kontrolie se bujnost rasta.
Pre nego to ponete da orezujete, vano je da razumete kako drvee i bunje
raste. Postoje dve osnovne faze rasta. U
prolee poinje talas novih izdanaka jer
svako drvo nastoji da sebi obezbedi to

bolju poziciju u odnosu na svetlost. Sredinom leta taj rast se usporava, a energija
se usmerava na sazrevanje plodova koji su
ve na drvetu, kao i na stvaranje novih
plodova za sledeu sezonu. Krajem leta
mogua je kratkotrajna, druga faza rasta
listova. Ovaj raspored moete da iskoristite tako to ete orezivati zimi, ako elite da
biljka vie raste, a leti ako elite da kontroliete bujnost. Formalno gajena stabla
voaka - lepeze, osmanluci, piramide, kordoni i palmete - orezuju se leti da bi se to
bolje kontrolisao oblik kronje. S druge
strane, mlada stabla se zbog oblikovanja
uglavnom orezuju zimi, izuzimajui breskve, koje su veoma podlone infekciji gljivom citosporom.
Veoma je vano da na stablima voaka
razlikujete pupoljke cvetova i plodova od
pupoljaka listova i izdanaka. Ovi drugi po
pravilu su prilino pljosnati i zailjeni, i lee
blizu stabljike. Pupoljci plodova obino su
obliji i deblji i vie okrenuti na suprotno od
grane. Kod nekih vrsta voa, plodovi se
formiraju na stablima starim jednu godinu,
kod drugih na starijim. Za vie detalja pogledajte stranice sa opisima pojedinanih
vrsta.
Oblikovanje voaka
Umetnost oblikovanja stabala s voem u
arhitekturalne oblike potie iz Francuske i
Belgije. U Britaniji, viktorijanci su sa oduevljenjem prigrlili ideju formalnih oblika,
stvarajui amce, pehare, krilate piramide
i kandelabre, razraujui jo vie tehniku
oblikovanja. Najei i najkorisniji oblici za
savremene bate su kosi ili uspravni kordoni (pojedinana stabla), lepeze i osmanluci. Ovi oblici pogodni su i za mnoge vrste
mekog voa. Osim to su veoma privlanog izgleda, oni omoguuju gajenje voa
uza zidove ili iane naslone, ime tede
prostor u bati. Odlini su za male bate, a
zidovima i ogradama daju potpuno nove,
produktivne i ukrasne funkcije.

242

ORGANSKA BATA

Oblici kroanja drvea

Otvorena sredina (gore levo)


Zaobljen ili peharast oblik sa otvorenom sredinom: nema sredinjeg stabla iznad take
na kojoj kronja poinje da se grana. Ograniena visina olakava branje. Pogodno je
za jabuke, azijske kruke i breskve, kao i vinje u toplim krajevima ili mestima.
Sredinja vodilja (gore desno)
Drvo sa sredinjim stablom i granama rasporeenim u redove, odozgo do dole, ima pomalo piramidalan oblik. Pogodno je za jabuke, kruke, ljive i trenje.

Voe u saksiji (dole levo)


Mali bunovi i standardi (malo drvee sa
stablom ograniene visine i kronjom pri vrhu) mogu da se gaje u saksijama, to je korisno kod mekog voa koje preko zime mora
da bude u zatvorenom prostoru. Ovaj nain
moe da se primeni na veinu vrsta voa,
ukljuujui ribizlu i ogrozd.
Standard
Tradicionalan nain oblikovanja jabuka i kruaka u vonjacima. Kronja moe da bude iznad visine oveka pa su u tom sluaju za branje i orezivanje neophodne merdevine. Nije
pogodno za male bate.

GAJENJE VOA

voke oblikovane u jednoj ravni


Za podupiranje svih oblika ove kategorije koristi se sistem paralelnih vodoravnih ica.

Kordon (gore levo)


Pojedinano stablo s mnotvom kratkih plodonosnih izdanaka, ili sistemom kraka celom
duinom. Moe da bude uspravno, ali je obino pod uglom. Kordoni koji se oblikuju s dve
ili vie paralelnih glavnih grana nazivaju se
dvostrukim ili viestrukim kordonima. Pogodni su za jabuke, kruke i ijive.
Osmanluk
Sredinje stablo s naspramnim parovima vodoravnih grana, najee u 3, 4 ili 5 redova.

243

Niski osmanluk sa samo jednim redom naziva se finta. Pogodan je za jabuke i kruke.

Palmeta (dole levo)


Slina osmanluku, ali grane su usmerene nagore pod uglom od 45.Vrlo formalan oblik,
popularan u viktorijanskoj Britaniji. Pogodan
za jabuke i kruke.
Lepeza (dole desno)
Grane se dele i usmeravaju zrakasto nagore,
na visini od 60 do 75 cm iznad tla. Nisu paralelne, ve se ire kao prsti i prekrivaju zid na
koji se oslanjaju. Najpogodnija je za ljive,
trenje, smokve, breskve i kajsije, ali moe
da se koristi i za jabuke i kruke.

244

ORGANSKA BATA

OBnavljanje PReRaSliH
StaBala
Staro stablo voa sa isprepletanim granama uobiajen je prizor u batama. Bilo
da je zasaeno rukom vrednog batovana
ili je ostatak starijeg vonjaka, esto ostaje zaputeno i neorezivano godinama. Takvo drvee na monoj osnovi nekad naraste
u visinu i irinu, a nekad je slabo, zakrljalo i boleljivo. U tom sluaju retko kad raa i obino je puno bolesti.
Odluke koje treba da donesete
Poto je obnavljanje stabala voa zahtevan posao, isplatie vam se da unapred
procenite da li je vredno truda. Odgovorite
na sledea pitanja.
- Koliko je stablo bolesno? Vie delova
zahvaenih garei, pepelnicom ili krastavou nisu dobar znak.
- Ima li znakova vitalnosti i bujnosti? Ako
je godinji rast zanemarljiv, orezivanjem
moe da se podstakne rast novih izdanaka
(ali to nije uvek sluaj).
- Da li voka raa i da li su plodovi dobrog ukusa? Ne pripada svako staro stablo
voa retkoj ili traenoj sorti. Ukus je pitanje line prirode i svaki batovan mora
sam da se opredeli.
- Da li stablo doprinosi optem utisku o
bati? Bata postaje sve manja, a ponekad
se dogaa da u njoj bude ostavljeno veliko stablo koje nije u srazmeri s parcelom i
stvara preveliku senku. Tada je moda bolje da se pone ispoetka s novim drvetom
na patuljastoj korenskoj podlozi ili s nekoliko stabala gajenih u kordonu.
jabuke i kruke
Uz nekoliko izuzetaka, velika stara stabla
prvobitno su imala kronju u obliku pehara sa otvorenom sredinom. Cilj obnavljanja
je da im se vrati taj oblik, sa osnovnom
strukturom od est do osam trajnih grana
ravnomerno rasporeenih oko stabla. Taj
posao treba da se obavi zimi.

- Ponite tako to ete ukloniti sve grane


ispod nivoa na kom poinju glavne grane.
Isecite ili iupajte sve sekundarne izdanke koji su izrasli oko osnove.
- Odsecite testerom sve jake uspravne
grane, sve one koje rastu kroz sredinu,
kao i sve oteene ili obolele grane.
- Sredina kronje treba da bude otvorena za protok vazduha i svetlosti. Uklonite
sve grane iz sredine da biste oslobodili
glavne grane u duini od 60 cm od stabla.
- Potom uklonite sve druge velike grane
koje nisu potrebne za osnovnu strukturu, a
izrastaju iz stabla ili su blizu sredine kronje.
- Du svake grane koju ste ostavili, testericom ili makazama za orezivanje skraujte bone izdanke i proreujte sistem
krakova (isprepleteni grozdovi kratkih izdanaka) kako biste ostavili tri do etiri razmaknuta, deblja zametka plodova na svakom ravanju krakova i uklonili sve grane
koje se taru, ukrtaju ili rastu jedna suvie
blizu druge.
- Grane se vremenom veoma izduuju.
Ako se dugaka grana povije, rast na vrhu
e se usporiti ili zaustaviti. Vraanje bujnosti starim stablima spada u brigu o
zdravlju. Ako se dogodi da se grane poviju, oreite ih tako da ostavite samo one jake glavne koje su usmerene nagore. Dok
orezujete, uklonite i sve obolelo tkivo.
Narednog leta, oko rezova bi trebalo da
nikne znaajan broj novih izdanaka. Oni
moraju da se odravaju ili e se drvo za
nekoliko godina vratiti u prvobitno stanje.
- Sredinom leta uklonite sve nove izdanke u sreditu kronje ili ispod nivoa odakle
kreu glavne grane.
- Zimi proredite nove bone izdanke koji
su nikli oko mesta veih rezova ostavljajui pojedinane mlade bone grane na kojima e za 2 godine nii novi plodonosni
krakovi.
Nakon toga orezujte stablo voke kao
bun sa otvorenom sredinom (videti str.
266-267).

245

GAJENJE VOA

korisna oprema
Kad odluite da obnovite stablo, bie vam
potrebna odgovarajua oprema, u koju
se ubraja:
- luna testera - za grane deblje od 4 cm
u preniku;
- runa testera - za grane tanje od 4 cm
u preniku;
- makaze za orezivanje - za skraivanje
bonih grana. Poto ete se verovatno
penjati na drvo ili merdevine, bie vam
veoma korisna futrola za makaze.
- merdevine - dvokrilni modeli opasni su
za ovakvu vrstu posla. Bie vam neophodne merdevine koje mogu da se produavaju, s kanapom za privrivanje za
grane radi spreavanja klizanja. Ako imate vie stabala voa, veoma korisna investicija e vam biti specijalne voarske
merdevine koje se suavaju k vrhu i imaju treu, potpornu nogu.
Uvek je preporuljivo da radite s jo nekim, za sluaj nezgode, i da vam pomogne kad treba da vuete upletene grane.
Ako drvee koje obnavljate orezujete
pravilno, rezovi e savreno zarasti i bez
premazivanja isto kao i na onom vou koje redovno orezujete.

ljive
Obnavljanje preraslih ljiva ne zahteva
obimno orezivanje. Kronje ne moraju da
budu toliko otvorene i razreene kao kod
jabuka i kruaka. Posao mora da se obavi
u prolee pre nego to se pupoljci otvore,
da bi se to vie smanjilo irenje bolesti.
Idealno vreme je neposredno posle formiranja plodova.
- Smanjite visinu i irinu stabla na veliinu koja moe lako da se odrava odsecanjem velikih grana testerom do mesta na
kom izrastaju izdanci ili grane usmereni ka
spolja.
- Uklonite sve oteene, obolele i ukrtene grane, kao i one koje se taru.
- Proredite ostatak kronje po potrebi,
da bi svetlost mogla da prodire kroz nju i
da se izdanci ne dodiruju.

jagODe
Ukus prvih jagoda u godini bez sumnje
je uzbudljiviji nego prizor prvog crvendaa
u bati. Prvi rod moi ete da uberete 12
meseci posle sadnje.
Najranije sorte poinju da raaju krajem
prolea - ak i ranije ako se gaje u zatvorenom prostoru. Glavna sezona potom se
produava tokom leta, a kasne, stalne
sorte nastavljaju da raaju do jeseni. Izborom pravih sorti (videti tabelu na sledeoj strani) moete da imate berbu na otvorenom prostoru od poetka leta do prvih
jesenjih mrazeva. Meutim, u maloj bati
ograniite se na jedan ili dva varijeteta, jer
manje od 12 biljaka svakog od njih daje
razoaravajue mali rod. Zdrava, rodna jagoda ivi otprilike 3 godine. Jagode su uglavnom otporne u zonama od 3 do 10.
Plodovi jagode nisu pogodni za zamrzavanje, osim za voni pire, i ne mogu da se
skladite. Jedite ih odmah po branju ili drite dan-dva u friideru.
lokacija i zemljite
Jagodama je potrebna zimska hladnoa
da bi im zapoelo cvetanje i letnje sunce
da bi plodovi narasli i sazreli. Za to je najbolji otvoren, potpuno osunan poloaj
parcele. Poto nemaju velike prohteve u
pogledu zemljita, uspevaju ak i na kiselom zemljitu ija je pH vrednost 5,5. Najvie im odgovara dobro ocedita, blago kisela peskovita ilovaa sa znaajnim sadrajem organskih materija. Visoka plodnost
nije poeljna jer e podstai rast velikih,
mesnatih listova na utrb plodova. Meutim, dobra oceditost od najveeg je znaaja, kao i odgovarajue zalivanje u veini faza rasta. Ako vae zemljite nije peskovita
ilovaa, i dalje moete da gajite dobre jagode tako to ete mu popraviti strukturu
i oceditost (videti str. 38-43). Jagode mogu da se gaje i u saksijama (videti str. 211212).

246

ORGANSKA BATA

izbor sorti

Podmetanje slame ispod plodova

Rane
Rani sjaj, rana crvena, hanioj, nortister, osvit, urkrop

Ako plodove odravate istim i suvim,


smanjiete opasnost od trulei i pepelnice.

Srednje
Olstar, uvar, dragulj, midvej, crveni poglavica, crveni mundir
Kasne
Obilje, robinson, iskra
Stalnoraajue
Fort Larami, ogalala, lepotica iz Ozarka
(Napomena: stalnoraajue vrste uglavnom se gaje zbog kasne berbe. Da biste
to postigli, morate da sa biljaka uklonite
sve cvetove koji se formiraju do kraja
prolea. U suprotnom, gotovo svi plodovi
e se formirati leti.)
Sorte otporne na pepelnicu
ambli, dragulj, crveni poglavica,
sveta klara, tristar
Sorte otporne na zeleno uvenue
Olstar, kasni sjaj, crveni poglavica,
poast, tristar
Sorte otporne na crvenu trule korena
Olstar, kevendi, rani sjaj, kasni
sjaj, kvinolt, crveni poglavica, poast, tristar

kupovina biljaka
Jagode mogu da se kupe u raznim oblicima: kao goli ivii, biljke iz saksija i
ivii skladiteni na hladnom. Raznovrsnost oblika omoguuje fleksibilnost u vremenu sadnje.
Jagode se razmnoavaju putanjem dugakih ivia, na ijim se krajevima formiraju mlade biljke. Oni se ukorenjuju dok su
jo vezani za biljku-roditelja. Tradicionalne, gole izdanke najbolje je saditi leti im
se pojave. Mogu da se sade sve do kraja
jeseni, ali tada prve godine s njih treba da
se skinu cvetovi, jer e biti oslabljeni ako
na njima prevremeno izrastu plodovi.
Biljke u saksijama mogu da se sade ujesen ili poetkom zime, pa ak i krajem pro-

Privrivanje ivia
Nekoliko ivia moete da privrstite u
saksije da se u njima ukorene, ime ete
poveati broj biljaka, pod uslovom da
biljke-roditelji nisu bolesne.

lea, ako vremenski uslovi nisu pogodni.


Ako ste biljke kupili zimi, drite ih na hladnom da biste osigurali cvetanje. Moete da
im dopustite da raaju ve u prvoj godini.
iviima skladitenim na hladnom vetaki se zaustavlja rast. Oni se prodaju poetkom leta da bi se odmah sadili, poto
naglo rastu i daju rod krajem sezone. Narednih godina raaju uobiajeno.
Priprema i sadnja
Pre saenja, prekrijte leje kompostom
od lia u sloju debljine 2-3 cm, i blago ga
zagrnite zemljom. Ako vam je zemljite veoma siromano, dodajte mu dobro zgoreli
stajnjak - jedna kolica na 8-10 m2 - ili batenski kompost u dvostruko veoj koliini.
- Razmaknite biljke na 30-45 cm u redu,
s razmakom od 75 cm izmeu redova.
- Iskopajte rupe dovoljno velike da rairite golo korenje ili korenje sa zemljom iz
saksije.
- Posadite biljke tako da im kruna ostane iznad zemlje (ne zagrite sredinu biljke)
i prstima ili pesnicama utabajte zemlju.
- Zalijte biljke obilno.
nega zasada
Budite spremni na probleme i preduzmite mere predostronosti da spreite oteenje plodova (tekst u okviru na sledeoj
strani). Po suvom vremenu obilno zalivajte
biljke, naroito kad plodovi ponu da se
nalivaju. Ako je zemljite dobro pripremljeno, jagodama nee biti potrebna dodatna
ishrana tokom sezone. Uklanjajte sve ko-

247

GAJENJE VOA

zatita biljaka
Sadite samo biljke koje su atestirane i nemaju bolesti ili ivie od biljaka za koje
pouzdano znate da su zdrave. Kad god
moete, birajte sorte koje su otporne na
tetoine i bolesti.
Sadite na odgovarajuem mestu, gde
jagode ili maline nisu gajene najmanje 6
godina. To je potrebno da bi se izbegle
bolesti, kao to su crvena trule korena i
zeleno uvenue, iji uzronici ive u zemljitu.
Ne sadite suvie gusto; vlana atmosfera podstie sivu plesan (botritis), koja
kvari plodove. Da bi plodovi bili isti i suvi, poloite sloj slame debljine 5 cm oko
biljaka, uukavajui ga ispod lia. Uklanjajte obolele plodove i lie im ih ugledate. Simptomi pepelnice na listovima
ee se javljaju po suvom vremenu. Da
ne biste tada kvasili lie, zalivajte crevom sa sistemom kap po kap ili crevom
za natapanje.
Prekrijte biljke mreom pre nego to
plodovi sazru. Tako ete ih zatititi od ptica, ali ne i od veverica i lisica koje mogu
da uzimaju plodove i kroz mreu. I puevi vole zrele jagode. Privucite u batu njihove prirodne neprijatelje, postavite
zamke za pueve ili koristite bioloke
agense suzbijanja (videti str. 95) ako je
neophodno.
Redovno proveravajte da li na biljkama
ima biljnih vai i grinja crvenog pauka.
Ove poslednje ee se javljaju na toplim, suvim mestima i u zatvorenom prostoru. Bioloki agensi mogu da se koriste
protiv grinje crvenog pauka i ika vinove
loze, koji uzrokuje iznenadno uvenue biljaka jer im jede koren.
Virusi i crvena trule korena izazivaju
zakrljali rast. Ako doe do zaraze, uklonite sve biljke; ne sadite ponovo jagode
ili maline na istom mestu.
Za vie informacija, videti Problemi s
biljkama, od A do (str. 397), i Zdravlje
biljaka (str. 82).

renske izdanke koji se formiraju; meutim,


na svakoj zdravoj biljci moete da zadrite
do tri, ako elite da proizvedete nove biljke.
Berite plodove kad potpuno pocrvene i
jedite ih odmah - na ta vas verovatno ne
treba podseati! Kad oberete plodove, uklonite sve lie, ostavljajui oko 2,5 cm
stabljike da biste zatitili nove listove. Zajedno sa slamom, stavite lie na gomilu
komposta. Tako ete ukloniti sve tetoine
ili bolesti i smanjiti opasnost od ponovne
zaraze.
Nanoenjem tankog sloja batenskog
komposta neposredno po uklanjanju lia,
u koliini od 10 litara na 1 m2, podstai ete razvoj zdravih, novih izdanaka.
Planiranje unapred
Trebalo bi da planirate da leju s jagodama premetate na novo mesto svake 3 godine. U idealnom sluaju, treba da proe 6
godina pre nego to ih vratite na isto mesto ili na njemu zasadite maline, jer one
imaju mnogo zajednikih bolesti iji uzronici ive u zemljitu. U manjim batama,
moraete da se zadovoljite sa 3 godine. Za
to vreme u leji moete da gajite jednogodinje cvee, zelenu salatu i druge kratkotrajnije biljne vrste. To znai da ete morati da pronaete najmanje dva mesta za
jagode tokom dueg perioda.

maline
Maline imaju sezonu koja se savreno
nastavlja na jagode. Obino se gaje u redovima, ali ak i u malim batama moe
da se nae prostora za dve ili tri biljke grupisane oko pritke visoke 1,5 m. Kao i sorte
koje produavaju letnju sezonu, moete da
kupite i vrste koje sazrevaju ujesen. Njihove stabljike daju plodove iste godine kad
se posade, a beru se od kraja leta do prvih
jesenjih mrazeva. Letnje maline rastu na
stabljikama posaenim prethodne godine,
to znai da im je prva berba u drugoj
sezoni posle sadnje. Vrste koje sazrevaju u
jesen daju mali rod prve godine.

248

ORGANSKA BATA

izbor sorti

Crvene, koje sazrevaju leti


Algonkvin, bojn, kenbi, festival,
gatino, hilton, latam, sloboda,
njuburg, vilamet
Crvene, koje sazrevaju u jesen
Prijateljstvo, jesenje blaenstvo,
naslee, crveno krilo, vrhunac
Crne maline
,,Alen, crni jastreb, bristol, kamberlend, haut, loden, manger
Ljubiaste maline
Brendivajn, klajd, kraljevska,
uspeh
ute maline
Jesenje zlato, zlatni vrhunac

Plodovi maline mogu da se zamrzavaju,


ali u friideru se obino sauvaju samo dan
ili dva.
lokacija i zemljite
Maline rastu u prohladnim krajevima s
kratkim letima, ali i u toplijim predelima.
Odgovara im plodno, dobro ocedito zemljite s pH vrednou ispod 6,5. Ne prija im
bazno zemljite, zato ne pokuavajte da
ga popravite kreom. Patie od hroninog
nedostatka gvoa (str. 87), koji ne moe
lako da se ispravi. Potrebno im je sunce
najmanje tokom polovine dana, a podnose
vetrovita mesta pod uslovom da su vezane
za pritke.
Dobra oceditost je presudna, jer su maline osetljive na trule korena koja buja u
prevlaenom zemljitu. Isto tako je vano
zalivanje leti, jer je koren malina blizu povrine i brzo ostaje bez vode.
kupovina biljaka
Maline se obino prodaju kao biljke s
golim korenom za saenje zimi. Veoma je
vano da kupite biljke koje su atestirane
da su bez virusa, od proverenog snabdevaa, jer su maline veoma osetljive na viruse. Kvalitetne biljke raaju i do 14 godi-

na ako se dobro odravaju, a oko 8 godina ako imate bazno zemljite.


Priprema zemljita i sadnja
Maline, kupine i jagode dobijaju neke
neprijatne bolesti iji uzronici ive u zemljitu. Zbog toga ove vrste voa ne treba
da se smenjuju na istom mestu. Ako maline sadite na prethodno obraenom zemljitu, neete morati da uradite mnogo vie
osim da dodate batenski kompost ili dobro zgoreli stajnjak u preporuenoj koliini
(videti str. 41). Uklonite sav viegodinji
korov pre saenja, zatim podignite naslon
od direka i ice. Sistem dvostrukog naslona omoguuje vie stabljika, ali zauzima
vie prostora. Posadite biljke s razmakom
od 35 do 45 cm (ili oko 50 cm, za bujnije
sorte, kao to je jesenje blaenstvo) u
redovima ispod ica, do nivoa do kog je
stabljika prethodno bila u zemlji.
U prolee, najpre e se na stabljici pojaviti pupoljci, pre nego to ona pone da
raste iz zemlje. im se to dogodi, odsecite
stabljiku do zemlje.
nega biljaka
Reavajte to pre probleme s korovom,
zalivanjem, tetoinama i bolestima (videti okvir na sledeoj strani). Ishrana tokom
sezone nije neophodna. Godinji sloj komposta koji se nanosi posle berbe i ubrivo
u prolee, trebalo bi da budu dovoljni. Ako
se uoi slab rast, to e pre biti posledica
zaraze virusima nego nedostatka hranljivih
sastojaka. U tom sluaju treba da se uklone i spale.
Do poetka leta, nove stabljike trebalo bi
da dobro napreduju i da se pojavi prava
mala uma adventivnih izdanaka. Uklanjajte motikom ili odsecajte sve izdanke koji
se formiraju izvan reda dok je zemljite
dovoljno toplo za deblji sloj prekrivaa. Koristite slamu ili seno. Sloj od est do sedam
redova starih novina ispod prekrivaa zemljita uguie neeljene izdanke i korov, ali
e istovremeno zaustaviti prodiranje kie u
zemlju.

249

GAJENJE VOA

zatita biljaka
Ponite sa zdravim biljkama bez virusa,
na mestu gde najmanje 6 godina nisu bile saene maline, kupine ili jagode. U
prodaji su sorte koje su otporne na biljne
vai. Veoma je vano da zemljite ima pH
vrednost 6,5 ili manju i da bude dobro
ocedito. Tokom sezone proveravajte ima
li biljnih vai; gnjeite ih rukom ili prskajte rastvorom sapuna. Plodove koji sazrevaju mreom zatitite od ptica.
U zrelom vou esto se javljaju mali crvi
- zato poprskajte cvetne pupoljke piretrinom. Uklanjanje prekrivaa i plitko obraivanje zemljita oko stabljika tokom zime doprinee suzbijanju ovih i drugih larvi. Rupe koje prave crvi mogu da budu
put ulaenja za bolesti.
Tokom cele sezone proveravajte da li na
biljkama ima znakova plamenjae i pegavosti. Odsecite i spalite obolele stabljike.
Kad pupoljci ponu da izbijaju, preventivno poprskajte maline bordoskom orbom.
Za vie informacija, videti Problemi s
biljkama, od A do , str. 397 i Zdravlje biljaka, str. 82.

Proreujte nove stabljike tako da ih bude 10 do 12 na 1 m kad narastu do visine


od 75 cm, uklanjajui prethodno slabe ili
obolele stabljike. Ne morate da proreujete vrste koje sazrevaju ujesen. Ograniite
irinu reda na oko 30 cm. Priveite stabljike za icu, dovoljno labavo da bi mogle neometano da rastu.
Posle berbe
Neposredno posle berbe, posecite sve
stabljike letnjeg roda do zemlje. Nastojte
da ne ostavljate neuredno poseene stabljike, jer su one ulazna vrata za tetoine i
bolesti. Rasprostrite batenski kompost
du reda da biste ubrzali kompostiranje
odseenih stabljika.
Proredite nove stabljike po potrebi, tako
da ostane oko osam do deset na svaki me-

letnje maline. Stabljike s plodovima vezane su za ice, a izmeu njih rastu nove, koje
se vezuju kad se starije oreu.

tar reda, i veite ih vrsto za ice. Vrste koje sazrevaju ujesen veite labavo, ak i
posle berbe. Ujesen, prebacite omu preko
vrha svake stabljike i veite je za gornju
icu. Tako e one biti stabilnije po vetrovitom vremenu. Krajem zime, odveite vrhove i oreite stabljike do pupoljaka koji su
neposredno iznad ice. Istovremeno, odsecite sve stabljike biljaka koje sazrevaju u
jesen do zemlje i prekrijte ih batenskim
kompostom da bre istrule. Prethodno uklonite stari prekriva zemljita od slame i
kompostirajte ga. Svakog drugog prolea
dodajte zemljitu hranivo od morskih algi
u koliini od 125 g na 1 m2 i organsko ubrivo opte namene, prema uputstvu za
upotrebu, da biste podstakli rast biljaka.

250

ORGANSKA BATA

kUPine i njiHOvi HiBRiDi


Kupine rastu u divljini, ali ako elite da
imate redovno snabdevanje ovim rodnim,
sonim, kasnim letnjim voem, gajite ih
sami.
U 20. veku stvoreno je mnotvo zanimljivih hibrida, uglavnom izmeu kupine i
maline. Ovo voe uglavnom ranije sazreva
i slae je od kupine, ali ima slian oblik
stabla.
Prvi rod bere se drugog leta posle sadnje, a pun rod godinu dana kasnije.
lokacija i zemljite
Veina kupina i njihovih hibrida raste
bujno, ak neobuzdano, i zahteva puno
prostora. Idealno je da ih gajite uza zid,
ogradu ili ice razapete izmeu direka, kao
za maline (videti str. 249). Vano je da
dugakim stabljikama ostavite dovoljno
prostora da bi mogle da budu vezane. Leje
koje pripremate ispred zidova ili ograda
trebalo bi da budu iroke najmanje 1 m.
Kupine se lako gaje i nemaju velikih
prohteva u pogledu zemljita. Hibridima
uglavnom treba vie toplote i uslovi sliniji onim za gajenje malina - dobro ocedito,
blago kiselo zemljite.
Kupine mogu da se gaje u deliminoj
senci ili na mestu koje je okrenuto od sunca, ali hibridi najbolje rastu na potpuno
osunanim mestima.

izbor sorti

Kupine
- Helena (B)
- Loh Nes (B)
- Merion
- Valdo (B) (O)
Hibridi kupina
- Boysenberry (B)
- Tayberry
O - otporne na bolesti
B - bestrne

kupovina biljaka
Kupine se prodaju kao stabljike s golim
korenom, isto kao maline. Ako imate malu
batu, potraite neke od manje bujnih sorti, kao to je Merion. Veina sorti ima trnje, ali ih ima i bestrnih.Te sorte su, u nekim sluajevima, i manje bujne, ali izgleda
i manje ukusne od sorti s trnjem. Sezona
za ovo jagodiasto voe traje od sredine
leta do kraja jeseni.
Priprema i sadnja
Pripremite zemljite isto kao i za maline
(videti str. 248). Za svaku biljku bie potrebno i to 7 m prostora da bi stabljike, zavisno od sorte, mogle da se veu. Postavite direke isto kao i za maline, a ice
rastegnite s razmakom od oko 25 cm, u
rasponu od 60 cm do 1,5 m iznad tla. Ako
sadite uza zid ili ogradu, bie vam potreban slian raspored ica.
Posadite jednu biljku u sredinu naslona,
a ako sadite vie biljaka rasporedite ih po
bujnosti (videti Izbor sorti na dnu strane).
Svaku biljku ukopajte do nivoa do kog je
prethodno bila u zemlji i utabajte zemlju
oko nje.
U prolee e se na stabljici formirati pupoljci, a kasnije e iz zemlje izbiti novi izdanci. im se to dogodi, odsecite staru
stabljiku do zemlje.
Orezivanje i usmeravanje rasta
U prvoj godini rae samo nekoliko stabljika. Veite ih sve na jednu stranu dok se
razvijaju. Do sredine leta moraete time
da se bavite svake sedmice jer kupine brzo
rastu.
Postoje tri naina vezivanja: kao uad,
kad se stabljike dele na jednak broj i labavo vezuju kao konopci du svake ice;
preplitanjem, kad se svaka stabljika pojedinano prebacuje s jedne, pa s druge
strane ice, i lepezasto vezivanje koje se
koristi za krue sorte kao to je oregonska bestrna, kad se stabljike vezuju preko
naslona po rasporedu koji lii na lepezu.

251

GAJENJE VOA

naizmenino vezivanje. Najjednostavniji nain gajenja kupine jeste da se rodne stabljike


vezuju na jednu, a novi izdanci na drugu stranu. Menjajte strane s nekoliko biljaka, tako da
rodne stabljike budu jedne pored drugih, kao i novi izdanci.

Ako vrhovi stabljika dodiruju zemljite,


mogu da se ukorene i proizvedu nove biljke.
Druge godine, stare stabljike cvetaju i
raaju, a novi izdanci niu. Njih vezujte na
drugu stranu, primenjujui jedan od opisanih naina. To je takozvani naizmenini
sistem (videti sliku gore). Ostavite do 30
novih izdanaka po biljci, mada ih kod nekih
sorti nikne mnogo manje.
Posle berbe, posecite sve stabljike koje
su raale do zemlje i prekrijte ih batenskim kompostom da biste im ubrzali razlaganje.
nega biljaka
Nakon nekoliko godina biljke e izbaciti
dolazee izdanke na veu daljinu od osnovne grupe. Njih treba rukom upati kako
se pojavljuju.
Kupinama ne treba mnogo ishrane. Ako
im se bujnost smanji, dodajte zemljitu
batenski kompost, dobro zgoreli stajnjak
ili kau od lucerke. Hibridima kupina odgovara nanoenje batenskog komposta svake 2 do 3 godine.
Redovno zalivajte biljke. Poetkom leta,
prekrijte zemljite slamom ili senom, kao
za maline (videti str. 248). Korenje raste u
veliku irinu, zato treba da prekrijete zemljite oko biljke u preniku od najmanje 1
m.

zatita biljaka
Sadite zdrave biljke, bez virusa, na
odgovarajuem mestu. Zatitite ih od
ptica mreom, po potrebi. Nove izdanke
vezujte dalje od starih stabljika (videti
sliku gore), da se bolesti kao to su ra ili
ljubiasta pegavost ne bi prenosile sa
starog lia na mlado. Prekrivajte poseene stabljike kompostom da ubrzate njihovo razlaganje.
U jesen uklonite prekriva zemljita da
biste omoguili pristup pticama koje e
ga oistiti od stenica i malinine bube.
tetoine i bolesti e biti manji problem
kad se biljke gaje na zemljitu koje je
dobro odravano, u bati koja privlai
grabljivice.
Za vie detalja, videti Problemi s biljkama, od A do , str. 397.

252

ORGANSKA BATA

CRne RiBizle
Crne ribizle imaju jaku aromu i hranljive
su. Otporne su i pouzdane, iako kasni
mraz moe da oteti pupoljke i smanji rod.
Bobice mogu da se jedu sirove, kuvaju ili
cede za sok. Crne ribizle imaju naroito visok sadraj vitamina C, i, kao i sve meko
voe, najbolje je da se jedu neposredno
posle branja da bi se maksimalno iskoristili hranljivi sastojci. Meutim, one su pogodne i za zamrzavanje, a odline su za
zimnicu.
Crne ribizle uvek se gaje kao bunovi.
Prvi rod, koji je skroman, daju posle 2 godine, a punu rodnost dostiu posle 3 ili 4
godine.
lokacija i zemljite
Poto se crne ribizle orezuju na kratko,
uglavnom im je potrebno plodnije zemljite, ali nisu probirljive u pogledu njegove
vrste. Narastaju u prilino iroke bunove
ak i pored orezivanja, i nisu pogodne za
oblikovanje u lepezu kao crvene ribizle.
Pojedinaan bun moe da bude izuzetno

rodan, tako da crne ribizle moete da gajite i ako imate malu batu. Za najbolje rezultate, odaberite mesto koje je potpuno
osunano tokom veeg dela dana. Na
mestima s previe senke bunovi postaju
zakrljali i slabi. Biljke je u naelu najbolje
gajiti u zonama 3 do 6.
kupovina biljaka
Crne ribizle uglavnom se prodaju kao
jednogodinje biljke. Dobra biljka ima nekoliko grana i jak, iliast korenov sistem.
Neki rasadnici prodaju mladice gajene u
saksijama, koje mogu da se sade u bilo
koje doba godine kad zemlja nije smrzla, i
kad se dovoljno zaliva da bi se biljke primile. Meutim, uvek je poeljnije da ih
sadite poetkom zime ili, ako to nije mogue, na samom poetku prolea, kad je
zemljite meko, a ne previe vlano.
Postoje sorte koje su otporne na neke
vrste tetoina i bolesti crnih ribizla, naroito na pepelnicu ogrozda i ru kore petoigliavih borova (videti Zatita biljaka na
sledeoj strani). Druge sorte posebno se
cene zbog ukusa i izuzetno visokog sadraja vitamina C.
Priprema i sadnja

izbor sorti

Rane
Boskup dinovska (veoma bujna)
Srednje
- Ben Konan (O)
- Ben Lomond
- Ben Sarek (O)
- Kova (veoma bujna)
- Pratilja
- Krendal
- Velington XXX
Kasne
- Boldvin
Pogodne za male bate
- Ben Konan
- Ben Sarek
O - otporna na pepelnicu ogrozda i smotavca
ribizle

Priprema zemljita je veoma vana.


- Obeleite povrinu koja je dovoljno velika da na nju stane onoliko bunova koliko ste planirali. Razmaknite ih na 1,5-1,8
m, osim ako ne primenjujete sistem ive
ograde (videti sledeu stranu). Ako sadite
samo jedan bun, ostavite 1,5 m slobodnog prostora oko njega.
- Raskrite zemljite od viegodinjeg
korova i, ako je oceditost loa, dvaput izriljajte parcelu (videti str. 327). Ako pravite
leju na travnjaku, ukopajte busene, paljivo uklanjajui korenje maslaka i drugih
viegodinjih korova.
- Neposredno pre saenja, unesite u
zemlju dobro zgoreli stajnjak u koliini od
5 litara na 1 m2, ili batenski kompost u
dvostruko veoj koliini. Ako je nivo organskih materija nizak i ne ukopavate busene,

GAJENJE VOA

253

nanesite i sloj komposta od lia debljine


2-3 cm i, takoe ga blago zagrnite.
- Rasporedite biljke da budu na razmaku
od 1,5 do 1,8 m (ili primenite metod ive
ograde s manjim razmakom, opisan na
sledeoj strani) i sadite ih dublje oko 5 cm
od nivoa na kom su prethodno bile u zemlji da biste podstakli dodatno oiljavanje iz
ukopane stabljike. Oreite grane, ostavljajui po jedan ili dva pupoljka na svakoj.
ishrana
ubrite bunove batenskim kompostom, dobro zgorelim stajnjakom ili organskim ubrivom najmanje svake 3 godine, u
preporuenoj koliini, ili svake godine, ako
je zemljite siromano. Dobro odravani
zasad trebalo bi da ivi due od 20 godina.
Krajem prolea prekrijte slamom ili senom
zemlju oko bunova.
Orezivanje
Crna ribizla raa uglavnom na stabljikama od prethodne godine. Zato je cilj svakog odravanja da se to vie podstie rast
novih izdanaka koji e raati naredne godine. Nije neophodno da se stvara otvorena sredina u bunovima. U prvoj godini, iz
novih biljaka izbijaju grane iznad i ispod
zemlje i na njima nema roda. Nije potrebno da se orezuju. U drugoj godini, postojee grane raaju i daju izdanke. Novi izdanci izbijaju i ispod zemlje. Njih treba orezati ujesen, tradicionalno uklanjajui do treinu starih grana, to blie zemlji (videti
prethodni tekst). Taj proces ne treba da se
zapoinje pre jeseni tree godine. Ponite
od grana koje su najblie zemlji. U nekim
sluajevima, pored osnova starih grana
mogu da se nau kvalitetni mladi izdanci.
Ako zauzimaju dobar poloaj, oreite sve
do njih.
zamene za tradicionalno orezivanje
Tradicionalno orezivanje zamenjuju
destruktivni metod (videti sliku desno)
orezivanja po grupama od tri, u ciklusu koji traje tri godine, i metod ive ograde.

Destruktivni metod orezivanja crne


ribizle. Ovaj metod funkcionie samo ako
imate tri biljke ili broj biljaka mnoiv s tri. Podelite bunove u tri grupe s jednakim brojem
biljaka. U jesen, posle berbe prvog roda,
oreite sve grane na biljkama u jednoj grupi.
Ostavite druge dve grupe neorezane. U narednim godinama rotirajte orezivanje po grupama, tako da svake godine imate jednu
grupu biljaka iz koje rastu novi izdanci i dve
grupe koje raaju. Sistem je veoma efikasan
u smanjivanju obolevanja biljaka.

254

ORGANSKA BATA

kalendar ribizle
Osim berbe slatkih, sonih plodova, za
ribizle je kljuni period u godini zima, kad
treba da se oreu. Tradicionalnim metodom orezivanja, debele, stare grane reu
se do osnove, da bi iz njih nikli mladi
izdanci koji e bolje raati tokom narednih godina.

zatita biljaka
Sadite na odgovarajuem mestu zdrave
bunove bez virusa. U prolee pogledajte
da li ima biljnih vai na mladim izdancima
i listovima. Gnjeite ih rukama, ispirajte
mlazom vode ili prskajte insekticidnim sapunom. Posejte u blizini cvee koje privlai njihove prirodne neprijatelje (videti
str. 93-97).
Smanjite opasnost od pepelnice ogrozda tako to ete saditi sorte koje su otporne na nju. Odsecite sve izdanke na
kojima se pojave znaci bolesti.
Ra kore petoigliavih borova je gljivino oboljenje koje prelazi s belog bora (i
drugih petoigliavih vrsta) na razne vrste
ribizle i ogrozda i obrnuto. Bolest ima razorno dejstvo na borove, pa je zato u
krajevima gde oni imaju ekonomski znaaj, zabranjena sadnja ribizle.

Njegovom primenom moe da se postigne


vei rod na poetku ivotnog ciklusa biljaka, saenjem na 90 cm razmaka. Kad bunovi popune meusobni prostor, moete ili
da tokom zime uklonite svaki drugi i nakon
toga primenjujete tradicionalni metod orezivanja, ili da odravate raspored tako to
ete svake jeseni uklanjati sve plodonosne
grane.

CRvene i Bele RiBizle


Prizor koji ini crvena ribizla u punom
rodu stvarno je fantastian. Njene bobice
nisu slatke kao jagode, ali su jedna od
osnovnih letnjih poslastica, od kojih mogu
da se naprave odlian ele i vino, a zbog
visokog sadraja pektina veoma su korisne
za meanje s drugim vrstama voa koje se
slabije uvruje u demovima. Takoe,
dobre su za zamrzavanje. Ne postoje sorte
ribizle koje bi omoguile neprekidnu sezonu berbe tokom letnjih meseci. Iako crvena ribizla ima upeatljivije plodove, poznavaoci vie vole belu, jer ima slai ukus. Svi
saveti koji su ovde dati za crvenu, odnose
se i na belu ribizlu. Obe vrste najbolje rezultate daju u zonama od 3 do 6.
Za razliku od crne ribizle, koja raa gotovo iskljuivo na stabljikama od prethodne
godine, crvena ribizla raa na kratkim
izdancima koji izbijaju iz trajnog spleta
grana. Zbog toga ne samo da mogu da se
gaje kao bunje, nego i kao kordoni, pa
ak i kao standardi (videti str. 263).
Crvena ribizla poinje da raa im ima
dovoljno grana koje su stare 2 godine. Rod
se poveava svake godine, a vrhunac dostie posle otprilike 5 godina. Dobro odravan bun moe da poivi i do 30 godina, a
period od 15 do 20 godina je uobiajen.
lokacija i zemljite
Iako u bliskom srodstvu sa crnom ribizlom, crvena ribizla ima drugaiju kronju i
izbor sorti
Rane
Jonker van Tets, Lakstonova prva
Srednje
Savrenstvo, crveno jezero

Kasne
Rovada, vajlder
Bele ribizle
Belo groe, bela carska, beli versaj (sve sorte raaju sredinom sezone)

255

GAJENJE VOA

znatno razliite potrebe, jer joj odgovaraju


manje plodni uslovi. Ona je potpuno otporna, jaka i pouzdana biljka koja uglavnom nema velike prohteve u pogledu zemljita. Pogodna je za gajenje u obliku kordona ili lepeze, a raa i na hladnim mestima s kratkim periodima direktne suneve
svetlosti.
Ako planirate da ovu vrstu ribizle gajite
kao kordone ili lepeze, bie vam potrebna
ograda ili zid s poprenim icama ili naslon
od direka i ice (videti Kupine, str. 250).
Ptice oboavaju ovo voe, zato ete morati da ga zatitite mreom.
kupovina biljaka
Biljke se obino prodaju s golim korenom ili gajene u saksijama, kad napune 1,
2 ili 3 godine. Da biste ih gajili kao bunove, potraite one s dobrim, iliastim korenovim sistemom, kratkom stabljikom i najmanje tri mlade grane koje su pri osnovi
debljine otprilike kao olovka. Ako elite da
oblikujete bunove, ponite s biljkama starim godinu dana.
Priprema i sadnja
Ako ribizle gajite kao bunove, obeleite
prostor koji je dovoljan za planirani broj
bunova izmeu kojih ostavljate 1,2 do 1,5
m razmaka. Kordone razmaknite na 40-45
cm. Lepeza e narasti do oko 2 m u irinu.
Prilikom pripreme zemljita pridravajte
se saveta koji su dati za crne ribizle. Neposredno pre saenja, unesite batenski
zatita biljaka
Ribizlina va moe da se nastani na donjoj strani listova od trenutka izbijanja
pupoljaka. Privucite u batu njihove prirodne neprijatelje. Otkidajte izuzetno zaraene listove ili ih prskajte uljem od uljane repice ako se zaraza proiri. Od sredine prolea proveravajte da li ima ribizlinih
crva, koji mogu da obrste sve lie s biljke. Otkidajte zaraene listove ili ih prskajte sapunom od repiinog ulja. U jesen
skupite opalo lie.

kompost ili bilo koji organski obogaiva


zemljita srednje klase plodnosti, osim
dvorinog stajnjaka, u koliini od 10 litara
na 1 m2. Za crvenu ribizlu se ne preporuuje deblje prekrivanje stajnjakom, jer onda biljke suvie bujno rastu i grane se lome pri jakom vetru.
Biljke s golim korenom sadite zimi; biljke iz saksija moete da sadite u svim godinjim dobima ali e se i one bolje primiti ako se zasade zimi. Iskopajte rupu koja
je dovoljno velika da komotno primi koren
koji ete ravnomerno rairiti po njoj. Vratite zemlju na mesto, vodei rauna da biljka ostane u zemlji do visine na kojoj je prvobitno bila. Ako biljka koja je stara godinu dana ima vie izdanaka koji izbijaju iz
osnove, ostavite samo jedan koji je najbolji. Razgranati bun star 2 ili 3 godine trebalo bi da ima jednu nogu, odnosno
stablo, ispod take na kojoj poinje grananje.
Orezivanje i usmeravanje rasta
Za razliku od crnih, crvene ribizle raaju
na stabljikama koje su stare najmanje 2
godine. Bilo da ih gajite kao oblikovane
biljke ili kao bunje, treba da ih orezujete
da biste podstakli rast kratkih, zdepastih
plodonosnih izdanaka, takozvanih krakova.
Zimskim orezivanjem (videti tabelu na sledeoj strani) oblikuju se i odravaju osnovni oblik i veliina biljke, a dodatnim letnjim
orezivanjem ograniava se rast jer se skrauju svi izdanci na glavnim granama kostura. Takoe, letnjim orezivanjem uklanjaju se bolesti i biljne vai.
letnje orezivanje
Najpre treba da identifikujete vodei izdanak na svakoj grani (to je onaj na vrhu,
koji produava duinu grane) i da ga ne
orezujete. Ako je izuzetno dugaak, izaberite krai koji je ispod pa taj ostavite neorezan. Oreite sve bone izdanke tako da
im ostavite po pet listova. Ovo orezivanje
vano je jer se njime:

256

ORGANSKA BATA

- uklanjaju kolonije tetoina na vrhovima izdanaka;


- uklanjaju meki, nejaki izdanci koji su
najpodloniji pepelnici ogrozda i drugim
gljivinim infekcijama;
- poboljava protok vazduha i smanjuje
opasnost od zaraze pepelnicom i drugim
bolestima, kojima pogoduje ustajao vazduh izmeu gusto zbijenog granja;
- smanjuje bujnost, ograniavanjem rasta stabljika i lia, a podstie razvoj pupoljaka i plodova.

nega biljaka
Krajem prolea prekrijte sve biljke slamom ili senom.Tako ete im sauvati vlagu
i spreiti rast korova. Ne preterujte sa ishranom crvene ribizle. Sloj batenskog
komposta koji nanosite jednom u tri godine trebalo bi da bude sasvim dovoljan za
njene potrebe. Uklonite dolazee izdanke
(one koji izrastaju oko osnove biljke) upanjem ili seenjem, najbolje dok su mali.

zimSkO ORezivanje i OBlikOvanje CRvene RiBizle


bun

Prilikom saenja
Odsecite sve grane na polovinu, do pupoljka okrenutog ka spolja. Skratite sve bone
izdanke na dva ili tri pupoljka.
Prva i druga godina
Ponavljajte postupak narednih godina dok
se ne formira bun sa osam do deset glavnih grana od kojih svaka ima jak vodei
izdanak i sistem krakova ispod njega. Odravajte sredinu buna otvorenom tako to
ete orezivati izdanke koji rastu ka unutra.
Ponite letnje orezivanje (videti tekst gore
na prethodnoj strani).
Naredne godine
Kad se bun formira, svake zime orezujte
vodee izdanke na pola duine i nastavite
da skraujete sve bone izdanke tako da
im ostanu do dva ili tri pupoljka. Uklanjajte
sve stare, zbijene i slabe krakove.
kordon
1. Treba da odravate samo jednu uspravnu stabljiku. Zimi, posle saenja, oreite je
na polovinu duine, a bone izdanke tako
da im ostanu dva ili tri pupoljka.
2. Ponovite postupak svake zime dok biljka
ne dostigne eljenu visinu. Ponite s letnjim orezivanjem od tree godine (videti
tekst na prethodnoj strani).
3. Posle toga, zimi orezujte vodei izdanak
tako da mu ostanu dva ili tri pupoljka ili ga
odsecite do prvog novog izdanka na stabljici. Uklanjajte stare, zbijene i slabe krakove.

Da biste stvorili dvostruke ili trostruke


kordone, ostavite dve ili tri stabljike da rastu uspravno, paralelno jedna s drugom.
lepeza
1. Posle saenja, neka ostane samo jedna
stabljika, a orezujte je tako da ostavite
kratku nogu od oko 25 cm duine.
2. Nakon prve sezone izrae vie grana.
Uklonite sve koje rastu ka unutra ili na
suprotnu stranu od zida ili naslona. Veite
etiri grane s najboljim poloajem, koristei tapove da ih odrite pravim, u obliku
lepeze. Ostavite sredinu otvorenom. Skratite sve etiri grane na polovinu. Uklonite
sve ostale.
3. Sledee godine, ostavite po dve jake
grane da rastu iz pupoljaka blizu vrha svake od postojee etiri grane i veite ih. Zimi
skratite sve krakove koji izrastaju ispod
njih na dva ili tri pupoljka.
4. Nastavite postupak sve dok grane ne ispune sav prostor, ostavljajui najmanje 15
cm razmaka izmeu vrhova grana sa spoljne strane lepeze. Ne dozvolite da izrastaju
jake uspravne grane jer e one dominirati
biljkom i smanjiti bujnost grana koje rastu
pod uglom. Ponite s letnjim orezivanjem
(videti tekst na prethodnoj strani) kad se
formira lepeza.
5. Posle toga, svake zime orezujte nove
krakove kao to je opisano, povremeno ih
proreujui ili potpuno uklanjajui. Nakon
nekoliko godina, dve najnie grane mogu
da postanu slabe. Njih moete da uklonite,
a spustite sledei red da ih zameni.

257

GAJENJE VOA

zimsko orezivanje

OgROzD
Ako tvrdite da vas ogrozd ne zanima, sva
je prilika da nikad niste probali ovo fino
desertno voe bogatog ukusa.
Ogrozd moe da se gaji kao bun, kordon, lepeza i standard. Dobro odravan
bun moe da poivi od 15 do 20 godina,
a poinje da raa drugog leta posle saenja. Ogrozd je pogodan za zamrzavanje,
ali inae ne moe dugo da stoji.
lokacija i zemljite
Ogrozd i crvena ribizla u bliskom su
srodstvu, tako da saveti za lokaciju i zemljite koji su dati za crvenu ribizlu (videti
str. 254) vae i za ogrozd. I ogrozd moe
da se gaji s malo direktne suneve svetlosti, iako desertne sorte bolje uspevaju kad
imaju sunca bar polovinu dana.
kupovina i sadnja
Kupite, sadite i pripremajte zemljite pridravajui se saveta koji su dati za crvene
ribizle (videti str. 254). Grane ogrozda mogu prilino da se opuste, pa je vano da ne
dozvolite da se plodovi zaraze gljivicama iz
zemljita ili da ih ne napadaju puevi. Zasadite biljke na mestima s dobrim protokom vazduha, orezujte bunove tako da im
sredina bude otvorena, a pobodite etiri
izbor sorti

Ameriki ogrozd (O)


- Dauning (zeleni)
- Hoton (crveni)
- Oregonski ampion (zeleni)
- Piksvel (ruiasti)
- Siromah (crveni)
- Dobrodolica (crveni)
Evropski ogrozd
- atakva (zeleni)
- Fredonija (tamnocrveni)
- Hinomaki uti (uti) (O)
- Vajtsmit (bledozeleni do beli)
O - otporan na pepelnicu ogrozda

Ogrozd se orezuje isto kao crvena ribizla:


boni izdanci skrauju se na kratke plodonosne krakove.

pritke oko svakog od njih, okrenute od


buna pod malim uglom, na oko 30 cm od
stabljike. Spojite ih kanapom ili tankom icom na visini od oko 40-45 cm, tako da
nove grane budu primorane da rastu uspravno. Narednih godina moete dodatno
da nakrivite pritke, a ice da podignete ili
uklonite. Druga mogunost je da biljke gajite kao kordone.
nega biljaka

Ishrana i zalivanje. Pridravajte se uputstava za prekrivanje zemljita i ishranu


koja su data za crvene ribizle (videti str.
254).
tetoine i bolesti. Ogrozd napadaju iste
tetoine i bolesti kao i crvenu ribizlu (videti str. 254). Najvei problem predstavljaju pepelnica ogrozda i ribizlin crv. Delotvoran nain da izbegnete pepelnicu jeste
da nabavite sorte koje su otporne na nju.
U prolee potraite i odsecite izdanke i lie zahvaeno boleu, a potom i plodove
koji se formiraju. Od sredine prolea proveravajte da li ima ribizlinog crva, koji moe potpuno da obrsti lie s biljke. OtkiBliski roaci
Morsko groe (Ribes nigridolaria) je hibrid ogrozda i crne ribizle. To je bujan
bun bez trnja, sa okruglim, otroslatkim
plodovima. Morsko groe je najbolje da
se jede kad potpuno sazri, odmah posle
berbe.
Sadite ga na potpuno osunanim ili delimino senovitim mestima, s razmakom
od 2,4 m izmeu bunova. Svake zime
orezujte sve izdanke koji su stariji od 3
godine i proreujte ih tako da ih ostane
samo 6 po bunu. Morsko groe otporno je na pepelnicu ogrozda i ru kore petoigliavih borova.

258

ORGANSKA BATA

dajte listove gde moete, ili ih prskajte sapunom od repiinog ulja. Konano, posmatrajte da li su se u prolee na mladim
izdancima pojavile biljne vai; gnjeite ih
rukom, ispirajte vodom ili prskajte sapunom.
Orezivanje
Ogrozd se orezuje i oblikuje isto kao crvena ribizla (videti str. 254), osim to se
zimi krakovi ostavljaju dui i orezuju na tri
ili etiri pupoljka umesto na dva da bi bilo
vie plodova.

BOROvniCe
Za razliku od mnogih drugih vrsta voa,
borovnice su autohtona amerika biljka.
Batovani mogu da biraju izmeu visokobunastih, niskobunastih, srednje visokih i
sorti zeje oko. Naalost, borovnice uspevaju samo na vrlo kiselom zemljitu, to
za mnoge od nas znai velike izmene sastava zemljita ili gajenje u saksijama.
Borovnice poinju da raaju drugog leta
posle saenja, a pun rod dostiu posle 5 ili
6 godina. Sezona traje od sredine do kraja
leta.
lokacija i zemljite
Borovnicama treba vlano, ali ne i prevlaeno zemljite, s visokim sadrajem organskih materija i pH vrednou izmeu 4
i 5,5. Odaberite osunano mesto, iako i
malo senke nee predstavljati problem.
Potrebno je da biljke zatitite od kasnog
mraza.
kupovina biljaka
Pojedinana biljka e raati, ali bolji rod
ete postii s dva ili vie bunova, zbog
ukrtenog opraivanja. Kupite biljke koje
su stare 2 ili 3 godine. Poto se obino gaje u saksijama, proverite da li im je koren
prerastao.

Priprema i sadnja
Nikad ne zaboravite da borovnicama treba veoma kiselo zemljite. Treba da proverite pH vrednost komposta ili stajnjaka koji
nameravate da koristite. Batenski kompost esto je bazan, a stajnjak nije obavezno kiseo. Za zalivanje koristite samo kinicu. Ako nemate odgovarajue zemljite,
gajite borovnice u velikim saksijama ili ardinjerama.
Sadite bunove krajem jeseni ili poetkom zime, s razmakom od 1,5 m. Prekrijte
zemljite oko njih kompostiranom korom
od drveta ili borovim iglicama.
nega biljaka

Ishrana i zalivanje. Svake godine prekrivajte zemljite. Ne zaboravite da za zalivanje biljaka ne koristite vodu iz vodovoda.
tetoine i bolesti. Retko su problem.
Berba. Plodovi sazrevaju tokom nekoliko
sedmica, a treba da se beru kad postanu
meki, potpuno plavi i lako otpadaju s grana. Pogodni su za zamrzavanje i zimnicu.
Orezivanje
Borovnice raaju na granama koje su
stare 2 i 3 godine. Cilj orezivanja je da se
obezbedi dovoljna koliina novih grana,
uklanjanjem onih koje su stare 4 ili vie
godina i to svake godine. U prve 2 ili 3 godine, orezujte sve slabe izdanke ili grane
koje rastu vodoravno, blizu tla.
Tokom narednih godina nastavite da uklanjate slabe izdanke; odsecajte ukrtene
grane i one koje su prestale da raaju.
Orezujte grane koje rastu blizu zemljita ili
su usmerene nadole.
izbor sorti

Rane
- Blukrop
- Rana plava
Kasne
- Kovil

Srednje
- Berkli
- Herbert
- Ajvanho

259

GAJENJE VOA

gROe
Groe je divna poslastica koja moe da
se jede pravo s vinove loze ili da se konzervira kao ele, sok ili vino. Ono uspeva
na potpuno osunanim mestima, s dobrom
oceditou zemljita i zatitom od kasnog
mraza.
izbor
Postoje etiri osnovne vrste groa koje
se gaje u Severnoj Americi: evropsko ili
vinsko (Vitus vinifera); ameriko, kao to
je konkord (V. labruscana); hibridi evropskog i amerikog i muskatno (V. rotundifolia).
Prvi doseljenici u Severnu Ameriku naili
su na domae vrste groa koje su rasle
divlje. Mnoge kvalitetne amerike vrste za
jelo i sok nastale su od autohtonih vrsta,
ukljuujui konkord i nijagaru. Ameriko groe ima jak ukus i koicu koja se lako odvaja od ostatka ploda.
Evropsko groe u svetu ini veinu vrsta stonog groa, groa za vino i suvog
groa. Ono nije otporno koliko ameriko,
mnogo je podlonije bolestima pa zahteva
vie rada da bi se dobila uspena berba.
Uzgajivai su esto ukrtali evropske i
amerike vrste, stvarajui groe koje zadovoljava gotovo svaiji ukus i potrebe.
Mnogi od hibrida su izdrljivi koliko i amerike vrste-roditelji i imaju dobru otpornost
na bolesti.
izbor sorti

Ameriko groe
Kanadis (crveno), konkord (crno),
delaver (crveno), mars (crno), nijagara (belo), poverenje besemeno
(crveno)
Evropsko i hibridno groe
Aurora (crveno), himond (belo),
interlejken besemeno (belo), Madlena
Anevin (belo), pino noar (crno),
tompsonovo besemeno (belo)

Veina nas volela bi da gaji slatko groe


bez semenki, kao to je tompsonovo besemeno ili plameno besemeno koje moe da se nae u prodavnicama. Naalost,
gajenje besemenog groa nije jednostavno. Te sorte rastu samo u toplim, suvim
predelima. Takoe, komercijalni uzgajivai
prskaju lozu vetakim regulatorima rasta
i podvezuju grozdove da bi im zrna bila vea. Bez takvog tretmana, ove sorte daju
razoaravajue male grozdove. Ako i dalje
eznete za besemenim groem koje vam
raste u dvoritu, probajte da posadite
amerike sorte kao to su mars (crno),
himrod (belo) ili kanadis (crveno). Ako
ivite duboko na jugu, moda ete moi da
gajite samo muskatno groe. Od njega se
prave odlini ele i sok, kao i posebno,
slatko vino.
Amerike i hibridne sorte groa mogu
da se gaje na sopstvenom korenju. Evropsko groe ima korenje koje je veoma
podlono filokseri, insektu koji isisava biljne sokove, a inae potie iz istonog i junog dela SAD, ali je danas rairen po celom svetu. Odaberite lozu koja je kalemljena na korensku podlogu amerikih vrsta. Neke od tih sorti otporne su na valjkaste crve i virusne bolesti koje oni prenose.
kupovina biljaka
Vinova loza moe da se kupi kao biljka s
golim korenom ili biljka gajena u saksiji,
obino stara godinu dana. Ameriko, hibridno i muskatno groe moe da se gaji ili
kalemi na sopstvenom korenju. U veini
krajeva, evropsko groe mora da se kalemi na korensku podlogu koja je otporna na
filokseru. U junim krajevima, odaberite
korenske podloge ili sorte koje su otporne
na Pirsovu bolest. Sve vrste groa same
se oprauju, to omoguuje da gajite samo jednu lozu, a da ipak dobijete dobar
rod.
Sadnja i nega
Pripremite mesto godinu dana pre sadnje vinove loze. Uklonite viegodinji korov

260

i dajte uzorak zemljita na analizu. Prekopajte parcelu duboko, dodajui mnogo


batenskog komposta, kao i sve druge dodatke koji su potrebni da bi se nadoknadili nedostaci. Groe najbolje uspeva na
zemljitu pH vrednosti od 5 do 6. Azot,
kalijum i magnezijum su elementi koji najee nedostaju. Ako nemate rezultate
analize, dodajte zemljitu kau od morske
trave u koliini od 125 mg na 1 m2.
Sadite u prolee okote stare godinu dana, u stanju mirovanja, pre nego to pupoljci ponu da bubre i otvaraju se. Natopite korenje u kofi vode na sat ili dva pre
saenja. Oreite svaki okot tako da ostavite dva pupoljka. Takoe, potkreite dugako korenje da bi lake, bez savijanja,
stalo u rupu. Ostavite iznad zemljita od
2,5 do 5 cm stabljike i napravite oko nje
malo udubljenje koje e zadravati vodu.
Ako sadite kalemljene loze, obavezno ostavite spoj kalema iznad zemlje.
ubrenje i zalivanje
U veini sluajeva, paljiva priprema
zemljita pre sadnje otklanja potrebu za

ORGANSKA BATA

obilnijim ubrenjem. Svake godine krajem


zime prekrijte zemljite tankim slojem
komposta. Kompostirani aj i rastvor ekstrakta morske trave dobri su za prskanje
lia radi ishrane. Imajte u vidu da previe
ubriva uzrokuje isuvie bujan rast loze i
manju rodnost.
U letnjem periodu dobro navodnjavajte
lozu, ali prestanite sa zalivanjem kad grozdovi ponu da zru krajem leta. Prekriva
od slame koji ste stavili krajem prolea, a
sklonili ujesen, trebalo bi da obuzda rast
korova i zadri vlagu, kao i da bude izvor
kalijuma.
Usmeravanje rasta i orezivanje
Postoji vie naina orezivanja vinove loze. Dva najea koja se primenjuju u kunim batama su orezivanje na prutove i na
krakove. Na oba naina loza moe da se
usmeri da raste uz ogradu ili zid. Ako planirate da zasadite nekoliko loza verovatno
ete morati da sagradite armaturu. Svakom okotu treba otprilike 2,4 m irine na
armaturi. Da biste je sagradili, pobodite
stubove od kedra ili bagrema u zemlju na

Dvostruki gijot
Ova tehnika daje dobre rezultate kod evropskog groa. Usmeravajte grane okota tako da ostavite
dosta razmaka izmeu uspravnih plodonosnih izdanaka, da bi
to vie sunca padalo
na grozdove. Ostavite
grupu od tri jaka izdanka u sredini. Kad ih
potkreete, dva moete da veete uz donju
icu, da biste formirali
strukturu za sledeu
godinu. Trei ostavite
kao rezervu, za sluaj
da jedan izdanak podbaci. Ako dva ili sva tri izdanka propadnu, zadrite prologodinje grane, a oreite uspravne
plodonosne izdanke tako da im ostanu dva ili tri pupoljka.

Svaki od pupoljaka na prutovima koje ste ostavili prilikom zimskog orezivanja pretvorie se
tokom treeg leta u plodonosni izdanak. Uklonite veinu cvasti, ostavljajui samo pet na svakom
U ovoj fazi usmeravanje rasta je isto kao i kod orezivanja na prut.
prutu. Takoe, uklonite sve izdanke koji se pojave ispod gornjih 5 cm na glavnom prutu. Na
kalemljenim okotima uklonite sve izdanke koji izbijaju ispod spoja kalema.
Krajem zime, obnovite veze koje su drale glavne grane za
armaturu. Podsecite svaki od prutova koji su nikli iz ovih grana
tako da im ostanu po dva pupoljka. Kad to zavrite, ostae po
jedan krak s dva pupoljka na svakih 10-12 cm du glavnih grana.
Odsecite sve krakove koji su viak, u visini s glavnim prutom.

Orezivanje
druge zime

Orezivanje
treeg leta

Orezivanje
tree zime

Orezivanje
etvrte zime

Orezivanje
etvrtog leta

Krajem zime, odaberite dva stamena pruta debljine olovke, koji rastu ka suprotnim krajevima
armature. Labavo ih veite za ice na svakih 30 cm. Uklonite viak pupoljaka du njih, ostavljaU ovoj fazi usmeravanje rasta je isto kao i kod orezivanja na prut.
jui po jedan na svakih 10-12 cm. Zatim ih podsecite tako da svaki ima samo deset pupoljaka.
Odsecite sve druge prutove koji su u istoj visini s glavnim.

Oblikovanje
drugog leta

U toj i narednim godinama, orezujte rodnu vinovu lozu krajem zime, kao to je opisano za treu
zimu. Ako su prutovi iz prethodne sezone debljine olovke i duine od 1,5 do 1,8 m, zadrite isti
broj pupoljaka kao i prethodne godine. Ako su prutovi krai, ostavite etiri pupoljka manje nego
prole godine. Ukoliko su dui, ostavite etiri pupoljka vie.

Krajem zime, obnovite veze koje su drale glavne grane za


armaturu. Odaberite po jedan izdanak debljine olovke, koji su
blizu osnove svakog kraka s dva pupoljka, i podsecite ga tako da
mu ostanu dva pupoljka. Odsecite druge izdanke koji izbijaju iz
krakova u istoj visini s njima. Odsecite i viak izdanaka u visini
mesta iz kog izbijaju.

Iz svakog pupoljka koji ste ostavili posle zimskog orezivanja izrae novi izdanak. Uklonite sve
U ovoj fazi usmeravanje rasta je isto kao i kod orezivanja na prut.
izdanke koji niu ispod spoja kalema na kalemljenim okotima.

Krajem zime, odsecite veze koje su drale prologodinje glavne grane uz armaturu. Ispitajte
prutove koji su izrasli du njih. Na svakoj glavnoj grani odaberite jedan prut debljine olovke koji
je blizu glavnog pruta i koji e ga zameniti. Odsecite sve druge prutove, ukljuujui i prologodinje glavne grane. Reite u visini s glavnim prutom ili novim glavnim granama. Veite nove glavne grane labavo za ice na svakih 30 cm. Uklonite pupoljke s grana, ostavljajui po jedan na
svakih 10-12 cm. Podsecite grane tako da svaka ima samo deset pupoljaka.

Ostavite pet najviih pupoljaka da se razviju u bone izdanke i izrastu popreko du armature.
Paljivo otkinite sve nie bone izdanke, ali ne i listove koji se formiraju na glavnom prutu. U ovoj fazi usmeravanje rasta je isto kao i kod orezivanja na prut.
Uklonite sve cvasti koje se formiraju.

Prva zima

okoti orezani na krak

Oreite okote krajem zime, kad prou najhladniji dani. Ako okot nije narastao do visine ice
na vrhu armature, oreite ga tako da ostanu dva pupoljka, isto kao i kad ste ga sadili. Ako dostigne tu visinu, vreme je da odaberete glavni prut. On treba da bude potpuno prav, najstameniji, U ovoj fazi usmeravanje rasta je isto kao i kod orezivanja na prut.
visok najmanje koliko ica na vrhu armature. Odsecite sve druge prutove koji su u istoj visini sa
izabranim. Veite taj prut labavo za armaturu, pa ga potkreite tik do iznad gornje ice.

okoti orezani na prut

OBlikOvanje vinOve lOze

GAJENJE VOA

261

262

ORGANSKA BATA

dubinu od 60 cm, meusobno razmaknute


7,2 m. Prvi i poslednji stub uvrstite za
zemlju ianim kablovima da se ne bi krivili. Razvucite galvanizovanu icu debljine
3 ili 2,5 mm izmeu stubova, na 80 cm iznad zemljita, drugu preko vrha stubova i
jednu ili dve ice izmeu njih.
Proreivanje grozdova
Proreivanje nije neophodno za groe
koje se gaji zbog vina. Da bi stono groe
imalo bolji prinos treba ga prorediti dok zrna nisu vea od zrna graka. Koristite mali
zailjeni tap i vinogradarske makaze. Izbegavajte da dodirujete grozdove prstima
jer tako uklanjate ,,pepeljak, kvarite izgled zrna i poveavate opasnost od zaraze
sivom plesni (botrytis). Odsecite otprilike
polovinu grozdova da biste ostavili dovoljno prostora izmeu preostalih, u iroko
rasporeenoj grupi. Sredinom leta moda
e biti potrebno dodatno proreivanje ako
su grozdovi i dalje gusto rasporeeni.
letnja nega
Koristite male papirne kese da biste zatitili grozdove od insekata, bolesti i ptica.

Poetkom leta isecite rupicu u donjem uglu kese da biste omoguili da voda tuda
otie. Prebacite otvor kese preko grozdova
i savijte ga vrsto oko stabljike. Obavezno
proverite da li u kesi ima dovoljno mesta
za rast grozdova, a zatim zaheftajte otvor,
pazei da ne zakaite stabljiku. Druga mogunost je da krajem leta preko grozdova
prebacite mreu kao zatitu od ptica koje
kljucaju zrna u periodu sazrevanja.
Ako ste ranije imali problema sa tetoinom Maconellicoccus hirsutus, ovo je dobar period da sastruete svu izljuspanu koru sa okota, kako biste tetoine izloili
letnjem suncu i toploti koji e ih ubiti.
Krajem leta poupajte ili odsecite lie
oko grozdova radi boljeg protoka vazduha,
ime ete smanjiti opasnost od bolesti kao
to je siva trule. Obavezno ostavite jedan
list preko svakog grozda da biste spreili
oteenja od prejakog sunca. Takoe, moete na okot da zakaite trake od neprovidnog najlona, tako da prekrivaju grozdove i tite zrna od jakog sunca.
Berba
Vinova loza raa u treoj ili etvrtoj vegetacionoj sezoni. Berite grozdove kad zr-

Standard vinove loze


Vinova loza odlino uspeva u saksijama i
moe da se oblikuje na vie naina - ali je
sasvim dobar i obian standard. Glavnoj
stabljici potrebna je vrsta pritka, visoka
otprilike 1,2 m, zabodena do dna saksije.
Na vrh pritke okaite naopake ianu viseu korpu (moe i mali drveni toak s paocima); tako ete obezbediti dodatnu potporu plodonosnim izdancima i omoguiti
im da padaju u obliku fontane.
Veoma je vano da saksija bude dovoljno
velika i napunjena meavinom na bazi ilovae, s dodatkom peska (videti str. 204 i
str. 113-117), radi vee stabilnosti. Potrebno je da okot dodatno hranite (videti
Batovanstvo u saksijama, str. 202) i redovno, obilno zalivate tokom leta.

Da biste okot oblikovali kao standard, prve godine usmeravajte jednu stabljiku da
raste uspravno, kao kod metoda dvostruki
Gijot. Ako zimi stabljika bude jaka i naraste
iznad visine pritke, oreite je do prvog
zdravog pupoljka u visini pritke. Ako je slaba, oreite je na polovinu visine, a prethodno opisani postupak sprovedite naredne zime. Uklonite sve pupoljke sa stabljike
osim gornja tri ili etiri, a istovremeno i sve
bone izdanke. Svake naredne godine usmeravajte izdanke da rastu preko naslona
(do 12 komada, kad se loza razgrana), a
na svakom ostavite jedan ili dva grozda.
Potom ih zimi oreite tako da im ostanu
dva ili tri pupoljka.

263

GAJENJE VOA

zatita biljaka
Prevencija i dobra higijena najbolji su
naini da izbegnete probleme s groem.
Odaberite sorte koje su pogodne za klimatske uslove u vaoj bati. Temeljno
prekrivajte zemljite pod vinovom lozom
da biste spreili irenje spora na biljke i
suzbijali korov, radi odravanja dobrog
protoka vazduha oko loze.
Gljivine bolesti - pepelnica i siva plesan
- glavni su problemi vinove loze. Potraite
sorte koje su otporne na njih. Ako je neophodno, prskajte ili praite lozu sumporom da biste spreili irenje bolesti.
Groani moljac polae jaja na cvasti.
Njegove zelenkaste ili ljubiaste larve
pletu srebrnkastu mreu i hrane se pupoljcima i cveem. Mnoge druge gusenice hrane se liem. Suzbijajte ih prskanjem insekticidom na bazi bakterije Bacillus thuringiensis. Japanske bube uklanjajte rukom i bacajte u vodu sa sapunicom; mesta koja su vie zaraena prskajte piretrinom.

Berba stonog groa


Za svaki grozd napravite drku odsecanjem stabljike sa svake strane, tako da
ne morate da dotiete grozd i kvarite mu
izgled.

na dobiju zreo ukus. Uhvatite grozd jednom rukom i odsecite peteljku vinogradarskim makazama. Drite ih paljivo i odlaite u korpu. Ako berete vee koliine, najbolje je da to radite ujutro; manje koliine
moete da uberete u bilo kom delu dana.
Obrano groe to pre sklonite na prohladno, zaklonjeno mesto. Groe moe da
stoji i u friideru. Neke evropske sorte kao
to su imperator i Ribier mogu da stoje
i do 6 meseci. Druge vrste mogu da stoje
najvie 2 meseca.
Muskatno groe berite grozd po grozd,
jer sazreva vrlo neujednaeno, a grozdovi
esto otpadaju kad sazru. To je najosetlji-

vije groe, jer kad se obere ne moe da


stoji due od 3 sedmice, ak i u friideru.
zimska zatita
Postoje sorte groa koje podnose otru
zimsku hladnou. Moete da gajite sorte
iznad njihove uobiajene geografske irine
ako okote usmeravate da rastu na samo
30 cm iznad tla i prekrivate ih preko zime,
ili ako lozu savijete do zemlje i preko zime
ukopate.
Kad u prolee ponu da rastu pupoljci,
groe postaje osetljivije na mraz. Nijedna
vrsta nije otporna na oteenja od mraza
na temperaturama ispod nule. Ako vremenska prognoza najavljuje kasni mraz,
pokrijte lozu najlonom. Jesenji mraz grou retko nanosi tetu jer visok sadraj eera titi zrna od smrzavanja, a spoljni
sklop titi i lie i grozdove koji su ispod
njega. Ako ivite u kraju s kratkom vegetacionom sezonom, sadite sorte koje rano
sazrevaju.

jaBUke
Zbog velikog broja sorti, od kojih se
neke beru sredinom leta, a plodovi drugih
mogu da se uvaju do narednog prolea,
jabuke imaju jedan od najduih perioda
ponude sveeg voa. Interesovanje za njih
je toliko da se broj sorti meri hiljadama, uz
mnoge starinske sorte koje se i dalje uvaju u specijalnim rasadnicima.
Tokom mnogih vekova, broj vrsta jabuka
se poveao putem selekcije i naina gajenja, tako da uspeva u veoma irokom rasponu uslova. Danas postoje sorte za tople
i hladne predele, sa odgovarajuim korenskim podlogama. One odreuju (videti
tabelu na sledeoj strani) konanu veliinu
drveta, vreme formiranja plodova i duinu
produktivnog ivotnog veka.
lokacija i zemljite
U naelu, jabuke najbolje uspevaju na
plodnom, dobro oceditom zemljitu s pH
vrednou 6,5. Ako je vae zemljite ma-

264

ORGANSKA BATA

nje plodno, moete da ga obogatite i da


koristite korenske podloge koje bujnije
rastu ili da gajite drvo na njegovom korenu. Sadite jabuke na otvorenim, potpuno
osunanim mestima, zaklonjenim od vetra.
Izbegavajte mesta na kojima se zadrava
mraz. Jabuke ne uspevaju dobro na nadmorskim visinama iznad 120 m u hladnim
predelima.
Ove voke pogodne su za formalno oblikovanje kronje uza zidove i ograde, ili,
radi boljeg protoka vazduha, uz naslone
od direka i ice. Idealni su zidovi koji su
okrenuti ka zalazeem suncu; jabuke za
kuvanje mogu da se gaje i na neosunanom zidu. Izbegavajte da ih gajite u izuzetno toplim uslovima.
kupovina biljaka
Idealno vreme za kupovinu sadnica je
kraj jeseni ili rano prolee ako planirate da
ih sadite odmah. Obino se prodaju s golim korenom. Sadnice gajene u saksijama
takoe mogu da se nau tokom veeg dela godine (iako sa ogranienim izborom
sorti).

izbor sorti

Letnje
Lodi, erligold, ,,dersimak, polared,
drevna, redfri
Jesenje
Kortland, carska, zlatni delies,
greni smit, mutsu, severnjaki izvidnik, vajnsap
Koje se jedu svee
Hanikrisp, hanigold, jonagold,
,,liberti, mekinto, rident
Za kuvanje
Kortland, sloboda, ajdared,
Rod Ajland grining, rimska lepotica
Koje su dobre za konzerviranje
Enterprajz, ajdared,
jonatan, liberti, njutaun pipin
Prilikom izbora sorti jabuka vodite rauna
da je veini potrebno ukrteno opraivanje i da ete zato morati da izaberete najmanje dve sorte. Snabdevai koji isporuuju robu putem pote dae vam podatke
o tome koje se sorte oprauju izmeu sebe.

kORenSke PODlOge jaBUke


Korenska
podloga

Rast

M27

Veoma patuljast 1,5 - 1,8 m

M9

Patuljast

1,8 - 3 m

2,5 - 3 m

Potrebne su trajne pritke i plodno zemljite;


raa vrlo rano u toku ivotnog ciklusa

M26

Patuljast

2,4 - 4 m

3-5m

Dobro uspeva na lakem zemljitu; ima jak


korenov sistem; raa posle 2 ili 3 godine

MM 106

Polupatuljast

4 - 5,5 m

4 - 5,5 m

Pogodna za siromano zemljite ili tradicionalne


vonjake; ima jak korenov sistem; raa posle 2
ili 3 godine

MM111

Bujan; polubujan
na siromanom
zemljitu

Sopstveni
koren

Bujan

Visina

6-9m

Preko 9 m,
osim ako se
gaji na malom
razmaku

Razmak

Napomena

1,2 - 1,8 m

Potrebne su trajne pritke; raa vrlo rano u


toku ivotnog ciklusa

5,5 - 7,5 m Ima jak korenov sistem; raa posle 2 ili 3


godine; pogodna za tradicionalne vonjake
Najbolje je da se
Ima veoma jak korenov sistem;
gaje kao kordoni
potrebno je letnje orezivanje da bi se
na 75 cm razmaka smanjila bujnost; raa posle 3 ili 4
ili kao vodilje na
godine.
2,5 m razmaka.

265

GAJENJE VOA

Da biste osigurali da sadnice budu zdrave i dobrog kvaliteta, kupujte samo one
koje imaju garanciju da su bez virusa.
Uzmite sadnice stare godinu dana, takozvane device (nerazgranata, uspravna
stabla) ili paperjaste device (s nekoliko
manjih bonih izdanaka). Biljke tog uzrasta prilino su jeftine i mogu od poetka da
se orezuju na eljeni oblik. Takoe, moete da kupite skuplje mlade bunove ili sadnice za osmanluke, stare 2 ili 3 godine.
Oblik stabala
Usamljeno stablo moe da se gaji kao
sredinja vodilja (najpopularniji oblik, lako
se formira i odrava). Standardi, odnosno
voke s visokim stablom bez bonih grana
danas mogu da se vide samo na velikim
imanjima i u tradicionalnim vonjacima, a
zbog visine ih je teko orezivati i brati.
Sredinje vodilje oblikuju se tako da prilino lie na novogodinje jelke (glavno
stablo s mnogo bonih grana). Tokom prvih nekoliko godina rasta, cilj treba da bude da drvo razvije strukturu od jakih, dobro rasporeenih grana. To podrazumeva
usmeravanje rasta grana tako da ugao
izmeu njih i stabla bude izmeu 45 i
60. Da biste proirili manje uglove, moete izmeu grane i stabla da umetnete razne predmete, kao to su akalice (za mlade izdanke), tipaljke za ve ili komadi drveta sa zailjenim krajem. Druga mogunost je da na granu okaite teg koji e je
vui do odgovarajueg poloaja.
Takoe, jabuke mogu da se usmeravaju
da rastu u jednoj ravni. Kordoni i osmanluci (videti str. 243) najpogodniji su za oblikovanje kronje i potrebu za orezivanjem,
iako su odgovarajue i lepeza i palmeta.
Stablima oblikovanim u jednoj ravni potrebni su jaki nasloni koji ih podupiru i dre
grane na mestu. Kupite fabriki izraene
metalne naslone ili napravite sistem od direka i ice. ice mogu da se razapnu i preko zida ili ograde. Postavite gornju icu na
visinu od oko 2 m. Na zidu moe da bude
i vie. Ostale ice rasporedite s razmakom

Divlje jabuke
Ove jabuke sitnih plodova mogu da se
gaje kao kordoni, ali obino se gaje kao
drvee neformalne kronje. Na ceni su
zbog cvetova, lepog lia i plodova koji
imaju ukrasnu funkciju. Divlja jabuka je
dobar opraiva; Malus x zumi zlatni strljen je popularna sorta u vonjacima.
Od sorte Malus Don Dauni pravi se
naroito dobar ele.

od 30 cm, poevi prvom na 75 cm iznad


tla.
Kordoni se obino sade pod uglom od 45
do 60, okrenuti uzbrdo na kosom terenu,
jer im se tako ograniava bujnost. Koristite
korenske podloge M26 ili MM106 i posadite ih na razmaku od 75 cm. Za bujnije sorte kao to je zlatni delies koristite korensku osnovu M27.
Ako jabuku oblikujete u osmanluk, moete da formirate nekoliko redova grana
koje rastu uvis koliko im prostor i ugao
dozvoljavaju, ali se najee gaje tri reda
na razmaku od 45 cm. Takoe, moete da
oblikujete samo jedan red grana (fintu)
na 75-90 cm iznad tla. Za osmanluk s tri
reda, podignite naslon od direka i ice koje
ete postaviti na 60 cm, 1,1 m i 1,5 m od
tla.
Razmak izmeu stabala u osmanluku
zavisi od korenskih podloga (videti str.
263). Pogodne su sve podloge osim M9;
ako planirate osmanluk s jednim redom
grana (fintom), koristite samo podlogu
M27.
Dobri susedi
Osim to lepo izgledaju, kordoni su pogodan nain gajenja nekoliko sorti jabuka
na malom prostoru, gde nema mesta za
voke. Da bi se postiglo uspeno opraivanje, a time i dobar rod, neophodno je
da se uskladi vreme cvetanja razliitih
sorti.

266

ORGANSKA BATA

ORezivanje i OBlikOvanje
kada

bun

kordon

Prilikom
sadnje
(devica ili
paperjastih
devica) i u
prvoj
godini

Prilikom sadnje Odsecite glavno stablo do pupoljka, na visinu od oko 75 cm za sve biljke na patuljastim korenskim podlogama, 1,2 m za MM106 i na 1,51,8 m za MM111. Potraite taku neposredno iznad
najmanje etiri zdrava pupoljka okrenuta u razliitim
pravcima. Za paperjaste device, oreite tako da
ostavite etiri jaa bona izdanka. Ako su pod uglom
koji je vei od 30 u odnosu na horizontalu, usmerite
ih nadole pomou privrivaa zatitnih zvona ili
tegova.

Prilikom sadnje Za svaku stabljiku veite


pritku, a potom nju za ice naslona pod
uglom od 45 do 60 (videti str. 243). Skratite stabljiku za oko polovinu duine, do
prvog krupnijeg pupoljka koji je okrenut ka
pritki.
Krajem leta Veite drvo za pritku.

Posle 1
godine
(prva
godina)

Zimi etiri pupoljka (ili pera) izrae u mlade grane.


Odsecite ih na polovinu, do pupoljka okrenutog nadole. Uklonite sve bone izdanke koji iz ovih grana
rastu direktno nagore ili nadole. Moete da ostavite
sve izdanke iz glavnog stabla koji rastu ispod nivoa
glavnih grana, ali ih skratite za polovinu. Oni e pomoi da se kronja progusti, a mogu da se uklone
kad daju plodove. Odsecite sve izdanke koji rastu
nagore u samoj sredini kronje.

Zimi Skratite prologodinje izdanke na


glavnoj stabljici za otprilike treinu ili polovinu duine. Potkreite i sve bone izdanke koji izrastaju direktno iz stabla tako da
im ostanu po tri pupoljka.
Krajem leta Priveite izrasli deo vodilje za
pritku.

Posle 2
godine
(druga
godina)

Zimi Odsecite vodilje grana (glavne izdanke koji rastru u irinu) za polovinu rasta od prethodne godine,
do pupoljka koji je okrenut nadole. Oreite sve izdanke blizu vrha grana koji se takmie s vodiljom.
Uklonite sve jake uspravne izdanke, sve bone izdanke koji rastu neposredno ispod grana i sve koji
rastu kroz sredinu buna. Uklonite najnie bone izdanke na granama tako da ih oistite u duini od 45
do 60 cm od take iz koje su nastale. Tako ete stvoriti otvorenu, prozranu, svetlu sredinu.

Sredinom leta Kad se rast novih izdanaka uspori i kad oni ponu da dobijaju smeu boju pri osnovi, potkreite sve izdanke
koji izrastaju direktno iz glavne stabljike tako da im ostanu tri lista iznad lia neposredno pri osnovi. Oreite izdanke due od
25 cm koji izbijaju iz prologodinjih bonih grana, tako da im ostane po jedan ili
dva lista. Sredinom jeseni Podsecite izdanke koji su dui od 25 cm tako da im
ostanu po jedan ili dva lista. Sve izdanke
koji su se pojavili posle letnjeg orezivanja
treba ukloniti od osnove. Zimi Skratite vodilju za otprilike treinu duine.

U
narednim
godinama

Leti Poupajte ili otkinite sve nove izdanke koji rastu


ispod zemlje, u sredini kronje ili iz glavnog stabla.
Zimi Tretirajte vodilje kao u drugoj godini. Te grane
e, posle oko osam godina, postati prilino dugake.
Ako je neophodno, skratite ih do nivoa dobro rasporeenih grana koje rastu vodoravno ispod njih. Ostavite sve bone grane da se prirodno razgranaju.
Na njima e raati plodovi. Kad napune 4-5 godina,
sve ih uklonite. Uklonite sve jae uspravne izdanke,
grane koje rastu ka sredini, oteene ili obolele delove. (Ako zrelo stablo ne raa dobro, moete da na
silu podstaknete jae uspravne izdanke da daju plodove tako to ete ih podvui ispod drugih grana ili
vezati nadole da formiraju luk.)

Zimi Nastavite sa zimskim orezivanjem


vodilje sve dok ne dostigne eljenu visinu.
Posle toga moete leti da je orezujete na
3-5 cm iznad lista. Kad krakovi postanu
zapleteni ili predugaki, skratite ih ili uklonite.
Leti Oreite sve bone grane svakog leta
kao u drugoj godini (videti gore).

267

GAJENJE VOA

jaBUka i kRUaka
Osmanluk

Piramida

Prilikom sadnje Oreite do take neposredno iznad


najnie ice, tako da ispod nje ostanu tri dobro
rasporeena pupoljka, a potom veite stablo za icu.
Veite pritke pod uglom od 45 u odnosu na ice,
okrenute jedna od druge da bi podupirale grane koje
rastu. Ostavite da tri pupoljka izrastu.
Krajem leta Veite po jedan izdanak za svaku pritku,
ostavljajui sredinji da raste uspravno. Njega veite
za drugu icu.

Prilikom sadnje Ako su pera (boni izdanci) postavljena na odgovarajui nain, skratite svako za
polovinu i oreite vodilju do pupoljka, na 20-25 cm
iznad najvieg pera ili grane. Uklonite sva loe
rasporeena pera.

Zimi Povucite nove grane u vodoravan poloaj, ali


ostavite vrhove da budu blago okrenuti nagore. Pomerite pritke do visine ovih vrhova, ali zadrite ugao
od 45. Oreite do pupoljka koji je neposredno iznad
druge ice kao i prilikom sadnje i pod uglom prikaite pritke za ice da napravite drugi red.

Zimi Oreite sredinju vodilju (glavno stabio) na


20-25 cm novoizrasle duine, odsecajui je do pupoljka koji je okrenut na suprotnu stranu u odnosu
na poloaj od prethodne godine. Odsecite sve
bone grane na 20 cm novog rasta, do pupoljka
koji je okrenut nadole. Uklonite sve bone izdanke
na najniim granama, na 30 cm od sredinjeg stabla. Oreite sve druge bone izdanke na svim granama do pupoljka na 15 cm.

Leti Veite nove izdanke iz oba reda kao u prvoj godini. Ponovite zimsko usmeravanje rasta i orezivanje
u treem redu. Ponite da orezujete bone grane
kao kod kordona (videti drugu kolonu).

Zimi Odravajte piramidalni oblik orezivanjem


sredinje vodilje i bonih grana svake zime kao u
prvoj godini. Kad dostignu eljenu visinu i obim,
orezivanje treba da se sastoji od seenja do bolje
rasporeenih bonih grana dublje u kronji ili skraivanja vodilje na 2-3 cm, sa ostavljenim pupoljkom.
Leti Odravajte sredinu kronje, blizu stabla, bez
izdanaka - koliina svetla u tom delu je mala i rast
je slab.

Leti Kad grane narastu do vrha ica, pritke mogu da


se uklone, a da se potom letnje orezivanje izvodi kao
kod kordona. Posle 10 godina donji red e biti znatno manje bujan od gornjeg. To moete da ispravite
tako to ete potpuno ukloniti gornji red i u naredne
dve godine na njegovo mesto usmeravati dve nove
grane. Stari i zbijeni krakovi mogu da se obnavljaju
kao kod kordona.

Zimi Nastavite odravanje piramidalnog oblika


kao u drugoj godini (videti gore).
Leti Odravajte sredinu kronje bez izdanaka kao
u drugoj godini (videti gore).

268

ORGANSKA BATA

SaDnja jaBUke
- Pripremite rupu iroku najmanje 1 m u
preniku, na lakom zemljitu, a dvaput toliku u slabo oceditom, tekom glinastom ili
muljevitom zemljitu. Bie vam potrebne
pritke dugake 1 m, eki ili malj, vezice za
drvo, dobro zgoreli stajnjak, kompost od
lia ako je zemljite izrazito teko ili lako,
kaa od mlevenih kostiju, kaa od morske
trave i organsko ubrivo radi dopune nedostataka zemljita (videti str. 60).
- Obeleite krug eljene veliine.
- Ako sadite na travi, odsecite busenove i
sloite ih na stranu.
- Iskopajte gornji sloj u dubini jednog aova i odloite zemlju na zasebnu gomilu.
- Rastresite zemlju na dnu rupe batenskim vilama. Na tekom zemljitu blago
rastresite i bone strane rupe.
- Ukucajte pritku malo dalje od sredine rupe, sa strane s koje duva vetar.

nega biljaka
Vano je da oko stabala suzbijate korov,
naroito u prvim godinama dok se formira.
Za slabije korenske podloge, M27 i M9, uspeno suzbijanje korova ispod kronje od
sutinskog je znaaja tokom celog ivotnog ciklusa drveta. Debeli sloj slame (8-10
cm) gui korov i uva vlagu zemljita.
Prostrite ga krajem prolea, a uklonite zimi
na gomilu komposta (videti str. 240). Travu moete da pustite da raste oko dobro
formiranog standarda na korenskoj podlozi MM111.
Voke koje pokazuju znake slabljenja
hranite dobro zgorelim stajnjakom ili batenskim kompostom, kojim treba da prekrijete zemljite poetkom prolea. Za drvee na korenskoj podlozi M26, to e verovatno biti potrebno jednom u tri godine, a
ee za ono na podlogama M9 i M27. Drveu na podlogama MM106 i MM111 nije
potrebna dodatna ishrana posle prvih 10
godina, osim ako ne raste na izrazito siromanom zemljitu.

- Busenove trave okrenute naopake bacite na dno i iseckajte ih aovom. Ako nemate travu, dodajte kofu komposta od lia.
- U desetolitarsku kofu do pola sipajte dobro zgoreli stajnjak, u koji ete umeati po
135 g kae od morske trave i mlevenih
kostiju kao i drugih ubriva koja su potrebna, pa sve to izmeajte s gomilom zemlje
pored rupe.
- Postavite sadnicu u rupu i veite je labavo za pritku, tako da ne bude u zemlji dublje od nivoa na kom je prethodno bila. Tu
dubinu moete da odredite ako preko rupe
postavite vodoravnu pritku i gledate da se
trag nivoa zemlje na stablu poklopi s njom.
- Vratite polovinu zemlje s gomile u rupu,
odveite sadnicu i blago je prodrmajte da
se zemlja slegne oko korena. Dodajte jo
malo zemlje i blago je utabajte da uvrstite sadnicu.
- Vratite ostatak zemlje u rupu, utabajte je
i veite sadnicu za pritku.

Orezivanje
Kad se formiraju razliiti oblici kroanja,
svima e biti potrebno zimsko orezivanje
iji je cilj da se odri ravnotea izmeu starijih plodonosnih grana i novih, bujnih izdanaka. Oblikovanom drveu - kordonima,
osmanlucima i lepezama - potrebno je
dodatno orezivanje leti, radi odravanja
oblika.
Proreivanje plodova
Leti je uobiajeno da mnogi plodovi prirodno otpadaju s grana, ali to nisu ba oni
koje biste vi odabrali. Da biste postigli najbolji kvalitet i veliinu voa, vano je da na
vreme proredite plodove. Ponite otprilike
6 sedmica poto su sve latice otpale.
- Uklonite kralja u sredini grozda
(skupine plodova). To je plod koji je obino
malo vei i izoblien.
- Proredite ostale plodove tako da ostane po jedan u grozdu i da meu njima
bude 10-15 cm razmaka. Ostavljajte naj-

269

GAJENJE VOA

zatita biljaka
Insekti i bolesti veliki su problem za organskog uzgajivaa jabuka, pa su otporne sorte velika pomo.
Najee tetoine jabuka su jabuni
crv (larve insekta Rhagoletis pomonella),
jabukin smotavac i ljivin surla. Male mrlje bez boje i rupice na plodovima prvi su
znaci prisustva crva; kod teih sluajeva,
ceo plod je izoblien. Larve smotavca izbue tunele u plodovima, esto ostavljajui velike, jasno vidljive ulazne oiljke.
ljivin surla pravi polukrune oiljke na
nezrelim plodovima. Svakog dana skupljajte i unitavajte opale plodove. Posadite belu detelinu kao prekriva zemljita
da biste privukli grabljivice tetoina. Prskajte nezrele plodove kaolinom tako da
preko njih stvorite zatitni sloj.
Da biste izbegli probleme s bolestima,
spaljujte ili uklanjajte sve orezane grane,
kao i opalo lie i plodove. Plamenjaa
izaziva iznenadno uvenue mladih izdanaka, na kojima listovi izgledaju kao da
su spaljeni. Odsecite po suvom vremenu
obolele grane najmanje 30 cm ispod
mesta zahvaenih plamenjaom. Krastavost jabuke pokazuje se na liu u obliku
maslinastozelenih mrlja s grubim, paperjastim ivicama. Izdignute, tamnozelene ili
crne povrine javljaju se na jabukama koje sazrevaju; zreli plodovi se deformiu.
Da biste spreili krastavost, prskajte jabuke sumporom im pupoljci pozelene.
Ako je suvo, inite to svake sedmice do
sredine leta. Ako je vlano - do 30 dana
pre berbe.

bolje, a odbacite sve koji su zahvaeni tetoinama, oteeni ili izoblieni.


- Ako je rod slab, ostavite po dva ploda
u nekim ili svim grozdovima.
Berba
Prvi znak zrelosti je kad kora ploda pone da dobija boju i vetar obori prve plodove na zemlju. Proverite zrelost tako to ete dlanom blago podii i otkinuti pojedi-

nane plodove. Ako lako otpadnu, znai da


je stablo spremno za berbu. Plodovi ranih
sorti mogu da se jedu s drveta; kasnijim
sortama je potrebno vie vremena da razviju ukus posle branja.
uvanje voa
Plodovi kasnih sorti ne dozrevaju dok ne
provedu izvesno vreme uskladiteni. Friider je idealan za uvanje jabuka, ali su
dobri i upa u kojoj ne mrzne, podrum ili
tavan. Nastojte da ih uvate na prohladnim, tamnim i vlanim mestima. Skladitite
samo savrene plodove.
- gajbe Jabuke se tradicionalno pakuju
u plitke gajbe. Poloite jabuke u jedan red,
tako da se ne dodiruju.
- Pojedinano pakovanje Umotajte
svaku jabuku u salvetu ili novine, pazei
da budu potpuno pokrivene. Potom moete da ih poreate u gajbu u nekoliko redova.
- Plastine vree Koristite velike polietilenske vree, prethodno olovkom nainivi etiri male rupe na donjem kraju. Napunite svaku vreu sa oko 2 kg plodova i
blago presavijte vrat vree; nemojte da ga
vezujete. Ne pakujte razliite sorte u istu
vreu ili gajbu; etilen koji isputaju ranije
sorte uticae na kasnije sorte. Redovno
proveravajte uskladiteno voe i odbacujte
ili iskoristite sve plodove koji pokazuju
znake propadanja.

kRUke
Meka i puterasta ili hrskava i aromatina,
kruka je posebna poslastica. Ovo raznoliko voe pogodno je za skladitenje, moe
da se sui, zamrzava i konzervira. Kruka
je otporna, lepo izgleda s belim prolenim
cvetovima, sjajnim liem i ivim bojama
ujesen. Ima dug ivotni ciklus i manje je
ugroena od tetoina i bolesti nego druge
vrste voa.
Kruke su prilino dugoveno voe, ali
kvalitet i veliina plodova poinju da opadaju posle 30 ili 40 godina. Najranije sorte

270

sazrevaju sredinom leta i mogu da se jedu


odmah s drveta. Veina sorti bere se od
poetka do sredine jeseni, a plodovima je
potrebno najmanje 2 ili 3 sedmice posle
branja da dozru. Plodovi kasnih sorti mogu
da stoje do duboko u zimu. Za razliku od
azijskih vrsta, veinu evropskih kruaka ne
treba ostavljati da sazru na drvetu, jer e
biti manje ukusne.
lokacija i zemljite
Sadite kruke poetkom prolea ili jeseni na osunanom mestu s dobrim protokom vazduha. Zasadu kruke odgovara
umereno plodno zemljite s pH vrednou
izmeu 6 i 6,5. Dobro uspevaju u istim uslovima kao i jabuke, a malo bolje podnose
slabo ocedito zemljite.
kupovina sadnica
Nama su najpoznatije evropske kruke
(Pyrus communis). Njihove roake, azijske
kruke (hibridi P. pyrifolia, P. ussuriensis i
P. bretschneideris) tek stiu popularnost, a
jednako su lake za gajenje. Plodovi ovih
vrsta esto su okrugli, hrskavi, slatki i soni.
Krukama treba druga srodna sorta zbog
opraivanja, zato gajite najmanje dve sorte. Nekoliko sorti ne proizvodi ivotno sposoban polen; ako odaberete neku od njih,
moraete da posadite i tri druge sorte da
biste osigurali formiranje plodova. Snabdevai e vam dati informacije o zahtevima
za opraivanjem sorte koje planirate da sadite.
Orezivanje i usmeravanje rasta
Ponite da usmeravate rast kronje im
posadite sadnice. Obavezno rairite grane
(videti str. 263-265) jer kruke, ako se prepuste same sebi, rastu nagore, ne u stranu. Ako razvijete jaku, iroku strukturu, bie vam lake da orezujete i imaete raniji
rod. Oblikujte evropske kruke kao sredinje vodilje, kordone ili osmanluke, isto kao
i jabuke (videti Orezivanje i oblikovanje jabuka i kruaka, str. 266-267).

ORGANSKA BATA

izbor sorti

Evropske kruke
- Anu
- Bartlet
- Bela di uno
- Bosk (OP)
- Butira prekoe moretini
- Komis (OP)
- Goram
- Harou poslastica (OP)
- Gorje
- Kifer (OP)
- Meseev sjaj (OP)
- Sekel (OP)
- Spolding (OP)
- Voren (OP)
Azijske kruke
- Koduro (stari svet)
- Iiban
- Korejski din
- Miirasu
- Nidiseiki (dvadeseti vek)
- inseiki
- Jakumo
- Jongi
OP - otporna na plamenjau

Azijske kruke najbolje se oblikuju sa otvorom u sredini kronje. Prilikom sadnje,


odsecite glavno stablo na 60-75 cm i potkreite sve bone grane za treinu ili polovinu duine. Tokom sezone rasta, kad novi
izdanci dostignu duinu od 30 do 45 cm,
odaberite etiri glavne grane koje rastu u
razliitim pravcima, a udaljene su du stabla jedna od druge 10-20 cm. Odsecite sve
ostale grane i potkreite stablo neposredno do iznad najvie grane koju ste ostavili. Moete i da ostavite stablo neorezano
jo jednu sezonu, ako elite da baca senku
na sredinu kronje. Skratite grane za oko
treinu duine da biste podstakli razgranavanje. Po potrebi ih dodatno rairite. U treoj i etvrtoj godini odsecite vrhove grana
krajem zime ili poetkom prolea da biste
podstakli rast manjih bonih grana. Posle
toga, svakog leta odsecite po nekoliko

271

GAJENJE VOA

kORenSke PODlOge za kRUke


korenska podloga Rast

konana visina Razmak izmeu drvea

Dunja C

Patuljast; pogodna za
sve oblike kroanja

2,4 - 3 m

3 - 4,5 m

Dunja A

Polupatuljast; pogodna
za bunove, oblikovane
kronje na siromanom
zemljitu i tradicionalne
vonjake

3,6 - 4,5 m

3,6 - 4,5 m

Kruka Bartlet

Bujan; pogodna za
tradicionalne vonjake

9 - 12 m

10 - 12 m

OH x F (kruka
Old Home x
Farmingdale)

Omoguuje otpornost
na plamenjau

3,6 - 4,5 m

3,6 - 4,5 m

bonih grana da biste oblikovali strukturu


kronje i uklonili zbijene ili kratke i slabe
grane. Uvek orezujte obolele grane, odsecajui ih sve do zdravog tkiva.
I evropske i azijske kruke osetljive su
na plamenjau, bakterijsku bolest koja se
iri kroz vaskularni sistem biljaka. Ako bakterija dospe do stabla i korena, celo drvo
moe da uvene. Tamo gde je plamenjaa
veliki problem, pokuajte da oblikujete
kruke tako da imaju vie jakih stabala.
Ako se jedno ili dva zaraze, moete da ih
odseete i sauvate ostatak drveta.
Da biste stvorili drvo s vie stabala, pustite etiri ili pet razmaknutih grana da izrastu uspravno tokom prvog leta posle
sadnje. (Ne koristite pomagala za irenje
grana.) Te grane e postati stabla. U drugoj godini odaberite na svakom stablu
bone grane koje su usmerene ka spolja i
rairite ih. Uklonite sve bone grane koje
su usmerene ka unutranjosti kronje.
Posle toga tretirajte drvo isto kao da ima
samo jedno stablo i orezujte ga po uputstvima za oblikovanje sredinje vodilje (videti str. 266-267).
nega biljaka
Krukama je potrebna ista ishrana, zalivanje i prekrivanje zemljita kao jabukama
(videti str. 268). Na voki esto raa vie

plodova nego to ona moe da izdri. Ako


ih ne proredite, bie sitni, a teak rod moe da polomi grane ili sprei cvetanje naredne godine. Jedan ili dva meseca posle
cvetanja, proredite plodove tako da ostavite jedan ili dva po skupini.
Berba i uvanje
Boja kore ploda nije izrazita kod svih vrsta kruaka, zbog ega nije lako procenjivanje zrelosti plodova. Kad se priblii vreme
branja, ponite da ispitujete pojedinane
plodove. Drite iri kraj ploda u aci tako
da vam kaiprst bude na peteljci ili blizu
nje. Cimnite paljivo kruku nagore. Ako je
spremna za branje, lako e otpasti. Osim
kod vrlo ranih sorti, plodovi kruke dozrevaju tek posle branja.
Kruke se tee uvaju od jabuka. Vano
je da znate vreme sazrevanja sorte jer
spoljni znaci nisu pouzdan pokazatelj. Uoava se samo blaga promena boje kore u
utu. Da bi dozreli, obrane plodove unesite
u prostor sa sobnom temperaturom - dozrevanje moe da traje od 2 do 3 sedmice.
Kad potpuno sazru, kruke su meke na
gornjem kraju i gnjee se pod blagim pritiskom.
Sorte finijeg ukusa najbolje je gajiti uz
topli zid.

272

ORGANSKA BATA

zatita biljaka
Kruke imaju jedinstven problem sa tetoinama: krukinu buvu. Takoe, osetljivije su na plamenjau nego jabuke i drugo voe.
Krukina buva je siuan, crven ili zelen
insekt koji sisa biljne sokove. Dok se hrani, isputa lepljivu medljiku koja podstie
irenje gljivine bolesti crne aavice. Pojava crne plesni obino je prvi simptom
bolesti.
aavica pomalo lii na crnilo koje nastaje zbog plamenjae. Da biste tano dijagnostikovali uzrok crnila na listovima,
protrljajte zaraeno tkivo navlaenim vrhom prsta: aavica se otire, ali ne i plamenjaa.
Meki, soni izdanci pogoduju obema bolestima, zato smanjite stablima kruaka
koliinu ubriva. I orezivanje moe da
podstakne sonost izdanaka. Kad god
moete, umesto orezivanja koristite pomagala za irenje grana da biste drali
kronju otvorenom za svetlost i vazduh.
Sadite sorte koje su otporne da biste
smanjili opasnost od plamenjae. Ako drvee ipak pretrpi tetu, po suvom danu
odsecite najmanje 30 cm ispod oteenog mesta grane zahvaene plamenjaom. Oistite alatke za orezivanje izmeu
dva seenja.
Ako za vreme sezone rasta na drveu
pronaete krukine buve, poprskajte ga
insekticidnim sapunom. Naredne sezone,
poetkom prolea i ponovo kad pupoljci
ponu da zelene, poprskajte drvee hortikulturalnim uljem.

ljive
Osim ukoliko ne ivite u izrazito hladnim
ili u tropskim predelima, moi ete da pronaete ljivu koja odgovara vaoj bati.
Iako postoje mnoge vrste, s take gledita
batovana najvanije su evropska ljiva
(Prunus domestica), denarika (P. inistitia), japanska ljiva (P. salicina) i razne
vrste amerike divlje ljive (vrste roda Pru-

nus). Amerike ljive su najotpornije na


hladnou, posle njih su evropske i denarike, a potom japanske ljive.
Hibridi izmeu amerikih i japanskih ljiva poseduju otpornost na hladnou prvih i
kvalitet plodova drugih vrsta. Uz toliko iroku genetsku osnovu, gajene ljive nude
obilje razliitih odlika: od slatkih, mekanih
desertnih do kiselih, vrstih plodova za kuvanje, u bojama od ute do plave i gotovo
crne.
lokacija i zemljite
ljivama je potrebno potpuno osunano
mesto da bi ostale zdrave i raale plodove
vrhunskog kvaliteta. Cvetovi im se otvaraju rano, pa su blage padine idealan prostor
za sadnju. Najbolje je da mesto bude okrenuto ka severu, jer se zagreva krajem
prolea to odlae cvetanje za nekoliko dana. Izbegavajte mesta na kojima se zadrava mraz. Zemljite treba da bude prilino
dobro ocedito, ali ljive bolje podnose slabiju oceditost nego breskve i trenje. Japanskim i amerikim sortama odgovara
zemljite na bazi ilovae ili peska, dok evropske dobro uspevaju na glinastom zemljitu.
kupovina sadnica
Ako planirate sadnju japanske ljive,
odaberite sadnicu staru godinu dana prenika 1 cm. Ako elite evropsku, kupite sadnicu staru 2 godine. Birajte sorte koje odgovaraju zimskim temperaturama u vaoj
bati i koje su otporne na uobiajene bolesti u vaem kraju. Veina evropskih ljiva
raa i bez ukrtenog opraivanja, ali gotovo sve daju vei rod kad ih oprai neka
druga evropska sorta. Japanskim ljivama
neophodno je ukrteno opraivanje, bilo s
japanskim ili amerikim sortama. I amerikim ljivama treba ukrteno opraivanje da
bi bolje raale.
Na rodnost stabla utie i izbor korenskih
podloga. Odaberite vrste damas, mirobalan ili marijana koje su najotpornije
na hladnou, za zbijena ili loe ocedita

273

GAJENJE VOA

izbor sorti

Evropske ljive
- Gejdova kembrika
- Kouova zlatna kap
- Rana Lakston
- Francuska mala (so)
- Gejdova zlatna providna (so)
- Gejdova zelena (so)
- Kirkova plava (so)
- Long Don
- Seneka
- Stenli (so)
- Smelost (so)
- Viktorija (so)
Japanske ljive
- Lepotica (so)
- Burbank
- Holivud (so)
- Santa Roza (so)
- iro
Japansko-ameriki hibridi
- Metli (so)
- Crvena glina
- Izvanredna
- Toka
- Andervud
so - samooplodna sorta (formira plodove kad
je posaena sama, iako veina sorti daje bolji
rod kad se sadi s kompatibilnim opraivaima)

zemljita. Za peskovita zemljita bolje su


korenske podloge breskve. Ako elite veoma malo stablo, kupite ono koje je kalemljeno na korensku osnovu mala vila.
nega biljaka

- Priprema, sadnja i nega Pridravajte se


optih saveta koji su dati za jabuke (videti
str. 268). Za lepeze i kordone pripremite
naslone od ice kao i za jabuke.
- Orezivanje Za formiranje sredinjih vodilja, kordona ili lepeza, pogledajte tekst
na sledeoj strani. Japanske ljive dobro
rastu ako se oblikuju sa otvorenom sredinom kronje (videti str. 269-272).
- Proreivanje Ako je godina dobra, neke sorte e dati obilan rod. Poto poet-

Dve korenske podloge ljiva

Mala vila
Patuljasta; pogodna za sve bate. Raa
posle 3 godine.
Konana visina: 2,1-2,5 m.
Razmak: 2,5-3 m za sredinje vodilje ili
bunove; 5 m za lepeze.

Sv. Julijan A
Polupatuljasta; pogodna za vee stabljike
i vonjake. Raa posle 3 ili 4 godine.
Konana visina: 3-4 m.
Razmak: 4-5 m za bunove ili sredinje
vodilje; 5,5 m za lepeze.

kom leta izvesna koliina plodova prirodno


otpadne, preostale proredite makazama,
tako da budu na razmaku od 5 do 10 cm,
da biste spreili lomljenje grana pod teinom roda.
- Berba Zrele ljive imaju ravnomernu
boju (ali postoje u mnotvu boja, ukljuujui i zelenu) i meke su. Plodovi se lako otkidaju s grana.
- Skladitenje ljive ne mogu dugo da
stoje, ali mogu da se zamrzavaju i koriste
za zimnicu. Kad se oberu, do upotrebe ih
drite na hladnom.
zatita biljaka
Uobiajen problem ljiva je gljivino oboljenje koje uzrokuje Apiosporina morbosa. Simptomi su nateene, vornovate
gale na granama. Zaraene grane orezujte zimi, zatim u prolee prskajte pupoljke
koji bubre meavinom krea i sumpora i
za nedelju dana ponovite.
Bakterijsko oboljenje lisna pegavost
manifestuje se u obliku sitnih, okastih
crnih pega na listovima, zbog ega oni
mogu da poute i opadnu pre vremena.
Prskajte kre-sumporom na svakih 10-21
dan dok lie opada ako je vreme vlano
ili ako se pege ire.

Svakog leta Orezujte kao to je


prethodno opisano. Kad vodilja
dostigne eljenu visinu, podsecite je
svake godine tako da ostane jedan
list ili novi izdanak. Njega veite za
tap. Ako kraci postanu predugaki,
zbijeni ili isprepleteni, proredite ih,
skratite ili uklonite.

Dozvolite bonim granama da se formiraju; orezujte svake godine isto


kao i kordone (videti prethodnu stranu). Podsecajte vodilje kad dostignu
eljenu duinu. Pustite da nove grane popune prazan prostor i veite ih
za pritke, ali ostavite sredinu otvorenom. Ako uspravni izdanci izrastu u
sredini kronje, dominirae prostorom i slabiti rast na drugim prstima
lepeze.

Krajem prolea ili krajem leta


Orezujte pomalo, tek da uklonite oteene, obolele, predugake ili loe
rasporeene izdanke. Plodovi e roditi
na granama starim dve i tri godine, kao
i na samoj osnovi jednogodinjih izdanaka. Ako kronje denarika i ljiva na
korenskoj podlozi vila postanu preguste, proredite ih.

U narednim
godinama

Krajem leta Odsecite grane za polovinu novog rasta, do listova i veite


ih za pritke. Postavite po jednu pritku ispod, a po dve iznad svake grane
i ponite da formirate lepezu. Uklonite izdanke koji rastu preko sredine.

U prolee skratite mlado stablo da mu ostanu dva bona izdanka ili dva
pupoljka na 75 cm od zemljita. Veite ih za pritke zakaene za ice na
naslonu, pod uglom od 45 sa svake strane. Dva sledea izdanka veite pod uglom od 60.

ljiva kao lepeza (od device)

Krajem prolea Skratite nove grane za Poetkom leta Otkinite sve novo Leti Ostavite da iz tih grana izrastu tri bone grane i veite ih, po jednu
polovinu, do pupoljka koji je okrenut ka tkivo na bonim izdancima i ostavite na svaku pritku. Uklonite sve ostale grane. Na kraju leta, skratite nove
grane za polovinu dela koji je izrastao.
po est listova.
spolja.
Krajem leta Skratite bone izdanke
tako da na njima ostanu po tri lista.
Krajem jeseni Veite novu vodilju
za tap pod uglom od 45 ili je usmerite da raste uspravno.

Ako device imaju bone grane, oreite Potkreite glavno stablo za otprilike
sve osim etiri jae, dobro rasporeene, jednu treinu, do pupoljka, i smanjite
na visini od 90 cm. Uklonite sva ostala sve bone izdanke na tri pupoljka.
pera. Ako ih nema, oreite do odgovarajueg pupoljka na istoj visini.

ljiva kao kordon (od device)

Posle jedne
godine

U prvoj godini

Posle sadnje

Sredinja vodilja

ORezivanje i OBlikOvanje

274
ORGANSKA BATA

275

GAJENJE VOA

izbor sorti

tRenje i vinje
Trenje se jedu pravo s drveta, a plodovi imaju belo ili crveno meso. I boja kore
im varira od bele, koja je u stvari prskano grimizna, do sasvim tamne. Trenje
sazrevaju sredinom leta, vinje malo kasnije. Vinje se gaje uglavnom zbog kuvanja i vrlo su kisele kad se jedu sirove.
Poetno orezivanje radi oblikovanja
kronje slino je za obe vrste. Kasnije se
veoma razlikuje, poto vinje raaju na
granama od prethodne godine, a trenje
na starijim granama koje treba da se potkresuju kao i kod ljive.
Veina sorti vianja su samoopraujue,
kao i nekoliko sorti treanja. Meutim,
trenje po pravilu nisu samoopraujue i
imaju veoma komplikovanu kompatibilnost
za opraivanje. (Zamolite snabdevaa da
vam preporui sorte.) Trenje poinju da
raaju u treoj godini.
trenje

- Lokacija i zemljite Trenje cvetaju pre


ljiva. Cvetovi su neotporni na mraz, zato
je preporuljivo da ih sadite na najtoplijem
mestu u bati. Trenje ponekad mogu da
se gaje kao lepeza uza zid koji je osunan
tokom veeg dela dana. Za to su potrebne
ice, postavljene na razmaku od 30 cm. U
predelima gde nema kasnih prolenih mrazeva, trenje mogu da se gaje u neformalnom obliku, sa otvorenom sredinom kronje. Potrebe za zemljitem sline su kao
kod ljiva (videti str. 272).
- Korenske podloge Kvalitetne patuljaste
korenske podloge za trenje sve vie se
prodaju (videti tabelu na sledeoj strani).
To je vano jer je visoka stabla veoma teko ili nemogue zatititi mreom - a ptice
oboavaju trenje. Dobro oblikovano stablo lako se titi mreom i idealno je za bate.
- Kupovina sadnica Za uoptene zahteve
videti delove o ljivama i jabukama (str.
265 i 272). Obavezno izaberite sorte koje

Rane trenje
- Crni Tatarin
- Sem
Srednje trenje
- Bing
- Car Franja
- Lapins
- Napoleon (Kraljevska Ana)
- Ranijer
- mit
- Stela (samoopraujua)
- Van
Kasne trenje
- Crna republikanka (Crni Oregon)
- Hedelfingen
- Lambert
- Vindzor
Vinje
- Rana rimondska
- Meteor
- Monmorensi
- Severnjaa
Sorte vianja iz grupe marela, ukljuujui
ranu rimondsku, meteor i monmorensi, imaju bezbojan sok i svetlo meso
plodova. Sorte iz grupe griote, kao to je
severnjaa, imaju crven sok i tamno
meso plodova.

oprauju jedna drugu ili su samoopraujue. Vinje mogu da oprauju trenje u grupama koje cvetaju u istom periodu.
- Priprema i sadnja Isto kao i za jabuke
(videti str. 268).
- Orezivanje i usmeravanje rasta Sredinje vodilje oblikuju se isto kao i kod jabuka (str. 268), a lepeze kao kod ljiva (str.
274).
- Opta nega Pridravajte se saveta koji
su dati za jabuke (videti str. 268). Uklanjajte korov s najmanje 1 m prostora oko
svakog drveta.
- Proreivanje Trenjama nije potrebno
proreivanje.
- Berba Trenje treba da se beru im
sazru. Vucite ih za peteljke, ne za plodove.

276

ORGANSKA BATA

Jedite ih odmah ili uvajte u friideru. Ne


mogu dugo da stoje, ali mogu da se zamrzavaju.
vinje

- Lokacija i zemljite U pogledu potrebe


za zemljitem, vinje se ne razlikuju mnogo od treanja. Meutim, one cvetaju kasnije i zato mogu da se gaje uz hladne zidove, iako je poeljno da su na toplijem mestu. U toplim krajevima mogu uspeno da
se gaje kao bunovi na otvorenom prostoru, ali im je neophodna zatita mreom
isto kao i za trenje. Kasni mrazevi oteuju cvetove. Za oblikovanje u lepezu potrebne su ice na razmaku od 15 cm.
- Kupovina sadnica Isto kao i za trenje.
Najea sorta je monmorensi, koja je
samoopraujua, kao i veina drugih sorti.
- Korenske podloge Vinje rastu na istim
podlogama kao i trenje.
- Priprema i sadnja Isto kao za jabuke
(videti str. 268).
- Orezivanje i usmeravanje rasta Iako je
veoma slina trenji, vinja ima sasvim
razliitu kronju. Za razliku od trenje, ona
raa na granama od prethodne godine.
Poetno oblikovanje slino je kao kod ljiva, ali se kasnije veoma razlikuje.
Oblikujte drvee sa otvorom u sredini
kronje, kao kod azijskih kruaka (videti
str. 269-272). Kad se trenje koje gajite
kao bunove prime, orezujte ih tako to
ete u korist mlaih bonih grana ukloniti
deo grana starih 3 ili 4 godine.
U procesu oblikovanja lepeze, poetno
orezivanje i usmeravanje rasta slino je

kao za ljive. Cilj je da se posle 2 ili 3 godine stvori osnovna struktura od trajnih kratkih grana koje ispunjavaju polovinu prostora kronje, i sredina kronje koja je poluprazna. Sledee godine dozvolite novim izdancima da rastu iz takve strukture i ispune preostali prostor, vezujui ih tako da
formiraju lepezu s vrhovima na razmaku
od otprilike 12-15 cm.
lepeza od trenje
Trenja koja se oblikuje u lepezu mnogo
lake se pokriva mreom radi zatite od
ptica nego stablo koje slobodno stoji.
zatita biljaka
tetoine i bolesti uvek su manji problem
kad se biljke gaje na zemljitu koje je
odravano na odgovarajui nain i u batama koje privlae njihove prirodne neprijatelje.
Crvi u plodovima trenje bue kanale i
hrane se tkivom blizu kotice. Zaraeni
plodovi smanjuju se i ranije otpadaju. U
maju okaite loptaste zamke s lepkom za
odrasle muve, a uklonite ih kad plodovi
dobiju boju. Sadite belu detelinu kao prekriva zemljita da biste privukli grabljivice tetoina.
Ako prebrzo dobiju isuvie vode, plodovi trenje pucaju. Neke sorte su osetljivije od ostalih. Zrele trenje oberite odmah
posle kie i sklonite ih u friider.
Pre nego to sazru, plodove zatitite od
ptica prekrivanjem voke mreom. Dok je
drvo bez plodova, dozvolite pristup pticama da bi uklanjale tetoine.

kORenSke PODlOge

Korenska podloga

Rast

izela 5

Patuljast; moderna, uspena podloga,


koja je prvi put omoguila zaista
patuljasto drvee trenje.

Konana visina
2 - 2,5 m

Razmak

Mahaleb

Blago patuljasta; otporna na hladnou;


otporna na gale na kronji.

8 - 11 m

10 m

Mazard

Bujan, dobro ukorenjen; otporna na


valjkaste crve koji napadaju korenske
kvrice.

10 - 12 m

11 m

2,5 - 3 m

277

GAJENJE VOA

Narednih godina na tim izdancima formirae se plodovi. U isto vreme, novi izdanci
e izrasti na bonim granama. Od njih
odaberite po dva koja su blia osnovi na
svakoj grani, na razmaku od oko 15 cm.
Uklonite sve ostale izdanke. Posle berbe,
od sredine do kraja leta, oreite grane koje
su rodile tako da ostavite bolji od dva izdanka, po mogustvu donji. Ako ima prostora, zadrite oba.Veite nove izdanke.
Posle vie godina, grane kostura e se
izduiti, jer se novo tkivo nikad ne formira
na potpuno istoj osnovi. Nekim granama
bie potrebno vie orezivanja do nivoa pupoljaka u stanju mirovanja. Na taj nain
orezujte grane sukcesivno tokom vie godina.
- Opta nega Kao za trenje.
- Berba Vinje se ne otkidaju tako lako s
drveta. Koristite obine ili batenske makaze za odsecanje peteljki, blizu grane.
Plodovi su zreli kad izrazito potamne i postanu meki na dodir. Mogu da se koriste za
pravljenje dema i soka, da se konzerviraju u tegli s brendijem ili da se odmah kuvaju. Skuvane vinje mogu da se zamrzavaju.

BReSkve i nektaRine
Breskve i njihove bezdlake roake nektarine, popularno su voe. Veini batovana poznate su breskve sa utim mesom
plodova i koticama koje se odvajaju, ali
postoje i druge vrste koje dobro uspevaju
u dvoritima. Breskve s belim mesom izuzetno su slatke, a vrste s vrstim zlatnoutim mesom i koticom koja je s njim spojena aromatine su i dobre za konzerviranje.
Najbolji izbor za veinu batovana je drvo koje je orezano na 3 - 4,2 m visine.
lokacija i zemljite
Odaberite mesto s puno sunca, na plodnom zemljitu ija je pH vrednost izmeu
6 i 7. Bazna zemljita esto e izazvati po-

izbor sorti

Breskve
Erliglo, harbel, peregrin, redhejven, roester, ilibarska terasa
(patuljasta), dijamantska terasa (patuljasta), vaterlo
Nektarine
Batenska lepotica (patuljasta),
hardired, junski sjaj, nekta zi
zatita biljaka
Ukovrdanost lista breskve zahvata nove
listove u prolee, uzrokujui crvene plikove i izoblienje. Otkidajte i unitavajte zaraene listove im se pojave simptomi.
Prskanje drvea pepelom morske trave
jednom meseno, za vreme sezone rasta,
smanjuje oteenja. Potraite sorte koje
su otporne na bolest.
Gumasti sloj na nezrelim plodovima i ruiaste gusenice unutar plodova znaci su
prisustva breskvine leptirice. Otkidajte i
unitavajte plodove sa znacima oteenja. Pogledajte i Kajsije (sledea strana).

utelost listova (hlorozu). Izbegavajte


mesta koja su nia od okoline.
kupovina biljaka
Veina bresaka i nektarina se samooprauju. Svakoj sorti breskve potreban je odreeni period hladnog vremena pre nego
to pone da raste i cveta u prolee. Kad
se taj uslov ispuni, stablo e otvoriti cvetove prvog toplog dana. Zbog toga je neophodno da sorte paljivo prilagodite duini i
otrini zime u vaem kraju. Odaberite sorte kojima je dovoljan krai period hladnoe, kao to je pustinjsko zlato. Obratite
se lokalnom odeljenju Ministarstva poljoprivrede da biste dobili podatke koje sorte
su najbolje za va kraj.
Svako drvo breskve koje kupujete kalemljeno je na korensku podlogu. Veina je
kalemljena na mladice breskve. Ako u vaem kraju postoji problem s valjkastim cr-

278

vima, odaberite drvee koje je kalemljeno


na podloge nemagard ili okinava. Ako
su zime hladne, podloga sibirska C uinie drvee otpornijim na hladnou. Meutim, ako vreme zimi varira od toplog do
hladnog, drite se podloga na mladicama.
Priprema i sadnja
Ponite da pripremate zemljite celu godinu pre planirane sadnje mlade sadnice
breskve. Dajte uzorak zemljita na analizu
i prilagodite pH vrednost po potrebi. Uklonite sav viegodinji korov. Posejte prekriva zemljita, kao to je heljda, preko cele
povrine na kojoj ste planirali da sadite.
Ako sadite samo jednu sadnicu, pripremite
zemljite u krugu prenika 3 m i na njemu
posejte prekriva. Tokom pripremne godine kosite prekriva im dostigne visinu od
20 do 23 cm.
Sadite mlade sadnice breskve i nektarine
poetkom prolea ili jeseni. Pridravajte se
optih saveta koji su dati za jabuke (videti
str. 265). Ako niste sigurni kakva je oceditost zemljita, napravite izdignutu leju.
Sadnice uobiajene veliine razmaknite na
4,5 - 6 m, sadnice na patuljastim korenskim podlogama na 3 m, a genetski patuljaste sadnice na svega 90 cm.
Opta nega
Breskve se oblikuju da imaju otvorenu
sredinu kronje. Pridravajte se uputstava
za formiranje osnovne strukture i odravanja, koji su dati za azijske kruke.
nega biljaka

- Opta nega Kao za jabuke (videti str.


269).
- Proreivanje Proreivanje je od kljunog znaaja. Treba da ga obavite u dve faze: kad su plodovi veliine zrna groa,
proredite ih tako da ostane jedan po skupini plodova; kad narastu do veliine oraha, ostavite po jedan plod na svakih 15
cm.
- Berba Zreli plodovi su meki i potpuno
obojeni. Lako se gnjee.

ORGANSKA BATA

kajSije
Iako su veoma ukusne, kajsije se ne gaje toliko esto kao breskve. To je verovatno zato to im je potrebno odgovarajue
zalivanje i duga, topla sezona rasta, to
znai mnogo rada. Ako moete da ispunite
te uslove, isplatie vam se. Lako moete
da gajite i samo jedno stablo kajsije. Sezona traje od sredine do kraja leta.
Za razliku od veine voa o kom je dosad
bilo rei, kajsijama odgovara blago bazno
zemljite. Dobra oceditost je neophodna,
naroito na teim zemljitima. Prevremeno
izumiranje stabla, vrsta bolesti kajsije, ee napada u hladnim, vlanim zimama i na
prevlaenom zemljitu.
Kajsije cvetaju krajem zime. Zato je
uobiajeno, osim u toplim predelima, da se
gaje kao lepeze uz osunani zid koji titi
cvetove od mraza. Tamo gde su mrazevi u
vreme cvetanja retki, mogu da se gaje kao
izdvojena stabla sa otvorenom kronjom.
kupovina sadnica
Pridravajte se optih saveta za jabuke i
ljive (str. 263 i 272). Sve sorte kajsija se
samooprauju. U prodaji je vie korenskih
podloga (videti tabelu na sledeoj strani).
Priprema i sadnja
Kao za breskve (videti stubac sa leve
strane).
Oblikovanje drvea
Za formiranje kronje sa otvorenom sredinom, pridravajte se saveta koji su dati
za azijske kruke (videti str. 269-272) da
biste stvorili osnovnu strukturu i odravali
zasad. Za lepeze, drite se uputstava za
ljive (videti str. 273). Plodovi se formiraju
na osnovi jednogodinjih izdanaka, kao i
na starijim granama.
Lepeze Kad se lepeza formira, pridravajte se saveta za ljive u vezi s orezivanjem i usmeravanjem novih i bonih izdanaka koji rastu iz osnovne strukture. Uk-

279

GAJENJE VOA

lonite sve izdanke koji rastu u smeru ograde ili zida. U hladnim predelima prilino je
esta pojava bolesti prevremenog izumiranja stabla. im je uoite, oreite stablo do
zdravog tkiva i leti usmeravajte rast novih
izdanaka.

Posle vie godina, dugaki i zbijeni krakovi treba da se skrate, prorede ili uklone,
rezanjem ukoso nagore.
Opraivanje
U hladnijim predelima, runo opraivanje e pomoi formiranju plodova.
nega biljaka

izbor sorti
-

Alfred
Farmingdejl
Harglou
Murpark

zatita biljaka
Kajsije imaju sline tetoine i bolesti kao
breskve, ali su po pravilu zdravije i ne
obolevaju od kovrdavosti listova.
Najei problem kajsija je preuranjeno
izumiranje stabla, gljivino oboljenje koje
je ee u hladnijim predelima i na prevlaenom zemljitu. Cele grane se sue i
otpadaju, posle ega sok curi iz rane na
osnovi grane. Izbegavajte zimsko orezivanje i ostavite drvo da raste to vie da
biste smanjili dejstvo bolesti. Oreite sve
zaraene grane do zdravog tkiva.
Smea i siva plesan (botritis) uzrokuju
truljenje plodova. Uklonite zahvaene
plodove i oreite grane da biste poboljali protok vazduha. Smea plesan izaziva
uvenue cvetova i prevremeno izumiranje
stabla.
tetoine i bolesti manji su problem na
zemljitu koje je dobro odravano, u bati
koja privlai njihove prirodne neprijatelje.

Opta nega Pridravajte se saveta o zalivanju, ishrani i uklanjanju korova koji su


dati za druge voke.
Proreivanje U toplijim predelima ponekad se javlja preobilno cvetanje. Ukoliko
se plodovi ne prorede, stablo e raati
svake druge godine. Posle prirodnog opadanja u prolee, uklonite sve preostale oteene plodove. Proredite skupine plodova
tako da ostavite po jedan plod u njima, na
razmaku od 7 do 10 cm od drugih, ako su
gusto rasporeeni.
Berba Plodovi se lako odvajaju od grane
i meki su na dodir kad sazru. Nisu pogodni
za skladitenje.

SmOkve
Iako izgledaju egzotino, smokve nisu
teke za gajenje. Glavni problem u hladnijim predelima jeste da im se ogranii bujnost i podstakne raanje plodova. U sredozemnoj klimi smokve mogu da raaju
dvaput godinje, ali u hladnijim uslovima
raaju jednom. Ako su leta kratka i hladna, rod nije uspean. Nije im potrebno opraivanje, jer se cvetovi formiraju u embrionima plodova i samooplouju se.

kORenSke PODlOge

Korenska podloga

Rast

Konana visina
4,2 - 4,5 m

Razmak

Sv. Julijan A

Polubujan; pogodna je za
lepeze i bunove

4,5 - 5,5 m za
bunove i lepeze

Mladica breskve

Bujan; bolje podnosi vlanije


uslove od mladice kajsije;
pogodna za izdvojena stabla

6-8m

5-6m

Mladica kajsije

Bujan; pogodna za izdvojena


stabla

7,5 - 9 m

5,5 - 7 m

280

ORGANSKA BATA

Smokve se gaje na sopstvenom korenju i


ne kaleme se na korenske podloge.
lokacija i zemljite
Smokve najbolje uspevaju na toplim, suvim, osunanim mestima s dugom sezonom rasta. U hladnijim predelima najbolje
je da se gaje uza zid koji dobija maksimalnu koliinu suneve svetlosti. Zid treba da
bude visok najmanje 3 m, jer je drvo
smokve bujno, a svaka lepeza koja se oblikuje zauzima 3-4 m irine. Za oblikovanje
su potrebne vodoravne ice na razmaku od
30 cm. Smokvama vie prija bazno zemljite, ali nije neophodno dodavanje krea,
osim ako je pH vrednost nia od 6.
Jedan od naina ograniavanja rasta korena, a time i bujnosti drveta, jeste da se
smokva gaji u etvrtastoj rupi irine i dui-

ne 60-90 cm, ije su strane obloene betonskim blokovima ili ciglom. Dubina treba
da bude 60 cm, a dno prekriveno kamenjem u sloju od 30 cm. S takvim ogranienjem, drvo raa mnogo obilnije. U toplim,
suvim predelima takav postupak nije potreban. Smokve mogu da se gaje kao iz-

izbor sorti
- Smea turska
- Bela marsejska

Smokve koje sazrevaju


Novi zameci plodova, veliine zrna graka, formiraju se dok plodovi iz tekue sezone sazrevaju. Oni e prezimiti i poeti
da bubre sledeeg prolea.

ORezivanje i OBlikOvanje
Smokva kao bun
Prilikom
orezivanja

Smokva kao lepeza

Osnovna struktura formira se kao za Saveti za lepeze u zatvorenom ili na otvorenom prostoljivu oblikovanu kao sredinju vodi- ru gotovo su identini, ali smokvama koje se gaje u staklenicima potrebna je otvorenija struktura vie rairenih
lju (videti str. 273).
grana. Poetno orezivanje radi stvaranja osnovne strukture isto je kao za breskve i vinje (videti str. 275), ali
treba da se ostavi oko 30 cm razmaka izmeu grana.

U narednim Prolee Uklonite sve grane koje


godinama rastu ka sredini kronje da bi ostala
otvorena. Odsecite one grane koje
su oteene mrazom i proredite
ostale da biste spreili zbijenost.
Najrodnije su mlade, kratke i debele
grane, a sve izuzetno tanke treba da
se uklone. Cilj orezivanja je da se
stvori otvorena ili pljosnata struktura
kronje da bi se omoguio maksimalan prodor svetlosti. U toplijim krajevima, gde je vrelina sunca vei problem od mraza, cilj je da se stvori
uspravnija kronja koja e zaklanjati
sredinu.
Posle izvesnog vremena, na stablu
e se formirati dugake, gole grane.
Oreite ih u prolee tako da im ostane jedan pupoljak iz kog e nastati
nova grana.

Prolee Poto potpuno proe opasnost od mraza, ponite sistematski da uklanjate oteene, ukrtene ili loe
rasporeene grane i slabe i tanke izdanke. Uklonite sve
adventivne izdanke u nivou tla. Bez izuzetka oreite
stare grane koje su raale, tako da im ostane po jedan
pupoljak i podsecite vie jednogodinjih izdanaka blizu
sredine lepeze da biste podstakli rast novih grana.
Veite preostale neorezane bone izdanke u oblik lepeze, popunjavajui prostor na zidu, ali ostavljajui sredinu otvorenom. Ne dozvolite uspravan rast izdanaka u
sredini.
Do sredine leta Novi izdanci e izrasti du grana. Osim
na mestima gde je potrebno da se grane zamene, skratite sve izdanke tako da im ostane po pet listova. Na
skraenim izdancima formirae se zameci plodova koji
e narasti i sazreti sledee godine.
Jesen Uklonite sve nepotpuno formirane i nezrele plodove i na drvetu ostavite samo zametke plodova veliine zrna graka.

281

GAJENJE VOA

dvojeni bunovi, bez ograniavanja rasta


korenja. Konana visina moe da bude 8
m. Smokve su vrlo pogodne za gajenje u
saksijama (videti str. 211-212).
kupovina biljaka
Potraite biljke gajene u saksijama koje
su stare 2 godine, s dve jake grane ako
elite lepezu, a tri ili etiri ako planirate
bun, na oko 60 cm iznad zemljita. Birajte
rane ili srednje sorte, osim ako ne ivite u
toplini krajevima ili ako ste u mogunosti
da gajite smokve u stakleniku.
Priprema i sadnja
Ako gajite izdvojene bunove, pridravajte se saveta za jabuke. Za gajenje na
otvorenom prostoru, vano je da obezbedite dovoljno hranljivih sastojaka da bi
smokva imala dobar poetak. Kad pripremite rupu za saenje, u gomilu zemlje koju ste iskopali dodajte:

- jednu kofu od 10 litara batenskog


komposta;
- jednu manju lopatu iseckanog, dobro
zgorelog stajnjaka (ili kae od heljde ako
sadite u prolee);
- 75 g kae od mlevenih kostiju;
- 75 g kae od morske trave;
- mleveni krenjak, ako je pH vrednost
zemljita ispod 6.
Razdvojte korenje od zemlje iz saksije.
Postavite stablo smokve u rupu i sipajte
zemlju s gomile oko korenja, pazei da
stablo bude u nivou u kom je prethodno
bilo u zemlji. Za oblikovanje u bun ili lepezu, videti tabelu sa leve strane.
ishrana i suzbijanje korova
Stabla koje gajite uza zid sve vreme odravajte bez korova. Izdvojena stabla ponekad rastu bujno, pa moete da ih okruite

zatita biljaka
Smokve koje se gaje na otvorenom prostoru nemaju mnogo problema. Potrebna
im je zatita od ptica. U jesen zatitite zametke plodova od mraza ako je vremenskom prognozom najavljen. Uklonite sve
obolele plodove i listove; oreite sve uvele grane do zdravog tkiva.
Smokve koje se gaje u zatvorenom
prostoru ili na veoma toplim mestima na primer, uza zid - esto napadaju grinja
crveni pauk, titaste vai i druge tetoine iz staklenika. Redovno kontroliite biljke i unesite u staklenik odgovarajue bioloke agense suzbijanja tetoina. Orezujte grane i usmeravajte im rast tako da
formiraju otvorenu kronju koja e smanjiti opasnost od razvoja sive plesni.
Pokupite opalo lie i otpatke s drveta
krajem sezone i uklonite sve plodove koji
nisu sazreli (ali ne i zelene zametke plodova koji e sazreti naredne godine).
Za vie detalja, videti Problemi s biljkama, od A do , str. 397.

Smokva u stakleniku. Grane smokve treba da rastu na velikoj udaljenosti jedne od


drugih, jer prevelika zbijenost meu njima,
usled ustajalog vazduha, pogoduje razvoju
bolesti; osim toga treba voditi rauna da lie ne baca senku na plodove.

282

ORGANSKA BATA

travom kad se prime. Stablima koja rastu


neogranieno nije potrebna dodatna ishrana. Meutim, primercima koji se gaje u
ozidanim rupama, potrebna je godinja ishrana jer im je rast korenja ogranien.
Svakog drugog prolea po povrini prostrite 1 kofu od 10 litara batenskog komposta ili pola kofe dobro zgorelog stajnjaka, a
u naizmeninim godinama dodajte organsko ubrivo s dodatkom 75 g kae od morske trave.
Redovno zalivanje neophodno je stablima koja se gaje u zatvorenom prostoru, u
saksijama ili ukoliko se gaje uza zid u suvim uslovima.
Berba
U umerenim predelima plodovi e na otvorenom prostoru sazreti krajem leta.Tada
se opuste nadole i postanu meki na dodir.
esto im puca kora. Smokve je najbolje
jesti dok su svee, a mogu i da se sue.

leniCi
lokacija i zemljite
Lenici najbolje rastu na potpuno osunanim mestima i dobro oceditom zemljitu
s pH vrednou od 6 do 7. Iako je plodnost
zemljita neophodna, ako je prekomerna,
stabla postaju prevelika i ne raaju. Leska
je potpuno otporna, ali cveta izuzetno rano. Zato je neophodno da na mestu gde
ete gajiti lenik nema mraza. Plantae se
esto formiraju na obroncima i padinama
da bi se obezbedilo oticanje mraza.
Iako se leska oprauje vetrom, potrebna
joj je zatita od jakog vetra i prijaju joj ive
ograde koje funkcioniu kao vetrobrani.
kupovina sadnica
Zasadu (leskama) treba irok razmak;
kad dostigne konanu veliinu, jedna sadAko elite kvalitetne lenike koji se lako
beru, gajite drvo sa jednom formiranom
stabljikom.

nica zauzima prostor od 3,5 m. Kupite


dobro ukorenjene sadnice stare 2 ili 3 godine.
Leske se ne oprauju same, ve uz pomo drugih sorti, ali nisu sve sorte meusobno kompatibilne. Ako u blizini vae bate postoji divlja leska ili ona koja se gaji u
ivoj ogradi, ne bi trebalo da imate problema sa opraivanjem. Izbor sorti (videti na
sledeoj strani) prua podatke o kompatibilnosti sorti.
Priprema i zemljite
Pridravajte se optih saveta za jabuke
(videti str. 265) i odravajte bez korova
povrinu od najmanje 1 m u preniku oko
svakog stabla.
- Ujesen pripremite zemljite da bi bilo
spremno za sadnju ubrzo po opadanju lia.
- Neposredno pre saenja dodajte kau
od mlevenih kostiju u koliini od 125 g na
1 m2.
- Ako imate problem sa zeevima, postavite zatitnu spiralu na drvo.
- Posadite sadnicu na istu dubinu na kojoj je bila u rasadniku i dobro utabajte
zemlju oko nje.
Oblikovanje stabla i kronje
Leska moe da raste s vie stabala, kao
u divljini. Meutim, voka s jednim stablom ili standard, sa otvorenom, peharastom kronjom raa kvalitetnije plodove koji se lake beru.Takoe, uklanjanje korova
i prekrivanje zemljita laki su kad voka
ima samo jedno stablo. Da biste oblikovali
standard potrebno je da uradite sledee.

Posle saenja
- Uklonite sve izdanke koji rastu ispod
povrine kako bi ostalo samo jedno glavno
stablo. Oreite sve izdanke na visinu od 45
cm iznad zemljita. Posle toga kruna e se
prirodno formirati iznad tog nivoa.
U narednim godinama
- Svake godine krajem leta prelomite
napola sve bone grane koje rastu tokom
tekue sezone i due su od 30 cm. Osta-

283

GAJENJE VOA

izbor sorti

Odlomljene grane

Ameriki lenik (Corylus americana)


- Vinkler: umereno rodna sorta, otporna na istonu plamenjau. Oprauju je
druge amerike sorte.

Lomljenje ili brutiranje grana lenika


smanjuje bujnost rasta i pomae sazrevanju plodova. Takoe, podstie formiranje enskih cvetova.

Evropski lenik (C. avellana)


- Barselona: dobar ukus i pouzdan rod.
Delimino otporna na istonu plamenjau. Meusobno se oprauje sa sortama
bader i halov dinovski.
- Batler: krupni plodovi, dobar rod. Meusobno se oprauje sa sortama barselona i halov dinovski.
- Halov dinovski: dobar ukus, krupni
plodovi, delimino otporna na istonu
plamenjau. Meusobno se oprauje sa
sortama barselona i batler.

vite prelomljene delove da vise kao dodatna zatita od zime. Ovaj postupak, koji se
naziva brutiranje, smanjuje bujnost rasta, podstie formiranje enskih cvetova i
pomae sazrevanju plodova.
- Redovno orezujte sve izdanke koji izrastaju oko osnove stabla.
zatita biljaka
Leti se na liu javljaju gljivine pege i
pepelnica. Prekrijte zemljite temeljno i
zalivajte leske po veoma suvom vremenu. Otkidajte i odsecajte jako zaraene
listove i izdanke; u jesen pokupite sve otpatke s biljaka.
Obe vrste plamenjae lenika (istona i
zapadna) sasuuju grane. Zapadna uzrokuje male, etvrtaste pege na listovima,
koje u poetku izgledaju kao da su natopljene vodom, a kasnije postaju crvenkasto-smee. Na granama se formira i
gare. Zimi oreite zaraene grane. Starije biljke ree obolevaju od mladih.
Veliki problem lesaka u mnogim krajevima su veverice, koje beru zrele plodove.
Mlade lenike napadaju i crvi, koji u zrelim plodovima stvaraju okrugle rupe.
Obino je postotak napadnutih plodova
mali, pa ne zahteva posebnu panju.

- Zimi orezujte sve jake uspravne, oteene i brutirane grane na tri do etiri pupoljka.
- Orezivanjem dugakih grana i usmeravanjem njihovog rasta ka spolja odravajte visinu drveta koja je pogodna za branje.

Nega biljaka
Uklanjajte korov oko zasada i poetkom
jeseni prekrivajte zemljite slamom. Prekriva sklonite zimi. Svakog treeg prolea
dodajte dobro zgoreli stajnjak u koliini od
jednih kolica na 10 m2, a ee ako je rast
slab. Lenicima nije potrebno proreivanje.
Berba
Berba traje od kraja leta, kad su ljuske
plodova jo zelene, a jezgra sona, do sredine jeseni kad ljuske potamne, a jezgra
se uvrste i dobiju pun ukus. Plodovi koji
se poslednji oberu mogu da se uvaju do
sredine zime. Lenici ne mogu dugo da se
uvaju jer se sue bre od drugih vrsta jezgrastog voa. Za krae periode, drite ih u
friideru.

gajenje zainskog i lekovitog bilja


Zainsko i lekovito bilje, koje je poznato po mirisu, ukusu
i lekovitim svojstvima, lako se gaji na organski nain
Uite u bilo koju batu sa zainskim i
lekovitim biljem i doiveete kompletno
ulno iskustvo - biljke u njoj su izabrane
zbog mirisa, ali i zbog izgleda. Mnoge od
njih imaju neraskidive veze s istorijom oveka.To su biljke koje su vekovima pomagale ljudima da zaspu, ublaavale bol, odbijale insekte, umirivale bebe i zainjavale
pia. Zainsko i lekovito bilje i danas se gaji kako zbog korisnih osobina, tako i zbog
lepote. U ovom poglavlju bie rei o organskoj proizvodnji zainskog i lekovitog bilja,
uz podatke o berbi, uvanju i korienju
raznih vrsta. U njemu su i detaljni podaci o
tome koje biljke su pogodne za razliite
vrste zemljita i uslove, kao i o tome kako
da spreite nametljive vrste da zauzmu celu batu.

nevnom ivotu kao zaini za hranu i pie,


za poboljanje zdravlja i leenje bolesti.
Jednogodinje, dvogodinje, lukoviaste
i bunaste biljke, penjaice i drvee - sve
biljke mogu da imaju zainska i lekovita
svojstva. U mnogim sluajevima, upotrebljavaju se listovi, ali isto tako i drugi delovi biljaka, kao to su koren, plod, seme,
cvet, pa ak i kora drveta.Veina vrsta (ali
ne i sve) zainskog i lekovitog bilja bezbedna je za rukovanje i konzumiranje. Neke vrste su otrovne za ljude i ivotinje ak
i u malim dozama, zato se prema njima
treba odnositi s dunom panjom. Nikad
ne koristite nijednu biljku za koju niste
potpuno sigurni da je bezbedna i uvek se
posavetujte s lekarom ili drugim medicinskim radnikom pre nego to je upotrebite
u medicinske svrhe.

ta je zainsko i lekovito bilje?


Najira definicija zainskog i lekovitog
bilja jeste da su to biljke koje se koriste za
konkretne svrhe zbog svojih kulinarskih,
medicinskih, aromatinih i ukrasnih svojstava. U ranijim periodima, ljudi su ih koristili za mnotvo potreba: neke su upotrebljavane za bojenje i ienje tkanina,
druge su imale uloge u ceremonijama i ritualima. Mnoge su se koristile u svakodizbor biljaka
Sadite biljke po sopstvenom ukusu. Birajte ih zbog mirisa, lia, kulinarskih svojstava ili jednostavno zbog lepote, pored
drugih ukrasnih biljaka u bati. Za mnoge
lekovite biljke treba veoma paljivo birati
mesto u porodinoj bati.

Organska proizvodnja zainskog i


lekovitog bilja
Zainsko i lekovito bilje lako se gaji, prelepo izgleda i, u mnogim sluajevima, nema problema sa tetoinama i bolestima.
To to ga gajite sami, znai da ete pri ruci
imati svee biljke kad god vam zatrebaju,
a primena organskih metoda znai da moete da budete sigurni da biljke nisu tretirane pesticidima.
Gajenje zainskog i lekovitog bilja poveava raznovrsnost bate, to je jedno od
kljunih naela uspenog organskog sistema. U velikom izboru biljaka, gotovo sigurno moe da se pronae odgovarajua za
svaku situaciju. Zainsko i lekovito bilje
moe da se penje, kotrlja, da puzi, formira
guste prekrivae zemljita ili da se gaji uza
zidove. Neke vrste dobro uspevaju na

285

GAJENJE ZAINSKOG I LEKOVITOG BILJA

movarnom zemljitu, druge na vrhu zida,


u pukotinama izmeu ploa za staze, ispod
drvea ili na livadama - uspenost zavisi od
prilagoenosti vrste odreenim uslovima.
Biljke variraju i u veliini: od siune, prizemne korzikanske nane (Mentha requienii) do dinovskih, kao to su anelika ili
miloduh, koje dostiu 2 m visine. Zainsko
i lekovito bilje gaji se i samo zbog izgleda.
Neke vrste imaju fantastine cvetove, druge su na ceni zbog lia, a sve imaju neto
ime mogu da obogate batu.
Mnoge vrste privlae divlje ivotinje: ptice jedu seme i bobice, leptiri i pele uivaju u nektaru i polenu, a korisni insekti polau jaja blizu mesta na kojima su biljne
vai i druge tetoine. U tekstu gore levo
dati su neki primeri. Gusti zasad biljaka koje prekrivaju zemljite, kao to je timijan,
stvara stanite za mnoge korisne vrste, ukljuujui bube, paukove i abe.
gajenje biljaka zbog ukusa
Zainsko bilje je izvor brojnih raznovrsnih ukusa, kako za slatka, tako i za slana
jela. Moe da se dodaje supama, sosovima, paprikaima, salatama, pitama, hlebu
i svemu to se jede! Iako se zainske biljzainsko i lekovito bilje koje
privlai divlje ivotinje

Pele
Boraina, vlaac, medunika, alfija, timijan, eljika, nana
Korisne insekte
Neven, komora, hajduka trava, maslaak, anelika, korijander, povrati, vrati
Leptire i moljce
Nourak, maja metvica, konoplja, petrovac, odoljen, lavanda, podbel, potonjak
Ptice
Mak, rua, eljika, zova, glog
Indeks obinih i botanikih naziva nalazi se na
str. 290.

Plavi kao nebo


Cvetovi boraine su karakteristino plavi,
ali ponekad mogu da budu i beli.

ke lako nabavljaju u suenom obliku, ukus


im je daleko bolji kad su svee. Recepti u
kojima se trae sueni zaini mogu lako da
se prilagode sveim biljkama, udvostruavanjem navedenih koliina. Uz malo prakse, moi ete po ukusu da procenite potrebne koliine. Dobar savet je da ponete
samo s jednom ili dve zainske biljke po
receptu, dok se ne upoznate sa ukusom i
nauite kako da kombinujete vie biljaka
za savren utisak.
Preparati i ukraavanje
Aromatine biljke tradicionalno se koriste za odbijanje moljaca i insekata i odravanje sveeg mirisa sloene odee i posteljine. Njihove meavine i danas su popularne i prodaju se u vreicama ili kutijama.
Lekovito bilje ini vaan deo kozmetike
industrije, u kojoj se koristi za proizvodnju
ulja za kupanje, ampona, krema i losiona.
Mnoge starinske preparate moete i sami
da napravite, to e biti mnogo jeftinije
nego da ih kupujete.
Uloga biljaka u ritualima i ceremonijama
bila je uoljivija u drevnim vremenima, ali
postoji i danas, u primerima ukraavanja
domova imelom, brljanom i zelenikom
pred novu godinu. Neke vrste biljaka danas se cene samo zbog ukrasnih kvaliteta,
bilo u batama, u sveim ili suenim cvetnim aranmanima.

gDe Da gajite zainSkO i


lekOvitO Bilje
Zainsko i lekovito bilje raste u razliitim
uslovima, od svega nekoliko zaina koje
moete da gajite u saksiji na prozorskom
simsu do bujne divlje bate pune eljike,
koprive i kupine. Sadite prema linom ukusu i planovima za upotrebu: nekoliko biljaka moe nasumino da se rasporedi po celoj bati, ali ako planirate veu proizvodnju
biljaka za kuvanje ili suenje, bie vam lake da za to odvojite zasebnu parcelu. Najbolje rezultate postii ete ako grupiete
biljke prema potrebama za njihov uspean
rast umesto prema svrsi.

286

Stvaranje bate sa zainskim i


lekovitim biljem
Formalna bata sa zainskim i lekovitim
biljem zasniva se na sistemu staza i leja,
esto obrubljenih niskim ivim ogradama.
Da biste je odravali urednom, bie potrebno da joj posvetite mnogo vremena, da
potkresujete ivu ogradu dva do tri puta
godinje i paljivo ukljanjate korov. Temeljna priprema leja i staza pre poetka
sadnje neophodna je ako elite da kasnije
izbegnete probleme s korovom. Neformalna parcela s biljem veoma je privlana, a
zainsko i lekovito bilje moete da meate
i sa cveem, bunjem i povrem. Sadite ga
u leje i rubove, uza zidove i ograde - u
stvari, bilo gde gde imate slobodnog prostora!
Biljke koje podnose senku
Zainsko i lekovito bilje kom prija arena
hladovina odlino uspeva u blizini bunova
ili pored manjeg drvea. Zemljitu na kom
ga sadite jednom godinje treba da dodate obogaiva niske klase plodnosti, da
biste postigli dejstvo slino liu koje trune, a koje postoji u umama. Biljke prekrivai zemljita koje bujno rastu mogu da se
otmu kontroli ako su u povoljnim uslovima,
zato ih redovno kosite, uklanjajte dolazee
izdanke da biste im ograniili irenje ili ih
sadite u saksijama.
Biljke koje podnose suu
Vrste zainskog i lekovitog bilja koje
podnose suu izgledaju fantastino kad
rastu zajedno na potpuno osunanom
mestu i dobro oceditom zemljitu. Za njih
je idealan deo bate koji je prirodno suv.
Za prekrivanje zemljita oko biljaka koristite ljunak da biste lake suzbijali korov i
odravali zemljite pri osnovi biljaka suvim. Ove biljke dobro uspevaju i u saksijama, u kojima moete da im stvorite idealne uslove zemljita, kao i da ih pomerate
po bati da biste najbolje iskoristili osunana mesta.

ORGANSKA BATA

Biljke za razliita mesta

Za formalne ive ograde


- imir
- Dupac
- Podubica
- Gorska metvica
- Ruzmarin (izaberite sortu Rosmarinus
officinalis uspravni gospoice Desop)
- Lavanda (naroito Lavandula anguistofolia Mansted i Hidkot)
Za neformalne rubove
- Alpska jagoda
- Vlaac
- Perun
- Timijan
- empresolika santolina
Za senovita mesta
- Ivica
- Metiljka
- Patuljasti gavez
- Zelenika
- Ljubiica
- Medunika
- Lazarkinja
- Ljiljan
- Naprstak
Za sune predele
- Pelin (pelen)
- Lavanda
- Ruzmarin
- alfija
- Timijan
- empresolika santolina
- Kari
Za vlana zemljita
- Konopljua
- Suruica
- Vodena metvica
- Valerijana (maja trava)
Za staze
- Vrkuta
- Korzikanska metvica
- Puzavi ubar
- Puzavi timijan
Indeks obinih i botanikih naziva nalazi se na
str. 290.

287

GAJENJE ZAINSKOG I LEKOVITOG BILJA

Biljke za vlana zemljita


Zainsko i lekovito bilje kom prija vlano
zemljite dobro uspeva na prirodno movarnim mestima, a njih moete da stvorite
i pored batenskog jezerceta (videti Jezerca za divlje ivotinje, str. 198-201). Tokom
toplog leta bie potrebno da odravate
nivo vode u jezercetu.
Biljke za staze
Za saenje izmeu ploa na stazama
odaberite niske biljke koje uspevaju u suvim uslovima. Napunite prostor izmeu
ploa kompostom i u prolee posejte seme
direktno u zemlju. Zalivajte i izbegavajte
da hodate po biljkama dok se ne prime.
Biljke za povrtnjake
Lisnatim biljkama kao to su krbuljica,
korijander, ubar i miroija, prija plodnije
zemljite koje je uobiajeno u povrtnjacima. Ove vrste zainskog bilja najbolje je
sejati u prolee, direktno, kad se zemlja
dovoljno zagreje.
Biljke u saksijama
Mnoge vrste zainskog i lekovitog bilja
dobro uspevaju u saksijama (videti Batovanstvo u saksijama, str. 209). Moete da
koristite bilo koju vrstu posuda dubine najmanje 30 cm, s rupom za oceivanje.
Na dno saksije stavite malo kamenja,
zatim je napunite organskom meavinom
zemljita opte namene (videti str. 113114). Za ruzmarin, kom vie odgovara siromano zemljite, umeajte malo sitnog
ljunka da biste obezbedili bolje oceivanje. Ne stavljajte vie od 1 dela ljunka na
5 delova meavine zemlje, u zavisnosti od
potreba biljke. Najmanje jednom dnevno
po sunanom vremenu proveravajte nivo
vlage i zalivajte po potrebi.

nega zainSkiH i lekOvitiH


Biljaka
Veina vrsta zainskih i lekovitih biljaka
prilino lako se gaji organski. Sledite smernice koje su ovde date da biste osigurali
uspeno gajenje biljaka koje ste odabrali.
Priprema zemljita i saenje
Pre saenja proverite koji uslovi zemljita odgovaraju biljkama koje ste odabrali
(videti str. 289). Mnoge vrste odlino uspevaju na dobro oceditom zemljitu bez
mnogo hranljivih sastojaka. Ako je vae
zemljite plodno, dodajte mu obogaiva
niske klase plodnosti da biste poboljali
oceditost. Pomoi e i izdizanje leja. Kao
kratkorono reenje, dodajte nekoliko aka peska ili ljunka na dno rupe za saenje. Vrstama kojima odgovara plodnije
zemljite koristie dodavanje obogaivaa
srednje klase plodnosti. Uklonite sav korov, naroito viegodinji, kao to je paja
trava.
Odravanje
Sa bunastih biljaka, kao to su lavanda
i alfija, uklonite stabljike koje cvetaju.
Uinite to posle cvetanja. Oreite ih u prolee da biste im ograniili veliinu i spreili da ogole i odrvene pri osnovi.
jak i osetljiv
Poznat po raznovrsnosti, otporni neven
(Calendula) raste bujno na veini vrsta
zemljita, iako mu odgovara fina ilovaa.
Obilno se rasejava sam, zato ukoliko elite to da spreite uklanjajte sve uvele
cvetne glavice. Za razliku od nevena,
osetljivom bosiljku potrebna je toplota,
sunce i zatita od vetra, mraza i ege.
Gajite rasad u zatvorenom prostoru, a
presadite ga tek kad bude dovoljno toplo.
U hladnijim predelima, najbolje je da se
bosiljak gaji u stakleniku ili plasteniku.

288

Uvek uklanjajte cvetove ako elite da


uberete maksimalnu koliinu najkvalitetnijeg lia. Otkidajte vrhove bilja da biste
podstakli bunast rast i odsecajte sve jednobojne izdanke na arenim biljkama.
Grupe viegodinjih biljaka najbolje je deliti svake 2 do 3 godine, u prolee ili jesen
(videti Deoba viegodinjih biljaka, str.
175). Isplatie vam se da svake godine
uzimate reznice s mekih bunastih biljaka
kao to su neke sorte lavande koje esto
ne mogu da preive zimu.
Razmnoavanje
Mnoge vrste zainskog i lekovitog bilja
lako se gaje u bati. Jednogodinje i dvogodinje biljke kao to su perun i bosiljak
gaje se iz semena. Neke viegodinje vrste, kao to su komora i vlaac, takoe se
lako gaje iz semena i same se rasejavaju.
Ne zaboravite da gajeni varijeteti ne rastu
uvek iz semena niti proizvode seme. U tom
sluaju, jedino reenje je vegetativno razmnoavanje - pomou reznica, oiljavanjem ili deobom, zavisno od vrste.
nametljive vrste
Ako se prepuste same sebi, vrste koje
imaju bujan rast esto prekriju batu. Takve vrste odline su za gajenje u divljini. U
drugim uslovima, treba da im se ogranii
rast. Ukopajte veliku saksiju ili kofu sa uklonjenim dnom ili sa dodatnim rupama za

ORGANSKA BATA

oceivanje i posadite nametljivu biljku u


nju. Oreite sve bujne i puzave izdanke koji se ukorenjuju i delite biljku svake 2 do 3
godine. Neke nametljive vrste bogato se
rasejavaju. Uklanjajte cvasti pre nego to
se seme formira ili posecite u prolee motikom mladice.
Bujne vrste zainskog i lekovitog
bilja

Nametljive vrste
- Ljoskavac
- Gavez
- Metljika
- Nana
- Sapunjaa
- Metvulja
- Ren
- Vrati
Bujne vrste koje se same rasejavaju
- Vlaac
- Nourak
- Vrkuta
- Matoina
- ehulja
- eljika
- Podbel
- Jurnica
- Povrati
- Neven
- Boraina
Indeks obinih i botanikih naziva nalazi se na
str. 290.

Osvajaica rubova
Boraina, s krupnim,
jakim rozetama listova,
nametljiva je biljka koja
se sama rasejava. Iako je
veoma lepa, gui manje
susede.

289

GAJENJE ZAINSKOG I LEKOVITOG BILJA

POPUlaRne vRSte zainSkOg i lekOvitOg Bilja


(vidi kolorne slike na str. 466-467)

VLAAC
Otporna viegodinja biljka, visoka 30 cm. Koriste
se i listovi i cvetovi. Ruiasti cvetovi privlae pele.
Idealna lokacija Osunano, vlano, plodno zemljite, ali podnosi i senku i veinu drugih vrsta zemljita.
Gajenje Dodajte zemljitu pre sadnje obogaiva
srednje klase plodnosti. Posle cvetanja oreite na 5
cm da biste podstakli nove izdanke. Sejte krajem
prolea. Podelite grupe koje su se primile u prolee
ili jesen.
PERUN
Dvogodinja biljka. Prilino otporan, ali mu je zimi
potrebna zatita u hladnijim predelima. Visok je do
30 cm. Postoje sorte s kovrdavim i ravnim listovima.
Idealna lokacija Delimina senka i vlano, plodno
zemljite. Dobro uspeva u saksijama.
Gajenje Sejte u vieelijske plitice na blagoj temperaturi (idealno 18 C) ili direktno u zemlju, kad se zagreje. Sejte u prolee i leti ako elite letnju berbu, a
krajem leta ako elite da ga gajite zimi u zatvorenom
prostoru. Napadaju ga argarepine muve i virusi.
BOSILJAK
Osetljiva viegodinja biljka koja se gaji kao jednogodinja. Visina joj je 30-45 cm. Sorte variraju u veliini listova, boji i ukusu.
Idealna lokacija Staklenik, plastenik ili osunano,
zaklonjeno mesto na otvorenom. Siromano, dobro
ocedito zemljite. Uspeva i u saksijama.
Gajenje Sejte u zatvorenom prostoru krajem prolea i poetkom leta na 13C. Dodajte zemljitu pre
sadnje obogaiva srednje klase plodnosti. Otkidajte vrhove bunastih izdanaka; uklanjajte cvetove da
biste podstakli rast listova
LOVOR
Zimzeleni bun ili malo drvo. Osetljiv na mraz, naroito dok je mlad, a posebno sorta sa zlatnim listovima, aurea. Visine je 3-6 m. Moe da se orezuje.
Dobar je za topijarne forme.
Idealna lokacija Zaklonjeno, osunano mesto na siromanom, dobro oceditom zemljitu. Uspeno se
gaji u saksijama.
Gajenje Svakog prolea kad sadite i prekrivate
zemljite dodajte zemljitu obogaiva srednje klase
plodnosti. Orezujte leti po potrebi. Zatitite biljku na

mestima koja su izloena vetru i mrazu. Napadaju


ga titaste vai.
KOMORA
Otporna viegodinja biljka, visoka 2 m. Koriste se
listovi, stabljika i seme. Cvetovi privlae mnoge vrste korisnih insekata. Sorta purpureum ima listove
bronzane boje.
Idealna lokacija Osunano mesto, na dobro oceditom, plodnom zemljitu.
Gajenje Prilikom sadnje dodajte zemljitu obogaiva srednje klase plodnosti. U prolee odsecajte
uvele stabljike sa cvetovima. Sejte u prolee; sam
se rasejava. Biljke koje su se primile delite u prolee ili u jesen.
LAVANDA
Otporan zimzelen bun, visok 60-100 cm. Cvetovi
su vrlo privlani za pele i leptire. Ima mnogo sorti,
od osetljive puzave, preko patuljaste, do ruiaste i
bele.
Idealna lokacija Osunano, zaklonjeno mesto na
siromanom, dobro oceditom zemljitu. Ne podnosi
prevlaenost.
Gajenje Orezujte u prolee. Uklonite cvasti posle
cvetanja. Biljkama je potrebna zamena na svakih 35 godina. Uzimajte reznice u prolee ili leto, ili oiljavajte u prolee.
NANA
Otporna viegodinja biljka, visoka 3-100 cm. U prodaji su mnoge sorte, ukljuujui Mentha x gracilis,
Mentha spicata i Mentha x piperita. Nametljiva je i
iri se pomou sekundarnih izdanaka i semena. Sadite je u saksijama da ograniite rast.
Idealna lokacija Delimina senka; vlano, ali ne
prevlaeno zemljite.
Gajenje Prilikom sadnje ili deobe dodajte zemljitu
obogaiva srednje klase plodnosti. Oreite do zemlje u jesen. Delite svake 2-3 godine. Razmnoavajte
pomou korenskih reznica ili deobom biljaka koje su
se primile.
RUZMARIN
Zimzelen bun. Visok je 1-1,5 m. Postoje mnoge
sorte, razliite otpornosti, ukljuujui patuljaste,
puzave i arene. Patuljaste sorte mogu da se orezuju kao iva ograda.
(nastavak na sledeoj strani)

290

ORGANSKA BATA

(nastavak sa prethodne strane)


Idealna lokacija Zaklonjeno, osunano mesto.
Dobro ocedito zemljite niske plodnosti. Ne podnosi
prevlaeno zemljite.
Gajenje Orezujte u prolee. Osetljivim sortama zimi
je potrebna zatita. Uzimajte meke reznice u prolee, poluzrele leti. Oiljavajte grane koje su se primile u prolee.
KORIJANDER
Jednogodinja biljka. Visok je do 70 cm. Gaji se
zbog listova i semena. U prodaji su specijalne sorte
koje se gaje zbog listova.
Idealna lokacija Osunano mesto na lakom, ali
plodnom zemljitu. Koriste mu zatitna zvona ili plastenik.
Gajenje Sejte direktno u zemlju od prolea do jeseni da biste imali neprekidnu proizvodnju listova. Po
toplom vremenu brzo proizvodi seme. Pre sadnje
dodajte zemljitu obogaiva srednje klase plodnosti. Redovno berite listove, ako elite da ih koristite,
ili ostavite biljke da cvetaju da bi proizvele seme.
TIMIJAN
Zimzelen bun. Visok je do 30 cm. Postoje mnoge
sorte, ukljuujui one sa aromom limuna, listovima
zlatne boje i arene. Puzavi timijan je dobar za prekrivanje zemljita.
Idealna lokacija Suvo, osunano mesto na siromanom, dobro oceditom zemljitu. Ne prija mu
zimska vlaga. Dobro uspeva na ljunku, stazama i u
kamenitim batama.

Gajenje Orezujte posle cvetanja. Oiljavajte u prolee ili uzimajte reznice poetkom leta. Puzavi timijan moe da se deli.
ALFIJA
Zimzelen bun. Visoka je 60-90 cm. Postoje mnoge
sorte, ukljuujui ljubiaste i arene. Cvetovi privlae pele.
Idealna lokacija Osunana. Siromano, lako, dobro
ocedito zemljite.
Gajenje Orezujte u prolee. Ne preivi uvek zimu,
zato uzimajte reznice. Osetljiva je na pepelnicu. U
prolee i poetkom leta uzimajte reznice od novih
izdanaka.
ESTRAGON
Viegodinja biljka. Visoka je 60 cm. Popularan je
kao dodatak vinskom siretu. Ima blai ukus od
ruskog estragona, koji je nametljiv.
Idealna lokacija Osunana, na lakom, dobro oceditom, siromanom zemljitu. Ne podnosi prevlaenost.
Gajenje Uklanjajte cvasti da biste podstakli rast
listova. Zimi zatitite koren od vlage. Ne moe da se
gaji iz semena. U prolee ga delite ili uzimajte
korenske reznice.

OBini i BOtaniki nazivi


Specijalizovani rasadnici zainskog i lekovitog bilja obino prodaju vrste pod njihovim
botanikim nazivima. I u veini batenskih
centara, osim nekolicine biljaka za kuvanje, vrste su rasporeene po botanikim
nazivima. Mnoge biljke koje se koriste kao
zainske ili lekovite, lepe su same po sebi
kao batenske biljke. Pogledajte spisak u
nastavku i verovatno ete shvatiti da ve
gajite neke takve vrste (ili njihove bliske
srodnike). Uvek pre upotrebe proverite da
li je odreena biljka jestiva.
- Alpska jagoda Fragaria vesca
- Anelika Angelica archangelica
- Pelin, pelen Artemisia

- Bosiljak Ocimum basilicum


- Lovor Laurus nobilis
- Metvulja Monarda
- Boraina Borago officinalis
- imir Buxus
- Ivica Ajuga reptans
- Maja metvica Nepeta cataria
- Kamilica Chamaemelum nobile
- Krbuljica Anthriscus cerefolium
- Kineski vlaac Allium tuberosum
- Ljoskavac Physalis alkekengi
- Vlaac Allium schoenoprasum
- Podbel Tussilago farfara
- Gavez Symphytum officinale
(nastavak na sledeoj strani)

291

GAJENJE ZAINSKOG I LEKOVITOG BILJA

- Patuljasti gavez Symphytum grandiflorum


- Korijander Coriandrum sativum
- Korzikanska nana Mentha requienii
- Metiljka Lysimachia nummularia
- Kari Helichrysum italicum
- Maslaak Taraxacum officinale
- Miroija Anethum graveolens
- Zova Sambucus nigra
- Nourak Oenothera biennis
- Komora Foeniculum vulgare
- Povrati Tanacetum parthenium
- Naprstak Digitalis
- Beli luk Allium sativum
- umbirova nana Mentha x gracilis
- Glog Crataegus monogyna
- Konopljua Eupatorium cannabinum
- Srebrno cvee Lunaria annua
- Oajnica Marrubium vulgare
- Ren Armoracia rusticana
- Blagovan Hyssopus officinalis
- Jurnica Polemonium caeruleum
- Vrkuta Alchemilla mollis
- Lavanda Lavandula
- Matoina Melissa officinalis
- urevak Convallaria majalis
- Miloduh Levisticum officinale
- Medunika ili plunjak Pulmonaria officinalis
- Bro Rubia tinctorum
- Majoran Origanum majorana
- Beli slez Althaea officinalis
- Suruica Filipendula ulmaria
- Nana Mentha
- Origano Origanum
- Florentinska perunika Iris germanica
podv. florentina

- Perun Petroselinum crispum


- Metvica Mentha pulegium
- Paprena nana Mentha x piperita
- Zelenika Vinca major, V. minor, Mentha
suaveolens
- Mak Papaver
- Neven Calendula officinalis
- Ljubiasta poljska iarka Echinacea purpurea
- Rua Rosa
- Ruzmarin Rosmarinus officinalis
- Rutvica Ruta graveolens
- alfija Salvia officinalis
- Santolina Santolina chamaecyparissus
- Kotrljan Eryngium
- Sapunjaa Saponaria officinalis
- Boje drvce Artemisia abrotanum
- Batenska nana Mentha spicata
- ubar Satureja hortensis
- ehulja Myrrhis odorata
- Ljubiica Viola odorata
- Vrati Tanacetum vulgare
- Estragon Artemisia dracunculus
- Ruski estragon Artemisia dracunculus
podv. dracunculoides
- eljika Dipsacus fullonum
- Timijan Thymus vulgaris
- Puzavi timijan Thymus serpyllum, T. praecox
- Valerijana, maja trava Valeriana officinalis
- Podubica Teucrium chamaedrys
- Vodena metvica Mentha aquatica
- Gorska metvica Satureja montana
- Lazarkinja Galium odoratum
- Hajduka trava Achillea millefolium

BeRBa i Uvanje zainSkOg


i lekOvitOg Bilja

Bujne vrste, kao to su nana ili gavez, mogu da se orezuju do zemlje dva ili tri puta
u toku sezone, bez bojazni da e im to
smetati.

Male koliine zainskog i lekovitog bilja


mogu da se beru tokom cele sezone rasta
i da se koriste svee. Berba veih koliina,
za suenje ili korienje na neki drugi nain, zahteva drugaiji postupak. Kako god
da odluite, uvek berite paljivo, tako da
ne ostavite biljku golu. Po pravilu, nikad ne
berite vie od treine biljke odjednom.

kada da berete
Ne berite viegodinje biljke pre nego
to se prime. To je obino tokom ili posle
druge godine rasta. Nikad ne berite biljke
koje izgledaju slabo ili se bore da narastu.

292

Veina lisnatih zainskih i lekovitih biljaka dostie najjai ukus neposredno pre otvaranja cvetova. Posle toga, tekstura i
ukus listova menjaju se jer biljka usmerava energiju na razvoj cvetova i semena.
Uklonite sve cvetove da biste produili proizvodnju novih listova, osim ako ne gajite
biljku zbog cvetova ili semena.
Zainsko i lekovito bilje koje se sui treba da se bere sa to manje vlage. U idealnom sluaju, to treba da bude po suvom,
toplom, ali ne i previe sunanom vremenu. Idealno doba dana je posle isparavanja none vlage, ali pre nego to sunce
izazove isparavanje osetljivih eterinih
ulja. U veini sluajeva to je otprilike sredina prepodneva, zavisno od klime i vremenskih uslova.
Uvek kad seete koristite otre makaze
za orezivanje da biste izbegli nepotrebno
oteivanje ostatka biljke. Ono to oberete skupljajte brzo, i odmah unesite u prostoriju da biste smanjili slabljenje ukusa i
kvaliteta.
Priprema zainskih i lekovitih
biljaka za uvanje
Suenje je odlian nain uvanja zainskog i lekovitog bilja izvan sezone. Mnogi
listovi i seme savreno zadravaju ukus
kad se osue, a ako se pravilno uskladite
mogu da traju do godinu dana. Obezbeivanje idealne temperature i provetravanja
za suenje pojedinanih biljaka nije lako u
kunim uslovima, a moda e i delimino
izgubiti ukus i boju. Neke biljke ne zadravaju dobar ukus kad se osue, i najbolje ih
je koristiti svee ili konzervirane na neki
drugi nain (videti sledeu stranu). Sav
materijal proverite paljivo pre suenja i
odbacite sve obolele ili oteene delove.
Postoje dva glavna naina suenja biljaka: vezane u bukete ili rasprostrte po ravnim povrinama. U prodaji su i elektrine
suilice. Koji god nain da primenjujete,
najbolje je da svaku vrstu suite zasebno,
jer se ne sue za isto vreme. Odaberite zatamnjeno, isto, suvo, dobro provetreno
mesto, bez praine i insekata. Uvek suite

ORGANSKA BATA

biljke van direktnog sunca, jer e tako


izgubiti manje boje i ukusa.
Suenje u buketima
Pravite male bukete. Neka vam mera bude da skupite onoliko stabljika koliko moe
komotno da vam stane u aku. Okaite
biljke naopake; tako e sauvati izgled
ako planirate da ih koristite kao ukras. Koristite gumice za vezivanje jer e se one
uvanje semena
Veite buket ubranih biljaka, umotajte ga
paljivo u novine ili papirnu kesu i suite
okaen naopake da biste sakupili seme.

zainsko i lekovito bilje za uvanje

Biljke za kuvanje koje se dobro sue


- Lovor
- Nana
- Ruzmarin
- alfija
- Estragon
- Timijan
Biljke koje se sue za ukraavanje
- Ljoskavac
- Srebrno cvee
- Mak
- Kotrljan
- eljika
- Hajduka trava
Biljke za zamrzavanje
- Bosiljak
- Boraina (cvetovi)
- Krbuljica
- Vlaac
- Komora (listovi)
- Perun
- ubar
Biljke za zainjavanje vinskog sireta
- Zova (cvetovi)
- Vlaac (cvetovi)
- Estragon
- Beli luk
- Lavanda (cvetovi)
Indeks obinih i botanikih naziva nalazi se na
str. 290.

293

GAJENJE ZAINSKOG I LEKOVITOG BILJA

skupiti zajedno s biljkama. Imajte u vidu


da e posle izvesnog vremena gumice pui
i da ih treba zameniti. Ako elite da skupljate seme, labavo veite veliku papirnu
kesu ili novine preko zrelih cvasti (videti
prethodnu stranu).
Suenje na reetkama ili pliticama
Da biste biljke suili na ravnoj povrini,
otkinite listove sa svake stabljike i poreajte ih u jednom sloju na reetku ili pliticu.
Nastojte redovno da proveravate da li se
biljke dobro sue i okreite esto krupnije
listove da bi se ravnomerno osuili.Takoe,
pogledajte da li ima znakova plesni ili truljenja i uklonite ih. Biljke su spremne za
upotrebu kad postanu krute na dodir, ali
ne i krte. Kad ih zgnjeite treba da se mrve, ali ne i raspadaju.
Kad se biljke osue, spakujte ih u posude s hermetikim zatvaranjem da biste
spreili da ponovo upijaju vlagu iz vazduha. Za to su pogodne staklene tegle, konzerve ili posude s poklopcem koji se zavre. Drite ih na zatamnjenom, prohladnom, suvom mestu. Veina suenih biljaka
zadrava ukus do godinu dana, ali najbolje
je da pre toga roka obnovite koliine.
zamrzavanje
Zamrzavanjem se uva ukus, ali ne i izgled biljaka. To je odlian nain uvanja
biljaka iji se listovi ne sue dobro, kao to
su bosiljak, perun, komora i vlaac. Da
biste ih zamrznuli, operite ih, iseckajte i
stavite u posudu za kockice leda. Sipajte
vodu i stavite u zamrziva. Kad se kockice
zamrznu, izvadite ih i stavite u plastinu
kesu ili kutiju i drite u zamrzivau dok
vam zain ne zatreba. Dodajte ih jelu pri
kraju kuvanja. Naroito su pogodne za supe, paprikae i sosove.
aure maka
Suve aure maka izgledaju odlino kao
ukras. Kad im se otvori vrh, seme moe
da se istrese kao iz posude za biber.

vinsko sire sa zainskim biljkama


Neke biljke tradicionalno se koriste za
zainjavanje vinskog sireta. Takvo sire je
odlian zain majonezu, prelivima za salate i drugim jelima za ije pripremanje je
neophodno. Koristite blago vinsko sire,
kao to je jabukovo ili belo; balzamiko nije
pogodno, jer mu je ukus ve dovoljno jak.
Recepti sa suenim biljkama

Jednostavna meavina
- Ruine latice
- Cvetovi i listovi lavande
- Listovi matoine
- Latice nevena
Koristite jednake koliine ovih suenih biljaka. Izmeajte ih i ostavite u iniji ili zatvorenoj posudi. Kako aroma polako slabi,
dodajte po nekoliko kapi aromatinog
ulja po vaem izboru da biste obnovili
miris.
Vreica za oputajuu kupku
- 1 kaika cvetova kamilice
- 1 kaika cvetova lavande
- 2 kaike ovsene ili kukuruzne prekrupe
Dobro izmeajte sastojke pa ih stavite na
sredinu etvrtastog komada pamune
tkanine ili velike platnene maramice. Skupite ivice i veite trakom ili kampom.
Okaite vreicu tako da je preliva mlaz
tople vode kojim punite kadu. Takoe,
moete da je koristite i kao suner za kupanje, koji isputa oputajui, mleni sok
od ovsene ili kukuruzne kae.
Vreica za osveavanje posteljine ili
odee
Napravite malu vreicu od fine pamune
tkanine. Napunite je jednakom koliinom
suenih biljaka koje moete da birate sa
ovog spiska po sopstvenom ukusu (moete da koristite i cvetove i listove).
- Lavanda
- Pelen
- Ruzmarin
- Santolina
- alfija
- Metvica
- Matoina

294

Stavite iseckane ili izgnjeene biljke u iniju i sipajte vinsko sire preko njih. Prekrijte iniju i ostavite da stoji oko 2 sedmice da bi sire upilo aromu, vodei rauna
da biljke sve vreme budu potopljene. Procedite meavinu kroz pamunu tkaninu ili
filter za kafu i proverite kakav joj je ukus.

ORGANSKA BATA

Ako nije dovoljno jak, ponovite postupak s


novom koliinom biljaka. Ako je prejak,
razblaite meavinu istim siretom. Sipajte u istu flau ili teglu, ali pazite da sire
ne doe u kontakt s metalnim poklopcem
jer e izazvati ranje.

gajenje povra
Povre je logian poetak za sve koji ele
da preuzmu kontrolu nad onim ime se hrane
Nema snanije veze sa ivim zemljitem,
zemljom i godinjim dobima od hrane koju
ste sami posejali, proizveli i ubrali. Povre
moe da se gaji maltene svuda - nije neophodno imati tradicionalnu batu da bi se
proizvodila sigurna, zdrava hrana. Gajenje
nekih vrsta povra daje brze rezultate - na
primer naklijala semena - i moe se jesti
ve posle nekoliko dana. Veina moe da
se ubere za nekoliko sedmica ili meseci,
mada nekim vrstama treba vie vremena
da ponu da raaju. Kako se znanje i iskustvo u gajenju povra poveavaju, logino, sledi elja za gajenjem voa. Ako vam
je i jedno i drugo novo, pametno je poeti neim manjim i postepeno iriti vidike o
ishrani.
Organsko gajenje povra je pozitivno,
snano, ispunjavajue i (za neke) duhovno
iskustvo. Ono nam, pre svega, prua duboko zadovoljstvo, uitak i predstavlja temelj naeg postojanja, a uz to je veoma
korisno za zdravlje. Zajedniko uivanje u
proizvodnji hrane predstavlja najlaki put
prevazilaenja klasnih, rasnih i kulturolokih prepreka. Biljke bilo koje vrste mogu
da zblie ljude i njihove zajednice, ali nijednoj vrsti to ne uspeva tako dobro kao
biljkama koje jedemo. Koliko god hrane
odluite da proizvedete i sa kojim se god
ogranienjima sretnete, organsko gajenje
Hrana za duu
Ako gajite povre u privatnosti svog dvorita, to praenje rasta sopstvenih proizvoda sve do berbe pruie vam mir, zadovoljstvo i zdrav predah od stresa i problema iz svakodnevnog ivota.

barem malog dela povra koje jedete zadovoljava i vie od fundamentalne ljudske
potrebe da se hranite zdravim, sveim i
nezagaenim proizvodima. Ovo je takoe
jedan vid vaeg sopstvenog uticaja na iru
okolinu.
ira slika
Mnoge vrste voa i povra putuju hiljadama kilometara du planete pre nego to
stignu do cilja. Transport se esto vri avionom, potom motornim vozilima i pri tom
se troe velike koliine fosilnih goriva koja
doprinose zagaenju atmosfere i dovode
do globalnog zagrevanja.
Kilometraa koju preu navodno svei
proizvodi moe biti ogromna, to dovodi
do toga da se velika koliina hrane jede
daleko od mesta na kojem je proizvedena.
Biljne vrste koje se gaje da budu otporne
na dugo putovanje - a ne zbog hranljive
vrednosti i ukusa - direktan su nusproizvod
zato da proizvodite sopstvene
organske proizvode?
- Proizvodi su sveiji.
- Dobijate proizvode koje ne moete da
kupite.
- Bolji ukus i vea hranljiva vrednost.
- Pozitivna aktivnost koja vas ispunjava i
doprinosi zdravom ivotu.
- Pomae da se budue generacije poduavaju o poreklu hrane.
- Pomae da se izgrade zajednice.
- Viestruke prednosti za ivotnu sredinu.
- Kontrola nad onim to jedete.
- Moete to da radite bilo gde.
- Bolje je za prirodu.

296

irenja monokultura po svetu, ali i globalizacije. Ovi rastui sistemi skoro potpuno
zavise od visokog utroka neobnovljivih izvora energije, mineralnog ubriva i singenetski modifikovani organizmi
(g.m.O.)
Svi organizmi sadre gene koji prenose
model tog odreenog organizma s jedne
generacije na drugu. U prirodi, vrste koje
nisu srodne ne mogu da se razmnoavaju
i stoga riblji geni nikad ne bi mogli da
postanu deo neke biljke, ali ova bizarna
ideja danas je stvarnost. Genetski inenjering (G.I.) omoguio je prenos genetskog materijala s jedne vrste na drugu.
Karakteristike koje nosi novi gen postaju
deo novog organizma. Na pnmer, pirina
obogaen vitaminom A ima gene zelenkade.
Vana etika i bezbednosna pitanja proistiu iz upotrebe G.M.O. Iako su oni koji
ih razvijaju, kao i neki drugi, zadovoljni
bezbednou ove tehnologije za ljudsko
zdravlje i ivotnu sredinu, mnogi se ne
slau s tim. Zbog toga genetski modifikovane biljne i ivotinjske vrste nisu prihvatljive u organskom gajenju.
Genetski modifikovani proizvodi poeli
su da se upotrebljavaju veoma brzo, bez
opsenog testiranja, na osnovu pretpostavke da su slini nemodifikovanim vrstama. Meutim, ovaj proces podrazumeva
stvaranje genetskih kombinacija koje ne
bi mogle nastati prirodnim putem. Kad se
te kombinacije nau u prirodnoj sredini
geni e bespovratno pobei s genetski
modifikovane vrste preko bakterija u
zemljitu ili uz pomo opraivanja. Kakav
e biti ishod kad ti geni postanu deo divljih biljnih vrsta, moemo samo da nagaamo.
Dok piemo ovaj tekst genetski modifikovani proizvodi su postali dostupni batovanima, a na pomolu su novi mirisi i
biljne vrste udnih boja, kao to su plavi
karanfili i rue, kao i trava koja ne mora
da se kosi. Ove novine mogu da nas kotaju vie nego to moemo i da zamislimo.

ORGANSKA BATA

tetikih hemijskih pesticida. Zabrinutost


zbog bezbednosti hrane je sve vea, od
problema s taloenjem pesticida, do mnogih nereenih pitanja u vezi sa irokom
upotrebom genetski modifikovane hrane.
Dobrobit za ivotnu sredinu
Proizvodnja sopstvenog povra, naroito
organskog, obezbeuje sigurnu, nezagaenu hranu, a ima i mnogo prednosti za ivotnu sredinu. Skoro potpuno se eliminie
prevoenje hrane, organski otpad moe da
se reciklira tehnikama kao to je kompostiranje, dok se opasnost po zdravlje smanjuje. Sve vea panja poklanja se lokalizaciji hrane, to podrazumeva da se proizvodi koji se gaje lokalno, organskim tehnikama koje ne ugroavaju ivotnu sredinu
i koriste obnovljive izvore, prodaju direktno stanovnitvu tog regiona. Takva inicijativa pomae ljudima da se upoznaju s
poreklom proizvoda koje uzimaju, ali proizvodnja sopstvene hrane i dalje je vrhunac ovog naina gajenja.
Prolost, sadanjost i budunost
Organsko batovanstvo nije samo osvrtanje na prolost i nostalgija za onim to je
bilo nekad, naroito kad je u pitanju povre. Uspene tehnike organskog gajenja
razvijaju se generacijama uz pomo posmatranja, pokuaja i greaka. Rad u harmoniji s prirodom omoguava nam da
posmatramo prirodne sisteme izbliza i stalno uimo od njih dok otkrivamo nove pristupe proizvodnji hrane i razvijamo nove,
esto inovativne, tehnike. Organsko gajenje podrazumeva primenu najnovijih naunih istraivanja u praksi, odabir kultivisanih vrsta koje su prirodno otporne na tetoine i bolesti, koristei pored novih i
eksperimentalnih i dokazane postupke,
kao i pomaganje i ouvanje mehanizama
za odravanje prirodne ravnotee.

297

GAJENJE POVRA

Bogata batina
Ouvanje i odravanje onog to je najbolje iz prolosti za budue generacije neraskidivo je povezano s organskim batovanstvom. Mnogo nasleenih kultivisanih
vrsta povra rezultat je selektivnog ukrtanja vie generacija unazad i naroito su
pogodne za gajenje u jedinstvenim uslovima odreenog lokaliteta. Ouvanje ovakve
genetske raznolikosti osigurava bogat i
raznovrstan genetski materijal za budue
ukrtanje, dok nam istovremeno daje i zadivljujui uvid u globalnu povrtarsku batinu.
napravite mesta za hranu
Organsko povre moe da se gaji praktino na bilo kom osunanom mestu. U
razvijenom svetu veina ljudi ivi i radi u
gradovima gde je prostor obino veoma
skup, ali to ne mora da bude prepreka za
proizvodnju sopstvene hrane. Gajenje povra u ogranienom prostoru ponekad
zahteva odreen stepen snalaljivosti i dovitljivosti, ali uspeete uz pomo strpljenja, iskustva i volje da nauite neto novo.
Ideja o zadovoljavanju svih potreba i dalje je neostvaren san. Potpuna samodovoljnost, osim to se doivljava kao osobenjatvo i ekscentrinost, za veinu nije
praktina.
Bilo da gajite sveu salatu u saksiji na
prozoru, ili ste posadili obilje jestivih biljaka u svojoj bati, napravili ste vaan korak
koji je dobar i za vas i za svet koji vas okruuje.

kakO Da POnete Da gajite


POvRe
Moete da itate knjige, razgovarate s
drugim batovanima i beskonano dugo
razmiljate, ali najbolji nain da ponete
da gajite povre jeste da to stvarno i uradite. Prvi uspesi pruie vam samopouzdanje i ubrzo ete stei pravi oseaj za ono
to uspeva u vaim uslovima.

kako da odluite ta da gajite


Kad tek poinjete da gajite povre izbor
je veoma velik i stoga je korisno da postavite sebi nekoliko pitanja, odredite prioritete i na osnovu toga napravite plan. Da li
elite da gajite osnovno povre, ili ono
retko koje ne moe lako da se nae u prodavnicama? Imate li tokom zime gde da
smestite povre? Ako imate, razmotrite
gajenje onih vrsta koje mogu dugo da stoje ili da se zamrznu. Koliko vremena imate
na raspolaganju? Neko povre zahteva da
mu se posveti vie panje. Pogledajte deo
o familijama povra (str. 310-319) kako
biste saznali ta sve moe da se gaji. U
delu Povre i salatne biljke, od A do nai
ete vie detalja o pojedinanim vrstama.
gde da gajite povre
Idealno mesto za gajenje povra esto
se opisuje kao plodno, vlano zemljite,
otporno na gubitak vlage na ravnom,
osunanom, zaklonjenom mestu. Veina
batovana nema ovako idealne uslove,
ali i pored toga gaji povre odlinog kvaliteta koristei ono to ima na najbolji mogui nain. Sledee savete uzmite u obzir
kad birate mesto za povre.
- Sunce i hlad Debela hladovina znatno
e usporiti rast povra, ali neke vrste, kao
to su zelena salata, blitva, cvekla i keleraba, dobro podnose delimian hlad. U hladnim podnebljima, povre koje raste visoko
postavite tako da ne baca senku na ono nie, dok ga u toplim podnebljima treba koristiti za dobrodoao hlad.
- Drenaa Povre nee bujati na zemljitu natopljenom vodom koje moe bolje da
se iskoristi za neto drugo, na primer za
jezerce ili za gajenje movarnih biljnih vrsta. Poboljajte natopljeno zemljite dodajui mu postepeno organske materije niske hranljivosti i razmotrite mogunost gajenja u podignutim lejama (videti str. 327).
- Zaklon Zatitite otvoreno zemljite trajnim ili privremenim zaklonom od vetra kao
to je ivica, ograda ili mrea. Zatitite po-

298

ORGANSKA BATA

jedinane biljke ogradicom, staklenim ili


plastinim zvonom ili nekim drugim zaklonom, naroito dok su mlade.
- Na padini Napravite nivoe kako biste
spreili eroziju zemljita. Postavite leje i
redove popreko, umesto niz padinu. Imajte na umu da se u podnoju padine esto
skuplja mraz.
- Prostor Izaberite povre koje odgovara
prostoru koji vam je na raspolaganju. ak
i male povrine mogu da budu izuzetno
produktivne kad se za rast koristi i horizontalni i vertikalni prostor. Ne zaboravite
da ostavite prostor za kompost od lia i
drugi kompost kad pravite plan bate.
- Psi i lopte U zavisnosti od toga za ta
jo koristite batu, moda ete zakljuiti
da gajenje povra jednostavno ne ide uz
ostale aktivnosti za koje se bata koristi.
metodi gajenja
Ima mnogo naina da se gaji povre: u
redovima, lejama ili u saksijama; zasebno;
zajedno s cveem i bunastim biljkama.
Povre i podneblje
Na narednim stranicama odrednice toplo
podneblje i hladno podneblje slue kao
opta naznaka koja e vam pomoi da
odluite koje povre da gajite u kom delu
bate i da li mu je potrebna neka vrsta
zatite. Informacije odgovaraju umerenim podnebljima gde nije isuvie velika
razlika izmeu najnie i najvie temperature. Hladno podneblje odnosi se na
podruje gde se letnji meseci kreu od
umereno toplih do sveih, a zimski od
sveih do hladnih, padavina ima cele godine, a letu i zimi prethode prolee i jesen. Toplo podneblje odnosi se na ono
gde se letnji meseci kreu od toplih do
vrelih, leta su esto duga, a zime svee.
Termini pod zaklonom i nezagrejan
zaklon oznaavaju da povre moe uspeno da se gaji ispod neke vrste zaklona koji se ne greje - staklenog ili plastinog zvona, ramova, plastenika, staklenika (videti Batovanstvo u staklenicima,
str. 215).

Ponite s malom parcelom


Mala parcela laka je za odravanje, a na
njoj moe da se proizvede dosta povra.
Prevelike ambicije mogu da dovedu do
razoaranja zbog toga to imate vie povra nego to moete uspeno da gajite.

Priprema zemljita
Moda ve imate raskreno pare zemljita pogodno za gajenje povra, ali ako to
nije sluaj, postoje razne organske metode za pripremu zemljita. Moete da raskrite deo travnjaka, povadite biljke iz cvetnih leja ili upotrebite mal (nanos od sitno
iseckanih grana drvea) koji onemoguava
prodor svetlosti kako biste raistili parcealat i oprema
Isprobajte alat pre nego to ga kupite kako biste procenili ta vam najvie odgovara. Sledee osnovne alatke e vam olakati poslove u bati.
- Posude za kompost i kompost od lia za reciklau zelenog otpada i proizvodnju
poboljivaa zemljita.
- Batenske vile - za negu, vaenje korenastih biljaka, rastresanje zemljita, kao i
pomeranje i meanje krupnog organskog
materijala sa zemljitem.
- Motika - za povrinsku obradu, pravljenje rupa za seme, nasipanje zemljita,
povrinsko okopavanje u zavisnosti od
vrste zemljita.
- Ploice za natpise - za obeleavanje vrsta i datuma.
- Grabulje - za razbijanje i ravnanje zemljita, pripremu rupa za sejanje, zatrpavanje zasejanih rupa.
- Aov - za kopanje, negu, dubinsko riljanje. Koristite aov s manjom glavom ako
imate problema s leima.
- tapovi, ica - za formiranje redova.
- Aovi - za runo plevljenje i pravljenje
rupa za sejanje.
- Kanta - za zalivanje.
- Runa kolica - za skupljanje i prenoenje krupnog materijala.

299

GAJENJE POVRA

lu zaraslu u korov (za vie detalja videti


Korovi i zatita od korova, str. 77 i Gajenje
bez obrade str. 332).
Pre nego to ponete, saznajte vie o
svom zemljitu i ponite da ga tretirate organskim metodima. Koristite ubriva i organske poboljivae zemljita koji su neophodni za poboljanje plodnosti (za sve
potrebne informacije videti Zemljite i briga o njemu, str. 32-61).
Planovi i beleke
ak i ako za poetak gajite samo nekoliko vrsta povra, pametno je da napravite
jednostavan plan plodoreda (videti str.
305-309). Paljivo pratite ta se deava tokom cele godine kako biste mogli da reite sve probleme i prilagodite uslove prema
potrebi.
Vodite beleke. Najosnovnije beleke ukljuuju zapisivanje na plastinoj ploici koja se koristi za oznaavanje redova, naziva
biljne kulture i datuma kad je posejana.
Ubrzo ete moi da zabeleite informacije
o rodu, tetoinama i bolestima, vremenskim uslovima i ta je dobro rodilo i gde.
Ne brinite ako se sve ne odvija po planu!
ak e vam i iskusni batovani rei da se
ponekad iznenade.

PlaniRanje RODa tOkOm


Cele gODine
Planiranje unapred moe da vam pomogne da postignete najbolje rezultate u
gajenju povra, primenite svoju matu u
praksi i ubirate svee plodove itave godine. Razmiljanje o celoj godini unapred takoe pomae da se poslovi dobro rasporede. Omoguava vam da odvojite vreme za
vane poslove kao to je pravljenje komposta, skupljanje jesenjeg lia, meanje
zeleninog ubriva sa zemljitem i primenu poboljivaa zemljita, pored ostalih
uobiajenih poslova kao to su sejanje, saenje i berba.

Rasporedite berbu
Veina povra posejanog na prolee
spremna je za berbu od poetka leta do
kasne jeseni. Izbor useva i vrsta, kao i razliito vreme sejanja i saenja, pomae
vam da izbegnete preobilnu berbu leti i
rasporedite vreme berbe na dui vremenski period. U hladnim podnebljima gajite
povre pod zaklonom i koristite zatitne
ograde kako biste produili period berbe.
(Videti Batovanstvo u staklenicima, str.
215-232).
gladni period
U hladnim podnebljima period od kraja
zime do kraja prolea tradicionalno je poznat pod nazivom gladni period jer u to
vreme u bati nema mnogo ta da se bere.
Kako biste obogatili ovaj neplodan period,
gajite povre koje je dovoljno otporno da
izdri zimu uz pomo zaklona, na primer
praziluk ili kelj, ili povre koje izuzetno brzo sazreva ako ga posejete poetkom prolea, na primer rotkvice i rasad zelene salate.
Jedna od tekoa je ta to povre kojim
treba da ispunite gladni period mora da
bude u zavrnoj fazi rasta polovinom leta,
kad je zemljite jo pod letnjim usevima. U
tom sluaju posadite letnje useve na manjem prostoru, ili pokuajte da posejete
manje letnje useve kao meuuseve u
kombinaciji sa zimskim usevima (za vie
informacija o meovitoj sadnji videti str.
324).
izbor kultivisanih vrsta
Neke vrste povra, kao to su kupus (videti okvir na sledeoj strani), argarepa,
karfiol, praziluk, zelena salata, crni luk i
graak imaju razliite varijetete za razliita
godinja doba; neke vrste raaju tokom
cele godine. Kulture za koje se kae da su
brze ili rane naroito su korisne za sejanje poetkom ili krajem sezone rasta jer
su spremne za berbu bre od obinih vrs-

300

ORGANSKA BATA

ta. Druge se ukrtaju tako da budu otporne na hladne zimske uslove.


Uzastopno sejanje takoe je uspean
nain da se rasporedi berba, naroito je
pogodno za povre koje brzo dospeva. To
podrazumeva da se seju male koliine iste
vrste povra u intervalima od 2 do 3 sedmice. Dobro je da se sledi pravilo da se
sledea grupa poseje kad prethodna pone da izrasta u mladice. Biljke pogodne za
ovakav vid setve su: rukola, motovilac, keleraba, zelena salata, rotkvice, spana,
mladi luk i repa.
uvanje
Povre kao to je krompir, bundeva i crni
luk moe da ostane u dobrom stanju nekoliko meseci preko zime (videti str. 339340). Zamrzavanje je takoe od pomoi
kako bi se produio period jestivosti odreenog povra.
Povre za gladni period
- Kelj pupar
- Blitva
- Kelj
- Praziluk
- Zimske i duguljaste rotkvice

Perun
Salata iz rasada
Brokule
Zimski kupus
Zimski karfiol
Zimski spana

kupus tokom cele godine

- Proleni kupus Posejte ga u kasnu jesen; rasadite ga i stavite u zatien prostor tokom zime; uberite ga krajem prolea ili poetkom leta. Pogodne sorte: rani
dersi vejkfild, grenadin.
- Letnji kupus Posejte ga sredinom ili krajem prolea; rasadite ga poetkom leta;
uberite ga krajem leta ili poetkom jeseni. Pogodne sorte: danski okrugli, zlatno jutro.
- Zimski kupus Posejte ga sredinom ih
krajem prolea; rasadite ga sredinom leta; u podnebljima s umerenom klimom,
uberite ga od kraja jeseni do kraja zime.
Pogodne sorte: brzi okrugli, sanibel,
savojski as.

taBela za PlaniRanje USeva


POvRa i Salata
(vidi na narednih nekoliko strana)

Organsko povre, salate i zeleni mogu


da se beru svei - iz bate, ispod staklenog
ili plastinog zvona ili hladnog staklenika i
plastenika - skoro cele godine, osim u podnebljima s veoma nepovoljnim klimatskim
uslovima. Dodajte tome povre koje uvate (ne u zamrzivau) i izbor nesezonskih
proizvoda se poveava.
Klju za svee povre tokom cele godine
lei u dobrom planiranju, a ova tabela e
vam pomoi da uradite upravo to. U njoj
moete da vidite kada usevi treba da se
poseju, koliko dugo rastu i kada e osloboditi prostor za drugi usev. Korisna je i kao
pregled razliitih vrsta i kultivisanih useva
koje moete da gajite u bati.
Naravno, tabela vam daje opti pregled,
a ne odreene datume i vreme za odreena podneblja. Tano vreme zavisie od uslova za gajenje u mestu gde ivite (kao i
od odreene godine), od vrsta koje gajite
i faze u kojoj berete plodove.

GAJENJE POVRA

301

302

ORGANSKA BATA

GAJENJE POVRA

303

304

ORGANSKA BATA

305

GAJENJE POVRA

PlODOReD
Plodored je praksa koja podrazumeva
gajenje srodnog povra na razliitom
mestu na parceli iz godine u godinu. Povre iz iste botanike familije (detaljan opis
sledi) podlono je istim bolestima i tetoinama. Na primer, patrnak pripada istoj
familiji - Apiaceae - kao argarepa, i takoe je omiljena poslastica argarepinoj muvi.
Neke vrste srodnog povra mogu lako
da se prepoznaju: sve vrste graka i pasulja pripadaju istoj familiji, kao i crni luk,
kozjak i beli luk. Ali delovi biljke koji se
jedu - njihov oblik i ukus - nisu uvek dobar
pokazatelj za odreivanje. Na primer, prokelj oigledno pripada, zajedno s kupusom, familiji Brassicaceae, ali istoj familiji
pripadaju i broskva, rotkvica i repa. S druge strane, cvekla je srodna spanau i blitvi. Ponekad se porodina pripadnost vidi
tek kad biljke procvetaju; cvetovi familije
Solanaceae - paradajza, krompira, paprike
i patlidana - veoma su slini (videti str.
317).
Ako se lanovi iste familije gaje na istom
mestu iz godine u godinu, poveava se
mogunost da se tetoine i bolesti u zemljitu trajno nastane. Na malim parcelama
pomeranje povra samo nekoliko metara
dalje moda nee imati uticaj na suzbijanje tetoina i bolesti, ali ipak je korisno
zbog drugih prednosti.
- Raspoloivost hranljivih materija Razliite vrste povra imaju drugaije potrebe
za hranljivim materijama i stoga njihovo
pomeranje spreava siromaenje zemljita
na jednom mestu, to omoguava da se
ono najbolje to je mogue iskoristi.
- Nega zemljita Za neke useve, da bi
uspeli, potrebno je da se prihranjuje zemljite; drugi dobro koriste hranljive materije koje su ostale posle prethodnog useva.
Gajite useve koji imaju sline potrebe zajedno kako biste mogli na odgovarajui
nain da tretirate zemljite za njih. To zna-

306

i da svi delovi povrtnjaka imaju isti tretman dok traje jedan plodored.
- Suzbijanje korova Neke vrste povra,
kao to su bundeva i krompir, imaju lie
koje odbija korov i lako se pleve. Druge,
kao to su crni luk i argarepa, tee je pleviti jer nemaju prednosti u borbi protiv
korova. Naizmenino sejanje ovakvog povra pomae da se korov dri pod kontrolom.
- Struktura zemljita Korenje biljaka nalazi se na razliitim nivoima u zemljitu.
Naizmenino sejanje povra sa plitkim i
dubokim korenjem pozitivno utie na
strukturu zemljita.
koliko traje plodored?
Tri do etiri godine uobiajeni su preporueni minimum za plodored, ali svakako
moe da traje i due. Ako znate da vae
zemljite ima ozbiljan i dugotrajan problem, kao to su nematode, trule korena ili
kupusna kila, moda e biti potreban znatno dui plodored da bi se osetljive vrste
uspeno gajile.
Planiranje plodoreda
Isplanirajte plodored prema vrstama
povra koje elite da gajite, ili za poetak
koristite primere na str. 307-309. Zapamtite da ne morate da gajite iste vrste povra svake godine, iako ete sigurno imati
omiljene kulture koje ete eleti da ponovite.
- Napravite spisak povra koje elite da
gajite preko cele godine i grubo odredite
koliinu.
- Grupiite povre prema botanikoj familiji (videti detalje na str. 310-318).
- Nacrtajte plan parcele. Podelite parcelu na jednake delove prema duini trajanja
plodoreda. Ako gajite povre na vie mesta u bati, tretirajte svako mesto posebno
menjajui usev svake godine dok traje plodored. Rasporedite povre po podeljenoj
parceli vodei rauna da pripadnici iste familije ostanu zajedno. Ako jedna familija
ne moe da ispuni oznaen prostor, poku-

ORGANSKA BATA

ajte da je kombinujete s drugom koja


zahteva sline uslove i zemljite. Usevi koji
brzo sazrevaju, kao i oni koji pripadaju raznim familijama (videti okvir dole), mogu
da popune prazan prostor.
- Budite fleksibilni i spremni da prilagodite svoje planove dok se drite principa
plodoreda. Na vae planove mogu da utiu
neodgovarajui vremenski uslovi i druge
nepogode koje ne prijaju usevima.
- Vodite beleke o onome to ste planirali i o onome to se stvarno desilo.
nega zemljita za vreme plodoreda

- Kompost i ostali poboljivai srednje do


visoke hranljivosti Koristite ih za vrste koje
iziskuju mnogo hranljivih materija iz zemljita, na primer krompir, praziluk, kupusnjae i tikve. Nanesite ih u prolee pre sejanja.
- Kre Dodajte ga ujesen, pre saenja, u
deo parcele na kom se nalaze kupusnjae,
Bez plodoreda
Sledei usevi ne pripadaju nijednoj od
glavnih familija povra i mogu da popune
prazan prostor pri planiranju plodoreda.
- Kineska artioka (Lamiaceae)
- Motovilac (Valerianaceae)
- Novozelandski spana (Aizoaceae)
- Kukuruz eerac (Poaceae) Veliki broj
zeleninog ubriva sastoji se od kupusnjaa ili mahunarki, ali sledee vrste pripadaju meovitim familijama:
- heljda (Polygonaceae);
- ozima ra (Poaceae).
Viegodinje povre ne ukljuuje se u
plodored iz prostog razloga to ostaje na
istom mestu nekoliko godina. Pojedine
vrste pripadaju nekoj od glavnih familija
povra.
- pargla (Liliaceae)
- Karda (Asteraceae)
- Artioka (Asteraceae)
- Divlji spana (Chenopodiaceae)
- Viegodinji brokule (Brassicaceae)
- Rabarbara (Polygonaceae)
- Ratan (Brassicaceae)
- Zelje (Polygonaceae)

307

GAJENJE POVRA

kako biste suzbili kupusnu kilu, ali samo


ako je neophodno da se podigne nivo pH
vrednosti. Ne stavljajte ga tamo gde gajite krompir jer doprinosi krastavosti.
- Kompost od lia i drugi poboljivai
zemljita niske hranljivosti Korisni su pre
setve korenastog povra; stavite ih bilo
gde kao vrstu mala za poboljanje zemljita, naroito za vreme zime.
- Zelenina ubriva Proverite kojoj familiji zelenino ubrivo pripada i upotrebite
ga posle useva iz iste familije. Na taj nain
e se problem koji moe pogoditi tu familiju prvo pojaviti kod zeleninog ubriva
umesto kod useva. Koristite ga zimi, za
setvu krajem leta ili na jesen. Ne koristite
ozimu ra pre neposredne setve sa zdruenim usevom jer pri razlaganju spreava
klijanje drugog semena.
gajenje viegodinjeg povra
Viegodinje povre koje moe da stoji
na istom mestu mnogo godina oigledno
ne uestvuje u uobiajenom plodoredu.
Najbolje je da pargli i rabarbari namenite
zasebne leje. Druge vrste, kao to su artioka i ratan, idealne su za ograniavanje
parcele. Divlji spana i kiseljak takoe mogu da se udenu na krajeve parcele.
Kao za sve viegodinje biljke, odgovarajua priprema zemljita, koja obuhvata
uklanjanje svih viegodinjih korovskih biljaka, neophodna je pre sejanja (videti str.
171, kao i Povre i salatne biljke, od A do
, str. 341). Kad odluite da ih obnovite,
nemojte da ih sejete na istom mestu.
Proveravajte bolesti i tetoine na viegodinjim biljkama, naroito na onim koje su
iz jedne od veih familija, na primer viegodinje brokule. tetoine i bolesti koje
se dugo zadre na viegodinjim biljkama,
mogu da zaraze i druge biljke.

Osnovni plodored za umerena


podneblja
Svake godine pomerajte grupe useva u
smeru suprotnom od kazaljke na satu

Parcela 1: Solanaceae, cucurbitaceae


Stavite kompost na prolee, potom gajite
krompir, paradajz i tikvice. Nakon berbe,
posejte/posadite beli luk, praziluk i ostavite zelenino ubrivo za poboljanje
zemljita.
Parcela 2: Alliaceae, Papillionaceae
Posle berbe belog luka i praziluka posejanog prethodne godine (videti parcelu 1),
gajite graak i pasulj. Posejte grahoricu
za zelenino ubrivo preko zime, ali dodajte kre jer ete nastaviti s kupusnjaama.
Parcela 3: Brassicaceae
argarepa, patrnak, celer, cvekla, spana, blitva (dole), zelena salata kao
meuusev. Preko zime ostavite ozimu ra
ili heljdu kao zelenino ubrivo.
Parcela 4: Apiaceae, Chenopodiaceae
Gajite letnje kupusnjae, a potom posadite jesenje kupusnjae, zelenu salatu i
druge vrste kao meuusev. Dodajte kompost na prolee i leto. Malirajte jesenje
kupusnjae kompostom od lia preko
zime.
Plodored za topla podneblja

Parcela 1: Dodajte kompost na prolee.


Gajite paradajz, patlidan i papriku, a potom beli luk ili crni luk preko zime.
Parcela 2: Posle crnog i belog luka prethodne godine (videti parcelu 1) gajite salatu preko zime. Dodajte kompost od lia na prolee.
Parcela 3: Dodajte ubrivo na prolee,
potom gajite bundeve, tikve i tikvice.
Parcela 4: Kukuruz eerac uz salatu kao
meuusev poetkom sezone. Posle dodajte zelenino ubrivo.

308

ORGANSKA BATA

etvorogidinji plodored za hladna podeblja


(Razmera: 1:50)
etvrta godina
Ovaj plan e obezbediti dobar izbor sezon4 3
skog povra, sveeg i skladitenog. Cvee
1 2
je za branje, a zainsko bilje za kuhinju. I
jedno i drugo e privui korisne insekte.
Usevi iz grupe 1 (gore levo)
Usevi ostaju grupisani i pomeraju se u
Usevi iz familije Solanaceae i Cucurbitacepravcu kazaljke na satu svake godine.
ae koriste mnogo hranljivih materija. Na

Prva godina
1 4
2 3

Druga godina
2 1
3 4
Trea godina
3 2
4 1

prolee dodajte ozimu ra (videti grupu 4),


a zatim stavite kompost. Posle vaenja ranog krompira posadite Alliaceae preko zime; nije im potrebno prihranjivanje.

Usevi iz grupe 2 (na sledeoj strani, gore


levo)
Mahunarke, kao to su graak i pasulj,
hrane se same, ali koristie im mal od lia. Povadite deo crnog luka preko zime...

GAJENJE POVRA

... kako biste napravili mesta za pasulj pritka. Luk posejan na prolee sustii e svoje zimske roake. Posle posejte grahoricu
kako bi naredne godine bilo dovoljno azota
za kupusnjae; stavite na jesen kre ako je
potreban zemljitu.

Usevi iz grupe 3 (gore desno)


Kupusnjae i salate. Dodajte grahoricu ili
batenski kompost na prolee. Na jesen
malirajte kompostom od lia da biste naredne godine imali dobro klijalite za korenaste useve.

309

Usevi iz grupe 4 (na prethodnoj strani, gore desno)


Veinom korenasti usevi kojima nije potrebno dodatno prihranjivanje jer koriste
prologodinje ostatke. Na mesto gde e
rasti celer, blitva i kukuruz eerac dodajte
kompost. Preko zime prekrijte ozimom rai.

310

BRaSSiCaCeae Familija
kUPUSnjaa
Predstavnici familije
- Bela slaica* (Sinapsis alba)
- Rukola** (Eruca vesicaria)
- Brokule (Brassica oleracea grupa italica)
- Prokelj (Brassica oleracea grupa gemmifera)
- Kupus (Brassica oleracea grupa capitata)
- Karfiol (Brassica oleracea grupa botrytis)
- Kineski kupus (Brassica rapa grupa pekinesis)
- Krecava salata* ** (Lepidium sativum)
- Brassica napus
- Ratan (Brassica oleracea grupa acephala)
- Keleraba (Brassica oleracea grupa gongylodes)
- Mizuna** (Brassica rapa var. nipposinica)
Brassica hirta **
Brassica juncea **

zatita useva. Kupusnjae e verovatno


imati veliki udeo u usevima koje gajite i stoga
je vano da napravite dobar plodored kako bi
se spreila kupusna kila (1), najozbiljnija
bolest koja napada kupusnjae. Bez biljke
domaina spore kupusne kile mogu da preive u zemljitu 20 godina. Trudite se da ne
zarazite biljke i zemljite. Larve kupusne
muve napadaju korenje biljaka iz ove familije
to dovodi do toga da biljka propada i vene
(2). Mladice mogu da se zatite kragnom protiv kupusne muve (5) ili pokrivanjem redova.
Pokrivanje redova moe da se koristi da bi se
mladice zatitile od lisnih vai, a mrea je
dobra zatita od nekih vrsta ptica.

ORGANSKA BATA

- Kineski kupus** (Brassica rapa grupa


chinensis)
- Rotkvica** (Raphanus sativus)
- Broskva (Brassica napus grupa napobrassica)
- Divlji karfiol (Crambe maritima)
- Brassica oleracea (grupa italica)
- Repa ugarnjaa (Brassica rapa grupa rapifera)
- Diak (Barbarea verna)
* Zelenina ubriva
** Pogodne za dobijanje mladica

Predstavnici velike i raznolike familije kupusnjaa gaje se zbog listova, glavica, korena, stabla ili izdanaka. Odgovaraju im
hladni, vlani uslovi i veoma su hranljivi i
bogati mineralima i vitaminima. Mnogo povra koje se konzumira i dobro je poznato
u zapadnom delu sveta, na primer karfiol
i kupus, pripada familiji kupusnjaa; tu
spada i povre orijentalnog porekla kao
to su kineski kupus i mizuna. Neke vrste,
na primer lisnati kelj, brokule s mnogo gla-

Od kraja prolea razni moljci i leptiri, kao


to je leptir kupusar, polau jaja (3) na kupusnjae. Gusenice (4) koje se razviju mogu da
se otklone runo ako ih pre toga ne uklone
korisne ose.
Poto preko cele godine moe da se gaji
neka od brojnih kupusnjaa, postoji opasnost
da se namnoe kupusni moljci i lisne vai.
Isplati se jednom godinje da se uklone iz
bate sve kupusnjae - na primer u rano prolee - kako bi se zaustavilo razmnoavanje
tetoina.
Vie informacija i saveta nai ete u delu
Problemi s biljkama, od A do , str. 397.

311

GAJENJE POVRA

Upoznajte familiju
Svi lanovi ove raznolike grupe, u koju
spadaju jednogodinje, dvogodinje i viegodinje biljke, na kraju e razviti isti
karakteristian cvet sa etiri latice rasporeene u obliku krsta.
Neke vrste kupusnjaa mogu da se beru
skoro u bilo koje doba godine. Ovi lisnati
usevi podrazumevaju lisnati kelj (1) i zimski (2), proleni (3) i letnji kupus (videti
str. 300). Jedu se mlade glavice brokula
kalabreze, karfiola (4) i brokula s mnogo
glavica. Kelj pupar du visokog stabla
razvija male glavice koje lie na kupus.
Krecava salata, slaica, rotkvica i brassica napus koriste se kao izdanci i mnoge
mogu da se jedu jo kao mladice. Viegodinja kupusnjaa ratan gaji se zbog
vrstih izdanaka koji se beru od sredine
do kraja zime. Keleraba ima vrstu sonu
debelu stabljiku. Rotkvica moe da se gaji i zbog njenih pikantnih mahuna.
Usevi koji se gaje zbog korena ukljuuju broskvu, repu i rotkvice. Prolene i letnje rotkvice obino imaju mali koren,
osim dugih belih japanskih rotkvi. Zimske
rotkvice su mnogo vee.
Orijentalne kupusnjae kao to je kineski kupus i smea slaica rastu brzo i daju
ukusne hranljive listove i izdanke koji su
dobri za salatu i brzo prenje.
Neke kupusnjae imaju karakteristian
ukus koji podsea na senf, ali druge, kao
to su keleraba i brokule imaju neniji
ukus. Mnoge mogu da se jedu presne,
kao i kuvane ili iz turije.
Kupusnjae moda nisu pravi izbor za
ukrasnu batu, ali neke izgledaju veoma
atraktivno. Crveni, kovrdavi i reckavi
lisnati kelj moe zimi da izgleda veoma
upeatljivo. Keleraba, zelena ili ljubiasta,
esto predstavlja interesantan dodatak
bati, dok pepeljastozeleni kupus ili karfiol mogu da budu savrena pozadina za
jednogodinje biljke jarkih boja. Orijentalna vrsta brassica juncea i neke vrste
minijaturnog kupusa mogu da se upotrebe za oiviavanje leja.

vica i kelj, dugo se razvijaju, ali veoma su


otporne i slue kao odlina hrana tokom
zime. Prazno zemljite koje ostaje izmeu
veih zimskih kupusnjaa moe da se iskoristi za useve koji se brzo razvijaju i meuuseve. Meutim, paljiv izbor sorti vrsta
kao to su kupus i karfiol i mali razmak prilikom njihovog sejanja moe da proizvede
manje glavice, pogodne za jedan obrok.
Neke kupusnjae imaju odline mladice
kojima moe da se osvei uobiajena salata od zelenia (videti str. 337).
Obrada zemljita i plodored
Kupusnjaama je potrebno plodno zemljite koje dobro zadrava vlagu. U plodoredu ova porodica sledi mahunarke, kao
to su graak i pasulj, koje fiksiraju azot
(str. 314). Usevi od kojih se pravi zelenino
ubrivo, na primer, grahorica ili detelina,
obezbeuju lisnatim kupusnjaama sav
potreban azot. Ako nemate zelenino
ubrivo, u leje kupusnjaa moete da dodate srednje hranljiv poboljiva zemljita,
kao to je kompost. Kiselom zemljitu treba da se doda kre pre gajenja kupusnjaa.
Kupusnjae se lako gaje iz semena ili
saenjem rasada. Zapadne vrste obino se
seju na prolee i leto; orijentalne vrste
najbolje je sejati kad dani postanu krai u
drugoj polovini leta - na taj nain ete
dobiti korisne jesenje useve. Usevi koji brzo rastu, na primer rukola i rotkvice, brzo
e biti spremni za berbu ako se seju direktno u zemljite; keleraba i brokule mogu
biti spremni za berbu ve posle 8 sedmica.
Uzastopno sejanje obezbedie stalan priliv
plodova. Meutim, velikom broju kupusnjaa potrebni su meseci do punog zrenja.
Izbegnite da vam zemljite dugo bude zauzeto tako to ete ove vrste posejati u klijalite ili u elije i presadite ih kad zemljite bude slobodno.

312

ORGANSKA BATA

alliaCeae Familija lUkOva


Predstavnici familije
- Beli luk (Allium sativum)
- Praziluk (Allium porrum)
- Crni luk (Allium cepa)
- Kozjak (Allium cepa grupa aggregatum)
- Aljma (Allium fistulosum)
- Egipatski luk (Allium cepa grupa proliferum)
Biljke iz familije lukova imaju otar ukus
i mnoge razvijaju tipine izduene cvetne
glavice ukoliko se ostave da procvetaju.
Usevi ukljuuju sitni luk za turiju, raznobojni kozjak, vitki mladi luk, pikantni beli
luk snanog ukusa i crveni, beli i uti loptasti luk. Sve su to vrsti usevi kojima odgovara hladno podneblje.
Mladi luk, usev koji se brzo gaji, jede se
kao mladica zajedno s liem. Crni luk,
kozjak i beli luk obino se vade kad su sasvim zreli; u suvim uslovima mogu da se
skladite vie meseci (videti str. 340). Praziluk, koji ne daje lukovicu, gaji se zbog
duge cilindrine stabljike. Moe da se ostavi u zemlji i vadi tokom zime.
Zainske trave kao to su vlaac i kineski
vlaac (videti str. 290) takoe pripadaju
ovoj familiji; konzumirajte lie i cvetove.
Viegodinji egipatski luk umesto cveta
daje nadzemne lukovice iz kojih mogu da
izbiju izdanci koji e se razviti u zemljitu.
Cvetovi praziluka i belog luka takoe mogu
da proizvedu male lukovice umesto semena.
gajenje useva
Predstavnici ove familije lako se gaje.
Odabirom vrsta i varijeteta moete da ih
jedete cele godine, bilo svee bilo skladitene. Mladi luk i praziluk gaje se iz semena; praziluk se stavlja u rasadnik pa se
presauje poetkom leta (str. 321). Crni
luk i kozjak gaje se iz semena ili mladih lukovica, dok se beli luk iskljuivo sadi u enovima. Beli luk mora da proe kroz period
hladnog vremena da bi dobro rodio i zbog

zatitite useve. Bela trule (u sredini) napada lukovice i ponekad se zadrava u zemljitu vie od 20 godina. Pokuajte da ne zarazite zemljite i biljke i koristite plodored.
Kod lukove muve crvi se uvlae u lukovice.
Zatitite useve laganim prekrivaem.
Razliite gljivice mogu da napadnu lie luka. Plamenjaa luka (gore) esta je kada su
vlani uslovi; od njenih tamnih spora listovi
pocrne. Oistite zaraene delove i koristite
plodored. Narandaste mrlje od re luka
(dole) javljaju se leti. Moe da deluje opasno, ali biljke obino prerastu bolest na jesen
(videti slike u koloru na str. 463).

GAJENJE POVRA

toga se obino sadi na jesen. Kozjak takoe moe da se seje na jesen, a za ranu
berbu kasno leto je vreme za setvu japanskih varijeteta crnog luka.
zemljite i planiranje prostora
Pripadnici ove familije vole vlano, relativno plodno zemljite. Izbegavajte obilno
prihranjivanje koje pospeuje razvoj bolesti i smanjuje trajanje skladitenja. Dovoljno je zemljite koje je prihranjeno za prethodne useve kao to su krompir ili kupusnjae. Na siromanijem zemljitu praziluku
e koristiti ubrivo srednje do visoke hranljivosti.
Crni luk i praziluk dobro podnose razliite varijante rasporeivanja biljaka (videti
st 321), to moete da iskoristite da biljka
dostigne veliinu koja vam odgovara. Tanki, ukusni praziluk moe da se gaji na rastojanju od samo 5 cm.

CUCURBitaCeae - Familija
tikava
Predstavnici familije
- Tikvica, bundeva, letnja tikva (Cucurbita
pepo)
- Krastavac, kornion (Cucumis sativus)
- Lufa (Luffa cylindrica)
- Dinja (Cucumis melo)
- Bundeva, muskatna bundeva, zimska
tikva (Cucurbita maxima, C. moschata ili
C. Pepo)
- Lubenica (Citrullus lanatus)
Predstavnici familije tikava obino su
bujne biljke velikog upadljivog lia i utih
cevastih cvetova. Potrebno im je mnogo
prostora. Varijeteti koji imaju vree mogu
Oaravajui plodovi
Sve tikve, ak i obine batenske tikvice
upeatljivo izgledaju. Tikve se javljaju u
najrazliitijim oblicima, od blistave svetiljke kao to je atlantski din, do osobene, prema unutra zamotane Turinove
kape.

313

da se usmere i da se penju po luno postavljenim granicama ili uz mreu. bunasti varijeteti se manje granaju.
Ova familija najvie se gaji zbog plodova
koji mogu da se jedu i dok su mladi i kad
sazru. Plodovi su predivnih boja, oblika i
veliina. Jestivi su i cvetovi i semenke. Sve
vrste su osetljive jednogodinje biljke kojima su potrebni topli uslovi da bi se razvijale. U hladnim podnebljima tikvice, bundeve, tikve i krastavci mogu raati na otvorenom ako rastu na toplom i presauju
se u toplo zemljite, posle mrazeva. U toplijim regionima mogu da se seju direktno u
zemljite na otvorenom. Dinjama su potrebni topli uslovi i nekad treba da se gaje
u hladnom stakleniku ili ramu. Krastavcima
takoe prijaju topli vlani uslovi u stakleniku ili plasteniku. Krastavci, tikvice i letnje
tikve jedu se mladi i redovno se beru kako
bi biljke nastavile s raanjem. Obino su
blagog ukusa. Dinje se beru kad su zrele,
a bundeve i zimske tikve ostavljaju se da
sazru na biljci kako bi dobile debelu koru
zbog skladitenja. Neke su sone i blagog
ukusa, dok su druge mesnate i imaju sna-

zatitite useve. Neke sorte krastavca pokazuju otpornost na mozainu proaranost


lista (gore). Zatitite mladice od pueva golaa. Pepelnica moe da bude znak da je
zemljite suvo; ako se javi krajem godine nee ugroziti rod. Pod zaklonom se mogu koristiti bioloke metode za kontrolu obinog pauinara. Plodored, dobra ventilacija i higijena
najbolja su odbrana od bolesti kao to su gare i trule (vidi sliku u koloru na str. 462).

314

an slatkast ukus - odline su za supe i


orbe.
gajenje useva
Svim predstavnicima ove familije koristi
primena srednje hranljivog poboljivaa
zemljita kao to je kompost. Ako ih ne
gajite u posudama nije potrebno dodatno
prihranjivanje. Kod plodoreda na otvorenom mogu da se ukljue u leje na kojima
se gaji krompir ili kupusnjae, ili moe da
im se dodeli posebna parcela.
Kad se poseju, veini tikava ne treba
mnogo panje i dobre su za suzbijanje korova. Dinje i krastavci u stakleniku zahtevaju vie oblikovanja, zalivanja i prihranjivanja.
U veini sluajeva cvetovi - koji su ili
enski ili muki - moraju da se oprae da
bi proizveli plod. Meutim, krastavci iz
plastenika e biti gorki ako se oprae. Upotrebom enskih hibrida izbegava se uklanjanje mukih cvetova da bi se spreilo
opraivanje.

PaPiliOnaCeae - Familija
lePtiRnjaa
Predstavnici familije
- Lucerka* (Medicago sativa)
- Povrtarski zvezdan (Lotus tetragonolobus)
- Bob (Vicia faba)
- Detelina* (Trifolium spp.)
- Grahorica* (Vicia sativa)
- Piskavica* (Trigonella foenum-graecum)
- Krmni bob* (Vicia faba)
- Ukrasni graak (Dolichos lablab)
- Plava lupina* (Lupinus angustifolius)
- Graak (Pisum sativum)
- Mnogocvetni pasulj (Phaseolus coccineus)
- Boranija (Phaseolus vulgaris)
- Dunjica* (Medicago lupulina)
* Zelenino ubrivo

Povre iz ove familije, nekad poznate


pod nazivom Leguminosae (mahunarke), i

ORGANSKA BATA

dalje se obino tako naziva. Gaji se pre


svega zbog jedrih mahuna i zrna. Za mahunarke je tipino da u korenu imaju kvrice koje fiksiraju azot iz vazduha. Kad kvrice istrule, azot se razlae u zemljite i zbog
toga je zelenino ubrivo od ovih biljaka
veoma korisno.
Graak i bob su vrsti usevi kojima pogoduje hladno podneblje jer se najbolje razvijaju na temperaturi ispod 15C. Boranija
i mnogocvetni pasulj manje su otporni na
mraz i potrebni su im topliji uslovi za rast.
Mlade mahune boba i vrhovi izdanaka
mogu da se jedu, ali glavni usev su zelena, bela ili crvena zrna. Zrno graka tradicionalno se vadi iz mahuna, ali kod graka
eerca i slatkog graka jedu se cele mahune.
zatitite useve
Primenjujte plodored kako biste izbegli
trule korena.
Seme graka i pasulja posejano u rano
prolee mogu da pojedu mievi. Ukoliko
postavite zamke ispod iane mree, kasnija setva e verovatno biti sigurna.
Grakov i pasuljev iak bui lie od ranog prolea. Biljke koje dobro napreduju
obino mogu da prevaziu pretrpljenu
tetu; mladice mogu da se zatite prekrivaem koji se stavlja odmah posle setve.
Crna pasuljeva va prvo se pojavljuje na
vrhovima boba. Otkinite zaraene izdanke. Rana setva manje podlee napadu.
Rana i kasna setva graka mogu da pomognu da se izbegne grakov smotavac
ije larve jedu zrno.
Siva plesan je rana bolest, esta kad je
zemljite vlano. Pepelnica se obino pojavljuje na graku kasnije u sezoni kad je
zemljite suvo.
Mlada boranija i mnogocvetni pasulj
privlae pueve i pueve golae. U hladnijim podnebljima bolje je da prve useve
presadite nego da ih sejete direktno u
zemlju, a za dodatnu zatitu stavite staklena ili plastina zvona.
Vie saveta nai ete u delu Problemi s
biljkama, od A do , str. 397.

315

GAJENJE POVRA

Graak moe da bude razliite visine, od


60 cm do 3 m i veina biljaka se podupire
granicama ili mreom za graak. Varijeteti
bez listova, koji imaju vie vrea nego
lia, podupiru se sami kad se gaje u blokovima.
Patuljasti bunasti graak idealan je za
mali prostor i gajenje u posudama. Varijetet koji spada u penjaice (poznat kao graak pritka) uspuzae uz prut, tap ili pritke postavljene oko leje ili s obe strane reda. Najbolje uspeva u umereno toplim ili
veoma toplim podnebljima i mnogo bolje
podnosi suve vremenske uslove od mnogocvetnog pasulja.
Mnogocvetni pasulj uglavnom je penjaica, iako postoje i patuljaste kultivisane
vrste. Crveni, beli, roze, ili crveno-beli jesarene mahunarke
Iza boranije krije se neto vie od zelenih
mahuna. Mahune mogu da budu i ljubiaste, ute, zelene s crvenim pegama i
jo u mnogo raznih kombinacija. Ako se
ostavi da se razvije, debeljukasta svea
boranija dobija mahune kao graak, ili
moe da da suvi pasulj - veoma hranljiv
usev za zimske dane. Raspon boja i ara
osuenog zrna otkriva nam istinsku raznolikost. uvanje zrna je lako - to je verovatno dovelo do toga da se sauva
mnogo starih kultivisanih vrsta.
Pasulj pritka nekad se gajio kao ukrasna biljka, to i danas moe da bude sluaj. Na primer, Trionfo Violetto ima ljubiasto stablo, jestive tamnoljubiaste
mahune i izgleda izvanredno pored jednogodinjih ukrasnih puzavica ili jarkih
grozdastih, cvetova vrste Ipomoes lobata
(mina lobata). Visoki graak moe da bude i atraktivna ukrasna biljka. Razmetljivi
crveni mnogocvetni pasulj pruie vam
mnotvo boja tokom itavog leta.
Ukrasna boranija sa bledoljubiastim
cvetovima naspram zelenog i bronzanog
lia spada meu najlepe. Tu su i smee
mahune jestive kad se skuvaju. Meutim,
to je nena biljka kojoj je potrebna temperatura ne nia od 18 C.

tivi cvetovi deluju atraktivno kad se biljka


uspenje uz ianu mreu ili pritke. Mahune
su zelene i dugake.
zemljite i plodored
Mahunarke dobro uspevaju u vlanom
zemljitu koje dobro zadrava vlagu i koje
je prihranjeno za prethodni usev kao to je
krompir. U plodoredu mogu da ih slede kupusnjae, koje e iskoristiti azot iz kvrica
mahunarki pod uslovom da se korenje
ostavi u zemlji.

CHenOPODiaCeae Familija
lOBODa
Predstavnici familije
- Cvekla (Beta vulgaris podvr. vulgaris)
- Blitva (Beta vulgaris grupa cicla)
- Divlji spana (Chenopodium bonus-henricus)
- Lisnata cvekla (Beta vulgaris grupa cicla)
- Loboda (Atriplex hortensis Rubra)
- Spana (Spinacea oleracea)
Ova familija obuhvata i lisnate i korenaste useve kojima pogoduju topla i hladna
podneblja. Spana i loboda su pogodni
meuusevi koji se brzo razvijaju. Spana
je najbolje sejati na niim prolenim i jesenjim temperaturama jer po vrelom suvom
vremenu brzo precveta. Za stalan prinos
sejte po malo i esto.
Cvekle
Cvekla se gaji zbog sonog mesnatog
korena koji je obino tamnocrven, ali ima
vrsta sa zlatnoutim, belim i arenim korenom. Tamnozeleno i purpurno lie je dekorativno i moe da se koristi za jelo dok
je mlado, presno ili delimino obareno. Sitna cvekla koja brzo raste jede se kad dostigne veliinu 2,5 - 5 cm u preniku. Vei
Snane boje
Jake, tamne boje korena i lista (kao kod
ljubiaste blitve i spanaa) obeleje su
ove familije.

316

ORGANSKA BATA

koren glavnog useva skladiti se za upotrebu tokom zime. Kultivisane vrste koje ne
precvetavaju koriste se za ranu setvu.

aSteRaCeae Familija
glavOika

lisnate cvekle
Lisnata cvekla i blitva esto se meaju.
Prva ima velike listove umerenozelene boje; druga obino ima sjajne tamnozelene
listove s irokom istaknutom sredinjom
ilom koja se moe jesti kao zasebno povre. Boja centralne ile moe biti bela, uta,
narandasta, svetloljubiasta i jarkocrvena. Lisnata cvekla i blitva lako se gaje; manje su podlone precvetavanju od spanaa, nekoliko meseci mogu neprestano da
se beru i dobro podnose niske zimske temperature. Dve setve, jedna na prolee i
jedna na jesen, trebalo bi da budu dovoljne za rod preko cele godine.
Divlji spana, malo poznata viegodinja
biljka, stara je salatna biljka. Listovi mogu
da se beru poetkom godine; jedu se i
cvetni izdanci. Pogoduje joj kvalitetno bogato zemljite i delimino trpi hlad.
gajenje useva
Usevi iz ove familije vole plodno zemljite koje se ne isuuje lako. esto su ukljueni u plodored zajedno s korenastim povrem, na zemljitu koje je poboljano za
prethodne useve. Na siromanijem zemljitu prijae im mal od ubriva srednje
hranljivosti. Lisnata cvekla i blitva mogu da
se gaje u elijama za presaivanje, a za
cveklu je poeljno da se seme seje u grupi,
na jednom mestu (videti str. 323). Sve vrste mogu da se gaje u hladnom stakleniku
van sezone.
zatitite useve
S usevima iz ove familije ima manje problema, iako neki hoe da precvetaju u loim uslovima. Repina muva malo utie na
koren, ali e otetiti lisnati usev. Otkinite
oteeno lie i izgnjeite larve u tunelima. Kad je visoka vlanost, plamenjaa
moe da bude problem za mladi spana.

Predstavnici familije
-

Karda (Cynara cardunculus)


Cikorija (Cichorium intybus)
Endivija (Cichorium endivia)
Artioka (Cynara scolymus)
ioka (Helianthus tuberosus)
Zelena salata (Lactuca sativa)
Beli koren (Tragopogon porrifolius)
Crni koren (Scorzonera hispanica)

Povre iz familije glavoika obuhvata


razliite biljke, od jedre jednogodinje zelene salate, do velianstvene viegodinje
artioke koja moe izrasti i do 2,5 m. U zavisnosti od useva, mogu da se jedu izdanci, lie, cvetne glavice, koren ili gomolji.
Zelena salata je verovatno najrasprostranjeniji pripadnik ove familije i konzumira se zajedno s cikorijom i endivijom kao
salata. Sve tri vrste, raznolikih listova i boja, mogu da deluju izuzetno dekorativno.
Neke kultivisane vrste zelene salate daju
listove skupljene u glavicu; pojedinani listovi mogu i do nekoliko sedmica da budu
pogodni za branje kod vrsta iji su listovi
slobodni. Cikorija i endivija esto se blaniraju kako bi im se umanjila gorina, a koren cikorije moe se izvesti da proizvede
svetle mlade izdanke poznate pod nazivom
ikoni. Odabirom kultivisanih vrsta i gajenjem pod zatitom staklenog ili plastinog
zvona ovi usevi obezbedie vam lisnatu salatu cele godine. Takoe, dobro napreduju
u hladnom stakleniku i mogu da poslue
kao koristan rasad za naizmenino saenje
i za gajenje u posudama.
ioke se jednostavno gaje. One proizvode vrste jestive gomolje, a rastu i do
2,5 m visine. Neke kultivisane vrste imaju
pomalo neoekivan cvet koji lii na prepoznatljiv cvet suncokreta - brojne sitne latice
oko centralne cvasti.
Kad se ostave da procvetaju viegodinja artioka i karda, veoma slinog izgleda, imaju velike cvetove koji lie na cvet

317

GAJENJE POVRA

Samo zelena salata


Familija glavoika pored useva obuhvata
i ukrasne biljke, na primer lepe kate i hrizanteme i korove kao to je maslaak.

ika. Koren karde blanira se na jesen;


veliki jo neotvoreni cvetni pupoljci artioke jedu se poetkom leta.
Beli koren i crni koren malo su poznati
korenasti usevi. Beru se na jesen, a zimi
se, po potrebi, vade. Narednog prolea izdanci mogu da se jedu blanirani ili se ostavljaju da bi dali jestive cvetne pupoljke.
zemljite i raspored
Biljke iz ove porodice vole vlano zemljite. Lisnati usevi ukljuuju se u plodored,
ili mogu da se stave meu ukrasne biljke.
Karda i artioka trae mnogo mesta i ne bi
odudarale meu ukrasnim biljkama po ivicama parcele. Korenasti usevi mogu da se
ukljue u plodored zajedno s ostalim korenastim biljkama, dok ioke pruaju dobru
zatitu od vetra.
zatitite useve
Meu glavoikama zelena salata je najpodlonija tetoinama i bolestima. Uobiajene tetoine ukljuuju pueve golae,
sovice, lisne vai i korenove vai. Mlade
biljke mogu da se zatite od pueva golaa preprekama i zamkama. Slomljena
ljuska od jajeta ima kratkorono zatitno
dejstvo.
U zatienom prostoru problem predstavljaju plamenjaa i siva plesan (botrytis), naroito u hladnim, vlanim uslovima. Plodored, odravanje higijene i dobra ventilacija mogu da umanje problem.
Postoje kultivisane vrste otporne na vai, plamenjau i razne fizioloke probleme.

SOlanOCeae Familija
POmOniCa
Pripadnici familije
- Krompir (Solanum tuberosum)
- Paradajz (Lycopersicon esculentum)
- Paprika (Capsicum annuum grupa grossum)
- Ljuta paprika (Capsicum annuum grupa
Longum)
- Ljuta papriica (Capsicum frutescens)
- Patlidan (Solanum melongena)
Iako nije otporan na mraz, krompir dobro uspeva u hladnim podnebljima. Ostalim
pripadnicima ove familije - paradajzu, patlidanu i paprici - potrebni su topli uslovi i
dosta svetlosti. Ovo su popularni usevi za
gajenje u hladnom stakleniku ili plasteniku
(str. 223-224), ali seju se i u zatvorenom,
a potom presauju napolju kad uslovi budu primereni.
Uvek dosta krompira
Krompiru treba dosta mesta, ali se lako
gaji. Dobar je za skladitenje preko zime.
Krompir se sadi u vidu krtola. Uvek koristite proverene semenske krtole. Obino se seje na prolee; setva krajem leta uz
zatitu moe dati zimski usev (videti str.
226). Neke vrste krompira proizvode pravo
seme u malim plodovima koji lie na paradajz, ali ono se retko koristi za gajenje (i
otrovno je ako se jede).
Osetljivi plodovi
Samostalno gajen paradajz koji se ostavi da sazri na biljci boljeg je ukusa od svih
koje moete da kupite u prodavnici. Raznolikost vrsta koje su na raspolaganju batovanima opet je neverovatna - od bunaste biljke umerenog rasta koja se lako
gaji, do neodreenih vrsta koje mogu da
izrastu vie metara; od malenih plodova
veliine trenje, do onih koji sami mogu da
poslue kao itav obrok, crveni, uti, narandasti i zeleni. Paradajz moe da se gaji

318

ORGANSKA BATA

zatitite useve
Setva otpornih kultivisanih vrsta dobar je
nain da se krompir i paradajz zatite od
brojnih problema. Plamenjaa krompira,
koju izaziva gljivica, napada i paradajz i
moe da predstavlja veliki problem u
vlanim uslovima. Malo ta moe da se
uini kako bi se spreila. Rani usevi krompira izbei e je, ali uklanjanje svih potencijalnih izvora moe da odloi poetak
bolesti. Biolokim sredstvima mogue je
suzbijanje belih vai, obinog pauinara i
korenove vai. Videti takoe Problemi s
biljkama, od A do , str. 397.

u saksijama, korpama i vreama za gajenje povra. Otpornije vrste lake se gaje i


kad se seju direktno u zemlju.
Paprika moe da bude slatkasta, ljuta, ili
vatreno ljuta. Slatka paprika bere se dok je
zelena, ili zrela, kad dobije crvenu, utu,
narandastu ili ljubiastu boju. Ljute papriice obino imaju sitnije, due i iljatije
plodove.
Plod patlidana obino je sjajan, tamnoljubiast, ali prvobitno je bio beo kao jaje.
Moderne kultivisane vrste ne daju vie od
etiri do pet plodova po biljci, zbog ega je
rod pouzdaniji. I patlidan i paprika dobro
napreduju u posudama, kao i u zemljitu,
a najvie im pogoduje zatien prostor u
hladnom podneblju.
zemljite i plodored
Svim vrstama najvie pogoduje plodno
zemljite bogato organskim materijama u
koje je umean kvalitetan kompost. Dobro
je da ih sadite posle zeleninog ubriva od
ozime rai.

aPiaCeae Familija
titOnOa
Pripadnici familije
- argarepa (Daucus carota)
- Korenasti celer (Apium graveolens var.
rapaceum)
- Celer (Apium graveolens)
- Komora (Foeniculum vulgare var. dulce)
- Hamburki perun (Petroselinum crispum
var. tuberosum)
- Perun (Petroselinum crispum)
- Patrnak (Pastinaca sativa)
- Vodena drezga (Sium sisarum)
- Krbuljica (Chaerophyllum bulbosum)
Ovo je grupa razliitih useva zasebnih
karakteristinih ukusa. Porodina slinost
vidi se kad procvetaju - sitni pojedinani
cvetovi formiraju cvetne glavice u vidu
mlenobelih kiobrana nalik na titove.
Cvetovi privlae korisne insekte.
argarepa i patrnak spadaju u tradicionalno korenasto povre; hamburki perun, krbuljica i vodena drezga manje su
poznati. Celer, lie i stablo korenastog celera imaju isti karakteristian ukus, kao i
kvrgavi koren korenastog celera koji se vie jede kao korenasti usev. Lukovice
(zapravo donji deo stabla) firentinskog komoraa su vrste kad su presne i ukusom
podseaju na sladi. Njegovo lepo meko
lie koristi se umesto obinog komoraa.
Najbolje je da se seje u drugoj polovini
leta jer raste najbre od ovih useva. Veini
ostalih useva treba mnogo vremena da
sazru. Perun se, kao zainsko bilje, esto
gaji s ovim vrstama povra.
gajenje useva
argarepa i patrnak su vrsti usevi koji
se seju direktno i preko zime mogu da ostanu u zemlji ili se skladite. Rana argarepa, koja bre zri, jede se presna. Oba
useva vole neto siromanije zemljite koje je prihranjivano za prethodne useve, na
primer kupusnjae. Ako je zemljite teko

319

GAJENJE POVRA

zatititi useve
Korenasti usevi nekad se ravaju u kamenitom zemljitu. Najvea tetoina za ovu
familiju je argarepina muva; njena larva
se hrani korenom svih pripadnika porodice. Bledi listovi obino se primete pre
nego to doe do oteenja korena.
Prepreke i pokrivanje redova najbolja su
zatita.
Itersonilia pastinaceae, bolest koja napada samo patrnak, pogorava se ako je
biljku napala i argarepina muva. Spreavaju je malo rastojanje izmeu biljaka i
dobra vlanost zemljita.
Trule korena napada ovu i nekoliko
drugih familija, naroito kad je zemljite
previe vlano. Na tom mestu bar etiri
godine nemojte gajiti biljke podlone trulei.

ili kamenito, razmiljajte o gajenju rane


argarepe u posudama (videti str. 209).
Celer i korenasti celer e precvetati ako
se ne vodi rauna o rastu. Najbolje je da ih
sejete u elijama i presadite kad se zemljite ugreje. Zemljite treba da bude bogato organskim materijama kako se ne bi
isuilo, a dodaje mu se poboljiva srednje
do visoke hranljivosti.
Iako je pripadnicima ove familije potrebno razliito zemljite, dre se zajedno u
uobiajenom plodoredu jer su podloni istim problemima. U sistemu leja, kad je
parcela izdeljena na vie od etiri jasno
podeljena dela, mogu da im se dodele zasebne leje.

Sejanje i Saenje POvRa


U ovom delu baviemo se gajenjem povra na otvorenom. Biljke mogu da se gaje
i u stakleniku ili nekom drugom zatienom prostoru kako bi se izbegli nepovoljni
spoljanji uslovi, ili jednostavno zato to je
pogodnije. Vie detalja pronai ete u delu
Gajenje biljaka, str. 102; Batovanstvo u
staklenicima, str. 215; i Povre i salatne
biljke, od A do , str. 341.
izbor semena
Organsko seme proizvodi se prema prihvaenim organskim standardima bez upotrebe mineralnog ubriva i pesticida. Konvencionalno seme proizvodi se uz pomo
mineralnog ubriva i pesticida i moe da
se koristi ako ne postoji organska alternativa.
Kad god je mogue, koristite kvalitetno
organski proizvedeno seme proverenog
porekla, ili ga sami proizvodite. Ako ne
postoji organsko seme proverite na pakovanju semena u ponudi da li je posle berbe
tretirano pesticidima.
Tradicionalne sorte (videti str. 12) mogu
da se nabave razmenom semena. Kultivisane vrste dobijene tehnikama genetske
modifikacije (G. M., videti str. 296) nisu
primerene za organsko gajenje.
Oblici semena
U prodaji obino moe da se nae osueno seme u rinfuzu, zapakovano u najlon
ili papir. Razliiti tretmani i naini olakavaju sejanje i doprinose boljim rezultatima.
- Obloena/peletirana semena Svaka semenka oblae se glinom ili dijatomejskom
zemljom kako bi rukovanje i sejanje bilo
lake. Prvo se uverite da u oblozi nema
pesticida.
- Prajmirano seme Seme se naklijava u
idealnim uslovima i potom se sui pre
pripreme za sejanje ili uvanje na 5C.
Biljke niu veoma brzo i ujednaeno bez
obzira na fluktuaciju temperature zemlji-

320

ORGANSKA BATA

ta. Naklijava se seme argarepe, celera,


praziluka, peruna i patrnaka.
- Trake Seme se stavlja na biorazgradive
papirne trake koje se polau u redove.
Zahvaljujui ovim trakama sejanje je brzo
i lako, a redovi stalno savreni. Nije potrebno proreivanje.
Seme uvek drite na hladnom, mranom
mestu. Vie detalja o uvanju i roku trajanja semena videti na str. 120.
Umesto semena
Neke vrste povra razmnoavaju se vegetativno - na primer iz krtola i izdanaka.
To se deava zato to retko daju seme, ili
su biljke koje se gaje iz semena veoma
raznovrsne, ili zato to je vegetativno razmnoavanje bre. ak i kad je mogue
gajenje iz semena, moda e vam vie
Hibridi F1
Seme nekih sorti povra ima oznaku F1.
To znai da spada u hibride F1 - potomstvo dobijeno ukrtanjem dve odabrane
biljke-roditelja. Hibridi Fl generacije obino su veoma bujni, ujednaeni i daju vee prinose. esto su otporni na odreene
tetoine i bolesti i neki mogu da se nau
kao organski proizvedeno seme. Jedan
od glavnih nedostataka hibrida F1 je to
to biljke posejane u isto vreme obino i
raaju u isto vreme. Ovo moe da se izbegne uzastopnim ili ponovljenim sejanjem tokom dueg vremenskog perioda.
zamena za seme
Isto kao to e krtole krompira ostavljene
na suncu poeti da klijaju, tako se i druge
vrste razmnoavaju vegetativnim putem.
ioke se gaje iz krtola, isto kao krompir;
ratan se gaji iz delova mesnatog korena.
Crni luk i kozjak mogu da se gaje iz semena, ali i iz malih lukovica koje slue
kao podloga iz koje rastu. Beli luk se uvek
gajio na ovaj nain. pargla, artioka i rabarbara raaju mnogo bre ako se gaje iz
pelcera ili izdanaka koji se uzimaju s odrasle biljke (videti takoe str. 103) nego
iz semena.

odgovarati da kupite rasad. To e vam


omoguiti da utedite vreme - na primer,
pargla ne raa sve do tree godine i stoga se obino sade jednogodinje biljke,
odnosno izdanci.
Usevi kao to su paradajz i krastavac
najbolje niu u toplim uslovima koje ne
moete uvek da obezbedite. Kupovinom
rasada izbei ete ovaj problem, a verovatno ovakav nain gajenja nee biti mnogo
skuplji ukoliko vam je potreban mali broj
biljaka. ak i najobinije povre kao to je
kupus ili kelj pupar moe da se kupi u obliku namenski gajenih ponika ili rasada.
To je korisno ako imate ogranien prostor,
vreme i uslove za gajenje. Rasad verovatno moete da kupite u mestu u kom ivite
ili da poruite potom. Ako poruujete
potom, paket otvorite im ga dobijete,
zalijte biljke i stavite ih na dobro osvetljeno mesto. Kad god je mogue, kupujte organski gajene biljke, izdanke ili krtole.
Sejanje povra
Ako sejete na otvorenom, seme moete
sejati direktno u zemljite u kojem e biljke rasti i zreti, ili u posebne posude ili klijalita odakle ete ih kasnije presaditi. Posude se esto koriste za kupusnjae koje
zauzimaju mnogo mesta u relativno dugom vremenskom periodu. Biljke mogu da
se odgaje u stakleniku, na osunanom
prozoru ili u nekom drugom zatienom
prostoru kako bi se izbegli nepovoljni spoljanji uslovi ili jednostavno zbog ostalih
pogodnosti.
grejanje zemljita
Povre koje uspeva u hladnim podnebljima proklijae na prolee im temperatura
zemljita dostigne 5C ili vie. Usevima kojima pogoduje toplije podneblje, na primer, cvekli, potrebno je najmanje 13C i
ne sme se sejati ili saditi dok ne proe
period mrazeva. Zemljite moe da se ugreje pre sejanja uz pomo staklenog ili
plastinog zvona, prekrivaa za redove ili
crnog najlona. Crni mal takoe se brzo

321

GAJENJE POVRA

zagreva na prolee. Nepromoivi materijali, najlon, odrava zemljite suvim - u vlanim uslovima seme truli.
Ako sejete u leje (videti str. 327), cela
leja moe se ugrejati za ranu prolenu setvu pomou prekrivaa za redove (videti str.
231). Pokriva se podigne, seme se poseje u zagrejano zemljite (ili se posade mlade biljke) i potom se pokriva vrati na
mesto.
Proreivanje
Neke mladice moraju se ukloniti kako bi
druge mogle da se razvijaju. Proreujte
malo-pomalo i ostavljajte mladice jednu
do druge dok ne postignete eljeno rastojanje. Zalivajte pre i posle proreivanja. I
biljkama u rasadniku esto je potrebno
proreivanje pre presaivanja.
Presaivanje iz rasadnika
Dobro zalijte mladice pre presaivanja
kako biste to manje otetili koren. Biljke
Proreivanje argarepe
Veina biljaka treba da se proreuje ako
je seme uspeno proklijalo. argarepa se
seje na to veem razmaku kako bi se izbeglo proreivanje i tako spreio rizik od
napada argarepine muve. Biljke izvaene prilikom proreivanja (ali ne i argarepa) mogu da se iskoriste kao salata ili da
bi se popunili slobodni delovi parcele.
Presaivanje praziluka
Povre koje sporo raste, moe da se seje
u saksije ili elije dok se na parceli ne
oslobodi prostor posle berbe ranih useva.
Praziluk se moe gajiti u saksijama, plitkim koritima, ili gusto posejan u leju na
slobodnom paretu zemljita. Dobro ga
zalijte pre presaivanja u pojedinane rupe duboke 15 cm, na rastojanju od 15 do
23 cm. Stavite jednu biljku u svaku rupu,
ali nemojte da ispunjavate rupu zemljitem. Umesto toga najpre zalivajte biljke
kako bi se zemljite oko korena polako
sleglo.

uvek drite za listove. Rastresite zemljite


aoviem i trudite se da na korenu ostane to vie zemlje. Podignite biljke i odmah ih presadite u rupe, ali tako da donji
listovi budu tik iznad zemljita. Utabajte
zemljite, zalijte ga i odravajte vlanim.
Biljke esto klonu posle presaivanja, ali
se obino brzo oporave. Ako su temperature izuzetno visoke, prekrijte mladice laganim materijalom, kao to je pokriva za
redove, koji e im pruiti zaklon od sunca.
Sklonite pokriva posle nekoliko dana, kad
se biljke oporave.

kakO najBOlje Da
iSkORiStite PROStOR
Ako koristite tehnike za planiranje prostora u kombinaciji s pogodnim sortama i,
ako je to mogue, lejama (videti str. 327),
iskoristiete svaki prostor za gajenje na
najbolji mogui nain. Ako i nema potrebe
da se prolazi izmeu redova, povre moe
da se gaji na manjem rastojanju nego to
je uobiajeno. Praksa gajenja povra u dugim redovima uz redovno okopavanje
zemljita izmeu njih nastala je zajedno s
promenama u poljoprivrednoj praksi u 18.
veku. Ovaj sistem i danas ima svoje prednosti kad se koristi na manjim parcelama,
ali u veini bata postiu se bolji rezultati
saenjem biljaka u blokovima, pravilno
rasporeenim na prostoru za gajenje, koristei tehniku jednakog rastojanja ili kvadratnu mreu.
- Jednako rastojanje Biljke se seju u cikcak redove na jednakom meusobnom
rastojanju. Razmak izmeu biljaka odreuje se uzimanjem proseka izmeu preporuenog rastojanja biljaka u redu i rastojanja
izmeu redova. Na primer, biljke koje se
Dobro iskorien prostor
U uskim lejama ne treba da se gubi prostor na staze izmeu redova. Povre
moe da se gaji u redovima na manjem
rastojanju, ili na jednakom rastojanju u
kvadratnim ili cikcak formacijama.

322

obino gaje na rastojanju od 15 cm u redu, u redovima izmeu kojih je razmak 30


cm, mogu se gajiti na jednakom meusobnom rastojanju od 23 cm. Biljke primaju jednaku koliinu svetlosti, vlage i hranljivih materija i brzo iznad zemljita stvaraju pokriva od lia, to doprinosi suzbijanju korova.
- Kvadrat Biljke se gaje na istom rastojanju u redu i izmeu redova i kao rezultat
dobijamo kvadratnu emu. Ova ema je
korisna kad na irinu leje mogu da stanu
samo dve-tri biljke. Kvadratna mrea
moe lako da se napravi uz pomo vinkle
koju treba utisnuti u zemljite kako bi se
ocrtale linije s jednakim rastojanjem i pod
pravim uglom. Sejte ili sadite tamo gde se
linije seku.
kako postii pravu emu
Da biste dobili posle presaivanja eljeni rezultat, jednostavno sadite biljke na
potrebnom rastojanju. Kod povra koje se
seje direktno u zemljite moete staviti nekoliko semenki na svako mesto gde treba
da izraste biljka i kasnije prorediti ponike
ostavljajui jednu biljku, ili moete sejati u
redove i paljivo proreivati ponike u svakom redu. I kod useva kao to je cvekla
takoe moe na jedno mesto da se seje
nekoliko semenki direktno prema eljenoj
emi.

ORGANSKA BATA

ka i moe da se menja kako bi se prilagodilo razliitim vrstama povra.


Primer lukovica crnog luka ilustruje uticaj rastojanja na veliinu. Da biste dobili
velike lukovice idealno rastojanje je 20 x
20 cm. Ako smanjite rastojanje na 15 x 15
cm, dobiete lukovice srednje veliine. Na
jednakom rastojanju od 60 cm glavice letnjeg kupusa dostii e najveu moguu
veliinu, ali ako se rastojanje smanji na 30
cm ukupan prinos manjih glavica, koje su
uglavnom pogodnije za upotrebu u kuhinji,
bie vei. Preporueno rastojanje u redovima ili kuicama za svaku pojedinanu vrstu povra moete da vidite u delu Povre i
salatne biljke, od A do , str. 341.
mini-povre
Ekstreman primer uspene upotrebe veoma malog rastojanja jeste mini, bebi
ili veoma gusto sejano povre. U pitanju
su sorte koje se biraju zato to dobro reaguju na gajenje na malom rastojanju. Korisne su za izuzetno male leje, kao to je
kvadratna bata (videti sliku na sledeoj
strani) i gajenje u posudama (videti str.
210). Razmak izmeu biljaka za usev kao
to je praziluk moe da bude samo 13 mm.
Ako se seje po malo i esto, mini-povre
daje malu berbu, pogodnu za jedan obrok,
u duem vremenskom periodu.
kvadratna bata

Uticaj gustine biljaka


Rastojanje meu biljkama kao to su crni luk i kupus utie na njihovu veliinu; do
odreene granice, vie prostora omoguie da lukovice i glavice budu vee. Nasuprot tome, gajenje na manjem rastojanju
s manje mesta za rast znai da ete dobiti manje povre, esto prikladnije veliine.
U veini sluajeva kad je rastojanje manje
poveava se ukupan prinos. Postoji granica za minimalno potrebno rastojanje ispod
koje su biljke jednostavno suvie blizu da
bi dostigle veliinu poeljnu za berbu. Jednako rastojanje meu biljkama obino je
najbolji nain da se utie na veliinu bilja-

Uz pomo ove tehnike imaete skromnu


berbu razliitih vrsta povra u duem vremenskom periodu. Ideja kvadratne bate razvijena je u SAD. Za nju je potrebno
malo mesta i vremena i moe da predstavlja dobar poetak za dete ili odraslu
osobu koja nikad nije gajila povre. Dobra
berba moe da se postigne na prostoru ne
veem od 1,2 x 1,2 m. Parcela se uz pomo ice izdeli na najvie 16 kvadrata veliine 30 x 30 cm. U svakom kvadratu gaji
se drugo povre na malom, jednakom rastojanju. Za ovakvo gajenje pogodne su
razliite sorte, ukljuujui mini povre.
Vii usevi i penjaice gaje se na kraju leje,

GAJENJE POVRA

godina u kvadratnoj bati. Ovi planovi


prikazuju na koji nain se koristi kvadratna
bata cele godine. Na vrhuncu sezone treba
da obezbedi sedmino bar tri do etiri manje
berbe razliitih useva, dok ete u najmanje
produktivnom periodu imati salate, zelenia,
zainskog bilja i trava. Na parceli moe da se
gaji ak i jestivo cvee.
- Visoke biljke i penjaice gajite na mestu
najudaljenijem od sunca kako ne bi bacale
senku na druge useve.
- Proreujte biljke kad ponu da popunjavaju kvadrat i koristite ih za ishranu.
- Berite plodove to je mogue ranije.
- Kad god zasadite novi usev dodajte kompost ili lie prema potrebama useva.
- Malirajte krompir kompostom.
- Treba da imate na raspolaganju biljke koje
gajite u elijama kako biste popunjavali prazna mesta i imali stalne prinose.

Gore levo
Za berbu na prolee i leto, saenje biljaka
koje su ovde prikazane poinje krajem zime i
traje do kraja prolea.
*Za kasniju berbu proredite lisnatu cveklu
ostavljajui samo jednu biljku.
Gore desno
Parcela na leto i poetkom jeseni; novi usevi
rastu u skoro svakom kvadratu.
*Za kasniju berbu ostavite etiri biljke japanskog kupusa mizune da izrastu.

323

Dole
Sredina i kraj jeseni, vrst lisnati zeleni i salate; beli luk i crni luk zasaeni da prezime.
Preporuene sorte
- Bob akvadule i slatka loren
- Kupus arman
- Celer korenja brilijant
- Praziluk kralj riard
- Slatki graak ugar en
- Krompir jukonsko zlato
- Rotkvica uskrnje jaje II i francuski doruak
- Kukuruz eerac dvorf blu dejd
- Repa tokio kros

324

u delu najudaljenijem od sunca, kako ne bi


bacali senku na druge useve. Prate se
principi plodoreda (videti str. 305).
grupna setva
Grupna setva podrazumeva sejanje,
direktno ili u elijama od po 5 cm, po nekoliko semenki na isto mesto. Sve biljke se
ostavljaju da potpuno porastu, ponici se
ne proreuju, a ako se gaje u elijama,
sade se kao jedna celina na otprilike dvostruko veem rastojanju od uobiajenog.
Na ovaj nain dobija se nekoliko manjih
korenova ili lukovica umesto jedne velike.
Usevi pogodni za ovakvo gajenje ukljuuju
cveklu, praziluk, crni luk (4-5 semenki na
jedno mesto ili u jednu eliju), okrugle sorte argarepe (4 semenke), zelena salata,
mladi luk i vlaac (10 semenki).

ORGANSKA BATA

nom zemljitu izmeu dva razliita glavna


useva. Pogodni usevi su zelena salata, rotkvice, rukola, izdanci, i zelenino ubrivo
koje brzo raste. Kod zdruenih useva, seme vrsta koje brzo zru seje se izmeu onih
koje sporije rastu, na primer patrnak, i
beru se pre nego to glavnom usevu bude
potreban prostor.
Uzastopna setva
Sejanje povra koje brzo zri, na primer,
zelene salate i rotkvica, po malo i esto, u
intervalima od 2 do 3 sedmice, spreava
preobilnu berbu i obezbeuje stalno dospevanje sveeg povra tokom vie meseci.
Usevi pogodni za ovakvu setvu su jo
rukola, brokule, motovilac, keleraba, salata iz rasada (videti str. 337), spana, mladi
luk i repa.

meusetva i podsejavanje
Meusetva je sejanje (ili saenje) manjeg povra ili povra koje brzo raste, u redovima ili lejama, na neiskorienom zemljitu izmeu glavnih useva koji sporije rastu. Osnovno pravilo je da nikad ne sme da
se dozvoli da se meuusev razvija na
utrb glavnog useva i mora da se obere
pre nego to usevu koji sporije raste bude
potreban prostor. Mladi luk, male salate i
mnogi drugi letnji i jesenji salatni usevi
veoma su dobri meuusevi. Prostor izmeu kupusnjaa koje dospevaju kasno moe
dobro da se iskoristi za veliki broj meuuseva. Visoke biljke, kao to je kukuruz eerac koji baca malu senku, mogu da se
podseju niskim biljkama kao to su pasulj
uavac, zelena salata ili japanski kupus
mizuna, ili povrem koje se iri po zemljitu, kao to su tikvice i bundeve, kako bi
se najbolje iskoristio prostor. Povre koje
tolerie hlad, kao to su zelena salata i
spana, moe da se seje izmeu redova
mahunarki penjaica.
Pokrovni i zdrueni usevi
Pokrovni usevi obuhvataju povre koje
brzo raste i dospeva, pa se seje na praz-

grupna setva
Crvene lukovice crnog luka mogu se sejati tehnikom grupne setve, odnosno po
pet semenki u svaku pojedinanu eliju,
a potom da se presade u leju. Kad se razvije vie biljaka, svaka lukovica nai e
prostor za sopstveni rast i dostii e
skromnu veliinu.
Usevi pogodni za meusetvu i
podsejavanje
-

Rukola
Cikorija ili radi
Motovilac
Endivija
Zelena salata
Japanski kupus mizuna
Kineski kupus
Rotkvice
Rasad
Spana
Mladi luk

Tikvice, tikve i bundeve pogodne su i za


suzbijanje korova, kao podusevi ispod viih biljaka kao to su kukuruz eerac i
mnogocvetni pasulj.

325

GAJENJE POVRA

nega POvRa
Kad se prime, mnoge vrste povra ne
zahtevaju intenzivno odravanje. Redovno
ih obilazite i obezbedite sve dodatne mere
nege koje e osigurati visok prinos.
zalivanje
Stres izazvan nedostatkom vode moe
da dovede do precvetavanja, manjeg prinosa, kao i vee podlonosti tetoinama i
bolestima. Rasad i presaene biljke nikad
ne smeju da ostanu bez vlage. Kad se biljke prime, obilno ali ree zalivanje efikasnije je od slabog i estog. Voda koja prodre
duboko u zemljite pomae da se bolje
razvije koren i prua biljkama rezervnu
vlagu u vreme sue. Nekim biljkama zalivanje koristi u odreenim fazama razvoja
(videti dole). Ne preterujte sa zalivanjem;
preobilno nepotrebno zalivanje kod nekih
useva, kao to je paradajz, moe dovesti
do gubitka ukusa.
Zalivajte podnoje stabla biljke predvee, kad je manje isparavanje (ili rano ujutru ako imate problem s puevima golaima). Za rasad koristite kantu s finim rupicama na vrhu, ili cev privrenu za crevo.
kljune faze za zalivanje
Ako je vreme suno u kritinim periodima
rasta (videti dole), biljke moraju da se zalivaju.
- Boranija, bob: kad ponu da cvetaju;
kad ponu da se formiraju mahune.
- Zelena salata: 7-10 dana pre berbe.
- Letnji kupus, letnji i jesenji karfiol: 2-3
sedmice pre berbe.
- Tikvice: im pone da se formira plod.
- Graak: kad se formira cvet i mahuna.
- Krompir: kad krtole dostignu veliinu
klikera.
- Kukuruz eerac: kad pone da cveta i
kad klipovi ponu da bubre.
- Mnogocvetni pasulj, paradajz: od cvetanja nadalje.
- Brokule, celer, spana: kad je suno.

Usevima kojima je potrebno mnogo vode,


na primer mnogocvetnom pasulju, moete
da sipate punu kantu oko korena ili koristite crevo (videti, Voda i zalivanje str. 6263).
Prihranjivanje
Ako je zemljite unapred dobro pripremljeno, veini useva nee biti potrebno prihranjivanje. Usevima koji se due razvijaju
odgovara maliranje ubrivom srednje ili
visoke hranljivosti.
maliranje i suzbijanje korova
Maliranje golog zemljita smanjuje gubitak vlage putem isparavanja i spreava
klijanje semena korovskih biljaka. Ako se
koristi ubrivo srednje ili visoke hranljivosti, poveava se koliina hranljivih sastojaka za biljke. Mal stavljajte na toplo, vlano zemljite na prolee i leto.
Korov se bori za hranu, svetlost i vlagu stoga se potrudite da u povru bude to
manje korova. Sejte seme u redove ili kuice kako biste razlikovali povre od jednogodinjeg korova; omake sejte samo ono
povre koje lako moete da prepoznate u
fazi mladica, kao na primer argarepu.
Bujnom povru obino je potrebno samo
jedno plevljenje pre nego to preraste
konkurenciju. Za informacije o malu i tehnikama pogodnim za povrtnjak vidite Korov i njegovo suzbijanje (str. 71-81).
Okopavanje
Otra motika koristi se za povrinsko okopavanje zemljita, uklanjanje ponika korova, koji se potom sue i venu na suncu.
Dok se usevi razvijaju i prekrivaju zemljite pokrivaem od lia, smanjuje se
potreba za okopavanjem.
gust zasad
Lisnate rozete ovog gustog zasada zelene
salate formiraju pokriva i bacaju senku
na zemljite smanjujui na taj nain gubitak vlage, a samim tim i potrebu za zalivanjem. Takoe, suzbijaju korov.

326

ORGANSKA BATA

Problemi s biljkama
Zdrave, bujne biljke otpornije su na napade tetoina i bolesti. Kad imate problem, koristite sorte otporne na tetoine i
bolesti. tetoine napadaju biljke i u zemljitu i iznad njega. Razlikuju se, od velikih
ivotinja kao to su zeevi, koji nanose
tetu celom povrtnjaku, do mikroskopski
sitnih nematoda koje napadaju odreene
useve kao to je krompir. Poznavanje ivotnog ciklusa tetoina doprinosi boljoj
kontroli nad njima, a vreme setve pomae
da se izbegne doba godine kad ima tetoina. tetoine se suzbijaju na razliite naine, od runog uklanjanja pueva i pueva golaa, do upotrebe prirodnih biolokih
sredstava za suzbijanje. Fizike prepreke
mogu pomoi u spreavanju nekih tetoina da poloe jaja blizu useva. Uradite sve
to moete kako biste spreili bolesti, jer
mogu da se proire veoma brzo. Rizik od
infekcije nekim gljivinim oboljenjima moe se smanjiti podizanjem nivoa pH vrednosti (videti str. 59, 307). Plodored (videti
str. 305) igra vanu ulogu u spreavanju
ozbiljnih bolesti iz zemljita kao i nekih
tetoina.
Pojedine probleme izazivaju loe navike
prilikom gajenja ili nedostaci minerala u
Privucite korisne insekte
Gajite cvee u jednom delu povrtnjaka
kako biste privukli korisne insekte koji e
poboljati opraivanje i suzbijati tetoine.
Podupiranje biljaka
Bob se lako podupire uz pomo kanapa
koji se privee za koie oko biljke. Pasulj
pritka brzo e pokriti otvorenu kulu od
vrbovog prua i kanapa. Kratke granice
zabodene u zemlju idealne su za podupiranje graka. Tikve se penju uz tapove
privezane kanapom. Vreastom paradajzu potrebna je vrsta potpora kao to su
bambusovi tapovi. Mnogocvetni pasulj
e spiralno uspuzati uz bambusove tapove.

zemljitu. Do proraslica dolazi kad biljke


pre vremena proizvedu seme, a izazivaju
ih sua, iznenadne velike promene temperature vazduha, setva u pogreno vreme ili
kad se spoji korenje mladica koje se gaje
zajedno u paketu. Lo kvalitet plodova ili
mahuna mogu da izazovu sua, nedostatak opraivanja ili loe zalivanje.
zatita biljaka
Manje otporno povre koje se seje na
prolee izloeno je hladnoi i mrazu. Moe
da se zatiti staklenim ili plastinim zvonima, ili pokrivaima za redove. Poetkom
jeseni moe se zatititi i povre koje se gaji
na otvorenom, na primer paradajz, ako elimo da obezbedimo kasniju berbu.
Usmeravanje i podupiranje
Povre kao to je pasulj pritka uspuzae se uz tapove, ali i pored toga potrebno
ga je usmeriti i privezati dok ne pone da
se penje. Graak ima vitice kojima e se
uhvatiti za granice ili krupnu mreu za
graak. Bundeva, krastavac i tikva iskoristie vree uspinjui se uz reetku od letvica, preko ograde i uz drvee.
Povre koje raste visoko, ali ne spada u
penjaice, na primer neke sorte kelja pupara, boba i cordon paradajza, treba podupreti vrstim koiima.
izbeljivanje i podsticanje
Neke vrste povra, na primer endivija i
celer, imaju bolji ukus ako se izbeljuju deo biljke, ili cela biljka, na odreen vremenski period skloni se od sunca, to dovodi do toga da listovi budu bledi i ukasti. Kovrdava endivija ima slai ukus ako
se izbeljuje desetak dana. Rabarbara, cikorija i ratan podstiu se iz stanja mirovanja kako bi proizveli nene listove i izdanke. Kada redovno podstiete viegodinje useve kao to je rabarbara, gajite vie
biljaka kako bi se one koje su dospele odmorile jednu do dve sezone pre novog
podsticanja. Ratan moe da se bere sva-

327

GAJENJE POVRA

ke godine. Kad se poberu ikoni, cikorija


treba da se baci.
Berba
Praziluk, krompir i neke sorte povra
raznih vrsta ostae u dobrom stanju vie
sedmica. Druge vrste, na primer rani kupus i brokule, treba da se beru im su
spremne. Graak i mnogocvetni pasulj
prestae da proizvode nove mahune ako
se ne beru redovno. Dobro upoznajte svoje useve kako biste iz njih izvukli ono najbolje. ta god da berete, pokuajte to to
pre da iskoristite za ishranu. Najbolji ukus
i hranljivu vrednost imaju svei proizvodi.
Kukuruz eerac verovatno je najekstremniji primer jer je najboljeg ukusa ako se
skuva do 15 minuta posle branja. Povre
poput muskatne tikve i crnog luka moe
mesecima da se uva. Videti uvanje povra, str. 339.

gajenje U lejama
Gajenje povra u uskim lejama razdvojenim stazama koje omoguavaju prilaz povru ima mnogo prednosti u odnosu na
tradicionalno gajenje u redovima. U tradicionalnom povrtnjaku poboljivai zemljita i ubriva stavljaju se preko cele parcele
i potom se parcela prekopava kako bi se
sjedinili sa zemljitem. Zemljite izmeu
redova se sabija dok se usevi zalivaju,
prihranjuju, pleve i beru. Sistem leja prekida ovaj neprekidni ciklus sabijanja i obraivanja zemljita.
Kad pravite leje za gajenje povra najbitnije je da moete lako da dohvatite sredinji deo leje bez previe istezanja i gaenja po zemljitu. Iako je veoma lako napraviti i koristiti pravougaone leje, one mogu da budu bilo kog oblika sve dok je lako
da se sa staze dohvati sredinji deo leje.
Leje mogu da budu u nivou zemljita ili
podignute, oiviene ili bez ivice, mogu da
budu prekopane ili dubinski izriljane, a
moe da se koristi i tehnika bez kopanja.
Izaberite kombinaciju koja vam odgovara.

Ravne leje, ili leje u nivou zemljita


Najjednostavnija leja koja zahteva najmanje truda jeste ravna, neoiviena leja.
Uglove leje oznaite stubiima i izmeu
njih razapnite icu kako biste definisali ivice leje. Meutim, visina leje e se poveati u odnosu na stazu ako je zemljite srednje teine ili teko i ako je dobro prekopano (videti dole). Poboljivai zemljita takoe podiu visinu leje, dok se staze sputaju usled sabijanja. Ravne leje su najpogodnije za lako zemljite koje bi se brzo
isuilo kad bi se podiglo.
Podignute i oiviene leje
Ivice daju jasnu, precizno definisanu
granicu izmeu leje i staze. One zadravaju zemljite i materijal za maliranje u leji.
Ivice se preporuuju kod srednje tekog i
tekog zemljita koje se obino izdie iznad nivoa staze. Kad je gornji sloj zemljita tanak, ivice omoguavaju da se leja
obogati zemljitem koje moe da se iskopa sa staze ili donese s nekog drugog
mesta. Podignute leje naroito su korisne
kad je zemljite teko i drenaa loa.
Ivica visoka 10-30 cm pogodna je uglavnom za sve prilike. Leje podignute na visinu od 60 cm korisne su ako imate problem
materijal za ivice pogodan za
podignute leje
- Flae okrenute naopako
- Cigle
- Betonski blokovi ili ploe
- Panjevi*
- Krovni crep
- Ploe od kriljca
- Drvene daske*
- Vetako drvo (videti str. 132)
- Upleteno granje vrbe ili lenika (videti
str. 142)**
*Ne treba tretirati, ili treba koristiti sredstvo za
zatitu koje ne zagauje prirodnu sredinu (videti str. 130)
**Zemljite du ivica leje moe brzo da se
isui

328

ORGANSKA BATA

sa savijanjem lea, ako se obrada vri iz


invalidskih kolica ili ako postoji ozbiljan
problem sa zadravanjem vlage. Glavni
nedostatak podignutih leja su poetni trokovi za potreban materijal, uloeno vreme
i isuivanje uz ivice leja. Izaberite materijal kako biste dobili eljeni izgled (videti
okvir na prethodnoj strani).
Bez obrade ili dubinsko riljanje?
Zemljite u leji tretira se isto kao zemljite na otvorenoj parceli. Ako se zemljite
redovno obrauje to treba da se radi sa
irokih drvenih dasaka kako ne bi dolo do
Prednosti sistema leja
- Leje pomau da se maksimalno iskoristi
i najmanji prostor za gajenje.
- Leje mogu da izgledaju veoma atraktivno jer daju povrtnjaku uredan i dobro organizovan izgled.
- Sav posao obavlja se sa staza usled ega se izbegava sabijanje zemljita i oteivanje njegove strukture.
- Poboljivai zemljita, ubriva i voda
usmereni su na delove na kojima se povre uzgaja, ne troe se na staze.
- Poboljava se vlanost, a zemljite se
na prolee bre zagreva.
- Okrugle leje konveksnog profila mogu
da poveaju povrinu za gajenje.
- Potreba za riljanjem smanjuje se jer nema sabijanja zemljita - i treba da se riljaju samo delovi zemljita za gajenje, ali
ne i staze.
- Povre moe da se gaji na malom, jednakom rastojanju, to dovodi do poveanja prinosa.
- Rastojanje se lako menja kako bi se dobila eljena veliina povra kao to je crni
luk.
- Malo, ujednaeno rastojanje pomae da
se stvori gust pokriva od lia koji suzbija korov.
- Plodored (videti str. 301?) se mnogo
lake planira i sprovodi.
- Usevi mogu da se beru po svim vremenskim uslovima bez remeenja zemljita.

Primeri leja
(slika na sledeoj strani)

itave leje mogu lako da se prekriju pokrivaem za redove, ili lakom mreom, niskim najlonskim tunelima, ili staklenim i
plastinim zvonima kako bi se zagrejalo
zemljite, sauvale i gajile nenije vrste
povra, produila sezona, obezbedila zatita preko zime i zatitili usevi od odreenih tetoina.

sabijanja. Leje su naroito pogodne kad se


koristi tehnika bez obrade (videti str. 332).
Nasuprot ovom je duboka leja koja se
intenzivno obrauje - priprema se dvostrukim riljanjem i unoenjem poboljivaa
zemljita na dubinu od oko 60 cm.
Poboljiva zemljita niske hranljivosti, kao
to je humus sa liem moe da se unese
u zemljite kad se leja prvi put prekopava.
Ovakva dubinska obrada korisna je kad je
zemljite sabijeno. Obezbedie duboku
plodnu zonu otvorene, vlane strukture
kroz koju korenje moe lako da prodre.
Ako je potrebno, materijali srednje do visoke hranljivosti mogu da se umeaju
samo u gornjih 15-20 cm zemljita. Poveanje prinosa je primetno, a biljke bolje
podnose suu. Rastresitost zemljita i dodatak poboljivaa mogu da dovedu do
primetnog poveanja visine leje i potrebe
za ivicama.
Planiranje sistema leja
etvrtaste ili pravougaone leje iroke
90-120 cm obezbedie lak pristup sredinjem delu leje, iako e tana irina zavisiti od vae visine i mogunosti dosezanja.
Uz prosenu duinu leje od 3 m izbei ete
dugu etnju do njenog suprotnog kraja.
Leje mogu da se grupiu formalno kad je
proizvodnja glavni cilj, ili prema odreenoj
emi da bi se dobio efekat dekorativne
bate.

GAJENJE POVRA

329

330

Staze
Staze treba da budu iroke najmanje 30
cm, a neke i do 60 cm da bi se omoguio
prilaz kolicima. Gole staze zahtevae okopavanje da bi se suzbio korov. Podloga od
prirodnog materijala, koja ne privlai svetlost, prekrivena isitnjenim drvetom ili piljevinom, dobra je i ista za hodanje. Moe
da se koristi i porozna membrana prekrivena ljunkom, borovim iglicama, korom
drveta ili nekim slinim materijalom. Tradicionalne staze od kamena ili cigle izgledaju elegantnije, ali su skuplje. Travnate
staze izmeu leja s povrem dobre su za
sve vremenske prilike i lepo izgledaju. Ako
koristite travu prilagodite irinu staze kosilici za travu i oiviite leje ciglom ili nekim
drugim trajnim materijalom koji e ujedno
drati kosilicu na odstojanju i spreiti travu
da prodre u leju. Pokoena trava moe da
se upotrebi kao mal.

ORGANSKA BATA

male leje sa stazama od cigle


Staza od cigle iroka oko 45 cm obezbeuje pristup svim usevima u svim vremenskim prilikama i pogodna je za kolica. Uz to i dobro izgleda.

jama koje se pruaju u pravcu istok-zapad


visoke useve je bolje gajiti u odvojenim
lejama ili u kuicama s poprenim redovima kako bi se to je mogue vie smanjila
senka. Povre koje zahteva dosta prostora,
na primer kelj pupar, sejte u uzdunim
cikcak redovima, a drugo povre sejte izmeu ovih redova.
zalivanje
Zalivajte runo ili koristite poluautomatski sistem creva za zalivanje (str. 66) ako
sve povre u leji ima iste potrebe za zalivanjem. Zemljitu uz ivice leja obino je
potrebno vie zalivanja.

Poloaj i orijentacija
Leje treba da se nalaze na otvorenom
osunanom mestu. Kad god je mogue,
pravougaone leje treba da budu postavljene u pravcu sever-jug kako bi senka koju
bacaju vii usevi bila to manja. U drugim
prilikama visoke useve stavite uz ivicu leje
na najveoj udaljenosti od sunca.
Sejanje i saenje
Uvek radite sa staze ili iroke drvene
daske postavljene preko leje. Dugaka
daska, postavljena od jedne do druge ivice
leje, odlina je za oznaavanje rupa i pozicija za sejanje. Vie informacija o tehnikama za pravljenje rastojanja pogodnog za
leje vidite u delu Kako najbolje da iskoristite prostor, str. 321.
Ako vie razliitih useva gajite u istoj leji,
sejte ih odvojeno u kuicama na jednakom
rastojanju, ili u poprenim redovima. Visoki usevi koje treba podupreti, kao to je
pasulj pritka, mogu da se gaje u redovima kroz sredinu leje u pravcu sever-jug,
dok se ostali usevi seju s obe strane. U le-

gajenje PeURaka
Peurke razliitih vrsta, od poznatih belih
ampinjona, do egzotinijih vrsta kao to
su bukovae i itake mogu relativno lako
da se gaje u bati. Neke raaju cele godine. Jedu se sirove ili termiki obraene, a
neke se i sue. Razliite vrste mogu uspeno da se gaje u zaklonjenim hladnim delovima bate, kao i u upi ili podrumu. Zemljite i svetlost nisu potrebni, ali proizvodnja moe biti sporadina i nepouzdana ako
ne postoje odreeni uslovi.
ta je peurka?
Peurke su gljive - biljke koje zbog nedostatka hlorofila ne mogu same da proizvode hranu. Oslanjaju se na druge organizme - ive ili mrtve biljke, pa ak i ivotinje
- da bi zadovoljile svoje potrebe. Odgovarajui materijali ili supstrati na kojima se
gaje peurke podrazumevaju neobraenu
piljevinu, panjeve, isitnjeno drvo, talog kafe, slamnata ubriva, pa ak i novinsku

331

GAJENJE POVRA

hartiju ili karton. Dok se hrane supstratom,


gljive ga razlau u kompost.
Vei deo svog ivota gljiva postoji kao
mrea finih vlakana - micelijuma - koja
rastu kroz supstrat. Jestivi deo peuraka
jeste plodonosno telo koje proizvodi spore. Sve ovo deava se kad su uslovi ishrane, vlage, temperature i svetlosti odgovarajui.
gajenje peuraka
Da biste gajili svoje peurke nabavite ivo mrestilite- micelijum - koji raste na
odgovarajuem supstratu. U nekim sluajevima supstrat mora da se stavi na tano
gajenje na organskom materijalu

Livadska peurka (Agaricus campestris)


Bela kapa, crvenkastosmei listii s donje
strane.
Pravi smrak (Morchella esculenta) Sivosmea, sferna kapa; jakog aromatinog ukusa.
Sunanica (Lepiota procera) Velika kapa
ima smee ljuske na svetloj pozadini.
Kaluerka (Coprinus comatus) Izduena, jajasta, upava kapa; prilikom raspadanja postaje crna ili tamnoplava. Veoma
ukusna kad se jede mlada.
itake (Lentinus edodes) esto se gaji;
jakog ukusa, kao da je dimljena.
ampinjon (Agaricus bisporus) Poznata
vrsta koja se esto gaji.
Uklenjaa (Clytocube nuda) Mesnata;
kad je mlada, kapa je plavoljubiaste boje, ljubiasta s donje strane.
gajenje na panjevima ili piljevini

Vrbovaa (Laetiporus sulphureus) ute


lepeze; tekstura i ukus piletine.
Bukovaa (Pleurotus ostreatus) Veliko
plodonosno telo u obliku ostrige. esto
se gaji.
Igliar (Hericium erinaceum) Mnotvo
belih resa nalik ledenicama; blagog, slatkastog ukusa.
Nameko (Pholiota nameko) Narandasto-smea kapa; veoma ukusna japanska
peurka.

odgovarajuu lokaciju da bi rastao; druga


mogunost je da iskoristite micelijum za
inokulaciju supstrata, na primer panjeva,
gomile komposta, ili ak rolni papirnih ubrusa.
Lako moete da naete organsku opremu za proizvodnju poznatih vrsta peuraka koja se sastoji od posude u kojoj je inokulisan kompost. Oprema za manje poznate vrste moe da se nae kod specijalizovanih proizvoaa.
gajenje na panjevima i piljevini
Panjevi listopadnog drvea, 5-15 cm u
preniku, iseeni u sezoni mirovanja, inokuliu se na prolee. Breza, bukva i hrast
daju najpouzdanije rezultate. Mali drveni
klinovi ve inokulisani micelijumom ubacuju se u unapred izbuene rupe. Panjevi se
dre u toplim, vlanim uslovima dok se micelijum iri po drvetu. Od inokulacije do nicanja peuraka moe proi i 6-12 meseci,
a potom peurke mogu da nastave s nicanjem i nekoliko godina.
Peurke u bati
Kao deo bate, peurke mogu da daju
ukusan rod. Na primer, rasprostranjeni
beli ampinjon (Agaricus bisporus) moe
sam od sebe da se pojavi u bati, naroito ako ste poboljavali zemljite kompostom koji je ve korien za gljive. On nie
na jesen i moe da se bere i do nekoliko
godina ako su uslovi odgovarajui. Ivice
ili uglovi podignutih leja mogu da se zamene panjevima od listopadnog drvea i
potom inokuliu supstratom gljiva. Gomila komposta koji se sporo razgrauje moe da se koristi za gajenje kaluerke. Ova
vrsta, pored slamnatice (Stropharia rugoso-anulata) takoe raste blizu ivica maliranih iverjem ili slamom.

Upozorenje
Peurke se esto pojavljuju na mestu
koje je dosta udaljeno od onog gde su se
prvi put pojavile. Svaka peurka nepoznatog izgleda mora se identifikovati pre
jela. Mnoge vrste su otrovne.

332

ORGANSKA BATA

Vlana piljevina od netretirane drvne


grae u dakovima moe da se pomea sa
supstratom micelija, a potom se uva na
toplom mestu dok micelijum raste. Dakovi se potom pomeraju na svetlo, hladno
mesto gde peurke poinju da niu.
gajenje na krupnom organskom
materijalu
Metode gajenja razlikuju se kod svake
vrste peuraka, ali uopteno, supstrat micelija se umea u vlano, dobro raspadnuto ubrivo, kompost, slamu ili drugi organski materijal (u kojem ne sme da bude
drugih gljiva) i stavi u dakove. Razvoj micelijuma potom se pospeuje u vlanim
uslovima na temperaturi oko 20C. Peurke se razviju nekoliko sedmica kasnije.

gajenje Bez OBRaDe


Gajenje bez obrade je tehnika organskog gajenja koja moe da se koristi za
sve vrste povra. Pri korienju ove tehnike zemljite se nakon prve neophodne obrade ne dira. Sredstva za obogaivanje
zemljita, koja u sistemu gajenja bez kopanja esto imaju dvojnu ulogu mala i
ubriva, ravnomerno se rasporeuju po
zemljitu, ali se ne meaju sa njim - to se
ostavlja glistama i drugim organizmima.
Gliste svojom aktivnou poboljavaju drenau, dok njihov razgradivi otpad obogauje sastav zemljita. Organizmi u zemljitu dalje razgrauju ono to gliste unesu s
efekti obrade
Prekopavanje zemljita moe da povea
koliinu korova izvlaenjem neproklijalog
semena na povrinu, gde e proklijati. Na
goloj parceli zemljite s jedne strane je
obraeno, dok je ono s druge strane netaknuto. Tri sedmice kasnije mnogo vie
korova proklijalo je na prekopanom zemljitu nego na netaknutom delu parcele.
Manje korova, a samim tim i manje plevljenja, jedna je od najveih prednosti
tehnike gajenja bez prekopavanja.

povrine formirajui na taj nain humus i


hranljive sastojke za biljke. Ne moe da se
izbegne delimino prevrtanje zemljita prilikom sejanja, saenja i berbe, ali to je minimalno u poreenju s prekopavanjem. Na
due staze prekopavanje je tetno za sastav zemljita i pospeuje gubitak vlage i
organskih materija.
Glavni nedostatak ove tehnike je to to
je potrebno vie vremena da se siromano
zemljite obogati, dok su tetoine u samom zemljitu zatiene. Najpraktinije je
da se kombinuju najbolji elementi ove tehnike s okopavanjem. Zemljitu je esto
potrebna osnovna obrada pre primene ove
tehnike - ako je, na primer, suvie sabijeno - i povremeno moe da se okopa, recimo kad se dodaje zelenino ubrivo. Ova
tehnika je naroito uspena kad se kombinuje sa gajenjem u lejama (vidite str.
327).
Nasuprot uvreenom miljenju, parcelama koje se ne prekopavaju nije neophodna velika koliina mala. Zemljitu se dodaje ista koliina komposta i ubriva kao
prilikom prekopavanja. Krompir (videti okvir na narednoj strani) je jedini usev kojem
je neophodan deblji sloj mala kako bi se
spreilo da krtole pozelene.
Priprema
Da bi tehnika gajenja bez kopanja dala
najbolje rezultate, struktura zemljita od
poetka mora da bude dobra. To e moda
iziskivati da se zemljite izrilja kako bi se
poboljala drenaa i rastresitost. Ako niste
sigurni u stanje zemljita, informacije u
poglavlju Zemljite i briga o njemu (str. 3261) pomoi e vam da odredite da li je
prekopavanje potrebno i koji su jo postupci neophodni.
Tamo gde nema veih problema sa zemljitem, ova tehnika moe odmah da se
primeni. Ako na parceli ima korova, ili ukoliko deo travnjaka pretvarate u parcelu,
zemljite moe da se raskri pomou slojeva mala (videti str. 334). Pre sejanja ili
saenja materije za obogaivanje zemljita treba ravnomerno rasporediti po parce-

333

GAJENJE POVRA

Prednosti sistema gajenja bez


obrade
- Zahtevno i naporno neprekidno okopavanje vie nije neophodno.
- Sastav zemljita se uva i vremenom
poboljava.
- Organizmi u zemljitu razvijaju se u stabilnim uslovima netaknutog zemljita.
- Znaajno se smanjuje gubitak organskih materija i vlage.
- Seme korova se u manjem broju izvlai
na povrinu.

li, ili ih staviti na mesta odreena za saenje useva, kao to su tikvice, kojima treba
vie prostora. Ako je potrebno, organsko
ubrivo i kre mogu blago da se izgrabuljaju pre nego to se rasporedi krupnije
ubrivo.
Sejanje i saenje
Veina useva uzgaja se isto kao to bi se
gajila u prekopanoj leji. Dobro pripremljeno zemljite za tehniku gajenja bez prekopavanja uvek je rastresito i idealno za sejanje. Seme se seje u rupe ili kuice. Sadnice se stavljaju u rupe iskopane pomou
aova. Sve slojeve ubriva i mala treba
ukloniti s mesta gde se seje ili sadi, a potom ga ponovo ravnomerno naneti im
biljke ponu da rastu.
korov i plevljenje
Na parcelama koje se ne prekopavaju
koliina korova znaajno je manja jer se
neproklijalo seme korova ne izvlai na povrinu. Organski mal dodatno smanjuje
koliinu korova i zadrava vlagu, ali nije
neophodan.
Lagano okopavanje pomae na golom
zemljitu i postepeno smanjuje koliinu semena korova. Sve viegodinje korovske
biljke batenskim vilama treba polako da
se rastresu oko korena i izvuku vodei rauna da se prevrne to je mogue manje
zemljita.

gajenje krompira bez kopanja


U klimatskim uslovima u kojima je lie
krompira izloeno mrazu obino je dobro
da se usev poseje malo kasnije nego to
je uobiajeno. Mal sniava temperaturu
zemljita i biljka moe da bude podlonija oteenjima usled mraza.

Saenje
1. Iskopajte, isecite ili pokosite svu vegetaciju na parceli.
2. Dobro natopite zemljite ako je suvo.
Ravnomerno rasporedite ubrivo, kompost ili organsko ubrivo bogato azotom
(videti str. 41).
3. Poloite krtole na zemlju na predvienom rastojanju. Ako postoji opasnost od
mraza, stavite ih u rupe koje ste iskopali
aovom.
4. Prekrijte svaki red slojem sena ili stare
slame debelim 7,5 cm. Oznaite svaki red
kako ne biste stali na krtole.
Rast
1. Redovno proveravajte izdanke koji izbijaju kroz mal i oslobodite one koji podiu mal umesto da ga probiju.
2. Dodajte jo mala dok biljke rastu i
prekrijte prostor izmeu redova.
3. Kad biljke u susednim redovima skoro
ponu da se dodiruju, prekrijte mal debelim slojem busenova trave kako biste
spreili prodiranje svetlosti od koje krtole
pozelene.
4. Dodajte jo trave ukoliko je potrebno.
Ptice vole da razgru mal, ali su istovremeno korisna zatita od tetoina.
Berba
Da biste izvadili nekoliko krompira, jednostavno razgrnite mal i uzmite onoliko
krtola koliko vam je potrebno. Krtole e
leati na povrini zemlje.Vratite mal i ostavite preostale gomolje da dalje rastu.
Da biste izvadili sav krompir, razgrnite
mal. Pokupite sve krtole i proverite da li
ima nekih koje su se razvile u zemlji.

334

Berba
Korenaste useve verovatno ete moi da
iupate iz zemlje. Ako to nije mogue, polako ih rastresite batenskim vilama uz minimalno prevrtanje zemljita.
zelenino ubrivo i tehnika bez
obrade
Usevi za zelenino ubrivo (videti str.
55), koji se obino ukopavaju u zemljite,
mogu da se gaje i na parceli na kojoj se ne
kopa. Jednogodinja zelenina ubriva kao
to je slaica kose se i ostavljaju kao mal.
Viegodinja zelenina ubriva, kao to su
detelina i ozima ra (koja zahvaljujui bokorenju korena esto ponovo izrastu kad
se pokose, iako su jednogodinje biljke),
kose se i suzbijaju malom koji ne proputa svetlost ili gajenjem krompira tehnikom
bez obrade.
Slojevito maliranje
Maliranje u slojevima razliitim materijalima (videti okvir desno) je lak, veoma
efektivan nain raiavanja zemljita poput parcele obrasle u korov ili travnjaka.
Naroito je korisno ako se primeni tehnika
bez kopanja. Prvu berbu moete da dobijete bez ikakvog kopanja. Ako su sredstva
ograniena, prvo raistite malu povrinu
laku za obradu.
Postavljanje slojeva mala
Prvo posecite svu vegetaciju i iskopajte
drvenaste korovske biljke. Postavite prvi
sloj preklapajui ivice kartona ili papira po
30 cm. Najbolje je raditi kad nema vetra, a
zemljite je toplo i vlano.
Da bi se ovaj sloj zadrao i suzbio korov,
dodajte jo jedan sloj, ne deblji od 10 cm,
naroito na mestima gde se ivice preklapaju. Izbor materijala za ovaj sloj zavisi od
onoga to vam je dostupno, kao i od plodnosti zemljita. Zemljite koje neko vreme
nije obraivano, ili ono na kom je bio travnjak esto je veoma plodno i usevi e uspevati iznenaujue dobro bez dodatnog

ORGANSKA BATA

prihranjivanja. Ako je zemljite siromano,


drugi sloj treba da bude obogaiva zemljita srednje ili visoke hranljivosti, kao to
su dobro ubrivo ili batenski kompost.
Sloj svee ili usitnjene slame debljine do 5
cm moe da se stavi odozgo kako bi se
sauvala vlaga, a parcela delovala lepe i
urednije. Zalivanje cele povrine pomoi
e slojevima da se slegnu i da se odupru
vetru.
Dok se prvi sloj razgrauje, gornji sloj
pada na povrinu zemljita gde ga crvi
unose u zemljite.
gajenje kroz slojeve mala
Prve godine krtole krompira i sadnice
kupusnjaa, tikvica i bundeva mogu da se
sade kroz mal direktno u zemljite, u rupe
koje ste napravili aoviem; dodajte i malo komposta, ako ga imate. U poetku e
biljkama biti potrebna bolja zatita od
materijali za slojevito maliranje
Slojeviti mal sastoji se od dva ili tri sloja.

Osnovni sloj
(Biorazgradiv; ne proputa svetlost)
- Veliki kartoni
- Rasklopljene kartonske kutije
- Novine, u debelom sloju
Srednji sloj
(Poboljiva zemljita; dri osnovni sloj)
- Batenski kompost
- Pokoena trava
- Kompost od lia ili opalo lie
- ubrivo
- Kompost za gljive (obratite panju: s visokim nivoom krea)
- Usitnjene orezane batenske biljke
- Slama ili seno
Gornji sloj (nije obavezan)
(Zadrava vlagu; dobro izgleda)
- Slama
- Seno
Malirajte kad je zemljite toplo i posle
jake kie. Maliranje hladnog zemljita
odloie njegovo zagrevanje, usporiti rast
biljaka i poveati rizik od tete koju nanose puevi golai.

335

GAJENJE POVRA

mraza nego obino jer mal spreava sunevu radijaciju koja obino nou zrai iz
zemljita. Koristite pokrivae za redove ili
sadite biljke malo kasnije.
Sitno seme i korenasti usevi prve godine
nisu pogodni za slojevito maliranje, ali
naredne godine povrinski sloj zemljita
treba da bude veoma rastresit i pogodan
za sejanje svih vrsta semena. Trebalo bi da
se nastavi s maliranjem zemljita kako bi
se spreilo klijanje semena korovskih biljaka, zatitilo zemljite od stvaranja pokorice posle jakih kia i sauvala vlaga.
Viegodinje korovske biljke, kao to su
tavelj i iak, mogu da se probiju kroz
slojeve mala. Da biste ih uklonili, rastresite zemlju oko njihovog korena i polako ih
iupajte. Za njihovo potpuno suzbijanje
verovatno je potrebna i druga godina slojevitog maliranja.
Kad se zemljite raisti, zahvaljujui
slojevima mala moe da se koristi tehnika
gajenja bez kopanja.

UkUSna i lePO UReena


Bata
Mnoge vrste povra nisu samo veoma
ukusne, ve su izuzetno prijatne za oko.
Ureenje bate jestivim biljkama, pored
praktine vrednosti, podrazumeva i njihove dekorativne strane. To takoe znai da
moete da gajite jestive biljke u bati bez
potrebe za odvojenim povrtnjakom.
Bata ureena jestivim biljkama moe
biti velika ili mala, formalno ili neobavezno
ureena, i moe da ukljui voe, povre,
zainsko bilje i cvee. Poznati primer imamo u Francuskoj gde su bate dvorca Vilandri osmiljene tako da se uklapaju u
opti plan dvorca, dok zapravo povre daje
boje u okviru formalne eme staza i leja
oivienih podianom ivicom. Drugi ekstreman primer je meovita bata u kojoj se
i jestive i ukrasne biljke susreu u veseloj
raznovrsnosti.

kuhinjska bata
Kuhinjska bata je bata ispunjena jestivim biljkama odabranim iskljuivo zbog
svojih ukrasnih i jestivih kvaliteta. Odravanje ravnotee izmeu izgleda i prinosa
moe da predstavlja tekou i potrebno je
paljivo planiranje da bi ova bata dobro
izgledala cele godine. Planiranje za leto ili
zimu je lake, jer bata miruje u jedno ili
drugo godinje doba.
kreativno saenje
Jestiva i lepo ureena bata daje kreativnom batovanu priliku da isproba sve
mogue neuobiajene kombinacije biljaka.
Povre se ceni zbog svojih boja, oblika listova, teksture, opteg izgleda i vizuelnog
stava. Moe da se usmeri kako bi se penjalo uz paravane, mree ili druge biljke i istovremeno dobilo na visini, ili moe da se
koristi u postizanju ivopisnih oblika i ema
na nivou zemljita. Ako dopustite nekim
Povre i zainsko bilje za ivice
bate

Od leta do jeseni
- Glaviasta salata, naroito sorte lolo
roso i lolo verde
- Kovrdava endivija
- Kovrdavi perun
- Crvenolisna bokvica (plantago atropurpurea)
- Red rasada
- Patuljasti kelj
Od kraja jeseni do zime
- Motovilac
- Mizuna
- Ukrasni kupus i kelj
- Kineski kupus
Viegodinje biljke
- Vlaac
- Kineski vlaac
- Majoran
- Dinjica
- alfija, ljubiasta i zelena
- Timijan
- Vresak

336

ORGANSKA BATA

lepo povre
Upadljive boje
- Povrtarski zvezdan (crveni cvetovi)
- Cvekla volujska krv (tamnocrveno lie)
- Brokule romanesko (utozeleni cvetovi)
- Bob grimiznih cvetova
- Patlidan (ljubiasti cvetovi i tamnoljubiasti plodovi; ili probajte sortu uskrnje
jaje koja ima bele plodove)
- Velika crvena slaica (crveno/zeleno lie)
- Lisnati kelj crveni rus (rozesivo lie)
- Lisnati kelj toskano (zelenocrno lie)
- Praziluk sv. viktor (ljubiast/plav)
- Bundeva (narandasti plodovi)
- Pasulj pritka s ljubiastim i utim mahunama
- Radi (crveno/belo lie)
- Blitva duginih boja (uto, belo, crveno,
roze i narandasto stablo)
- Crveni kupus (ljubiasto/plavo lie)
- Rubincrvena blitva (gore levo)
Visina i dramatian izgled
- Karda
- Krastavac pritka
- Artioka
- Crveni i bronzani komora

vrstama povra da precvetaju, esto vas


eka predivan prizor; na primer, zelena salata se pretvara u elegantne kupaste tornjeve visoke i do 1,2 m. U toj fazi nije za
jelo, ali izgleda predivno! Ako ostavite crni
luk i praziluk da procvetaju dobiete okruglu cvetnu glavicu na vrhu visokog stabla: upeatljivo, ivopisno i privlai pele.
lepe biljke su zdrave biljke
Jestive biljke u bati moraju da budu
zdrave i bujne. Obratite panju na odravanje zemljita i, kao i u tradicionalnom
povrtnjaku, da biste postigli najbolje rezultate, vodite rauna o principima plodoreda
(videti str. 305) kad planirate na godinjem
nivou. Drite u rezervi biljke koje e u razliitim fazama razvoja zameniti postojee,

Pasulj pritka
Bundeva i tikva, usmerenog rasta
Rotkvice koje se gaje zbog plodova
Mnogocvetni pasulj
Ratan

Dobar oblik i tekstura lia


- Kovrdava endivija
- Naborani lisnati kelj
- Zelena salata, bez glavice ili reckava
- Mizuna
- Kovrdavi perun
- Bundeva
- Tikvica
Jestivo cvee
- Boraina (plava, ree bela)
- Neven (narandast)
- Vlaac (roze ili ljubiasti)
- Jagorevina (uta)
- Lavanda (svetloljubiasta, bela ili roze)
- Dragoljub (dole desno; uti/narandasti/crveni)
- Rua (najboljeg ukusa su roze/crveni
cvetovi)
- alfija (ljubiasta/roze)
- Ljubiica (ljubiasta, ree bela)

ili zauzeti mesto oteenih ili bolesnih biljaka i odravati dobar izgled bate.
kako da jedemo iz ureene bate
Berba neizbeno ostavlja prazna mesta
u ureenoj bati. Reite ovaj problem tako
to ete koristiti sorte koje mogu da se beru u duem vremenskom periodu, na primer kelj i salate koje ne formiraju glavicu.
Pored toga, birajte useve koji dobro izgledaju posle berbe, na primer crveni ili mnogocvetni pasulj i tikvice. Od pomoi je i
ako gajite privremene biljke pored onih
koje e porasti i popuniti prazan prostor.
Gajite u saksijama ili elijama biljke kojima
ete zameniti one koje pojedete.

337

GAJENJE POVRA

gajenje zelenia
Mnoge vrste povra mogu da se koriste
za pripremanje ukusnih salata, ali za batovane izraz salatne biljke obino oznaava lisnati zeleni koji moe da se jede
presan. Sve ove vrste razlikuju se po poreklu, ukusu, boji i teksturi. Postoji i jestivo cvee koje moe biti ivopisan dodatak
salati od meovitog zelenia.
Salata cele godine
Uz malo planiranja skoro cele godine
moi ete da berete neto svee i lisnato.
Zimi su salatne biljke dobrodole vie nego
u bilo koje drugo doba godine jer tada ima
manje sveeg povra.
Prolee i jesen Birajte sorte koje brzo
napreduju i koje e izrasti nekoliko sedmica posle setve. Zatitite ih staklenim ili plastinim zvonima, ili pokrivaima za redove,
ili ih gajite u stakleniku ili plasteniku da
biste produili proizvodnju.
Leto Najvie razliitih vrsta salata, kako
mladih tako i odraslih biljaka, moe da se
gaji leti. Potrudite se da u to doba godine
uvek imaju dovoljno vode kako biste spreili prorastanje. Neke salatne biljke imaju
blag ukus, a druge intenzivniji. Gajite razliite vrste da biste dobili spoj svih ukusa.
Cikorija, endivija i maslaak prilino su
gorkog ukusa, ali izbeljivanjem zrelih listova dobiete nenije listove blaeg ukusa.
Prekrijte niske sorte tanjirom, a vie teglom ili kantom - ili priveite listove zajedno. U zavisnosti od doba godine, potrebno
im je od jedne do tri sedmice da dospeju
za berbu.
Zima Salata posejana krajem leta bie
spremna za berbu poetkom zime, a uz
zatitu, ili ako je blaga zima, neke sorte

mogu da se beru cele zime. Tamo gde su


vremenski uslovi surovi, gajite rasad useva
unutra, na prozoru, u plitkom koritu ili saksijama.

lisnate salatne biljke


Sve ove vrste mogu da se gaje kao mladi
izdanci. Vrste pored kojih stoji znak **
najbolje su iskljuivo kad se koriste za salatu kao mladi izdanci; sve druge mogu
da se gaje kao mladi izdanci do poluzrelosti i do pune zrelosti.

Blagog ukusa
- Karda**
- Krbuljica
- Kineski kupus
- Korijander
- Motovilac*
- Miroija
- Lisnata cvekla**
- Zelena salata
- Pak oi (pekinki kupus)
- Spana**
- irokolisni tut
- Tut*
Gorkog ukusa
- Radi
- Maslaak
- Endivija
Ljutog ukusa
- Kres salata
- Slaica (bela)
- Grka kres salata
- Mibuna
- Mizuna
- Kineska slaica
- List rotkvice
- Rukola
- Kineski kupus
- Diak
- Potoarka

Berba salate

*Dobre kao jesenji usevi u hladnim podnebljima


**Najbolje je da se gaje kao mladi izdanci za
salatu

Berite mladice zelene salate kad dostignu


visinu od 10 do 15 cm ostavljajui kratku
stabljiku iz koje e rasti nova biljka.

Vie detalja o proizvodnji ovih useva moete nai u delu Povre i salatne biljke,
od A do , str. 341.

338

tehnike
Salatne biljke mogu da se gaje do pune
zrelosti, da se beru kao mladi izdanci, ili
kad su poluzrele. Mladi izdanci i poluzrele
biljke mogu da se beru mnogo ranije, ve
posle nekoliko sedmica i berba se moe
nastaviti dui vremenski period.
Rasad zelenia
Rasad zelenia bere se pre pune zrelosti.
Seme moe da se pomea pre sejanja i na
taj nain se dobija spremna meana salata. Korenje ovog rasada raste plitko i rae
u posudi minimalne dubine oko 10 cm jednako dobro kao u zemljitu. Nije im neophodno izrazito plodno zemljite, ali prija im
srednje plodno koje dobro zadrava vlagu.
Ovi usevi zahtevaju mnogo vlage i stoga
su vam potrebni uslovi u kojima ete uvek
moi lako da ih zalivate kad je sua. Vano
je da nema korova. Ako imate problem s
korovom koristite tehniku provociranja korova za njegovo suzbijanje (videti str. 72).
Sejanje radi dobijanja rasada
Sejte semenke direktno u lepo pripremljenu leju ili posudu, omake ili u plitke rupe iroke oko 10 cm. Trudite se da rastojaFrancuska meavina lisnatih biljaka
i orijentalnog zelenia
Pomeano seme salatnih biljaka nekad se
prodaje kao mesklun, mistikanca ili saladini. Ove meavine sadre razne sorte radia, endivije, zelene salate uz dodatak
rukole, lista rotkve, maslaka i slaice.
Veina meavina pogodna je za prolenu
ili letnju setvu.
Orijentalni zeleni sadri orijentalno povre kao to su japanski kupus mizuna,
mibuna, kineska slaica, kineski kupus i
pak oi. Dobro uspevaju poetkom i krajem godine u hladnijim podnebljima i uz
odreenu zatitu mogu da traju cele
zime.
Moete napraviti sopstvenu meavinu
prema ukusu i uslovima za gajenje.

ORGANSKA BATA

nje izmeu semenki bude oko 2 cm. Dobro


zalivajte da biste ubrzali klijanje. U toplim,
suvim ili vetrovitim uslovima pokriva za
redove ili mrea za zatitu od vetra pomoi e vam dok seme ne proklija.
- Meusadnja (meusetva) i pokrovni
usevi Mladice koje brzo rastu dobre su da
se iskoristi prostor izmeu biljaka koje se
sporo razvijaju i zauzimaju mnogo mesta,
na primer izmeu kupusa, krompira ili tikvica. Bie spremne za berbu mnogo pre
nego to veim usevima bude potreban
prostor. Pored toga, mladice moete privremeno da sejete u prazno zemljite.
- Uzastopna setva Posejte novo seme
svake 2 - 3 sedmice da biste stalno imali
berbu.
Berba
Mladi izdanci salatnih biljaka mogu da se
beru kad dostignu visinu 10-15 cm, obino
ve posle nekoliko sedmica. Otrim noem
ili makazama secite lie, ili ga berite runo ostavljajui iznad zemlje oko 2 cm stabljike. Biljke mogu ponovo da izrastu i moi
ete da ih berete jo nekoliko puta narednih nekoliko sedmica.
ivotni vek mladih izdanaka zavisi od
vremenskih uslova i doba godine. Kad se
uberu ne ostaju dugo svei i stoga ih je
najbolje brati neposredno pre pripreme.
Poluzrele salatne biljke
Posejte seme na veem rastojanju nego
za mlade izdanke ostavljajui razmak izmeu biljaka 15-20 cm. Osim toga, moete da sejete seme u elije pa da ponik
posle presadite, ili da presadite nekoliko
mladica na pomenutom rastojanju. Dok
biljka raste berite jedan po jedan list poevi spolja i ne dirajte sredinji vrh koji
dalje raste.

339

GAJENJE POVRA

Uvanje POvRa
Neke vrste povra mogu da se uvaju
cele zime i da se jedu svee kad u bati
nema mnogo sveih plodova. Neke vrste
veoma otpornog povra, kao to su patrnak i ioke, mogu da se ostave u zemljitu preko zime, ali i to ima svojih mana. Poveava se opasnost od napada tetoina i
irenja postojeih bolesti. Pored toga,
zemljite moe da zamrzne, to e oteati
berbu ili vaenje.
Sve dok postoje odgovarajui uslovi,
mnoge vrste povra mogu uspeno da se
uvaju bez posebne opreme. Kad ponete
s uvanjem povra, morate redovno da ga
proveravate. Ako je potrebno, prilagodite
uslove i uklonite sve plodove koji pokazuju znakove propadanja kako se ne bi proirilo na ostale.
Berba za uvanje
Najbolje rezultate postii ete s glavnim
usevima koji su zreli za berbu krajem sezone i beru se u hladnim uslovima.
- Berite povre im sazri Prerana berba
spreie plodove da dostignu svoj pun
ukus; ako zakasnite s berbom postae
vlaknasti i drvenasti.
- uvajte samo najkvalitetnije proizvode
Sve to je oteeno ili zaraeno nastavie
da se kvari, a moe da pokvari i ostale plodove.
- Odnosite se prema plodovima s panjom ak i veoma vrsti usevi kao to je
krompir mogu lako da se otete. Oteenje
se moda nee primetiti odmah, ali plod
moe poeti da propada kad se odloi na
uvanje.
Suenje i uvanje pasulja
Izaberite sorte preporuene za uvanje,
na primer areni italijanski pasulj. Ostavite mahune na biljci dok ne postanu suve
i hrskave. Povadite zrna iz mahuna i uvajte ih u posudi koja ne proputa vazduh.

gde uvati povre


Idealni uslovi za uvanje razlikuju se od
jedne do druge vrste povra. Uopteno,
najbolje je da se uva na hladnom, suvom
mestu gde nema promena temperature,
mieva i drugih tetoina. Idealno mesto
je podrum ili ostava, ali pogodni su i hladna upa, garaa ili neka prostorija u kui.
Podignite posude u kojima uvate povre
na kutije ili palete i ako je potrebno obezbedite staru ebad, dakove ili prostirke za
dodatnu izolaciju.
Uslovi
Na narednoj strani videete detalje u vezi s uvanjem povra koje moe da se zatiti za korienje preko zime. Neke druge
vrste povra takoe mogu da se uvaju, ali
krai vremenski period.
- Paradajz Krajem sezone sazrevanja,
pre prvih mrazeva, uberite zelene plodove.
Moete da izvadite celu biljku i da je okaite da se sui na suvom hladnom mestu,
gde e plodovi nastaviti polako da zru.
Druga mogunost jeste da uberete plodove, umotate ih u papir i stavite na tacne ili
u kutije. Da biste pospeili zrenje, stavite
plodove paradajza u zatvorenu papirnu kesu ili kutiju zajedno sa zrelom jabukom ili
bananom.
- Kupus vrsti crveni ili beli zimski kupus
moe da se uva nekoliko meseci ako se
skine pre prvog mraza. Neophodno je da
se sauva koren, ili ostavi stablo duine 15
cm. Glavice stavite na palete ili police i uvajte na temperaturi 0 - 4C. Ako temperatura padne, prekrijte glavice slamom,
dakovima ili debelim slojem novina.
- Praziluk i kelj pupar Obino obe vrste
povra mogu da se ostave u zemljitu preko zime, ali ako se predvia izuzetno hladno vreme pogodno je da se privremena
zaliha unese unutra. Iskopajte cele biljke
zajedno s korenom i stavite ih u kante s
vodom da prekrije korenje. Na hladnom
mestu ostae svei i do sedam dana.

340

ORGANSKA BATA

Usevi za uvanje
1. Krompir
Izvadite krtole i ostavite ih nekoliko sati na
zemlji da se osue. uvajte ih u debelim
papirnim dakovima lagano privezanim ili
presavijenim pri vrhu. Krompir mora da se
uva na mranom mestu kako ne bi pozeleneo i dobio visok nivo solanina, otrovnog
alkaloida. Neophodna je zatita od mraza.
Idealna temperatura za uvanje je 5-10C.
2. Crni luk, kozjak i beli luk
Vadite beli luk kad prvih 4-6 listova pouti.
Crni luk i kozjak ostavite dok sve lie ne
otpadne prirodnim putem. Paljivo izvadite
lukovice i ostavite ih na toplom, suvom
mestu nekoliko sedmica. Ako je vreme lepo, ostavite ih napolju podignute na palete ili kutije. U suprotnom, pokrijte ih da bi
se osuile do kraja. Lukovice su spremne
za odlaganje kad ljuska postane suva i ukava na dodir. Upletite lukovice uz pomo
kanapa ili ih okaite u mreaste dakove
na mesto gde nema cirkulacije vazduha.
Idealna temperatura za uvanje je 2-4C.

3. argarepa, patrnak, cvekla, korenasti


celer i broskva
Neno uklonite zemlju s korenova; nemojte ih prati ni ribati, jer moete otetiti koru.
Otkinite lie lagano ga uvrui to blie
krunici. Stavite korenove u plitka korita ili
kutije razdvajajui slojeve vlanim peskom,
netretiranom piljevinom, suvim liem ili
prosejanom zemljom. Idealna temperatura
za uvanje je 0-4C.
4. Bundeve i muskatne tikve
Potrebno im je nekoliko sedmica sunanog
vremena krajem sezone kako bi razvile
vrstu koru za optimalno uvanje. Berite ih
pre prvog mraza. Ostavite dugaku stabljiku i deo lia kad ih seete. Suenje lia
titi i jaa stabljiku. uvajte ih na suvom,
provetrenom mestu, ako je mogue, na
policama ili u mreama zbog cirkulacije
vazduha. Ako su potpuno zrele, mogu da
se uvaju i 6-9 meseci. Idealna temperatura za uvanje je 10-15C; ako se uva na
vioj temperaturi, meso postaje vlaknasto.

Povre i salatne biljke, od a do


Objanjenje odrednica

- Botaniki naziv i porodica Pre svega


govore o povezanosti medu biljkama - kako se usev uklapa, ako se uklapa, u plan
plodoreda i da li ima iste prednosti i nedostatke kao drugi usevi (videti takoe str.
305-319). Potom sledi opis useva.
- Od sejanja do berbe Uobiajen vremenski period potreban da se ostvari rod.
Kod useva koji se razmnoavaju vegetativno - od saenja do berbe.
- Razliite sorte U nekim sluajevima ne
postoje, naroito kod useva koji se ne gaje
u komercijalne svrhe i kod onih koji su na
korak od divljih, kao to su neke salate.
Ostali usevi su zbunjujue - ili uzbuujue
- raznoliki, uz veliki broj kultivisanih sorti u
ponudi; u nekim sluajevima date su preporuke.
- Mesto Svi usevi e se bolje razvijati u
uslovima i na zemljitu koje im odgovara.
- Obrada zemljita Predlozi koje smo dali
odnose se na proseno zemljite, ako
takvo uopte postoji. Ono stoje zaista neophodno zavisie od brojnih faktora. Ako
vae zemljite ima dovoljno organskih materija i ako gajite zelenino ubrivo, moete da smanjite upotrebu poboljivaa zemljita i ubriva - ukoliko ne nameravate da
gajite neuobiajeno velike primerke. Suvo,
siromano zemljite treba obogatiti vie
nego to je navedeno, naroito ako treba
da se pobolja zadravanje vlage. Videti
takoe Zemljite i briga o njemu, str. 3261, i Gajenje povra, str. 295-297; kao i
pojedinane porodice povra (str. 303318).
- Idealna pH vrednost Vie informacija
na str. 38 i 59.
- Sejanje Preporuke o vremenu i nainu
sejanja na otvorenom terenu i u zatie-

nom prostoru. Detalji mogu da se nau u


poglavlju Gajenje povra, str. 297-300 (ukljuujui i tehnike kao to su grupna setva
i zdrueno sejanje) i u Gajenje biljaka, str.
102-123. Najnia temperatura pogodna za
klijanje pokazatelj je kada i gde odreeni
usev moe da se seje - direktno u zemlju,
ili u toplini rasadnika, ili pod svetlom. Da
biste znali kada je zemljite napolju dovoljno toplo za sejanje potrebno je iskustvo,
ali ako ste novajlija u gajenju povra, ili
ste se preselili u novu sredinu, dobro e
vam doi toplomer za merenje temperature zemljita.
- Rastojanje Za redove je najpre navedeno preporueno rastojanje izmeu biljaka u redu, a potom razmak izmeu redova. Sejanje u kuicama odnosi se na setvu
na jednakoj udaljenosti i oznaava prostor
koji e svakoj biljci biti potreban. Za dalje
informacije o gajenju u lejama i redovima
videti str. 327.
- Mere nege Videti takoe str. 325-327.
Problemi koji se navode u ovom delu detaljno su objanjeni u poglavlju Problemi s
biljkama, od A do , koje poinje na str.
397.
- Berba Ponekad lini ukusi igraju vanu
ulogu u odluivanju kada e se vriti berba, ali ovde su date opte preporuke, kao
i saveti da li je usev bolje jesti sve ili moe krae ili due da se uva.
voenje beleaka
Napomene su odlina polazna taka za
proizvodnju povra, ali imajte na umu da
se uslovi za gajenje veoma razlikuju i stoga svi saveti nee biti korisni u vaem podneblju. Kako biste poboljah ve uspenu
proizvodnju, najbolje je da vodite detaljne
beleke o svemu to radite u svom povrt-

342

njaku, kao i da beleite vreme kada ta radite. Dobre beleke su od neprocenjive


vrednosti za batovane koji ozbiljno shvataju zemljite, useve i svoje vreme. Ako
budete znali ta je polo naopako jedne
godine, to e vam pomoi da izbegnete istu greku ubudue. Beleke e vam pomoi i da poveate uspehe iz prethodne godine. Pomisliete da nema potrebe da zapisujete jer ete sve zapamtiti, ali iznenadiete se koliko korisnih lekcija ete na kraju
nauiti iz drugog puta, jer ste ih prvi put
zaboravili.
Neki batovani imaju blok ili svesku koju
dre s batenskim alatom i tu zapisuju
svoja zapaanja i misli. Drugi koriste kalendar. Vae beleke mogu da budu formalne ili neformalne, kako god elite, ali
pokuajte da ih vodite redovno. Dobar nain je da jednom sedmino proetate kroz
batu, ne da biste plevili korov ili brali povre, ve samo da posmatrate, udiete i
dodirujete. Primetiete vie detalja kad
nita ne radite i to moe da se pretvori u
najprijatnije vreme koje provodite u bati.

aljma (zimSki lUk)

Allium fistulosum ALLIACEAE


Viegodinja aljma raste u bokoru kao
vlasac, a njeni uplji listovi rastu do 45 cm
visine. Osnova lista je zadebljala pri nivou
zemljita i ispod njega. Ovo je koristan
zimski usev koji se jede prean ili termiki
obraen i moe da preivi temperature i
do -10C. Japanski ili orijentalni bokorasti
luk nastao od ove vrste danas je poznato
istonjako povre. Ova, inae viegodinja biljka obino se gaji kao jednogodinja
ili dvogodinja i moe da se bere u svim
fazama rasta, od mladih izdanaka do odrasle biljke. Obino je otpornija i produktivnija od aljme.
RAZLIITE SORTE Japanski luk: jedno ili
vie stabala, beli ili crveni.
MESTO Videti Crni luk. Moe da se gaji u
posudama. Procvetala aljma dobro izgleda
u saksiji i moe biti atraktivna kao zelena

ORGANSKA BATA

ivica oko povrtnjaka. Izmeu redova japanskog luka mogu se sejati meuusevi.
IDEALNA pHVREDNOST 6-7,5

Sejanje
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE 5C
Orijentalni luk moe da se seje u elije
za presaivanje, ili direktno u zemljite.
U ZATIENOM PROSTORU Posejte aljmu u elije u aprilu; prilagodite je uslovima sredine i presadite oko 6 sedmica kasnije.
NA OTVORENOM Posejte seme na prolee ili leto. Sejte u plitke redove po 3-4 semenke na svakih 5 cm ostavljajui po 20
cm razmaka izmeu redova. Presadite u
redove 23 x 30 cm, ili u kuice 20 x 20 cm.
Kad se obrazuju bokori, izdelite ih i ponovo posadite mlae spoljne delove bokora.
Berba
Da biste brali mlade lisnate izdanke, sejte seme u zatienom prostoru cele godine; na otvorenom od prolea do jeseni.
Sejte gusto u iroke redove. Vadite luk kad
dostigne visinu oko 15 cm, 30-40 dana
posle setve.
Da biste brali manje bokore, cele godine
sejte seme u zatienom prostoru; na otvorenom od prolea do poetka jeseni.
Sejte retko u iroke redove pa proreujte
ostavljajui rastojanje od 4 cm, ili posejte
po 6 semenki u jednu saksijicu za presaivanje. Vadite luk kad dostigne visinu oko
30 cm, posle 60-80 dana.
Da biste brali vee bokore, sejte u elije
na prolee i poetkom leta. Presadite posle
4-8 sedmica za kasnu letnju/jesenju berbu. Da biste imali rod narednog prolea
posejte seme krajem leta i presadite biljke
poetkom jeseni. Rastojanje izmeu redova 7,5 x 30 cm, u kuicama 20 x 20 cm.
Spremanje za berbu za 3-4 meseca. Za ishranu koristite debelu belu stabljiku i zeleno lie.
mere nege
Za zimsku berbu u hladnim podnebljima
zatitite aljmu zvonom ili ramom. Delite
bokore svake 4 ili svakih 5 godina. Uklonite

343

POVRE I SALATNE BILJKE, OD A DO

cvetne glavice kod sorti koje obrazuju


cvet.
PROBLEMI Trips; nematode stabljike i
lukovica; plamenjaa; bek trule

aRtiOka

Cynara scolymus ASTERACEAE


Ova viegodinja biljka - visoka 1,2-1,5
m, iroka 90 cm - lako se gaji, ali rod je
relativno mali za prostor koji zauzima,
zbog ega je pogodnija za vee parcele.
Moe da bude lep dodatak ukrasnom bilju.
U ishrani se koriste velike iljate glavice
(cvasti). Kad se rascvetaju postaju nejestive, ali pele vole velianstvene bletavoplave bodljikave cvetne glavice. Artioku u
hladnijim uslovima treba gajiti kao jednogodinju biljku.
OD SADENJA DO BERBE Prve godine
vegetaciom period traje 28 sedmica. Posle
toga rada na leto.
RAZLIITE SORTE Glavica je obino zelena, ali postoje i sorte s ljubiastom glavicom.
MESTO Sunano, zaklonjeno. Izbegavajte teko i vlano zemljite u kojem verovatno nee preiveti zimu.
OBRADA ZEMLJITA Dodajte poboljiva
zemljita visoke hranljivosti ili niske hranljivosti ako je zemljite suvo.
IDEALNA pHVREDNOST 6,5-7
Sejanje
Moe nii iz semena ili rasti iz izdanaka
(pelcera) koji se uzimaju sa biljke u aprilu.
Koristite samo najbolje izdanke, a ostale
bacite.

Artioka

Rastojanje
Najmanje 1 x 1,5 ni
mere nege
Zalivajte dok se koren ne primi. Malirajte senom ili kompostom. Zatitite biljku
od mraza prekrivajui glavice slamom. Uklonite slamu na prolee pre nego to biljka
pone da raste. Artioka daje rod 3-4 godine, stoga uzmite izdanke s treine biljaka
svake godine kako biste odrali proizvodnju.
PROBLEMI Obino nema problema. Mogu daje napadnu biljne vai, ali njih sperite pomou creva.
Berba
Artioka razvija nekoliko velikih glavica
od jula do septembra. Berite ih kad postanu jedre, ali dok su jo mekane i skupljenih listova. Jedite ih dok su svee. Uklanjanjem sporednih pupoljaka poveaete
centralnu glavicu. Kuvajte celu glavicu i
konzumirajte i mesnato dno cvetne loe.
Pre nego to pojedete srce glavice, skinite
vlaknastu opnu.
izbor sorti
zelena lopta; ljubiasta lopta; romanesko

Beli kORen

Tragopogon porrifolius ASTERACEAE


Korenasto povre lako za gajenje, poznato pod nazivom kozja brada. Dugo raste, ali moe da se vadi cele zime i zauzima
relativno mali prostor. Moe se izbeljivati
da bi dao proleni usev.
OD SEJANJA DO BERBE 20 sedmica
RAZLIITE SORTE Ima ih veoma malo
MESTO Dobro obraeno zemljite bez
kamenja na otvorenom, sunanom mestu.
Obrazuje kompaktne bokore koji mogu da
se smeste meu druge useve ili uz ivice. U
drugoj godini biljke koje ostanu u zemljitu
obrazovae velianstvene svetloljubiaste
cvetove nalik maslaku - omiljena hrana
leteih insekata.

344

OBRADA ZEMLJITA Na relativno dobrom zemljitu prihranjenom za prethodni


usev nije potrebno dodatno prihranjivanje.
IDEALNA pHVREDNOST 6-7,5

Sejanje
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE 7C Na otvorenom seme posejte u
aprilu. Svake godine koristite novo seme.
Semenke su velike i lako ih je sejati u grupi
od 2 do 3 na jednom mestu, na dubinu od
1 cm. Druga setva moe se obaviti u septembru. Klijanje je nekad neujednaeno,
ali obino traje 20 dana.
Rastojanje
REDOVI 20 x 30 cm
KUICE 23 cm
mere nege
Nema ih mnogo. Runo plevite ili malirajte za suzbijanje korova. Okopavanje
moe da oteti koren.
Berba
KOREN Vadite ga na jesen kad lie uvene. Dugaak koren je lomljiv pa ga paljivo vadite. Moe se drati u friideru sedam
dana. Obino moe da prezimi u zemljitu.
IZDANCI Iz korena ostavljenog u zemljitu na prolee niu izdanci. Uklonite uvelo lie i zagrnite izdanke do 15-20 cm
zemljom, ili ih pokrijte slamom ili liem.
Pokrijte izdanke kantom ako imate samo
nekoliko biljaka. Izbeljem izdanci imaju
ukus slian izdancima cikorije i kad se
iseku nicae jo 2-3 puta.
izbor sorti
beli mamut; ostrvo sendvi

Beli lUk

Allium sativum ALLIACEAE


Iznenaujue otporan usev lak za gajenje. Potrebno mu je dugo vremena da se
razvije, ali zauzima malo mesta u bati.
Beli luk se ne proizvodi iz semena ve iz
enova. Bolje je da kupite sadnice belog
luka nego da sadite enove koji se koriste
za ishranu. Cenovi za ishranu mogu biti
nosioci bolesti i mnoge sorte esto nisu
prilagoene regionu u kom ivite. Meu-

ORGANSKA BATA

tim, beli luk se vremenom prilagoava lokalnoj duini dana i temperaturi, tako da
moete da odgojite sopstvenu sortu uvajui enove za saenje (samo sa zdravih
biljaka).
OD SADENJA DO BERBE 16-36 sedmica.
Ne gaji se iz semena
RAZLIITE SORTE Brojnost razliitih sorti je neverovatna. Postoje ljubiaste i bele
sorte. Neke sorte imaju kratak period mirovanja i mogu da se uvaju samo do kraja
decembra. One obino imaju vee enove
i lukovice od sorti s duim periodom mirovanja, koje se obino uvaju do narednog
prolea ili due. Neke sorte dobro raaju
kad se sade na prolee, ali veina se sadi
na jesen. Beli luk koji se prodaje u prodavnicama obino je mekog lista i ne obrazuje cvetonosno stablo. Zahvaljujui tome
odlian je za pravljenje venaca. Beli luk
vrstog lista - takode poznat pod nazivom
rokambol - obrazuje cvetonosno stablo, ali
rod zbog toga nije slabiji.
MESTO Otvoreno. Beli luk se obino gaji
zimi i stoga mu je potrebno zemljite koje
nee postati blatnjavo. Lako moe da se
uvrsti u dekorativnu batu, a takode i da
se gaji u posudama.
OBRADA ZEMLJITA Idealno je zemljite
prihranjeno za prethodni usev. Ne sadite
ga u svee nadubreno zemljite.
IDEALNA pH VREDNOST 6-7,5

Saenje
Podelite lukovicu na enove pre samog
saenja. Da bi razvile dovoljno velike lukovice, veini sorti potrebno je 1-2 meseca
na temperaturi zemljita nioj od 10C i
stoga je najbolje da se beli luk sadi krajem
jeseni. Neke sorte mogu da se sade u februaru. Posadite enove tako da iljati vrh
bude na dubini 2,5-10 cm - ako je zemljite teko onda plie - ispod povrine zemljita, okrenute ka gore. Ako je zemljite
zimi jako vlano, sadite enove u posude
sa oceditim supstratom baziranim na ilovai i stavite ih napolje.
Rastojanje
REDOVI 7,5-10 cm x 25-30 cm

345

POVRE I SALATNE BILJKE, OD A DO

KUICE 18 cm

mere nege
Zalivajte na prolee ako je suno. Da bi
se popravio prinos belog luka koji obrazuje cvetno stablo, odsecite pola cvetnog
stabla 2-3 sedmice pre vaenja.
PROBLEMI Bela trule; ra belog luka
Berba
Vadi se u julu i avgustu, kad lie pone
da uti. Paljivo vadite beli luk pre nego
to lie sasvim uvene kako biste sauvali
ljusku oko lukovice. Ostavite da se sui napolju, ili u hladnoj, suvoj upi. Stavite ga
na police ili okaite. Kad se osui upletite
ga u venac ili uveite.
izbor sorti
termidorm; printanor; kristo

Blitva

Beta vulgaris grupa Cicla


CHENOPODIACEAE
Ovaj bliski srodnik cvekle, lak za gajenje,
a gaji se zbog lisnih drki i lia. Daje prinose nekoliko meseci. Lie ima debele ile esto jarkih boja. Izgleda atraktivno i
moe da se gaji kao ukrasna biljka.
OD SEJANJA DO BERBE 8-12 sedmica
RAZLIITE SORTE Blitva obino ima bele
ile, ali kod nekih sorti ile su rubincrvene
ili raznobojne.
MESTO Podnosi slane vetrove (korisno
za primorske bate) i delimino zasenjivanje. Dobar je zimski usev u hladnom stakleniku ili plasteniku.
OBRADA ZEMLJITA Dodajte poboljiva
zemljita niske hranljivosti ako je zemljite
prihranjivano kompostom za prethodni
usev. U suprotnom, dodajte poboljiva
srednje hranljivosti ili poboljiva niske
hranljivosti s ubrivom bogatim azotom.
IDEALNA pH VREDNOST 6,5 - 7,5
Sejanje
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE 8C
U ZATIENOM PROSTORU Posejte seme u elije u martu i aprilu. Seme je poligermno i nekoliko ponika nie iz jednog

semena. Proredite ostavljajui najjae klijance ili posadite ceo bokor ako elite da
berete mlade izdanke. Pre presaivanja
prekalite biljke. Da biste imah zimsku berbu, posejte seme u zatienom prostoru u
avgustu.
NA OTVORENOM Za berbu na leto i jesen sejte po nekoliko semenki u jednu rupu u martu i aprilu. Za berbu preko zime i
narednog prolea sejte seme u julu i avgustu.

Rastojanje
REDOVI 23 x 45 cm
KUICE 30 cm
mere nege
Ako je neophodno, zalivajte za vreme
sue. Malirajte da bi zemljite zadralo
vlagu. Koristite poboljiva zemljita srednje plodnosti ako treba da pospeite rast.
Usevi ostavljeni da prezime nekad mogu
da izdre bez zatite, ali ipak obezbedite
onim nenijim zatitu ispod plastinog ih
staklenog zvona.
PROBLEMI Repina muva
Berba
Ponite da berete spoljne listove im dovoljno porastu. Ako listovi postanu grubi,
podmladite starije biljke tako to ete odsei sve listove malo iznad povrine zemljita. Mladi listovi e se brzo razviti; secite
ih kad dostignu visinu od 5 cm. Sledei put
ih pustite da jo malo izrastu.
izbor sorti
Blitva s belim ilama: blistava svetla crvenkaste, crvene, ute, narandaste ili
bele ile; arlot - crvene ile

BOB

Vicia faba PAPILIONACEAE


Bob je otporan usev kojem prijaju hladni
uslovi. Moe se sejati na jesen (u zatienom prostoru) ili na prolee za berbu sredinom leta. Patuljasti bob i nie sorte mogu da se gaje u velikim posudama. Bob
obogauje zemljite azotom i esto se gaji
kao biljka za maliranje.

346

OD SEJANJA DO BERBE Jari usevi: 12-16


sedmica. Ozimi usevi: 28-35 sedmica.
RAZLIITE SORTE Visoke i patuljaste
sorte imaju zeleno, belo (bledozeleno) ili
crveno zrno. Kae se da su biljke koje rastu iz zelenog zrna ukusnije od drugih. Sorte s dugakim mahunama obino su otpornije od onih sa kraim, kao to su sorte
vindzor. Veina sorti boba ima bele cvetove.
MESTO Otvoreno sunano mesto; ozimim usevima potreban je zaklon. Ne uspevaju dobro na suvom ili previe vlanom
zemljitu. Dobro podnose kre.
OBRADA ZEMLJITA Lakom zemljitu
dodajte poboljiva niske hranljivosti.
IDEALNA pHVREDNOST 6-7

Sejanje
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE 5C
U ZATIENOM PROSTORU Pred kraj jeseni posejte ekstraotporne sorte u ram ili
plastenik. Da biste imali ranu berbu posejte seme u kutije ili biorazgradive tube;
presadite kad biljka dobije 3-4 odrasla lista. Brz rast spreava mieve da pojedu
seme, a isto tako jaanje pomka spreava
oboljenja korena.
NA OTVORENOM Na prolee, od marta
do aprila. Biljke prestaju intenzivno da rastu kad temperatura pree 15C.
Rastojanje
REDOVI Obino se gaji u dvostrukim redovima na rastojanju 15-20 cm izmeu biljaka i 60 cm izmeu redova.
KUICE 20-30 cm
mere nege
Da biste spreili pojavu crne vai otkinite vrhove im se otvore donji cvetovi. Ranije setve obino su otpornije na napade
ove tetoine. Visoke sorte najee treba
podupreti koiima i kanapom kad mahune porastu, naroito na vetrovitim mestima.
PROBLEMI Mievi; grakov i pasuljev iak; crne vai; siva plesan; rda, trule
korena

ORGANSKA BATA

Berba
Berite mahune kad zrno u njima jedva
moe da se oseti pod prstima, pre nego
to jako porastu i otvrdnu. Mlade mahune
mogu da se jedu ele. Bob moe da se
zamrzava.
izbor sorti
Akvadule Klaudija; super akvadule
- najotporniji, za jesenju setvu; zeleni vindzor; beli vindzor - samo za prolenu
setvu; vitkiem manita - rano stie, belog
semena; crveni epikur - crvenkastog zrna koje zadrava boju na pari; purpurnocvetni - bob koji proizvodi HDRA, dostupan u UK samo za lanove Heritage Seed
Library; futura - sorta otporna na sivu
plesan; saton - patuljasta sorta

BORanija

Phaseolus vulgaris PAPILIONACEAE


Boranija uvek ima dobar prinos (esto je
pouzdanija od mnogocvetnog pasulja) na
relativno malom prostoru, ali su joj potrebni topli uslovi da pone uspeno da se razvija. Obino se jedu mlade svee obrane
mahune, a u suvim podnebljima mahune
se mogu koristiti da se proizvede zrno.
OD SEJANJA DO BERBE 7-13 sedmica.
Patuljaste sorte najbre stiu. Od 16 do 18
sedmica za zrno.
RAZLIITE SORTE Postoje penjaice i
patuljaste sorte, s okruglim ili ravnim mahunama. Svetloljubiasti, ljubiasti i beli
cvetovi mogu biti dekorativni; mahune
mogu biti na pruge, ljubiaste i ute, kao i
zelene. ute mahune su malo meke i
ukusnije. Za gajenje u zatienom prostoru izaberite patuljastu sortu koja se malo
grana, ili ako imate dovoljno mesta gajite
penjaice koje su manje podlone bolestima jer je cirkulacija vazduha oko biljaka
bolja.
MESTO Toplo mesto i zemljite, sunano
i zaklonjeno. Moe se gajiti u hladnom
stakleniku ili plasteniku, ili u posudama.
OBRADA ZEMLJITA Na relativno plodnom zemljitu, ili zemljitu obogaenom za
prethodne useve nije potrebna posebna

347

POVRE I SALATNE BILJKE, OD A DO

obrada. Ako to nije sluaj, dodajte poboljiva zemljita srednje hranljivosti pre
sejanja.
IDEALNA pH VREDNOST 6,5-7,5

Sejanje
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE 13C
U ZATIENOM PROSTORU Da bi biljke
iz kojih elite da proizvedete zrno poele
rano da se razvijaju, i da biste imali ranu
berbu, posejte seme u maju u zatienom
prostoru u duboke drvene kutije postavljene novinskom hartijom ili u biorazgradive
tube, kalupe za koren ili saksije duboke 9
cm. Prilagodite biljke spoljanjim uslovima
pre presaivanja, ali posle poslednjeg
mraza.
NA OTVORENOM Sejte poetkom leta
kad je zemljite dovoljno toplo i sve do
kraja juna. Zagrejte zemljite staklenim ili
plastinim zvonom ili crnim najlonom da
biste poboljali uslove za raniju setvu. Kasnija setva, koja treba da obuhvata patuljaste sorte, moda e zahtevati zatitna
zvona. Sejte na dubini od 5 cm. Oekujte
da klijavost bude oko 75 % - na kraju reda
uvek posejte nekoliko biljaka vie da biste
ih presadili na prazna mesta.
Rastojanje
REDOVI Patuljaste sorte: 5-7 cm x 45-60
cm, u zavisnosti od sorte.
Penjaice: gajite ih uz kruno postavljene tapove ili u dvostrukim redovima na
rastojanju od 60 cm u redu, i 1,5 m izmeu redova. Sejte po 2 semenke kod svakog
potpornog tapa na razmaku od 10 do 12
cm izmeu potpornih tapova. Ako se gaje
u posudama, biljke mogu biti na manjem
rastojanju, ali se poveava rizik od bolesti.
KUICE Patuljaste sorte: 15-20 cm. Malo
rastojanje odlae berbu za oko sedmicu
dana.
U ZATIENOM PROSTORU Rastojanje
treba da bude vee da bi se smanjio rizik
od bolesti.
mere nege
Koristite flae ili tegle kao staklena zvona da biste spreili tetoine da jedu seme

i ponike. Postavite koie ili tapove kao


potporu za penjaice. Viim patuljastim
sortama dobro e doi granice kao potpora. Zalivanje u periodu kad ponu da se
formiraju mahune poveae prinos.
PROBLEMI Mievi; Epilachna varivestis;
puevi golai; pauinar; crne vai; oreolna
pegavost; virusi

Berba
Berite mlade mahune im porastu. Proveravajte biljke barem svaki drugi dan jer
brzo rastu i moe se desiti da prestanu da
obrazuju mahune ako se desi da ijedna
mahuna potpuno sazn. Ljubiaste i ute
mahune je lake primetiti od zelenih. Boranija se moe zamrzavati i moe se koristiti za atni (vrsta umaka). Ne berite svezu
boraniju s biljke koja je poela da vene jer
ete usporiti zrenje. Ostavite mahune da
se sue na biljci sve dok ne postanu lomljive. Ako je lose vreme suenje se moe
dovriti u zatvorenom. Okaite cele biljke
naopako i ostavite na toplom provetrenom
mestu dok se ne osue.
izbor sorti
Patuljasta: princ; tendergrin; mont
dor - ute mahune; ljubiasta kraljica ljubiaste mahune; aroza RZ - otporna
na obini mozaini virus. Penjaice: plavo
jezero; viola korneti
Za suenje: smea vojvotkinja - zlatnosmee seme; konjska glava - tamnocrveno seme

BOStan

Cucumis melo CUCURBITACEAE


Bostan raste na vreama isto kao njegov blizak srodnik krastavac. Bostan je
tropska biljka i neophodna mu je temperatura 25-30C da bi se lepo razvio.
OD SEJANJA DO BERBE 12-20 sedmica
RAZLIITE SORTE Bostan koji nazivamo
kantalup-dinja zapravo je desertna dinja.
Kora joj je prekrivena tankim ilama, a boja aromatinog mesa kree se od svetlonarandaste do zelene. Medna rosa ima
vee, ovalne plodove i votanu koru. Lu-

348

benica spada u drugu botaniku klasifikaciju, ali dobro uspeva u istim uslovima kao
i ostale vrste bostana.
MESTO Gajite ga ispod zvona, u hladnom ramu ili u stakleniku/plasteniku na
toplom, vlanom zemljitu bogatom organskim materijama, ali ne previe plodnom.
OBRADA ZEMLJITA Dodajte poboljiva
zemljita srednje hranljivosti ili poboljiva
niske hranljivosti sa organskim ubrivom.
IDEALNA pH VREDNOST 6,5-7

Sejanje
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE 18C
U ZATIENOM PROSTORU Posejte seme na prolee, obino krajem aprila ili u
maju, oko 6 sedmica pre poslednjeg mraza. Sejte u saksije dubine 6-9 cm i postavljajte semenke na bok. Poto je seme hibrida F1 skupo, stavljajte samo po jedno u
saksiju. Ako je potrebno, proredite ostavljajui jednan ponik, klijanac po saksiji.
Kad proklija, drite saksije na svetlosti, na
temperaturi od 13 do 16C. Nemojte sejati prerano da se biljke ne bi prilagodile saksijama. Ako je potrebno, presadite ih u
saksije duboke 13 cm.
Saenje
Nekoliko sedmica pre rasadivanja stavite
zvona na zemljite da bi se ugrejalo. Rasadite biljke u junu na malu gomilu zemlje
visoku oko 4 cm da bi koren ostao malo iznad povrine zemljita, jer e tako ostati
suv i nee truliti. Bolje je da se rupa popuni vodom nego da se uvruje zemlja oko
biljke.
Rastojanje
NA ZEMLJITU 1 m x 1-1,5 m
USMERENA UZ KOIE ILI MREU 38
cm izmeu koia u jednom redu, 60 cm u
dvostrukom redu.
mere nege
Zatitite biljke od hladnog vremena. Kad
ponu da se formiraju listovi zaklonite ih
od sunca. U periodu cvetanja omoguite
insektima, koji oprauju cvetove, pristup u
zatieni prostor ili opraite cvetove runo.

ORGANSKA BATA

Redovno zalivajte biljke. Kad procvetaju


prihranite ih u posudama ubrivom bogatim kalijumom.
PROBLEMI Biljne vai; kukuruzna zlatica; pepelnica; bakterijsko uvenue; Melittia cuatrbitae.

Usmeravanje biljke
BILJKE KOJE SE GAJE NA POVRINI
ZEMLJITA Biljke moete ostaviti da se raire po zemljitu, moete ih staviti na platformu ili usmeriti da se penju uz mreu.
Kad se razvije pet listova otkinite vrh biljke. Dozvolite da se razviju etiri bona izdanka i rasporedite ih da rastu u razliitim
pravcima. Ako nema dovoljno mesta, na
primer ispod zvona, ostavite samo dva
bona izdanka.
USMERENE BILJKE Ostavite na svakoj
biljci jedan do dva izdanka i usmerite ih da
rastu uz tapove ili mreu. Kad dostignu
duinu od 2 m, otkinite vrhove da bi se
formirali boni izdanci. Priveite bone izdanke i otkinite im vrhove kad razviju pet
listova, da bi se na njima razvijali novi boni izdanci; izdanci e procvetati. Poduprite
plodove viseom mreom kad dostignu veliinu teniske loptice.
SVE BILJKE Otkinite vrh svakog procvetalog izdanka ostavljajui 2 lista iznad cveta. Na svakoj biljci ostavite 4-5 plodova
jednake veliine, a ostale otkinite kad budu veliine zrna groa.
Berba
Bostan je zreo za branje krajem leta i
poetkom jeseni. Zreli plodovi imaju prepoznatljiv miris.
izbor sorti
Bostan uti nektar; ogen; svithart
F1.

BROkUla

Brassica oleracea grupa Italica


BRASSICACEAE
Brokula je ukusna povrtarska vrsta sa
zelenom glavicom koja brzo raste i daje
prinose od poetka leta do jeseni. Manje je
otporna od sitnoglaviaste brokule, ali raz-

POVRE I SALATNE BILJKE, OD A DO

vija vee, gue glavice. Sitnoglaviasta


brokula otporna je i laka za gajenje. Zauzima zemljite od sredine leta do narednog prolea. Svaka biljka moe da zauzme
i do 1 m kvadratni zemljita, ali ovo nadometa time to daje prinos u periodu kad
nema mnogo drugog povra.
OD SEJANJA DO BERBE Obina brokula:
11-14 sedmica; sitnoglaviasta brokula: 812 meseci.
RAZLIITE SORTE Sorte obine brokule
mogu da budu rane, srednje-sezonske i
kasne. Nekad je bilo malo izbora to se sitnoglaviaste brokule tie, ali dananje sorte mogu da obezbede raniju berbu i vee
glavice.
MESTO Otvoreno mesto, ali zatieno od
jakog vetra. Brokula uspeva i na manje
plodnom zemljitu nego ostale kupusnjae; moe da se gaji i u zatienom prostoru za ranu i kasnu berbu.
OBRADA ZEMLJITA Na prolee pre setve dodajte poboljiva zemljita srednje
plodnosti ili poboljiva niske plodnosti sa
organskim ubrivom - ili sejte posle zeleninog ubriva koje obogauje zemljite
azotom.
IDEALNA pH VREDNOST Obina brokula
6,5-7,5; sitnoglaviasta brokula 6-7,5

Sejanje
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE Obina brokula 5C; sitnoglaviasta
brokula 7C

Brokula

349

U ZATIENOM PROSTORU Obina brokula ne podnosi pomeranje korena i mora


da se seje u elije ili biorazgradive posude.
Za ranu berbu posejte seme u martu. Prilagodite biljke spoljanjim uslovima i presadite ih 4-5 sedmica posle setve. Ostavite
ranu letnju setvu sorti koje stiu ranije da
prezimi u hladnom plasteniku ili stakleniku
do narednog prolea. Posejte sitnoglaviastu brokulu u elije ili korita od aprila do
sredine maja. Prilagodite biljke spoljanjim
uslovima pre presaivanja.
NA OTVORENOM Posejte seme obine
brokule, po 2-3 semenke u rupu, i kasnije
razredite tako da ostane po jedan ponik na
svakom mestu. Sejte od aprila do jula da
biste imali berbu od poetka leta do jeseni. Sejte sitnoglaviastu brokulu u korito
od sredine aprila do sredine maja. Seme
posejte u redove, omake ali na veem
rastojanju, otprilike 7,5 cm, na dubini 22,5 cm. Presadite biljke u junu i poetkom
jula.

Rastojanje
Presadite biljke duboko (najnii list treba
da dodiruje zemljite) kako biste smanjili
opasnost od kupusne muve i pomogli da
se razvije dobar korenov sistem; uvrstite
zemlju oko biljaka posle presaivanja.
REDOVI Kod obine brokule malo rastojanje doprinosi razvijanju manjih glavica
koje stiu istovremeno. Vee rastojanje u
duem vremenskom periodu dovodi do
razvijanja veeg broja izdanaka i vee centralne glavice. Malo rastojanje: 8-60 cm.
Za maksimalan prinos: cikcak redovi 13-30
cm. Za veliku centralnu glavicu 20-45 cm.
Sitnoglaviasta brokula: rastojanje od 60
cm u redu i 75 cm izmeu redova radi lakeg branja.
KUICE Obina brokula: 20 cm; sitnoglaviasta brokula: 60 cm.
mere nege
Zatitite mlade biljke od kupusne muve
(videti str. 377); koristite pokriva za redove ili mreu da biste spreili prilaz dragim
tetoinama. Zalivajte obinu brokulu redovno za vreme sue. Ako nemate dovolj-

350

no vode, najbolje je da je dobro zalijete 23 sedmica pre berbe. Nakon to odseete


centralnu glavicu, malirajte kompostom
da biste pospeili razvoj sporednih izdanaka. Sitnoglaviastu brokulu nekad treba
podupreti preko zime; nagomilavanje zemlje oko stabla u periodu rasta pospeuje
razvoj korenovog sistema.
PROBLEMI kupusna muva, kupusne vai, larve leptira kupusara, kupusna kila;
buva; ptice. Obina brokula moe da se
zarazi plamenjaom.

Berba
Isecite centralnu glavicu obine brokule
pre nego to se cvetovi otvore. Oekujte
jo 2-3 berbe manjih izdanaka. Otkinite
izdanke sitnoglaviaste brokule s mnogo
glavica kad se pojavi cvet, ali pre nego to
se otvori.
Redovno branje pospeuje razvoj novih
izdanaka. Vreme berbe moe da traje i do
dva meseca.
izbor sorti
Sitnoglaviasta brokula: rudolf - moe
se brati u decembru; rana sitnoglaviasta
- pouzdana, tradicionalna sorta; klare F1
- prvi hibrid; crvena strela F1 - nia, bunastija biljka s mnogo izdanaka; bela zvezda - beli izdanci. Klabreze: triksi otporna na kupusnu kilu; emperor i
ogun - otporne na plamenjau

BROSkva

Brassica napus grupa Napobrassica


BRASSICACEAE
Veoma otporan korenasti usev koji se
dosta dugo razvija. Potrebni su mu hladni,
vlani uslovi. Narandasti mesnati koren
izuzetnog slatkastog ukusa moe da se
ostavi u zemljitu do kraja godine i vadi na
jesen i zimu.
OD SEJANJA DO BERBE 26 sedmica
RAZLIITE SORTE Mesnati koren obino
je ut, mada moe biti i beo. Kora je ljubiasta ili svetlosmeda, ili kombinacija obe.
Neke sorte otporne su na kupusnu kilu i
pepelnicu.

ORGANSKA BATA

MESTO Otvoreno mesto. Plodno, vlano


zemljite koje se ne isuuje.
OBRADA ZEMLJITA Ako je za prethodni
usev zemljite obogaeno kompostom, dodajte poboljiva zemljita niske hranljivosti. Ako nije, dodajte i organsko ubrivo,
ili poboljiva zemljita srednje hranljivosti. Uradite to na vreme da bi se zemljite
sleglo pre setve.
IDEALNA pH VREDNOST 5,5-7

Sejanje
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE 5C
U ZATIENOM PROSTORU U februaru
posejte odgovarajue sorte u zatienom
prostoru za rano vaenje malih do srednjih
korenova.
NA OTVORENOM U hladnijim podnebljima posejte seme poetkom maja, a u toplijim krajem maja i poetkom juna. Najpre
malo sabijte zemljite ako je suvie rastresito. Posejte seme retko u redove na dubinu 2 cm. Proredite izdanke kad dostignu
visinu najvie 2,5 cm. Ako je potrebno, seme sejte pod pokrivaem za redove ili gustom mreom da biste zatitili biljke od buvaa i kupusne muve.
Rastojanje
REDOVI 23 x 28 cm
KUICE Rani usev 15 cm; glavni usev 30
cm.
mere nege
U vreme sue redovno zalivajte, inae
koren moe da postane drvenast. Koren se
ponekad podeli, ako se naglo zalije posle
sunog perioda.
PROBLEMI Kupusna muva; buva, nedostatak bora; trule korena; kupusna kila;
plamenjaa, pepelnica
Berba
Vaenje moe da pone im koren dovoljno poraste, obino od poetka do sredine jeseni. Moe se ostaviti u zemljitu i
vaditi po potrebi, ali posle decembra obino je drvenast. Broskvu moete drati u
kutijama (videti str. 340) na hladnom mestu.

POVRE I SALATNE BILJKE, OD A DO

izbor sorti
ljubiasti iljati vrh; doan - za ranu
setvu, delimino otporna na kupusnu kilu i
pepelnicu; marian - delimino otporna
na kupusnu kilu i pepelnicu

BUnDeva i mUSkatna tikva

Cucurbita maxima, C. moschata, C. pepo


CUCURBITACEAE
Velike, izuzetno bujne, delimino otporne biljke s plodovima raznih oblika, boja i
veliina. Nije zahtevna i veoma je rodna.
Otporna na vruinu.
OD SEJANJA DO BERBE Spremna za branje 12-20 sedmica posle setve, u zavisnosti od sorte.
RAZLIITE SORTE
tikva Plod koji ima nenu, glatku koru,
dostupan je u svim oblicima, od okruglih
patisona do zakrivljenih sorti. Obino se
jede dok je sve; letnja bundeva i tikvica
nisu dobre za uvanje. Postoje vitiaste i
bunaste sorte.
Bundeva Mogu biti bunaste ili vreaste. Plodovi mogu da budu toliki da ih stane
i po nekoliko u kilogram, ali ponekad jedan
plod moe da bude teak vie kilograma.
Boje se razlikuju od narandaste, preko
zelene do sive - ponekad je ijedan plod
raznobojan - dok kora moe da bude glatka ili hrapava. Plod je esto soan, ali obino je mesnat i sladak. Sve su dobre za
uvanje.
MESTO Zaklonjeno od vetra, potpuno
osunano. Sorte s malim plodom dobro izgledaju kao puzavice uz pergolu ili luk.
OBRADA ZEMLJITA U zavisnosti od uslova zemljita dodajte poboljiva niske ili
srednje hranljivosti. Na zemljitu previe
bogatom hranljivim materijama lie se
razvija na utrb ploda. Moe se gajiti u
kompostitu (videti str. 48).
IDEALNA pH VREDNOST 5,5-6,8
Sejanje
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE 13C
U ZATIENOM PROSTORU Seme se seje krajem prolea, 3-4 sedmice pre posled-

351

njeg mraza. Stavite dve semenke u saksiju duboku 9 cm; izvadite slabiju mladicu.
Biljke prilagodite uslovima sredine pre nego to ih presadite na otvorenu parcelu, ali
tek kad proe opasnost od mraza. Paljivo
ih presadite da biste to manje pomerali
koren.
NA OTVORENOM U blagim klimatskim
uslovima sejte direktno u zemljite poetkom leta. U poetku zatitite zvonom da
biste biljkama obezbedili dodatnu toplotu.

Rastojanje
Ove bujne biljke obino ispune sav prostor koji im je na raspolaganju. Obeleite
centar mesta gde ih presaujete da biste
kasnije znali gde da zalivate, ako je potrebno. Sasvim lepo e rasti i ispod mnogocvetnog pasulja i kukuruza eerca.
REDOVI bunaste sorte: 60-90 cm x 90120 cm.Vreaste sorte: 1,2-1,8 m x 1,8 m.
KUICE bunaste sorte: 90 cm. Vreaste
sorte: 1,2-1,8 m.
mere nege
Vreaste sorte moete da usmerite da
rastu uz oslonac, ili ih umotajte u krug da
bi bile pod kontrolom. Redovno ih plevite
dok se ne prime. Zalivajte biljke samo dok
se ne prime; imaju dubok korenov sistem
i skoro im nije ni potrebno dodatno zalivanje. Ako se biljke dobro razvijaju, malirajte ih slamom, senom ili poboljivaem
zemljita niske hranljivosti. Kod velikih sorti bundeva ostavite samo po 3-4 ploda na
jednoj biljci. Ako je vreme vlano, plod
moe istruliti u dodiru sa zemljitem. Da
biste to izbegli, ispod plodova stavite karton.
PROBLEMI Biljne vai; kukuruzna zlatica; Melittia cucurbitae; bakterijsko uvenue; virus mozaika duvana; pepelnica
Berba
Mogu se jesti izdanci, mlado lie, cvet,
plod i seme. Bundeve i muskatne tikve za
uvanje treba da se ostave na biljci dokle
god je mogue da bi obrazovale tvrdu koru
pre prvog mraza. Kad je plod tvrd na dodir
i odzvanja uplje kad se udari, odsecite ga
sa vree, okrenite donju stranu gore i os-

352

tavite desetak dana da dozri na suncu.


Sasvim zreli plodovi mogu da se uvaju 612 meseci u prostoriji u kojoj dobro cirkulie vazduh, na temperaturi 7-10C. Sve
vrste dobre su za pravljenje atnija (vrsta
umaka) i turiju.

izbor sorti
Muskatna tikva: beli krem; zelena vitiasta; pagete od povra; tromboncino.
Bundeva: grumen zlata - bunasta;
plava kuri, pompeon; turinov turban; rani ir F1; uvar blaga F1

CeleR kORenja

Apium graveolens var. rapaceum


APIACEAE
Celer korenja razvija veliku lukovicu nabrekli koren, koji ima specifian ukus.
Lie takoe moe da se koristi kao zain.
Celer korenja blizak je rod celeru. Lake
se gaji, iako mu je potreban dug vremenski period neometanog rasta da bi se dobro razvio.
OD SEJANJA DO BERBE 26 sedmica
RAZLIITE SORTE Ima malo varijacija.
Neke sorte manje su sklone gubitku boje
prilikom kuvanja.
MESTO Potrebno mu je plodno zemljite
koje dobro zadrava vlagu da bi uspeno
rastao. Razvijae se na suncu i na delimino zasenjenom mestu.
OBRADA ZEMLJITA Dodajte poboljiva
zemljita srednje do visoke hranljivosti, ili
poboljiva niske hranljivosti s organskim
ubrivom bogatim azotom.
IDEALNA pHVREDNOST 6,5-7,5
Sejanje
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE Najbolje klija na temperaturi 10-19C
U ZATIENOM PROSTORU Ako nije dovoljno toplo, sejte na relativno visokoj
temperaturi (18C) u februaru i martu, ili
aprilu i maju. Seme sejte u korita ili elije,
proreujui ili presaujui u pojedinane
posude kad biljke budu dovoljno velike.
Prilagodite ih spoljanjim uslovima pre

ORGANSKA BATA

presaivanja, ali saekajte da proe poslednji mraz. Vodite rauna da ne prekrijete zemljom krunicu lisne rozete.

Rastojanje
30-38 cm sa svih strana
mere nege
Zalivajte u sunim periodima. Malirajte
kako bi zemljite zadralo deo vlage. Od
sredine leta uklanjajte donje listove kako
biste oslobodili krunicu lisne rozete.
PROBLEMI Mogu da ga napadnu tetoine i bolesti koje napadaju celer, ali obino
nema problema.
Berba
Vadi se od kraja leta do narednog prolea, kad je koren dovoljno velik. Ako je mogue ostavite ga u zemljitu uz zatitu od
suve slame. Moe se izvaditi i uvati unutra, ali kvalitet e da se smanji.
izbor sorti
Celer korenja praki din; princ otporan na proraslice; predsednik

CeleR liaR

Apium graveolens APIACEAE


Celer razvija vrstu, hrskavu, sonu lisnu
drku. Tradicionalni celer prilino je zahtevan po pitanju uslova zemljita i trai punu
panju sve vreme rasta. Samoizbeljujui
celer zahteva manje truda i lake se gaji,
ali nije toliko otporan ni ukusan.
OD SEJANJA DO BERBE Samoizbeljujui
i zeleni celer - 11-16 sedmica. Obian celer
- 9 meseci.
RAZLIITE SORTE Obian celer je tradicionalni kasni jesenji usev sa belom, roe,
ili crvenom lisnom drkom koja se izbeljuje pre upotrebe. Samoizbeljujue sorte
imaju svetlozutu stabljiku, svetliju kad se
gaji u kuicama. Amerike zelene sorte
imaju zelenu stabljiku koja se ne izbeljuje.
MESTO Mora imati plodno, vlano zemljite koje dobro zadrava vlagu. Vie mu
prija otvoreno mesto, ali podnosi malo zasenjenosti. Dobro uspeva u dubokim posudama.

353

POVRE I SALATNE BILJKE, OD A DO

OBRADA ZEMLJITA Dodajte poboljiva


zemljita visoke hranljivosti, ili poboljiva
niske do srednje hranljivosti s organskim
ubrivom bogatim azotom. Za obian celer
poetkom prolea iskopajte rov 38-45 cm
irok i 30 cm dubok.
Iskopanom zemljitu dodajte pomenute
poboljivae zemljita, potom popunite rov
do dubine od 7,5 do 10 cm. Ostatak zemljita iskoristite da izbeljujete celer dok
raste. Rovovi treba da budu na rastojanju
1,2 m. Ako je potrebno, dodajte organsko
ubrivo u rov pre saenja.
IDEALNA pHVREDNOST 6.5-7.5

Sejanje
U ZATIENOM PROSTORU Sejte ga u
korita ili elije na blagoj temperaturi u
martu ih poetkom aprila, ne vie od 10
sedmica pre poslednjeg mraza. Posejte seme po povrini komposta, ili delimino
prekrijte seme. Klijanje moe da bude
sporo i neizvesno. Setva s gelom (videti
str. 109) moe dati bolje rezultate. Presadite ga u biorazgradive posude. Proredite
u elijama biljke to je bolje mogue, do
jednog klijanca. Kad uslovi budu dovoljno
topli presadite ih. Ako budu izloene temperaturi nioj od 10C due od 12 sati dok
su mlade, biljke su esto sklone prorastanju. Ako je neophodno, zatitite ih plastinim ili staklenim zvonima. Ako mladice
rastu brzo, a vremenske prilike nisu povoljne za presaivanje, skratite ih makazama
na visinu od 8 cm da biste usporili rast.
Drite biljke u zatienom prostoru dok
spoljanji uslovi ne budu odgovarajui.
GRUPNA SETVA Samo za samoizbeljujui celer. Posejte 6-8 semenki po eliji,
razredite ostavljajui 2-3 klijanca.
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE Najbolje klija na temperaturi 10-19C.
Rastojanje
REDOVI Obian celer - 30-45 cm izmeu
biljaka, 1,2 m izmeu rovova.
KUICE Za samoizbeljujui celer: 15-30
cm. Manje rastojanje daje visok prinos i
tanje stabljike.

GRUPNA SETVA Samo za samoizbeljujui celer: 20 cm.

mere nege
Zalivajte esto i redovno dok raste. Uklanjajte spoljne listove koji su izgubili boju.
Izbeljujte stabljiku obinog celera (videti
pod Karda) kad biljke dostignu visinu od
30 cm. Okruite kuice s odraslim samoizbeljujuim biljkama slamom kako bi i izbeleli i spoljni redovi.
PROBLEMI Trule krunice celera; jelerova muva; pegavost lia; nedostatak kalcijuma izazvan povremenim nedostatkom
vode.
Berba
Berite obian celer na jesen, oko 9-10
sedmica posle poetka izbeljivanja. Izbeljen celer moe da stoji u zemljitu u dobrom stanju oko mesec dana, ali privlai pueve golae kao magnet. Samoizbeljujui
celer berite od jula do septembra. Celer
nije sasvim otporan na mraz i nee preiveti dug mrazni period. Ako se predvia
izuzetno hladno vreme, izvadite biljke i
uvajte ih u podrumu ili u hladnom, vlanom pesku. Mogu da se izvade i stave u
mraan hladni ram. U friideru se mogu
drati vie sedmica.
izbor sorti
hopkins fenlander; vrsti ruiasti sorta otporna na mraz, prvi put se gajila
1894.; vrsti beli Ameriki zeleni: visoki
jutski Samoizbeljujui celer: zlatni samoizbeljujui

CikORija

Cichorium intybus ASTERACEAE


Viegodinja biljka otporna na mraz,
obino se gaji kao jednogodinja. Cikorija
ima karakteristian, pomalo gorak ukus, a
predstavlja dobar, ivopisan salatni usev
za zimu. Lie moe da bude raznih oblika
i boja; neke razvijaju srce, a neke mogu da
se izvode ili izbeljuju da bi se smanjila gorina. Dobra je kao ukrasna biljka kad se
gaji u posudama.

354

ORGANSKA BATA

OD SEJANJA DO BERBE Razlikuje se u


zavisnosti od sorte.
RAZLIITE SORTE Francuska endivija
prvenstveno se gaji zbog izvoenja. Koren
se vadi i izvodi na mranom mestu, zimi,
kako bi razvio izbeljene sone izdanke poznate pod nazivom ikoni (nazivaju se i belgijska endivija). Crvena cikorija (poznata
pod nazivom radi) ima crvene ili proarane listove. Neke sorte imaju srce, dok kod
drugih lie raste slobodno; neke sorte
mogu da se izvode. Mogu da se beru i pojedinani listovi. Nove sorte prirodno su crvene, a najbolja boja dobija se u periodu
kad su dani krai i noi hladnije. Nije uvek
otporna na hladne zime. Seena cikorija ili
italijanski maslaak razvija male lisnate
rozete koje se seku. Kad sasvim poraste,
cikorija glava eera izgleda kao velika
rimska salata i bere se na jesen. Kad se
prime, biljke su otporne na suu i mogu
podneti blag mraz. Moe da se gaji zbog
mladih izdanaka.
MESTO Izbegavajte izuzetno laka ili teka zemljita. Moe da podnese delimino
zasenjivanje. Francuskoj endiviji potrebno
je duboko zemljite da bi razvila snano
korenje zbog izvoenja. Sorte koje se ne
izvode moete da gajite preko zime kao i u
hladnom plasteniku ili stakleniku kao rane
ili kasne useve. Cikorija je dekorativna i
moe da se gaji u saksijama, kao i po obodu leje.
OBRADA ZEMLJITA Obino nije potrebna, naroito na zemljitu prihranjenom za
prethodni usev.
IDEALNA pH VREDNOST 5,5-7,5

Cikorija

Sejanje
Vidite tabelu
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE 10C
Klijavost je obino visoka; biljke koje izvadite prilikom proredivanja koristite za
salatu.
mere nege
Za vreme sue zalivajte dok se ne primi,
posle toga obino preivi suni period i bez
zalivanja. Ako se najavljuje jak mraz, potrebno je obino daje zatitite zvonom i pokrivaem za redove. Sortama pogodnim za
izbeljivanje krajemjesem i na zimu iskopajte koren da biste poeli izbeljivanje.
PROBLEMI Obino nema problema. Izbeljenoj i izvedenoj cikoriji problem mogu
da budu puevi golai.
Berba
IZVEDENA CIKORIJA Isecite akone kad
vrhovi probiju zemlju (ako ih zagrete
zemljom) ili kad dostignu visinu 10-13 cm
ako su u zatienom prostoru. Secite ih
2,5 cm iznad vrata. Iz korena e se moda
razviti jo jedan izdanak.
GLAVA EERA Secite glavice kad dovoljno porastu. Iz korena e moda da se
razvije novi izdanak.
CRVENA CIKORIJA Isecite je kad se formira srce i ostavite koren da se razvije novi izdanak, ili berite pojedinane listove.
Prilino je otporna na mraz; da biste imali
prinose preko zime pokrijte je zvonom.
Mlade izdanke seene cikorije berite kad
dostignu visinu od nekoliko centimetara.
izbor sorti
briselska endivija F1 - za izvoenje;
grumolo verde - otporna na mraz, ima iroko zeleno lie i razvija lepu rozetu zimi;
pala rosa - radi, gaji se zbog listova i srca i ikona; crveno rebro - italijanski
maslaak, jarkocrvene ile i tamnozeleni
listovi (fantastino izgleda u salati); glava
eera - velike, kupaste, zelene glavice;
treviso - crvena, ne formira srce, izuzetno otporna na mraz, dobra za izvoenje

Za zrele glavice na jesen

Za manje glavice ili poluzrele U julu i avgustu


mladice preko zime

Mladi izdanci

Mladi izdanci

Listovi i srce na leto

Listovi i srce na jesen

Zatien zimski usev

Glava eera

Glava eera

Glava eera

Glava eera

Crvena cikorija, rane sorte

Crvena cikorija

Crvena cikorija

U zatienom prostoru

U elijama za presaivanje
u leje ili u posudama u
zatienom prostoru

Na otvorenom

Na otvorenom

Mesto

U avgustu

U junu i poetkom jula

Krajem aprila i u maju

U elijama; presaivanje
u zatieni prostor

Na otvorenom

Na otvorenom, ili u elijama


u zatienom prostoru

Od marta do avgusta (usevi Na otvorenom


posejani sredinom leta esto
su veoma tvrdi)

U januaru i februaru,
septembru

U junu i julu

Od sredine juna do
poetka jula

Koren za izvoenje

Francuska endivija i druge


vrste za izvoenje

Vreme setve

Vrsta useva

Vrste cikorije

20-35 cm

20-35 cm

20-35 cm

Posejte seme omake u grupicama

Posejte seme omake ili u redove


iroke 15-20 cm, na rastojanju
od 20 cm

25 x 30 cm

25 x 30 cm

20 x 30 cm

Rastojanje u redovima

vReme Setve CikORije i RaStOjanje izmeU Biljaka

POVRE I SALATNE BILJKE, OD A DO

355

356

CRni kORen

Scorzonera hispanica ASTERACEAE


Retka, otporna viegodinja biljka koja
se obino gaji kao jednogodinja. Jestivi
koren ima crnu koru i belo meso.
OD SEJANJA DO BERBE 18 sedmica
RAZLIITE SORTE Ima ih malo
MESTO Duboko, lako zemljite neophodno je da bi se razvio dugaak koren.
OBRADA ZEMLJITA Na relativno dobrom zemljitu nije potrebna dodatna obrada ako je prihranjeno za prethodni usev.
IDEALNA pHVREDNOST 6-7,5
Sejanje
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE 7C Posejte seme u aprilu i maju
direktno u zemljite, im se ono ugreje.
Rastojanje
10 x 20 cm
mere nege
Runo plevite ili malirajte za suzbijanje
korova. Okopavanje moe da oteti koren.
Obino nema problema s bolestima i tetoinama.
Berba
Ostavite koren da raste bar 4 meseca.
Vadite ga od jeseni do prolea. Koren koji
nije dostigao dovoljnu veliinu moe se ostaviti da raste jo godinu dana. Poetkom
prolea pokrijte biljku slamom ih suvim liem da biste dobili sve zeleni. Na taj nain ete izbeliti mlade listove koje moete
brati kad dostignu visinu 10 cm. U drugoj
godini crni koren obrazuje cvet koji je jestiv.

CRni lUk, aRPaDik i


glaviCe

Allium cepa ALLIACEAE


Popularan usev otporan na hladnou,
dostupan vei deo godine. Gaji se jednostavno, iz arpadika, i nije zahtevan ako gajite lukovice za upotrebu u kuhinji. U podnebljima gde je blaga klima i koliina pa-

ORGANSKA BATA

davina mala leti, bolje je sejati ga na jesen.


OD SEJANJA DO BERBE Seme posejano
na prolee: 20-24 sedmice; seme posejano na jesen: 42 sedmice; arpadik posaen na prolee: 18-20 sedmica; arpadik
posaen na jesen: 36-38 sedmica.
RAZLIITE SORTE Moe biti ovalnog i cilindrinog oblika s crvenom, belom ili zlatnosmeom ljuskom. Sortama dugog dana
leti je potrebno 13-16 sati dnevne svetlosti
to je sluaj na severnoj hemisferi; crni luk
kratkog dana dobro uspeva u junim podnebljima gde dan traje 12 sati. Sorte na
koje ne utie trajanje dana formirae lukovice u oba sluaja. Najvei izbor sorti je iz
semena.
MESTO Crni luk vie voli otvoreno sunano mesto, ali podnosi delimian zasenak.
Ova kultura posejana/posaena na jesen
zahteva potpuno osunano mesto i dobru
drenau. Moe dobro da izgleda medu drugim biljkama, ali ne voli preveliku guvu.
OBRADA ZEMLJITA Nije potrebna ako
je zemljite prihranjeno za prethodni usev.
Ako nije, dodajte poboljiva zemljita niske do srednje hranljivosti, u zavisnosti od
stanja zemljita.
IDEALNA PHVREDNOST 6-7

Sejanje
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE 7C Ako sejete na prolee, za kasnu
jesenju berbu
SEME, U ZATIENOM PROSTORU Posejte seme u korita ili elije u februaru/martu. Prilagodite biljke uslovima i rasadite ih kad dostignu visinu 10 cm. Grupna setva: posejte 6 semenki po eliji i ne
proredujte.
SEME, NA OTVORENOM Posejte nekoliko
semenki po kuici, im se zemljite dovoljno ugreje, obino u aprilu. Proredite ostavljajui po jednu mladu biljku; a ako ste koristili grupnu setvu ostavite po nekoliko
mladica zajedno.
ARPADIK Posadite arpadik u martu/aprilu. Potreban mu je hladan period da
bi poeo da se razvija koren i stoga ga posadite to je ranije mogue, im uslovi

357

POVRE I SALATNE BILJKE, OD A DO

zemljita to dozvole. Stavite arpadik u


zemlju da vire samo picasti vrhovi. Ako
sejete krajem leta/na jesen za ranu letnju
berbu.
SEME Vreme setve treba da odgovara
geografskom poloaju, kako bi mlade biljke preivele zimu, a da ne doe do prorastanja poetkom prolea. Posejte seme u
avgustu - u severnim krajevima u drugoj
sedmici, a u junim u etvrtoj. Sejte u redove vodei rauna da seme bude pravilno
rasporeeno. Proredite do 2,5 cm na jesen, a potom proreujte povremeno do
eljenog rastojanja na prolee.
ARPADIK Sadite ga od septembra do
novembra kad po zemljitu moe da se hoda. Posadite arpadik kao i kod prolene
sadnje.

Rastojanje
REDOVI Rastojanje utie na veliinu lukovica. Da biste dobili lukovice srednje veliine: 4 x 30 cm; za velike lukovice, 10 x
30 cm.
KUICE 10-15 cm
GRUPNA SETVA 25 cm
mere nege
Paljivo plevite jer je korenje veoma plitko. Ako je potrebno, luku koji e ostati da
prezimi na prolee dodajte ubrivo bogato
azotom.
PROBLEMI Lukova muva; duvanov trips;
plamenjaa luka; trule glavice: bela trule; prorastanje (esto ga izazivaju promenljivi vremenski uslovi; naroito su mu
sklone crvene sorte).
Berba
Glavice vadite za ishranu kad dovoljno
porastu. Kad crni luk prestane da raste, lie klone i dobija smeu boju. Ostavite da
uvene prirodnim putem; nemojte ga savijati. Polako izvadite glavice. Ako su vremenski uslovi suvi, rairite ih po koritima ili
platformama na suncu da bi ljuska ovrsnula. Ako je vlano, ostavite ga da se sui
ispod pokrivaa. Nemojte brisati glavice.
Kad je ljuska suva i ukava, okaite crni
luk u mreaste dakove ili ga upletite oko
kanapa. uvajte ga na hladnom mestu. Pr-

vo upotrebljavajte glavice sa debelim vratom jer obino rusu dobre za uvanje. Crni
luk posejan na jesen ne treba dugo da se
uva.

izbor sorti
Iz semena: higro F1; ailsa krejg;
bedfordirski ampion; crveni brunsvik
- za prolenu setvu; dugaki crveni firentinski - crveni, u obliku torpeda; uti seni; uti ekspres - za jesenju setvu. Iz arpadika: det set; sturonska glavica;
crveni baron - sadi se na prolee; radar; uti seni - sadi se na jesen

Cvekla

Beta vulgaris podvr. Vulgaris


CHENOPODIACEAE
Gaji se lako i brzo i moe da se seje u
zatvorenom i raste dugo, od marta do juna.
OD SEJANJA DO BERBE 7-13 sedmica
RAZLIITE SORTE Koren moe biti crven, ut ili beo i okrugao, cilindrian ili izduen. Sorte otporne na prorastanje izazvano hladnim vremenom u fazi mladica
dobre su za ranu setvu. Zeleno i crveno lie veoma je atraktivno i jestivo, naroito
stara sorta volujska krv sa tamnocrvenim
liem. Moe se gajiti kao mini-povre.
MESTO Otvoreno, sunano. Cvekla je otporna na so - to je korisno u primorskim
batama - ali ne tolerie kiselo zemljite.
Okrugle loptaste sorte dobro uspevaju u
posudama.
OBRADA ZEMLJITA Na plodnom ili
prethodno obogaenom zemljitu nije potrebna obrada. Kod lakog ili tekog zemljita dodajte poboljiva niske hranljivosti.
IDEALNA pHVREDNOST 6,5-7,5
Sejanje
Iz jednog semena obino izbija nekoliko
klica i razvija se nekoliko ponika. Sorte s
jednom klicom uzgajaju se posebno kako
bi iz svakog semena nikao jedan klijanac.
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE 7C

358

U ZATIENOM PROSTORU Ponite da


sejete krajem februara ili poetkom marta.
Sejte u elije, 2 semenke (ili 2-3 semenke
s jednom klicom) po eliji. Proredite sve
osim najjaih klijanaca. Kod grupne setve
ostavite 4-5 mladih biljaka u jednom modulu. Birajte vrste s malim korenjem. Pre
presaivanja, kad razviju 3-4 odrasla lista,
prilagodite biljke spoljanjim uslovima.
NA OTVORENOM Ponite da sejete od
marta ili aprila, pa sve do kraja juna, ili 2
sedmice kasnije u podnebljima s blagom
klimom. Ako elite da uvate cveklu, posejte okrugle ili izduene sorte u maju i
junu.

Rastojanje
Rastojanje moe da se prilagoava u
zavisnosti od sorte i veliine korena.
REDOVI Rani i brzi usevi: 10 x 23 cm.
Glavni usevi: 7,5 x 30 cm. Mini-cvekla: 2,5
x 15 cm. Grupna setva: 22 x 22 cm.
KUICE na rastojanju 12,5 - 15 cm
mere nege
esto zalivajte po toplom suvom vremenu ili e koren postati drvenast.
PROBLEMI Obino nema problema.
Berba
Vadite koren im dostigne pravu veliinu. Za uvanje izvadite korenje na jesen.
Ono moe da se ostavi u zemljitu preko
zime, ali moe da postane previe tvrdo ili
da ga pojedu puevi golai. Bolje je da
gornji deo biljke otkinete uvrtanjem nego
da ga seete. Cveklu drite na hladnom,
mranom, vlanom mestu, na primer u kutiji s vlanim peskom.
izbor sorti
boltardi; pronto; moneta (monogermna) - otporna na proraslice; forano
- za uvanje, cilindrinog oblika; monako
- mini-cvekla; zlatna - uto meso; ioga - crveno-belo meso

ORGANSKA BATA

rovskim biljkama i leti titi od vetra. Obino ima lepe cvetove nalik suncokretu. Jestivi delovi su kvrgave gomolje koje rastu u
zemljitu.
OD SAENJA DO BERBE 16-20 sedmica
RAZLIITE SORTE Gomolje su glatke ili
kvrgave, ukaste ili crvene.
MESTO Sunano ili delimino senovito.
Izbegavajte zemljite sa malo vlage.
OBRADA ZEMLJITA Pre saenja dodajte srednje hranljivo ubrivo. ubrivo visoke hranljivosti daje vee krtole.
IDEALNA pHVREDNOST 6-7,5

Sejanje
Posadite gomolje na dubinu od 15 cm u
februaru ili martu.
Rastojanje
REDOVI 30 cm x 1 m KUICE 45 cm
mere nege
Poduprite ih koiima i icom, ili pojedinanim tapovima u vetrovitim predelima.
Radi dodatne potpore poetkom leta nagrnite 4-10 cm zemlje oko korena. Zalivanje
za vreme sue i uklanjanje cvetnih pupoljaka poveae rod. Kad lie pouti krajem
leta isecite stabljiku na 15 cm visine.
PROBLEMI Obino nema problema. Ponekad mogu da je napadnu puevi golai i
larve skoibuba.
Berba
Kad se izvade, krtole ne mogu da stoje
dugo, pa ih je stoga najbolje vaditi po

iOka

Helianthus tuherosus ASTERACEAE


Nepogodna za male bate, ova viegodinja biljka zauzima prostor brojnim ko-

ioka

359

POVRE I SALATNE BILJKE, OD A DO

potrebi, poto lie biljke pouti. Ako je


potrebno, neke krtole ponovo zasadite za
sledeu godinu. Ako hoete da oistite
parcelu, izvadite sve krtole.

izbor sorti
fuso - sa glatkim krtolama; sanrej nia sorta, cvet joj obino lii na suncokretov

Diak

Barbarea verna BRASSICACEAE


Otporna dvogodinja biljka jakog ukusa
koji podsea na potoarku. Brzo se razvija
i moe da se bere gotovo ele godine. Letnjim usevima potreban je delimian zaklon
od sunca. Korisna zimska salatna biljka
prikladna je i za ukrasnu leju. Ako se ostavi da procveta rasue seme po bati. Dodajte poboljiva zemljita srednje hranljivosti ako zemljite nije prihranjeno za
prethodni usev. Sejte u elijama ili direktno u zemljite. Za berbu od zime do prolea, posejte seme u julu i avgustu; za
zimski usev u zatienom prostoru posejte
seme u avgustu; za letnju berbu posejte
seme od marta do juna. Rastojanje u redovima: 15 x 20 cm. Rastojanje u kuicama 15 cm. Zalivajte u sunom periodu. Buva moe da bude problem. Ponite da berete pojedinane listove kad dovoljno porastu. Dugo daje prinos.

Diak

Divlji SPana

Chenopodium bonus-henricus CHENOPODIACEAE


Stara viegodinja salatna biljka koja
raste do visine od 90 cm. Vie mu prija
vlano zemljite i dobro podnosi delimino
zasenjivanje. Posejte ga na prolee ostavljajui razmak izmeu biljaka 40 cm. Druge godine berite mlado lie i cvetne izdanke. Stie rano. Razdeljujte biljke svake
2 do 3 godine.

enDivija

Cichorium endivia ASTERACEAE


Salatna biljka pomalo gorkog ukusa
srodna maslaku i radiu. Lako se gaji i
moe se brati vei deo godine. Dobro podnosi slab mraz, ali zimskim usevima potrebna je zatita. Konzumiraju se mladi
izdanci, beru se pojedinani listovi ili izbeljene zrele glavice. Zimi, kad je koliina
suneve svetlosti manja, uspeva bolje od
zelene salate. Pogodna za gajenje u posudama.
OD SEJANJA DO BERBE 7-13 sedmica da
glavice potpuno izrastu. Krae ako berete
mlade izdanke i pojedinane listove.
RAZLIITE SORTE Postoje dva tipa, eskarola takode poznata kao batavijska endivija, glatka irokolisna endivija otporna na
hladne uslove i kovrdava endivija, niska,
patuljasta biljka kovrdavih listova, otpor-

Endivija

360

nija na vruine, obino se koristi kao letnji


ili jesenji usev.
MESTO Nije zahtevna, ali zimskim usevima potrebno je vlano, zaklonjeno mesto
na relativno neplodnom zemljitu. Leti
podnosi delimino zasenjivanje. Kovrdave
sorte veoma su atraktivne. Koristan zimski
usev u hladnom plasteniku ili stakleniku.
OBRADA ZEMLJITA Nije potrebna ako
je zemljite prihranjeno za prethodni usev.
U suprotnom, dodajte poboljiva zemljita niske hranljivosti.
IDEALNA pHVREDNOST 5,5-7,5

Sejanje
Ako je temperatura ispod 5C 20 dana ili
due, mladice endivije e prorasti.
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE 20C U ZATIENOM PROSTORU Za
gajenje u zatienom prostoru seme posejte u aprilu, a u maju za presaivanje na
otvorenu parcelu. Najbolje je da se gaji u
elijama za presaivanje. Ponovo posejte
seme ujesen za zimske useve.
NA OTVORENOM Posejte seme u plitke
redove od juna do poetka jula da biste
imali jesenju berbu. Za zimsku berbu posejte seme u avgustu (u ramu ili ispod zvona). Za berbu mladih izdanaka ili listova
posejte seme od aprila do septembra. Rano i kasno posejane useve zatitite zvonom, ili ih gajite u hladnom plasteniku ili
stakleniku.
Rastojanje
REDOVI 30 x 35 cm
KUICE 30 cm
mere nege
U sunom periodu zalivajte. Zatitite
zvonom po hladnom vremenu. Odrasle
biljke mogu da se izbeljuju (videti str.
337).
PROBLEMI Puevi golai, biljne vai. Trule baze rozete moe biti problem zimi gajite biljke u vlanom zemljitu i trudite
se da lie uvek bude suvo.
Berba
Isecite mlade izdanke kad dostignu visinu 10-15 cm. Berite listove po potrebi ili
kad dovoljno porastu. Isecite zrele glavice,

ORGANSKA BATA

po elji izbeljujte. Iz poseenog stabla mogu da se razviju novi listovi.

izbor sorti
Eskarola: en korne de bordo; stratego RZ; valone Kovrdava endivija: monako; kovrdava mahovina

gRaak

Pisum sativum PAPILIONACEAE


Graak dobro uspeva u hladnim podnebljima. Gajenjem razliitih tipova i sorti
obezbediete rod od maja do septembra.
Penjaice s jestivim mahunama dobro e
se uklopiti u svaku batu i obrazovati atraktivne cvetove i ukusne mahune. Korenov sistem graka vezuje azot i poboljava
plodnost zemljita. U hladnim podnebljima
graak je bolji za suenje od pasulja.
OD SEJANJA DO BERBE Rane sorte: 1112 sedmica: Glavni usev: 13-14 sedmica.
RAZLIITE SORTE
Graak u zrnu Rani glavni usevi i glavni
usevi: uglavnom 45-120 cm visoki, ali jo
postoje stare sorte visoke 2,5 m i vie.
Mahune su obino zelene, a ponekad i ljubiaste. Graak s okruglim zrnom je otporniji, ali je manje rodan i nije toliko sladak
kao graak s naboranim semenom. Mali
batenski graak je sorta sitnijeg ploda.
Jestive mahune graka Zimski graak se
jede dok su mlade mahune pljosnate. Mahune graka eerca beru se dok su debele i sone. Obe vrste dostiu visinu 0,6-1,5
m.
MESTO Zemljite koje leti zadrava vlagu, ali zimi nije previe vlano. Letnji usevi
podnose deliminu zasenjenost. Visoke
vrste lepo izgledaju u redu, vrste bez listova su dekorativne u manjim bokorima ili
saksijama.
OBRADA ZEMLJITA Pre sejanja dodajte
poboljiva zemljita niske hranljivosti.
IDEALNA pHVREDNOST 6-6,8
Sejanje
Gajite razliite sorte da biste imali stalan
prinos tokom celog leta. Rani i kasni usevi

361

POVRE I SALATNE BILJKE, OD A DO

e verovatno izbei napad grakovog smotavca.


MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE 10C U ZATIENOM PROSTORU Prve
useve posejte u martu u duboke posude
za rasaivanje u zatienom prostoru. Prilagodite biljke uslovima sredine i presadite
ih kad dostignu visinu 10 cm.
NA OTVORENOM Seme graka nee klijati u hladnom, vlanom zemljitu i stoga
saekajte sa setvom dok se zemljite ne
ugreje, ili posejte seme ispod zvona. Seme
se seje do poetka juna; letnji usevi uspevaju samo ako se zemljite ne isui. U podnebljima s blagom klimom sorte s okruglim
zrnom sejte u novembru.

Rastojanje
REDOVI Posejte seme u redove iroke
23 cm, ili u dvostruke redove iroke 5 cm,
na rastojanju od 23 cm; jednako rastojanje izmeu semena u redu treba da bude
5 cm. Ostavite izmeu dvostrukih redova
rastojanje 60-90 cm, u zavisnosti od visine
sorte.
KUICE Za nie sorte i polubezlisne sorte: rastojanje je 5-7 cm.
mere nege
Poduprite biljke im ponu da rastu. Graak ima vrtie kojima se hvata za granice,
icu ili mreu za graak. Bezlisne i niske
sorte treba delimino da se podupru kad
se seju u kuice. Malirajte da bi zemljite
sauvalo vlagu. U suvim uslovima redovno
zalivajte od kad se otvori cvet. Ranije zalivanje nee popraviti prinos, ve e samo
poveati rast lisnatih delova.
PROBLEMI Ptice (golubovi, fazani, avke); mievi; grakov i pasuljev iak; grakov smotavac; grakov trips; trule korena.
,
Berba
Zimski graak berite im dovoljno poraste. inite to redovno da bi nastavio da obrazuje mahune. Slatki graak berite kad
mahune nabubre. Mahune graka sa zrnom berite kad zrno moe da se oseti pod
prstima, pre nego to previe poraste.
Sve graak je dobar za zamrzavanje. Plod

za suenje treba ostaviti na biljci sve dok


mahune ne budu suve i ne ponu da zveckaju. Oistite graak da biste dovrili suenje. uvajte ga u vrsto zatvorenim teglama.

izbor sorti
Graak u zrnu: prvi feltamski; meteor - rani, okruglog zrna; dus provans veoma rana sorta, naboranog zrna; malo
udo; gradus; rani napredni - rani glavni usev, prvi put se gajio 1890. pa 1908;
grinaft - jedna od najboljih sorti, otporna na plamenjau i fuzariozo uvenue; alderman - jedna od poslednjih visokih sorti
glavnog useva; kelvedonsko udo - glavni usev otporan na plesan; markana glavni usev, delimino bezlistan.
Graak s jestivim mahunama: karubi de
mosan - ljubiat cvet i duge, iroke mahune.
Graak eerac: ugar snep; ugar
re.
Graak za proizvodnju suvog zrna: karlin - visoka sorta, smeeg semena. Moe
se nai kod uzgajivaa tradicionalnih sorti
Hamburki perun

HamBURki PeRUn

Petroselinum crispum var. tuberosum


APIACEAE
Gaji se zbog belog korena koji lii na
patrnak, vadi se krajem jeseni i na zimu.
Lie moe da se koristi kao zain.
OD SEJANJA DO BERBE 30 sedmica.
MESTO Zemljite koje dobro zadrava
vlagu i u kojem moe da pusti koren. Moe
da se gaji u zaseni.
OBRADA ZEMLJITA Nije potrebna ako
je zemljite prihranjeno za prethodni usev.
Prija mu maliranje preko zime poboljivaem zemljita niske hranljivosti.
IDEALNA pH VREDNOST 6,5-7
Sejanje
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE 7C
U ZATIENOM PROSTORU Ne gaji se

362

NA OTVORENOM Posejte seme od marta


do aprila u redove na dubinu od 1 cm.
Klijanje je esto sporo. Pokrijte zvonom ili
providnom plastikom da biste ga ubrzali.
Moe se sejati i u julu za rani usev naredne godine.

Rastojanje
REDOVI 20 x 30 cm
KUICE 20 cm
mere nege
Suzbijajte korov dok su biljke mlade setvom nekoliko brzorastuih useva, na
primer rotkvica, obeleiete redove pre
nego to perun nikne. Malirajte biljke da
bi zemljite zadralo vlagu i da biste suzbili korov. Prekrijte slamom biljke koje ste
ostavili u zemljitu da prezime.
PROBLEMI Itersonilia pastinaceae
Berba
Vadite ga od poetka jeseni sve do ranog prolea. Ukus je bolji ako se ostavi u
zemljitu nego ako se izvadi i uva unutra.

jaPanSki kUPUS mizUna

Brassica rapa var. nipposinica


BRASSICACEAE
Atraktivan lisnati usev blagog ukusa nalik slaici. Jede se prean ili kratko kuvan.
Zeleno paperjasto lie moe da se see u
fazi mladih izdanaka, bere se pojedinano
sa odraslih biljaka ili moe da se see cela
glavica. Lep je za oiviavanje bate. U zatienom prostoru moe da se gaji i zimi.
OD SEJANJA DO BERBE Mladi izdanci 3
sedmice; starije mladice 6-8 sedmica; odrasle biljke 8-10 sedmica.
RAZLIITE SORTE Postoje sorte sa zelenim i ljubiastim listovima.
MESTO Zemljite ne sme da se isui.
Letnji usevi mogu da podnesu senovito
mesto. Dobar meuusev ako se biljke beru
mlade. Pogodan za gajenje u zatienom
prostoru zimi.
OBRADA ZEMLJITA Nije potrebna ako
je zemljite prihranjeno za prethodni usev.
Na lakom zemljitu dodajte poboljiva
zemljita lake do srednje hranljivosti.

ORGANSKA BATA

Sejanje
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE 7C
U ZATIENOM PROSTORU Posejte seme u elije u martu/aprilu za presaivanje
na otvorenu parcelu. Moe se presaditi direktno ili u elijama. Od septembra do
marta ako se gaji u zatienom prostoru.
NA OTVORENOM Posejte seme od aprila
do avgusta.
Rastojanje
Mladi izdanci: sejte omake u iroke
kratke redove. Starije mladice: 10-20 cm.
Odrasle biljke: 30 cm.
mere nege
Zalivajte u sunom periodu.
PROBLEMI Kupusna kila; puevi golai;
(repin) buva. Ako je buva problem, gajite biljke ispod pokrivaa za redove ili tanke
mree.
Berba
Mlade izdanke secite kad porastu nekoliko centimetara. Berite pojedinane listove
kad biljke dovoljno porastu, ili secite elu
glavicu.
izbor sorti
mizuna zeleni; ljubiasta mizuna

kaRDa

Cynara cardunculus ASTERACEAE


Velika viegodinja biljka u bliskom srodstvu s artiokom, visoka 1,2-1,5 m, iroka
90 cm. Lako se gaji, ali prinos je mali za
prostor koji zauzima, lako je viegodinja
biljka, karda se za ishranu gaji kao jednogodinja biljka. Kad se izbeli, stablo je jestivi deo karde. Ako se ne bere, druge godine je lepa kad procveta.
OD SEJANJA DO BERBE 34 sedmice
MESTO Sunano, zaklonjeno. Izbegavajte teko i vlano zemljite. Moe da se gaji
u velikim saksijama i u meovitim lejama.
OBRADA ZEMLJITA Dodajte poboljiva
zemljita visoke hranljivosti i poboljiva
niske hranljivosti na suvom zemljitu. Moe da se gaji na kuhinjskom kompostitu
(videti str. 48).

363

POVRE I SALATNE BILJKE, OD A DO

12,5 cm
* Ove biljke treba da se gaje s veoma malo azota da bi preivele zimu.

Od aprila do poetka jula


Od aprila do poetka jula
Mini-karfiol

10 cm x 23 cm

63 cm
Krajem maja
Na prolee*

60 cm x 65 cm

70 cm
70 cm sa svih strana
Krojem maja
Na zimu, samo
tamo gde nemo mraza

63 cm
Krajem juna
Sredinom maja
Na jesen

60 cm x 65 cm

55 cm
50 cm x 60 cm
Krajem aprila

Poetkom oktobra; poetkom februara

Mart

Poetkom leta

Krajem leta

Poetkom jeseni Krajem aprila

53 cm

53 cm
45 cm x 60 cm

45 cm x 60 cm
U martu (samo zaklonjene parcele)

Rastojanje u redovima
Sejanje na otvorenoj parceli
Sejanje u zatienom prostoru

Brassica oleracea BRASSICACEAE


Karfiol moe da bude teak za gajenje.
Potrebna mu je vlaga sve vreme rasta i
stoga je lake gajiti sorte koje formiraju
glavicu na jesen i prolee. Veina sorti su

Berba

kaRFiOl

vReme Setve kaRFiOla i RaStOjanje izmeU Biljaka

Sejanje
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE 13C
U ZATIENOM PROSTORU Na prolee,
kad je umereno toplo, posejte 2-3 semenke u saksiju duboku 9 cm u peskoviti kompost. Proredite ostavljajui po jedan ponik
i prilagodite ga spoljanjim uslovima. Presadite ga posle poslednjeg mraza kad biljka bude imala 3-4 lista.
NA OTVORENOM Karda moe da se seje
direktno u zemljite. U aprilu posejte po 34 semenke u jednu rupu, na dubini od 2,5
cm.
Rastojanje
50 cm x 1,5 m
mere nege
Da bi razvila veliko sono stablo, kardu
treba redovno zahvati i malirati kompostom ili slamom. Kad su suni dani poetkom jeseni, izbelite stabljike tako to ete
ih skupiti i napraviti snop. Nosite rukavice.
Priveite stabljike mekim kanapom. Obmotajte lie kartonom ili novinskim papirom
da biste ga sklonili od svetlosti. Dobro uveite. Poduprite snopove na otvorenom.
PROBLEMI Obino nema problema. Ponekad je napadaju vai, ali one mogu da
se speru crevom.
Berba
Karda je spremna za berbu oko mesec
dana posle izbeljivanja i ostae izbeljena
sve do jakih mrazeva. Podignite biljku batenskim vilama, odsecite korenje i spoljne
listove. Ako zahladni, isecite biljke i uvajte ih na mranom mestu zatienom od
mraza. Za ishranu koristite nene unutranje stabljike i sredinje ile na listovima
presne, dinstane ili pohovane.

Rastojanje u kuicama

IDEALNA pH VREDNOST 6,5-7

364

ORGANSKA BATA

velike biljke koje zauzimaju zemljite i do


godinu dana. Za malu batu najpogodniji
su rani letnji karfiol i mini-karfiol.
OD SEJANJA DO BERBE Letnji i jesenji
karfiol - 16 sedmica. Zimski karfiol - 40
sedmica. Mini-karfiol - 15 sedmica.
RAZLIITE SORTE Postoji irok izbor
sorti pogodnih za razliite uslove i vreme
gajenja, od leta do zime. Veina sorti ima
belu glavicu, ali postoje i sorte sa narandastom, zelenom i ljubiastom glavicom.
Moe da se gaji kao mini-povre.
MESTO Otvoreno, sunano mesto; izbegavajte mraz. Plodno zemljite koje dobro
zadrava vlagu.
OBRADA ZEMLJITA Pre saenja dodajte poboljiva zemljita srednje hranljivosti, ili poboljiva niske hranljivosti s obinim organskim ubrivom - ili sadite posle
zeleninog ubriva koje obogauje zemljite azotom.
IDEALNA pH VREDNOST 6,5 - 8

Sejanje
Najbolje je sejati ga u elije ili saksije da
bi se izbegao stres prilikom presaivanja.Vreme setve i rastojanje izmeu biljaka videti u tabeli na sledeoj strani. Prilagodite biljke spoljanjim uslovima i presadite ih to je pre mogue - oko 6 sedmica posle setve. Moe da se seje i na otvorenom u rasadnik, ostavljajui barem 5 cm
izmeu rasaa.
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE 7C

Rastojanje
Videti tabelu na prethodnoj strani.
mere nege
Karfiol ne podnosi bilo kakav prekid u
rastu. Malirajte ga i zalivajte tokom sue
da bi se kontinuirano razvijao. Uvrstite
zemlju oko biljaka za vreme mraza i vetra.
Na jesen zatitite glavice od mraza, kie i
jake rose privezivanjem lia oko glavica.
To e pomoi i da ostanu bele. Moderne
sorte esto imaju lie koje prirodno titi
glavice.
PROBLEMI Kupusna kila (videti str. 411).
Zatitite tankom mreom karfiol od kupusne muve, titastog moljca i gusenica. Male, prevremeno izrasle i deformisane glavice obino su rezultat prekinutog rasta, najee usled presaivanja ili sue. Biasti
listovi (usko lie bez razvijene glavice)
izazivaju nedostatak bora, obino kad je
zemljite suvie kiselo.
Berba
Birajte kompaktne glavice s malim cvetovima. Kad cvetovi ponu da se razdvajaju i ute ili dobiju smeu boju, to je znak
daje karfiol prezreo. Mini-karfiol ne moe
dugo da ostane u dobrom stanju. Karfiol
moe da se dri sedmicu dana u friideru,
ili okaen naopake u hladnoj, mranoj upi do tri sedmice - povremeno ga poprskajte sitnim kapljicama vode.
izbor sorti
Letnji i jesenji: celogodinji (stara, ali
pouzdana sorta); idol - za mini-povre;
marmelada - narandaste glavice; meksiko F1; valabi, romanesko - iljate
ukasto-zelene glavice; ljubiasta kraljica. Zimski: sneni hleb, majska zvezda, ljubiasti plat

keleRaBa

Karfiol

Brassica oleracea grupa Gongylodes


BRASSICACEAE
Ovaj sitan lan porodice kupusnjaa brzo raste i neobino izgleda. Sferno nabreklo stablo koje raste malo iznad povrine
zemljita bere se kad dostigne veliinu te-

365

POVRE I SALATNE BILJKE, OD A DO

niske loptice. Moe se sejati i brati skoro


lele godine. Dobar je kao pokrovni usev ili
interesantan dodatak ukrasnoj bati. Gaji
se i u posudama.
OD SEJANJA DO BERBE 5-9 sedmica
RAZLIITE SORTE Zelene sorte obino
se gaje kao proleni i letnji usevi, a otpornije ljubiaste sorte kao jesenji i zimski.
Nove hibridne sorte su vee, ali nisu drvenastije.
MESTO Otvoreno. Pogodna za ranu i
kasnu proizvodnju u zatienom prostoru.
OBRADA ZEMLJITA Dodajte poboljiva
zemljita niske hranljivosti ili neki od srednje hranljivih poboljivaa ako je zemljite
siromano.
IDEALNA pH VREDNOST 6-7

Sejanje
Da biste stalno imali prinos, sejte kelerabu svakih nekoliko sedmica jer ne ostaje
dugo u jestivom stanju kad sazri.
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE 10C
U ZATIENOM PROSTORU Sejte seme
u elije od kraja februara pa do avgusta.
Presadite biljke kad dostignu visinu maksimalno 5 cm. Za gajenje u zatienom
prostoru posejte seme u septembru.
NA OTVORENOM Sejte seme direktno u
zemljite od marta do avgusta. Za kasnu
setvu koristite otpornije ljubiaste sorte.
Rastojanje
REDOVI 18 x 30 cm
KUICE 25 cm

Keleraba

mere nege
Zahvajte u sunom periodu. Keleraba brzo raste i obino s njom nema problema iako je podlona istim tetoinama i bolestima kao ostale kupusnjae.
PROBLEMI Buva; kupusna muva; kupusne vai; kupusna kila
Berba
Brzo raste i stoga treba redovno da se
proverava i bere. Starije sorte secite kad
dostignu veliinu teniske loptice. Moderne
sorte kelerabe mogu porasti do 10 cm u
preniku, a da ne postanu drvenaste. Kasne useve moete da ostavite u zemljitu,
ako se ne predviaju jaki mrazevi, ili moete do 2 meseca da ih uvate u kutijama
ili vlanom pesku. Keleraba je hrskava,
sona i osveavajueg ukusa bilo da se
jede presna ili kuvana.
izbor sorti
Keleraba zeleni delikates; aurna zvezda - ljubiasti; sindi F1 RZ - rano stie

kelj PUPaR

Brassica oleracea BRASSICACEAE


Usev otporan na mraz i hladne uslove,
pogodan za jesenju i zimsku berbu iz prolene setve. Potreban mu je dug vegetacioni period, ali dugo daje prinos. Odrasle
biljke izuzetno su otporne na mraz. Poto
je rastojanje izmeu biljaka veliko, ostavlja mesta za meuuseve (videti str. 324)
dok su biljke mlade.
OD SEJANJA DO BERBE 20 sedmica
RAZLIITE SORTE Sorte koje dospevaju
poetkom, sredinom i krajem sezone; patuljaste (35 cm) i visoke (5 cm) sorte. Moderne sorte daju kompaktnije izdanke, blie stablu. Postoje crvene i zelene sorte.
MESTO Otvoreno, potpuno osunano, sa
zbijenim zemljitem.
OBRADA ZEMLJITA Na prolee pre saenja dodajte poboljiva zemljita srednje hranljivosti, ili poboljiva niske hranljivosti s obinim organskim ubrivom - ili
sadite posle zeleninog ubriva koje obogauje zemljite azotom. Malirajte poko-

366

ORGANSKA BATA

enom travom ili dodajte kompletno organsko ubrivo sredinom ili krajem jula
ako biljke ne rastu dovoljno brzo.
IDEALNA PHVREDNOST 6,5-8

Sejanje
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE 7C
U ZATIENOM PROSTORU Za najraniju
berbu posejte seme u martu u korito ili
kontejner s elijama. Prekalite biljke i presadite ih 6 sedmica posle setve.
NA OTVORENOM Od sredine marta do
sredine aprila posejte seme poevi s ranim sortama. Seme posejte u korito, u redove 4 x 20 cm ostavljajui rastojanje izmeu semenki. Presadite krajem prolea i
poetkom leta.
Rastojanje
Presadite biljke duboko (najnii list treba
da dodiruje zemljite) kako biste smanjili

opasnost od kupusne muve; uvrstite


zemlju oko biljaka posle saenja.
REDOVI Niske sorte sadite na rastojanju
od 45 cm, a visoke na 60 cm u redu; ostavite 75 cm izmeu redova radi lakeg branja. Manje rastojanje doprinee da sitniji
izdanci ujednaeno rastu.
KUICE 45-75 cm u zavisnosti od sorte.

mere nege
Na vetrovitim mestima biljke dobro poduprite. Dok rastu, nagrnite zemlju oko
stabljike. Uklonite zaraeno lie.
PROBLEMI Buva; kupusne vai; kupusna muva (moe napasti i izdanke); kupusni titasti moljac; ptice; gusemce; kupusna
kila; plamenjaa; kupusna bela ra.
Berba
Glavice su najboljeg ukusa posle mraza.
Ponite berbu s donjeg dela stabla, ostavljajui glavice na gornjem delu da se dalje
razvijaju. Ako vam je potrebna koliina za
celu sedmicu, izvadite biljku s korenom i
stavite je u kantu s vodom da bi ostala
svea. Moe se zamrzavati, ali najbolje je
da se jede sve.
izbor sorti
Oliver F1; per dint F1 - rana sorta;
noiset - ukusan, moe se dugo brati;
hrabro srce - kasno stie, otporan na
brojne bolesti; rubin - crveni izdanci

kineSka aRtiOka

Kelj

Kelj pupar

Stachys affinis LAMIACEAE


Orijentalna korenasta povrtarska vrsta
koja se lako gaji, ali nije toliko poznata jer
se male, spiralne krtole teko iste. Relativno dugo se razvija, zauzima veliku povrinu, ponekad napada i okolne biljke, ali je
pogodna za gajenje u posudama. Raste do
visine od 45 do 55 cm.
OD SEJANJA DO BERBE 20-28 sedmica
MESTO Dobro podnosi deliminu zasenu
OBRADA ZEMLJITA Poboljiva zemljita niske hranljivosti
IDEALNA pH VREDNOST 6,5-7

367

POVRE I SALATNE BILJKE, OD A DO

Saenje
Da bi to pre stigle, krtole se mogu posaditi u ramove s kompostom na toplom
mestu, ili pojedinano u saksije dok izdanci ne porastu do 6 cm. Sadite direktno u
zemljite u aprilu na dubinu 10-15 cm.
Rastojanje
REDOVI 23 x 45 cm
KUICE 34 cm
mere nege
Zagrnite biljke zemljom da biste poduprli stablo. Plevite dok se ne zakorene; bujne
biljke e onemoguiti rast korova. Dobro
zalivajte u vreme sue da bi se krtole lepo
formirale. Ako se gaje u posudama prihranjujte biljke od sredine leta svake sedmice
rastvorom gaveza (1 jedinica gaveza na 15
jedinica vode).
PROBLEMI Nema mnogo problema. Ponekad je napadne korenova va salate
koja moe prouzrokovati uvenue.
Berba
Kad lie uvene vadite krtole. Posle sedmicu dana stajanja u friideru krtole e se
sparuiti i stoga ih treba vaditi samo po
potrebi. Obino mogu da prezime u zemljitu, ali u hladnim podnebljima zemljite
treba malirati da bi se zatitile od mraza.
Kineska artioka e ponovo nii i iz veoma
malih krtola i stoga posle vaenja treba
dobro prekopati zemljite ako elite to da
izbegnete.

kineSki kUPUS

Brassica rapa var. pekinensis


BRASSICACEAE
Kineski kupus ima uzdunu glavicu tamnozelene, ute i bledoute boje. To je kasni letnji ili rani jesenji usev blagog ukusa,
brzo raste i dobar je za svee salate i brzo
prenje. Sklon je prorastanju ako se rast
poremeti presaivanjem ili usled sue.
OD SEJANJA DO BERBE 8-10 sedmica
RAZLIITE SORTE Glavice mogu biti
skupljene ili rairene, kratke i loptaste ili
visoke i izduene.

MESTO Zemljite bogato humusom koje


dobro zadrava vlagu. Moe da podnese
deliminu zasenu. Dobar za gajenje kao
kasni usev u zatienom prostoru.
OBRADA ZEMLJITA Pre sadenja dodajte poboljiva zemljita niske do srednje
hranljivosti.
IDEALNA pH VREDNOST 6,5-7

Sejanje
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE 10C
U ZATIENOM PROSTORU Posejte seme u elije od maja do avgusta; za setvu
pre sredine leta birajte sorte otporne na
prorastanje. Pre presaivanja prilagodite
biljke spoljanjim uslovima. Kasni usevi
mogu da se presade u zatieni prostor u
septembru.
NA OTVORENOM Od sredine juna do avgusta sejte vie semenki u jednu rupu ili
vodite rauna o razmaku izmeu semenki.
Rastojanje
REDOVI 30 x 45 cm
KUICE 35 cm
mere nege
Redovno zalivajte kad je sua. Malirajte
poboljivaem zemljita niske hranljivosti
kako bi zemljite zadralo vlagu. Gajite
biljke ispod pokrivaa za redove ili tanke
mree ako imate problem s buvaem.
PROBLEMI Buva; gusenice; puevi golai, kupusna kila
Berba
Secite delimino pristigle ili zrele glavice.
Iz poseenog stabla mogu da se razviju
novi listovi.
izbor sorti
zelena raketa F1 - cilindrinog oblika,
za kasnu setvu; tip top F1 - otporan na
proraslice. Karda gigante di romana

kiSeljak, jeStivO zelje

Rumex acetosa POLYGONACEAE


Otporna viegodinja biljka s otrim listovima, ukusa limuna, koja se bere poetkom sezone. Posejte seme na prolee ili
jesen, direktno u zemljite ili u plitka kori-

368

ta za presaivanje, ostavljajui 30 cm razmaka izmeu biljaka. Uklonite cvasti da


biste pospeili formiranje lia. Zamenite
stare biljke svake 3-4 godine. Kiseljak je
tako otrog ukusa da ga je najbolje meati s vrstama blaeg ukusa.

kOmaCUna

Brassica rapa var. perviridis ili var. komatsuna BRASSICACEAE


Ovaj raznovrsni lisnati japanski usev,
poznat i kao slaica-spana, ima blai
mek od kineske slaice, ali je jaeg ukusa od kupusa. Seje se gotovo cele godine
i jede u svim fazama rasta, od mladica do
odrasle biljke. Odrasle biljke mogu da budu visoke 15 cm i do 50 cm iroke. Moe
se sejati od poetka prolea do jeseni na
otvorenom i od sredine zime do kasne jeseni u zatienom prostoru. Uslovi zemljita i problemi s bolestima i tetoinama isti
su kao kod kineskog kupusa.

kOmORa

Foeniculum vulgare var. dulce


APIACEAE
Neobina povrtarska vrsta koja se nekad
teko gaji. Jestivi deo biljke je bujna, bela
osnova lisnate stabljike koja ima ukus sladia. Fini paperjasti listovi takoe su izuzetno ukusni. Zbog kratkog vegetacionog
perioda komora, ili divlja miroija, koristan je brzi usev, iako esto prorasta ako
mu rast prekine sua ili hladno vreme. Moe da podnese slab mraz.
OD SEJANJA DO BERBE 10-15 sedmica
RAZLIITE SORTE Postoje moderne sorte za raniju setvu, otporne na prorastanje.
MESTO Toplo i sunano s vlanim zemljitem koje dobro zadrava vlagu. Izbegavajte teko zemljite. Biljka je lepa i moe
da se gaji u cvetnoj bati. Pogodna za gajenje u hladnom plasteniku ili stakleniku za
rane i kasne useve.
OBRADA ZEMLJITA Komorau prija
zemljite prihranjeno kompostom za pret-

ORGANSKA BATA

hodni usev. Pre saenja dodajte poboljiva zemljita niske hranljivosti.


IDEALNA pH VREDNOST 5,5-7,5

Sejanje
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE 15C
U ZATIENOM PROSTORU Ne prija mu
pomeranje korena i stoga je bolje da se
seje u elije ili biorazgradive posude nego
u korita. Posejte seme od aprila do jula, a
sorte otporne na prorastanje pre sredine
juna. Za kasne useve koje ete gajiti u zatienom prostoru posejte seme od sredine
jula do poetka avgusta. Proredite biljke
ostavljajui jedan ponik u eliji; presadite
ih kad razviju 3-4 odrasla lista, ali pre toga
prilagodite biljke spoljanjim uslovima.
NA OTVORENOM Posejte seme od maja
do jula, a sorte otporne na prorastanje pre
sredine juna. Sejte seme u intervalima od
2 sedmice stavljajui u svaku rupu dubine
1 cm onoliko semena koliko stane izmeu
tri prsta; imaete stalne prinose sve do
prvog mraza.
Rastojanje
REDOVI 30 x 30 cm
KUICE 30 x 30 cm
GRUPNA SETVA Mladi izdanci komoraa
nekad se jedu brzo propreni s drugim jestivim zeleniem. Kad gajite mlade izdanke,
stavljajte vie semenki u rupe dubine 5

Komora

369

POVRE I SALATNE BILJKE, OD A DO

cm, na rastojanju od 30 cm i ne proreujte.

mere nege
Rana i kasna setva esto zahtevaju zatitu od mraza. Malirajte poboljivaem
zemljita niske hranljivosti. Redovno zalivajte da biste dobili maksimalno nene i
velike biljke, kao i da biste izbegli prorastanje. Kad glavice dostignu veliinu jajeta,
nagomilajte zemlju do polovine njihove visine da bi ostale bele i sone.
PROBLEMI Puevi golai; prorastanje.
Gajite sorte otporne na prorastanje; ne
presaujte biljke; redovno zalivajte.
Berba
Secite glavice malo iznad zemljita kad
dostignu veliinu spljotene teniske loptice. Iz poseenog stabla esto se razviju
ukusni novi listovi odlini za salatu. Komora moe stajati u friideru dve sedmice, i
neto due, ali ako se predugo uva poinje da vene.
izbor sorti
Komora romanesko; argo RZ - otporan na proraslice

kOzjak

Allium cepa grupa Aggregatum


ALLIACEAE
Otporan usev, lak za gajenje, manje
zahtevan od crnog luka. Kozjak koji se
proizvodi iz arpadika obrazuje svenjeve
malih lukovica. Biljke koje se proizvode iz
semena obrazuju jednu lukovicu. Kozjak
dospeva u julu i moe da se uva i do godinu dana.
OD SEJANJA DO BERBE Iz semena: 20
sedmica; iz arpadika: 20-24 sedmice.
RAZLIITE SORTE Sorte se razlikuju po
obliku, veliini i boji ljuske.
MESTO Vie voli otvorena, sunana mesta, ali podnosi deliminu senku.
OBRADA ZEMLJITA Nije potrebna ako
je zemljite prihranjeno za prethodni usev.
Ako nije, dodajte poboljiva zemljita niske do srednje hranljivosti, u zavisnosti od
uslova zemljita.

IDEALNA pH VREDNOST 6-7

Sejanje
Kozjak se obino gaji iz arpadika, ali
ima nekoliko sorti koje se mogu gajiti iz
semena. Seme posejte u martu i aprilu.
Sejte omake, retko u iroke redove trudei se da razmak izmeu semena bude 2,55 cm. Proredite po potrebi.
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE 7C
gajenje iz arpadika
Posadite u februaru i martu, kad uslovi
zemljita budu odgovarajui. U blaim klimatskim uslovima s dovoljno vlanim zemljitem, moe se posaditi u septembru i oktobru za rani usev. Paljivo posadite arpadik u lako zemljite. Ako zemljite nije lako, napravite male rupe ili iskopajte red.
Vrh arpadika treba da bude u nivou
zemljita. Sorte kao to je vintergrin ne
vole hladno zemljite i bolje ih je saditi
kasnije, u aprilu.
Rastojanje
REDOVI 15 x 20 cm
KUICE 20 cm. Posadite male lukovice
arpadika na rastojanju od 2,5 cm na jesen da biste imali rani usev koji moete
brati kao mladi luk.
mere nege
Ne zahteva mnogo panje. Zalivajte u
sunom periodu kad lukovice nabreknu.
PROBLEMI Bolesti i tetoine koje napadaju crni luk mogu da napadnu i kozjak, ali
obino nema problema. esto dolazi do
prorastanja ako vremenski uslovi variraju.
Neke vrste rede prerastaju i treba ih birati
za ranu setvu.
Berba
Kozjak se vadi kad lie pone da vene,
obino od jula pa nadalje. Izvadite lukovice i ostavite ih da se sue. Kad se sasvim
osue, razdvojte ih i uvajte u mreastim
dakovima ili na policama na hladnom, suvom mestu.
izbor sorti
Iz arpadika: pikant - otporan na proraslice; hativ di niort - omiljen kao ukras-

370

ORGANSKA BATA

Sejanje
Posejte seme u zagrejano klijalite u
zatienom prostoru i odravajte temperaturu na minimum 20C dok seme ne proklija. Kod sorti koje se gaje na otvorenom
ponici moraju da se dre na mestu gde se
kRaStavaC i kORniOn
temperatura nou ne sputa ispod 16C,
Cucumis sativus CUCURBITACEAE
dok kod sorti koje se gaje u stakleniku
Krastavac je nena jednogodinja vre- temperatura ne sme pasti ispod 20C. Koasta biljka koja se gaji na otvorenom ili u ristite elije ili biorazgradive posude da ne
zatienom prostoru za letnju berbu. Kor- biste pomerali koren. Semenke postavite
nioni su sorte koje imaju male plodove postrance na dubini od 1,5 cm. U maju ili
koji se beru mladi i obino se kisele.
junu posejte useve koji se gaje na otvoreOD SEJANJA DO BERBE 12 sedmica
nom, a najranije mesec dana pre posledRAZLIITE SORTE Krastavac koji se gaji njeg mraza. Useve koji se gaje u plastenina otvorenom: tradicionalne sorte imaju ku ili stakleniku posejte u aprilu, ili u maju
vrst, bodljikav plod dugaak 10-15 cm; ako ne moete da obezbedite dodatno
novije sorte (obino hibridi F1) imaju glat- grejanje. Pre presaivanja na otvorenu
ku koru i dui plod. Postoje bunaste i vre- parcelu prilagodite biljke spoljanjim usloaste sorte koje esto treba opraivati da vima; moda e im posle presaivanja biti
bi dale plod. Jabuasti krastavci su rebrasti potrebno zatitno zvono da bi se dobro
s okruglim utim plodovima. Gajite ih na primile. Kad presaujete biljke, ostavite
otvorenom ispod najlona ih zvona. Evrop- koren malo iznad povrine zemljita kako
ske sorte koje se gaje u staklenicima imaju biste smanjili rizik od trulei stabljike.
duge, glatke plodove i ne treba im opraiMINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJAvanje. Kad se oprae, postaju gorki i zap- NJE 20C
ravo su sve enske sorte kultivisane tako
Rastojanje
da se ne oprauju. Gaje se u zatienom
REDOVI Uz drvenu reetku: 45 x 100
prostoru.
cm. Na zemlji: 60-75 cm x 1,3-1,6 m u zaMESTO Useve koji se gaje na otvorenom visnosti od sorte.
stavite na toplo zaklonjeno mesto s plodKUICE oko 70 cm u zavisnosti od sorte
nim zemljitem koje dobro zadrava vlagu.
mere nege
Ovim sortama potrebna je prosena temUsmerite vreaste sorte da se penju uz
peratura 18-30C, a ispod 10C dolazi do
mreu, icu, tapove, kanap; otkinite vrh
oteenja biljaka; leti podnose delimino
biljke kad dostigne vrh potpore uz koju se
zasenjivanje. Sortama koje se gaje u stakpenje. Rebraste sorte uspevaju i na zemlji;
lenicima potrebna je visoka vlanost vazotkinite vrh biljke kad se formira 5-6 listoduha i temperatura minimum 20C preko
va da bi ona rasla bunasto. Redovno zalinoi. Mogu da se gaje na ivinim delovima,
vajte biljke dok rastu i malirajte slamom
u velikim posudama, dakovima za gajenje
one koje rastu na zemlji da bi plodovi ostabiljaka i na balama sena. Krastavac moe
li isti. Uklonite, im se pojave, sve muke
da poslui kao neobina ukrasna biljka ako
cvetove na biljkama koje rastu u staklenise usmeri da raste uz ogradu ili uz lukove.
ku. Sve enske biljke ponekad razviju muOBRADA ZEMLJITA Pre saenja dodajke cvetove, naroito ako su doivele neki
te poboljiva zemljita niske do srednje
stres - odmah ih otkinite. Ne uklanjajte
hranljivosti, ili gajite na kompostitu (videmuke cvetove sa rebrastih sorti ni sa korti str. 48). Na tekom zemljitu napravite
niona. Na pakovanju semena proverite
gomilice zemlje u koje ete posaditi biljke.
koju sortu krastavca sejete.
IDEALNA pH VREDNOST 5,5-7
na biljka; zlatni gurme - sadi se od februara; sante - sadi se od kraja aprila. Iz
semena: kreacija F1; matador F1; atlas F1 - ruiasta ljuska i ljubiasto meso

371

POVRE I SALATNE BILJKE, OD A DO

PROBLEMI Puevi golai i lisne vai


(obino kad se gaje na otvorenom); pauinar; kukuruzna zlatica; pepelnica; mozaina pegavost krastavca; trule stabla.

Berba
Berite plodove kad dovoljno porastu redovno proveravajte da vam neki plod ne
promakne. Bolje je uvati plodove u hladnoj prostoriji, umotane u plastinu foliju,
nego u friideru. Dobri su za turiju.
izbor sorti
Krastavac: Gajen na otvorenom: Marketmor - otporan na virus mozaika; bunasti ampion F1 - kompaktna biljka. Na
otvorenom/u zatvorenom: kraljevski zalogaj F1 - otporan na bolesti; ukusni zeleni F1 - otporan na plamenjau; pepineks
69 F1 - enske biljke za gajenje u hladnom stakleniku i plasteniku; futura F1 otporan na plamenjau, enske biljke za
gajenje u hladnom stakleniku i plasteniku;
kristalna jabuka i kristalni limun - okrugli, ukastozeleni plod; butbajska plavua i belo udo - tradicionalna sorta sa
bledoutim plodom
Kornion: videti Krastavac

kRBUljiCa

Chaerophyllum bulbosum
APIACEAE
Neobino korenasto povre; iako jako
sporo klija, lako se gaji.
MESTO Sunano, otvoreno, plodno zemljite.
OBRADA ZEMLJITA Dodajte poboljiva
zemljita srednje hranljivosti ili gajite na
zemljitu prihranjenom kompostom za
prethodni usev.
IDEALNA pH VREDNOST 6,5 - 7,5
Sejanje
Posejte seme na otvorenoj parceli jer
mu je potrebna jarovizacija da bi proklijalo. Sejte krajem leta - poetkom jeseni i
pokrijte seme lakim pokrivaem. Seme nee proklijati pre prolea.
REDOVI 15-20 cm x 30 cm
KUICE 20 cm

mere nege
Kad proklijaju, biljke relativno kratko daju prinose; ne dozvolite da doe do prekida u rastu. Redovno ih zalivajte za vreme
sue i suzbijajte korov.
PROBLEMI Obino nema problema
Berba
Kad listovi uvenu krajem leta, koren je
skoro potpuno izrastao. Ponite da ga vadite kad lie skoro sasvim uvene i otkinite preostale listove. Kvalitet korena obino
se pobolja ako se ostavi u zemlji nekoliko
sedmica. Ako je zemljite lako i vlano, vadite koren po potrebi. U suprotnom, izvadite sav koren i uvajte u vlanom liu
ili pesku. Koren se jede kuvan.

kROmPiR

Solanum tuberosum SOLANACEAE


Krompir se lako gaji. Treba mu dosta
prostora, ali zauzvrat prinos je obilan. Trud
uloen u raiavanje zemljita isplatie
vam se. Poto nije otporan na mraz, krompir se obino sadi na prolee za rani i kasni
letnji rod, ili na leto za jesenji rod. Obino
se proizvodi iz malih krtola koje se nazivaju semenski krompir. Uvek kupujte proveren semenski krompir proizveden u skladu sa strogim standardima, da biste bili
sigurni da je zdrav.
Bacite smeurane, mekane ili oteene
krtole. Moe da se proizvodi i iz krtola podeljemh na vie delova - obino stare i retke sorte. Ukus krompira esto se razlikuje
u zavisnosti od toga gde je proizveden i
stoga isprobajte razne sorte da biste otkrili ta najvie odgovara vama i vaem zemljitu.
OD SEJANJA DO BERBE 13-20 sedmica
od saenja
RAZLIITE SORTE - U SAD ima na desetine sorti semenskog krompira. Rani, drugi
rani i glavni usev klasifikovani su prema
vremenu koje im je potrebno za sazrevanje. Ranom treba najmanje vremena, ali je
i prinos najmanji. Glavni usev je dobar za
uvanje. Boja koice moe biti roze, uta,
ljubiasta i crvena, dok je meso krtole

372

obino uto ili belo, ali postoje i sorte s ljubiastim mesom. Tekstura varira od branjavih sorti s mnogo suve materije (dobre
za prenje i pomfrit) do votanijeg krompira za salate. Postoje sorte otporne na plamenjau i nematode i korisno ih je gajiti
zbog toga.
MESTO Otvoreno, sunano mesto, mada
podnosi deliminu zasenu. Idealno zemljite je duboko, plodno, bogato humusom i
po mogunosti kiselo. Izbegavajte nedovoljno vlano zemljite. Moe da se gaji u
velikim posudama. Izuzetno rani usevi koji
mogu da se vade krajem aprila ili u maju
gaje se u hladnom stakleniku/plasteniku ili
pod zvonom ako su dobro zatieni od
mraza.
OBRADA ZEMLJITA Dodajte zemljitu
poboljiva visoke hranljivosti ili, u zavisnosti od zemljita, srednje hranljivosti s organskim ubrivom bogatim azotom.
IDEALNA pH VREDNOST 5-6

Saenje
Semenski krompir treba da se naklija pre
saenja da bi to bre rastao. Da biste dobili vrste kratke izdanke, stavite krompir
krajem zime ili poetkom prolea u plitka
korita ih kartone za jaja okreui kraj s
najvie okaca prema gore. Drite ga na
svetlom toplom mestu (18C), ali ne na direktnom suncu, sve dok izdanci ne ponu
da niu. Premestite ga na hladnije mesto
oko 6 sedmica pre sadenja na otvorenoj
parceli.
U ZATIENOM PROSTORU Sadite krtole sredinom februara. Zatitite ih od mraza.
NA OTVORENOM Sadite u brazde ili rupe, na dubini 7-15 cm i prekrijte ih s barem 3 cm zemlje. Krompir moe da se gaji
i na povrini zemljita, pod malom, tehnikom bez obrade (videti str. 325). Sadite krtole od sredine marta do maja. Krtolama
ne prija hladno, vlano zemljite; ako vremenske prilike variraju odloite saenje.
Ukoliko je potrebno, zatitite posaene krtole od mraza.
Neki uzgajivai vie vole da gaje krompir
na bankovima. Da biste posadili krtole na-

ORGANSKA BATA

pravite gomile zemlje iroke 90-120 cm i


visoke 10-15 cm. Posadite semenski krompir u centralni deo gomile na rastojanju od
15 cm i zatrpajte ga slojem zemlje debljine 10-13 cm. Nastavite da prekrivate krtole dok rastu. Druga mogunost je da na
jesen napravite gomile od lia. Narednog
prolea posadite semenski krompir na gomilu koja je poela da truli i prekrijte ga 30
cm debelim slojem slame ili sena i nastavite da ga prekrivate dok raste.

Rastojanje
REDOVI Rane sorte: rastojanje 28-35
cm i 38-50 cm izmeu redova. Drugi rani i
glavni usevi: 35-45 cm i 65-75 cm izmeu
redova.
KUICE Rane sorte: 30 cm. Druge rane
sorte i glavni usev 35 cm.
mere nege
ZATITA OD MRAZA Rani krompir je najugroeniji. Ako postoji opasnost od mraza,
nou pokrite biljke zemljom, slamom, novinskom hartijom ili pokrivaem za redove.
ZAGRTANJE Dok raste, krompir zagrite
zemljom, podiui je oko izdanaka. To pomae da se suzbije korov, spreava krtole
da pozelene i delimino prua zatitu od
plamenjae. Ponite kad biljke dostignu visinu od 15 cm i ostavljajte neprekrivenim
malo listova. Ponovo zagrnite zemlju kad
lie iz susednih redova pone da se dodiruje. Zagrtanje zemljom nije mogue ako
se krompir sadi na manjem rastojanju, ali
tada biljke same sebe pokrivaju. Biljke mogu i da se maliraju debelim slojem sena,
slame, lia ili pokoene trave, to pomae
da se sauva vlaga.
VLANOST ZEMLJITA I ZALIVANJE Da
bi prinos bio to vei i krtole dostigle odgovarajuu veliinu, odravajte vlanost zemljita od poetka do kraja sezone. Zalivanje
ima najvie efekta kad krtole dostignu veliinu klikera (to se obino poklapa sa cvetanjem). Zalivajte zemljite, ne biljke.
PROBLEMI Puevi golai (uglavnom napadaju krtole); krompirove nematode (krtole); skoibube (krtole); plamenjaa (lie i krtole); obina krastavost (krtole); cr-

POVRE I SALATNE BILJKE, OD A DO

na noga; propadanje krtole; crna pegavost


lia (Altemaria solani), suva trule (Fusarium sp.), crna noga (Envinia carotovora),
crna krastavost ili bela noga (Rhizoctonia
solani); nedostatak magnezijuma i kalijuma (lie).

Berba
Rane sorte ponite da vadite krajem juna i u julu. Cvetanje je znak da su krtole
dovoljno velike, ali ne cvetaju sve sorte.
Glavni usev treba da se vadi kad lie pone da vene, obino u septembru. Drugi
rani se vadi otprilike izmeu prethodna
dva useva. Sve krtole treba da se izvade
da bi se smanjio rizik od bolesti. Ako je
mogue, vadite krompir po suvom vremenu, i skinite viak zemlje s krtola pre nego
to ih umotate u papir ih stavite u dakove. Drite krtole na hladnom, mranom
mestu na temperaturi od 7 do 10C, zatiene od mraza. Potrebna im je mala vlanost i cirkulacija vazduha.
izbor sorti
Krompir raketa i brzi - rane sorte, veoma brzo stiu. Sorta svift ima kompaktno lie, pogodna za gajenje ispod zvona,
vojvoda od jorka; crveni vojvoda od
jorka; arpov ekspres - rani usev koji
sporije raste, ali je lepog ukusa. Sorta
vojvoda od jorka moe se ostaviti da
raste u zemljitu ako se sav rod ne izvadi
odmah, katriona; kestrel; edzel blu drugi rani usev. Sorta kestrel prlino je
otporna na nematode. ruiasta jabuasta iarka; rat i ,,bel de fontene - sorte
za salatu, remarka, sante, kara i
valor - glavni usevi veoma otporni na
bolesti.

kUkURUz eeRaC

Zea mays POACEAE


Zrnasti usev koji nije srodnik nijednog
useva koji se inae gaji u bati. eerac je
poluotporan i lak za gajenje leti, ali loije
uspeva ako je godina hladna i vlana. Dostie visinu od 1,7 m i svaka biljka formira
jedan do dva klipa. Ako se konzumira ne-

373

koliko minuta posle branja, ukus ne moe


da se poredi ni sa jednim koji se moe kupiti u prodavnici.
OD SEJANJA DO BERBE 10-15 sedmica
RAZLIITE SORTE Svee zrno tradicionalnog kukuruza eerca sadri ugljene
hidrate u obliku eera, a ne kroba. Kad
se klip ubere, eer se pretvara u krob i
zbog toga eerac treba konzumirati ubrzo
nakon branja. Izuzetno slatke sorte manje
su otporne od tradicionalnog eerca. Izuzetno slatke sorte ne treba meati s obinim jer se slatkoa gubi kad se biljke meusobno oprae. Mini-eerac se dobija
saenjem odabranih ranih sorti na malom
rastojanju.
MESTO Toplo, zaklonjeno, sunano na
vlanom zemljitu. Moe se gajiti i u zatienom prostoru. Mini-eerac moe da se
gaji u saksijama.
OBRADA ZEMLJITA Gajite ga na zemljitu prihranjenom za prethodni usev, ili
dodajte poboljiva zemljita srednje hranljivosti.
IDEALNA pH VREDNOST 5,5-7

Sejanje
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE 10C Seme kukuruza eerca treba da
klija u toplim uslovima da bi se biljke lepo
razvijale.
U ZATIENOM PROSTORU Posejte seme u aprilu. Kukuruz eerac ne podnosi
da mu se pomera koren i stoga sadnice
gajite u posudama za poetno gajenje ili
biorazgradivim tubama. Pre presaivanja
prilagodite biljke uslovima sredine. Saenje kroz crnu foliju ubrzae rast.
NA OTVORENOM U toplim podnebljima
posejte seme direktno u zemljite po potrebi zagrejano ispod zvona ili crne folije.
Stavite 2-3 semenke u jednu rupu na dubinu od 2,5 do 4 cm. Proredite ostavljajui
po jedan ponik.
Rastojanje
Kukuruz eerac se oprauje putem vetra i stoga ga sadite u kuice ostavljajui 35
cm rastojanja izmeu biljaka. Za mini-eerac ostavljajte 15 cm, ili gajite 4 biljke u

374

saksiji dubine 30 cm. Izuzetno slatke sorte


sadite barem 8 m dalje od ostalih kako biste izbegli meusobno opraivanje.

mere nege
Na otvorenoj parceli biljkama moe biti
potreban oslonac. Stabljika moe da se zagrne zemljom da bi se razvili vazduni
korenovi kukuruza koji dre biljku. Ako je
potrebno, zalivajte kad kukuruz pone da
naliva zrno. Plevite ili malirajte da biste
suzbili korov.
PROBLEMI Mievi; ptice; puevi golai;
kukuruzna sovica; kukuruzni plamenac.
Berba
Kukuruz je sazreo kad svila poprimi
smeu boju. Pritisnite palcem zrno kukuruza - mleni sok oznaava daje zreo. Moe da se zamrzava ili marinira. Mini-kukuruz berite kad klipovi dostignu veliinu 7
cm.
izbor sorti
Kukuruz eerac sandens F1; kelvedonski velianstveni F1; irlivi F1 - normalne slatkoe; severni ekstra-slatki F1 veoma sladak; minisvit F1 - pogodan za
mini-kukuruz; slatki grumen F1.

kUPUS

Brassica oleracea BRASSICACEAE


Usev otporan na mraz kojem prijaju
hladni uslovi i moe da raste cele godine.
Biljke mogu da budu veoma velike; ako su
vam potrebne manje glavice izaberite pogodne sorte ili smanjite rastojanje izmeu
biljaka.
OD SEJANJA DO BERBE 20 sedmica
RAZLIITE SORTE Proleni kupus Posejte seme u zatienom prostoru na jesen,
jedite ga na prolee kao lisnati kupus proleni zeleni - ili kad se razvije srce.
Letnji i jesenji kupus Posejte seme na
prolee kako bi biljka sazrela za 4-6 meseci. Postoje sorte sa okruglom i iljatom glavicom. Zimski kupus moe da bude beli ili
holandski - sa veoma vrstim, belim, velikim glavicama koje se beru na jesen ili zimu posle prolene serve i uvaju meseci-

ORGANSKA BATA

ma posle berbe - ili kelj: naborane glavice


s tamnozelenim listovima, veoma otporan
na mraz i moe da izdri od prolene setve
do zime. Sorte dobijene ukrtanjem ove
dve vrste takoe su veoma otporne na
mraz. Crveni kupus, karakteristinog izgleda i ukusa, obino dospeva krajem leta i
na jesen. esto nije tako otporan kao zimske vrste, ali moe da se uva ako se zatiti od mraza.
Mini-kupus Neke sorte mogu da se gaje
kao mini-povre.
MESTO Otvoreno sunano mesto. Dobro
podnosi sve uslove bez zatite. Neke vrste
kupusa, na primer kelj, lepo izgledaju u
cvetnoj bati.
OBRADA ZEMLJITA Pre saenja dodajte poboljiva zemljita srednje hranljivosti, ili poboljiva niske hranljivosti s obinim organskim ubrivom - ili sadite posle
zeleninog ubriva koje obogauje zemljite azotom. Ne preterujte s prihranjivanjem
kupusa koji ete uvati preko zime. Ako je
previe bujan, moda nee preiveti mraz.
IDEALNA pH VREDNOST 6-8

Sejanje
Videti tabelu
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE 7C
U ZATIENOM PROSTORU Da biste dobili veoma rani usev, uzmite ranu letnju
sortu pogodnu za setvu u elijama ili koritima u februaru ili martu. Prilagodite biljke
spoljanjim uslovima im zemljite bude
pogodno za sadenje. Rani usevi mogu da
se gaje i u zatienom prostoru. Kasnije
useve moete da gajite u koritima ili elijama u zatienom prostoru.
NA OTVORENOM Posejte seme u korito
ostavljajui razmak izmeu semenki. Presadite biljke posle 5-6 sedmica.
mere nege
Zatitite rasad i mlade biljke od kupusne
muve (videti str. 411). Zalivajte sadnice
dok se ne prime.
PROBLEMI Kupusna muva; kupusne vai; larve leptira kupusara; buva; kupusna
kila; kupusna bela ra

375

POVRE I SALATNE BILJKE, OD A DO

Sejanje i RaStOjanje izmeU kUPUSa

Vrsta

Setva u

Rastojanje u redovima i kuicama*

Proleni

Avgustu

30 cm, ili 10 x 30 cm uz razreivanje na 30 cm;


proreene biljke mogu da se jedu kao proieni zeleni.

Rani letnji

Februaru, martu 35-45 cm

Letnji

Martu

35-45 cm

Jesenji

Maju

50 cm

Zimski

Maju

50 cm

* Rastojanje moe da se razlikuje u zavisnosti od sorte i eljene veliine glavice (videti str. 321).

Berba
Berite glavice po potrebi. Proleni kupus
na plodnom zemljitu moe dati i dve berbe: nakon to odseete glavicu, krstasto
zasecite preostalo stablo i izrae nekoliko
malih glavica. Jesenji i zimski kupus moete da uvate (videti str. 339).
izbor sorti
Proleni kupus: proleni cvet; zimski
zeleni - za proleni zeleni; proleni junak F1 - okrugla glavica.
Rani letnji: grejhaund. Letnji kupus:
minikol F1 - kompaktna biljka, sedmicama ostaje u dobrom stanju; kamena
glava.
Jesenji kupus: kur di bu; viningtat.
Zimski kupus: januarski kralj; tundra
F1; holandski kasni zimski.
Crveni kupus: crvena bubanj. Kelj:
vertus; virosa F1; kasni ormskirkski.

liSnata Cvekla

Beta vulgaris grupa Cicla


CHENOPODIACEAE
Lisnata cvekla ima jestiv koren i list. Moe da se bere cele godine. Ima ukus slian
spanau, ali malo jai.
OD SEJANJA DO BERBE 8-12 sedmica
RAZLIITE SORTE Nema
MESTO Dobro podnosi slane vetrove i
delimino zasenjivanje. Dobar zimski usev
za gajenje u zatienom prostoru.

OBRADA ZEMLJITA Ako je zemljite poboljano kompostom za prethodni usev


dodajte poboljiva zemljita niske hranljivosti. U suprotnom dodajte poboljiva
srednje hranljivosti ili organski materijal
niske hranljivosti sa organskim ubrivom
bogatim azotom.
IDEALNA pH VREDNOST 6,5-7,5

Sejanje
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE 8C
U ZATIENOM PROSTORU Posejte poligermno seme u elije u martu i aprilu.
Razredite sve dok ne ostanu najsnaniji
ponici ili zasadite ceo bokor ako elite da
berete mlade biljke. Pre nego to ih posadite na otvorenu parcelu, prilagodite biljke
spoljanjim uslovima. Za zimsku berbu posejte seme u avgustu u zatienom prostoru.
NA OTVORENOM Posejte po nekoliko semenki u istu rupu na dubinu pola palca u
martu i aprilu da biste imali prinos na leto
i jesen. Ukoliko elite berbu na zimu i prolee, sejte u julu i avgustu.
MLADICE Da biste na zimu imali ponike
u zatienom prostoru, posejte seme na
veem rastojanju poetkom jeseni.
Rastojanje
REDOVI 23 x 28 cm
KUICE 23 cm
mere nege
Zalivajte za vreme sue. Malirajte da bi
zemljite zadralo vlagu; koristite poboljiva zemljita srednje plodnosti.

376

PROBLEMI Repina muva; pegavost lia

Berba
Berite prvo spoljanje listove im budu
dovoljno veliki za jelo. Mladice izrastu veoma brzo; prvi put ih secite kad dostignu
visinu oko 5 cm. Sledei put ih ostavite da
malo vie izrastu. Da biste podmladili starije biljke odsecite sve listove tik iznad
zemljita.

liSnati kelj

Brassica oleracea grupa Acephala


BRASSICACEAE
Lisnati kelj je jedna od najotpornijih zimskih vrsta, laka za gajenje i otporna na itav niz nepovoljnih uslova. Za ishranu je
najbolji poetkom godine, posle mrazeva,
kad ima malo sveih useva, ali moe se
brati od kraja leta. Koristan je za gajenje
posle ranih useva kao to su bob i graak.
OD SEJANJA DO BERBE 7 sedmica za
najbre sorte. Dugo ostaje u dobrom stanju zbog ega moe da se bere dui vremenski period u toku godine.
RAZLIITE SORTE Visina lisnatog kelja
moe biti od 30 cm do 90 cm i vie. Lie
moe biti kovrdavo, glatko, hrapavo, reckavo ili naborano, svetlo-zeleno, ljubiasto
ili i jedno i drugo.
MESTO Bolje uspeva u siromanom zemljitu od ostalih kupusnjaa. Ne mora sasvim da izraste da bi bio dobar usev. Podnosi otvorena mesta i deliminu zasenu, ali
ne i zemljite koje ne zadrava vlagu.
OBRADA ZEMLJITA Dodajte poboljiva
zemljita srednje hranljivosti ili poboljiva
niske hranljivosti sa organskim ubrivom ili ga sadite posle zeleninog ubriva koje
obogauje zemljite azotom. Ne preterujte
s obogaivanjem zemljita, inae bujni
kasni usevi nee biti dovoljno otporni na
mraz.
IDEALNA pH VREDNOST 6,5-7,5
Sejanje
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE 7C

ORGANSKA BATA

U ZATIENOM PROSTORU Posejte seme u korita ili elije u februaru da biste dobili letnju berbu, a u maju za zimsku berbu.
NA OTVORENOM Od aprila do maja posejte seme u rasadnik, u plitke redove.
Presadite biljke 6-8 sedmica kasnije. Proleni kelj, brassica napus, moe da se seje
direktno u zemljite ak i u julu ili poetkom avgusta. Posejte po 3-4 semenke u
jednu rupu i proredite ostavljajui po jednu mladu biljku kad porastu.

Rastojanje
Patuljaste sorte: 30-45 cm. Visoke sorte:
60-75 cm. Neke vie sorte mogu da se seju na rastojanju od samo 45 cm ako se beru dok su mlade.
mere nege
Zalivajte mlade biljke dok se ne prime.
PROBLEMI Larve leptira kupusara; kupusni titasti moljac; kupusna muva; kupusne vai; kupusna kila.
Berba
Berite lie s odraslih biljaka po potrebi,
ili s mladih biljaka za raniju berbu. Kelj je
obino ukusniji posle jakog mraza.
izbor sorti
kavalo nero; darkibor F1; zeleni kovrdavi patuljasti; nero di toskana dugaki, trakasti, tamnozeleni, naborani
listovi; pentland brig - lisnati izdanci za
prolenu berbu; crveni rus; redbor F1 ljubiasti kovrdavi lisnati kelj; visoki zeleni kovrdavi

lOBODa

Atriplex hortensis CHENOPODIACEAE


Ova visoka, dekorativna jednogodinja
biljka, poznata je i kao planinski spana.
Sama rasipa seme. Posejte je na prolee i
leto ostavljajui izmeu biljaka rastojanje
od 20 cm. Za ishranu se koriste listovi blagog ukusa, kratko kuvani.

377

POVRE I SALATNE BILJKE, OD A DO

matOvilaC

Valerianella locusta VALERIANACEAE


Sitna, otporna, jednogodinja salatna
biljka, poznata i pod nazivom poljska salata, ili matovilac, blagog ukusa. Obino se
gaji za upotrebu na jesen i zimu i moe se
gajiti u hladnom stakleniku ili plasteniku
preko zime. Listovi holandskih i engleskih
sorti veliki su i izdueniji od ostalih. Francuska sorta ima kompaktniju biljku i manje
listove. Veoma otporan na hladne uslove,
motovilac raste skoro svuda; nije potrebna
posebna obrada zemljita i uglavnom ga
ne napadaju bolesti i tetoine. Sejte ga u
redove, ili omake u iroke redove; proreujte ostavljajui 10-15 cm razmaka izmeu biljaka sa svih strana. Za letnju berbu
sejte u martu i aprilu; u julu i avgustu za
zimsku berbu; ili u avgustu i septembru
ako se gaji zimi u zatienom prostoru.
Berite pojedinane listove kad dovoljno
porastu, ili secite elu biljku. Dobar je kao
meuusev. Ako mu dozvolite da procveta,
motovilac e rasuti seme po bati. Mladi
izdanci mogu da se presauju.
izbor sorti
veliki lisnati; vit - francuska sorta

Matovilac

miBUna

Bliski srodnik japanskog kupusa mizune


(videti dalje u tekstu). Gaji se na gotovo
isti nain, ali zeljasta mibuna nije toliko
bujna ni otporna na hladnou i vruinu.

miCUBa

Cryptotaenia japonica APIACEAE


Zimzelena biljka otporna na hladnou,
poznata i pod nazivom japanski perun.
Listovi i stabljike prefinjenog ukusa koriste
se svei u salati. Micuba, koja raste u umama, voli vlano zemljite i blagu senku.
Posejte seme direktno u zemljite na prolee ili jesen ostavljajui izmeu biljaka
razmak od 15 cm, ili ih gajite u zatienom
prostoru kao zimski usev.

mlaDi lUk i lUk za tURijU

Allium cepa ALLIACEAE


Ove vrste luka vade se posle samo 8
sedmica. Evropski mladi luk formira tanku
biljku pogodnu za salatu, s belim ili crvenim stablom blagog ukusa. Luk za turiju
ili mini-luk ima male lukovice koje se koriste svee ili za turiju.
OD SEJANJA DO BERBE 8 sedmica
RAZLIITE SORTE Crvene i bele sorte.
Sorte mladog luka otporne na hladnou
gaje se i zimi.
MESTO Vie voli otvoreno mesto, ali
podnosi deliminu senku. Za rani rod obino se gaji u zatienom prostoru. Mladi luk
moe da se gaji i zimi. Pogodan za gajenje
u posudama.
OBRADA ZEMLJITA Nije potrebna ako
je zemljite pohranjeno kompostom za
prethodni usev. Ako nije, dodajte poboljiva zemljita niske do srednje hranljivosti
u zavisnosti od zemljita. Luk za turiju bolje podnosi siromanije zemljite nego druge vrste.
IDEALNA PHVREDNOST 6-7
Sejanje
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE 5C
U ZATIENOM PROSTORU Posejte seme poetkom prolea ili krajem leta direktno u leje.
NA OTVORENOM Mladi luk: za stalan rod
sejte seme na prolee i leto svake tri sedmice. Za raniji prolem rod posejte odgo-

378

varajue sorte u avgustu. Luk za turiju:


posejte seme u martu i aprilu.

Rastojanje
Sejte u redove na rastojanju od 10 cm ili
u skupine iroke 7-10 cm na rastojanju od
15 cm. Potrudite se da razmak izmeu semena bude 1 - 2,5 cm.
mere nege
Zalivajte u sunom periodu. Zatitite
zimske useve ako su vremenske prilike
loe.
PROBLEMI Lukova muva; bela trule;
plamenjaa luka
Berba
Vadite mladi luk za ishranu kad dostigne
visinu od 15 cm. Luk za turiju vadi se kad
mu uvene lie, a moe se koristiti i sve.
izbor sorti
Mladi luk: beli lisabonski; crvenobradi; zimski vrsti beli lisabonski.
Luk za turiju: pariki srebrni; smei
za turiju; ljubiasti

mnOgOCvetni PaSUlj

Phaseolus eoceineus PAPILIONACEAE


Viegodinja biljka koja ne podnosi
mraz, obino se gaji kao jednogodinja
biljka. Obezbeuje obilnu berbu i ima atraktivne cvetove i duge mahune koje se
jedu mlade, pre nego to se razvije zrno.
Lako se gaji. Obino se penje na visinu do
3 m i moe da poslui kao upadljiv i lep paravan ako se gaji u redovima, ili kupasta
kula ako se penje uz tapove postavljene
oko kuice u kojoj se gaje biljke. Mnogocvetni pasulj ima gomolje koje se mogu
uvati preko zime (ili mogu da prezime u
lakom zemljitu) da bi se iz njih gajile biljke naredne sezone. Biljke koje se gaje iz
gomolja manje su bujne od onih koje se
gaje iz semena.
OD SEJANJA DO BERBE 12-16 sedmica
RAZLIITE SORTE Cvetovi mogu da
budu grimiznocrveni, beli, dvobojni, ili
svetlonarandasti. Mahune su uvek zelene,
ali zrno moe da bude belo, crno ili ljubi-

ORGANSKA BATA

asto s takicama. Postoje patuljaste sorte


koje rastu do visine od 38 cm.
MESTO Zaklonjeno, sunano mesto sa
zemljitem koje dobro zadrava vlagu kako
bi biljke pustile korenje. Patuljaste vrste
mogu da se gaje u posudama.
OBRADA ZEMLJITA Gajite ga na zemljitu prihranjenom za prethodne useve.
Kad je neophodno, dodajte poboljiva
niske hranljivosti kako bi biljke uvek imale
dovoljno vlage, ili koristite kompostite
(videti str. 48).
IDEALNA pH VREDNOST 6,5

Sejanje
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE 12C
U ZATIENOM PROSTORU Posejte seme u maju u duboka korita, biorazgradive
tube ili razgradive saksije. Presadite biljke
u toplo zemljite nakon poslednjeg mraza.
NA OTVORENOM Sejte po 2 semenke u
jednu rupu, od kraja maja do poetka juna, kad se zemljite zagreje; isplatie se i
druga setva za kasnu berbu.
Rastojanje
REDOVI Dvostruki redovi -15 x 60 cm, ili
uz kupasto postavljene tapove. bunaste
sorte 15 x 60 cm.
KUICE Samo patuljaste vrste, 30 cm.
mere nege
Sasvim odraslim biljkama koje su rodile
potrebna je snana potpora od bambusovih tapova visokih 2,5 m. Kad se biljke
prime, dobro izmalirajte zemljite. Da bi
biljka razvila to vie cvetova redovno je
zalivajte za vreme sue im se pojave prvi
pupoljci. Da bi nastale mahune, biljka mora da se oprai.
PROBLEMI Ptice; puevi golai; korenove vai; pasuljeva muva; trule korena;
oreolna pegavost. Prazne mahune (videti
Prazne mahune, str. 427) mogu da se jave
zbog mrazeva u vreme cvetanja, nedostatka vlage, loeg vremena usled koga se
smanjuje aktivnost insekata koji oprauju
cvet i ako je mesto preterano izloeno insektima i pticama koji napadaju cvet.

379

POVRE I SALATNE BILJKE, OD A DO

Berba
Berite mlade mahune kad dostignu duinu 17 cm. Redovno branje podstie rast
novih mahuna.
izbor sorti
grimizni imperator - tradicionalna sorta
od 1906; car - ima belo seme (moe se
ostaviti za dobijanje zrna); enorma elit tanke mahune; naslikana dama - manje
otporna sorta, dvobojnog cveta; hestija patuljasta, dvobojnog cveta

nOvOzelanDSki SPana

Tetragonia tetragonoides AIZOACEAE


Delimino otporna viegodinja biljka
neobinog izgleda, najee se gaji kao
jednogodinja. Za razliku od pravog spanaa, dobro uspeva u vruim, suvim uslovima. Seme sporo klija i najbolje je da ga
potopite u vodu 24 sata pre sejanja.
Posejte ga u elije i presadite biljke posle poslednjeg maza, ili posejte seme direktno u zemljite kad proe opasnost od
mrazeva. Biljke su niske i ire se po zemljitu; ostavite rastojanje najmanje 45 cm.
Debeli mesnati listovi i izdanci beru se po
potrebi, oko 6-7 sedmica posle setve.
Obino ga ne napadaju bolesti i tetoine.

Pak Oi

Brassica mpa var. chinensis


BRASSICACEAE
Lie ima iroku srednju ilu i formira
glavicu. Blizak srodnik kineskog kupusa,
jede se presan ili kratko prokuvan u svim
fazama rasta, od mladih izdanaka do odrasle biljke. Jestivi su lie, stabljika i cvetni izdanci. U prolenoj setvi gajite kao mlade izdanke jer rana setva brzo izraste.
Podnosi blag mraz.
OD SEJANJA DO BERBE Odrasle biljke:
5-8 sedmica; mladi izdanci: 2-3 sedmice.
RAZLIITE SORTE Sorte sa belim, zelenim i ljubiastim stablom raznih veliina.
Neke su otpornije na precvetavanje.
MESTO Zemljite bogato humusom koje
dobro zadrava vlagu osigurae brz rast

potreban za dobru berbu. Zbog brzog rasta pogodan je kao meuusev izmeu biljaka koje sporije rastu. Pogodan za gajenje
kao kasni usev u hladnom stakleniku ili
plasteniku.
OBRADA ZEMLJITA Pre saenja dodajte poboljiva zemljita srednje hranljivosti
ili poboljiva niske hranljivosti s organskim ubrivom.
IDEALNA pHVREDNOST 6,5 - 7

Sejanje
MINIMALNA TEMPERATURA
ZA KLIJANJE 10C
U ZATIENOM PROSTORU Sejte u elije za rasaivanje od juna do avgusta. Neke sorte mogu se sejati i ranije. Kasna
setva moe da se obavi u zatienom prostoru.
NA OTVORENOM Sejte od juna do avgusta.
Rastojanje
Za berbu mladih listova: 13-15 cm. Za
biljke srednje veliine: 18-23 cm. Velike
biljke: 45 cm. Za mlade izdanke - sejte retko. Rastojanje do odreene mere zavisi i
od sorte.
mere nege
Ako je potrebno zalivajte u sunom
periodu. Ako imate problem s buvaem,
zatitite biljke pokrivaem za redove ili
mreom.
PROBLEMI buva; puevi golai; kupusna kila
izbor sorti
Pak oi ,,oi oi - belo stablo, otporan
na mraz; ,,mei king oi F1 - zeleno stablo;
kantonski patuljasti - nizak, pogodan za
prolenu setvu

PaPRika

Capsicum annuum grupa Grossum (slatka) i grupa Longum (ljuta) SOLANACEAE


Izbor razliitih sorti paprike - od sonih
slatkih, do vatrenoljutih, od velikih mesnatih, do dugih tankih - poveava se svake
godine. Samo je paradajz popularniji od
ove povrtarske kulture poreklom iz Ameri-

380

ke, a nain gajenja ove dve vrste skoro je


isti. Uvek drite slatku papriku na udaljenosti od ljute jer se esto deava da se
meusobno oprae.
OD SEJANJA DO BERBE 20-28 sedmica
RAZLIITE SORTE Slatka paprika Zreli
plodovi mogu da budu zeleni, crveni, uti
ili ljubiasti; ovalni ili iljati. Neke sorte su
mesnatije i sporije sazrevaju. Kompaktne
sorte dobre su za gajenje u posudama.
Ljuta paprika razlikuje se po stepenu ljutine, obliku i boji. Postoje narandaste, crvene i ljubiaste sorte.
MESTO Paprici je potrebna minimalna
temperatura od 21C da dobro rodi. U
hladnijim podnebljima to znai da se paprika obino gaji u hladnom stakleniku ili
plasteniku. U blaim klimatskim uslovima
gaji se na toplom zaklonjenom mestu. Neophodno je plodno zemljite koje se rano
zagreva.
OBRADA ZEMLJITA Dodajte poboljiva
zemljita srednje hranljivosti.
IDEALNA pHVREDNOST 6-6,5

Sejanje
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE 20C U podnebljima s blagom klimom
seme posejte u saksije ili elije u aprilu ili
maju. Presadite u saksije duboke 8-9 cm.
im koren ispuni saksiju, presadite u saksije duboke 10-13 cm. U ovom periodu drite biljke na temperaturi od 12 do 16C.
Rasadivanje
Kad se pojave prvi cvetovi, presadite
biljke u velike saksije ili dakove sa zemljitem koje se koristi za staklenike. Presadite ih na otvoreno tek posle poslednjeg
mraza. Po potrebi, zatitite biljke da biste
odravali temperaturu na najmanje 15C,
ali ne vie od 30C.
Rastojanje
30-45 cm u zavisnosti od sorte
mere nege
Visoke biljke poduprite pritkama. U sunom periodu biljke u saksijama redovno
zalivajte i prihranite visoko-kalijumskim
tenim ubrivom. Odravajte visoku vlanost u stakleniku i ako je potrebno natopi-

ORGANSKA BATA

te biljke vodom - ako je mogue dva puta


dnevno kad su velike vruine.
PROBLEMI Biljne vai; pauinar; bela
va; trule vrha ploda

Berba
Papriku berite dok je jo zelena da biste
podstakli razvoj novih plodova, ili ostavite
plodove da jo malo potamne i budu slai.
Krajem sezone rasta, pre prvih mrazeva,
izvadite ele biljke i u upi zatienoj od
mraza okaite ih naopake. Plodovi e nastaviti da dozrevaju. Ljutu papriku treba ostaviti da dozri na biljci. Moe da se uva
suva, najbolje u vrsto zatvorenoj tegli na
mranom mestu.
izbor sorti
Slatka paprika: jolonsko udo; dugaki crveni makaroni; crvena F1 - kompaktna biljka za posude.
Ljuta paprika: habenero - veoma ljuta;
maarski vosak - dugi, iljati uti plodovi, slatki dok su mladi i sve ljui kako
sazrevaju

PaRaDajz

Lycopersicon esculentum SOLANACEAE


Popularna poluotporna letnja biljka kratkog vegetacijskog perioda koja se lako gaji
van staklenika u svim predelima gde postoji relativno normalno leto. Za raniju berbu i/ili vei prinos po biljci gajite ga u stakleniku ili plasteniku (vie informacija o gajenju paradajza u zatienom prostoru videti na str. 223).
Postoji, doslovno, na stotine sorti paradajza. Sorte otporne na bolesti dobre su za
gajenje u stakleniku gde nije praktian dugaak plodored. ute sorte su otpornije na
plamenjau od drugih. Nabrojane sorte
pogodne su za gajenje na otvorenom, u
blaim podnebljima, kao i u zatienom
prostoru (osim ako nije drugaije navedeno).
OD SEJANJA DO BERBE 7-12 sedmica
RAZLIITE SORTE S take gledita batovanstva, postoje dva glavna tipa sorti
paradajza.

POVRE I SALATNE BILJKE, OD A DO

Indeterminantne (ponekad se naziva


kordon ili visoki paradajz) sorte obrazuju
jedan glavni izdanak koji raste u visinu u
toplim uslovima i obino se usmerava uz
centralni oslonac. Boni izdanci se uklanjaju. Neke sorte ovog tipa gaje se u staklenicima, ali veina se gaji na otvorenom.
Determinantne ili bunaste sorte nemaju centralni izdanak ve obrazuju mnogo
bonih grana formirajui iri bun - ovo je
najei oblik paradajza koji se gaji na otvorenom. Sorte ekstrapatuljastog paradajza nastale su od ovog tipa i gaje se u posudama. Postoje i poludeterminantne sorte.
Plod paradajza moe biti okrugao, izduen, i rebrast, od veliine trenje do plodova tekih 450 g i vie. Boja je jo raznovrsnija i obuhvata crvene, bele, ute, narandaste, zelene, ljubiaste i plodove na
trafte. Sorte s velikim mesnatim plodom i
paradajz ljivar kasnije sazrevaju. Sorte
ljivara imaju debelo meso i dobre su za
pravljenje sosova. Postoje i sorte otporne
na razne tetoine, bolesti i poremeaje u
razvoju.
MESTO Topao, zaklonjen, potpuno osunan prostor na plodnom, vlanom zemljitu. Na zatienom mestu paradajz se najlake gaji u lejama, ali se moe gajiti i u
velikim posudama, bilo napolju ili unutra.
bunaste sorte mogu da se gaje ak i u
viseim korpama.
OBRADA ZEMLJITA Dodajte poboljiva
zemljita srednje hranljivosti u kombinaciji
sa organskim ubrivom.
IDEALNA pHVREDNOST 5,5-7
Sejanje
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE 16C
Rasad moe da podnese niu temperaturu. U hladnim podnebljima setva u zatienom prostoru na blagoj temperaturi najbolji je nain da uvek imate uspenu berbu. Ako gajite paradajz u toplom stakleniku ponite setvu u januaru. Ako ga gajite
u hladnom stakleniku/plasteniku, ili na otvorenom, posejte seme 6-8 sedmica pre
poslednjeg mraza. Seme posejte u plitka

381

korita (pa rasadite u saksije), u elije, ili


saksije duboke 9 cm. Biljke pre presaivanja na otvorenu parcelu esto treba da
premestite u vee saksije. Prilagodite biljke spoljanjim uslovima kad prou mrazevi.

Reznice paradajza
Boni izdanci lako putaju koren kad se
iseku s biljke i na taj nain se dobija vie
biljaka iz jednog semena. Isecite bone
izdanke kad dostignu visinu od 15 cm.
Stavite ih u saksije duboke 8 cm napunjene meavinom trulog suvog lia i otrog
peska. Pokrijte najlonskom kesom ili teglom. Poetkom sezone obezbedite temperaturu na dnu saksija 15-16C. Reznice
putaju koren posle 10-14 dana. Posadite
ih u saksije ili na otvorenu parcelu. Ako
biljka nije dovoljno jaka, otkinite prve cvetove.
Presaivanje
Kad biljke obrazuju prve cvetove, treba
da ih presadite. Paradajzu je, da bi dobro
rodio, potrebna temperatura 21-24C. Ako
leti nije tolika temperatura, posadite biljke
u staklenik ili plastenik. Biljke s dugakim
korenom mogu da se posade u zemljite
neto dublje nego u saksiji. U zatienom
prostoru posadite kadificu kao meu-usev
kako biste smanjili opasnost od napada
bele leptiraste vai.
SAENJE NA OTVORENOM Ojaale biljke presadite kad proe opasnost od mraza. Temperatura zemljita treba da bude
barem 10C, a temperatura vazduha 7C.
Zatitite biljke pokrivaem za redove ili
zvonom, ako je neophodno. Da biste zagrejali zemljite i ubrzali zrenje ploda u
hladnijim podnebljima, sadite kroz crnu
mal foliju.
Rastojanje
REDOVI Visoki indeterminantni i poludeterminantni tip: 38-45 cm x 45 cm; ostavite 90 cm izmeu svakog drugog reda. Usmerite visoke biljke. bunasti tip: 45-48
cm x 45-60 cm. Ekstrapatuljasti tip: 25-30
cm x 30-35 cm. bunasti tip se obino
ostavi da se iri.

382

BLOKOVI 45 cm

mere nege
Zatitite biljke od niskih temperatura i
mraza, ali vodite rauna da ostavite dovoljno mesta za insekte koji ih oprauju
kad procvetaju. Malirajte da bi zemljite
zadralo vlagu. U periodu formiranja ploda, zalivajte biljke ako je izuzetno suan
period. Biljkama koje se gaje u posudama
neophodno je redovno zalivanje, ak i dva
puta dnevno kad su velike vruine, i dodatno prihranjivanje visokokalijumskim
tenim organskim ubrivom. Biljkama koje
se gaje u dobro obraenom zemljitu obino ne treba dodatno prihranjivanje. Malirajte poboljivaem zemljita srednje
hranljivosti ili liem gaveza. Preterano zalivanje i prihranjivanje umanjuje ukus plodova. Usmerite visoke sorte da rastu uz icu ili vrst oslonac. Kidajte bone izdanke.
Krajem leta, ili ranije u hladnijim podnebljima, zakidajte vrh biljke da biste pospeili razvoj i zrenje ploda. Ne skidajte bone
izdanke bunastih sorti. Da bi plodovi ostali isti, poduprite biljke tapovima, ili malirajte slamom. Zasenite staklenik leti.
PROBLEMI Plamenjaa U zatienom
prostoru: biljne vai; bela leptirasta va;
obini pauinar; gusenice leptira Manduca
quinquemaculata; fuzanozno uvenue;
siva trule (botrytis); virus mozaika duvana; aava plesnivost lista paradajza; zeleno i uto uvenue; trule vrha ploda; nedostatak magnezijuma.
Berba
Berite plodove kad sazru i dobiju boju
karakteristinu za tu sortu. Isecite peteljku
i ostavite zvezdastu aicu na plodu. Krajem sezone, na otvorenom, izvadite celu
biljku s plodovima i okaite je za koren u
upu ili garau zatienu od mraza. Plodovi
e nastaviti da dozrevaju. Pored toga, kad
zapreti mraz, oberite sve plodove i stavite
jedan sloj jo zelenih plodova u fioku ili kutiju na hladnom mestu da dozri. Zdrav
plod nastavie da zri sve do Nove godine.
Plod moe da se marinira, zamrzne ili kuva.

ORGANSKA BATA

izbor sorti
Visoke sorte: ailsa krejg - prvi put se
gajio 1925; vesnik - dobro uspeva na
otvorenom, prvi put se gajio 1910; veliki
deko F1 - veliki plodovi; irli F1 - otporan na bolesti, gaji se samo u stakleniku;
zlatno svitanje; batenska arolija sitni plodovi.
bunaste sorte: uzbuna; super marmand - veliki plodovi, treba ga podupreti
i prorediti bone izdanke; totem F1 idealan za gajenje u saksiji; kotrljajui vitiast

PatRnak

Pastinaca sativa APIACEAE


Dug, ukusan beli koren patrnaka omiljen je zimski proizvod. Izuzetno je otporan
na hladnou i lak za gajenje, ali veoma
dugo se razvija. Sporo klija - potrebno mu
je oko 3 sedmice - i svake godine mora da
se koristi novo seme. Vadite koren krajem
jeseni i zimi. Ostavite patrnak da prezimi
u zemljitu i naredne godine e obrazovati
predivne cvetove koji su magnet za korisne insekte. Patrnak sejte pomean sa
semenom rotkvice da biste obeleili deo
bate u kom je posejan. Rotkvice e ve
biti spremne za berbu kad patrnak tek
pone da nie.
OD SEJANJA DO BERBE 16 sedmica
RAZLIITE SORTE Osim sorti s dugim i
kratkim korenom nema mnogo drugih varijeteta. Moderne sorte obino su manje i

Patrnak

383

POVRE I SALATNE BILJKE, OD A DO

bre se razvijaju. Moe da se gaji i kao


mini-povre.
MESTO Da bi obrazovao dobar koren,
patrnaku je potrebno dobro strukturisano
zemljite bez kamenja, na otvorenom sunanom mestu.
OBRADA ZEMLJITA Patrnak najbolje
uspeva na zemljitu prihranjenom kompostom za predusev. Koristie mu organski
mal niske hranljivosti ako se stavi zimi pre
setve.
IDEALNA pHVREDNOST 6,5-8

Sejanje
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE 1,5C; maksimalna 17,5C. Kad god je
mogue sejte na otvorenom.
U ZATIENOM PROSTORU Posejte seme u biorazgradive tube da ne biste pomerali koren.
NA OTVORENOM Prva setva moe da se
obavi u februaru, ali poto mu treba mnogo vremena da proklija, kasnija setva na
toplijem zemljitu (do maja) moe dati bolje rezultate. Tena setva, odnosno meanje semena s gustom tenou moe da
ubrza klijanje. Sejte retko u plitke redove,
ili sejte po 3 semenke na jedno mesto pa
posle proredite ostavljajui po jednu mladu biljku.
Rastojanje
Veliina korena zavisi od rastojanja.
REDOVI Za manji koren: 10 x 20 cm. Za
vei koren: 15 x 30 cm.
KUICE 15-20 cm
mere nege
Plevite ponike dok se ne prime.
PROBLEMI argarepina muva; trule korena; Itersonilia pastinaceae - naroito ako
je zemljite bogato azotom i kiselo. Najpre
napada ranu setvu.
Berba
Ukus je bolji posle mraza. Vadite po potrebi kad lie pone da vene. Moete da ga
ostavite da prezimi u zemljitu, ali izvadite
ga krajem zime jer e stariji koren obrazovati tvrdo, drvenasto srce.

izbor sorti
neni i iskreni; gladijator F1; avonrezister - otporan na rak; uplja kruna;
uenik - dugog korena; beli kralj - kratkog korena; lanser - za mini-povre

Plavi PatliDan

Solanum melongena SOLANACEAE


Osetljiva tropska biljka koju je najbolje
gajiti u zatienom prostoru. Kad je lepo
vreme moe se gajiti i na otvorenom, na
osunanom, toplom mestu, ali se mora posejati u zatvorenom prostoru. Biljke su relativno kompaktne i bunaste.
OD SEJANJA DO BERBE 16-24 sedmice
RAZLIITE SORTE Veina sorti ima ljubiaste okrugle, izduene ili ovalne plodove.
Neke sorte imaju bele, jajaste plodove.
MESTO Vlano plodno zemljite. Gajite
ga na veoma toplom zaklonjenom mestu ili
u hladnom plasteniku ili stakleniku. Da bi
dobro rodio patlidanu je potrebna temperatura 25-30C. Na temperaturi nioj od
20C prestaje da raste. Patlidan takode
dobro uspeva u posudama koje mogu stajati napolju kad je lepo vreme.
OBRADA ZEMLJITA Pre sadenja u zemljite dodajte poboljiva zemljita srednje
hranljivosti. U saksijama koristite bogat
dobro propusni supstrat.
IDEALNA PHVREDNOST 6,5
Sejanje
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE 21C
Kad su blage temperature u februaru i
martu posejte seme u zatienom prostoru. Kad se lie dovoljno razvije premestite biljke u saksije duboke 10 cm i drite ih
na temperaturi 16-18C. Kad se pojave prvi cvetovi posadite biljke u leju u zatienom prostoru ili u saksije duboke 20 cm.
Izbacite biljke napolje tek kad proe opasnost od mraza.
Rastojanje
40-45 cm sa svih strana

384

mere nege
Visoke biljke obino treba poduprti tapom. Da biste dobili plodove pristojne veliine ostavite samo 4 do 6 komada na jednoj biljci. Dobro zalivajte. Kad pone da se
formira plod prihranjujte biljke u posudama organskim tenim ubrivom bogatim
kalijumom.
PROBLEMI Pauinar i bela va; lisne vai
Berba
Bere se kad plod dovoljno poraste i dok
mu je kora jo sjajna.
izbor sorti
dugaki ljubiasti - prvi put se gaji
1905.; crna lepotica F1; belo jaje; italijanski dvobojni ruiasti

PORtUlak

Montia perfoliata PORTULACEAE


Otporna jednogodinja biljka blagog
ukusa, poznata takoe i kao poljska salata
ili klejtonija. Za ishranu se koriste lie,
stablo i cvet; koristan proleni i jesenji
usev i zimska salata kad se gaji u zatienom prostoru. Ima atraktivne, trouglaste,
mesnate jarkozelene listove i beli cvet;
biljka je sitna i idealna kao meuusev ili za
oiviavanje. Ponegde raste i kao divlja biljka. Najbolje uspeva na lakom peskovitom
zemljitu, ali nije previe zahtevna i moe
da raste i u deliminoj zaseni. Nije potrebna posebna obrada zemljita. Za letnji rod
posejte seme u martu i aprilu; za zimski u
julu i avgustu; a za zimski rod u zatienom prostoru posejte seme u septembru u
plitka korita ili elije. Presadite biljke kad
dovoljno porastu. Za mlade izdanke sejte
retko omake, ili u redove. Ako ga ostavite da procveta, portulak e sam rasuti seme pa verovatno neete vie morati da ga
sejete. Proredite biljke ostavljajui rastojanje od 10 do 15 cm. Pokrijte ih zvonom da
biste imali rod sve do zime - iako verovatno mogu da preive i bez zvona. Obino ga
ne napadaju tetoine i bolesti. Pojedinano lie moete da berete im biljka do-

ORGANSKA BATA

voljno poraste. Nastavie da raste nekoliko


sedmica.

POvRtaRSki zvezDan

Lotus tetragonolobus PAPILIONACEAE


Atraktivna srednjeotporna jednogodinja
biljka koja ima male, jestive, lepezaste
mahune. Zahvaljujui svom jarkozelenom
liu i grimiznim cvetovima moe da se gaji i samo zbog izgleda. Prija joj lako, plodno zemljite, otvorena osunana parcela i,
za razliku od ostalih mahunarki, uspeva na
toplom, suvom zemljitu. Moe da se gaji
u posudama. Ako je zemljite poboljano
za prethodne useve, nije potrebna dodatna obrada. U suprotnom, dodajte poboljiva zemljita niske ili srednje hranljivosti,
u zavisnosti od kvaliteta zemljita. Posejte
seme u zatienom prostoru u maju i junu,
u korita ili elije; seme je potrebno jedva
da se prekrije zemljitem. Prilagodite biljke spoljanjim uslovima i presadite ih 6
sedmica posle sejanja. Na otvorenom posejte seme od sredine aprila do kraja maja
na dubini od 2 cm, ili u redove na jednakom rastojanju od 10 do 15 cm, ili u kuice na jednakom rastojanju od 20 cm.
Mahune e biti meke ako ponete da
zahvate im biljke procvetaju. Berba poinje 8-10 sedmica posle setve. Kad dostignu duinu od 2 do 3 cm ponite redovno
da berete mahune; brzo e postati vlaknaste i tvrde. Najlake se beru predvee,
kad se spusti lie.

PRazilUk

Allium porrum ALLIACEAE


Otporan usev, dobar za jesenju i zimsku
berbu. Praziluk ne zauzima mnogo mesta i
uglavnom se lako gaji. Dugo moe da se
bere jer e u zemljitu ostati u dobrom
stanju vie meseci. Njegov jak korenov sistem izuzetno dobro utie na strukturu
zemljita.
OD SEJANJA DO BERBE 16-20 sedmica
RAZLIITE SORTE Rane sorte: za berbu
krajem leta i na jesen. Obino su vie i ta-

385

POVRE I SALATNE BILJKE, OD A DO

nje ali i neotpornije od kasnijih sorti. Kasne sorte: za zimsku berbu. Najee su
krae i deblje. Nekoliko sorti ima dekorativna ljubiasta pera. Moe da se gaji i kao
mini-praziluk, zamena za mladi luk blaeg
ukusa.
MESTO Otvoreno, na plodnom zemljitu
koje zadrava vlagu ali se zimi ne zadrava voda.
IDEALNA pHVREDNOST 6,5-7,5
OBRADA ZEMLJITA Poboljiva zemljita visoke hranljivosti; poboljiva srednje
hranljivosti ako se seje posle graka; ili
poboljiva niske hranljivosti sa organskim
ubrivom bogatim azotom.
Sejanje
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE 7C
U ZATIENOM PROSTORU Seje se iskljuivo vie semenki u jednu rupu. Od
februara sejte po 4 semenke u jednu eliju. Presadite, bez proreivanja, kad dostignu visinu 20 cm.
NA OTVORENOM Posejte seme u rasadnik od marta do poetka maja. Seme sejte
na dubinu od 2,5 cm, 2,5 x 15 cm. Presadite. Mini-praziluk sejte direktno na mesto
predvieno za njega; ne presaujte.
Saenje
Rasadite biljke stare 10-15 sedmica, visoke 20 cm - iako mogu da se presade i
kad su vee. Najbolje vreme za rasaivanje je jun, ali moe se nastaviti do poetka
avgusta ako ekate da prou drugi usevi i
oslobode mesto. Dobro zalijte rasadnik pre
nego to izvadite sadnice; ne skraujte koren ili listove. Napravite rupe duboke 15
cm. Stavite po jedan praziluk u svaku rupu
i napunite je vodom (videti str. 320). Ne
popunjavajte rupu zemljom.
Rastojanje
REDOVI 7,5 - 15 cm x 30 cm
KUICE 15-23 cm sa svih strana
GRUPNA SETVA 23 cm
MINI-PRAZILUK 2 x 15 cm
mere nege
Po sunom vremenu zalivajte dok se ne
primi.

PROBLEMI Lukova muva; ra praziluka,


koja se manifestuje u vidu narandastih
plikova na liu. Ra esto nestane na jesen kad zahladni i povea se vlanost vazduha.

Berba
Vadite praziluk po potrebi. Obino u
zemljitu ostaje u dobrom stanju sedmicama, mada rane sorte esto ne preive izrazito loe vremenske uslove.
izbor sorti
Rani i srednjesezonski: kralj riard - za
ranu berbu, mini-praziluk i grupnu setvu;
prenora; lion - prvi put se gajio 1886.
Kasni: konora; veliki zimski - nastao
1905; maselbru - omiljena tradicionalna
sorta; sv. viktor - ljubiasti listovi

RaBaRBaRa

Rheum x cultorum POLYGONACEAE


Jedna jedina biljka obino zauzme mnogo mesta, ali ona predstavlja dovoljnu koliinu za celu porodicu. Jednostavno se gaji, odgovaraju joj hladni uslovi i ne napadaju je tetoine i bolesti. Poto se za ishranu koriste mlade, ruiaste stabljike,
botaniki je klasifikovana meu povre.
Moe da bude i atraktivna ukrasna biljka.
Listovi rababare su otrovni za jelo, ali bez
bojazni mogu da se kompostiraju. Toksina oksalna kiselina koja se nalazi u liu
razgrauje se u procesu kompostiranja i
postaje bezopasna.
RAZLIITE SORTE Neke sorte su pogodnije od drugih za vernalizaciju i ranu ber-

Rabarbara

386

bu. (Vernalizacija - sposobnost biljke da


cveta ili klija na prolee usled produene
hladnoe tokom zime.)
MESTO Plodno, teko zemljite osunano ili u deliminoj zaseni. Podnosi sve vrste zemljita osim blata.
OBRADA ZEMLJITA Duboko izriljajte.
Pre saenja dodajte poboljiva zemljita
srednje do visoke hranljivosti. Posle saenja malirajte poboljivaem zemljita niske hranljivosti.
IDEALNA pH VREDNOST 5-6

Sejanje i saenje
Veina sorti lako se gaji iz rasada ili
krunice, ali moe se gajiti i iz semena iako e rezultati varirati i due e trajati.
MINIMALNA TEMPERATURA
ZA KLIJANJE 13C
Posejte seme u zatienom prostoru u
februaru, 2-3 semenke u saksiju dubine 9
cm. Prilagodite biljku uslovima sredine i
presadite kad prou mrazevi. Na prolee
sejte seme napolju, na dubini od 2,5 cm u
redove na rastojanju od 30 cm. Proredite
do 15 cm. Na jesen posadite biljku na stalno mesto.
SAENJE Kupite biljke koje nisu zaraene virusima ili na zimu izdelite postojee
biljke, stare barem tri godine. Posadite rasad u oktobru-novembru ili februaru-martu. Pupoljak treba da se nalazi odmah ispod povrine zemljita. Dobro utabajte
zemlju posle saenja. Rasad moete pre
saenja da stavite i u saksije na nekoliko
meseci da bi bolje krenuo. Biljke gajene u
saksiji mogu da se presade bilo kad, ako
im uslovi zemljita to dozvole.
Rastojanje
Barem 90 cm jednako rastojanje
mere nege
Zalivajte biljke dok se ne prime. Otkinite
cvetonosne stabljike im se pojave. Uvelo
lie redovno uklanjajte. Malirajte krajem
zime ili poetkom prolea poboljivaem
zemljita srednje do visoke hranljivosti.
PROBLEMI Obino nema problema. Mogua je pojava trulei korena i virusnih
oboljenja, to se ne moe leiti. Izvadite

ORGANSKA BATA

zaraene biljke i nemojte saditi nove na istom mestu.

vernalizacija
(Vernalizacija - sposobnost biljke da
cveta ili klija na prolee usled produene
hladnoe tokom zime.)
Biljke koje su se primile mogu se vernalizovati poetkom prolea da obrazuju bledoruiaste stabljike prefinjenog ukusa.
Moete da ih pokrijete zemljom, stavite
pod pokriva ili izbeljujete.
U ZATIENOM PROSTORU U novembru
ili decembru izvadite bokor biljaka starih
vie od dve godine i ostavite ih na povrini zemljita da budu izloene hladnoi. U
januaru skupite bokore i stavite ih u duboke kutije ili saksije sa zemljom. Drite ih u
mranoj upi ili garai, ili ispod platformi u
stakleniku. Drite ih na vlanom, toplom
mestu i pokrijte kantom da biste ih zatitili od svetlosti. Bacite ih kad uberete mlade
lisne drke.
NA OTVORENOM Od februara pokrijte
bokore kantom ili posudom za izbeljivanje.
Da biste ubrzali proces, nagomilajte oko
pokrivaa za izbeljivanje svee ubrivo pomeano s liem ili polugotov kompost.
Uberite mlade lisne drke posle otprilike 6
sedmica. Ne koristite vernalizovanu biljku
kao usev barem dve godine.
Berba
Ponite berbu 12-18 meseci posle saenja. U drugoj godini uberite samo nekoliko
lisnih stabljika. Posle toga berite do juna ili
jula. Ako dovoljno rano posejete seme,
obino ete imati dobru berbu od vika rasada iz rane zimske setve. Bolje je da otkinete stabljike uvrtanjem nego da ih seete. Berite manju koliinu na jesen ako to
niste uinili u prolee.
izbor sorti
glaskinova vena - lako se gaji iz semena; rana timperlejska - najbolja za
ranu vernalizaciju, tanko, ruiasto stablo;
viktorija - najkasnije stie; stokbridka
strela - veoma duga sezona berbe

POVRE I SALATNE BILJKE, OD A DO

Ratan

Crambe maritima BRASSICACEA


Ova viegodinja povrtarska kultura,
omiljena u viktorijanskom periodu, moe
se gajiti i s puno panje i oputeno. Izbeljeni izdanci beru se od sredine do kraja
zime. Sa svojim velikim sivim listovima i
slapovima belih cvetova, ratan je atraktivna ukrasna biljka koja obino dobro raa
sedam godina.
OD SEJANJA DO BERBE 2 godine
RAZLIITE SORTE Ima ih malo
MESTO Otvoreno mesto koje ne treba da
se menja, na plodnom zemljitu.
Najbolje je duboko, vlano zemljite,
blago alkalno, bogato organskim materijama.
OBRADA ZEMLJITA Uklonite sve korovske biljke, naroite viegodinje, i dodajte
poboljiva zemljita srednje hranljivosti.
Stavite kre na jesen pre setve ako je zemljite kiselo.
IDEALNA PHVREDNOST 6,5 - 8
Sejanje
Biljke koje se gaje iz semena obino su
bujnije od onih koje se gaje iz korenovih
izdanaka.
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE 7C
U ZATIENOM PROSTORU Seme nekad
sporo klija; da bi bre proklijalo blago ga
istrljajte mirglom. Posejte seme poetkom prolea u saksije duboke 9 cm ili u
hladan rani. Izaberite najjae mladice, neka ojaaju, i kad obrazuju 3-4 lista presadite ih na mesto s kog ih neete pomerati.
NA OTVORENOM Posejte sredinom marta seme u rasadnik u redove na rastojanju
od 30 cm na dubinu 2,5 cm. Proredite na
rastojanje od 15 do 20 cm.
Saenje korenovih izdanaka
Morski kelj esto se gaji iz korenovih
izdanaka. Izdanci se uzimaju krajem jeseni s biljaka starih najmanje 3 godine. Odsecite bone izdanke dugake 7,5-15 cm.
Pupoljci e krenuti iz kraja blieg glavnom
korenu. Zasecite taj kraj ravno, a drugi ko-

387

so da biste mogli da ih razlikujete. Zabodite pripremljene korenove izdanke u vlaan pesak okreui ravno seeni kraj gore
i stavite ih u hladnu upu. Presadite na otvorenu parcelu krajem marta, do kad treba da se formiraju pupoljci. Ostavite samo
najjae pupoljke i posadite ih u rupe koje
ste napravili sadiljkom tako da pupoljci
budu 2,5 cm ispod povrine zemljita.

Rastojanje
30-38 cm x 46-60 cm
mere nege
Krajem prolea, kad su korenovi izdanci
ve odseeni, zemljite na kom se gaje viegodinje biljke obogatite poboljivaem
srednje hranljivosti ili ih prihranite morskim algama. Uklonite poutele listove i
cvetne izdanke da bi biljka usmerila svu
energiju na koren.
PROBLEMI Puevi golai napadaju mlade izdanke; trule korena javlja se usled
prevelike vlanosti zemljita.
Od vernalizacije do berbe
Ostavite biljke da rastu bar godinu dana
pre prve berbe.
VERNALIZACIJA NA OTVORENOM U februaru i martu uklonite ostatke lia sa biljaka i pokrijte ih prevrnutim kantama dubokim barem 38 cm ili posudom za vernalizaciju. Pokrijte suvim liem ili slamom da
biste zatitili mlade izdanke od hladnoe.
Kad dostignu visinu 10-20 cm isecite mlade izdanke zajedno sa malim delom korena. Prestanite da ih berete u maju. Sa
svake biljke uzmite 3-4 izdanka - to moete da uradite svake godine.
VERNALIZACIJA U ZATIENOM PROSTORU Vernalizacija u zatienom prostoru produie period berbe. Krajem jeseni,
posle prvog mraza, izvadite biljke stare vie od 18 meseci. Uklonite s korenovog
vrata sve bone korenove izdanke debljine
olovke da biste mogli da ih posadite na
prolee. Drite korenov vrat (biljke) u pesku dok ne ponete s vernalizacijom na zimu. Podstiite 2-3 biljke svake sedmice.
Posadite 3 korenova vrata biljaka u saksiju
duboku 27 cm tako da im vrhovi tek vire iz

388

meavine lia i ilovae. Pokrijte kantom ili


saksijom (zatvorite rupu). Drite u hladnoj
upi ili podrumu na maksimalno 10C; za
pet do est sedmica moi ete da seete
izdanke. Posle forsiranja biljke su iscrpljene i stoga treba da ih bacite. Ratan se ne
uva preko zime.

RePa UgaRnjaa

Brassica rapa grupa Rapifera BRASSICACEAE


Korenasto povre iz porodice kupusnjaa, repa ugarnjaa zahteva vlane, hladne
uslove i podnosi blag mraz. Mlado lie repe odlino je kao pikantan proleni zeleni.
OD SEJANJA DO BERBE Rane sorte 5
sedmica; glavni usev 6-10 sedmica.
RAZLIITE SORTE Meso moe biti belo
ili uto, a kora bela, uta, ruiasta ili crvena. Rane sorte su male i bele, brzo rastu i
mogu da se vade na prolee i leto. Glavni
usev je otporniji i koristi se sve na leto i
zimu; moe da se uva zimi.
MESTO Potrebno joj je vlano, hladno
zemljite; podnosi deliminu senku. Sorte
koje brzo rastu dobre su kao pokrovni
usev.
OBRADA ZEMLJITA Dodajte poboljiva
zemljita niske hranljivosti ako je zemljite
prihranjeno za prethodni usev. U suprotnom, dodajte poboljiva srednje hranljivosti ili niske hranljivosti sa organskim
ubrivom.
IDEALNA pH VREDNOST 5,5-7,5
Sejanje
Ne pogoduje joj presaivanje.
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE 5C
U ZATIENOM PROSTORU Najranija
setva pokrovnih sorti moe da se obavi ispod pokrivaa za redove ili zvona poetkom marta, im zemljite moe da se obradi. Posejte seme retko u redove, ili stavljajte vie semenki u jednu rupu. Sejanje
ispod pokrivaa ili lake mree zatitie
repu od buvaa i kupusne muve.
NA OTVORENOM U martu i aprilu na otvorenom sejte uzastopno rane/pokrovne

ORGANSKA BATA

sorte svake tri sedmice. Ako je vreme


hladno i vlano, moe se sejati i u maju/
junu. Glavne useve sejte u julu i avgustu.
Da bi se koren lepo formirao, proredite
biljke to je mogue ranije na odgovarajue rastojanje, pre nego to ponici dostignu
visinu 2,5 cm.

Rastojanje
REDOVI 10 x 23 cm pokrovne sorte; 15
x 30 cm glavni usev
KUICE 15 cm
mere nege
Redovno zalivajte kad je veoma toplo i
suvo vreme ili e doi do prerastanja.
PROBLEMI Repu napada crna repina pipa, kupusna muva; buva (mladice), kupusna kila, plamenjaa, pepelnica, trule
korena i nedostatak bora.
Berba
Izvadite rane sorte kad dostignu veliinu
4-5 cm u preniku. Glavni usev vadite kad
dostigne veliinu teniske loptice ili ga ostavite u zemljitu do Nove godine. Moe se
koristiti i kao zeleni odsecanjem vrhova
na visini od 10 do 15 cm. Vrhovi obino
ponovo izrastu nekoliko puta.
izbor sorti
Pokrovni usev, rani: snena grudva prvi put se gajila 1869; market kros F1 pogodna i za gajenje u zatienom prostoru. Glavni usev: zlatna lopta; viska crvena lopta - prvi put se gajila 1882; hakurei

ROtkva i ROtkviCa

Raphanus sativus, Raphanus sativus


grupa Longipinnatus BRASSICACEAE
Raznovrstan usev kojem pogoduje hladna klima. Obine rotkvice za salatu leti
dospevaju posle samo 4 sedmice. Otporne
jesenje i zimske rotkve imaju veliki koren
koji moe da ostane u zemlji dosta dugo,
a jede se presan ili termiki obraen. Ako
se koren ostavi da obrazuje cvetonosno
stablo, mogu se jesti i mlade mahunaste
ljuske koje su hrskave i ljute. Rotkvica
moe da se gaji i zbog mladih izdanaka

389

POVRE I SALATNE BILJKE, OD A DO

(videti str. 337). Ostavite rotkvicu da precveta, jedna biljka obezbedie vam dovoljnu zalihu semena.
OD SEJANJA DO BERBE Letnje sorte: 4
sedmice. Daikon rotkve: 7-8 sedmica. Jesenje i zimske sorte: 20 sedmica i vie.
RAZLIITE SORTE Letnje sorte: sitan ruiast, crven, beo ili dvobojan koren; okrugao, izduen ili dugaak. Daikon sorte:
velik, dugaak, ljut, beo koren koji se potpuno razvija krajem leta i na jesen. Jesenje i zimske sorte: velik, okrugao ili izduen koren s crnom, ruiastom ili crvenom
koricom. Jesenje i zimske tikvice otporne
su na mraz.
MESTO Generalno voli otvorena mesta,
ali leti joj prija delimina senka. Izbegavajte zemljite koje se lako isuuje. Letnje
sorte su dobre za meusetvu, gajenje u
posudama i kao rani ili kasni usevi u zatienom prostoru.
OBRADA ZEMLJITA Prija joj zemljite
koje je ve prihranjeno za prethodni usev.
Na lakom zemljitu dodajte poboljiva
zemljita niske hranljivosti.
IDEALNA pH VREDNOST 6,5-7,5

Sejanje
Nije pogodna za presaivanje.
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE 5C
U ZATIENOM PROSTORU Za ranu i
kasnu berbu posejte letnje sorte ispod
zvona ili pokrivaa za redove, ili u zemljite u hladnom stakleniku ili plasteniku. Seme se seje u februaru i martu, septembru
i oktobru. Daikon sorte seju se u avgustu
za zimsku berbu.
NA OTVORENOM Letnje sorte: posejte
seme retko u redove, ili omake. Sejte
uzastopno od kraja februara do septembra
svakih 10 dana. Izbegavajte suve, sune
mesece. Daikon sorte: od sredine leta pa
nadalje. Zimske sorte: jul-avgust.
Rastojanje
REDOVI Letnje sorte: 2-2,5 cm x 10-15
cm. Daikon rotkva: 10 x 25 cm. Zimske
sorte: 20 x 30 cm.

KUICE Letnje sorte: sejte retko omake; proredite do 10 cm razmaka. Daikon


sorte: 23-25 cm. Zimske sorte: 20-30 cm.

mere nege
Ne dozvolite da se zemljite isui, ali ne
preterujte ni sa zalivanjem jer ete tako
pospeiti rast lia.
Berba
LETNJE SORTE Vadite koren im dovoljno poraste. Biljka brzo precveta i koren
postane drvenast.
DAIKON SORTE Vade se sredinom ili
krajem leta. Mogu da izdre u zemljitu
nekoliko sedmica.
ZIMSKE SORTE Vade se na jesen ili rano
prolee. Zatitite ih od mraza slamom ili ih
drite u pesku, u upi zatienoj od mraza.
Ostavite veliko korenje u zemlji da procveta i naredne godine obrazuje ljuske. Ljuske
berite dok su mlade i sone.
izbor sorti
Letnje sorte: francuski doruak; ledenica - duga, bela; crveno meso - crveno
meso; siri RZ - pogodna za gajenje u
zatienom prostoru purpurna lopta prvi put se gajila 1896. Daikon: aprilski
krst Fl Jesenje i zimske sorte: crna panska okrugla; crna panska dugaka pojavljuje se 1783; belrosa RZ; kineska
rua; minhensko pivo - kae se da raa
najsonije mahune

RUkOla

Eruca vesicaria BRASSICACEAE


Usev koji brzo raste i ima pikantne salataste listove koji mogu da se uberu ve 3
sedmice posle sejanja. Cvetovi su takoe
jestivi. Zahvalna je kao meuusev i dobro
uspeva u posudama. Rukola takoe moe
da se gaji cele godine. Rano i kasno sejanje moe se obaviti u zatienom prostoru,
u plasteniku ili u stakleniku. Voli zemljite
koje zadrava vlagu i delimian zaklon od
sunca. Obino joj nije potrebna posebna
nega. Na lakom zemljitu dodajte ubrivo
niske hranljivosti. Redovno je sejte direktno u zemlju od februara do juna i od kraja

390

ORGANSKA BATA

zemljite, ali moe se presaditi i iz elija.


Neke sorte mogu se sejati na prolee i krajem leta; druge su samo za letnju setvu.

Rukola

avgusta do oktobra. Biljke posejane usred


leta esto prorastu. Da biste dobili mlade
izdanke posejte ih u iroke redove. Ukoliko
elite vee lie, napravite rastojanje 15 x
15 cm. Berite ili secite listove po potrebi.
Zalivajte za vreme sunog perioda. Buva
je esto problem, ali rukola moe da se gaji ispod mree ili u zatienom prostoru.
Poto spada u kupusnjae, rukola je podlona kupusnoj kili i mora se ukljuiti u plodored.

izbor sorti
salatna rukola; turska rukola; silveta

RUSka (Smea) SlaiCa

Brassica juncea BRASSICACEAE


Lisnata biljka, uglavnom otporna na
hladnou, jakog ukusa slinog beloj slaici. Berite pojedinane listove za salatu ili
za brzo prenje povra na jesen i zimu.
Moe se gajiti radi mladih izdanaka. Koristan meuusev.
OD SEJANJA DO BERBE 6-13 sedmica
RAZLIITE SORTE Postoje razliiti oblici
i boje listova.
MESTO Otvoreno mesto. Moe da se gaji
kao kasni usev u hladnom stakleniku, plasteniku, ili u posudama.
OBRADA ZEMLJITA Nije potrebna ako
je ono prihranjeno za prethodni usev. Ako
nije, dodajte poboljiva zemljita niske ili
srednje hranljivosti.
IDEALNA pH VREDNOST 6,5-7
Sejanje
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE 7C Najbolje je da se seje direktno u

Rastojanje
Za berbu mladih listova: 15 x 15 cm. Vee biljke: 35 x 35 cm. Mladi izdanci: sejte
omake.
mere nege
Zalivajte po potrebi u sunom periodu.
PROBLEMI Kupusna kila; buva - da biste zatitili biljke od buvaa gajite ih ispod
mree ili pokrivaa za redove.
izbor sorti
zelenilo u snegu - veoma otporna; velika crvena - na hladnoi lie postaje
tamnocrveno; zeleni talas; ljubiasta
osaka

SPana

Spinacia oleracea CHENOPODIACEAE


Lisnati usev koji brzo raste i najbolje uspeva u hladnim uslovima. Na vruinama
brzo proraste.
OD SEJANJA DO BERBE 5-10 sedmica
RAZLIITE SORTE Nekim sortama pogoduje prolena i jesenja setva, dok se druge, otpornije na prorastanje, mogu gajiti
leti.
MESTO U letnjem periodu vie voli senku i stoga je dobar meuusev. Gaji se i na
otvorenom mestu. Na plodnom zemljitu
dobro zadrava vlagu. Moe da se gaji u
posudama u lakoj zaseni i u hladnom stakleniku ili plasteniku za ranu ili kasnu berbu.
OBRADA ZEMLJITA Na siromanom
zemljitu dodajte poboljiva zemljita niske ili srednje hranljivosti.
IDEALNA pH VREDNOST 6,5-7,5
Sejanje
Uzastopna setva odgovarajuih sorti
obezbedie vam berbu u duem vremenskom periodu. Posejete seme kad prethodni usev pone da nie.
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE 7C. Ne klija na temperaturi vioj od
30C.

POVRE I SALATNE BILJKE, OD A DO

U ZATIENOM PROSTORU Posejte seme direktno u zemljite, ispod zvona ili u


plasteniku, poetkom prolea i jeseni.
NA OTVORENOM Seme posejte poetkom i krajem prolea retko u redove, potom krajem leta i poetkom jeseni.

Rastojanje
REDOVI 7-15 cm x 30 cm
KUICE 15 cm
mere nege
Zalivajte u sunom periodu. Nekad ga
napada plamenjaa.
Berba
Ponite da berete pojedinano lie im
biljka dostigne visinu od 5 cm. Kad dostigne visinu od 15 do 20 cm, izvadite elu
biljku ili je isecite 2,5 cm iznad zemljita.
Spana esto ponovo nie. Koristite sve ili
ga zamrznite. Poto brzo raste, uglavnom
ga ne napadaju bolesti i tetoine.
izbor sorti
avanti F1 - za gajenje na otvorenom i
u zatienom prostoru, otporan na plamenjau; medania - seje se od prolea do
kraja jeseni, otporan na prorastanje; monopa - seje se na prolee i jesen

aRgaRePa

Daucus carota APIACEAE


argarepi ne prijaju sve vrste zemljita i
uspeno gajenje moe da bude problem.
Dobrim izborom sorti imaete prinose skoro cele godine. Moe da se seje na malom
rastojanju i da se obezbedi dobar prinos
na maloj povrini.
OD SEJANJA DO BERBE Rane sorte: 9
sedmica. Glavni usev: 20 sedmica.
RAZLIITE SORTE Rane sorte koriste se
kao najbri usevi, seju se cele godine i u
zatienom prostoru i u posudama. Glavni
usevi, za letnju i jesenju berbu, imaju due
korenje; mogu da se uvaju zimi. Koren
moe biti raznih oblika, mali i okrugao, tanak ili irok, kratak ili dug, cilindrian ili
picast. Veina je narandaste, crvene ili
ute boje; postoje i sorte s ljubiastim i
belim korenom, dobijene uglavnom ukr-

391

tanjem semena. Moe da se gaji i kao mini-povre.


MESTO Srednje teko ili lako zemljite
bez kamenja na osunanom otvorenom
mestu. Sorte s kratkim korenom dobro uspevaju u posudama. Rani i kasni usevi mogu da se gaje u zatienonr prostoru.
OBRADA ZEMLJITA Na relativno plodnom zemljitu ili zemljitu poboljanom za
prethodni usev, nije potrebno dodatno
prihranjivanje. Maliranje poboljivaem
zemljita niske hranljivosti na zimu pre
setve moe da bude korisno. Nemojte sejati odmah posle ozime rai.
IDEALNA pH VREDNOST 6,5 - 7,5

Sejanje
Klijanje je obino sporo i neujednaeno.
Pospeite ga koristei peletirana semena
(videti str. 319), ili sejanjem semena u gelu (videti str. 109).
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE 7C
U ZATIENOM PROSTORU argarepu
je najbolje sejati direktno u zemljite jer se
koren ne razvija dobro ako se pomera. Gajenje sorti s okruglim korenom moe da se
zapone u elijama; sorte s kratkim korenom mogu se gajiti u biorazgradivim tubama koje se cele presauju zajedno s biljkom. Ako sejete u zatienom prostoru,
radite to od februara do avgusta, a od
februara do juna ako presaujete na otvorenu parcelu.
NA OTVORENOM Rane sorte ponite da
sejete u februaru ili martu im se zemljite
malo ugreje. Glavni usevi mogu se sejati
od aprila do juna. Za uvanje preko zime
posejte seme krajem maja ili u junu kako
na jesen, kad se bude vadio, koren ne bi
bio prevelik. Posejte u plitke redove na dubini od 2 cm vodei rauna o razmaku, ili
po 3-4 semenke u istu rupu.
Rastojanje
Rane (brze) sorte esto se gaje na veem rastojanju od glavnih useva kako bi se
pospeio to bri rast.
REDOVI Posejte seme u redove na rastojanju od 15 cm. Razredite prve biljke do

392

7 cm. Razredite glavni usev srednje veliine do 4 cm ili do 7 cm za vee korenove.


KUICE Sejte omake; razredite na 7-15
cm.
MINI-POVRE 1 cm x 15 cm

mere nege
Suzbijajte korov dok su biljke mlade.
Dobro zalivajte kad je sua.
PROBLEMI Bolesti i poremeaji su retki.
Glavna tetoina je argarepina muva: da
biste je izbegli, gajite usev ispod pokrivaa
za redove ili tanke mree. argarepa posejana poetkom juna izbei e napad prve
generacije argarepine muve i bie dovoljno velika da se odupre napadu druge
generacije. argarepinu muvu moe privui miris pokidanog argarepinog lia, stoga prilikom sejanja vodite rauna o razmaku kako biste izbegli proreivanje. Proreujte argarepu predvee, a ne kad je
sunano jer je tada argarepina muva aktivna. Luk moe zatititi argarepu. Gajite
4 reda luka na svaki red argarepe.
Berba
Vadite korenje dok je mlado. Glavni usevi mogu da se ostave u zemljitu da prezime i da se vade po potrebi. U hladnim
podnebljima zatitite argarepu malom
od slame. Ostavljanje u zemljitu se ne
preporuuje ako je zemljite teko ili ako
je biljke napala argarepina muva. Za
uvanje vadite argarepu u oktobru i novembru.
izbor sorti
argarepa sitan i flajavej - donekle
su otporne na argarepinu muvu; parabel, rondo - brzo rastu i imaju mali, okrugao koren; amsterdamska, nant 2 brzo rastu; dejmsova srednja purpurna
i dugi crveni sari - sorte popularne u 19.
veku; jesenji kralj, berlikum - kasni glavni usevi, dobri za uvanje; idela - za
mini-povre

ORGANSKA BATA

iROkOliSni tUSt

Portulaca oleracea PORTULACACEAE


Atraktivna poluotporna biljka sa sonim,
zelenim ili zlatnim listovima i stabljikom,
odlian dodatak letnjoj salati. Potrebni su
mu topli uslovi i stoga treba da se gaji na
toplom, zaklonjenom mestu na lakom,
vlanom zemljitu. Sejte seme direktno u
zemljite u maju i junu. Moe da se poseje u aprilu i u elije, pa da se potom presadi. Ostavite 15 cm razmaka izmeu biljaka. Rani i kasni mladi izdanci mogu se gajiti u zatienom prostoru. Mlade lisnate izdanke berite posle 4-8 sedmica, ali na biljci ostavljajte barem 2 lista. Novi izdanci
trebalo bi ponovo da niknu.

PaRgla

Asparagus officinalis LILIACEAE


Viegodinji usev koji se lako gaji kad se
primi. Daje rod gurmanski ukusnih izdanaka od aprila do juna. Rod je relativno mali
u odnosu na potreban prostor za gajenje,
ali jedna leja moe da daje rod i do 20
godina. Veoma je vano da se sve viegodinje korovske biljke uklone pre sejanja.
OD SEJANJA DO BERBE 2-3 godine
RAZLIITE SORTE Biljke su ili enske ili
muke. Tradicionalne sorte daju i jedne i
druge. Sorte hibrida F1 daju samo muke
biljke tanjih izdanaka, koji raaju u veem
broju i u duem vremenskom periodu od
enskih. Za enske izdanke kae se da su

pargla

POVRE I SALATNE BILJKE, OD A DO

pargla: etvorogodinji usev


Ako imate dovoljno slobodnog zemljita,
naroito s mnogo korova, i ako ne elite
deo povrtnjaka da veete za jednu biljku
deset i vie godina ovo je korisna tehnika. Kad se ovaj sistem razradi, pargla
moe da se ukljui u normalan plodored,
a ekanje na berbu e se znatno skratiti.
1. GODINA pripremite leju i sejte u grupama od po nekoliko semenki na rastojanju od 10 x 25 cm. Suzbijajte korov dok
biljke rastu i na jesen posecite paprat.
2. GODINA Pripremite drugu leju i posejte seme. Isecite nekoliko najdebljih izdanaka (ne vie od jednog na svakih 45 cm
u redu) iz prve leje.
3. GODINA Posejte seme u treu leju.
Isecite oko jedne treine izdanaka, birajui najdeblje, iz prve leje i nekoliko iz
druge.
4. GODINA Posejte seme u etvrtu leju.
Isecite sve izdanke iz prve leje, koja potom moe da se izrilja i koristi za drugi
usev; secite izdanke iz druge i tree
leje kao i prethodni put.

soniji. Veina izdanaka je zelena, ali postoji i sorta s ljubiastim izdancima.


MESTO Moe da se gaji na razliitim vrstama ne preterano plodnog zemljita. Najhitnije je da bude dovoljno vlage i da biljka pusti duboko korenje. Ako je pH vrednost ispod 6 dodajte kre. Biljka moe da
poraste do 90 cm i stoga izbegavajte vetrovita mesta.
OBRADA ZEMLJITA Dobro prekopajte
zemljite i uklonite sav korov. Na zimu pre
sadenja dodajte poboljiva zemljita
srednje hranljivosti.
IDEALNA pH VREDNOST 6,5-7,5

Sejanje
Moe da se proizvodi iz semena. Da
biste skratili proces proizvodnje kupite
godinu dana stare mladice, poznatije kao
izbojci.
U ZATIENOM PROSTORU Seme hibrida F1 je skupo i stoga je preporuljivo da
se gaji u zatienom prostoru. Posejte

393

seme u velike plitice (9 cm) ili saksije u


februaru. Odravajte temperaturu na 1316C sve dok biljke ne dostignu visinu 1015 cm. Polako prilagodavajte biljke spoljanjim uslovima i presadite ih u junu.
NA OTVORENOM Od marta do aprila sejte u pripremljeni rasadnik seme biljaka
koje e se opraivati prirodnim putem. Seme treba da se seje na dubinu od 2,5 cm
u redove, na rastojanju od 45 cm. Prilikom
proredivanja ostavite rastojanje od 15 cm.
Za presaivanje jednogodinjih mladica
izaberite najbolje biljke i presadite ih na
prolee.
MINIMALNA TEMPERATURA NA KOJOJ
SEME KLIJA 10C

Saenje
SADNICE GAJENE U ELIJAMA Presadite
ih poetkom leta na dubinu od 10 cm
RASAD STAR GODINU DANA Sadite najkasnije krajem marta ili poetkom aprila.
Iskopajte rov dubine 25 cm i irine 30 cm
i na dnu du sredine nagomilajte zemljite.
Kad postavite rasad na sredmu treba da
bude na dubini od 10 cm. Paljivo rairite
osetljivo korenje i potoni polako popunite
rov zemljom do izbojaka. Dok biljke rastu
nastavite da popunjavate rov zemljom tako da stabljika uvek bude 8-10 cm iznad
zemljita.
Rastojanje
REDOVI pargla koja se gaji u pojedinanim redovima moe due da se proizvodi jer je potrebno vie vremena da se
zemljite popuni. Rastojanje izmeu biljaka treba da bude 30-40 cm x 2 m.
LEJE pargla se tradicionalno gaji u lejama od po tri reda s razmakom od 30 cm
izmeu biljaka i redova i 1,3 ni izmeu leja.
mere nege
Prve godine redovno zalivajte da bi se
biljke primile. Ako je prolee hladno, zatitite mlade izdanke pokrivaem za redove.
Leti nekada treba podupreti dobro izrasle
biljke. Plevljenje je najvanije - kad se
viegodinji korov rairi skoro ga je nemogue suzbiti. Kad niknu ponici malirajte

394

poboljivaem zemljita srednje ili niske


hranljivosti (niske hranljivosti ako je zemljite plodno) kako biste suzbili korov i nahranili zetene delove biljke. Ako je potrebno, runo uklonite korov; ne okopavajte
parglu jer korenje nije duboko. Lie koje
je blizu povrine zemljita odsecite na jesen kad pouti. Crioceris aspamgi moe da
prezimi u korenju i stoga je vano da se
brzo ukloni.
PROBLEMI Crioceris aspamgi, puevi
golai, plesan fuzarijum.

Berba
U poetku umereno secite izdanke dok
se ne formiraju izbojci. Hibridne sorte koje
se sade kao mladice ili presauju iz elija
mogu pomalo da se seku u drugoj godini.
U treoj godini imaete berbu do 6 sedmica, a posle toga do 8, ako biljke normalno
rastu. pargla moe da se see kad izdanci dostignu visinu od 15 cm. Izdanke secite na dubini 2,5 - 5 cm ispod povrine
zemljita. Sve izdanke posecite za vreme
trajanja berbe da biste imali stalan prinos.
parglu je najbolje jesti odmah posle branja. U friideru moe da se uva najvie 34 dana.
izbor sorti
ljubiasti dambo
Muke sorte: cito; tielim F1; venlim
F1
Tradicionalne sorte: velika konoverska;
meri vaington

tikviCa i letnja tikva

Cucurbita pepo CUCURBITACEAE


Velike, obino veoma bujne, poluotporne biljke s plodom raznovrsnih oblika, boja
i veliina. Lako se gaje i veoma su zahvalne. Otporne su na vruinu.
OD SEJANJA DO BERBE Tikvica: oko 6
sedmica posle sadenja na otvoreno. Tikva:
7-8 sedmica.
RAZLIITE SORTE Biljke se klasifikuju
prema obliku ploda; mnoge sorte su vienamenske. Tikvice su zapravo mlade tikve
uzgajane da daju veliki prinos: plod im je

ORGANSKA BATA

zelen ili ut s nenom, glatkom korom i jede se mlad. Obino su bunaste. Tikve
imaju izduen, cilindrian plod, ut, zelen
ili na pruge i imaju tvru, ponekad dlakavu koru. Postoje vitiaste i bunaste sorte.
MESTO Zaklonjeno, potpuno osunano.
Lie i plodovi bunastih sorti izgledaju veoma upeatljivo u ukrasnoj bati. Za ranu
berbu tikvice i letnje bundeve gaje se u
zatienom prostora.
OBRADA ZEMLJITA Dodajte poboljiva
zemljita niske ili srednje hranljivosti, u zavisnosti od uslova zemljita. Zemljite bogato hranljivim materijama i preterano
prihranjivanje podstai e biljke da obrazuju bujnije lie na utrb plodova. Moe
da se gaji i u kompostitu (videti str. 48).
IDEALNA pH VREDNOST 5,5-6,8

Sejanje
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE 15C
U ZATIENOM PROSTORU Posejte
seme krajem prolea, 3-4 sedmice pre
poslednjeg mraza. Stavite po dve semenke u saksiju dubine 9 cm; izvadite slabiji
ponik. Pre sadenja, kad sasvim proe
opasnost od mraza, prilagodite biljku spoljanjim uslovima. Paljivo presadite jer ne
vole kad se pomera koren.
NA OTVORENOM U oblastima s blagom
klimom sejte seme poetkom prolea direktno u zemljite. U poetku zatitite teglom ili zvonom radi dodatne toplote.
Rastojanje
Biljke iz familije tikava veoma su bujne;
ako raspolaete ogranienim prostorom,
birajte kompaktnije bunaste sorte. Vitiaste sorte dobro uspevaju ispod visokih
useva, na primcr mnogocvetnog pasulja ili
kukuruza eerca.
REDOVI bunaste sorte: 60-90 cm x 90120 cm. Vitiaste sorte: 1,2-1,8 m x 1,8 m.
KUICE bunaste sorte: 90 cm. Vitiaste
sorte: 1,2-1,8 m.
mere nege
Suzbijajte korov dok se biljke ne prime.
Zalivajte samo dok se ne prime. Poto se
biljke dobro razviju malirajte slamom, se-

395

POVRE I SALATNE BILJKE, OD A DO

nom ili poboljivaem zemljita niske hranljivosti. Vitiaste sorte mogu da se usmere
da rastu uz vrst oslonac, ili da se umotaju u krug. Poetkom sezone, ili kao posledica stresa, biljke povremeno mogu da
formiraju samo muke cvetove. Tikvicama
i drugim letnjim bundevama koje se gaje u
zatienom prostoru nekad treba runo
opraivanje (videti str. 119). Stavite karton
ispod velikih tikava da biste ih zatitili od
vlanog zemljita.
PROBLEMI Puevi golai, naroito kod
mladih biljaka kad je hladno i vlano vreme; virus mozaika; pepelnica.

izbor sorti
Tikvica: patriota F1 i branilac - otporne na virus mozaika; Demer F1 - ut
plod.
Letnja tikva: beli puding; zelena vitiasta; pagete od povra; tromboncino
Berba
Kad tikvica izraste u tikvu biljka prestaje
da daje plod i stoga ih stalno treba brati, i
kad imate viak plodova. Za uvanje ostavite tikve na stablu to je due mogue da
bi razvile vrstu koru pre prvih mrazeva.
Kad kora ovrsne i kad plod zazvui uplje
kad ga kucnete oberite ga i ostavite da
stoji napolju 10 dana okreui donju stranu prema suncu kako bi dozreo. Zrele
tikve mogu da stoje 6-12 meseci na dobro
provetrenom mestu na temperaturi 710C. Tikvica moe da se dri u friideru 23 sedmice.

viegODinja BROkUla

Brassica oleracea BRASSICACEAE


Viegodinja vrsta kratkog vegetativnog
perioda koja razvija male glavice nalik karfiolu. Posejte seme sredinom prolea. Proredite biljke na rastojanje od 15 cm, potom ih presadite u plodno, zbijeno zemljite poetkom jeseni. Konano rastojanje izmeu biljaka treba da bude 90 cm. Svaka
biljka razvija 6-9 glavica koje se beru na
prolee. Poberite sve glavice, ak i ako ni-

su jestive, da ne bi prorasle. Svake godine


posle berbe dodajte poboljiva zemljita
srednje hranljivosti. Posle tri godine zamenite biljke. Suzbijajte bolesti i tetoine,
naroito kupusne vai i kupusnog titastog
moljca, jer mogu da se proire na druge
kupusnjae.

zelena Salata

Lactuca sativa ASTERACEAE


Ova univerzalna salatna biljka doivela
je pravu revoluciju poslednjih desetak godina. Hrskava ili puterica, glaviasta ili lisnata, reckavih ili ravnih lisnih ivica, zelena
salata moe da se nae u svim godinjim
dobima i svakoj bati, a zadovoljie svaiji
ukus.
OD SEJANJA DO BERBE U zavisnosti od
sorte i godinjeg doba 4-14 sedmica.
RAZLIITE SORTE Puterice: glaviaste
salate nenih, skoro masnih listova. Bolje
podnose suu i vruinu od drugih tipova i
obino se gaje leti.
vrste glaviaste: jaki, hrskavi listovi koji
formiraju glavicu. Dobro podnosi vruinu
ako se gaji leti. Neke sorte mogu da se
gaje i zimi u hladnom stakleniku.
Rimska salata ili marula: raste uspravno
i ima deblje, vrste, ukusne listove koji formiraju srce. Raste sporije nego puterica i
vrste glaviaste salate. Bolje uspeva u
hladnijim uslovima na vlanom zemljitu
bogatom humusom. Otpornija je na mraz
od veine salata; neke sorte se gaje zimi
na otvorenom. Mnoge su pogodne za gajenje mladih izdanaka.
Lisnata salata: Ne formira glavice, a listovi mogu biti razliitih boja i oblika. Pojedinani listovi mogu se brati nekoliko sedmica. Retko prorasta. Pogodna za gajenje
mladih izdanaka. Neke sorte zelene salate
mogu da se gaje zimi u hladnom stakleniku ili plasteniku. Postoje i sorte otporne na
korenove vai i plamenjau.
MESTO Skoro sve vrste zemljita, osim
suvog ili poroznog. U leto joj prija zasenjeno mesto. Pogodna kao meuusev izmeu
redova graka, kupusnjaa ili ispod mno-

396

gocvetnog pasulja. Takode, moe da se


gaji u posudama ili u ukrasnoj bati.
OBRADA ZEMLJITA Nije potrebna tamo
gde se ono redovno prihranjuje za gajenje
povra. Siromanom zemljitu dodajte poboljiva srednje hranljivosti.
IDEALNA pH VREDNOST 6-7

Sejanje
Izaberite odgovarajuu sortu za odreeno vreme setve.
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE 5C Klijanje prestaje u pretoplim uslovima iznad 25C.
U ZATIENOM PROSTORU Za letnje i
jesenje useve posejte seme u elije ili plitka korita od februara do poetka jula. Kad
temperatura poraste, biljke obino bolje
uspevaju na otvorenom. Da biste stalno
imali prinos, sejte seme svake dve sedmice ili izaberite vie razliitih tipova i sorti.
Kad prilagodite biljke spoljanjim uslovima
i rasadite ih, zatitite ranu i kasnu setvu
zvonom - ili ih gajite u hladnom stakleniku,
ako je potrebno. Za biljke koje se gaje zimi, bilo na otvorenom, bilo u hladnom
stakleniku, posejte seme krajem avgusta
ili poetkom oktobra, u zavisnosti od sorte.
NA OTVORENOM Sejte u intervalima od
dve sedmice po jedan red (1 m) svake sorte - od aprila, kad se zemljite dovoljno
zagreje, do septembra. Kad biljke dovoljno
porastu, proredite ih i ako je potrebno one
koje izvadite moete koristiti kao rasad.
Leti nije dobro saditi rasad s ogoljenim korenom. Na temperaturama toliko visokim
da klijanje verovatno prestaje, sejte izmeu 14 sati i 16 sati i dobro zalivajte. Kritian period je nekoliko sati posle sejanja.
Mladi izdanci najkorisniji su poetkom i
krajem sezone. Ranu setvu obavite u zatienom prostoru u februaru i martu; a kad
su uslovi povoljni posejte seme na otvorenom. Izbegavajte letnje mesece i potom
ponovo posejte seme na otvorenom krajem avgusta, a u zatienom prostoru u
septembru. Svake tri sedmice posejte
seme u kuice vodei rauna da bude
dobro rasporeeno.

ORGANSKA BATA

Rastojanje
REDOVI 15-38 cm x 20-35 cm, u zavisnosti od sorte.
KUICE 20-35 cm, u zavisnosti od sorte.
mere nege
Zalivajte dok se biljke ne prime, a u sunom periodu da lie ne bi postalo tvrdo i
gorko. Staklenik i plastenik treba da imaju
dobru ventilaciju da bi se smanjio rizik od
plamenjae i pepelnice kod zimskih useva.
PROBLEMI Puevi golai - ako priinjavaju problem - posejte zelenu salatu u elije, presadite je tek kad doe u fazu snanih mladica i zatitite zvonom; biljne vai;
korenove vai salate; sovice; pepelnica; siva plesan; proraslice, do kojih moe doi
kad su vruine i stoga leti za gajenje birajte sorte otporne na prorastanje.
Berba
GLAVIASTA SALATA Secite je im formira glavicu jer e brzo prorasti: rimska
salata moe da stoji malo due.
LISNATA SALATA Berite prvo spoljanje
listove
MLADI IZDANCI Berite ih kad dostignu
visinu 5 cm, oko 4 sedmice posle setve;
mogu da se beru 2-3 puta zaredom.
izbor sorti
Puterica: celogodinja - setva od prolea do jeseni; udo etiri godinja doba
- crveni kovrdavi listovi, najbolja na prolee i jesen; baterkran - dobro uspeva
na visokim temperaturama; trubadur RZ
- zimi u zatienom prostoru; zimski
usev - zimi na otvorenom.
vrsta glaviasta: ajsberg - letnja;
rokset - otporna na plamenjau; vebova
veliansvena.
Rimska salata: mali dragulj - brz, kompaktan usev, otporan na korenovu va;
rimska batska - velike glavice, prvi put se
gajila 1880; zimska gusta - za jesenju
setvu na otvorenom.
Lisnata salata: frizbi - kompaktna, brzo
stie, vrsta i moe se sejati u bilo koje
doba godine; inija salate - crvena i zelena hrastolika.
Zimska: zimska kraljevska - za prolenu berbu gaji se zimi na otvorenom

Problemi s biljkama, od a do
Odrednice u ovom poglavlju, mada ne
mogu biti sveobuhvatne, pokrivaju najvei
broj problema s kojima moete da se
susretnete bilo da gajite biljke na otvorenoj parceli, u zatienom prostoru, stakleniku ili plasteniku. Takoe, pomoi e vam
da prepoznate sline bolesti kod kunih biljaka i izborite se s njima.
Odrednice su poreane prema prihvaenim nazivima; ostali poznati nazivi navedeni su u dnu svake strane. Da bi se izbegla
svaka mogunost zabune, kod tetoina i
bolesti dati su i zvanini nauni nazivi. Svaka odrednica ukratko opisuje problem, bilo
da je poremeaj, bolest ili tetoina. Potom se navode biljke osetljive na taj problem; u nekim sluajevima problem je karakteristian za odreenu vrstu, dok u drugim moe da napadne grupe srodnih biljaka, ili bilo koju biljku koja se gaji u slinim
uslovima. Opisani su najei simptomi.
Potom su date mere prevencije i suzbijanja - ako su potrebne. elimo posebno
da naglasimo da mere nisu uvek preko
potrebne. Pre svega, nikad ne prskajte
biljke, pa ak ni organskim sredstvima,
osim ako nije zaista neophodno.
najbolja praksa za zdrave biljke
Koristite navedene opte mere kako biste podstakli razvoj zdravih biljaka i smanjili potrebu za primenom mera za suzbijanje.
- Obezbedite odgovarajue hranljive materije i zaklon da biste privukli prirodne
neprijatelje tetoina (videti Batovanstvo
za ivotinjski svet, str. 189-201).
- Napravite dobro strukturisano zemljite
(videti Zemljite i briga o njemu, str. 3240).

- Prihranjujte zemljite organskim kompostiranim poboljivaima (videti Zemljite


i briga o njemu, str. 32-69).
- Gajite biljke kojima odgovaraju uslovi
vae bate.
- Nemojte sejati ni saditi kad su temperature niske.
- Odravajte higijenske uslove - uklanjajte biljke napadnute bolestima i tetoinama, i u bati i u zatienom prostoru (videti Saveti za gajenje u zatienom prostoru,
str. 227-228).
- Obezbedite dobru cirkulaciju vazduha
oko biljaka proreivanjem i orezivanjem.
- Ne preterujte s prihranjivanjem, naroito materijama koje sadre azot, jer on
podstie bujan rast koji privlai tetoine.
- Primenjujte principe plodoreda za gajenje povra (videti str. 305-309).
- Suzbijajte tetoine i bolesti im se pojave.
- Gajite sorte otporne na poznate probleme.
Prskanje - najbolja praksa
NIKAD:
- ne prskajte ako postoji alternativa;
- ne meajte razliita sredstva za prskanje;
- ne prskajte po vetru.
UVEK:
- pravilno identifikujte problem da biste
koristili pravo sredstvo;
- proverite da li je sredstvo zvanino
odobreno i u skladu s organskim principima. Propisi se esto menjaju;
- prskajte predvee da ne biste ugrozili
pele;
- sledite uputstva na boci i pakovanju;
- nosite zatitnu odeu i koristite kvalitetna sredstva;

398

- izbegavajte prskanje grabljivica.


Drugi korisni saveti
Veina tehnika i sredstava za prevenciju
i suzbijanje navedena u ovom poglavlju
detaljno je opisana, a u delu Zdravlje biljaka, str. 84-103 esto postoje slike - koje
obuhvataju i bioloke mere, zamke i prepreke, kao i organska sredstva. Ostale korisne savete moete nai u:
- prekrivai za useve - prekrivai za redove i zvona, str. 228-232;
- nedostatak minerala (hranljivih materija) i pH vrednost zemljita: str. 36-37 i str.
61;
- testiranje i analiza zemljita, str. 33-38.

antRaknOza vRBe

Marssonina salicicola
Spore ovog gljivinog oboljenja zimu
provode u oteenjima na stablu i opalom
liu. Vlani uslovi pogoduju irenju bolesti.
OSETLJIVE BILJKE Vrba
SIMPTOMI Male svetlosmee rane na
stablu; crvene pege na liu. Lie opada,
a vrhovi izdanaka se sue. U ozbiljnim sluajevima alosna vrba ne sputa grane.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Oreite zaraene delove biljke. Ako je biljka ozbiljno
ugroena zamenite je otpornom sortom
Salix babylonica var. pekinemis, Salix
pendula ili hibridnom sortom Salix x
sepulcralis var. sepulcmli.
Fungicidi Bordovska orba, pre nego to
se pupoljci otvore poetkom prolea.

BakteRijSki Rak
kOtiaviH vOaka

Pseudomonas mors-prunorum
Na jesen i zimu bakterija koja se iri preko kapljica ulazi u grane kroz nezatvoreni
lisni oiljak izazivajui nekrotine rane. Na
prolee i leto napada ie, ali nema novih
nekroza.
OSETLJIVE BILJKE ljiva, vinja i trenja

ORGANSKA BATA

SIMPTOMI Krajem prolea na listovima


se javljaju tamnosmee pege. One otpadaju ostavljajui rupe na listovima. Nekroza se obino javlja na stablu ljive i granama vinje i trenje. U poetku, ukasta
smola izlazi iz malih ulegnua. Lie uti, a
kora odumire.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Nije lako
suzbiti bolest. Trudite se da ne otetite koru drveta. Pobrinite se da se stablo ne oteti o potporne tapove i vodite rauna kad
kosite travu. Ne ostavljajte orezane grane.

BatenSki tRiPS

Heliothrips haemorrhoidalis
Videti Trips
OSETLJIVE BILJKE Azaleja, citrusi, paprat, fuksija, orhideja i kala; druge biljke
koje se gaje u stakleniku i u kui.
SIMPTOMI Na zaraenim biljkama pojavljuju se kvrice ispunjene crvenom/smeom tenou.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Odravajte
vlanost vazduha. Pregledajte biljke pre
nego to ih unesete u staklenik ili kuu. Istresite biljke iznad belog papira, trips e
pasti na papir.
Bioloke mere: Grinja grabljivica Amblyseius cucumeris; optimalna temperatura
25C.

Bela lePtiRaSta va

Trialeurodes vaporariorum
Ovi insekti cele godine hrane se u stakleniku ako u njemu ima biljaka. Leti mogu
da preu u batu, ali ne preivljavaju zimu
na otvorenom. Mogu biti prenosioci virusa.
Videti i Bela va
OSETLJIVE BILJKE Paradajz, krastavac i
mnoge druge kune i staklenike biljke
SIMPTOMI Na liu se pojavljuju ute
pege i promene boja. Biljka je zakrljala i
lepljiva. Na jakom suncu lie vene i sui
se.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Okaite ute
lepljive zamke blizu biljaka da biste suzbili
manju najezdu i da biste pratili prisustvo

399

PROBLEMI S BILJKAMA, OD A DO

bele leptiraste vai tamo gde primenjujete


bioloke mere zatite. Pre nego to sprovedete bioloke mere sklonite zamke.
Unitite veoma zaraene biljke. Staklenik
detaljno oistite poetkom prolea. Isperite sve povrine, ukljuujui klupe.
Bioloke mere U zatienom prostoru
koristite parazitsku osu Encarsia formosa
(najbolje deluje na temperaturi 18-25C;
ne preporuuje se na temperaturi nioj od
10C) ili bubu grabljivicu Delphastus; optimalna temperatura 21-28C.
Pesticidi Insekticidni sapun. Belu leptirastu va prskajte direktno rano ujutru kad
su temperature niske i odrasle jedinke manje pokretljive. Najbolji rezultati postiu se
primenom ovog insekticida jednom sedmino.

Bela Ra HRizanteme

Puccinia horiana
Ovoj gljivici odgovaraju vlani, topli uslovi. Na zimskim usevima mogu da se javljaju iz godine u godinu.
OSETLJIVE BILJKE Hrizantema, u stakleniku i napolju
SIMPTOMI ute i svetlozelene pege na
gornjoj povrini lista koje odgovaraju kvricama s druge strane lista koje su u poetku smedeute, a kasnije bele. Pege
postepeno poprimaju smeu boju i odumiru u sredini.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Birajte manje osetljive vrste i odmah unitavajte zaraene biljke. Ne umnoavajte zaraene
biljke.

Bela tRUle DRveta

Chondrostereum purpureum
Ovo gljivino oboljenje najee se javlja od poetka jeseni do ranog prolea, kad
je rast usporen. Spore ulaze u biljku kroz
oteenja na kori.
OSETLJIVE BILJKE ljiva i drvenaste
biljke iz familije Rosacea kao to su badem, jabuka, kajsija, trenja, vinja, glog i

rua; takoe ribizla, ogrozd, laburnum,


topola, rododendron i vrba.
SIMPTOMI Lie dobija srebrnkast sjaj,
u poetku esto samo na jednoj grani. Takoe moe da pone da puca i uti po ivicama i du glavne ile. Grane se sue i ako
se preseku vidi se smea kruna mrlja na
preseku. Od kraja leta na mrtvim granama
pojavljuju se sitne krune ili ravne gljive.
Kad je vlano gljive su obino meke i podseaju na kou, a kad je suvo obino su
naborane i suve. Ova bolest moe se pomeati sa poremeajem koji se javlja usled
nedostatka hranljivih materija jer su simptomi na liu isti. Meutim, kod ovog poremeaja nema simptoma na drvenastim
delovima. Simptomi na liu ne javljaju se
kod svih osetljivih biljaka.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Orezujte ljive i srodne vrste samo od poetka do kraja
leta. Brz rast u ovom periodu spreie bolest da ue kroz oiljke na kori. esto se
biljke same oporave. Ako je bolest uporna,
odsecite zaraene drvenaste delove tamo
gde se javljaju smee mrlje, kao i oko
zaraenog dela. Spalite sve zaraene ostatke.

Bela tRUle lUka

Sclerotium cepivonim
Belu trule luka izaziva veoma uporna
gljivica iz zemljita. Moe da miruje u zemljitu (sclerotia) i do 15 godina bez pogodne biljke-domaina. Gljivice postaju aktivne na temperaturi zemljita od 10 do
20C. Beli luk posaen na jesen i ozimi crni luk naroito su podloni od sredine do
kraja prolea, kad je temperatura zemljita
idealna. Do tada biljke imaju dobro razvijen korenov sistem koji je dovoljno veliki
da moe da stimulie gljivicu da pone da
se razmnoava.
OSETLJIVE BILJKE Lukovice crnog i belog luka; kao i mladi luk, praziluk, vlasac i
kozjak
SIMPTOMI Biljke iznenada poinju da
venu. Starije lie uti; koren prestaje da
raste i truli. Rasad klone; vee biljke lako

400

se vade iz zemlje, a stablo belog luka iz


lukovice. U poetku je obino zaraeno nekoliko biljaka u jednom delu, a potom se
bolest iri na ceo red. Kako bolest napreduje, oko lukovica mogu da se vide bele
paperjaste gljivice s crnim kuglicama, kao
seme maka. To je telo gljivice ili bela trule poznata kao sklerocija.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Gajite luk iz
semena umesto iz arpadika kako bi korenov sistem bio mali u periodu kad je gljivica najaktivnija. Kupujte beli luk od proverenog proizvoaa i trudite se da ne zarazite isto zemljite. Dobro oistite alat i
obuu posle obrade zaraenog zemljita, ili
upotrebe u drugoj bati. Strogo se pridravajte plodoreda, najbolje 8 godina ako se
pojavi bela trule. Ostavljajte veliko rastojanje izmeu biljaka; kad je biljke stimuliu, bela trule moe da se proiri kroz
zemljite, a isprepletan korenov sistem
omoguava joj da se iri du reda. Crni luk
sejan tehnikom grupne setve treba da bude na rastojanju od 30 cm. Ako je oblast u
kojoj se javila bolest mala, uklonite zaraene biljke i one pored njih zajedno sa
zemljitem. Na delovima zemljita gde je
prisutna bela trule pokuajte da gajite beli luk u rupama prenika 10 cm, ispunjenim nezaraenim zemljitem. Moete pokuati da gajite praziluk ak i na zaraenom zemljitu.

Bela va

Odrasle jedinke ove tetoine dugake


su 2 mm, imaju bela krila i lete s biljke na
biljku kad su ugroene. Na biljku-domaina polau ovalna jaja iz kojih se legu na
donjoj strani listova titaste nepokretne
larve. I larve i odrasle jedinke hrane se
biljnim sokom i lue lepljivu medljiku koja
pada na gornju povrinu lia ispod njih.
Na medljici se pojavljuje crna plesan. Velika najezda moe da ugrozi rast biljke. Videti i Bela leptirasta va

ORGANSKA BATA

Biljna zOlja

Odrasle jedinke biljne zolje su sitne, neupadljive muve tamnog tela do 1 cm duine. Larve, koje oteuju biljke, razliitih su
boja, svetlosmee, zelene i smee i lie na
gusenice nonih leptiria ili leptira. Duina
im se kree od 1,5 do 3 cm (Videti i Gusenice, radi poreenja). Larve se hrane liem, stablom i plodovima velikog broja
razliitih vrsta divljih i gajenih biljaka. Ako
je najezda velika, od biljke esto ostane
samo golo stablo. Videti i Osa ogrozda.

Biljne vai

Mali neni insekti dugaki 1-3 mm koji se


hrane biljnim sokom. Nekad se nazivaju
zelene muice ili crne muice, u zavisnosti
od boje; mogu biti krilate i bez krila, s dugim nogama, antenama i isturenom strukturom nalik tubi na kraju abdomena. Telo
moe da bude crveno, narandasto, uto,
zeleno, smee ili crno, u zavisnosti od vrste. U povoljnim uslovima enke posle samo sedmicu dana legu ive mlade i stoga
se mogu brzo da razviju kolonije.
OSETLJIVE BILJKE Biljne vai mogu da
napadnu veinu biljaka. Mnoge vrste napadaju samo odreene biljke, na primer
vujakova va, dok druge, kao to je breskvina va, napadaju na stotine razliitih
vrsta biljaka. Biljne vai nekad provedu leto na jednoj vrsti biljaka, pa se posle preko
zime premeste na drugog domaina.
SIMPTOMI Najugroeniji su mladi izdanci, ali biljne vai kolonizuju i na lie, stablo, a u nekim sluajevima i koren. Lie i
izdanci se deformiu, a ozbiljna najezda
moe da uniti biljku. Lie esto postaje
lepljivo od smolaste supstance koju lue
biljne vai. Na smoli se obrazuje aava
plesan koja spreava fotosintezu i naruava izgled biljke. Korenove vai mogu da
prouzrokuju uvenue. Biljne vai esto
prenose viruse.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Ostavite kolonije biljnih vai ako ne nanose nikakvu
tetu. Posluie kao rasadnik za grabljivi-

401

PROBLEMI S BILJKAMA, OD A DO

ce i parazite koji se hrane biljnim vaima.


Da biste ih suzbili, otkinite zaraene izdanke, ili ih runo uklonite sa biljke. Gajite
cvee koje privlai tetoine i kreirajte sredinu pogodnu za ptice, uholae, bubamare, osolike muve, paukove, truljke, parazitske ose, zlatooke i druge prirodne neprijatelje biljnih vai. Ostavite prirodnim neprijateljima vremena da se daju na posao.
Redovno pohranjujte i zalivajte biljke u posudama i premetajte ih u vee saksije ako
je potrebno. Koristite plodored da biste izbegli biljne vai. Gajite sorte otporne na
njih.
Bioloke mere U zatienom prostoru
biljnim vaima aphidius i aphidoletes treba
minimalna temperatura 10C i barem dva
sata 18C svakog dana da bi zapoele svoju aktivnost. Larve zlatooke idealna su pomo kad se napad biljnih vai otme kontroli. Koristite ih da biste na podnoljiv nivo sveli brojnost tetoina, a potom primenite i druge mere. Potrebna im je temperatura od najmanje 10C. Mogu da se koriste na otvorenom od poetka maja; ili
koristite larve bubamare od aprila.
Pesticidi Insekticidni sapun; piretrin;
ulje uljane repice. Sva sredstva moraju na
vreme da se primene. Kad doe do kovrdanja lia i tetoine ostanu sakrivene,
pesticid verovatno nee imati efekta.
Videti takode Kupusna va; Korenova
va salate; Krvava va.

BUva

Phyllotreta spp.
Sitne, sjajne, crne bube dugake 3 mm
koje skau kad ih neto uznemiri. Zimu
provode u malu i biljnim ostacima. Poinju da se hrane na prolee. Polau jaja u
zemljite blizu biljke-domaina krajem prolea i poetkom leta. U toku jedne godine
izlei e se jedna generacija.
OSETLJIVE BILJKE Kupusnjae kao to
su rotkvice, broskva, repa, rukola i orijentalne kupusnjae, naroito mladi izdanci.
Takode i ukrasne biljke kao to su dragoljub, utenica, anemona i godecija.

SIMPTOMI Na prolee i leto odrasle jedinke prave male rupe na liu i stablu.
Ozbiljna najezda zaustavie rast i unititi
mlade biljke. teta je uvek vea kad je
suvo vreme. Larve se hrane korenom ili
liem.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Podstaknite
to bri rast rasada. Posejte setne u pravo
vreme, dobro obradite zemljite i ne dozvolite da biljke ostanu bez vode. Sejte ispod pokrivaa za redove ili izuzetno guste
mree (0,8 mm). Neke useve moete da
otkrijete kad se prime; druge, na primer
kineski kupus, rotkvice i rukolu, esto treba ostaviti ispod pokrivaa sve do berbe.
Japanska rotkvica podnosi napad buvaa
do odreene mere i odvlai ovu tetoinu
od osetljivijili useva.

CeleROva mUva

Euleia heraclei (Philophylla heraclei)


Poznata i kao celerov lisni miner. Odrasli
insekti, dugaki do 5 mm, koji zimu provode u zemljitu, izlaze iz aura od aprila do
juna. Jaja polau na lie. Bele ili svetlozelene larve bez nogu, dugake do 8 mm,
hrane se liem mesec dana pre nego to
se uaure na liu ili u zemljitu. Godinje
se javlja do tri generacije.
OSETLJIVE BILJKE Celer liar, celer korenja, perun, selen i srodne biljke
SIMPTOMI Na listovima se pojavljuju
ukasto-braon mrlje. Mogu se opaziti larve koje se hrane u tunelima. Biljka slabije
raste, a kvalitet korena je loiji.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Odmah posle sejanja ili saenja pokrijte biljke pokrivaem ili gustom mreom. Biljku sve vreme gajite pod pokrivaem. Uklonite svo
zaraeno lie i unitite sve larve koje primetite.

CiStOlike nematODe
kROmPiRa
Heterodera spp.
Zlatne cistolike nematode (H. rostochiensis) i bele cistolike nematode (H. palli-

402

da) su mikroskopski crvi koji se hrane korenom paradajza i krompira. Preivljavaju


u zemljitu u vidu cista veliine glave iode
od kojih svaka sadri na stotine jaja. Ciste
mogu da miruju deset i vie godina, a legu
se u prisustvu izluevina iz korena krompira i srodnih biljaka. Nove ciste - koje mogu
biti bele, ute ili smee - mogu da se vide
na korenu od kraja juna do avgusta. Obino je potrebna runa lupa da bi se ciste videle. Cesto se javljaju na zemljitu na kojem se dugo godina gaji povre.
OSETLJIVE BILJKE Krompir i paradajz
SIMPTOMI Biljke ute i prerano se sue,
nekad samo mestimino. Prinos se smanjuje. U ozbiljnim sluajevima biljke slabo
rastu i rod je minimalan.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Sejte seme
od proverenog dobavljaa. Trudite se da
izbegavate zemljite s mesta koje moe biti zaraeno. Gajite otporne sorte. Primenjujte to dui plodored. Prihranjujte zemljite krupnim, organskim materijama da
biste privukli prirodne neprijatelje nematoda. Na zaraenom zemljitu, tehnika gajenja bez obrade (videti str. 332) moe dati
bolji prinos. Rane sorte obezbedie pristojnu berbu pre nego to napad ove tetoine bude imao efekta.

CRna lOzOva PiPa

Otiorhynchus sulcatus
Odrasle, tamnosmee/crne jedinke nemaju krila, dugake su oko 9 mm i prekrivene malim ukastim tokicama. Pojavljuju se u maju i junu i hrane se nou. Skoro
sve jedinke su enske i polau jaja oko biljke domaina od kraja jula. Larve su ukastobele u obliku slova C, sa smeom glavom i mogu da porastu do 1 cm. Hrane se
korenom biljaka sve do narednog prolea,
kad se uaure u zemljitu. Veina odraslih
jedinki ugine do kraja godine, ali neke i
prezime. U stakleniku odrasle pipe mogu
da se pojave na jesen i due vreme da polau jaja. Videti i iak.
OSETLJIVE BILJKE Razliite biljke u bati, stakleniku ili kui Najugroenije su biljke u saksijama.

ORGANSKA BATA

SIMPTOMI Odrasli insekti prave neujednaene rupe po ivici lia. teta vie naruava izgled nego to ugroava opstanak
biljke. Najvei problem su larve jer se hrane korenom biljaka. Ako se biljka sporo
razvija, ili iznenada uvene, proverite koren
i zemlju oko njega. Simptomi ne moraju da
se pojave na liu.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Redovno,
naroito nou, pregledajte biljke da biste
pronali odrasle insekte. Pregledajte rasad
pre nego to ga presadite.
Zatitite saksije i noge platformi u stakleniku lepljivom trakom premazanom vlanim lepkom i redovno menjajte ove prepreke.
Bioloke mere Na otvorenom i u zatienom prostoru koristite Heterorhabditis
megidis, parazitske nematode; minimalna
temperatura zemljita/komposta 12C. U
zatienom prostoru mogu da se koriste
cele godine, sve dok je temperatura zemljita odgovarajua. Na otvorenom je najbolje da se primene u aprilu/maju i u avgustu/poetkom septembra.

CRna nOga

Enwinia carotovora
esta bolest koju izaziva bakterija iz
zemljita. Izgleda da ne moe da preivi u
zemljitu, ali moe u trulim ostacima biljaka. Prodire u biljke preko oteenja koja
ostavljaju puevi golai ili argarepina muva.
OSETLJIVE BILJKE Kupusnjae, naroito
repa i broskva; celer, tikve, praziluk, zelena salata, crni luk, patrnak, krompir, paradajz, ciklama.
SIMPTOMI Vlana udubljenja i oteenja
koja se brzo ire. Zaraeno stablo, peteljka
ili podzemni delovi biljke trule i pretvaraju
se u smrdljivu, sluzavu, smeu trulu masu.
Kora podzemnih delova nije oteena, ali
na njoj mogu da se pojave pukotine kroz
koje curi sluzava masa.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Potrudite se
da zemljite uvek ima dosta vlage. Kad gajite povre strogo se pridravajte principa
plodoreda - minimum tri godine, ali bolje

403

PROBLEMI S BILJKAMA, OD A DO

etiri ili pet. Suzbijajte tetoine koje oteuju biljke kao to su skoibube, puevi
golai i larve koje oteuju koren. Kad biljke ponu da trule, izleenje je nemogue.
Unitite ili zakopajte zaraene delove biljke.

CRna nOga kROmPiRa

Erwinia carotovora
Bakterija koja izaziva ovo oboljenje, zimu provodi u krtolama krompira, ostacima
biljaka i u zemljitu. U krtole prodire kroz
oteenu koru. Loa drenaa, nedostatak
kalijuma ili viak azota pogoravaju bolest.
OSETLJIVE BILJKE Krompir
SIMPTOMI Prvi simptom su male, vlane
rane na stablu. Stablo postaje smee ili
crno i mekano 10 cm iznad i ispod zemljita. Lie se uvija, postaje naborano i prekriveno plikovima. Donji deo stabla se raspada i neprijatnog je mirisa. Moe da napadne krtole i izazove sivu, sluzavu trule.
Ova bolest nekad napada pojedinane biljke, pa ak i koren samo jedne biljke. Ako
vlani uslovi dugo traju, poveava se mogunost da se bolest pojavi.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Odravajte
dobru drenau. Ako je mogue, vadite biljke po suvom vremenu da biste spreili
prenoenje bolesti na zdrave krtole za vreme tog posla. Trudite se da ne oteujete
krtole. Nikad ne ostavljajte seme zaraenih
biljaka. Odravajte temperaturu od 4C na
mestu gde uvate krtole kako biste spreili novu zarazu.

CRna PegavOSt RUe

Diplocarpon rosae
Gljivino oboljenje koje se prenosi uz
pomo kie, preko ruku i batenskog alata.
Napad je najjai u toplim vlanim uslovima. Zimu provodi na stablima, opalom liu i u zemljitu.
OSETLJIVE BILJKE Rua
SIMPTOMI Na liu se pojavljuju male i
velike crne pege. Vremenom se spajaju i
obrazuju velike mrlje nepravilnog oblika.

Napada listove s obe strane. Ivice mrlja


esto poute. Lie prerano opada. Grm
slabi ako bolest uzme maha.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Skupljajte
opalo lie. Dobro oreite zaraene izdanke na prolee. Gajite otporne sorte kao to
su vajlenblau, nova zora i nokaut.
Malirajte biljke kompostom ili trulim liem pre nego to se pupoljci otvore da
biste spreili spore koje preive zimu da
preko kinih kapi dou do biljke.
Fungicidi Sumpor. Moe otetiti mlado
lie. Proitajte uputstvo pre upotrebe.

CRna RePina va

Aphis fabae
Mala crna krilata va koja ivi u velikim
kolonijama. Videti i Biljne vai
OSETLJIVE BILJKE Bob, lisnata cvekla i
blitva, mak, dragoljub i druge ukrasne biljke. Zimi su joj domaini Euonymus (kurika), Philadelphus i Viburnum.
SIMPTOMI Videti Biljne vai
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Ranije posejan bob manje je podloan napadu. Otkinite vrhove biljaka u maju ili poetkom juna,
ili kada primetite tetoinu. Uklonite biljke
pod velikom najezdom. Videti i Biljne vai

CRna tRenjina va

Myzus cerasi
Sitna, sjajna, smeecrna va koja napada lie trenje i vinje poetkom prolea.
Krajem leta se seli na brojne korovske biljke, a na jesen se vraa na vinju i trenju
da poloi jaja.
OSETLJIVE BILJKE Prunus avium i P. cerasus naroito su podlone; P. serrulata i
P. x yedoensis nisu toliko podlone.
SIMPTOMI Lie je kovrdavo i deformisano, prekriveno tamnom plesni i medljikom.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Videti Biljna
va

404

CRvena vOna gRinja

Panonychus ulmi
Sitna stvorenja ovalnog oblika koja se
hrane biljnim sokom. Sitna okrugla crvenkastosmea jaja u obliku grozdova zimu
provode na biljkama-domainima i legu se
od aprila do juna. U jednoj sezoni moe da
se izlee i pet generacija.
OSETLJIVE BILJKE Jabuka i ljiva; takoe i dunjarica, glog, kruka i jarebika.
SIMPTOMI Lie tamni i dobija pege, potom postaje bronzano i moe prerano da
opadne. Velika najezda u junu i julu moe
da smanji broj pupoljaka.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Privucite prirodne neprijatelje ove tetoine. Ne preterujte s prihranjivanjem biljaka.
Pesticidi Insekticidni sapun

aava PegavOSt liSta i


kRaStavOSt PlODa jaBUke
Venturia inaequalis
Ovo gljivino oboljenje preko zime se
zadrava u trulom liu i na prolee se iri
uz pomo vetra i kie. U teim sluajevima
moe da se zadri u ozleenim granama.
Krastavost jabuke pogorava se kad je
hladno, vlano, ili oblano na prolee i
poetkom leta, naroito u vreme cvetanja.
OSETLJIVE BILJKE Jabuka
SIMPTOMI Tamnosmee/zelene mrlje
pojavljuju se na liu; mogu da se ire du
ila i mestimino spajaju. Lie e poeti
prerano da opada. Tamne mrlje koje se
pretvaraju u plutaste slojeve, pojavljujvi se
na kori ploda. Plod moe poeti da puca,
ali nee istruliti. Kod ozbiljnih sluajeva
grane se osipaju mehurima, bubre, pucaju
i na prolee se obrazuju smedezelene lezije.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Gajite otporne sorte. Na jesen prskajte ili zalijte opalo
lie tenou s visokom koncentracijom
azota (voda u kojoj je kuvana kopriva, ili
zelenino ubrivo) koja e pomoi da se
unite spore i da istruli lie. Prelazite kosi-

ORGANSKA BATA

licom za travu po zemljitu oko drvea kako biste usitnili lie i ubrzali truljenje, ili
sakupite lie i kompostirajte ga. Isecite i
spalite zaraene grane. Orezujte drvo jabuke da biste poboljali cirkulaciju vazduha.

DUvanOv tRiPS

Thrips tabaci
Videti Trips
OSETLJIVE BILJKE Crni luk i praziluk
SIMPTOMI Videti Trips
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Na otvorenom usevi mogu da podnesu slabiju najezdu. Dobro zalivajte biljke u sunom periodu. Posle berbe uklonite i unitite ostatke
biljaka.
Pesticidi Ulje uljane repice

eDema

Poremeaj do koga moe da doe, naroito u stakleniku, kod velikog broja razliitih vrsta biljaka kao to su begonija, kupusnjae, kaktusi i sukulenti, pomonice,
paradajz, mukatla, kamelija, capsicum
(paprika i ukrasni ljoskavac), biberovac i
vinova loza.
SIMPTOMI Sitni irevi pojavljuju se na
donjoj strani lia, a nekad i na stablu. Na
gornjoj strani lia javljaju se svetle mrlje.
irevi, koji su u poetku zelenkasti, postaju narandasti i drvenasti.
UZROCI Do ovog poremeaja dolazi usled preobilnog zalivanja po oblanom, toplom i vlanom vremenu, kad biljka upija
vie vode nego to moe da ispusti preko
lia.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Smanjite
zalivanje. Poboljajte drenau i cirkulaciju
vazduha. Ne uklanjajte bolesne delove biljke, to e samo pogorati simptome. Nije
zarazno.

405

PROBLEMI S BILJKAMA, OD A DO

FitOFtHORina tRUle
kORena i StaBla

Phytophthora spp.
Razliite vrste ovih gljivica iz zemljita
izazivaju trule korena i stabla biljaka. Najpodlonije su biljke na vlanom zemljitu.
Neke vrste gljivica napadaju samo jednog
domaina, dok druge napadaju vei broj
razliitih biljaka.
OSETLJIVE BILJKE Azaleja, rododendron, paempres, bukva, vres, jabuka,
malina, tisa, lipa, ukrasne Prunus spp. egipatska smokva i druge drvenaste biljke.
SIMPTOMI Malobrojno ukasto lie,
delimino suenje izdanaka, celih grana ili
jedne strane buna ili drveta. Na plodonosnom drveu plodovi su sitni i ima ih
malo. Zaraeno drvee slabo raste, ne iri
se i umire od 3 do 10 godina posle infekcije. Trake mrtve kore ire se uz stablo od
nivoa zemljita. Ako se u toj fazi pregleda
koren, ustanovie se daje mrtav. Na manjem drveu nie lie opada i ela biljka
vene. Teko se dijagnostikuje. Moe da se
pomea s drugim, manje tetnim problemima.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Nikad ne sadite biljke na zemljitu za koje se zna da
sadri ove gljivice; zamenite zemljite.
Trudite se da ne raznosite zaraeno zemljite na obui i opremi. Vodite rauna da
drenaa bude dobra. Neke biljke su manje
podlone: divlje jabuke i Quercus robur
(hrast lunjak) su izgleda otporni. Lek ne
postoji.

gRakOv i PaSUljev iak

Sitona lineatus
Odrasle jedinke, smeesive i duge 5
mm, zimu provode na ostacima biljaka i
vegetacije i poetkom prolea sele se na
biljke kojima se hrane. Jaja polau u zemljite, a larve se hrane korenovim kvricama nekoliko sedmica i potom se uaure.
Odrasle jedinke pojavljuju se u junu ili julu. Svake godine pojavi se jedna generacija. Videti i iak.

OSETLJIVE BILJKE Graak, pasulj i ostale srodne biljke


SIMPTOMI Karakteristine reckave rupe
po ivici listova pojavljuju se na prolee i
leto. Mlade biljke mogu da pretrpe veliku
tetu poetkom sezone kad jo sporo rastu. Generalno, odrasle biljke obino podnose tetu.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Nemojte koristiti grahoricu kao zelenino ubrivo preko zime. Dobro pripremite zemljite pre
setve da biste podstakli brz rast. Odmah
posle setve prekrijte mlade biljke pokrivaem za redove i mreom.

gRakOv SmOtavaC

Cydia nigricana
Gusenice ovog moljca ive u mahunama
graka i hrane se zrnom. Dugake su do 6
mm, imaju crnu glavu i beliasto telo, esto na sitne tamne tufne.
OSETLJIVE BILJKE Graak
SIMPTOMI esto se primete tek kad se
mahune otvore: zrno je oteeno i crvljivo i mogu se videa larve i njihov izmet.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Smotavac
polae jaja kad graak cveta i stoga e rano i kasno posejani usevi, koji cvetaju u
periodu kad smotavac ne moe da leti, izbei tetu. Pokrijte graak u cvetu mreom
u periodu kad smotavac leti, naroito poetkom jula. Preko zime dobro prekopajte
zemljite na kojemje gajen zaraen graak.
Pesticidi Rotenon, samo ako je neophodno

gRakOv tRiPS

Kakothrips pisivorus (K. robustus)


Odrasle jedinke, ukasto-smee, dugake oko 2 mm, aktivne su od kraja prolea do sredine leta po toplom, vlanom
vremenu. Populacija je najbrojnija sredinom leta. Larve su ute. Videti i Trips
OSETLJIVE BILJKE Graak; ponekad i
bob

406

SIMPTOMI Mahune graka i boba dobijaju srebrnkastu boju i deformiu se; obino se na mahunama javljaju smei oiljci.
Cesto se u mahunama ne razvije zrno.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Da biste izbegli ozbiljnu najezdu sejte graak i bob
rano. Zimi prekopajte zemljite na kojem
su gajene zaraene biljke.
Pesticidi Ulje uljane repice, rotenon

gRinja RiBizlinOg
PUPOljka

Cecidophyopsis ribis
Veoma sitna tetoina poznata i kao ribizlina grinja. Odrasle i mlade jedinke hrane se pupoljcima ribizle. U pupoljcima provode zimu i razmnoavaju se, a izlaze na
prolee kad se pupoljci otvore. Vetar, kia
i vee tetoine raznose je na mlade zdrave pupoljke.
OSETLJIVE BILJKE Ribizla
SIMPTOMI teta koju nanose poznata je
i kao bolest krupnih pupoljaka - jer su
zaraeni pupoljci nabrekli i okrugli od juna
do septembra. Nabrekli pupoljci, koje je
najlake primetiti zimi i poetkom prolea,
ne razvijaju se normalno. Vie tete biljkama nanosi virus reverzibilne inverzije koji
ova grinja prenosi.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Uvek kupujte biljke od proverenog dobavljaa. Uklonite i unitite nabrekle pupoljke na jesen i
zimu. Unitite sve zaraene biljke pre nego
to zasadite nove na drugom mestu, to je
dalje mogue od prethodnog.

gUnDelj

U razliite vrste gundelja spadaju majski


gundelj (Melolontha melolontha), mramorasti gundelj (Polyphylla fullo), i ruin gundelj (Centonia aurata). I larve i odrasle jedinke napadaju biljke. Najveu tetu nanose larve koje ive u zemljitu - meke, bele
gusenice dugake do 4 cm sa upadljivom
smeom glavom i tri para nogu. Jaja polau leti u zemljite, naroito tamo gde su

ORGANSKA BATA

biljke gusto posejane. Larve se hrane do


pet godina.
OSETLJIVE BILJKE Ukrasne zeljaste biljke, travnjaci, zelena salata, krompir, maline i jagode veoma su podlone napadu.
SIMPTOMI Larve gundelja (grice) hrane
se korenom, lukovicama, rizomima, gomoljama i stablom. Biljka esto iznenada vene. Napadnute travnjake jo vie oteuju
ptice i jazavci koji raskopavaju travu u potrazi za larvama. Sline simptome izazivaju
umski crvi i larve lozove pipe. Odrasli insekti oteuju lie, pupoljke, cvetove i
plod jabuke, rue i drugih biljaka.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Obradom
zemljita i suzbijanjem korova ova tetoina se uklanja iz zemljita. Krajem prolea
podignite travnjak kako biste unitili aure
i odrasle jedinke.
Bioloke mere Koristite Heterorhabditis megidis (parazitska nematoda) od sredine jula do sredine avgusta. Zemljite
mora biti vlano, a temperature najmanje
12C.

gUSeniCe

Gusenice su larve leptira i moljaca. Telo


im je segmentirano. Prva tri segmenta
posle glave nose par spojenih nogu i formiraju toraks, dok preostalih deset segmenata sainjava abdomen, koji moe imati
do pet pari debelih nogu. Larve biljnih zolja, koje slino izgledaju ali nisu u srodstvu, imaju barem est pari nogu na abdominalnim segmentima.
Videti Gusenice leptira kupusara; Jabukin smotavac; Sovica. Uporedite sa Biljna
zolja

gUSeniCe lePtiRa
kUPUSaRa

Veliki beli leptir kupusar (Pieris brassicaei) je ukastobeo s crnim obrubom na vrhu prednjih krila. Pojavljuje se u aprilu i
maju. Grozdove narandastih jaja polae
na gornju stranu lia osetljivih biljaka,
kao i na nalije. Karakteristine uto-crne

407

PROBLEMI S BILJKAMA, OD A DO

gusenice dugake do 5 cm esto se nalaze


na gomili i hrane se oko mesec dana (videti str. 310). Godinje se izlegu dve ili tri
generacije. Proleni mali kupusar (Pieris
rapae) beo je s malo tamnijim obrubom na
vrhu prednjih krila. Letnji kupusar ima
tamnije vrhove prednjih krila i bele take
na krilima. Jaja polae pojedinano, ispod
lia. Gusenice, koje rastu do 3,5 cm duine, barunasto su zelene i teko ih je primetiti, naroito kad lee uz lisne ile. esto
se mogu nai u srcu biljke gde se hrane.
Godinje mogu da se izlegu do tri generacije, a najvea najezda je krajem leta.
OSETLJIVE BILJKE Kupusnjae; veliki
kupusar napada i dragoljub (Tropaeolum
spp.)
SIMPTOMI Pojedeno lie. Mogu veoma
brzo da obrste elu biljku do korena.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Redovno
pregledajte biljke kad primetite leptire.
Gnjeite jaja i skidajte gusenice. Ose su
naroito efikasne za suzbijanje ove tetoine. Gajite useve ispod guste mree da
biste ih odbranili od leptira.
Bioloke mere Prskajte napadnute biljke bakterijom Bacillus thuringiensis (BT).

HRizantemin liSni mineR

Chromatomyia syngenesiae (Phytomyza


syngenesiae)
Male, neupadljive crne muice koje u sitnim kanalima na liu leti polau do 100
jaja iz kojih se legu larve i hrane se liem;
najvea teta nastaje od kraja prolea do
sredine leta. U toplom stakleniku nastavljaju da se razmnoavaju tokom veeg dela godine.
OSETLJIVE BILJKE Hrizantema, cinerarija, neven, zelena salata, draguac, gorika, i ostali srodni lanovi familije Asteraceae - i unutra i napolju
SIMPTOMI Prvi simptomi su bele pege
na listovima koje nastaju dok se odrasle
enke hrane. Izmeu gornje i donje povrine lista javljaju se uski beli tuneli. Oni se
kasnije ire i kreu prema srednjoj lisnoj
ili. Posle otprilike dve do tri sedmice, mali

crni vorovi javljaju se na donjoj strani


lista.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Redovno
pregledajte biljke. Otkinite i unitite zaraene listove. Suzbijajte korov, naroito
draguac i goriku, jer se na njima esto
zadrava populacija hrizanteminih muva.

izvaljivanje

Poremeaj do kojeg esto dolazi kod


mladih stabala i bunova, kao i kod zeljastih biljaka koje imaju mnogo vie zelenih
delova nego korenja.
SIMPTOMI Biljke se ljuljaju, ali koren se
delimino dri u zemljitu. Usled toga javlja se udubljenje oko osnove stabla, a ono
e se ispuniti vodom koja, naravno, moe
da se zaledi. To oteuje osnovu stabla i
omoguava nastupanje bolesti.
UZROCI Snaan vetar
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Uvrstite sve
biljke koje se ljuljaju pod naletima vetra
to je pre mogue. Ako je potrebno, poduprite biljke tapovima.

jaBUkin SmOtavaC

Cydia pomonella
Odrasli moljac, dugaak 8 mm, sa sivosmeim arama, polae jaja na plodove i
lie poetkom i sredinom leta. Jedna gusenica bui jabuku, obino pored peteljke,
ne ostavljajui uoljive tragove. Crvenkasto-bela gusenica s crnosmeom glavom
dostie duinu do 2 cm hranei se mesom
jabuke. Posle otprilike mesec dana gusenica izlazi iz ploda da bi se uaurila ispod zacepljene kore, kanapa kojim je privezano
drvo i si. Kad su leta izuzetno topla mogu
da se izlegu dve generacije.
OSETLJIVE BILJKE Jabuka; ree kruka
i dunja
SIMPTOMI Gusenice bue dugake tunele kroz plod i tako ga unitavaju. Napadnuti plodovi prerano sazrevaju i otpadaju.
Videti i Jabukina osa
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Okaite lepljive feromonske zamke na drvee od sre-

408

dine maja do kraja jula, i poetkom septembra ako je veoma toplo leto. Zamke e
smanjiti tetu na izolovanom drveu - ili
mogu da se koriste za praenje prisustva
moljaca kako bi se odredilo vreme prskanja, pre nego to gusenice napadnu plod.
Prirodni neprijatelj jabukinog smotavca je
uholaa.
Bioloke mere Baccilus thuringiensis
(BT) je delimino uspena.

jaBUkina liSna BUva

Psylla mali
Nimfe (mlade jedinke) ove tetoine su
narandasto-smee ili zelene s istaknutim
crvenim oima. Jaja zimu provode na izdancima voaka i legu se od poetka do
sredine prolea. Nimfe se od maja hrane i
razvijaju u pupoljcima. Odrasle jedinke
hrane se na drveu do zime, a potom
umiru. Videti i Lisne buve.
OSETLJIVE BILJKE Jabuka
SIMPTOMI Nimfe oteuju pupoljke.
Cvetovi su deformisani i esto zakrljali.
Simptomi su slini oteenjima usled mraza.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Proveravajte
pupoljke poetkom prolea. Unitite jaja.
Ako teta nije velika, odmah uklonite i spalite ugroene pupoljke i listove. Gajite cvee koje privlai grabljivice, na primer brati, poljski prstenak i razliak.

jaBUkina OSa

Hoplocampa testudinea
Mala bela larva s braon glavom izlee se
iz jaja poloenih na embrion ploda voke u
vreme cvetanja. Dok plod raste larve bue
tunele i esto promene nekoliko plodova
pre nego to padnu na zemlju s plodom
koji otpada pre vremena sredinom leta.
Ose zimu provode u zemljitu i izlaze narednog prolea. Videti i Biljna zolja.
OSETLJIVE BILJKE Jabuka
SIMPTOMI Plod opada pre vremena i
esto ima rupu na mestu gde je izala larva. Unutranjost ploda puna je tunela i

ORGANSKA BATA

smeeg izmeta. Plodovi na drvetu esto su


deformisani uz karakteristina trakasta oteenja.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Skupite plodove im opadnu i kompostirajte ih. Zimi
sklonite mal sa zemljita. Lagano prekopajte zemljite da biste izvukli larve na
povrinu gde e ih pronai ptice.

katRanaSta PegavOSt
lia javORa

Rhytisma acerinum
OSETLJIVE BILJKE esto se javlja na
platanima, ali i na mnogim ukrasnim vrstama javora.
SIMPTOMI Prvo se na gornjoj strani lia
pojavljuju ute pege, koje potoni sredinom
leta poinju da tamne i pretvaraju se u
tamne katranaste mrlje sa utim ivicama.
Ova bolest retko utie na snagu biljke, ali
joj naruava izgled.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Kod ukrasnih
javora uklonite zaraene listove i ostale
delove biljke. Kod velikog drvea nije praktino preduzimati bilo kakve korake.

kORenOva va Salate

Pemphigus bursarius
Sitna, utobela biljna va bez krila sa
malim crnim takicama na abdomenu; leti
moe da se nae na korenu salate. Zimu
provodi uglavnom na crnoj topoli i u junu
se seli na zelenu salatu i poljsku goriku.
Kolonije na korenu mogu da se zadre sve
do zime koju provode u zemljitu do naredne godine. Videti i Biljna va.
OSETLJIVE BILJKE Zelena salata, poljska gorika. Crna topola je domain zimi.
SIMPTOMI Ako je najezda velika, zelena
salata e iznenada uvenuti i osuiti se.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Gajite sorte
otporne na korenovu va, na primer dinamit.

409

PROBLEMI S BILJKAMA, OD A DO

kOvRDavOSt liSta
BReSkve

Taphrina deformans
Spore ovog gljivinog oboljenja ire se
uz pomo kie. Bolest se pogorava posle
sveeg, vlanog prolea u hladnim, vlanim podnebljima.
OSETLJIVE BILJKE Breskva, badem,
nektarina i ponekad kajsija. Podlone su i
jestive i ukrasne vrste.
SIMPTOMI Poetkom prolea mladi listovi dobijaju zadebljanja i poinju da se uvijaju, poprimaju utu ili narandasto-crvenu boju. Crveni plikovi pojavljuju se na liu poetkom leta. Na zaraenim listovima
primetna je bela skrama, oni postaju smei i prerano opadaju. Stalni napadi umanjie snagu biljke i formiranje plodova i naruiti izgled drveta.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Pokrijte drvee koje se gaji u paliru od sredine zime
do sredine prolea da biste spreili irenje
bolesti, pomognuto kiom, na mlade pupoljke i lie. Konstruiite ram od drveta i
providnog najlona, kao vrata za pravougaoni hladni ram u bati, ali vertikalne
daske treba da budu dovoljno dugake da
mogu da se zabodu u zemlju. Moete privrstiti ovaj pokriva za zid ili ogradu, kao i
u zemljite. Ne sadite u hladnim, vlanim
uslovima drvee podlono bolesti.. Izbegavajte mesta blizu vodene povrine. Poberite zaraeno lie. Dobro zalivajte i prihranjujte drvee da biste podstakli rast novog
mladog lia.
Fungicidi Prskajte drvee bordovskom
orbom na jesen, im lie opadne, i ponovo kad pupoljci ponu da pupe krajem
zime ili poetkom prolea.

vom. Posle prvobitne infekcije, u krastama


se dalje formiraju spore koje ostaju u zemljitu. Bolest je obino prisutna u svakom
zemljitu, ali do infekcije dolazi samo u odgovarajuim uslovima.
OSETLJIVE BILJKE Krompir
SIMPTOMI Krastave, nepravilne pege
pojavljuju se na kori krtole (slika na str.
88). Pege nekad prekriju itavu povrinu
krtole i mogu da budu povrinske, ili duboke. Bolest retko utie na prinos, ali do gubitka dolazi zbog bacanja vee koliine
mesa krtole prilikom ljutenja.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Nemojte da
dodajete kre; poveae se javljanje krasta. Zalivajte krompir u sunom periodu,
naroito dok cveta. Dodajte organska ubriva da biste popravili propusnost zemljita
za vlagu. Gajite otporne sorte.

kRaStavOSt kRUke

Venturia pirina
Gljivino oboljenje slino krastavosti
jabuke, ali se zaraza esto javlja i na spoljnom omotau pupoljka. Krastavost se pogorava u hladnim, vlanim uslovima na
prolee i poetkom leta.
OSETLJIVE BILJKE Kruka
SIMPTOMI Tamne krastave pege, sline
kao kod krastavosti jabuke, pojavljuju se
na izdancima, liu, plodu i pupoljcima.
Krastavost plodova esto je vea nego kod
jabuke, usled ega se plod deformie i formiraju se duboke pukotine. Na granama se
pojavljuju upadljive izboine koje kasnije
pucaju.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Videti
Krastavost lista i ploda jabuke

kRtiCe

kRaStavOSt kROmPiRa

Streptomyces spp.
Raireno bakterijsko oboljenje koje se
esto javlja na lakom, peskovitom, alkalnom zemljitu u vruim, suvim uslovima.
Ozbiljan napad moe da se pojavi na tek
raienom zemljitu koje je bilo pod tra-

Talpa europea
Odrasle krtice dugake su oko 15 cm i
imaju gusto, tamnosmede krzno. enke
jednom godinje okote do etiri mladunca.
Ne hrane se biljkama, ali ih ugroavaju
svojom aktivnou, utiu na rast i oteavaju koenje trave.

410

SIMPTOMI Krtice prave gomilice rastresitog zemljita (krtinjak) na obradivom


zemljitu, travnjacima i ledinama. Najugroenije je lako, vlano zemljite. teta je
obino najvea krajem zime i poetkom
prolea.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Zamke su jedini siguran nain da se suzbije ova tetoina. Najbolje vreme za hvatanje krtica je
krajem zime ili poetkom prolea, kad je
lake da se primete. Prvo pronaite krtinjake paljivim posmatranjem, pregledanjem zemljita i iskopavanjem. Stavite
zamku u ravan tunel na dubinu 15-20 cm.
Pregledajte zamku barem jednom dnevno.
Ako se krtica ne uhvati u roku od etiri
dana, premestite zamku u drugi tunel. Krtice je mogue oterati na neko vreme uz
pomo jakih, odbojnih mirisa ili sprave koja stvara vibracije u tunelima.

kRUkina BUva

Psylla pyricola
Odrasle jedinke ove tetoine zimu provode na granama i izdancima. Jaja polau
u aprilu na ogranke i izdanke. Nekoliko
sedmica kasnije legu se nimfe (mladi) koje
su narandaste ili ruiaste s ruiastim
(crvenim) oima. Hrane se pupoljcima i liem. Svake godine izlegu se tri generacije.
OSETLJIVE BILJKE Kruka i veliki broj
razliitih vrsta drvea i bunova.
SIMPTOMI Oteeno lie i pupoljci na
prolee. Leti se na drveu pojavljuje velika
koliina smole i aava plesan. teta na
pupoljcima koji se formiraju krajem leta
smanjuje prinos sledee godine. Velika najezda uzrokuje prerano opadanje lia.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Oreite i
spalite najvie zahvaene izdanke. Gajite
cvee koje privlai grabljivice, na primer
brati i razliak.

kRvava va

Eriosoma lanigerum
Ova mala smea va ivi u kolonijama
na stablu i granama, zatiena belom sup-

ORGANSKA BATA

stancom koja lii na vunu. Najupadljivija je


krajem prolea i poetkom leta, ali ima je
cele godine. Mlade vai zimu provode u
pukotinama u kori i u galama.
OSETLJIVE BILJKE Jabuka, dunjarica,
glog, ukrasna divlja jabuka, vatreni trn i
druge srodne biljke
SIMPTOMI Lie i plodovi se deformiu;
na granama mogu da se pojave gale. Kroz
oteenja na kori ulaze bolesti koje izazivaju suenje.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE vrstom etkom uklonite kolonije. Odsecite i spalite
izuzetno oteene grane. Videti i Biljna va

kUnii

Oryctolagus cuniculus
ivotinje koje kopaju tunele ispod ivice
ili na slinim mestima. Hrane se nou, rano
ujutru ili kasno popodne velikim brojem
razliitih biljaka. Kuni moe da pojede 0,5
kg vegetacije dnevno i stoga brojna kolonija moe naneti veliku tetu.
OSETLJIVE BILJKE Veliki broj razliitih
vrsta plodova, povra, trava i cvea
SIMPTOMI Kunii brste mlade izdanke.
Biljke su esto pojedene sve do nivoa zemljita, a sa drvea je oglodana kora. Najvie tete poine na prolee i poetkom
leta.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Ako je brojnost velika, oko vanih biljaka podignite
ogradu za zatitu od kunia. Koristite mreu sa rupama veliine 2,5 - 3 cm. Ograda
treba da bude visoka 1 - 1,2 m, ukopana u
zemljite dodatnih 30 cm i nagnuta napolje pod uglom. Treba je dobro podupreti
stubovima i icom i stalno proveravati da
tetoine ne probue rupe u njoj. Takode,
da biste ih odbranili od kunia, okruite
biljke pokoenim bodljikavim biljem. Moete upotrebiti i elektrinu ogradu. Ima biljaka koje kunii manje vole (videti str. 159 i
173).

411

PROBLEMI S BILJKAMA, OD A DO

kUPUSna Bela Ra

Albugo candida
Gljivina bolest koja se prenosi putem
vetra, insekata i kie. Moe da miruje i
prezimi u zemljitu nekoliko meseci.
OSETLJIVE BILJKE Povre i ukrasne kupusnjae; jednogodinja korovska biljka
rusomaa
SIMPTOMI Na liu i korenu javljaju se
male glatke mrlje koje lie na kapi farbe.
Vremenom se na ovim mrljama pojavljuje
prah. Sledi deformisanje napadnutih delova ili cele biljke. esto se dovodi u vezu s
plamenjaom kupusnjaa.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Unitite zaraene biljke. Strogo se pridravajte plodoreda - najmanje tri godine, bolje etiri ili
pet godina.

kUPUSna kila

Plasmodiophora brassicae
Ovo gljivino oboljenje koje se prenosi
putem vazduha moe preiveti u zemljitu
bez odgovarajue biljke-domaina i do 20
godina. Kupusnoj kili odgovaraju jako vlani, kiseli uslovi. Manji je problem na alkalnom zemljitu u veoma toplim, suvim uslovima, kao i kod useva koji dospevaju na
prolee. Bolest se iri preko zaraenog biljnog materijala i zemljita. Lako se prenosi
preko zemljita uz pomo batenskog alata, opreme, obue i zaraenog rasada koji
ne pokazuje simptome.
OSETLJIVE BILJKE Kupusnjae; eboj,
nona frajla i iberis
SIMPTOMI Biljke klonu kad je sunan i
topao dan, ali se obino oporave nou; nekad su zakrljale, a na listovima se pojavljuju crvene pege. Na korenu se formiraju
nabrekle guke - ili jedna velika, ili nekoliko
manjih. Rast i prinos biljaka je znaajno
smanjen.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Bolest se veoma teko suzbija i stoga je posebno vano ne dozvoliti da do nje doe. Kupujte rasad od proverenih proizvoaa ili gajite
sopstveni. Odravajte plodnost zemljita i

drenau. Dodajte kre u kiselo zemljite.


Ako se javi kupusna kila, dodavanje krea
do pH vrednosti 7 moe pomoi. Sve zaraeno korenje uklonite to je pre mogue,
najbolje pre nego to guke puknu; ne
kompostirajte izvaene biljke. Zagrite zaraene biljke novom zemljom da biste ih
podstakli da formiraju novo zdravo korenje. Ako je kupusna kila ve u vaem zemljitu, gajite biljke u podignutim saksijama
s nezaraenom meavinom zemlje za gajenje u saksijama.

kUPUSna lePtiRaSta va

Aleyrodes proletella
Odrasla va veoma brzo polee kad je u
opasnosti. Mlade nimfe su pljosnati insekti
koji nepomino stoje na donjoj strani listova. Velika najezda dovodi do stvaranja
plesni na listovima koja se hvata na lepljivu medljiku koju proizvode insekti. Videti i
Bela va
OSETLJIVE BILJKE Kupusnjae
SIMPTOMI Videti Bela va. Jaja polau
na donju stranu listova od sredine maja.
Potrebno je oko pet sedmica da se razviju
odrasle jedinke. Razmnoavaju se do jeseni. Jaja i odrasle jedinke zimu provode na
biljkama domainima.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Prekinite
neprestanu najezdu uklanjajui sve ostatke zimskih kupusnjaa odmah posle berbe.
Zakopajte ih u kompostite ili prekrijte gomilom komposta pre nego to posejete
nove kupusnjae. Uklanjajte nie listove
na kojima se nalaze mlade jedinke. Brisanjem biljaka uznemiriete odrasle jedinke i poremetiti im emu ishrane. Sperite
mlazom vode vai i medljiku koju lue.
Pesticidi Insekticidni sapun. Prskajte
ga direktno na tetoine rano ujutru kad
su temperature niske i odrasle jedinke manje pokretljive. Najvie uspeha imaete
ako prskate jednom sedmino, 3-4 sedmice.

412

kUPUSna mUva

Delia radicum
Odrasle jedinke ovih leteih insekata dugake su 6 mm i lie na male obade. Polau jaja u zemljite blizu biljke-domaina,
a ponekad i na biljke. Bele larve bez nogu,
dugake 8 mm, hrane se korenom. Zimi se
uaure u zemljitu. teta je obino najvea krajem prolea i poetkom leta, ali druga, pa ak i trea generacija ovih insekata
moe da nastavi da oteuje biljke i na jesen. Rasad posaen u podignute leje, saksije i elije takoe je podloan napadu.
OSETLJIVE BILJKE Kupusnjae, ali i
srodne ukrasne biljke kao to su eboj i
nona frajla.
SIMPTOMI Mlade biljke venu i slabo
rastu, lako se vade iz zemljita. Starije biljke esto ne pokazuju nikakve simptome.
Zbog tete koju im nanese kupusna muva
korenasti usevi (rotkvice, broskva, repa
ugarnjaa), esto nisu jestivi. Larve mogu
da se nau i u kelju puparu.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Pokrijte biljke providnim plastinim pokrivaem ili
gustom mreom odmah posle setve ili saenja. Zatitite pojedinane biljke pokrivaem protiv kupusne muve (videti str. 310)
- mekim materijalom povrine 12 kvadratnih centimetara - gumenom podlogom za
tepih ili neim slinim. Posadite biljke u
malo udubljenje; u sluaju napada zagrnite ih zemljom da podstaknete nove korenove izdanke. Posadite bunasti ili patuljasti bob kao meuusev.

kUPUSna va

Brevicoryne brassicae
Odrasle jedinke ove tetoine su sivozelene i prekrivene prakastom belom pepeljastom materijom. Jaja polau na stablo i
lie kupusnjaa, gde prezime i izlegu se
na prolee. Napadaju biljke od sredine lete
nadalje, a najvea najezda je od poetka
do sredine jeseni. Videti i Biljne vai
OSETLJIVE BILJKE Kupusnjae

ORGANSKA BATA

SIMPTOMI Guste kolonije vai izazivaju


deformitet i pramenu boje lia. Ozbiljna
najezda moe da zaustavi rast i uniti vrhove izdanaka mladih biljaka.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Uklonite
zimske kupusnjae im zavrite sa berbom, najkasnije do sredine prolea. Zakopajte ostatke biljaka duboko u gomilu
komposta ili u kompostite. Redovno pregledajte mlade biljke od poetka leta do poetka jeseni i unitite sve kolonije jajaaca
ili mladih insekata.
Pesticidi Insekticidni sapun; piretrin;
ulje uljane repice

liSne BUve

Sitne tetoine koje sisaju biljni sok sa


cvetova, lia, mladih pupoljaka i izdanaka
dovodei do deformiteta biljaka. Biljke su
prekrivene lepljivom medljikom na koju se
hvata plesan. Mlade nimfe nanose najvie
tete. Nimfe su iroke i pljosnate sa izraenim zaecima krila i oima. Odrasle jedinke, dugake 2-3 mm, lie na biljne vai
s krilima; mogu da skau i lete. Videti i
Jabukina lisna buva; Lovorova lisna buva;
imirova lisna buva; Krukina buva

liSni mineRi

tetoine u obliku larvi koje bue tunele


u liu i prave karakteristine are u obliku
lavirinta. Moete da ih izgnjeite dok se
nalaze u tunelima ili da poberete zahvaeno lie. teta je vie vizuelna nego to je
ozbiljna po ivot biljke, osim na lisnatim
usevima.

livaDSka PenUa

Philaenus spumarius
Ova tetoina koja se hrani biljnim sokovima postoji u raznim bojama, od ute do
zelenkasto-smee. Zatupastog, klinastog
oblika s velikim oima, raste do 6 mm duine. Odrasle jedinke skau kad ih neko
uznemiri. Mlade nimfe nalaze se na stablu

413

PROBLEMI S BILJKAMA, OD A DO

biljaka i prekrivene su karakteristinom


penom - pljuvakom radi zatite.
OSETLJIVE BILJKE Rua i rumarin;
brojne biljke koje se gaje na otvorenom i u
zatienom prostoru.
SIMPTOMI Mladi izdanci esto su deformisani i venu. Cvet moe da bude oteen.
Ako je ima mnogo, bela pena biljci kvari
izgled.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE teta je retko problem. Pena i nimfe mogu da se uklone vodom pod jakim pritiskom.

lOvOROva liSna BUva

Trioza alacris
Odrasle jedinke ove tetoine zimu provode u uvijenom lovorovom liu i biljnim
ostacima oko biljke. Hrane se mladim izdancima na prolee. Godinje se pojavi
jedna do dve generacije.
OSETLJIVE BILJKE Lovor, naroito biljke
starije od pet godina.
SIMPTOMI Lie se kovrda, potom poprima svetliju boju, zadebljalo je i prekriveno plikovima. Ako je najezda velika, lie
se esto sui i opada, a izdanci venu. Na
povrini je upadljiva lepljiva medljika na
kojoj se stvara crna plesan.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Uklanjajte,
orezujte i skupljajte zaraene listove.

lUkOva mUva

Delia antiqua
Odrasle jedinke ove tetoine izlaze iz
aura u maju posle zime provedene u
zemljitu. Jaja polau na mlado lie, stablo ili zemljite blizu biljaka. Bele larve dugake do 8 mm hrane se stablom, korenom i lukovicama 2 do 3 sedmice pre nego
to se uaure. Godinje ima tri do etiri
generacije.
OSETLJIVE BILJKE Crni luk; kao i kozjak, beli luk i praziluk
SIMPTOMI Mlade biljke venu, lie i
stablo starijih biljaka postaje meko i truli.
Larve bue lukovice koje potom trule. Napad je najintenzivniji od poetka do sredi-

ne leta. teta se moe pomeati s korenovim nematodama i belom trulei.


PREVENCIJA I SUZBIJANJE Prekrijte biljke odmah posle setve ili sadenja pokrivaem za redove ili gustom mreom. Uklonite zaraene biljke im otkrijete lukovu muvu. Primenjujte plodored i zemljite riljajte
zimi da biste izvukli larve nadohvat grabljivicama.

lUPinina va

Macrosiphum albifrons
Velika, svetla, sivoplava va, dugaka do
5 mm, votanog izgleda. Zimu provodi na
odraslim lupinama (vujak). Videti i Biljne
vai
OSETLJIVE BILJKE Zeljasta i drvenasta
lupina
SIMPTOMI Velike kolonije pojavljuju se
krajem prolea i leti, na vrhovima biljaka i
na donjoj strani listova. Vrhovi cvetova su
deformisani i moe doi do uvenua biljke.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Redovno
pregledajte biljke krajem prolea i leti. Uklonite zaraene biljke i unitite vai.

ljiljanOva BUBa

Lilioceris lilii
Odrasle bube su jarko crvene, dugake
do 8 mm. Larve su im crvenkastoute, grbave i prekrivene crnom sluzi. Odrasle jedinke zimu provode u zemljitu i prelaze
na biljke poetkom prolea. U roku od nekoliko meseci svaka enka moe da poloi
200-300 jaja na lie i stablo. Larve se legu posle deset dana i potom se hrane mesec dana pre nego to se uaure u zemljitu. Svake godine javlja se samo jedna generacija.
OSETLJIVE BILJKE Ljiljan, naroito beli
ljiljan; takoe carska kruna, solomonov
peat.
SIMPTOMI I odrasle jedinke i larve hrane se liem, stablom i semenom i u stanju su da desetkuju biljke. tetu najee
nanose od aprila do septembra.

414

PREVENCIJA I SUZBIJANJE Od sredine


prolea redovno pregledajte biljke. Uklonite i unitite sve bube, jaja i larve im ih
spazite.

ljUBiaSta tRUle kORena

Helkobasidion purpureum
Gljivino oboljenje koje se moe zadrati u zemljitu mnogo godina bez biljke domaina. Kiselo zemljite i temperatura oko
15C pogoduje irenju ove bolesti.
OSETLJIVE BILJKE Cvekla, argarepa,
patrnak, broskva i repa; takoe izaziva
ozbiljnu trule korena pargle, celera liara, ratana i mnogih ukrasnih biljaka. Moe
napasti i povre koje se uva na gomilama
ili u jamama.
SIMPTOMI esto oboljenje koje se javlja
u celoj Evropi, mada je rede u hladnim regionima i u kotskoj. Tamno-ljubiaste trake sa tamnim pegama pojavljuju se na korenu i krtolama. Moe se pojaviti i vunasta
masa na koju se lepi zemljite. Koren truli.
Nadzemni delovi biljke su zakrljali i ute.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Uklonite zaraene biljke pre nego to se raspadnu u
zemljitu. Spalite zaraeno korenje. Ne
kompostirajte zaraen biljni materijal. Poboljajte drenau. Ne gajite korenaste
useve na istom mestu barem etiri godine.

malinina BUBa

Byturus tomentosus
ukasto-smee larve, dugake 6-8
mm, mogu se nai u zrelim plodovima.
Odrasle jedinke, sitne smee bube dugake 3-4 mm, zimu provode u zemljitu, blizu biljke-domaina. Izlaze na prolee da bi
se hranile cvetom jabuke i gloga i drugih
biljaka iz familije rua, a potom se u vreme
cvetanja sele na cvet maline, crvene kupine i kupine. Jaja polau leti u cvetove; larve se hrane oko mesec dana pre nego to
se uaure u zemljitu. Godinje se javlja
samo jedna generacija.
OSETLJIVE BILJKE Crvena kupina, malina, kupina i srodne hibridne sorte

ORGANSKA BATA

SIMPTOMI Larve se hrane plodom koji


se razvija, usled ega su bobice mestimino osuene i tvrde.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Ako naete
larve u plodu krajem sezone uklonite mal
i prekopajte lagano povrinski sloj zemljita oko stabljika. Ako gajite bobiasto voe
ispod mree, uklonite je poto plod sazri
da biste omoguili pristup pticama, ili dovedite kokoke. Krajem godine posecite
stabljike do povrine zemljita. To bi trebalo da suzbije ovu tetoinu, iako ete
izgubiti godinji rod.

meDna gljiva

Armillaria spp.
Medna gljiva preteno ivi na mrtvim
panjevima. Siri se na zdravo drvee preko
spiralnih izraslina, iako do zaraze moe doi i u kontaktu s korenom. Retko dolazi do
infekcije putem spora gljiva (videti sliku na
str. 88). Ima mnogo vrsta ovih gljiva i ne
nanose sve tetu biljkama.
OSETLJIVE BILJKE Veliki broj drvea,
sve voke, grmovi i drvenaste penjaice.
Naroito su podlone breza, dunjarica, ribizla, ljiljan, bor, kalina, vrba i visterija.
SIMPTOMI Prvi simptomi ukljuuju uvenue lisnatih grana ili nepojavljivanje listova na prolee. Biljka moe brzo uvenuti, ili
vene 1 po nekoliko godina. Ako skinete koru zaraene biljke blizu korena ili osnove
stabla pronai ete tanak sloj svetle gljivine izrasline koja mirie na peurke. Ispod
kore i u zemljitu oko osnove stabla pronai ete dugake, crne, spiralne izrasline.
Izmeu jula i decembra nekad se mogu
pojaviti skupine peuraka boje meda. Mlado drvee podlonije je napadu.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Na mestu
gde se javljala medna gljiva trudite se da
gajite donekle otporne biljke: bambus, japanska dunja, klematis, ruj, heba, pasiflora, tisa, bukva, hrast i katalpa. Jake biljke
su manje podlone. Uklonite zaraene biljke i to vei deo njihovog korena.

415

PROBLEMI S BILJKAMA, OD A DO

mOkRiCa

Armadillidium vulgare, Oniscus asellus,


Porcellio scaber i druge spp.
Kopneni zglavkar dugaak do 2 cm srednjesive do tamnosive boje, vrstog segmentiranog tela. Mlade jedinke su svetlije
boje, u zavisnosti od starosti, i mnogo manje. Danju se kriju ispod kutija, saksija,
kamenja i ubreta, dok nou izlaze da se
hrane. Odrasle enke polau do 20 jaja i
uvaju ih u torbama. Mladi se razmile na
sve strane i hrane se oko godinu dana pre
nego to dostignu punu zrelost.
OSETLJIVE BILJKE Rasad i mlade biljke
SIMPTOMI Glavni izvor hrane su im osueni ili truli biljni ostaci, a ne ive biljke.
Meutim, nekad se hrane mladim biljkama
na povrini zemljita.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Ova tetoina je toliko rairena da ju je nemogue
suzbiti, a nije ni potrebno, osim u stakleniku i u ramovima u kojima se na prolee
gaje mlade biljke iz semena. Velike kolonije moete unititi ako ih prelijete kljualom
vodom. Preivele jedinke suzbijte tako to
ete staviti mamce od mekinja, osuene
krvi, kuvanog krompira, ribanog sira ili eera ispod drvene daske ili kutije, ili na neko drugo mrano mesto. Pokupite bube i
unitite ih. Oistite staklenik od biljnih ostataka. Ne malirajte osetljive mlade biljke.

mRavi

Lasius i Myrmica spp.


Ovi crveni, ukasto-smei ili crni insekti imaju jasno izraenu glavu, toraks i abdomen. ive u kolonijama u cvetnim lejama, na travnjacima, u gomilama komposta
i saksijama. Mravi su pre napasti nego tetoine.
OSETLJIVE BILJKE Ne postoje
SIMPTOMI Mravi retko kad oteuju biljke direktno, ali njihova aktivnost moe
ugroziti razvoj biljke i poveati tetu koju
prouzrokuju druge tetoine. Tuneli koje
prave mravi mogu ugroziti koren i izazvati

uvenue biljke. Neki mravi na travnjacima


iznad mravinjaka gomilaju zemlju, to naruava izgled i oteava kretanje. Ponekad
kradu seme, naroito ono koje sadri visok
procenat ulja. Mnogi se hrane medljikom
koju lue biljne vai i drugi insekti. Mravi
ponekad pripitomljavaju te tetoine, vode ih sa sobom i tite od grabljivica.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Mrave je
skoro nemogue unititi i stoga je najbolje
drati ih pod kontrolom tamo gde prave
tetu. Masne trake ili lepljiva farba koja se
stavlja na stablo voaka mogu spreiti
mrave da se penju po drveu, bunju ili
stakleniku. Kolonije koje vam prave probleme na otvorenom dobro polijte hladnom
ili kljualom vodom. Mravinjak moete isprati vodom iz saksije.
Pesticidi Piretrin; proizvodi na bazi biljnog ulja

neDOStatak azOta

Sve vrste povra osim mahunarki, koje


vezuju azot, osetljive su na ovaj poremeaj, kao i jabuka, ljiva, ribizla i mnoge
druge biljke.
SIMPTOMI Biljke slabo rastu; lie je
bledozeleno, dok u nekim sluajevima, na
primer kod kupusnjaa, ima ute, crvene ili
ljubiaste mrlje. Simptomi se prvo javljaju
na niem liu. Cvetanje i tormiranje ploda
moe da bude umanjeno ili odloeno.
UZROCI Nedostatak azota u zemljitu.
Mogu je na svakoj vrsti zemljita, ali je
verovatniji na lakom zemljitu siromanom
organskim materijama, u podnebljima sa
mnogo padavina. Hladno vreme, naroito
poetkom sezone, moe da izazove privremeni nedostatak. Dodavanje isitnjenog drveta i slinog drvenastog materijala moe
prouzrokovati krau azota - kad organizmi u zemljitu poiste sav azot da bi lake
razgradili drvenasti materijal.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Poboljajte
nivo organskih materija u zemljitu. Zimi
gajite zelenino ubrivo, kao to je ozima
ra, da biste smanjili gubitak azota iz zemljita. Gajite zelenino ubrivo koje oboga-

416

uje zemljite azotom, na primer grahoricu. Obogatite zemljite kompostiranim zelenim otpadom i dubnvom ivotinjskog porekla. Malirajte biljke pokoenom travom.
Obogatite zemljite organskim ubrivom
bogatim azotom.

neDOStatak BORa

Korenasti usevi najosetljiviji su na ovaj


poremeaj; takoe kupus, karfiol, celer,
graak, kruka, jagoda i karanfil.
SIMPTOMI Vrni pupoljci venu, biljke su
bunaste i zakrljale.
Cvekla - na korenu se pojavljuju nekrozne pege; moe izazvati smeu trule iznutra.
Kupus - deformisani listovi; delovi korena su uplji.
Karfiol - cvetne glavice slabo rastu i na
njima se pojavljuju smee mrlje. Stablo,
lisna drka i lisne ile postaju hrapave.
Celer liar - zadebljala lisna drka puca
po povrini; unutranje tkivo postaje crvenkastosmee.
Kruka - u mesu plodova formiraju se
tvrde smee pege; nekad se deformie.
Novi izdanci ponekad venu na prolee.
Broskva i repa ugarnjaa - u unutranjosti donjeg dela korena formiraju se smee
ili sive zone, esto u koncentrinim krugovima.
Jagoda - zakrljale biljke. Sitni listovi,
uti i naborani pri vrhu. Plodovi mali i bledi, formiraju struk blizu peteljke.
UZROCI Nedostatak u zemljitu je veoma redak; moe da se desi kad je podloga
od granita koji sadri malo bora. Uzrok
nastaje i usled ispiranja lakog zemljita
posle velikih kia, preteranog dodavanja
krea/visoke pH vrednosti i izuzetno suvog
zemljita.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Poboljajte
zadravanje vlage lakog zemljita. Izmerite pH vrednost pre nego to dodate kre;
odravajte pH vrednost ispod 7. Umeajte
grabuljama boraks u zemljite, 35 g po
metru kvadratnom. Kruke prskajte folijar-

ORGANSKA BATA

nim prskanjem (preko lista): 70 g boraksa


na 22 litara vode.

neDOStatak FOSFORa

Sve biljke su podlone ovom ne tako


estom poremeaju.
SIMPTOMI Slab rast. Lie postaje plaviasto-zeleno s ljubiastim mrljama, ali ne
uti. Plodovi su sitni i zeleni, kiselog ukusa.
Ovaj poremeaj nije lako ustanoviti i moe
da se pomea sa simptomima koji nastaju
usled sue, oteenja korena i nedostatka
azota.
UZROK Zemljite samo po sebi moe biti
siromano fosforom - naroito kiselo zemljite, zemljite s malo krenjaka, kao i
zemljite u oblastima s mnogo padavina.
Hladno vreme moe izazvati privremeni
nedostatak.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Obogatite
zemljite organskim izvorima fosfora kao
to su fosfatni kamen ili kosti.

neDOStatak gvOa

Poznat i kao hloroza koju izaziva kre.


Simptomi su veoma slini kao kod nedostatka magnezijuma i esto se javljaju zajedno.
OSETLJIVE BILJKE Kruka, malina; biljke koje vole kiselo zemljite, na primer
kamelija, azaleja na alkalnom zemljitu, ali
moe da se javi kod svih vrsta biljaka.
SIMPTOMI Lie dobija utu i smeu boju po ivicama a potom i du ila (videti str.
87). Mlado lie moe sasvim da pouti ili
pobeli i potpuno izgubi zelene delove. Kvalitet i kvantitet ploda su loi.
UZROCI Prevelika pH vrednost zemljita
kod biljaka koje vole kiselu sredinu. Prevlaeno zemljite. Preterana upotreba fosfata.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Gajite biljke
kojima odgovaraju uslovi zemljita. Dodajte dobro zgorelo ubrivo ili kompost.

417

PROBLEMI S BILJKAMA, OD A DO

neDOStatak kalCijUma

Poremeaj do kog esto dolazi na kiselom zemljitu i kod biljaka koje se gaje u
posudama i nemaju dovoljno vlage.
SIMPTOMI Kovrdavost mladih listova ili
vrhova izdanaka, slab rast. Jabuka dobije
gorku pegavost. Kora ploda je pegava; u
mesu se javljaju smee take gorkog ukusa. Naroito su ugroeni veliki plodovi.
Simptomi mogu da se jave i dok se voke
uvaju.
Kelj pupar i kupus dobiju smeu unutranjost.
argarepa - udubljenja. Ovalne pege
na korenu postaju pukotine i rupe. Koren
mogu da napadnu drugi organizmi i prouzrokuju truljenje.
Celer liar - centralno lie poinje da
crni, biljke su zakrljale.
Paradajz, paprika - trule vrha ploda
(videti sliku, str. 86). Tamno-smee/crne
mrlje pojavljuju se kod peteljke ploda. Ne
moraju svi plodovi na istoj grani da budu
pogoeni.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Pravi nedostatak kalcijuma je redak, mada moe da se
javi na kiselom zemljitu. Simptomi su vie
posledica prekida u snabdevanju kalcijumom. Do toga moe da doe zbog nedostatka vode, to usporava prenos kalcijuma
do biljke i zbog preterane upotrebe kalijuma u ubrivu bogatom magnezijumom. Po
potrebi, dodajte kre kiselom zemljitu do
pH vrednosti 6,5. Dodajte organske materije zemljitu kako biste odrali uslove koji
omoguavaju stalno snabdevanje vodom
cele godine. Nikad ne dopustite da se
zemljite u posudama isui.

neDOStatak kalijUma

Poremeaj poznat i kao deficit kalijuma


izazvan manjkom ovog elementa u zemljitu. Do njega najee dolazi na lakom,
peskovitom zemljitu, kao i na zemljitu s
niskim sadrajem gline ili visokim sadrajem treseta.

OSETLJIVE BILJKE Krompir, paradajz,


jabuka, ribizla, kruka i druge jestive i ukrasne plodonosne biljke
SIMPTOMI Smea pale na vrhu i ivicama listova koji poinju da se uvijaju. Na
donjoj strani listova mogu da se pojave
ljubiasto-smee pege. Slabo cvetanje i
rod. Biljke su podlonije uticaju mraza i
bolestima.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Poboljajte
strukturu zemljita. Da bi se zemljite obogatilo kalijumom mogu da se koriste kalijumova ubriva na biljnoj osnovi, hranivo
od morskih algi, lie gaveza i teni gavez.
Dodajte zemljitu zgorelo ubrivo koje je
stajalo ispod pokrivaa ili kompost. U kompost dodajte pepeo od drveta koji ima
visok nivo kalijuma. Ne dodajite ga direktno u zemljite jer je rastvorljiv.

neDOStatak magnezijUma

Poremeaj koji najvie pogaa krompir,


paradajz, crnu ribizlu, jabuku, ogrozd, malinu i hrizantemu.
SIMPTOMI Simptomi se najpre javljaju
na starijem Uu, a kasnije se ire i na
mlado. Listovi poprimaju utu (ponekad
crvenu, ljubiastu ili smeu) boju izmeu
ila i oko ivica, dok ile ostaju zelene.
UZROCI Kiselo zemljite. Jaka kia lako
ispira magnezijum iz lakog zemljita. Preterana upotreba ubriva bogatih kalijumom moe da sprei biljke da uzimaju
magnezijum iz zemljita.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Da bi se
efekti odmah osetili, posle cvetanja prihranjujte lie svake druge sedmice magnezijum-sulfatom (200 g na 10 litara). Smanjite upotrebu kalijumovih ubriva. Tretirajte
zemljite dolomitskim krenjakom (ako je
previe kiselo).

neDOStatak mangana

Poremeaj koji najvie pogaa pasulj,


graak, crni luk, jabuku, vinju, trenju i
malinu. Videti i Nedostatak gvoa

418

SIMPTOMI Lie uti, dok najmanje ile


ostaju zelene formirajui are na listu.
Simptomi se najpre javljaju na najmlaim
listovima, mada biljka moe da prevazide
problem pa je tada ovo lie manje ugroeno. Po povrini lista pojavljuju se smee
pege. Najugroeniji listovi postaju smei i
sue se.
UZROCI Najee se javlja na zemljitu
ija je pH vrednost vea od 7,5, kao i na
zemljitu s loom drenaom i velikom koliinom organskih materija.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Gajite biljke
kojima odgovaraju uslovi postojeeg zemljita. Poboljajte strukturu zemljita.

neDOStatak mineRala

Nije pametno da tretirate zemljite zbog


nedostatka minerala ako niste sasvim sigurni da ovaj problem postoji jer to moe
pogorati situaciju. Simptomi nedostatka
minerala esto se javljaju zbog prevelikog
dodavanja krea, preterane upotrebe ubriva ili loe strukture zemljita - pre nego
zbog stvarnog nedostatka minerala. Hladno vreme, sua i previe vode takoe mogu da izazovu privremeni nedostatak. Pravi nedostatak minerala je veoma redak. Da
bi se on precizno ustanovio obino je potrebna analiza biljaka i zemljita. Videti i
Nedostatak bora, kalcijuma, gvoa, kalijuma, fosfora, azota, magnezijuma i mangana.

nekROza kORe liaRa

Nectria cinnabarina
Ovo gljivino oboljenje obino napada
bolesno drvo ili drvo koje umire. Biljke koje
su oteene usled mraza, imaju oteenja
na kori ili ive u vlanim uslovima u dubokoj travi na prolee, podlonije su od drugih.
OSETLJIVE BILJKE Svo listopadno drvee i grmovi
SIMPTOMI Prvi simptomi javljaju se na
prolee. Iznad mesta gde je bolest ula,
gde se mogu videti smei pritevi veliine

ORGANSKA BATA

glave iode, dolazi do uvenua i suenja


kore. Jedna ili vie grana mogu uvenuti.
Na mrtvim granama pojavljuju se ruiasti
ili crveni pritevi (videti str. 158).
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Orezujte drvee i ivicu samo kad je suvo vreme. Odsecite sve zaraene grane im ih opazite i
spalite orezani materijal. Dezinfikujte batenski alat. Uklonite jako zaraene grmove.

nematODe

Crvi mikroskopske veliine, nevidljivi golim okom. Neki su tetoine na biljkama,


dok su drugi korisni jer napadaju pueve
golae i larve iaka i drugih tetoina.
Videti i Cistolike nematode krompira

nezametanje PlODOva

Poremeaj do kojeg dolazi najee kod


voa, bundeva i pasulja.
SIMPTOMI Biljke ne formiraju plod, ili je
rod veoma mali. Plod maline i jagode je
deformisan i mestimino suv. Biljka se inae normalno razvija.
UZROCI Mraz u vreme cvetanja. Nedostatak odgovarajueg opraivaa u blizini
(jabuka i kruka). Nedostatak cvetova
zbog neadekvatnog orezivanja. Muki cvetovi se ne otvaraju u isto vreme kad i enski (kod tikviastog povra). Loi vremenski uslovi u vreme cvetanja koji spreavaju insekte da oprae cvet. Suvo zemljite.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Pronaite
uzrok i ako je mogue uklonite ga.

OBini kaRanFiliev
Savija

Cacoecimorpha pronubana
Odrasle jedinke su sitni, bledi, sivkasti
insekti s bakarnim zadnjim krilima. Gusenice su male, svetlozelene, dugake oko
1,8 mm. Kad ih neto uznemiri poinju da
se uvijaju unazad sve dok ne padnu ostajui da vise na svilenkastoj niti. Godinje
se javlja nekoliko generacija i gusenice se

PROBLEMI S BILJKAMA, OD A DO

u zatienom prostoru mogu nai u bilo


koje doba godine. Izmeu listova predu
mreu u kojoj se potom uaure.
OSETLJIVE BILJKE Veliki broj bunastih
i zeljastih biljaka, i u zatienom prostoru i
na otvorenom.
SIMPTOMI Izmeu listova spojenih svilenkastom mreom mogu se nai gusenice
kako se hrane. Hrane se povrinskim slojem listova usled ega se lie sui i uti.
Moe doi do oteenja pupoljaka i cvetova.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Unitite gusenice i uklonite upredeno lie.

OBini PaUinaR

Tetranychus urticae
Ova sitna tetoina, dugaka do 0,5
mm, samo tokom jeseni i zime poprima crvenu boju. Poznata je i pod nazivom koprivin pregalj. Vei deo godine je svetlozelen
ili ut s dve tamne pege na leima. Odgovaraju mu topli, suvi uslovi a razmnoava se za samo 8 dana na temperaturi od
26C. Pauinar zimu provodi u hibernaciji
u pukotinama i udubljenjima, ostacima
opalog lia i prua. U stakleniku se razmnoava ele godine ako je temperatura
iznad 12C.
OSETLJIVE BILJKE Veliki broj razliitih
vrsta staklenikih i kunih biljaka. Kad je
vrue, suvo vreme, privlae ga i biljke na
otvorenom: jagoda, breskva, vinova loza,
krastavac, boranija, pasulj, patlidan, karanfil, fuksija i nedirak.
SIMPTOMI U poetku se na listovima pojavljuju sitne pege. Kako se napad nastavlja lie poprima bronzanu boju, vene i
sui se. Pojavljuje se fina, tanka mrea
izmeu biljnih delova ili s donje strane listova. Uz pomo lupe na donjoj strani listova mogu da se vide pauinar i jaja koja tu
polae. U hladnom stakleniku najvea najezda pauinara je od juna do septembra,
ali esto su aktivni ele godine.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Ako je potrebno, prskajte biljke sitnim kapima vode

419

dva puta dnevno. Trudite se da sve biljke


imaju najbolje mogue uslove za rast.
Pauinar moe naneti veliku tetu biljkama u saksiji ili izuzetno bujnim biljkama,
kao i onim koje se gaje u loim, vruim i
suvim uslovima. Unitite veoma zaraene
biljke. Na prolee oistite i izribajte plastenik. Za pukotine i udubljenja koristite vodu
pod jakim pritiskom.
Bioloke mere U zatienom prostoru i
u toplini uslovima na otvorenom koristite
grinju grabljivicu Phytoseiulus persimilis;
optimalna temperatura 18-24C.
Pesticidi Insekticidni sapun; ulje uljane
repice

OBOljenje mlaDOg RaSaDa

Tani uzroci jo nisu poznati. Verovatno


su odgovorne nematode i gljivina oboljenja iz zemljita. Smatra se da se brojnost
ovih organizama poveava proporcionalno
veliini ili starosti biljke i da mogu da opstanu s jakim drvenastim korenovim sistemom starijih biljaka, ali mlade biljke s mekim korenovim tkivom ne mogu da podnesu veliki broj ovih organizama u zemljitu.
OSETLJIVE BILJKE Trenja, vinja, rua,
ljubiica, letnji zvezdan, jabuka, breskva,
kruka, ljiva i jagoda.
SIMPTOMI Simptomi se javljaju kad se
mlada biljka posadi na mesto gde je pre
toga bila srodna biljka. Prve godine nova
biljka sporo raste. Korenov sistem je slab i
deava se da pone da tamni. esto ne
uspe da se primi.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Trudite se da
ne sadite biljke podlone oboljenju na
mesto gde je pre toga bila ista ili srodna
biljka. Ako ipak morate da posadite biljku
na isto mesto, iskopajte veliku rupu i zamenite zemlju sveim zemljitem sa mesta
gde nisu uzgajane osetljive biljke. Biljke
koje se gaje u velikim kontejnerima i presauju se s velikim slojem zemljita oko
razvijenog korena imaju vie anse da
opstanu.

420

OSa

Paravespula vulgaris i P. germanica


Odrasle jedinke ove tetoine imaju krila, upadljive ute i crne are a dugake su
do 2 cm. Prave velika gnezda teksture sline papiru u rupama u zemljitu, zidovima,
zgradama i gomilama komposta. Poetkom godine ose su korisne grabljivice koje
hrane svoje mlade gusenicama i drugim
tetoinama. Veina osa ugine na jesen od
mraza. Matica zimu provodi na suvom zatienom mestu kao to su spoljne prostorije i upe, ili ispod kore drvea.
OSETLJIVE BILJKE Zreli plodovi jabuke,
kruke, vinove loze, breskve i ljive.
SIMPTOMI Rupe u zrelim plodovima na
leto i poetkom jeseni koje obino pogoravaju tetu izazvanu drugim faktorima.
esto oteuju koren georgina, a kad je
suvo vreme sleu na mahune pasulja struui ih svojim usnim aparatom.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Ako je mogue, ne dirajte ih. Zatitite plodove kesama od muslina, najlonskim navlakama ili
neim drugim. Ako je neophodno, unitite
gnezda koja ste pronali, osim ako ste
alergini na ujed ose. Gnezda je najbolje
unitavati kad padne mrak. Strogo vodite
rauna o bezbednosti; sklonite decu i kune ljubimce na udaljeno mesto. Morate
nositi punu zatitnu opremu koja prekriva
svaki deo tela. Ako gnezdo visi u vazduhu,
sruite ga u plastinu vreu. Dobro je uveite i stavite u zamrziva gde e ose uginuti. Gnezda koja se nalaze u zemljitu ili
gomili komposta moete da unitite tako
to ete ih pokriti staklenom posudom i
potom je pritiskati da uroni u zemljite i
zablindira gnezdo. Posle nekoliko sedmica
ose e uginuti od gladi. Najsigurnije je da
pozovete strunjaka za suzbijanje tetoina. Zamolite ga da koristi sapun ili piretrin,
umesto karbamata ili organofosfatnog
insekticida.

ORGANSKA BATA

OSa OgROzDa

Nematus ribesii
Larve ove tetoine su zelene s crnim
pegama i sjajnom crnom glavom, dugake
do 3 cm kad sasvim porastu. Jaja su zelenkasta/bela, dugaka oko 1 mm i tetoine
ih polau na donju stranu lia uz glavnu
ilu, obino nisko, u sredinjem delu biljke.
Godinje se izlegu dve do tri generacije, a
tetu poinju da nanose u aprilu ili maju.
Larve tree generacije zimu provode uaurene u zemljitu.
OSETLJIVE BILJKE Ogrozd, crvena i bela
ribizla
SIMPTOMI Prvi simptomi su sitne rupe u
liu koje prave mlade larve. Tek izlegle
larve hrane se u sreditu buna jednu do
dve sedmice, a potom se pomeraju ka
spoljanjosti biljke. Mogu brzo da pojedu
sve lie i ostave skelet od lisnih ila i
grana. Ukoliko se to ponovi, biljka e formirati manje plodova.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Gajite biljke
u nizu ili lepezasto da biste olakali lociranje i uklanjanje larvi. Paljivo pregledajte
bunove i traite rupice veliine glave iode sredinom prolea, od poetka do sredine leta i poetkom jeseni. Unitite sva jaja
i larve koje pronaete. Ako je najezda jaka, uklonite ceo list. Savetuje se svakodnevno pregledanje. Uklonite mal krajem
jeseni/na zimu i lagano okopajte zemlju
oko bunova.

OSa SOlOmOnOvOg Peata

Phymatocera aterrima
Larva ove tetoine je svetlosiva, naborana, sa crnom glavom, dugaka do 2 cm.
Mlade larve su ukastosive. Jaja polae
na biljke krajem prolea i poetkom leta.
Larve se hrane obema stranama listova.
Kad sasvim porastu sele se u zemljite da
se uaure.
OSETLJIVE BILJKE Solomonov peat i
druge vrste Polygonatum spp.
SIMPTOMI tetoina veoma brzo jede
lie ostavljajui samo glavnu ilu.

421

PROBLEMI S BILJKAMA, OD A DO

PREVENCIJA I SUZBIJANJE Uklonite i


unitite jaja i larve. Okopavajte biljke zimi
kako biste izvukli aure.

Pale

Poremeaj koji ugroava biljke s mekim


tkivom i dlaicama.
SIMPTOMI Listovi deluju kao da su izbeljeni ili se na njima pojavljuju svetlosmede
mrlje. Oteeni delovi esto se sue.
UZROCI Jako sunce. Pogorava se ako
se na listovima zadravaju kapi vode koje
privlae zrake sunca.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Ne kvasite
lie po jakom suncu. Podlone biljke uvek
zalivajte od dole. Obezbedite biljkama zasenjenost.

Pale izazvana vetROm

Poremeaj do kojeg dolazi kod mnogo


vrsta biljaka.
SIMPTOMI Lie tamni na strani okrenutoj prema vetru. Vrhovi i ivice listova esto
su znatno tamniji od sredine. Na povrini
jabuke i drugog voa pojavljuju se crvenkasto-smee mrlje.
UZROCI Jak vetar, naroito slan. Graevinski objekti mogu da formiraju tunel za
vetar ili izuzetno vetrovito mesto u bati.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Gajite vrste
kojima odgovara vetrovito podruje - obino su to primorske biljke, ali treba proveriti otpornost ovih vrsta kad se gaje u kopnenim ili severnim oblastima. Napravite
zaklon od vetra, prirodni ili vetaki.

Pela liStaRa

Megachile centuncularis
Mala pela koja ivi kao jedinka, svetlosmea do crna, dugaka 1 cm.
OSETLJIVE BILJKE Rua, laburnum, rododendron, ljiljan, kalina i druge ukrasne
biljke.
SIMPTOMI Ovalno, polukruno iseene
rupe po obodu listova.

PREVENCIJA I SUZBIJANJE Nije potrebno. teta je retko ozbiljna i ne utie na razvoj biljke.

PegavOSt izDanaka maline

Elsinoe veneta
Ovo gljivino oboljenje napada mlade
stabljike maline od kraja prolea do kraja
leta. Spore zimu provode na biljkama-domainima. Na plodonosnom stablu javljaju
se pukotine koje uzrokuje infekcija od
prethodnih godina.
OSETLJIVE BILJKE Malina; kupina, crvena kupina
SIMPTOMI Napada mlade izdanke. Na
drvenastim stabljikama, liu, cvetu, granama i zelenim granama pojavljuju se ljubiaste pege. Lie poinje da opada, kora
puca i nastaju ranice. Prinos se smanjuje.
Ozbiljna infekcija izaziva deformitet i suenje.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Odsecite i
spalite zaraeno stablo.
Fungicidi Deset dana nakon to se cvetovi na plodonosnom stablu otvore prskajte biljke bordovskom orbom.

PegavOSt lia eeRne


RePe

Cercospora beticola, Ramularia beticola


Ovo gljivino oboljenje zimu provodi u
ostacima zaraenih biljaka ili u semenu.
Raznosi se uz pomo kie, vetra, insekata,
alata i runo. Visoka vlanost i temperature doprinose irenju bolesti.
OSETLJIVE BILJKE Cvekla, blitva; eerna repa
SIMPTOMI Na liu se pojavljuju male
okrugle pege, bledosive u sredini i smeeljubiaste linije.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Uklanjajte
ostatke biljaka; koristite dobro klijavo seme. teta obino nije velika.
Ovo gljivino oboljenje pojavljuje se u
vidu crnih ili zelenkastih nekroznih izraslina na stablu. Divlja ljiva i trenja mogu
biti izvor zaraze.

422

PePelniCa

Erysiphe, Sphaerotheca i Podosphaera


spp.
Razliite vrste srodnih gljivica izazivaju
simptome karakteristine za pepelnicu.
Svaka vrsta napada samo odreenu grupu
biljaka. Najee se javlja kad su danju uslovi topli i suvi, a nou hladni, i posebno na
suvom zemljitu.
OSETLJIVE BILJKE Skoro sve: posebne
vrste napadaju jabuku, kajsiju, trenju,
vinju i ljivu; kupusnjae, tikve, ogrozd,
crnu ribizlu, vinovu lozu, ruu, jagodu i
malinu.
SIMPTOMI Na skoro svim delovima biljke pojavljuje se bela ili siva prainasta
skrama.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Na prolee i
krajem leta odsecite sve zaraene izdanke
ili biljke. Trudite se da biljke uvek imaju
potrebnu koliinu vode i hranljivih materija. Dobro pripremite zemljite pre saenja.
Malirajte biljke da bi zadravale vlagu. Ne
preterujte s ubrivima bogatim azotom jer
to pospeuje sadraj vode u biljkama koje
su tada podlonije bolesti. Stalno se kultiviu nove sorte donekle otporne na pepelnicu. Videti i Pepelnica jabuke
Fungicidi Sumpor. Moe otetiti mlade
listove i neke sorte ogrozda i jabuke. Proitajte uputstva pre upotrebe.

PePelniCa jaBUke

Podosphaera leucotricha
Gljivino oboljenje koje zimu provodi u
pupoljcima. Zaraeni pupoljci otvaraju se
kasnije od zdravih. Videti takoe Pepelnica.
OSETLJIVE BILJKE Jabuka; kruka, dunja, breskva, Photinia (fotinija - zimzeleni
grm) i mumula
SIMPTOMI Pepeljasti beli sloj na pupoljcima, liu i stablu. Cvetovi otpadaju; lie
je deformisano, sui se i opada. Ako se
biljka rano zarazi, na plodu se pojavljuje
pauinasta ra.

ORGANSKA BATA

PREVENCIJA I SUZBIJANJE Gajite otporne sorte. Malirajte prostor oko drvea da


se zemljite ne bi isuivalo. Zalivajte drvee u sunom periodu. Na zimu oreite zaraene grane. U prolee uklonite zaraeno
lie i grane. Prskajte ekstraktom morskih
algi da biste pospeili rast.
Fungicidi Sumpor, mada je tetan za
neke sorte. Proitajte uputstvo pre upotrebe.

PePelniCa vinOve lOze

Uncinula necator
Ovo gljivino oboljenje zimu provodi u
pupoljcima i granicama. Mladi pupoljci
najugroeniji su na prolee. Najee se
javlja kad je zemljite suvo, a vazduh oko
biljaka vlaan. Spore raznosi vetar.
OSETLJIVE BILJKE Vinova loza
SIMPTOMI Bele gljivice pojavljuju se na
mladim izdancima koji su zakrljali i beliasti. Pepelnica se moe primetiti i na donjoj strani listova. Na grozdovima se javljaju suve, smee mrlje i sive pege. Zrna
pucaju, a potom se sue i trunu. Neke sorte, kao to su kaberne sovinjon i karinjan veoma su osetljive.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Ogulite staru
koru sa stabljika vinove loze da biste otkrili mladu koru. Koristite tup no i vodite rauna da ne otetite novu povrinu. Zimi
oistite staklenik vrelom vodom i sapunom. Sperite ga istom vodom. Ostavite
ga da se osui pre nego to ga zatvorite.
Obezbedite odgovarajuu ventilaciju (to
moe zahtevati uvoenje grejanja) i vlagu,
i na otvorenom i u stakleniku. Dobro zalivajte lozu koja raste uz zid, sve dok groe
ne pone da zri. Proredite guste grane da
biste obezbedili protok vazduha.
Fungicidi Sumpor. Prilikom primene
morate voditi rauna jer mnoge sorte ne
vole sumpor. Prvo ga stavite na jedan ili
dva nia lista i saekajte 24 sata da bi
videli da li e listovi otpasti.

423

PROBLEMI S BILJKAMA, OD A DO

Plamenjaa

Bolest koju izazivaju razliite vrste srodnih gljivica koje napadaju odreene vrste
biljaka ili grupe biljaka. Obuhvataju Peronospora destructor koja napada luk; Bremia lacfucae koja napada zelenu salatu;
Peronospora sparsa koja napada ruu;
Plasmopara vificola na vinovoj lozi i Peronospora violae na ljubiici. Ove gljivice
ive u zemljitu, u ostacima biljaka i na zaraenim biljkama koje ne pokazuju uvek
simptome.
OSETLJIVE BILJKE Veliki broj razliitih
vrsta, naroito dok su mlade.
SIMPTOMI ute mrlje na gornjoj strani
lista i plesan, u vlanim uslovima, s donje
strane lista. Moe da napadne velike povrine lia i dovede do odumiranja. Crni luk
truli dok se uva. Bolest se najee javlja
u vlanim uslovima.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Gajite otporne sorte zelene salate kao to su sangria
ili mali dragulj. Ako se pojavi na crnom
luku, koristite petogodinji plodored. Poboljajte ventilaciju i cirkulaciju vazduha.
Uklonite zaraeno lie ili pojedine zaraene biljke. Ako se problem nastavi, uklonite
i unitite sve zaraene biljke. Videti Plamenjaa luka

Plamenjaa jagODe

Phytophthora fragariae var. fragariae


Spore ovog gljivinog oboljenja ulaze u
zemljite sa trulog korenja zaraenih biljaka. U zemljitu mogu da miruju najmanje
12 godina. Do infekcije zdravih korenova
dolazi u vlanim uslovima. iri se kroz zaraene biljke, a sa njih i u zemljite preko
batenskog alata i obue.
OSETLJIVE BILJKE Jagoda
SIMPTOMI Listovi dobijaju smee-ljubiastu boju. Oko ivice listova pojavljuje se
crvena linija; moe da se proiri na itav
sredinji deo lia. Biljke neravnomerno
rastu, pojedine su slabane i male. Korenov sistem je zakrljao, tamnosmee ili
crne boje, a spoljni sloj se lako skida. Kad

se koren rascepi uoava se najei simptom - sredite korena je crveno. Najvie se


primeuje na prolee i jesen, a zimi je manje izraeno.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Uvek sadite
zdrave biljke nabavljene od sigurnog proizvoaa. Trudite se da zemljite bude dobro propusno za vlagu. Gajite biljke otporne
na odreene oblike ovog oboljenja. Potraite pogodne sorte kod pouzdanog proizvoaa rasada. Ne gajite jagode na istom
mestu na kom su bile prethodnih godina;
spore miruju u zemljitu mnogo godina.

Plamenjaa kROmPiRa i
PaRaDajza

Phytophthora infestans
Ovo gljivino oboljenje zimu provodi u
zaraenim krtolama i biljkama. Biljke koje
se gaje iz krtola ostavljenih u zemljitu u
vreme vaenja est su izvor zaraze. Bolest
se brzo iri kroz useve po toplom, vlanom
vremenu. Kia spira spore sa lia i unosi
ih u zemljite gde dospevaju u krtole. Mogu da se jave i otporne spore koje preivljavaju u zemljitu - ali jo nije poznato
koliko esto se to deava.
OSETLJIVE BILJKE Krompir i paradajz
SIMPTOMI esto i ozbiljno gljivino oboljenje koje se javlja po toplom, vlanom
vremenu i brzo se iri. Krompir - tamne
mrlje po listovima, uglavnom po vrhovima
i ivicama, kao i na stablu. U vlanim uslovima na donjoj strani listova javlja se bela
plesan. Biljka moe brzo da uvene. Na zaraenim krtolama pojavljuju se tamna
udubljenja koja se sue i ovrsnu. Usled
napada bakterijske meke trulei, krtole
trule i pretvaraju se u kau neprijatnog mirisa. Paradajz - simptomi na liu slini kao
kod krompira, ali slabijeg intenziteta. Na
zelenim plodovima i stablu pojavljuju se
tamne mrlje, na zrelim plodovima ubrzo se
pojavljuje suva trule. Ovi simptomi esto
se javljaju tek nekoliko dana posle berbe.
Preko trulei se nekad javlja i beliasta
plesan.

424

PREVENCIJA I SUZBIJANJE Sadite dobar


semenski krompir od proverenog dobavljaa. Gajite otporne sorte krompira kao to
su Katahdin i Kenebek. Unitite biljke
ponikle iz prologodinjih krtola kao i samonikli krompir i paradajz ukoliko niknu na
gomili komposta i slinim mestima. Zagrnite krompir zemljom ili ga malirajte da bi
se smanjila mogunost da spore uz pomo
kie dopru do krtola. Poravnajte brazde da
spore ne bi ule u zemljite kroz pukotine.
Ako se plamenjaa pojavi na liu, odmah
unitite sve zaraene listove. Ako je napad
ozbiljan, posecite sve lie i stablo. Koristite samo dobro zgoreli kompost. Ne vadite krompir bar tri sedmice da ne biste zarazili krtole sporama prilikom vaenja. Izvadite sve krtole i nemojte ih ostavljati za
seme ako potiu od zaraene biljke a ne
uvajte ni seme zaraenog paradajza.

Plamenjaa lUka

Peronospora destructor
Gljivino oboljenje koje moe da preivi
i do 5 godina u zemljitu, kao i u ostacima
useva i zaraenim biljkama koje uvek ne
pokazuju simptome. Na primer, moe da
provede zimu u naizgled zdravom crnom
luku posejanom na jesen i potom da zarazi useve koji se sade na prolee.
OSETLJIVE BILJKE Crni luk, ljutika ili
vlasac i kozjak
SIMPTOMI Listovi dobijaju tamnosivu
boju, sue se i padaju. Skladitene lukovice trule. Bolesti najvie pogoduju hladni,
vlani uslovi.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Ako se pojavi plamenjaa luka, primenite petogodinji
plodored. Ne uvajte seme zaraenih biljaka. Prekinite krug - godinu ili dve dana ne
gajite luk koji se seje na jesen ili prolee.
Uklonite zaraene biljke im ih primetite.
Plevite korov da biste poboljali cirkulaciju
vazduha oko biljaka.

ORGANSKA BATA

PleSan

Cladosporium spp. i druge


Gljivice koje izazivaju plesan rastu na
slatkoj medljici koju lue insekti koji se
hrane biljnim sokom. Ne oteuju biljke direktno, ali runo izgledaju i blokiraju svetlost neophodnu za fotosintezu. Lie esto
opada; u ozbiljnim sluajevima biljka neretko oslabi.
OSETLJIVE BILJKE Kamelija, lovor, breza, ukrasni citrusi, lipa, hrast, ljiva, rua,
paradajz, vinova loza, vrba i mnoge druge
i na otvorenom i ispod stakla.
SIMPTOMI Na gornjoj povrini lista i
drugim delovima biljke pojavljuje se crna
ili smea izluevina. Biljke su zaraene tetoinama koje se hrane biljnim sokom kao
to su biljne vai, bele vai, titasti insekti
ili vunaste vai.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Suzbijajte
tetoine koje proizvode medljiku. Prskajte
biljke vodom ili ih briite sunerom. Plodovi su jestivi kad se opere plesan.

PleSan BOURa

Botrytis paeoniae
Poznato i kao uvenue boura, ovo gljivino oboljenje ostaje u zemljitu i moe
da preivi na zaraenim ostacima biljaka.
Odgovaraju mu vlani uslovi.
OSETLJIVE BILJKE Bour i urevak
SIMPTOMI Na stablu, u nivou zemljita,
pojavljuju se tamno-smee mrlje. Siva plesan pojavljuje se na mladim pupoljcima i
cvetovima koji poinju da tamne. Stablo
vene i klone. Cvetovi se ne otvaraju.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Sadite biljke
na veem rastojanju da biste omoguili cirkulaciju vazduha. Zaraene biljke na jesen
treba isei u nivou zemljita. Uklonite sve
ostatke obolelih biljaka. Paljivo skinite
gornji sloj zemljita oko takvih biljaka i zamenite ga novim.

425

PROBLEMI S BILJKAMA, OD A DO

POleganje RaSaDa

Rhizoctonia solani i Pythium spp.


Postoji veliki broj ovih problematinih
gljivinih oboljenja iz zemljita. Neke gljivice preivljavaju na trulim ostacima biljaka,
dok se druge zadravaju u zemljitu u vidu
spora. Veoma brzo se razmnoavaju u
hladnim, vlanim uslovima gde nema cirkulacije vazduha.
OSETLJIVE BILJKE Seme, rasad, ponici,
koren i delovi povra u nivou zemljita ili
ispod, na primer kod argarepe i celera.
Veoma brzo se iri u mladom rasadu.
SIMPTOMI Seme ne klija. Rasad napada
u nivou zemljita ili nie; stablo postaje vodeno, tamno i tanko. Ponici poleu i odumiru. Crvenkasto-smei useci javljaju se
na korenu ponika i odraslih biljaka, u poetku odmah ispod povrine zemljita.
Boni korenovi izdanci starijih biljaka odumiru. Povre kao to je krompir, porodica
tikava i pasulj mogu da se zaraze ako vlani uslovi dugo traju. To dovodi do stvaranja pauinastog belog micelijuma, a zatim
do truljenja unutranjosti povra i pretvaranja u meku vodenastu masu. Rhizoctonia takode izaziva smee mrlje na travnjacima i travi.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Pre nego to
sejete seme ili seete biljke, proverite da li
su saksije i posude sasvim iste. Koristite
sterilnu opremu za setvu. Obezbedite dobru drenau - izuzetno vlani uslovi pogoduju napadu tetoina i bolesti. Ne sadite
rasad previe gusto - dobra ventilacija je
veoma vana za smanjivanje vlage koja
pogoduje bolesti. Sejte seme na prolee
kad se zemljite dovoljno ugrejalo. Biljke
e rasti brzo i bez zastoja. Videti Plamenjaa krompira i paradajza Phytophthora spp.

PRevlaenOSt

Ovo je est poremeaj kod kunih biljaka i drugih vrsta koje se gaje u saksijama;
takoe i kod biljaka koje se gaje na slabo
oceditom zemljitu.

SIMPTOMI Lie uti, na listovima se pojavljuju suvi peati, biljka je zakrljala.


esto se pospeuje trule korena.
UZROCI Preterano zalivanje, naroito
kad je rast spor. Loa drenaa.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Prilagodite
zalivanje uslovima koji odgovaraju biljkama i godinjem dobu. Poboljajte drenau
zemljita; trudite se da i u saksijama bude
dobra drenaa. Gajite biljke kojima odgovara zemljite natopljeno vodom.

PROmRzline

Osetljive biljke najpodlonije su ovom


poremeaju. Obino i biljke otporne na
hladnou mogu da podlegnu ako jak mraz
usledi posle perioda toplog vremena koje
je podstaklo rast novih izdanaka, ili ako se,
na primer, mraz javi leti.
Ranjive su i biljke koje obasjava prvo
jutarnje sunce i brzo topi mraz.
SIMPTOMI Promrzline se javljaju nou i
mogu da otete razliite vrste biljaka koje
nisu iz iste familije. Cvetovi i pupoljci gube
boju, obino tamne. Moe se zaustaviti
formiranje ploda. Lie i stablo poprima
smeu ili crnu boju; mladi boni izdanci
obino pretrpe najveu tetu. Kora ploda
jabuke tamni, obino s kraja suprotnog od
peteljke. teta moe da se primeti tek kad
se formira plod.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE U rizinom
periodu zatitite osetljive biljke pokrivaem za redove, novinskom hartijom ili nekim drugim pokrivaem. Ojaajte biljke pre
nego to ih presadite. Osetljive biljke drite unutra dok ne proe rizik od mraza. Birajte sorte koje kasnije cvetaju. Ne sadite
osetljive biljke na mesta gde je mraz najjai, ili gde e ih obasjati prvo jutarnje
sunce.

PROPaDanje zRna gROa

Poremeaj karakteristian za vinovu


lozu.
SIMPTOMI Pojedina zrna, ili grupa zrna,
gube boju, ne razvijaju se, sparuena su i

426

vodenasta. Crno groe dobija crvenkastu


boju, a belo je prozirno. Zrna su kiselog
ukusa.
UZROCI Najverovatniji uzrok je nedovoljno ili preterano zalivanje, kao i nedostatak hranljivih materija.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Ne sadite vinovu lozu previe gusto jer e to opteretiti korenov sistem. Dobro je zalivajte, ali ne
preterujte. Poboljajte uslove zemljita
ako je potrebno. Ako primetite poremeaj
poetkom sezone uklonite smeurana zrna
i prihranite biljke tenim organskim hranivom.

PUevi

Ova stvorenja imaju upadljivu tvrdu ljuturu, u koju se uvlae kad su u opasnosti.
Kreu se uz pomo velikog, sluzavog miiavog stopala i ostavljaju za sobom karakteristian sluzav trag. Aktivni su od prolea do jeseni i danju se obino kriju ispod
ivice i na hladnim, vlanim mestima. Hrane se nou, naroito po vlanom vremenu.
Batenski pu (Helix aspersa) sa sivosmeom kuicom prenika do 3 cm najei je
meu ovim tetoinama. Puevi Cepaea
nemoralis obino nisu previe opasni. Njihova kuica ima bele, ute, sive ili ruiaste prstenove s tamnijim prugama, ili ponekad sasvim svetloutim.
OSETLJIVE BILJKE Veliki broj razliitih
biljaka
SIMPTOMI Rupe nepravilnog oblika pojavljuju se na korenu, stablu, lukovicama,
krtolama, pupoljcima, cvetovima i listovima. Biljka ne nie, a rasad je pojeden.
Najvie tete nanose nou.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Neke metode predloene za suzbijanje pueva golaa
mogu i ovde da se koriste. Ne gajite najosetljivije biljke blizu zidova, kamenja ili
gomila drveta jer se puevi esto kriju na
tim mestima.

ORGANSKA BATA

PUevi gOlai

tetoina mekog, sluzavog tela koja se


kree uz pomo sluzavog, miiavog stopala i ostavlja iza sebe karakteristian sluzav trag. Ima ih raznih boja, od ruiaste
do crne, a dugaki su do nekoliko centimetara. Neki ive i hrane se najee na
povrini zemljita, na primer sivosmei
poljski pu gola; drugi ive u zemljitu.
Danju mogu da se nau u pukotinama i
udubljenjima, ili ispod nekog zaklona na
hladnom, vlanom mestu. Nou, naroito
kad je vlano vreme, puevi golai hrane
se i puze po biljkama. Jaja polau na gomili u rupama u zemljitu. Loptastog su
oblika, mogu biti prozrana ili neprozrana, bez boje.
OSETLJIVE BILJKE Veliki broj razliitih
vrsta biljaka podloan je napadu, naroito
rasad, mlade biljke, jednogodinje i zainske viegodinje biljke. Takoe napadaju
krtole i plodove.
SIMPTOMI Na korenu, stablu, lukovicama, krtolama, pupoljcima, cvetovima, plodu i liu velikog broja biljaka pojavljuju se
rupe nepravilnog oblika. Rasad ne raste, ili
je pojeden. Najvie tete nanose nou.
Uoljivi su karakteristini tragovi od sluzi.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Ne postoji
jedan jednostavan nain za suzbijanje pueva golaa. Koristite razne tehnike da
zatitite podlone biljke, naroito dok su
mlade. Kad sejete seme, na dno rupe sipajte vodu, pa zatim suvo zemljite. Podstiite biljke da to pre proklijaju, a potom
izrastu. Bolje je da gajite krupne sadnice
ponikle u zatienom prostoru nego one
dobijene setvom direktno u zemljite. Biljke zalivajte ujutru; vlano zemljite i biljke
u veernjim asovima primamljiviji su za
pueve golae i obine pueve. Ne malirajte mlade biljke. Zatitite pojedinane
mlade biljke zvonima od plastinih flaa.
Redovno okopavajte useve da biste uklonili sluzave tragove koji drugim puevima
pokazuju put do jestivih biljaka. Zimi riljajte zemljite da biste izvukli pueve i jaja
na povrinu, gde e ih unititi vremenske

427

PROBLEMI S BILJKAMA, OD A DO

prilike i grabljivice. Gajite sorte krompira


manje podlone napadu pueva; izvadite
sve krtole krompira poetkom jeseni. Uvee skupljajte pueve golae runo i unitite ih. Koristite zamke u koje ete stavljati
pivo, mleko ili sok od groa. Trudite se da
budu podignute 2-3 cm od zemljita da ne
biste hvatali korisne bube. Oko podlonih
biljaka pospite mekinje; unitite pueve
golae koje naete u mekinjama. Stavite
lie gaveza koje e namamiti pueve golae oko osetljivih biljaka; ovo nema efekta posle sredine leta. Obezbedite neku
drugu hranu za pueve - na primer listove
zelene salate (najbolje ispod cigle ili letava
da bi ostali vlani) - kad presaujete biljke
u praznu leju. Da biste zatitili ostale biljke posadite one koje ete rtvovati, na primer kadificu. Zatitite saksije i vee biljke
bakarnim trakama. Stvorite povoljne uslove za prirodne neprijatelje pueva golaa
kao to su abe, abe krastae, tvrdokrilci
i stonoge. Kokoke e vam pomoi da oistite praznu parcelu ili staklenik od pueva
golaa.
Bioloke mere Na otvorenom i u zatienom prostoru koristite parazitske nematode Heterorhabditis megidis; minimalna
temperatura zemljita 12C.

Rak jaBUke i kRUke

Nectria galligena
Ovo gljivino oboljenje iri se uz pomo
vetra i kie i prodire u biljke kroz oteenja
na kori, lisne oiljke ili oiljke posle orezivanja. Zaraeno voe koje ostane na drveu takoe moe da bude izvor zaraze.
OSETLJIVE BILJKE Jabuka, kruka, glog
i topola. Neke sorte jabuka, na primer
koksov narandasti pipin, elstar i gala
naroito su podlone. Otpornije sorte su
bramlijeve mladice, lejn princ albert i
njutnovo udo. Ova bolest je posebno
veliki problem na izuzetno vlanom zemljitu ili u uslovima loe drenae.
SIMPTOMI Kora drveta se skuplja i puca,
esto u koncentrinim krugovima, dok
centralni deo kruga otpada.

Rak PatRnaka

Na granama se pojavljuju duboka oteenja. Oko rane mogu da se pojave ispupenja, a mlade grane esto se sue. Leti se
pojavljuju ukasti irevi, a na jesen se
ee javljaju crvene pege. Kora se nekad
raslojava. Nekontrolisana bolest moe da
prekrije celo stablo. Plodovima puca kora,
a neki se sue i ostaju mumificirani na
drvetu.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Ne gajite drvee na izrazito vlanom zemljitu ili na
glini sa loom drenaom. Poboljajte drenau. Ako bolest napadne mlado drvee,
preporuuje se da ga izvadite. Kad se drvo
primi, posejte meavinu trave sve do stabla da biste smanjili rizik zaraze zbog erozije zemljita izazvane kiom. Odsecite oteene delove drveta i zaraene grane. Blizu
drveta jabuke ne koristite topolu i glog kao
zatitu od vetra.

Rak PatRnaka

Itersonilia pastinacae, Mycocentrospora


acerina i Phoma spp.
Postoje tri tipa ovog oboljenja: crni, narandasto-smei i ljubiasti. Sva tri tipa oteuju koren. Preterano vlani uslovi pogoravaju ovo oboljenje. Crni se iri uz pomo kie sa zaraenih pega na listovima.
Spore potom ulaze u oteen koren. Bolest
moe da prodre kroz oteenja nastala delovanjem argarepine muve. Smee-narandasti tip oboljenja verovatno izazivaju
organizmi iz zemljita. Ljubiasti tip javlja
se u zemljitu s visokim nivoom organskih
materija.
OSETLJIVE BILJKE Patrnak
SIMPTOMI Crni izaziva tamne rane, esto na bonim korenovim izdancima.
Smee-narandasti izaziva smee pege
na kori, u poetku pri vrhu glavnog korena. Ljubiasti izaziva ljubiaste rane sa
smeim, vlanim ivicama.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Biljke gajite
na oceditom zemljitu. Opredelite se za otporne sorte kao stoje gladijator. Leti za-

428

grite biljke zemljitem da biste spreili


spore da dou do korena. Ostavljajte manje rastojanje izmeu biljaka kako bi formirale slabiji koren koji je manje podloan
nekim oblicima ove bolesti. Suzbijajte argarepinu muvu. Koristite plodored.

RaSCePljenje

Poremeaj koji se javlja kod kupusa, argarepe, trenje, vinje, crnog luka, patrnaka, ljive, krompira, broskve i paradajza.
SIMPTOMI Plodovi, glavice, koren i stablo pucaju, tj. rascepe se po duini.To omoguuje organizmima koji izazivaju trule ili
suenje da uu u biljku. Plod jabuke moe
postati upalj.
UZROCI Previe brz rast, naroito kad
posle jako sunog perioda padne kia, ili
se biljke zalivaju; takoe velika kolebanja
temperature vazduha.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE
Poboljajte sposobnost zemljita da uva
vlagu. Malirajte zemljite.

Ra BOBa

Uromyces viciae-fabae
Gljivino oboljenje koje se iri kad je
vlano vreme; prenose ga kia, insekti,
ivotinje i vetar. Moe da prezimi u biljnim
ostacima.
OSETLJIVE BILJKE Bob i graak
SIMPTOMI Na donjoj strani listova i na
stablu pojavljuju se narandasto-smei irevi. Simptomi su uoljivi, ali retko nanose
tetu biljkama.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Uklonite i
kompostirajte sve biljne ostatke. Da biste
spreili irenje spora trudite se da ne kvasite lie prilikom zalivanja.

Ra lUka

Puccinia allii
Gljivino oboljenje koje ivi na ostacima
useva i divljim vrstama luka. Moe se pogorati ako je zemljite bogato azotom ili
ako je nivo kalijuma nizak.

ORGANSKA BATA

OSETLJIVE BILJKE Praziluk, crni luk, vlasac, beli luk i druge vrste luka; ukrasni luk
manje je podloan.
SIMPTOMI Leti se na listovima i stablu
pojavljuju prainasti crvenkasto-narandasti irevi. Ako je napad ozbiljan listovi
e pouteti i uvenuti. Veliina biljke i prinos
se smanjuju. Kasniji usevi moda e izbei
bolest jer se opasnost smanjuje u hladnijim jesenjim uslovima. Ako je jesen blaga,
bolest nastavlja da se razvija.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Proverite nivo azota i kalijuma u zemljitu. Ako je potrebno, poboljajte drenau. Primenjujte
plodored - najmanje 3 godine, bolje 4 ili 5.
Raistite sve ostatke zaraenih biljaka.

Ra RUe

Phragmidium spp.
Spore ovog gljivinog oboljenja zimu
provode u opalom liu. Na prolee poinju da se razmnoavaju i ponovo inficiraju
grmove uz pomo vetra i kie. Spore mogu
da preive i na povrini zemljita, stablu
biljaka, ogradi, koiima i ostacima biljaka.
OSETLJIVE BILJKE Rua
SIMPTOMI U poetku se na granama, niim listovima, naroito du ila, i prologodinjim plodovima - ipcima pojavljuju
jarko-narandasti irevi. Leti se ire po
povrini niih listova izmeu lisnih ila.
Kasnije se po njima pojavljuju crne spore
koje su zapravo zimska faza bolesti. Rosa
pimpinellifolia naroito je osetljiva na ovu
bolest.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Gajite zdrave biljke na oceditom zemljitu. Da biste
poboljali cirkulaciju vazduha, orezujte
biljke. Gajite otporne sorte. Uklonite sve
ostatke zaraenih biljaka, kao i opalo lie.
Na prolee oreite delove biljke koji pokazuju znakove bolesti im se pojave. Zajedno sa zaraenim mestima, odsecite i znatno vie iznad i ispod svakog zaraenog dela biljke.

429

PROBLEMI S BILJKAMA, OD A DO

RePiCin Sjajnik

Meligethes aeneus
Odrasle jedinke ove tetoine su sitni zeleni/bronzani insekti dugaki 2-3 mm. Na
prolee i sredinom leta mogu se nai na
cveu i glavicama brokule i karfiola. U bati se esto pojavljuju u velikom broju sredinom leta selei se sa useva uljane repice.
OSETLJIVE BILJKE Mnoge ukrasne biljke
i povre; glavice brokule i karfiola
SIMPTOMI Odrasle jedinke hrane se polenom. U bati su vie napast nego tetoina, naroito na cveu. Mogu otetiti glavice brokule i karfiola.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Smestite
cvetove, kao stoje cvet ukrasnog graka,
na mrano mesto blizu prozora ili lampe.
Insekti e se sa cvea premestiti na izvor
svetlosti. Gajite brokulu i karfiol ispod guste mree (0,8 mm) ili pokrivaa, ako doe
do oteenja usled aktivnosti ove tetoine.

RiBizlina zelena va

Cryptomyzus ribis
Zelenkaste vai koje se mogu nai na
donjoj strani listova na prolee i poetkom
leta. Zimu provode kao sjajna crna jaja na
grmovima ribizle i ogrozda i legu se kad
pupoljci ponu da se otvaraju. Na leto se
sele na umski istac.
OSETLJIVE BILJKE Crvena i bela ribizla;
ree crna ribizla i ogrozd
SIMPTOMI Na prolee i poetkom leta
na listovima se pojavljuju plikovi; crveni na
crvenoj i beloj ribizli, uti na crnoj ribizli.
Simptomi ostaju i nakon to se vai premeste.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Videti Biljne
vai

Siva PegavOSt liSta


CeleRa

Septoria apiicola
Seme je glavni izvor zaraze ovim gljivinim oboljenjem. Zaraeni su ponici; bolest
se iri na druge biljke uz pomo kie.
OSETLJIVE BILJKE Celer liar; celer korenja
SIMPTOMI Smee pege s tamnijim ili
svetlijim rubom javljaju se na starijem liu. Pege se brzo ire na ostalo lie, a ponekad i na stabljike. Pege su esto brojne
i mogu da se spoje pa lie vene.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Uklonite zaraeno lie i druge biljne ostatke. Nikad
nemojte da uvate seme zaraenih biljaka.

Siva PleSan BOBa

Botrytis fabae
Ovom gljivinom oboljenju odgovaraju
vlani uslovi i gusto posaene biljke. Spore
mogu da prezime na zaraenim biljkama i
trulim biljnim ostacima. Bolest se pre razvija ako postoji nedostatak kalijuma u
zemljitu.
OSETLJIVE BILJKE Bob i konjski bob
SIMPTOMI Okrugle pege boje okolade
pojavljuju se na listu, stablu, mahunama i
omotau semena. Pege mogu da se spoje
dok sasvim crni delovi biljke ne uvenu.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Ostavite dovoljno mesta izmeu biljaka. Gajite biljke u
oceditom zemljitu. Ako je ova bolest stalna pojava, izbegavajte jesenju setvu. Bob
posejan na prolee pre e se oporaviti od
biljaka koje bolest napadne kasnije. Poveajte nivo kalijuma ako je nizak.

Siva PleSan ili Siva tRUle

Botrytis cinerea
Ova gljivica ivi na biljnim ostacima u
zemljitu. Spore se ire pomou vazdunih
struja, kie ili vode.
OSETLJIVE BILJKE Veina ivog ili osuenog biljnog materijala ukljuujui plod,
cvet i list.

430

SIMPTOMI Paperjasta sivkastobela plesan pojavljuje se na zaraenim delovima


(videti str. 87). Ako je stablo obolelo, deo
biljke iznad zaraenog mesta poutee i
poeti da vene. Na primer, cvet jagode
moe da bude zaraen, ali e se simptomi
pojaviti tek kad se formira plod.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Odravanje
higijene. Uklanjanje svih osuenih i uvelih
biljaka ili njihovih delova im se primeti da
je dolo do zaraze. Dobra cirkulacija vazduha oko biljaka. Videti i siva trule; trule
glavice luka

Siva PleSan zelene Salate

Botrytis cinerea
Spore ovog gljivinog oboljenja ive u
semenu i u zemljitu, kao i na zemljitu izmeu useva. Takoe mogu da preive na
biljnim ostacima. Brzo se ire kad su leta
vlana.
OSETLJIVE BILJKE Zelena salata
SIMPTOMI Paperjasta siva plesan pojavljuje se na listovima, a potom u osnovi biljke dolazi do narandasto-smede trulei usled ega biljka propada. Ponici ute i venu.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Ne sadite
biljke gusto. Uklonite sve biljne ostatke.
Trudite se da ne oteujete biljke i da ih
zatitite od stresa. Pre sive plesni esto se
javlja plamenjaa (videti str. 316). U stakleniku izbegavajte direktno zalivanje; ostavite vee rastojanje izmeu biljaka da biste osigurali dobar protok vazduha.

Siva tRUle PaRaDajza

Botrytis cinerea
Gljivino oboljenje esto u periodima visoke vlanosti. U hladnom stakleniku se
obino javlja krajem sezone. iri se sa listova paradajza uz pomo vode ili preko ruku, batenskog alata i obue, a zimu provodi u ostacima biljaka i korovskim biljkama. Moe se preneti i preko semena.
OSETLJIVE BILJKE Paradajz
SIMPTOMI Sitni svetli krugovi sa tamnim
mrljama u centru pojavljuju se na koi plo-

ORGANSKA BATA

da. Na listovima se mogu pojaviti svetlosmee, naborane pege, od ivice lista ka


sredini. Pege lie na plamen. Ako vlaan
period dugo traje dolazi do trulei ploda.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Smanjite
vlanost u stakleniku, poboljajte ventilaciju i podignite temperaturu. Uklonite ostatke biljaka. Ne uvajte seme zaraenih biljaka. Izbegavajte mesta gde je visoka
vlaga.

SkOiBUBa

Agriotes i Limonius spp. i druge


Skoibube su larve injaka. One su
vrste, tanke, cilindrinog oblika, dugake
2,5 cm i zlatne/ute ili narandaste/smee. Imaju tri para nogu na prednjem delu
tela. Jaja polau od poetka do sredine leta u travnjake ili na zemljite obraslo korovom, tako da larve mogu da se hrane i do
pet godina. Poto ne vole nikakvo ometanje, obino mogu da se nau na travnatim
povrinama i na tek raienom zemljitu.
OSETLJIVE BILJKE Krompir, jagoda, kupusnjae, pasulj, cvekla, argarepa, zelena
salata, crni luk i paradajz; takoe ukrasne
biljke ukljuujui anemonu, karanfil, georginu, gladiolu i jagorevinu.
SIMPTOMI Napadaju koren, rizome, krtole i stablo mnogih biljaka, najvie na
prolee i jesen, ali teta moe da nastane
tokom cele godine. Na krompiru se vide
ulazne rupice prenika 2-3 mm, a kad se
krtola presee moe da se zapazi mrea
tunela. Ove rupice kasnije poveavaju puevi golai ili stonoge.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE teta je najvea na tek obraenom zemljitu. Zimi riljajte zemljite da biste izvukli larve na povrinu gde e posluiti kao hrana pticama
i drugim grabljivicama. Da biste smanjili
tetu, izvadite sve krtole krompira poetkom jeseni. U stakleniku napravite bodljikave krtole i koren argarepe i stavite ih u
zemljite za hvatanje skocibuba. Redovno
skidajte tetoine i unitavajte ih. Ako u
kompostu koji ste sami pravili ima skoibuba, izloite ga pticama i drugim grablji-

431

PROBLEMI S BILJKAMA, OD A DO

vicama pre upotrebe. Gajite slaicu kao


zelenino ubrivo na zaraenom zemljitu.
Smatra se da ona ubrzava ivotni ciklus
skoibuba.

SOviCe

Noctuidae
Gusenice razliitih vrsta nonih leptira
grupisane su pod zajednikim nazivom sovice. Ove larve koje ive u zemljitu obino
su debele i ako ih neto uznemiri skupe se
u obliku slova C. Mogu biti smee, ute
ili zelene s tamnim mrljama. Sovice se hrane nou i mogu se nai u bilo koje doba
godine i napolju i u stakleniku.
OSETLJIVE BILJKE Mlado povre, naroito salate i kupusnjae; takoe i argarepa, celer, cvekla, krompir, jagode i mnoge
ukrasne biljke.
SIMPTOMI Stablo mladog rasada i mladih biljaka je pojedeno u nivou zemljita.
Korenje, rizomi, krtole i lie takoe mogu
da budu oteeni.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Zimi obraujte zemljite u kom su prisutne sovice
da biste na povrinu izvukli larve za grabljivice, ili pustite pilie da eprkaju po zemljitu. Suzbijajte korovske biljke jer one
obezbeduju sovicama mesto za polaganje
jaja. U stakleniku dobro natopite zemljite,
pokrijte ga i ostavite tako preko noi. Larve e izai na povrinu i moete ih pokupiti. U maloj bati, nou pronaite sovice u
zemljitu ili na biljkama i unitite ih. Zatitite rasad kragnom - na primer kartonom,
plastinom tubom ili metalnom konzervom
bez dna - gurnite je u zemljite oko biljke.

SteniCe

Sitna, aktivna krilata stvorenja, dugaka


do 6 mm, koja se hrane biljnim sokom.
Nimfe (mladi) lie na odrasle jedinke, ali
nemaju krila. Boja im varira u zavisnosti od
vrste. Retko mogu da se vide jer brzo pobegnu u zemljite ili odlete pri dodiru.
OSETLJIVE BILJKE Razliite vrste divljih
i kultivisanih biljaka, ukljuujui i mnogoc-

vetni pasulj, crnu i crvenu ribizlu, jabuku,


hrizantemu, daliju, fuksiju i ruu.
SIMPTOMI Veina vrsta hrani se biljkama i pravi sitne nepravilne rupe u liu.
teta je karakteristina. Lie dobija prepoznatljiv iskrzan izgled dok raste. Pupoljci
i izdanci mogu da uvenu; cvet i plod se deformiu. Na plodu jabuke javljaju se vorovi i kraste. Neke vrste stenica su korisni
prirodni neprijatelji malih tetoina, naroito kod voa.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Zimi kaite
torbe s jezgrastim plodovima na grane jabuka, kruaka, ljiva i gloga da biste navikli ptice da se tu hrane. Ako je teta velika,
istite zemlju ispod ivica i skupite suvo lie i sve ostatke biljaka. Suzbijanje nije
uvek lako i odrasle jedinke je teko pronai, ali teta najee nije velika.

SUenje CvetniH gRana

Sclerotinia laxa
Gljivino oboljenje koje uzrokuje i suenje vrhova. Spore, koje se ire uz pomo
vetra ili insekata, napadaju list i cvet. Bolest zimu provodi u gukama, na granama
ili u mumificiranim plodovima. esto se
dovodi u vezu s trulei ploda (sclerotinia
fructigena) i najezdom biljnih vai.
OSETLJIVE BILJKE Jabuka, kruka, ljiva, trenja, vinja, nektarina, breskva i
kajsija; takoe i ukrasni Prunus spp.
SIMPTOMI Cvetovi i listovi na granama
poinju da se sue, obino nekoliko sedmica posle cvetanja. Na izdancima na kojima
dolazi do suenja, ili tamo gde je plod zaraen smeom trulei, esto se pojavljuju
rane. Bolest obino okrui elu granu koja
se potom sui.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Oreite zaraene izdanke i uklonite rane prilikom redovnog zimskog orezivanja. Uklonite sve
mumificirane plodove sa drveta i zemljita.
Ne kompostirajte zaraeni biljni materijal.
Sorta jabuke bramlijeva mladica otporna
je na ovu bolest. Videti i Trule ploda

432

SUenje izDanaka maline

Leptosphaeria coniothyrium
OSETLJIVE BILJKE Malina, kupina, hibridno jagodasto voe i jagoda
SIMPTOMI Lie se sui i vene. Na stabljikama iznad zemljita javljaju se tamne
mrlje i kora puca. U pukotinama se pojavljuje mnotvo ireva veliine glave iode.
Drvenasti delovi lako se lome.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Paljivo se
odnosite prema stabljikama kako ih ne biste otetili. Ako se zaraze, posecite ih ispod
povrine zemljita. Spalite sve zaraene
delove. Dezinfikujte alat posle upotrebe.

SUenje PUPOljaka maline

Didymella applanata
Ovo gljivino oboljenje iri se u vlanim
uslovima uz pomo kie i vetra, naroito
ako je prolee vlano.
OSETLJIVE BILJKE Malina i crvena kupina
SIMPTOMI Poetkom leta na liu se pojavljuju tamnosmee rane. Krajem leta ljubiaste mrlje pojavljuju se na stablu oko
pupoljaka, a zimi postaju smee-crne i
srebrne. Po zaraenom stablu pojavljuju se
sitni crni izrataji. Biljke se retko sue zbog
ove bolesti, ali prinos se smanjuje. Ako je
leto suno, stabljike mogu poeti da se sue.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Posecite i
spalite zaraene stabljike. Na prolee proredite stabljike da biste izbegli prenatrpanost. Sorte Bojn i Festival donekle su
otporne na navedenu bolest.
Fungicidi Ako imate problem s ovom
boleu na prolee, kad pupoljci dostignu
duinu 1 cm, prskajte biljke bordovskom
orbom svakih 14 dana.

SUenje PUPOljaka
RODODenDROna

Pycnostysanus azaleae
Gljivino oboljenje koje ivi na mrtvim
pupoljcima i do tri godine. Smatra se da

ORGANSKA BATA

bolest prenose cvrci koji polau jaja u pupoljke.


OSETLJIVE BILJKE Azaleja i rododendron
SIMPTOMI Cvetni pupoljci poprimaju
srebrnkastu boju poetkom jeseni i ne otvaraju se. Na prolee su suvi i prekriveni
sitnim, crnim telacima veliine glave iode. Pupoljci i grane se sue.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Uklonite i
unitite zaraene pupoljke. Privucite korisne insekte koji se hrane cvrcima uz pomo cvea kao to je poponac i iberis (videti str. 198-199). Nijedna sorta nije sasvim otporna.

aRgaRePina mUva

Psila rosae
Sitne, sjajne crne muve poetkom prolea polau jaja u malim grozdovima blizu
biljke-domaina. Larve su ukasto-bele,
dugake do 1 cm. aure, a nekad i larve,
prezimljavaju u zemljitu i korenu argarepe i patrnaka. Godinje se izlegu dve do
tri generacije, ali prva pravi najveu tetu.
OSETLJIVE BILJKE argarepa, celer, krbuljica, perun i patrnak
SIMPTOMI Mlade biljke mogu da uvenu.
Prvi znak napada na odrasle biljke esto je
crveno lie i zakrljalost. Na korenu, odmah ispod kore, javljaju se narandastosmei tuneli nepravilnog oblika. Larve se
esto vide.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Mrkvu nemojte da gajite na zaklonjenom mestu,
omiljenom obitavalitu mrkvine muve. Saekajte sa setvom do juna da biste izbegli
napad prve generacije. Koren vadite do
kraja jeseni. Neke sorte su navodno manje
osetljive. Seme sejte retko da ne biste morali da proreujete; muvu esto privlai
miris oteenog lia. Ako je proreivanje
neophodno, odmah sklonite povaene biljke i zalijte preostale da biste uvrstili zemljite. Gajite jedan red mrkve na svaka etiri reda crnog luka da biste zamaskirali miris mrkve. To ima efekta samo do poetka
ili sredine leta, pre nego to luk pone da

433

PROBLEMI S BILJKAMA, OD A DO

formira lukovice, a moda nee imati efekta na malim povrinama. Pokrijte mrkvu
pokrivaem za redove ili gustom mreom
odmah posle setve. Neka bude u zatienom prostoru sve vreme berbe. Moe da
se gaji i okruena gustom mreom visokom maksimalno 90 cm x 3 m x 75 cm
otvorenom odozgo. Na zimu prevrnite
zemljite tamo gde se javio problem da
biste larve izvukli na povrinu zemlje.

amPinjOnSka mUiCa

Bradsysia spp.
Odrasle jedinke su tamnosmee muice
dugake do 4 mm i obino se mogu nai
na povrini komposta u posudama gde trkaraju i trepere krilima. Kad ih neko uznemiri, odmah polete pravo gore. Polau jaja
u posude za gajenje. Transparentne bele
larve dugake do 1 cm imaju sjajnu crnu ili
smeu glavu i legu se sedmicu dana kasnije. Hrane se korenom biljaka. Ceo ivotni
ciklus ove tetoine moe da se zavri za
samo 4 sedmice na temperaturi od 20C.
U odgovarajuim uslovima nastavlja da se
razmnoava cele godine.
OSETLJIVE BILJKE Biljke u saksijama u
zatienom prostoru; gljive. Najugroeniji
su rasad, mladi izdanci i mladice.
SIMPTOMI Rasad i mladice esto klonu i
uvenu. Odrasle biljke slabo rastu ako je
najezda velika. Biljke koje se gaje na supstratu sa visokim procentom kokosove kore, treseta ili drugih organskih materija
osetljivije su na napad.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Zalivajte
uvek dole, ne velikom koliinom vode i ne
dozvolite da se zemljite isui. Ako je potrebno, presadite biljke u vee saksije na
supstrat od ilovae. Pokrijte ga slojem peska ili ljunka da biste izbegli najezdu. ute
lepljive trake i biljke mesoderi, kao to su
neke vrste debeljaa (Pingucula caudata),
ulovie odrasle jedinke dok lete. Pregledajte nove biljke da biste primetili prisustvo ove tetoine pre nego to ih unesete
u kuu ili staklenik. Uklonite izuzetno ugroene biljke.

Bioloke mere Koristite grinje grabljivice Hypoaspis miles na temperaturi iznad


11C. Parazitska nematoda Steinernema
feltiae zahteva vlano zemljite i temperaturu najmanje 14C.

imiROva liSna BUva

Psylla buxi
Ovi insekti polau jaja krajem leta u pazuh lia i grana. Legu se sredinom prolea. Mladi se hrane vrhovima novih izdanaka od kraja prolea nadalje. Svake godine
izlee se jedna generacija.
OSETLJIVE BILJKE imir
SIMPTOMI Listovi na vrhu zaraenih izdanaka uviju se unutra i formiraju vrste
glavice, nalik kupusu. Ako je biljka ozbiljno
zaraena usporava joj se rast. Mogu se
pojaviti lepljiva smola i aava trule.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Suzbijanje je
potrebno samo kod mladih biljaka, ako
prestanu da rastu. Redovno potkresujte
imir, naroito poetkom prolea, da biste
uklonili zaraene izdanke.

ljivina va kOvRDaliCa

Brachycaudus helichrysi
Zelena va duga do 2 mm. Izlee se iz
jaja zimi, ve sredinom januara. Od maja
se seli na razliite zeljaste biljke i vraa se
na svog drvenastog domaina na jesen.
Videti i Biljne vai
OSETLJIVE BILJKE ljiva, trnoljiva, bela
ljiva
SIMPTOMI Poetkom prolea lie je savijeno i kovrdavo. esto je tamno i plesnivo od lepljive medljike koju lue vai.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Videti Biljne
vai

PaRglina zlatiCa

Crioceris asparagi
Odrasle jedinke dugake su oko 6 mm s
upadljivim uto-crnim krilima. Larve su sivocme i imaju grbu. Odrasle jedinke hiberniraju ispod kamenja, u zemljitu i u trulim

434

biljkama budei se na prolee da se hrane


liem pargle. Jaja polau u junu. U toku
jedne godine izlegu se dve ili tri generacije.
OSETLJIVE BILJKE pargla
SIMPTOMI Pojedeno lie. Moe doi do
zastoja u rastu.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Runo uklonite larve i odrasle jedinke. Sklonite ostatke biljaka u kojima mogu da prezime.
Pesticidi Rotenon

titaSta va

titasta va hrani se biljnim sokom. Kree se samo kad se izlee i gamie unaokolo u potrazi za odgovarajuom hranom.
Ovi mladi gmizavci zaustavljaju se pored
lisnih ila ili na stablu gde se hrane i obrazuju lepljivu opnu (tit). Odrasle jedinke lie na siune prilepke i dok su mlade esto izgledaju kao sitne smee pege. U stakleniku i u kui najee mogu da se nau
dve vrste. Poluloptasta titasta va (Saissetia coffeae) je tamno-smea, tela u obliku polulopte, dugaka 3 mm. Lovorova
titasta va (Coccus hesperidum) je svetlozelena/smea, tamnija u sredini; ovalna i
pljosnata, oko 5 mm dugaka. Ako toj
temperatura odgovara, razmnoava se cele godine.
OSETLJIVE BILJKE Veliki broj razliitih
biljaka, naroito pod staklom i u zatvorenom prostoru.
SIMPTOMI Biljke slabe i lie poinje da
opada. Stitaste vai lue lepljivu supstancu, koja se naziva medljika i koja sa mesta
gde se hrane pada na lie ispod. Po njoj
se nekad hvata aava plesan. Izgled biljke je naruen, a rast usporen.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Redovno
pregledajte biljke, naroito donju stranu
listova da biste uoili prisustvo stitaste vai. Ako najezda nije velika, vai lako mogu
da se uklanjaju s biljke noktom, ili pamunom vatom. Paljivo pregledajte nove biljke pre nego to ih unesete u kuu ili staklenik.

ORGANSKA BATA

Bioloke mere U toplim, osunanim


staklenicima koristite parazitsku osu Metaphycus helvolus. Optimalna temperatura
je 20-30C. Da bi imalo efekta potrebno je
dosta sunca.
Pesticidi Insekticidni sapun

UmSki CRvi

Tipula i Nephrotoma spp.


Larve velikog komara: bez nogu, smee
ili sivkastocrne, debele, mekane, dugake
do 5 cm bez izraene glave. Krajem leta
odrasle jedinke polau do 300 jaja u travu
ili zemljite blizu biljaka. Oko dve sedmice
kasnije legu se larve. Tokom jeseni i narednog prolea i leta hrane se korenom.
Odrasle jedinke izlaze od kraja leta do poetka jeseni.
OSETLJIVE BILJKE Travnjaci; kao i kupusnjae, jagode, zelena salata i razliite
ukrasne biljke.
SIMPTOMI Mestimino poutela trava
kad je suno vreme. Mogu da se primete
vorci kako eprkaju po travi u potrazi za
larvama. Na prolee larve se hrane korenom mladih biljaka. Biljke ute, venu i mogu da se osue. Simptome moete da pomeate sa tetom koju nanose sovice i gljivice koje napadaju korenje.Veoma je vano tano ustanoviti prisustvo larvi velikog
komara pre preduzimanja mera.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE U poetku
gajite biljke u saksijama da bi razvile jak
korenov sistem. Ne sadite osetljive biljke
na tek raieno zemljite. Na travnjacima hvatajte larve u zamke tako to ete
natopiti poutele delove travnjaka vodom i
nou ih prekriti grubim platnom, nepromoivom tkaninom ili nekim slinim materijalom. Larve e izai na povrinu ispod pokrivaa. Ujutru ih pokupite i unitite. Isti
ovaj metod moete koristiti na obraenom
zemljitu tako to ete ispod pokrivaa
staviti pokoenu travu, ostaviti 1 do 2 dana i potom pokupiti larve koje izau na povrinu. Ponovite postupak i potom blago
prevrnite zemljite da biste izvukli preostale larve na povrinu.

435

PROBLEMI S BILJKAMA, OD A DO

Bioloke mere Na otvorenom koristite


parazitsku nematodu Steinemema feltiae.
Ubacite je u vlano zemljite sredinom
septembra.

UmSki mi

Apodemus sylvaticus
Poznat i pod nazivom dugorepi poljski
mi. Odrasle ivotinje su smee sa sivim/
belim trbuhom. Rep im je dugaak u odnosu na telo. Pare se od sredine prolea do
kraja jeseni. umski mi je aktivan cele
zime.
OSETLJIVE BILJKE Graak i pasulj; lukovice i rizomi
SIMPTOMI Najveu tetu nanose od
jeseni do poetka prolea, naroito lukovicama i rizomima ljiljana, narcisa i lala. esto iskopavaju i jedu seme graka i pasulja
posle setve. Nekad seme jedu posle klijanja ostavljajui samo izdanke. U lejama se
pojavljuju male rupe na mestima gde su
mievi iskopali tunele do semena. Ponekad
jedu zrno i klip kukuruza eerca. Na jesen
i zimu oteuju voe, povre i seme u skladitima.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Deliminu
zatitu obezbedie zamke i prepreke. Postoje humane zamke, ali ivotinje morate
pustiti na velikoj udaljenosti. Kao mamac
koristite argarepe, jabuke, krompir ili seme bostana. Pokrijte zamke staklenim zvonom ili nekim drugim pokrivaem, da ne
biste ugrozili ptice i kune ljubimce. Zatitite seme i lukovice gustom mreom kojom
se prekriva zemljite. Rani zasad graka i
pasulja gajite unutra u saksijama ili kutijama i presadite ga na eljeno mesto kad se
zemljite zagreje. Izbegavajte setvu na jesen i poetkom prolea.

tRiPS

tetoina koja napada veliki broj razliitih biljaka na polju i u zatvorenom prostoru. To su sitni, duguljasti, cilindrini insekti dugaki do 4 mm. Obino su utobeli ili
smeecrni. Larve lie na odrasle jedinke,

ali nemaju krila. Hrane se najee gornjom stranom listova, cvetovima i pupoljcima razliitih biljaka, na polju i u zatvorenom prostoru, i izazivaju karakteristine
srebrnkaste are i delimine deformacije.
Mogu se razmnoiti za samo mesec dana,
a jaja polau na biljke. Odrasle jedinke i
jedinke u ranoj fazi razvoja zimu provode
u zemljitu, opalom liu i ostacima biljaka. Videti i Batenski trips; Duvanov trips

tRUle glaviCe lUka

Botrytis allii
Gljivino oboljenje kojem pogoduju vlana, hladna leta. Glavni izvor je zaraeno
seme. Gljivice mogu da preive u zemljitu
i ostacima useva 3 do 4 godine. Zaraza se
iri meu lukovicama koje se uvaju, a
simptomi se ne javljaju u isto vreme.
OSETLJIVE BILJKE Crni luk
SIMPTOMI Biljke deluju zdravo dok rastu, ali ljuska lukovica poinje da truli posle
8-12 sedmica uvanja. Smea udubljenja i
paperjasta siva plesan javljaju se na vrhu
lukovica. Kad se pritisne, gornji deo lukovice ie mekan, a ispod suve spoljne ljuske
javljaju se smeecrne mrlje. Gljivica se iri
ka dole kroz lukovicu, koja u najgorem sluaju potpuno istruli prekrivena paperjastom sivom plesni. Retko napada spoljne
slojeve i osnovu lukovice, osim ako nisu
oteeni pre ili za vreme vaenja.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Kupujte seme i arpadik od proverenih proizvoaa.
Ostavljajte dovoljno veliko rastojanje izmeu biljaka da bi vazduh slobodno cirkulisao oko njih. Trudite se da ne otetite lukovice pre ili za vreme vaenja i ostavite
gornji deo biljke da se savije prirodnim
putem. Dobro osuite lukovice na suvom,
toplom mestu sa dobrom cirkulacijom vazduha. Ne uvajte oteene lukovice. Uklanjajte lukovice na kojima se pojave simptomi. Primenjujte plodored najmanje etiri
godine.

436

tRUle kORenOvOg vRata


jagODe

Phytophthora cactorum
Oboljenje izaziva gljivica iz zemljita koja
uz pomo kie dospeva na plodove. Spore
u biljku ulaze i kroz oteene delove.
OSETLJIVE BILJKE Jagoda
SIMPTOMI Slini simptomima koje izaziva sua. Mlado lie vene, dok se na starijem pojavljuju crvene mrlje. Biljka se sui.
Kad se rasee, korenov vrat je smee boje
i mrtav.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Uklonite zaraene biljke. Da plodovi ne bi dodirivali
zemljite stavite debeo sloj slame ili nekog
drugog zatitnog materijala. Nove biljke
sadite daleko od mesta na kojem su prethodno gajene jagode.

tRUle kRUniCe CeleRa

Mycocentrospora acerina
Ovo gljivino oboljenje ivi u vlanom
zemljitu bogatom organskim materijama.
Infekcija uvek ulazi kroz oteenja na biljci. Moe da preivi bez domaina i do nekoliko godina.
OSETLJIVE BILJKE Celer liar
SIMPTOMI Biljke su ukaste i zakrljale.
Na korenu, krunici i stablu pojavljuju se
tamne rane. Biljke koje se uvaju dobijaju
crvenkastu boju. Posle dva meseca moe
doi do ozbiljnog truljenja usled ega krunica otpada.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Gajite celer
liar na zemljitu sa dobrom drenaom.
Primenjujte plodored. Biljke berite dok su
jo mlade i uvajte ih na hladnom mestu
niske vlanosti. Kad se biljke izvade bolest
se ne iri dalje.

tRUle PlODa

Sclerotinia fructigena, S. Laxa


Gljivino oboljenje koje se prenosi vazdunim putem i napada biljke kroz oteenu koru. Gusenice, ptice, potporni tapovi
ili zrna grada mogu da izazovu oteenje.

ORGANSKA BATA

Bolest se brzo iri kroz biljku i moe doi


do nekroza. Gljivice esto prezime u zaraenim plodovima i nekrozama. Jedan oblik
ove gljivice izaziva suenje cveta.
OSETLJIVE BILJKE Jabuka, breskva, badem, nektarina, vinja i trenja, dunja, ljiva i kruka
SIMPTOMI Veoma rasprostranjen problem koji izaziva meke smee pege na plodu (videti str. 89). Na pegama se formiraju koncentrini krugovi od pauinaste bele
materije dok su plodovi na drvetu ili dok se
uvaju. Plod moe da pocrni. Neki plodovi
pre berbe se sasue, drugi se mumificiraju i ostanu na drvetu cele zime.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Oreite zaraene grane i poberite plodove s drveta. Pokupite plodove koje obori vetar. Ne kompostirajte nita od ovog biljnog materijala.
Vodite rauna da ne otetite plodove koje
ste planirali da uvate. Ne uvajte one koji
su zaraeni. Oreite nekroze i zaraene
grane prilikom redovnog zimskog orezivanja.

UHOlaa

Forficula auricularia
U nekim sluajevima uholaa moe biti
tetoina, ali je i korisna grabljivica, naroito kad su u pitaju tetoine koje napadaju jabuku kao to su jabukin smotavac i
biljna va, koje se hrane nou. Ima izdueno crvenkastosmee telo dugako 2,5
cm i kleta na vrhu abdomena. Uholaa
krajem zime polae jaja u zemljite i mladi
se legu poetkom prolea. Moe imati i
drugu generaciju.
OSETLJIVE BILJKE Dalija, klematis, hrizantema, avornjak i drugo cvee
SIMPTOMI Uholaa jede mlade izdanke i
lie i ostavlja velike nepravilne rupe. esto mogu da se nadu u upljinama oteenih plodova na drveu, ali obino nisu uzronici tete.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Uholae
obino ne prelaze velike razdaljine i stoga
uklanjanje ostataka biljaka u kojima se kriju i postavljanje zamki moe da pomogne

437

PROBLEMI S BILJKAMA, OD A DO

lokalno. Zamke postavite tako to ete napuniti saksije slamom i staviti ih, okrenute
naopako, na tapove, na rastojanju duine
osuenog stabla boba, ili postavite hotel za
zlatooke (videti str. 193). Istresite zamke u
kantu vode sa sapunom da biste unitili
uholae.

UvenUe

Fusarium i Verticillium spp.


esta i rairena grupa gljivinih oboljenja sa slinim simptomima. Do tete obino dolazi usled blokade tkiva koje provodi
vodu i na taj nain voda ne dolazi do listova. Bolest moe da opstane u zemljitu nekoliko godina na odreenim organizmima
uzronicima bolesti i da dopre u biljke kroz
oteenja. Obino se dovodi u vezu s napadom nematoda. Neke vrste gljivica, na
primer one koje napadaju letnji zvezdan i
graak, ne napadaju druge biljke, dok druge napadaju veliki broj razliitih biljaka,
kako jestivih tako i ukrasnih.
OSETLJIVE BILJKE Voe, povre (naroito mahunarke, paradajz i tikve), ukrasne
biljke
SIMPTOMI Uvenue esto poinje s donjim listovima koji se u poetku delimino
oporave tokom noi. Kad se stablo presee visoko iznad zemljita, moe se uoiti
daje njegovo sredite tamno.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Zagrnite zaraene biljke zemljom. Ako je infekcija ozbiljna, uklonite sve zaraene biljke i zemljite u kojem se nalaze. Ne kompostirajte
zaraeni biljni materijal. Ne gajite osetljive
biljke na istom mestu barem 6 godina.
Videti i Uvenue klematisa; Plesan boura

UvenUe klematiSa

Ascochyta clematidina
Ovo gljivino oboljenje potie iz zemljita ili sa drugih biljaka. Smatra se da do infekcije dolazi u uslovima visoke vlanosti.
Gljivica ulazi kroz mala oteenja koja nastaju privezivanjem biljaka ili ih prave na
primer ptice i insekti.

OSETLJIVE BILJKE Klematis


SIMPTOMI Iznenadno opadanje lia
mladih izdanaka. Zaraeno lie pored
stabla poinje da tamni i na kraju vene. Na
stablu, u nivou zemljita ili blizu, mogu da
se zapaze tamni useci. Tamne mrlje pojavljuju se na inae zdravom liu. Hibridi s
velikim cvetom najosetljiviji su prema ovoj
bolesti, naroito oni nastali od vrste Clematis lanuginosa.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Kupljene klematise sadite 15 cm dublje nego to su
dotad bili zasaeni. Smatra se da su sorte
Clematis viticella mnogo manje osetljive.
Trudite se da izbegnete mehanika oteenja stabla, naroito prilikom privezivanja.
Isecite zaraene delove biljke na nivou
zemljita i dublje. Odatle bi trebalo da niknu novi zdravi izdanci. Ako se simptomi
vrate, uklonite zemlju do dubine od 30 cm
i unitite zaraenu biljku. Zamenite novom
zemljom i posadite novu biljku.

viRUS UtOg mOzaika


tikviCe

Virusno oboljenje koje prenose biljne vai.


OSETLJIVE BILJKE Tikvica, tikva i bundeva
SIMPTOMI ute mozaine are pojavljuju se na listovima. Biljke su zakrljale i deformisane, a plodovi kvrgavi i izoblieni.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Uklonite zaraene biljke im primetite simptome. Lek
do sada nije pronaen.

viRUS mOzaika kRaStavCa

Virusno oboljenje koje se iri pre svega


preko biljnih vai; moe da se prenese i
runo u dodiru sa zaraenim biljkama, kao
i preko batenskog alata. Do infekcije obino dolazi kad su biljke stare 6 sedmica.
Videti i Virusi
OSETLJIVE BILJKE Krastavac, bundeva,
bostan; takoe celer, pasulj i paprika Od
ukrasnih biljaka anemona, kandilka, begonija, zvoni, dalija, ljiljan i jagorevina.

438

SIMPTOMI Razlikuju se u zavisnosti od


vrste koju bolest napada. Kod biljaka iz familije tikava virus izaziva arene mrlje ili
mozainu proaranost (slika na str. 87) i
deformitet listova. Biljka manje cveta, zakrljala je i moe da uvene. Plodovi su mali, tamni i rupiasti i na njima se javljaju
ute mrlje.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Gajite otporne sorte. Uklonite zaraene biljke im se
bolest ustanovi. Lek dosada nije pronaen.

viRUS ReveRziBilne
inveRzije RiBizle

Smatra se da ovaj virus prenosi grinja


ribizlinog pupoljka. Videti i Virusi
OSETLJIVE BILJKE Ribizla
SIMPTOMI Zdravi listovi su izrazito nazubljeni na etiri mesta i imaju pet glavnih
ila koje idu od peteljke ka vrhu lista. Zaraeni listovi su tamniji i ui i manje su nazubljeni. Ponekad imaju samo jednu ili dve
glavne ile. Rod se znaajno smanjuje, ali
kako je ova bolest veoma rairena, rod se
ne moe sa sigurnou uporediti sa idealnim rodom ribizle; zbog toga se bolest
esto ne primeuje u ranoj fazi.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Kupujte biljke od pouzdanog dobavljaa. Svake godine proveravajte lie da biste uoili simptome virusa. Suzbijajte grinju pupoljka uklanjajui sve krupne, okrugle, nabrekle pupoljke, drugaijeg oblika od ostalih pupoljaka na grmu, pre nego to se otvore poetkom prolea. Uklonite i unitite zaraene grmove. Ako se ribizima grinja esto
javlja, obnovite zasad svakih sedam do
osam godina na novom mestu.

viRUSi

Virusi, koji ne mogu da se vide golim


okom, postoje u ivom biljnom materijalu i
ne pokazuju uvek simptome. ire se uz
pomo insekata koji sisaju biljne sokove,
na primer biljnih vai, dodirom (rukama i
preko batenskog alata, naroito onog za

ORGANSKA BATA

orezivanje i seenje, kao to su makaze),


preko ptica i prenoenjem sa zaraenih biljaka. Neki virusi napadaju samo odreene
vrste biljaka, dok drugi napadaju vie razliitih vrsta.
OSETLJIVE BILJKE Veoma veliki broj
razliitih biljaka podloan je nekom obliku
virusa.
SIMPTOMI Ima ih mnogo i razlikuju se
od vrste do vrste; obuhvataju zakrljalost,
are i mozaine are na liu, deformisane
plodove pa ak i suenje. Prinos viegodinjih biljaka se smanjuje.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Suzbijajte
prenosioce virusa. Gajite otporne sorte.
Sadite zdrave biljke nabavljene od proverenog proizvoaa. Koristite plodored za
viruse koje prenose organizmi iz zemljita.
Za zaraene biljke nema leka. Takve biljke
izvadite. Spalite one koje su drvenaste.
Videti i Mozaina proaranost lista krastavca; Virus utog mozaika tikvice

vUnaSta va

Pseudococcus i Planococcus spp.


Odrasle enke ove tetoine su sitne,
dugake do 3 mm i sive. Jaja polau u gomilama od 100 do 150 sa zatitnim pokrivaem od vunaste smole. Tek izlegle vunaste vai nekoliko dana puze po biljci, potom se umire i poinju da se hrane. Odrasle jedinke imaju krila i u sezoni parenja
moe ih biti veoma mnogo. Populacija je
obino najvea na jesen i poetkom zime.
U veoma hladnim podnebljima najee
mogu da se nau samo u staklenicima, ali
u toplijim podnebljima su napolju. U stakleniku ili u kui mogu stalno da se razmnoavaju.
OSETLJIVE BILJKE Nadzemni deo krompira; kaktusi, sukulenti i mnoge vrste osetljivih kunih biljaka; staklenike biljke kao
to su jasmin, asparagus i oleander.
SIMPTOMI Velika najezda na mlade izdanke moe da oslabi biljke. Kolonije pokrivene smolom esto se mogu nai u pazuhu listova i na bodljama kaktusa. Lie
je esto obavijeno lepljivom medljikom
koja je prekrivena crnom garei.

439

PROBLEMI S BILJKAMA, OD A DO

PREVENCIJA I SUZBIJANJE Isecite i spalite veoma ugroene izdanke i grane. Jakim mlazom vode sperite one kolonije koje
ne moete da dohvatite ili ih uklonite etkicom, ako je mogue. Pregledajte biljke i
uklanjajte kolonije dva do tri puta sedmino. Pregledajte sve nove biljke; idealno je
da se one dre u karantinu mesec dana.
Bioloke mere Bubamara grabljivica
Cryptolaemus montrouzieri; optimalna
temperatura 20-25C
Pesticidi Insekticidni sapun. Pre prskanja skinite smolotoinu sa kolonija.

zelena kRagna PaRaDajza

Poremeaj koji se javlja kod paradajza


koji se gaji u stakleniku. Obino ga izaziva
previe visoka temperatura. Poremeaju
doprinose nedostatak kalijuma i fosfora.
SIMPTOMI Tvrd prsten, ili poluprsten pojavljuje se oko stabla. Plod ne sazreva i
ostaje ut ili zelen.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Odravajte
dobru ventilaciju u stakleniku i zaklonite
biljke kad su visoke temperature. Gajite
otporne sorte kao to su zlatno svitanje,
irli ili totem. Pre nego to kupite seme
proverite da li je otporno.

zelenikin liSni mineR

Phytomyza ilicis
Odrasle jedinke ove tetoine su sitne,
neupadljive muice. Poetkom prolea poinju da polau jaja na donju stranu listova zelenike, kod sredinje ile. Kad se izlegu, larve bue listove i ostaju u njima do
narednog prolea. Svake godine izlee se
jedna generacija.
OSETLJIVE BILJKE Zelenika
SIMPTOMI Ne priinjava veliku tetu, ali
moe da narui izgled biljke. Prvi simptomi
su ravni, uski, svetlozeleni tuneli izmeu
gornje i donje strane lista. Dok se larve
hrane liem ovi tuneli pretvaraju se u mrlje ili potkope.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Kad je najezda mala, skinite i unitite zaraene listove.

zimSki mOljCi

Pod ovom odrednicom nalaze se gusenice tri vrste moljaca - mali mrazovac (Operophtera brumata), martovski moljac (Alsophila aescularia) i veliki mrazovac (Erannis defoliaria). Gusenice malog mrazovca
su zelene s tri ute pruge. Gusenice velikog mrazovca su tamnosmee sa uzdunim utim prugama, dok su gusenice martovskog moljca zelene sa svetlim prugama.
enke, koje nemaju krila, izlaze iz zemljita zimi i poetkom prolea, pare se i potom se penju na biljku-domaina gde polau jaja. Martovski moljac polae jaja formirajui prsten oko grana; mali i veliki mrazovac polau jaja pojedinano, ili u manjim
grupama, pored pupoljaka ili u udubljenja
na kori. Gusenice se hrane od marta do
kraja juna i potom padaju na zemljite da
se uaure. Pojavljuje se jedna generacija
godinje.
OSETLJIVE BILJKE Jabuka, kruka, ljiva, trenja, vinja, dunjarica, vuji dren,
glog, lenik, rua i mnoge druge ukrasne
biljke
SIMPTOMI Rupe nepravilnog oblika pojavljuju se na liu, esto jo u fazi pupoljka. Glavna najezda je na prolee i poetkom leta, iako se simptomi zadravaju cele
godine. Moe doi do slabog roda ako nanesu ozbiljnu tetu cvetu; uporni napadi
oslabie biljku.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Postavite
lepljive trake oko stabala i grana osetljivih
biljaka od oktobra do marta. Redovno proveravajte trake da ne spadnu.

iak

Bube s karakteristinim rilicom i antenom. U zavisnosti od vrste dugake su od


2 mm do 2,5 cm. Larve imaju mekano belo
telo i izraenu glavu; nemaju druge karakteristike. Videti i Crna lozova pipa; Grakov
i pasuljev iak

gajenje povra na naim prostorima


Na naim prostorima u proizvodnji je zastupljeno oko 50 vrsta (bata), a u iroj proizvodnji (njiva) taj broj je manji, oko 25 vrsta, ali je znaajan broj onih koje se gaje na
pojedinim lokalitetima.

Tabela 1. Karakteristike semena, norme setve i debljina pokrivnog sloja zemljita u preciznoj
setvi povra. p - preteno; d - delimino; n - normalno seme
* Visina pokrivaa je kod piliranog semena priblino 10 mm manja.

Tabela 2. Sklop useva za runu berbu povra - prvi broj predstavlja razmak izmeu redova, a drugi razmak u redu; slovo R predstavlja setvu u redove.

GAJENJE POVRA NA NAIM PROSTORIMA

U tabelama 1. i 2. prikazane su karakteristike semena, norme setve i debljina


sloja zemlje koja pokriva seme pri preciznoj setvi, kao i podaci o sklopovima useva
za runu berbu povra. U tabelama se
nalaze podaci za odabrane vrste povra,
koje se sa vie ili manje uspeha mogu gajiti i u naim uslovima.
Plodored povra u uslovima naih
prostora
Na osnovu dosadanjeg iskustva najboljim prethodnim usevima za pojedine povrtarske kulture smatraju se sledee biljke.
Paradajz: kupus, graak, boranija, krastavci, korenasto povre, trave, ita.

441

Paprika: trave, krastavci, graak, korenasto povre, ita.


Kupusnjae: trave, krompir, paradajz,
paprika, graak, boranija, ita.
Krastavac i bostan (dinje i lubenice):
paprika, krompir, trave, ita, lucerka, paradajz.
Crni luk: paprika, paradajz, krastavac,
bostan, ita.
Korenasto povre: paprika, paradajz,
krastavac, graak, boranija, ita.
Boranija i graak: kupusnjae, paradajz,
paprika, krompir, ita.

Organski vodi za batovane


Organski vodi za batovane strogo se
pridrava organskih standarda za komercijalnu organsku proizvodnju koje su postavili Britanski organski pokret, vlada UK i
Evropska unija. Vodi je napravljen jer se
postojei komercijalni standardi ne primenjuju svuda i ne pokrivaju sve aspekte
batovanstva. U skoro svim sluajevima
ovaj vodi poklapa se sa organskim standardima Evropske unije.
Poto vremenom sve vie uimo i saznajemo, vodi e se menjati u skladu s
tim. Ovaj vodi nije pravno osnovan. Svrha
mu je iskljuivo savetodavna i moe da ga
koristi svako ko se zanima za metode organskog batovanstva. Saveti su pogodni
za sve tipove i veliine bate.
Vodi svrstava batovansku praksu i
materijale u etiri kategorije.
najbolje mere
Preporuuju se za organsko gajenje ideal kojem treba da se stremi.
Prihvatljive mere
Prihvatljive u organskoj bati, ali ne idealne kao prethodne.
na granici prihvatljivog
Nisu prihvatljive za redovnu primenu u
organskoj bati.
ne preporuuje se
Smatraju se neprimerenim za primenu u
organskoj bati.

Fusnote na str. 450

zemljite

Zdravo, plodno zemljite je osnova efikasnog organskog batovanstva. Prema


zemljitu se treba odnositi tako da se poboljava i titi njegova struktura i milioni
siunih stvorenja koja u njemu ive.

Briga o zemljitu uz pomo organskih


tehnika podrazumeva upotrebu organskog
otpada u vidu ubriva ivotinjskog porekla
i biljnih i ivotinjskih ostataka. To poboljava strukturu zemljita i odrava nivo humusa; hrani ive organizme u njemu ija je
aktivnost neophodna za zdravlje zemljita;
i obezbeuje hranljive materije za biljke.
Vodi se rauna o drenai i odgovarajuoj
pH vrednosti. Zelenina ubriva gaje se
kao pokrovni usevi da bi zatitila i prihranila zemljite. Obrada je svedena na najmanju meru i tempirana tako da se izbegne oteenje strukture zemljita.
najbolje mere
- Zemljite uvek treba da bude pokriveno zatitnim pokrivaem od biljaka, na primer zeleninim ubrivom ili drugim biljkama, ili povrinskim malem.
- ubrivo i biljni otpad dodajte samo
onako kako je navedeno u vodiu.
- Rastresite donje slojeve zemljita da
biste spreili sabijanje.
- Ako je potrebno, poboljajte drenau.
- Odravajte odgovarajuu pH vrednost.
- Koristite plodored za jednogodinje
biljke.
Prihvatljive mere
- Kad je neophodno, zemljite se obrauje, ali samo kad uslovi nisu ni previe
suvi ni previe vlani. Ne meajte unutranje slojeve zemljita s gornjim slojem. Obraujte samo onoliko koliko je neophodno
da ne biste otetili strukturu zemljita.
na granici prihvatljivog
- Rotaciona obrada zemljita1

ORGANSKI VODI ZA BATOVANE

ne preporuuje se
- Sve ostale mere

UBRivO i Biljni OtPaD

Organski materijal treba da se reciklira u


samoj bati da bi se na taj nain proizveo
kompost, kao i trulo lie, ime se po potrebi prihranjuje zemljite. Koliina ovakvog
materijala moe da se povea, na primer
ubrivom i drugim otpadnim materijalom i kupovnim batenskim preparatima.
Idealno bi bilo da ovaj dodatni materijal
bude organskog porekla, ali ako to nije
mogue, moe da se koristi i materijal neorganskog porekla.
Nikad ne treba da se koriste ubriva
nastala u uslovima intenzivne proizvodnje.
esto sadre neeljene zagaivae, a postavlja se i etiko pitanje uslova u kojima se
dre ivotinje od kojih je nastalo ubrivo.
Svee ubrivo i drugi otpadni materijal
treba da se kompostiraju ili obrade na
drugi nain pre primene.
najbolje mere
- Biljni i ivotinjski otpad2 iz kue ili
bate, nakon kompostiranja3 ili, ako se
mesa s jesenjim liem, lisni kompost.
Prihvatljive mere
- Kompostirano ili zgorelo4 ubrivo organskog porekla, od slame s farmi, konja
ili ivine.
- Biljni otpadni materijal i nusproizvodi
nastali u industriji organske proizvodnje
hrane.
- Kupovno ubrivo i kompost koji imaju
oznaku organskog porekla.
- Slama i seno organskog porekla.
- Piljevma, strugotina i kora s drvea koje nije hemijski obraivano posle see.
- Mikrobioloki i biljni ekstrakti za aktiviranje komposta.
- Opalo jesenje lie iz parkova ili drugih
javnih povrina koje nisu blizu prometnih
puteva.
- Organski kompost za gljive.

443

- Vuneni materijal koji ne sadri organofosfate.


- Perje iz prihvatljivih proizvodnih sistema.3
na granici prihvatljivog
- Slama, seno, konjsko ubrivo i ubrivo
s farmi neorganskog porekla nakon stoje
kompostirano 3 meseca ili nakon to je
stajalo pod pokrivaem 6 meseci.6
- Kompostiran zeleni i kuni otpad iz fabrika za kompostiranje, ali samo ako ne sadri neprihvatljiv nivo P.T.E. (videti fusnotu
12).
- ubrivo ivinskog porekla i ubrivo duboke prostirke sa manje intenzivnih neorganskih farmi7 posle kompostiranja u trajanju od 6 meseci ili ispod pokrivaa 12
meseci.
- Morske trave sa nezagaene obale.8
- ubrivo sa farmi svinja koje se uzgajaju neorganski uz korienje slame, posle 6
meseci kompostiranja ili 12 meseci ispod
pokrivaa.9
- Biljni otpad i nusproizvodi nastali neorganskom proizvodnjom hrane u velikim
sistemima posle odgovarajueg perioda
kompostiranja.
- Kompost od gljiva i glista koji potie od
neorganskog ivotinjskog ubriva, osim
onog iz neprihvatljivih intenzivnih sistema
proizvodnje (videti fusnotu 17).
- Kupovni batenski proizvodi kao to su
pakovano ubrivo sa farmi i batenski
kompost neorganskog porekla, osim onog
koji potie iz neprihvatljivih intenzivnih sistema proizvodnje (videti fusnotu 17), kao i
onog koji sadri treset.10
- Obraeni ivotinjski proizvodi iz klanica, osim u sluaju kada su ivotinje putane na ispau.
- Obraen otpad nastao proizvodnjom
ribe.
- Kanalizacioni talog, kompost zasnovan
na otpadnim vodama i kanalizaciji, posle
odgovarajue obrade i bez potencijalno
toksinih elemenata.11

444

ne preporuuje se
- Materijal koji sadri potencijalno toksine elemente u veoj koliini od dozvoljene.12
- Lie i lisni kompost sakupljen u umovitim predelima.13
- Lie sakupljeno pored prometnih puteva.14
- Treset i kokosov treset15 za kompostiranje.16
- Kupovno ubrivo i batenski kompost
koji sadre treset ili kokosov treset.
- Upotreba ivotinjskog otpada i ubriva
(osim obraenih ivotinjskih proizvoda iz
klanica i otpada nastalog proizvodnjom ribe) iz intenzivnih sistema proizvodnje ive
vage.17

Uvanje i PRimena
UBRiva i kOmPOSta

ubrivo, kompost i drugi materijali za


prihranjivanje biljaka treba da se uvaju i
primenjuju tako da ne dolazi do gubitka
hrane za biljke. Gubitkom hrane za biljke
troe se hranljive materije i zagauju vodeni putevi i podzemne vode.
najbolje mere
- uvajte i kompostirajte ubrivo i drugi
materijal koji sadri hranu za biljke u zatvorenom ili ispod pokrivaa koji ne proputa voduls.
- Zemljitu dodajte maksimalno jedna
puna batenska kolica slamnatog ubriva
ili dvoja kolica komposta na 5 metara
kvadratnih zemljita svake godine19 (ekvivalentno 50 litara ubriva ili 100 litara
komposta na 0,3 metra kvadratna).
- Dodajte ubrivo i kompost samo zemljitu na kojem se gaje biljke ili onom na
kojem e se ubrzo gajiti.
Prihvatljive mere
- Primena kompostiranog ubriva na jesen/rano prolee kad zelenino ubrivo
aktivno raste.

ORGANSKA BATA

- Primena komposta i kompostiranog


ubriva u stakleniku u bilo koje doba godine.
na granici prihvatljivog
- Ne postoji.
ne preporuuje se
- uvanje i primena koja izaziva zagaenje vodotokova.
- Primena ubriva na jesen na praznoj
parceli koja e ostati takva cele zime.
ubrivo i teno ubrivo
Organska ubriva mogu biti biljnog, ivotinjskog i mineralnog porekla. Treba da
se tretiraju kao dodatak recikliranju hranljivih materija iz same bate - na primer
gomile komposta - a ne kao zamena za recikliranje, pored upotrebe drugog kupljenog krupnog organskog materijala. Treba
da se primenjuju samo ako adekvatne zalihe nisu dostupne iz drugih izvora.
Tena ubriva treba da se koriste samo
kod biljaka koje se gaje u ogranienim uslovima, na primer u saksiji, daku ili na ivicama staklenika.
U odsustvu prihvatljivijih materijala, moe se prihvatiti ograniena upotreba rastvorljivih ubriva da bi se nadoknadio ozbiljan manjak nekih elemenata. Preporuljivo je da se uradi analiza zemljita kako
bi se utvrdilo koji elementi nedostaju.
Navedeni proizvodi nisu uvek lako
dostupni batovanima.
najbolje mere
- Ne postoje.
Prihvatljive mere
- Teno ubrivo koje ste sami napravili
od biljnog ili ivotinjskog ubriva.
na granici prihvatljivog
- Azot (N) ubrivo od isuene krvi, namenjeno podlozi za zimsko gajenje biljaka
i useva, samo na prolee; rona ubriva.
- Fosfor (P) (kao fosfat, P2O5) Prirodni
mineralni fosfati; obina ljaka; prirodni

445

ORGANSKI VODI ZA BATOVANE

aluminijum-kalcijum-fosfat; mesna i kotana ubriva. Nivo kadmijuma u fosfatnom


kamenu ne sme prei 90 mg/kg P2O5.
- Kalijum (K) Drvni pepeo koji se dodaje
samo u kompost ili ubrivo;20 otpaci od
eerne repe; kalijum-sulfat, samo ako
analiza zemljita pokae daje nivo kalijuma
(K) ispod indeksa 221, a sadraj gline manji od 20%.
- Kombinovana ubriva ubriva od isuene krvi, ribljih otpadaka i kotana ubriva (obezbeuju N, P, Ca22), bez nedozvoljenih supstanci; riblji otpaci (N)23; mesna
i kotana ubriva (P, Ca, N); ubriva od
morskih trava (K, N, drugi elementi u tragovima).
- Krenjaki materijal Dolomitski krenjak; mleveni krenjak; mlevena kreda.
- Sporedni minerali Magnezijumski kalcit
ili dolomitski krenjak (obezbeduje Mg22 i
Ca); gips ili kalcijum-sulfat (Ca); mlevena
kreda i krenjak (Ca); Epsom soli (Mg),
samo za akutni nedostatak; magnezijumska stena; sumpor; kalcijum-hlorid za nedostatak kalcijuma kod jabuke.
- Mikroelementi ubrivo od suvih morskih trava; ekstrakt morskih trava; krenjak i kreda; kamena praina. Manjak bora, bakra; gvozda, mangana, molibdena,
kobalta, selena i cinka u tragovima, ustanovljen analizom zemljita ili drugim dokazima nedostatka.
- Tena ubriva koja mogu da se kupe,
koja potiu od biljnog ili ivotinjskog ubriva, najbolje ako imaju oznaku organskog
standarda.
ne preporuuje se
- Sirova krv
- Sva druga mineralna i prirodna ubriva
ukljuujui i ilsku salitru, ureu, kalijumhlorid, superfosfate, kainit.
- Krena voda i gaeni kre.
- Upotreba nusproizvoda poreklom iz
klanica (kotano brano, ronato ubrivo,
itd.) kada se zna da su ivotinje bile na
ispai.

PlODOReD

Plodored je jedna od osnovnih mera za


obradu zemljita, suzbijanje korova, tetoina i bolesti. Kada gajite jednogodinje
biljke kao to su povre i zainske trave ili
kada presaujete voe, bunaste biljke i
druge viegodinje biljke, nije preporuljivo da sadite iste ili srodne biljke na isto
mesto. Biljke treba da zauzmu drugo mesto, to je dalje mogue od prethodnog i ne
treba da se vrate na isto mesto nekoliko
godina. Ova praksa, poznata kao plodored, pomae u suzbijanju tetoina, bolesti
i korova, i odrava plodnost i strukturu
zemljita i nivo organskih materija.
najbolje mere
- Biljke koje su podlone slinim tetoinama i bolestima ne ponavljaju se odreeni vremenski period.24
- Ravnotea izmeu odranja plodnosti i
upotrebnog gajenja useva.
- U plodored treba ukljuiti mahunarke
koje vezuju azot da bi se zemljite obogatilo azotom tamo gde je to potrebno.
- Posle biljaka koje suzbijaju korov treba
saditi biljke koje su osetljive na korov.
- Plodored koji ostavlja zemljite prazno
najkrai vremenski period.
- Viegodinje biljke, naroito voe i rue, ne treba da se sade na mesto na kojem
je donedavno rasla srodna biljka.
Prihvatljive mere
- Ako je prostor za gajenje ogranien, na
primer u stakleniku, primenjujte krai plodored, ali trudite se da zemljite ostane
zdravo.
na granici prihvatljivih
- Ne postoje.
ne preporuuje se
- Gajenje jedne jednogodinje biljke na
istom mestu iz godine u godinu.
Informacije o zemljitu i pravljenju komposta videti u delu Zemljite i briga o njemu, str. 32-61.

446

tetOine i BOleSti

Prevencija je glavni oslonac organske


strategije za kontrolu tetoina i bolesti.
Radite u skladu s prirodom, ne pokuavajte da dominirate. Podstiite zdrave biljke
obezbeujui im dobro strukturisano zemljite i izbalansiranu ishranu, gajenjem biljnih vrsta na odgovarajuem zemljitu i biranjem sorti otpornih na tetoine i bolesti.
Prirodni neprijatelji tetoina i paraziti pomau u kontroli tetoina i bolesti. Organska bata treba da bude osmiljena i organizovana tako da obezbedi meovito okruenje koje odgovara korisnim stvorenjima.
Organski batovani takoe treba da budu
svesni da prisustvo tetoina ili organizama koji izazivaju bolesti ne zahteva uvek
da se neto preduzme. Prskanje hemikalijama koje unitavaju bolesti i tetoine
treba svesti na minimum.
Dobra praksa, higijena, zatita, zamke i
rastresito zemljite dobra su dopuna tehnikama za kontrolu tetoina i bolesti.
Dalje navedeni proizvodi i postupci mogu da se primenjuju i na otvorenom i u
stakleniku ili plasteniku.
najbolje mere
- Obezbedite dobro strukturisano zemljite koje prua biljkama izbalansiranu ishranu.
- Odravajte higijenu da biste prenoenje tetoina i bolesti sveli na minimum.
- Redovno obilazite i pregledajte biljke
da biste rano primetili mogui problem.
- Koristite zdravo seme i materijal za sadenje i ako je mogue materijal s potvrdom da nije zaraen virusom.
- Sadite sorte otporne na tetoine i bolesti.
- Gajite biljke na odgovarajuem zemljitu.
- Obezbedite stanita za prirodne neprijatelje tetoina i bolesti i za parazite.
- Gajite biljke i cvee kojima se hrane
prirodni neprijatelji (predatori) i paraziti
tetoina.
- Primenjujte plodored.

ORGANSKA BATA

- Birajte vreme setve/sadenja tako da izbegnete odreene tetoine i bolesti.


- Rastresite zemlju kad god je potrebno.
- Obezbedite dobru cirkulaciju vazduha
oko biljaka.
- Balansirano navodnjavanje.
- Smee i zdruene biljke, izbegavajte
monokulture.
- Biorazgradive prepreke.
- Dostojanstveno priznajte poraz kad je
potrebno!
(Videti i Konzervacija, str. 449)
Prihvatljive mere
- Ubacivanje agenasa za bioloke mere
kontrole.
- Prepreke koje nisu biorazgradive i koje
se ponovo koriste kad je mogue.
- Sterilizacija objekata i opreme parom.
na granici prihvatljivog
- Lepljive prepreke i zamke, ukljuujui i
one s feromonskim mamcima.
- Sterilizacija zemljita parom.
- Biljna ulja.
- Dezinfekcija bazirana na limunskoj kiselini (iz prirodnih izvora) ili peroksiacetilna kiselina za dezinfekciju saksija, ramova,
opreme i staklenika.
- Za suzbijanje tetoina kad je ugroen
opstanak biljaka: kalijumski sapun (meki
sapun) i sapuni koji sadre masne kiseline
iz biljaka, Bacillus thuringiensis, piretrin,25
insekticidni sapun; takode nim, kvasija i virus granuloze tamo gde je dozvoljeno.26
- Za suzbijanje bolesti kad je ugroen
opstanak biljaka: bordovska orba, bakarsulfat, bakar-oksihlorid i bakar amonijumkarbonat; sumpor.
ne preporuuje se
- Svi ostali pesticidi, ukljuujui nikotin,
fenole, aluminijum-sulfat i metaldehid.

447

ORGANSKI VODI ZA BATOVANE

HemijSka SReDStva za
kOnzeRvaCijU DRvne
gRae

Hemijska sredstva za konzervaciju drveta sama po sebi su dugotrajna i toksina.


Kad god je mogue treba ih izbegavati u
organskoj bati. Upotrebu treba svesti na
sluajeve kada truljenje drveta predstavlja
opasnost. Najugroenije je drvo koje je u
kontaktu sa zemljitem i vazduhom.
najbolje mere
- Drvna graa koja nije tretirana hemijskim sredstvima.
- Drvna graa od vrsta kao to su hrast,
kedar i bagrem koje su otpornije na truljenje. Proverite da lije dobijena iz obnovljivih
izvora.
- Betonski stubovi.
Prihvatljive mere
- Vetako drvo od recikliranog polistirena.
- Tretiranje drveta koje ne dolazi u dodir
sa zemljitem (kao to su daske za ogradu) lanenim uljem ili slinim sredstvom koje titi drvo od vode i omoguava mu da
die.
na granici prihvatljivog
- Meavina bora (sa vodom).
ne preporuuje se
- Kreozot.
- Drvna graa tretirana hromiranim bakar-arsenatom (CCA),27 esto se prodaje
kao grada obraivana pod pritiskom.

SUzBijanje kOROva i
ienje zemljita

Korov obezbeuje hranu i stanite velikom broju stvorenja i koristan je izvor materijala za kompostiranje. Tamo gde je mogue trebalo bi da se pusti da raste i da se
uklanja samo ako ugroava gajene biljke.
Postoji niz prirodnih tehnika za raiava-

nje zemljita i suzbijanje korova. U organskom batovanstvu ne koriste se hemijska


sredstva za suzbijanje korova.
najbolje mere
- Plodored.
- Naizmenino sadenje biljaka koje suzbijaju korov i biljaka - koje ne mogu da se
brane od korova.
- Okopavanje, plevljenje, priprema leje
nekoliko sedmica pre setve.
- Manje rastojanje izmeu biljaka; biljke
koje se ire po zemljitu i pokrovni usevi.
- Dobra, vrsta osnova za staze.
- Biorazgradiv mal organskog porekla.
Prihvatljive mere
- Ukopavanje ili vaenje.
- Biorazgradiv mal koji nije organskog
porekla.
- Fugovanje kamena, ploa cigala itd.
prilikom poploavanja staze.
na granici prihvatljivog
- Rotaciona obrada zemljita.1
- Mal koji nije biorazgradiv, najbolje ako
proputa vodu i moe vie puta da se koristi.
- Propustljiv mal koji nije biorazgradiv
ispod povrine staza ili oko viegodinjih
biljaka.
- Spaljivanje korova
ne preporuuje se
- Sva hemijska sredstva za suzbijanje
korova, ukljuujui ona bazirana na glifosatu i prirodnim masnim kiselinama.
Vie informacija o organskom suzbijanju
korova videti u delu Korov i njegovo suzbijanje, str. 71-81.

SUzBijanje kOROva na
tRavnjaCima

Travnjak od samo jedne ili dveju vrsta


trave, to je ekvivalentno monokulturi, nije
pogodan za organske principe. Meavina
trava i vrsta s irokim listovima pre e dati
zdrav travnjak koji e ostati zelen cele go-

448

dine. Detelina e takoe pomoi u ishrani


trave. Sledite dobar vodi za odravanje
travnjaka. Ako se podstie bujnost trave,
problemi s korovom su minimalni.
najbolje mere
- Redovno kosite travu, ali samo kad je
potrebno. Da biste imali lep travnjak ne
kosite travu na visinu manju od 2,5 cm, ili
5 cm za vienamenski travnjak.
- Gde god je mogue, ostavite pokoenu
travu na travnjaku, ali ne kad je zemljite
hladno i vlano, ili kad je pokoena trava
predugaka.
- Rastresite zemlju i izloite je dejstvu
vazduha kad god je potrebno.
- Prilagodite pH vrednost i drenau i uklonite zasenu po potrebi, ako travnjak ne
raste kako bi trebalo.
- Prihranjujte travnjak samo ako sporo
raste, ili ako je ut, suv ili prevlaen. Koristite organsko ubrivo, kompost ili mineralno ubrivo.
- Na jesen rasporedite organski materijal
po povrini travnjaka.
Prihvatljive mere
- Ne postoje.
na granici prihvatljivog
- Ne postoji.
ne preporuuje se
- Unitavanje glista.
- Sva hemijska ubriva i pesticidi.
Vie informacija o organskom travnjaku
videti u delu Travnjaci i njihova nega, str.
176.

mateRijal za Saenje,
PODlOga za gajenje i
gajenje U POSUDama

Ideal kome stremimo prilikom gajenja


biljaka u posudama jeste gajenje sopstvenih biljaka iz organski dobijenog semena,
na organskoj podlozi. Kad god je mogue,
treba koristiti organski dobijeno seme, kr-

ORGANSKA BATA

tole, rizome, lukovice i drugi materijal za


saenje. Najmanje to moete da uinite
jeste da ne gajite biljke iz semena tretiranog hemikalijama posle berbe. Kad kupujete seme divljeg cvea, uverite se da je
domaeg porekla, a ne uvezeno iz druge
zemlje. Lukovice i drugi materijal za saenje nikada ne treba uzimati iz divljine. Postoje proizvoai koji prodaju organsko povre, voe i ukrasne biljke. Uvek kad ste u
prilici, koristite njihove usluge ili uzgajajte
sopstvene biljke.
Kad god je mogue, gajite biljke direktno iz zemljita. Uslovi za gajenje u saksiji
ili daku uvek su ogranieni i zahtevaju dodatnu panju i prihranjivanje rastvorljivim
hranivima. Za gajenje rasada i biljaka u
posudama treba da se koristi organska
podloga, po mogustvu bez treseta. Ako
kupujete podlogu, najbolje je da ima oznaku organskog standarda. Kad sami pravite
podlogu za gajenje, treba da koristite samo ono to je navedeno u Vodiu.
Vie informacija o podlogama za gajenje, semenu i meavinama za posude videti u delu Gajenje biljaka, str. 114-115.

Setva i mateRijal za
Saenje
najbolja praksa
- Gajenje biljaka po organskim standardima.
- Organsko dobijanje semena, krtola i
drugog materijala za saenje.
Prihvatljive mere
- Seme, krtole i drugi materijal za saenje dobijen na konvencionalan nain, ali
ako nije tretiran hemijskim sredstvima
posle berbe.
na granici prihvatljivog
- Biljke i materijal za saenje dobijeni
korienjem metoda koje nisu organske.
- Praak za oiljavanje bez fungicida.

ORGANSKI VODI ZA BATOVANE

ne preporuuje se
- Praak za oiljavanje sa fungicidima.
- Biljke i materijal iz divljine.
- Seme tretirano hemijskim sredstvima
posle berbe.
- Seme genetski modifikovanih sorti
(G.M.), dobijeno genetskim inenjeringom.

PODlOga za gajenje
najbolje mere
- Podloga za gajenje koju sami pravite
samo od materijala navedenih u ovom vodiu.
- Kupovna podloga za gajenje bez treseta, ako ima prepoznatljivu oznaku za organski standard.
Prihvatljive mere
- Organska podloga za gajenje s recikliranim tresetom, ako je mogue s prepoznatljivom oznakom organskog standarda.
na granici prihvatljivog
- Perlit, vermikulit, bentonit i zeoliti koji
nisu tretirani nedozvoljenim hemijskim
sredstvima.
- Organska podloga za gajenje koja sadri treset, ako je mogue s prepoznatljivom oznakom organskog standarda.
ne preporuuje se
- Podloga za gajenje koja sadri materijale koji nisu navedeni u ovom vodiu.

gajenje U POSUDama

Isti principi organskog gajenja treba da


se primene za gajenje u saksijama, korpama, kutijama i drugim posudama.
najbolje mere
- Organska podloga za gajenje s recikliranim organskim otpadom kao glavnim izvorom plodnosti.
- Biljke i seme isto kao navedeno.
- Postava za visee korpe od vune ili drugog recikliranog materijala.

449

- Saksije i posude primerene veliine.


- Ako je potrebno prihranjivanje, stavite
kompost, ubrivo ili sline kupovne proizvode na povrinu zemljita.
Prihvatljive mere
- Organska podloga za gajenje s organskim ubrivom kao glavnim izvorom hrane
za biljke.
- Prihranjivanje organskim ubrivom.
- Prihranjivanje tenim ubrivom koje
ste sami napravili od biljnog ili ivotinjskog
ubriva.
na granici prihvatljivog
- Kupovno organsko teno ubrivo, ako
je mogue s oznakom organskog standarda.
ne preporuuje se
- Postava od mahovine za visee korpe.
- Ostala tena ubriva.
konzervacija i ivotna sredina
Konzervacija ili zatita i organsko batovanstvo neraskidivo su povezani. Ljudska
aktivnost zagauje zemlju; stanita i divlji
biljni i ivotinjski svet brzo nestaju. Gubitak raznolikosti ivog sveta ima ozbiljne
posledice za organske batovane koji se
oslanjaju na prirodne odnose izmeu tetoina i grabljivica da bi drali tetoine
pod kontrolom. Zatita i kreiranje raznolike
ivotne sredine, i u bati i van nje, od presudnog su znaaja. Ako je mogue, takoe, preporuuje se saenje razliitih biljnih
vrsta, ukljuujui upotrebu lokalnih vrsta i
sorti koje se rede gaje. Za aktivnosti koje
zagauju sredinu, na primer paljenje vatre, bacanje organskog otpada ili preterana
upotreba neobnovljivih resursa, nema
mesta u organskom batovanstvu.
najbolje mere
- Ouvanje i kreiranje tradicionalnih ograda kao to su jarak, ivice i kameni zidovi.

450

- Ouvanje i kreiranje stanita kao to su


ivice, jezera i nekoene travnate povrine
za ishranu i opstanak divljih vrsta.
- Tradicionalne vrste biljaka.
- Vrste biljaka koje nisu tradicionalne, ali
imaju odreene osobine koje pogoduju
divljim vrstama.
- Kreiranje prolaza za divlje vrste - povezana stanita koja omoguavaju divljim
vrstama slobodno prolaenje.
- Ako je neophodan, reim orezivanja ivice koji ne ugroava ptija gnezda i koji,
po potrebi, omoguava ivici da cveta i
obrazuje plod.
- Korienje drvne grae iz obnovljivih
resursa.
- Recikliranje i ponovna upotreba.
Prihvatljive mere
- Ne postoje.
na granici prihvatljivog
- Vrua, suva lomaa za unitavanje zaraenog biljnog materijala.
ne preporuuje se
- Paljenje vatre, osim na ve naveden
nain.
- Uklanjanje svih biljnih ostataka ispod
ivica, bunova itd. osim ako se to radi
zbog suzbijanja bolesti.
- uvanje nepokrivenog ubriva.
- Drvna graa iz neobnovljivih resursa.
- Biljke donete iz divljine.
- Korienje materijala koji je transportovan sa velike udaljenosti, kad postoji odgovarajua lokalna alternativa.

FUSnOte

1. Oranje moe da uniti strukturu zemljita; takoe moe da dovede do formiranja neprobojnog ona ili tvrdog sloja
zemljita.
2. ubrivo koje potie od kunia, kokoaka, gerbila i veine drugih kunih ljubimaca biljojeda obino je bezbedno za
kompostiranje. ubrivo koje potie od pasa i maaka moe da sadrti parazite te-

ORGANSKA BATA

tne za ljude. Ako elite da ih kompostirate


treba da obratite posebnu panju na higijenu; nije preporuljivo da se upotrebljavaju ako deca mogu doi u dodir sa sirovim ili kompostiranim materijalom.
3. Kompostiranje je aerobni proces u
kojem se biljni i ivotinjski otpad pretvara
u mrki materijal slian zemljitu poznat
pod nazivom kompost. Najbolje je da se
gomila komposta prevre vie puta da bi
materijal doao u dodir s vazduhom.
4. Zgorelo znai da je ubrivo stajalo
na gomili ispod vodootpornog pokrivaa i
trulilo - zgorevalo najmanje mesec dana. U
tom procesu slobodan azot i kalijum u sirovom ubrivu prelaze u oblik koji se mnogo
tee ispira iz zemljita usled kie i ne moe
da oteti biljke.
5. Videti fusnotu 7.
6. Dodatno vreme potrebno je da bi se
razgradila hemijska jedinjenja koja mogu
biti prisutna.
7. ivinske farme sa kojih se moe uzimati ubrivo za organsku proizvodnju biljaka:
a) farme za proizvodnju jaja (deflnisane
propisom Evropske unije br. 1274/91): slobodne (maksimalno 400 ptica po aru); poluintenzivne (maksimalno 1.600 ptica po
aru); na dubokoj prostirci (maksimalno 7
ptica po metru kvadratnom);
b) dranje tovnih pilia na dubokoj prostirci (maksimalna gustina ptica 17 kg po
metru kvadratnom);
c) farme za proizvodnju mesa (definisane propisom Evropske unije br. 1538/91);
slobodne, tradicionalne slobodne; ekstenzivno gajenje u zatvorenom ivinarniku
(maksimalna gustina odraslih ptica: 12
kokoaka ili 17-25 kg po metru kvadratnom).
8. Svea morska trava treba da se tretira kao izvor iskljuivo za lokalnu upotrebu.
Sakupljajte morsku travu koju voda izbaci
na obalu, nemojte daje skidate sa stena.
Potronja izvora, ak i onih obnovljivih nije
preporuljiva.
9. Ne preporuuje se redovna upotreba
neorganskog svinjskog ubriva; ova ubri-

ORGANSKI VODI ZA BATOVANE

va esto sadre zagaivae kao stoje bakar koji se taloi u zemljitu.


10. Upotreba treseta kao poboljsivaa
zemljita nije prihvatljiva u organskom
batovanstvu. Da bi se iskopao treset,
unitavaju se prirodna stanita neprocenjive vrednosti.
11. Kanalizadoni otpad nije dozvoljen po
organskim standardima Evropske unije i
UK. Ovde se kanalizaconi otpad tretira kao
neiskorien resurs i stoga je ukljuen u
ovaj vodi - samo ako je u skladu s odreenim standardima. Trenutno verovatno
ne postoji pogodan, nezagaen kanalizadoni otpad.
12. Potencijalno toksini elementi (P.T.
E.) obuhvataju teke metale i druge elemente koji su esto prirodni sastojci zemljita. Neki su neophodni za ivot biljaka i
ivotinja kad ih ima u tragovima, ali su u
veim koliinama toksini. Postoji mnogo
razliitih standarda koji odreuju maksimalan dozvoljen nivo ovih elemenata u
zemljitu i materijalu koji mu se dodaje.
Varijacije koje mogu da se primete u ovim
standardima ukazuju na to da niko ne zna
taan odgovor.
13. Opalo lie je deo prirodnog ciklusa
obogaivanja zemljita u umovitim prede-

451

lima i stoga nebi trebalo da se skuplja na


ovim mestima.
14. Najverovatnije je zagaeno olovom i
kadmijumom.
15. Kokosova vlakna.
16. Za treset videti fusnotu 10. Poto
postoji mnogo razliitih materijala lokalnog
porekla upotreba kokosovog treseta - materijala koji se transportuje s udaljenih
destinadja - za kompostiranje nije primerena za organsko batovanstvo.
17. Ukljuujui i inkubatore za proizvodnju ivine i brojlersku proizvodnju (gde je
gustina 25 kg po metru kvadratnom); proizvodnja krmaa koje se vezuju u ograenim boksovima u zatvorenom prostoru;
drugi sistemi u kojima ivotinje ne mogu
da se okrenu 360, gde su stalno u mraku
i nemaju na emu da spavaju.
18. Da biste spreili da kia ispere hranljive materije.
19. Preterana primena ubriva ili komposta moe da doprinese zagaenju vodotoka. Na velikim parcelama maksimalna
preporuena koliina je 50 tona po hektaru. Iz toga sledi da su jedna puna batenska kolica ubriva dovoljna za 10 metara
kvadratnih zemljita. Oigledno, ova koliina je samo preporuena jer se ubriva i
kompost razlikuju po sastavu. Preporue-

452

na koliina je data kako bi se istaklo da


nije dobro preterivati s dodavanjem prevelike koliine materijala koji sadri hranljive
supstance. Maksimalna preporuena koliina manja je od one koju koristi veina
batovana.
20. Hranljive materije u drvnom pepelu
veoma su rastvorljive i brzo se ispiraju ako
se pepeo doda direktno u zemljite.
21. Ova cifra odnosi se na rezultat analize zemljita.
22. Ca - kalcijum; Mg - magnezijum.
23. Riblji otpaci koji nastaju prilikom
prerade ribe su prihvatljivi; nije prihvatljivo
hvatanje ribe za proizvodnju ubriva.
24. Za povre se obino preporuuje plodored koji traje 3-4 godine. Kod upornih
problema, na primer nekih tetoina i bolesti iz zemljita, verovatno je pogodniji
dui vremenski period.

ORGANSKA BATA

25. Najbolje je da se koristi ist piretrin


biljnog porekla. Trenutno postoji samo piretrin koji sadri aktivne materije piperonil-butoksid da bi imao bolji efekat. Ova
aktivna materija takoe ima insektidno
dejstvo. Ne preporuuje se sintetiki piretrin.
26. Upotreba kvasije, nima i virus granuloze je nelegalna u UK, jer nisu registrovani pesticidi.
27. Izuzetno toksine hemikalije, kao to
je hromirani bakar-arsenat koji se koristi u
ovom postupku, nameu pitanja bezbenosti radnika i bezbednog odlaganja. Tvrdi
se da je drvna graa nastala ovim procesom sigurna za upotrebu, ali postoje dokazi koji ukazuju da to moda nije taino.
Upotreba ovakve drvne grade u nekim
zemljama je ograniena. Ako se drvo zapali, dim i pepeo su toksini.

izvori
Seme, Biljke i OPRema
Adams County Nursery
P.O. Box 108
Aspers, PA 17304
www.acnursery.com
Oprema za voe i vonjake
Bountiful Gardens
18001 Shafer Ranch Rd.
Willits, CA 95490
www.bountifulgardens.org
Batovanski pribor i oprema; kao i organski gajeno povre i seme zainskog bilja
The Cook's Garden
P.O.Box 535
Londonderry, VT 05148
www.cooksgarden.com
Specijalizovana za povre za sladokusce,
tradicionalne vrste povra i cvee
DripWorks
190 Sanhedrin Circle
Willits, CA 95490
www.dripworksusa.com
Oprema za zalivanje
Ed Hume Seeds, Inc.
P.O.Box 1450
Kent, WA 98035
www.humeseeds.com
Specijalizovana za seme sezonskog bilja
u hladnim podnebljima
Edible Landscaping
P.O.Box 77
Afton, VA 22920
www.eat-it.com
Specijalizovani za veliki izbor voa
Fungi Perfecti
P.O.Box 7634
Olympia, WA 98507

www.fungi.com
Oprema za uzgoj peuraka
Gardener's Supply Company
128 Intervale Rd.
Burlington, VT 05401
Oprema za batovanstvo
Gardens Alive!
5100 Schenley Pl.
Lawrenceburg, IN 47025
www.gardensalive.com
Veliki izbor opreme za organsko suzbijanje tetoina i dobar izbor ubriva
Gempler's Inc.
100 Countryside Dr.
P.O.Box 270
Belleville, Wl 53508
www.gemplers.com
Alat i oprema za borbu protiv tetoina
Harmony Farm Supply & Nursery
3244 Hwy. 116 North
Sebastopol, CA 95472
www.harmonyfarm.com
irok izbor opreme za organsko gajenje
(ukljuujui i ubriva, sisteme za navodnjavanje i seme nastalo slobodnim opraivanjem)
Henry Leuthardt Nurseries, Inc.
P.O.Box 666
East Moriches, NY 11940
Specijalizovani za sitno voe i palir voke
Irish Eyes - Garden City Seeds
P.O.Box 307
Thorp, WA 98946
www.irish-eyes.com
Specijalizovani za krompir, beli i crni luk
i ljutiku

454

J.L. Hudson, Seedsman


Star Route 2, Box 337
La Honda, CA 94020
www.jlhudsonseeds.net
Retko seme iz svih krajeva sveta
Johnny's Selected Seeds
184 Foss Hill Rd.
Albion, ME 04910
www.johnnyseeds.com
Seme za povre i zainsko bilje, plus oprema za batovanstvo
Le Jardin du Gourmet
P.O.Box 75
St. Johnsbury Center, VT 05863
Seme za povre u malim i povoljnim pakovanjima; ljutika
Logee's Greenhouses
141 North St.
Danielson, CT 06239
www.logees.com
Zainsko bilje i sobne biljke
Native Seeds/SEARCH
526 N. 4th Ave.
Tucson, AZ 85705
www.nativeseeds.org
Jugozapadne domae i tradicionalne vrste povra i seme zainskog bilja
Natural Gardening Company
P.O.Box 750776
Petaluma, CA 94975
www.naturalgardening.com
irok izbor opreme za organsko gajenje,
ukljuujui i seme, biljke, korisne insekte i
opremu za navodnjavanje
New Earth
9810 Taylorsville Rd.
Louisvilie, KY 40299
www.newearth.com
Gajenje biljaka bez zemlje, svetla za
rast, kao i oprema za organsko gajenje
Nichols Garden Nursery
1190 Old Salem Rd NE
Albany, OR 97321
www.nicholsgardennursery.com

ORGANSKA BATA

Seme zainskog bilja i povra koje nije


tretirano hemijskim sredstvima
Nourse Farms Inc.
41 River Rd.
South Deerfield, MA 01373
www.noursefarms.com
Specijalizovani za sitno voe, kao i za
parglu i rabarbaru
Park Seed Co.
1 Parkton Ave.
Greenwood, SC 29649
www.parkseed.com
Povre, zainsko bilje i seme za cvee
Peaceful Valley Farm Supply Co.
P.O.Box 2209
Grass Valley, CA 95945
www.groworganic.com
irok izbor opreme za batovanstvo
Pinetree Garden Seeds
P.O.Box 300
New Gloucester, ME 04260
www.superseeds.com
Povoljni mali paketi semena i mnogo
drugih stvari za batovanstvo
Raintree Nursery
391 Butts Rd.
Morton, WA 98356
www.raintreenursery.com
Specijalizovani za voe, jezgrasto voe i
jestive biljke
St. Lawrence Nurseries
325 State Hwy#345
Potsdam, NY 13676
www.sln.potsdam.ny.us
Specijalizovani za voe otporno na mraz
i jezgrasto voe
Sandy Mush Herb Nursery
316 Surett Cove Rd.
Leicester, NC 28748
www.brwm.org/sandymushherbs
Specijalizovan za retko i neobino zainsko bilje
Seeds Savers Exchange
3076 North Winn Rd.
Decorah, IA 52101

455

IZVORI

www.seedsavers.org
Godinja lanarina; tradicionalne vrste
voa i povra; takoe i sedite organizacije Flower and Herb Exchange
Seeds Trust
High Altitude Gardens
P.O.Box 1048
Hailey, ID 83333
www.seedsave.org
Specijalizovani za seme biljaka koje uspevaju na velikim nadmorskim visinama i u
hladnim podnebljima
Renee's Garden Seeds
7389 W. Zayante Rd.
Felton, CA 95018
www.reneesgarden.com
Povre za sladokusce, zainsko bilje i
cvee za seoske bate
Seeds of Change
P.O.Box 15700
Santa Fe, NM 87506
Organsko seme
Southern Exposure Seed Exchange
P.O.Box 460
Mineral, VA 23117
www.southernexposure.com
Vrste nastale slobodnim opraivanjem i
tradicionalne vrste povra, cvee i seme
zainskog bilja
Southmeadow Fruit Gardens
P.O.Box 211
10603 Cleveland Ave.
Baroda, Ml 49101
www.southmeadowfruitgardens.com
Gajenje neobinog voa
Sunrise Enterprises
P.O.Box 1960
Chesterfield, VA 23832
Specijalizovani za seme azijskog povra
Territorial Seed Co.
P.O.Box 158
Cottage Grove, OR 97424
www.territorial-seed.com
Seme povra i voa za severozapadni
Pacifik; takoe oprema za batovanstvo

The Urban Farmer Store


2833 Vicente St.
San Francisco, CA 94114
www.urbanfarmerstore.com
Sistemi za navodnjavanje sa utedom
vode i druga oprema
W. Atlee Burpee Co.
300 Park Ave.
Warminster, PA 18974
www.burpee.com
Povre, zainsko bilje i seme za cvee
Whitman Farms
3995 Gibson Rd. NW
Salem, OR 97304
http://whitmanfarms.com
Ribizle i ogrozd; takoe i neobino drvee i grmlje

DRUgi izvORi
Evort, Suzan. Seed to seed. Decorah,
lowa: Seed Saver Publications, 1995.
Bartolomju, Mel. Square Foot Gardening. Emmaus, Pa.: Rodale Pres, 1992.
Bredli, Fern Maral, i Barbara V. Elis, eds.
Rodale's All-New Encyclopedia of Organic
Gardening. Emaus, Pa.: Rodale Press,
1992.
Bredli, Fern Maral, ed. Rodale's Garden
Answers-Vegetables, Fruit, and Herbs.
Emmaus, Pa.: Rodale Press, 1992.
Bubel, Majk i Nensi. Roof Cellaring. 2nd
ed. Pownal, Vt.: Storey Books, 1991.
Kolman, Eliot i Barbara Demro. FourSeason Harvest Organic Vegetables from
Your Home Garden AH Year Long. Post
Mills, Vt.: Chelsea Green Publishing Co.,
1999.
Kolman, Eliot. The New Organic Grower:
A Master's Manual of Tools and Techniques
for the Home and Market Gardener. 2nd
ed.
Post Mills, Vt.: Chelsea Green Publishing
Co., 1995.
Krisi, Rozalind. The Complete Book of
Edible Landscaping. San Francisco: Sierra
Club Books, 1982.

456

Elis, Barbara W, ed. Rodale's lllustrated


Encvclopedia of Gardening and Landscaping Techniques. Emmaus, Pa.: Rodale
Press, 1990.
Elis Barbara W., ed., et al. The Organic
Gardener's Handbook of Natural Insect
and Disease Control. Rev. Ed. Emmaus,
Pa., Rodale Press, 1996.
Geruni, Grejs i Debra L. Martin, eds.
The Rodale Book of Composting. Emmaus,
Pa.: Rodale Press, 1992.
Geruni, Grejs. Start with the Soil.
Emmaus, Pa., Rodale Press, 1993.
Gilkson, Linda i Ana Kar. Insect, Disease,
and Weed I.D. Guide: Find- it-fast Solutions for Your Garden. Emmaus, Pa.: Rodale Press, 2001.
Herington, Geri. Grow Your Own Chinese
Vegetables. Pownal, Vt: Storev Communications, Garden Way Publishing, 1984.
Hartman, Hadson T., et al. Plant Propagation: Principles and Practices. 6th ed.
Englewood Cliffs, NJ.: Prentice Hali, 1996.
Hil, Luis. Secrets of Plant Propagation.
Pownal, Vt.: Storey Communications,
1985.
Horst, R. Kenet. VVescoff's Plant Disease
Handbook. 6th ed. Boston: Kluwer Academic Publishers, 2001.
Hilton, Vilijem H., i Kler Kovalik, eds.
Rodale's lllustrated Encvclopedia of Herbs.
Emmaus, Pa.: Rodale Press, 1987.
Devons, Don. How to Grow More Vegetables: And Fruits, Nuts, Berries, Grains,
and Other Crops Than You Ever Thought
Possible on Less Land Than You Can Imagine. 6th ed. Berkeley, Calif.: Ten Speed
Press, 2002.
Lenza, Pet. Lasagna Gardening. Emmaus, Pa.: Rodale Press, 1999.
Larkom, Doj. Oriental Vegetables: The
Complete Guide for Garden and Kitchen.
New York: Kodansha America, 1994.
Lavdoj, En. Ann Lovejoy's Organic Garden Design School. Emmaus, Pa.: Rodale
Press, 2001.
Ogden, epard. Straight Ahead Organic:
A Step-by-Step Guide to Growing Great
Vegetables in a Less-Than-Perfect-World.

ORGANSKA BATA

Post Mills, Vt.: Chelsea Green Publishing


Co., 1999.
Pauel, Ajlin. From Seed to Bloom: How
to Grow Over 500 Annuals, Perennials, &
Herbs. Storey Communications, 1995.
Rajh, Li. Uncommon Fruits Worthy of
Attention. Reading, Mass.: Addison-Wesley Publishing Co., 1991.
Rodejl, D. I., ed. Hovv to Grovv Fruits
and Vegetables by the Organic Method.
Emmaus, Pa.: Rodale Inc., 1961, 1999.
(dopunjeno)
Rodejl, Marija. Maria Rodale's Organic
Gardening. Emmaus, Pa.: Rodale Press,
1998.
Rot, Seli. Attracting Birds to Your Backyard. Emmaus, Pa.: Rodale Press, 1998.
Rot, Seli. Attracting Butterflies & Hummingbirds to Your Backyard. Emmaus,
Pa.: Rodale Press, 2001.
ulc, Voren. The Organ/c Suburbanite.
Emmaus, Pa.: Rodale Press, 2001.
Viver, Vilijem Vojs. Heirloom Vegetable
Gardening: A Master Gardener's Guide to
Planting, Seed Saving and Cultural History.
New York: Henry Holt & Co., 1999.

457

KOLORI

VIEGODINJI KOROVI
(videti tekst na str. 78-79)

Kupina
Rubus fruticosus

Njivski poponac
Convolvulus arvensis

Puzavi ljuti
Ranunculus repens

Zlatica
Ranunculus ficaria

Konjsko zelje
Vrste iz roda Rumex

Pirevina
Elymus (Agropyron) repens

Sedmolist
Aegopodium podagraria

Maslaak
Taraxacum officinale

Kopriva
Urtica dioica

458

ORGANSKA BATA

VIEGODINJI KOROVI
(videti tekst na str. 78-79)

Rastavi
Equisetum arvense

Japanski troskot
Reynoutria japonica

Bahorica
Circaea lutetiana

Zeja soca
Oxalis stricta

Poljska gorika
Sonchus arvensis

Njivska palamida
Cirsium arvense

Divlji ladole
Calystegia (Convolvulus) sepium

459

KOLORI

UZROCI PROBLEMA S BILJKAMA


(videti tekst na str. 83)

POSTAVLJANJE TANE DIJAGNOZE


(videti tekst na str. 85)

460

ORGANSKA BATA

REDOVNO SNABDEVANJE VODOM (videti tekst na str. 86)

NEDOSTATAK MINERALA (videti tekst na str. 87)

461

KOLORI

BILJNE BOLESTI (videti tekst na str. 87)


Neki simptomi bolesti, sleva nadesno: gar na grani jabuke; ra na listu fuksije; gljivina pegavost lia; krastavost kruke; pepelnica jabuke; suenje pupoljaka; crne pege na rui; siva
plesan na pupoljku mukatle; smea bu; medna gljiva koja raste na kori drveta.

VRSTE BOLESTI (videti tekst na str. 88)


Sleva nadesno: gljivine bolesti, bakterijske infekcije, virusi.

462

ORGANSKA BATA

VRSTE TETOINA (videti str. 89)


Sleva u desno: Vrste koje sisaju biljni sok (vai); vrste koje se hrane korenjem (na primer,
injaci u krtoli krompira); vrste koje se hrane listovima (oteenja od livadske stenice i larva
lisne ose - neke vrste koje se hrane listovima jedu i stabljike); vrste koje se hrane cvetovima (japanske bube); vrste koje se hrane plodovima (ose na jabuci); tetoine koje stvaraju
gale (na primer, gale na grani hrasta moe da izazove osa iarua).

Zatitite useve

Sumporni prah na
grou
(videti tekst na str. 100)

Neke sorte krastavca pokazuju otpornost na mozainu proaranost lista.

463

KOLORI

Tipini primeri cvea koje privlai korisne insekte (videti tekst na


str. 93): 1. Vrste roda Gaillardia, 2. Primorska elika, Lobularia maritima, 3. argarepa (titonoa), u drugoj godini cvetanja, 4. Limnanthes douglasii

Zatitite useve

(videti tekst na str. 312)

Bela trule (u sredini), plamenjaa luka (levo), narandaste mrlje od re luka (desno).

464

ORGANSKA BATA

IVOTINJE KOJE SE HRANE BATENSKIM TETOINAMA


(videti tekst na str. 96-97)

Valjkasti crvi

Stonoge

Bube-grabljivice

Mreokrilci

Osolike muve

Muice-grabljivice

Muve guseniarke

Ose

Parazitske ose

465

KOLORI

IVOTINJE KOJE SE HRANE BATENSKIM TETOINAMA


(videti tekst na str. 96-97)

Tvrdokrilci

Bubamare

Guteri

Kosci

Pauci

abe i punoglavci

Grinje

466

ORGANSKA BATA

POPULARNE VRSTE ZAINSKOG I LEKOVITOG BILJA


(videti tekst na str. 289-290)

Kupina
Rubus fruticosus

Njivski poponac
Convolvulus arvensis

Puzavi ljuti
Ranunculus repens

Zlatica
Ranunculus ficaria

Konjsko zelje
Vrste iz roda Rumex

Pirevina
Elymus (Agropyron) repens

Sedmolist
Aegopodium podagraria

Maslaak
Taraxacum officinale

Kopriva
Urtica dioica

467

KOLORI

POPULARNE VRSTE ZAINSKOG I LEKOVITOG BILJA


(videti tekst na str. 289-290)

Kupina
Rubus fruticosus

Njivski poponac
Convolvulus arvensis

Puzavi ljuti
Ranunculus repens

BOJA I OBLIK. Crvene grane Cornus alba (slika desno) ispunjavaju zimsku batu sjaj-

nim bojama. Uska kronja Liquidambar styraciflua (slika levo), ini ga idealnim za male bate.

468

ORGANSKA BATA

PROBLEMI SA BILJKAMA, OD A DO
(vidi tekst na str. 397-441)

Antraknoza vrbe

Bakterijski rak
kotiavih voaka

Batenski trips

Bela leptirasta va

Bela ra hrizanteme

Bela trule drveta

Bela trule luka

Bela va

Biljna zolja

469

KOLORI

PROBLEMI SA BILJKAMA, OD A DO
(vidi tekst na str. 397-441)

Biljna va

Buva

Celerova muva

Crna lozova pipa

Crna noga

Crna pegavost rue

Crna repina va

Crna trenjina va

Crvena vona grinja

470

ORGANSKA BATA

PROBLEMI SA BILJKAMA, OD A DO
(vidi tekst na str. 397-441)

aava pegavost lista i


krastavost ploda jabuke

Fitofthorina trule
korena i stabla

Grakov i pasuljev iak

Grakov smotavac

Gundelj

Jabukin smotavac

Jabukina osa

Katranasta pegavost
lia javora

Kovrdavost lista breskve

471

KOLORI

PROBLEMI SA BILJKAMA, OD A DO
(vidi tekst na str. 397-441)

Krastavost kruke

Krtice

Krukina buva

Kupusna bela ra

Livadska penua

Mokrica

Nekroza kore liara

Pegavost izdanka maline

Pepelnica jabuke

472

ORGANSKA BATA

PROBLEMI SA BILJKAMA, OD A DO
(vidi tekst na str. 397-441)

Plamenjaa

Rak jabuke i kruke

Repicin sjajnik

Siva plesan

Skoibuba

parglina va

Uholaa

Vunasta va

iak

You might also like