AROBNJAKOV EGRT -

Evald Flisar

"Ti me trai, a ja te naem."

1 Na kraju klisure mi je Ali pokazao jedan od snenih mostova, po kojima je uven Kamir. Svake zime sneg zaveje udoljice i rena korita i kad po vrhu zamrzne, voda iskopa prolaz po dnu, pa se sliva kroz nevidljiva, neujna, a po povrini moe ii po snegu sjedne strane na drugu. Kasno u prolee, kad sneg pone da kopni, postaje prodor vode sve vei a sneni most, koji se uspinje nad njim, sve tanji. Na kraju u njemu zevne raspuklina. Dok nije preiroka, moe je preskoiti, a pri kraju jula je to ve opasno. Krajem septembra, pre naleta nove zime, niko se ne usuuje na trone strukture. Jesam li stigao prekasno? Moj put mi se iznenada otkrio u obliku simbolinog skoka preko rapukline u snenom mostu i ivot mi se otkrio u duhu kao vena serija takvih pokuaja, zaleta sjedne strane na drugu, padova u dubinu, ponovnih skokova, traenja novih mostova, onakvih gde rupa u sredini nije preiroka i gde u imati bar malo nade da se ne sunovratira. ta je bilo na drugoj strani? Deo mene samog koji je intelektualno vaspitanje odgumulo od mene? Nagonski, intuitivni deo, koji me je pratio tokom ivota kao senka mojih racionalnih inova, nikad daleko, a nikad dovoljno blizu da bi se dotakao? Ve dugo sam slutio da imam dvojnika, s kojim sam bio blizak u detinjstvu. Nita nismo skrivali jedan pred drugim. Onda, ne znam kad i zato, izmeu nas se pojavilo nepoverenje. Okolina u kojoj smo uili i rasli se postavila na stranu mog intelektualnog ja i nagonski deo se (zatomljen u koli, na univerzitetu, u drutvenoj realnosti) osramoen povukao. Nastanio se u dimenziji bivstvovanja, koju intelektualni ja nije hteo da prizna kao ravnopravnu jer je bila neprotumaljiva i nenauna, iako se stalno potvrivala u iskustvu ivota. Senoviti, nagonski dvojnik me je pratio kao verna ena koja zna da e muu dosaditi besplodno ivotarenje u svetu racionalnih koncepcija i da e, uz oseaj krivice i u strahu daje moda ve zakasnio, doi daje trai. Kad sam se s Alijem penjao prema peini Amarnat, u mene se uuljalo oseanje da se po suprotnom obronku uspinje neko ko mi je strano poznat. Zagledao sam se na onu stranu i uinilo mi se da se na grbai grivastog, kratkonogog ponija uspinje prema vrhovima moj potisnuti dvojnik bez koga je ivot postao tako nepraktian i nesnosan. A predugo sam odgaao; mostovi, koji bi nas inae brzo zbliili, istopili su se. Sad je izmeu nas zjapila praznina, koju moj nespretni, provera-vajui intelekt ne bi mogao da preskoi bez katastrofalnog pada u tamu i tuilo. Zato sam doao u ove planine: da naem oveka, koji bi znao i hteo da mi pokae kako da izbegnem katastrofu. Jer, oseao sam da moram taj skok da uinim. Sad ili nikad. Ve pre polaska sam znao da idem da traim tog oveka, a tek ovde putem metaforine podobe snenih mostova mi se razotkrivalo ta radim u himalajskim gorama mesec dana pre dolaska zime. Svrhu puta mije udesno raskrio legendarni kraj ivinog sveta, koji je iznad granice drvea postajao sve nestvarniji, gotovo sanjarski svojom tihom, preteom lepotom. 2

Ispod nas je zablistalo sivo-zeleno jezero enag amei u senci tri snena vrha. "Ovamo, Sahibe, - zamahnuo je Ali prema njemu -"hladna voda, zdrava voda, ovde Sahib mora da se okupa!" Sahib je odvratio da ga ledeno kupanje nimalo ne privlai. U istom trenu mije sinulo da u morati da se odviknem od obiaja mekuca; preobraenje duha je nemogue bez preobraaja tela. Naili smo na grupu hodoasnika, koji su se obliveni suncem odmarali na stenama pored staze. Ali im je dobacio nekoliko kamirskih rei, koje su izazvale smeh i uenje. Kad smo ve proli, uo sam da mi se podrugljivo podsmevaju. Ali se okrenuo prema meni: "Sahib je zakasnio, u peini nema vie lingama. Sahib je morao da krene na hodoa e pre mesec dana." Znao sam to. Znao sam da neu videti falusni ledeni stalagmit, koji se svako leto tajanstveno pojavi u Armanskoj peini i raste i sahne od mene do utapa te postie naj vei uspon u vreme avgustovskog punog meseca. Tada se u peini i ispred nje okupi gomila hodoasnika. Dopeae i dojau na magarcima, mulama i ponijima u uskom redu, koji se vijuga po kamenitim obroncima poput zmije, simbola hinduske opsedhutosti svime to je povezano sa ivom, tim stranim bogom koji stvara i razara. Svake godine dolaze hodoasnici. Razgledaju arobni ledeni stup, poloe ispred njega darove i cvee, nauivaju se ekstaze, koji bar delimino prouzrokuje nedostatak kiseonika (peina lei etiri hiljade metara iznad mora) i pijani od boanskog doivljaja vraaju se zatim vapijui na sav glas: "Daj iva ankar." Vraaju se putem po kome se zmija hodoasnika jo napinje uzbrdo mimo logorita od prethodne noi, koja su posuta izmetom, mimo trupala magaraca i ponija, koji su klonuli ili skliznuli preko ivice peine. Znao sam da sam stigao suvie kasno da bih doiveo ekstazu, ali to mi nije smetalo. Radovao sam se tiini, samoi. Na put me nije odvela elja da se bacim na tlo ispred izdanka leda. iva je za mene bio samo koncepcija iako primamljiva, ipak udaljena kao sneg na planinskim grebenima, upotrebljiva samo kao metaforino sredstvo oiglednog prikaza duhovnih stanja i namena. Uzrok mog hodoa a je bio drugaiji. Saznao sam da u kod peine nai samotnog mudraca, kome sam dolazio u nadi da e mi dozvoliti da budem u njegovoj blizini i pomoi mi, prema sopstvenom shvatanju, da prevazidem prazninu preko snenog mosta moje duevnosti. Moj konjovodac to nije znao. Za njega sam bio radoznalac, posmatra planina. I dobro je da je bilo tako. Najzad i ovek, kome sam odlazio, nije znao da sam na putu. Iako u to nisam bio ubeden jer, poziv, onaj promukli glas, koji me je dozivao iz snova na budnost i javu, poeo je u visinama da zvui vrlo razgovetno.

Preko Mahagunskog prevoja stigli smo do visoravni, koja lei etiri hiljade metara iznad morske povrine. Znao sam da e mi se gradske navike osvetiti u planini, ali sve do prevoja nisam osetio nita osim vrtoglavice i bolova u napinjuim se pluima. Ali, kad smo se po strmom obronku uputili prema senovitoj visoravni Pantarni, po kojoj je strujao hladan vetar, sivkaste stene i granulirane planine su se iznenadnim udarom zavrtele i potonule u tamu. Kad sam otvorio oi, iznad mene se nadvilo Alijevo zabrinuto i zlurado lice: zabrinut zato jer je znao da e sa mnom imati neprijatnosti, a zlurad jer je u mojoj slabosti otkrio priliku da se sveti za ulizitvo, kojim se itavo vreme odazivao na moju maloreivost. Sad mi je sinulo u glavi. Sad moe da me pokrade. S ponijima da se vrati u Pehalgam. Ili da me kamenom udari po glavi. A to je bila samo munjevita misao, koja je naglo potonula u oseanje malaksalosti. Na obrazu 3

sam osetio neto lepljivo to puzi, pa sam ispruio jezik i liznuo krv. Kad sam se u nesvesti sruio s ponija, udario sam glavom o ivicu stene. Puzei vlagu sam oseao i u kosi, na desnoj strani lobanje. etvoronoke sam se odvukao do potoka i zamoio glavu u plitku vodu, koja je prskala po kamenitom renom koritu. Gledao sam kako tamni od isprane krvi. Ledena hladnoa me je zapljuskivala po obrazima i otrzala iz nesvesti. Ali je rairio vreu za spavanje i ja sam se drhturei uvukao u nju. "aj" - slabano sam zagrcao - "aj". Bez oklevanja Ali je iz prtljaga izvukao plinski plamenik i limeni loni zahitio vodu iz potoka i pristavio; izvesno vreme se muio ibicama, koje mu je vetar stalno gasio, a konano je shvatio da mora vetru da okrene leda. Buljio samu sivo-beliaste obronke planina, koji su opasivali visoravan. Uhvatio me je strah da neu moi dalje. Imao sam uobiajene simptome visinske bolesti: vrtoglavicu, um u uima, zaduvanost, bolove u prednjem delu glave, srce mi je divljaki tuklo, povraalo mi se, edneo sam uasno. Moj uspon je bio prebrz. Trebalo je da dozvolim telu da se polako privikava. Kajao sam se zbog glupe urbe, ali bilo je prekasno. Posmatrao sam turobno povijene ponije koji su drhtali na otrom vetru, uskraeni za pau na goloj visoravni. Gledao sam Alija koji je uao kod plinskog plamenika ekajui da voda zaklokoe u loncu. Za njega to nije bio prvi put do peine. Pre polaska se pohvalio da je odveo tamo ve hiljade hodoanika. A veinu, naglasio je, radi obrednog razgledavanja ledenog lingama. Kraj septembra je za njega ve kasno. "Sahib nee ii dalje?" Nasmehnuo se kad mije doneo aj. Oslonio sam se na lakat i srkao gledajui po visoravni licem prema vetru, koji je mirisao na sneg. Kad se um u uima ublaio, opet sam u naletima vetra uo onaj daleki prozukli zov; poziv, koji je ujedno postao upozorenje. Znao sam da vie ne mogu nazad jer sam ve bio predaleko od poetka. Nikad u ivotu jo nisam bio tako blizu cilja, za koji sam slutio daje cilj svih mojih napora. Konjovodac se najverovatnije radovao mogunosti da se vrati u Pahalgam dan ili dva pre dogovorenog vremena jer kad mi se vratila snaga i kad sam rekao da idemo dalje, lice mu je prekrila senka ljutnje. "Sahib je zakasnio", - ubedljivoje uzviknuo spremajui opremu - "nema vie lingama u peini, Sahib je morao doi u avgustu, sad se ne isplati, sve je prazno, sve tiho; ako Sahib nastavlja dalje, jo e se vie razboleti!" Hladno sam mu predloio da se okrene i vrati nazad, a ja u ve sam nai peinu. Ove rei su ga bacile nazad u poslunost, koja je bila karakteristina za njega. Njegov trenutak likovanja nije bio dui od moje slabosti; to me je nauilo da prema njemu ne smem da budem suvie popustljiv. Nasred visoravni smo naleteli na streci kostur ponija, koji je poginuo tokom avgustovskog hodoa a. Ovo nije bio milostiv put za ivotinje, a posebno za ponije, kojima je potrebna redovna ispaa; mule bi bile primerenije, iako su tvrdoglavije i samo prutom se nagone preko Mahagunskog prelaza. "Svake godine ginu poniji", - tuio se Ali -"svake godine, a onda ih oglodu jasrebovi." I na teretni poni se najednom zaustavio i nije hteo protiv naleta vetra, koji je fijukao; Ali je morao da ga rastovari i tera dalje udarcima nogu. Nedugo nakon toga i ja sam razjahao jer se staza opet ustremila u kamenite obronke i vijugala se, uzana i smrtno opasna, izmeu peina sve vie i vie. Zaduvanost se polako vraala, a u glavi sam opet oseao dodir nesvestice, opet mi je uzburkano srce paralo strah da u pasti zanemogao i visei nad provalijom. Pred oima mi je poelo da se magli. "Odmor" - prodahtao sam - kratak odmor, odmor." I spustio sam se na zemlju uz silovit um u uima, na ivici svesti, na ivici provalije. Sunce je zalazilo. Mlaz je dobijao ukus neeg elinog i daveeg. "Sahibe', vikao je Ali negde iznad mene - "ovde se ne moemo odmarati. Konji e se okliznuti i pa e u provaliju." uo sam kako ih napola vue, a napola gura uz strminu. Zvui su se ubrzo utiali. Leao sam na kamenitoj litici, tresui se, izloen lakomim senkama sutona, vie kandidat za bolniku postelju nego za napore psihofizikog 4

preobraaja. Ali se vratio i pomogao mi da se dignem na noge. Dozvolio sam mu da me uhvati ispod ruke i napola me vue, a napola podupire uzbrdo odmarajui se u svakoj okuci. "Nije vie daleko", - govorio je i njegov glas je zvonio u vetru kao da dolazi iza dalekih gora - "jo malo, jo malo, zato se Sahib ne potrudi?" Opet je koristio trenutak moje slabosti da se pravi vaan, da prevazide beznaajnost, koju je svaki dan doivljavao u ulozi konjovodca. A ovog puta nisam oseao netrpeljivost prema njemu nego pre drugarstvo jer je oseanje beznaajnosti iznenada prelilo i mene. Rodilo se iz dimenzija kraja, koji mi se otkrio u krutosti svoje uzvienosti; tako jednostavno po svom sadraju: uskipeli vrhovi, mrana dolina, ponor, sunce, senkc; tako nestvarna i boanska daje moja zaduvana ljudska telesnost bila vie na njoj nego u njoj: poput prsta kad dotakne fotografiju i ne moe da prodre u sliku preko koje klizi. To je svet ive, boji svet udaljen uprkos blizine, nedohvatljiv uprkos fizike prisutnosti. U udaljenosti planina smo bili svi, ja, Ali i tri ponija samo izmodene muice, koje su puzale preko platna grandiozne slike prirode u galeriji postojeeg. Stigli smo do ponija, koji su se drhturei u vetru pribili zajedno. Ispod nas se otvorila duga dolina, toliko uska da se sunce u njoj ne zadrava due od dva sata na dan, od ivice do ivice pokrivena prljavo-rikastim snegom. Bogzna zato je ak i sneg u toj zatvorenoj dolini navukao zatitnu boju okoline. Kad smo se spustili u nju i odjahali njome dok je zviduk vetra ostao u obroncima, obavila nas je duboka tiina: tu i tamo samo udar kopita o kamen, utavi topot po snegu, uplji otkucaji srca, koji su zevali krv u lov na kisconik. Reno korito nalevo je pokrivao led, mestimino napuknut. Daleko napred i nazad je sunce pozlaivalo vrhove. Konano smo tom hladnom alejom stigli do mesta, gde su se ispred nas pojavili masivni piramidalni obronci planine Amamat, pretee u sopstvenoj scnki, mnogo strmiji nego to sam ja zamiljao, posuti stenjem. Gore, visoko, vrlo visoko su mrano zjapila usta svete peine. "Onamo, Sahibe", - likujui je pokazao Ali kao da sebi pripisuje zaslugu za to udo prirode. 3. Bio sam na cilju. A neto nije bilo u redu: usta peine su zjapila gotovo u podsmehu. Sjahao sam i uputio se uzbrdo. "Sahibe", - zadravao me Ali - "tamo dole, pogledajte, sveti potok Amarvati, tamo se hodoasnici okupaju pre nego to se upute u peinu!" Odgurnuo sam ga i poeo da se penjem prema ulazu. Oseao sam da e uskoro zanoiti i sve potonuti u mrak. Ispod svoda sam stupio u vlanu unutranjost, u kojoj je kapalo. Zapahnula me je memljiva hladnoa. Prvih nekoliko trenutaka nisam video nita. Zatim su se iz tame polako izljutili obrisi jame, koja je etrdeset metara iroka, trideset metara visoka i trideset metara duga. Strmom stazom sam dospeo do gvozdene ograde iza koje sam primetio obrise nekakve gomile. Naslutio sam daje to uvelo cvece, koje su hodoasnici mesec dana ranije naslagali na mesto gde se (ili bi se) pojavio stalagmit leda. Otiao sam nazad na dno peine, koja je bila zastrta otpacima. Tiina me je na kraju uverila da u peini nema nikog drugog. Vratio sam se u umiruu svetlost dana. U grlu me je davilo. Gde je ovek koga sam traio? Nema ga ovde. Ovde ne bi mogao da ivi, u ovoj divljoj praznini. Predstavljao sam sebi, ne znam zato, da u blizini peine lei naselje ili neki manastir. Saznao sam u Londonu, raspitao se u Delhiju, raspitao se u Singapuru i deset ljudi mi je garantovalo da u oveka, koga traim, nai samo u Amamatskoj peini, nigde drugde. Deset ljudi, rekao sam sebi, ne moe da lae. Deset ljudi ne moe da lae. A neto je bilo jasno: pogreio sam ja. Doao sam nizata. Daleko ni zbog ega. Skliznuo sam se na mokri pod i naslonio na stenu. Suze su lile iz mene kao iz uvredenog deteta. iji je bio klik, za koji sam mislio da me poziva u ovu peinu? Da li mi se zaeo u bludnom duhu kao opravdanje za put, koji bi mi se inae uinio prenapomim i preglupim? U tom trenutku mi se samom usred himalajske pustoi i u nadolazeem mrazu noi uinilo 5

uasno glupo sve od poetka do kraja: moja lakoverna elja za psihofizikim preobraajem, moja odluka da uprkos dugogodinjoj sumnji u korist ovakvih podviga potraim uitelja, pa odluka da izbegnem popularne udobne arame i da je bolje da se predam na milost i nemilost jednog od tajanstvenih himalajskih jogija samotnika, pa ubedenje da su moja raspitivanja bila dovoljno temeljna i da me put vodi pravom guruju, onakvom koji u meni nee videti prenapetog glupana, s kojim ne vredi gubiti vreme; sve to mi se najednom uinilo nedolino razboritosti, koju sebi rado pripisujem. Zato sam doao? Ni na ovo pitanje u tom asu nisam znao da odgovorim. Uz podnoje uzviice je Ali ve rastovario opremu, postavio ator, rairio vree za spavanje, upalio plinski plamenik i pristavio veliki lonac za supu. "Je li Sahib video ivin lingam?" - Podsmehnuo se. - "Sahib je morao da doe u avgustu, sad je prekasno." Uvukao sam se u vreu za spavanje i zurio u uto-plave trake plamena, koji su pitali iz plamenika. Sahib moda uopte nije smeo da doe, prostrujala mi je poraavajua misao. "Ali," rekao sam posle izvesnog vremena zagledavi se u obronak - "ko ivi u peini?" "Samo iva, Sahibe." - Odvratio je i pomirisao zamotuljak koncentrata za supu, koji je upravo otvorio. "Lepo mirie." Sadraj je istresao u uzavrelu vodu. " Da, Sahibe, u peini ivi iva sa svoje tri ene. Tako kau Hindusi. Menije svejedno, ja sam musliman i idem na hodoa a samo zbog zarade." Nasmejao se kao zbog hindusa. "Nijedan ovek ne ivi u peini?"- akao sam dalje." Nijedan sadhu, nijedan jogi?" Nasmejao se: " Kako bi ovek iveo gore u peini, Sahibe? ime bi se hranio? U vreme hodoa a mu tu nahrupi mnotvo sadhua, jogija i sanjasija. Veina ih doe i ode kao ostali hodoasnici. Samo jedan ponekad ostaje due vremena. Stari Jogananda." Tako naglo sam skoio da sam sruio lonac s naom veerom sa plamenika. "Ali!" Viknuo sam i privukao njegovo preplaeno lice tik do svoga. "Ali," - zasopio sam - reci mi, ili u te ubiti, gde je Jogananda, zato nije u peini, gde je otiao?" "Ladak." - Izbruhnulo je iz njega. Sav je otvrdnuo od straha. "Svake godine kad ode, ide u Ladak." "Ladak", - povukao sam ga jo vie- "Ali, Ladak je budistiki!" "Sahibe", - danuo je - "stari Jogananda je budista, musliman, hindus, sve. Stari Jogananda je Buda. Stari Jogananda je iva. Stari Jogananda je u Ladaku!"

4.

Po dolasku u Leh sam iznajmio skromnu sobu i prepustio se odmoru. U glavi mije umelo. Pred oima su mi igrali prizori iz proteklih dana: lica Baltistanaca, Tibetanaca, Ladakijaca, indijskih zvaninika i trgovaca, s kojima sam doputovao, pa zelenilo kamirskih dolina, koje su bile, inilo mi se, u drugom udaljenom svetu; u prijatnijem nego to mi se na prvi pogled uinio "mali Tibet". Simptomi visinske bolesti su se ublaili po povratku u Srinagar, ali im je autobus proao po serpentinama u Leh uspinjui se preko prevoja Lamajuru, vratili su se i ostali u meni kao trajno upozorenje, jedan od saputnika, bradati kamirski trgovac, strogo me je opomenuo da prva dva dana provedem na leima ispod tri jastuka. A ako me, dok mi je hladno, uhvati elja da se zagrejem brzim hodom, neka to izbijem sebi iz glave! udan svet, kazao je. Strancima se deavaju udne stvari. Na otvorenoj visoravni, gde temperatura esto prede trideset stepeni iznad nule, postane im toplo, pa svuku kapute. Iza toga odu u hladovinu. A tamo ih pogodi poput sekire, zavrti im se, pokosi ih, poto su preli preko linije vene senke, gde je dvadeset stepeni ispod nule. Vazduh je tako redak da se posle nekoliko koraka ubrzanog hoda ponu guiti. To ne vai za domaine jer imaju neverovatno proirene miie srca. Ali, 6

to je rezultat stogodinjeg prilagoavanja, pa da ne mislim da u se priviknuti za nekoliko dana. Ladak nikad nije bio gostoljubiv prema strancima. U esnaestom veku je mongolski osvaja Daulat Beg doveo bandu ratnika iz Sinkijanga preko Karakorumskog prelaza na visoravan Ladaka. U podnoju prevoja ga je sustigla snena meava i u nanosima je izginula veina njegovih ljudi. Samo trojici je uspelo da pobegnu nazad preko prevoja. Uz podnoje sada stoji seoce Daulat Beg Oldi, "Dautal Beg Pogubljeni", simbolino upozorenje Kinezima. Deo Ladaka, visoka visoravan Aksaji in, spada pod kinesku vojnu upravu; preko nje su Kinezi 1950. godine ukoraili u Tibet. Nema sumnje da je Ladak za njih strateki vaan. Manje vaan je na prvi pogled za Indiju, koja sve od primirja 1963. godine izdrava u Ladaku trideset hiljada vojnika. Postoje put, koji vodi iz Srinagara u Ladaki glavni grad Leh, prohodan zbog usova i snega samo od kraja maja do poetka novembra, treba veinu namirnica dovesti vazduhom; etiri tone godinje za svakog vojnika. Za prevoz svake tone robe potrebno je osam hiljada litara goriva. Avioni se usuuju do krova sveta samo u ranim satima, pre nego to visoravan prekriju mrane senke, a svaki mora da se probija kroz lavirint kanjona, peina i streih vrhova. To je visoka cena za sumnjivu strateku prednost. A cena nije samo materijalna. Vojnike napada pluna odomatoza. Zbog nedostatka kiseonika im se pluni mehurii pune vodom i oni umiru za nekoliko dana. esti su i sluajevi snenog slepila. Vojnici su stalno umorni, nekima se ukiseli mozak, pa ne mogu misliti, a neki gube pamenje. Nekima posedi kosa ve posle godinu dana na visini. Mnogi postaju impotentni. Svima se proiri srce. Ladaani su mahom nomadski obani i seljaci. Nema ih mnogo: svega dvesta hiljada. I broj roenja opada, navodno zato jer je strano hladno. Obiaj je, takode, da svaka porodica poalje bar jednog sina u manastir. Budistike lame, kojima nije dozvoljeno da se ene, obavljaju uloge uitelja, lekara, astrologa i zemljoposednika. Zimi se ljudi zavuku u kue da prezime kao medvedi, a krvni pritisak im se sniava i srce laganije kuca. Tokom kratkih letnjih meseci oive: igraju, pevaju, a praznik se nie za praznikom i obred za obredom. Oekivao sam da e visoku visoravan pokrivati sneni nanosi. A u stvari vei deo snega i zimi ostaje na obroncima planina, koje stre u nebo na sve etiri strane. Drugde u himalajskom masivu je granica venog snega na tri hiljade metara nadmorske visine, a u Ladaku je na est hiljada metara, jer je vazduh tako suv. Vetrovi su siloviti, ponekad topli, a katkad hladni. Uzrokuju ih iznenadni padovi temperature, koja se kree od trideset stepeni ceizijusa iznad nule do esdeset stepeni ispod nule. Drvea je malo: raste samo nisko grmlje. Divljinom se unjaju rii medvedi, sneni leopardi i planinske antilope. Kroz prozor sam posmatrao dolinu reke Ind, grad Leh i zaputenu devetospratnu kraljevsku palatu iz esnaestog veka, praznu, opako napuklu. Na grad sivo-mrkih kua ravnini krovovima i kvadratnim prozorima, planinski, azijski, naizgled bez nedokuivih tajni. Uhvatio me strah da i ovde neu nai starog Joganandu. ta bi mogao da radi u ovom gradu od sunca potamnelih tibetanskih lica, u srcu tradicionalnog lamaizma, on, indijski braman?

5.

Idueg jutra sam pregledao zalihu namirnica, koje sam dovukao sa sobom. Imao sam konzerve s mesom i pasuljem, imao sam suve kobasice, zamotuljke koncentrata za supu i vitaminske dodatke. Imao sam aja, hvala bogu jer me je maslen ladaki aj terao na povraanje, a i boicu tableta aspirina, iako mi nije bilo jasno kakvih bolova se bojim. Imao sam i plastinu posudu koncentrata 7

mleka. Odluio sam da ivim skromno i da se to pre naviknem na lokalnu hranu, mada sam znao da u planinskim selima neu dobiti nita drugo osim "ampe" (jelo od jemene prekrupe) i tu i tamo parence sira. Kad sam izaao na ulicu, sa neba su se sputale ruke visinskog sunca i stegle me u vrtoglav zagrljaj. Razlika izmeu temperature u hladu i na suncu j e bila toliko velika kao da se iz friidera ue u zagrejanu sobu. Prosto sam oseao kako me mukotrpno naputa melanholija, a zamenjujeje gotovo raspojasana vedrina. Skrenuo sam prema bazaru i utopio se u komesanje preplanulih tibetanskih lica, raspucale koe visokih budistikih kapa sa zavrnutim ivicama, tirkizima ukraenih enskih eira, kaludera u mrkocrvenim mantijama, indijskih vojnika, dronjave dece, ugavih kerova, koji su cunjali po otpacima. ene su prodavale repu i jeam, a mukarci marame, alove, torbe, pojaseve, zemljane sudove. Sa kola medu tezgama deaci su donosili sanduke pune raskokodakanih kokoaka. Guva meje najzad izbacila pred krezubog starca, koji je prodavao paraferna-lije himalajskog sujeverja: srebrne amajlije za zatitu od zlih duhova, od bolesti i besnih pasa; zmajevima i trubama ukraene oltarie, pa trosekle obredne maeve za borbu protiv strasti, neznanja i nasilja. Ranije bi me ovaj verski folklorizam interesovao ak oduevljavao, a ovog puta je u meni probudio netrpeljivost i srdbu. Umesto da oseanja priguim, ja sam ih naduvao i u sreditu sam otkrio njihovo seme. Nisam se bojao da u toj sujevemoj okolini neu nai mudraca Joganandu. Ovaj strah je bio samo kamuflaa, kojom sam prikrivao pravi strah - da u ga nai i da e ova okolina biti mera njegove izuzetnosti - neto egzotino i ezoterino, neto duhovno svakako, a vrlo daleko od onog to sam doao da traim. Skrenuo sam u vijugave ulice staroga grada, pa sam pomislio da sam ga uvredio i da e me gurnuti preko praga.; A ljubazno meje odveo do trgovine preko puta, pred kojom je sedeo debeljukast mlad Ladaa-nin s izvezenim kapetom na glavi. Govorili su, tibetanski. Debeljukasti mladi je odmahivao glavom. Mimo je proao kaluder s naoarima, a na leima je imao dve torbe. Zaustavio se. Sva trojica su razgovarali desetak minuta kao da su zaboravili na mene. Monah je najzad otiao dalje. I ja sam se oprostio. Tada je ljubazni trgovac potrao za mnom i vukui me za lakat odveo preko ulice u svoju radnju. "Kaluer poznaje Joganandu." -Rekao je. Preplavila me je slabost, pa sam se morao nasloniti na zid. "Gde u ga nai?" - Moleivo sam se okaio za trgovca. - "Moda u lamaseriji Tikse, ili u lamaseriji Lamajuru. Kada doe u Ladak, uvek poseti lamaseriju. Tamo dobija smetaj i hranu." Pourio sam prema niem deiu grada i u dravnom uredu za informacije se raspitao koliko je lamaserija u Ladaku. Slubenik mi je rekao da mi ne moe kazati taan broj jer skoro svako selo ima svoju. U nekima ive samo tri do etiri kaluera, a u drugima ih boravi vie od stotine. Na listi je mrzovoljno navrljao imena najveih. Kad sam isteturao na ulicu, skoro sam izgubio tlo pod nogama; poput pijanca sam oteturao nazad prema bazaru i konano izvalio na stepenite nekog templa. "Biggest gompa is Himis Gompa." Pisalo je na plakatu. etrdeset kilometara od Lena u pravcu Manalija. Deset kilometara od Lena je Tikse Gompa. Dvadeset kilometara na istok je Fian Gompa. Ispod prevoja Fatu-la, blizu puta iz Kargila u Leh je Lamajuru Gompa. I da hou da obiem samo glavne lamaserije, bilo bi mi potrebno najmanje tri nedelje. Zatvorio sam oi i naslonio se na zid. U menije kuvalo. To je bila meavina besa, uvredenosti, samosaaljenja. Kad sam posle dueg vremena otvorio oi, ugledao sam prosjaka. Sa bambusovim tapom u niije stajao ispred mene i gledao me. Bio je udan prosjak, obuen u izbledelu ukastu odoru, sa cvetnim vencem oko vrata. Oko struka je imao savijen dak. Imao je visoko ispupeno elo i elavo teme, a odostraga i s obe strane seda kosa mu se sputala prema ramenima. I u upavoj 8

bradi je imao sede pramenove. Smekao se posmatrajui me zaueno i radoznalo, a istovremeno ljubazno, toplo. "Gde si bio tako dugo?" - Rekao je na engleskom. - "Ti dolazi da me trai, a ja te nalazim; da li je to dobar poetak?"

6.

Otpeaili smo do lamaserije Tikse. Stari Jogananda u poetku nije bio razgovorljiv, ponekad se zaustavljao i cinino mi se kezio. Njegovo suvo telo je arilo snagom, koja mi se inila iznenaujua za starca, iako snaga nije prava re jer se radilo o lakoi i telesnoj harmoniji. Kroio je hitro i ubrzo sam se zaduvao, poeo sam da zaostajem, a posebno na strmim stazama, koje su mu se bog zna zato inile primerenijim od puta uz reku. Teina ranca me je vukla nadole i natrag u dolinu. A stari nije voleo da eka, pa je nestao iza okuke. Doavola s tobom, mislio sam u besu i razoaranju. Disao sam isprekidano. Daleko dole sunce je obasjavalo polovinu grada Leh, dok je druga polovina bila u senci, a i ja sam bio u senci ispod ispupene litice i senka je pokrivala i sve moje nade, koje su se udesno rascvetale sat ranije. Starije bio tako maloreiv, tako podrugljiv, ak ironian, da me je to bolelo i plailo jer sam nasluivao da mu se ne sviam i da e na odnos umreti ve u zametku. "Ti me trai, a ja te naem." - Rekao je. Prvi tren u njegovim reima nisam video nita vie od ale. Iz pripovedanja drugih sam znao da skoro svi indijski jogiji ovako doekuju zapadnjake, koji im dolaze u elj i za samospoznanjem. Ovim ele da stvore utisak da su dalekovidi. Ubeden sam bio da Jogananda nije imao tu ramenu Mislio je naj verovatnije da me je naao onda kad su mu drugi rekli da ga traim. Uprkos toga je bilo oito da ga moje prisustvo ne iznenauje, a i ne smeta mu. "Idem u Tikse" - rekao je odseno pevuei indijsko-engleskim akcentom - "a ti hajde sa mnom, ako eli." Ispriao sam mu o zovu, koji me je vodio k Amarnatskoj peini, te o sigurnom oseanju da me zove on kao da zna da dolazim. Nasmejao se i kruto rekao: "Prijatelju, ne prebacuj na mene odgovornost za ono to ti se mota po glavi!" Kad sam iz hotela doneo ranac, zavrteo je glavom: "Toliki teret tegli sa sobom? A u glavi ima verovatno dve hiljade knjiga. S ovolikom teinom e potonuti u zemlju jer ja hodam po ivom pesku." Samo idi, pomislio sam, kad me je sasvim zaduvanog ostavio na obronku. Napola sam se nadao da u ga sustii, ili da e se vratiti, ili da e me negde priekati. A napola sam slutio da nee da se prilagodava mojoj trapavosti, nego ostavlja meni da odcrijem kako mogu da ga dosdgnem. I da mu je svejedno ako to ne otkrijem. Naprtio sam ranac i odgegao se dalje. Iz hladne senke sam ponovo izaao na sunce. Iza okuke sam naleteo na neobian prizor: Jogananda je nasred kamenite staze stajao naglavake, okomito, nepokretno. Samo ivice odore, koja mu se nabrala oko struka, leprale su se na vetru. Temenom je poivao na okruglom pljosnatom kamenu. Disao je mirno, jedva primetno. Noge, na kojima je imao cipele od jakove koe, bile su blago razmaknute. Posmatrao me je odole kroz sputene kapke. ekao sam da stane na noge. Kolena je polako skupio, zatim su mu se leda snano izvila, a u sledem trenutku je imao na tlu odjednom i glavu i noge, onda je kleao, zatim se bez napora ispravio. "A sad ti to napravi." - Zapovedniki me je pogledao. Odvratio sam mu da mi je lekar zabranio da stojim na glavi. Stari se nasmejao, pa je smeh preleteo preko obronka i izgubio se u vetru negde iznad doline. To je bilo prvi put da sam uo ovaj njegov smeh, kojim se kasnije odzivao na svaku moju glupost. marci su me proli, kad sam ga uo, jer je bio grub i nipodatavajui. "ak i lekara si dovukao sa sobom" - rekao je - "a ne treba ti da 9

pravi stoj na glavi, prijatelju moj, jer ve stoji na glavi." Uzeo je svoj bambusov tap i krenuo napred. A ja za njim. Staza se poela sputati i nisam vie zaostajao. Stari je ak usporio korak, kao da mi eli ugoditi, pa sam mu se u trenutku nepaljivosti skoro nabio u leda. Sa sunca smo otili u hlad i tamo je bez upozorenja seo na krajputa. Zaustavio sam se ispred njega. Zaueno me je gledao: "Nee sam dalje?" Odvratio sam da bih vie voleo s njim, ako mu je svejedno, dok mu se ne uini da mu je to teko i da je gubitak vremena za mene. " Zato si doao?" Oekivao sam to pitanje i pripremio sam pravi esej odgovora. Na alost, tog trena nisam mogao da ih se setim. Jedino sam rekao da bih voleo da se preobrazim i postanem drugaiji. "Drugaiji si" - rekao je - "kad bi hteo da postane takav kakav si, imao bi vie razloga da ostane sa mnom." Pa to je to" - rekao sam - "hteo bih u sutini da se naem i preobrazim iz onog to jesam u ono to je bar priblino onom to sam bio. Voleo bih da zacelim jaz u sebi." Prezrivo je zacoktao ustima. "ta je sutina kamena? Kamenitost. ta je sutina kie? Kiovitost. Kia nije drvo, drvo nije sunce, sunce nije pacov. ta je tvoja sutina? ovenost. Jesi li ovek? Ako razume to to jeste, onda jesi. Istina je ono ta je. Zna li istinu?" Odvratio sam da je jo uvek traim. Doao sam u nadi da u je nai kod njega. "Istina je kod mene?" - Zaudio se. - "U mom depu? U mom trbuhu? Izmeu prstiju na nozi? Pokai mije. "Video sam da ga moja zbunjenost zabavlja. "To nije neto opipljivo." -Na kraju sam rekao. - "To je nekakvo saznanje, nekakvo vienje. Moj duh eli da obitava u miru. Ovaj mir elim da pronaem." "Tvoj duh je nemiran?" - Upitao je. Priznao sam da jeste. "Tvoj duh je zbir tvojih misaonoemotivnih procesa, koji se nikad ne prekidaju. Duh stalno trai, stalno skae naokolo i to to trai je uvek u budunosti, nikad u sadanjem trenutku. U sadanjem trenutku se duh ne moe pokretati jer nema prostora. Zato mu je potrebna budunost. I prolost. Duh se kree u prolosti i budunosti, a u sadanjosti ne moe. A istina je uvek u sadanjem trenutku. Duh je uvek u prolosti, ili u budunosti. Duh i istina se ne mogu sresti!' Gledao me je izazovno i s visoka. Uinilo mi se da me iskuava i postavlja mi zasedu. Rekao sam da nasluujem istinu kao neto to prevazilazi vremenske pojmove, to je jednostavno jednako prisustvo u prolosti, sadanjosti i budunosti. Nasmejao se: "Dragi prijatelju, kakve gluposti valja. Sve su to lepe rei, poezija najbezvrednije vrste. Istina je opipljiva; kad je vidi, osea je, kad je osea, uje je, kad je uje, njui je. Istina nije u duhu i nije duhovna. Duh uvek luta po prolosti i budunosti i uvek skae s onoga stoje bilo na ono ta e biti. Duh se bavi eljama, nadama, planovima. Istina nije to. Traenje postaje samo prepreka. Zato ti kaem da ne trai jer e pogreiti. Ne trai, nego nadi." Dugo sam razmiljao o tim recima. inilo mi se da shvatam ili bar slutim ta hoe da mi kae. "Ako je istina samo u sadanjem trenutku" - konano sam rekao - "onda nije trajna, onda je u svakom trenutku drugaija." "Rekao si strano veliku glupost." - Kazao je. - "Sadanji trenutak je samo jedan, a svaki idui trenutak je ve budunost, ve lukava igra duha, koji ne eli da se smiri jer se boji mira. Jer u mirovanju mu je kraj." "I da je tako" - ohrabrio sam se - "treba ovaj sadanji trenutak nai, odrediti, ograniiti i onda u njemu potraiti istinu." Uzdahnuo je: "Sad vidi prijatelju moj, kakav prepredenjak je taj tvoj duh i kako te zaslepljuje i zavodi. To to trai postoji. To ve postoji. To je gadan problem. Dok duh trai stvari, materijalne i duhovne stvari, tog problema nema. Problem se pojavljuje kad duh pone da trai, odnosno da odreuje, kao to si rekao, sadanji trenutak. Poto taj trenutak postoji, postoje ve ovde, sada, duh se mora odrei traenja. A kako da se duh odrekne traenja? Duh je traenje. Sad 10

je cilj duha da ne trai. Ali, taj cilj je traenje. Traenjem se sve udaljuje. Trai boga i bog nestaje u nebesima. Trai nirvanu i nirvana nestaje na zavretak asketskih odricanja i napornih duhovnih vebi. Kad pone neto da trai, udaljuje se." Gledao me je ekajui da neto kaem. Sad nisam vie smatrao da me izaziva, a sve njegove reci su bile toliko paradoksalne da ih je sito mog razuma zadravalo i odbacivalo. Rekao sam da razumem i da istovremeno ne razumem. "A zna li zbog ega?" - Upitao je. "Ne razume zato to razume. Jednostavnije ti to ne mogu rei. Duh hoe, zahteva, mora da shvati. I time reducira problem na nivo intelektualne zagonetke. I to ostaje." Odgovorio sam da ne vidim put do istine i da je moda odgovor u tome da istina ne moe biti vie nego nesigurna slutnja. "Zato?" - Nestrpljivo je upitao. - "Pa rekao sam da je istina, koja je stalno prisutna, veoma opipljiva. Moe je opipati, uti, omirisati, zar ti nisam rekao? Iskljui duh. Iskljui intelekt. Smiri svoj nemirni duh, to komeanje svega mogueg, koje je u tebi, pa e istina postojati i za tebe. Mir se ostvaruje samo metodom, koji nije duhovni, koji nije intelektualni, nego fizioloki. Tajna je u tome da neto uini i da se zatim neto dogodi." Odvratio sam da me je k njemu dovela upravo elja da se izvebam u metodama, koje spominje, jer zaista nisam oekivao da e mi sve to elim da naem opisati, odnosno daje ono to se moe opisati ita vredno Metodi me interesuju, pa sam po to doao i nizata drugo. Zakiljio je, nabrao elo i zurio u mene sumnjiavo i ljutito. "Nisi ba nevin" - rekao je - "ideje i filozofije kuljaju iz tebe poput hiljade raznih korova iz zaputene njive. Sve si posejao to ti je vetar nanosio. I sad u tebi buja gusti besmisla. Jesi li spreman da ga spali? Ako nisi, bie i metod potpuno bez efekta, a u mnogo emu ak dodatni korov." Dobacio sam da sam se naao u tekoj krizi i da sam spreman da rtvujem i sve ono to on naziva gustiem korova i to ja jo uvek smatram daje zbir mojih iskustava i saznanja o svetu, a ak i toga sam spreman da se odreknem, mada moda ne tako da sve to izbriem iz seanja, nego da moda svemu tome pridajem manji znaaj. Gromoglasno se nasmejao da me je zazeblo. "E, ba si mi ti dobar" - rekao je - "ti si udna ptiica. Zato ne ode u Leh na vaar? Tamo e s tim lepo zaraditi. Na ovom vaaru, prijatelju moj, na alost je drugaije. Ovde nema cenkanja i cene su uasno visoke. U ovoj igri mora da stavi sve na sto i nema garancije da nee sve izgubiti. Stvar je u tome da e u najboljem sluaju izgubiti samo korov. Ako si toga svestan, ne boji se gubitka. A time ti je ve napola obeana pobeda." "Odlui sam" -rekao je ustajui - "toliko godina si posvetio briljivom negovanju korova da se uopte ne udim ako ti je sada pri srcu." 7 I onda meseina: gluva no himalajskih visina, tiina u kojoj postaje svestan disanja, nadimanja grudi, zavisnosti od vazduha. uali smo ispod kamene litice. Ja sam do gue bio zavuen u vreu za spavanje, a jogi je samo preko kolena prebacio ebe. Na meseini su mu se oi sjajile kao divljoj maki. Ispriao sam mu kako sam pre osam godina, na prvim obilascima himalajskih planina, pokuao izblie da upoznam tibetanske tajne i da nauim vetine "tuma", zagrevanja tela unutranjom toplinom. I kako mi to nije polo za rukom jer sam bio nedovoljno odluan i suvie povran, skuplja utisaka. "Sad si drugaiji?" Da, odgovorio sam. Drugaiji sam jer sam u nevolji i to to radim nije vie intelektualna igra. Drukiji sam jer me vie ne interesuje panoramska irina materijalne pojavnosti, nego me privlai dubina. Ranije mi se kriza najavljivala slutnjama o bezizlaznosti, koji su poput bleska nailazee oluje 11

dugo ostajale na horizontu. Sad sam u srcu oluje, sad je kriza istinska; tako jako da je nepotrebno prazno ak i govoriti o njoj. Razrovan sam poput brazde, koja eka na setvu iz koje treba da isklija neto to e da me spase. Bilo ta. Poput bolesnika na samrtnikoj postelji spreman sam da pokuam i prihvatim bilo ta, ak i ono to sam ceo ivot razumom ili nagonski odbijao. Upitao me je da li to znai da sam spreman da prihvatim i jak udarac u guzicu ako dobijem garanciju dae me to spasiti tereta gluposti. Poto u realnosti moja kriza i nije drugo nego teret intelektualnih idiotizama, koji su poeli da me gue. ta u uiniti ako mi garantuje da e mi snaan ut u dupe pomoi da smravim? Oseao sam da mi se opet podsmeva, da me izaziva, trai granicu moje ranjivosti. Odvratio sam da sam spreman da primim i udarac u dupe, odnosno sve to eli da oznai tom parabolom. Nasmejao se: "Dragi moj, Evropeje! Pod udarcem u guzicu mislim na utiranje u guzicu, prosto, fiziko, onakvo koje boli i odbacuje te napred na glavu. Ja ne vladam tvojim jezikom u kome je sve izraeno u alegorinom smislu. Ako koristim rei umesto inova, radim to zato jer za inove jo nisam zreo. Ako te rei ne bi vezivale i zaslepljivale, utnuo bih te u zadnjicu tako da odleti natrag kui. I onda bi sve razumeo." Tako jednostavno, pomislio sam. Je li stvarno tako jednostavno? Gotovo vulgarno u svojoj jednostavnosti? Tako paradoksalno, svet postavljen na glavu, uhvaen u odsjaju. Poeo sam da govorim, objanjavam, ne toliko njemu koliko sebi; kao da elim (zar opet) da stvorim nekakav pregled nad svojim poloajem. Rekao sam da sam izopten, begunac iz sveta naunog materijalizma, u kome ne znam da ivim tako da se oseam da sam bar malo kod kue. Znanja imam dovoljno, ali to nije znanje shvatanja i razumevanja nego samo obilje podataka i miljenja, bogatstvo mentalnih refleksa i navika. U svojoj okolini, u svetu "naune objektivnosti" ostajem rtva idejnog terora, koji ne doputa pitanja na koja su mogui samo subjektivni odgovori, odnosno dozvoljava ih samo dok sam spreman da priznam da takav subjektivizam ne obavezuje i dok ostaje u medijima religije, poezije, umetnosti; dok nije subverzivan. U nastavku razgovora sam rekao da sam begunac iz sveta u kome me ustolieni mislioci ubeduju da nisam nita drugo do komplikovan biohemijski mehanizam i da moje vrednosti nisu nita drugo nego reakcija na izazove okoline, u kojoj se kao biohemijski mehanizam pokuavam da ouvam, a da i moja lestvica vrednosti nije nita drugo ve posledica moje udnje za sreom, pa dakle, pokuaj dokazivanja iluzija. Begunac sam iz sveta u kome mi se ljudi podsmevaju ako kaem da udim za poduhovljenjem i spasenjem; tvrde mi da.ideja spasenja nije nita drugo nego neurotina nezrelost, nedostatak hrabrosti da se pomirim s tim da sam biohemijska maina bez dodatnih dimenzija. Ljudi, koji nisu svesni dodatnih dimenzija, tvrde mi da ih nema. Begunac sam iz sveta u kome je vredno samo ortodoksno, usitnjeno i do krajnosti specijalizovano nauno traenje odgovora. U tom svetu oznaka "specijalista" nema negativan prizvuk, iako je svejasnije da se u ogledalu, razbijenom na hiljade paria, ne moe da vidi celina. U tom svetu, ini mi se, najvea je zabluda ubedenje specijalista da svako svojim uskim pogledom meritorno tumai svet. Upravo zbog te zablude, zbog redukcionistikih tenji i manipulativnog odnosa prema okolini svet je na pragu preko koga je samo kratak korak do propasti. Begunac sam iz sveta u kome sam svestan mogunosti i moda neizbenosti propasti u celini, a svestan sam i svoje nemoi da uinim bilo ta to bi spreiio njegov smak. Ta nemo je moj najvei greh. Moj strah i moj pakao. A oseam da ne potie iz nedostatka hrabrosti ili iz neznanja, nego iz neshvatanja, iz nedostatka mudrosti. eznem za znanjem, koje e obuhvatiti svet u celini, ne samo u njegovoj pojavnosti, nego i u njegovoj nevidljivosti, u njegovoj jo ne-dokuivosti. eznem da saznam da duhovno prodrem u sve to nije vidljivo da bih svakim pokretom, svakom milju, svakom recju posezao dublje od onog to je svet prividno i da bih s onim to otkrijem ostao u neraskidivom kontaktu. 12

Begunac sam iz sveta u kome je ovek, je je ime Dekart, rekao: "Cogito ergo sum" i suzio okvir postojeih ljudskih iskustava na to to se precizno moe da izmeri. S Dekartom se moj svet oprostio od mudrosti u starodrevnom znaenju reci i oslonio se na znanje vrstog matematiki dokazivog znanja u kome je sve to se ne moe da izmeri i dokae nepostojee ili marginalno i nezanimljivo. Razmislivi je rekao: "To je taj svet za koji kae da te je unitio i da e sve unititi. A ti sad oekuje od mene da te spasem i da ti onda spase svoje ljude i da oni zatim spasu svet?" Odvratio sam da nisam toliko pohlepan i da bih voleo samo da me neko usmeri na put, a napred bih ve znao. ini mi se da je prvi korak najvaniji. "Onda je to jako jednostavno." - Rekao je. - "Prvi korak si ve napravio. Veruje da moe dosei saznanje metodama, koje tvoj racionalni svet ne poznaje. Zato bi inae doao starcu koji ivi kao prosjak i svaki dan dubi na glavi? Ako si doao u nameri, koju sebi pripisuje, napravio si ve i drugi korak u izabranom pravcu." 8 Hladnoa mi nije doputala da zaspim. Vie puta sam okliznuo prema ivici i ostao visei u vrtlogu bludnji. Mesec se naginjao prema senci planina. Reka Ind je svetlucala kao srebmkast dragulj. Jogananda je zavijen u ebe sedeo pored mene. Glava mu je visila na grudima; tako je spavao. Bio je miran, blaen; gospodar trenutka. A u menije kipelo i klokotalo; proticala je uobiajena igra seanja, briga i proveravanja; nezavisno od moje volje. Misli su se oblikovale u pitanje i druge misli u odgovore, ali bez reda i produbljenosti, proticale su ispred mene kao da gledam predstavu. Koje bio taj koji je gledao, taj besmisleni "ja", koji doivljava, prati neukrotivu igru svoga mozga? eznuo sam za nepodeljeno u, za oseanjem jedinstva sa sobom i svojim iskustvom i svetom. Za detinjstvom moda. Ali, ne za detinjstvom zbog mogunosti, koje su tada jo bile preda mnom, nego zbog bezgranine detinje vere daje svet prostor uda i daje ivot beskonaan period nevinosti i oduevljenja. Kao dete sam doivljavao svet i ivot (i sebe u oba) ne distancirajui se i ne presuujui svoje postupke kroz prizmu steenog znanja. Posle je to prolo. I otada me je godinama pratilo oseanje traginog gubitka, oseaj izgnanstva. Odatle je bio moj ivot u osnovnom toku povratak. Putovanjima, pisanjem, studiranjem, ljubavima sam pokuavao da se vratim na raskr e na kome me je zanelo u pogrean smer. Odatle bih se vratio pod krov svoje prvobitne sree. Ipak, taj dom nikad nisam znao da opiem. Znao sam da opiem tumaranja, traganja, oseanje gubitka, a nikad ono to sam traio. Razotkrivalo mi se samo kao nemir, kao oaj, koji je dolazio iza uspeha ili neuspeha, a vise puta mi se razotkrivalo nagonski prilikom sluanja muzike, gledanja igre, posmatranja duge. Ovaj jaz se godinama produbljivao. Na jednoj strani sam se zaletao u ulni, materijalni svet, a na drugoj me je vuklo u duhovnu oblast, koju nasluuje, oblast neiskazivih mogunosti. A koliko je bilo meogunosti! Tek kad sam doao do ivice i okliznuo, shvatio sam da neogranien broj mogunosti vodi u iudilo. Tek tada sam shvatio da me unitava Kirkegardova "bolest beskonanosti". Visio sam iznad, a opasne strasti nisam znao i nisam hteo da se odreknem. udnja za povratkom "kui" bila je prejaka, a obeanje blaenstva isuvie primamljivo. Dugo mi nije bilo jasno ta traim i samo u odsevu mi se prikazivalo da moj nemir nije enja za novim nego strast za poznatim i izgubljenim. Na povrini (i pod uticajem ljudi koji su shvatali jo manje od mene) svoje uzastopne i sve gore tegobe samobjanjavao sebi kao "bolesti odrastanja", gubljenja iluzija", 13

"prilagoavanja realnosti", a i kao "elju za povratkom u matericu", "u raj detinjstva bez odgovornosti". Trenuci u kojima sam naslutio ta lei ispod povrine, ostali su mi u neizbrisivom seanju. U toku plovidbe prema Australiji sam nou vie puta odlazio na gornju palubu prekookeanskog broda "Akile Lauro" i u sjaju zvezda predavao se snanoj prisutnosti okeana. Poto je svuda okolo bilo more, vizuelni svet se isticao u liniji horizonta. I postoje brod bio u centru morskog kruga, video sam da se more ispupava i daje na svim stranama iskrivljeno prema horizontu. Daje zemlja okrugla. To je bio pomak saznanja, koji je pokrenuo sve ostalo. Zaobljenost zemlje nije vie bila go pojam, nego sam je video i osetio. Parobrod je duvao preko umnih talasa kao nezgrapna debela ivotinja. Oseao sam zaokruenost zemlje, oseao sam kako ogromna kugla lebdi u prostoru, u kome lebde jo i druge sline kugle; postao sam svestan (do poslednjeg tkiva u telu) prostranstva svemira i svoje malenkosti u njemu. Iz svesti o malenkosti, beznaajnosti su se moje percepcije prelile u novo i dotad nepoznato oseanje: da sam deo celine, deo kozmike igre materije, energije. Da ne mogu umreti jer sam uvek postojao i uvek u biti, iako ne uvek u istom obliku. Izgubio sam svoj "ja", svoju izdvojenost od sveta i povezao se sa svime to postoji. Postao sam vasiona, prolost, budunost... Oseanje nije trajalo dugo i nije se ponovilo. Tek kad sam putujui po Aziji poeo da eksperimentiem narkoticima, dva do tri puta sam doiveo neto slino. Pod uticajem sumatrijske trave izgubio sam oseanje telesnosti i naao se u prostoru kao duh, kao ista svest. Na alost, uplaio sam se od toga i strah je pokvario doivljaj... uurio sam se u jezi, nemoan da zapomaem jer nisam oseao usta; nemoan da ustanem jer nisam oseao udove. Oseao sam samo besteinsku prisutnost medu stvarima i u stvarima, koje je moja svest proimala, punila, prolazila kroz njih. Kasnije sam poeleo da takvo stanje ponovo dosegnem, ali su se svi pokuaji izjalovili. Drugi put sam skoio u dimenziju, za kojom sam eznuo, pod uticajem halucinogenih peurki s Balija. Podigle su me u ivopisnu igru stvari, koje su izgubile uobiajeni spoljanji izgled i postale prozirne. Meso na ljudskom licu se rasplinulo i otkrilo lobanju, palme su dobile noge pa su se etale po obali, more nije bilo samo iza njih, video sam ga i kroz njih, iako palme nisu izgubile svoju strukturu nego su samo postale prozirne. Video sam kroz odeu, tela i stene i ne samo kroz, nego i preko, do kraja sveta, u vasionu i istovremeno u unutranjost kamenja i plodova. A i u sebe. I kroz sebe. Sve je ostalo nepromenjeno,onakvo kakvo je uvek bilo, a video sam sve kao daje samo igra senki i obrisa, vatrena prelivajua magla, igra energije. U tom asu sam osetio daje to svet kakav je u stvari i da sam u svetu materijalne pojavnosti samo zatvorenik, zazidan u tamnicu predstava, koje nisu nita osim odbrambeni mehanizmi, pokuaj da se zaslepi iluzijom vremena i prostora te se njom zatiti od svesti smrti. Tada sam prvi put naslutio mogunost spontanog, neukalupljenog ivota. Samo neto mi nije bilo jasno: ko i gde sam bio "ja"? koji je ovo slutio i koji je ovo oseao? Spoljasnji izgled stvari je nestao, materija je postala prozirna, a moj "ja" nije nestao, ve je doivljavao, primeivao i presuivao. Moj "ja" se nije stopio sa svetom. Preko granice posle koje bih moda sve dokuio, nisam mogao. Shvatio sam da sam i do granice doao samo zbog narkotika i da se sve to sam doivljavao dogaalo samo zbog droge, a ne zato to mi se razvila sposobnost da vidim kroz spoljasnji izgled. Kad je uticaj droge popustio, stvarnost je dobila uobiajen izgled, jezgro je nestalo i opet sam video i pipao samo koru. Tako su sve vizije koje sam postigao pomou droge ostale na nivou snova koje sam doiveo, nisam mogao da ih sauvam najavi. Narkotici su, inae, rascepali zavesu nagomilanih iluzija iz prolosti, ali su istovremeno stvorili drugu, koja je zakrila sadanjost, pa sam "ja", posrnatra ostao izdvojen. Ostavio sam drogu i traio dalje intenzivnim razmiljanjem o svemu ta mi se dogodilo, izazivajui sudbinu, izlaui se opasnosti i studirajui ezoterine nauke. 14

Sve to me je jo vie udaljilo od puta prema cilju. Udaljilo me je i od vrnjaka, koji su u okviru svoje konvencionalne "evropske" racionalnosti videli moju opsednutost kao neku "mistiku" (isto kao to su za "mistiku" proglaavali i sve drugo to je ostalo izvan zidova njihovih odbrambenih predrasuda). Ali nisam ni traio odobravanje za svoje postupke, ve dugo sam znao da sam sam, potpuno sam, na ovom putu i da moram da potraim svoj sopstveni nain spasenja jer za to ne postoje pravila. Znao sam da se moram ukloniti onom unutranjem demonu, koji mi ne da mira. Znao sam, takode, i da je "ta neotkrivena ila u nas ivi deo nae due" (kao stoje zapisao Jung). Slutio sam da u biti ovek, pravi ovek, kad je otkrijem.

15

Na pragu, a jos predaleko 1 Kad sam se izvukao iz vree za spavanje, bio sam sav ukoen. Poeo sam poskakivati i raditi unjeve. Stari Jogananda me je zaueno gledao. Upitao me je zato to radim. Odvratio sam da hou da se razmrdam, istegnem zglobove, poboljam krvotok, ugrejem se. "Jesi li ikad video leoparda, ili tigra, ili psa da skakue na mestu i lupa apama?" Prestao sam da vebam. Ne, odgovorio sam. ivotinja se probudi, protegne se i budna je. Leopard skoi iz dubokog sna kao strela i bez napora bei ili se baca plenu na leda. Kod ivotinja je sve sklad miia i volje, snage i namere, pobude i akcije. "A zato nije i kod tebe?" Zato jer sam ovek, rekao sam. ivotinja se na izazove okoline odaziva nagonski i neposredno. Poto nema svest o sebi, ne moe da odluuje. Izmeu nje i okoline nema distance, ivotinja ne razmiija, ne rasuuje, ne sedi osam sati dnevno za pisaim stolom. Ne poznaje ljubav ili mrnju, prolost ili budunost. A ja sam svestan sebe i svoje svesti. Moje telo nije u nagonskom dodiru s okolinom; izmeu je moja konstrukcija realnosti. "Razlika izmeu tebe i mene je da leopard ivi u svom centru, a ti na svojoj periferiji." Kao i veina njegovih izjava i ova je prouzrokovala zastoj u mom toku misli. Napravila je prazninu u kojoj sam bio kao zaorana brazda, spreman da primim svako seme. Video sam da uiva u mojoj zapanjenosti i ekanju, koje mi se ogledalo na licu. "Razlika izmeu nas" - rekao je - "je u tome da sam ja u svom centru, a ti na svojoj periferiji. Znam disati. A ti ne zna." Aha, uzviknuo sam, konano smo na umetnosti disanja, koji je osnov jogijevske prakse. A o tome neto malo znam "Neverovatno" -zaudio se - "reci mi ta zna, uvek elim da nauim neto novo." Njegovo podsmehivanje mi odue volju. Jer, zapravo znam tako malo da nije vredno pomena. "Pa, reci mi." - Insistirao je. Porumeneo sam kao ae i poeo da mu nabrajam sve to sam znao o filozofiji disanja. Prenerazio ga je podatak da ovekova plua imaju preko sedamsto miliona vazdunih raehuria. Zamena kiseonika s ugljen-dioksidom protie kroz tanke zidove kapilara, koji su tako uski, da se krvna zrnca mogu pomicati po njima samo jedan za drugim. Poto je prenoenje kiseonika strano naporno, crvena krvna zrnca ive samo trideset dana. To znai da telo mora svakog sekunda stvoriti dvanaest miliona novih. "Neverovatno" -odmahivao je glavom- "neverovatno, dvanaest miliona u sekundi!" Naravno, rekao sam, pa diemo dan i no, a u proseku udahnemo petnaest do dvadeset puta u minuti i svaki put uzmemo oko pola litre vazduha. Pri normalnom disanju su u pluima tri litre vazduha, a to znai da u svakom udisaju zamenimo samo estinu. "Aha" - uskliknuo je - "a ta se dogaa s ostatkom? Ostaje li u pluima i tamo se kiseli?" Odvratio sam da u pluima oveka, koji se ne bavi sportom ili napornim fizikim radom, postoje uglovi koji se ne prozrae godinama jer veina ljudi upotrebljava pri disanju samo gornji deo plua i nikad ne die svesno, duboko. "I ti?" Na alost i ja, odgovorio sam. Sve e e zaboravljam da diem smireno i duboko. Zaboravljam na vezu duha i daha, na kojoj je zasnovana joga. "Jesi li svestan te veze?" Naravno, rekao sam, poto svako zna da kontrolom disanja moe kontrolisati duevno stanje. Ta kontrola see do smirenja, koje 16

donosi nekoliko laganih dubokih udisaja pre javnog nastupa do komplikovanih vebi disanja, kojima majstori joge postiu jedva shvatljive efekte. A inae mi je neprijatno, rekao sam, da mu priam o stvarima, koje su za njega sutina ivota. U stvari, znam da se svesnim manipulisanjem procesa disanja moe postii bolje telesno i duevno raspoloenje. Retko vebanje, koje sam primenjivao, nije dalo vidljive rezultate. Moj odnos je bio diletantski: brzo sam se oduevio, a onda opet jo bre oduevio za neto drugo. "Jer si nepotreban" - izjavi Jogananda - "Za disanje nisi potreban. Kad spava, kad si u nesvesti dah jo ulazi u tebe, plua udiu, izdiu. Kad bi disanje zavisilo od tebe ne bi dugo iveo; zaboravio bi da die! A kad ne die, nema te. U trenutku kad prestane da die, rui se most izmeu tebe i ivota, izmeu tebe i sveta. Tada vie nisi deo sveta, deo kosmosa. Upitao sam ga da li me za svet vezuje vitalna energija, koju hindusi nazivaju "prana". Je li to most koji se srui kad prestanem da diem? "Zovi je prana, ako hoe. Zamisli da je sila koja ivom daje ivot. Zamisli da svakim dahom uzima pranu i zamisli daje bolje ako je uzme vie. Zamisli da posebnim disanjem moe uveati koliinu prane, koja pritie u tebe. Upitao sam ga da li do centra vodi sistematizacija disanja, jogijevska kontrola plua. Odmahnuo je. "Sistematizacijom disanja e produiti ivot. Ali ja govorim o neem drugom. U tvom disanju su stanice, kojih moe da postane svestan ispravnim metodom. To su vrata. I kroz njih moe ui u drukiji svet, pomai se u drukiju svest. Kad postane svestan ovih stanica, ovih vrata u disanju, ulazi kroz njih u sadanji trenutak. U njemu je ono ta jeste: to se nije rodilo i ne moe umreti. Istina je u sadanjem trenutku. Treba ti metod, nita drugo." Upitao sam ga da li metod znai da moram disati na specijalan nain. "Dii, kao to die" rekao je- "i primeuj. Pazi kako dah ulazi u tebe, a izdiui izlazi napolje. To je metod. Dii i posmatraj. ta se dogaa? Dah ulazi u tebe, okrene se i izlazi iz tebe: izdisaj. I ta je izmeu? ta je u prolaznom trenutku kad se dah okrene i postane izdisaj? U tom trenutku ne die. A kad ne die nisi iv. Dah je ivot. Izmeu udisaja i izdisaja je kratak odmor, u kome se disanje zaustavi. To su vrata. Postani svestan odmora u disanju, pa e kroiti u sadanji trenutak." Gledao me je smejuljei se. Tako jednostavno? Upitao sam ne pokuavajui da sakrijem svoju sumnju. "Pokuaj" - ree "kad je jednostavno, pokuaj sada. Zatvori oi i prati svoje disanje." Uinio sam kako je predloio. Zamurio sam i pratio udisaj. Onda sam pratio izdisaj. U meuvremenu, uinilo mi se da je bio trenutak kad se dah okrenuo, kratak odmor, jedva primetljiv, a nita se nije desilo, nijedna vrata se nisu otvorila. "Pogreno radi" - rekao je - "ne kree se s dahom kad ulazi, nego uri napred. Tvoja svest uri napred zbog radoznalosti i oekuje odmor. I dali je sledi, dostie je. To nije u redu. I kad svest sledi dah, isto nije u redu. Svest i dah se moraju kretati zajedno. Dok trai ili oekuje odmor, nee ga osetiti jer ostaje u budunosti. Jesi li zaboravio? Sadanji trenutak, to su vrata. Budi svestan daha kako ide unutra i napolje. Samo to. Nita drugo. Spoji se s duhom, primeuj, posmatraj." Zamurio sam i uao s dahom unutra, a s izdisajem napolje. Oseao sam kako sa mnom ide intelekt, moja sumnja. Postao sam svestan odmora posle udisaja, pre nego to sam stigao do njega. Nije bio pravi. Tada sam osetio odostrag snaan udarac. Odleteo sam uspravno i uasnut video da stari opet podie tap i cilja prema mojoj glavi. Ne mogu da opiem trenutak kad sam ostao visei. Mora daje bio kratak, a u mojoj svesti je trajao i trajao. Pre nego to sam uspeo reagovati, kao to sam znao da moram: preneraeno, uvreeno, izgubio sam se u nekoj udnoj praznini, u kojoj sam itavim svojim biem naslutio mogunost neega, blizinu neega. Oseanje je bilo slino stanju izmeu jave i sna kad zaledi bezvoljno i hteo bi da se vrati najavu ili utone u san, a ne moe. Takvu paralizu sam osetio u onom 17

magnovenju: elju da se uz napor pomaknem u nasluenu mogunost, u blizinu neega, ili pak u drugi pravac, u uvreenost, ljutnju, zaprepa enost. Drugi udarac me je konana gurnuo na tlo. "ta?" - Obeenjaki mi se smekao stari. - "Naslutio si blizinu vrata?" 2 U maglovitom jutru smo otpeaili prema dolini. Zbunjenost mi je koila kolena. Zato je to uinio, ta je hteo da postigne? Podsmeljivo se cerio na moje ponienje i uivao. Onda je poeo da govori i u toku komornog hoda prema udolini govorio je skoro itav sat. U njegovom glasu nije bilo podsmeha i pridike; govorio je mimo, skoro ravnoduno. Udarcem je hteo da me probudi. Ponekad je to mogue. Kad si ubeen da je uitelj zadovoljan tobom, bez razloga te pone tui; samo ako te udarac pogodi u trenutku kad oekuje pohvalu, prua ti se prilika da ugleda vrata i projuri kroz njih u svetlost. Meni se omaklo. Vrata sam, istina, naslutio, - ali je moj intelektualni oklop tako teak i nezgarapan da se slutnja rasplinula pre nego to sam znao ta se dogaa. Prespor sam, trapav. I sad je prekasno, sad mi tap nee vie pomoi. Pri svakom udarcu u pomisliti: "Aha, stari sad hoe da me baci u buenje. " A misao je zid bez vrata, bez izlaza. Onda je govorio o prekidu izmeu udisaja i izdisaja, koji nisam opazio. Tako je Buda postao Buda. Svesnim posveivanjem panje svom disanju je jednog dana sasvim neoekivano uhvatio kratki trenutak nedaha. Postao je svestan trenutka i pomou njega uao u sadanjost i u njoj ostao. Ali ja to ne mogu da verujem, rekao sam; tome se opire moj intelekt. Zamiljam da je uvid, koji je Buda postigao, neto izuzetno i teko dokuivo. Pretpostavljam da je produhovljenje rezultanta intelektualnih napora, daje nagrada za trud, dostignue. A to me onemoguava da shvatim. Ovaj problem mi je ve naznaio, rekao je. Priao mi je na samom poetku daje istina u sadanjem trenutku, da je ovde a ne drugde i da nije u budunosti. Ako hou da postanem ono to jesam, sasvim je jasno da sam ve to. Ono to elim postii, ve je postignuto. Ne mogu nita dodati i oduzeti. Ako ve nisam produhovljen, ako ve nisam Buda, ako nisam boanski, neu to nikad postati. Kako da napor rodi Budu? Buda je: u trenutku kad to shvati Buda jeste. To to elim da postignem je ono to ve jesam. A nisam svestan toga. Kad postanem svestan, probudiu se. Vrlo jednostavno. Toliko jednostavno da je za mene (i za veinu ljudi) preteko. Metoda ima vie i svi su jednostavni. Uprkos tome nisu svi isto primereni. I za mene, takode. I on mi ne moierei koji je naj primereniji; treba isprobati prvojedan i onda drugi i zatim trei. I tako dalje. Moda u nai pravi. Moda neu. Greka je u tome to pokuavam svoj cilj da postignem akumulacijom. Buda nije postao Buda postepeno, nego iznenada. U svom svetu sam odnegovao ubedenje daje vredno samo ono stoje plod napora i daje ono to je plod veih napora vrednije. Zato mi se ini daje put u budunost posut trnjem, odricanjima, studiranjem, filozofijom, bog zna im. Ne mogu da shvatim da je istina u meni ovaj tren i samo ovaj tren. To ne mogu da verujem. Suvie je jednostavno. Nije, ali zvui jednostavno. Dahom ulazim, izdisajem izlazim i mislim da oseam i pratim dah. A oseam samo zidove grla i dunika. Ne oseam dah, ne pratim ga, samo oseam njegov uticaj sa strane dunika. To nije isto to i dah. Tek kad se naviknem na doticaj daha na stenkama nosnica i grla, i dunika, osetiu dah. Ako ga osetim. Moda neu. ta on zna. Toliko je puteva i toliko pogrenih puteva. Teoretski mogu da progledam u ovom trenutku. Nema nikakvih prepreka, osim onih koje sam sam stvorio i pri kojima ostajem jer smatram da su temelji moga postojanja. Te prepreke su iluzija. I to je problem. Problema naravno nema, nastavio je. Problem je dok poloaj prosuujem racionalno. Razumu je sve problem. I reenje stvara nov problem. Istina je neproblematina. Problematino je moje 18

saznavanje. Sve mi prolazi kroz glavu. Glava je odbrambeni front i intelekt je carinska sluba, koja mi pleni veinu dragocenog blaga, sve Stoje novo i strano, sve stoje zbog svoje osobenosti subverzivno. Intelekt eli da zatiti svoj sistem. Vrlo je konzervativan, demokrata naizgled, a u sutini vrlo lukav diktator, koji nikad ne spava. Carinska sluba je stalno budna i sve to moe da bude opasno za sistem, zapleni mi na licu mesta. Zato ne mogu da verujem da me moe neoekivan udarac tapom da probudi. Moj intelekt to ne moe da prihvati, za njega bi to bila kapitulacija. Tolike godine studija, itanja, toliko uenja, prikupljanja i proveravanja podataka, ideja i miljenja! Sve to nagomilano blago je vrlo dragoceno. ini mi se nemoguim da ga tek tako odbacim. To nije jednostavno. Moda je mogue, ali nije jednostavno, teoretski se mogu osloboditi svog intelekta. Ispravnim metodom je to mogue. Samo je strano opasno jer ako u sebi najednom osetim prazninu, ok me moe ubiti. A inae ne treba nita da se bojim, nasmejao se. Moj intelekt zna tako spretno da se brani da mu iznenadnim metodom ne mogu nita. To smo pokuali i nije uspelo. Carinska sluba je presavesna. Odvratio sam da mi neto nije jasno. Ako je bogatstvo koje je otkrio Buda, dostupno samo iznenadnim skokom u sadanji trenutak, nenadanim podizanjem na vii nivo shvatanja i ako munjevite metode nisu primerene za mene jer njima ne mogu da prevarim svoje intelektualne strae, ta mi onda preostaje? Moram li se odrei elje da se probudim? Ako se mogu prenuti u svetlosti, a intelekt mi to ne dozvoljava, ako je nemogu postepen put, ta mi preostaje? Preostaje mi put po stepenima. A moram razumeti da to nije put u smislu napredovanja, razvijanja sposobnosti, uenja i vebanja. Studiranjem tekstova mogu da postanem doktor budistikih nauka, a ne Buda. Ako hou da postanem Buda, moram priekati da se to desi. A desie se kad ostvarim situaciju, koja e omoguiti skok u sadanji trenutak. Postepen put je stvaranje takve situacije. Postepeno oduzimanje suvereniteta intelektu. Postepeno razoruavanje bataljona misli. 3 Kad smo stigli u dolinu nije bilo vie traga jutarnjoj magli. Pred nama se rasprostirala plodna oaza trave i njiva i drvea slinog jablanovima, koje domoroci nazivaju enar. Na bregovima reke je paslo krdo jakova. Visinsko sunce me je poelo pei, kao da sam u srcu Sahare. Poto sam znao koliko su opasni ultravioletni zraci u planinama, odmah sam odloio naprtnjau i i eprkao zatitni krem. Preplanulo lice staroga Joganande se rairilo u osmeh. "Namai se zemljom". - rekao je. Sagnuo se i prokopao po zemlji; pre nego to sam se sklonio, levom rukom meje zgrabio za potiljak, a desnom mi je namazao elo i obraze slojemzemije. "Tako" uzvikunuo je nasmejavi se- "pravi Tibetanac!" - to mi nije prijalo. Zatomio sam neraspoloenje i mlako se osmehnuo, pa blato je stvarno bolje i prirodnije od krema za sunce. Kad smo stigli do reke, pobedonosno sam najavio da u se umiti. Pourio sam do vode, sagnuo se, zahvatio je - i strano kriknuo! Sledio sam se do sri. Stari se grohotom smejao. Glava mije gorela od sunca, a voda je u meni izazivala udar kao da sam uhvatio za elektrinu icu. Zadrao sam dah i sprao s lica namaz zemlje. Zbog blata, kojim Ladaani tite lice od opeklina, prvi putnici su ih opisivali kao "prijave" i "strano rune", a neki Englez ih je ak opisao da imaju "izgled rutavih divljih zveri". To je bilo preterano. Istina je da se nerado umivaju. A postalo mi je jasno i zato. Kakav je ivot ovde zimi? "Mladiu moj" - osmelinuo se Jogananda - "ti zimu jo nisi video!" Ispriao mi je da se sve zamrzne, do vode doe samo ako probije led, a to moe samo na velikim rekama; manje se smrznu do dna. Preko visoravni fijuu ledeni vetrovi. Kad padne sneg, ima ga toliko da ne moe doi do najblieg komije u selu. Seljaci iskopaju prolaze visokih zidova i vei deo godine su prolazi u kojima esto vrebaju vukovi, jedina veza izmeu salaa i naselja. 19

A ivotinje? Ovce, koze i magarci se usele u prizemlja kua, a jakovi ostaju napolju. Seljaci ih krme senom, suenim korovom i granama grmlja, koje raste samo u himalajskim planinama, a imaju neverovatnu hranljivu vrednost. Njima se zimi ouvaju na ivotu i nepripitomljeni jakovi, koji se kreu po obroncima, s kojih je vetar oduvao sneg. Od jednog grma ive mesec dana, U oazi zelenila kraj reke Ind uinilo mi se neverovatno da smo vie od najvieg vrha Triglava. Jo vie sam se iznenadio kad mije stari rekao da seljaci gaje i graak (na obian zeleni graak) i da divlji graak uspeva ak etiri hiljade petsto metara iznad morske povrine. Vrlo su jestive i razne vrste korova, rekao je. Ponekad seu lutanjima iz doline u dolinu hrani samo korovom. Zato je zdrav i jak. Krenuli smo prema lamaseriji: naselju etvrtastih obeljenih kua, koje su prekrivale vrh i obronke kamane uzvisine. Stigli smo do "ortena", koji je oznaavo poetak manastirskog zemljita. Budistiki Himalaji su puni ortena. Podseaju na drevneh induske grobnice, iako nisu grobnice, mada se u mnogima nalaze relikvije svetakih kaludera. Imaju strukturu simbola koja izraava budistiko shvatanje stvarnosti. Kvadratna podloga predstavlja zemlju, zaobljena kupola vodu, iljata crvena pagoda vatru, a kiobran na vrhu je vetar. To su etiri elementa, koja ine svet i oveka. Iza ortena se staza ravala i nastavljala uz stranu nasipa, koji je pokrivalo ploasto molitveno kamenje. U njega su bile uklesane tibetanskim pismom rei "Om Mani Padme Hum". Pozdrav dragom kamenu u lokvanju. To je tibetanski budistiki oe na. Urezan je u peine, u stene uz put, u zidove svetilita i kua, kaluderi ga ponavljaju tokom molitvenih obreda i neki kau da je efikasan kao i "mantra" pri meditaciji. Penjali smo se levom stazom; tako zahteva tradicija, izjavio je Jogananda, mada je bilo oigledno da je se dri samo iz potovanja prema kaluerima, kojima smo krenuli u posetu. Doekali su ga irokim osmesima i klanjanjem, kojim su izraavali potovanje. Nisam znao kakva je moja uloga, zato sam zbunjen klimao i smekao se. Kalueri su me radoznalo posmatrali. Kad se zavrilo pozdravljanje, lama Lobsang nas je odveo u mranu sobu, koja je bila prepuna dakova jemenog brana, zejtina, maslaca, suve crvene paprike i svenjeva nepoznatog suvog bilja. Odatle smo se vratili napolje i vijugavom stazom krenuli u sledeu zgradu. Ispod prozora kroz koji je koso prodirao snop sunevih zraka, sedeli su etvorica starijih kaludera i ritmino recitovali tekstove iz svetih knjiga. Zatim smo otili u veliku sobu, u kojoj su na mranim zidovima zlatno sijale freske, koje su prikazivale prizore iz ivota Bude. Pred kipom sveca Padmasambave su stajale bakrene posude s poklonima; mirisalo je na kad i plesnivu vlagu. Opet smo izali napolje i zavili uzbrdo. Pred nama se otvorilo dvorite sa tri metra visokim tokom. Ukraen je bio bakrenim reljefima razliitih nijansi. Iznad njega su vijorile napola iscepane molitvene zastave. I vetar moli za due budista. I voda jer u nekim planinskim selima su molitveni toki poput onih od vodenice. Lama Lobsang je sobe ruke zgrabio jednu od ruki na toku. Svom teinom se morao obesiti na nju, pre nego to se toak kripei pomaknuo i s obiljem molitvi u sebi polako se zavrteo. Na redu je bio Jogananda. Ponovo me je zaprepastila njegova snaga, tako skladna i neprimetna; okrenuo je toak bez napora. Pravu veliinu njegove snage sam osetio tek kad sam ja stigao na red. Dok se kripei nije pokrenuo toak, skoro sam se raspukao. Lama Lobsang je pokazavi zube neto promrmljao. Jogananda je dodao, sudei po izrazu njegovog lica, neto peckavo. Nije mu se inilo vrednim da prevede; krenuli smo dalje. I uopte se nisu obazirali da li ih pratim. Stigli smo u zbornicu. Na zidovima su visile raskone tibetanske tanke, platnene slike s prizorima iz budistike mitologije. Na levom zidu je bila naslonjena riznica poutelih budistikih tekstova, koji su veinom bili natampani ve u sedamnaestom veku u Tibetu. U zasvodenom kaminu je na suprotnom kraju dvorane buktala vatra, koja je bacila na zidove pokretne senke. Na niskim klupama je sedelo u grupama vie od dvadeset monaha, koji su skoili na noge kad smo uli i sabili se 20

u polukrug te puni oekivanja zurili u nas. Neki su bili mladi, jo deaci, drugi sedi i povijeni. U svetlu vatre prizor je delovao srednjevekovno. Jogananda se pozdravljao s monasima. Onda se vratio do mene i odveo me na sredinu dvorane. Opirno i teatralno je poeo da me predstavlja. Govorio je tibetanski, pa sam pokuao sadraj njegovih reci shvatiti iz reakcija monaha, a izrazi na preplanulim licima su ostali nedokuivi. Bez upozorenja sam pao u centar panje. A nisam znao u kakvom svetlu me opisuje moj pratilac. Da li da se smeim? Kako? Ponizno? Skromno? Ponosno? Ravnoduno? Da navuem izraz ozbiljnosti? Kakve: Stroge? Smirene? Sveznalake? Prezrive? Suvie sam mogao da biram, zato sam stajao zbunjen, sputene glave ekajui da se muan prizor zavri. Prvi put sam osetio daje zbunjenost oblik nemoi i prvi put se nemo prikazala u meni u obliku fizikog bola. Kad je stari zavrio, upitao sam ga ta im je rekao. "Zato hoe da zna?" - Kesio se. Slegao sam ramenima. - "Neprijatno mi je jer ne znam ta misle o meni." Uozbiljio se i poveo me do najblie kupe. "Sedi". Skinuo sam naprtnjau i prislonio je uz klupu. Monasi su seli, zadubili se u itanje, razgovore, krpljenje odee. Neki su otili, a doli su drugi. Jogananda mije okrenuo leda i uneo se u razgovor sa pleatim lamom, koji mu je neto monotono objanjavao dubokim glasom. Iza mojih lea je eksplodirao smeh. Jesu li se smejali na moj raun? Preslab sam bio da bih se usudio da proverim. Posle pola sata smo zasvodenim hodnikom progurali u kuhinju, koja je bila tako topla i zadimljena, da mi je pozlilo. "Red je da neto malo prezalogajimo". - Rekao je stari. Monasi su stali u red pred velikim bakrenim kotlom, iz koga je jedan uasno prljav kuvar varjaom delio maslen aj. Svaki monah je prinosio drvenu iniju. I Jogananda je iz daka izvadio iniju i stao u red. Nadao sam se da e me potedeti od aja jer sam loni ostavio u naprtnjai u velikoj dvorani, a idui trenutak je ispred mene stao lama Lobsang i uz ljubazan osmeh mi ponudio iniju bljuzgave tekuine. Prihvatio sam je i kiselo se zahvalio. "Sola" - Rekao je pokazujui prstom na iniju. - "Sola" ponovio je. Da sam znao tibetanski rekao bih mu da "sola" zvui kao "slani aj", a ovako sam samo klimao i iz sve snage sam razmiljao kako da popijem masnu bljuzgavicu i da ne ponem odmah da povraam, kako da izbegnem napitak, a da ne uvredim dobre monahe. Tada mi se priblii lama s trbuastim loncem u naruju. U loncu je bila "ampa", grubo mleveno jemeno brano. Jogananda je zagrabio u lonac i aku brana stavio u aj. Zatim je palcem meao po iniji dok se masa nije zgusnula u braonkastu mandam. "Ruak" - rekao mi je dajui mi znak da uradim isto. Bio sam gladan. I aj pomean s branom je izgubio ukus ueglog. Poeo sam da jedem, u poetku jo sa strahom da e mi sve izleteti napolje, a onda sve slobodnije jer mi je mandara poela da prija, pa sam bio zbunjen kad sam video da se inija ispraznila. Dobio sam jo jednu porciju, a ova je bila ak vea. Kad sam prstima pokupio ostatke mandare sa dna inije, u toplinu zadimljene kuhinje me je poeo hvatati umor, kome nisam mogao da odolim. Najednom sam eleo da spavam, spavam. U polusnu sam oseao da mi glava pada na rame staroga Joganande i u dimu sam video oroena lica monaha kako mi se smeju i gotovo saaljivo gledaju. Onda me je stari probudio i podigao na noge. "Idemo." - Rekao je. Kao u snu sam bauljao za njim, lama Lobsang je nosio moju naprtnjau. Kad smo izali napolje, sveina i sunce su me pogodili zajednikom snagom. Bilo je kao da sam stupio iz jednog sveta u drugi, probio se iz jedne vrste svesti u drugu. itavog me je prostrelilo. U sebi sam osetio jezgro snage i sinulo mije daje umor samo neko odelo, teka odora, koja me vue dole; osetio sam daje se mogu osloboditi. Kad bih to znao i hteo. U ovom asu je bila moj najdrai posed, siguran bedem, razlog za povlaenje. Prolazili smo po sobama s freskama i kipovima, zatim po sobama sa demonskim obrednim maskama, maevima i kremenjaama, a onda po sobama s doboima, trubama, knjigama. Najzad smo 21

stigli na terasu, du koje su bili ulazi u elije monaha. Goli zidovi, prozore, drveni krevet. "Odmori se" - Ree Jogananda. S monahom se udaljio vukui noge po terasi. Priao sam prozoretu. Video sam suncem obasjanu dolinu i senovite, plavo-sive obronke i daleko iz njih, visoko nad njima snene vrhove. Kako je lepo, pomislio sam. Kako udesno. uo sam zvuk. Iza mene je stajao Jogananda. "Reci mi" - kazao je - "kad sam te predstavljao monasima, hteo si da zna ta sam im rekao da bi presudio ta misle o tebi, a da bi onda ti presudio ko si. Ne zna ko si? Ne zna ta si? Rekao si mi vrlo slikovito da si begunac iz sveta, u kome ti pametni ljudi tvrde da nisi drugo nego suma svojih reakcija na izazove okoline. Ubedio si me da stvarno nisi nita drugo. Inae bi tvoje ponaanje izviralo iz onoga ta si, ta si uvek. Stena je uvek stena, oblivala je kia ili obasjavalo sunce. A ti si samo odsev. Pokuavam da te uhvatim, pa ne mogu. Pokuavam da te se dotaknem, a hvatam vazduh". Pognuo sam glavu. Oseao sam da nije u pravu. Oseao sam da nisam samo mehanizam reakcije, nego je u meni jezgro, koje je uvek isto, moje je ono ta sam, moja osnova, jezgro moi, koje umor pokriva samo kao odelo. "Istina je da se ponekad ponaam mehaniki" -izjavio sam - "ini mi se da je to nuan deo meuljudske komunikacije. Svaki oblik komunikacije zasnovan je na spontanom, uzajamnom proveravanju namera i oseanja, na uvaavanju utisaka." "Mrea iluzija" - uzviknu je - " igra svetiosti i senki. Interesuje me gde si. Ti koji si uvek. Ako jesi. Ne shvatam zato ide sa mnom. Ja sam udak, koji se klati po ovim planinama bez ikakvog cilja. To je za mene idealan ivot. Poeo si da luta sa mnom. Zato? Ako to ne zna, nema smisla da idemo dalje zajedno. Ti si jo mlad, a ja vie nisam. Za mene je svaki trenutak vrlo dragocen. Razmisli. Dobro razmisli o tome ta hoe od mene. Ako me ubedi da s tobom ne gubim vreme, idemo sutra dalje. U suprotnom se prijateljski rastanimo." 4 U donjem delu lamaserije je odjeknuo gong. Monahe su pozivali na obred, ili moda na itanje tekstova. Pomislio sam: kako je to daleko od sveta u kome ivim, u kome imam ekonomsku bazu, interese, prijatelje. Svest o udaljenosti me je zaprepastila. A moda je sve to zabluda! ta traim medu ovim zaostalim goranima, koji se uopte ne peru i jedu kau od jema i upotrebljavaju iscepane zastave i drvene tokove da za njih mole? Da li se traenjem neega neizrazivog ne udaljuje od misaonoemotivnih kategorija, koje obuhvataju korenje i deblo evropske misli. Da li se ne odmiem od dela, koji je jedini i iz koga moe isklijati jestiv plod stvaralakih napora? Pa ne mogu tek tako da negiram svoju kulturnu determinisanost. Odakle ta potreba da se promenim, proirim? ta ako ne vodi u slobodu, ve u propast i ludilo? I kakva je priroda te potrebe? Religiozna? Filozofska? Psiholoka? Ili mistina? Re "mistika" potie od grkog "mysterion", tajna. Koje bio upuen u tajne ezoterinog znanja, navodno se probio iz sveta istorije i vremena u svet venosti, neprolaznosti. Progledao je, probudio se. A pod uticajem neoplatonskih ideja se primaran smisao promenio: mistino je postalo sve to nije bilo logino, odnosno sve to je osvetljavalo intuitivni nain dokuivanja stvarnosti. Za mistiku nije neophodno da je religiozna. Mada potie iz iste osnove kao veina religija; iz te osnove izvire i pretean deo filozofije, poezije, umetnosti i muzike. To je slutnja o neem to postoji, iako nije vidljivo. 0 neem to lei iz sveta materijalnog spoljasnjeg izgleda. Mistik vidi kroz materijalnost (mada ne na isti nain kao to sam ja video pod uticajem gljiva sa Balija). Mistik je u direktnom kontaktu s oblastima do kojih intelekt ne moe da prodre. Svestan ih je tako da ih doivljava, jer mistika se ne razlikuje samo od religije (koja je obredna praksa) nego i od filozofije (koja je logino-analitina praksa). Mistik je ovek, koji se probio putem relativiteta metafizikih pekulacija do doivljene sigurnosti. 22

Treba li, dakle, da priznam da je moja elja za irom sve u mistina? Nije malo ljudi, za koje je mistika samo oblik neracionalnog miljenja. Nije ih malo, koji su ubedeni, daje povezana s vidovito u, s magijom, s hipnotizmom. Za neke je bogobojazno razmiljanje, za druge mentalna disciplina religioznih asketa. Blie istini su oni koji je opisuju kao "intelektualnu intuiciju", ili kao "dijalektiku oseanja". Indijski filozof Radakrinan joj pripisuje sposobnost spoznaje. Naziva je "integrativno miljenje", koje stvari povezuje u nove uzoike, ne klasifikuje ih, ne ra lanjuje ih, kao analitiko miljenje, nego ih povezuje, integrie. A povezivanjem im daje nova znaenja. Mistik, naunik, filozof, pesnik, muziar - svi crpe energiju iz nagona za stvaranjem smisla u besmislenom svetu. Ali mistik se razlikuje od drugih po tome da svojim nastojanjem eli da se spase, da se probudi iz noi u dan. Da li da to kaem Joganandi? Da hou da se probudim? Re "buddha" potie od sanskritskog korena "budh", koji znai znati, probuditi se. Zato bi srpskohrvatski izraz za Budu mogao biti Budan. Kad se probbdim postajem Budan. To zvui jo dostinije nego Joganandino tvrenje da postajem Buda u trenutku kad prozrem da to ve jesam. Kad postanem svestan istine, koja je u sadanjem trenutku, budim se. Budan nije bog nego ovek, koji se probudio iz snova o postojanosti materijalnog sveta u svetlosti vieg shvatanja. Princ Gotama nije jedini Budan na svetu. Njegova izuzetnost je istorijska, kulturna; slovi kao velik uitelj, ne kao boji prorok na zemlja Jer pitanje boga u okviru budizma nije vano. Zbog obredne prirode pretenog dela budistike prakse ini nam se primereno da budizam nazivamo religija, iako je to samo po svom izgledu. Budistiko miljenje tee na drugaijim nivoima. Ne menja procese u stvari i dogaaje u predmete. Do izvesne mere je psiholoka nauka: teak oblik saznavanja samog sebe i svoje uloge te vrednosti u svetu. A time je i umetnost povezivanja sa stvarno u. I tako je stanje duhovne budnosti u sutini optimalno duevno zdravlje! Sad je jasno ta hou od Joganande. Doao sam na terapiju! Kao bolesnik sam doao: rastrzan, nesiguran, neurotian, nepoverljiv, netrpeljiv, razdraljiv, pun "bezvredne poezije", nakljukan metafizikim govnom, rob navika i steenih refleksa, razapet na krst kontradiktornih iluzija. Doao sam kao rtva idejno-kulturne sredine, koja me je zaela. Doao sam da tu sredinu prevazidem i izvuem iz njene uskogrude vlasti. Da ostvarim distancu, koja bi postala granica moje slobode. Izleteo sam iz elije da Joganandi kaem kako sada konano znam ta hou od njega. Bolestan sam. Bolesniku treba lekar. Uradiutaeli. Neka me operie, neka me isee, ponovo saije. Kad sam dahui stigao u veliku dvoranu, monasi su sedeli u tri duga reda i horski recitovali Budine misli. Izaao sam napolje. Na dvoritu s molitvenim tokom sam naiao na lamu Lobsanga, koji meje vedro upitao da li traim svog prijatelja. Klimnuo sam. "Na alost, pre dva sata nas je napustio" - razvukao je lice napola saaljivo, a napola zlurado" otiao je u Zanskar. I zamahnuo je prema sivoplavim liticama, koje su se na drugoj strani reke Ind usprinjale prema maglovitim vrhovima. 5 Dobro, rekla je uvredenost u meni. Idi do avola, stoj na glavi, vuci se po tim planinama koliko te volja, poniavaj nekog drugog. Ako si samom sebi tako vaan da si ne moe dozvoliti ni trunku strpljenja, piam ti se na mudrost. Nisi jedini. I tako dalje. Kad se jednom pokrenuo proces smirivanja, nije se mogao zaustaviti. Dipom taksijem sam se vratio u Leh i odmah zavio prema autobuskoj stanici. Zakleo sam se, uz oseanje osvetnike pobede, da starog vie neu traiti, nego u se vratiti kui iveti dalje, kao da se ova neprijatna epizoda uopte nije desila. "Fuck you" - tiho sam ponavljao tokom vonje prema Srinagaru 23

- "fuck you, fuck you, fuck you!' Na kraju se u meni ugodno ugnezdilo ubedenje daje stari arlatan. Zato je i nestao bez oprotaja! Bojao se da ga ne raskrinkam! I to mi se inilo sasvim mogue jer u Indiji vrvi od takvih fakira, udotvoraca, svetaca, naunika, jogija, "Dudaa" i ezoterinih filozofa. Mada su neki bez sumnje autentini, veina ih ostaje na nivou mistinog pozerstva i koristoljubivog varanja. Istina je da su mi Joganandu preporuili ljudi sve pre nego naivni, ipak to jo nije garantovalo da je neto vie od uspene varalice. Ezoterina filozofija nudi odlinu kamuflau ne samo prosenim dobronamernicima, nego i talentovanim prevarantima. I dok se prvi mogu raskrinkati, vrsnu varalicu e prepoznati samo druga vrsna varalica. Kad je autobus stigao u Kargil, gde putnici iz Leha za Srinagar redovno prenoe, ve sam se radovao da odlazim. Privlaio meje komfor civilizovanog ivota: ukusna hrana, vino, redovno kupanje, literatura, pametni razgovori, Mocart, spavanje u udobnom krevetu, seks. Odahnuo sam pri pomisli da se vraam na poznate puteve, fizikim i duhovnim uivanjima, koja su moje ljudsko pravo i o kojima u mom svetu ne treba jako duboko razmiljati. Umoran sam bio od razmiljanja, presudivanja, proveravanja. Joganandini paradoksi su jo odjekivali u meni kao zvui prolaznog nevremena, koji mi jeste oduvao krov, ali nije otetio temelje. Olakanje, koje me je preplavilo pri saznanju da se vie neu hvatati u kotac s nedokuivim, bilo je neopisivo. Idue jutro me je neto nagnalo da ve pred zoru odem od autobusa do nezazidanog prostora uz drum, gde se utaborila planinska ekipa iz Lila u Severnoj Francuskoj, o kojoj sam vee ranije saznao da je na putu za Zanskar. Posle kraeg razgovora su rekli da u jednom od dipova ima taman mesta za mene i za moju naprtnjau. Naglasie da mogu s njima samo do lamaserije Ringdom. Odatleje put lo i oni e putovati dalje na leima ponija. A ja kako uniem i znam. Neka razmislim jer je od lamaserije put nazad duplo dug, a put napred je naporan i rizian. Pourio sam po naprtnjau. Posle pola sata smo se klatili loim drumom prema jugoistoku. Ubrzo smo stigli u dolinu reke Suru. Bila je pustinjska, usamljena: ni biljka nije nikla na kamenitim obroncima, koji su se propinjali prema gleerima u visinama; samo poneko selo na dnu doline, blagosloveno zelenilom. Drum je opasno vijugao po strmim obroncima i redovi zaslepljujue belih vrhova su nas pratili sat za satom kao poasna straa. Odvraao sam misli o iznenadnoj promeni plana i utapao se u pejsa. Kad vie nisam mogao da se pretvaram daje sve kao i uvek, rekao sam sebi da putujem da bih iskoristio priliku i razgledao ove malo poznate krajeve, koje je indijska vlada otvorila za strance tek pre nekoliko godina. Svejedno mi je to je arlatan Jogananda u Zanskaru, to ne znai da ga traim; gde da ga naem u trista kilometara dugoj dolini. ta me se tie gde je otiao pametnjakovi i ta tamo radi, ne zavisim ja od njega. Ako hou da obiem Zanskar, to je moja stvar! U ovom novom onglerskom odnosu prema okolini odjednom mi se kraj ukazao kao udesno lep i magino tajanstven; sva moja oivljena energija se usmerila u doivljavanje "razliitosti" i ovaj oseaj sam ja veni putnik dobro poznavao, pa me nije iznenadio i zbunio; strmoglavio sam se u njega hvatajui se za utenu misao da moje himalajsko hodoa e, ipak, nije beskorisno. "Mi zapadnjaci smo tako ogranieni" - obrazlagao mi je il, jedan od planinara -" U ovim budistikim ustanovama vidimo manastire. A u stvari su to kole, univerziteti, u kojima su mladi monasi uenici, a stariji pod pokroviteljstvom lama ue disciplini duhovnog razvoja i hiljadugodinje mudrosti najpronicljivijih mislilaca Istoka." Onda je nastavio: " Istina je tla je lamaizam pun nemani, vragova i polubogova, koji mu spolja daju lik primitivne religije. A to su uticaji hinduizma i pradavnog tibetanskog amanizma. Sve to je ceremonijalni hokus-pokus, koji se svojom funkcijom ne razlikuje od hri anskih obreda ili od ritualnog patriotizma modeme sekularne drave." 24

"Mi se podsmehujemo" - govorio je dalje - "kad vidimo molitvene zastave, pa molitvene tokove, pa ortene, pa mandale. Ne moemo shvatiti da su to samo simboli. Isto kao to je Simbol francuska zastava. Za nekog ko ove simbole ne moe da shvati i francuska zastava je samo komad platna." "I u tom je problem" - produio je - "ne moemo da dokuimo istinu, koja se krije iza budistikih simbola. Mi drukije mislimo. Zato nam se njihovo miljenje ini tako neracionalno i paradoksalno. Sve to je za njih samo simbolika, primamo esto doslovno." U sumrak smo se zaustavili blizu malog sela i Francuzi skuvae kafu. Sunce na zalazu je pozlaivao gleere iznad nas. Dolinu je ovijala hladna tama. il je rairio mapu. Okrenuo se prema istoku. "Tamo" -pokaza prema snenim vrhovima koji su trcali visoko pod nebom -"Nuk i Kun, najvii vrhovi zanskarskoga lanca. Izmeu njih je prolaz, koji vodi u dolinu belog bakra." Posle kraeg savetovanja se odluie da ne idemo napred, nego da ovde prenoimo. Odluka je bila veoma pametna jer kad su sve ras-pakovali i postavili atore, Nun i Kun su utonuli u sumrak, a u dnu doline se proredeni vazduh zgusnuo u prozirni mrak. Na pruzi neba iznad nas su zasijaie zvezde. Od duge vonje smo bili toliko izmueni daje logor ubrzo utonuo u tiinu. Tu i tamo samo apat, priguen smeh, kao da neko nekog zagolica, kaalj. Onda hrkanje. I negde daleko um vode. I no. Koja donosi kajanje. I ljutnju. I razoarenje nad ovim praznoglavim Flisarom, koji se jue onako infantilno zavaravao. Znao je da se zavarava, a nije se usuivao da sebi to prizna. Uvredenost mu je zavladala razumom, tim razumom na koji je tako esto ponosan, upregla ga je i njim zaorala, brazde u kojima bi njegov ponos mogao ponovo da procveta. "Fuck you" - ponavljao sam u toploj vrei za spavanje - "fuck you, Flisare!" A ko je bio taj koji ga je vredao? Izvukao sam glavu napolje i zagledao se u nebo. Zvezde i mraz. I tiina. Uini mi se da su se sruile planine. Valjda je jasno ta traim. Gospodara u sebi. Tolikih "ja", toliko Flisara je u meni. Onaj koji puca od besa, pa onaj koji je uvreden, pa melankolini paralitik, koji je poput pua koji ne srne iz kuice, pa lakomisleni optimista, koji stane na led i igra, pa onaj koji se pod navalom oseanja zavarava, pa onaj koji prati ovaj proces i prekoreva, pa onaj koji se zaljubi u ideju i podreuje joj svet, pa i onaj koji se zna prepustiti trenutku i srei. Ko gospodari ovima "ja"? Ko ili kroti, utiava kad postanu preglasni, ko ih vue nazad kad ih zanese predaleko? Bez gospodara nema reda, bez reda je sve anarhija, zbrka eksplozivnih reakcija na dogaaje, prebacivanja na sve Stoje napolju i nije u meni. Evald Flisar na pragu zemlje belog bakra je zemlja bez gospodara: zemlja, u kojoj vlast prisvaja sad je dan sad, drugi uzurpator. I ovaj koji je sve to shvatio i presudio je i uoio kako je gospodar hitno potreban. 6 Idue noi smo logorovali u doliui Ringom. Bila je iroka i otvorena vetrovima; kad smo se ujutro izvukli napolje, atore je pokrivao sloj leda. Francuski planinari su se ustro prihvatili vebi. I ja sam s njima napravio nekoliko unjeva i skokova. A ubrzo sam se tako zaduvao da mi je u grlu italo. Uputio sam se prema naputenoj kapelici i u zavetrini naslonio na zid. Nisam navikao na visinu. Jo mi se od niskog vazdunog pritiska vrtelo u glavi i imao sam oseaj iscrpljenosti. Pogledao sam prema istoku gde su se u suncu zavili vrhovi Nuna i Kuna. Izmeu njih je leao prelaz Pensi-la, jedina vrata u dolinu Zanskar, etiri hiljade petsto metara iznad morske povrine. il mi je prethodno vee ispriao daje Zanskar jedna od najtajanstvenijih dolina na svetu, hiljadugodinje budistiko kraljevstvo, u kome vlast sporazumno dele dva kralja, dolina zaseoka, manastira i u litice uklesanih peinskih svetilita, dolina sutjeski i brzih reka, iznad kojih se opasno ljuljaju pleteni mostovi, dolina snenih leoparda, himalajskog jetija, starodrevnih amanistikih 25

obreda; svet bajke, u kome mata postaje stvarnost. I tako dalje. il se zaljubio u privlanu ideju. Slutio sam da ga na drugoj strani prelaza eka razoarenje. ta je ekalo mene? Prepustio sam se dubokoj tiini, koju je s vremena na vreme probadalo udaljeno mukanje Jakova. Ili je zalajao pas. U vodi movare na dnu doline su se ogledali obasjani planinski vrhovi. Tim je suncu grizlo i senku doline i osvetlilo crvenkasti masiv ringdomske lamaserije, koja je amila na kupoliastoj uki u podnoju planina. Video sam da se prema njoj preko visoravni kree karavan natovarenih etvoro-nonih ivotinja, koje su pratili gonii u tamnocrvenim odorama. Svetlost na severnoj strani himalajskog lanca je neobino otra. Vazduh je suv i ist tako da vidi sto kilometara udaljene planine, kao da su tik ispred tebe. Dobija osecaj da ti se svet pribliio, nagurao oko tebe i ti treba samo da isprui ruku, pa e dotai sneg na grebenima. A onda si ujedno svestan irine prostora, pa saznaje vidni svet istovremeno kao blizak i dalek: kao materijalni produetak svojih ula i kao prostor u kome pliva sasvim izgubljen. U uima mi zaumi buni jek okeana. Sklopio sam oi i preselio se na gornju palubu broda, s kojim sam pre etrnaest godina plovio za Australiju i na kojoj sam prvi put doiveo daje zemlja okrugla. Otvorio sam oi. Zvuk okeanaje i ezao, aoseanje je ostalo. Oseanje da stojim na krovu sveta. Radi beskonane vidljivosti mi se uinilo da planinski vrhovi slono padaju prema horizontu. Vrhovi, koji su bili tri hiljade metara iznad tla na kome sam stajao, ostavljali su utisak da su ispod mene. Video sam daje zemlja zaobljena. Osetio sam kako ogromna i obla lebdi u prostoru u kome su jo druge sline kugle i svakim tkivom u telu sam bio svestan veliine vasione i svoje malenkosti u njemu. Percepcije su se prelile u oseaj da sam uiven u tkivo prirode, deo igre materije, energije. Da ne mogu da umrem jer sam uvek i da u uvek biti mada ne uvek u istom obliku, izgubio sam svoje "ja", svoj "ego", anarhino drutvo svojih "ja", izgubio sam svoju izdvojenost iz sveta i vezao se s njim. Prestao sam da budem igra svetla i senki. Sad! Pomislio sam. Sad bi me se Jogananda mogao dotai! Sad ne bi uhvatio samo vazduh! Oprostio sam se s ljubaznim Francuzima, naprtio se i krenuo preko movarne visoravni prema rindgomskoj lamaseriji. Usput sam se pridruio karavanu hodoasnika. Nijedan od njih nije razumeo engleski, ali su me primili srdano i smejui se. Skinuli su mi s ramena naprtnjau i stavili na leda jednog od ponija. "Ringdom, Ringdom" -ponavljao je bezubi starac na elu pokazujui prema podnoju planina. "Rindom, Ringdom". -Predusretljivo samo tpevao razmiljajui zato se Ringdom ne priblii; posle sata peaenja bio je jednako dalek, a sunce je avolski peklo. Hodoasniki karavan je brojao devetnaest ljudi: sedam mukaraca, sedam ena i petoro dece. Deca su bili prljavi rumeni davolii. Tokom peaenja su se radoznalo muvali oko mene, hvatali me za prste i vukli za peSeve. ene su imale plavosrebrne ogrtae i tirkizima opivene kape. Kape, karakteristine za Ladak i Zanskar, bile su sastavljene od velikih krznenih prekrivaa za ui, koji su bili privr eni uz kike s obe strane glave. Srednja traka, koja je pokrivala teme i padala preko potiljka sve do struka, bila je proivena crvenim materijalom, na kome su bili tirkizi, vei spreda, manji pozadi, najmanji na leima. Koliko su vredele ove bogato iskiene kape? Koliko su bile vredne srebrne mindue i teke ogrlice, na kojima su visile zlatne i srebrne kutijice sa svetim likovima i posveenim molitvama? Otkad ovo bogatstvo usred neplodnih planina? Prvi put mije sinulo kako malo znam o ovim ljudima i njihovom svetu, kako malo shvatam. Kose oi su me radoznalo gledale ispod bleska tirkiza, ponosno, i ak mi se uim, koketno. U glavnom dvoritu lamaserije se guvalo mnogo hodoasnika u arenoj odei. Moj dolazak je izazvao radoznao smeh, opaske i napadno zagledavanje. Kroz svetinu sam se progurao do najblieg monaha. Upitah ga da li poznaje Joganandu. Nije me razumeo, pa me povede u mranu sobu, gde je etvorica monaha krpilo molitvene zastave. Ponovih pitanje, a opet niko nije razumeo. Na kraju su me 26

dvojica u adjavoj kuhinji predstavili uglednom starcu u mantiji, koji je sudei po godinama i dostojanstvu bio iguman. I on nije znao engleski. Pored njega je sedeo kamirski trgovac iz Srinagara i moje pitanje preveo na tibetanski. Da, ree iguman naravno da poznaje Joganandu. To je hinduski jogi, koji esto dolazi u posetu. Upitah kad su ga poslednji put videli. "0, nedavno" - odvrati iguman - "pre godinu dana". Razoaranog me ponudie maslenim ajem i jemenom mandarom. Onda me odvedoe do manjeg dvorita, gde su monasi i muki hodoasnici pili "ang", pivo od jema. Zahvatali su ga iz velikih bakrenih kotlova. Utivo me primie izmeu sebe, a posle nekoliko olja poe da mi se vrti. Potraio sam igumana i zahvalio mu se rekavi da moram dalje za Zanskar. "Ah!" - Uskliknu. Uz pomo Kamirca mi objasni da se u lamaseriji malo pre zaustavio karavan trgovaca, koji idu tamo. Neka priekam, pa e me uzeti sa sobom. 7 Karavan, koji se vraao iz Kargila nakupovavi blago za kralja u Zangli, brojao je pet preplanulih ljudi i dvanaest ponija, od kojih su etiri bila za jahanje, a ostali su bili natovareni dakovima, korpama i balama robe. Put je bio uasno dug. Najbolje se seam trenutaka kad su monotoniju prekidali neoekivani dogaaji: kako me je poni ugrizao za zadnjicu, a izborana tibetanska lica se razvukla u osmeh, kako me je uljalo sedlo, pa sam morao produiti peke, kako me je poni, koji me je ranije ugrizao, poastio ritanjem i za dlaku promaio moje koleno, kako je ovek po imenu Songsten na kamenitoj stazi i aio zglob, pa smo ga morali podii u sedlo, u kome se zatim uprkos jakim bolovima neumorno smekao. Kako smo na obronku blizu prevoja naleteli na udne, lisicama sline ivotinje, koje su sedele na repovima pored brloga i zaueno nas gledale, a onda poele trkarati i kao lude zvidati " fjiii, fjiii, fjiii" dok se nisu posakrivale. Ljudi su mi rekli da se zovu "fji". A meni se uini da su sline marmotu. To su i bile. Oko podne se zaustavismo i ljudi zapalie vatru od osuene konjske balege. Na njoj zagrejae vodu, u koju ubacie aj, a onda jemeno brano. Otvorio sam konzervu mesa. To ih je toliko oduevilo da sam im rekao izvolite (ubeden da e meso odbiti) ali dok si trepnuo, konzerva je bila prazna, a meni u zahvalnost poklonie lonac kae od jema! Pamtim muan san na popodnevnom suncu, cvee na obroncima, talasavo more snenih vrhova himalajskog zalea na jugu, gluvu samotnost gleerske tundre, po kojoj je proao karavan, rogate divlje ovce i koze, koje su u vlazi otopljenog snega neumorno traile retke izdanke bilja. Seam se trenutka kad smo stigli na vrh prevoja i zaustavili se kod gomile kamenja, u koju su bile zabodene ute, bele i plave zastavice. Seam se kako su trgovaki izaslanici kralja Zangie zaboli u gomilu jo i svoju zastavicu, bez sumnje kao zahvalu bogovima jer su im sauvali ponije. I seam se kako je pri kraju dana kad je karavan zavio na uzanu, strmu liticu, u koju je uklesana staza, jedan od ponija zakoraio preblizu ivici i rasklimao kamen koji se otkotrljao u dubinu, a poni se uplaio zvuka i poskoio, pomerio jo vie kamenja na rubu i zajedno s njima (i tovarom na leima) survao se u ponor. Kad smo stigli do dna prevoja, potraismo suv prostor za noenje. Dvojica od petorice vratie se nazad po dakove, koji su se stropotali s konjem u ponor, dok trojica rasedlae ivotinje i sav teret i sedla stavie u polukrunu stenu, koja nas je titila od vetra. Pamtim kako smo idue jutro preli uborav potok, koji je izvirao iz oblinjeg gleera, pa se po naputenoj visoravni izmeu kamenja strmih obronaka uputismo prema udolini. Bili smo ve u zapadnoj provinciji kraljevstva Zanskar, "zemlje belog bakra". U susret nam je dolazio karavan natovarenih ponija, koju je vodi mlad monah u debeloj tamnocrvenoj mantiji sa utom pletenom kapom na glavi. Ljudi izme-njae pozdrave, savete, novosti. Monaha zapitah da li zna engleski. U zabuni se smekao i zaueno me gledao. 27

Stigli smo do sela, slinom ladakim: grupe etvrtastih kua s malim prozorima usred oaza zelenila, neke u podnoju obronka, druge ukopane u litice. Jo jednom smo prenoili napolju. Sledee jutro su traku neba nad nama pokrivali kini oblaci. Postalo je toplije, neto vlanije. Na licima kraljevih izaslanika razabrah olakanje i vedrinu; kia je na sevemoj strani himalajskog grebena znak boje milosti. A ta ako bude snega! Misao me nije obradovala; kad padne sneg, Zanskar je odvojen od sveta osam rneseci. Zapisivao sam imena sela pored kojih smo prolazili: Aro, Abrang, Kusul, Baharse, Remala, Mandra, Pe, Trokta, Ating, Drokang, Ramtaa. Seam se stada Jakova, koji su zajedno sa setnim pastirom zapanjeno buljili u nas, pa mravih pasa, koji su nam dosaivali u blizini sela, pa ortena i kape - lica uz put i visoko u liticama, pa lamaserija. Kue su bile sive, uglate, s terasastim krovovima, naizgled sirotinjske, a neke iznenaujue velike. Tu i tamo sam video na zidu nacrtan trougao ili kukasti krst. Veinu sela je okruavala ukasta strnjika nedavno ponjevenog jema. Drveta nijednog; ova sela su vie od etiri hiljade metara iznad mora, najvia sela na svetu. Tek kasno popodne stigosmo do naselja, koje nije bilo bez drvea. Du kanala, koji su dovodili vodu iz gleerskih visina do terasastih njiva uz podnoje strmina, rasle su topole i vrbe. Visok mukarac u debelom vunenom ogrtau me odvede do srazmerno velike kue na kraju zaseoka. Kroz niska vrata udosmo u sobu, koju je blago osvetljavala vatra s ognjita. Pred njim su se grejali ljudi: starac, dve ene, troje dece. Domain mi pomoe da skinem napttnjau. Priao je vatri, pripalio trsku i njom mi osvetlio susednu sobu, gde je u uglu stajala izlizana slamarica. Odmah sam poeo iriti vreu za spavanje. "Hvala" - rekoh ljubaznom oveku - "hvala" - onako na slovenakom. I ve zaspah. Kad sam otvorio oi, bio je ve dan, kroz prozore je prosijavalo sunce. Doprlo mije do svesti da mi neto golicavo, nemirno mili ispod pazuha, po preponama, stegnima, ak i povrati i kosi. Nou me je okupirala kolonija vaiju! Ili moda buve, od kojih su neke bile povelike i skakutave. Okrenuh se da se izvuen iz vree za spavanje i uini mi se da se neko u uglu naslanja na zid. "a je ovo?" - uh oinski glas. - "Ti me trai, a ja te naem." U oima me zapeklo. O sveto sedo brado lice! 0 ti, koji razume! Moj prijatelju! Moj uitelju! Kad bi znao kako strano, strano si mi nedostajao...

28

Prvi udari potresa

Ili smo sredinjom visoravni zanskarskog kraljevstva. Pokrivae je ilim polja i zelenila. Kia prethodne noi je omeka i udahnu sveinu, koja je bila iznenaujua u velikom koritu himalajskih planina. Po visoravni su bili ratrkani grozdovi sela. Skrenusmo prema obronku na severaoj strani visoravni. Popesmo se na stazu, koja je vijugala oko izboenih padina. Duboko dole, ve daleko za nama je lealo seoce Sani, u kome smo se prole noi ponovo sreli. S visine smo razgovetno videli uglatu zgradu sanske lamaserije, koju je u iskrivljenom obruu okruivalo drvee. Pre polaska Jogananda mi ree da je to najstariji manastir u zemlji. U osmom veku je u njemu prebivao guru Rinpoe, osniva tibetanskog lamaizma, poznatiji kao Padma Sambava. Koliko malo se u dvanaest vekova promenio ivot i miljenje u toj zatvorenoj dolini! Kad zavismo oko obronka, bilo je kao da skliznusmo kroz vremenski tunel u prolost. Pred nama se dizao obao ozeleneo obronak. Na njemu su se, pored utvrdama slinih zgrada, uurila etiri planinska seoceta, izrasla iz kremenitog tola, kao da su prirodni nastavci litica. Iz gleera visoko nad nama umeli su potoii i tekli medu selima prema udolini. - "Tamo" - uperi Jogananda prst prema usamljenoj kui na obronku, koja se belila na suncu "tamo emo ostati posle posete u Kari." Kasno posle podne smo na obronku preko puta, jo obasjanom od sunca, ugledali uvenu lamaseriju. Zastade mi dah. Po hribu se grozdasto prostiralo vie od sto belih zgrada, koje su stvarale utisak da rastu jedna iz druge i istovremeno iz litice kao okaste peurke sa simetrino rasporeenim prozorima. Jogananda mije, inae, spomenuo daje Kara najvea lamaserija u Zanskaru, a ni izdaleka nisam pomiljao da u nai neto ovako velianstveno. Kad smo skrenuli prema udolici, rekao mi je da lamaserija pripada tibetanskoj budistikoj sekti "reformisanih utih eira", koju vodi etrnaesti Dalaj lama. Upitah ga da li bi mi monaki ivot pomogao da naem ta traim. Glasno se nasmejao. "A kako da znam? Reci mi. Ako ti ne zna da li bi ti pomogao, verovatno ne bi." Produio je: "Sve zavisi od tvog verovanja i ta si radi njega spreman da uini. Pa, i svi budisti ne trae da se probude na isti nain. Neki smatraju da je odricanje svetovnih zadovoljstava, koje zahteva manastirski ivot, najefikasniji put. Drugi pokuavaju da izau iz zaaranog kruga tako da se utope u pohotu, la i grabe dok ne stignu do dna. Nekima se ini najpodesnijim da ive normalno, kao i veina ljudi, od danas do sutra, bez panike, bez napora da neto postanu, da se promene. I to je nain. Nain nije vaan. Vano je da zna ta radi i zato to radi. " Rekao je da su lamaserije slinije univerzitetima nego manastirima. Hramovi su uenosti i vaspitanja. Monasi moraju sami da se izdravaju. Neke pomau roditelji, drugi se zaposle u lamaseriji kao kuvari, istai, zemljoradnici. Ako je lamaserija dovoljno imuna, dodeli nekima stipendiju. I monah moe da polae ispite. Ako eli, moe da diplomira. Moe da postane ak "radbampa", doktor. Ako hoe, ostaje u lamaseriji do kraja ivota ili se vraa porodici, eni se i ivi normalnim ivotom. Monasi obavljaju i ulogu svetenih lica. Obavljaju pogrebne obrede posveuju kue i njive. Isteruju demone. Lekari su, vraevi. Travari. Psihijatri. 29

"Sad vidi" - ree - "da ovdje nita nije drukije nego u tvom svetu. Samo je sve jednostavnije. Mada se tebi ini komplikovanije. Posle deset godina nee vie." - Nasmeja se i pogleda me: "Namerava li ostati deset godina?" Odvratio sam da mi se to ne ini nemoguim. ini mi se da bih mogao ostati u ovoj dolini petnaest, dvadeset godina. ini mi se da bih se lako navikao i naao sebi cilj. "Mnogo toga ti se ini" - izjavi - "sluam te i stalno mi dopire do uiju da ti se ovo ili ono ini, da ima ovakav ili onakav utisak. Kukaviki uva bezbedno rastojanje izmeu sebe i dogaaja, izmeu sebe i sveta. Dok ti se neto samo ini, moe odgovornost za pogrean korak da prebaci na varljiva oseanja. A kad kae: ne im mi se, nego znam, izlazi iz zaklona na otvoreno bojite. Tu moe da odleti glava. Ti si junak iza zida. Teoretiar si, koji se bori u mati. A ak i tamo si pobeen." Priznajem, izgovorili, da suvie razmiljam i nedovoljno predu-zimam. Nedovoljno verujem u instinkt. Ja sam kao decentralizovana demokratija, u kojoj svaki pojedinac trai za sebe vodeu ulogu. I mnogo je pojedinaca u meni, ne mogu da se sporazumu. Jedan obea, drugi ga izda i uini neto tree. Ostajem oprezan jer imam loa iskustva. Kad kaem da mi se neto ini, time samo pokuavam da budem iskren. Svestan sam nestalnosti svaalakih pojedinaca u sebi. Kad bih znao da ih podredim centralnoj vlasti, moja oseanja bi postala isto to i moje znanje, a onda bi oseaj vladara bio istovremeno delatnost podanika. To je moj problem: nedostaje gospodar u meni. Postao sam poput miliona ljudi rtva preterane skepse i racionalizma. Rasitnjen sam u hiljadu provincija. I voleo bih da ih spojim i podredim centralnoj vladi. - "E, pa spoji ih" -ree- "dodeli autoritet jednom od pojedinaca." Odgovorio sam da je ovaj ili onaj manje ili vie stalno na vlasti. Prigrabio je sam, ili mu je drugi daju. Ponekad mu ak nametnu vodeu ulogu. Problem se pojavljuje kad se izneveri uputstvo ili nareenje. Tada se skuptina poslanika ne prihvata akcije, nego poinje da proverava, kritikuje i odbija. Skuptinske debate mi se odvijaju u glavi danonono, bez prekida. Ponekad neki od delegata predlae neto sto drugi ne tratei asa prihvataju. Rezultat je akcija. Drugi put ih se digne pet ili deset odjednom i svako hoe neto svoje, a onda se raaju konflikti, svae, muna neurotina borba u dui, a rezultat je paraliza. Deava se da neko jednostavno nestane bez traga, ili ga drugi zajednikim snagama odgur-nu. Desi se i da se kao munja iz vedrog neba pojave novi. Ili, pak, ponu tiho kucati na vrata i kucaju sve jae, dok im ne dozvolim da uu. Neki ostanu i na kraju tako onemoaju da se uopte vie ne uju, a drugi postaju glasniji, lukaviji i nametljiviji, dok ne prigrabe vlast i postanu diktatori. Vrlo kratkotrajnu jer se ostali udrue i svrgnu ih. Toplo me pogleda. " Sad si konano neto rekao to mogu da zamislim. Napravili smo korak napred. Reci mi da li si svestan ko su delegati i ije interese zastupaju?" Razmislivi odgovorih da su to moji nagoni, ideje, ukorenjene u meni ve u ranoj mladosti. elje, koje trae ispunjenje, pa metafizike pekulacije, koje mije ucepilo drutvo, u kome sam stasao, pa nasledne, fizioloke sklonosti, vaspitanjem stvorene navike, seanje na iskustva, koja su me svojevremeno zadovoljila i voleo bih da ih ponovim, predstave koje sam stvorio o sebi i hteo da ih pojaam - svi ti elementi se u meni bore za pravo i privilegije. Rezultati njihovih stalnih debata i borbi ine lanac dogaaja i nedogadanja, kojije istorija mog prisustva u svetu. Ta istorija je moj ivot. "Drutvo ti je ucepilo ubedenje da si to to ti misli da jesi. Usadila ti je iluziju, koja je za tebe stvarnost." Kad druge stvarnosti nema, odgovorih. Bar ne takve, koju bih pouzdano osetio. Zato se moram pomiriti s iluzijom. Poto ne ivim u praznom prostoru sam za sebe, nego mi identitet i smisao daje samo interakcije s drugim lanovima ljudske zajednice, ne mogu da se odreknem dimenzije, koja me slvara, ne unitavajui se istovremeno. Drutvo mi odreuje oblik svesti. ta svest, ta konstrukcija stvarnosti, onemoguuje mi da se na izazove okoline odazovem neposredno. Svest je zatitni filter. 30

Kad kaem da oseam i doivljavani svet, to doivljavanje je samo deliniino jer ga ine samo iskustva, koja filter proputa. Taj filter (ta carinska sluba mog intelekta) je pri obavljanju svoje dunosti tako pouzdan da sam dublje stvarnosti svestan samo u obliku nesigurne enje, u obliku ponavljanih nevolja ivljenja. - "Vrti se u krugu' - ree - "u uskom krugu drutveno programiranih obiaja i oblika ponaanja. Ovo stanje zatoenitva budisti nazivaju samsara." Upitah ga da li stanje, koje u dosei posle oslobaanja, sracm rei nirvana. "Izvoli - ree ime nije vano, bitno je stanje, a i samo stanje nije vano, vano je da si u njemu. Nema ga osim kad si u njemu. Problem je praktian. Nije metafiziki, ili mistiki, i nije filozofski, ili religiozan. Iz samsare, stanja iluzija, mora prei u stanje nirvane, odnosno tarpe, budnosti. I ta se dogaa onda? Videc da nisi ono to misli da jesi, nego ono to misli." "Ne ide mi u glavu - rekoh - gde i kako se spajaju budizam i hinduizam, zato ste vi koji ste hinduski jogi, hinduski mudrac u tradicionalnom smislu rei, istovremeno budista. I zato ivite u ovim krajevima, koji su daleko od hinduske mitologije i verske prakse. 1 vrlo blizu neem to ak pobija postavke hinduizma. Neko vreme smo ili utke. Onda se nasmeja. "To ti ne ide iz glave, a ne u glavu. Svet ti nee iz glave. I dok ti je u glavi, to je svet definicija i misaonih kategorija. Mui te jer me ne moe definisati. Kad bi znao da sam budista ili hindus, ili musliman, ili marksista, odnos izmeu nas bi bio vr i i misli da bismo imali polazite. Ne moe pojmiti da to ne bi bio odnos izmeu nas, nego izmeu dve kategorije u tvom analitinom duhu. Ja sam ovde, zar me ne vidi?" "Upozoravani te" - nastavi - "da ako bude ovako produio, imae Joganandu uskoro vie u glavi nego pored sebe. Ja nisam iluzija. Moe me uhvatiti." - Isprui prema meni ruku i stegnu moju. - "Osea li me?" -Smejao se.

U podnoju lamaserije je priao potoku, koji je umeo izmeu kua, i poe da izuva cipele. Stajao sam sa strane i gledao. Mislio sam da namerava da opere noge. A umesto da ugazi u vou, iz torbe je izvadio drvenu inijicu i dao mi znak da pridem blie. " Zahvati vodu" -ree- "i donesi je ovamo". Spustio samnaprtnjau i izvrio nareenje. " Kad napravim stoj na glavi" - ree -" sipaj mi kap po kap na gole tabane. Kapi, a ne mlaz. Svaki minut po jednu." Napravio je stoj na glavi. Noge su prestale da mu se njiu, sav se ukrutio. Kou na tabanima je imao neverovatno mladu, meku, slinu koi gospodskih dlanova. Paljivo sam nagnuo inijicu i kapnuo mu kap na petu. Noga se trgla. Zatim sam kapnuo kap na desnu petu i desna noga se trgla. Priekao sam minut. Kad je na taban pala druga kap, noga je ostala nepokretna. I ovek se nije pomakao. Ni onda kad mu je voda curila niz gleanj i kvasila ispod kolena skupljene nogavice, nije pokazao da je od krvi i mesa. Disao je neprimetno, a oi je imao zatvorene. Posle dvadeset kapi poe da me boli ruka. Uvideo sam da e kapljanje trajati vie od sata. To menije ispunilo rado u. Zatvorio sam oi i kanuo kap na dlan. ivci su reagovali; hladan dodir vode je delovao kao napad na fizioloki sistem. Zamislio sam da sam u stanju duboke meditacije, odvojen od sveta, kojeg percipiraju ula. Svaki dodir kapi bi me probudio. A zatim bih se trudio da ostanem u stanju udaljenosti uprkos stalnom kapljanju. Kad bi mi to uspelo, iskljuio bih ne samo vid, sluh i miris, nego i osetljivost koe, stanje ulne "odsutnosti" bilo bi potpuno. Pomislio sam da stari po svoj prilici radi neto tako. Dodire kapi koristi kao nadraaje fizikog sveta iz koga eli da se iskljui. Bez podraaja je povlaenje svakako lake, a ako ih prevladam i 31

utone u svoj unutranji svet, ne razaznavajui ih, povlaenje je dublje i vrednije. Posle pola sata sam morao da premestim inijicu. Oseao sam kako u meni raste netrpeljivost. Oseao sam kako mi hiljadu izdanaka gamie u sve delove tela i obavija se oko ivaca. Posmatrao sam narastanje toga oseanja. Uporedo s njim je jaala nada da e starom dosaditi. Ali nije se ni pomaknuo, stajao je i stajao, stajao i stajao. Pritisak krvi na njegov mozak je morao biti straan. Je li bio jedan od onih jogija koji imaju kontrolu nad simpatetinim nervnim sistemom i znaju regulisati ne samo telesnu temperaturu nego i krvotok? U meni se javio zloban glasi i poeo me nagovarati da varam. Da poveam kapi. Malo vode da prolijem po zemlji. Na trenutak je izgledalo da neu odoleti iskuenju. Zlobni glas mi je dokazivao da radim neto to ne koristi ni meni ni starom ve je, ukratko, pomalo glupo. ta bi bilo kad bi kapi bile malo vee, ta kad bih mu kapljao na tabane u kraim intervalima? To verovatno ne bi primetio. Pokuao sam da lokalizujem taj zlobni glas. Koji je od delegata skuptine duha bio? inilo mi se da je iza njega ak ela stranka, onglerska stranka ekspeditivnosti, kojoj se uvek uri i koja je spremna da uloi napore samo tamo gde je plata zagarantovana. To je stranka, koja trkau oduzme snagu na etvrt puta pred ciljem, koja umetniku oslabi matu na taki, na kojoj bi dodatnim naporom mogla da ostvari majstoriju; koja ti daje "razloge" za povlaenje kad delatnost prestaje da bude zabavna. To je stranka povrnih sladostrasnika i lukavaca. I ta stranka je poela glasno da vie: "Sipanje vode na tabane starca u stoju na glavi je budalatina! A koje on da moe s tobom ovako postupati? Odlij malo vode! Nee primetiti. A ako i primeti, nee nita rei, ako i kae, reci mu da ti je dosadilo." Glas prigovoraje u poetku bio jedva ujan, ali je jaao. Na kraju je o meni tekla punokrvna debata izmeu dva tabora. Svejedno je, prigovarala je stranka doslednosti, ako je in na prvi pogled glup; stari zna ta radi. Molio je za uslugu i kad obea, treba ostati poten i dosledan. Onda je stranka ekspeditivnosti dobila saveznike. Iz sela se pribliavala gomila prijavili mangupia. Zaustavili su se tri metra dalje i buljili. Jedan je neto kazao, a ostala trojica su se grohotom nasmejala. Kad sam prizor pogledao njihovim oima, obuzela me je strana nelagoda. Mangupi su se poeli upadljivo gurkati i u krugu se vijati oko nas. Nadao sam se da e buka poljuljati Joganandinu koncentraciju. Ostao je nepokretan zatvorenih oiju. Mangupi su otrali nazad prema kuama. Ja sam stajao u sve veoj hladovini veernjih senki pored dubeeg jogija kapljui mu na gole tabane hladnu vodu jo dvadeset minuta. Kad sam prebrodio prvu krizu, svakom kapije bilo sve lake. Stranka doslednosti je nadglasala oponente i kad je iz inijice kamila poslednja kap, u dui mije zavladao mir zadovoljstva. A starije (kako li je znao da je inijica prazna?!) stao na noge i lukavim smekom mi zahvalio. Kad smo krenuli dalje, upitao sam ga da li mu voda na tabanima pomae pri meditiranju. "Meni?" - Iznenadio se. - "O tebi se radilo. Kad bih te upozorio da si na ispitu, potrudio bi se i rezultat mi ne bi nita rekao o tebi. Sad znam da si ozbiljan uenik i zadovoljno idem dalje s tobom." Upitao sam ga hoe li biti takvih ispitivanja jo. Nasmejao se. "Zamisli da imam puku i da hou da te ubijem. Ne zna gde sam, uhodim te, stalno sam blizu i svaki tren moe da doleti metak. A ti oekuje od mene da viknem: pazi dolazim! Shvati daje igra izmeu nas drugaija. Opasna je po ivot. Ako te upozorim, onda e se oslanjati na moja upozorenja i nee biti budan i paljiv. Svaki as moe da doleti metak. Svaki as moe da se strmoglavi u ispitivanje. Ako ga ne podnese, kraj je. Ja nisam tvoja negovateljica. Tvoj prijatelj sam. Ali, opasan prijatelj." Odveo me je u lamaseriju. Predstavio me je poznanicima, monasima. Pokazao mije fantastine kipove Bude. Neki su bili gotovo kla sino grki, proi eni. Drugi su imali razjapljena usta, a okruivale su ih zmije i mitoloke nemani. Pokazao mi je sto osam svenjeva budistikih tekstova i prekrivenu sliku jedanaestoglavog boanstva Avalokitevare. 32

Rekao mi je da je tibetansko-himalajski budizam podeljen na etiri sekte. "Njingma" povezuje klasinu budistiku mudrost s magijskim obredima iz predbudistikog vremena. "Sakja" je napustila arobnjatvo. "Kargja" je sauvala neke obrede. "Gelug", sekta reformisanih utih eira, je najmasovnija, a njene vode su uvek bili Dalaj lame. Medu sektama vlada trpeljivost. Ponegde imaju zajednike molitvene dvorane, zajednika svetilita. Najzad me je predstavio igumanu. Ovaj me je pouio da budizam nije vera ve nain ivota; da nije dogma, ve objanjenje prirodnih pojava; a da i objanjenje ne obavezuje i ne treba ga uzimati preozbiljno. Kasno nou me je Jogananda odveo na ravan krov glavne dvorane. Mesec je obasjavao centralno korito Zanskarske doline. Jogananda mi je rekao daje posle smrti kralja Nimagona 930. godine zapadni Tibet bio podeljen izmeu njegovih ivih sinova. Ripamgon je postao kralj Ladaka, Krasismgon kralj Gugeja, Idegtsugmgon kralj Zanskara. Godine 1641. je ladaki kralj Sengjer Namgjal osvojio Zanskari stavio na presto sina Deogrnamrgjala. Njegovi potomci su vladali u zemlji beloga bakra do 1831. godine kadje kraljevstvo palo pod vlast hinduskih Dogra iz Damuja. Zanskarci su se vie puta pobunili. Sad vladaju u Zanskaru dve dinastije, obe hiljadugodinje, jedna u Zangli, druga u Padumu. Vlada Delhija je kraljevima oduzela pravo na vlast. Dobijaju penziju. Zanskar je sada najvia provincija indijske federacije, najnedostupnija, najneposeenija. Kamirska regionalna vlada je poslala prvog administratora u Padum tek pre deset godina. Posle uasne zime se obeshrabio i pobegao. Poslali su novog i usadili mu u glavu da mora ostati. "Jo jedan podatak" - rekao je - "godine 1823. je Maar Koma de Keres doao u ove krajeve traei dom svojih predaka. Dve godine je iveo kao kraljev gost u Zangli. Onda je proveo godinu dana u domu monaha blizu lamaserije Pugtal. Nauio je tibetanski i zatim otiao. Otadajeprolo sto pedeset godina. A ovde ga jo pominju. Ljudi strano dugo pamte." Onda je rekao: "Pogledaj mesec na nebu i mesec u udoiini. Pogledaj senke planina i zvezde. Nebo. Tok reke. Osluni vetar, omirii vazduli. Dotakni stenu. ta je sve to? Sutra emo poeti uiti da su to senke planina i mesec na nebu i reka, i vetar, i stena. Samo to. Nita vie." Nae senke, u poetku duge, onda sve krae, ile su ispred nas. Joganandini koraci su odreivali ritam. Pokuao sam da mu se prilagodim. Ali, imao je due noge i bez tereta na leima je gazio meko i lelujavo, pa sam jedva korake usklaivao s njegovim. Uz napor sam mogao da izdrim deset, petnaest metara, a onda sam morao ponovo da usklaujem korak. Posle nekog vremena je stari obratio panu na klizanje i poskakivanje iza sebe. Okrenuo se i zagledao mi se u noge. "ulja li te cipela?' -Upitao je. Zbunjen sam odmahnuo. Njegovo lice se razvuklo u osmeh. "Hajde"" - rekao je skrenuvi u stranu - "kreni napred". Posluao sam ga i ubrzo se zvuk njegovih koraka iza mene izgubio u mojima, peaili smo kao etvoronona ivotinja s intinktivnom koordinacijom pokreta. Hod je postajao harmonina pesma, koja me ubrzo povukla u svoj ritam i disanje. Na kraju je u lagodnom ritmu vibrirao itav svet. Do mene je dopirao glas staroga Joganande. "Sve se kree u ritmu tvojih koraka. Srean si da ivi u svetu, koji je beskonano prilagodljiv. " Ritam pokreta je njegovim recima dao poetski odjek, u kome sam slutio neto poznato, a zaboravljeno, oseanje daje svet saveznik, dobroduan deda Mraz, koji mi donosi divne poklone. Preplavio me je oseaj drhtave sree: sve je postalo najbolje, bio sam u najlepoj zemlji na svetu, bio sam sa ovekom, koji je najmudriji, iveo sam u najinteresantnijem vremenu i bio na pragu saznanja i svetlosti. Poeo sam da igram. Neka sila mi je poela podizati noge i okretati me po stazi, a iza mene je igrao i moj opasni prijatelj, poskakujui skladno sa mnom i smejui se tako glasno kao i ja, pa se na smeh gubio na sunanoj visoravni. A s nama se smejalo i nebo, smejali su se obronci, smejali su se sneni vrhovi. "Eto vidi" - rekao je - "zar nije jednostavno?" 33

Staza je skrenula prema strmom obronku iz koga je trcalo selo slino srednjevekovnoj utvrdi, polako smo se penjali prema njoj. Kod prvih kua smo naili na kamenove, u koje su bile uklesane rei "Om Mani Padme Hum". Dotrali su kerovi i radoznala deca, iza okova su izvirivale mlade devojke i zadirkujue se smekale. U stene useene uliice izmeu kua su bile tako uzane da me je proao iznenadni oseaj stenjenosti: u dolini je sve bilo otvoreno i skoro beskrajno, a izmeu kua je vladala stenjenost, koja gui. Tek kad smo ostavili iza sebe selo, odlaknulo mi je. Obronak je bio tako strm da smo morali svakih deset minuta stati i odahnuti. Dolina ispod nas je tonula u daljinu, horizont se irio. Oko podne smo stigli do usamljene kue usred oaze njivica. Bila je okasta i siva, sa zatvorenim kapcima, dopola zakopana u obronak. S visine iznad nje je vetar donosio mraz gleera. Strmom stazom smo se popeli na liticu iznad kue. Odatle smo se po klimavim merdevinama spustili na krov. Jogananda ree da odloim naprtnjau i za trenutak priekam. Na sredini krova je zjapila kvadratna rupa kroz koju su vodile jo jedne merdevine u unutranjost. Jogananda je stao na preku i nestao. Prvi put sam video kuu, koja je imala ulaz na krovu i prilino me je interesovalo ko ivi u njoj. Proetao sam po krovu, na kome je stajalo nekoliko gomila granja. Sinulo mije da stojim na panoramskoj terasi ogromnog prirodnog amfiteatra. Ispred mene se talasalo (potresno u velianstvu svoje lepote) himalajsko gorje. Na zeleno-sivim povrinama iroke doline su bili razbacani grozdovi naselja, a daleko ulevo sam video beliaste zidove karovske lamaserije. Po njivicama, koje su okruivale samotnu farmu uborili su ivahni potoii, koji su dolazili preko grebena obronka iznad kue sigurno iz gleera. Njivice je presecao sistem kana-lia. Iz rupe na krovu je izvirila Joganandina glava. Pozvao me je unutra. Po klimavim merdevinama sam se spustio u mranu sobu, bez prozora i sa cmim ognjitem u uglu, pred kojim su medu kolovima sedele krezube enice. Blizu merdevinaje stajao kratko oian nasmeen mukarac, koga mi je Jogananda predstavio kao jednog od svojih prijatelja i duhovne brae. Mukarac, koji je bio visok kao ja, i nekoliko godina stariji, okrete se prema meni i ree: "Navang." Jogananda je objasnio daje to njegovo ime. Objasnio je da su enice njegove tetke, a da Navang ivi od izrade kaca za jemeno pivo i od preprodaje konja, kao i od onog to izrasle na njivama oko kue. Naglasio je da je porodica siromana, a da moemo ostati u kui kao njihovi gosti dokle hoemo. Rekao je da nema novca, a ako ja hou neto da poklonim, savetuje mi da to uinim odmah. Na rastanku bi taj in bio oblik plaanja, a sad je poklon. Plaanje bi Navang odbio, a poklon nee, to bi bilo nepristojno. Rekao je da Navangu najvie nedostaje novac. Ako mu dam dvesta rupija, bie beskrajno srean, a jo vie njegove tetke, koje e nam s mnogo veom rado u kuvati mandaru. Bez oklevanja sam se maio za dep (koji sam pre polaska zaio na unutranjoj strani pantalona) i i eprkao dvesta indijskih rupija. Poto dosad nisam imao priliku da potroim bog zna koliko, uinilo mi se da je svota skromna. Priao sam Navangu i gurnuo mu novanice u ruku. Tapkao je i neto rekao u znak zahvalnosti, a enice su otvorile bezuba usta i poklonile mi zahvalne osmehe. Navang nas odvede u sobicu, koja je smrdela na memljivu zemljanu vlagu. Zakripao je kapcima na prozoru i odgurnuo ih. Kroz pro-zore se otvorio pogled na dolinu i na more snenih vrhova. "Ovde emo spavati." - Ree Jogananda. Navang je doneo dva dueka od rogoza i bacio ih na pod. Kroz prozor je povukla promaja, stakla u Zanskaru ne poznaju, samo kralj u Zangli ih ima u prozorima svoje palate. Pomislih da e noi biti jako hladne, a tada Navang ode u ugao, sagnu se i podie drveni poklopac. Kroz njega krenu topao vonj. Soba je imala himalajsko "centralno grejanje", ispod nje je bila tala. Ostadosmo sami. "Kako ti se dopada stan?" - Iskezi se Jogananda. Posle ruka je Navang doneo burence domaeg piva. Srkali smo ga iz drvenih inijica, pa i enice, koje su i dalje radoznalo zurile u mene, a jedna je ak ispruila ruku i dotakla se mog 34

kaputia. Navang je neto priao, bogzna ta, a stari Jogananda je sluao i klimao glavom, ali mrzelo ga je da prevodi. Ustadoh rekavi da idem na krov, vuklo me je napolje.

Sunce me obavi kao topao pokriva. Vrhovi su se iskrili. Umeni su kipeli neuhvatljivi oseaji. inilo mi se da sam dospeo do cilja, do stanice, koja bi mi mogla postati dom. A odjednom me velianstvenost planina opomenu da sam daleko, daleko od svega, to je poslednjih godina stvaralo iluziju, koju se usuujem nazvati dom. Poeleo sam da ostanem na krovu do smrti, da oima milujem panoramu ispred sebe dok se ne stopim sa njom i postanem planina, sneg, stena, deo Himalaja. Samo to. Nita vie. Zatim je doao Jogananda. Sedeli smo zurei u udolinu. Izmeu nas je vibrirala nevidljiva energija telepatske spojenosti. "Sad vidi" -ree "sad si svestan opasnosti." Da, odvratni. Traenje moe postati navika. Manija. Opsednutost. Ili rutina. Tragalac moe da postane robot. Tragalac moe da postane glumac, koji ponavlja svoju ulogu na raznim pozornicama sveta. Tragalac moe da postane svoj najgori imitator, isto kao to pisac moe da postane samom sebi najgori uzor. Lepo je traiti, ali na kraju treba nai. I mada sam ve dosta esto nalazio, nikad nisam naao nita trajno, spasonosno. O svojim traenjima sam pisao knjige, u kojima sam obesno izjavljivao da sam naao i daje kraj traenja. Dobronamemi ljudi su mi vie puta savetovali da stvarno prestanem da traim (bar na stranama novina i knjiga) jer ko veno trai i sukobljava se sa sumnjama, brzo postaje dosadan, kao i onaj koji uvek sve zna. Bilo je trenutaka kad sam i sam tako mislio. Na kraju jedne svoje odisejade sam drsko zapisao daje svejedno ta u ivotu radim jer je vie nego verovatno da mi je sve ta radim zapovedio Bog i dakle, ne treba traiti nijedan drugi put, nijednu istinu jer je istina to ta jeste i kraj. Kad prestanem da traim, naao sam. Kako je onda mogue da sam ovde, na krovu samotne kue iznad prostrane udoline zemlje beloga bakra? Ja, patetino nemiran Slovenac, koji ne moe da se skloni u politiku dogmu, koji ne moe da se skloni u intelektualni oportunizam, koji ne moe da se skloni u spasonosnu tamnicu potroakog materijalizma. I koji se uasava lebdenja, boravljenja u trajnom beskunitvu? ta radim ovde? ini mi se da traim uviaj. U sebe i u svet. Traim odgovor na pitanje zato ivim da bih zatim mogao ispuniti svrhu ivota. I ono to me najvie plai, rekao sam, jeste strast da opravdam svoje traenje pred sobom i pred drugima. Uvek to radim. Kao da je moje traenje besmisleno, bezvredno, nastrano. Kao da je moj nemir simptom nezrelosti ili duevne bolesti. Prilian deo toga ta piem jeste apologija mojih namera i ciljeva. Zato? "Jer si budala" - prereza Jogananda moj visoki uzlet - "poto si pametan misli da ne moe biti glup. U svojoj pameti ne zna za poniznost. Bei od vezanosti, pa se zaljubi u beg, u ulogu istraivaka slobode, zaljubi se u sebe, u svoje intelektualno junatvo. Sedimo pred lepotom prirode, koja je jedino ta e ikad imati, a ta radi? Brblja. Unitava lepotu. Poto ne shvata osnovne istine: nema razlike izmeu Bude i obinih smrtnika, izmeu probuenog oveka i neznalice. Razlika je jedino daje Buda toga svestan, a neznalica nije. Neznalica misli daje svet vie od onoga ta jeste, daje bog vie nego ono to bog nije, daje Buda vie od onoga to je on sam. Budala si." A to nije isto to i Buda. A kako da se odbudalim, da se o-Budim, kad ne mogu da utiam ovu buku u sebi, misaoni saobraaj, koji se ni za as ne zaustavlja? "Panja" - ree moj opasni prijatelj - "to je mudrost, koju trai. Postani paljiv na komeanje svojih misli, toliko paljiv da ti nijedna ne pobegne. Zatim postani saobraajac. Usmeri saobraaj 35

ulevo, udesno. Podigni ruku, zaustavi ga. I komeanje e se zaustaviti. Tada e zavladati mir. U tom miru: vrata u vasionu!" Nasmejavi se ree da ponem ba ovde, na krovu. Treba da zatvorim oi i postanem paljiv. Za uvod da poslunem zvuke. Da uhvatim sve to mi dopire do uiju. Treba da zadrim zvuke, izolujem ih, pa ih razmotrim. Treba da pretpostavljam njihove izvore. Kad postanu prikaze svojih izvora, da ih pokuam fiksirati. Razumljivo je da e izmicati. Koncentracijom treba da ih stvaram dok ne postanu toliko ive kao da ih vidim u stvarnosti. Kad postanu ive, sav uskomeani misaoni nered e se zaustaviti. I tada tiina. Putem zvukova - tiina! 4

Zatvorio sam oi. uo sam da se Jogananda udaljio mekim korakom. Izronila je tiina. To nije bila tiina duha. To je bila tiina u uima, do kojih u poetku nije prodirao nijedan zvuk iz okoline. Onda su poeli pristizati: zvui koje sam uo ranije ne obraajui na njih panju. Blago utanje vetra. uborenje vode u potoku. Moje disanje. Gundavi glasovi u prostoriji ispod mene. Meketanje koze. Udaljeno mukanjejaka. Uporedo sa zvucima su se preda runom u tami pojavljivali obrisi njihovih izvora. Uzalud sam se trudio da ih izotrim; ostajali su magloviti, usputni treptaji seanja, daleko od onog to bi morali da budu. Oslunuh disanje. S dahom sam ulazio unutra, izdiui napolje. Tek najednom se u meni neto pomaklo, raspolovilo se. Takvo oseanje jo nisam doiveo. Osetih da naputam telo. Osetih da sebe posmatram iz razdaljine. Video sam mukarca koji je prekrtenih nogu i rukama na kolenima sedeo na ravnom krovu. Na nogama je imao prljave i izlizane planinarske izme od meke koe sa donovima od sirove gume. Obuen je u komotne pamune pantalone i vunen pulover s visokim okovratnikom. Njegovo lice je flekavo od sunanih opekotina i upalo. Ramena su mu blago povijena. Bilo je oigledno da nije navikao na naprtnjau, koju mora da tegli po obroncima. Pomislio sam da e odsad biti mnogo lake jer je konano ponestalo mesnih konzervi. Odsada e mladi ovek morati da se prehranjuje onim to mu ponude domaini. Ve sad je mrav, a jo e omraviti. Uskoro e biti mrav kao njegov uitelj Jogananda. Ali, ne i tako snaan i izdrljiv. Njegova mravost nee biti plod dugogodinjeg ivota na otvorenom i psihofizike discipline, nego posledica neishranjenosti. Nije odredio vreme nego je doao u nameri da ostane dok ga bude volja. Onemoao jo nije, iako je poeo da slabi. Sve od dolaska se njegovo duevno stanje kretalo od oduevljenja do dosade i oajanja, od vere da e se preporoditi, do ubedenja da radi neto intelektualno neuzvieno. Sumnje su izvirile iz okolnosti. Iz injenice da ve dugo vremena nije video kadu. Daje pun uiju. Smrad sopstvenog ustajalog znoja gaje spreavao da razmilja o plemenitim stvarima. Nije navikao da ivi u takvoj prljavtini; istou duhaje izjednaavao s istoom tela. Problem je izvirao iz nemogunosti da sebe prihvati kao uljivog i prljavog, da se oprosti od negovane linosti, londonskog Slovenca, koja mirie po francuskom sapunu. Posmatrao sam ga iz daljine i video ga jasno. Video sam prljave pramenove njegove kose, izguvano odelo, napeto dranje. Upijao sam taj lik privikavajui se na njega. Iz daljine je bilo lake. Sad kad sam video sliku tog oveka, uinila mi se sasvim prihvatljiva. Nisam vie shvatao zato i sam ne moe daje prihvati. U tom trenutku on je prihvati. Razdaljina mu je udelila razumevanje i rasuivanje: razdaljina duha i tela, vizija o sebi. Slobodan duh je video vie i jasnije. Osloboen od teine tela je oseao lakou, koja gaje primamljivala u veu udaljenost. Odleprsao je poput radoznalog leptira. Zvui koji su mi dopirali do 36

uva, bili su mi drukiji; u trenutku kad sam ih uo, ja sam ih ve i video. Postali su tako jasni da sam mogao da ih dodirnem. Kad je zameketala koza video sam njena povijena leda i vlanu glupost njenih oiju, video sam kako je spustila glavu i savakala snop travnatih biljki. Kad je u naselju zalajao pas, video sam beli dah, koji mu je izvirao iz napola otvorene njuke, video sam kako strie uima, mae repom, njui zemlju i sklupava se za odmor. Izmeu uobiajenih zvukova se sve razgovetnije pomaljalo ritmiko zveckanje zvonia, koje je pratilo jedva ujno jecanje drveta. A oboje je bilo zavijeno u priguen um. Jecanje me je podsealo na okretanje toka na mlinu, koji zapinje u leajima. Postao sam svestan da zvuke uzrokuje Navangov "maniokor", molitveni toak. Svi drugi zvui su se utiali. uo sam ih a istovremeno nisam; oslukivao sam samo okretanje molitvenog toka, koji je pri svakom okretu zazveao bakrenim zvoniem. I video sam ga. Na drvene poklopce mu se slivala voda potoka i okretala ga ravnomernim udarima. Drvo je pokrivala zelenkasta patina, koja je na suncu mutno svetlucala. U sredini toka je bio mali dobo, u kome se krila Navangova "mantra", molitva, koja se svakim okretanjem toka obrne i "ponovi". Moj duh je lebdeo iznad toka. Najednom je toak prestao da bude toak. Bio je svet, bio je boje delo, bio je centar Budine plemenite mudrosti. Navang gaje izradio, stavio u potok, iao kod monaha i iz-molio mantru, koju je stavio u dobo i usred toka. Ali, to nije uradio zato da toak moli za njega, ili da na njega prebaci odgovornost za svoje spasenje. Ponavljanjem mantre se budista psihiki oisti, obnavlja ispravnost motiva, odrie se sebinosti i nasilja. Uvek kad se okrene toak i zazvoni zvoni, svi koji ga uju u duhu ponove "Om Mani Padme Hum". Zvoni ih podseti da u njima prebiva Buda, koga ispravnim ponaanjem mogu da ostvare. Kad ponove mantru znaju daje "Padma", lotos, njihovo sopstveno srce, "Mani", dragi kamen, to je Buda, koji ivi u njihovom srcu. Re "Om" izraava beskonanost (i istovremeno konanost vasione. Rc "Hum" obuhvata beskonanost ljubavi, kojaje izraena u materijalnoj vasioni. Sa tokom u potoku se vrti i toak ivota, uz koji je vezan ovek dok se ne produbi; i sa tokom ivota se vrti svet, vrte se planete oko osovine i sunca, sazveda oko osovine, elektroni oko neutrona, vrti se dinamo, koji rada tajanstvenu energiju, poznatu pod nazivom elektrika; vrte se hiljade tokova tehnoloke civilizacije; vrti se metak koji izleti iz cevi, i svet, kad gubi svest i pada u spiralu ponora bez dna; vrti se tvoja sudbina, koja te stalno vraa iz oajanja u radost i iz radosti u oajanje. Rotacija je osnovni zakon psihofizikog sveta. "Maniokor", tibetanski molitveni toak, jeste simbol toga zakona. I simbol, koji se neprekidno vrti uz zveckanje opominjui na sebe, jeste popust hipnotikog sredstva, koje u duhu reprodukuje vasionsko okretanje: okretanje oko duhovne osovine, kojaje veni povratak veri u ljubav i plemenitost. Moj bestelesni duh je razumevao realnost iza budistikih simbola! Zvui vie nisu dolazili samo iz okoline, nego i iz prolosti, iz uspomena. Iznad mene, ispod mene (i istovremeno ispred mene) su vijorile zastave, koje sam video na glavnom dvoritu lamaserije u Karsi. Ispisane manirama i citatima iz svetih tekstova pulsirale su kao krila uhvaenih orlova. Prikaene na visoka koplja, koja su na vrhu ukraavali simboli meseca, sunca i vatre vijorile su, podrhtavale. U igri njihovih senki mi se inilo da plovim preko talasastog mora snenih vrhova na nebeskoj barci, da plovim daleko, daleko kui. Sve je imalo prizvuk nematerijalnosti, isto kao i moj duh, koji se bez napora etao nad krovovima lamaserije, nad udolinom izmeu planina. A uprkos nerealnosti je bilo sve jasno prisutno, prisutnije nego u ivim snovima. U dvorani hrama je tekao obred. Zazvuali su himalajski instrumenti, radonzi, slini dugom alpskom rogu. Njihovo trubljenje je stvaralo zvunu prostirku, u koju su doboi i dobo ii i setne flaute uplitali iznenaujue muzike motive. Uz zvuke muzike sam zaplivao iznad doline. Poeo sam odjekivati izmeu planina. Osetio sam da je to zvuk vasione. Talasavo zvuanje radonga je beskonani "Ooooooooooom", elementarni zvuk 37

vasione u materijalnom postojanju (odjek primarne "velike eksplozije" koji moderni prijemnici radiotalasa iz svemira prepoznaju kao monoton um?). Postao sam univerzalni ton energije, koja raa i odrava materiju. A ujedno sam postao dinamian ritam doboa, cimbala i flaute. Uhvatio sam ritam energije kosmosa i spojio se sa njim. I podigao sam se. Ispod mene je leala zavijena u bele oblake lepota pokrajine. Oblaci su se komeali, stapali, razmicali, jurili jedan kroz drugi, naduvavali se, raspadali i u naizmeninim prekidima otkrivali gleer, kanjon mranih senki, dolinu njiva, umei slap, jezero. Boje sveta su bile otrije nego ikad. Nebo je bilo intenzivno plavo, nije izazivalo utisak upljine, bilo je vrsto i opipljivo, somotska plava zavesa nad inscenacijom vatreno crvenih i utih litica. Poeo sam da doivljavam novo vreme, ne vie vreme minuta i sekundi, nego vreme koje je ritam sunca, meseca, zvezda. Oseao sam kako nebeska tela reguliu bilo ivota na zemlji. Vreme je izgubilo pretei, gonei ukus, postalo je iskustvo trajnog, obnavljajueg kretanja egzistencije. I kroz oblake, mimo snenih vrhova, preko gleerskih jezera, sumranih kanjona, uboravih potoka, koji su u sumrak narastali pod navalom istopljenog snega u bujice, sputao sam se prema krovu, na kome je skrtenih nogu sedeo bradat ovek i zatvorenih oiju zurio u sebe. Duh se vraao u telo. A jo pre nego to se utelovio, video je da iza oveka sedi Jogananda i pogled mu napeto upire u potiljak., Nezaboravan trenutak: moje telo na krovu, moj duh nad udolinom. Jogananda iza mene, njegove oi na meni. Pred sobom sam video veernju dolinu. Okrenuh se i uini mi se da nisam sanjao: iza mene je sedeo stari jogi! Vragolasto se nasmei. Bio je udno umoran. Osetio sam da predivna vizija, iz koje sam se upravo povratio, nije bila halucinacija, a ni snevanje. On je to doarao! Sedeo je iza mene i telepatski mi sugerisao svt to sam video i doiveo. Duh mi je izgurnuo iz fizikih okova i poslao ga da hodoasti dolinom. Obli me uas pun potovanja. Ustadoh i prioh mu, padoh ispred njega na kolena i elom dodirnuh zemlju. Ta kretnja mi se nije uinila glupa i poniavajua. Bila je od srca. Upita: "ta se zapravo desilo?" "Nita naroito" - odvratio je - "eleo sam da ti pokaem da u tebi postoje neobine snage, koje moe upoznati i izvebati. U dobre svrhe ih moe upotrebljavati do smrti. U loe ih moe upotrebiti samo jednom. Kad ih tako upotrebi, uniti se. eleo sam da ti pokaem da nisam ono to misli da sam. edan si i misli da sam voda, koja e ti utaiti ed. Nisam voda, samo sam vr. Vr nije prazan. U njemu je voda i ta voda je Buda. Hteo sam da ti pokaem da ti ed moe da utai samo Buda i da sam ja vr, iz koga moe da pije. Od tebe zavisi kako pije i koliko. Budi oprezan da ne prolije vodu." Preko doline se vukao veernji vetar donosei zvuke nabujalih potoka. Postalo je hladno i poek drhati. Odluio sam da se upiiem u kuu i zavuem pored ognjita, a im sam ustao, jogi me povue na pod. "Ostani." - Ree. Odvratili da bih voleo da se toplije obuem, pa u se vratiti. Ponovo me povue na pod. "Ako ti je zima, to je samo ideja, odagnaj je iz misli, pa e ti biti toplo." Odgovorio sam da zima nije ideja, nego oseanje koje doivljava moje telo. " Zima je iskustvo, koje moe da podredi sebi." - Kazao je. "Zamisli da je vruina, pa e ti biti toplo." Zamolio sam ga da mi ne zameri, ali pre devet godina sam pokuao da nauim vetinu "tuma",zagrevanja unutranjom vatrom. Pokuaj mi se osvetio upalom plua. Niko me nee ubediti da zima nije zima i da nazeb nije nazeb. Iskustvo me upozorava daje bolje da se takvih pokuaja prihvatim samo u mati. "Problem je praktian" - izjavi - "sve zavisi od toga gde stoji i kako posmatra. Tvoje shvatanje materije i duha je statiko. Takvo gledanje ti je odnegovala tvoja nauna, racionalna kultura, koja pojmljuje stvari objektivno, kao prisustvo objekata. Kao postojanje stvari. Nije 38

neophodno da ovako shvata stvarnost. Moe je shvatiti dinamino, kao tok opaanja, oseanja i mentalnih procesa. Kao neprekidno komeanje paria, koji se uvek ponovo slau u nove kombinacije, koji se istovremeno i raspadaju i slivaju u nove. Stvarnost moe da shvata kao venu igru energije, kao proces rasta i usahnua." U mraku sam oseao da me uzeo za ruku. "Vidi li treperavu zvezdu nad planinama?" Da, odgovorio sam. "uje li uborave potoke?" Naravno, rekoh. "Pazi na sve tri. Na zvezdu, na potoke, na dodir moje ruke." Pokuao sam. Odmah sam uvideo da moja panja skae od zvezde na potok, na ruku, na potok, na zvezdu i istovremeno na tuce stvari, na koje uopte ne bih smeo da obratim panju, na udaljen lave pasa, na jecanje molitvenog toka, na oseanje gladi u stomaku, na likove u seanju. Moja panja nije bila istovremena i trajna, bila je munjevit redosled opaanja poput serije sliica na filmskoj traci, koje u veoj brzini prikazivanja stvaraju iluziju kontinuiranog pokreta. Pomislio sam: moja svest je naizmenino osmiljavanje percepcije ula. Mada mi zapaanja posreduju informacije o okolini prividno neprekidno, moja svest o zvezdi iznad planina je samo redosled asaka, koje zbog navike i prilagoenosti i zbog toga jer se ponavljaju takvom brzinom, doivljavam kao trajno zapaanje trajne stvarnosti. "Ispravno" - ree stari maknuvi ruku - "sad sam sklonio ruku. To si osetio koom na dlanu. Mentalni dogaaj, koji naziva opaanje, sastavljen je od tri elementa: iz objekta, iz tvoga ula i iz receptora u mozgu, koji ulnu poruku interpretira. Tvoje iskustvo je ujedno tvoja svest. Bez posredovanja ula ne bi mogao iskusiti objekat i prijemni centar u mozgu. Razmisli o tome. Sve to je opte poznato i zvui moda jednostavno. Ali, svejedno razmisli. Ako hoe da razvije nov nain primanja stvarnosti, mora ovde napraviti prvi korak.". utali smo zurei u odsustvo svetlosti u dolini. Opaali smo je kao no. "Maknuo sam ruku" ree - "kako si doiveo ovaj dogaaj? Kao neto prijatno, neprijatno ili ravnoduno? Oseajni ton je subjektivni kriterijum, kojim vrednuje opaanja i mentalne dogaaje. Prijatno je ono ta eli da traje, ili da se ponovi. Neprijatno je ono ega bi voleo da se otarasi dok traje i to te ispunjava strahom da e se ponoviti. Ako ti je svejedno, ravnoduan si. Svako zapaanje i svaku misao ovako vrednuje. I ovoje opte poznato i na prvi pogled jednostavno. Razmisli o tome. Dobro razmisli. U toj oblasti e morati napraviti drugi korak. Na prvi pogled je jednostavno, a ta se dogaa kad se elja za ponavljanjem prijatnih zapaanja i dogaaja promeni u strast, koja te opseda? Kad udnja postane pohota, glad prodrljivost, tedljivost krtost? ta se dogaa kad te strah pred neprijatnim paralie i duevno oboli? I ta se dogaa kad postane prema svemu ta ti donosi ivot, sasvim ravnoduan i padne u apatinu depresiju?" Opet smo utke gledali u mrak. Nije bio apsolutan; u njemu smo razaznavali (napola slutili i napola rekonstruisali po seanju) korito doline. Na drugoj strani smo videli tamniju masu planina. Iznad njih smo videli nebo posejano zvezdama. "Vidi li dragi kamen, koji varnii iznad planina?" - Upita stari. "Kako se zove?" - Odgovorio sam da to nije dragi kamen nego zvezda. "Otkud zna?" - Zapita. - "Zato ne veruje kad ti kaem da to nije zvezda nego dragi kamen, koji je neko prikaio na nebo." - Odvratio sam da, ipak, prema seanju, asocijaciji, znam da su stvari koje svetle na nebu zvezde ili planeti. "ta je mentalni dogaaj, koji ti omoguuje da zapaanja doivljava asocijativno? Da ih slae u pregrade pojmova kao pisma u sanduie? Bez ove sposobnosti bi svet bio haos. Ne bi mogao da zacrta granice, ne bi mogao da ivi. Tvoja konceptualna sposobnost je organizator sveta. I to je opte poznato i dosta jednostavno. A savetujem ti da o tome dobro razmisli jer u ovoj oblasti te eka trei korak. Ta sposobnost je neraskidivo povezana s tvojim egora, s tvojom sve u o sebi kao o doslednoj psihofizikoj jedinki. Ova sposobnost je divna dok ne postane robot. A to se brzo dogodi. Umesto da svet doivljava sveei neposredno, stavlja ga u pregrade. Poto ne moe da uskladi, najpre odbaci, a na kraju vie ne opaa. To je opasno. Prvu ljubav doivljava ti. Drugi putje 39

doivljava ve onaj, koji je doiveo prvu: robot, koncepcija ljubavi. Razmisli o tome. Ova sposobnost ti omoguava ivot, a ako ne zna daje kontrolie ivot e biti umao i ustajao." "Jo jednu mentalnu snagu ima, koju ne sme da zanemari. To je etana. Vana je. Vrlo vana. Bez nje bi bilo sve ta se dogaa u tvom duhu sluajno, mehaniki, serija refleksa, odaziva na izazove, jer etana je motivaciona sila, koja omoguuje nameru. Manifestovati se moe u obliku briljivo programisane akcije, recimo rata, ili knjige, ili zavere, ili putovanja. etana je sila, koja te je dovela k meni. A moe se manifestovati i u obliku neprekidne udnje za razonodom, za zadovoljstvima, za ponavljanjem prijatnih zapaanja i oseanja. Tako se manifestuje kod veine ljudi i skoro kod svakog veinu vremena, takoe, i kod tebe. Ta sila u tvom duhu, koji nemirno i bez jasnog cilja skakue tamo-amo kao majmun s grane na granu, je etana, nad kojom si izgubio kontrolu. Moe da je ukroti. Moe je izvebati u efikasnu i poslunu slukinju."

7 U vrei za spavanje mi je brzo postalo toplo i talski miris, koji je dopirao iz rupe u podu, poe da me uspavljuje. Tada je mrak probio Joganandin glas. "Oslukivaemo tiinu i razgledati tamu." Oslunuo sam i napregnuo oi. Rekao sam da tiina nije apsolutna jer ujem um potoka, jeku molitvenog toka, pomeranje ivotinja u tali ispod nas. Ta tama nije apsolutna jer kroz pukotinu na kapcima prosijava meseev zrak i u njegovom sjaju vidim pare zida i oblik prozora kroz koji sija. To znai da ne oslukujem tiinu nego zvuke u njoj i ne primeujem mrak nego svetlost u njemu. "Tako je" - ree - "a sad zvuke istisni iz svesti. Sluaj ih bez zapaanja. U svesti sauvaj samo ono emu zvuci smetaju." Uz napor sam pokuao da istisnem zvuke, koji su ometali tiinu. Zatim sam pokuao da ih upijem i u sebi ih neutraliem, da postanem neki provodnik kako bi zvui tekli mojoj svesti ne zaustavljajui se u njoj. Nisam mogao. Ukoliko sam ih na trenutak istisnuo, odmah me je preplavljivalo seanje na njih, ili sam napeto oekivao trenutak kad e se vratiti. Ta borba nerava je trajala deset minuta. Zatim sam posustao. Rekao sam da je moja svest poput bespomone srne, koju napadaju zvune zveri i komadaju je i vuku na sve etiri strane. Upitao sam ga da li moram biti usredsreden istovremeno na sve ta dolazi spolja i ta se dogaa u meni. "Naravno, inae panja nije prava. Govorim o vioj panji, koja je stanje prirodne svesti. Nie stanje poznaje. U njemu boravi. Stanje fantazija, strahova, oekivanja, nade, elja, brbljanja, koje postoji u tebi. Sea li se kako je bilo u koli? Pet, deset minuta si pribrano sluao uiteljevo predavanje, a onda si odustao. Poela je majmunska igra. Umesto da koristi svoju energiju za koncentraciju, traio si je za borbu protiv neurotskih smetnji, koje su ti onemoguavale koncentraciju. A zatim si se udio, jer si na kraju predavanja bio iscrpljen i otupeo ne zapamtivi nita. O energiji je re. 0 ispravnom kori enju energije. Omoguava ti ga samo via panja, koja je stanje prirodne nenapregnute svesti. Tibetanski budisti je zovu in dong." Molio sam ga da mi opie to stanje. Imam utisak da sam ga ve doiveo, da sam provodio u njemu po vie dana uzastopno, a vie puta sam ga uhvatio samo u trenutnim munjevitim mislima; u sutini ga nisam uhvatio, samo sam kliznuo u njega. ini mi se da sam rekao da mi je to bilo mnogo blie u detinjstvu kad je svet bio jo nov i moji doivljaji jo devianski. "Onda ga poznaje." - Ree. Kazao sam da je re o iskustvu. Njegova specifinost je u tome da nije ponavljanje neeg poznatog. Nije uspomena, nije odaziv, nije projekcija. Nije fantazija. Iskustvo nije ni sa im povezano. U njemu nema straha, nema brige, nema krivice. Nema ideja. Nema rasuivanja, nema oekivanja i, takode, nedostajanja. U tom iskustvu nita ne nedostaje. Dovoljno je samo sebi, nije 40

produetak neeg. Moe se nazvati iskustvo sree. Ipak, to nije srea zbog neega to nije sama srea. Re je o prelepoj spontanoj povezanosti sa svim ta postoji. Telo se opusti, u njemu nema napora, sve je mir i sveina, sloboda i irina, jasnoa i novost. Re je o naglaenom doivljavanju prisutnosti ovde i sada. Nita ne treba uraditi. Oseanje nije odbrambeno i nije agresivno. To oseanje je prirodni tok iste svesti, koja vie nije rtva raznovrsnih smetnji, ve se sliva poput iste vode putem njih i preko njih. U tom iskustvu nema poredenja, stvari su onakve kakve jesu. Re je o perspektivi, koja omoguava jasnovidost i pozitivnu akciju. Oseanje prati toplina, koja se razliva po elom telu. A ta toplina je energija. ini mi se da je iskustvo povezano s doivljanjem maksimalnog nivoa energije: nita ne treba uraditi, a sve je mogue. "Eto vidi" - ree - "u takvom stanju je tvoja energija skoncentrisana. Moe je usmeriti. ta se dogaa kad se reka suzi i tee u kanjonu? Snaga vode se ustostrui. U tome je, vidi, znaaj prirodne svesti; razdeliti snagu. Kad si snaan, moe da odbaci zatitni oklop iluzija." Rekao sam da mi je sve to jasno, a nedostaje mi samo metod. Kako da postanem usredotoen na sve to je u meni i van mene kad ne mogu da umirim majmune, koje blebee i izopauje mi se u svesti? Kako da ga se resim? "Bez napora" - kazaoje - "najmanji napor sve pokvari. Problem je u tome da tvoje iskustvo nije neposredno ve apstraktno. Samom sebi nisi stvaran, nisi neposredno realan. Upotrebljava pogreno gorivo. Umesto da crpi pokretaku snagu iz naizmeninih trenutaka, crpi je iz reakcija na uspomene i ustaljene motive. Problem je vrlo delikatan. Skladite uspomena i steenih refleksa ti mora pribavljati samo ono to ti je potrebno za prepoznavanje situacija. A ne sme mu dozvoliti da diktira tvoje odazive na situacije. Jer su onda to odazivi na uskladitene motive. Reagovati mora ti. Neposredno i svee. A to je nemogue dok ne stia mozak." Ponovio sam da mi je sve jasno: znam da moram stiati majmuna, a ne znam kako. "Ne spolja" - pomenuo me je - "ne silom. Posmatranjem. Posmatraj svoje misli. Posmatraj kako se formiraju, oblikuju u misaone lance. Posmatraj kako se raaju iz seanja, kako se izdiu na povrinu. Posmatraj raanje svojih elja i bojazni, prati ih. Ne trudi se, samo posmatraj. Prati faze oblikovanja svih svojih misli i oseanja. Pre ili kasnije e zapaziti da se proreuju. Bie ih sve manje, a na kraju nijedne. Videe da su svi problemi lokalni, sortirae ih poput pisama, svako u posebnu pregradu. Nee vie razrastati i guiti te. Zatim e videti daje svaki sadanji trenutak drukiji od prethodnog. Otvorie se svtmu to nije problem. A tada e nestati sav tvoj negativizam, umesio mulja u glavi e imati istu vodu." "Otkrie, ree, izmeu trenutka kad percipira situaciju i kad na nju reaguje, postoji pauza tako kratka da je nije svestan samo smiren duh a pauza je tvoja prilika. U njoj moe da se otrese navika i reaguie neposredno i svee. Onda e prestati da upree svoju sutinu u beznaajne probleme, ostavie ih da se sami ree. Tvoj mozak e biti nevn i podmlaen. Tvoj duh e biti nepomuen. A nepomuen duh opat e to jeste, i samo ono ta jeste, ta se dogaa. I to je lepota istine. Tada si slobodan. Tada si istinski inteligentan. I kad to postane, svaki trenutak ivota e biti drugaiji. "Pokloniu ti tajnu re" - kazaoje - "nita ne znai, ist zvuk je, dva sloga. Zatvori oi i stavi je u sredinu glave. Zamisli je kao kuglu usred mozga, nekakvu muholovku oko koje zuje misli i jedna ta drugom se lepe za nju. Svaka misao, koja ti se rodi, odmah gravitira prema toj kugli i prilepj se na nju. Re pokuaj da sauva u glavi kao zvuk i ujedno kao kuglu. Uini to kad god ti je volja, a najmanje dva puta dnevno po petnaest minuta. Pre ili kasnije e dosei trenutak kad e se sve misli prilepiti. Tada kuglu jednostavno ugasi. Kao svecu". Dade mi tajnu re i poeh da hvatam muve.

41

8 Idue jutro mi je propisao niz vebi joge. Nisam bio dovoljno elastian. Prebacio mi je da sam zanemario telo. "Pogledaj ta ti je dala priroda. Poklonila ti je mobilno prebivalite. Ako se poree, zaceli ti ranu; ako ozebe, izlei te; sve to pojede, provari i otpatke izlui. Priroda odrava tvoju telesnu mainu na hiljadu razliitih naina. Ne podsmevaj joj se. Pomozijoj da odrava tu divnu mainu: tetive, miie, kostur, zglobove, nerve, ivotni vodovod ila, cilindre srca i plua, ispune cevi creva. Potrebna joj je tvoja pomo. Dala ti je i mozak da bude pametan i da ovo shvati. " Upitao sam ga da li re "priroda" nije preoputena. Nasmejao se odgovorivi da moemo rei i "rumpumpum" ili "halabalahala". Ako elimo moemo je nazvati "egzistencijalni princip", ili "vitalna energija", ili "ivotna sila", ili "genetski program". Govorimo o tome ta je u meni, o sili koja me odrava, uva i usmerava. Beznslovno mi je sklona, odana mi je i kad sa njom postupam kao sa gavim kerom. Veina ovog to poznajem pod imenima razliitih bolesti je samo odbrambena akcija moje ivotne sile, koja eli da me upozori da ne ivim ispravno. Ili, pak noe da izbaci otrove s kojima sam lakomisleno napunio telo. ta je zdravlje ako nije ivot u prirodnim uslovima? Vitalna sila uvek tei ka normalnom, ka ouvanju, prilagodavanju. Uvek tei ivotu, koji je maksimalan ivot, i zdravlju koje je optimalno zdravlje. Toje sila koja tera grane drvea prema suncu, a korenje u zemlju. Njen pravac je uvek ispravan. Ni minut odmora ne uzima. Bori se za mene i kada je svojim nainom ivota zloupotrebljava. Ako ivim glupo, ako ne diem prirodno ne jedem, ne spavam, ne koraam prirodno, ako zapostavljam telo, mora ivotna sila delovati prilikama, u kojima joj sve napore smesta unitava saveznik, za koga se bori. A i to joj ne oduzima volju, uvek ini sve to moe; nikad ne kae dodavola sve zajedno. Prilagodava se i najgorim prilikama i bori se do kraja. Zahvalan bih morao biti ovoj saveznici, koja ne postavlja uslove. Umesto daje ometam, moram joj pomagati. Voleo bih, rekao sam. Kako? "Harmonizuj se" - odgovori - "oisti blato i nanose iz renog korita. Dozvoli vitalnoj sili da slobodno tee. Odstrani prepreke i tesnace. Odstrani ih sreujui duh i teto." Pokazao mi je est vebi joge. Prva je bila "savsana" smrtna poza. Legao sam na leda, disao prirodno i ritmino. Zamiljao sam da je moje telo pet puta tee i da tone u zemlju. Svesno sam poeo da oputam miie. Prvo glavu. Onda vrat, ramena, grudi. Zatim ruke, prste i postepeno dalje do malih prstiju na nogama. Zamiljao sam da sam pare baenog konopca, odumrla grana, gomila zemlje. Zurio sam u oblake na nebu. Zatvorio sam oi i gledao oblake u seanju. Prolazio sam od glave do pete i od pete do glave labavei pojedine vorove napetosti. Kad sam se sav opustio, poeo sam napinjati pojedine miie. jedan za drugim. Poeo sam od prstiju na nogama i omicao se gore prema temenu. Napinjao sam miie i oputao ih. Pratio sam ta se dogaa. Upoznavao sam oseaj oputenosti i oseaj napetosti i razliku medu njima. Otkrivao sam (sav zabezeknut) daje napetost u mom telu normalno stanje jer sam oseao kako se pojedini miii automatski gre. Otkrivao sam da ivim u stalnoj napetosti, spreman na beg, na udarac u neprekidnom odbrambenom bdenju. U sebi sam otkrivao duboko ukorenjen strah da e se neto dogoditi ako prestanem da straarim da e mi se sruiti zgrada ivota. Savasana mi je otkrila da mogu da ivim bez toga straha. Druga poza je trebalo umesto oputanja da ostvari idealnu situaciju koncentraciju. To je bila "padmasana", poznata kao poza Bude, ili lokvanjeva poza. Buda je obino prikazan u toj klasinoj pozi: sedei na stranjici sa prekrtenim nogama ispred sebe, s rukama na kolenima i rairenim i na gore okrenutim dlanovima. To nije "sedenje po turski". U sutini je padmasana najtei od svih poza joge. Jogananda mi je tvrdio i da je najkorisniji. Ali ve posle nekoliko pokuaja je postalo oigledno da mi nee ba neto naroito koristiti. Nisam imao dovoljno elastina kolena i glenjeve, pa i 42

zglobove kuka. Molio sam ga da mi pokae neto lake. Odgovorio mi je da e mi padmasana pritediti godine uzaludnih napora jer e u meni probuditi stvaralaku energiju. Oslobodie me iskuenja i niskih nagona. Njena tajna je u simetrinom rasporedu udova i telesne teine. Stvara ravnoteu izmeu pozitivnih i negativnih sila u nervnom sistemu. Upitao sam ga kako je mogue daje ba najtea poza najprimereoija za koncentraciju. ini mi se, izjavio sam da bih se mnogo lake koncentrisao udobno leei na zemlji, ili bar stojei. Odvratio je da koncentracija nije sanjarenje. Ako udobno leim, misli e mi brzo odleprati na travnjake. A ako stojim duh nije dovoljno osloboen. Hiljadugodinje iskustvo je nauilo jogije daje najprimerenija lokvanjeva poza. A naravno, moram se pomiriti s tim daje neu nauiti preko noi. Moda u je savladati posle nekoliko meseci. Rekao mije da je on retko koristi jer mu vie odgovara stoj na glavi, a spreman je da mi pokae kako da je postepeno savlaujem. Seo je na zemlju i prekrstio noge. Obema rukamaje uhvatio desni gleanj i podigao prste desne noge na levu butinu, sa tabanom nagore, i petom blizu vertikalne sredine tela i izboinom palca u visini butine. Onda je uhvatio levu nogu i povukao je na desnu butinu. Doruja je poloio na kolena, dlanove je rairio okrenuvi ih prema nebu, a onda je palcem i srednjim prstom oblikovao krug. Lea je ispravio. Njegova kolena su dodirivala zemlju. A moja su trcala u vazduhu. Nije postojao nain da ih pribliim zemlji, osim da se snano oslonim na njih rukama. im bi pritisak popustio, kolena su ponovo odskakala nagore. "Samo tako" - ree - "loptaj se kolenima. Tako e osloboditi zglobove i istegnuti tetive. Vebaj pet ili est meseci. Kad savlada ovu pozu, moi e da se posveti koncentraciji." Trea poza je bila laka. Legao sam na leda polako udahnuo i podigao nogu. Onda sam dlanovima pritisnuo bokove. Dizao sam telo dok nije ostalo na laktovima i na ramenima. Brojao sam udisaje i izdisaje. Deset prvih, deset drugih, vrlo polako, a onda sam se vratio u leei poloaj. Ova veba mi je prijala. Stari je rekao daje vrlo korisna. Poveava dotok krvi u srce i glavu. Podmladuje kou i endokrine lezde i gonade. Odlina je za leenje nazeba i zapuenog nosa. etvrta veba se zove "ustrasana" ili poza kamile. Uzalud sam se trudio da je ispravno izvedem. Uspelo mi je da zauzmem stav, koji je bio bar priblino takav kakav bi morao da bude, a stari me je upozorio da to nije samo beskorisno, nego ak vrlo opasno. Samo kompletan stav ostvaruje eljene efekte. Pokuao sam opet. Skupio sam noge, pokleknuo i seo na tabane. Povio sam se poleduke i poloio dlanove na zemlju tik uz tabane. Ispruio sam vrat i gumuo glavu unazad dok me u potiljku nije zabolelo. Polako i duboko sam hvatao vazduh. Istovremeno sam zadnjicu podigao sa tabana i polako se izvio u krstima. Onda sam se ukrutio i zadrao dah. Zatim sam se vratio u poetnu pozu i nagnuvi se napred ispustio vazduh. ta sam radio pogreno? Glavni problem je bio u dlanovima, koji su se morali doticati zemlje itavom povrinom, a ne samo spoljnim ivicama. Stari je rekao da ne prestanem jer efekti uspeno izvedene ustrasane su vrlo blagotvorni. Razgibae mi kimu, izleie mi smetnje u prljenovima na koje se alim. Razgibae mi pelvis, stimulisae polne lezde i obezbediti mi gotovo neogranienu potenciju. Peta veba je bila "budangasana" ili kobrina poza. Legao sam na stomak. elom sam dodirivao zemlju. Ruke sam savio u laktovima, dlanove poloio na zemlju ispod ramena. Noge sam ispruio. Onda sam se dizao vrlo polako. Oslanjajui se na ruke dizao sam glavu i gornji deo tela, izvio lea dok mi u krstima nije zakripalo. Jogananda je rekao da sam prilino kilava kobra. Od pupka dole bih morao dodirivati pod a od pupka navie bih morao biti skoro uspravan. Pokazao mi je. Zauzeo je pozu ne oslonovi se uopte na ruke. Njegova gipkost me je ispunjavala meavinom zavisti i oajanja. Na kraju mi je pokazao jo i "kraljevsku asanu", stoj na glavi. Kad je opazio da se bojim nesvestice i oteenja vratnih prfjenova, pokazao mi je kako daje se latim postepeno. Gotovo me je srce zabolelo kad sam se setio koliko puta sam napravio stoj na glavi kao dete. Uprkos ubedenju da 43

sam jo mlad, u tom trenutku me je skrhala svest o ivotnoj jednosmernosti, o neizbenom starenju. U meni se pokrenula silovita udnja za venom mlado u, za podmladivanjem. Ne po godinama, nego telom i duhom. Jogananda nije bio mlad, bio je dva puta stariji od mene, a telom i duhom sam ja bio starac, a on mladi. "Eto vidi" - Ree pogledavi me vlano sjajnih oiju, itao mi je misli i oseao ono to sam ja oseao. - "Mora nauiti stoj na glavi." - Pokazao mije kako da ponem. Kleknuo je, sklopi ruke, nagnuo se napred, oslonio se na lakat. Na to je stavio glavu u trougao izmeu laktova i sklopljenih ruku. Ruke je pritisnuo uz glavu i podupro je palevima. Odvojio je kolena od zemlje. Stajao je na prstima. 1 na prstima je polako iao prema glavi dok mu se zadnjica nije podigla u vazduh. Nato je premestio svu teinu na trup, koji je poivao na trougaonoj podlozi laktova i glave. Noge su mu se zaljuljale. Prvo ih je skupio u kolenima, a zatim ih ispruio. "Ovo je najkrai put do mladosti." - Ree kasnije. - "Mozak ti se zalije krvlju. Oisti se. Pobolja ti se vid i sluh, izotre sva ula, uravnotei nervni sistem. Izlei te od neurotinog miljenja i ponaanja. Pobolja ti krvotok, osvei i izotri pamenje. Rastereti ti srce. Produi ti ivot. A to nije sve. Stoj na glavi te oslobaa oseanja da si prikovan za zemlju nogama. Kad taj oseaj vie ne bude imao, usplivae."

U meni su se otvarali bezdani zaboravljenih muka i problema. Moji snovi su svake noi bili sve strasniji. inilo mi se da uranjam u ludilo. "Sta si oekivao?" -udio se Jogananda. - "Gubi temelje, nie se zidovi. Tvoj uas je dokaz da se neto dogaa." Mislio sam da se uasavam ruenja i razbijanja sigurnih oblika sveta. A kad je kroz rupe u zidinama poela da prodire udna svetlost, kakvu nikad ranije nisam video, shvatio sam da se bojim praznine, koja me oekuje tamo napolju: praznine, nitavila, samoe, vakuuma. 'Gubim se" priznao sam kad je uas postao neizdriv - "gubim seanje. Tako mije kao da umirem". "Samo nastavi, samo nastavi." -Podsticao me je sijajui od oduevljenja. - "Ubi se. Ugasi se. Ja te ekam u sadanjem trenutku. Stalno sam ovde. Pridrui mi se". Kad je uvideo da me uas paralizuje, poeo je da me tei. Kad se svega reim, jo uvek u imati ono ta gubim. Imau jo uvek pamenje. Razlika e biti u tome da pamenje nee imati mene. Seanje poseduje injenice i to je u redu. Ali nije dobro da moj duh te injenice osea kao neotklonjivu teinu, koja mu odreuje oblik refleksa na ivotne impulse. Najopasnije "injenice" seanja su emocionalna stanja, u kojima pogreno vidim svoj ivot. Ako se ne brkam u ovom ili onom vru oseanja, ini mi se da sam razliven i da uopte ne ivim. Ponekad se hvatam ak patnje i razoarenja samo zato da bi moj ivot imao "znaaj", prepoznatljivu formu. Samo zato jer se uasavam praznine. Odvratio sam da se ne bojim samo gubitka pamenja i suoenja sa vakuumom. Bojim se i gubitka budunosti, gubitka svesti da sutranji dan nee biti prazan, nego pun svakojakih mogunosti. Zar nije svest o ovim mogunostima most koji spaja ono stoje bilo sa onim to e biti? "Most, koji spaja dve iluzije - ree - a pod mostom tee reka sadanjosti. Nije u ovome svrha, prcobrazenja: da srui most i zagazi u vodu ispod njega? 0 mogunostima govori kao da se neto realno. A nisu. Samo su tvoje projekcije, samo oblik seanja. ivi tako da stavlja kuke u prazninu, koju naziva budunost, a zatim puzi po konopcu u sutranji dan. Kuke su vorovi tvojih elja. Trik je u tome dane sme iveti kao krpelj nego nemotivisano." Takva mora biti i panja, rekao je. Ako je traenje, ponovo sam krpelj, zagrien u oekivanju 44

neeg to je projekcija mojih elja. Panja mora biti prirodna. Ne moe se stvarati, rada se sama kad oslunem ono to se u meni dogaa. Moram shvatiti centar u sebi, ego, koji stalno trai iskustva, koji projicira iskustva i uvek se za neto hvata. Kad duh postane paljiv na svoju egocentrinost, nae se u stanju panje, koja nije rezultat izbora ili svrhe. Tada se duh umiri. A ta e mi ostati? Upitao sam. ta mi ostaje kad se vratim u svet u kom sam vezan za neizbenosti, koje su moda iluzorne u himalajskim planinama, ali su na drugom mestu sasvim konkretne. Ima stvari, ideja, ljudi, pa i elja i ciljeva kojih se neu i ne mogu odrei. "Dragi moj" - izjavio je - "shvati, ipak, da stvari same po sebi nisu destruktivne. Destruktivna su neka stanja duha. Odricanje nije u tome da se stvari odrekne ve u shvatanju da ih ne moe zadrati". Kad budem postao ispravno paljiv, rekao je, videu da stvari uopte nisu vane. U sutini nisam vezan za zdravlje, za dohodak, za knjige, za ugled, za ljubav, za znanje, za priznanja i tako dalje, ve za ideju da bi ivot bez njih bio siromaan. Vezan sam za svoja ubedenja. Kad se bacim na iskustvo, ili misao, kad joj navuem luaku koulju iz garderobe uspomena, iz krojanice starih modela, vezao sam se. Moj svet je suanj mojih misli. Kad postanem oprezan, bie kraj robovanju i rodice se spontanost. To ne znai da moram stvari i misli odbijati. To je ponovo oblik vezanosti. Panja je slobodno posmatranje. To ne znai da e plod toga posmatranja biti blaenstvo: da vise neu biti ljut, razoaran, bolestan, ozebao, odbaen. Naravno da hou. ta e onda biti drukije? Drugaiji e biti moj doivljaj ovih oseanja. Nee me vie opsedati. Jo u biti besan, ali ljutina me nee vie privezivati na lanac kao psa. Razoarenje me nee vise zatvarati u sebe. Vanost odricanja je u tome da se odreknem suanjskog odnosa prema svojim idejama i oseanjima. Tada se zna desiti da se moja potronja stvari smanji, ili postajem manje buan i zagrien. Samo to nee biti znak nekog "vieg" morala, ve posledica razumevanja ta mi treba i ta ne treba - shvatanja da je sve prolazno i da ne treba nita da branim, a prevashodno na konstrukciju o sebi i svom znaaju. Stvari e se povui. Nee mi vie biti smetnja. I ta onda? Upitah ga. "Otre e se uzroka svoje obamrlosti. Prestae se bojati da e izgubiti izvor preivljavanja. Prestae se bojati da e neko loe misliti o tebi. Proi e te strah od smrti i od onoga to te eka posle smrti. Proi e te strah od svega to te eka u ivotu. Zamilja li kakav e ti biti ivot kad te svi ti strahovi puste s lanca? Postae orao!" Lepo, rekao sam. A ta e se desiti kad se vratim iz himalajske samotinje svojim ljudima? U drutvo, koje ivi i obnavlja se naglaavanjem svega onoga ega treba da se ovde oslobodim. To drutvo me ubeuje da smisao ivota nije u odricanju nego u sticanju. Imaj, uvaj, vei se - pridikuje mi. Poezija, literatura i popularna muzika mi pevaju o ljubavi, koja je zaljubljenost ili seks, o srei, koja je ispunjenje elja, o smislu ivota, koji jeuspeno obavljanje drutveno propisane uloge. Izborom slika, i nijansi, i naglasaka u svim oblicima komunikacije (od predavanja u koli do oglasa na televiziji i filozofske interpretacije istorije) pribija me na verige, koje ne mogu raskinuti, a da me drutvo ne igoe kao kriminalca ili luaka. Drutvo odreuje kakvo e biti moje shvatanje realnosti jer mi usauje pojmovne uzorke i naine miljenja, koji stvaraju iluziju o tome ta sam i ta je svet. Moram se prilagodavati (bar prividno ako ne od srca) preovladavajuem miljenju i optim oekivanjima. Zato neka mi kae ako se oslobodim iluzornih predstava o stvarnosti, hou li moi iveti bez njih kad se vratim u drutvo, koje mi ih je stvorilo? "Kad ih se oslobodi, lako e. Razumee uzroke i posledice svojih postupaka. Bie budan. Prestae sanjariti. Drutvo, naravno, hoe da sanja. Zato su svi pokuaji da se probudi, propali. Zato si doao u ove planine. Ovde nema porodice i poznanika, i prijatelja, koji bi ti se smejali kad 45

napravi stoj na glavi. Jedina prepreka je ovde tvoj intelekt, aktivan izdanak tvojih drutvenih korena. Shvatio si da ti je drutvo podmetnulo sliku sveta, koja nije istinita, i opremilo te sve u o "ja", koji je iluzoran. Shvatio si da mora pokrenuti sva pitanja ponovo, zaboraviti sve to si nauio, ra laniti sve postojee strukture. Kako da ti drutvo pri tome pomogne? Drutvo je organizam egocentrinih "ja", koji se vrte u zaaranim krugovima samsare. To vai za sva drutva, velika i mala, moderna i primitivna, sadanja i davna. Svako drutvo ti usadi iluzije i zatim ih jaa i potvruje. Zato je potrebno povlaenje u samou, gde te niko ne vidi. Tu moe da se svue do gole sri. Pred kime bi branio svoju iluziju o sebi? Pred himalajskim seljacima, pred monasima, pred jakovima, pred kozama? Preda mnom? Ja znam ta si. Ovde moe da se svue do gole sri. A kad se vrati meu svoje ljude, bie svestan te sri. ivee meu njima kako valja, drutveno odgovoran, a u istom asu drugaije. Sr e te voditi." Ponovio mi je da psihofiziko vebanje, koje mi je propisao, ima samo jednu svrhu - da me razmrsi. Vebe su deo tehnologije rasta. A proces je vrlo paradoksalan: sadri i povlaenja i regresije. Pre koraka napred, potreban je korak nazad. Korak nazadje esto ve korak napred. Korak nazad je esto povratak u detinjstvo. esto je pad u stravu crne noi, u depresiju, u duevnu bolest. Duevna bolest je vie puta samo manifestacija duevnog preobraavanja, koje je potrebno za zdravlje. Na putu me eka mnogo toga. Nita se ne moe pouzdano predvideti. Ako me je strah, mogu da se predomislim. A ta e rei ako se predomislim? "Znam da nee. Znam da e se predomisliti tek onda kad bude kasno!"

10 Ukoliko sam vie gubio oslonac, utoliko sam vie otkrivao da sam pauk, koji je zapleo samog sebe. U elji za egzistencijalnom sigurno u sam formirao fiktivnu realnost subjektivno - objektivne dvojnosti. Bila mi je potrebna garancija da je zemlja ispod mene beskonana i da ne mogu pasti preko ivice. Svaki put kad sam osetio da klizim, proirivao sam pod, dograivao nastavak i nastavku opet nov produetak i tako u zaaranom krugu dalje. A zato nisam iveo istinski, pretvarao sam se. Sav mukotrpni proces je bio suvian: u tome je ironija moje sudbine. Jogananda je rekao da je samo prevara poela iz neznanja o tome ta je. Nije nita. To nisam znao. Zato sam prazninu pokuao da napunim formom. Radi neznanja o prirodi sveta, poeo sam oblikovati pojmove i sastavljati strukture. A poto je nita (odsustvo mene kao fiksirane jedinke) prazan prostor, mogao sam oblike stvarati samo zamrzavanjem svojih iskustava prostora. Zbog straha pred niim, stvarao sam drke, za koje mogu da se uhvatim; svetionike prema kojima mogu da se orijentiem. Projekcije su mi davale oseanje dajesam i ono se potvrivalo stvaranjem novih projekcija. Iz tog procesa se raao moj "ja", moj ego, apsolutni vladar zemlje, kojaje moje iskustvo. Afirmisaoje tri strateka pristupa: ravnodunost, lakomost i agresivnost. Organizovao je obavetajnu slubu ulnih percepcija koja mu je iz trena u tren javljala ta se dogaa. Tako je imao pregled nad dogaajima i stanjima. Strategija ravnodunosti je bila pasivna. Manifestovala se u sposobnosti da zatvorim oi pred neprijatnim injenicama, pred svim to bi me moglo raniti, probuditi, onemoguiti. To je bila strategija lane snage, lane mukosti, lane dominacije situacijom. Lakomost je izvirivala iz straha pred neimatinom, iz straha pred nedostatkom stvari, koje e 46

mi davati oseanje da sam iv, i uspean, i samostalan. Ova strategija se manifestovala u slepom prodiranju i gomilanju iskustava, podataka, doivljaja i "shvatanja", u grabljenju svega, iako mi nije bilo potrebno. "Za crne dane". U strahu od gubitka linosti gomilao sam hrpe materijalne i duhovne (pre svega duhovne) hrane, iluzornu podlogu svoje sigurnosti. Ali ta rezervna skladita mi nisu izgledala nikad dovoljna. Hteo sam vie. Hteo sam apsolutnu sigurnost da neu biti go i gladan, da u "razumeti" i "doiveti" svet u maksimalnoj meri. U nagonu da gomilam postao sam agresivan. Gomilao sam na raun drugih. Velike ribe jedu male. Snaniji duhovi izguravaju slabije. Proces, kojim je moj vladar, moj ego, branio teritoriju, bio je nagonski. A bio je tako komplikovan i irok da je egu za svoje odbrambene snage bio potreban generalni tab za koordinaciju ofanzivnih i defanzivnih napora. Trebala mu je sposobnost razlikovanja stvari po imenima. Rodio se intelekt. On je postao nekakva tajna policija zadrtih fanatika, odanih vladam - egu do smrti, nekakva drava u dravi, ujedno inkvizicija i duhovna elita. Dogaalo se samo to je kazao intelekt. Njegovi misaoni bataljoni su bili celo vreme u stanju borbene pripravnosti: sve zavere su uguili ve u zametku. A uprkos toga u carstvu ega nije vladao red. Sav odbrambeni proces je bio haotian, protivrean i rasipan. Ego je zloupotrebljavao svoje odbrambene snage, naginjao ih do iscrpljenosti, terao ili da jure tamo-amo, da se meusobno proveravaju obavljajui ve obavljene zadatke, pijuniraju i uzajamno potkazuju. Teritorija moga "ja" je uvek liila na haotino bojite bez generala, koji znaju da usmeravaju dogaaje: uasna buka i gungula i divljenje s jednog kraja na drugi: od finansijskih tekoa do seksualnih fantazija, do Boga, do ugleda u drutvu, do starenja: svuda je pretila opasnost. Kakva opasnost? Da se u iskonstruisanom carstvu realnosti pojavi pukotina i da kroz nju prosija istina o iluziji svega to moj ego tvrdi da jesam. Istina o vakumu? 0 tome da sam nita? Jogananda je ispitivao ta se u meni zbiva, ta mislim, ta oseam da se dogaa. Uvideo sam da ga ne izvetavam o injeninim dogaajima, nego o svojim oseanjima, o svom shvatanju dogaaja. Uvideo sam da mu o stanju na bojitu javljaju informativni biroi moga intelekta. To nisu bili izvetaji nezavisnih svedoka, negde uz put ih je uzeo pod svoj intelektualni cenzor i prilagodio ih svom rasuivanju. "Ne mogu izraziti istinu" - priznadoh - "moj intelekt je apsolutni vlasnik izraajnih mogunosti. Sve to hou da kaem mora njegovim kanalima da se slije u njegove kalupe i da izae na dan u njegovim recima. Ne mogu, uopte ne mogu da prenesem istinu o onome to se u meni zbiva". "Pokai" - ree. "Pusti rei, pokai". Razmislio sam kako bih mogao to da uradim, a nisam mogao da se setim nieg boljeg nego simplificiranih simbolinih pokreta. Nisam hteo da ispadnem smean s njima. Jo sam verovao da bi reci morale da budu dovoljne. U meni se sruio svet i raao se novi koji nije donosio adekvatna posrednika sredstva; novo bih mogao posredovati samo pojmovnim oruem staroga. Najzad sam dilemu pokuao da prikazem pomou deijeg vica. "To je kao da sam pokupio sve rupe na putu i stavio ih na kamion. Sve osim jedne. Uvek kad se odvezcm nazad da je naem, upadnem u nju". Zamolio sam ga da mi kae gde greim. Odgovorio je da pokuam da se podignem na vrh sa pertlama sopstvenih cipela. Moje meditiranje je samo u uverenost, duhovni materijalizam. Meditiranjem ponovo potvrujem samog sebe, svoje postojanje, svoje bitisanje; sve od ega elim da pobegnem. Moj odnos prenia procesu, koji se pokrenuo mentalnim vebama, jeste "sve ili nita". Obuzima me silna nada da u uspeti i te nade se drim kao krpelj. Obuzima me silan strah da neu uspeti i taj strah me se dri kao krpelj. Izmeu straha i nade vlada napetost. Ako uspem, biu blaen, ako mi ne uspe, gotov sam. Tako mislim. Gde je oputenost, gde je spontanost? Gde je prostor po kome bi se mogao slobodno kretati? Negiram ga sebi. Moe se desiti da se na ovaj nain dokopam neobinih "viih" duhovnih stanja. Moe se 47

dogoditi da se doepam blaenstva, koje e ego (koji je prisvojio moju enju za njim) proglasiti za nirvanu. Imau raskonu cvearnicu plastinog cvea. Svako e videti da ne mirie i da nije pravo. Samo ja neu. Moj ego nee priznati da su napori urodili imitacijom. Ovaj nain meditiranja je samo proces proizvodnje novih lanaca, kojima me ego privr uje za sebe. ta e se desiti kad to uvidim? Kad me neto izbaci iz koloseka i blaenstvo nestane postajui seanje, ta onda? Osetiu se prevareno. Biu razoaran, besan. I ljutina e me baciti u sledee emotivno stanje, u idui kalup realnosti. I opet u biti u zaaranom krugu samsare, u vrtlogu iluzija, koji me okiva centripetalnom silom svoga toka. "Onda ne znam" - oajan izjavih - "ne vidim puta dalje. Ako su svi napori uzaludni, najbolje je da odustanem odmah." "Pogledaj ovu izjavu!" - Planu. - "Ko ti je podmetnuo? Ako si pauk koji rasplie mreu i samog sebe, ne budi pauk koji u istom dahu ve plete novu, jo veu mreu i stvara od sebe jo veeg pauka. Razmisli, ali prirodno, lako. Dozvoli nitima od kojih si sainjen da se same razmotaju. Ne zvocaj neprekidno kao uenik na ispitu: ii e ako se potrudim. I ne hvataj se stalno za glavu: jao, ta u i kako u sada. Paljivo prati tok razmotavanja iluzorne stvarnosti ujedno pazi na pokuaje svoga ega da prigrabi razmotavanje i podredi ga svojoj svrsi. Pazi na njegovo ponaanje. Na njegovu paranoju. Glupost. Srdbu. Nezasitost. Nastavio sam da vebam. Sad sam bio dvostruko paljiv: na svoje misli, oseanja i percepcije a ujedno, na oblike svoje panje. Malo kasnije sam poeo shvatati kako su bila dobra upozorenja jogija. Video sam ta preduzima moj ego: trkara po teritoriju i lupa se po grudima objavljujui: stari red se rui, dolaze nova vremena i to mojom zaslugom! Video sam kako se lukavo stavlja na elo revolucije, koja treba da se srui i predstavlja se kao jedini koji moe da joj obezbedi uspeh. Video sam da ima strae na svim uglovima, barikade na svim ulicama, pijune svuda gde se neto zbiva: oi napred i nazad. I video sam kako besno trai saveznike, kako u oajanju grabi nove ideje, nove mogunosti, kako budi odbaene misli i kombinuje ih u nove uzorke, izrauje nove planove. Video sam da se boji i da pati. I video sam da se bori za opstanak na hiljade prepredenih naina. Video sam, takode, da postaje sve zagrieniji, sve zverskiji u svojoj tvrdoglavosti i nedostatku samokritinosti. Sve jasnije sam video njegov lik. Mala usta, tanak vrat, ogroman stomak. Nekakva nakaza iz dubine svemira, Uvek gladan. Video sam lik svoga ega i shvatio njegovu prirodu. Ego je uvek gladan. Njegova usta su mala, a njegov stomak velik, zato mora stalno da jede. upljina u stomaku ga plai. Nije probirljiv: proguta ta nade, kad koga upozna, odmah ga pojede, "provari" u prijatelja, u poznanika, u saradnika, u ljubavnicu. Obino samo u mislima, ali ipak. Otkrije dobru knjigu i proguta je. Ode na dopust i proguta morsku obalu i doivljaje. Fotografie, pie dnevnik. Slika. Napie knjigu u koju skupi utiske kao kvarljivu hranu u friider. Guta utiske, iskustva, simbole ugleda, simbole uspeha. Ego je uvek gladan. Gladan je sigurnosti, a i novog, nepoznatog, zanimljivog. Guta nove ideje, nove teorije, nova otkria i miljenja. Zapisuje ih i kad ga uhvati gr, prolazi belekama i gloe, gloe, gloe kao jazavac. Stalno, bez prestanka puni stomak. Uvideo sam daje moj poloaj neizdriv. Akoje ego vlasnik misli i oseanja, arhitekta mojih planova i voda mojih zavera sve je to se u meni dogaa (ak i razmotavanje pauine) samo obiik njegove odbrane. Svaki napad na njega odmah postaje oblik njegove odbrane. To znai da radini stvari, kojih bih se rado odrekao. To znai daje to to inim glupo. Ovde sedini i radim psihofizike vebe, a ego mi se celo vreme podsmeva! Nemam vie oseaj da radim neto izuzetno ili korisno. Suprotno, imam oseaj da sam budala. Jogananda se dobroduno nasmei. "Lepo si ispriao. Lepo i tano. Savija sebi udove, zaviruje u sebe, radi vebe disanja, ponavlja udne, nerazumljive mantre. Samo budala radi takve stvari. Svakome je sasvim jasno da si glupan, ipak ti ego dosad nije dozvolio da to uvidi. Zabeleio si prvu pobedu. Skromno i ponizno si priznao da si budala. Otvorio ti se put napred. Sad svojim vebama vie nee pripisivati mistinu vrednost i vanost. Sad shvata da su samo taka, na koju se stalno oslanja 48

bogalj u poetnoj fazi leenja. Kad prohoda, odbaci je. Uvideo si da ego prisvaja tvoje napore, ciljeve i planove. Ne prisvaja tvoje inove, nego tvoju filozofiju, tvoje predstave o vanosti tvojih inova. Odreci se filozofije. Onda e ego okliznuli i nee imati zata da se prihvati. Budi jednostavan, obian ovek, ne pokuavaj da postanc bolji, pametniji, moralniji, duhovniji, duhovitiji. Prihvati svoje nedostatke. Dok ih pokuava prevazii, samo su prepreke na tvom putu, kad ih prihvati, postaju deo puta. Lokvanj ne moe naterati da procveta. Otvorie se kad situacija bude povoljna. Jedino ovo je u tvojoj moi - da stvori situaciju u kojoj e se tvoj duh otvoriti kao lokvanj. I rascveta u budnosti!

49

Zreo za avolovo kupanje

Dok se udolina ve kupa u suncu, dolazim do potoka, koji umi mimo kue. Svlaim se, sapunam od pete do glave i ulazim u vodu. Pokleknem. Voda je hladna i glasno vrisnem. Jo jednom. Sikem i dahem i derem se. Kad prikupim dovoljno hrabrosti, irim ruke i bacam se napred. Bujica pljuska preko mene. Ozepe, dovikuje mi razum, taj stari vergl koji stalno vergla iste pesme, dobie upalu plua, umree! Ozebao si sam, odgovaram i preputam se ledenoj vodi. Kad ve gubim svest, jurnem iz potoka, zagrabim pekir i trljam najeenu kou. Moja luaka dreka je privukla jednu od Navangovih tetki. Stoji na krovu i radoznalo gleda u mene. Umotaj se u pekir, nareuje mi razum. Nasmei joj se i reci: "Dobro jutro, gospodo, kako ste spavali"? Pokai joj da si pristojan, lepo vaspitan, da potuje stare ljude i da si zahvalan za gostoprimstvo. Ne gnjavi me, odgovara razum, "ta bulji, babuskero"? - Viknem enici na krovu, na alost slovenaki, jer ne znam tibetanski." Je li te jo uvek svrbi u tvojim godinama? Hoe li da vidi ta te gleda ispod brega? Razgoliujem se i zamaem malim levo-desno. Starica se trgne i nestane. Ne znam ta se dogaa, rekao bih da polako izluujem. U stvari pokuavam samo da unitim svoju omiljenu sliku o sebi. Razumu, koji sliku ouvava, hou da dokaem da ne treba da ivim u granicama kalupa, koji mije izradio. Podreujem se iznenadnim impulsima. Hou da demonstriram nezavisnost od onoga to sam. Svako je na ivici ponora nekad doiveo trenutak kad ga je preplavio nagon da se baci u dubinu. To nije bila toliko radoznalost o smrti, koliko elja da uini neto to se ne oekuje od tebe: da prevari razum i iznenadnim korakom umakne iz njegove vlasti. Moje ponaanje ima iste izvore. Neu da okiram druge ljude ve sebe. Hou da iskoim iz koloseka i da vidim ta e i kako biti kad iskoim. Penjem se u kuu i traim doruak. Navangova tetka mi okrene leda. Jogananda sedi ispred ognjita i cokui jede svoju porciju-kae od jema. I on se ne osvre na mene. Navang se bez reci die i odlazi u radionicu. Drugoj tetki ni glasa ni traga, verovatno je odgegala u selo. Odlazim u oak, i eprkam iz nereda iniju, prilazim kotlu i zahvatam kau. Sedam ispred Joganande i poinjem mljackati. Izazovno ga gledam. "ta je stari"? - Kaem na slovenakom. "Kako napredujem? Inae, bas me briga ta misli. Ne zavisim od tebe. Misli li da te potujem? Ba me briga za tebe. ta se pravi gluv? Nisi mi vie potreban. uje li me, stara jogijevska dupeko? Odriem se zahvalnosti, potovanja i drugih projekcija drutveno-uslovljenog duha. Neu ispuniti tvoja oekivanja. Neu ni svoja. Slobodan sam bez odgovornosti". Iznenadnim pokretom mu izvrnem iniju na glavu. Kaa mu procuri po elu u oi, po obrazima do brade, po kosi za okovratnik. Bez reci se die, skinu iniju i stavi je na pod. Ode u ugao kod ognjita i pokupi prvljavu kuhinjsku krpu. Njome je obrisao lice, i kosu, i potiljak. Zatim se uputi u susednu sobu. Uspnem se na krov i osluhnem jecanje molitvenog toka, koji se okree u potoku. Pokuavam da kopiram zvuk. Kad mi se uini da sam blizu, jeim s tokom u duetu. Negde ispod kue zamekee koza. "Me-e-e-e-e". Odgovaram joj. Skakuem po krovu i mekeem. Jurim po obronku dole prema selu. Izmeu kua me doekuju kerovi i deca. Kucam na vrata. Kad se otvore i pokae preplanulo tibetansko lice, koraknem nazad, poklonim se i sveano 50

deklamujem: "Na vrh brda vrba mrda, ispod vrbe nema mrde, ali ima puno prde". Poklonim se i glasno prdnem. Onda krenem prema iduoj kui. Za mnom se talasa gomila prljave dece, koju zabavlja moje ponaanje. Lupam na vrata. Kad se na pragu pojavi rumen oian deak, stegnem mu ruku i kaem: "Potovani drue profesore, moj odgovor na vae pitanje o smislu ivota je brrr-rmt-ziiinnktlezzzubldstre-kfitzbunlepbenttr-paratutrrdtretcetera." Isplazim mu jezik i zanjaem kao magarac. Glave seljana izviruju kroz sve prozore i vrata. Odlazim na sredinu trga i klanjam se. Otkopam pantalone, razgolitim zadnjicu i u krugu je pokazujem zapanjenim licima. Deca vrisnu, psi zalaju, a nekoliko ljudi se glupo nasmeje. Zakopam pantalone i uzdignute glave otkraam iz sela prema obronku. Deca tre za mnom, zovu me i smeju se, neki mi pokazuju dupe, za njih je to igra, otkrili su klovna i nee da ga izgube. Poinjem da ih gaam kamenicama. Iznenaeni se povlae nazad medu kue. Penjem se prema Navangovoj kui. Okrenem se i penjem se natrake gledajui prema koritu doline, koja se blago zelena braonkasto sjaji ispod mene. Spotanknem se i padnem. Leim. Zatvaram oi. U mislima uzjahujem oblake. Letim preko udoline do Kare i posmatram monahe na jutarnjem obredu. Jedrim oko planinskih vrhova, posmatram stree vrhove, nazupane kime, snene nanose, iljate stene, s kojih je vetar oduvao sneg. Sputam se na ivicu litice. unem na ivicu i zagledam se u dubinu. Glavake se bacam u ponor. Padam. ujem kako mi telo zuji vazduhom. Dno jun prema meni. Sudaramo se, odbijam se kao lopta, poskakujem, skaem nazad na liticu, poletim nazad u nebo. Zaujem smeh. Otvaram oi. Stazom se uspinju dve zaduvane rumene devojice, od esnaest, sedamnaest godina. Na glavama nose dakove brana. Zbog teine gledaju u zemlju i gaze paljivo. Sve blie dolaze. Lepo im se javi, apue mi razum. Reci im da su slatke, ponudi im pomo, vree su teke, ti si mukarac. Zaepi labrnju, kaem razumu. Uuti, stari kripavi verglu. Oi te upozoravaju da dolazi ena, a li ve vergla automatska uputstva: predusretljivost, ljubaznost, vitetvo, arm, divljenje, izvolite molim, dozvolite, hvala lepo. I oekujem da odigram svoju ulogu kao besprekomo navijena marioneta. ta ti misli ko sam ja? I ta misli ko si ti? Otkopam pantalone, spustim ih do kolena, izvrnem se, podlaktim i ponem onanisati. Devojice se pribliuju. Rastem, cvetam, sav se pretvaram u oekivanje njihovog oka. Prva devojica me ugleda i stane. Hripavo uzmem dah. Druga proviri iza njenih leda i kad me ugieda iz nje se otrgne zapanjen krik. Otvorenih ustiju bulje u razbesnelu stvar medu mojim prstima. Nepokretne su kao da su zaarane. Nastavljam da navlaim i gledam ih. Poinjem da objanjavam na slovenakom zato to radim. "Dokazujem sebi da mogu da se distanciram od onog to obino mislim da jesam i radim sve to obino nisam radio i obino ne bih ne gubei time sposobnost da sam jo uvek ono to sam obino. Stvaram razmak izmeu sebe i svoje slike samoga sebe." Prva devojica se otre iz transa i neto ree. Druga se lupnu prstima po elu pokazujui da sam aknut. Uvrste dakove na glavama i okrenu se; druga se jo obazre da ustanovi nisam li moda utvara, a onda pouri za prvom nazad prema selu. Sklonim orue, ustanem i gledam za njima dok ne zamaknu za obronak. Preko udoline duva vetar. Na severu vidim oblake; prostruja me da pristie zima, sneg e me zamesti i zatvoriti u dolinu za osam meseci. To elim. Zatvorim oi i ponem da lovim muve. U centar glave poloim arobnu dvoslonu re. Zamiljam daje kugla usred mozga. Moje misli zuje oko nje i jedna za drugom se lepe na nju. Re uvam u glavi dok se ne obloi naslagama zalepljenih misli. Zatim je ugasim. Zurim u prazninu. Svestan sam duhovnog stanja, koje Tibetanci nazivaju "kuni". To je osnova mojih iskustava; 51

platno po kome protie projekcija mojih predstava o svetu i sebi. Kundi je odjek moga postojanja, ne uvek isti, ponekad dubok i teak, ponekad proziran i laki. Stanje nije emotivno, nije raspoloenje; to je tle u koje oseanja i misli kad se rode, putaju koren. U sutini to stanje nije skriveno, uvek sam ga svestan. A nisam svestan uvek da sam ga svestan. Kad se posle dueg vremena istrgnem iz te svesti o prasvesti, iznenada shvatim da sam (opet, ve opet, ve opet!) iskonstruisao stupicu, koja me je uhvatila u iluziju da postojim. Dok se uspinjem, zanos ostaje za mnom, noge su sve tee. Uzbrdo gotovo pred kraj puzim etvoronoke. Srce mi kuca u grlu, vuem se prema kui kao drhtavo klupe iskidanih nerava, s oseanjem da u se svakog asa raspui. Jogananda me eka na krovu. Kad sam priao, udno se smeka kao daje slutio u kakvom stanju u se dovui nazad. "Pomozite mi" - prodahem grevito ga zgrabivi za ruku -"tonem u neku psihozu, koja mi oduzima snagu, pa ne mogu da joj izmaknem. Povucite me nazad dok nije prekasno." "ta me se tie gde tone" - nezainteresovano ree - "potoni u pakao. Ako hoe da poludi, ispunie ti se elja. Slobodan si, zar nisi? Dokazuje sebi da si slobodan. Sve to uradi je plod slobodnog izbora. A nije li to, u stvari, negiranje slobodnog izbora? Samodopadljiv buntovniki gest? Tako moe svako da je slobodan. Ja takoe. Neveruje?" Rukama me dohvati za ramena i kolenom munu izmeu nogu. Zazijam, zgrim se. Izvrnem se na krov i valjam se po njemu, i jeim, i dahem, i glasno kunem, i grcam. Stoji iznad mene i zlurado se kezi. "Boli li?" - udi se. - "U tvojoj muci je mera moje slobode. Takve kakvu ti sebi zamilja. Dokazao sam ti da nisam rob tvojih oekivanja. Treba li da dokazujem da nisam rob saaljenja? Ili obzira? Ili naklonjenosti?" - Podie me gore i tresnu u lice. Iz nosa mi potee krv. "ivela sloboda". - Izjavi opalivi me u stomak. Njegova leva pesnica me pogodi u oko. Desna dolete sa strane i tako me snano tresnu u slepoonicu da potonuli u mrak. Kad sam se osvestio, leao sam na krovu, iban vetrom, koji je nad udolinom ve prostirao bremenite oblake. Vazduh je otar, mirie po snegu. Bol u meni prelazi u gr. Suze mi se slivaju niz obraze i omekavaju zgruanu krv. Znao sam da se uputam u opasnost. Znao sam da su mnogi, koj i su se latili prakse jogija, zavrili u ludnici. A itavo vreme sam se nadao da u izbei tu opasnost. Sad vidim da nemam rezervnu snagu, pomou koje u se u odsudnom asu izvui na obalu. Isceden kao krpa leim na krovu. I plaem.

Ve dva dana pada kia. Ponekad tiho rosi, onda pljuti, oko obronaka pristigne vetar, pa nosi vodu kroz razreze u kapcima, kroz pukotine u zidovima. Krov je na mestima omekao i voda nam kaplje i urka na glave, na tiganje pred ognjitem, na drvo u Navangovoj radionici. Na severnoj strani himalajskih planina je kia vrlo retka. Zato su krovovi od iblja i blata dosta dobra zatita. Dok ne pljusne. Tada se zna desiti da se krov ulegne, ili sklizne ela kua s obronka. Uprkos opasnosti je Navang spokojan kao uvek. Brine se jedino da mu kia ne uniti drvo od koga pravi burad za pivo. Drvo je u ovoj dolini bez drvea vrlo dragoceno. im voda procuri kroz rupe na krovu, odjurimo u radionicu i premetamo drvo i burad, u ugao, koji je jo suv. Kad je procurilo ve na svim krajevima, konano se prisetih da drvo i burad moemo sloiti na gomilu i pokriti ih mojom vreom za spavanje. To uradismo. Navang odahnu, srean je. Donese pivo od jema. 52

Kia je dobrodola jer mi pomae da ostavim utisak da sam uprkos nedavnom ispadu jo uvek normalan. Skoro se radujem trenutku kad e opet da procuri, pa treba neto premestiti ili preneti na suvo. Predusretljivocu elim da stvorim utisak da je moje ludovanje bilo samo gubljenje kontrole. Bilo je, prolo i s kiom oduborilo u dolinu. Jogananda me prati sjajnih oiju i jedva primetno se smeka. Dobro zna ta se deava. I ini mi se da odobrava lukavost, kojom kiu pretvaram u saveznika. Zna dobro da ne mogu dalje dok mi ne bude sve oproteno. A zna, takode (i zna da ja znam) da to nije dovoljno. I kad ljudima u kui i ljudima u selu budem mogao ponovo bez stida da pogledam u oi, jo uvek e ostati pitanje kako dalje, kuda dalje, zato dalje. Kad se kia opet smiri do rominjanja, pozva me na litice iznad kue. Tamo jo nismo bili. Pratim ga, iako mi se vreme ne ini ba najprijatnije za pentranje po stenama. Staza je uska i na trenutke skoro okomita. Mada samo sitno kii, uskoro sam sav mokar. Dolinu pod nama pokriva kina magla i iskidani oblaci polako klize mimo Navan-gove kue. Uskoro smo sami medu liticama i oblacima. Zaustavljamo se na vrhu stene, koja strci kao prirodan balkon iznad zamagljene provalije. "Pogledaj" - uskliknu stari i zamahnu rukama - "ta vidi? Nita ne vidi. Sami smo usred oblaka, sami kao aneli. Ili kao dva avola!" Primakli smo se ivici stene. Sedosmo. Noge vise iznad provalije." Boji li se?" - Pogleda me. Polako odmahnem. "Ne boji se?" -Zaudi se. - "Pa onda skoi. Baci se u maglu." Zato, pitani ga. "Za mene" - odvrati - "dokai mi da si mi odan i da si me stvarno prihvatio za uitelja. Upozorio sam te da u traiti dokaz. A ovo je trenutak. Dokai mi odanost." Odvratih da mu je sigurno mogu dokazati manje opasnim inom. Sigurno ne oekuje da mu se pred oima ubijem jer bih time umesto odanosti dokazao jedino stranu glupost. Ako mu je stvarno potreban dokaz, uiniu sve to god eli. Ali neu uiniti nita ime bih se ranio ili ubio. " to god elim" - podsmehnu se - "osim onoga to elim." Pa ne tvrdim, odgovorih, da ne bih mogao tek tako da se bacim u smrt. Mogao bih. I ve vie puta me je uhvatilo da to uradim. Ali nikad nisam. I nikad neu jer sumnjam da u ikad imati dovoljno dobar razlog. Kad bih to sad uradio, in bi bio bez znaaja jer ne bi proisticao iz ubedenja daje potreban ili neizbean. Kad bih se ubio, obezvredio bih sve napore koji su me doveli do ovog stepena ivota. "ivot shvata kao dramu, u kojoj si prigrabio ulogu junaka. Junak je glumac, koji hoe da igra sve uloge, kojima moe da ojaa iluziju da ivi dostojanstven ivot. A istovremeno sedi pred pozornicom i prati igru: sam svoj junak, sam svoja publika. Razbi iluziju. U glavi ti je, razbi glavu, pa e razbiti iluziju." I ta onda? Ima li ivota posle smrti? Doao sam mu da me naui pametnije da ivim; umreti nije teko. Moja odanost je potovanje neznalice prema uitelju. Nastojim da njegovo uenje ostvarim u praksi. Pri tome ponekad omanem. Ali, on shvata jer je to sigurno prcdvideo. Zahvalan sam mu i to je, takode, deo moje odanosti. Doao sam... "ta me se tie zato si doao" - prekide me "molim te da mi dokae da si mi bezuslovno odan. Ne tiu me se rei, dokazati ih mora inom. Re je o tome ta je izmeu nas, o naim odnosima kojima ne zna da dopusti da poput vode nau prirodan nivo. Za tebe nisam ovek od mesa i krvi, nego epizodni junak u tvojoj drami. Koristi me kao orue". Rekao sam mu da mu se divim. Voleo bih da imam, to imate vi: razumevanje, duevni mir, nezavisnost od stvari i dogaaja, sposobnost bez nade i razoarenja, duhovnu i fiziku elastinost... "Moje srce?" - Nasmeja se. - "Moj mozak. Izrezi ih, presadi sebi. Zato mi govori ove gluposti? Hoe li da mi se dodvori, ubedi me da mi veruje? Da se kod mene osea siguran jer iz mene izbija svetio, koje ti pokazuje put? Otkud zna da mi sme verovati? Kako zna da su moji saveti dobronamerni, da nisam luak, koji se igra s tobom? Kome si odan? Kome se divi?" Vama, odgovorih oveku koga sam upoznao u toku vremena provedenog zajedno... 53

"Upoznao si toga oveka?" - Prekide me. - "Mislim da nisi. To je tvoja konstrukcija, ideja o jogiju, koji sve zna i razume. Takvom si doao, donosei kalup sa sobom i kad si me naao, salio si me u njega. Zato izmeu tebe i oveka, koji ivi u mom telu, dosad nije bilo kontakta. Dotie samo sebe i svoje ideje. Zato me ne dotakne?" Moda sam stvarno ostao na prevelikoj distanci, odvratiti. I moda je to bilo pogreno. Poto mi se ini da tako malo znam, i poto sam ubeden da on ima odgovore, uprkos potovanju ga se i pomalo bojim i u tom strahu je doza moje udaljenosti. Jako elim da se zbliimo i postanemo prijatelji. Ne shvatam zato se to dosad nije desilo. "Ne moemo biti prijatelji dok se preda mnom ne usuuje razotkriti. Ne pokae mi brazgotine. Zagnojene rane. Povrede. Zna ta primeujem? Pokuava na mene da ostavi utisak da me ubedi da si me dostojan, daje uenik dostojan uitelja. Kao da se boji da u te, inae, utnuti u dupe i poslati kui. To nije prijateljstvo. Trudim se da postanem tvoj ljubavnik. Toga se boji. Boji se vrue blizine oveka. Kao prijatelj sam tvoj duhovni ljubavnik. Volim te, svu tvoju lepotu i groteksnu nakaznost, koju nee da mi pokae. U tom je smisao naih odnosa, u toj besramnoj blizini od koje se brani jer je muna i strano opasna i ne zna kuda e te odvesti" Bojim vas se, priznadoh. Bojim vas se jer mi se ini da ste neranjivi i beskonano jaki i nezaustavljivi poput voza, koji po inama neumoljivo juri prema meni. Moda je moja odanost samo bespomona predaja. Opirem se, ljutim se na vas, na trenutke vas ak zamrzim. A znam da ete me na kraju pregaziti... "Mrzi me jer ne moe da me prevari. Vream te, a ne moe da mi vrati milo za drago. Slabi si. A ja sam jak. Slabi er ne razume znaenje odanosti. ta oekuje od mene? Da te iseem i ponovo sastavini. Kako e mi to platiti? Traim nagradu: bezuslovnu odanost. Dokai mi je. Daruj mi ta ti je najdrae. Ne prazne rei o zahvalnosti i ne znam ta jo sve. Ili potovanje, koje je, u stvari, strah. To nije dosta. Daj mi svoju veru u budunost. Odreci se budunosti. Skoi u provaliju." Sigurno se ali, pomislih. Sigurno me samo izaziva. ta e uiniti ako se stvarno prevrnem preko ivice? Poletee za mnom i spreiti me? "Ne moe" - ree - "daj mi onda svoj ponos. To moe uraditi bez opasnosti. Nee se raniti, nee se ubiti. Jesi li spreman da mi pokloni svoj ponos?" To u svako doba, odvratili. udim da se ponizim. Poniznost je majka duhovnog elasticiteta. Poklanjam mu svoj ponos, pa neka radi s njim ta hoe, meni ne treba. "Pa pogledajmo" - nasmeja se ustajui - "da li je majstor lepih rei i praznih obeanja sposoban i ina." - Poe otkopavati pantalone. - "Olii mi guzicu" -zatrai - "jezikom mi je lepo oisti od zasija." Sjajnih oiju me gleda i kesi se. "Rekao si da e mi dati svoj ponos. Zato okleva? Nee da mi da ivot, nee da mi da ponos, to si uopte spreman dati: Samo ono to ti nee nedostajati?" Zakopa pantalone i udalji se. Zuri u ponor. Zahtevate nemogue stvari, doviknuh. A ta u ja dokazati ako vam oliem dupe? Poniziu se. Je li to poniznost? To je poniavanje, poniznost je neto drugo. Samo to ne znai da vam neu dati ponos. Jer nije re o ponosu. O dostojanstvu je re. A ljudskog dostojanstva se neu odrei! Nikad! "Zna ta" - okrete se prema meni - "poeo si mi ii na ivce. Moje dupe ti se ni prljavo, a istovremeno ti stalno ispada govno iz usta. To ti ne smeta. Iz usta ti celo vreme dostojanstveno izlee govno. To vie ne mogu da podnosim. Izvadi se iz kae svoje gluposti kako zna i ume." Stade na ivicu zamlatara rukama, glasno se nasmeja i izvmu se u dubinu. Magla ga be ujno proguta.

54

njim.

To je nemogue, sevnu u meni. Zato, pita odjek preneraenosti. Osetih elju da se bacim za

Usred oblaka dubinu vie slutim nego to vidim, vie nego oima nasluujem da je u predstavi. Ponor ispode mene je kompozicija svih ponora, koje uvam u seanju: razjapljena upljina nazubljenih stena i izlokanih litica, dno ljunkovite zemlje i otrog kamenja. A na njima telo staroga Joganande. Slomljen vrat, krv na licu, iroko otvorene oi. Bulje u prazno. Pored njega moje telo; spljoteno, iznakazeno. Doletee gorske ptice i iskucati me, prikrace se zveri i iskidati mi meso s kostiju i halapljivo ga progutati. I provarie me, israe me po ogolelim obroncima, odakle e me sprati kia. Ili e me vetar razneti po vazduhu. Kosti e ostati na dnu provalije i belee se na suncu, dok se ne budu sasule i rastavile. Gde u onda biti "ja"? Gde e biti moj "dom"? ta e tada biti vredno ono za sta tvrdim daje "moje"? Radoznalost me vue u ponor. Hteo bih da kroim nazad od ivice, a nemam snage, oseam kako mi volja slabi i predajem se udnji za smru. Visim na poetku pada. U duhu mi se odmotava film koji prikazuje moj ivot od prvih koraka po dvoritu gerlinske kue do dolaska u Zanskar i do trenutka na ivici litice. "Ja", koji gledam taj film, nisam "ja" o kome kazuje pria; napolju sam, nepristrasan posmatra ivotne prie neznanca. ivot tog oveka je vrlo arolik i dinamian, a arolikost je prividna i dinaminost je pomamno grabljenje bez svrhe. Najvie snage gubi u hroninim negativnim oseanjima: vena zabrinutost da e ga ivot izbaciti i ostaviti u jarku anonimnosti; vecni strah od udljivosti sudbine; veni strah da e morati priznati da ono to misli da jeste, to nije, a da svet nije ono to se nadao da jeste. Postoje periodi kad je skoro sve to misli, osea i ini odbrambeno, vezano za nagon da produbi rovove, proiri zidove, naotri oruje. ivi u stalnoj napetosti, u stanju neurotskog sumnjienja sudbine, u stanju nepopustive borbene pripravnosti. Boji se zla. Veinu napora posveuje guenju podsticaja, koji kipe iz tamne strane njegove prirode. Iz prirode koja hoe da ubija. Izdaje. Siluje. Lae. Mrzi. Ogovara. Krade. Predaje se seksualnim nastranostima. Okua sve to je zabranjeno. Iz prirode koja hoe da bude halapljiva i gruba i eli u tom uivati. Iz prirode koja nee da bude slukinja briljivo negovanog lika razboritog, pouzdanog, odgovornog i moralnog Evalda Flisara, nego hoe neometano da ostvari svoju bit. U trenutku mi se na ivici litice razotkrije da sam u ivotu negirao polovinu nasledstva. Guei sam ga zgusnuo u eksplozivnu snagu, koja me je zarobila pretnjom da e me odbaciti, pa me primorala da ivim kao misaono-oseajna tvrava. Okosnica iluzije je zasijala kao kostur u snopu rendgenskih zraka, ugledao sam graevinski materijal i njegovo vezivo; dokuio sam kako mi je duh ispleo iluziju. Naslikao mi je realnost prisustva u svetu na slian nain kao to umetnik naslika sliku: izabrao je platno i pokrio ga likovima iz seanja. Naslikao je svoju okolinu i ispunio je dogaajima, znaenjima i svrhom: crtama, takama i nijansama boje, koji su ostvarili sliku mog identiteta. U neznanju i lakomosti je naslikao iluziju trajnosti, koja mu je izmicala i bledila, pa je morao stalno daje doslikava. Jedina trajnost (a tu nije ostvario) bila je trajnost prolaznosti. I ona ga je zbunila. Duh stvara iluziju stvarnosti. Zacrta razdaljinu izmeu sebe i stvari, koje su izvan njega, zaboravljajui daje stvari koje su izvan njega prvo stvorio u sebi. Duh naslika svet i sliku nazove stvarnost. Vreme je dimenzija duha. U univerzalnom procesu nastajanja nema razlike izmeu ivota i umiranja; raanje i smrt su samo stepen toga procesa;a u prirodi nema stepena; stepen je izmiljotina duha. U postupcima nema razlike izmeu dobrih i loih; razlikuje stvorio duh i zbog te razlike pati. ivot i svet su kao oblak u koji padam: bezoblini. Ali, duh hoe formu, okvir za svoju sliku okoline, za lik svoje vanosti i znaaja, duh je neumorna ptica, koja danonono svija gnezdo gde bi u 55

njemu udobno poivao: gnezdo iluzija. Gubim ravnoteu. Tada me oko pasa zgrabe dve snane ruke i povuku nazad na liticu. Okrenem se. A tamo zrai u mene nasmecno lice staroga Joganande. Predsmrtna halucinacija. Podie me i prisloni na kamenitu liticu. "Tantra" -ree- "tantra e te osloboditi." Uhvatim ga, stvaranje. To je nemogue, kaem. "Pogledaj!" -Pokaza preko ivice litice. Kina magla se rasprila. Vidim dno ponora, koji je samo sedam, osam metara ispod mene. Nije kamenito, nego meko, pe ano, podatljivo. Iz njega vodi put nazad na liticu. "Skoio si u provaliju u svom duhu" - ree stari - "sad vidim da e te spasti samo tantra. Tamnica tvoga duha je prejaka, nee je moi razbiti iznutra. Mora potonuti u zlo. Ako te ne pogubi, na drugoj strani e se probiti na svetlost." Kroz ostatke oblaka sunce ija na imanje ispod nas i na udolinu. Na istoku se iznad crte oblaka bljeskaju snane kapi vrhova. "Zahvali se za ljubaznost." - Ree kad se vratismo na krov, gde je Navang pare po pare donosio svoje skromno bogatstvo da se osui. Savih vreu za spavanje, sloih i povezali ator, privezah ga uz naprtnjau, oprostih se od Navanga i bezubih enica. Jogananda ve nestaje za padinom obronka ispod kue. Kad sam ga sustigao, iskezi se i ree: "Interesuje li te gde idemo?" Klimnuh. "Da traimo zlo. Zreo si za avolovo kupanje. Ali upozoravam te: ne postavljaj mi glupa pitanja. Za svako u te zviznuti po gubici. Saali se na moju ruku i nita me ne pitaj. Bolje mi kai ta ti je prolazilo mislima na ivici litice." Govorim pola sata. Kaem da u prirodi nema razlike izmeu istog i prljavog, izmeu dobra i zla, deli ih samo duh, koji mora iveti u telu i razlikovanje mu olakava bitisanje u materijalnom svetu. Duh plete iluziju stvarnosti iz gradiva dvojnosti, belim klupkom ne moe da ostvari aru, potrebno mu je crno zbog koje belo postaje vidljivo i obratno. Hou da produim, a sa strane zviznu Joganandina pesnica i lupi me u usta; jezikom oblizah krv. "Raduje se putu. Goni te radoznalost za novim krajevima i doivljajima. Pun si nade, oekivanja. Dok se dri straha i nade, nastojanje da shvati delovanje svoje duevne maine, natie ti samo nove lance. Na putu smo. Pred nama je zlo. Pred nama je dosta toga. Ali upozoravam te: ne oekuj nita. Dogodie se, ali to nije vano. Bitno je da smo na putu. "

Prolazili snio pored molitvenog zida. Protezao se po obronku u duini kilometra i po. Sastavljen je bilo od uporednih, tri metra irokih kamenova, preko kojih se naginjala kosa kamena litica. U kamenove su pored uobiajenog "Om Mani Padme Hum" bili uklesani likovi svetaca, boanstava, udovita. U duini kilometra i po nije bilo nijednog kamena bez religiozne fraze ili figure iz tibetanske budistike mitologije. A bilo ih je vie od sto hiljada: po dvadeset na svakog stanovnika zanskarske doline, kojih nema vie od dvanaest hiljada. Kad bi neko hteo da mi pokloni zemlju, koja lei etiri hiljade metara iznad mora, pustu i kamenitu dolinu, u kojoj se drvee moe izbrojati na prste, zasutu dva do tri metra dubokim snegom po sedam meseci na godinu, dolinu u kojoj ostaju na ivotu samo najotpornije ivotinje, u kojoj plua stalno hvataju vazduh jer nedostaje kiseonik i u kojoj ti zrake visinskog sunca ve za nekoliko sati 56

utisnu ivu ranu na nenaviknutoj koi, rekao bih: pokloni ovaj pakao nekom, koji je to zasluio. Bog je ovakvu dolinu poklonio Zanskarcima. I pakao su promenili u skromno nebo, u kome su sreni, rumeni i zdravi, u kome nema sirotinje i pothranjenosti, u kome ne raste mnogo, a uvek dovoljno, u kome kue nisu palate, a nisu ni kolibe, i u kome ene nose na glavama i oko vrata bogatstvo od zlata i dragog kamenja, kojim bi u Evropi kupili sve ono to im u Zanskaru ne treba. "Nita ne oekuj." - Rekao je Jogananda. Za liticom obronka se pred nama otvorio kraj, koji je golotinjom ak naglasio njegovo upozorenje. Blistave kape snenih vrhova, koje su dotle ukraavale liniju horizonta, potonule su iza izboina planina, koje su bile zbog mutnog odsjaja svojih boja gotovo marsovske. Pred nama se dizao masiv, koji je ostavljao utisak da je sve do vrha obrastao travom, a u stvari je zelenilo bilo posledica oksidacije bakra. Na drugoj strani reke je izrastala u nebo mrana planina, koja je izazivala utisak daje sainjena od grubih naslaga uglja. Iza nje su se na istoku i jugoistoku dizali vrhovi, koji su bili neprirodno uti ili prigueno plavkasti, ili tupo mrki kao staro gvode. To je kima zanskarskih gora, koja se protee severno od Himalaja u duini od petsto kilometara do tibetanske visoravni na istoku do reke Suri na zapadu. U planinama, koje zalede Himalaja tite od monsunskih uticaja s juga, samo retko pada kia i sneg. Ispred nas se prostirao svet sitnog peska i razbacanih stena, svet samotne tiine, iz koga je izbijala estoka vruina. Preko kamenite visoravni smo stigli do skoro okomite obale reke Zanskar. U vrtlozima se penila u svom koritu i potmulo valjala obruene stene. Zbog kie u junoj provinciji je strano nabujala; po uzanim kanjonima je itavo traila put prema Indu na severu. Staza se tu i tamo sputala sve do ivice vode i tada se buka pretvarala u zagluujuu grmljavinu, a po nama su prskale sitne kapi ledene vode. Obradovao sam se kad se staza ponovo podigla u strme stene iznad reke. Ali i tamo se uskoro naselila hladnoa jer je sunce utonulo za zelenkastu planinu. U sumrak smo stigli do visoravni na ijoj sredini se medu njivicama i alosnim vrbama uurilo usamljeno naselje. "Tu emo prenoiti." Izjavi Jogananda. Posle petosatnog peaenja ovo su bile prve njegove reci. Manastir pred naseljem je bio zaputen i zakljuan pa smo se uputili prema kuama. Prepustili smo se draganoj navali dece, koja su nam poderana i pranjava nailazila u susret u drutvu skakutajuih kerova i odvukla nas za ruke i rukave do najvee kue. Kao to je obiaj u zanskarskim kuama, prvo smo uli u talu, a odatle se uskim stepenicama popeli na sprat. Gazda nas je ljubazno pozvao do ognjita. Otkrili smo da nismo jedini gosti jer je aaniskom tronocu sedeo visok tamnoput indijac opajui se jemenom kaom. U treperavom sjaju lojanica mi se uinilo da ga na dolazak nije obradovao. A moda je takav utisak stvarala igra senki na njegovom licu. Podigao se prekrstivi ruke u hinduski pozdrav, poklonio se Joganandi i rekao: "Namaste." Na mene se uopte nije obazirao. Neto udno me je probolo pri susretu s ovim ovekom. Slutnja da ovo nije na poslednji susret nego samo prva oica kojim ga sudbina namerava uplesti kao mranu aru u tkivo moje puti. Potovanje, koje je iskazao Joganandi uinilo mi se neiskreno. U istom dahu me je obuzelo da moda preterujem: bio sam nasmrt umoran i u glavi mi se vrtelo kao da me napada sunanica. Posle oljice toplog aja mi je laknulo, a posebno kad sam video da Jogananda i tamnoputi Indijac normalno razgovaraju. Gazda kue, nabijen, kratko oian Zanskarac, smekao se ohrabrujui me. inilo mi se da je hteo da me potape po ramenu, kao, ne brini nita na toplom si i na sigurnom, tepo se najedi i dobro naspavaj; sutra e biti opet sve u redu. Posle veere smo pili ang. Blago omamljen sam kroz polusklopljene kapke posmatrao domainovu mladu enu, koja je donosila i odnosila sudove i motala se oko ognjita: jedra, vrckavih bokova, s bogatstvom dragog kamenja na donjem kraju marame. Posle dugog vremena se u mene uunjala misao na seks. U toplini blago zaarene vatre sam se 57

predao matanju da s mladom enom radim vebe joge, koje bi zapanjile ak i Joganandu. Pre nego to je izala iz sobe, okrenula se prema meni i vragolasto me pogledala kao da sluti ta u mislima radim sa njom. Nije bila ljuta. Na alost, bila je majka etvoro dece i ena domaina. Zanskarci nisu gostoljubivi kao Eskimi, koji ti posle veere, ako im se dopadne, ponude jo enu. A osim toga, lepotica nije bila udata samo za gospodara kue ve i (kasnije mije to rekao Jogananda) za njegovog mlaeg brata, koji veeras nije bio kod kue. Deca su bila (bar delom) i njegova, starijeg brata su zvali "veliki tata", a njega "mali tata". Poliandrija je u Zanskaru prilino rairena. Razlog je ekonomski. Obiaj potie od feudalnog zakonika, koji je uveo tibetanski kralj Songsten Gampo. Postoje plodne zemlje u Tibetu i Himalajima veoma malo, kralj je na nain srednjovekovnog socijalizma odredio da sva imanja moraju biti iste veliine, da zemlju nije dozvoljeno kupiti ili prodati i daje u celosti mora naslediti najstariji sin ili (ako nema mukih potomaka) najstarija ki. Na prvi pogled je to nepravedno. A u sutini Zanskarci moraju zahvaliti upravo ovom obiaju da ne gladuju i da su ak srazmemo bogati jer se imanja ne mogu deliti, pa se ne mogu stvarati uslovi za seosku sirotinju. Obiaj obezbeduje i demografsku stabilnost jer drugorodenim sinovima ne preostaje drugo nego da postanu monasi. Iako zavise od roaka i od zajednice, manji su teret nego da se oene i imaju petoro, estoro dece. Ono to zemlja rodi, bilo bi premalo. Ako drugoroeni sin nee da postane monah, sme da se oeni enom starijeg brata. Tako imanje ostaje itavo. Ujedno ena dvojice mueva ne moe imati vie dece nego s jednim muem. Uprkos tome je poliandrinih brakova samo nekih devet odsto. Brojne nemaju vie od jednog sina, a veina drugorodenih deaka se e e odluuje za monaki ivot. Ili potrae devojku bez brae. U noi sam se izvukao iz vree za spavanje i potraio depnu lampu. Preskoio sam preko usnulog Joganande i krenuo da traim klozet. "Sobica" je u zanskarskim kuama obino na prvom "stambenom" spratu. Ureena je dosta matovito: u podu zjaji etvrtasta rupa, iznad koje une i kad se olaka, lopaticom, koja stoji u tu svrhu u uglu, pokrije smrdljivu gomilu slojem zemlje. Ponegde nae korpu iseene slame, koju istrese u rupu. Prostor u kome se to skuplja, sluga dva puta nedeljno oisti: otpatke metne u korpu i raznese po njivama. To je jedino gnojivo jer sve to padne iz zadnjica ivotinja, stanovnici pokupe, spljote u pogae, osue i koriste kao gorivo. uao sam nad rupom i razmiljao o lami, koji se (kako kae legenda) probudio i postigao nirvanu u trenutku kad je uo daje njegova kobasica pljusnula u potok nad koji je unuo. Za onoga koji shvata sve je jednako sveto. Za mene nije bilo. Oseao sam da sam udaljeniji od buenja i od nirvane nego ikad ranije. Vie nego ikad ranije sam osee'ao da sam neurotina masa nepokretnih ivaca, elja i slutnji: ovek koji je provirio preko ivice zdrave pameti u ludilo, a iskustvo ga nije izmenilo. Kad sam pipajui krenuo prema sobi, u kojoj sam spavao s Joganandom, pred ognjitem sam u svetlu vatre od pogaa izmeta, ugledao siluetu tamnoputog Indijca. Uznemirili su me udni pokreti njegovih ruku. Ugasio sam depnu lampu i pribio se uz zid. Video sam da sedi na tronocu i briljivo isti dugu jednocevku. Moja sumnja se povratila i itavog me preplavila. U sobi sam Joganandu stresao za rame i priapnuo mu da ispred ognj ita sedi bandit, koji e nas sve pokrasti i ubiti. "Samo tebe" - odvratio je normalnim glasom "kundakom e te udariti po glupoj glavi. Puca samo na plave ovce."

58

Nou se ispred mene pojavila dvanaestoglava neman. Telo joj je pokrivala zelenkasta krljut, koja je u stostrukim odsjajima zrcaiila moje lice. Iznad mene se talasalo obilje ruku s nemirnim gustiem prstiju, koji su me zvali i istovremeno mi pretili. Najnia glava, iz koje su kao iskeena zrna groa rasle druge (dok su joj manje iznicale iz ela kao bradavice) bila je glava crnog bika s njukom punom zuba. U njoj je kao plamen podrhtavao iljat jezik. Izmeu rogova je zurio u mene crven demon, koji je pokazivao dva okrvavljena onjaka. Iz temena su mu nicale razjapljene lobanje. Na vrhu piramide stranih lica je uala glava s aneoskim licem razumevanja i spokoja. Neman je igrala i ljuljala se preda mnom u prelivima bleska svojih odvratnih boja i s njom su talasali odsjaji mojih lica. Iako sam znao da sanjam, bilo je sve razgovetnije nego najavi. Nijanse su bile naglaene, konture iscrtane, boje su bile upadljivo ive. Neman me je mamila prema reci, koja je buala kroz kanjon u provaliju. Kruila je rukama i gurala me prema viseem mostu, koji je bio natruo, iz iblja pleten i mestimino raspadnut. Opasno iskrivljen se ljuljao na vetru. Iz bikove njuke je poput ognja iz pakla izbijao omamljiv dah i ispunjavao me vrtoglavom slabinom. Neu na drugu stranu, vapilo je sto mojih lica u krljutima nemani. I video sam da je svako lice u odsjaju neznatno drugaije: kao da odraavaju izraze na licima nemani: od mrnje do strave, od pod-smeha do gorine, od ravnodunosti do ushienosti. Tada sam na drugoj strani kanjona ugledao enu domaina. Blago njiui kukovima se pribliavala strmoj ivici reke. Levu nogu je malo savila, desni kuk je izazovno izboila oslonivi se na njega, a levu ruku je podigla do ela kao da titi oi od sunca. Tako je gledala prema meni i talasala kukovima. Njena poza je nepogreivo izraavala seksualnu ponudu. Oseao sam kako me ruke nemani guraju prema opasno klimavom mostu. Iz glava (osim najvie, koja se sve opratajui smekala) su dolazili uzdiui i mljackavi zvui, udno senzualno mumljanje i jecanje, nekakvo sladostrasno podsticanje. Iz bikove njuke je izbijao nadraujuci vonj lezda, a crveni jezik je pohotno oblizivao debele usne. ena na drugoj strani kanjonaje poela da se svlai. Radila je to kao izvebana striptizeta, pokretima koji su bili puni obeanja i nagovetanja, proraunato neodluni, namemo spori. Iz njuke nemani je poela da curi pljuvaka, zvui su prerastali u pritajeno mukanje i rikanje. Kad je ena odvezala suknju i razotkrila iznenaujue vitku golotinju, neman je zagrebala kopitama. Iz svih glava je najednom (osim iz najvie, koja je ostala spokojno paljiva) zagrmelo divlje rikanje, koje se u tretavim odjecima selilo od kanjona do kanjona i udaljavalo medu liticama i ponorima. Stvor me je zgrabio, zavitlao uvis i posadio na svoj grozomorno nabrekao penis, koji je bio gladak kao znojavo konjsko telo; morao sam ga obgrliti rukama i nogama da tokom jahanja ne skliznem s njega. Neman je zagluujuom rikom i kripanjem zuba i slinavim mljackanjem zakoraila na pleteni most. Poeo je da se ljulja levo-desno, pa je gola ena bila sad iznad mene, sad ispod mene. A sve blie, sve zavodljivija. Opruila se. Oslonila se na desni lakat. Levu ruku je zavukla medu noge i poela da se miluje. U tom trenu je iblje poelo da puca, most se zaljuljao i popustio. Neman je uz turobnu riku zamlatarala po vazduhu, a zatim se strmoglavila u utave brzake. Mene je zahvatila udna lakoa, zaplivao sam. Oseaj je bio slian trenutku kad mi je meditiranje na krovu Navangove kue duh napustio telo i kao orao preleteo udolinu i planine. Razlika je bila u tome da ovoga puta nisam izgubio svest o svom telu, nego je besteinsko poletelo za mnom. Oseao sam kako uz napor miia ostajem u vazduhu i pokreem se napred birajui pravac. Proleteo sam pored zahuktalih slapova, koji su u rasprenim mlazovima padali u virove na dnu 59

kanjona. Klizao sam nad bujicom reke i pratio njen krivudav put izmeu litica. Plivao sam mimo obronaka, po kojima su se jurile mamio te, a onda sam jurio prema prelazu u oblacima. Probio sam se kroz ledenu maglu, koja ga je celog obavijala, i skliznuo na drugu stranu. Preda mnom se ukazao kraj, koji me je duboko potresao. To je bio kraj u plavo nebo urezanih planinskih vrhova, koji su se zupasto dizali iz masivnih kupola kamenja i stenja: talasasto more utih, crvenih, purpurnih obronaka na kojima nije bilo ni senke ivota: samo zemlja i nebo, poput prvog dana postanka sveta. Leteo sam dalje. U dolinama meu stenovitim kupolama sam poeo da opaam usamljena naselja etvrtastih kua i zakrpe useva, iskriave zmije reka i potoka, pa kamenite tvrave na strmim liticama i u stene uklesane grozdove lamaserija, pa retke ljude, koji su u ovom okrutnom svetu stvorili dom. Zatim sam se podigao prema sedlastom prevoju i zaplivao nad zelenkasto-sjajnim gleerom iz koga su se trake potoka irile na sve strane i protezale se u doline. Jurio sam sve vie i vie. Otvorio mi se pogled na snene vrhove, koji su leali ispod mene u obliku kukastog krsta. Zasneena brda su sastavljala ruke kukastog krsta; medu njima su se pauinasto rasporedali gleeri. Lebdeo sam nad krstom i udio se. Onda me je preko talasastih bregova, u koje se pruao jedan od krakova planinskog kukastog krsta odnelo prema velikoj kugli izlazeeg meseca. Razjasnilo mi se da mesec nije mesec ve sjajna ledena kapa kupolaste planine. Obuzelo me je toplo oseanje daje ova planina moj cilj. Tada sam u udolini ispod sebe ugledao karavan hodoasnika, dug izdrobljen red mukaraca, ena, dece i natovarenih ivotinja i video sam da i hodoasnici putuju prema udesnoj planini sa ledenim eirom. Spustio sam se nie, obleteo sam karavan; video sam luaki sjajne oi budistikih monaha i hinduskih svetih ljudi, koji su koraali na elu, do kraja iscrpljeni, ali postojani, kao da im vizija udesne gore poklanja nevidljivu snagu. Pri pogledu na planinu me obuze oseanje sigurnosti i poverenja. Bilo je slade od svega to sam dosad iskusio; pomislio sam da sam u nebesima. Spustio sam se u podnoje gleera, iz koga je izvirio uborav potok. Natapao je svezu zelenu travu, pokrivenu grmljem i gorskim cveem. Stigli su hodoasnici. Pepelom namazani bradati "sadhuji" su recitovali svete manire, tibetanski monasi su sonorno ponavljali "Om Mani Padme Hum". Rastovarivali su ivotinje, postavljali atore i pripremali se da u podnoju prevoja provedu no. Ponudili su mi vodu i voe. Plaha ena tamnih oiju mi je ukrasila elo purpurnim znakom boga ive. Onda sam se digao i odleteo prema prevoju. Odatle mi se otvorio pogled na zemlju, koja se kupala u zracima zalazeeg sunca. U kristalno istom vazduhu sam video u dubinu horizonta, dvesta, trista kilometara daleko, sve potpuno razgovetno. Ispod mene je leala talasasta visoravan, iz koje je rasla kupola svete gore s ledenim eirom. U njenom podnoju su se plavkasto bleskala iznenaujue lepa jezera: prvo okruglo kao sunce, drugo ukrivljeno kao polumesec. Udolinom su tekle reke, izmeu kojih su leali travnati proplanci bez kraja. Doleteo sam u tu nebesku zemlju i predao se uivanju njenih uda. Gledao sam kako se plavetnilo jezera u zamiruim zracima menja u zelenkastu zasenenost u priobalskim pliacima i u tamno plavo crvenilo mora u sredini. Gledao sam igru svetlosti, kojaje bele oblaie obasjavala udesnim sjajem. Sad su bili kao razbuktali plamenovi, sad kao vamice vatrometa, koje su prskale i polako tonule u vodu. Primeivao sam ivotinje koje su me posmatrale. Na obalama su pasli mrki konjii belih trbuha. Doskakutali su divlji zeevi striui uima, omirisali poneto, stali na stranje noge i zaueno gledali u mene. U podnoju gore sam video jakove i stada plavih ovaca. Iznad povrine vode, koja je u poslednjim zracima sunca postajala tamno ljubiasta preletale su ptice, neke su doletele do mene, leprale oko mene, zastale ispred mene na prudu, oprezno prilazile i zaueno me gledale. U udaljenom kraju jezera se diglo jato pataka i oblikujui trougao, odletelo prema planini. Video sam da nije sasvim bela i daje linije golih stena dele na etiri dela. Neposredno pre zalaska sunca sam otkrio da linije imaju oblik kukastog krsta. 60

Stigla je no. Snena kapa je sijala srebrnom svetlo u. U sebi sam oseao spokojno blaenstvo. To je bio dom. Dalje nisam hteo. Dalje ne bih mogao: svi putevi su vodili ovamo gde sam bio. I tada je sve ugaslo: otvorio sam oi. Leao sam u vrei za spavanje pored Joganande, koji je hrkao u zaguljivoj sobi, u kui nepoznatih ljudi blizu reke Zanskar. To me nije iznenadilo jer sam znao da je sve samo san. Neobino mi je bilo samo to sam sve zapamtio. Kad se stari probudio, detaljno sam mu opisao ta sam video i doiveo u snovima. Dugo nije nita rekao. Mislio sam daje opet zaspao. Onda je poeo da govori. Njegov glas je bio udno topao. Rekao je da sam primio znamenje. Dvanaestoglava neman, koja meje posetila, je "jidam" Jamantaka, "ubica smrti", jedan od najstranijih demona-boanstva u mitologiji tantre. Bikova glava predstavlja boga smrti Jamu. Ona je, u stvari, milostivi Avalokitevara, gospodar i sudija mrtvih, koji vodi ljude puteni muka do ivice iluzija i iz njih u buenje. Na vrhu piramide uasnih lica je glava Mandurija, koji utelovljuje saznanje daje i smrt samo iluzija. Rekao je da Jamantaka predstavlja dvostruku prirodu oveka: bikova glava njegovu telesnu, nagonsku, ivotinjsku stranu, a Manduri duhovnu. Kao telo je ovek prolazan, kao duh je besmrtan. Takav je ovek, takav sam ja. Jamantaka je ivotinja, demon i bog, simbol ivotne sile, koja stvara i unitava. Jo jedno znamenje sam primio, izjavio je. Gola ena, koja me je mamila preko kanjona, razotkriva daje moja motivaciona energija seksualna. Kao veinu ljudi i mene nagoni na aktivnost i stvaranje obeanje o mogunosti ostvarenja s doivljavanjem polnosti. To, naravno sebi trezan i pri zdravoj pameti ne bih priznao, a u snovima se gola istina otkriva u celini; zaaliu ako je ne prihvatam. Treba da sam zahvalan da sam primio ovo znamenje. Sad vidi da nije pogreio kad je kazao da e me spasti samo tantra i da me najkrai put do slobode vodi putem naglaene telesnosti i ritualizovanog seksa. Tree znamenje, koje sam primio u snovima, potvruje neumitnu injenicu, da sam zapisan tantri. Planina s belom kapom je gora Kailas, poznata i kao Meru, "sneni dragulj", centar kosntike mandale, na ijim obroncima izviru etiri gorde reke: Ind, Sutled, Gogra (koja postaje Gang) i Bramaputra. Kailas, dom boga ive je centar mandale, koja obuhvata sve tajne simbole tantre: sunce (okruglo jezero Manasarovar) koje je gospodar dana i miroljubivih boanstava svetlosti; polu-mesec (jezero Rakastal) koji je gospodar noi i stranih boanstava tame (meu njima je Jamantaka, koji je moj zatitnik) i planine Gurla Mandata u obliku kukastog krsta, koji je simbol venog stvaralatva. Nema nikakve sumnje, izjavio je. Zapisan sam tantri. Preda mnom je zlo. Ispod mene je put kroz avolovo kupanje u smrt ili u blaenstvo, ili u oboje.

Odgovorio sam da to zvui vrlo mistino, vrlo poetino, a injenice su sigurno drugaije. Ne tajim da sam sanjao o planini, koja je moda slina Kailasu, i o nemani, koja je slina tibetanskom demonu Jamantaki, ali ubeden sam da su slike iz snova samo iskomponovane slike doivljenih utisaka, da su i eprkane iz arhiva seanja u mozgu i slepljene u falsifikate stvarnosti, koji su sasvim sluajni. Ne mogu da verujem daje u toj sluajnosti neto vano, da mi u snovima neko neto poruuje. Iskuenje da snove koristim kao prirunik za ivot na javi, inaeje veliko, ali neto me upozorava daje interpretacija snova zanimljiva samo ako ostane igra, a kad prede u ozbiljno traenje uputstava postaje opasna. 61

"Zato?" - Upitao je. Zato, odvratio sam, jer prebrzo zaboravimo daje svaki pokuaj interpretacije snova samo oblik sistematizacije impulsa seanja. Ne analiziramo snove u celini, nego samo delove, koji su nam ostali u seanju. Iz nepotpunih paria stvaramo fabulativne jedinice i po principima simbolikog narativnog izbora ih povezujemo sa svojom ivotnom situacijom, kako je u tom asu shvatamo. "Dok si sanjao" - ree - "bilo je sve kao daje istinito. Sad kad si budan, odnosno kad tvrdi da si budan, tvrdi daje ovo to doivljava stvarno i daje ono to si ranije doivljavao bio san. Zbog ega si ubeden da nije obratno? Da nije ono bila stvarnost? Da li nisam ja jedna od onih figura iz kolektivne podsvesti?" Odgovorio sam da to ne mogu dokazati. Ve vie puta sam se oseao kao Kinez uang Cu, koji je sanjao daje leptir i kao leptir je bio vrlo srean i nita nije znao o uang uu dok se nije probudio i nije ponovo postao uang Cu. A tada nije znao da li je uang Cu, koji je sanjao da je leptir, ili je leptir koji sanja da je uang Cu. Sa trinaest godina sam pred operaciju slepog creva dobio teku narkozu i kad sam se probudio dugo mi se (i otada esto) inilo da jo uvek leim na operacionom stolu i da su dogaaji, koje smatram ivotom, samo snovi, ak Dekan je iznenaeno otkrio da nema pouzdanih znakova, po kojima bismo mogli presuditi, da li smo budni, ili sanjamo, jer sve to oznaava stanje budnosti moe biti sama iluzija, koja je esto prisutna i u snovima. Ipak su moje sumnje o stanju budnosti kao o pravoj stvarnosti samo privremene, rekao sam. Mislim da me oseaj ne vara: ono to sam doiveo noas, bili su snovi, a to to doivljavam sada je java. "To to doivljava sada." - Rekao je - "Ipak je ono to si doivljavaou snovima deo ovoga to doivljava sada. Dok neto doivljava je uvek sada. Uopte nije vano ta tvoji snovi znae u okviru ovakve ili onakve interpretacije. Bitno je samo ta e s njima ili zbog njih uiniti." "Snovi postoje." - Nastavio je - "Rasvetljavaju nam uglove stvarnosti, koji u stanju budnosti ostaju u tami. Na slian nain nam stanje budnosti (kad nauimo da smo budni) osvetljava uglove, koji su nejasni u snovima. Vano je da izmeu oba stanja ostvari savez zbog koga e svaki trenutak biti bogatiji i plodniji. Budnost ve zna da upotrebljava sebi u korist. Bar principijelno, ako ne u detaljima. Bar privremeno, ako ne dosledno. Zato ne bi tako koristio i snove?" Nasmejao se. "Ako hoe, u snovima moe da se kree planski kao i najavi. Ako hoe, moe snove da vaspita za pijuna, koji e ti slati upozoravajue znake iz podruja, koja lee u pravcu tvog ivotnog puta, a jo su nedokuiva. Pomou snova moe da ispipa put ispred sebe, da izbegava prepreke, nezgode." Savetovao mi je da se vratim u snove protekle noi i da ih odsanjam od kraja prema poetku. Na kraju da pokuam da ih odsanjam simultano. Ako mi uspe, moi u da se latim teih vebi joge snova. Moi u da naruujem snove pre spavanja. Moi u vui konce snevane prie i upravljati njima ovako ili onako, po elji. U snovima u moi da se menjam u ivotinje, u stene, u druge ljude. Moi u da doivljavam stanja vidovitosti. I na kraju, moi u da sanjam kad se probudim. Moi u da sanjam i usred belog dana. Odvratio sam da joga sigurno nije za mene. ini mi se nemogue da snove podredim volji. Jo manje mi je verovatno da u njima mogu da postanem ivotinja ili kamen. ini mi se daje to uopte nemogue; to je deo tibetanskog folklora, isto kao levitacija, reinkarnacija i zagrevanje unutranjom vatrom. "A onda nita." - Rekao je i poeo da savija ebe.

62

Oprostili smo se od brae i njihove ene, koju sam sanjao prole noi, i uputili se prema severu. Kad smo stigli do reke, osvrnuo sam se. Mlada ena je stajala pred kuom u slinoj pozi kao u snu: levu nogu je neznatno savila, desni kuk izazovno izboila, a desnicom se naslonila na njega. Onda je levu ruku podigla na elo, kao da titi oi od sunca. Gledala je za mnom. Njena pozaje izraavala udnju, koja je stizala do mene u obliku nevidljivih zraka; oseao sam da me tupa privlana sila (nevidljiva ruka nemani o kojoj sam sanjao?) vue nazad prema kui. U tom trenu je iz kue izaao i indijski lovac na plave ovce. Privlana sila je popustila i za deli sekunda je u meni usplamteo silan strah. Prisetio me je na slutnju pri dolasku u naselje - da susret nije sluajan, da mije sudbina izabrala tamnoputog Indijca za sudiju i delata. Za tren se promenio u demona Jamantaku; iz njuke bika je planuo itav plamen, zatim je vizija utrnula i pred kuom nije bifo vie nikog. Posle dvosatnog hoda smo se zaustavili na obali reke. Jogananda je napravio stoj na glavi. Sunce je ve pozlaivalo obronke, a u dolini je bilo jo hladno. Nad bunim kanjonom su lebdele sitne kapi, koje su mi se vlano uvlaile u kou i prodirale mi u usta i grlo. Bilo je suvie hladno da bih stajao na mesni, zato sam odloio naprtnjau i poeo da vebam. Jo uvek sam ih izvodio pogreno. Mada mi se ponekad inilo da se tetiva na zglobovima produuju i postaju elastinije, ponekad mi je izgeldalo da sam krui. Vie sam voleo vebe disanja, koje su bile dosta lake. Iako me je Jogananda upozorio da su i opasnije (neke mi uopte nije dozvoljavao) imao sam utisak da su jedina stvar koja me odrava pri zdravoj pameti. Takoe, i stoj na glavi sam radio svako jutro, mada je jedini "opipljiv" rezultat ove "kraljevske asane" bila strana erekcija, koja ponekad nije htela da nestane po tri, etiri sata. Popeli smo se na stazu, koja je zmijoliko vijugala izmeu stena nad rekom. Kanjonom je poeo da struji vetar. U naizmeninim toplim i hladnim udarima, mrsio nam je kosu i savijao retke biljke, koje su nicale iz ljunkovite zemlje. Bio je zajedljivo suv; mirisao je na zemlju i pesak. Ponekad je zahvatio rasprene kapi i diui ih od reke, u vlanim udarcima donosio prema nama. Nasluivao sam da e oko podne postati vru, pakleni dah iz dvanaest drela demona Jamantake. Reka je zavijala u otroj okuci nadesno. Kad smo skrenuli oko obronka proao me je oseaj da se uopte nisam probudio i da su to noanji snovi. Tamo medu strmim bregovima reke se iznad penuave vode njihao visei most. "To je nemogue." - Rekao sam. Nisam posumnjao da vidim most, koji sam sanjao. Napola sam oekivao da u na drugoj strani reke ugledati nago telo Tibetanke, a na potiljku osetiti zaguljivi dah dvanaestoglave nemani. Pomislio sam da ne stari hipnotisao, vratio u snove od noas. To je bila samo munjevita misao jer sam bio svestan neposrednih percepcija ula: vetar, koji sam oseao u telu je bio pravi umor. Utinuo sam se, zaboleto je. Bio sam budan. Ali stajao sam na mestu, koje mi je bilo do detalja poznato imao samo oseaj da se dogaa neto to se ve dogodilo! Zatvorio sam oi. U duhu mi se rodila slika kanjona, i reke, i mosta. Bila je tako iva, kao da su mi oi otvorene. Otvorio sam ih i sveje ostalo isto. Zamurio sam i nita se nije promenilo. Izmeu onog to su opaale oi i onog to sam samo zamiljao, stvorila se nevidljiv; veza i ostvarila kontinuitet. Imao sam oseaj da sam izgubio kapke, il su postali prozirni. U uasu sam oteturao do Joganande i bacio se na kolena preo njim. Hvatao sam ga za ruke, za odelo. "Ne mogu da zatvorim oi! Ne mogu da zatvorim oi! ta radite od mene?" Nasmejao se. "udio si za viim oblicima svesti. Sad kad najednom doivljava to si eleo da doivi, hvata te 63

uas. Ne mogu ti vie pomoi. Prekasno je. Sam si, sasvim sam. Ja sam samo silueta. Senka tvojih elja. Odjek tvojih misli. Snai se." U meni se pretrglo i poeo sam grcati kao zalueno dete. Ne mogu da zatvorim oi, ponavljao sam kriei, pritiskujui lice dlanovima, a i dlanovi su mi bili prozirni. Slika kanjona, i reke, i svega, ostala je tvrdoglavo jasna, duboka i opipljiva. U uasu sam poeo da udaram glavom o stenu. "Tamu, tamu," -jaukao sam - "molim te, Boe, daj mi tamu, mrak, molim te na kolenima, daj mi mrak!" Bog se nije saalio. I u oima starog Joganande sam itao da nema boga, koji bi mi se saalio. Da je bog neto drugo od principa igre, koju igram sa sobom i svojim iskustvom prisutnosti u svetu. U njegovim oima, koje su bile neobino tune, kao da ga moja vika alosti, i vragolaste kao da se ne dogaa nita posebno, nalazio sam jedinu garanciju da mi u glavi nije pukla vena. Uas je poeo da me naputa. Zebnju je zamenjivala predanost. Po meni se irio oseaj da je sve u redu. Sve je u redu i ne treba da zatvaram oi. Oprezno, uz rastue oduevljenje sam poeo saznavati oblik svesti, koji sam doivljavao prvi put u ivotu. "ta je to?" - Upitao sam se. - "To je prostor i to je trenutak koje sam ve posetio. To su noanji snovi. I u snovima je sve bilo ivo. Most se ljuljao na vetru. Most pred kojim sad ne mogu da zatvorim oi. U snovima sam. ta bi bilo da se bacim preko ivice litice? Da li bih se ubio? Ili bih se probudio? Zato se oseam kao da me je sanjarsko stanje svesti uhvatilo i prikljetilo i zato se najednom oseam slobodniji nego najavi? Jesam li slobodniji?" "Jesi' - odvratio je - "ima oseanje da jesi. Na javi nema taj oseaj. U snovima gospodare emocije i oseanja, na javi gospodare misli. Kad bi znao sve to osea da izrazi najavi, ne bi sanjao. A na javi gospodare misli. Ovde su tvoji izazovi isprobani, provereni, automatski. Samo na jedan nain moe i najavi obezbediti neposredno iskustvo. Ubedi sebe da nisi budan. Da sanja. To je najvii oblik joge. Snovi na javi." Odvratio sam da bih voleo da ih iskusim, a najpre elim da se probudim iz snova, u kojima ne mogu da zatvorim oi, u kojima je odjednom sve napolju i unutra, izvan mene i u meni, kao da nema razmaka i razdvojenosti izmeu onog ta sam i sveta u kome sam. Na javi bih mogao zatvoriti oi i slika sveta bi ugasla. Na javi je uvek tako i ne moe biti drugaije. Ovo je dokaz da sanjam. Poznajem mesto, poznajem most. Mogu da se dignem u vazduh i odletim prema vrhovima. "Pa, podignimo se." - Izjavi Jogananda. Volja u meni se napela. ekao sam da uzletim kao u noanjim snovima. Ostao sam na zemlji. Oseao sam teinu tela, sastav tla, udaranje srca, pokrete plua. Prikovanost. Ne mogu, rekao sam. Zato ne mogu? Imam oseaj da sam u snovima, a u snovima se moe sve desiti. A ne mogu da se podignem u vazduh. "Moda nisu snovi" - izjavi Jogananda - "moda je java. Moda je ovaj most stvaran i sanjao si o mestima, koje jo nisi video i o dogaajima, koje e doiveti. Moda si dokuio ono to sam ti ranije preporuio. Da nisi budan. Da sve to vidi, osea i uje, uprkos varljivim znacima, nije istinito. Da je sve samo slika snova, koja ne obavezuje. U snovima ne treba da se boji, moe biti razigran i lagan, milostiv i nestaan. Snovi nisu konani i objektivni. Prelivaju se, bezgranini su. Takode, i bolna iskustva su samo snovi. 1 duevni konflikti su samo snovi. Sva objanjenja sveta i samoga sebe, sve u ta uverava sebe i druge, nije stvarno. To su samo snovi. A u snovima nema bola." Zatvorio sam oi i prekri ih tama. Otvorio sam ih i preda mnom je bio vidljivi svet sivomrkih planina. U svom koritu je buaia reka, iznad nje se ljuljao od iblja ispleten i u sredini ugnut most. Zatvorio sam oi. Mrak. Otvorio sam ih: most. I nebo. I sunce. I stene. I Jogananda. "Ovo nisu snovi" - rekoh - "budan sam. Celo vreme sam bio budan. "Stari ne ree nita. Uspravio se i protegnuo. Krenuli smo prema mostu. Zastao sam i na sav glas uzviknuo: "Budan sam!" Odjek se odbio i izgubio medu liticama. Onda sam rekao: "U stanju uobiajene budnosti je sve 64

iluzija, sve snovienje. Duh ne razaznaje stvarnost, nego samo svoju interpretaciju stvarnosti, svoj opis sveta. Poto ne moe raspoznati ovaj proces, ima svoj opis za svet. To je moja iluzija. To je samsara, okretanje u krugu." Stari je odgovorio: "Kad dokui da je sve to misli o sebi i svetu samo komeanje slika snova, svejedno je ta slike znae. Simboli vie nisu potrebni. Simboli su okovi. Kad se razbiju, odlepi se od zemlje. Java postaje sanjarska igra. Zato je most, koji se ljulja pred nama, samo most, koji se ljulja pred nama. I ako padnemo s njega, bie naa smrt samo ono ta e biti: pad dvojice ljudi u reku. Nita vie. Most nije simbolina veza izmeu onog ta je na ovoj strani i onoga na suprotnoj strani. I naa smrt nije tragedija. U snovima nije vano ta se dogodi. U snovima nismo na zemlji. Orlovi smo."

Most su inila etiri paralelna konopca ispletena od iblja. Po njima si morao hodati kao cirkuski ongler na ici, kao patka, nogu iskrenutih napolje, da se ue uvek kad nogu stavi na njega zakai izmeu dona i pete. Poto nisu povezani, ravnoteu dri tako da se hvata za konopce sa strane, za "ogradu" mosta. Posle nekoliko koraka mi je noga kliznula u prazno. Zanelo me je, naslonio sam se na konopac sa strane, koji me nije zadrao; u vrtoglavom okretu mi je uspelo da stavim na njega i drugu ruku, aleva noga mije skliznula u rupu i zaglavila se ujedan od donjih konopaca. Tako sam leao, raskreen kao aba drei se za grubo iblje, bojei se da me teina naprtnjae ne povue u dubinu. Da Jogananda nije laganim harmoninim pokretom miia zategnuo konopac sa strane i omoguio mi da se uspravim, moj greviti hvat bi popustio i zajedno s naprtnjaom bih se strmoglavio u uzburkalu reku. U umu vode i zviduku vetra mi je Jogananda viui objasnio da to nije ograda na koju mogu da se oslonim. Konopci sa strane daju samo oslonac ako uzmem oba odjednom i povuem ih prema sebi. Iao je ispred mene i inilo mi se najpametnije da kopiram njegove pokrete: ako se nagnuo nalevo, ja sam se, takode, nagnuo nalevo, ako se nagnuo nadesno, prilagoavao sam se kao suvoza na motociklu. Most se ljuljao zbog vetra i njihao pod naom teinom; njihao se amo tamo, a istovremeno su donji konopci poskakivali gore dole pod naim nogama. Posle opasnog udara, koji nas je bacio gore i skoro preko konopca sa strane, doviknuo je da zamenim korak. "Kad ja koraknem levom, ti zakorai desnom!" Opasno poskakivanje se ublailo u ritmiko talasanje i podrhtavanje. Vetar je na trenutke menjao pravac i fijuui prema povrini vraao se eljusti pune ledenih kapljica, kvasio nam ruke i lica i sve zamagljivao. Most je bio ugnut poput sedla i kad smo stigli do sredine, preplavilo me oseanje da mi se mutna voda peni tik pod nogama. I desilo se. Zaboravio sam da se reka kree i prepustio se oseanju da se nakrivljuje most. Uinilo mi se da ga nevidljiva sila gura prema toku. U elji da se oduprem toj sili, nagnuo sam se nalevo, skoro u istom trenutku se Jogananda, koji je naslutio ta radim, nagnuo nadesno, ja nalevo, on nadesno, ja nalevo, on nadesno... Most je zaigrao i s njim su zaigrale planine, a konopci su zagmizali oko nas kao kraci neukrotive hobotnice. "Smiri se!" - Dreknuo je. U iduem trenu sam na grudima osetio njegovu ruku. Prikljetila mi je jaknu i drala me dok se konopci pod nama nisu umirili. "Nenaginji se vie." - zapretio mi je. Polako smo puzali iz sedla prema suprotnoj obali. U nju su bili zabijeni truli i ve nalomljeni 65

direci, za koje su bili privezani ispleteni konopci. Kad sam se uspeo do staze, od olakanja su mi klecnula kolena i zaduvan sam seo. Uas je konano uao u mene. "Pogledaj." -Joganandaje ispruio ruku. Otkopao sam vezove naprtnjaeiustao. Preko reke je dolazio Zanskarac nosei teret, koji je bio dva puta vei od njega. Kretao se kao da gazi po vrstom tlu, samo nekoliko puta je patkasto zagazio. Nije hvatao konopce sa strane, nije opipavao, nije se zaustavljao i oklevao. Most je bio miran, jedva primetnojevibriraou ritmu njegovih koraka. Stigao je do nas, uspuzao s gomile stenja na stazu, razvukao lice u osmeh i neto nam doviknuo u znak pozdrava. Zatim je nestao za kamenitom liticom. I na stazi nije gubio meki ritam. "Jesi li ga video?" Odvratio sam da to sigurno nije bio prvi visei most preko koga se uputio; veba stvara majstora. "Neverovatno" - podmsehnuo se -"ako je to tano, udim se zato se posle trideset godinjeg vebanja jo uvek spotie tako nespretno u ivotu, kao to si se spoticao na mostu!" Odgovorio sam da mi se poredenje ivota sa hodom preko mosta ini nategnuto. Hod preko mosta je pitanje spretnosti. "A ivot" - prekide me - "zar i ivot nije spretnost? Odnosno kao u tvom sluaju, pitanje nespretnosti? ovek, koji je doao za nama, koraao je pravo. Nije se bojao da e okliznuti, nije hvatao ravnoteu, predao se ritmu konopaca. I taj ritam ga je preneo preko. Nije doao, doleteo je. Bilo mu je svejedno da li e prei ili e sleteti s mosta jer zna da se stvari dogode ovako ili onako i taka. Poto mu je bilo svejedno, nije se bojao, a poto se nije bojao, nije se hvatao za uad, niti mislio kako mora prei na drugu obalu. I poto se nije hvatao za misli i nesigurna oseanja, bio je duhom tamo gde je bio fiziki: na mostu. Bio je svestan da je sve ostalo san. A ti nisi teglio preko mosta samo naprtnjau ve i ogromnu teinu iluzije, koju naziva prolost i koju istovremeno zove budunost." Odgovorio sam da jednostavno nisam dovoljno hrabar da najavi vidim samo igru snova. I suvie mi se ini vano da li sam, ili nisam. Svestan sam da je u tome moj problem. I bilo kako da sebi dokazujem da je svejedno, neto u meni krii da nije. Ja sam ja, drugi su drugi; moram sauvati svoju individualnost. Okrenuo se i otkoraao stazom. Pourio sam za njim. Poeo sam da objanjavam, nestrpljivo i skoro viui, da mi je potrebno vie vremena, da ne mogu tek tako projuriti mimo misli, koncepcija, simbola, ve ih moram napasti i razoruati. Nije me sluao. utao je. Ceo dan i elu no je utao. Oseao sam da me utanjem eli kazniti za glupo ponaanje, za prazan govor, za histerino pozivanje na lance kulture, koje treba postepeno razbijati, pa i za sve ostale dubokoumnosti koje sam izblebetao.

No smo proveli u divljini: ja u atoru, on zavijen u ebe iza oblinje stene. U snovima sam se vratio na most. Kad sam stigao do sredine, rekao sam sebi: most nije pravi, reka nije prava i ja nisam pravi ja, sve je samo san i svejedno mi je ako okliznem. U iduem trenutku sam pao. Leteo sam vazduhom i ekao da se probudim. A nisam. Poeo je da me hvata uas. "Buenje" - vikao sam maui rukama - "neu da sanjam, hou da otvorim oi!" Uzalud. Ruilaka voda je ostala ispod mene, a bilo je kao da sam se ukoio u padu: leteo sam ne miui se. Povrina reke je postala prozirna kao staklo i kroz nju (ili u njoj kao odsjaj u ogledalu) sam ugledao krajolik, koji sam pamtio iz ranijih snova: tajanstvene gore u obliku kukastog krsta, jezera u obliku sunca i polumeseca, mrane kanjone i sunane livade, gleere s krdima Jakova; sve je to 66

dolazilo i nestajalo poput krpa prolaznih oblika, prelivalo se, drobilo i isparavalo, ponovo se slepljivalo i vraalo, lepilo se s novim slikama: s razburkanim morem belih griva na tamnim talasima, koji su se ukoili u beskonano more snenih vrhova, u litice ugraenih lamaserija, u naselja neomalterisanih kua, u zaputena utvrenja na oblinama uzviica. I onda je bilo kao da sam probio povrinu i naao se ispod nje, usred slika snova. Bio sam tamo, a ostao sam i u ukruenom letu izmeu mosta i reke, posmatra i istovremeno posmatran. Ispod povrineje bilo sve drukije. Sve stvarnije. uo sam zvuke, oseao mirise, pipao sam led i hrapave stene i hladan prud i peckao sneg. Osetio sam da sam orao. Osetio sam ogroman raspon svojih krila, krive kande, toplinu perja na koi, otrinu kljuna. Orao sam, sinulo mi je. Ta svest je prolazila kroz mene kao uas i istovremeno kao silna radost. Orao sam! Znao sam da je to san i obuzeo me je strah da u prestati da sanjam. Preplavila me elja da zauvek ostanem krivokljuni pernati monik s velianstvenim rasponom krila, uzvinut u vazduhu laganim trzajima, kralj visine, neranjiv, vean. Ugledao sam snenu kupolu gore Kailas. Sputao sam se prema njoj. Crna taka na vrhu planine je bila sve blie i u trenu je izrasla u tamnoputog Indijca, lovca na plave ovce, koji me je ekao s naperenom pukom. Ne, uskupitalo je u meni, ne, ne, ne! Osctio sam udarac metka u levo krilo. I onda u desno. Zaneio me je. Sjurio sam se kao kamen prema zaslepljujuem snegu. I nepokretan leao. U blizini je uao Jamantakai veinom svojih glava sualjivo balio i mumljao, i oplakivao me. Po snegu je dola procesija crnih pogrebnika. Svetenik na elu je glasno ponavljao: "Oe na, ie jesi na nebesi, oe na, ie jesi na nebesi," - a pogrebnici su ponavljali: 'Oe na, ie jesi na zemlji, oe na, ie jesi na zemlji." Na kraju procesije je koraala mlada ena krotkih oiju i s devojakoni frizurom, razoraarana, odana, moleivo zagledana u mene. Nju je pratila vitka devojka blago rumenih obraza, koja se izazovno smekala i mlatarala rukama, kao da su orlova krila. Doi. Namigivala mije, pozivajui me k sebi, u vazudh, u let iznad udoline. Oseao sam daje kasno, da sam se ukoio i da sam hladan, orao na pragu zime. Zatreperio sam, ali san; oseao samo bol i tugu. Zatim je stigla igrajui grupa tibetanskih devojica u utim haljinama. Sve izuzev jedne su na obrazima imale naslikane kukaste krstie. Njihova igra me je podseala na okretanje dervia, na let udesnih leptira. Jedna se izdvojila i prila mi. U ruci je imala otar no. Stavila ga je pored mene. Otkopala je haljinu i otkrila grudi. Moleivo je gledala u mene i ekala da je probodem. Bespomono sam zamahao krilima. Tada se devojica pretvorila u starog Tibetanca sa sedom bradom. On je, takode, ekao da ga probodem. Kasno je, odvratio sam. Nikom vise ne mogu pomoi. Starac je zgrabio no, sagnuo se prema meni i kratkim zamasima mi odrezao oba krila. Pogrebna povorka je ila iza mog kovega. S druge strane je doao karavan hodoasnika. Pepelom namazani sveti ljudi su zajedno recitovali svete mantre. U ruiaste mantije zavijeni monasi su sonorno ponavljali: "Om Mani Padme Hum". Medu njima je bio Jogananda. Zastao je dok su drugi otili dalje. Ostali smo sami. "Om" - rekao je i njegov glas je odjekivao medu liticama i ponovio - "Om" dug otegnut poziv, koji je odleteo medu stene i odbijajui se od njih sreo odjek prethodnog; i zatim novi "Om", i jo jedan, i tako dalje, dok odjeka nije bilo vie od hiljadu. Svet je bio vibracija zvuka u odjeku. udno mi se inilo da sam zaukan u vreu za spavanje i da vie nisam orao i, takode, ne le, nego putnik, koji je zalutao u planinama i u ivotu. Leao sam u atoru, a svuda naokolo je odjekivao prigueni otegnuti "Om". Odmaknuo sam platno i proverio napolje. Ispred pozadine zvezdanog neba ugledao sam siluetu starog Joganande, koji je bio na steni i ispunjavao samou planinskog kanjona silovitim urlanjem. "Oooooooooooooooooooomrammmmmmmmmnunmnunmmm..." Tada sam u ustima osetio ukus, koji je bio britko sladak i lepljiv kao sveza krv. U menije zaelo 67

grcavo klupe. Gde li sam samo? Sta radim?

68

O umetnosti ivenja pantalona

U polusnu mi se uini da ujem zavijanje vuka. Kad me strah izbacio najavu, do mene su stizali samo zvui vode iz renog korita, a ponekad je udar vetra donosio iz lamaserije na drugom bregu lepranje i pucketanje molitvenih zastava. U spletu zvukova i planinskog mira je bila udna napetost kao da svet zadrava dah. Leao sam na leima i zurio u podstreicu atora. Iznad sebe sam razaznavao meke udare ptiijih krila. Utihnuli su, vratili se iz drugog pravca i ponovo odleprali. ekao sam da se vrate. Postao sam osetljiv na zvune nijanse. Kad se vetar utiao i kad sam um reke istisnuo iz sluha, opazio sam utanje, koje nije bilo zvuno ve se prikradalo u mene kao slutnja o nesigurnom prisustvu. U duhu mi se rodila slika svilene mekoe. Kad sam skoio i provirio napolje, slika se stopila s belinom snega, koji je u mekim kovitlacima sipao s neba pokrivajui liticu, i ator, i starog Joganandu, koji je sklupankao stari maak leao pod ebetom tri metra dalje. I kad mi je vetar zapljusnuo u lice pahuljice, zauo sam i jeziv zvuk, o kome nije bilo sumnje da je stvaran. Zaboravio sam da nismo sami u divljini. Povukao sam se pod atorsko platno i prepustio jezi saznanja da snei, da su vukovi blizu. I da je tamo Jogananda. On nije hteo u moj ator, nego je legao na stenu pokrivi se ebetom i zaspao tako mimo kao da spava iza debelih vrata tvrave. Taj slobodan, blaen starac koji je u ivotu lutalice naao sve ono to drugi bez uspeha trae u radu, u novcu, u meusobnim odnosima. Tako malo sam znao o njemu; ba nita o njegovoj prolosti. Na pitanja o tome ta je radio u mladim godinama je obino odgovarao glupim keenjeni. Ponekad je rekao da je samo ovo to vidim pred sobom; sve drugo je iluzija. Po njegovom izraavanju i nainu formulisanja misli rekao bih da se kolovao na nekom indijskom univerzitetu. Moda je uio, moda je iveo ivot uglednog graanina u stanu s kupatilom; moda je nosio koulju i kravatu. Ilije bio jedan od onih mudraca, kojih je Indija puna, i koji su vraevi, i idoli istovremeno, a mnotvo ih oboava kao inkarnacije davno umrlih svetaca. Moda je bio neto tako dok mu nije dosadilo, povukao se u samou, uzeo novo ime i izbrisao tragove za sobom. Rastuivalo gaje kad je video da ne mogu dokuiti daje njegova prolost samo seanje, koje u trenutku kad ga opie postaje igra seno-vitih predstava u mojoj glavi, izraslih iz uspomena na moju prolost - i kakvu vezu bi to imalo s njegovom? Udaljenost medu nama mi se inila nepremostiva. On je bio formiran jogi; ja sam bio nesretan imitator. On je proiveo sve ono o emu sam ja razmiljao. Osetio je boju prirodu sveta i dopunjavao je. Ja sam vodio donkihotske borbe s koncepcijama, sa simbolima, s recima: ta je boije, ta je priroda, staje oseanje, ta je misao - vrtele su se moje vetrenjae. Sedei na kljusetu svog intelekta napadao sam ih tupim razumom. Zaslepljivalo me je ubedenje da sam telo i dua, telo i dih, ne jedno, nego oboje. Da je duh boji, a telo nije. Iz te izmiljene dvostrukosti je isklijao moj intelekt, samozvani rasudiva. Ne onaj koji osea, ve onaj koji zna i razume onda kad dobije dokaz. Umesto da dodirujem svet, ja sam ga ra lanjivao. Umesto da verujem u iskustva, ja sam se zaletao u veno nove (i veno iste) misaone pekulacije. I taj cerebralni cirkus, koji ni za as nije prestajao, prikrivao je stvarnost, za kojom sam udio, kao to magla zakriva obrise drvea u dolini. 69

Odnosi izmeu nas su bili kao hod preko movarne visoravni; uvek kad sam pomislio da sam na vrstom, nestajalo mi je tlo pod nogama. Ako je video da sam uagrio od nagona za debatom, utonuo je u muk i reci su kipele iz mene i isparavale u prazno. Ako je video da sam zapao u teko stanje distanciranosti, u kome mi se jezik vezao, skoio je na mene pakosnim sjajem u oima i poeo me grditi, vredati, praviti ludu od mene. Ako bih planuo na njega, uutao je; ako sam mu okrenuo leda i udaljio se, doao je za mnom i utnuo me ili osamario. Ako sam se rasplakao (to sam nekoliko puta uinio jer nisam mogao da pomognem sebi) kreveljio se i imitirao me dok me nije (kao mati cmizdravo dete) naterao na smeh. I kad sam bio opet dobre volje, poeo mi se nemilosrdno rugati! Najkrae su bile njegove oi. U njima sam samo retko video blesak odobravanja ili topline. Naje e se u njima svetlilo vragolasto uenje, koje se vie puta prelilo u mangupsko ismejavanje. Uvek kad bi ga zavijao stomak, jednostavno bi unuo uz put i poeo glasno srati. Ili bi poeo piati i mlatarati kitom i smejati se. Ja sam bio zbunjen. Ponekad sam u urbi potraio neki nepotreban posao, koji mi je dozvoljavo da se okrenem. Nikad se nisam oslobodio oseanja da je njegovo ponaanje nametljivo i neestetsko. I mada mi se inilo glupo, nisam mogao a da diskretno ne unem za stenu kad je meni trebalo. I ako je doao za mnom i buljio i izazivao me duhovitim komentarima, nisam mogao, a da strano ne porumenim i tiho ga ne psujem. Ponekad je rekao: "Flisar je stara frajla, koja eli svet da ubedi da nema guzicu". "TO NIJE ISTINA" - drao sam se. "Zato je onda krije?" - Smejao se. - "Pokai mi je da vidim da li to to dolazi iz nje lii na ono to ti obino leti iz usta." U takvim trenucima me je uvek hvatalo da ga ostavim. To je pokuavao da postigne. To je bila ivica ka kojoj me je gurao. Skoi u provaliju, vabio me je na hiljadu naina. Ubi se. Prestani da se trudi, sve je uzalud. Napori te guraju u zemlju, iz koje hoe da se iskopa. Polako je u meni sazrevalo saznanje da je problem u telu. Bojim se da izgubim kontrolu nad njim. Bojim se da e se ponaati kao divlja ivotinja: piati i srati, gde ga volja, valjati se u dreku, smrdeti, oblizivati guzicu i muda, napastvovati enke kao to pas naskakuje kerue, reati i gristi i urlikali kao vuk. Verovao sam (ne razmiljajui ikad o tome) da telo treba podrediti disciplini duha, koji jedini zna staje dobro i ispravno. Verovao sam daje duh gospodar. Moj intelekt je to verovao, moj drutveno steeni ego. On je (toga nisam bio svestan) igrao i ulogu duha! Sad sam znao zato me stari usmerava na tantru. Duh, koji se bori protiv spontanosti, ne moe uivati, ne moe biti slobodan. Kad je Eros podvrgnut razumu, ne moe da se izrazi, i tada ivot nije igra, nego radni dan, tada dogaaj nije doivljaj ve zapis na strani belenice. Znao sam da moram Erosa izvui iz okova razuma. Znao sam da se mora odupreti, podivljali, dopustiti sebi ulnu orgiju i podrediti sebi razum. Moram postati ivotinja pre nego to postanem ovek. Kad je svanulo, video samih: tri srebrnosive zveri, koje su jurile po belom obronku i naganjale stado plavih ovaca, koje je u tesno zbijenom redu bealo prema visokoj litici. Za trenje izgledalo da e im vukovi presei put: dvojica su ve zavijala da ih presretnu spreda i pozadi. U poslednjem trenutku su se vitke rogonje uspuzale na liticu i odatle se zagledale preko ivice u vukove, koji su podmuklo uali u podnoju. Posle izvesnog vremena su podigli glave i leerno se uputili oko obronka. Sneg je prestao. Plave ovce na litici osvetli zrak sunca. Jogananda se izvukao iz ebeta i uspravivi se ree: "Sanjao sam da pada sneg. I o tebi sam sanjao. Bio si rutav, imao si kande i rep, i otre zube." Da, potvrdio sam. Video sam se. U senkama koje su upravo nestale za obronkom.

70

Kasnije smo vie puta videli te himalajske rogonje, koji neki smatraju kozama, a drugi ovcama. Videli smo ih idue jutro kad se visoko na liticama u pozadini neba ocrtao red mladunaca ili enki, koje je vodio ponosan mujak, a kasnije oko podne smo u smrekama koje su rasle na dnu kanjona zatekli manju grupu u neobinoj igri. Mujaci su se vijali u krugu i zaskakivali. Jedan je drugog gurao njukom u zadnjicu: onda je odjurio do enke, koja se upravo ispisala, gurnuo njuku u baricu i uznemiren zablejao. Sav uzbuen je poeo sebi oblizivati nabrekao penis. ekao sam da ga gume sebi u njuku i popisa se, a onda da okrene glavu i urinom poprica runo, kao to to rade mujaci divljih koza u zapadnoj Aziji. Prekinuo gaje zvuk udaljene lavine; krdo se ukoilo i oslunulo, a onda je zajedno jurnulo nagore i nestalo u senkama za liticom. Trei put smo ih videli dva dana kasnije kad smo naputali Zanglu, vetar je doneo do naih uiju potmulo lupkanje. Jogananda je ispruio ruku prema dalekom obronku. Tamo su dva pobesnela mujaka naletala jedan na drugog i tukli se rogovima. Nekoliko puta sam ih video u snu, kao i vukove, koji su doli da me onjue i liu po grudima. Onda sam sanjao da sam ovan plavog runa i imam opor vukova za petama; jedan je imao lice Joganande, a drugi lice indijskog lovca na plave ovce. I tokom dana su me vie puta opsedale halucinatorne slike i kidale granicu izmeu opipljivog i sanjarskog sveta. Dani su bili sve manje odredivi, sve vie izdvojeni iz vremenskog konteksta, koji sam poznavao pod imenima jesen, godina, ovaj period ivota; rasprili su se u ljigavo gmizanje, koje me je okruivalo poput prisustva svetlosnih araca, a istovremeno je povezalo po meni i u mene. Znao sam da se sa mnom dogaa neto strano i nepoznato; to sam znao na slian nain, kao to sam pri prvom napadu malarije u Africi osetio da me obilazi smrt, i daje moja strava izvirala iz svesti da ne mogu pobei. I sada mi je svest o tome zalivala naizmeninim talasima oajanja i predanosti. Zidovi psihe su se lomili, drobili, ruili; isticao sam u nazubljeno golo stenje, u nezemaljske boje obronaka, u samou pejsaa. Taj udan spoj s materijalnim svetom je izvlaio iz mene davno zaboravljene oseaje. Oseaje uvredenosti i tvrdoglavosti, koji su me ispunjavali kada sam uio da plivam, vozim bicikl i auto. Oseaje nesigurne nade i suzdranog slavlja pobede, koje sam doivljavao kad sam stajao na noge, uio da hodam, uio da raspoznajem logaritamske tablice; kad sam u grmlju u parku nagovarao plavooku devojicu da mi dozvoli daje dotaknem ispod suknje. Oseaje radosti, koje je uvek kalio strah da nisu opravdani, i oseaje oaja, kojeje uvek pratio traak nade da su preterani. Iza trenutaka manijakalne radosti su dolazili sati utuenosti kad je sve bilo, ak i dah u grudima, olovno. Izmeu sam lebdeo u udnoj distanci, nemaran prema svemu to su saznavala ula. Na trenutke me je hvatala grozna panika; naglo sam se ispravljao i pokuavao pobei. Ili sam se ruio i rukama zatvarao oi i ui. Tri puta sam se bacao pred Joganandu i molio ga da mi, ipak, pomogne, da me spase pakla, u koji tonem, ili neka mi kae zato se klatimo po ovim krajevima. Kuda smo krenuli, kad emo stii, ta nas eka? Kad sam to uradio prvi put, nije rekao nita, okrenuo mije leda i produio dalje. Drugi put me je zahvatio, podigao na noge i prijatno se nasmeio. Zatim me je zviznuo kolenom u muda. Trei put je kazao daje svejedno ta se dogaa. Svejedno je da li duva vetar, da li nad visoravni krue jastrebovi, da li gubim razum, svejedno je dok pratim ta se dogaa oko mene i sa mnom. Svejedno je ako se raspadam dok taj proces ne pokuam iskovati u medalju s napisom da sam jedan od retkih ljudi, koji su u blizini gore Kailas poludeli i otpuzali u boje naruje. Dok je sve to se dogaa bez svrhe i dok sam paljiv bez elje da tok preusmerim, ili zaustavim, uopte nije vano zato se klatimo 71

po ovim krajevima, a ne po nekim drugim. "Ali neto mora biti!" - Viknuo sam promuklo. - "Neto mora daje vano! Nekakav cilj moram imati pred sobom!" Zato - udio se. "Zato!" -Viknuo sam - "Zato jer sam inae leprav list, koji je vetar otrgnuo s drveta i besciljno ga goni vazduhom!" Posle ovih rei se dugo smejao i udarao po butinama; od grohota su mu se ovlaile oi. "A ta je vetar" - uozbiljio se - "imali i vetar cilj i svrhu?" - ta me se tie, zagrcnuo sam se. "Nije li lepo biti list?" - Upita me. - "Konano slobodan ne vie prilepljen uz drvo prostora i vremena. Nema vie one zamarajue fotosinteze koja uvek nanovo osmiljuje egzistenciju. Odgovorio sam da me je strah besciljnosti. "Jer nema poverenja u vetar. Od vetra trai vozni red, plan putovanja, vreme dolaska, rezervaciju! Oduvam te na slobodu, a ti zove upomo!" Podigao je ruku da me zvizne u lice. Ali suzdrao se. U oima mu je zatreperio blesak oaja i ljutine, koji me je toliko jako potresao da sam poeo divlje grcati, zahvalan za senku suuti, koje sam naslutio za arom njegovog besa. utao je itav dan i elu no. Idue jutro je kazao: "U planinama je hram sekte Bon, u koji dolaze oboavaoci obrednog seksa s devicama i krezubim staricama, uivaoci ljudske krvi i mesa mrtvaca i sopstvenog izmeta. Poklonici demona i mranih sila, podanici zla. Neka ti oni pomognu, ja ne mogu. Ali njihove seanse su tajne. Moramo potraiti nekoga, koji je spreman da te odvede do njh. Nema mnogo takvih ljudi. I ako nekog naemo, zahtevae da plati. Sad zna ta radimo, ta traimo, sad e ti biti lake. Sad nee biti leprav list, sad e biti krava na ularu vezana uz oekivanje. Prokockao si poslednju priliku. Sad vie ne moe pobei od tantre.

I ular mi nije pomogao - svet je ostao nestalan i neuhvatljiv kao drhtavo poigravanje senki. Moje seanje na dane, koji su doli, je otprilike ovako: prelivanje treperavog talasanja, bez pravog redosleda, sa slikama, koje se ukrtaju, i prepliu, i raspliu, ne stapajui se nikad u vremenski odreene dogaaje ili u mesta, sa pouzdanom lokacijom. Seam se napola sruene zaputene tvrave na vrhu ogromne litice u Zangli, pa staze kojom smo se uspinjali prema njoj mimo ortena, koje su vetar i kia izlizali u groteskne oblike kamenih straara samoe. Seam se vetra koji je zvidao po praznim dvoranama, dizao prainu i kovitlao je u vrtlogu, pa mi je bacao u oi; niske sobe s prozoretom u kojoj je pre stopedeset godina spavao moj srednjeevrop-ski, zamalozemljak Komade Keres, koji je kroz prozore video isto to i ja: crvenkastu gomilu haotino rasturenih planina, koja podsea na povrinu nenastanjenog planeta i svetlucavu zmiju reke Zanskar. Seam se starog kralja Zangle, u ijoj smo "palati" u podnoju litice prenoili (spavao sam na nekakvoj otvorenoj terasi gde su mi drutvo pravili kraljevi psi). Seam se i kraljice, stroge stare gospode, koja se dva do tri puta prikazala iz aave kujine i bledo osmelmuia. Seam se okretnih devojica u iskrpljenim haljinicama, sa utim eiriima na glavi, koje su donosile vodu, prale sudove i posluivale aj. I seam se kako je Jogananda jednu od privlanih dvorkinja nestano utinuo rekavi da je dobra za tantru; sveza, jo nedotaknuta. Onda je namignuo prema krezuboj starici, koja je metlom mela dvorite, "i jedna ovakva te eka". Raspitivanja nisu bila uspena. Niko nije znao gde se skupljaju tantristi. Ili, pak, u nas (to je 72

verovatnije) niko nije imao poverenja. Krenuli smo nazad prema jugu. Uskoro smo naleteli na prljavog putujueg lamu, koji je vukao sa sobom pored daka namirnica i meli jemenog piva. Pola sata kasnije smo upola sedeli, upola leali medu stenama kao pijanci, koji su posustali na putu sa gozbe. Prljavi lama, koji je ozebao, neprekidno je mrcao i rukavom monake mantije brisao slinav nos, pripovedao je beskonane prie, koje su Joganandu jako zabavljale. Na kraju je rekao da moramo preko prelaza Caala. Tamo emo nai ta traimo, tamo je dom "potovalaca crnog ive". Ne pamtim vie gde i kako smo saznali da nas je obeenjak, lama pokuao da poalje preko pet hiljada metara visokog prelaza iz istog nestaluka znajui dobro da nas na drugoj strani ne eka nita osim samoe i gladnih vukova. Seam se samo da smo ostali u dolini reke Zanskar i peaili prema konaku. Noili smo u retkim selima i manastirima. Ili pod vedrim nebom kad nas je no zatekla daleko od naselja. Dani su bili arko topli, pranjavi, gluvo samotni, puni umora i uljeva po nogama, i ei, i glavobolje, pa i gladi, jer je naa zaliha jema i maslaca ponestala. Tek na bazaru u Padumu smo kupili dak campe, abar jakovog loja, osam kila pirinda, paketi aja i malo osuenog graka. Pamtim da se Jogananda dugo dogovarao s baltijskim trgovcem iz Kargila, koji je prodavao kaieve i konjska sedla. Dugo su se oko neeg cenjkali. Na kraju je trgovac neto naredio jednom od svojih sinova, koji je potrao prema kuama i dovukao kljuse od ponija, za koga smo morali odbrojati petsto indijskih rupija. Kad smo na njega natovarili kupljene namirnice i naprtnjau, i ator, i vreu za spavanje, pa jo Joganandino ebe, siromaak je skoro pao pod teinom. Kljecavu mrcinu sam krstio Rosinant, kad smo napustili Padum i uputili se pored dotrajalih ortena prema planinama na jugoistoku. Preko visoravni na drugoj strani reke su se kretale grupe aroliko obuenih hodoasnika, koji su sa svih strana stizali na budistiki praznik uanijskoj lamaseriji. Nas trojica Jogananda, kljuse Rosinant i ja (takoe ve raga) nastavili smo put prema tajanstvenim kanjonima provincije Lunak.

Rosinant je iznemogao, lei na boku i isprekidano die. A stari je pun mira i vedrine. Kad smo stigli do potoka zamolio me je za sapun, svukao se, zakoraio u vodu i umio od glave do pete. Onda je oprao i iscedio pantalone, koulju od bombaa, utu odoru i dokolenice. Prostro ih je na sunce, rairio je ebe. Sad sedi na njemu. Gledam njegovo vitko telo, njegova ravna leda, krivinu potiljka. Nepokretan je, polusklopljenih oiju gleda prema snenim vrhovima. Posmatram njega i ragu, koja se izmueno die i sputa na stomak. Stee me u grlu. Blie sam tegleoj marvi, nego prosvetljenom starcu! Od izmuenosti mi se vrti. Gledam okreene zidove udaljene lamaserije i elim da doivljavam taj daleki svet kao turista. Gledam isklesane likove Bude u kamenju, koji ukraavaju molitveni zid du puta i elim da ih doivljavam kao hranu za intelekt, kao gradu za esej, kao put do znanja, diplome. Gledam prema zapadu, gde mije dom i elim odmor u komfornoj sobi, gde su Buda, iva, Vinu, Kali, tantra, joga, budnost, nirvana samo naslovi knjiga, koje u moi da zatvorim i odloim. Ili da ih oistim s police, izbacim preko praga i zalupim vratima, pa odahnem! Tako sam umoran. U poetku je bilo mnogo lake. Ako sam i samo uobraavao da znam ta traim, imao sam u sebi neku mapu, po kojoj sam mogao da se orijentiem. 1 mapa mi je davala oseaj da su novi krajevi i novi dogaaji stepeni napredovanja. 73

Sve to sam proteklih nedelja radio, vebe koje mije propisao, razgovori i svae medu nama, njegove ale i nestaluci, njegovo utiranje i njegovi amari, njegov prezir prema ozbiljnosti, kojom sam seja svega prihvatao, svi moji naini smirenja duha, panja, "hvatanje muva", ponavljanje mantri, rasplitanje pauine iluzorne stvarnosti, sve je to imalo samo svrhu da mi otkrije da nisam ono to mislim da sam, nego ono to mislim. Zato mi nije polo za rukom? Je li moja panja ostala egocentrina i odbrambena? Da li zato jer sam majmuna u sebi pokuao da smirim nasiljem, a ne panjom, golim prislukivanjem? Jer samu vebe joge ulagao suvie napora i od njih oekivao prebrzo rezultate? Jer me je u asku kad sam provirio u nita obuzeo strah od gubitka budunosti, gubitka svesti, da e sutranji dan biti prazan umesio pun svakojakih mogunosti? Da li sam umoran jer je moj intelekt, u ije sam utvrenje pokuao pomou Joganandinog trojanskog konja da prokrijumarim bombe, koje bi ga raznele, prerano otkrio moje namere i prevario me tako da bombe nisu eksplodirale u utvrenju nego u nekim Potemkinovim varijantama, koje je moj lukavi ego naglo doarao? Jesam li umoran zato jer poslednji trojanski konj (joga snova) nije stigao dalje od vrata intelekta, koji je prikrivenim napadaima (slikama iz snova) nalepio svoje simbole i razoruao ih? Moe li ga pobediti samo tantra? Moe li ga tantra pobediti? ta ako me stari zavarava? ta ako nita ne zna i samo se pretvara, ta ako samo misli da zna, ta ako mu je sasvim svejedno da li zna, ili ne zna, a isto tako svejedno kako svojim ponaanjem utie na mene? Da li je problem u meni i ja ne znam ta elim i ta traim? ta ako dajem pogrena imena svojim nastojanjima? Gleda me i u njegovim oima je toplina. To je jedan od retkih trenutaka kad smo bliski kao otac i sin, kao blizanci. "Veoma si umoran" - kae - "eli da se rastereti od tog traenja, koje nigde ne vodi. Suvie se trudi, dragi prijatelju. U himalajskom gorju je vie od hiljadu vrhova. A samo jedan je najvii. Sagarmatha, Everest. S njega vidi sve ostale. S njega vidi preko ostalih. Ako hoe da se uspne na njega, mora se penjati na njega. Mora ga nai. A ti se uspinje na svaki krtinjak. I kad stigne do vrha, kae sebi: pa to nije pravi vrh. I strano si razoaran. Kad naide na iduu uzvisinu, opet se pentra prema vrhu. I sad se udi zato si umoran." U oima mu svetli saaljivo razumevanje. "Mora da potrai vrh na koji eli da se uspne." Hteo bih da ga pitam moe li da mi ga pokae. "Baci belenice i fotoaparat u potok, pa e stati u njegovo podnoje."

Je li to ono to traim? Ravnodunost prema svemu to me okruuje? Mislim da nije. ivot mora ostati drama i u njoj moram sauvati ulogu junaka, moram imati publiku, koja mi odobravanjem ili odbijanjem dokazuje da ivim i da ne sanjam. Beleke su vezivni deo tkiva iz koga se drama zaplie (i onoga u ta se rasplie). To nisu samo take seanja, nego su ujedno beouzi, kojima povezujem dogaaje u uzrono-posledinu strukturu svog prisustva. Moda su stvarnovorovi mree, kojom se stalno hvatam iz bezoblinosti. A ako ih se odreknem, moda bih stvarno osetio olakanje. A ta ako ne bih? Ako namesto olakanja osetim kajanje i bes i teret gluposti? Ne mogu ih se odrei. Ne pridajem im preveliku vanost, u njima ne vidim uputstva, a dok ih imam slobodan sam u svom odnosu prema njima. Ako ih odbacim, oduzimam sebi tu slobodu. "Slobodan si" - ree stari - "ali ta sloboda iskljuuje odnos, koji bi ti omoguio da u belekama vidi zaveru svoga intelekta. Uvek kad zapie Jogananda je rekao ovo, Jogananda je rekao ono, 74

poklanja ivo iskustvo intelektu, koji ga ubije." Drukije ne mogu iveti, branim se. Ako se odreknem oblikovanja iskustava u prepoznatljive kategorije, ako tako oslabim intelekt da stvarnost tee kroz mene kao voda kroz kanal i pamenje ih nee hvatati, turbinama intelekta preraivati u energiju, izgubiu sve ta mom postojanju daje oblik i smisao, ta me odreuje u prostoru i vremenu, ta stvara geografsku kartu, bez koje ne bih znao gde sam i ta sam i u kom pravcu se kreem. To sigurno nije budnost, takvo stanje slepoe, takva predanost trenutku bez tekueg proveravanja. "Pa, ne treba iveti bez mape. Tvoj problem je to vidi samo mapu. A ne vidi tlo, ne vidi stvarnu povrinu, koju mapa predstavlja u konturi. Mapi si dao takvu vanost da je nadoknadila stvarnost, po kojoj treba da te vodim. Retke mrve stvarnosti, koje tu i tamo jo ugleda, tako te uplae da ih ne asci asa ucrta u mapu i neutralie ih. Zato si umoran. Ide po mapi i trai mesto, koje ti geografska karta falsifikuje. Ve nekoliko nedelja te nagovaram da je iscepa, a ti nee." Postoje nemogue, odvratim. Zvui lepo, zvui primamljivo: iscepaj svoju mapu i kreni u pravu stvarnost. Zvui lepo i privlano. Kako da to uradim? Sve to pipam ili drukije saznam odmah mi se zacrta i zabelei u simbolikom i misaonom obliku. Stvarnost se stalno menja u simbolike znake geografske karte. Mogao bih rei da sam poput kartografa koji vidi samo to sebi zacrta i oznai. To znai da za mene ne postoji stvarnost osim one koju obuhvatim reima i simbolima. "Jer si bolestan' - smeje se - "bolesnik si koji tvrdi da njegova bolest nije izleiva. Doktore, kae, bolestan sam, ali svaki lek koji uzmem postaje nova bolest. Stalna bolest je postala oblik tvog zdravlja. I poto si sam svoja bolest, plai se da te bez nje nee biti. Suvie si ozbiljan. Smrtno si ozbiljan. Uobraava da je tvoj ivot vaan, i dubok, i svet u hri anskom znaenju reci. Zato je sve to uradi tako nezgrapno i teko. Sve to uinije proeto ulogom znaajnosti. Odreci se bolesti, koja te umara. Prestani da pliva uzvodno. Prepusti se toku." Ali, to mi nita ne znai - zajauknem. Te reci su bez osnova, nisu konkretne! Ovim reima sam mu priao, a on ih opisuje kao najnitavniju poeziju. Da li su u njegovim ustima drukije? Kako da prestanem da se trudim? Protiv kog toka da prestanem da plivam? Moe li mi ga pokazati? Njegovi saveti su suvie protivreni, ne moe li mi pruiti neto opipljivo? "Sve to ti pruim, bilo da je re, znak ili udarac, odmah pretvori u simbol. Svemu izmisli dodatnu dimenziju i dublji znaaj. Svaki pedalj realnog tla, koji ti poloim pod noge, promeni u geografsku kartu. Zahteva konkretnost, a kad ti je podnesem pod nos, pone daje proverava. Pretvara. Voleo bi neto konkretno? U redu. Rei u ti kako e se osloboditi umora." Savetuje mi da se udobno ispruim na travu i glavu naslonim na ivicu naprtnjae. To sam uradio. "A sad zamuri." Zatvaram oi. " Razmotri svoj umor" -apue mi hipnotian glas- "proveri ga. Izmeri ga. Odredi mu boju, lokaciju, intenzitet. Kako je prisutan u tebi? Kao teg, kao dak brana? Da li kao napetost, kao vazduh u balonu? Kao potitenost, snudenost? Da li kao rasputenost, olabavljenost veza? Odredi mu granice. Osea li ga vie u glavi ili u nogama, u kostima ili u miiima? U venama, u nervima? U stomaku? Osea li ga kao elju za snom ili kao izmuenost, koja te tera na povraanje. Odredi nm boju. Je li plav zelen, crven? Ostani s njim, opkoli ga. Prati ga kako pulsira, kako se gri, kako se iri, kako se preliva, kako se zgunjava, kako se proredujc. Hlapi. Izbleduje. Kako te naputa. Pokuaj da zapui rupe kroz koje istie iz tebe. Brzo, inae e istai. To bi bilo straan gubitak, tvoj umor je jako dragocen, bez njega e ostati prazan! Umor je tvoje najvee bogatstvo! Eksplodiraloje u more varnica iz ivopisnih traka, koje se polako sleu i blede i izgorevaju. Zaustavi vatromet, inae e se umor raspriti u hiljadu sjajnih treptaja!" Vidim kako umor pokuava da mi izmakne; sad je zelenkasta voda, zatim pe an nanos i onda otkmjen komad gleera, pa siva magla koju ne mogu da uhvatim; zatim je prtanje i varnienje, kao daje iz mene izbilo sto prazninih bombica, pa lepranje otrokljunih ptica, onda oblak, koji se 75

razreduje i udaljuje dok ga vetar sasvim ne rastera. I zatim samo jo vedrina vetra, topao proleni dan. "Nema ga vie" - uzvikneni i sednem uspravno - "kako je to mogue?" Stari se smeje. "Kako je mogue da planina stri prema nebu, da ne stoji na glavi? Kako je mogue da ovek nije stena i ima u sebi udesan dar da se oduevi i usklikne: kako je to, ipak, mogue? Sve je mogue, ta je mogue." "Pa, i to da se umor vrati, oduevljenje splasne u bojazan. A u bojazni ve oseam da sam posuda, koja e uhvatiti umor kao to korito uzhvati kinicu. "Pa ne treba ti da bude takva posuda" izjavi - "budi sud bez dna. Izbij dno. Odreci se ozbiljnosti. Smej se. Naglas se smej. Svako jutro se deset minuta smej glasno. Smej se dotle dok dan ne bude kakav ti eii. Oajanje, umor, malodunost, ova tri razbojnika su ti celo vreme za petama, a ne vole smeh. Boje ga se. Kad ga uju, pritaje se. I kad oseti da ti je jedan od njih blizu, prsni u smeh i nateraj ga u beg. Sad. Najbolji trenutak za smeh je sada. Ne sutra. Ne prekosutra. Sad. Nasmej se." Udovoljili mu. "Ha, ha, ha' - isteram iz sebe vrlo nesigurno i onda - "ho, ho, no." Zatim stanem. Nije od srca. "Nije strano" - ree stari - "normalno je da je smeh u poetku plastian, afektiran. Ako istraje, pre ili kasnije e prestati da bude usiljen, izbijae iz tebe, stresae te. Kad naui da se smeje, prestae da bude ovako smeno ozbiljan. Bie sud bez dna. Moi e sebi da dozvoli ono to ti ozbiljnost onemoguuje: moi e da bude iskren. Spokojno, bez napora, bez namere iskren." Smejem se. Poni se uplaio i zagledao se u mene kao da vidi utvaru. U poetku je smeh usiljen, stvoren u pluima, isteran poskakivanjem dijafragme. Prilino glupo zvui. Prilino neiskreno. Oajno. Prizvuk oajajejo najiskreniji. "Ha, ha, ha, ha, ha, ha" - gubi se za obronkom - "ho, ho, ho, ho, hi, hi, hi, hi." - tako glupo zvui da je smeno. Tako je smean moj smeh da me tera na smeh. Smejem se zbog svog smeha i ovaj je pravi. Onda otkrijem u kakav trik me je uvukao i smejem se zbog toga; jo malo pa u meni vibrira pet smehova i od njih je prvi vetaki sve manje prisutan. Na kraju se smejem oputeno i bespomono kao da sam uo fantastian vic i zasvetli mi: taj vic sam ja, to je moja ozbiljnost, moje traenje. Smejem se, skakuem i udaram po bedrima; vrtim se i igram, valjam se po zemlji, a u sebi oseam neto meko i spokojno toplo - opratanje. Opratam svetu daje ovakav. Opratam sebi to ne mogu biti drukiji, a ipak elim da budem. Opratam svima koji me vole, mrze, preziru, dive mi se i svima koji su prema meni ravnoduni. Opratam im. Opratam sudbini, odnosno sebi radi svoje vere u nju, opratam bogu, odnosno sebi radi svoje udnje za njim. Opratam sebi intelekt i glupost. " Igraj." - Kae stari. Hvatamo se za ruke i igramo na obali potoka kao klovnovi, kao pijani faunovi, poskakujemo i ludiramo se kao razdragana djeca. "A sad glasno vikni: svet je moj dom i kod kue mogu da radim ta mi srce eli." -Svet je moj dom, dreknem da mi se tresu grudi. Svet je moja kua i kod kue mogu da radim ta mi srcu drago! U vrtlogu vike, i smeha, i umnog pulsapotoka, i snenih vrhova u fokus mi se sve vie namee slika ponija Rosinanta: njegove glupe, tune oi, njegovo iznureno, gotovo tragino dranje. Smeh se kida. U meni je led. ini mi se da je stari opasan prevarant, koji pokuava da mi proda falsifikovanu sliku stvarnosti. Smeh nije odgovor, prodahem. Ne mogu verovati da je sve tako jednostavno. Ne mogu. Smeh je neodgovoran. "Glupane". - Izjavi Jogananda posle dugog muka.

76

Nastavili smo put. Napred je u transu koraao jogi, za njim je klecao poni, za ponijem sam klecao ja. Oko podne sam na polju s one strane ugledao tri ene kako rade. Prostrelilo me je: moe li biti budan, a da toga nisi svestan? Ako je znanje u obliku miljenja i podataka prepreka na putu prema budnosti, prosean Zanskarac bi morao da ima prednost. Prosean Zanskarac nije svestan da se stvarnost moe shvatiti na hiljadu naina. U sebi ne nosi armije ideja. Samodovoljan je. Uiva plodove svojih ruku doslovno. A mene hrani armija specijalista (od proizvoaa ita do mlinara i trgovca branom, i pekara, i prodavca hleba, od stoara do mesara i kasirke u samousluzi do batovana i voara, itd., itd. Zanskarac loi osueno jakovo govno, a mene ogreva komplikovana mrea gasovoda. Zanskarac se sam oblai: odneguje vunu, satka platno, izradi kaput. Koliko ljudi oblai mene? Koliko je ljudi, koji me lece kad se razbolim? Zanskarac se leci biljem koje raste na obroncima njegovih planina. Ako mu je potreban krov nad glavom, napravi ciglu i uz pomo komija sazida kuu. A moju kuu gradi gomila zanatlija. Ne mogu da je sazidam sam, ne mogu da proizvedem ito i ispeeni hleb i hranim krave i ovce, ne mogu da perem prljavo rublje u potoku, ne mogu peke ni do trgovine jer nemani vremena. Moram da radim. Zato? Zato da mogu da kupini hranu, jer nemam vremena daje proizvedem, da mogu da kupim televizor i gledam konzervisane delove ivota, koji nemam vremena da ivim, da mogu da kupim auto da ne gubim vreme u peaenju i utedim bar malo vremena za tenis i brz hod i fiskulturne vebe, koje bih mogao da radini besplatno i prirodno kad ne bih mogao sebi da dozvolim auto! Vreme koje potroim za rad je vremc koje pokuavam da utedim. I to vie pokuavam da ga utedim, utoliko vie mi je potrebno za rad. Zanskarac poseje kad je vreme setve i poanje kad je vreme etve. Izmeu napora i plodova napora vlada opipljiv odnos. Poto uradi ta mora, kad treba to da uradi, nikad mu se ne uri. Za njega vreme nije novac. Zato ne poznaje nestrpljenje. Naslutio sam da me na putu prema budnosti ne spreava samo intelekt. Spreava me odnos prema vremenu. Spreava me proueno nestrpljenje; shvatanje vremena kao neeg ega imam i nemam, pa uverenje da se neto mora ostvariti u odreenom roku. Kad smo se u sumrak zaustavili u selu u podnoju granitne planine, napomenuo sam to starom Joganandi. "teta da zna samo misliti. Da nisi bar malo praktian. Onda bi ve uvideo gde pravi greku". Upitao sam ga ta podrazumeva pod praktian. "Praktian si ako zna da napravi burence za pivo. Ili da odneguje drvo. Poseje. Poanje jeam, samelje ga u brano i brano ispirja u campu. Napravi lonac. Uhvati vuka. Plavu ovcu." Rekao sam da nisam tako nepraktian, kao to misli. Znam da popravim auto. Ja sam i amaterski stolar, izradio sam dva ormana, jedan za knjige, pisai sto, ramove za slike. Popravio sam nekoliko prozora i vrata. I ovo pogledajte, ponosno sam dodao hvatajui se za pantalone, saio sam i pantalone. Obiao je oko mene da bi ih pogledao sa svih strana. Opipao ih je, opipao avove. "Neverovatno" - kazao je - "uopte nisam znao da idem naokolo s krojaem." Nisam kroja, skromno sam priznao. Kroja je bio moj otac, koga sam kao deko posmatrao kad radi. A ja sam "io" odeu iz odbaenih paria materijala. Kad sam mnogo kasnije sasvim sluajno postao vlasnik ivae maine, zaintrigiralo me da se poigram njome. I posle dva neuspela pokuaja u treem mi je uspelo da saijem sasvim pristojne pantalone. Kasnije sam ih saio jo nekoliko. A kad sam ih imao dosta, ak vie nego prilika da ih obuem, prola me je volja. Mislim da se to desilo u trenutku kad je ivenje prestalo da bude tajna. "Divno" - kazao je stari - "a zato mi to nisi ispriao? Ne vidi li rupe u mojim pantalonama? Saie mi nove." Odgovorio sam da je to nemogue bez ivae maine. Nai emo je ve, namignuo mi je. Deca su nas odvela do velike kue na obronku. Ljubazan gazda je rekao da moemo da prenoimo kod njega. Onda se iscerio i odveo nas u prostrano dvorite. Na ugaenoj zemlji je stajala 77

starinska ivaa maina. Uzaludni su bili izgovori da sam naviknut samo na elektrinu i da se bojim da ne unitim materijal i pokvarim mainu. "Zna li iti ili ne?" - Obrecnu se stari i kad sam klimnuo, odseno ree: "Saie mi pantalone." Onda je dodao: "Poto nemam novca, pozajmi mi da kupim materijal. Ako ikad doem u Evropu, vratiu ti." Ne treba, osmehnuo sam se dobro znajui da nikad nee doi u Evropu. Bio sam zahvalan za priliku da mu se bar nekako oduim za uenje i strpljenje. Idue jutro je na domain doneo na dvorite tri zamotuljka materijala. Bio je debeo i grub, tkan na runim razbojima iz vlakana, koja su bila ispredena iz vune kamirskih ovaca. Prvi komad je bio tamnocrven, drugi ut, trei sivomrk. "Crvene pantalone?" - Nasmeja se Jogananda. Odluio se za sivomrke. Svitak je bio vrlo dug, a irok jedva etvrt metra. Upitao sam ga da li se moe dobiti iri, jer uzan nije dobar za kroj pantalona. Stari je odgovorio da se jedino takav dobija u ovim planinama, jer je toliko irina razboja. Snaiu se ve ako sam kroja. Gazda mi je ponudio kanapi, kojim sam izmerio duinu od struke starca do njegovih gleanja i odsekao dug komad, za koji mije ovek zaraunao dvesta rupija. Cena me je zaprepastila. Jogananda mi je rekao da je to vrlo jevtino jer se takav komad tka na runom razboju po mesec dana. Materijal sam razrezao na est priblino jednakih komada koje sam zaio prvo uzdu a na kraju popreko. Onda sam ga sloio nadvoje i paretom osuenog govna skicirao priblian kroj. Poeo sam oduevlen, odluan da starom saijem pantalone, na koje e biti stvarno ponosan. U mati sam ih ve video: visokog struka, dole pripijene, u bokovima iroke, suene u kolenima, ba elegantne, moderne, najbolje pantalone u Zanskaru. Oduevljenje nije dugo trajalo. Makaze su bile tupe, rubovi materijala su se osipali i polomljenom iglom ih nisam mogao dobro da porubim; maina je kripala i zapinjala, pa je av bio as pregust as preredak; dva puta mi se skoro slomila igla, a pamuni konac mi se stalno kidao. Oduevljenje je zamenio uasan oseaj frustriranosti. Tiho sam poeo da besnim, da se pimanim. Najvie sam bio besan na sebe da sam glupo ijenje uopte pominjao. Samosvest su mi slabili i Jogananda i vlasnik maine, koji su uali pored meoe i zabavljali se komentarima o mom radu; inilo mi se da vlasnik upozorava Joganandu na moje greke i opisuje mu svoj nain ijenja. Novost o "krojau" se brzo rairila i u manje od pola sata se na dvoritu guralo skoro celo selo. Obru radoznalih lica je bio sve ui. Da bi bolje videli, neki su se uspuzali ak na krov. U arkom suncu sam poeo da se znojim, postao sam nespretan, pa mi je sve padalo iz ruku. Na kraju me je uhvatio strah da u sve upropastiti. Kad sam izgubio poverenje u sebe, poeo sam da radim krajnje glupe greke: zaivao sam parad, koja nisu ila zajedno i parao druge, koji su spadali zajedno; dva puta sam levu nogavicu zbog nepaljivosti priio uz desnu, i zatim desnu uz levu, a onda sam ustanovio da su depovi preplitki i morao sam iskrojiti nove. Postajao sam sve nespretniji, sve rasejaniji, sve zbunjeniji. Na kraju mi je dolo da zubima pocepam glupe pantalone na parie i uguram ih iskreveljenim radoznalcima u usta. Oblivalome je oseanje nemoi, koje mi je bilo poznato, oseanje lepljivog lesa, koji je proisticao iz siutnje da lepa tvrdoglavost nije dovoljna, a ujedno iz tvrdoglavog ubedenja da ne smem priznati poraz jer bi me to ubilo. To oseanje beznaa - zar ga nisam doiveo jue na obali potoka kad je u meni splasnula volja da nastavim put? Oseanje je bilo isto, u to nije bilo sumnje. Strano poputanje. Odloio sam pantalone i zamumlao da moram na jedno mesto. Gurajui se napolje kroz guvu, dovukao sam se do stene, koja se dizala iz obronka nad kuom; pod nju sam se uurio u senku i lice zabio u ake. Tako sam uao dok me nije otkrio Jogananda. Seo je, utali smo. Gledali u dolinu. Zatim je rekao: "Sad shvata gde pravi greku." Odgovorio sam da mi je krojenje pantalona otkrilo neto 78

ega pre nisam bio svestan. ini mi se, izjavio sam, da pri traenju budnosti (i dok sam io pantalone) padam u psiholoke stupice, koje mi isisavaju motivacionu energiju. Oduzimaju mi volju. Rekao sam da tekoa proistie iz mog odnosa prema vremenu, te iz mog odnosa prema radu, iz odnosa prema mojoj slici o sebi i prema mojim oekivanjima. Taj odnos je pogrean. Zavodi me u psiholoke stupice, kojih obino postajem svestan kad je prekasno. A to vai, takoe, i za moje psihofizike vebe. "Ostanimo bolje na pantalonama" - ree - "pantalone su konkretnije, moe da ih uhvati. Opii mi te stupice." Odvratio sam da ih je dosta, a sve proistiu iz odnosa prema radu. Proces izrade pantalona sadri raznovrsne, ali predvidive prepreke. Poto ih nisam predvideo i nisam ih na vreme izbegao, postale su stupice. Prvu greku sam napravio jer nisam priznao sebi koliko sudbonosan moe da bude uticaj okolnosti. Znao sam da je na dvoritu suvie toplo, da su makaze tupe, da je ivaa maina neposluna, da je konac truo, igla iskrivljena i razmrdana, znao sam i da nisam naviknut da ijem usred gomile radoznalaca. Sve to je trebalo da uzmem u obzir. A nisam. Prihvatio sam se posla ubeden da u napraviti pantalone istom lakoom kakvom sam ih svojevremeno pravio kod kue, u komfornoj sobi s perfektnom mainom. Druga zamka je bila ubedenje da znam kako se rade pantalone. Umesto da se prilagodim materijalu, koji mi je bio nepoznat i maini, odnosno njihovim specifinostima, pokuao sam oboje da prilagodim svom iskustvu ijenja, svom seanju kako sam io u prolosti, koje je zamreno u kalup. Dozvolio sam sebi da postanem rtva fosilizacije misaonih motiva i to je zamka, koju sam morao izbei jer sam svestan kako moe biti opasna. ini mi se, izjavio sam, da me je u nju zavela druga zamka, koju je trebalo izbei - svest da me ljudi posmatraju. Da sam na izlobi. Ta svest je rodila zbunjenost, u kojoj sam pokuavao da stvorim UTISAK kako znam da ijem pantalone; a odatle pantalone vie nije io moj pravi "ja", io ih je moj ego, koji je gledao sebe u oima prisutnih. Ego me je zaveo u zamku nepromiljenosti i zamrznutog vrednovanja. Kad sam uoio da pravim greke i gluposti, pao sam u iduu zamku: strah da e sve ii natrake i da u ispasti strasno smean, zbog te bojazni postao sam nervozan, zbog te nervoze sam greio sve vie u poslu, a kad sam video da su svi napori uzaludni i pantalone nee da se pokore mojoj zamisli, spopalo me je nestrpljenje, koje je najfatalnija zamka. Nestrpljenje potie iz odnosa prema zadatku, prema svakom zadatku kao procesu, koji se dogaa u prostoru i vremenu t mora se zavriti u odreenom roku. Nestrpljenje vodi u senzaciju i neosetljivost. A to pre ili kasnije dovodi do kobne greke. I kad ego shvati kako je strano zabrazdio, zatekne se u nemonom grcavom besu, koji se izraava u obliku apatinog cinizma, u obliku umora i neinteresovanja. "A ne u obliku unutranjeg mira" -izjavi Jogananda- "unutranji mir izvire iz poistoveivanja sa sadanjim trenutkom. S pantalonama kad ije pantalone. Pantalone su u tebi. Ostvariti mora odnose, u kojima e se pantalone saiti same! Budnost je u tebi. Dok je trai kao neto izvan sebe, ta nije deo tvog iskustva sadanjosti, upada u greke, koje e ti crpsti volju i energiju. Tajna je u umetnosti ijenja pantalona. Tajna te umetnosti je u odnosu prema zadatku, koji si sebi zadao. Ime tajne je unutranji mir. Kad si miran, nema napetosti, nema elja, nema oekivanja. Prispeo si. Tajna umetnosti ijenja pantalona je u tome da su pantalone u trenutku kad ih ije jedini cilj tvog ivotnog puta. I taj cilj si dostigao. Tamo si. Ovde i sada." Prikupio sam hrabost i vratio se da ijem. Kad sam zavrio, jogi je obukao pantalone i upola aljivo, upola ponosno se pokazivao seljanima. Iz grupe je istupio sitan oveuljak i izjavio da su i njemu potrebne akire; pokazao je na Joganandu i rekao da hoe ba takve sa depovima i dugmadi, koja se mogu otkopati. Onda se dogurao do mene otac, koji je traio akire za svoja tri sina, a na kraju su narudbe doletele sa svih strana. Vlasniku ivae maine, seoskom krojau, to nije ilo u raun. Uinilo mu se neverovatno da se 79

situacija iznenada promenila i da je nervoznom strancu, kome su se malopre svi smejali za manje od pola sata uspelo da uzbudi matu prisutnih. Nasluivao je da mu preti konkurencija. I mene je iznenadio neoekivan preokret. Pokazao mi je koliko je malo rastojanje izmeu uspeha i neuspeha. Rei jogija da moram stvoriti odnose, u kojima e se akire saiti same, vie nisu zvuale kao paradoksalna fraza; doiveo sam njihov smisao. Neto uradi, neto se dogodi. Ostvari unutranji mir - i pozdrav dragom kamenu u lokvanju! Stajao je sa strane i obeenjaki mi namigivao. U tom asu mi je sinulo - ovde i sada! Sinulo mi je da je do ovog trenutka vodilo sve to sam u ivotu uinio - ovaj trenutak je bio moj cilj. I prispeo sam. Obuzelo me je da bih mogao ostati u ovom zabaenom selu i prehranjivati se ijui pantalone. iveo bih u etvrtastoj kui bez okna, moda s jakom, koji bi mi srao gorivo, i s kozom koja bi mi davala mleko; oenio bih se jednom od rumenih devojaka, koje ispod arenih marama tako nestano gledaju mene, doveo bih je kui da mi kuva ampu i rada slinave Tibetanie; udomaio bih se tako da se ne bih mnogo razlikovao od preplanulih seljaka; s njima bih vario i pio pivo i rakiju od jema, io i poluglasno ponavljao "Om Mani Padme Hum". U trenu kad se ukazala vizija ove mogunosti, neto me je dotaklo, neto je promaklo pored i pomilovalo me pernatom mekoom. Usputna i nezvana me se dotakla slutnja o mogunosti buenja. Kad bih se u ovom asu odrekao ivota kakav me eka po povratku u Evropu i pri tom ne bih osetio ni olakanje ni aljenje, kad bih mogao viziju drukijeg, koja mi se ponudila promeniti u stvarnosti, bez razmiljanja bez straha i, takode, bez oduevljenja, neto bih uinio. Onda bih stvarno izaao iz zidina svoga ega, neto bih napravio. I neto bi se desilo. U mogunosti da ostanem u selu i ijem pantalone za stanovnike i ovde doekam smrt, osetio sam prolaznu ali opipljivu mogunost budnosti! Saznanje ta je budnost, kako je jednostavna i kako dostupna, rodilo je sumnju da bi to bila prava budnost. (Ovako jednostavna? Ovako ostvarljiva?) Sumnja je bila udarna snaga mog ega, koji je ponovo prisvajao teritoriju, nad kojom je izgubio vlast. I kada ju je bez tekoa ponovo izborio nazad, uobliio mi je iskustvo trenutka u ubeenje da ovakav ivot nije za mene i daje sve zajedno bilo samo udlj iva misao! U oima staroga Joganande sam opazio razoarenje. Oekivao je da e se konano dogoditi, bio sam blizu, blie nego ikad. I sam sam bio razoaran, ali manje to sam propustio idealnu priliku a vie zbog toga da u stanju budnosti, koja mi se prvi put ponudila kao realna mogunost, nije bilo nieg posebnog, nieg egzotinog, samo neto to mi je bilo udno poznato i uznemirujue blisko

Kad smo se oprostili, vlasnik ivae maine bio je jedini seljanin, koji se vidno obradovao mom odlasku; ostali su bili razoarani i ak pomalo uvreeni. Na kraju su se pomirili s tim i ak mi doneli poklone: kaicu jakovog loja, tirkizinia ukraen koni pojas, bakrenu uturu, u kojoj se bukala rakija od jema. Manja grupa mladih ljudi nas je ispratila do podnoja planine i do staze uz reku, gde mi je jedna od privlanih devojaka nestano istrgla ukrasni pojas iz ruke i vezala ga Rosinantu oko vrata. Onda smo se oprostili. Gomila se uputila nazad prema selu, a nas dvojica smo s ponijem nastavili put prema Lunaku. Selo je ostalo u kamenitoj samoi, grozd obeljenih kua na boku sivomrke planine, sve udaljenije, na kraju samo mrlja na sivoj pozadini. utali smo. Obojica smo shvatili ta se (i ta se nije) desilo u selu. Obojica smo oseali da nas prati sen dogaaja. U meni se neto pomaklo - dosauje zamenio nemir, koji mije ulio snagu da se ponovo prihvatim traenja mira. Umesto da se vratim na raspredanje svojih mentalnih konstrukcija, poeo sam svu panju da 80

poklanjam Joganandi. Pomislio sam - ovde je prosvetljen ovek, koji je postigao stanje svesti, koje nazivaju budnost. Ovde je model, po kome mogu da se ukrojim! Mada je primetio da ga iznenada posmatram poput jastreba, nije izgubio spontanost ponaanja i oseanja. Umesto da se odazove kao obian ovek kod koga bi se pri otkriu da ga neko posmatra probudio glumac/ego, ponaao se kao i uvek, kao daje sam i da ga niko ne vidi. Bio je stvarno drukiji od mene. Razlike su na prvi pogled bile neznatne, a ipak su stvarale sliku, s kojom se nisam mogao uporedivati ni u detaljima ni u celini. iveo je u stalnom meditativnom stanju. Pazio je na tok stvarnosti, ali bez napora i bez svrhe, tek tako. U njegovim pokretima nije bilo naglosti. U njegovim reima nije bilo pod teksta, koga ne bi bio svestan. U njegovim postupcima nije bilo napete neurotinosti. Uvek sam oseao daje tamo gde ivi da bude; svakog trenutka je bio na cilju. U svakodnevnim situacijama je oktrivao neto to je meni ostajalo skriveno. Stekao sam oseanje da mu nijedna stvar nije svakidanja, ve mu je dnevni ivot sa svom tri vijalno u obinih problema, ivo gradivo njegove jogijevske prakse. Oseao sam da su problemi koji me gone u nestrpljenje i bes, za njega izvor inspiracije. Nita nije pokuao da odbije ili negira, ve je u svakom poloaju, u svakom trenutku znao da upotrebi sve ta mu se nudilo. I poto nije pokuao da bilo ta odbije, nikad nije imao oseaj da mu neto preti. iveo je kao da je svaka situacija odsev njegovog duevnog stanja i poto nita nije pokuao da postane, ve je samo postojao, sve ta je uinio i ta mu se desilo, bilo je prirodno i dobro. Sve je inio glatko i bez napetosti. Kao da svojom meditativnom svecu o sadanjem trenutku stvara prostor, u kome su misli, oseaji, problemi uzeli prirodne dimenzije i ne zapinju o bilo ta. Moj psiholoki prostorje bio tesan i pretrpan raznoraznomstarudijom, koje nisam smeo da se odreknem. Zato sam pri svakom pokretu zapinjao o neto, svakim korakom sam u neto udarao i ranjavao se. Bio sam slepac u pretrpanoj trgovini antikviteta; slepac koji trai vrata napolje, a boji se da e naleteti na ma ili nagaziti na ekser. Moji pokreti nisu bili spontani; bili su oprezni, pipavi, slepi. Bio sam slepac u svojoj psiholokoj antikvarnici, nezgrapan nesrenik, okruen starudijama ubedenja i miljenja, nada i razoarenja, obiaja i loih navika, moralnih stega; zatvoren medu fosile svoje prolosti. A Jogananda je bio napolju, slobodan. Zato je sve radio glatko, oputeno. Nije bilo nikakvih sudaranja i zaletavanja, nikakavog mrvljenja, sve je raslo prirodno iz prostora oko njega i tamo se vraalo. Analitiki duh mu nije nametao kategorije i znaenja; i analitiko miljenje je bilo deo prirodnog toka stvari nepodlonog idejama. Kako li mu je uspelo da ostvari prostor izmeu sebe i svoje svesti o sebi, izmeu sebe i svoga miljenja? Kako gaje odravao? Slutio sam (nadao sam se) daje u poetku sve to je sada radio prirodno bilo rezultat napora i discipline, da u poetku nije izrastalo iz nonalantne panje i predanosti toku. Posmatrao sam ga kako radi vebe joge. Najvie je voleo stoj na glavi. Tu i tamo sam ga viao u lavljoj pozi i nekoliko puta i lokvanjevoj. Nekoliko puta sam ga video u "pozi dostignua". Sedeo je uspravan, s prekrtenim nogama, s prstima leve noge izmeu butine i listova desne noge, s desnom nogom na levoj, s desnom petom na penisu i levom pod njegovim korenom. Bradu je pritiskao na grudi, a pogled upirao u "tree oko" medu obrvama. U toj pozi je obino ostajao dobar sat, odmaknut od fizike sredine, usredsreden u sebe. Uporedo je radio vebe disanja (pranajama) koje je pratio selektivnim grenjem miia (bande) bez kojih je pranajama vrlo opasna. Meni nije dozvoljavao da izvodim pozu dostignua, rekavi da odgovara samo oveku njegovih godina, koji se vie ne interesuje za ene. Pozom, rekao je, eli da obnavlja osnovne odnose medu razliitim centrima suptilnog tela i postigne kombinaciju snaga (harmoninost energetskih talasa) koja je sinonim s principom nedvostrukosti, s izvorom egzistencije. Posmatrao sam ga i udio se njegovoj gipkosti, njegovom zdravlju. Potvrivao je da je joga najvii oblik odnosa prema stvarnosti. Takvih odnosa (naina saznavanja stvarnosti) ima po miljenju 81

indijskih mislilaca est. Stvarnost je naravno samo jedna, jedna i nedeljiva bez obzira da li joj se pribliavam matematiko - astroloki, intelektualno; ili eksperimentalno-nauno, empiristiki; ili logino-dijalektiki, ili teoloki, prouavajui i tumaei svete tekstove; ili metafiziki (metodom apstraktnog saznavanja i zakljuivanja) ili, pak, neposrednim poistoveivanjem s jogom, iji je metod kontrola duha i oseanja te vitalnih snaga. Svejedno je, takode, kako opisujem rezultate istraivanja o pribliavanju stvarnosti (da je bog u svemu, da boga nema i sve je materija, da materije nema i sve je Duh ili Nita, da nema dvojnosti i sve je jedno, daje vasiona igra energije i spoljani izgled samo iluzija) stvarnost ostaje jedna te ista i nedeljiva. Joga mi omoguuje da tu stvarnost iskusim direktno, da je osetim i povezem se s njom i ostanem povezan. I kad je osetim, ja sam Budan. Vebe joge (telesne, disajne, obredne, sanjarske i meditativne) imaju svrhu da stvore prostor, distancu izmeu ovekove sutine (izmeu onog ta jeste) i njegovog ega (izmeu onog ta misli da jeste). Kad ega nema vie, ostaje samo sutina i prazan prostor. I u tom prostoru pozdrav dragom kamenu u lokvanju! Svrha mojih vebi je bila ista: razoruavanje misaonih bataljona, raspredanje mentalnih konstrukcija, smirenje duha, udaljavanje (esto grubo i bolno) od uobiajenih oblika zapaanja i vrednovanja. Sve to mi se inilo loginim, ostvarljivim. Sumnja se pojavila kadje Jogananda poeo da govori o energetskim centrima (akrama) i kad je rekao da ih pokuam svojim vebama da aktiviem. Ovi centri, rekao je, lee u kimenom kanalu. Upitao sam ga jesu li u nervnim pleksusima ili u ganglijama, ili u lezdama. Odgovorio je da su akre povezane s pleksusima, koji su povezani sa lezdama, a da nisu isto. Pleksusi i lezde reguliu fizioloke i psiholoke procese. Materijalni su, opipljivi. Energetski centri, koji postoje u ivom oveku kao potencijali vie svesti (i u smrti se rasplinu) lee u centralnoj arteriji eterinog, suptilnog tela, gde ih mogu aktivisati samo tako da probudim Kundalini, energiju postojanja, koja sklupana kao zmija spava na dnu kime. Kad se probudi, preseliu se iz egocentrine u kosmiku svest. Upitao sam ga ii kakvom obliku su akre. Jesu li molekularne? Mogu li se otkriti rendgenskim zracima, jesu li iste kao akupunkturni meridijani? Odvratio je da su akre take u kojima se dodiruje fiziko i suptilno telo. Mogu ih videti, mada samo iznutra, oima meditacije. Jogom tantre mogu da oslobodim sklupanu zmiju na dnu kime i podiem je od centra do centra prema mozgu, u centar (lokvanj s hiljadustrukim cvetnim listiima) u kojima se iva i akti udruuju i postaju kosmiki duh. "Ovaj centar" - ree - "zove se i Kailas, centar sveta, planina blaenstva, koju si posetio u snovima."

82

Kao mesec u odsjaju

Idue noi sam ponovo leteo preko mranih kanjona i snenih prevoja, preko jezera u obliku sunca i polumeseca, preko tajanstvenog gorja u obliku svastike ponovo sam video karavan hodoasnika; inilo mi se da sanjam o snovima, koje sam ve sanjao u nekim drugim snovima; kao da zurim u beskonani odsjaj ogledala u ogledalu. Opet sam pristao na sneni vrh kupolaste planine i ponovo je prola mimo procesija crnih pogrebnika sa kovegom u kome je bilo moje truplo. Gledao sam ih dok nisu spustili sanduk, i je le izaao iz njega, te se uputio prema meni. "Jesi li zaboravio kakoje kratko rastojanje izmeu uspeha i neuspeha? Od kraja kime do vrha mozga." Tada sam zapazio da nisam orao s odseenim krilima, ve velika crna zmija; izjurio sam i upuzao se kroz usta svog lesa u unutranjost i sklupao se na dno kime. I zaspao. I probudio se. I maio se vebe joge s obnovljenom snagom. Recimo, rekoh sebi. Recimo da stvarno probudim zmiju Kundalini na dnu kime. Jogananda mi je opisao njen put prema centru u mozgu. Kad se podigne u drugu akru, u centar nagonske prirode, osetiu je u sebi kao mikroskopsku prisutnost vasionske egzistencijalne svesti. (Je li to biosfera, koju spominje Tajlard de arden?) I tada (ukoliko budem znao i hteo) moi u da se ukljuim u energetske tokove u okolini. Postoje instinktivni centar povezan s epigastrinim pleksusom, koji je vitalno povezan s endokrinim lezdama, seksualni nagon e mi se ustostruiti ukoliko nisam jo ra istio sa seksom (ili sam s njim ra istio tako da sam ga puritanski odbacio) moj e se uspon prema budnosti bar privremeno zaustaviti jer e me preliti halucinatorne slike seksualnog iivljavanja i perverznosti. Tada e me "deblokirati" samo neto traumatsko: incest, silovanje, sodomija, kastriranje, nekrofilija. Moda u imati sreu, pa e me neko uvesti u tajne kulta levokrakog kukastog krsta, gde u seksualnu energiju moi da istroim u obredima tantre. Moda u se preko nagonskog centra probiti u treu akru, povezanu sa sunevim pleksusom, koji je vitalno povezan s lezdom adrenalinkom. Centar je kosmiki povezan s psihosferom, koju proima vibriranje psihikih iskustava. Recimo da je to istina, rekoh sebi. Recimo da u preiveti seksualno ludilo i dii se u psihosferu, pa se (ukoliko budem znao i hteo) ukljuiti u tokove psihike energije u okolini i iskusiti sutinu kao nieovsku kosmiku volju za vla u. Jogananda je rekao da mogu aktivirati tu akru ve koncentracijom mate na grandioznost snage (poput Napoleona, Hitlera, Staljina?). Recimo da je sve to mogue. Onda je mogue, takode, da problemi sveta proistiu iz injenice daje Kundalini u razliitih ljudi zastala na razliitim stepenima puta prema vrhu. Svet je pun seksualnih neurotiara, koji su zaglavili na drugoj akri; pun je ambicioznih sanjalica, koji se bore za raznorazne oblike moi i prevlasti i u ime svojih sanjarenja ubijaju i ugnjetavaju druge. Istina je, takode, da postoje ljudi kod kojih se Kundalini digla u etvrtu akru, u centar nesebine ljubavi i oseanja za vie vrednosti. I kad se budem podigao do nje (izjavio je Jogananda) iskusiu ivot kao isti plamen bezuslovne ljubavi prema bogu ili prema blinjima; iskusiu nepomuenu radost prisustva u sutini, izvorni zvuk kreacije. Bog Krina e mi svirati na flauti. Tada u biti u oblasti kosmikog blaenstva, pun iste ljubavi i spontane radosti (koja zna biti i erotska). I macu udesnu mo da dodirom, pogledom, reju, ili svojom blizinom, izleim sve koji poboljevaju jer ne mogu nai ljubav. 83

Ipak, to nee biti stanje budnosti. To e biti samo krojenje (pantalona konanog blaenstva). Ako elim napred, morau ostvariti psiholoke odnose, u kojima e se Kundalini moi podii u petu akru, u centar iste svesti o stvarima, kakve su (u svojoj neponovljivosti odnosno osobenosti). U ovom centru, koji je povezan s grlenim pleksusom, a ovaj sa titnom lezdom, iskusiu neponovljivost svoje individualnosti i otkriti izvor beskonane stvaralake snage. Jesu li ovu akru dosegli genijalni umetnici? ast i slava umetnicima, ali to jo nije budnost. Treba dalje u estu akru, poznatu kao centar mudrosti, koja je fizioloki povezana sa "treim okom" s pinealnom lezdom u jamici medu oima. Kad mi Kundalini podigne svest u tu akru, biu u carstvu sinoptike vizije sveta kao celine. Ovo nije centar intelektualnog znanja, koje je samo sebi svrha, to je centar duhovnog prosvetljenja i u njemu u se ostvariti (izjavio je Jogananda). U njemu u postii spontanu vlast nad impulsima, eljama, navikama i tendencijama svoga ja. Postau gospodar svoga ega. Rei u mu uuti i on e uutati. Rei u mu idi, pa e podvui rep medu noge. U tom centru u oko sebe ostvariti prostor. Recimo da dokuim ovaj centar i iskusim sutinu kao sudbinu, kao znaenje ivota, koji sam slobodno izabrao na osnovu svesti o pravom "ja". Hou li onda biti Budan? Ne. Moram priekati da mi Kundalini digne svest u najvii centar, sahasraru, u kojoj e se sav duhovni potencijal otvoriti kao lokvanj s hiljadustnikim cvetnim laticama i iskusiu sutinu kao bezvremensku osnovu vasione. Postii u nirvanu, najviu moguu razinu svesti. Poistovetiu se s kosmikom energijom. I sa snagom prosvetljene svesti u moi da leim ljudi i da ih isceljujem. Izjednaavanje s bezvremenskom sutinom e mi omoguiti daje, ili bar slutnju o njoj, budim u drugima: dodirom ruke, nenom reju, samilosnim pogledom, zagrljajem. I to nee biti nita naroito, izjavio je Jogananda. To nee biti neobian domaaj, jer u se samo vratiti u svoje prirodno, primamo stanje. Zato neu biti ni ponosan ni zauen i iveu dalje, kao daje sve po starom. Mada nee biti. Oseanje da sam konano shvatio sutinu i svrhu joge, ispunilo me je drhtavom rado u, koju nisam mogao da umirim. Moje vebe su postale nestrpljive, fanatine. Svrha i metod su se udruili kao nabujale reke u silovitu nezaustavljivu bujicu, koja je tekla prema cilju u pravoj liniji. Prozreo sam da je joga krojenje pantalona venog blaenstva; stvaranje duevno-fizikih odnosa, u kojima se Kundalini moe podii u vrhovni centar i baciti me u budnost. Svet je potonuo i vebe su zauzele centar moje svesti i egzistencije. Svaki dah je bio korak na putu, svaki pokret je imao dublje znaenje, svaki blesak svesti je bio meditativan. Sve je postalo joga. Onda su se poele dogaati neobine stvari. Prvo se pojavio um u uima. U poetku mu nisam poklanjao panju jer nije trajao due od nekoliko minuta. A vraao se sve e e i svaki put je bilo gore i trajao je due. Na kraju mi je u glavi umilo kao da stojim blizu velikog vodopada. Malo kasnije mi je poelo tui srce. Tek odjednom bi mi skoilo u grlo i zapelo kao da bei od opasnog progonitelja; udaralo je silovito i oseao sam kako zapinje o zidove grudnog kosa. Smirilo se i um je, takode, prestao. Teio sam se da su to simptomi visinske bolesti, mada tog asa nismo bili vie od etiri hiljade metara iznad mora. Zatim se u toku vebi disanja u meni neto pokrenulo. Poeo sam da hvatam vazduh kao asmatiar u toku jakog napada. Neto se deavalo s mojim refleksima disanja; prekinuo mi se prirodni ritam disanja. Preplavila me je jeza u kojoj sam izgubio svest. Kad sam se povratio, na sreu sam opet normalno disao. "ta se dogaa?" - Upitah Joganandu. "anje ta si posejao." - Odvratio je. - "Ako nastavi, ubie se. Joga nije za tebe, prijatelju moj. Pretvorio sije u samoubilako oruje. " - Dugo nisam mogao da verujem da misli ozbiljno. Zato, ispitivao sam s knedlom u grlu i stomaku i nesavladivom teinom u nogama. Zato? Sve oko mene se ruilo u prah. Prenaglio si, izjavio mi je. Toliko mi se urilo da sam se strmoglavio u zaniku u koju padne veina sluga intelekta. Iskontruisao sam sebi put od dna kime do glave, od normalne svesti do 84

budnosti. Ta konceptualna slika mi se uinila logina i verovatna, pa me je zato preplavilo divlje uverenje da shvatam ta se dogaa i da znam ta moram da radim. Napravio sam sebi geografsku kartu pula prema budnosti i po njoj se zajurio prema cilju. Prstom po mapi. I itavo vreme sam mislio da napredujem po tlu, koje ova geografska karta predstavlja. "Dok nisi na tlu, napravom tlu" - rekao je- "dok se kree samo po svetu svojih mentalnih konstrukcija, joga ti nee koristiti. Ako produi, ubie te." Zabranio mi je vebe, koje mi jepre nekoliko nedelja pokazao, sve asane, mudre, bande, sve oblike pranajame. Zabranio mije sve to mi je stvaralo iluziju da se ne kreem po praznom, da se drim ueta i vuem po njemu prema cilju. "ta mi onda uopte preostaje?" - Progunao sam potresen i razoaran. "Ostaje ti plavo nebo. Pa sunce i voda. Ostaju ti planine. Joga ti ne treba. Ako si nespretan sa njom, ako te ne die u vazduh, ve te vue zemlji, ostavi je. Jednostavno je ostavi. Budnost je mogua bez joge." "Kako?" - Jaukao sam "Tako da se probudi." - nasmejao se.

Svet je pokrila tamna koprena. S Rosinantom sam zamenio uloge, pre sam ja njega vukao za sobom, sad je on vukao mene. "ta ti je?" - Licemerno se cerio Jogananda. Odvratio sam mu neka me zove Sizif. Ako se svaki dan zaleti, mada ti svaki napor izgori u sopstvenoj vatri, ako se svaki dan priblii cilju, a samo ga nasluuje, dok je svaki idui korak ve udaljavanje, onda nije udno ako na nekom stepenu prestane da se zaslepljuje da sve to bilo kuda vodi. ta da uobraavam? Stigao sam tako daleko, dalje ne mogu. Tei me sigurnost da sam doiveo trenutke, u kojima sam budnost naslutio kao injeninu mogunost. Moda je ve to mnogo. Moda sam sujetan kad mislim da bih mogao postii jo vie. Voleo bih da znam zato mi u trenucima kad sam bio blizu nije doao u pomo, gurnuo me napred, prebacio na drugu stranu. "Dobro je da si uoio kako sam sebi stavlja zamke, koje ne moe izbei, mada ti ova konstatacija, kao to se pokazuje, ne moe pomoi da ih ne stavlja i dalje. Jedna od takvih zamki je i nada da su tvoji vizionarski trenuci bili varnice stanja, za koje smatra da je stanje probuenosti. Ako ne razume ta se dogaa, kad te obuzme oseanje da si na pragu, ako ne razume izvor i znaenje takvih dogaaja, pre ili kasnije e sebe nagraditi pohvalom. I ego e je zahvalno primiti. 1 naduvae se. I zadovoljno ukljuiti tvoje takozvano probudenje u svoj odbrambeni sistem." Opet taj ego, uzdahnuo sam. Opet taj prokleti ego! Zar ga ne mogu izbei? Zavarati ga? Kako gaje on zavarao? Kako su ga izigrali drugi? "Svako je pre ili kasnije nauio da razlikuje izmeu bitnog i sluajnog. ini mi se da je u tome tvoja greka. Kad izbegava pojmove, motive, sve vie se oslanja na oseanja, na intuitivne naznake, na vizionarske trenutke, koje raaju psihofizike vebe. Prima ih, kao da zna ta ih stvara, kao da su svi ve po definiciji pravi. Ne proverava ih. I ta se dogaa? Daje im znaenje, koje nemaju, vanost, koju ne zasluuju. Potreban je organ raspoznavanja, diferenciranja, koji e ih oistiti od izmiljotina. To moe biti samo racionalna metafizika analiza." "Poloaj je oajan" - kazao je - "na jednoj strani te ubedujem da mora svoj intelekt oslabiti, pa da putem pukotina dokui stvarnost direktno, intuitivno, a na drugoj strani ti tvrdim da mora saznanja, koja ti dobavlja intuitivno poimanje, proveravati intelektom, koji prvo mora oslabiti, pa da 85

intuitivno shvaanje postane mogue. Poloaj je oajan, zar nije? Na alost je tako. Takav je put. Intuitivnim doivljavanjem stvarnosti si poput slepca, koji se kree, a ne vidi kuda ide. Kao analitiki mislilac si bogalj, koji izuzetno dobro vidi, a ne moe da se pomakne. Slepcu su potrebne bogaljeve oi. Bogalju su potrebne slepeve noge." A sad stvarno vie ne znam, izdahnuo sam. Sve to sam dosad radio imalo je (tako sam bar razumeo) samo jednu svrhu: oduzimanje suverenosti intelektu, stvaranje odnosa, u kojima bih svet, i sebe, i stvarnost mogao da odivim neposredno, intuitivno, jogijevski. A sad mi kae da intuicija ne sme biti slobodna. Treba da je podredim analitikom razumu. Ako je ovo tano, onda sam tamo gde sam bio. Na poetku. "Poloaj je jako komplikovan, je li? Komplikovaniji ne bi mogao biti. Upravo oajanje. Jer analitiki um je vrlo ogranien. Ne veruje oseanjima, ne veruje neposrednom iskustvu. Sve to stigne u domet njegovog svetla, procedi kroz racionalni filter. Nije sklon intuiciji jer se boji da e ga otkriti u carevom novom ruhu. Sve to mu intuicija ponudi na rasuivanje, proglaava za subverzivnu la. Takav represivni intelekt treba oslabiti. Treba mu dokazati, brutalno i bolno, da je najpogrenije njegovo ubedcnje da je nepogreiv. Kad otkrije da nije stvarnost, ve instrument stvarnosti, prestae da ugnjetava intuiciju. Otada e je voditi inteligentno. Proveravae njene rezultate, korigovae je." Odvratio sam da sam sad jo zbunjeniji nego pre. Ako intelektu ne smem da verujem jer zna da bude (i esto je) diktatorski, pa ako smem da verujem samo intuitivnim otkriima, koje intelekt, (kome ne smem verovati) proglasi za vaee (na osnovu kakvog rasuivanja? Sigurno ne sasvim nepristrasnog?) ostajem u zaaranom krugu. Kako mogu znati da li doivljavam pravu stvarnost, a ne samo izmiljotinu? I koliko to ne mogu, racionalno, a ni intuitivno, kako u? "Poloaj je vrlo, vrlo komplikovan." - Smekao se i video sam da u tome uiva. - "Moe znati samo pomou sposobnosti, koja prevazilazi ne samo razum, ve i intuiciju. Buda je to nazivao uvid. To nije isto to i intuicija. Oboje se raa spontano i neoekivano iz duha, koji nije pod kontrolom uma, a razlike medu njima su velike. Intuicija nije pouzdana. esto uopte nije intuicija, ve samo zakamuflirana elja, zakamuflirana misao. Zato je potreban razum. Da je vodi u pravcu u kom moe biti autentina i plodna." "A uvid?" - Upitah ga. "Uvid je sposobnost prepoznavanja prave stvarnosti tako da ZNA. Uvid je nepogreiv. Razumom moe da koriguje intuiciju, a ne uvid. Uvidom moe da koriguje razum. Poloaj je vrlo komplikovan jer razum prepoznaje samo geografsku kartu stvarnosti, dok intuicija moe samo da sluti stvarnost, koju geografska mapa oigledno prikazuje. A uvidom vidi stvarnost samu." Lepo, rekao sam. Posle napada na intelekt, koji su me doveli do ivice ludila, posle intuitivnih munjevitih misli, za koje sam mislio da su me dovele blizu budnosti, jer je moj intelekt bio suvie oslabljen da ih blagovremeno proveri i koriguje, posle svega toga saznam da mi je potreban uvid. Neka bude. Ali, gde da ga naem. "Pojavi se" - odvrati - "otvori se kao lokvanjev cvet. Uvid se rodi kad intelekt i intuicija obave svoj posao i povuku se."

Stigli smo u dolinu stenovitih masa, koje su kipele iz zemlje poput dela suludog surealistikog vajara. Iza hladnog ilima njihovih senki, po kojima smo gazili gotovo na prstima (poput nedeljnih izletnika, koji su grekom zalutali u katedralu za vreme liturgije) na suncu se bleskala nit potoka. 86

Rosinant se otrgao iz konjske zamiljenosti i poslednjom trunicom snage krenuo prema njemu. Toliko mu se urilo da je izgubio pola tereta: dak prenog brana, zatim ebe, a na kraju dak suenog graka. Kad je stigao do vode, lokao je i coktao i mljackajui dahtao. Istovremeno je mahao repom velikim krunim zamasima, kao da eli najoitije da izrazi svoju radost. Jogananda se smejao. I ja sam bio dobro raspoloen. Pourili smo prema potoku svlaei se i zuvajui se. Kad smo se na stomak bacili u ledenu vodu, na krik se razlegao po dolini u stostrukim odjecima; stene su ga uhvatile i loptale se s njim dok nije splasnuo. Prali smo se. Zaplivali po vodi. Zagnjurili se. Isprskali se. Napili se. Kad smo stigli na breuljak, Rosinant je vredno pasao grmlje, koje je raslo iz zemlje u podnoju stena. Ispruili smo se - dvojica okupanih gologuzavaca -na otru travu i predali se zracima sunca u zenitu. Opet je sve bilo dobro. Nervozne debate, koje sam vodio u svom nagonu da iskleem neki skelet; sav zveket filozofskog dvoboja, u kome mi je Jogananda mirne due (i uivajui) dozvolio da se nabodem na sopstvene otrice (i dokazao mi da se borim samo sa senkama) sve je ostalo negde iza obronaka, u munom prostoru/vremenu, koje sam e-leo to bre da zaboravim. Planinski mir se useljavao u mene. Tiinu je ispunjavalo samo cvrkutanje ptica, koje su posedale na vrhove nazupanih stena. Voda u otoku se preli vala poput somota. Sve je dobro, pomislio sam. Odjednom bez najave mi se utisnulo da je sve dobro. "Sve je dobro." - Izjavio sam glasno. Jogananda se kratko nasmejao. "Ovde i sad" - rekao je - "ovde i sad je sve dobro." Sunce me je milovalo blagom uporno u osetljivih dlanova, od glave do pete me je gladilo i uznemiravalo, pozivalo me sebi i u sebe, prodiralo u mene i otvaralo me nenom mekoom kao aroban vasionski ud, kao ivin lingam, blagim zamasima me ljuljalo do ekstaze, odmicalo i u povlaenju mi budilo udnju i produbljivalo strast, pa se ponovo vraalo sve prodornije; ne znam koliko dugo sam leao sklopljenih oiju i predavao se ultravioletnim udarima ovog neoekivanog ljubavnika; oseao sam da mi se disanje ubrzava, postaje ritmino, sve vie zaduvano i udna slast, koja se skupila i meni, na kraju je eksplodirala u nebeski sjaj, u kom sam izgubio oseaj teine i poleteo (kao u snovima) preko snenih prevoja i mranih kanjona, preko gore u obliku svastike, preko jezera sunca i polumeseca, prema snenoj kupoli gore Kailas. Ponovo sam video karavan bradatih "sadhua", koji su slono recitovali tajne mantre, ponovo mi se pribliila ena tamnih oiju i ukrasila mi elo purpurnim znamenjem boga ive i opet sam leao u smrznutom snegu kao orao sa slomljenim krilima. Opet su igrajui dole tibetanske devojice, jedna mi je ponudila no i molila me da je probodem, i ponovo je po snegu stigla procesija crnih pogrebnika s mojim kovegom. Opet je za njima ila mlada ena krotkih oiju, razoarana, odana i moleivo zagledana u mene, a nju je pratila vitka devojka blago porumenelih obraza, koja se nestano smekala i mamila me da poletim nad udolinom. Onda su se devojke spojile. Postale su jedna, krotka a istovremeno nestana, tuna, a istovremeno razdragano vesela. Dola je do mene i rekla: "Ja sam Lila. Volela bih da nam rodim budunost. Voli me." Pun uasa sam ustanovio da sam u transu, u koji me je bacilo sunce, doiveo spontanu ejakulaciju. Jogananda mije namigivao i cerio se. Kad sam se povratio iz velike nelagode, opisao sam mu ta mi se desilo: doiveo sam sunce kao erotsku silu, koja je prodrla u mene i dovela me do nekog psihofizikog orgazma u tokii koga sam poleteo u predeo snova. "Kad je sve dobro, dogaaju se uda." -Izjavio je- "Isprui se, umiri, sve je dobro. Svet se zaustavi. I dok namigne, dogodi se. Neto bane u tebe, ispuni te ulno kao revnostan ud iskusnog ljubavnika i podigne te na nivo svesti, koji je ista ekstaza. Zato se to dogaa tako retko? Jer samo retko uvidi da je sve dobro. Kad oseti da je sve dobro, straa se povue sa ulaza, prozore i vrata ostavi irom otvorene. Demobilie se. Zato ne bi? Ako je sve u redu, nita i ne preti. I tada ti kroz 87

sva vrata i prozore bane svetlost i probudi ti Kundalini. Kundalini se digne prema centru u mozgu. Ako se digne naglo, ima oseaj da je sve istovremeno; vreme postaje trajni trenutak. U tom asu vidi u budunost kao u neizbenost svoje sadanjosti. I to to vidi, bie. To je sud u koji e ti se sliti ivot." Odvratio sam da bih voleo da doivljaj proverim kliniki, preciznije. Ne mogu negirati da je bio seksualan i da me je podigao na nivo svesti, koji mi se ranije ukazivao samo u snovima. Upravo to mi smeta. Namee mi misao da put do duhovnog blaenstva moe biti ulan, moda ak seksualan: narastanje tenzije, koja se konano oslobodi u orgazam i u viziju beskonanosti. ini mi se, izjavio sam da se sa ovim ne bih mogao pomiriti. "Ko se buni? Katolik u tebi, koji u polnom aktu ne vidi nita boje i boji se da e mu Bog otac za bogohulnu misao prilepiti amar. Da li profesor u tebi, koji ima duu u jednoj epruveti, a seks u drugoj, pa se boji da e nastati eksplozija ako ih izmea? Polni akt je spoj energija. Potoci se pribliavaju, ponu se ulivati, formiraju reku. Napetost narasta, materijalna okolina postepeno klizi iz svesti. U trenutku orgazma se za asak zablesne praznina. Toje prozor. Kundalini je u najviem centru. U trenutku koji je vrlo, vrlo kratak, budnost je veoma, veoma blizu. Ako si toga svestan i ako si spreman, moe da uleti u nju." Osmehnuo se kad je opasio sumnju u mojim oima. "ta ti pokuavam rei? Da su oni, koji vole da se tucaju i rade to bez prepreka na sve strane, celo vreme na ivici nirvane ili ak ak u njoj? Ni izdaleka. Slinost je samo dijagramska. Sline su krivulje postepene stimulacije nervnog sistema. Podizanje Kundalini uzrokuje u telu slian neurofizioloki dogaaj kao uspean polni akt. To svakako znai da ti polni akt nudi jednu od najlepih prilika za podizanje Kundalini na nivo svesti, koji je ista ekstaza. Prilika je, ipak, samo za one koji su toga svesni. A ne za one koji samo trae zadovoljenje. Prilika je za one koji se late akta ve na poetku kao obrednog puta do stanja svesti, koje je isto blaenstvo. Akt, kao traenje orgazma, je kao valjanje reke prema moru, izlivanje, gubitak energije. Polni akt poklonika sive - akti je drugaiji. Ljubavnici pokuavaju da zajaze zahuktalu silu, koja se pokree u njima. A obuzdana, preusmerena sila ustostrui energiju, koju rada njihovo spajanje. Kad je energije dovoljno, zasvetli svetio. Reka na kraju stie u more i izliva se, njena mo je bila uhvaena i preusmerena u duhovno osloboenje. To je tantra." Dugo sam razmiljao o tome, vrlo dugo. Stari se smejao, gledao me i ekao na moje prigovore. Zaprepastio me je reima, koje nisam oekivao iz njegovih usta. "Stimulativna krivulja" je bila za mene neto injenino. Prosvetljenje je prestalo da bude fizioloko-psiholoki pojam; postalo je fizioloka mogunost. Samo let na goru Kailas se opirao obrazloenju. Zato sam na vrhuncu transa poleteo u predeo svojih snova? I zato su se snovi ponovili kao da gledam njihov snimak: do trenutka kad su se devojke stopile ujedno? Ne mogu, jednostavno ne mogu, verovati da je u tom neto znaajno. Ne poznajem nijednu Lilu. "Ne poznaje?" - Namigivao mi je. - "udim se. Ponovo si primio znamenje; u trenutku otvorenosti se u tebe ulilo znanje o prirodi sveta. Bog, Brahman, je stvorio svet tako da se promenio u njega. Brahman je arobnjak, koji je rekao - puf! -I postade svet. Brahman je glumac arobne moi i svet je njegova igra, Lila. Dogodie se da e arobnjak opet rei puf - i svet e biti ponovo Brahman, Nita. A dok traje, boja je igra. A mi smo u psiholokom stanju, koje se naziva maja, iluzija. To ne znai da je svet iluzija. Takode i igra, koju gleda na pozornici nije iluzija, dogaa se. A igra je. Kao to je svet boja igra. Dok si zaaran, to ne vidi, ubeen si da je stvarnost. Slian si gledaocu koji u odsudnom trenutku dramske predstave skoi na pozornicu da zatiti junaka. Uveren si da je milion raznovrsnih formi boje igre stvarnih. Da nisu samo maske, manifestacije nevidljive sutine, kojaje jedno te isto, kojaje Brahman, autor igre, Brahman KAO igra. Ubeen si da su stvari, i strukture, i dogaaji samo - postojani, stvarni. Poto je Lila dinamina, maja se neprekidno menja. Pokreta dinamike je karma, kojaje akcija, pokret, vagona u neprekidnom toku, u kome je sve 88

povezano. Karma je stvaralaka snaga, radi koja stvari postoje. Dok je svet maja, komeanje oblika i fragmenata, dok si ubeden da si izdvojen iz okoline, dok ne iskupi neposredno da je sve to vidi ! doivljava, ukljuujui i tebe, samo Lila i da je sve to, ukljuujui tebe, Brahman, Jedno, Nita, ista svest, sve dotie e biti zatoenik karme zavisan od zakona uzroka i etekta. A kad se probudi, videe da je maja Lila, i da Brahman plete sve to ti se odastire iz sebe i ponovo rasplie u sebe. Moda je Lila ime sudbine, koja e ti pomoi da ovo shvati." Nasmejao se. "Sudbini ne moe utei. Ako si pametan, potraie je."

U sumrak smo se zaustavili pored plitkog ribnjaka na kraju doline. Postavio sam ator, skuvao sam aj, umeao u njega campu i kad smo pojeli mandaru, koja je bila malo ukusnija nego obino, iza oblaka se ve ukazao mesec i prekrio dolinu srebrnim plastom. "Neverovatno". - Ree Jogananda i uputi se prema ribnjaku. Pratio sam ga i na obali mi je prstom pokazao na odsjaj u vodi. - "ta je to?" Mesec, rekao sam. "Mesec?" - Uskliknuo je lano iznenaen. -"A ta je ona stvar na nebu? Zar postoje dva?" Ne, kazao sam, mesec u vodi je samo odraz. "I ovo pogledaj" -priao je manjoj barici pored ribnjaka -" ovde je jo jedan mescc. I ovde" sagnuo se zahvatajui akom vodu i podiui je do oiju -" i ovde u kapima e videti mesec." Sve su to odsjaji, rekao sam. Mesec je jedan, a odsjaja je bezbroj. Odraava ga svaka povrina vode, okrugla, kvadratna, velika, mala, bilo kakva. "Onda bih rekao da su te vodene jedinice nekakvi prijemnici." -Rekao je. Klimnuo sam. "Primaju mesec, koji se ogleda u njima prema njihovim mogunostima, ne po svojoj: u dubokom jezeru jasno i udesno, u maloj kapi jedva vidljivo." - Uzeo je kamen i bacio ga u sredinu ribnjaka. Pljusak je pokrenuo krugove, koji su uzburkali mirnu povrinu i fragmentirali odsjaj u stostruke nepovezane talasaste pruge. "ta je to?" Odvratio sam da je kamen prouzrokovao smetnju i smanjio kvalitet prijema. - "Aha" - uskliknu i stegnu me za lakat. Priao je bari i tapom zagrebao po dnu, dok se voda nije zamutila. "Gde je nestao mesec?" - Pobedonosno me je pogledao. Odvratio sam da je nestao odsjaj, a mesec je tamo gde je i bio, mutna povrina ga ne odraava. "Pokvaren prijemnik" -ree-" ustanovili smo da kvalitet odsjaja ne zavisi od kvaliteta meseca ve od prijemnika. Mesec je uvek tamo, uvek isti, a milioni prijemnika ga odraavaju svaki na svoj nain: brilijantno, ako su mirni i duboki, izvitopereno u pokretnim odblescima ako imaju smetnje. Ili ga uopte ne odraavaju ukoliko su puni blata. Upitao si me ta doivljava u stanju svesti, koji je nirvana. Je li ti sad jasno? Totalitet, Brahman, je mesec. A ti si prijemnik, koji ga odraava. Tekoa nije u tome da apsolutno ne postoji, niti da se manifestuje dovoljno jasno. Tekoa je u prijemniku. A prijemnik je materijalna, fizioloka stvar, to je tvoj mozak, tvoj nervni sistem. Izjavljuje: voleo bih da postignem stanje budnosti. Voleo bih da odraavam apsolutnu svest vrlo jasno i uvek jednako jasno. Sad shvata o emu govorim. O popravci prijemnika. O i enju ribnjaka, odstranjivanju blata i naslaga, o smirenju povrine, uklanjanju smetnji. Govorimo o fiziolokoj modifikaciji aparata, koji je tvoj nervni sistem." Povukao se u mrak. udna toplina se razlila po meni: oseanje, koje te preuzme kao kad ve izgubi nadu, odjednom ti se neoekivano pojavi ispred tebe. "Jogananda" - viknuo sam i potrao za njim. Stajao je kod Rosinanta i gladio ga po glavi - "ta 89

nije u redu sa prijemnikom?" utke je krenuo nazad prema atoru. Rairio je ebe, seo na njega u lokvanjevoj pozi, utonuo u utanje. uao sam ispred njega i ekao. Doneo sam vreu za spavanje, uvukao se u nju, zakopao je do vrata i skupio se u sedeu pozu. I ekao. Sat. Dva. Poeo je da me hvata san. U trenutku kad sam hteo da sklopim oi, trgao se iz meditacije i progovorio glasom, koji je u tiini ostavljao utisak da plovi oko mene i obavija me sa svih strana. "Priroda je veni tok, rast i venjenje, sve je prolazno. A ti misli, ivi i osea, kao da nije. Opire se toku i kao krpelj hvata se za vrste forme, stvari, ljude, dogaaje, ideje, za sve to je maja. Hvata se svoga ega, mada je i ta iluzija intelektualna koncepcija bez realnosti. Zato to radi? Zbog neznanja. Stvarnost protie, neuhvatljiva, neopisiva. A ti pokuava da je uhvati i fiksira u mrtve, nepokretne motive. Pokuava da je uhvati u sudove, koje je izradio tvoj intelekt. Hoe da je ima i kontrolie, umesto daje samo doivljava. Zato pati. Hoe mladost, pa nestane, hoe ljubav, pa se raspline, hoe misao, pa te ostavi na cedilu, hoe znanje, pa se pokae kao kup predrasuda, hoe istinu, pa se iskae kao miljenje. Hvata se za forme, koje su prolazne jer su forme samo u tvom duhu. Dok ih se hvata, svaka ispunjena elja stvara novu i svaki odgovor na pitanje rada samo novo pitanje. U zaaranom si krugu. Fiksne forme, kojih se dri jer se boji da e bez njih izgubiti individualnost, blato su tvoga ribnjaka. Tvoj nervni sistem je zamuen naslagama maje. Oisti ga. Onda e odraavati apsolutno. Svejedno je da li tozove Praznina, Vakuum, Brahman, Bog, Duh, Sutina. Kad je metafizici kraj i kad si iscrpio i psihologiju, uvek se vraa prijemiku, koji je materijalan: tvoji nervi, tvoj mozak." Oprezno sam upitao da li to znai da mogu prijemnik oistiti i izotriti samo jogom, mentalnim vebanjem, meditacijom. "Metoda je nebrojano" - ree - "treba pronai odgovarajui. Otkrili smo da je uobiajena joga asana suvie opasna za tebe. Suvie si nestrpljiv. Sea li se ijenja pantalona? Otkrili smo i ne samo jednom da se po psiholokoj gradi naginje tantri. Tantra je ulna, ona je katarza i to ti odgovara. Po prirodi nisi asketa. Glad ti prija samo ako ti stvara oseaj sitosti, disciplina samo ako se moe u njoj opustiti i uivati. Takav si i zato da taji. Tantra je svakako odgovarajui put za tebe. Samo tantra nee biti dovoljno. Otkrili smo da je tvoj nervni sistem obdaren i sposobno u sanjanja. U sanjalakom stanju svesti si vrlo elastian, vrlo pokretljiv. Ukoliko si pametan, to e iskoristiti. A naravno vie je nego verovatno da nee biti dovoljna i tantra i joga snova i da e trebati dodati jo meditaciju. I u tome si doiveo dva, tri, uspeha. Moramo utvrditi koji ti je od meditativnih metoda, koje sam ti pokazao, najlaki. I onda e imati alat za popravku prijemnika. Meditacija, joga snova i tantra. Tvoja trojka." Odahnuo sam. Najvie zato jer smo konano utvrdili (i naglas priznali) da po prirodi nisam asketa i da ne treba da se podreujem disciplini, koja nije prirodna, i imam otpor prema njoj. Odahnuo sam jer mi je konano postalo jasno da se stanje probudenosti moe postii lako, igrajui se, elementima svakidanjosti, meditiranjem, snovima, seksom. Tako jako mi je odlaknulo da se svet vrteo oko mene u toplom, svetlom obruu i prestao da bude neprijatan prostor nepokretnih objekata, na koje sam bolno zapinjao pri svakom koraku, postao je vlaan, prijemiv, magian. "Samo neto mi nije sasvim jasno" -rekoh- "ako je ovo stanje isto tako fizioloko kao to su tri uobiajena stanja svesti, meu njima mora postojati savez. Pretpostavljam da se u istinskoj probudenosti relativni svet (maja) rasplinjuje i da u biti svestan samo apsolutne svesti, koja proima sve, to postoji i io se rada. Interesuje me ta e se desiti kad se ponovo vratim u relativni svet maje, u kome moram da ivim. Hoe li tada ugasnuti stanje uvida, stanje nirvane? Ako ugasne, onda je moda samo munjevita misaojer su tri uobiajena stanja (spavanje, snovi, java) osnova moje fizike egzistencije. Da li mogu da ivim u vioj svesti i u tri uobiajene istovremeno?" "Vratimo se na analogiju filmskog platna. Tvoj ego je zbir tvojih projekcija samog sebe. Te projekcije su kao filmske slike na psiholokom platnu, koje je stanje iste svesti, a ta svest je 90

osnova spavanja, snova i jave. Dok na njoj tee projekcija filma relativne stvarnosti, ne vidi je. ta treba da uradi? Usporiti aktivnost nervnog sistema. Mora da zaustavi projektor. Tada e postati svestan platna. Posle prvih meditativnih uspeha, pri prvim obredima tantre projektor se zaustavlja samo za deli sekunda, a onda ponovo kree. I svest o platnu se utopi u komeanje slika tvoje ivotne prie. Praksom ove trenutke moe da produi. Na kraju moe da ostane u viem stanju svesti uporedo sa tri normalna i kad taj trenutak ostvari, budan si." "Govorim o svesnim, neurofiziolokim stanjima." - Rekao je - "Raspoznavanje stvarnosti je u svakom stanju drukije. U toku spavanja nisi svestan nieg, u snovima si svestan simbolike prepravljene stvarnosti, na javi si svestan svoje projekcije ulnih saznanja stvarnosti. U etvrtom stanju si svestan samo apsolutne kosmike energije. A u petom stanju si opet u oblastijave i svestan si relativnosti sveta. A istovremeno si itavo vreme svestan i apsolutne kosmike svesti. To peto stanje je nirvana. Svestan si platna a istovremeno si svestan svojih projekcija. A poto si svestan platna, itavo vreme si, takode svestan da je ono to vidi na platnu SAMO projekcija."

91

Meditacije

1 Nou je ponovo napadao sneg i postoje staza prema vrhu prevoja izdajniki opasna, ostali smo u udolini. Vetar i sunce vredno rade pa emo moda sutra krenuti dalje. Ali, nema sigurnosti, samo ekanje. Najednom se nita ne dogaa. To nije prijatno oseanje. Puno nemira je, puno pohlepe za senkama seanja na minule dogaaje. Duh se ne usuuje da prizna da se nita ne dogaa, zato treba promeniti dosadu u problem i zaposliti se mukom ekanja. Duh zahteva zabavu, ako je nema, zabavlja se enjom za njom, mukom nedostataka. Hvata se za svaku glupost i ako nema problema, izmisli ga. Dok moe njim da se bavi, nije mu potrebno da se isprazni. Kad vie nema nade da e se neto dogoditi, kad to postane svejedno hoe li se ili nee desiti, kad vreme ne prolazi i dosadno je; kad samo sedi, ui, a u stvari ne eka (isto kao hindusi na vozove: sat za satom, bez ljutnje, nestrpljenja, bez razmiljanja o voznom redu) kad samo sedi i eka bez elje za stimulacijom, kad eka na nita, i prazan si, i dosadno ti je, a ne ljuti se i ne plai - neto se dogodi. U tebi se otvori. Dosada je ulaz u meditativno stanje. Sedim, posmatram. U poetku jo traim razonodu u okolini, oi mi se lepe na nanose snega po obroncima, na zidove samotnog sela na drugoj strani udoline, na Rosinanta, koji pase u zelenoj oazi pored reke, na Joganandu koji kao Buda sedi pod kamenitom liticom. Duh se hvata ovih utisaka kao pijavica, usisava ih u sebe i pretvara u misli, u slepou da se neto dogaa. U poetku to jo nije meditacija nije ni slutnja daje meditativno stanje negde blizu. Dosada je ulaz, dok ispunjava napeto u, nemoe joj se predati, a to je isto kao i elja da je izbegnemo, i tako si na pragu ne usuujui se preko njega. Duh uvek trai. Duh je traenje. Duh se odluuje da ne trai i trai stanje ne traenja; jo je nemiran, jo trai neto to nije sadanji trenutak, sad trai netraenje. Cilj duha je da ne trai. Ali, to je traenje, koncentracija. To nije meditacija. Ako je ego arhitekta planova i voa zavere, sve to se u tebi dogaa (takode i elja da stupi u meditativno stanje) samo je oblik njegove odbrane. Radi stvari, kojih bi hteo da se odrekne. Trai stanje netraenja. Tvoj cilj je besciljnost. Poloaj je oajan i ako si poten, mora sebi priznati da je sve to glupo. Nastoji da neto postigne, a ne moe. A zbog ega? Zato jer se trudi! Dugo traje pre no to uvidi da si glup. Glup si jer si pametan. Tvoj intelekt je vredan zavisti, a na nivou gole svesti staje on, sasvim si primitivan. Dok sebi ne prizna da si zapravo vrlo primitivan, ne moe nigde. Prvi korak ti omoguuje samo iskrena poniznost. Tu ne pomae nikakva prevara. Samo u poniznosti se usuuje da prizna da ne radi nita izuzetno ili vredilo zavisti, ili neto to je na prvi pogled jednostavno. Sedi, dosauje se, posmatra. Uiui ide unutra, izdiui napolje. To je sve. Samo u poniznosti sme da prizna da radi neto to je u kontekstu ivota na koji si nauio, jedino samo traenje vremena. Nita ne trai, nita ne izbegava. Sedi, dosauje se, posmatra. To nije meditacija, to je gubljenje vremena. Dok sebi laska da meditira i da si na putu prema stanju, u kome e stvari biti drukije nego to ih obino poznaje; dok se hvata za takve misli, tovi svoj ego: a to nije traenje vremena. Prvi korak je iskrena poniznost, drugi je ispravan odnos prema mislima. Dok ne vidi kako se raaju i kako su jednostavne, dok ih stalno vrednuje, povezuje, proverava i sve ostalo to sa njima radi, ti si njihov zatoenik. Tvoja panja je njihova hrana. Dok ih tovi, njihova mo nad tobom raste. Tovi ih i tako ih unitava; nasiljem ih samo izotrava i uvr uje. Tek kad postane svestan da su misli treptaji, sevanje, neto prozirno, postigao si ispravan odnos prema njima: odnos bez prevodioca, koji e ih odmah prevesti na jezik znakova. Kad prevodilac nestane, postaje providno sve to saznaje i svest o providnosti te liava potrebe da bi se ovako ili onako odazivao. 92

Sedim, posmatram, traim vreme. Duh je jo uvek nemiran, dosada mi smeta, ne mogu da joj se predam. A to da mi smeta, vie ne smeta, to sam prihvatio. Dosada je neprijatna, duh je nemiran i to prihvatam. Duh je nemiran, ali ne trai mir. Samo sedim, posmatram. To je stanje prirodne panje. U njega sam upao intuitivno, analogno. Video sam kako je Rosinant navalio na bujnu travu uz reku. U poetku je bio iznenaen bogatstvom i kao da se boji da nee imati vremena da se najede, poeo je da pase nestrpljivo, fanatino; s jednog kraja ga je nosilo na drugi, pa opet nazad, pa u sredinu, pa na ivicu. To nije bila glad, bila je pohlepa. A nemir nije trajao; kad je naslutio da trave ima dovoljno da e stalno biti ovde, opustio se. Onda je kleknuo i zaspao. Zato sam prestao da traim mir. Svejedno mije to sam nemiran i to mi je dosadno. Energija, koja prouzrokuje nemir, ima dosta mesta i moe se razmahati do mile volje, na velikom panjaku je dosta mesta, ima dosta hrane. Kad nemir ima dosta mesta, duh prestaje da ga se boji. Prostora je tako mnogo da se nemir u njemu budi. I poto vie nema potrebe za ularom jer je svejedno gde skae i ta radi, duh - zaboravlja na njega! I duh je miran. Samo sedim, posmatram. Vidim da se dogaa nemir, nestrpljenje, oekivanja, nada, razoarenja, bes, radoznalost, seanje. U svetlu panje su oseanja providna, rada ih ego. Ne napadam ih vise, dosta prostora imaju, pa neka divljaju do mile volje. Panja, posmatranje stvari i procena je jako soivo; nain gledanja, koji omoguuje uvid, koje obino oko ne moe. Svestan sam svega to mi panja otkriva i ta svest je prostor u kome se sve to mi panja razotkriva moe da dogaa. Svaka ivotna situacija moe biti samo takva kakvu mi je panja u nekom trenutku raskriva: ako je nemir, onda je nemir; ako je utuenost, onda je to i nita drugo, ako je best onda je bes i nita drugo. U svesti ima dovoljno mesta za bes, nemir, za bilo ta. I kad se oseanja zasite, odahnue i zaspati. Kad dosada postane monotonija i otee kao reka, postaje osvezavajua. Reka nije nestrpljiva. Reka samo tee. Ne uri joj se. Sedim, posmatram, dosaujem se, udiui ulazim unutra, izdiui izlazim, tek tako, ne dogaa se nita posebno. Dogaa se mnogo ta: nemir, ekanje, bol sumnjienje sudbine; a dosada je samo okvir prirodne panje, koja mi sve to razotkriva. To je krdo moga ega, koje trai pau i svaka situacija, u kojoj se nade, hrana mu je da preivi. Nema svrhe da krdo proganjam. Gladno je. Ako mu oduzmem hranu, podivljae jo vie. Ako mu ne dam prostor, na kome e moi da se nasiti i izdivlja, poee da lomi ogradu panjaka i da gazi po meni. Zato ga ostavljam na miru. Paljiv sam i vidim da mi ego tera na pau krdo svojih refleksa. ivotne situacije su njihova krma. Svest o tome ta su i ta im je potrebno jeste poljana na kojoj mogu da se zasite i zaspe. Ja ostajem itav. U tom je paradoksalna tajna duevnog zdravlja: egu treba panjak za njegove reflekse. Dok ga ima, sve je u redu, kad ga nema postaje destruktivan. Svaki napad na ego postaje oblik njegove odbrane; ako mu dodeli dovoljno prostora, postaje obian pastir. I kad krdo zaspi, zaspi i on.

Svestan sam vetra, koji se poigrava po dolini i belim obroncima, svestan sam sunca, koje mi zahvata glavu i vamii na vrhovima. Nedaleko ispred mene je stena. Vidim je, znam daje stena. Dosada je najblii ulaz u meditativno stanje. I stena je ulaz. Sunev zrak, cvet, pupoljak, dah, glavobolja, vagina, udnja, klavirski koncert Rahmanjinova: sve to su vrata. A problem je u tome: dok 93

si svestan da su to vrata, ne moe da ih otvori. "Kako vidi stenu?" - Pita me Jogananda, koji sedi blizu mene. Kao masu, odvratim. Dole je ira, a istovremeno ostavlja utisak daje dopola zakopana u zemlju. Nije sasvim uspravna, neznatno se krivi nalevo. Vidim je, takode, kao kompoziciju boja i kao zbir hemiskih sastojaka, kao sistem molekula, atoma. Vidim je geoloki i fizikalno i matematiki i, takode, apstraktno kao manifestaciju prirodnih zakona. I poetino, kao metaforu duevnog stanja. "Kao objekat" - izjavi Jogananda - "vidi stenu kao neto to je izvan tebe i nije deo tebe." Pa drukije ne mogu, odvratim. Stena je izvan mene. Samo u mati predstavljam sebi da je deo mene. "Grei" - ree - "mata je to to vidi. To to kae da vidi. Boje nisu deo stene, u tebi su, specifinost ulnog aparata. Kae da je dole ira nego gore i da se nagnula nalevo. To nisu karakteristike stene. Time mi opisuje svoj proces opaanja. Kae da je vidi kao zbir hemiskih sastojaka. Neko ti je rekao da je to tako i sad veruje. To nisi proverio, jednostavno veruje da je tako. Izjavljuje da vidi stenu kao manifestaciju prirodnih zakona. Jesu li ti zakoni opipljivi? Mislim da su to samo imena, kojima duh oznaava doslednost nekih svojih saznanja materijalnosti. Ne vidi ono ta jeste, nego samo to ta misli da jeste." To je istina, odvratim. Ne vidim stenu kao takvu, vidim seanja. Kad ne bih znao staje iroko i usko, staje nazubljeno, ta su molekuli, kad bih bio daltonista, u steni bih video neto drugo. "Go oblik. Stenu kakva je. To bi video. Stena je samo oblik, Reka, nebo, horizont, planina, da, sve to je oblik. Kad ga vidi, prazan je." "Prazan ega?" Upitam ga. "Kad kae stena, kad kae reka, to je pojmovna kategorija, opis saznanja. To nije stvar sama. Stena bez tvog vrednovanja je samo ono ta jeste. Prazan oblik. Zato bi inae meditirao? Meditacijom pokuava da oslabi stegu, kojom te intelekt okiva u stanju, u kome vidi u stvarima ono to nisu njihove inherentne osobine." Duh stvara iluziju stvarnosti. Zacrta distancu izmeu sebe i stvari i zaboravi da je stvari, koje su "napolju", ostvario u sebi. Sever, jug; visina, irina; mokro, suvo; dole, gore - to su izmiljotine duha. Duh razlikuje. Duh je razlikovanje. Kad toga postanem svestan, vidim stenu kao prazan oblik. Teko je, ali ako se potrudim, vidim je praznu. "A praznina" - kae stari - "zar to nije projekcija? Sad ispunjava stenu tvoje shvatanje njene praznine." Onda ne vidim izlaz, rekoh. "A to da ne?" - Nasmeja se. -"Ostvariti mora odnose, u kojima e ti se stvari razokriti direktno i u svojoj praznini. Mora ih oseati. Mora se podrediti njihovoj osobenosti sasvim nezatien, bez straha, bez svrhe, bez oduevljenja. Samo posmatraj. Posveti panju steni, a istovremeno oseanjima koje izaziva u tebi, zabrinutosti, radoznalosti, nestrpljenju; svemu to je u tebi i izvan tebe. Posmatraj ne dajui znaaj onome to vidi. Panja nije koncentracija. Ako se dogaa neto to naizgled nije deo trenutka: fantaziranja, sanjarenje, seanje, prilikom opaanja e videti daje svet deo trenutka, sve SAMO trenutak. Priroda panje je kao plivanje u toku, otvorena je svemu to tok donosi, ne smeta toku, s njim tee, kao to reka tee s talasima na svojoj povrini." Da plivam s tokom, ponovio je. Ne iza njega, ne ispred njega, ve s njim. Ne treba da ponavljam greku, koju sam napravio traei odnos izmeu udaha i izdana. Tada sam ulazio udisajem unutra i izdisajem napolje, a istovremeno ekao da naem odmor izmeu njih; i poto sam znao da je ispred mene, oekivao sam ga. Zato je panja jurila ispred daha, pauzu sam stvorio. To nije bilo plivanje s tokom. Duh je urio napred i podmetao mi ta sam otkrivao. U takvom stanju obino ivim, izjavio je. Iza ugla nalazim samo ono za ta ve znam da je tamo. Naletim na stenu, na sunce, na ljubav, na tugu, a doivljavam samo svoju projekciju stene i sunca, i ljubavi, i tuge. Samo ponekad neto uleti u mene direktno bez pridodatih karakteristika. To su retki trenuci, u kojima se panja poklopi s tokom. I to je sve; u tome je tajna metoda. Pitam ga ta znai plivanje s tokom, kad nije vie alegorija. "Zar ne zna?" Smeje se. - "Kad pliva s tokom, ne opire se. Ne zaostaje. Ne prestie ga. Ne pliva napred, zato nema napora. Nisi 94

fiksiran, zato te tok ne istiskuje. Svaka situacija, dobra ili loa, utena ili opasna, svaki dogaaj, svako oseanje, sve je deo toka. Poto pliva s tokom, ti si reka, i ta se dogaa, da te ivot ostavlja za sobom. Sve prolazi pored: ljudi, ljubav, uspeh, srea, smisao, sve juri pored. Tok ivota je strasno jak. Zanosi te, za njega si prepreka, to se vie opire, tim si vea prepreka, utoliko vei je pritisak toka. I na kraju e te odneti. Ako misli da e tada plivati s tokom, grei. Tok e te nositi sobom kao trupac. Plivanje s tokom nije slepo preputanje toku, nego aktivna sinhronizacija s njim. Naravno, u praksi je to teko. udi za sigurno u, zato odmah sve redi. Nasluti sreu, ne elei da je izgubi, s njom se zabije u zemlju i panj si. Ego te sve vie zabija u korito. Svrha meditacije je da to prozre i iskopa se iz zemlje, prestane da bude panj i pliva dalje." To zvui vrlo privlano, odvratim; kad duh nije fiksiran, kad pliva s tokom, slobodan je. A na alost, u moje psihiko tkivo (kao to mi je sam rekao) urastao je ulni ton kojim vrednujem saznanja i mentalne dogaaje. Ako prema njima nisam ravnoduan, doivljavam neke kao prijatne, a neke kao neprijatne. To stvara konflikte zbog kojih esto gubim ravnoteu. Ljuljanje izmeu polova ulnog tona je kao ljuljaka, za koju sam itavo vreme privezan. Dok sam privezan, ne mogu da plivam s tokom. "to da ne?" - Nasmeja se. - "I ljuljaka je deo toka. Tvoje ljuljanje je deo toka. Uvek e se ljuljati. Plivaj s ljuljakom. Kad vidi ta se dogaa, kad vidi samo prazne oblike, bie ti sasvim jasno da nita ne postoji samo od sebe, nijedna misao, nijedan dogaaj, nijedno oseanja. Sve je uslovljeno, sve je nijansa, stepen, preliv procesa: sve je deo toka. Takoe i ti, posmatra. Pred tobom je stena za koju tvrdi da je bez tvojih projekcija samo prazan oblik. Preseli se u nju." Pokuavam da se preselim u stenu. Vreme juri mimo (jurim po vremenu) tri sata prolaze, a ja jo uvek traim nain. Kako da postanem "objektivna misao"? Subjekat sam i sve to saznajem postoji u odnosu prema meni, prema mojoj svesti o sebi kao "ja". Kako da izaem iz sebe? "Tako da prestane da se pita kako." - Objasni stari. - "To je najopasnije pitanje. S njim se zabija u zemlju, postaje panj. I tok te ostavlja za sobom. Nema naina, dopusti da se desi." Desi se kasno posle podne. Skliznem u stenu i gledam iz nje. Gledam svoje "ja". Vidim da nije nikakva fiksna jedinica, ve samo uzastopnost saznanja, mentalnih dogaaja, bila, kao grafika krivulja otkucaja srca,i Moj "ja" je samo tok, proces, komeanje utisaka i odaziva. Postojim samo u odnosu izmeu svesti i onoga napolju. Sad sam, takoe, i "ja" napolju, i ja sam objekat, subjekta vie nema. ta sam sada? ini mi se da sam svetio. Mirno, sjajno svetio svesti o svemu to se zbiva. Nema straha, nema smetnji, nema sumnje, sve su samo treptaji procesa. Nema vie razlike izmeu onog ta mi se dopada i onog ta mi se ne dopada: ulni ton, ljuljaka je deo toka. Ovaj tok, proces mog identiteta, dostupan je samo meni. Iza granice onog ta mogu posredovati drugima, ja sam sam. Svestan sam da u umreti. A svestan sam, takoe, da smrt nije jedino iskustvo, koje je iskljuivo moje, poto gane mogu nikom posredovati. I ivot je samo iskustvo moga "ja". I u ivotu sam sam. Ovo oseanje osamljenosti me ne ispunjava sartrovskom stravom. Suprotno. "Ja" je samo proces, samo tok, kojim plivam. Sve je deo coka. Takoe, i drugi ljudi. Takoe, i smrt. Nema razloga za strah, za tugu. Poto sam sam, veno sam, nita mi ne treba. Nita ne oekujem. Prihvatam sve stoje deo toka. U svojoj samoi ja SAM tok. Mogu je samo odnos sa celinom. Moj duh je slobodan jer ne prisvaja pravo na ivot i svet, ve doputa toku da se slobodno kree. Duh postaje slobodan kad prestane da zatire ono to jeste.

95

Plivanje s tokom ne traje dugo, samo je munjevita misao, a onda se misao vraa i ego se ponovo usidri. To je teak metod. Jogananda se slae. "Najtei. Nije jednostavno doi do stanja nemisli. Jo tee je u njemu ostati. A najtee je iveti u njemu, a istovremeno u objektivnoj stvarnosti, u kojoj je ego potreban. A upravo to je svrha ovog metoda: plivanje s tokom kao nain ivota." Molim ga da mi pokae neto lake. "Pa ve sam ti" - nasmeja se - "dao sam ti mantru, ne sea li se? "Seam se, potvrujem. Re muholovku. Stavim je u glavu i zamiljam da se misli lepe za nju kao muve. I kad se zalepe sve, ugasim je kao svecu. To mi se ini ak tee nego plivanje s tokom. Kad se misli zalepe i muholovku ugasim, pitam se: je li to stanje ne-misli? Pitanje je misao. Hvatanje muva tee dalje. Ovaj metod mi se ini najtei. "Jer ne zna staje mantra. Ne dozvoljava joj da postoji. Nije nikakvo udo, nikakva magina re, samo pripomo za smirenje duha, za ostvarenje prostora, u kome e duh biti bez misli." Ne mogu da predstavim sebi duh bez misli, odvratih. ta ostaje kad misli ugasnu? Zar mi nije ispriao da duh ne moe da nade mir jer je duh nemir, jer je duh traenje i ako trai stanje netraenja, jo uvek je nemiran? Rekao je da duh uvek trai, i takode, kad trai nur, njegov cilj je da ne trai i taj cilj je traenje. A to je koncentracija, to nije meditacija. Mantrom lova na muve traim stanje, koje moje traenje uvek nanovo negira. Misao ne moe da uhvati ne-misli. "Naravno da ne moe. Ali, moe da nadoknadi druge misli. I mantra je misao. Od drugih se razlikuje jer nita ne znai. ist zvuk je. A zato misli da mora ostati tajna? Ako je zapie, ili je saopti nekom drugom, oduzima joj nevinost, namee joj odnos. Onda je nee vie saznavati kao beznaajni zvuk; pomou nje e asocijativno biti svestan i nametnutog odnosa i ta situacija e biti njeno znaenje. Nee biti mantra. Njena vrednost je u tome daje zvuk bez znaaja. Zagleda se u sebe, posmatra kako se raaju misli i kad se misao rodi, nadoknadi je mantrom. Tako se duh odmori. Produbi se, povee se svojom osnovom, s istom svesti, koja je, takoe, kosmika. Boja." Opet smo na bogu, uzdahnem. Opet na kosmosu. Pa rekli ste, ipak, da je mantra jednostavna, da je samo pripomo, a sad opet govorimo o kosmikoj svesti. Voleo bih da ostanemo na tome to mogu da vidim i osetim; na sebi. Voleo bih da eksperimentiem sa sobom i na sebi, bez ontolokih komplikacija bar na poetku. "Naravno" - vragolasto se smeka - "ali to to vidi i osea, nisi ti. To je tvoj umor. Tvoja lenjost. Kad se odupre samom sebi, videe da se smisao ivota ne moe razlikovati od smisla vasione. Kako da se razlikuje kad si deo vasione, posrednik izmeu apsolutnog i relativnog? To ne znai da mora relativnu svakidanjicu da odbaci. Ako misli da je to cilj meditacije i joge, i tantre, i svega zajedno, povlaenje iz sveta odgovornosti u sebe zagledanu samou, grei. Svrha je suprotna, da se oisti od smetnji i nanosa i uhvati svetlost sutine, pa daje odsjajem preusmeri u svet relativnosti. Mantra je sredstvo, orue za i enje ribnjaka." Ne mogu da zamislim ribnjak bez vode, odgovorih. Te alegorije su prisutne i logine, ali i dalje zapinjem o neumitnu injenicu da su samo alegorije. Ne mogu da zamislim stanje ne-misli. "Ne zamiljaj ga" - osmehnu se - " ostvari situaciju, u kojoj e nastati. Kae da je voda misao i da bez vode nema ribnjaka, a ni odsjaja. To nije dobra analogija. Bolje recimo, daje ista povrina stanje svesti bez smetnji i ulno-misaonih naslaga. Duh je zbir misli, a duboke ili plitke su misli o bilo emu. Duh je uslovljeni duh, plod iskustva sveta relativnosti. Kad se duh smiri, kad se misli povuku, ostaje sutina duha. Osnova. Platno na kom se duh dogaa. I ta posle, pitam se. ta se dogaa kad duh, ispranjen od misli, odsijava istu svest? Kako da osetim ovo stanje, kako da ga prepoznam? ini mi se da je to nemogue jer kad nekog stanja 96

postanem svestan, svest je misao, registrovanje stanja, a to vie nije stanje nemisli. Jo uvek sam svestan neeg to je plod sveta relativnosti. Uzdahnu i promeni mesto. "Razgovarajmo o stanju, koje rei ne mogu da izraze. Kako da oko vidi sebe? To je nemogue. Ve sto puta sam ti rekao da je ovaj put jalov. Prestani da trai. To to trai je u tebi sada, ovog trenutka. U pojmovima to ne moe da izrazi, moe time da se povee samo iskustveno. Neto uini, neto se dogodi. Misao ne moe prodreti do stanja ne-misli. To stanje ve postoji. U tebi, izvan tebe, svuda. Naravno, to ne moe sebi da predstavi. Predstavlja sebi samo ono to je relativno, pojedinano. Ostavi zakljuivanje, misaone zbrke, ostavi filozofiju. Nareujem ti. Zameni je akcijom. Meditacija nije razmiljanje, nije filozofija, ve akcija." Sedim, posmatram. Ne dogaa se nita naroito. Raa se misao, a ostavljam joj slobodu. Ako se prelije u drugu, u redu. Ne pokuavam daje uguim, ne pokuavam vie da je prilepim na mantru. ekam da se mantra pojavi sama od sebe i nadoknadi misao. I pojavi se. Opet nestane, prepusti mesto misli. Ne pokuavam da je zadrim. Ne pokuavam da je naem i privueni nazad. Sama se vraa. I mantra je misao. A poto nita ne znai, ne moe da stvori asocijativni lanac. Kad postanem svestan da mislim, sama od sebe se pojavljuje mantra. Jogananda kae da je svejedno da li se pojavljuje ili ne. Slobodna je. Gotovo je nemogue da se ne pojavi. Ako je nema, u redu je. Doi e kad doe. U tome je tajna. ta se zbiva? Jogananda mi tvrdi da se na dogaa nita naroito. Dogaa se mnogo toga, ali to nije vano. Ako se pitam ta se zbiva i razmiljam o tome, to vie nije meditacija. Duh se oi ava, otvara se prema svesti o apsolutnoj sutini, iz koje izviru prostor i vrerae. Duh se otvara neizrazivom izvoru svega izraenog, povezuje se s veno stvaralakim. Ali to, uopte nije vano. Izdvojenost od svesti o apsolutnom izvoru je uzrok konfliktnog sveta, u kome ivimo. Dnevnim povratkom svom izvoru se duh osveava, smiruje, sidri u neem stoje stalno. Duh otvara svoj dom. To se dogaa. Misao je kao mehuri, rada se medu naslagama shvaenog, doivljenog, nauenog; raa se i isplivava prema povrini. Kad se podigne, naraste, svesno ga zapaam. A poto se mehurii stalno be ujno podiu, nisam svestan da dolaze iz dubine; uoavam ih tek kad su na povrini. Meditiram, ta se dogaa? Povrina se pribliava dnu. Mehurie razaznajem sve blie njihovom izvoru. Na kraju vidim odakle izvini. I ta se zbiva kad doem do dna? Povezujem se sa tokom. Plivam s tokom bezgranine sutine. Ali, to uopte nije vano. Bitno je samo da sedim, posmatram kako se u meni raaju misli, a istovremeno ekam da se pojavi mantra i nadoknadi ih.

Ve drugi dan logorujemo u podnoju prevoja. Jue je sunce istopilo sneg, koji je pokrivao opasnu stazu, ali je u sumrak vetar naneo nove oblake i no smo proveli u utavom muku nevidljivih pahuljica. Jutro je i sunce opet ljubi obronke. Ako mu oblaci ne kastriraju znake, sutra emo moi dalje. A neizvesno je, ostaje samo ekanje. Takode, i za Rosinanta. Ne dopada mi se to je sneg prikrio panjak uz reku. Nemiran je, ne moe da se smesti; malo se izleava, ponovo se digne, luta, mae repom, eprka po zemlji, stoji i zeva, strie uima, pribliava se i njui prtljag, ponovo odlazi. Jogananda me gleda. "Reci mi" - iskezi se - "ima li razlike izmeu ponija i tebe?" Nikakve, odvratim. Ako su kategorije samo duhovne tvorevine medu nama nema nikakve razlike. 97

"Ne budi tako primitivan" - izgrdi me - "ne sklanjaj se stalno u zagrljaj glupih apstrakcija, koje nita ne znae. ta se zbiva kad poni otkrije da je trava pod snegom? Je li razoaran? Okrene se prema nama i pomisli: Ova dvojica imaju brano i graak i zavidi li nam.?" Naravno da ne zavidi, kaem. Poni nema svest o svojoj svesti, nije svestan distance izmeu sebe i sredine. Za njega ne postoji ta distanca. Na izazove okoline se odaziva nagonski i neposredno. Ako me ritne to nije na osnovu odluke ili po nahoenju; kad me ritne, on je sam taj udarac. A ja imam svest o sebi i svojoj svesti. Nisam u nagonskom kontaktu sa sredinom, izmeu je moja konstrukcija stvarnosti. "Onda ste kao no i dan." - Ree stari. - "Za ponija trava nije pojam s nizom asocijativnih mogunosti. Za njega je trava iskustvo trave: njen ukus, izgled, zadovoljenje gladi. Poni uopte nije odvojen od svog iskustva. Poni JESTE svoje iskustvo. A u tebi je nastao raskol. Zato?" ini mi se, rekoh, da je to stepen evolucionog procesa. Nagon odranja je kod oveka rodio poetke jezika i znanja, zapoeo je razvoj mozga, koji mu je dao sposobnost pamenja i mate. ovek je razvio sposobnost da na osnovu pamenja pripremi odgovarajue reakcije na izazove. Nastalo je orue. Prestao je da bude svoj in, postaoje autor, izvrilac. Postaoje subjekat. Odvojio se od svog iskustva. enja za nerazdvajanjem je ostala u njemu kao enja za bogom. "Prestao si da bude svoje iskustvo. Postao si "ja" koje doivljava stvari. Stvorio si svet predmeta, imena i kategorija. To je sigurno bila evoluciona nunost. Stvari moe da savlada i iskoritava. Oseaj da je situacija dobra, ak je poveao razdaljinu. Rodio se ego, nezasiti gospodar tvojih oseanja i misli. Za ego je sve samo dve stvari: i ljubav, i Bog. Ego je prodira sredine." Naravno, potvrujem. Poto su stvari njegova projekcija, one su njegova iskljuiva svojina. A nisu mera moje ljudskosti. Poezija, muzika, umetnost; religiozni, mistini, moralni impulsi potiu iz dimenzije, koja nije ego-objektivna, ve subjektivna. Zar nije ovo udnja za autentinom nerazdvojeno u za stanjem svesti, u kome "Ja" nije izdvojen iz svog iskustva? ini mi se da je to nemir, koji nas nagoni da traimo, svako neto svoje, a svako samo oseanje sigurnosti. Taj nemir je oseanje da smo neto bitno izgubili ili zametnuli; i svejedno je da li kaemo da traimo boga, sreu, duevni mir, afirmaciju, budnost, toplinu materice; to su etikete, koje udnji lepi ego. injenica je daje enja u nama i daje oseamo kao ranu, koju bismo voleli da zacelimo. Zato sam doao. Sve to se dogaa izmeu nas, odnos uitelja i uenika, moje vebe, meditacije, sve to se dogaa u egzistencijalnoj dimenziji, koja nije ego-objektivna, ve je izraz moje potrebe da se izjednaim sa sutinom svoje prirode. A jasno je da mi ego pri tome smeta. "Zato?" - Prekida me. - "Boji se. Oduzima mu vlast. Ego je vrlo detinjast, veoma ljubomoran. Ja ili nita, njegova je politika. Sve prisvaja, ak i tvoje oi! Ali, neto bi ve morao da odgonetne. Nadao sam se da hoe, a na alost,nisi. Nema nieg to ne bi SMEO videti ako HOE videti. Nijedno znanje ne treba odbaciti. Kad vidi stenu i druge predmete kao prazne forme, to ne znai da gubi svest. Jo si ovde i jo posmatra. Jo si ti. Ali drukiji. Kad vidi stenu kao prazan oblik, tvoje se misli, tvoje duhovne projekcije otputuju i gube gravitaciju. Jo jesu, ali su prozirne. Kad vidi predmete kao prazne oblike, uini ti se daje sve to je, relativno i uslovrjeno. Jo je tamo, a prozirno je, bez snage da ogranii ili prikriju apsolutno. Jeste. Ali tako kao da ga nema. Kao da je nita. unjata." To je za mene jedan od najteih pojmova, kaem. Nita uvek zamiljam kao prazninu, kao odsustvo neeg; samo kao negaciju, kao suprotnost afirmacije; kao relativno nita. ini mi se da je unjata, Vakuum, Praznina, neto drugo, neto to nije umesto predmeta, ve je u njima, sutina stvari. A to je teko dokuiti. "Upotrebiemo trik" - nasmeja se - "rei emo duh. Ubeen si da je duh neto. Govorimo o nuli, a postoje ne moe da dokui, rei emo duh. Ego je stvorio distancu izmeu tebe i tvog iskustva. Iz njega se rodila sposobnost zakljuivala 98

o pojmovima, koja ti je omoguila da sebi podredi okolinu. Okolinu podreuje savlaujui stvari. Tvoja vlast je u tome da stvarima ne ostavlja slobodu. Na alost, podredio si i sebe. Za tvoj ego si postao "stvar". Tvoja vlast je istovremeno mera tvoga ropstva. A zato nemir, strah, oseanje da ti neto nedostaje. Naravno da ti nedostaje! Situacija u kojoj ne bi postojala distanca, koja sve menja u stvarima. Rekao si nerazdvojenost. i to moe biti samo duh. To moe biti samo neto to nije predmet, to nije neto to samo postoji. Meditativna stanja su vrata u sve stoje ne-stvar. Kad svoj "ja", koji je zbir stvari i elja, podredi, "ne-ja" kad prevazide ego i oisti se, duh e zasijati u tebi kao mesec u ribnjaku. Dok predstavlja sebi duh kao neto, on je samo stvar medu predmetima. Neto je uvek samo stvar. Samo nita moe biti duh. I duh nije napolju. Ili je unutra. Svuda je. Takode, u tebi. Ne osea li ga?" Zamurim i zamiljam da me neto proima, neto nevidljivo, neopipljivo, a prisutno. A to je jo uvek neto, jo uvek stvar. "Podigni ruku" - kae mi stari - "i prstom pokai svoje lice. ta vidi?" Prst koji pokazuje na mene, odgovaram. Nasmeje se: "Prst koji pokazuje na tebe? A prst nije deo tebe? Gde je taj "ti", centar, za koji kae da na njega pokazuje tvoj prst?" U glavi je, odgovaram. U mozgu. "Aha" - nasmeje se - "tvoj mozak si ti. Zato onda kae "moj mozak"? Gde si ti, koji se obeleava kao ja?" U svesti, odvraam. U svesti, ije je sedite u mozgu. Svest je svojstvo mozga. "Neverovatno" -udi se - "ti si svest, koja je svojstvo mozga, koji je materijalan. Onda si ti svojstvo materije? Svojstvo je svesno onoga, ije je svojstvo?" utim. A on nastavlja: "Prstom pokazuje u mozak. Ako si u mozgu, mora znati kako je u njemu i ta je u njemu. A tvrdi da sebe ne moe da vidi." Ne mogu da se vidim, ponavljam. "Pa nai se. Zamisli da je prst, kojim pokazuje u sebe fantastian mikroskop. Pogledaj sebi u mozak. ta vidi?" Nerve, vene i krv, odvraam. elije. Materiju. Molekule. Atome. "Dalje." - Tera me. Elektrone, odgovaram. Protone, neutrone. Delie materije. "Gde si ti, koji to vidi? Gde je tvoja svest o tome? U deliima materije? Ilije izvan njih? Okolo su samo drugi parii materije. Gde je tvoja svest?" Ne mogu da se pronaem, odvraani. Znam da jesam, svestan sam da jesam, a ta svest nije u materijalnim deliima, koji me sainjavaju, a nije ni izmeu njih. Ne mogu da naem sedite, centar svoje svesti, jer je, takode, izvan mene, u svemu stoje u njemu. Ukoliko dublje ulazim u sebe, ukoliko vie idem prema centru, u kome mislim da sam, utoliko vie konstatujem da sam ne-stvar. Da ne postojim. Moja svest je Praznina. Postojim, a moj izvor je u Praznini. "Onda si nita" - nasmeja se - "zapamti to. Dva puta na dan prstom pokai u sebe i idi do kraja, dok ne nade Prazninu. To nije teak metod. A efekat je vrlo blagotvoran."

Posle ruka se ispruismo u senci stene. Opet neto nije u redu sa svetom i sa mnom, nema primirja medu nama, u sebi oseam napetost. Kakvog smisla ima da meditiram ako se ne oputam, nego sam jo napetiji? Jogananda me gleda. Oslanja se na lakat i u oima mu sija oputenost. "To je neprijatno" - izruguje se - "takva napetost je muka. Ima oseaj da se u tebi napinje neki balon, koji e svakog asa eksplodirati. Toje straan oseaj. I ukoliko se vie trudi da proces zaustavi, utoliko vie si nervozan. Meditacijom si postigao suprotnost od meditativnog stanja. Postigao si koncentraciju bez objekta. Koncentrie se na sebe, sama sebi je objekat. Svest si promenio u predmet!" Smeje se i gleda me. "To nije loe. To je napredak. Upao si u zamku. Dobro je da si pao u nju. 99

Sad e znati kako daje izbegava ubudue." Gleda me i zabavlja se. Smeje se na sav glas. "Zar to nije straan oseaj? Voleo bi da me udari. Da neto razbije. Voleo bi da se rani, probui, da balon splasne. Fiksirao si svoju svest i zabio je u korito. Nije vie tok, vrtlog je, vrti se oko sebe. Tako je ludo skoncentrisana da vidi i uje samo sebe. ini ti se da si na ivici nervnog sloma. Hvata te panika. Pui e ti opruga, izgubie kontrolu. Poludee" ta da radim, pitam ga. Neto moram uraditi, napetost raste! Neto moram uiniti! A on se leerno smejulji. "Pao si u jako opasnu zamku. Iz nje e te spasti samo tantra. Klin se klinom izbija. Ako si meditacijom ostvario koncentraciju, mora koncentracijom ostvariti meditaciju. Napetost mora poveati. Mora je usmeriti. Mora je izotriti. Mora joj nai objekat. Kad ga nade i usmeri je na njega, prestae da se koncentrie na sebe, vrtlog e se odviti, tok e pokrenuti." Kako to da uradim? "Recituj" - ree i zlobno se iskezi - "u centru vrtloga tvoje svesti je zvuk. Ne uje li ga? Osluni. U centru vrtloga vibrira zvuk. Hamsahamsahamsaliamsahamsahamsahamsahamsahamsahamsahamsahamsahamsahamsahanisahamsa... Zamurt i osluni." Drugo nita. Samo vrtlog svesti koji u jezgru spiralno otie u crnu rupu. Strah me je da e me rupa progutati, zato se opirem i u tome otporu je muka, napetost. Onda mi se ini da rupa nije crna, u njoj je nekakav ritam vie zvuan nego vidan, a idueg trenutka mi ve odjekuje u glavi: hamsahamsahamsahamsahamsahamsahamsahamsahamsahamsahamsahamsa... U tome ujem reci staroga Joganande: to je ritam tvoje svesti. To je vrelo. Drugoga nema. Taj zvuk je sve to postoji." Hamsa hamsa hamsa hamsa hamsa hamsa hamsa hamsa hamsa hamsa hamsa harmsa... Udaljuje se, ponovo se vraa, ubrzo vibrira u meni bez jasne lokacije, sveprisutan gde god sam ja i to god sam, tamo je i zvuk. Svaka misao, svaka slutnja, svako raspoznavanje, sve je zvuk. "Otvori oi." - ujem glas. Otvaram oi. Sunce obasjava udolinu, vrhovi se spokojno svetlucaju, Rosinant pase, svuda je mir i tiina. I u meni. Oseanje je neverovatno. Sve je u redu! Napetost se izvibrirala. To je neverovatno. To je fantastino! "Vrlo jednostavo" - smeka se stari - "hamsa je bida mantra, zvuk, koji je jedan od klica prirode. Prvo je vibrirao u tebi kao hamsahamsa, a kad se ritam uhvatio, zvuao je i kao sahamsaham ili sohamsoham. To sam ja, a ja sam on, Bida mantra ti je usidrila svest, postala je prijemnik tvoje koncentracije. I to je metod za usmerenje duha. Mantra, jantra, mandala: to su tri svemona sredstva meditacije tantre, koja se od drugih razlikuju po tome da nije preputanje, plivanje, irenje, ve centriranje." Nasmeja se: "Upozoravam te daje tantra na prvi pogled okultistika. Ako ostane pri ovoj oznaci, nikad nee dokuiti daje u sutini psihokosmika nauka. Kad postane majstor tantre, bie naunik. ivot e biti laboratorijum negativnog i pozitivnog. Kao majstor tantre e biti apsolutno slobodan." Namigne mi. "Mantra je akumulator energije. Ponavljanjem stvara se vibracija u tvojoj svesti. Zvuna vibracija je osnova materijalnosti. Zvuk i oblik su sinonimi i svaki oblik pojavnosti je samo energetska vibracija odreene gustine. Svaki zvuk ima svoj vizuelni ekvivalenat. Ako nisi diplomirani fiziar, to je moda vrlo komplikovano. To je sutina tantra joge. Zvuk je refleks oblika, a oblik je rezultat zvuka. Sve stoje organsko i neorgansko samo je energetska vibracija u razliitim frekvencijama. Svaka mantra ima svoj ekvivalent oblika, koji se naziva jantra. Mantra je zvuk, seme boanstva, a jantra je apstraktni geometriski ekvivalenat toga boanstva. Doi." Idem za njim prema nanosu snega ispod kamenite litice, koji je ceo dan bio u senci, pa ga sunce nije moglo otopiti. Zaustavi se i poe tapom crtati po snegu. Onda mi dade znak da pridem blie. 100

Ugledam ovo:

"Ovo je ri jantra, simbolini prikaz kosmogeneze tantre. To je E=mc2 tantre, ilustracija kosmikog polja u procesu kreacije. Taka u sredini se zove bindu i predstavlja primami impuls, primarnu elju sutine za manifestacijom. Na prvom stepenu je bindu jezgro zgusnute energije, seme kreativnog zvuka, jedinstvo statikog i dinamikog aspekta dvojnosti. Bindu je iva akti, sadri sve mogunosti nastanka i razvoja. Na prvom stepenu kreacije akti raste i preuzima oblik trougla unutar take, koji naraste u krug i pojavi se polarizacija ive-akti. Iz meusobnog uticaja statike i dinamike energije nastaju dve nove take, koje s prvom ostvaruju primarni trougao, prvi ablon primarnog impulsa u procesu kreacije. ablon je znak evolucije i predstavlja kinetiki princip prirode. U taki, koja se na prvom stepenu naziva Para Bindu, preovladuje statiki, muki princip iva. Sve ta postoji je plod ovih principa, take i trougla, plod ljubavnog spoja ive i akti. Zato je ri jantra telo ovo dvoje u spoju, geometriski ablon sveta kakav jeste." Nasmeja se i ohrabrujui me potapa po ramenu. "Koncentracijom na simbolike odnose izmeu likova spoja prema unutra stii e do take u sredini i tamo e se nai. To je teak metod, podesan eventualno za oveka, koji je postigao peti duhovni stepen i svestan je ive stvarnosti iza simbola." Udaljio se i ostavio me samog s jantrom. Uranjam u njene odnose. Pokuavam da ih zamislim kao dimenzije prostora i vremena, i materije, i njene dinaminosti. Za asak mi proleti da je znaenje u estetici simetrija: jantra postaje pulsiranje, kljuanje formi iz nule i presuivanje u nju. To je samo asak, munjevita misao. Postajem svestan daje ispred mene vizuelnokinetika majstorija, koja skriva u sebi spasilaku snagu. Oseam je kao gustinu svesnog blaenstva, koji u svom vizuelnom liku zahvata totalnost. Jogananda se vraa. Stoji pored mene. "Metod je dvostruk." -Ree - Jantra moe biti predmet pribrane usmerene panje, pa moe i da zatvori oi i daje pokua liniju po liniju, krug za krugom ostvarivati u duhu. Ovoj vrsti meditacije se kae vizualizacija. Zatvori oi i crta jantru na tamu ispred sebe, dok ne vidi sve krugove i trouglove najednom i istovremeno sve odnose izmeu njih 101

jasno, do najmanjeg detalja. Vizualizacija je fantastina veba. Iskusan majstor tantre moe da doara u trodimenzinalnom obliku sve ta mu padne napamet, ili ta eli prizvati. Majstor je vidovnjak, prorok.

Kad se vetar utiao i po planinskoj dolini razlila meseina, hladna tiina neba me ispuni nadom da nee biti vie snega; doi e jutro, prelaz e biti otvoren, popeemo se na njega i preko njega. Proe me misao da e sve to zavriti. Jo mesec, pa e zatim zima pritisnuti i tada treba kui: u svet televizije, tehnike, privrede, traenja zarade, nesigurnosti, rata. Iz samoe se treba vratiti u drutvo. I ta e sve ovo znaiti tamo u obilju drukijih preokupacija? Nee li sve prebrzo (ak i u mom duhu) izbledeti u neto "putniko", epsko, moda zanimljivo, ili bez poruke za tamonji svet, koja obavezuje. "Neto te mui". - Ree Jogananda, koji zavijen u ebe sedi pored mene. Da, klimnem. Svest o bliskom odlasku me tera da vrednujem svoje postupke. Svet, u kome ivim, ima sreene pregrade za saznanja, s kojima u se vratiti; neu jo dobro odahnuti, a sve e ve biti klasificirano i spremljeno. Verovatno e se takav proces pokrenuti i u meni. Kad se vratim u drutvo, moj ego e se reafirmirati u totalitetu svoje strukture. Glupo je da stvaram praznu nadu o njemu: zapadnjaki je, naunoracionalan, saznajno-zakljuni, jevrejsko-hri anski. ini ga sve to ini evropsku filozofiju ovog trenutka: Darvin, Frojd, Njutn, Marks itd. To je osnov mojih odaziva na ivotne impulse, moj nain savladavanja sredine. Naravno, neto je u meni, to nije deo priuene strukture. Takode i u drugima, ne samo u meni. Ta podsvest me ispunjava oseanjem krivice, jer mi se ini da sam je izdao, suvie udaljio od nje. To je izvor enje, koja me je dovela do njega. Traim integraciju izmeu razuma i podsvesti, ljudsku celokupnost. A ako je sve ovo to ovde radim, privatna stvar, koja drugima ne moe biti od koristi, sve je samo pustolovina. To me plai. Bojim se da e sve to se sa mnom deava, postati samo slika na zidu muzeja seanja. "Tako razmilja tvoj ego" - izjavi - "za njega mora biti sve korisno: istina, Bog, sve. Ako nije korisno, onda je greka. S onim ta nije korisno, ne zna ta da radi. Zato meditiranje, zato smrzavanje u planinama, zato tantra, zato sve to? Ako nije korisno, zato? Odgovor je strano jednostavan, a sram te je da mu pogleda u oi. U tebi je elja da se povec s odbaenom polovinom svoje prirode. To se ne stidi da prizna. Zvui "psiholoki". A ne usuuje se da prizna sebi da je to elja za Bogom, elja za duom. Ono ta trai je ono ta ti nedostaje. A to je Bog. Kad bude sebi to priznao, oslobodie se najvee prepreke i tada e biti lake." Ne usuujem se da to priznam, odgovorim. Bojim se drutvene osude. Moj svet je racionalan, evolucijski, nauan. Iako mi se ini jednostran, ne usuuje se da mi u njemu nedostaje Bog. Kad bih za Boga mogao nai mesto, racionalno opravdanje, onda moda. Osnovni impuls mi razotkriva da um nije dovoljan; a isto tako snaan impuls me spreava da prihvatim koncepciju, koja nije "nauna". "Zato bi Bog bio nenauan?" - Smei se. - "Nije u skladu s Darvinom, s principima evolucije? ivot je borba za opstanak. Odre se samo vrste, koje se najuspenije prilagode okolini. Koliko uspeno se prilagodio ovek? Prilino loe. Oslanjanje na um ga je dovelo u poloaj kad moe pritisnuti na dugme i zbrisati s povrine zemlje sebe i pridruiti se fosilima drugih biolokih vrsta, koje se nisu znale prilagoditi. Ovog trenutka neko moe pritisnuti na dugme i svi odosmo. Stojimo na pragu zavretka istorije. Na kraju Kali Juge. Ko jo nije shvatio da nas moe spasti samo Bog, pripada jueranjoj generaciji. Ko je shvatio, ali se ne usuuje naglas rei, kukavica je i kriminalac." 102

Da, potvrujem, poloaj JESTE takav, a ipak ima istorijsko-politike uzroke, zato mi se ini da ga moe spasti samo drutveno-politika akcija. "To su zamke, prijatelju moj, zamke." - Postade nestrpljiv.- "Ne vidi li kako su prozirne? Kako da drutveno-politika akcija razrei poloaj? Ova situacija JESTE dnitveno-politika akcija. Ne upadaj u tako glupe zamke. I drutveno-politika akcija ne izrasta iz nieg. Kumuje joj ego, razumbez due. Drutvo je samo zbir pojedinaca. TI si poprite, na kome se vodi borba za mir, za spasenje oveanstva. U tebi je ego, koji je ostvario taj poloaj i samo u tebi je dua, koja moe da ga razrei. U svakom oveku, naravno, je isto, ali ono to se tebe tie je samo u tebi. Bog je milostiv i oprata. ta e drugo? Bog nije agresija, osvajanje, nepoverenje, strah. To su osobine ega Zato sam rekao: ne pitaj se ta je Bog jer je to pitanje ega i na njega nema odgovora. Upitaj se: ta sam ja. Zagledaj se u sebe i pitaj se ta sam ja? Kad otkrije bie bistar kao povrina jezera i u tebi e zasijati Bog. Ne odlazi. Korak je potreban sada, ovog trenutka. Sutra e biti kasno." Svestan sam toga, odvratim. Priznajem da... "To nije dovoljno" - prekida me - "napravi korak. Ko e ga napraviti ako svako eka na drugog? Korak mora biti praktian, mora biti in, ta e ti rei? Bog se mora vratiti, otvori mu prozore i vrata, pusti ga u sebe. Samo Bog te moe izleiti. To nije obina bolest, ova tvoja bolest. Luak ne zna da je poludeo. Psihopati se ini njegov svet potpuno logian i razuman. I to je istina sveta u ovom trenutku. Sve je logino i razumno. Ali, to je stanje psihoze. ovek se odrekao polovine svoje prirode i poludeo. Ti si, takode, poludeo. Ako se nada da kraj nee doi jer e preovladati "razum", halucinira. Bolestan si isto kao i veina ljudi. Razum, koji iskljuuje Boga, je bolestan. Naravno, u tebi se sve opire i to je normalno. Teko je priznati da si glup jer si pametan. Razum, gospodar jezika, to raspoznaje kao protivurenost. Hipnotisan si. Umesto boga ljubavi i opratanja vidi svuda samo razum. Ne vidi kako te je osvojio i zarobio? Ako neto nije razumno, onda je nerazumno, i to je po definiciji psovka, pa je automatski negativno. Razum moe biti samo deo bojega u tebi, a boje u tebi ne moe biti deo razuma jer vee ne moe biti deo manjeg. Razum je prisvojio ulogu, koju ne moe da savlada, zato se mora vratiti Bog da zbrku ra isti i postavi stvari na mesto." Kakav Bog, pitam ga. Bog ili religija? "Pa nije neophodno da ga nazivamo bog. Ako budi pogrene asocijacije, nazivamo ga drugaije. Vana je funkcija, a ne ime. Svejedno je kako zamilja boga. Ako bi voleo da je bog ljubavi i opratanja samo deo psihe, koji je razum odbacio, zatamnio, nema u tome nieg loe. Svejedno je kako boga zamilja. Vano je da u sebi stvori povrinu, koja moe da primi boga. Kad se po tebi razlije svetlost, u njenom sjaju e se kupati i razum. To je neophodno. Tada e biti stvarno razuman i prst e se skloniti sa smrtonosnog dugmeta. Samo tada." Bojim se, odvratih, da za ovako neto nema istorijske osnove. Istorija je redosled konflikata, u kojima je na kraju uvek preovladalo nasilje... "Razum se brani. Prikazuje ti istoriju na svoj nain. Kae da je nasilje jae od ljubavi, pa ti je zato potrebna zatita i u strahu od napada e na kraju napasti. Razumje u elji da sauva apsolutnu vlast, postao nerazuman. Poloaj, koji znai kraj, razreiv je samo "nerazumski": s ljubavlju, opratanjem. Poverenjem. Slobodan duh se ne brani od Boga. Slobodan duh je boji. To je suastveno. Sve to radimo je praktino. Meditacije, joga snova, tantra - to su praktini, fizioloki metodi za stvaranje prostora, po kome se moe razliti svetlost ljubavi i pratanja. Ako se stidi da prizna da trai Boga, ako se boji da e ispasti smean jer su sada u modi drukiji izrazi, moe rei da trai duevni mir, ili sreu, ili sposobnost ivljenja bez iluzija. Lepotu. Znanje. Istinu. Dovoljnoje kostima u jezikoj garderobi. A ako to to trai, pogleda bez odee, morae priznati da trai ono to postoj. I ako Bog postoji, ne moe biti drugo nego to to jeste. Rei uopte nisu vane. Vano je samo da uradi neto konkretno u ovom trenutku i izlei se. Sada. Trenutak spasenja je ovde i sad." Ne znam, uzdahnem, ne znam. Tako lepo zvue te reci. Ljubav i pratanje. Vrlo uteno zvue. A 103

koliko je ljubavi i pratanja u prirodi? Priroda je puna konflikata... "Naravno" - opet me prekine - "prirodni konflikti su deo prirodnog toka, podravaju ga, omoguuju ga. I konflikti medu narodima, medu ljudima. Ali in, koji uniti svog stvoritelja, nije prirodni konflikt. To je samoubistvo." Muk. Senke planina. Zurimo u nebo. Toliko zvezda. Toliko zvezda. Beskonanost... "Interesuje li te astronomija?" - Pita me. Veoma, odgovaram. Oduvek. "Jesi li uo za zvezdu Sirijus?" Jesam, potvrujem. Veoma je neobina. Blizanac, dve zvezde, Sirijus A i Sirijus B, koja krue jedna oko druge. Njihove gravitacione sile su izjednaene. Privlae se jednako snano, kao to se odbijaju. "Slian sistem ima u sebi. Jedna zvezda je ego. Druga je dua. Dok su jednako snani, krue jedan oko drugog i u tebi je ravnotee. A sistem se u oveku pokvario. Ego i dua su izgubili meusobnu privlanost. Ego se naduvao. Postao je abnormalan, odbio i zasenio duu. Ono to ti nedostaje, ono to nedostaje modernom oveku jeste dua. Samo kad su ego i dua jednako vredni, jednako snani, otvoreni meusobnim uticajima i korekcijama, ali jedan ni manje ni vie nego drugi, samo tada e biti normalan i zdrav. Gde je tvoja dua?"

104

Jugomistik na leima jaka

Probudili su me prigueni glasovi. Neko je proao pored atora i udaljio se. uo sam smeh mukaraca. Ponovo je sve utihnulo. U tiini jutra je leala napetost. Privienja, pomislio sam i poeo da tonem nazad u san. Tada se kroz otvor na ulazu atora probila svetlost i u unutranjost je radoznalo zavirila glava neobrijanog goranina. Uplaen sam se trgao i podigao na laktove, a glava je otvorila usta, dunula i sklonila se. uo sam smeh i korake, koji su kripali kao po snegu. Izgnjurio sam glavu napolje i oi su me zapekle: sve je bilo meko, belo, noas je ponovo padao sneg. Obronka je pokrivala vlana magla. Na obali reke sam ugledao gomilu nepokretnih Jakova. Neto se dogodilo. Oseaj je bio slian trenutku kad se nou probudi u nepoznatoj sobi i u mraku ne nalazi izlaz, gde si navikao. Okrenuo sam se. Petnaest metara dalje u snegu je stajao rairen trorogi ator, koji je bio pet puta vei od moga. Ispred njega su stajala etiri crna jaka s drvenim sedlima na leima. Natovarili su ih ljudi u kousima. Joganandi, Rosinanatu i mom prtljagu nije bilo traga.. "Hej!" - Uzviknuo sam i zateturao prema nosaima. Bio sam ubeden da su mi ukrali naprtnjau i namirnice. A medu paketima i korpama, koje su stavljali ivotinjama na leda, uzalud sam traio dakove, koje sam s Joganandom kupio u Padumu. Jedan od nosaa, star, sed Tibetanac u konim pantalonama i sa cmoplavim eirom na glavi, oholo me je pogledao i neto rekao. Ostali su udarili u uvredljiv grohot. Moja naprtnjaa, uzviknuo sam na engleskom, moja naprtnjaa! Gde je moja naprtnjaa? Smeh se ponovio; iz izboranih, preplanulih lica su me posmatrale i merkale oi. Pourio sam prema steni, ispred koje sam dan ranije meditirao i obiao je u glupoj nadi da su iza nje Rosinant i Jogananda s prtljagom. Nita. Satori, koji je stajao nasred snene istine, bio je jedini dokaz da ne sanjam. Srce mije luaki tuklo. Zagledao sam se po istini u maglovitu daljinu. Nita, jedino jakovi uz reku. Jedan od gonia je sa tapom u ruci krenuo prema njima, bez sumnje u nameri da ih dovede u logor. Sve je nestalo: odea, lekovi, beleke, filmovi, namirnice! Jesu li to samo snovi jogija? Zatvorio sam oi i napinjui se pokuao da se probudim. Kad sam ponovo otvorio oi, bilo je sve isto kao i ranije. Rosinant se pretvorio u osam jakova, Jogananda u pet tibetanskih gonia, a moja naprtnjaa u aren trorogi ator. Iz njega je u tom trenutku izaao visok, krivonos mukarac evropskog izgleda. Obuen je bio u debelu proivenu vindjaknu i crne vunene pantalone. Na nogama je imao planinske izme do kolena, a na glavi gnezdo kovrdave kose, koja mu je napred dopola pokrivala elo, a pozadi je upava padala preko okovratnika. Priao je goniima i prokontrolisavi ta rade neto im rekao. Ponosni gorani su pognuli glave i pojurili prema jaku, koji je ve bio natovaren, i poeli da razvezuju konopce i ponovo rasporeuju dakove. Mukarac je s rukama u depovima krenuo prema meni. U njegovoj pojavi je bilo neeg umirujueg. Ne samo zato to su ga divlji gorani oigledno sluali, nego i zato jer je usred moje zbunjenosti bio neto poznato i srodno. Zaustavio se ispred mene i zadubio u moje oi, a ispod negovanih bria mu je zaigrao topao smeak. "How are you" - rekao je s amerikim akcentom - "my name is Henry Napoleon Alexander. "Snano sam stresao pruenu ruku i rekao mu ko sam i odakle. "Jugoslavija?" - Odmerio me je u 105

neverici. Gledao me je kao da je ubeden da sam pijun; zato bih se inae potucao po planinama uz kinesku granicu. Proelo me je da je moda on pijun. "Tvoj konjovodac je sino otiao." - Rekao je. "Moj konjovodac?" -Skoro sam se proderao na njega. "Stari" -kazao je- "stari lndijac u utom kaputu. Kazao je da se vraa u Padum, a tebe neka avo nosi." Izraz moga lica ga je oigledno zabavljao. "Svi su takvi nepouzdani. im otkriju tvoju slabu taku, ponu da te pljakaju i iskoritavaju. Zato ja postupam prema mojim vojniki -jedan propust i ja ih oteram". "A ta je s naprtnjaom?" - Upitao sam hrapavo; jedva ujno. - "Imao sam naprtnjau, pa je li stari uzeo i nju? Henri Napoleon Aleksandar me je obgrlio oko ramena i poveo prema arenom atoru. "Naprtnjaa je leala nasred istine. Pokrivena snegom. Odneo sam je pod strehu." Uao je u ator i vratio se s mojom naprtnjaom. Odmah sam primetio da su kope zategnutije nego obino. Neko je otvarao i pregledao sadrinu. Uopte nisam sumnjao da je to bio Henri Napoleon Aleksandar. U tom asu meje zahvatila takva radost pri pomisli da nisam izgubio svoje beleke da sam poeleo da vrisnem i nije mi padalo na pamet da Amerikancu ma ta prebacim; zgrabio sam njegovu ruku i snano je protresao. "Da ne zaboravim" - iznenada je rekao i otiao nazad u ator. Vratio se nosei mrke pantalone. Gurnuo mi ih je u ruke. avovi su na nekim mestima ve popustili, niti se prekinule i ofucale, pa su se deset dana stare pantalone raspadale. "To mi je dao" - izjavio je Henri - "i kazao je neto, ne seam se tano ta, da ne vidi mogunost da se pantalone same zaiju. Pravi udak taj tvoj konjovodac, gde li si ga naao?" Stegao sam pantalone ispod pazuha, dohvatio ruku od naprtnjae i odvukao je do svog atora. Zavukao sam se unutra, kao to se ranjena zver zavlai u svoj brlog. Glavu sam zabio u vreu za spavanje jer sam eleo da se sakrijem pred svetom kao dete, koje kad stisne oi veraje da ga niko ne vidi. A u mraku je svetlela lampa i u njenom odsjaju je u mene zurilo lice starog Joganande. U njegovim oima sam raspoznavao razoarenje, koje se pretvaralo u suzdrani bes. ao mije da ne mogu da se oduevim rezultatima tvojih napora, govorile su. Pokuao si, nisi uspeo, a ja imam drugog posla. A u osmehu ispod nakostreenih brkova sam proitao neto drugo: strpljenje koje je prelazilo u razumevanje i saoseanje. Nije sve izgubljeno, govorio je smeak. Odlaskom ti pruam poslednju priliku. Nemoj je prokockati, kao to si prokockao sve druge. Ovde i sada, buknulo je kroz mene. Ukoliko moje vebe nisu bile mazohistika onanija, njihov znaaj se mora manifestovati ovde i sada, u asu kad me razdire. Je li bilo samo (prevashodno) vebanje u ravnodunosti, u engleskoj flegmatinosti, koja zna ispred svake emotivne bure da zalupi vrata i prozore saeka da se bura izduva? To sigurno nije joga, ovakve zatiranje prirodnog u dui. Nije svrha povlaenje u pasivnost i ravnodunost, svrha je ivot, plivanje sa tokom u stanju panje za sve to se dogaa. Tuga je tuga, muka je muka, oajanje je oajanje. Sve drugo bi bilo la i pretvaranje. Svrha joge je da me spase od straha pred oseanjima, koja su moj ivot. Oseanja su cvetovi lokvanja u meni, samo koliko im dozvolim cvetanje i rast, lokvanj e se otvoriti, samo onda: pozdrav dragom kamenu u lokvanju! Da li mi je to rekao? Rekao mi je da se varam ako oekujem da u neto nauiti iz njegovih reci. Jedino dogaaji e me nauiti. Razoaran me je ostavio i otiao bez pozdrava. Napravio je gest. Igri ivota me moe nauiti samo ako se igra sa mnom. Napravio je gest izazova, ponudio mi da otkrijem ko sam i ta sam, da otkrijem da li su moji napori, ipak, urodili plodom. Sedim, posmatram. ta se dogaa u meni? Ponienje to mi je vratio pantalone, koje sam mu saio pre deset dana? Pa, ja nisam i ne oseam se krojaem, koji treba da oseti profesionalnu sramotu. Osea li se u meni ponien istraiva, koji u ivenju pantalona vidi simbol svog osloboenja, a u Joganandinom odbijanju negaciju svojih napora, pokolj svojih nada? Obojica su ponieni: kroja, koji je saio pantalone i kroja, koji kroji svoju slobodu. Ali, ja nisam ni jedno ni drugo. Ko osea strah, koji me itavog paralizuje, strah deteta koje je u mranoj umi izgubilo toplinu majinog dlana i ne zna put, a uasava se od zveri? To dete je u meni i boji se kao nikad ranije. Izgubilo je 106

vodia, izgubilo je ruku na koju se oslanjalo. Ipak, ja nisam ovo dete. Vidim da je u meni i znam ta osea, a ja sam izvan njegovih oseaja, neto drugo, iako su njegova oseanja u meni. A ko je taj koji se osea prevarenim, moralni trgovac, koji se prema (svojim) pravilima partnerstva dogovorio za saradnju, napravio ugovor (tako je bar mislio) i sad osea moralno ogoren je jer je partner bez upozorenja povukao svoj kapital i svoju sposobnost i ostavio ga na cedilu; jesam li to ja, ovaj etiki istunac, koji od drugih oekuje da se ponaaju onako kako bi on voleo da se ponaa prema drugima (iako za sebe stalno nalazi opravdanja zato ne moe)? I ovaj trgovac je u meni, a ja nisam on. Ko se, dakle, osea odbaenim - ako nisam ja, ko? 1 ako nisam ja, ta ja oseam? Navikao sam na red, odjednom ga nema vie! Svoj odnos s Joganandom sam ugradio u svoje oslobaanje, a sad ga odjednom nema vie! Je li se povukao zato to sam pravio greke, zar mi to nije mogao drukije rei? Sad ne mogu da se zavaravam da se neto dogaa i da tee proces oslobaanja. Istina mi je suvie blizu, bode mi oi. Dogaam se. Ja sam tok, proces, komeanje utisaka i reakcija. Dok sam toga svestan, svoj sam saveznik. U samoi snene tiine sam ugledao sliku svoje unutranjosti. Duh obasjava materijalnost, kao sunce krajolik, i ini je onakvom kakva jeste: samotnom ako je usamljen, preteom ako se boji. Svako stanje je samo onakvo kao mi ga razotkriva percepcija: ako je nemir, jeste nemir, ako je strah, jeste strah, ako je negacija, jeste negacija. To je krdo mog ega, koje trai ispau. Nema smisla da ga gonim. Gladno je. Ako mu ne pruim prostor u kome e se nasititi i izdivljati, poee da gazi po meni. Muka mi nije minula, virila je u meni, ali me nije preplavila, postao sam korito i u njemu se penua. Izvukao sam se iz atora i osvrnuo na logor tajanstvenog Amerikanca. Pogledao sam uokolo. Na beloj istini su bile samo tri stvari; moj ator, naprtnjaa i ja. Henri Napoleon Aleksandar sa svojim karavanom jakova i gonia rasplinuo, kao daje bio samo privid, ili je (mnogo verovatnije) otiao i utonuo u maglu, koja se s obronaka irila preko istine. Stajao sam u snegu. Kaljucajui i u groznici. Bez hrane. Bez cilja, bez snage. Vuk je zavijao.

Izvukao sam no i ekao ga napeto prislukujui da bih uhvatio zvuk apa s kandama u mekom snegu pre nego to senka sukne prema meni, odluan, sasvim prirodno, da se branim do poslednjeg komadia mesa na kostima, do izginua vuka. Moj duh je bio otar kao no, koji sam stezao u aci. Ego se povukao iz centra, pobegao sa bojita. Jo sam oseao njegov pritisak alt bio je udaljen i zamukao, beznaajan. Sam sam ekao na vuka, naslednik sveta, svet. Bio sam trenutak i u trenutku miran, napet, ali miran, posmatran i posmatrajui, dogaaj i svest o dogaaj u, gotovo da sam igrao i posmatrao sopstvenu predstavu, igrao bez svesti o sebi kao svojoj publici, posmatrao bez vrednovanja, oboje isto, prazno, bez projekcija. Osetio sam luako, estoko oseanje slobode. Oseaj da sam krug energije, koji izbacuje iz sebe, u sebe, i stvara sve to mi se prikazuje kao svet i ivot. Svet je moj dom, oseao sam. Ovakav ili drukij i, svet je moj dom i sve ta se dogaa (sa mnom, meni, bez mene) dogaa se kod kue, sveje u redu, prihvatljivo, samo maskarada na dan karnevala, samo fantastina avantura, koja me oduevljava i ispunjava nestrpljivim oekivanjem onoga ta e se desiti; sve samo arobna bajka, koju preivljava i otvorenih usta slua dete u zapeku. Umesto vuka iz magle ukazao se konjanik na kratkonogom poniju, sedi Tibetanac u konim pantalonama i sa tamnoplavim eirom na glavi. Na vodici je za sobom vukao jo jednog ponija, bez 107

sumnje za mene i kad je siao iz sedla, krenuo je prema atoru izgovorivi jednu jedinu piljivu englesku re: "Come". Nisam nimalo oklevao; rasprenuo sam ator, savio vreu za spavanje, vezao je uz naprtnjau, poloio naprtnjau na ponija, uspeo mu se na leda, sagnuo se i uz napor podigao naprtnjau u krilo, nespretno je premestio na ramena i ve je izborani Tibetanac, koji me je podseao na glumca Entoni Kvina, okretao ponija u pravcu iz kojeg je doao i ve sam jaio za njim kroz vlanu gustu maglu. Henrija Aleksandra je oigledno zapekla savest i odluio je da me povede sa sobom ili da mi prepusti jednog od jakova da odem svojim putem. U tom asu me je probolo saznanje da vie nemam puta. Jogananda je bio moj put, moj pravac. Ptiica je ispala iz gnezda pre nego to je nauila da leti. Preplavio me je uas. Bio sam - ne samo u planinama, nego u sebi, izgubljen u opasnoj divljini svoje psihe, bez smera, bez oslonca, s vukovima koji su vrebali na mene. Zavrtelo mi se i tresnuo sam na zemlju.

Kad mi se povratila svest, nad sobom sam ugledao krov atora. Leao sam na leaju. Grejala me je neobina grejalica na gas, koja je umela i plaviasto osvetljavala unutranjost. Na sred atora je na izviakoj stolici na rasklapanje sedeo Henri Napoleon Aleksandar i neto zapisivao. "Aha." Nasmeio se ohrabrujui me. Ustao je i sagnuvi se prema torbi na drugoj strani atora, izvukao limeni loni i priao plinskom plameniku, na kome je stajao crveni limeni ajnik. Nalio mi aja, koji se isparavao, i doneo mi ga do leaja. "Pij" - kazao je - "a onda lekovi." Kakvi lekovi, uzviknuo sam, pa nisam bolestan! Stavio mi je ruku na elo. "Jako si vru" - izjavio je - "etrdeset stepeni. Dobio si upalu plua." Tada me je spopao kaalj i u leima me snano probolo; osetio sam da se kupam u znoju. O boe, pomislio sam. 0 Boe, ta sada? "Ne brini se nita." - Rekao je i sebi natoio aj. Ponovo je seo i srui aj gledali smo se, ja na njegovom leaju ispod dvostruke vree za spavanje, fantastine vree, mnogo bolje od moje, a on s laktovima na kolenima i nagnut prema meni. "Ima sreu da je magla" - rekao je - "danas sam hteo preko prevoja, ali su se gonii usprotivili. Verovatno je stvarno suvie opasno. Nadam se da e se magla podii bar tokom noi." Posegao je u torbu iza sebe, izvukao bocu viskija, nalio ga sebi u aj, a zatim se sagnuo prema meni i ispruio ruku. - "Uzmi" - rekao je poneto nestrpljivo. Oslonio sam se na lakat i pruio mu loni; nagnuo je bocu i zlatna tekuina je zagrgotala u aj. Kad sam pokuao da povuem loni nazad, pritisnuo je grlo boce na ivicu i zadrao ga. "ekaj" - rekao je i dolio - "najbolji lek." Zasmejao se i dvaput snano potegao iz boce. Hteo sam da ga upitam ta bi uradio da ga magla nije zadrala u podnoju prevoja, da li bi me pustio na istini, iako je znao da sam ostao bez namirnica? Ali pod uticajem topline od alkohola, koja mi se razlila po telu, uinilo mi se takvo pitanje nevaspitanim. Zahvalno sam pomislio da se pojavio kao aneo uvar u najteem trenutku. U plaviastoj svetlosti grejalice na gas ponovo mi se uinilo da je sve to privienje i da Henri Napoleon uopte ne postoji. Naalio sam se kako Amerikanci imaju neobina imena; pre nekoliko godina sam sreo psihoterapeuta, koji se zvao Hans Vunderbar. "To nije nita" -nasmejao se- "ja sam pre vie godina sreo Jugoslovena, koji se zvao Boring Dimitridevik. A koje jo uo tako neto bez veze kao to je Evald Flisar!" Odgovorio sam da se prvi verovatno zvao Bora Dimitrijevi, a to se tie drugog, izmeu Mure i Rabe ima dosta Flisara, moda zna gdeje to; ukoliko mi je verovati starijem bratu bili smo svojevremeno splavari u Korukoj, ako moda zna gde je to; na nemakom jeziku je Flusseri; u 108

vreme protivreformacije smo se, poto smo bili protestanti, sklonili u Maarsku, gde smo postali Fliszeri, a jo uvek nije jasno kako su moji dedovi i pradedovi ponovo postali katolici. injenica je, dodao sam, da moje ime nije izmiljeno - kao to je verovatno njegovo. Posegao je u dep, izvukao paso, otvorio ga i turio mi ga pod nos. U njemu je razgovetno pisalo: Henri Abraham Napoleon Aleksandar. "Abraham?" - Nisam mogao da se odbranim od smeha. Sklonio je paso i gucnuo gutljaj viskija. "Svemu je kriv moj deda, Jevrejin iz Odese, koji je u Ameriku doneo, osim praznih depova, jedino svoje snove. U Odesi je, naime, ustanovio da je sva tajna uspeha u imenu. Ako ti je ime Aleksandar, bre e postati ruski car nego ako se zove lomo. Ako si lomo nee tako brzo postati francuski car kao kad ti je ime Napoleon. A ako ti je ime Henri, pre e postati Henri VIII nego ako se zove lomo. Ili e postati bar Henri Ford i umesto est ena imae est milijardi dolara, a to, takode, nije loe. A ako si loe sree da se zove lomo Cukerman, ostae u najboljem sluaju siromaan sin siromanog krojaa u Odesi, osim ako ne emigrira u Ameriku. Kad su zvaninici posle iskrcavanja upitali dedu za ime, on je opalio: Henri Abraham Napoleon Aleksandar. Abraham je dodao iz potovanja prema novoj domovini jer je na brodu sluao o Linkolnu i odmah ga uvrstio medu idole. arobnom kombinacijom je deda u Americi uspeo i posle njegove smrti su moji roditelji preuzeli tri dobro uvedene apoteke. U spomen na preduzimljivog dedu svog prvenca su nazvali Henri Abraham Napoleon. Ovog koji je zbog nepaljivosti tri apoteke sveo na jednu i sad sedi pred tobom." Nasmejao se i nalio mi jo viskija. Razgovor je potekao. Poverio sam mu da Jogananda nije bio moj konjovodac nego guru. Ukratko sam mu opisao dogaaje poslednjih nedelja, a on me je sluao s interesovanjem. "Ko bi pomislio" - odjednom je uzviknuo - "da se i neki jugoevald usuuje da uputa u takve stvari." Jo smo pili i razgovarali. Na kraju sam utonuo u grozniav san, koji nije trajao due od dva sata; kad sam otvorio oi Henri Napoleon je kleao ispred leaja pripremajui se da me probode ogromnom injekcijom. "ta je to?" - zakukao sam odmaui se. -"Penicilin." -Odvratio je. "Ne znam kako leite upalu plua u Jugoslaviji, mi u Americi smo napredni i upotrebljavamo penicilin." "Pa, nemam upalu plua." Bunio sam se i uasnut zurio u dugu iglu. "Zasad ne" -primetioje- "a da li bi voleo da je ima?" Bolje ne. "Onda se lepo okreni i pokai mi svoju jugoslovensku guzicu." - Namignuo mi je. Okrenuo sam se na trbuh, otkopao pojas i otkrio zadnjicu. Osetio sam kako je igla probola kou i polako kliznula u meso, a zatim se naglo izmakla, bez bolova, brzo, spretno, profesionalno. "Raduj se da je samo igla a ne neto vee." - Neukusno se naalio. Nasmejao sam se i izaao iz atora. Napolju je razgovarao sa goniima, koji su poeli neto da vuku i premetaju; jedan je malo posle toga upao u ator i stavio na zemlju teku torbu. Pogledom me je iznenaeno oinuo i vratio se natrag napolje. Henri Napoleon se vratio, prerurao po torbi i izvukavi dve okrugle konzerve, spretno ih otvorio i postavio ispred mene. U jednoj je bio zapapren meksikanski pasulj. U drugoj je bila pilea digerica. Pronaao je kaiku i stavio mi je u ruku. "Kavijara nema" -razvukao je usta- "ali je ovo tipino ameriko. I jo koer ako si moda Jevrejin. Odgovorio sam da nisam uprkos svojoj ahasferskoj naravi. Apetit nisam imao, ali i jedno i drugo, a posebno je pasulj bio ukusan, pa sam jeo, mljackao i coktao dok obe konzerve nisam ispraznio; gotovo sam bio zbunjen zbog svoje halapljivosti. Henri Napoleon me je gledao uz oinsko odobravanje. "Jo poneka kap" - izvukao je bocu - "ne smeta ako je ispraznimo jer imam jo etiri." Razgovarali smo do veeri. Nekoliko puta je izlazio iz atora i gledao da li se magla razrauje, a svaki put se vraao smraenog lica; na kraju se pomirio da e morati da prieka do idueg jutra. " Pa i bolje je tako. Bar e se odmoriti i stati na noge da me mnogo ne gnjavi." Upitao sam ga gde se uputio. utao je, pa sam stekao utisak da mi ne eli rei. Moda mi nije verovao, a moda je stvarno bio pijun. "A ti?" - Izazivaki me je pogledao. Ispriao sam mu da sam sa Joganandom ekao da sunce otopi sneg na prevoju, a onda bismo se preko njega spustili u dolinu na drugoj strani. Traili smo 109

lamaseriju, u kojoj se navodno sastaju tantristi, stari me je hteo da uvede u manje poznate tajne tantristike joge. Stekao sam utisak da su ga moje reci oneraspoloile, sklanjao je pogled i krpicom predano istio otvara za konzerve. Upitao sam ga da li je uo za jogu tantre. Dugo je utao. Zatim je bacio otvara u torbu i isprsivi se poeo da govori. Rekao mi je da u svojoj jugonaduvenosti ne uobraavam da sam jedini koga interesuje tibetanski budizam. On je ve sve to obavio, deset godina dolazi u ove planine, imao je guru je u Indiji i u Nepalu, iveo u hinduskim manastirima i u budistikim lamaserijama, studirao u centrima joge u Americi i u Indiji, a kod kue ima orijentalnu zbirku, koja premauje dve hiljade knjiga. Sve je oprobao, a ipak jo dolazi; svake godine doe u Ladak i Zanskar, prikuplja podatke i utiske i sedi ispred nogu posveenih ljudi; jo uvek nije izgubio nadu da e se jednog lepog dana iznenada nai u budnosti. Svake godine provede sedam meseci u svojoj apoteci, a onda je prepusti pomoniku i doleti pod podnoje Tibeta. Pre deset godina je poeo. Kao sada ja. Ako ne budem oprezan, potucau se po ovim krajevima jo 2000. godine jer mistika je adiktivna poput droge, kad ti u srcu stvori prazninu ne moe lako da je ispuni. Inae, ovog puta je doao s praktinijim ciljem, rekao je. Doao je da trai Jetija, himalajskog snenog oveka. Rekao sam mu da je onda jako daleko od krajeva, u kojim treba da ga trai; koliko mi je poznato ovo bie se dosad prikazalo jedino u istonom Nepalu. Otro me je pogledao. Zatim je rekao besno: "Glupost. A otkud zna? Obina jugo nagaanja. Isti si kao Boring Dimitridvik, i on je sve znao, svi ste isti. Pove u te preko prevoja u dolinu, tamo su sela, a odatle e ve znati dalje." Poput vetra se okrenuo i izaao iz atora. Pokazao je da zna biti i vrlo osetljiviji. Nisam verovao da trai jetija. Neto trai, nema sumnje, inae ne bi doputovao u ove krajeve s teretom za osam Jakova, sa atorom za etiri osobe, s pokretnom grejalicom, koja vie spada u dnevnu sobu u Njujorku nego na snenu visoravan u blizini kineske granice. Henri Napoleon Aleksandar je bio udak. Nasluivao sam, ne znam zato, da nije samo udak, nego i da je lukav i opasan.

U rano jutro je stegao straan mraz. Iako sam imao na sebi dva pulovera, debele pantalone i vunene arape, polako sam se pretvarao u komad leda. Na kraju mi je bilo dosta cvokotanja zuba, izvukao sam se iz vree i oteturao iz atora napolje. Opet sam video do kraja istine, magle vie nije bilo. Nije sasvim nestala, ali se digla prema vrhovima, gde su u njoj mutno crvenkasto odsijavali zraci izlazeeg sunca. Jakovi su bili ve natovareni i Henri Napoleon je s debelim rukavicama na rukama proveravao veze i vorove. Voda gonia, stari Tibetanac sa plavim eirom, pratio ga je od ivotinje do ivotinje u uvredenoj pozi sluge, koga vreda da gospodar nema poverenja u njega. Onda mije Henri priao i iz usta mu je pokuljala para. "Dvadeset stepeni ispod nule." - Rekao je gotovo pobedonosno kao da sebi pripisuje zaslugu za pad temperature. "Kako se osea" Okrznuo me zabrinutim pogledom. Mnogo bolje, slagao sam. Preutao sam vrtoglavicu i slabinu u nogama; nisam hteo da se neoekivano predomisli i ostavi me u podnoju prevoja. Skinuo je rukavicu i opipao mi elo. "Hladan si kao led." - Primetio je zlovoljno. Tek posle aja sam malo ivnuo. Apetit nisam imao; ve pomisao na hranu mi je bila odvratna. "Hoe li moi?" - upitao me je Henri Napoleon triput za redom, svaki put sve izazovnije, a najzad sasvim agresivno - kao bolje reci sada nego kasnije. Moi u, moi u, teio sam ga; hod e me ugrejati. Ponudio mi je jo jednu injekciju penicilina. Odbio sam je. Poeo mi se gaditi zbog pokroviteljske usrdnosti. S druge strane mi se inilo normalnim da u meni vidi nemilo breme jer 110

nisam imao ni toliko snage da natovarim svoju naprtnjau. "Raduje me da si sa mnom" - zavereniki se iscerio - "za sluaj da se gonii negde ispod vrha pobune. Dvojice e se vie bojati nego jednog." Osmotrio sam smraena tibetanska lica i posumnjao. Karavan je krenuo na put. Na elu je stupao stari Tibetanac i na ularu vodio za sobom ponija s teretom Henrijevih dogleda, fotoaparata i filmskih kamera. Za njim je iao Henri, koji je oko glave zavezao vuneni al, iji su krajevi trcali uvis kao zeije ui. Iza njega sam bio ja, jo uvek grozniav posebno oko uiju, dok na kraju nisam povezao glavu po Henrijevom uzoru. Za mnom su se nizali jedan za drugim gonii, na ijim stranama su kriputali jakovi. Upitao sam Henrija ta se desilo s jednim od dvojice. Odgovorio je da se tokom noi udaljio iz logora i da su ga raskomadali vukovi. Podigao sam pogled prema prevoju, koji je skrivala mutnosvetlucava magla. Zahvatio me je strah da poni nee biti jedini; nemogue mi se inilo da neki od nezgrapnih jakova ne oklizne na gleerskim strminama. kripavcem pokrivena zemlja se povila u udoban obronak. Penjanje uzbrdo me je zagrejalo i toplina mi je otkravila i duu, pa su zlohude slutnje ustupile mesto poverenju. Ovi gonii, pomislio sam, ve su sto puta prepuzali planinsko sedlo. I jo sto drugih. Uspinjali smo se izmeu ogromnih crnih stena. Visoravan je bila duboko ispod nas, sva bela, vidna do obronaka na drugoj strani, gde je na uki ispod masivne planine amila crvenkasta lamaserija. Gde je sada Jogananda, trecnulo me je. Gde je Rosinant? Dodavola s obojicom, rekao sam sebi i izgurao ih iz misli. udio sam se da se reka, koja je zmijoliko vijugala dole uopte nije zamrznula; moda se Henri zabunio, pomislio sam, da temperatura nije dvadeset stepeni ispod nule; to mi se inilo malo verovatno jer mi je iznenada bilo ne samo toplo nego ba vrue, a i Henri je odvezao al i otkrio glavu. Ipak je vazduh bio leden; njegovu otrinu sam oseao u nosnicama, u ustima i u duniku, sve do plunih mehuria. Toplinu, koja je izbijala iz mene s lepljivim znojem na koi, raao ga je napor. Bio sam vatra u zavoju leda. Penjali smo se po klizavim gleerskim morenama traei put medu gomilom nedavnih nanosa, Tibetanac s ponijem je bio ve visoko iznad nas, jakovi raspreni po obronku, neki jo daleko dole. Napredovali smo strano polako. Iako smo bili visoko iznad udoline, inilo mi se da je sedlo jo udaljenije nego od podnoja. Staza nije bilo, zato je vodia svako pratio prema sopstvenom nahoenju, najpaljivije preko nanosa snega, gde su gonii stupali ispred Jakova i tapovima ispitivali svaki pedalj zemlje, a isto tako paljivo i medu pukotinama kroz koje je mutno sijao veni led. Ove pukotine, neke upadljive i rairene, druge napola pokrivene snegom, bile su vrebajue oi gleera; iz njih je vejala prisutnost neeg ivog, gotovo kao da bi puzali preko raspuknutih leda mitoloke nemani, koja je uzela lik brda. Uznemirili smo je, hoe li nam se osvetiti? Tokom pola sata magla se neoekivano rasplinula i sunce je obasjalo svetlo prostranstvo belo odevenih planinskih vrhova, ukraenih ledom, pokrivenim i od vetra izlizanim stenama, toliko velianstveni u utljivoj samoi, a tako samodovoljnih, neusamljenih da se u meni neto slomilo i ja sam zagrcao: sam i usamljen usred ravnodune hladnoe vasione. 0 boe, grcao sam, o boe, o boe. O boe, pomozi mi. Pred tihim belim uasom sam morao zatvoriti oi. Temperatura, koja je arila iz mene, zamaglila mije um. Sve je potonulo u polusvesnu udaljenost senki i svetlosnih vamica i udnih zvukova, kao da se sve zbiva negde za uglom, muklo i neshvatljivo, bez razumnog redosleda. Zahvatilo me je strano oseanje da mi se telo rasprilo sve do horizonta i da je vidljivi svet postao moja unutranjost: hladno bletei kostur granitnih planina, led u krvotoku, sve nepokretno i veno. Zatim je vatra, koja je planula iz mog sredita rastopila okamenjeni svet u uarenu kapu uskomeanih paria, koji su zavrteli oko mene u sjaju spektra Saturnovog obrua, bre, bre, bre kao da ih centrifugalna sila gura u dubinu vasione. U centru moje svesti je zavibrirao zvuk hamsahamsahamsahamsahamsa, u njegovom ritmu je svetlei obru sveta izbledeo u nevidljivost, prestao sam da budem u prostoru i vremenu, bio sam samo energetska vibracija, dok hamsahamsa nije postao samhamsamham i obru 111

sveta se dovrteo nazad iz nevidljive beskonanosti vrtei se u suprotnom pravcu bre, bre i zgruao se iznad mene kao okrugle stene mora posle zemljotresnog udara, a centripetalna sila je u centru moje svesti srkala u sebe svu materiju postojeeg i svet se zgluujuim treskom utopio u mene gubei se kroz crnu rupu u centru svesti u neujnu odsutnost i na kraju nestao u svemirsku tiinu nitavila. Zatim je iznad mene zasjala svetlost. Pred oima mi se pomaknula glava udne nemani s klopavim zeijim uima; shvatio sam daje to Henri Napoleon, koji je oko glave sebi opet stavio al. "ta ti je?" -Pitao me je tresui me. "Ne onesve uj se ovde, za ime boga." Teko sam kleknuo. Nije nita, rekao sam, loe mi je, ali prolazi. Temperatura je izbijala iz mene kao jara iz vatre. "Svi te ekamo." - Rekao je Henri s neprikrivenim prebacivanjem. I stvarno, izmeu krpa snega, stajali su zaduvani jakovi i upirali vlane oi pravo u mene; inilo mi se da me ak i oni prckorevaju. Gonii su stajali u gomili malo nie oslanjajui se na tapove. Njihove siluete su bile ocrtane na pozadini neba kao konture podrugljivih jastrebova. Henri me podie na noge. Izvesno vreme sam duboko udisao, inilo mi se da mi opipljivi svet ponovo izmie, otvorio sam oi pokuavajui da ga zurei priveem za sebe. U redu, rekao sam. Proi e. Produili smo put prema vrhu prevoja. Strmina se savila u nazubljenu stenovitu visoravan, koju je pokrivao tanak sloj smrznutog snega. Iza njene ivice je iz maglovitih provalija poput bajne prikaze kipteo nazubljeni lanac beloplavih planina, iza koga sam nasluivao sivoplavu beskonanost slinih planina, granitno more tiine, u kome je svojevremeno (kako kae legenda) bez traga nestao Lao cu, a i svetac Bodidarma, koji je proirio budizam iz Indije u Kinu, i u kome u i ja nestati (inilo mi se). I ve sam oseao da tonem u maglovite provalije, vraala se nesvestica, dogaaji su poprimili lik usporenog nemog filma, opet sam leao na zemlji, gonii i jakovi su stajali oko mene i dosmeljivo me gledali i sve je bilo udaljeno kao da se uopte ne dogaa meni. Video sam kako Henri i Tibetanac skidaju s jakovih leda konu torbu, kako Henri eprka po njoj i trai, i neto spaja, kako kree prema meni s injekcijom u ruci i neto zapoveda goniima, oseao sam kako me dvojica okreu na trbuh i kako mi Henri zabada iglu u zadnjicu kroz pantalone, a i iglu sam jedva oseao. Zatim sam uo Henrija kako se ljuti i grdi me. "A znao sam da e se ovo desiti. Svi ste isti, svi jugojunaci, zaleete se, a onda ostavite ljude na cedilu." Zatim sam video kako se Henri i Tibetanac savetuju, rastovaruju jednog Jakova, gonii premetaju stvari u drveno sedlo na jakovim leima; vezuju mi noge, svaku sjedne strane uz koni pojas s kojim mije sedlo privr eno uz sape jaka; zatim sam osetio vorove na nonim zglobovima, ruke su mi povukli napred, obgrlio sam vrat jaka i oseao da poivam kao aba na njegovim leima s rairenim nogama, nagnut napred, s licem na Jakovom potiljku, bez snage, bespomoan komad Henrijevog prtljaga. Tako smo nastavili put. Veinu vremena sam proveo u munoj polusvesti, omamljen od smrada goveda, koji mi je prodirao u nos, svestan samo pokreta nezgrapne ivotinje ispod sebe, aritminog udaranja, dizanja, padanja, kao u drvenom amcu na uzburkanom moru. U intervalima pune svesti sam primeivao da se probijamo kroz gustu maglu, da gazimo preko nabujalog potoka, da se sputamo po zametnim obroncima prema kanjonu ispod nas, jer glavu sam imao iznenada nie od zadnjice, pa ako sam pogledao nazad video sam strminu za nama i najzad da se gegamo uskom stazom nad ivicom provalije maglovite doline. Zatim dugo nita, samo mrak i oseanje munog premetanja. Kad mi se povratila svest, bio sam naslonjen na stenu, a jakovi su napola rastovareni eprkali po snegu i pasli retku travu, dok su gonii sastavljali piramidu od pogaa osuene balege i upalili vatru. Henri Napoleon je uao nedaleko i neto uzimao iz torbe s namirnicama. Priao je i ponudio dvopek s parctom bledoutog sira. "edar" - rekao je - "Treba neto da pojede za doruak, nije udo da ti nije dobro kad izigrava planinara s praznim stomakom. Izvini ako sam bio grub." Hvala, iscedio sam s nenadanom knedlom ganua u grlu, hvala ti, Henri. "Ma hajde, nema zato." - Velikoduno je odmahnuo. "Zato smo tu, zar ne, mi Amerikanci i Jugoslaviji priskaemo u pomo zajmovima i tako dalje kad je napadne ekonomska groznica i zavrti joj se." 112

Nisam imao dovoljno snage da se nasmejem; zagrizao sam sir. Ve posle dva zalogaja mi se digao stomak. Oteturao sam iza stene i poeo da povraam. I kad u stomaku nije bilo vie nieg, nije prestalo da me mui. Henrijeve rei o amerikoj pomoi i ukusu sira su u meni pokrenuli seanje na trenutak u detinjstvu kad sam isto tako puzao na sve etiri i pokuao da povratim "Chedar cheese, donated by People od the United States od Amerika" - sir, koga sam se u neoekivanoj gladi (zbog bolesne majke, koja nije mogla da ispee hleb) nabio u baburu i prejeo se. Pogled mi je pao na ukoene prste ruku, kojima sam se opirao o zemlju. Pogodilo me je: to su ruke kojima sam se opirao, o travnate povrine u komiskom vonjaku! To su ruke deteta, koje sam bio, i ruke starca, koji u biti. A vreme, koje treba da je izmeu, gde je nestalo? Vreme, koje treba da mi ostvari ivot, gde je nestalo? Gde je nestalo, ta je bilo (da li je uopte bilo?) moj ivot? Jo sam dete, koje se u neutoljivoj gladi prejelo tueg sira. Ovo to pokuavam da povratim sada su ideje, koje ne moe da podnese moj duhovni stomak. Voleo bih da povratim Joganandu. Zatrovao me je. Preteak, premasan je za mene, ne mogu da ga provarim. Glad me je doterala do njega, mati Evropa se razbolela i nije mogla vie da mi ispee hleb. Jogananda je bio moja babura sa sirom. Nakljukao me je masom ideja, koje moj sistem ne moe da usie i preradi u energiju - moda zato jer ih nisam dovoljno temeljno provakao, ili jer sam ih progutao, a da ih pre toga nisam oprao i oljutio. O boe, zajeao sam. O boe, o boe, pomozi mi. Odgovorio mi je buan tresak, koji je odjeknuo negde medu planinama i odjekujui se udaljio i utihnuo. "Lavina" - objasnio je Henri. Pokazao je u dubinu iza ivice stenja. U irokoj vrtai se u zracima, koji su probili sloj magle, zasvetlilo plavo jezero. U njemu je leao odsjaj peina i snenih vrhova. Tada je odsjaj zalelujao, razlomio se i ponovo ukazao u izgledu lica. Iz jezera mi se izazivaki kesio stari jogi. "Nestani." - Uzviknuo sam. Nasmejao se, a smeh je odjekivao izmeu planina kao niz bunih odrona. Ustao sam na noge. "Mistagog!" - Uzviknuo sam. - "Mista gog-gog-gog-gog-gog..." - odgovarao je odjek i udaljavao se ostavljajui mesto zlokobnom smehu. Obuzeo me je strah da sam sebi unitio ivot. "Ostavi me, ostavi me, ostavi me na miru!" - Kriao sam da bih nadglasao smeh. -"Ostavi me, ostavi me, ostavi me." - Molio sam ga upajui kosu. " Budi proklet-et-et-et-et-et...' Smeh se pretvorio u grohot i u iznenadnom besu sam krenuo prema ivici stene, odluan da skoim na avolsko lice i iskopam mu oi. Opet je bilo kao da gledam usporeni nemi film; video sam kako se lica gonia isteu u uenje i zatim u nevericu i strah, uo sam kako je Henri kriknuo i ve sam video starog Tibetanca kako se dugim skokovima premeta preko snega da bi me predusreo, video sam kako mu je eir u udaru prvog skoka skliznuo na potiljak, a onda su me otpozadi zgrabile oko kolena ruke kao kljeta, da sam bubnuo na zemlju; oseao sam kako mi se u zadnjicu opet zabija igla. Smeh se udaljio. Nastupila je tiina.

Kad mi se vratila svest, duboko dole ugledao sam jezero, u kome je mirno amio naglavake okrenut svet blistavih planina. Nebo je bilo kristalno bistro; u oima mi je zatreperilo sunce. Iznad mene se zaljuljala senka; ugledao sam bocu viskija. "Srkni." - Rekao je Henri. Leao sam na zemlji u vrei za spavanje, zakopan do vrata. Henri se smejao. Konano je otvorio kopu i oslobodio me. Gonii su se odmarali u grupi malo dalje. Napola rastovareni jakovi su pasli izmeu stena. Henri je s dogledom u krilu sedeo na stoliici pored mene. "Kako se osea 113

jugodivljak posle svojih ispada?" Paljivo sam ustao na noge. "Mnogo bolje". - Priznao sam, iznenaen, to iznenada imam bistru glavu. Uzeo sam bocu i neto pia mije poteklo niz grlo. Toplota se naglo rairila krvotokom. Oseaj mi je prijao; udahnuo sam i duboko odahnuo. "Pravo udo." - Rekao sam. "E ja sam ga napravio." -ReeHenri. -" U poetku sam mislio da je upala plua, zato sam ti ubrizgao penicilin. U toku penjanja preko prevoja me je tvoje hirovito ponaanje uverilo da je tifus i zato sam te posluio dozom hloramfenikola. Kad si poeo ludovati, pomislio sam: malarija! Bez oklevanja sam ti zabio pozamanu dozu hlorokvina. Sreom, nisi skoio u jezero!" " Malarija?" - Uzviknuo sam. "etiri hiljade metara iznad mora?! Pa ovde nema komaraca." Naravno, sinulo mi je. Tri godine ranije sam u zapadnoj Africi dobio falciparnu malariju, koja ima (jedina izmeu razliitih vrsta) tu prednost da se ponavlja (ako ima sreu da preivi prvi napad). Simptomi te stravine bolesti su zamaskirali simptome istovremene zaraze manje opasnim plazmodijem vivaksom, koji te inae ne ubija, ali ostaje u telu i u trenutku, kad se smanji imunitet, udara u krv. A to je vie puta napravio. Sad, kao to izgleda, opet. "Eto vidi" -ree Henri- "samo jugoevald u himalajskim gorama natri na farmaceuta kad mu je najpotrebniji. Vi Jugosloveni imate sreu, koju uopte ne zasluujete. Ne znate da je cenite. Stalno prizivate nevidljive sile i svaate se s odsjajem u vodi. Ili se glavake bacate u provaliju." To nisu bili simptomi malarije, odvratio sam. Bilo je neto drugo. "Malo si pridremao, a onda si se opet probudio i poeo da isteruje avola. Pretio si, preklinjao, molio boga da ti pomogne, na znam ta sve ne. Ne sea se?" Ne, odvratio sam. Kakvog avola? "Joganandu" - rekao je - "hteo si da ga ispovraa da ga istera iz sebe. Pa to je dobro. To je planirano. Na izvesnom stepenu odnos dostie kritinu taku i tada guru mora da presee pupanu vrpcu. Ako je dobar, izabere pravi trenutak. ini mi se da je tvoj guru bio dobar." Mislim da nije bio, primetio sam. Osetio sam kako se po meni ponovo razliva bes. Mislim da je bio lo guru. "Zato?" - Upitao je Henri. Zato jer je uitelj, koji ne zna, ili nee da bude dosledan - opasan uitelj, naroguio sam se. Ako te rukama usmerava, a istovremeno ti podmee nogu i smeje ti se kad padne; ako ti danas kae ono to je u suprotnosti s onim to je rekao jue, ako ti prebacuje da si pomeao realnost i simbole, koji je samo oznauju, a onda ti namee svoju, ukoliko insistira na direktnim metodama, pa odjednom postaje sve to se kae (kako treba da odrava apsolutnu svest poput povrine meseca; kako treba egu da oduzme teritoriju, koju je ukrao dui, itd.) ako tvrdi da se ne moe osloboditi mape iskonstruisane realnosti, a istovremeno je njegova mudrost puna odjeka ne samo vedantizma, tibetanskog budizma, taoizma, tantrizma, zenbudizma i ak neke polusavremenog naunjatva, nego i razgovetnih odjeka openhauera, Kanta, Niea i ak Vitgentajna - onda ne moe a da se pre ili kasnije ne upita koje i ta je. Kako je doao do svoje mudrosti? Kod koga je uio? Ne negiram da mi se dosta njegovih ideja ini prihvatljivim i mudrim. Dosta ih je dimulo u meni ice, kojih se jo nije dotakla ruka. Ali, nisu harmonine, sve je samo kakofonska buka. Neki njegovi predloi mi se ine naivni, mistino sentimentalni, premalo konkretni, arhaini. Zato ne mogu rei da mi je bilo kako pomogao. Suprotno, pre nego to sam doao, imao sam bar jo neto sigurnosti, jo neto nade. Sad je u meni samo vrtlog ludila i straha. Doao sam njemu u nadi da e me osloboditi. I ta je uinio? Zatrovao me. Istrgao sam mu viski iz ruke i lokao, lokao; iznenada sam eleo pijanstvo i zaborav. "Vidim da te ovo zabavlja." - Prebacio sam mu. "Neu da te uvredim" - odvratio je - "kae da guru nije bio dobar. A ja mislim da je bio predobar za tebe. Osea se izdan i odbaen. take nema vie i ti je krivi to si bogalj. I ja sam stekao takva iskustva. Zato znam o emu govorim. U njegovoj mudrosti si otkrio odjeke religija i filozofija, koje po tebi ne spadaju u isti ko. Odjeke vedantizma i zenbudizma i tako dalje. Pa openhauera, Vitgentajna i ne znam koga sve. Kako 114

je mogue da su indijski filozofi ankara i Emanuel Kant doli do istih pogleda na svet? Kako je mogue da u svakom verskom ili filozofskom stanovitu nalazi odjeke svih ili bar veine drugih? Moda to ta ti tvrdi da ne spada u isti ko, stie iz istog koa. ta si oekivao od svoga guru-a? Odgovore na tanjieu? Lepo ispeenu teoriju?" Ne, to nisam oekivao, odvratio sam. A oekivao sam neku unutranju logiku, veu koherentnost njegovih ideja i saveta... "E, to je tvoja druga greka" - prekide me Henri - "i ja sam je napravio i zato na budi besan to te upozoravam. Guru nije uitelj. Od njega oekuje, ak zahteva doktrinu. Oekuje da pone postavkom i da je logino, dijalektiki dokae. Guru nije filozof, nije posrednik znanja. Odnos s uiteljem je laki. Uitelj ti prenosi znanje, svoje znanje od drugih i time se poveava tvoje. Ima vie podataka i raznovrsnih vetina i vie blista u debatama i mnogo lake ivi. To je uloga uitelja. Guru uopte ne ui. Pokuava da te razbudi, da ti otvori oi, da te istrgne iz mree tvog lanog identiteta, iz snova, koje naziva realno u. To moe da uini samo tiranski. Njemu si doao po nebesa, a on te gurne u pakao. To mora da uradi. Uitelj dograuje, potvruje te u onom ta si. A guru razdire. Njegova je uloga da srui svet lanih projekcija i da te prisili da se suoi sa onim to si stvarno i ta je stvarno. To boli, naravno da boli. Zato sam kazao da je bio predobar za tebe. U toku vremena, koje si proveo sa nj im, bio je stalno deset koraka ispred tebe." Pa uspeo je, skoro sam dreknuo. Izbacio me je iz koloseka. Razruio me, pokrao mi sve sigurnosti, sve iluzije. Unitio me je. Zameram mu to je nestao ne pokazavi mi gde da se okrenem... "ta se to njega tie" - presee Henri - "to je tvoj problem. Sruio te je, a dao ti je materijal za izgradnju novog, ali od tebe zavisi ta e izabrati, ta odbaciti i kakve temelje e sagraditi. ta oekuje od njega? Da te ponovo sastavi? Ta, ne bi bio ovek. Bio bi neman, Joganandin Franketajn." Znam, znani, znam ponavljao sam trudei se da uguim jecaj, koji se dizao u meni. Ostavio me je, razvalinu, i otiao, a razvalina neka se nanovo sastavi, da bude sebi sama arhitekta, sama svoj zidar. Kako da to uradi? Kako, kako, ponavljao sam. Kako da to uradi? "Zna" - ree Henri - "u halucinacijama si mi pokazivao ruke i ponavljao da su to ruke deteta, koje si bio, i ruke starca, koji e biti. udno, upravo ruke imaju snagu da te gumu u svest o prolaznosti, a takode, i meni se to desilo. A odgovor je: to nisu ruke deteta, koje si bio. elije odurnim i obnavljaju se. Tokom sedam godina se obnove sve elije u telu. Naravno, po istom genetskom programu, zato ima iluziju trajnosti. Telo se menja. Isto kao duh. Svaki idui trenutak je sve drukije. Ja nisam Henri, koga si sreo na onoj strani prevoja. Ti si, takode, drukiji. Dotiemo i otiemo. I to je odgovor na pitanje ta uraditi. Jogananda se sruio u tebe kao to se lavina survava u reku. Reka stvara maticu oko tog tereta i trai put kroz njega, ili preko njega, ili mimo njega; ljuta, uvredena, nestrpljiva. Nestrpljenje je normalno. A nije potrebno. Tok je snaan. Pare po pare odneti sobom i gromada e biti sve manja i na kraju e sve to se sruilo u reku postati deo njenog toka. Tako e na kraju svemu to ti je Jogananda ispriao nai svrhu i korist, nekim stvarima ve sutra, dok drugima tek posle vie godina. Shvata?" Da, odvratio sam. Ipak, to ne znai da mi je odlaknulo. Lavina e moda stvarno postati deo reke, alt ne u potpunosti; gomilice kamenja e oseati kao prepreku i penie se oko njih oseajui nemo. "Naravno da hoe." - Nasmejao se Henri. - "A za im ezne? Za glatkim renim koritom? Tok je uvek pobeivao. Gde bi voleo da ivi? Reka je reka dok ima korito. Kad ga pronae, mora ga produbljivati, iriti, savlaivati, odnositi lavine, koje se rue u nju. Uvek je tako. Teko je, ali ta e. S viskijem je lake." - Dodao mi je bocu.

115

Na jedva osetnom daku je do nas dopro neobian zvuk. Prvo mi se uinilo da mi se privida, ali i Henri je ustao na noge, gonii su prestali da avrljaju i okrenuli su glave. Ispod nas, u tiini samoe jezera, nean devojaki glas pevao je setnu pesmu diui se nad pratnjom nedokuivih himalajskih instrumenata, struna, flauta i doboa, podizao se i padao, tonuo nazad u tiinu i vraao se. Kao ukopani smo zurili u dubinu zadravajui dah. Sirena, oinulo me je. Zapui ui, Odiseju, privei se uz jarbol! Pogledah Henrija. U zanosu mi se njegovo jevrejsko lice uinilo neobino lepo, sveano setno, skladno sa tonom pesme, prvi put otkada smo se sreli zauujue ljudsko. Zagledah se u gonie: u konturama obraslih glava, u napetosti napola povijenih tela, u mirovanju ruku, koje su visile u razliitim nedovrenim pokretima, razabrao sam zebnju, koja nije bila nita manje zlohuda od moje. I oni su, pomislio sam, isto kao Henri i ja, svako po svome prolazni, svako na svoj nain tiho se nada da e se oseka zaustaviti i da e se vratiti plima, svako na svoj nain trai iluziju sigurnosti da je to to jeste vie od onog to nam se razotkriva; da smo vie nego samo procesi prolaznosti. Pesma namje svukla zatitna odeta topline i varljive nade. I bili smo skeleti na putu iz praha u prah. Vena je samo prolaznost. Oi su mi se podigle na razjedenu povrinu pustinjsko-mrkih uzviica na beskonano talasanje praine i stenja za ukama oblinjih vrhova. I video sam da prolaze i planine, laganije nego mi, ali nita manje neopozivo, da stare i kopne s venim zamrzi vanjem i kopnenjem, s venim pucanjem i drobljenjem, s venom erozijom; daje na njihovim padinama, takode i na junoj, plodnoj strani, sve manje uma, manje pitomine, manje rastinja, manje ljudi, sve vie praine i tiine. Za horizontom u Tibetu samuju naputeni polurazrueni gradovi. Stare civilizacije su i ezle naje e bez traga. Izvor ivota na zemlji, pe sunca, podeena nuklearna eksplozija, slabi i izgoreva. Za milion godina e se sruiti, ugasiti. I vasiona dotie i otie. emu onda strah pred onim ta je, ta jedino jeste, ta je jedino mogue? Zato ta neunitiva elja za lanom sigurno u da e se putovanje iz praha u prah na prijatnoj taki zaustaviti ili e se poeti ponavljati, ili se bar zavriti znaenjem, koji e biti vie od gole injenice da se desilo? Malo se volimo, smejemo, malo boli, onda gasnemo. Kad je pesma utihnula, pognuli smo glave i maili se posla. Preduboko nas je dirnuo nebeski zvuk da bismo se usudili da pogledamo jedan drugom u oi. I kad smo se konano uputili prema udoljici, nareenja su bila priguena gotovo pravdajua: takode i jakovi e se sruiti i vratiti u prah. Ono to sam oseao nije bila uobiajena ganutost. Pesma me je ispraznila, prozraila, i istila iz mene svaku zazornu dosetljivost u recima; samo sam oseao. Oseao sam jeziv respekt pred neponovljivom lepotom sveta i mog prisustva u njemu. Kad smo stigli u dolinu, u menije toplo tinjala zahvalnost daje ovako i da nije drukije, da sam, ipak, ovde, da uestvujem u svemu stoje deo puta iz praha u prah. Slina metamorfoza desila se kod gonia i Henrija: lica su im bila vedra, a oi toplo i poverljivo sjajile. Neto nas je dotaklo i oplemenilo. Iz udubljenog dna ispod prevoja dizao se prostran obronak. Na njemu smo ugledali razbacane krtinjake sivomrkih kua. Prema njima je vodio niz okrnjenih, crveno i belo obojenih ortena, koje je sunce ve napustilo, pa su u dobokom hladu podseale na golubove s nakostreenim krestama. Sve je govorilo da na ovoj strani prevoja uopte nije padao sneg. Kad smo se pribliili, video sam da niedelove obronka okruuju ograeni terasasti nasadi.U tiini sumraka je naselje ostavljalo utisak da u njemu nema ive due. Na osoben nain se naselje razlikovalo od sela na drugoj strani prevoja. Bilo je pretee i 116

negostoljubivo. Kod prve kue se na nas zaleteo pas na dugom lancu, divlje lajui i reei je pokazivao zube prskajui pljuvaku. Stari Tibetanac mu je zapretio tapom, a pasje zagrizao u njega i istrgnuo mu ga iz ruke. Dotrali su drugi i divljim mahanjem i krianjera naterali napadaa da se povue. S krova nas je mrko posmatrao vlasnik kue. Nije mu padalo na pamet da umiri iskeenu zver; gledao nas je sumnjiavo i gotovo neprijateljski. Kad mu je stari Tibetanac doviknuo, mrzovoljno nam je okrenuo lea i nestao. Malo dalje se karavan zaustavio. Henri Napoleon je priekao da stignem do njega. "Prijatelju" - pokroviteljski me je obgrlio oko ramena. U grlu mi se steglo; nasluivao sam ta e se dogoditi. "Zanimljivo je bilo i raduje me da smo se sreli. Ovde se moramo, na alost, razii." Oi su mi preletele preko neprijatnih kua, meu kojima su se senke zgunjavale u mrak u pravcu tamne sutjeske, koja se gubila ispod litice. Obuzela me je elja da se bacim na zemlju pred njim i da ga molim da me ne ostavlja samog u ovom zlokobnom kraju, umornog na smrt, bez namirnica, bez vodia; neka me uzme sa sobom bar do prvog druma, do veeg mesta. Odjednom sam osetio da se ne smem ovako osramotiti poput deteta. Proveo me je preko prevoja; nemam prava da ga saslua vam o namerama i ciljevima; nastupio je as da stanem na sopstvene noge. "Najbolje e biti da prenoi u jednoj od ovih kua" - izjavio je "a sutra da unajmi metanina, koji nema pametnijeg posla, da te za skromnu nagradu odvede u civilizovaniji kraj. "Da, da, klimnuo sam. "A ti" - na kraju sam iscedio - "kuda ide?" "A ja odoh svojim putem" suvo je odvratio - "i da ne gladuje, dau ti neto namirnica. "Ma, ne treba, rekao sam, pomalo uvreden, pomalo ponien, a istovremeno u nadi da e u mom odbijanju videti samo pristojnost. Poeo je da eprka po torbi na leima jaka. Izvukao je konzervu pasulja i zamotuljak dvopeka. Hvala, rekao sam loe savesti od razoarenja, jer sam oekivao mnogo vie. Pomislio sam da ovim malim poklonom i on pokuava da umiri svoju savest to me ostavlja samog. "Sreno!" - Rekao je i u urbi me zagrlivi stisnuo k sebi i potapao po leima. - "Uporno trai i - Om Mani Padme Hum". Okrenuo se i neto doviknuo goniima; dvojica su potrali prema jednom od Jakova i s lea mu skinuli moju naprtnjau, ator i vreu za spavanje. Stajao sam zurei za karavanom dok nije nestao za obronkom i sve je utihnulo osim kucanja srca u mom grlu.

Stavio sam prtljag na leda i krenuo prema obronku. Kolena su mi klecala od stranog umora, a u sebi sam oseao paklenu snagu volje, duh je gonio telo za sobom, a kad ga vie nije mogao vui, natezao ga je. Kod prve kue me napade buldog, koji je bio ak vei od onog koji je lajao na karavan u podnoju. Na sreu lanac ga zaustavi dva metra ispred mene, gde je skakao i zavijao kao planinski demon, a njegov "vvvvrrrrraaaaf, vvvhhhrrraaaaf" je odavao bes u sumraku. Uskoro se lave razlee i iz drugih kua, ak i u najudaljenijim, pa je dolina ispod prevoja odjekivala od rezanja kereeg gneva. S druge strane prevoja sam esto viao tibetanske buldoge, ogromne dlakave ivotinje s onjacima koji bi uplaili ak i belog leoparda, a nakot s one strane bio je skoro vanzemaljski u svojoj krvolonoj revnosti. Obiao sam kuu i du ograde od kamena uputio se prema sledeoj. I ovde me je doekao proraukao "vvhhraaaf, vvhhhrraaaf", a pratilo ga je kevtanje kuia. Pomislih da je najbolje da se vratim u podnoje, potraim odgovarajui teren za ator i provedem no u vrei za spavanje. Tada 117

sam zauo prodornu viku i lave ispred kue je utihnuo. Na krovu je stajao ovek s neobinom kapom na glavi i buljio u mene. inilo mi se neverovatnim da ovek govori engleski, a moj tibetanski je u drutvu Joganande ostao tako elementaran da sam znao da kaem bez greke jedva tri reci, "ang", "sola" i "campa". Zato stadoh ekajui da ovek neto preduzme, a on je stajao na krovu i zurio u mene ekajui da ja neto uinim, ili kaem. Na kraju sam mu u znak pozdrava nespretno mahnuo. To je bio glup pokret, ali se nieg pametnijeg nisam mogao da setim. Vrata se otvorie i kroz njih zasja iz unutranjosti bledunjava lampa. U dovratku se ocrtala silueta ene u dugoj suknji. Pored nje se izgurao napolje deko, koji je otrao do psa podigao lanac i prikaio ga na kuku na steni skrativi ga. ena se sklonila s praga i pozvala me u kuu. Kad sam proao pored nje, uoio sam da su njene crte lica vise indijske nego tibetanske. U levoj nosnici je imala ukrasni koluti, a u uima velike mindue ukraene dragim kamenjem. Bila je napadno lepa. Deko me je poveo ispod nastrenice do merdevina, po kojima sam stigao na sprat. Prostranu sobu su osvetljavale nemirno pokretne lojanice. Ispred ognjita je sedela seda starica meajui neto u zaarenom bakarnom kotlu. Toplota me je tako omamila da sam se skoro sruio na pod; odloio sam naprtnjau i naslonio je na zid, a pred oima mi se ukasto zamaglilo. Kad se magla razila, shvatio sam da ispred mene smeei se stoji devojica, kosih oiju, i nudi mi olju tekuine koja se puila. "Sola". - Rekao sam zahvalno i uzeo joj aj iz ruku. Naslonjen na zid spustio sam se u sedei poloaj i poeo da srcem. Kroz paru mi je pogled poeo da luta po prostoriji. Na podu su leali madraci, koje su prekrivali vezani vuneni prekrivai. Najednom su sedeli lepotica s minduama i ovek, koga sam video na krovu. Ono to mi se izdaleka u mraku uinilo da je neobina kapa, bilo je u stvari gnezdo bujne, upletene kose. Na drugom madracu su sedele tri devojice, dve s ogrlicama od crvenih korala, a jedna s malim dragim kamenom u levoj nosnici. Na treem madracu u uglu su sedeie etiri sline devojice, takode, nakiene ogrlicama, minduama i narukvicama. Nijedna nije imala vie od trinaest godina. Tanine oi su se bez srameljivosti upirale u mene. Starica kod kotla se napola okrenula da bi me bolje videla. ovek je dugim, tankim prstima polako zavijao cigaretu ne odvajajui ni asak oi od mene. Upitali da li neko govori engleski. Sve oi ostae uperene u mene pomalo radoznalo, a pomalo zaueno, A odziva nema. Pokretima i recima sam poeo da objanjavam kako sam doao preko prevoja i kako bih eleo da se vratim u Ladak, a po mogunosti i u Leh. Vrlo sam umoran i voleo bih da prespavam ako je mogue. Nagnuo sam glavu naslanjajui je na savijenu ruku. Oi se nisu maknule. trecnulo me je da u ovoj kui, u ovom selu, koje uvaju buldozi, neto nije sasvim u redu. U omamljivoj toplim poe da me hvata straan umor i osetih da je uzaludno da se branim; ovde u zaspati, pomislih, ba tako uz zid. Kapci poee da mi se sputaju. Nekoliko puta sam ih otvorio uz uasan napor i nazreo daje deset nepokretnih pari oiju jo uvek uprto u mene. Onda potonuh, jo jednom sam se naao u polubudnom stanju, osetio da me neto dotie; jedna od devojica mi je izuvala izme. Dve su pokuavale da mi skinu vindjaknu. Jedna me uze za ruku pokazujui najbliu slamaricu. Puzei sam doao do nje i izvrnuo se na grubi pokriva. Pre nego to sam konano zaspao, video sam da su se devojice vratile na svoje mesto i da me deset pari oiju posmatra nepokretno kao i pre. Verovatno posle tri do etiri sata probudie me udni zvui. Prostoriju je osvetljavala samo jedna lojanica. Devojice su spavale preko puta uz suprotni zid. Na slamarici nasred sobe ugledah prizor od koga mi skoro zastade srce. Lepotica s dragim kamenjem i mukarac s ptijim gnezdom upave kose su u drhtavom svetlu lojanice bili u toplom ljubavnom zagrljaju. Upravo jogijevski isprepletani sa svojih devet udova, nebeski vitki i preplanuli, ritmino su se ljuljali u blagim pokretima. Ispred slamarice je kleala bezuba starica palei u bronzanoj posudici sladunjavo mirisni kad i mrmljajui monotone mantre. Ljubavnici su se zaas zaustavili, malo se razvezali, promenili poloaj i nastavili. Lepotica je 118

okrenula glavu prema meni. Rairenih oiju zagledala se u mene, videla je da sam budan, da gledam. Iz dubine njenih oiju izbijala je prema meni ekstaza, koja me je punila razornom snagom, a dugo vremena uo sam samo svoje uzburkano srce, koje je udaralo gotovo u ritmu njihovih pokreta, bum, bum, bum. Onda mi se zavrtelo, upao sam u te oi, koje me usisavae u sebe, padao u mir vasione i besvesti. 8 Kad me je probudio "vhrraaaf, vhrraaf" mrzovoljnog buldoga, kroz prozorske kapke je probijalo sunce. U neumoljivom svetlu mije prostorija, koja mi se u sjaju lojanica uinila romantina i tajanstvena, postala ofucana, prljava i pranjava. Slamarica, na kojoj su ljubavnici obavljali obredne vebe, bila je prislonjena uz zid, a pokriva je neko prebacio preko prozorske daske da se provetri. S ognjita, na kome je starica opet neto meala u kotlu, dopirali su tuni mirisi svinjskog orbuljaka. Iz slamarice u uglu se irio smrad mokrae. A po menije neto mililo, u gaama, u kosi, ispod pazuha mi je gmizalo neto siuno. Trebalo je da znam da u kad prenoim negde pod krovom opet dobiti ui ili buve. Ili i jedno i drugo. Priao sam prozoru. Kue su izgledale manje pretee nego u mraku prethodne noi. Iz oguljenih zidova, iz gole, peskovite zemlje medu nasadima, iz niskog drvea i iz monotonije boja izbijalo je planinsko siromatvo, na koje sam navikao. I ovde nije bilo vika za estetiku i druge raskoi, i ovde je ivot bio svakodnevna jagma za egzistenciju iz ruku krte zemlje. U podnoju sam video retke zelene povrine. ta je raslo? Pasulj? Krompir? Udoljicu je presecala strma stena sivozelenkaste planine, na kojoj su dvesto metara visoko uklesana tibetanska slova molitve "Om Mani Padme Hum". Ispod njih je paslo ratrkano stado Jakova. Nagnuo sam se kroz prozor da vidim prevoj, preko koga smo proli. Umesto prelaza ugledah na dvoritu mukarca s gnezdom bujne kose, koji je prebirao suvarke i nespretno ih vezivao u snopove, Pomagala mu je ena s minduama. Uvijena kouhom i skrivena kapom nije ostavljala utisak da je lepa. inilo mi se nemogue da dvoje seljana s planine, koji ravnoduno pripremaju zalihu drva za zimu, imaju neto zajedniko sa dvoje nagih ljubavnika, koji su noas u svetlu lojanice izveli skoro itav repertoar Kamasutre. Oko oveka, na oblinjoj kosi na obronku su momii naganjali meketavu kozu. Sve je isto, pomislio sam. Jo sam u Zanskaru. Razlika je jedino to sam bez posrednika, bez Joganande. Zato je svet ovako udan, ovako prisutan. uo sam da neko dolazi. Zbunjen sam skoio nazad na leaj i pritajio se kao da spavam. Kroz poluotvorene kapke sam video da se merdevinama uspinju u sobu tri devojice jedna za drugom. Prva je donela suvarke u naruju, druga lonac mleka, trea iniju zelenog graka. Prole su pored mene kao da me nema i stavile teret pred ognjite. I njima je sunce oduzelo tajanstveni izgled od noas. Morao sam priznati sebi da su obine devojure: iskrpljene, krmeljive, s pramenovima neoprane kose. Pratili su ih dugokosi mukarac i ena s minduama. Ne osvrui se na mene, otili su do ognjita i tamo svi unuli i posedali poevi da dorukuju. Prvo su popili mleko. Zatim im je starica usula iz kotla kau u inijice, koja je bila slina campi. Jeli su je bez kaika mljackajui srui iz inija. Na kraju su jeli graak. Svako je izvukao iz korpe aku graka, stavio je sebi u usta i vakao. Jedna od devojica je uzimala zrno po zmo s dlana napuenim ustima. Mukarac je bio tipian Tibetanac, a ena je imala tamniju put. Bez izraenih jagodica i kosih oiju izgledala je skoro iako ne sasvim daje Indijka. Devojice su sasvim sigurno bile meleskinje; zbog toga su njihova lica bila tako uzbudljiva. Jeli su utke. Kad su savakali graak, mukarac je neto rekao i ustao. Za njim se digla ena, a posle nje su ustale i devojice jedna za drugom i uputile se prema izlazu. U snopu svetla sunce im je za tren obasjalo lica. Video sam da je ovek ispod zastraujueg grma kose vrlo lep, s izrazom, koji je bio meavina odanosti i manijakalnog 119

zanosa, kao daje uivao drogu. Oi lepotice, ona dubina koja me je noas gutala u svojoj ekstazi, bile su pune gorine. Proli su pored mene ne osvrui se. Devojice su se morale truditi da me ne pogledaju, kao da im je neko to zabranio. Jednoj su oi protiv volje skrenule k meni, a onda se povukoe uz izraz krivice. Jedno za drugim su se penjali na merdevine i njihove glave su nestajale u otvoru. Uplaen glas me je nagovarao da obujem izme, zgrabim naprtnjau i nestanem iz sela najkraim putem. Razumniji glas me je upozoravao da u time napraviti glupost. Gde da odem? Nazad preko prevoja? Po kanjonu napred? Koliko daleko je sledee selo? Koliko dugo u izdrati pre nego to skapam od gladi, ili me zamete sneg i postanem ledeni Buda? Pas je ponovo zalajao i ubrzo su se kroz prozor uli glasovi. Bilo ih je sve vie. Neki su bili radoznali, drugi zaueni, trei su objanjavali. uo sam enski smeh i razdragane krike dece. Starica kod ognjita je najverovatnije bila gluva jer uopte nije okrenula glavu. Priao sam prozoru i oprezno provirio napolje. Na dvoritu su se gurali mukarci, ene, deca i mlade devojke. Bili su obueni u najrazliitije himalajske nonje: tibetanske, ladake, nepalske i severno indijske. Slinu meavinu porekla su otkrivala i lica. Neka su bila uzana, ovalna kakve nalazi u Nepalu, druga iroka s ispupenim jagodicama, kakve nalazi u Zanskaru i Tibetu, trea skoro crna i blago zaobljena, slina bengalskim. Nekoliko mukaraca je nosilo tibetanske eire irokog oboda i kapute sline suknjama do kolena, s kesicama oko struka umesto depova. Mnogi su na glavama imali razbaruena gnezda zamrene kose kao moj domain. ene su nosile kape ukraene skupim dragim kamenjem, sline kapama u Zanskaru, dok su neke ene s tibetanskim licima imale kosu oeljanu na razdeljak i upletenu u kike. Neke, koje su izgledale kao Nepalke, imale su ukrasne obruie u uima i nosevima. Najvie je bilo devojica neodreenog doba. Najmlaoj bih dao deset godina, a najstarijoj ne vie od sedamnaest. Sve su bile obuene u izguvane i zakrpljene suknje, uglavnom sivkaste, poneke ute, u poderane vunene dempere i u iroke kapute od grubog materijala. Kosu su imale upletenu u kike, ili devojaki razbaruenu, sve su bile na-kinurene ogrlicama, minduama, obruiima. Domain kue je stajao usred gomile i odgovarao na sumnjiava pitanja. Na kraju se okrenuo, guva se razmaknula i video sam da ljudi polaze prema kui. Skoio sara nazad na leaj i napravio se da spavam. Dobrih desetak minuta su stizali po merevinama i razmetali se po sobi. uo sam gurkanje i priguene glasove. Zatim je sve utihnulo. Ponadao sam se da su otili, a kad sam provirio kroz trepavice, video sam da stoje kao hor na suprotnom zidu, nii napred vii otpozadi, i nepokretno zure u mene. U mene se zagledalo trideset pari oiju, neke hladno i s visoka, druge procenjivaki kao u trgovca, tree s izrazitim nepoverenjem; neke bezoseajno, kao da su staklene. Posmatrali su me kao retku ivotinju, koja je neoekivano zalutala u selo, pa ne znaju ta da rade s njom. Ne znam koliko su me dugo nemo posmatrali, a meni se inilo najmanje pola sata. Na kraju su poeli da odlaze, prvo mukarci, a onda ene, zatim deaci, pa devojice. Napolju je ponovo rasla buka i amor na dvoritu se pretvorio u glasno prepriavanje. Onda je prasnula lavina smeha, koja je prela u monotono brbljanje. Zatim su se zvui proredili, ljudi su odlazili. Potraio sam geografsku kartu i rairio je da vidim gde sam se zatekao, dovraga. Meavina rasa stanovnika mi se uinila vrlo neobina. Mada u himalajskim planinama ivi na stotine etnikih grupa, ovolika raznolikost bi bila prirodna samo u veem gradu, gde ljudi naviru zbog zarade, ili na nekom bazaru, gde dolaze da kupuju i prodaju. A u ovom selu nije bilo razloga da se u njega slegne ovoliko raznolikih ljudi. Geografska mapa je bila nedovoljno detaljna. Dok sam bio s Joganandom, retko sam je irio jer je bilo svejedno gde skitamo, on je znao, a meni nije bio vaan pravac. A inae od kakve koristi mije mapa na kojoj je Zanskar jo uvek obeleen kao Zaskar (greka prvih istraivaa?). U zemlji, kojaje svake godine osam meseci odseena od sveta, do nedavno su se evropski posetioci mogli izbrojati na prste. Jedan od najudnijih paradoksa savremenog doba je da fotografsko oko satelita 120

moe da zaviri u svaku himalajsku rupu, a ako krene u nju, otkrie daje mnogo bri i komforniji put na mesec. Malo je aavaca, koji se usuuju da se s jakovima upute preko planinskih prevoja. Na mapi sam naao Tsokr i Morari, a jezero, koje smo videli s prevoja i koje je ostalo negde iza brda, biloje mnogo manje, verovatno premalo da ga upiu u geografsku kartu. Pojeo bih se od muke to nisam pitao Henrija jer je on sigurno znao. Sklonio sam mapu. Po merevinama je dopuzala ra upana devojica vedrog lica. inilo mi se daje jo nisam video ni sino ni jutros u gomili. U rukama je drala korpicu graka. Kad me je ugledala, otvorila je usta i izvio se iznenaeni: "Eh?". Izvesno vreme je samo zurila, a onda mi je prila i opipala mi levo uvo. Zatim me je upnula za bradu. Na kraju me je uhvatila za nos i snano ga stisnula. Nasmejala se i na nerazumljivom jeziku neto rekla, a ja mislim daje to bilo: "Dodavola, pa nisi avet." Ili neto tako. Hrabro i radoznalo mi se zagledala pravo u oi kao da eka da neto kaem. Smekala se. Bila je drugaija od ostalih. "A ti si lepukasta." - Rekao sam na slovenakom. uboravim glasom je odmah neto odgovorila. Uozbiljila se, suzila oi i paljivo osmotrila naprtnjau. Uprla je prst prema njoj i rekla neto to je zazvualo kao pitanje. "Volela bi da vidi ta je u njoj?" - Slegla je ramenima, a onda klimnula. Otvorio sam kopu i izvukao Hcnrijevu konzervu pasulja, a zatim dvopek. Oi su joj preletale po njima, zatim je za svetlio bes, ak je porumenela i iz nje je potekla bujica reci, inilo mi se da me grdi, da mi neto zabranjuje. Odloila je korpicu, uzela mi konzervu i dvopek iz ruku i gurnula ih nazad u naprtnjau. Onda je s grakom pojurila prema ognjitu, odloila ga i poela eprkati po neredu od sudova. Starica se naroguila i kretavim glasom poela da joj zvoca. Umiljata mala lasica se naglo okrenula prema njoj, izbekeljila se i proterala vazduh kroz stisnute usne. "Prlrlrlr!" Starica je umala i okrenula joj leda. Devojica je zgrabila trsku i njom zapalila miris u bakrenoj posudici, stavila je pred mene, dojurivi onda isto tako brzo se vratila do ognjita s korpicom graka, ponovo odjurila nazad potraila drvenu inijicu, zahvatila u kotao i donela mi kau, koja se puila. Zatim je klekla ispred mene i sveanim pokretom me pozvala da se prihvatim doruka. Hvala, rekao sam i zgrabio kau. Pomirisao sam je i mirisala je gotovo prijatno. Lizao sam i mljackao, i umusavio se, jer mi je kaa curila po bradi, a devojica se zadovoljno smejuljila i gledala me sva srena jer je prisvojila ovu rutavu igraku. "Kako se zove?" - Upitao sam je. Prstom sam pokazao na sebe i rekao: "Evald." Oi joj zasvetlie, ponovila je moj pokret i uzviknula: "Dolma". Starica kod ognjita se digla na kolena i poela ponovo da brunda. Dolma se okrenula prema njoj i opet se izbekeljila kao i ranije i opet je jezik zabrobotao "Prlrlrlrlrlr" i opet je starica umukla. Kad je Dolma primetila da mi se dopada njena vetina s jezikom, naglas se nasmejala. Njene oi su me pratile tokom jela kao oi verne kujice. Koliko joj je godina? Trinaest? Kad sam se najeo, mljacnuo sam jezikom i pogladio se po stomaku. Zatim sam pokazao da bih hteo da se operem podiui niku i pomirisavi se ispod pazuha, pa se iskreveljio poput zveri - uasno. Zasmejala se, skoila na noge, zgrabila me za ruku i poela me vui prema izlazu. "ekaj, ekaj." Rekao sam. Obuo sam izme. Iz naprtnjae sam uzeo sapun, pekir, pantalone, koulju i arape. Odvela me je do merdevina i po njima na dvorite. Buldog se reei zaleteo prema meni, ali dok si namignuo Doima ga je umirila istim trikom jezika kao ranije staricu. upavi ker je posluno podvio rep medu noge i odvukao se za oak. "Sad vidim da i ja moram to da nauim." Rekao sam i odmah oprobao. ak je i dosta dobro zvualo jer je Dolma poskoila i pohvalila me. Dvorite je bilo prazno. Uzela me za ruku i povela me du zida, iza koga je raslo krivo drvee. Po stazi utabane zemlje je urila sa mnom pored susedne kue i dva ortena iza strme litice obronka, gde se sa visine slivao potok i padao preko kamenite stepenice kao slap. Voda je bila hladna, ali bio sam pun uiju i strano prljav. Na trenutak sam pomislio da u se svui samo do struka, ali uvideo sam da je to glupo jer e me vodopad celog pokvasiti. ta u se 121

stideti pred prirodnim stvorenjem, mislio sam dok sam se svlaio. Interesovalo me je da li e se ona zbuniti. Nije. Kad sam stao pod tu i poeo dahtati i vritati, oduevijenoje skakulala i ohrabrivala me. Nisam dugo izdrao, nasapunao sam se, ispljuskao i brzo isprao kosu, a zatim sam iskoio na suvo i poeo snano da se trljani pekirom. "Vhuuuuuuh" - dahtao sam - "vhuuuuuuuh." " Vhuuuuuuuuuuh" - odgovorila je Doima - "vhuuuuuuh". Kad sam odloio pekir i dohvatio pantalone, prila mi je, kleknula, uhvatila me za bedra i jezikom mi kao pas oblizala glavi uda. Sav sam se stresao. Brzo je ustala, poklonila se i ponudila mi pantalone. "One druge" - rekao sam - "ove su pune uiju." Divljaki sam sepoeao. Nasmejala se i skoila po drugo odelo, koje mije dodavala komad po komad dok nisam bio obuen i obuven. Tada mi oi skrenue prema vrhu obronka. Srce mi je zastalo. Visoko iznad mene prema nebu se izdizala stena, u koju su bile napola uklesane, a napola ugraene bele zgrade lamasarije iz sna. Nad njima je u stenu bio uklesan levokraki kukasti krst.

122

Majstor "dijamantske koije"

1 Iza prvog ortena je staza skrenula prenia prolazu izmeu stena, za koje su biii vezani zubati buldozi. Jedan je zareao s leve, a drugi s desne strane, mogli su me rastrgnuti. A Dolma je isplazila jezik i napravila svoj "Prlrlrlrl" prvo jednom, a onda jo i drugom i kerine su se posluno sklonile na sigurnu udaljenost. Kod najvieg ortena smo stali. Litica je izrasla iz zemlje i okomito se dizala prenia nebu. U njoj je zjapilo dreio ogromne jame, obeljene zgrade su izvirale iz njene tame i terasasto se iasprostirale po stenama. Dolma me uze za ruku. U dodiru sam osetio elju za blizinom oveka, kao daje velianstvenost lamasarije i u njoj probudila oseanje siunosti i prolaznost. Da li je ovo oseanje bilo samo u meni, a ona mu se odazvala da me tei toplinom dlanova? Polagano se sve to sam video stopilo u harmoniju neeg treperavog: blesak sunca na obeljenim zidovima, pa senke izmeu sivomrkih stena, u koje su ukopani temelji kua; crvene mantije monaha na balkonima i krovovima, pa staze i merdevine, koje su vodile iz kue u kuu; molitvene zastave, koje su leprale na blagom vetni, pa senovita upljina jame, u kojoj su kue izazivale utisak da rastu iz eljusti drela poput dinovskih zuba; pa crni kukasti krst, koji je dominirao nad svime, kao da je utetoviran u elo kamenog giganta: sve to se slilo u svetlosni ritani, koji je stvarao utisak da se lamaserija rada, da se dogaa, da je organizam. Tada su me u sve do srca prole toplina i hladnoa istovremeno. Visoko gore, na jednom od krovova ili balkona, zazvonie strune i pridrui im se flauta, zabubnjae doboi. Nad muzikom se izdigla pesma, koju sam uo s Henrijem i goniima na putu preko prevoja. Nean devojaki glas je drhtao nad pratnjom muzike, dizao se i sputao, predavao vetru, odmicao se, vraao i gubio preko udoline. Sirena, preseklo me je. Slutnja se obistinila. Toje bio kraj koji sam traio s Joganandoni, dom tantristike sekte poklonika vulve i falusa, uivalaca droge i mesa mrtvaca, obrednog seksa s devicama i bezubim staricama. Ovde je bilo zlo, koje treba da me preporodi. Najednom sam sve shvatio: psi, koji su uvali kue i put do lamaserije, pa nepoverljivost ljudi i obredni akt u sjaju lojanice, pa prisutnost tolikog broja devojica. Ovo nije bilo obino naselje. Spolja je bilo sve normalno, imanja koja proizvode jeam, gde gaje ovce, koze i jakove, hrane ne samo ljude u naselju ve i monahe, sve tipino kao na drugoj strani prevoja. A to je bila samo varka. Razumeo sam, takode, i ono pogledavanje. Nisam bio dobrodoao. Nisu hteli da me oteraju nego su pokuali da me dovedu do toga da to pre odem. Kad me je sluajno otkrila Dolma, pokuala je starica daje sprei da mi prie. Zato je mala lasica nije posluala? Zato me je sama povela prema lamaseriji? Pogledao sam je. Porumenela i liila je na nevinog patuljka. Stekao sam utisak da se bogzna zato vezala za mene i tvrdoglavo odluila da me uzme u zatitu. Ovo oseanje je ojaalo kad smo po strmoj stazi zavili prema ulazu u lamaseriju i iza ugla naleteli na grupu seljana, koji su se s praznim loncima i korpama vraali u naselje. Prepreili su nam put. Dolma me je uhvatila za ruku i tvrdoglavo se napuila. Kad su uvideli da me vodi u lamaseriju, poeli su je grditi, najglasnije mukarci, a ene su odmahivale glavama i udile se njenoj drskosti. Sve je govorilo da nee prestati dok se devojica ne pokori njihovoj volji i ne odvede me nazad. Ljutnja je prelazila u ogorenost i reci su padale po sirotoj Dolmi kao kamenice, oseao sam da poinje da se koleba. U trenutku kad sam odluio da je povuem nazad i spasem mune dileme, naglo 123

je isturila glavu i tako vrisnula da su zaprepa eni ljudi i ene krenuli nauznak. Sad je ona bila na redu da im odbrusi, da im prigovori i odbrani svoje stanovite, a to je inila takvim zanosom da je sva drhtala, pa sam stekao utisak da e svima redom skoiti u oi. Mukarci su pokuali da je oponiraju, ali nijedan nije doao do reci. Prvo su se povukle ene, a onda i mukarci. Dolma me je povukla za sobom prema gore. Kad smo ve proli, okrenula se, izbekeljila se i izduvala svoj uvredljivi "Pfrlrlrlrlrl". Naas su svi zanemeli, a onda su jedan za drugim krenuli i potiho se zgraavajui otili stazom. Dolma je duboko odahnula i pogledavi me zvonko se nasmejala, kao da je htela rei: "No, ovo je bilo lake, nego to sam mislila." Na dvoritu prve zgrade nas je zaustavio mlad monah u mrko-crvenoj mantiji. Moje prisustvo mu oito nije ilo u raun, pa me je sumnjiavo gledao, a onda se okrenuo Dolmi traei objanjenje. Po njenom tonu sam presudio da mu neto lupeta i da se udi kako se on uopte usuuje da je pita gde me vodi. Ne znam kako joj je uspelo, ali posle nekoliko asaka se monah branio i opravdavao da nije mislio nita loe. Bio je jo mlad i neiskusan. A Dolma je ve posedovala lukavost, kojom ena obezorua mukarca. Najzad je monaha nestano munula u stomak. Poeli smo se uspinjati prema srcu lamaserije. Pentrali smo se po merdevinama, po stenama, po stepenicama, provlaili se kroz mrane svodove, dizali se s krova na krov, sve blie zgradama, koje su amile u tmini. Bio sam sve zaduvaniji, sve iznenadeniji, sve zaudeniji. Manastir je bio toliko velik da je podseao na srednjovekovni gradi. inilo mi se da se die u nekim cehovskim stepenima. Dole se suilo rublje, ula se lupa i kad sam provirio kroz vrata, ugledao sam kovaa, koji je udarao po usijanom komadu gvozda. Malo vie su bile upe i drvarnice, a iznad njih kujne. I buldoga nije nedostajalo, ali bili su drukiji od onih dole, lenji, dremljivi, bezbrini. U donjim predelima nije bilo mnogo monaha, video sam pre svega ene u dugim suknjama i mukarce u najrazliitijim nonjama, raznih rasa kao i u selu. I video sam devojice. Devojice s minduama i arenim ogrlicama, koje su provirivale iza vrata, naginjale se kroz prozore, sedele po okovima, dosaivale se i poigravale kosom ili dremale: kao, slubenice lirama, koje uivaju u trenutku besposlice. Njihove oi blage i makaste, neke tune, druge lenjivo zavodljive, pratile su me. Najvie su me uzbuivale njihove toliko drugaije ruke, ruke odraslih ena. 1 lica su izraavala neto zrelo, gotovo umorno, prerano ostarelo. Nikakve naivnosti ili mladalake vedrine, svuda samo iskusne, zagledane, blago podsmeljive oi. I ponegde naborana ela. A prema vrhu sve vie monaha u crvenonirkim mantijama sve vie dvorana, u kojima su na zidovima visile "tanke" tibetanske tapiserije, sve vie kipova Bude u najrazliitijim pozama, sve vie kipova najraznovrsnijih boanstava i demona. Neke zidove su pokrivale ivopisne mandale. Na jednom od terasastih krovova je sedelo u krugu dvanaest monaha i uglas recitovalo svete tekstove. Recitovanje je podsealo na gregorijansko pevanje. Onda smo stigli u vlanu senku i video sam da se nad nama izboila tavanica peine. U njenim mranim dubinama su kretali slepi mievi. Na terasastim krovovima su se uurili, ili se gordo etkali sivobeli golubovi. Iz dubine peine je kuljao mali potok i slivao se kroz rupu u stenju. Dolma se sagla, zahvatila vodu i pokvasila usplamtelo lice. Ponovo je zahvatila i pila. Onda je zahvatila i podigla ake prema meni, pio sam iz njenih ruku, prljavih, malih ruku, koje su me ganule do srca. Voda je bila sveza, ista, osveavajua. Popeli smo se u sobu, u kojoj je pred kipom Bude sedeo vrlo star monah i meditirao sklopljenih oiju. Pokuasmo da se iskrademo pored njega na prstima. Ve smo bili na vratima kad se zaori poziv i mi se ukipismo. Polako smo se okrenuli. Monah nas je gledao strogo, oinski. Dolma poe da me predstavlja i neto objanjava. Govorila je suzdrano, s potovanjem, a stari monah me je posmatrao ne pogledavi me u oi. Onda je odmahnuo glavom i pognuo je da nastavi meditiranje. uo sam da Dolma duboko uzdie i obuze me strah da e poeti da vie i vriti. Bio sam ubeen da kod starog tako nee postii eljeni cilj. Sreom je to znala i ona. Opet je strpljivo objanjavala i molila, a onda je skoila prema monahu, zgrabila ga za ruku i tri puta mu je poljubila. U prvi mah mu 124

to nije godilo, a najednom se osmehnuo, tipnuo je za obraz i ustajui se uputio u susednu sobu. Dolma mi se pobedonosno nasmeila. Mada nisam znao ta nas eka iza vrata, nisam mogao a da joj ne estitam za upornost i snalaljivost. Kad se stari vratio, zabrinuto se upiljila u njega. Kratko joj neto ree. Njene crte lica su eksplodirale u udesan sjaj olakanja i sree. U trenu se uozbiljila, uputila k vratima i dala mi znak daje sledim.

Soba je mirisala po omamnom kandilu. Na suprotnom zidu je bio oltar, koji je kroz prozore osvetljavalo sunce. Ispred njega je na crvenom jastuku u lokvanjevoj pozi sedeo ovek neodreenih godina. Bio je tamnoput, indijskih blagih crta, rekao bih daje Bengalac. Na sebi je imao svilenu belu odoru. U ui maje imao etiri cma okrugla visuljka, a oko vrata tri ogrlice crvenu, belu i crnu. Pred njim je bio nizak stoi na kome je pored bakrenog zvonca i vaze s planinskim cveem lealo dijamantsko ezlo "vadra", u tibetanskom budizmu simbol duhovne vlasti. Njegovo telo, premda vitko i gotovo deako, nije bilo telo askete. Usta su mu bila blago, gotovo ulno iskrivljena. A oi su mu izraavale sve, kao da su ogledalo koje odraava sve ta se stavi ispred njega. Dolma je pala na kolena pred njim i tri put se duboko poklonila. Jedva ujno i vrlo moleivo je molila, na kraju preklinjala. Zatim je pognula glavu i ekala. Crte na tankoutnom licu su zadrhtale. Ispod odore se izvukla ruka ukraena prstenjem i podigavi zvonce zazvonila. Doao je star monah i uhvativi me za lakat izveo iz sobe. Kroz vrata sa strane me je odveo na sunani ravan krov. Neto je rekao i ja sam shvatio da treba ovde da ekam. Priao sam ivici i pogledao na krovove pred sobom. Tada sam u blizini vie naslutio nego video poznatu figuru visokog mukarca u crnim vunenim akirama, u planinskim izmama do kolena i s gnezdom kovrdave kose. Polako se okrenuo. "Dobar dan, Henri Napoleone Aleksandre," -rekao sam i dodao: " Abrahame." Libei se doao je do mene. Nije mogao verovati da sam stvaran. "Kog avola ti radi ovde?" - Konano se oglasio. - "A ti?" -Bocnuo sam gd. - "Trai jetija?" "Zato mi nisi rekao da si se uputio ovamo?" - Upita me prebacujui mi. - "Pa, i nisam bio" -odvratili- "ali ti jesi, zato ti meni nisi rekao?" S rukama u depovima se proetao po krovu. Video sam da gricka donju usnu. Pogleda me popreko i upita: 'Koliko si platio?" -Odgovorio sam da nisam dao ni pare. Nije mi verovao. "Dovukao sam tonu namirnica" - rekao je - "i dao im hiljadu dolara u gotovini. Doneo sam fotografsku opremu, koju su mi zaplenili i za nju e u Indiji dobiti jo hiljadu dolara. A ti misli da e te majstor primiti tek tako, bez iega? Nee te." Hteo sam mu rei da mi je svejedno da li e me primiti, ili nee, jer ne mislim da ostajem, ali u tom trenu me je s vrata pozvao stan monah. Sledio sam ga nazad u omamljivu staru sobu. Dolme vie nije bilo. U dimu mirisa, koji je sukljao po sobi, sedeo je samo majstor, pretpostavljeni u lamasariji. Jedva primetnim pokretom obrva je otpustio monaha i zagledao mi se u oi. "Sedi." - Rekao je engleski uz otegnut akcenat. Posluao sam ga. Dugo me je i prodorno posmatrao. Nisam sklonio pogled, hteo sam da ostavim utisak da ga se ne bojim. Na kraju ree:" Dobrodoao u hram dijamantske koije." Hvala, rekoh. Dodao sam da sam veinu sredstava, na alost, potroio i da imam taman da se vratim kui. Ne mogu da se oduim za privilegiju, koju mi tako velikoduno nudi. "To nije privilegija" - ree - "i ne treba da se odui onako kako misli." Kako onda? "Tako da uini uslugu Dolmi, koja te je izabrala i izmolila ti mesto." " A ta e ljudi dole u selu?" -Upitao sam. - "Nisu ba oduevljeni mojim dolaskom, a jo manje 125

su se obradovali kad su videli da idem u lamasariju." "Imaju loe iskustvo. Lii na Australijanca, koji je bio s nama pre godinu dana. Tantra gaje izludela i najzad nisu imali drugi izbor ve da ga ostave vukovima. Ne bi voleli da se to ponovi." Osmehnuo se i gledao me. Bez radoznalosti, bez netrpeljivosti, bez elje da me u bilo ta ubedi. Razmislivi sam odgovorio: da nisam doao u nameri da ostanem. Nisam dovoljno jak. Doiveo sam stvari, koje su me prilino uzdrmale. Tantra me, inae, strano interesuje, ali u ovom trenutku nisam naisto sa svojim motivima. Bojim se da nisu dovoljno isti. Bie pametnije da odem i vratim se drugi put. Skoro pet minuta me je gledao utke. Miris me je golicao u nosu i polako omamljivao. "Dolma te je izabrala" - ree - "a vrlo je tvrdoglava. Neobinu snagu ima. Ako joj ne ispuni elju, njena frustrirana energija e postati unitavajua. Zato sam je usliio." Zautao je i rekao: "I zato ti ne mogu dozvoliti da ode." Tek kad sam ustao i kazao da u se vratiti u selo po naprtnjau, sinulo mije da se ne ali. "to bi se zamarao" - ree - "poslau jednog od mladih monaha. "Ne, odbio sam, po naprtnjau u otii sam." Stigao sam do vrata, a udna sila mi je oteala noge. Jo sam pokuavao napred, imao sam volju, a telo me nije vie slualo. Kao da sam zaao u polje nevidljive energije. Okrenuo sam glavu i u magli mirisa mi se uinilo da se majstoru are oi. Idui trenutak me je opet gledao spokojno i ljubazno kao i ranije. Oseanje da me okruuje polje energije je nestalo. im sam pokuao napolje, vratilo se i tada sam ga osetio u elom telu razgovetnije nego pre. Uas je najednom udario u mene takvom snagom da sam jedva ostao na nogama. "Poslau jednog od mladih monaha." - Ponovio je majstor. Tada se kriza pretopila u saznanje da u ovo mesto napustiti samo po milosti majstora "dijamantske koije" - sutra ako hoe, ili nikad. Pa neka bude, predao sam se. Neka me prisvoji, neka uini sa mnom ta hoe. Bilo je neverovatno, ali oseanje odanosti je donelo oseaj slobode. Bez tekoe sam odgegao u predsoblje, a odatle na irok plato, kojim su se etkali sivobeli golubovi. U iznenadnom olakanju me je opet obuzela elja da odem, a ve posle prvog koraka me je tajanstvena sila ukljetila neopozivo kao i pre. Ako bih rekao da u potraiti Henrija, ili u potraiti Dolmu, prepreke nije bilo. Mogao sam da se kreem. im bih pomislio na odlazak iz iamasarije, neto mi je vezivalo nerve u nepokretnost. ta je bila ta sila, odakle je poticala? Nekoliko puta sam pokuavao da je prevarim. Rekao sam sebi da u potraiti Henrija, a uputio sam se prema izlazu. im mi je misao o prvom pravcu prodrla u svest, noge su mi se zakoile. Pokuavao sam sve mogue rekavi sebi da idem do podnoja da lamasariju jo jednom pogledam odole. U to sam pokuao da verujem. A bilo je kao da mi je neko obeao besmrtnost ako u sledeem trenutku ne pomislim na belog konja. Nisam mogao da uguim misao o pravom smeru; ukoliko sam vie pokuavao daje guim, utoliko mije bre dopirala do svesti. I im je stigla tamo, bilo je kao da neko povue za runu konicu poto sam oseao kako se voz zaustavlja, kako se kinetika energija pretapa u umrtvljenost. Majstor me je hipnotisao. Uzaludno sam traio razlonije objanjenje. U hipnotikom transu je u moju podsvest (ili u deo svesti) ubacio uputstvo da ne smem otii iz lamasarije i kad god to pokuam uiniti, podsvest ispunjava uputstvo i paralizuje me. U poetku mi se inilo neverovatno, glupo, smeno. inilo mi se nemogue da ne mogu sopstvenom voljom da se suprostavljam sopstvenoj volji. Hteo sam otii, odluio sam da idem, oseao sam volju, odlunost u sebi. A nisam mogao da se pomaknem. Obuzela me je elja da se vratim pred majstora i izmolim ga da me spase ove automatske psiholoke brave, a za uzvrat da mu obeam da neu pokuati da odem. Ni to nisam mogao da uinim. im bih pomislio da idem kod majstora s ovom namerom, noge su mi se oduzele. Onemoguio me je da odem, onemoguio me je da se vratim kod njega dok me sam ne pozove. Ubio je dve muve jednim udarcem i potisnuo celu stvar iz svojih misli. Ovaj majstor nije bio nadrimajstor. 126

Osetio sam olakanje. U zavisnosti od volje, koja je bila neuporedivo vea od moje, naslutio sam slobodu, koja je bila udobno uokvirena. Redukovane mogunosti su znaile da o osnovnim stvarima ne treba vie da odluujem. Iz oseanja izgubljenosti, u kome je sve bilo otvoreno, sve zavisilo od mene, sve sam bio samo ja i nepoznata divljina, i tajanstveni ljudi, s kojima nisam mogao da se sporazumem, preselio sam se u sreeni svet pravila, obiaja i neopozivog autoriteta. A to je znailo da mogu da odahnem, da se opustim, da se posvetim detalj i ma. Tako se raaju politike stranke, religije, vlast, diktatura. Teret apsolutne slobode je teak i suvie opasan za duh, koji se nije izdigao iznad nivoa samsare (sveta iluzija). Za duh koji (jo) nije. Buda. Duhu, koji (jo) nije Buda, treba oslonac, sigurnost, red; neto u ega moe da se veruje. I ako to ne nade, izmisli ga.

Zaintrigiralo me je da o razvoju dogaaja porazgovaram s Henrijem. Na alost, ubrzo se pokazalo da je majstor jedini ovek u lamasariji, koji zna engleski. Raspitivao sam se tu i tamo, provirio kroz sva vrata, opisivao Henrija kretnjama i reima, a svuda sam naletao samo na sleganje ramenima, uenje i izrugivanje. Moda se vratio u selo, pomislio sam u podnoju lamaserije i uputio se prema izlazu. Napravio sam samo tri koraka, a onda me je zarobilo polje nevidljive sile. Polako sam se okrenuo nazad prema vrhu. Iz mranih uglova izmeu kua, s pragova, iza kapaka, su me motrile oi manastirskih devojica. Pratile su me pogledima kao divlje make, koje kroz pritvorene trepavice posmatraju posetioce u zoolokom vrtu. ta su s njima radili ueni monasi? Jesu li bile slubenice zla, prostitutke u hramu, steci pri obredima tantre? Vratio sam se na krov ispred majstorove kue i blizu ivice se ispruio na sunce svukavi vindjaknu i stavivi je pod glavu, pa sam zadremao. Probudio me je nasmeen mlad monah, koji je dovukao iz sela moju naprtnjau, ator i vreu za spavanje. Poao sam za njim preko platoa prema unutranjosti peine. Du potoia me je odveo prema zgradama, koje su nestajale u njenom drelu. Skrenuo je nalevo i po uskom prolazu smo stigli do podzemnih soba, koje su bile izbuene u steni. Podcijene su bile u zasebne elije s niskim tavanicama i malim prozorima. Ulazi su bili niskog svoda bez vrata. Ispred jedne od elija se monah zaustavi. Pognuo sam se i uvukao u unutranjost etvrtaste sobice, u kojoj nije bilo nieg osim gole slamarice na kamenom podu. Monah je gumuo naprtnjau za mnom, sagnuo se i u znak oprotaja mi mahnuo. Onda je otrao hodnikom. Moj dom, pomislio sam. Otvorio sam prozorske kapke i pred sobom ugledao velianstvene gore na drugoj strani doline. Prozorska daska je bila debelo prekrivena golubijim izmetom. Bar to, pomislio sam, neu biti sasvim sam. Rairio sam vreu za spavanje, stavio je na slamaricu i seo na nju. Iz kamenih zidova je izbijala vlaga. Prozor je gledao prema istoku, bio je ve jedan sat, a u mojoj sobi hlad. Neka bude, pomislio sam zamurivi i naslonivi se na zid. Posle otprilike sat vremena se kroz ulazni svod nasmeila moja mala lasica. "Dolma!" Uskliknuo sam. Prelio me je talas zahvalne topline jer nije zaboravila na mene, vragolasta mala vrtirepka, koja je uinila sve to je bilo u njenoj moi da me ugura u lamaseriju i da obezbedi da u njoj ostanem. Kad je unula ispred mene i poela da me pogleduje s posednikim ponosom, kao lovac, kome je uspelo da ubije neobinu divlja, zazeblo me je da se iza njenog oduevljenja ne krije sve pre od nevine namere. "Nisi valjda zaljubljena u mene?" - Drakao sam je. Nasmejala se i neto zacvrkutala na tibetanskom. Tako smo razgovarali - ne razumevajui se bogzna kako. "ini mi se da si malo premlada 127

za takve stvari." - A ona pak: "Bru-bra-ngrje-nagrroum-lung-em-nagrjong-pru-grijen-prong-bangbeng"-ili neto slino. "Uhvatila si me" -rekoh - "ta namerava da uradi sa mnom?" Ona opet neto svoje. "Budi nena sa mnom. Ne zloupotrebljavaj me. Lomljiv sam. Krhak. A malo se i bojim svega. Reci mi da lije ovo samo zimski odmor, predali pred povratak u svet, koji poznajem i koji je poeo strano da mi nedostaje." - Klimala je smejui se i brbljala. "Voleo bih da te nauim slovenaki." - Kazao sam. - "Slatka si." - Izvesno vreme me zaueno gledala, a onda rekla: "Stakasi." Moj smeli je silno razveseli, skoi u vis i poskakujui po eliji ponavlja: "Stakasi, stakasi!" Dete. Blaeno dete. Onda, kao da je neto probode, zamuri i materinski se upilji u mene. Prie naprtnjai i poe da vadi iz nje sve moje stvari. Otkrila je prljave arape i podiui ih do nosa zakolutalim oima prema stropu iskreveljila se: "Vuuuuuh." Produila je dok nije stigla do dna. Uvek kad bi otkrila komad prljavog rublja je "zahukala" i "zaaaaahala", kao da neto slino jo nikad nije pomi risala. Nakupila se gomilica jer je bilo prljavo skoro sve to sam doneo sa sobom. Pokupila je odeu, uzela je u naruje i namignuvi mi otila. Posle izvesnog vremena sam je zatekao kod potoka. Zaokupljena je sapunala moje koulje, arape i gae, cedila ih, ispirala i udarala njima po kamenju kao iskusna pralja, a neke je ve rairila na sunce. "Dolma!" - Pozvao sam je. Zabezeknuta se kad je otkrila da je kriom posmatram, uvreeno je porumenela i izgrdila me kao gubi se, kako se usuuje! Bacio sam joj poljubac, a ona je isplazila jezik i procvrkutala svoje "prlrlrlrlrl". Onda se nasmejala da ne pomislim da je ozbiljno. Preko trga sam otiao prema majstorovoj kui. Stari monah je radoznalo bacio pogled na mene, ali me nije zaustavljao. Majstor je jo sedeo na crvenom jastuku i jo su ga napola zakrivali oblaii mirisa. Oltar iza njega je bio u senci, a sunce se pomaklo do stoia i tamo se u hiljadama odsjaja odbijalo od dijamantskog ezla. Podigao je oi, bile su tople, ali bez prepoznatljivog oseanja. Svetlele su prema meni. unuo sam i spustivi se na kolena seo na pete. "Ne mogu da naem poznanika" - kazan - "Amerikanca, koji je stigao sino." Gledao me je neprogovarajui. - "U kom delu lamasarije mogu da ga naem?" "Ne znam." - Odvratio je. - " Zato mi je Dolma izmolila mesto?" -Upitah iznenada.- "ta oekujete od mene?" "Ne znam" - Odgovorio je. utali smo i gledali se. Njega je interesovalo imam li jo neko pitanje, a mene da li me svojim ponaanjem pokuava da prisili da ponem urlikati i razbijati. "Voleo bih da znam pravila, pa da znam kako da se ponaam. ta vi oekujete od mene?" Nita, odgovorio mi je i zaueno me pogledao. Ustao sam i otvorio usta da zapitam zato mi ne dozvoljava da odem, ali pre nego to sam izgovorio i re, usta su mi se ukoila. Majstor me je gledao i ohrabrujue se smekao. Osetio sam enju za Joganandom. S njim je bilo lake. Njega sam bar mogao da grdim. U vrtoglavici sam isteturao napolje i na trgu pet minuta duboko udisao. Kasnije mi je Dolma donela u eliju inijicu pirina i orbe od povra, u kojoj je - udo nad udima! - plivalo parence mesa. Tako dugo ve nisam jeo meso i pirina da sam navalio kao vuk. Dolma je unula ispred mene i imitirala moje mljackanje. Kadje odnela iniju, nije se vratila. Kroz prozor sam se zagledao prema planinama, na kojima je sunce preputalo mesto veernjim senama. Noas e biti hladno, pomislio sam. Vrlo, vrlo hladno. Proleprao je golub i stao na prozorsku dasku. Geguckao se, klimao glavom i zaueno me gledao. Posrao se, jo jednom me je pogledao kao da hoe da mi kae: evo ti ga - i onda odleteo. Podzemnim hodnicima su do mene dopirali prigueni udaljeni zvui: horsko pevanje, doboanje, zvonjava, recitacija. Sve se utia. Preko udoline krenu peckav vetar. Zatvorio sam prozorske kapke i uukao se u vreu za spavanje. Tako teko mi je bilo na srcu da bih se najradije isplakao. Pa hajde, pomislio sam. Niko te ne vidi. I izietelo je iz mene. mrcao sam dok vrea za spavanje nije bila sasvim mokra. Zatim sam zaspao. Kad sam se probudio, kroz razrez na prozorskim kapcima je prosijavao mesec. Ustanovio sam 128

da me je neko pokrio debelim ebetom. Pod njim sam propijenu uz mene i s palcem u ustima otkrio malu Dolmu. Disala je mimo kao da lei pored oca. Preli me topla ganutost. Je li to zahvalnost jer nisam vie sam? Je li srea, koja potie iz topline naeg prijateljstva? Je li uznemirenost zbog svesti da leim pod ebetom s trinaestogodinjom devojicom? Pouzdano sam znao samo da u mojim oseanjimanema nieg seksualnog. A ipak, samo tri godine daje starija. Sirota Doima. Siromah ja. Nijedno ni drugo nismo znali ta nas eka. Sigurni u toplini svojih tela smo oseali samo olakanje i poverenje dvoje, koji su se nali i stvorili prostor, koji pripada samo njima, pa postali saveznici. Zagrlio sam je i utonuo u primamljivu dubinu sna. Otiao u carstvo snova. Bile su ive kao nikad dosad. Sve ta sam doiveo slivalo se u mene kao voda u oluk, dolazilo sa svih strana, mealo se i zgunjavalo i curilo kroz mene u tami besvesti, skitanja s Joganandom, penjanja po strminama, hodanja preko viseih mostova, sneg, smrzavanja u atoru, Joganandino lice, njegove oi, njegova prigovaranja, bletanje belih planina; sve je proticalo kao istovremena projekcija stotine filmova, odlivalo se i ponovo slivalo; komar slika me je muio sve do jutra. Bilo je kao da mi u duhu protie neka revizija utisaka, neko skladitenje znaenja, neko i enje kue, da bi svemu novom mogao da se posvetim bez stare ljuture. Tek kad je bilo sve u fijokama, slike su izbledele i tek tada sam medu njima otkrio praznine, kroz koje sam uspeo da se provueni najavu. Kroz razrez je svetlilo sunce, bilo je ve deset sati, Dolmi ni traga ni glasa.

itav dan je nisam video. Sunce je ostalo sa mnom do veeri. Pratilo me je dok sam njukao po lamaseriji i privikavao se na njen ritam ivota. Posle snova, koji su me proistili, bio sam otvoren i oputen i preuzimala me je stara radoznalost, pa sam hteo da zavirim u svaki kutak. Posle dorukovanja ampe, koju su mi ponudile ljubazne krezube babe u kuhinji, priao mi je rumen mlad monah po imenu Dorde, koji je - udo nad udima - "znao" engleski. Savladao je nekih dvadesetak rei, a to mi se inilo dovoljno jer je u svoju riznicu stavio vrlo korisne izraze: gore, dole, ovde, sutra, danas itd. Dok sam pitanja postavljao tako da na njih moe odgovarati s ovim dvoslonim recima izmeu nas je teklo neto nalik na razgovor. To ne znai da smo se bogzna kako razumeli jer kad sam ga upitao gde je Dolma odgovorio je: "Tamo gore, dole ptice." Mislio je na golube. A kad sam ga upitao gde su nestale devojice, koje su jue sedele po lamaseriji, nasmejao se kao da sam rekao neto strano smeno, a onda je navukao znaajan izraz, nagnuo se prema meni i proaputao kao da odaje dravnu tajnu: "Uvee na drugoj strani." Izgubio sam nadu da emo se zaplesti u iskriavu debatu o tantra jogi. Od nekog gosta je na brzinu nauio aicu rei ne znajui ta znae i na moja pitanja je odgovarao uvek onima, koje mu prve padnu na pamet. Uprkos toga sam jo jednom probao da se raspitam o visokom, crnokosom Amerikancu Henriju Napoleonu Aleksandru opisujui do detalja kako izgleda. Pitao sam ga da li moe da me odvede do njega. "Da, da" - oduevljeno je klimnuo - "uvee na drugoj strani." I gledao me kao da eka da ga pohvalim kako dobro zna engleski. "Ovakvog blesavka ve davno nisam sreo" - rekao sam na slovenakom, a on se zahvalno naklonio i odgovorio: "Thank you, thank you." Ceo dan mije bio za 129

petama. Nekoliko puta sam pokuao da mu pobegnem, sakrivao se za ugao, iskradao se iz kakve dvorane na sporedna vrata, skrivao se za orten, kad bi na asak sklonio pogled. Ne znam ni da li je bio toliko okretan, ili me je sudbina kanjavala, ali iza svakog bega sam posle prvog oka naletao na njega. Odluio sam da se vie ne nerviram. Preuzela me je svetlost sunca. Sve do ega su dopirali zraci je sijalo svetlo u, koja nije bila na povrini, ve je dolazila iz unutranjosti: kao daje materijalni svet ogledalo u kome se sunce odsijava. Rasko boja me je opio. Sivobeli stubovi ortena, na kojima su leprale crvene, zelene i ute molitvene zastave, nemirni jezici boja pred pozadinom ukrasnih zidova peine i beloplavog neba; svetlosni kvadrati i krugovi u svetilitima i u zbornim dvoranama, gde je sunce prodiralo kroz otvorene prozore; treperave utocrvenkaste lojanice u zamraenim uglovima, kojima je kontrast sunca davao dah neeg nadzemaljskog; spokojna lica stostrukih Buda u meditativnim pozama na osvetljenim zidovima okruenim crvenim, utim i zelenim aureolama; dvanaesto-bojne mandale, medu kojima su sjajile u svileno platno uvezane svete knjige, neke mutne u svetlu lojanica, droge ive u sjaju sunca; pomueni blesak bakrenih kotlova u kujni, gde se sunce probijalo kroz dim, koji se dizao s ognjita i kroz paru, koja je izbijala iz kotlova; pa sivobelo perje dremljivih golubova na krovovima; pa opet iznenaujua arolikost tapiserija u dvoranama, koje su mirisale po opojnom tamjanu; tapiserije, koje su prikazivale uasne prizore iz tibetanske knjige mrtvih; pa zvui molitvi i inkarnacija, koji su odjekivali iz horskih dvorana; sve to me ispunjavalo neopisivom zahvalno u sudbini, koja me je dovela u ovo mesto nadzemaljske uzvienosti i drhtanjem pri pomisli da ga neu napustiti ovakav kakav sam doao. Posle ruka, sastavljenog od pirina, graka i zainjenog goveeg sosa me je Dorde Blesavko odveo uzbrdo, u tamnu unutranjost peine, iz koje je uborio potok i uz neosvetljene kue u zaguljiv hodnik, koji je vodio u dubinu. Prvih sto metara je bilo tako mrano da nisam video dva pedlja pred sobom, pa sam pratio zvuk monahovih cokula. Onda se prokop rasvetlio; kroz rupe koje su bile probuene u kamenitom zidu sa spoljne strane su na svakih desetak metara prodirali zraci svetla. Ubrzo se hodnik rairio u zasvoen prolaz, koji su na desnoj strani podupirali izdani stupovi, a iza njih su bili u stene uklesane elije i svetilita s oltarima i zidnim slikama. U nekim su treperile lojanice, dok je druge kroz otvorene prozorske kapke obasjavala dnevna svetlost. Trei su bili u tami. U nekima sara video konture monaha u meditativnim pozama. Prolaz se rairio u irok trg, s koga se otvarao iznenaujui pogled na lanac snenih gora. 'Druga strana" - rekao je Dorde i zamahnuo kao da mi pokazuje ta je otkrio ili ostvario sam. Bili smo na drugoj strani peine, u koju je bila ugraena lamaserija. Glavni deo samostana je gledao prema severoistoku. Sa trga smo gledali prema jugu, prema Indiji, prema toplini monsunskim vetrovima. Lanac planina, koji smo videli, verovatno je bio produetak centralnog himalajskog masiva. Trg je imao dvadeset metar u duinu i trideset metara popreko. Bio je poploan granitnim ploama i okruen zatitnim zidom. Kad smo doli do ivice, duboko ispod mene je zabletalo. Petsto metara ispod mene je lealo plavo jezero, koje sam video s prevoja. Od njegovih obala se strmi obronak terasasto sputao u jarko zelenu udolinu s kuama, poljima, drvecem, potocima; toliko drugaiji od udoline na onoj strani, kao da sam zaao na junu stranu himalajskog zalea. Sinulo mi je daje ova udesna lamaserija ekonomski, duhovni i verski centar dva razliita sveta, centar spoja suprotnosti, pranjave pustoi na severu i zelenog obilja na jugu. "Tamo ona strana" - ree Dorde - "tu ova strana." Momak je znao o emu govori i postideo sam se to sam ga smatrao budalom. Okrenuli snio se prema peini. Ispod crvenog kukastog krsta na okomitom zidu iznad nas se protezao red zasvodenih, uklesanih u stene loa za razgledanje. Pod njima su zasvodena vrata vodila u prostranu podzemnu dvoranu, iz koje su dopirali jedva ujni mrmorei glasovi. Povukao me je prema ulazu. U sjaju lojanice sam ugledao dvanaest monaha, koji su sedeli u krugu i pognutih glava recitovali 130

mantre. Na sredini kruga je iz zemlje strao kameni lingam, simbolian prikaz ivinog polnog uda. U podnoju ga je obuhvatao kameni obru, joni, simbolian prikaz enskog polnog organa. Oba su okruivale bakrene posudice iz kojih je sukljao omamni mirisavi kad. Oi su mi lutale po zidovima. Pokrivale su ih ivopisne slike boanstava. udna sila me povue prema zidu u pozadini, s koga mi se kreveljila slika demona, koji mije bio poznat. Zastao sam pred njom. Slika se pretoila u ivot, a neman je zaigrala i zasiktala. Telo su joj prekrivale zelenkaste krljuti, koje su u stostrukim odsjajima zrcalile moje lice. Mnotvo ruku je talasalo gustiem prstiju, koji su me zvali i istovremeno mi pretili. Neman je imala dvanaest glava. Igrala je preda mnom u treperavim blescima odvratnih boja i s njom su se talasali odsjaji mojih lica. To je bio demon, bog Jamanataka, moj navodni zatitnik. Jogananda mije kazao da je "ubica smrti", jedan od najstranijih demona u mitologiji tantre. Njegova bikova glava predstavlja boga smrti Jamu, koji je u stvari milostivi Avalokitevara, gospodar i sudija mrtvih, koji vodi ljudi po mukama ispatanja do ivice iluzijas i iz njih u slobodu i probudenje. Neman mojih snova se ostvarila. Izvijala se, mljackala i mumlala, i stenjala, i grebala kopitama po zemlji, slinila, pretila mi, teila me, oplakivala me, cerila mi se. Ne znam koliko dugo sam bio uhvaen u matovitu igru. Kad mi se povratila normalna svest, u podzemnoj dvorani su se gurali ljudi. Probijajui se kroz guvu do ulaza, izaao sam na trg koji je isto tako bio pun ljudi. Gomila je bila u udnom transu. Stare ene sa brojanicama u rukama su se ritmino njihale sjedne strane na drugu i monotono pevale, devojke s tirkiznim minduama su zaneto ponavljale obredne stihove, a mukarci su stajali, askali i ekali na neto. Monasi su posluivali aj. Tu i tamo su cmizdrcla odojad. Vea deca su sedela u grupama, ili se igrala s lenjm psima. Tada su iz loa zazvuali randozi. Njihovo monotono trubljenje je stvorilo zvuni ilim, u koji su doboi i dobo ii i tune flaute poeli upletati zaprepa ujue muzike motive. Guva pred ulazom u prolaz se razdvojila u palir. Uao je veliki lama, majstor tantre, iguman lamasarije, uvijen u uti svileni al. Pratili su ga monasi, koji su imali na glavama visoke ceremonijalne eire. Dvojica mladih monaha su poloila ilim na pod, na koji je majstor kleknuo. Spojivi dlanove iznad glave tri puta se duboko naklonio: prema jugu, prema istoku, prema zapadu. Nov monah je poeo da peva tune melodine psalme. Iznad nas su bez prestanka trubili radonzi. Majstor je ustao i u pratnji se uputio prema uklesanim stepenicama, pa se po njima popeo do centralne, najvee loe. Seo je na ukraen presto i podigao ruku. Horovoda je poeo dubokim basom da deklamuje liturgiski tekst. Hor mu se pridruio i pratio ga zvunom hijerarhijom baritona, tenora i deakih soprana. Obred se uspinjao. Ja sam se uspinjao a sve to sam ve video, doiveo na krovu Navangove kue u Zanskaru kad me je Jogananda bacio u telepatski trans u ijem toku mi je duh poleteo iznad gora i u budunost. Svest da se detalji mojih snova ostvaruju me je uznemirila, ali ne i uplaila. Ve sam se nadao da greim i da je re o slinim, a ne o istim stvarima. Uprkos toga sam ostao u zanetom transu sasvim sputan. Iza obreda su poele dramatine igre maskiranih demona i vraeva. Publika je tapala i smejala se, deca su podvriskivala, a psi su kevtali, ak se i Veliki majstor dobrohotno smekao. Tek u sumrak se trg poeo da prazni. Svi su otili, a ja sam ostao sam: zanet tiinom, koja se pojavila umesto buke, zanet raesecom, koji je zamenio sunce. Dugo u no sam uono na trgu, bez niisli, povezan s okolinom. Onda su u loi iznad trga zagudele strune, pridruila im se flauta, prigueno se oglasio mali dobo, a no je ispunio nean devojaki glas, koji je pevao udesno tunu pesmu, dizao se i sputao, uranjao u tiinu noi, vraao se i podrhtavao iznad mene; glas koji sam prvi put uo na obroncima prevoja i koji nikad neu zaboraviti. Onda su igrajui pristigle tibetanske devojice u utim haljinicama. Devojice, koje sam u snovima sreo (sretao) na vrhu gore Kailas. Uhvatile su se za ruke i zaigrale oko mene. Njihova zamrena kosa je lelujala po vazduhu u krunom ritmu oputene lepote, a mesec je mutno bleskao na dragom kamenju, kojim su bile okiene. 131

Prestale su da igraju i jedna mi se pribliila. Zaustavila se tik ispred mene i gledala me. Na svetlu meseca sam prepoznao Dolmu. Ona je bila ta koja mi je u snovima uvek donosila no, razgoliavala grudi i molila me daje probodem. Pogodilo me je jer sam u istim snovima sretao i starog Tibetanca, koji je bio voa Henrijevih gonia i doveo nas preko prevoja. I on mi je u snovima nudio no i molio me da ga ubodem. Dolma se vratila devojicama, koje su jo jednom zaigrale, a onda su odjurile u prolaz i muzika je utihnula. Ostao sam sam. Jeza mi je punila svaku poru tela. Sad vie nisam mogao zaslepljivati. Morao sam da priznam sebi da sam u snovima doiveo mrvice budunosti pre nego to se ostvarila. Dugo u no sam amio na trgu, drhturei od zime, a jo vie od straha. Preklinjao sam Boga, starog hri anskog, da mi se smiluje i da me podigne i odnese kui, da me spase iz dubine smuene psihe, u koju sam pao.

Idue jutro sam ispred majstorove kue naleteo na Henrija Aleksandra. Obradovao mi se kao i ja njemu. Ne razumem vie ta se zbiva, rekao sam mu. Ne mogu da odem. Majstor me je hipnotisao. Prisvojila me trinaestogodinja devojica, koja ponekad tajanstveno nestane, a onda mi pere, i posluuje me, i kod mene spava. Majstora sam upitao ta oekuje od mene, a on mi nije nita odgovorio. Rekao sam mu: ti mora znati ta se dogaa. Doao si s tanoni namerom, mora da zna ta znai "hram dijamantske koije". Kai mi sada dok smo ovde ta emo uiniti. "Spavati, jesti i piti" -odgovorio je- "prislukivati, posmatrati. ekaemo da neko doe da nas odvede negde, da nam neto kae. Ukoliko smo nestrpljiviji, utoliko se due nee nita desiti. Sino sam govorio sa vajcarcem, koji je ovde mesec dana. Dao mi je nekoliko uputstava. Naizgled se nita ne dogaa. Samo obredi i igre, i zborovanja, i posveenja. Uenje dece i iskuenika, meditacije, preslikavanja i renoviranje fresaka. Tipian ivot u tipinoj lamaseriji. A stvar je u ovome - ako ti ovo nije dovoljno, bie sve ta e dobiti. Ako majstor oseti da mu eli izokola ili direktno nametnuti tvoj tempo, ostavie te na ledu. vajcarac mije rekao da si u poetku na ispitu i kad ga obavi eka te idui, a onda jo jedan. U tajne kulta e te uvesti postepeno. Na alost, ispiti nisu standardizovani. Svako dobija svoj zavisno od onog ko je i ta je, koliko zna i shvata. Ispit e poloiti ako u situaciji, u koju te spretno uvedu, reaguje onako kako se njima ini da treba. Obojica smo na probi, alije tvoja drukija do moje. I upravo u tome je najopasnija zamka. Ne zna gde jedna proba zavrava i poinje druga. Na svakom koraku moe da pogrei. Moda si ve pogreio. Ja, takode." Odgovorio sam da sam umoran od igre rei i loginih paradoksa, a interesuje me neposredna praksa tantre... "Nebudi takav jugo glupan" -prebacimi- "ta ti misli daje sve ovo nestrpljenje, koje osea jer misli da se nita ne dogaa; uvreda koju osea jer nee da ti kau ta oekuju od tebe; pa strah, koji osea jer si - kako kae - hipnotisan i ne moe da ode. Nije li to praksa tantre? U trenutku kad te majstor tantre stavi na probu, deo si procesa, deo prakse, ve ti je data mogunosti da se snae. Tantra je od poetka do kraja serija probi. Mora se snai. Tantra je kratak, strm put. Ako se boji opasnosti, bolje pobegni." Rekao sam da sam spreman da prihvatim tantru kao riskantan nain psiholokog prevaspitavanja, a smetaju mi magijske, okultistike primese: mitoloke nemani, dah sujeverja, alhemije, srednjevekovnog folklorizma. Opisao sam mu strane nemani, koje sam video na podzemnim zidovima: osvetnika boanstva, koja vitlaju okrvavljenim maevima ih ljudskim lobanjama; demone 132

koji bljuju vatru i drobe ljude kao lenike. Bogove u razliitim pozama seksualnog zagrljaja s boginjama. Sve to me ispunjava oseanjima da se bavim nekom primitivnom, erotskom obojenom magijom, vradbinama. To nije za mene, konstatovao sam. To nisam ja. Henri se smejao. "Podsetio si me na dekia, koga sam upoznao u zabitom selu putujui po Junoj Americi. Ponudio sam mu orah. Nikad ga nije video. Rekao sam mu da je dobar. Stavio ga je u usta i zagrizao. Namrtio se jer je skoro polomio zube. Jo jednom je probao, a onda mije orah vratio kao da hoe da mi kae da to nije za njega. Isto tako kao i ti. U himalajskom gorju si, na rubu Tibeta, na rubu zemlje s hiljadugodinjom tradicijom. Svaka mudrost ima kulturni omot sredine, u kojoj je nastala. Tu koru mora slomiti. Jezgro tantre, vadrajana, je praktina, korisna psiholoka nauka. Nauka o prirodi i izvoru sveta, 0 prirodi i moguim nainima dokuivanja stvarnosti, o spretnosti punog pozitivno usmerenog ivota. Vadra je munja i predstavlja energiju, koju u sebi moe da oslobodi tantra jogom. Vadra je takoe, dijamant koji simbolizuje kristalnu bistrinu duha, do koje vodi praksa tantre. Ako si ubeden da je tantra za tebe, vrlo si uobraen. Veruje u sebe. To je dobro. Ako ovog poverenja nema, tantra nije za tebe." Upitao sam ga da li to znai da je tantra prevashodno ili samo vrsta psihologije. " Sutina tantre je tajno znanje, koje je dostupno samo odabranim. Spolja je literatura tantre religiozna. Sadri etiki kodeks, propisuje obrede za posveenje ivotnih dogaaja, roenja, venanja, smrti; sadri principe ponaanja i hijerarhiju ubedenja, koju ine drutveno i kulturno tkivo. Tajno znanje, koje je izbor isprobanih metoda za rast linosti i duhovni razvoj, skriva se izmeu redova. U tvom duhu su vrata, koja mora otvoriti, a klju, kojim ih tajno otvara, je tajno znanje tantre. Povezano je uz ubedenje daje ovek nedovren. Da takav kakav jeste nije takav kakav moe da postane. Mogua je transformacija iz nieg u vie, iz neurotika u poluboga, iz sluge ega u stvoritelja evolucione tenje. Evolucija jo traje. Tantra omoguuje da joj stane na elo." Upitao sam ga kako mogu da doem do tog tajnog znanja. Na probi sam i niko nee da mi kae. Treba li da nauim tibetanski, proitam hiljadu petsto tekstova tantre u nadi da u izmeu redova otkriti neto vano i da e mi sinuti? "Jesi li primetio kako su glupi neki mladi monasi? Upravo su zatucani. Zamisli da jednom pokloni rauna?". Pritiskae na dugmad unakrsno ting, ting, ring i raunae i bie ubeden da si mu poklonio udesnu igraku. Istim raunarom u ti ja, u nekoliko minuta izraunati matematike osnove teorije relativiteta. Monah e uti samo ting, ting i mislie da radim isto to i on. Tantra u tvojim rukama je kao raunar u monahovim. Poeti mora tablicom mnoenja. Praksa tantre je samo ting, ting, ting, dok se neto ne pomakne u tvojoj svesti i ne kae: "Aha!" U tu svrhu su probe. Ue te tablicu mnoenja i daju ti zadatke. ekaju da kae: "Aha!"

Nou je duvao vetar i lupao prozorskim kapcima; uo sam lepranje pernatih krila. Zatim je u dubinama lamaserije udaljeno odzvanjao prigueni gong. Dolme nije bilo; usamljen sam drhturio u vrei za spavanje. Na trenutke me je izmuenost spaavala polusvesti, a zima i zvui, na koje nisam bio navikao, ponovo su me vraali u nevolju jave. Prema jutru je u utrobi podzemnih hodnika odjeknuo enski smeh. U poetku je bio raspojasano ciktav, onda nemoan, rastegnut i najzad isprekidan, poeo se prelivati u bolne jecaje, kojima se pridruio glas mukarca. Ovaj je u poetku teio i bodrio je. Onda je grdio, zatim vikao i opet umirivao, a na kraju je poeo da se smeje. Pridruili su mu se i drugi, smeh se prolamao kao 133

horske molitve, uo sam cijukanje i doboanje. Sve je utihnulo. I poelo ponovo. U podzemnim dvoranama su proticali tajanstveni obredi, bogzna kakvi, bogzna za koga. Utonuo sam u san i sanjao da sam dete i da je ispred mene zid irokih leda. Iza njega se dogaalo neto to sam eleo da vidim, a niko se nije pomakao, niti obazirao na mene. Onda sam sanjao da preda mnom sedi Veliki lama i posmatra me kroz polusklopljene oi. Otvorio sam oi i otkrio da je ve kasno jutro; kroz prozore je sijalo sunce. U njegovom sjajuje na podu elije prekrtenih nogu sedeo Veliki lama i napola zaueno, a napola obeenjaki me gledao. Pomislio sam daje samo vizija iz sna jer je ostao do najmanje sitnice takav kakav je bio u snovima. Nije imao oseaj da sam najavi, a majstor je polako poeo da mi se izotrava. "Dobro jutro." - Rekao sam donekle smuen i zbunjen. Osmehnuo se i ekao. Njegove oi su bile zauujui prazne, a istovremeno prodorne; videle su mi misli. "Strano si nesiguran" - izjavio je -"ispovedi se da te uteim." Seo sam uspravno i naslonio se na zid. "Voleo bih da znam ta se dogaa" - rekao sam - "voleo bih da znam ta ovde radim. Guru me je opomenuo da je uz tantru vezano zlo. Bojim se igara s podsvesnim silama. Ako je mojoj dui stvarno potrebno pranje i peglanje, vie bih voleo da je operem na stari, isproban nain, a ne nepoznatim procesom, koji je moe razderati i ostaviti bez boje. Moja sumnje su izraz opreza. Pre nego to se zaletim, voleo bih da znam gde srljam i gde u stati." Majstor se trgao i osmehnuo. "Tvrdi da ne zna ta je tantra, a istovremeno si tantrista, a da toga nisi svestan. Voleo bi da zna kuda srlja i gde e stati. To je ve tantra. Svestan si dragocenosti vremena. Vie bi voleo zrno neeg vrednog nego ambar gluposti. Ako si uvek i svuda apsolutni gospodar vremena, ti si majstor tantre." Odgovorio sam da onda to nisam. Mada sam svestan dragocenosti vremena, nismo ba u prijateljstvu jer ponekad ga je previe, a ponekad premalo. Vreme me samo retko slui, a obino mu se podreujem i slepo preputam. Znam da mi to ne koristi, a na alost ne znam nain, kojim bih ga pripitomio i (kao inteligentnog psa) nauio korisnim trikovima. "Izrekao si drugo naelo tantre" - ree majstor - "svestan si da moe iveti na dva naina: sebi na korist, ili sebi na tetu. Dok si toga svestan tetoei sebi i nee se bievati, podmetati sebi noge, kanjavati se za izmiljene grehove. Ako zna iveti sebi na korist, ve si majstor." Odvratio sam da to nisam jer ivim sebi na tetu. ivim u sredini drutvenih normi i konvencija, koje me inae gue, a ja sam im se prilagodavam bar do izvesne mere zato jer je to lake, a i zato jer mi se slepi otpor radi otpora ini jo bezvredniji. ivim u sredini rokova i urbe i netrpeljivosti, u sredini ustaljenog miljenja i oekivanja. ivim u sredini, u kojoj mi je potreban novac da preivim, a novac moram da zaradim, naje e samo radom, kojim nehotice podupirem ono to mi se ini bezvredno. ivim u sredini dnevnih konflikta i protivrenosti, koji bi me ubili da ne znam da radim kompromise, i mada ih radim manje od veine ljudi koje poznajem, a i samo one kojima ne krim suvie svoje moralne principe, ipak mi se ini da "ja", koji ivi moj ivot, nije moj pravi "ja" i da sam rtva okoline, u kojoj postojim naje e onako kako mogu i samo retko onako kako elim, znam da ne mogu iveti u drukijem svetu. Svet je takav kakav jeste i ne mogu da ga promenim. A svestan sam da mogu da se preobrazim ja. Svestan sam mogunosti da ivim u svom svetu manje kao rtva i vie kao gospodar svojih elja, ciljeva, okolnosti. Vie sebi na korist, a manje sebi na tetu. "Tvrdi da ne zna staje tantra, a istovremeno mi nabraja njena naela. Svestan si da moe da ivi samo u takvom svetu kakav je i da je svaka elja da svet izmeni, samo beg u sanjarenje, koji e ti tetiti. Kao majstor tantre si borac, koji je svakog trenutka spreman na sve, ne oekujui ita. Tvoj odaziv je primeren izazovu. Svestan si da s bojita ne sme utei. Ovde ne moe da bude tantrista. Ovo nije tvoje bojite. Ovo je za tebe egzotika. Tantra je umetnost ivota u svakidanjosti. Kad se vrati kui, moi e da bude tantrista. Ovde moe samo da gleda i da ui. ! da veba." 134

Hvala rekoh, hvala, hvala. Sve do dolaska me najvie sputavala misao da se bavim neim to e mi se po povratku kui pokazati kao beskorisno i tetno bavljenje glupo u. Nadao sam se, inae, da u vebati vetine, koje e mi po povratku u Evropu koristiti, ali nada nije bila dovoljno jaka. Sad je postala realnost. Sad znam. I sad e biti lake. Moje oduevljenje je pravo, rekoh. Prosto gorim od oduevljenja. I od nestrpljenja. Majstor se nasmeio. "Ne eli da ispadne smean, izgubi prijatelje, potovanje. Umesto da svoje energije koncentrie u konja i konja zajee, puta ih kao stado ovaca u slepom begu pred izmiljenim vukovima. To nije tantra. Kae da je nada sada postala poverenje. Dobio si garanciju da se bavi neim to e ti kod kue umesto podsmeha izazvati optu zavist i divljenje. A ta ako ne bude? ta ako tvoj svet slono izjavi: ovaj ovek je bio na Istoku i dovukao kui pun dak istonjakog sujeverja? Paf! Nestae tvoja tantra." Potujem miljenje drugih, odvratio sam. Ali moj ivot je moj i ivim ga za sebe. Kad kaem da ne bih voleo da prljam ruke okultizmom, hou da kaem da ne bih voleo da razoarani samog sebe. Razlozi su tantriki. Svestan sam dragocenosti vremena, pa ne bih hteo da ga gubim na gluposti, ne bih voleo da ivim sebi na tetu. Ne boj im se podsmeha, samo hou da znam daje to ta radim deo moje borbe na mom bojitu. "Odlino" - rekao je majstor i pohvalno se nasmeio. - "Preusmerio si napad i njime me porazio. Ruku si mi istegao dalje nego to sam nameravao. Oduzeo si mi ravnoteu. Majstor tantre savladava stvari tako da im se preda i prilagodi. 1 iskoristi njihovu energiju." Upitao sam ga da li to znai da je uobiajena definicija tantre kao energetske joge ispravna. Dugo je utao i gledao me. Onda je kazao: "Tantra je potovanje bogova, koji su u tebi. Ti bogovi su tvoje energije. Boanstven si. Ali ako veruje bez znanja o prirodi sveta, lud si. Priroda sveta je nita. I tvoja priroda je nita. I tvoji bogovi su nita, samo simboli na putu do saznanja daje sve nita. Boji se da se bavi neim neplemenitim. Neplemenito je tvoje miljenje. Tantra je proces, kojim neplemenitost egoizma menja u zlato nesebinosti." Odvratio sam da su mi stvari jasnije, ali elim da odgovor bude jo praktiniji i konkretniji. "Dobro" - osmehnuo se - "rekao si da si rtva sredine, u kojoj naje e ivi onako kako moe, a samo retko onako kako eli. To nije istina. Nisi rtva sredine, ve rtva svojih interpretacija sredine. Sredina je tvoj protivnik. Ne mislim samo na drutvo i njegove obiaje, te zahteve, na materijalne nunosti, na misaonu i kulturnu sredinu, na situaciju ivota u modernom svetu. Mislim na tebe. Tvoje misli i tvoji oseaji su tvoja sredina. Tvoje elje, tvoje ambicije, tvoji moralni principi, tvoja oekivanja i nade, tvoji strahovi, sve to je tvoja sredina. Takoe, i to ta misli da jesi, tvoj stvoreni ja, takode, je tvoja sredina. Sve to su energije, s kojima si u konfliktu. Sam sa sobom si u konfliktu. Tantra je vetina harmonizacije ovih energija. Tantrista zna da ih kontrolie bez napora. Tantra je umetnost samoupravljanja." Gledao me je prepredeno sa smekom. Odgovorio sam da mi je konano sve jasno. Sad znam da je tantra za mene. Rekao sam da sam zahvalan sudbini koja me je dovela do neprikosnovenog majstora. Nasmejao se i gipko uspravio. "Doi." - Rekao je. Iao sam za njim tamnim hodnicima. Doli smo u podzemnu sobu, koju je kroz prozore osvetljavao zrak dnevne svetlosti. Nasred sobe je stajala drvena lutka s iskeenim zmajevim licem, dole iroka i zaobljena, dok je prema gore bila uska i picasta. "Kazao si da sam neprikosnoven" zasmejao se Veliki lama- " a nisam. Neprikosnoven je majstor, koji stoji pred tobom. utni ga. Baci se na njega i prevrni. utnuo sam lutku i zaljuljala se, ali se odmah vratila u. uspravan poloaj i umirila. Teite je imala nie od centra. Uzeo sam je i stavio na pod, a kako sam sklonio ruke, poletela je gore, centrirala se i zlobno mi se cerila. "To je majstor tantre." - Smejao se Veliki lama. - "Udari ga utne ga, ne opire se, predaje se. Povija se, prilagodi se. Onda se vrati u uspravan poloaj. Nije u konfliktu sa sobom. Nije u 135

konfliktu sa okolinom. Gospodar je trenutka."

Tokom idueg razgovora mi je majstor naredio da mu opiem svoja oseanja. Iznenaenja, olakanje i oduevljenje, odvratio sam. Prvo, zato jer se tantra potpuno razlikuje od onog ta sam oekivao, drugo, jer mi se konano razjasnila priroda mog egrtovanja i sad znam ta nastojim postii; a tree, jer sad oseam da je cilj dokuiv. Sad sam svestan da smo u svakoj situaciji dvoje: ja i sredina. Ako mi je hladno, ja i zima, ako sam nesrean, ja i moje oseanje, ako sam bolestan, ja i bolest. Tantra je mogua samo na relaciji ja - okolina. To je prostor u kome ivim. Ovde i sad. U ovom trenutku. U svakom iduem trenutku. Onda me je upitao zato sam ubeen daje tantra drugo od onog ta sam mislio. Kako sam je zamiljao? Neto mrano i opasno, rekao sam. Izazov, namerno krenje drutvenih normi i tabua. Namerno ulaenje u ono ega se obino istraivai duha plae: u uivanju vina, mesa i ena, u slavlju ulnosti, u namerno negiranje svega respektovanog. Naravno, u svrhu da se sve to prevazide i postane gospodar elja i sklonosti - ne nasilnim unitavanjem kao obino, ve tako da im se preda, da im se pripije uz srce kao pijavice i neutralizuje ih iznutra. Zbog svoje hrisanske tradicije sam tantru zamiljao kao moralnu izvitoperenost, kao oblik razuzdanosti i anarhizma. Moda greim i moda je tantra sve ono to mislim da jeste, a moda je oboje. Znam samo da sam opet na poetku i daje sve jo otvoreno i da nisam propustio nijednu mogunost. "Tako je uvek" - ree majstor- "svaka situacija je nova. Nuditi priliku, koju nikad ranije nisi imao, omoguava ti da se snae kao nikad dotad. Zato je svaka situacija vredna kompletne panje. Svakog trenutka postojite dvoje, ti i okolina. I svakog trenutka u konfliktu. Kako e ga resiti - sebi u korist ili na tetu? To je jedino pitanje, koje zasluuje panju. A tantra je jedini odgovor. Ako je svaka situacija nova i svaki trenutak prilika, najvaniji je prvi korak. U stvari ti je u svakoj situaciji na raspolaganju samo jedan korak, samo jedan potez, i ovaj potez odreuje ishod. Ako je korak ispravan i potez dovitljiv, problem je reen i protivnik je tvoj savetnik. Ako korak nije ispravan i potez je glup, izgubio si izgubio. Tantra je vetina sparivanja odaziva sa izazovima. Neto uini, neto se dogodi; to je praksa tantre." Rekao je da su za tantristu vane samo tri reci: panja, panja, panja. "Kad si paljiv" - kazao je - "ti si u srcu trenutaka. I u trenutku panje vidi da nisi sam ve ste dvoje - ti i okolina. Okolina je sadraj trenutka. Dogaa se ono to saznaje i shvata. Kad, dakle, kae da ste dvoje, ti i okolina, to znai da ste dvoje - ti sam i tvoje presudivanje. Protivnik je tvoje prosuivanje situacije u trenutku. Neto uini, neto se dogodi, to je praksa. Kad si totalno paljiv, tvoje prosuivanje je ispravno, tvoj odaziv je primeren i efekat ti je na korist." Odvratio sam da posle svega toga zamiljam tantru kao oblik prijateljstva sa samim sobom. Umesto da (kao to sam bio navikao) obuzdavam i unitavam svoju prirodu, treba da se harmonizujem s njom, da se predam sili njenih energetskih struja, da teem sa njima ako ne mogu da im se oduprem, a u odgovarajuem trenutku da ih savladam njihovom sopstvenom snagom. Moram nauiti da igram sam sa sobom. Sa svim ta jesam, sa svim ta je u meni. Moram postati lagan i elastian, snalaljiv, prepreden, lukav kao lisica, oprezan kao zec, munjevit kao kobra, koja uvek reaguje bez najave u najpogodnijem trenutku. "Postani lisica" - ree Majstor - "postani zec, postani kobra." Odvratio sam da mi se sve to strano dopada i da drhtim pri pomisli da u moi da se izvebam 136

u tim spretnostima i ivim kao majstor tantre, mek kao voda, neuhvatljiv kao senka, a uvek prisutan kao svetlost. Uprkos oduevljenju svestan sam prepreka. Moja psiha je plod sredine, iji je uobiajen oblik psiholokog samoupravljanja nedemokratski, gotovo tiranski. Razum, koji je po definiciji te sredine "civilizovau" pokuava da vlada nagonima, koji su po definiciji "primitivni'. Glavni guru sredine, u kojoj se oblikovala moja psiha, je Sigmund Frojd, koji nas je (bar veina) ubedio da s nama nije neto u redu. Po njemu je podsvest puna stranih izvitoperenosti i opasnih nakaza, koje moe da ukroti samo superego, racionalni vladar, koji uva palatu od upada sladostrasnih masa, koje nee da ekaju na lepu budunost i zahtevaju sve u ovom trenutku. Raskol je osnova moje psihe. Ravnoteu u sebi odravam na stari priueni nain: vla u razuma nad mranim silama podsvesti. Krotilac sam tvrdokornih ivotinja u zverinjaku. Tantra je (kako sad shvatam) neto suprotno: nije diktatura, ve miroljubiva koegzistencija, psiholoka demokratija, ija se ravnotea uva harmonizacijom interesa svih zainteresovanih. Tantra zahteva za sve psiholoke intencije potpunu ravnopravnost. To me plai. Naviknut sam da guim nagone. Bojim se haosa. Strah me je da e me gladne zveri bez prisustva bia raskidati i izgaziti. "Skloni bi" - ree majstor -" dozvoli zverima da se meusobno obraunaju. S biem u ruci si njihov protivnik. Zato te napadaju. A ti se brani. A to je napor, toje glupo troenje energije. Prete ti i ti preti njima, a to nije produktivan sistem psiholoke organizacije. Povuci se i daj im slobodu. Nita strano se nee desiti. Zveri e ustanoviti da ne mogu imati sve najednom, i sve sada, i ako zahtevaju u tvojoj psihi e se promeniti. U poetku e moda biti dosta urlikanja, galame i uzbuenja, a pre ili kasnije e se zveri smiriti, dogovorie se o prioritetima i sklopiti dogovore o zajednikim akcijama. Nauie ta je portvovanost. U dui e zavladati mir. Tada e ti zveri, koje sad ovakvim naporom kroti, na svakom koraku slono priskoiti u pomo. Tada e moi biti mek kao voda, i neuhvatljiv kao senka i istovremeno prisutan kao svetlost. Tada e moi da bude prijatelj sebi. S biem u ruci si samo svoj uvar. I svoj zarobljenik."

137

Rukomet s nevidljivom loptom

U prvim danima prakse sam odredio prostor, u kome tantra treba da ima znaaj. Uvideo sam daje prostor trenutak. Trenutak je situacija, koja je problem. Situacija je oblik, u kome se trenutak odraava, a problem je moje prosuivanje. Ako je odaziv primeren izazovu, savladao sam situaciju i ja sam tantrista. Moe da mi ne uspe. Moe se desiti da reagujem prebrzo, prepolako, preslabo, prejako. Tantricizam je vetina ispravnih odaziva. U igri, u ljubavi, u tuzi, u oduevljenju, u enji. Svuda. Majstoru sam opisao igru, koju u nas nazivaju rukomet. Tako mi se prikazuje ivot, rekao sam. Igralite je sadanji trenutak, lopta je izazov, a ta uiniti s njom, je problem. Rekao sam da je sutina igre jednostavna: protivniku mora oduzeti loptu i zabiti je u njegov gol tako da je golman ne odbrani. Posle kraeg razmiljanja mu se lice razvedrilo, ustao je, sklopio ruke i naklonio se. "Hvala" rekao je- "razmiljao sam kako bi i ti pribliio naela tantricizma da ih doivi. Ponudio si mi reenje." Odveo me je na trg na junoj strani ledine. Uz put je pozvao Hernija Napoleona i vajcarca Manfreda. Na trguje stao ispred nas i rekao: "Igraemo rukomet." Kad smo se zbunjeni pogledali, dodao je: "Loptu ne vidimo. Moemo samo da je zamislimo. Na kraju emo otkriti da lopta uopte ne postoji jer je uvek samo zamiljamo." Okrenuo se prema meni. "Opisao si tantricizam kao umetnost savladavanja trenutaka. To mi se svia. Ako se tantra moe opisati, tvoj opis je vrlo neposredan. Tantricizam je vie od toga, a na svim moguim nivoima je i umetnost savladavanja trenutka. Tantricizam je rukomet nevidljivom loptom i sad emo videti koje meu vama majstor." Izuo je sandale. Jednu je stavio na pod pred zidom na ivici trga. Napravio je tri koraka i stavio na pod i drugu. Onda je stao u sredinu. Ovo je gol, a ja sam golman. Vi ste igrai." - Raskreio se i ekao na "loptu". Kad je video naa smuena lica, naglas se nasmejao. - "Pa, znate tu igru. U osnovnoj koli ste je igrali. "- Odgovorili smo da rukomet ima drukija pravila; ovo to nam on predlae je neto specifino. Ispravio se. "To nije bio tantricizam, gospodo. Rekli smo da mora biti odaziv primeran izazovu. Prvo naelo tantricizma: pravila igre su svakog trenutka drukija. Nije neophodno da jesu, ali svakog trenutka mogu da se promene. Ako stojite kao tvrdoglavi panjevi, ubedeni da ste izuzetni i da ivot mora vama da se prilagoava, igru ste ve izgubili. Tok ivota je neumoljiv. A vi pokuavate da mu nametnete svoje navike i da se cenjkate s njim. To je nemogue. Ovde, gospodo, je otpor neodgovarajui odaziv. Potrebna je lukavost, otvorenost, spremnost na sve. Morate se isprazniti. Pod tim ne podrazumevam da morate izbrisati znanje i da ga se morate odrei. Mislim samo da ga ne smete koristiti kao odbrambeni zid, ve ga morate potisnuti u pozadinu, u rezervu i stupiti pred njega nevini i goli. Kad onjuite ta je pred vama, iskustvo vam moe pomoi; inae e vam smetati. Poto su pravila igre svaki as drukija, potrebno je munjevito presudivanje situacije. Bez toga je reakcija glupa i slepa. Hoemo li poeti? " - Opet se raskreio i ekao na "loptu". Pogledima smo se sporazumeli. Manfred je "uhvatio loptu" i dodao je Henriju, koji je izvesno vreme vodio po podu, a onda je dodao meni. Uhvatio sam je i bacio Manfredu, koji se munjevito okrenuo i bacio je prema majstoru golmanu. Majstor je odbi u centar trga. I tako dalje. Ve posle nekoliko minuta nam je dosadilo i izjavili smo da ovo nije prava igra jer nema prave lopte. 138

"Nema prave lopte" - pobedonosno ponovi majstor i izae iz gola - "lopta je tamo gde je vidimo. Problem nije izdvojen od onog ta jesmo, ta oekujemo, gde stojimo i kuda hoemo. Problem je rezultat naeg prosuivanja, nevidljivi produetak naih pokreta, isto kao lopta, koju ste dodavali. Ti stani na gol." - Ree mi. Stao sam na gol. Majstor je pokupio "loptu" i dodao je Henriju. Henri je dobaci Manfredu, koji je povede po podu, a zatim je uputi prema meni skoivi u vazduh i naciljavi u desni ugao. Ispruio sam se nadesno, a u istom trenutku je Manfred zabacio ruku prema levom uglu. "Gol!" - Uzviknuo je Majstor i pribliio se. "ta se dogodi ako vidi problem, gde ga nema? Lopta je ila nalevo, a ti nadesno. Lopte nema, a svi smo videli daje ila nalevo, a ti desno. Prikupio si energiju i usmerio je u pogrean pravac. To nije tantrizam. Napada je video ta namerava da uini. Reagovao si pre nego to je protivnik odluio ta e uraditi. Prenaglio si. Pokuaj ponovo. Priekaj i ne boj se da e zakasniti. Ne misli na svoju reakciju, panju posveti napadau. Posmatraj ga mimo i sabrano. A skoi tek poto se njegova ruka isprui. Manfred je ponovo krenuo prema meni. Zaboravio sam na sebe i na svoju odluku da loptu prepreim. Posmatrao sam Manfreda, pratio sam njegove pokrete i njegove oi tako mirno kao da mi je svejedno da li u odbraniti ut ili ne. Kad je skoio u vazduh, video sam (vie oseao nego video) da jo proverava mogunosti, trai prostor. Podigao je desnicu i naciljao u desni ugao a onda je loptu prebacio u levicu i zamahnuo prema levom uglu. ut sam zaustavio pokretom, koji je naizgled bio sasvim nemaran, bez traenja energije. "ta si uinio?" - Majstor je navalio na Manfreda. - "Izdao si svoju nameru. Znao si da je golman ovog puta pripremljen i da ga ne moe lako prevariti. To te je zbunilo i oslabilo ti samopouzdanje. U strahu da nee uspeti, po svaku cenu si hteo da uspe i u preteranom naporu si se uhvatio svega ta ti je dolo pod ruku. Nisi iao pravo, ve si kao pijanac teturao tamo - amo. Kad si na kraju pucao, uopte nisi bio tamo odakle je ut izvirao, pa te je zanelo s jedne strane na drugu. To nije tantricizam. Tantricizam nije poetniki. Dok bira mogunost, miruj. Ako se istegne pre nego to ti je jasno ta namerava, pa u skoku bira metu, promaie. Kad napada u duhu ima mesta samo za jednu misao. Ako u prvom udarcu pogrei, propustio si priliku. Jo ti probaj." - Obratio se Henriju. Henri Napoleon je uhvatio "loptu" i poeo da se lopta. Bacio je loptu u vazduh, ispruio se i uhvatio, okrenuo se i petom je utnuo preko glave, naizmenino sad levom, sad desnom rukom je vodio po podu, okretao je na vrhu palca kao cirkuski ongler, prebacivao je preko ramena, oko leda. Onda se sagnuo nazad, podigao desnicu, nanianio u desni ugao gola i ispruio se prema meni. Poleteo sam nadesno i u letu video da je Henri zaustavio loptu levicom. Kad sam tresnuo na tvrd pod, poigravao se s njom kao i ranije. Manfred i majstor su se glasno smejali. Porumeneo sam i utuen se vratio na gol, vrsto odluivi da vie neu ispasti smean. Henri Napoleon je nezainteresovano vodio loptu prstima desnice i s visoka me posmatrao. Iznenada se skupio i poveo loptu prema meni obema rukama. Trgao sam se i pripremio na ut, ali se Henri predomislio i nastavio da se lopta. Pet minuta me je tako zafrkavao, pretio napadima, zaletao se, skakao u vazduh ispred mene, nianio sad ovaj sad onaj ugao, a u poslednjem trenutku je loptu uvek zadravao. Ja sam se trzao i bacao na sve strane, sve benji, sve izmueniji. Na kraju mi je okrenuo lea i zabio mi gol nemarnim zamahom ruke preko ramena. "Odlino" - pohvalio ga je majstor. - "To je tantrizam." Priao mi je i sarkastino me gledao. "Pokazao si nam ta tantricizam nije. Tako si umoran da jedva stoji na nogama. To je neverovatno. Jer izazov je bio samo jedan, ali si bio preumoran da reaguje na njega. Reagovao si na senke, na prazne pretnje, na izrode svoje mate. Ako tako igra igru ivota, doivee nervni slom. Dok god reaguje na pokuaje zastraivanja, ti si poput psa na lancu. A to e i ostati dok ne naui da razlikuje izmeu prave pretnje i agresivne poze. A sad ti." 139

Okrenuo se Henriju. Henri je stao na gol. Osetio sam elju da mu vratim milo za drago. Napravio me je smenim, inilo mi se namerno i s uivanjem i u menije vrila uvreda. Premectao sam zamiljenu loptu iz ruke u ruku, prebacivao je preko glave, hvatao je petom i utirao preko ramena nazad u ruke, lupao njoj po podu s leva nadesno i nazad, i u krugovima, te unakrsno. Henri me je leerno posmatrao. Nimalo nije bio napet, stajao je, kao da mu je svejedno da li e odbraniti ut ili ne. To me je zbunilo. I razbesnelo. Ljutina je bila utoliko gora jer mi se osvetoljubivost inila detinjastom. Upao sam u stanje ulne paralize. Nita nisam mogao da uinim jer mi se svaki oblik napada inio osvetniki. To oseanje ljutine prelo je u oajanje, a tek to je eksplodiralo u bes, u kome sam poveo loptu pravo na Hernija kao da se nadam da e ga silina udarca baciti na. pod. Odbi je jedva primetnim pokretom podlaktice. "Napravio si dve greke" - ree majstor - "bio si ljut i osvetoljubiv, ali to ti se inilo bezvrednim, zato si ovaj oseaj pokuao da zatomi. Poto to nisi mogao, pokuao si, da ga prikrije, a to je bilo pretvaranje, a svako pretvaranje je zloupotreba energije. Kad si ljut, budi ljut. Bes je energija. Ti si pokuao da ga ugui i zatim prekrije. Kad si otkrio da ne moe, ljutina te je preplavila i bacila te u nepripremljenu akciju. Kad si besan, budi besan. Ali suzdri se. Besu nije potrebna akcija. Ako mu podlegne, izgubio si slobodu; odaziv nije vie tvoj, ve je odaziv besa. Agresija rada agresiju, stepenuje konflikt. To nije tantricizam. Tantrista je gospodar trenutka. Kako e savladati protivnika ako ne moe da savlada sebe?" "Dovoljno je za danas." - Rekao je i obuo sandale. Bez reci je otiao prema ulazu u podzemni hodnik. Henri se sagnuo, podigao zamiljenu loptu i bacio je za njim. Dogodilo se neto to neu zaboraviti. Majstor se naglo okrenuo, uhvatio nepostojeu loptu i bacio je prema meni. Pogodila me je u stomak. Osetio sam boi, zanelo me je. Majstor se poklonio i nestao u prolazu.

Svako jutro se prvo okupam u potoku. Onda se na platoju ispred majstorove kue okrenem prema suncu, zatvorim oi, napunim plua i isteramvazduh kroz usta. "Haaaaaaaah!" -zavrim. I jo jednom: "Haaaaaaaah!" Uim da diem. Ceo ivot sam disao pogreno, nemamo. Disao sam plitko, neritmino. Proi avajui mlazovi kiseonika su samo retko dopirali u donji deo mojih plua. Hvatao sam dah, ili je dah hvatao mene. Kao majstor tantricizma u udisanjem kontrolisati misli i oseanja. Disanje e bili oruje u sukobu s okolinom. Bez vlasti nad disanjem nema vlasti nad duhom. A bez nje nema koncentracije. Bez koncentracije nisam miran. A ako nisam miran - kako da budem srean? Kao majstor u uvek biti miran, jer u staino biti u prostoru koji sam ve savladao. I stalno u biti srean, iako srea nee biti vie ono to zamiljam. Srea e biti u nepomuenoj svesti o sadanjem trenutku. Sad sam egrt. Majstorovi pokreti su podsvesni i leerni, a ja se kao egrt trudim. Poto je cilj mojih vebi tantricizam, trudim se i uim bez napora. Napetost nije tantricizam. Oputenost je moj saveznik. Kad oistim plune mehurie, polako udahnem i zamiljam da udiem beskrajni mir. Kad izdiem zamiljam da isterujem nemir tela i due. Onda zamiljam da udiem beskonanu snagu; rastae mi se po ilama, po vlaknima i nervima u sve kutke tela. Onda izdahnem i zamiljam da me u izdisaju naputa 140

strah.

Onda zamiljam da udiem beskrajnu radost, a izdiem tugu, muku i melanholiju. A onda udiem kosmiku energiju. Pretae se po meni kao iva reka, isti me. Kad izdahnem zamiljam da izbacujem iz sebe ubre i talog neplemenitih misli, nejasnih ideja, negativnih oseanja, glupih elja. Onda zamiljani da ne diem samo pluima, nego srcem, koom, oima, kosom, da diem sav, da diem sve. Zamiljam da udiem belu maglu, koja je ista vitalna snaga. Uvlaim je u sebe, oseam kako mi se razliva po duniku i sakuplja u pluima. Odatle je krv raznosi u sve delove tela. Zamiljam da izdiem crnu maglu, koja je sve stoje u meni neisto i tetno. U meni je sve vise bele magle, u meni je sve manje crne magle. Na kraju sam prazan od crnila. U meni je topla svetlost. Sve je u redu, nema konflikta, okolina i ja smo jedno. Oseanje ne traje dugo, opet se vraa crnilo, opet sam u konfliktu s okolinom. Vebama pokuavam da ga smanjim i da ga na kraju odstranim, da okolina bude poput renog korita, po kome u tei kao voda. Tada u biti majstor tantricizma. Vebe su put. Ali im se put menja u stremljenje za ciljem i u nestrpljivu elju da ga to pre dosegnem, put se preusmerava i umesto da se pribliava cilju, udaljuje se od njega. Osnova tantricizma je koncentracija na trenutak jer je cilj u budunosti i kad si u budunosti, nisi ovde i sada. Razmiljanje o prolosti je puno tugovanja, koja ti upijaju energiju, kao suner vodu. Razmiljanje o budunosti je puno iluzija, koje sakrivaju sadanjost, kao to jutarnja magla prikriva pejsa. Samo ako je ono ta radi, ba ono ta radi u ovom trenutku, energija je ispravno iskori ena. Razum se brani. Razum tvrdi da tako ne moe da ivi. Da ne razmiljam o budunosti, o planovim, o mogunostima? Da li da se odreknem seanja, zatvorim u usku upljinu sadanjosti? Razmiljanje o budunosti je moda stvarno puno iluzija, ali je i izvor nade, bez koje je ivot samo ivotarenje. Razmiljanje o prolosti je moda stvarno puno tugovanja, ali je i izvor iskustva, bez kojih nema hrabrosti za suoenje sa sutranjim danom. Tako se brani razum. Ali, samo razum koji nije tantristiki (koji je jo uvek u konfliktu s okolinom). Takode, i majstor tantricizma razmilja o prolosti i budunosti. Nije se odrekao seanja, ne ivi tupog uma iz dana u dan. Razlika izmeu nas je u tome da on seanja priziva i kree se izmeu njih promiljeno kao gospodar, a mene saekuju u zasedi. Skoe na mene i more me. Asocijacije me odvlae sad tu sad tamo. Seanja su vezana uz oseanja tuge i nostalgije, ili uz sladostrasno produivanje lepih trenutaka. Neurotski su, u njima nisam slobodan, predan sam im, rtva sam. To vai i za moja razmiljanja o budunosti. Podleem brigama o stvarima, koje mogu da me zadese. Podleem sanjarenju o budunosti kakvu elim i u tom sanjarenju izravnavam raune iz prolosti, svetim se za uvrede i razoarenja, ispravljam greke, pobedujem tamo gde sam gubio. U sanjarenju o budunosti uvek vraam ivotu milo za drago. Poput uvara sam u zoolokom vrtu: nalevo je grupa mrkih majmuna. To su seanja. Nadesno je grupa sivih majmuna; to su elje koje bih voleo da mi se ostvare. Mrki majmuni dojure s leve i vuku me u prolost, sivi majmuni me vuku u budunost, odvlae me tu i tamo i vrite, i tuku se za mene kao za ofucanu mlitavu lutku od krpe. Kad budem majstor tantricizma, bie sve isto. Mrki majmuni bie levo, a sivi desno. A ja u biti izmeu njih. U emu e biti razlika? Narediu im da stanu u red, da poskoe, da stanu na glavu. Narediu im da zaigraju, da se umire, da zaspe. I bez pogovora e me sluati. S majmunima nema dogovora: glupi su i pohlepni. Mogu da zavladam s njima jedino prevarom. Moram da postanem lukav kao lisica, oprezan kao zec, brz kao kobra. To je cilj vebi koje radim. Bez kontrole disanja nema mira, bez njega nema koncentracije, bez nje nema dubine, bez dubine nema meditacije, a bez nje nema svesti daje sve u redu i da je svaka situacija reiva. Bez svesti o tome odaziv ne moe biti primeran izazovu. Zato svako jutro vebam spretnost koncentrisanja. Na zidu majstorove kue sam u visini oiju 141

nacrtao crnu taku. Stojim ispred nje na udaljenosti od dvadeset santimetara i buljim u nju. Taka je magnet, koji vue u sebe sve stoje u meni. Ispranjuje me. Koncentracija nije agresija, nije prodiranje u taku. Koncentracija je predavanje. Napor je u taki, snaga je u taki i ja im se samo preputam. Ispranjuje me. im se u meni rodi misao, takaje povue k sebi i proguta je. Crna taka me spaava tereta misli i oseanja, oputa me. Koncentracija je odmor. Posle tri minuta zurenja zamiljam da udiem vazduh, koji dolazi iz take, i da taka udie vazduh koji ja izdiem. Zamiljam da je iva. Volimo se. Zamiljani da me taka raa, da me disanjem reprodukuje. Onda zamiljam da sam sav, od glave do pete, veliko oko. Moja egzistencija je vienje, a takaje jedino to vidim. Polako se grim, oko se smanjuje, na kraju nije vee od take. Zatim zamiljam da sam manji od take, pribliavam joj se, upadam u njeno crnilo i ispuzim kroz nju na drugu stranu. Tamo se okrenem i provirim kroz taku nazad. Vidim svoje telo, vidim svoje oi, koje zure u mene. Moja koncentracija je potpuna. Za uspeh mi je potrebna snaga imaginacije. To je snaga kontrolisane mate. Bez nje bi koncentracija ostala obino zurenje. Majstor naziva metod vizualizacija. Za uvod mi je savetovao da zamurim i zamislim uto polje jema. Neka zagazim u njega i zamislim da je malo pre kiilo i biljke su pokrivene kapima, koje se svetlucaju na suncu. Neka zamiljam kako mi vlaga prodire kroz pantalone do koe. Rekao je daje to prvi stepen vebanja: elementarna veba. Zato sam bio uasno utuen kad sam otkrio da mata nee da me slua. Sve to bih navodno video kao daje ivo, ostalo je u obliku misli. Umesto da VIDIM polje jema i da BUDEM u njemu, samo ZNAM o njemu. Suvie agresivan sam bio. Viziju sam pokuao da ostvarim u sebi napreui se. Pokuao sam da je oblikujem iz misli, pa je misao ostala zid, koji sam napreui se pokuao da odmaknem, umesto da gledam kroz njega, ili preko njega, ili pored njega. Nisam bio lukav kao to sam morao biti, oslonio sam se na snagu, na pritisak. Majstor tantricizma nije vuk, nije bik, nije slon. Ne rei, ne lomi, ne gazi. Majstor tantricizma je lisica, i zec, i kobra. Svestan je da je lukavost jaa od grube sile, savitljivost efikasnija od vrstine. Stvari savlauje tako da im se preda i prilagodi i iskoristi njihovu energiju. Zato je nepobediv. Kad se bori protiv njega, bori se za njega i protiv sebe. Ti se mui, a on se odmara. Tantricizam je akcija bez napora. Kad sam rekao sebi da je uto polje jema magnet, koji privlai moju panju, slika je planula u ivot; nisam je samo video, ve sam bio usred jema, oseao sam vetar na koi i neprijatnu vlagu svetlucavih kapljica, mirisao sam klasje i sveinu vazduha. Sad se bavim sledeom vebom: koncentriem se na tibetansko slovo ah, koje je simbol unjate (Nule). Zatim pokuavam da je zatvorenih oiju vizualiziram u duhu. To je tee nego polje jema. A to je i lake ako zamiljani da se predajem magnetskoj sili simbola, koju pokuavam da reprodukujem u duhu. Kada budem razvio sposobnosti predstavljanja do najvie mere, ivot e biti beskrajno laki. Neu vie nositi terete, zajahau ih; neu se vie zaletavati i gurati stvari ispred sebe, pratiu ih i preputati ih njihovoj gravitacionoj sili. Takoe, na radu, pri studiranju, pri reavanju egzistencijalnih problema. Tada e biti moji energetski dugovi isplaeni, biu miran i odmoran, u svakom trenutku dovoljno jak za sve. Zasad su moje vebe vizualizacije jednostavne. Polako u se latiti mandala, koje su komplikovani aranmani simbola. Prvo u zuriti u njih i paljivo ih posmatrati: svaku crtu i taku posebno i najzad itavu sliku. Onda u pokuati da ih reprodukujem u duhu i da ih sauvam po tri, etiri sata. Sada ovakve duhovne sposobnosti mogu samo da zamiljam. egrt sam, poetnik. Najvie me tei Majstorova garancija da neu nikad postati majstor tantricizma zbog napora, ve uprkos 142

naporima. Ispriao mi je pounu priu o nestrpljivom Australijancu, koj i je doao u lamaseriju pre godinu dana i odmah je hteo da zna koliko dugo mora da veba pre nego to postane majstor tantricizma. "Pet godina' -Odvratio je Veliki lama. "A ta ako u vebanje uloim dva puta vie napora?" - Upitao je zaprepa eni Australijanac." A onda deset godina." Odgovorio je Veliki lama. "ta ako vebam dan i no bez prestanka?" Insistirao je Australijanac. "A onda dvadeset godina." Nasmejao se Majstor. I kad je Australijanac priznao da ne shvata kako je to mogue, Majstor mu je objasnio osnovno naelo tantricizma. to god vie energije troi na koncentraciju za cilj, toliko manje je ima za koncentraciju na put do cilja. Put je sve. Kad si na putu i nigde vie, skoro si ve na cilju. A ako si u mislima elo vreme na cilju, uopte jo nisi na putu. Na putu si kad je svest nepomuena: kad je sve u redu i zna da je svaka situacija reiva. Takvu svest stvara samo meditacija. Uim da diem, vebam se u koncentrisanju, jaam sposobnost predstavljanja, meditiram. Paljiv sam, plivam s tokom, traim tiinu u sebi. Meditacija nije razmiljanje, ve je neto suprotno. Miljenje protie po povrini, koja je uzburkana, puna smetnji, izazova i udara. Kad meditiram, sputam se u dubinu, gde vlada mir. "Zamisli da je tvoj duh kao more. " - Savetovao mi je Majstor. "Kad dokui dubinu svoje unutranjosti, izazovi spoljanjeg sveta me ne dostiu. Misli, sumnje, brige sve su to oluje na povrini. Svestan sam ih, a ne pogaaju me jer ja sam u dubini. Misli mi plove po svesti, kao ribe po vodi, ne ostavljajui tragovs; Moj duh je nebo i moje srce je dubina mora, a svet se dogaa na povrini: kao da gledam predstavu. U dubini je mir. Ovde svaki moj odaziv moe da bude primeren izazovu. Ne bojim se panike i brzopletosti, imam pregled nad svim to se dogaa. Posedujem ono ta se dogaa, kao to more poseduje ribe, koje plivaju u njemu. Riba je mnogo, upravo mile po meni, duh je ludo plodan, a ikra samo kipi iz. njega; ni za trenutak ne jenjava mretenje. Ali dok zamiljam da sam more, da zapljuskujem, shvatam, miran sam. Duh moe biti nemiran dok je mirno srce. U srcu je dua i u njoj je osovina egzistencije. Kad se umiri osovina, bie mirno sve to se vrti oko nje.

Jue smo ponovo igrati rukomet nevidljivom loptom. Nabio sam pet "golova" i dva puta toliko ih odbranio. Dvadeset i dva puta sam pogreio. Ipak me to nije deprimiralo jer Henri i Manfred se nisu bolje pokazali. Majstor je izjavio da bih mogao da budem ovakvim proekom zadovoljan ak i na terenu ivota: u najboljem sluaju treba da se nadam rezultatu "Fifty-fifty". Metafora ivota kao rukometa nevidljivom loptom me je toliko oduevila da sam stalno otkrivao nove paralele. Rekao sam da mi se sutina igre prikazuje ovako: svaki trenutak ivota si u sukobu s okolinom i u svakom trenutku je samo jedan ispravan od moguih odaziva. Problem je u tome da se mora munjevito odluiti, ali ne prenagliti. Odazvati se mora prema svom iskustvu, ali ne automatski. Ispravan odaziv je uspostavljanje najboljeg mogueg odnosa prema izazovu (pa bio ovaj idejni, emotivan, fiziki, bilo kakav). Poto je lopta nevidljiva, nikad ne zna da li sije uhvatio, ili se hvata samo za senku, dok je lopta ve odletela u mreu. Poto si svakog trena izloen jatu izazova, ima oseaj da lopte lete iz svih pravaca. I poto zna da ne moe da uhvati sve, pokuava da uhvati bar neke, odnosno pokuava da ih uhvati to vie. Poto ti nije sasvim jasno, koja se isplati da se 143

uhvati, grabi kao lud bez reda i u oajanju obesi ruke. 1 stekne utisak da te ivot gazi, pa stoji bespomoan u vrtlogu, nisi vie igra, ve prepreka, koju tok igre pokuava da izgura na ivicu. Umetnost ivota (i tantricizma) je u tome da uhvati to vie nevidljivih lopti, da blagovremene presudi koje mora da uhvati i koje moe da zanemari i da na one koje promai, ili te lupe u glavu, odmah zaboravi. ini mi se, izjavio sam, da dobar igra mora da ispunjava etiri uslova. Mora postii emotivno misaonu samokontrolu. Kad se buka umiri i majmuni se sporazumeju o koegzistenciji, mora se iz duha izbaciti sve to ne spada u trenutak. Onda mora panja da se suzi na ono ta se u sutini zbiva, na stvari kakve su. Situaciju mora da presudi hladnokrvno, brzo i bez iluzije. Tek onda moe da ispuni etvrti uslov, koji je najvaniji. Odaziv ne smea bude reakcija. Ako je igra paljiv i spreman na sve, ne oekujui nita, izazov ga pogaa u stanju pune ravnotee. Samo u takvom stanju moe ispravno da presudi situaciju. 1 onda - prenaglaen in umesto odaziva. Akcija umesto reakcije. "Aha." - Dvosmisleno se nasmeio Majstor. Rekao je da nas je rukomet nevidljivom loptom bez sumnje veoma razgibao; mladi smo, ilavi, a iz sela treba dovui u lamaseriju nekoliko dakova brana od jema. Posle doruka smo se uputili u selo i prihvatili se rada. Dakovi nisu bili nevidljivi. A bili su tei nego to smo oekivali. I bilo ih je dvadeset i jedan! Put uzbrdo je bio strano strm, svakih deset, dvanaest metara smo ih sputali i predisali. Najgore je bilo meni. U poredenju s Henrijem, koji je bio krupan, i s Manfredom, koji je bio sav od ramena, svojom suvom, vie mladikom nego mukom figurom podseao sam na vrbov prut. Posle vie nedelja bez normalne ishrane belanevinama, nisam imao snage za teaki rad. Po planinama sam, istina, teglio teku naprtnjau, ali dakovi su bili dva puta tei. A jo i naramenice nisu imali. Kad sam odneo uzbrdo drugi, Henri i Manfred su se ve vraali po trei. Zajedljivo su me upitali da lije Jugoslaviji opet ponestalo energije i da li joj treba meunarodna pomo. Isplazio sam im jezik. S treom vreom sam klonuo pod zidovima lamaserije. Zaslepljujue sunce udarilo mi je u oznojenu podbulu glavu. Vidim svet se zgusnuo u vrtlog treptaja koji su spljoteni i izvitopereni, kao da dolaze kroz iskrivljeno staklo. Otvorio sam oi i silom zurio u prirodu; bila mi je potreba garancija da jakovi, koji pasu u dolini, nisu crni i da nemaju kljunove, da sneg na susednim planinama nije zelen, ve beo; da lamaserija nije odsjaj u vodi, ve zidine iznad MENE. Oseao sam kako mi po venama kulja podivljala krv. Unutar lobanje sam oseao mozak. Oseao sam ga kao masu elija i razuenu mreu treptavih ilica. U njemu sam oseao napetost, koja me je ve nekoliko nedelja pratila na ivici svesti: oseanje da moram jo malo pritisnuti, pa e prsnuti i bie uklonjena brana, kojom jedva spreavam haos. ta uiniti? Zaleteo sam se, a onda ustanovio da nisam dorastao zadatku. Zacrtao sam sebi tri mogunosti. Prvo, da gurani dalje i obavim svoj deo, pa makar i aio kimu. Drugo, da izmislim izgovor, koji e mi dozvoliti povlaenje bez bruke. Tree, da otvoreno priznam da nisam dorastao zadatku i prepustim ga drugoj dvojici. Uvideo sam da nisam prvi put u ovoj situaciji. U razliitom ruhu se pojavljuje u mom ivotu sve od detinjstva. ega god se prihvatim, naletim na prepreku. Ako je savladam, nastavljam do idue, i tako dalje do uspeha ili do prepreke, kojoj nisam dorastao. Skoro uvek se pre ili kasnije pojavi trenutak kad uvidim da samo glavom mogu kroz zid. To je osnovna situacija tantricizma. To je tlo, iz koga klijaju neuroze, psihoze, depresije, manije i samoubistva. ta uiniti kad uvidi da nisi tako sposoban kao to si mislio (ili se nadao) i kao to si mislio (ili se nadao) da misle drugi? Herojska tvrdoglavost vodi odravanju lane fasade. A i jedno i drugo vodi do ivotnog konzervativizma, u kome se prihvata samo sigurnih podviga, a sve novo i nepoznato izbegava. 144

A ako prizna da si doao do granice izdrljivosti? I to nije bez opasnosti, jer od skromnosti brzo napravi vrlinu i bez prave elje da pobedi bori se samo polovinom snage. Na kraju sam trei dak brana odvukao u lamaseriju. Doteturao sam se pred Majstora. Opisao sam mu dilemu i kazao da sam otkrio oblast ivotnog iskustva, koja mi nudi najlepu priliku za praksu tantrike joge. 0 energiji je re, izjavio sam. Proces ivota je serija iskuenja. Stalno se ponavljaju situacije, iji ishod zavisi od moje sposobnosti. Svakog trena sam okrenut nekom cilju. Piem knjigu, itam knjigu, trim za autobusom, popravljam auto, uim za ispit, udvaram se, traim zaposlenje, prijatelje, ljubav, smisao, oseanje sigurnosti, traim stanje budnosti i duhovnu slobodu, pokuavam da budem odgovoran i pristojan i pouzdan, pokuavam da shvatim ta se dogaa u svetu i meni; umoran sam i elim da spavam, pokuavam da se izdravam, da ostanem zdrav, mlad, privlaan, pametan, interesantan; trudim se da ne razoaram mnogo ljudi. Svuda su ispred mene prepreke. Ako je put ravan, uopte ga nisam svestan; prepreke mi pruaju oseanje usmerenosti. Dok ih savladavam, u ivotu je lepo, jer oseam da moj put negde vodi i da sam uspean i da se dogaam. Problem se pojavljuje kad naletim na prepreku, koja me zaustavi. Ponekad je zastoj samo privremen i odgovarajuim potezom (odmorom, razmiljanjem ili dovitljivocu) miem se napred. Ali, pre ili kasnije, naletim skoro u svim situacijama na prepreku, kojoj nisam dorastao jer mi nedostaje snage. Kad nema snage, osea nemo. Impotenciju. Tada prestaje da se dogaa, tok se zaustavlja. ini mi se, izjavljujem, da su to najopasniji trenuci ivota. Kad se okliznemo i padnemo, na sud o dogaaju je skoro uvek pogrean, a na odaziv prenagljen i emotivan (nije akcija, ve reakcija). Takode, i majstor tantricizma nije svemogu. I njemu se ponekad omakne, i on ponekad udari o zid. ta radi? Veliki lama je buljio u mene. - "Teret je preteak i ti si preslab, je li u tome problem?" Klimnuo sam glavom i dodao da ne mislim toliko na konkretan primer pretekih dakova, interesuje me ire, teoretsko pitanje mogunost?" tantrikog ponaanja u situacijama nemoi. "Rekao si daje tantricizam vetina u igranju rukometa nevidljivom loptom. Nabrojao si etiri uslova, koja mora da ispuni dobar igra. Jesi li ih ispunio?" Razmislivi sam izjavio da sam (mogue) ispunio samo prva tri. ini mi se da sam postigao emotivno-misaonu samokontrolu. Moda ne potpunu, ali dovoljnu. Iz duha sam izdvojio sve to ne spada u trenutak, panju sam suzio na ono to se zaista deava. Situaciju sam prosudio kao stanje nemoi. Voleo bih da uinim vie nego to inim. Uradio sam sve to je u mojoj moi, pa da li da se trudim dalje, ili da se povuem? To bih voleo da znam. "Problem uopte nije tamo gde ga vidi, nego tamo odakle ga posmatra" - ree majstor "dak, koji je preteak je u tebi, stvorio si ga u svom ne-tantrinom duhu, nastao je jer nisi ispunio nijedan od svojih uslova. Izmiljeni dak je teret pred kojim se osea bespomonim." Molio sam ga da mi objasni ta sam uradio pogreno. Znam da neto nije dobro, rekao sam; oseam da hvatam loptu, gde je nema, ali neto je u meni to mi zastire pogled." "Tvoj pogled ti zastire pogled". - Odvratio je. - "Neposredno moe da vidi samo putem oiju. Ako gleda oima, onemoguava direktnu vezu jer ti oi postaju nekakav ekran, poput oroenog stakla, pa ono to vidi je projekcija tvog mozga na tom ekranu. Putem oiju vidi ono to jeste, oima vidi ono to eli da vidi. A zato majstor tantricizma gleda putem oiju. Ima oseaj da zuri, da pogledom prodire u tebe. Gleda mozgom, a zato uvek uradi samo ono to treba i uvek bez napora." Zamuknuo je, a onda nastavio: "Hoe da uini vie nego to moe. Zato? Usmeren si na cilj, kakav cilj? Voleo bi da si bolji od druge dvojice; ako ne bolji, jednako dobar, ili bar ne mnogo loiji. Zato? Ne bi voleo da ivi uz svest da si slabi, da si nespretan i neiskusan. Ne bi voleo da prizna sebi da na svetu ima stvari, kojima su drugi dorasli, a ti nisi. Kakve veze ima to sa dakom brana od jema?" Zurio je u mene. "Nikakve. Sve su to projekcije tvog mozga na ekranu tvojih oiju. Sve je to 145

samo uobiajena igra tvoga ega, koji uopte ne vidi dak kao go predmet, ve ga vidi kao sastavni deo tvoje neprestane igre samopotvrdivanja i traenja sigurnosti. Razmisli o tome i priznae da samo retko vidi stvari kakve su. Svet ostaje komeanje polupoznatih i poluprepoznatljivih senki, dok si ti svestan prevashodno prizora svoje neprekinute psihodrame, metea i vritanja svojih majmuna. Tako je kod veine ljudi. Samo deca jo znaju da gledaju putem oiju. Kad vidi dete kako zaneto posmatra ivotinje ili cvet, ili igraku, pred tobom je majstor tantricizma, koji je direktno povezan s onim ta jeste. Kasnije, kad pone da se razvija ego, ta sposobnost otupi. Ne nestaje, samo otupi. I ta je svrha vebi tantricizma? Da otkrije tu svoju sposobnost i oslobodi je." Savetovao mije da ovaj problem sagledam direktno putem oiju. Pokuao sam. "ta vidi?" Upitao je. Odvratio sam da vidim samo dak. "Drugog nema" - ree - "dak je tvoj protivnik. Ti si protivnika video u svojim kolegama, u njihovoj snazi, koja je vea od tvoje, i u svom takmiarskom odnosu. Sad si spaen, od toga nepostojeeg problema. Sad moe svoju snagu da posveti onome ta jeste, a to je dak. Mo i nemo su samo komparativni izrazi. Tebe interesuje ekonomina upotreba raspoloive energije. Tek kad putem oiju neposredno vidi ono ta jeste, ti si u situaciji tantricizma. Tek tada ti tantra moe pomoi." "Kako?"-Upitah. Rakao si da je tantricizam sistem psiholokih trikova. Upotrebi ih. Pred tobom je dak - prevari ga. Snaga tela je ograniena, mo duha je beskonana." Savetovao mi je da iskljuim iz duha sve to ne spada u trenutak i u situaciju: neka zaboravim na Henrija, na Manfreda, na monahe, na seljane, na Dolmu, na lamaseriju, na broj dakova, na elje i strahove, na prolost i sadanjost; sve to neka izbacim iz misli. Kad je ispred mene dak, dak je moj jedini protivnik. A kako se majstor tantriczma suprostavlja protivniku? Ne nasiljem, glupim, grubim napadom, ve leerno i lukavo. Gotovo uzgred. Savetovao mi je da snagom imaginacije zamislim da je dak, koji lei ispred mene, tri puta tei od prethodnog. Zatim neka ga podignem. Osetiu da je tri puta laki, nego to sam oekivao. To e mi uliti hrabrost, ispunie me pouzdanjem da sam dorastao teretu. Pre nego to krenem uzbrdo, neka snagom imaginacije zamislim da moram dak odneti dva puta dalje od prethodnog: do trga na drugoj strani peine. Hod do skladita u podnoju lamaserije (do prvog cilja) zalitevae samo pola napora, na koji u biti spreman i samo pola energije, koju u nameniti podvigu. Vratio sam se u selo. Manfred i Henri su sedeli na obronku i zaduvano predisali. Stekao sam utisak da su se na poetku, oslanjajui se na svoju fiziku snagu, suvie zaleteli i da su ostali bez rezerve. Postupao sam po majstorovim uputstvima. Rezultat me je zaprepastio. Uz nekoliko predaha sam bez tekoe doneo u lamaseriju prvo etiri daka, koji su mi ostali od mojih sedam, a zatim sam se vratio po poslednji, Manfredov i Henrijev. Ne verujui, gotovo u strahu su buljili u mene. "Tantricizam." - Rekoh i namignuli im. Onda sam priseo i drugarski poverio tajnu.

Dani su bili puni zaslepljujueg sunca; puni treperenja nijansi boja i poigravanja senki, koje su po krovovima bacale leprave molitvene zastave. Njihovo pucketanje me je punilo udnim bolom, stezanjem u grlu - da li me je muila nostalgija? Ne za domom. eznuo sam za krajem, u kom sam bio, za stvarima koje sam doivljavao, za vremenom koje je neumoljivo isticalo. Slutio sam neminovnost odlaska i moja slutnja je bila tako jaka da sam sadanjost doivljavao kao prolost i eznuo za njom, 146

kao da sam je ve izgubio. Paradoksalno sam postigao stanje panje, koje mi je dotad izmicalo. U elji da sauvam sadanjost, okrenuo sam leda budunosti i preusmerio se na trenutak. Svakog trenutka sam eleo da budem tamo gde sam i zato sam - udesno - svaki tren oseao da sam na cilju. Svaka mrvica iskustva bila je dragocena kao prethodna. Ovako se najverovatnije osea ovek, koji eka na streljanje; ili ovek, koji zna da je bolestan na smrt i ima pred sobom jo nekoliko meseci. Ovde i sada je jedini prostor u kom si iv, A kad si prisutan u trenutku, stie utisak da te uopte nema i da si samo ono to saznaje da se dogaa. Nema vie mrvljenja, sudara i guve uobiajenih psihikih stanja; samo ste dvoje, ti i okolina. I ti i okolina ste stopljeni u iskustvo. Sve je postalo obred. Svest o tome ta sam oseao, mislio i radio nije pratila ono ta sam oseao, mislio i radio, nego je bila istovremena. Sve je bilo izotreno, kristalno jasno; nije bilo vie komeanja poluvidljivih senki i obrisa, koje oznaava uobiajena psihika stanja; ak senke i blesak svetlosti sam percipirao u centru svesti. To je to, pomislio sam, uzdrhtavi pri pomisli. To je psihiko stanje, u kome prebiva majstor tantricizma. Oseanje mi nije bilo nepoznato; ve vie puta sam doiveo siine trenutke: na palubi broda u toku plovidbe za Australiju, u igrama s drogama i ponekad u trenutku orgazma u polnom aktu. Ali uvek samo trenutak; nije se desilo da se posle prolaznog bleska iste svesti ne vrati ego s cirkusom dreavih majmuna. Sad je oseanje trajalo. Neto (moda vebe, moda nasluivanje rastanka) me je gurnulo u centar; postao sam osovina, bio sam miran. Koliko drukije je bilo sve to sam video, omirisao i uo! Koliko drukija je bila voda, kojom sam se pre doruka ispljuskao po koi, koliko drukiji je bio ukus masnoga aja! Kao da probam i oseam sve prvi i poslednji put. I kako su mi se inili zdravi, isti oputeni monasi, koje sam posmatrao pri verskim obredima; njihova lica zanesena, a ujedno otvorena, njihovi pokreti odmereni, a ujedno bezbrini. Sve to se dogaalo u lamaseriji imalo je daak odreenog neujnog ritma. Sve je bilo usklaeno. Zbog potoka, koji je uborio iz dubina, bilo je naselje bez smrada, koje je karakteristian za nedostupne planinske lamaserije. Monasi su se redovno prali (ak su se i sunali na junom platoju!) seoske babe su im prale mantije i arape. ak i buldozi su se rado brkali po umnom potoku i kvasili dlake kad je bilo pretopio. U svetlitu i horskim dvoranama je lebdio primamljiv miris kandila, koji su obzirno dopunjavali mirisi po pranjavom papiru poutelih knjiga, pa po blago uegloj masti lojanica i po zaguljivom tkivu platnenih tapiserija. ak je i praina mirisala prijatno, sitna sivomrka planinska praina, koja je pokrivala pod i krovove, i stepenita, i ak podzemne hodnike. Dolazila je sa stene, koja se izboila nad utokom peine; vetar se zaletavao u nju i sloj za slojem skidao povrinu, drobio je i usitnjavao u lebdei prah. Najlepe je mirisala Dolma. Kad se nou uvlaila pored mene u vreu za spavanje, njena kosa je mirisala po sveini i vetru, njena koa po toplom mleku, njena odea po izvetrenom znoju zdrave devojke, a njene ruke po graku, sad po luku, sad po neem drugom, samo je izuvala izme. Ispod pokrivaa smo se svako vee prvo boksovali i golicali, vukli za kosu, da vidimo ko e prejauknuti: "Au", i zabavljali se oponaajui divlje zveri. Zaspala je svaki put bez najave; usred vragolastog smeha i tek najednom uzdahnuvi se skupila u udoban poloaj i poela spokojno da die. Henri i Manfred su mi zavideli. Ali uzalud sam ekao da se u meni probudi pouda. Na trenutke me je zabrinjavalo da su mi vebe joge oduzele (ili bar otupile) ovakve sklonosti. Kad se priljubila uz mene, oseao sam toplinu tela i skromne pupoljke dojki i vrste obline male devojake zadnjice i no nije minula bez nabreklosti medu nogama-. Ali umesto da me privue njoj, svaku no sam mislio na lepoticu s minduama, na njeno vitko telo, na dubine u njenim oima, koje su u svetlu lojanica sjajile prema meni i ljuljale se u ritmu ljubljenja. Za njom mi je tuklo srce, za enom - ne za detetom, koje je lealo uz mene. Voleo sam ovo dete, ali seks nije mogao, nije hteo da postane deo ove ljubavi. ta je ona oseala? To nisam znao. Mada se svake noi hvatala za moj palac (ili ruku, ili pojas od pantalona) u njenom dodiru nije bilo poziva i ponude; traila je samo bezbednost. To je postalo 147

oigledno kad sam jedne noi osetio da joj je ruka zalutala u moje pantalone i obuhvatila nabrekli ud tako nevino, kao da je ud samo neto manja ruka. I maak se oee o tebe da bi te obeleio kao svojinu. Noi su bile uasno hladne, zvezde su me probadale kroz prozore kao otrice svemirskih maeva. Spavao sam malo, ak u snovima sam preivljavao dnevne dogaaje; moda u podsvesnoj elji za iluzijom da ih nisam izgubio. esto mi se inilo da uopte ne sanjam, toliko ive i neposredno su bile slike snova. Voleo bih da ostanem gde sam bio. Voleo bih da ivim kako sam iveo. Voleo bih da sauvam neopisivo oseanje da sam svakog asa na cilju. Promenom u meni se promenio svet: postao je otvoren, primamljiv, blagonaklon. Svuda sam bio dobrodoao i kad nisam radio vebe, bludio sam po lamaseriji, istraivao svetilita i podzemne dvorane, razgledao mandale i kipove i tanke, sedeo u drutvu monaha, posmatrao ih u meditativnim pozama, meditirao s njima, disao s njima, prislukivao razgovore ne razumevajui re; oslukivao obrednu muziku, koja je lomila tiinu najmanje pet puta na dan, sad u ovom, sad u onom delu lamaserije. Zvui tibetanske liturgijske muzike su nezaboravni: bubuanje, koje je gotovo dezovsko, trubljenje rogova, sitno cvrlcutanje i piskutanje flauti, zamukli odjek suteski i varniava visina vrhova: kao topot teko natovarenih ponija po opasnoj planinskoj stazi i kao fijuk zimskog vetra kroz proreze u stenama. Neki obredi su bili kratki i smireni; proticali su u svetilitima, u kojima je bilo mesta samo za aicu monaha. Drugi, masovni odvijali su se u centralnoj podzemnoj dvorani ili na junom trgu. Ovi su mi se najvie dopadali jer su na njima uestvovali i seljaci, a vodio ih je Veliki lama. Zapanjujue ga je bilo gledati u ulozi duhovnika. U obrednoj odedi je bilo udesno lep, njegovi pokreti su bili smireni i oputeni, a istovremeno sveani, gotovo kao da izvodi klasinu igru, i uvek kad je obred u kre endu doboa zavravao, majstor se upola okretao i osvrnuo na nas zaverenikim osmehom, koji je prisutne oigledno nadahnjivao oseanjem da je naa zasluga to je obred uspeo. Ovaj osmeh je bio poput plamena, koji je naao slamnati krov; kad bi dao znak smekalo se itavo mnotvo i upravo si oseao harmoniju, koja je udruivala pojedince u stoglavi organizam. Promenom u meni su se promenili ljudi. Postali su pristupani. Henri Napoleon, Manfred i ja, trojica stranaca, trojica egrta, prestali smo da se takmiimo; postali smo prijatelji. Jo smo igrali rukomet nevidljivom loptom, iako bez varanja i traenja prednosti. Takmiarsku strast je zamenila svrha da igrom istraimo i odcrijemo nove principe tantrikog ponaanja. Poveriii smo jedan drugom najintimnije misli. I to nam je bilo potrebno, oseali smo kako nas odbacivanje maski oslobaa. Nae ispovesti su razotkrile zapanjujuu slinost izmeu nas. Sva trojica smo bili rtve duhovnog materijalizma: jurnjave za idejama, koje su nam pomagale da ivimo saetije i manje rasipno; gomilanja znanja, koje bi nam objasnilo tajne egzistencije i znaaj ivota, a ujedno ukrasile nae duhovne prostore dragocenim metafizikim dekorom. Na odreenom stepenu smo ustanovili da nam je nagomilana teina duhovnih dobitaka sve tee breme; svi smo poeli da malaksavamo, i ludujemo, uhvatila nas je panika i bacila u nova grabljenja, u slepo zagrieno traenje izlaza: u crkvi, u psihoanalizi, u marksizmu, na kraju (ve u oajanju) unakrsno ak u mistici i okultizmu. I svi smo najzad shvatili da nas moe spasti samo direktan put. Put, koji vie nee biti gomilanje teorija, uzimanje lekova, uvek novih, uvek tetnijih, ve odbacivanje. Odbacivanje lekova i leenja. Uvideli smo da nas moe izleiti samo svest da nismo bolesni, da nam nita ne preti, da je s nama i sa svetom sve u redu i da je situacija, kako nam se razotkriva, sasvim savladljiva. Konstatovali smo da nam je potreban samo psiholoki pomak, promena ugla vienja. Upravo to je bilo najtee. Samo deca znaju da doivljavaju svet i ivot direktno; u kasnijim godinama se veina iseli iz sveta kakav je, sve se vie udaljuje od njega, sve vie zaplie u mree drutvenih i linih konstrukcija. Istinsko tlo zameni geografska karta. Svi smo nasluivali da nas nazad u svet kakav je moe da premesti samo neto iznenadno, brutalno, neopozivo. Tantrizam. 148

Znai li to, upitao sam, da smo bolesni? "Suprotno" - rekao je Henri. - "i ja sam se bojao da sam drukiji od ostalih: preosetljiv, opsednut sobom i problemima na koje drugi jednostavno slegnu ramenima. ak i pre nekoliko dana sam mislio tako. Ko si ti, Henri Napoleone Aleksandru, proseno uspeni apotekaru iz Njujorka, etrdesetpetogodinji uenice joge tantricizma u nedostupnoj lamaseriji u nedostupnim planinama etiri hiljade metara nad morem? Jesi li bolestan, jesi li poludeo? ta radi ovde, umesto da stoji za pultom u svojoj apoteci i prodaje aspirin i kontraceptivne tablete? Zato si se odvojio od sveta kome pripada?" "Sad znam da nisam." -Ree. - "Nai problemi su tipini, opti; problemi ivota na zemlji. Zato je od nas ovde kao pojedinac i ujedno kao bilo ko. Koga ne eka smrt? Ko ne oekuje od ivota vie nego to dobija? Ko nije svaki as u sukobu sa sobom, svojim oseanjima, iluzijom, okolinom? Ko nije bio razoaran u ljubavi? Ko se ne boji budunosti? Ko ne eli da bude pametniji, lepi, uspeniji? Ko ne eli da savlada svaku situaciju? Tantrizam je nain. Dok sam ovde, dok vebam, sa mnom veba itav svet." Manfred se sloio. "Od drugih se razlikujemo samo po tome jer smo konkretizovali svoje traenje. Veina ljudi savlada veinu situacija. Veina situacija, u kojima se nae veina ljudi, zahteva mehanike, nauene odazive. Pre ili kasnije, pa ak i ovek najautomatizovanije psihe doe u situaciju, koju moe da savlada samo na nov, neposredan nain. Ako to ne uini, ako reaguje po starom, imae tetu, koju moda nee odmah osetiti, a kad napravi vie slinih greaka, totalna psihika teta e narasti do teine, koju vie nee savladati; teina e se odraziti kao depresija, kao gubitak volje za ivotom, kao duevni nemir, kao oajanje, kao neurotski dogmatizam, kao nesrea, osvetoljubiva ljutina. Nas trojica nismo udaci. Traimo ono to smo imali i izgubili: nevinost, odnos prema ivotu, koji je nepomueno oduevljenje."

Lepo, pomislio sam. A ta je s ratom? Atomski rat e kastrirati sunce; oblacima praine presei ud boga, koji oplouje prirodu. Ja u biti samo pranjavo parence ugljenisanih miliona, koje e snaga eksplozije zajedno s dostignuima njihove arhitekture, umetnosti i tehnologije baciti u stratosferu i bez obzira na rasu, talenat ili materijalne prilike izmeati u crni pokriva atomske zime. Tantrizam me ui da svakog asa budem spreman na sve ne oekujui bilo ta. Situaciju u savladati samo ako moj odaziv bude primeren izazovu. Znai li to da e mi lukavost tantrizma u trenutku eksplozije zatititi kou, nai sklonite, pomoi mi da umrem uz osmeh? Upitao sam Majstora. Kao i uvek me je prvo minut ili dva probadao pogledom, gotovo kao da eli da oderdi da li se alim, ili mislim ozbiljno. "Tvoj odnos prema svetu je upravo smean" - rekao je - "toliko smean da me strahovito rastuuje. Svet zamiljaj kao neto to moe da kontrolie. Danas je lep i sve je mogue, sutra mraan i zloban, prekosutra pun zamki i opasnosti. A onda opet dosadna pria, koja te vie ne interesuje. Svet je zemlja, na kojoj stoji, vazduh koji udie, nebo i zvezde; bomba koje se boji; to je svet. Ako misli da je jue bio drukiji, to je samo seanje i to seanje je deo ovog trenutka, deo sveta kakav je sada, ne kakav je bio jue. Moe da se zavue u brlog, uspentra na vrh najvie planine, sakrije na dno jezera, ali svet e jo uvek biti takav kakav jeste; ne moe ga se reiti. Stvaranje, napravljen od dva pojma; ja jesam. To je svet. Ne moe ga se reiti. Kae da nad njim visi bomba, koja moe svakog trena da ga uniti i pita me ta mora da uradi. Kao tantrista bi znao da je bomba deo sveta, kao to jeste deo procesa. Bomba nije van sveta. Kae da ima egzistencijalni problem i moralni problem, a u sutini je tvoj problem sintaksiki. Ta, ne govori o bombi. Govori o svom strahu od smrti, o svojoj savesti, koja te tera da neto uini; o nemoi da neto uini. Govori o sentimentalnom oseaju humanistike odgovornosti. Svet ne prima 149

direktno. Ne gleda ga putem oiju, gleda ga oima, zato vidi samo zavesu i na njoj igru svojih misaono-emotivnih ara. Kad probije zavesu, videe da proces nije savladiv. Savladati moe samo svoj odnos prema njemu. Tek kad to shvati, bie u tantrikoj situaciji." Odvratio sam da me svest o moguem katastrofalnom kraju sputava. Kako da ivim oduevljeno ako je svet bez budunosti? Ako je sve to uradim samo privremeno, kao da je odbaeno, ako nema smisla... "Smisla!" - Uskliknuo je. - "Da li su postupci vredni i opravdani samo ako ne umre? Onda moe da se pokopa. Umree, dragi prijatelju, u to nema sumnje. Sutra, prekosutra, za pedeset godina, umree. Kao tantrista bi znao daje upravo smrt ona koja postupcima daje znaaj. Ako si vean, sve je besmisleno. Ako si vean, ne moe da shvati prolaznost i svest o prolaznosti je iskustvo ivota. Ako si vean, uopte ne ivi! Smrt je smisao ivota." "To je oblast u kojoj je mogu tantrizam." -Rekao je. - "Ovde igraj rukomet nevidljivom loptom. Sa stanovita tantrizma ti je upravo tvoja humanost najopasnija. Poto zna da se nada, eli, oekuje, voleo bi da veruje da je ivot vie nego ono to neposredno percipira. Voleo bi da veruje da je iza prolaznosti venost. I to veruje. Srean si dok ima nadu ili ubeenje da nisi bez mogunosti; da ivot moe postati drukiji, bolji. A nada nije vena. Ti nisi vean, zato je i nada podreena zakonima procesa sveta, koji je prolaznost. I kad nada splasne, prekrije te depresija, razboli se. Srean si samo dok moe da oekuje neto lepo. Kad se oekivanje ostvari, opet nisi srean osim ako moe ponovo da oekuje neto vie, ili neto novo. Hvata svoj rep i misli da ivi! Razbi ovaj krug, izai iz njega."

Henri i Maiifred, takode, konstatuju da je tantrizam tee dokuiv nego to su oekivali. Ubeeni su da je sve to nam se deava, samo poetak; da su samo iskuenja, kojima nas Majstor vesto vodi preko prepreka do vieg razumevanja. U njegovim naelima tantrizam je dosta toga to nas podsea na Tao i Zen. Njegovo tvrenje da mora problem zajahati, ili mu se okaiti na rep kao pu zecu (umesto da ga se lati direktno, sirovom snagom) blizu je taoistikoj koncepciji "wu-wej", koja je nekakav kontrolisan samozaborav. "Wu-wej" je maksimalna delatnost u totalnoj oslobodenosti, akcija bez napora, vrsta magije, prisvajanje i upotreba prirodnih sila. Kad uhvati tok energije i prepusti mu se, u centru dogaaja si i tamo moe bez napora da uradi ta je mogue u datom trenutku. Plivanje s tokomje tednja energije. To su, takode, osnovna naela disciplina, kao to su dudo, kung-fu, karate i diu-dicu. Psihologija ovih igara je Zen. Kad smo ovo pomenuli Majstoru, rekao je da ne greimo: na nivou psiholokog samoupravljanja je tantrizam Zen i do izvesne mere Tao. Tao daje doprinos metafizikoj osnovi, Zen doprinosi metodu, tantrizam je akcija. Ali majstor tantrizma nije samo zenbudista. On je takode naunik, arobnjak, mistik. Rukomet nevidljivom loptom je samo ruka, koja nam omoguuje da dohvatimo tantrizam. Klizava je; za as je uhvatimo, pa je opet nema. Drka je jako vana. Dok ne savladamo osnovna naela, tantrizma nema. Zato treba da ostanemo pri onom ta drimo: neka ne teimo tamo gde jo nieg nema. Rekao je da moramo biti tantristi i u odnosu prema novim idejama, prema uenju koje prihvatamo, prema promenama koje se raaju u nama. I to su potencijalne zamke, koje zahtevaju lukavost. Tantrista je uvek paljiv: i kad spava i sanja. Pri savladavanju trenutaka tantrista moe da bude svako bez obzira na profesiju, obrazovanje i poloaj. Prosjak, general, politiar, umetnik, ljubavnik, bolesnik - njihovi problemi, oni najbanalniji, u situacije tantrizma. 150

Rukomet nevidljivom loptom je drama nesigurnog raspleta. To su, takode, ivotne situacije. U igri su pravila dogovorena, igralite je obeleeno, lopta je jedna, cilj je jasan. A u ivotu je igralite tvoja psiha, granice su rubovi tvoje svesti o sebi i svetu, pravila su nestalna i varljiva, lopte lete sa svih strana. Igra ivota je komplikovanija od rukometa, ili koarke, ili kung-fua, ali spretnost, koja ti je potrebna za uspenu igru ivota je ista ona spretnost, koja je potrebna dobrom sportisti. O tom smo vie puta razgovarali. Rekli smo da je dobar igra apsolutno paljiv. Svestan je samo igre: relacija izmeu sebe i igraa, izmeu sebe i lopte, izmeu ostalih igraa i lopte, izmeu jednog igraa i drugog. Svestan je ablona, koji stvaraju relacije, svestan je mogunosti da ablon promeni u korist svoje strane. To je sve na ega obraa panju: na situaciju, na aspekte igre. A istovremeno na aspekte igre ne obraa panju smiljeno, refleksivno, jer nema vremena da se odluuje da li da skoi tamo ili ovamo. Njegova panja je intuitivna. Takav je, takode, njegov odaziv. Ako je igra dobar, njegova procena situacije je munjevita, njegov odaziv je primeren izazovu. Zato je uvek na pravom mestu u pravo vreme. Zato su neki igrai bolji od drugih? Desetoro ih trenira svaki dan, desetoro stie vetinu, a devet ostaje prosenih ili, samo jedan postaje majstor. I zato, takode, majstor nije uvek majstor ve je esto prosean, ak ispod proseka? Zato to tehnika nije dovoljna, rekli smo. Odlino igra kad si u formi, kad si u psihikom stanju, u kome ne treba da razmilja. Otvoren si, spreman na sve ne oekujui nita. U tebi nema mesta za greke i prekide. Miran si: osa oko koje se sve vrti. U dubini mora si i sve to se zbiva, zbiva se na povrini. Ne dotie te se, ne moe da te rani. Kad nisi u formi, nisi u dubini i u centru, ve si dislociran, na povrini, izloen si grekama i prodoru stvari, koje su bez bitne veze sa situacijom u datoni trenutku. Izmeu pitanja i odgovora. Izmeu lopte i udarca, izmeu izazova i odaziva ubacuju se sumnje, brige, uspomene, strahovi iz drugih oblasti ivota. Kad nisi u formi, nisi gospodar svojih majmuna; cepaju te. U kriketu, izjavio je Henri, moe da te pogubi ve prolazna misao. U strahu da e zakasniti, pomakne se za desetinku sekunde ranije, prouzrokuje neznatnu dislokaciju prostora i vremena - i promai loptu. Kad si u formi, pa se izlije kao voda iz poloaja oputene spremnosti, hvata loptu bez napora. Nisi fiksiran, ve miran i otvoreno paljiv. Tvoj odaziv je slian nagonskoj reakciji; nije "smiljen". Ali, takode, nije nepromiljen. Nije reakcija, ve akcija, rezultat izbora. Ako hoe da bude na pravom mestu u pravo vreme, mora da presudi i izabere tako munjevito da za razmiljanje nema vremena; ako sebi odvoji vreme za razmiljanje, promaie loptu. Potrebna je koncentracija kao predaja magnetskoj privlanosti igre. U stvari je to otvorena svest, mirna panja. I upravo u tome je razlika izmeu majstora i diletanata, izmeu velikih i prosenih igraa. Majstor gleda direktno putem oiju i vidi samo loptu. Sebe nije svestan. Kad je u formi, brzo se odazove, ne preraunava se. A diletant gleda oima; nije u direktnom kontaktu s loptom i situacijom. Kontakt mu spreava njegova samo-svest (svest o sebi). U prvom planu vidi sebe: ablon svojih elja i straha, svoje nepoverenje, svoje sumnje, svoj napor. Majstor tantrizma je u formi jer gleda putem oiju i tako putem svog "ja",zato se "ja" ne moe da ugura izmeu izazova i odaziva. Majstor gleda tako da je samo svedok onoga to se dogaa i ostaje svedok, takode, kad se odazove. Zato je majstor tantrizma prvoliga ivota.

Henri je pored sanskrita savladao i osnove tibetanskog. Od monaha je saznao da je 151

Majstor rodom Nepalac, da je pred kineskim prodorom u Tibet studirao na budistikom univerzitetu u Lasi, da je dugo iveo u Americi, gde ga je hrana skoro ubila; da je "tulku" (inkarnacija uvenog lame, koji je umro pre sto godina) i da je "rinpoe", "dragocen kristalno jasan dragi kamen" (kako nazivaju tibetanski budisti duhovnog uitelja, koji je postigao najvii stepen razvoja). Po miljenju nekih je lama Rinpoe, takode, "bodisatva", ovek koji je bio na pragu nirvane i mogao je postati Buda, ali je odluio da ostane na zemlji dok se ne spase poslednja izgubljena dua. Monasi ga oboavaju - stanovnici obe doline, seveme i june, ubeeni su da je bog. Henri mi je, takoe, rekao daje Dolma tibetansko ime za boginju Taru" rodila se iz suze boga saaljenja, Avalokite, koga Tibetanci nazivaju enresigs. Dolma je enski aspekt enresigsa, ovaploenje duha "bodisatve", zatitnica Tibeta. (I moja, pomislio sam; ovaploena u maloj lasici vragolastog pogleda.) Henri je bio ponosan na svoju prednost, ali nije se pravio tajanstven; sve to je pronjuio, pre ili kasnije poverio je i Manfredu i meni. Od nekog monaha je izmeu ostalog saznao zato Majstor potrauje tako visoke isplate od zapadnjaka, koji nau put do lamaserije. Tokom boravka u Americi je doao do saznanja da su zapadni tragaoci duhovnog prosveenja duhovni materijalisti, skupljai metafizike svatarije. Visokom "ulaznicom" pokuava da oduva plevu, za koju nema mesta u lamaseriji. I da bi prva proba tantrizma propustila samo najbolja zrna, treba u gotovini da se plati samo dve treine. Treinu treba dotegliti preko prevoja u obliku namirnica i robe. Manfred je doputovao s karavanom Jakova i tonom robe, koju je nakupovao u Kamiru i Ladaku. Nije udno da su Henri i on bili tako ljubomorni kad su saznali da ja, "jugodoo" nisam morao da platim ni pare i da sam doneo samo konzervu Hehrijevog paprenog pasulja! Teili su se nadom (i pretnjom) da u pre ili kasnije morati da platim za privilegiju i da e cena za mene biti jo via. Henri je provodio poslepodneva u manastirskoj biblioteci; tamo je listao poutele tekstove tantrizma i dopunjavao svoje znanje, koje je bilo toliko obimno da je iznenaivalo ak i uene monahe. Jednom se kiselo nasmeio i kazao: "Jo malo, pa mogu da postanem doktor budistikih nauka. Ironija je to hou da budem samo tantrista, a to je neto drugo." Nije krtario znanjem i veinu stvari je znao da obrazloi u kontekstu, koji smo Manfred i ja razumeli; bez njega bi se potucali po lamaserij i kao slepci. Nije bilo dana da ne otkrije neko novo svetilite i povede nas u njegovu tamnu unutranjost, objasni nam tantriku simboliku arhitektonskih specifinosti, zidnih slika i boanstava na oltaru. Boanstva su bila vieglava i vieruka, imala su buljave oi i jezivo rastegnuta usta. To su bila demonska boanstva (po naelu tantrizma da "su i bogovi demoni"). ak kipovi velikih majstora tantrizma (Padmasambave, lame Marpe, Milarepe) su izazivali uasan utisak. Nijedan bog, mali bog ili demon, nije bio bez enske pratnje: po naelu tantrizma osnovne polarnosti kao izvora sveta, veinu oltara su ukraavali parovi, a na mnogo mesta parovi u polnom zagrljaju. Neka svetihta su bila zakljuana zanskarskim bravama (kojima navodno nije dorastao ni najspretniji provalnik) u njima su monasi uvali slike Mahakale, "cmog sive", i ostalih utelovljenja istog zla. Kad ih tokom obreda iznesu napolje, stanovnici obe doline se zatvore u kue. Na veinu ovih boanstava naleti dua pokojnika kad dospe u kraj izmeu ovog i onog sveta, koji Tibetanci nazivaju "bardo"; meu njima su, takoe, lini zatitnici, "jidami", koje su tantristi pre smrti ukrotili i odomaili tehnikom vizualizacije. Medu njima je jidam Jamantaka, moj "zatitnik", koji mi se prikazao u snovima. Jo mi nije bilo jasno zato sam sanjao o stvarima, koje su se posle ostvarile. Majstor je na moje pitanje odgovorio da moram biti tantrista i u odnosu prema snovima, pa u znati ta znae; on razume svoje, moje ne moe. Radi proroanskih snova je iz svega, to bi inae odbacio kao sujeverje, provejavalo neto neshvatljivo i ispunjavalo me slutnjom da sam u podruju nesavladivih sila, koje mogu svakog trena da se poigraju sa mnom, nasele mi se u dah i ponu u njemu da luduju. U toj ranjivosti su se strah i 152

nada stepenovali i filter skepse mog perciptivnog aparata je delovao sve slabije. Henri me je teio da sva ta uasna boanstva nisu stvarna; rekao je da su samo prikazanja psihikih energija. Prosveeni budisti shvataju ih kao arhetipske simbolistike figure, koje su inae nematerijalne, a uprkos tome su stvarne, jer naseljavaju psihu i dok su tamo su kao ive. Imaju snagu. Ako ih izaziva, ako nisi obziran prema njima, ako se ne prilagodava njihovim muicama, napace te i osvetie ti se. Sva ova boanstva, rekao je Henri, su iz aspekta tantrizma utelovljenja psihikih energija, koje praksom tantrizma moe da savlada i harmonizuje. Na tom nivou je tantrizam stvarno sukob s bogovima i demonima. Raznorazni obredi, koji se odravaju u lamaseriji, su koreografisan prikaz te borbe. U jednoj od podzemnih dvorana je Henri otkrio predivnu reljefnu mandalu. Prvi pogled mi je razotkrio da stojim pred "ri jantrom", koju mi je na drugoj strani prevoja Jogananda skicirao u snegu. Henri je bio ubeden da prikazuje dogaaj, koji zapadni fiziari nazivaju "big beng" (velika eksplozija, koja je razbila primarnu zgusnutu masu energije, moda nimalo veu od ovekove pesnice i nagnala je na sve strane i diferencijacijom osnovne polarnosti ostvarila materiju, prostor i vreme). Ovaj svemirski balon se jo naduvava; sazveda ure od centra eksplozije (i od nas) utoliko veom brzinom, ukoliko su udaljenija (a to znai da se neka odmiu bre od svetlosti i zato ih uopte ne vidimo). ri jantra simbolino predstavlja ovaj proces. Prikazivala ga je dve hiljade godina pre nego to se teorija o velikoj eksploziji pojavila na Zapadu. Taka u sredini mandale, nazvana bindu, predstavlja primarni impuls, tenju energije za manifestacijom. Na prvom stepenu je bindu seme, jezgro zgusnute energije, jedinstvo statikog i dinamikog vidika dvojnosti, koje sadri sve mogunosti postanka i razvoja. Bindu je iva akti, osnovna potarnost u nedvojnosti. Na prvom stepenu kreacije akti naraste i zauzme (u simbolikoj predstavi) oblik trougla unutar take bindu, koja izrasle u krug. Raa se polarizacija statike i dinamike energije. Iz njihovih meusobnih uticaja se postepeno manifestuje svet. Na tom nivou je ri jantra kosmogram, geometrijski prikaz manifestacije vidljivog i nevidljivog. Na drugom nivou je psihokosmo-gramjer predstavlja u vidljivom obliku nevidljivo delovanje kosmikog duha (svesti, energije). Na treem nivou je seksogram, prikaz spoja izmeu ive i akti, izmeu pozitivnog i negativnog, izmeu mukarca i ene, izmeu aspekta polarnosti, koja rada i odrava materijalni svet. Na kosmikom nivou je bindu seme postojeeg, a na seksualnom sperma. Bindu opasuje nadole okrenut trougao, koji predstavlja vulvu i kojeg opasuje nagore okrenut trougao, koji predstavlja falus. Oba trougla opasuje vie drugih trouglova, koji se seku i stvaraju nove trouglove; ova igra geometrijskih likova predstavlja dinamiku vulve i falusa u polnom aktu. Na ovom nivou tantristiko poklonstvo vulvi i falusu i polnosti kao sredstvu duhovnog rasta oblik spajanja (joge) sa sutinom sveta kao manifestovane energetske polamosti, a ujedno s kosmikom svescu, sa svemirskim duhom, koji bismo mogli nazvati bog. Mandale su nacrtane, isklesane, ugravirane, utetovirane. Tibetanski robnjaci ih oblikuju igrama. Majstor tantrizma je moe naslikati u duhu. Moe da bude reljefna poput ri jantre, a takode arhitektonska poput temelja mnotva istonjakih svetilita. U svakom obliku je mandala, takode, meditativno pomono sredstvo. Koncentracijom, mantrama, ponavljanjem magijskih formula moe da dozove demone i boanstva, izmeri im uglove u mandali, zatvori ih u njih i tako ih savlada. Tada postaje mandala ia neverovatne snage, nekakva psiholoka "maina" (a to re "jantra" znai). Kad ukroti demone i boanstva (svoje psihike energije) kad ih pripitomi unutar mandale, postaje njihov gospodar (gospodar svojih majmuna). Tada moe da upotrebi njihovu mo. Tada si arobnjak, majstor tantrizma. Na tom nivou je mandala psihogram, geometrijski prikaz puteva, koji vode u sredite lavirinta ljudske psihe. Meditacijom moe mandalu da zgusne u jezgro psihike energije i zatim je koristi kao "lekovitu sliku". Ili je koristi kao burgiju, kojom izbui pristup u dubine podsvesti. A moe, takode, pokrenuti mentalni refleks, koji e ti omoguavati levitaciju i astralna putovanja. Jogananda je jantru opisao, takode, kao sredstvo centriranja, 153

povezivanja sa ivotnom dinamikom. Devet krugova jantre predstavlja devet duhovnih nivoa egzistencije: okvir objektivnih mogunosti; nivo elja, aspiracija, planove; nivo ispunjenja elja; nivo svesti o mogunostima duhovnog razvoja; nivo bleska duhovne realizacije. Poslednji stepen je bindu, centar, psiholoka osovina. "Ovako je s nama" - rekao je Henri - "koncentracijom na odnose simbola medu likovima spolja na unutra dokuujemo osovinu i pronalazimo se. To vai, takode, za nae vebe i za sve to se dogaa u lamaseriji. Sutina tantrizma je dostupna samo izabranim, koji dokue taku u centru. Na spoljanjem, objektivnom nivou vidimo samo obrednu spoljanjost. Na iduem nivou moda shvatamo da sve to se ovde zbiva ima takode i dublji znaaj: da je re moda o orkestraciji psihikih sila. Na ovom nivou dokuujemo tantrizam kao psiholoki metod, kao rukomet nevidljivom loptom. Svrha naih vebi je da se preko koncentrinih krugova probijemo do viih nivoa shvatanja, to blie centru. Prodor se moe dogoditi samo u obliku neke psiholoke osmoze. U trenutku nam svane, u nama se neto pomakne i uzviknemo: aha! U tom asu se naa struktura pojmova raspline i omoguuje nam osmotino preseljenje na vii nivo shvatanja. Tako emo se krug za krugom probiti u centar svoje due i kosmosa, do tajne mandale koja e nas spasti." 8

Bilo je dana kad sam se strmoglavljivao u sve to sam video i doiveo tako direktno i bez zadrka kao vodopad sa stene. Oseanje slobode je izviralo iz odsustva pregrade izmeu mene i iskustva: doivljavao sam stvarnost kakva je bila, a ne kakvu sam eleo da bude. U ovim trenucima sam bio tamrista u to nema sumnje: spreman na sve, ne oekujui ita. Svakog trenutka sam bio gde sam bio; bio sam ovde i sada, oseao sam da IVIM. I tako jednostavan je bio psiholoki trik predavanja stvarnosti, kao da se neprestano poraala! Tajna je bila u panji, u nepristrasnom posmatranju percepcija i oseanja. To je bila osnova budistikog doivljavanja sveta ve pre dve hiljade godina. Iskustva su neponovljiva; ako hoe da ivi, bolje se useli u trenutak. Kad zgrabi trenutak, sve dobija obredni ritam. Takav je bio ivot u lamaseriji: kad je sijalo sunce, sijalo je sunce, kad je sneilo, sneilo je, kad je odjeknuo gong i mi smo krenuli prema trpezariji, ili smo prema trpezariji, kad smo svako sa svojom inijicom stali pred kotlove i ekali, stajali smo u redu i ekali, kad smo seli na klupe, sedeli smo, kad smo ponavljali mantre, ponavljali smo ih, zatim smo jeli svi najednom, i kad smo jeli, jeli smo. U budistikoj lamaseriji si stalno paljiv samo na sadrinu -trenutka, zato si miran i itav, neunitiv kao "vadra", dijamant. Tvoji pokreti su meki kao voda i blago se sliva iz trenutka u trenutak; kad jede, sliva se, kad ide u klozet, da spava, u etnju, sliva se; kad se probudi, kad neto kae, kad nita ne kae, stalno zadrava mekou vode. Sliva se u svoj ivot pravo i bez napora kao vodopad. Oseanje je neopisivo. Jue je sneilo i pahuljice su lebdele nad udolinom kao gu ije perje iz probuenog nebeskog jastuka, tiho se prikupljajui na ravnim krovovima, guei zvuke i pokrivajui lamaseriju u belu tiinu. U moju eliju su radoznalo doklimala tri goluba. Tapkali su od ugla do ugla, gledali u mene kao da hoe da kau: idi u perun, iskenjali se na pet razliitih mesta, zatim su jedan za drugim odleprali do prozorske daske, tamo asak oklevali kao da ne znaju sigurno da li im je na kraju krajeva moje drutvo manje neprijatno od snega, a najzad su odleteli u paperjavu belinu. Henri se kod jednog od "trapa" (monaha, koji nisu lame) zagrejao rakijom od jema, koja mu je digla rasploenje na nivo filozofsko-mistinog zanosa. "Zavejae nas" - kliknuo je - "i idue godine kad sneg pone da se topi, biemo majstori tantrizma!" Manfred je izjavio da ga u vajcarskoj eka 154

ena sa troje dece, ja sam rekao da me eka stotinu obaveza i planova, a obojica smo oseali da su to samo rei; sva trojica smo najvie eleli nanose, koji e nas spasti od razmiljanja o odlasku (i straha da e nas oterati pre nego to poelimo da odemo). Hernije rekao: "Kad ita o ovim stvarima, priroena skepsa ti ne dozvoljava da se tu i tamo zajedljivo ne osmehne. Kad si ovde, spreman si da proguta ne samo udicu ve i tap za pecanje! Ovako se oseam. Ja, Henri Napoleon Aleksandar, skeptik po prirodi, najednom oseam, ne slutim - oseam da su mogua uda. U meni je magina snaga, mogu daje podredim. Naunici se trude da otkriju tajnu o postanku sveta i oveka. Tantrizam ima odgovor. Psiholozi i psihijatri se trude da izlee nae neuroze, psihoze, depresije. Tantrizam ima odgovor. Svi se trudimo da izbegnemo izmu nemile sudbine, da nas ivot ne pregazi, utne s druma u jarak. Tantrizam ima odgovor. Koliko nas trai boga, ili smisao, ili utehu u svesti o smrti? Tantrizam ima odgovor i na to." Kroz zavesu pahuljica smo otpuzali do kue monaha s rakijom. Bio je star, antao je, zvao se Dorde (skoro svaki trei monah je Dorde, "munja") a bio je prijatan i dareljiv. Pijuckali smo rakiju, gledali kroz prozor u belo raanje nad udolinom, ognjite je toplo arilo, iz ugla su blago sijale poslune, gotovo maje oi dve devojice, sve tajanstvenije u nadolazeem mraku, a mi smo pili, raspravljali i oduevljavali se kao deca u bezbednosti zapeka. Govorili smo o poreklu svastike, koja je jedan od najstarijih simbola sveta, nepoznat samo u podsaharskoj Africi i Australiji. U germanskoj mitologiji je bila amblem boga Tora, poznavali su je antiki Grci, preci Indijanaca su je doneli u Ameriku, a u Indiju je (zajedno s Vedama) dola s Arijevcima, osvajaima iz srednje Azije. Postala je jedan od hinduskih verskih simbola, koji su na kraju preuzeli budisti. U Tibetu i susedstvu su svastiku (i to levokraku!) poznavali jo i pripadnici predbudistike religije Bon. Tibetanski budizam, vadrajana je upio bonsku obrednu magiju i demonologiju. Tokom dve hiljade godina je dolo do hibridne izrasline, koja je najoiglednija upravo u naoj lamaseriji. Centar najviih budistikih disciplina za duhovnu rast je ujedno utoite demonoloke sekte primitivnih verovanja i obreda. Ovaj centar nudi krov oveku, kao to je lama Rinpoe, koji je nekakav budistiki Toma Akvinski, a ujedno tipu, koji je na ljubazni domain Dorde, koji je budistiki ekvivalenat pijanog seoskog svetenika. Dorde je ljubazno klimao glavom i oduevljavao se; verovatno je mislio da hvalimo njegovu prepeenicu. Bio je jednostavan, neobrazovan monah. Svoju tantriku sutinu je naao u kuvanju rakije, koju je prodavao seljacima i ostalim monasima i tako plaao smetaj u lamaseriji. Nije bio nesrean, tako se udobno oseao u svojini trenucima kao to se osea voda kad nade najnii nivo. Stigla je no, stari Dorde je upalio tri lojanice, devojice u oku su se privile jedna uz drugu, maije meko, pospano, a rni smo jo govorili, raspravljali i prepirali se. Henri je govorio o poreklu uenja tantrizma. U Tibet gaje oko 760. godine doneo princ iz zemlje Urgujan, koji je tokom boravka u Indiji predavao na budistikom univerzitetu u Nalandi. Tamo je dobio nadimak Padmasambava. U Tibetu je osnovao sektu "crvenih eira", koja je prihvatila filozofiju tantrizma za osnovu svojih verskih obreda (zajedno s uzimanjem droge, crnom magijom i obrednim seksom). Iz Urgujana su stigli (ili su bili tamo obrazovani) i alig Tao Ling, jedan od osnivaa modernog taoizma: enrab, koji je sistematizovao doktrine Bonske religije; Bodidarma, osniva meditativne grane budizma (indijske "nane", koja je u Kini postala "'an", a u Japanu "zen"). Urgujan, koji je u indijskoj tradiciji poznat kao Udijana i navodno lei negde u nepristupanim planinama, gde se sada protee granica izmeu Kine i Pakistana, (navodno) su osnovali izbeglice iz Sambale, koju ep Mahabharata spominje kao "belo ostrvo blizu severne obale Mlenog okeana". Rusko folklorno predanje govori o Belovodi, koja kao lei negde u Tatarskoj ili Mongoliji. Vikinzi su se vraali s pohoda na Istok s priama o Hvetramanlandu, "zemlji belih ljudi". Ovo ostrvsko kraljevstvo, koje su rani geografi nazivali Ultima Tula, lealo bi negde blizu planine Kailas ili Meni, usred zatvorenog mora, koje se isuilo u pustinju Gobi. U kraljevstvu su se borile za prevlast dve strane, Agarti i ambala. Grb kraljevstva je bila 155

svastika, kod Agarta s kracima nadesno, a kod ambalaca s kracima nalevo. Agarti su bili patrijahalni, zalagali su se za moralan, meditativan ivot samoodricanja, reda i drutvene odgovornosti i potovanja vlasti. ambalci su verovali u ravnopravnost ena, bili su "leviari", poklonici natprirodnih sila, alhemiari, arobnjaci, majstori seksualne magije. Tokom katastrofalnog sukoba medu strankama (koji je po miljenju nekih teozofa bio atomske prirode) kraljevstvo je potonulo, voda je ishlapila i hiljadugodinja civilizacija je nestala pod slojevima pustinjskog peska. Neki Agarti su uspeli da pobegnu u okolne planine. Kasnije su se rasprili po Istoku; njihova mudrost je osnova filozofije istonjakih religija: vedantizma, zoroastrijanizma, dainizma i budizma. Spasio se, takode, i nekoliko pripadnika ambale; ovi su osnovali kraljevstvo Urgujan; njihova mudrost se naziva tantrizam. Re tantrizam znai nit. Ili razboj. Izvorni rukopisi tantrizma su razboji, koji su nam predali izbeglice iz ambale, da bismo njima mogli ponovo natkati mudrost civilizacije, koja je unitena u bratoubilakom sukobu. "Kao tantrista" sveano je (ve jako pijan) obelodanio Henri -"mi smo pripadnici kulta levokrake svastike, leviari, revolucionari, psiholoki socijalisti, prirodni protivnici svih oblika patrijarhalnog, naunog, militaristikog, idejnog, politikog nasilja. Kao tantristi smo ljubavnici i oboavaoci ena. I slobode! I rakije..." dodao je i izvrnuo se s klupe. Posle kraeg sna se digao odmoran i edan i zabava se nastavila. Postali smo depresivni, poeli smo da govorimo o godinama, koje dahu za nama kao opor gladnih vukova. Rekli smo da se izmeu dvadesete i etrdesete godine mukarci i ene ne menjaju mnogo. A zatim poinje nezaustavljiv zalaz. Svakoje pomalo stidljivo priznao koliko dugo ve udie zemaljski vazduh. Stari Dorde nas je iznenadio izjavom da e uskoro na ovom svetu imati etiri puta dvadeset godina. "A Majstor?" Upitali smo. - "Sedamdeset i dve." -Odvratio je Dorde. To nas je oborilo. U retkim sluajevima umora bi mu dali najvie pedeset; a takve prilike su bile retke; uglavnom je ostavljao mladenaki utisak. Na elu i ispod oiju je, inae, imao bore, ali to su bile bore mladog mukarca (bore holivudske zvezde "u zlatnim godinama"). Vitkom, gotovo deakom figurom se kretao lako i gipko, kao maak, koji se upravo naspavao i najeo i mami ga lov na mieve. Kako mu je uspelo ovo udo? Po miljenju naeg domaina briljivom ishranom, vebama disanja i meditativnim ivotom. A pre-vashodno seksualnom jogom, kojom vetak moe da obezbedi sebi najmanje sto mladih godina. Njom je Majstoru uspelo da izradi eliksir besmrtnosti. Svi smo znali da se stanovnici lamaserije bave seksualnom jogom. Prisustvo devojica izazivakih tantrikih pogleda nije bilo gola sluajnost. Meu njima su bile obredne igraice, stare od dvadeset do trideset godina, koje smo vie puta videli u zanesenim meditativnim pozama. Dostaje bilo, takode, krezubih starica, kojima su devojice na suncu masirale zlatnomrka, neverovatno glatka tela. Tokom noi je sneg prestao i danas ga je sunce polizalo s krovova i strmina; samo u dolini je ostavilo nekoliko sivoplavih zakrpa. Manastirski psi su postali udno nemirni; striu uima, njue vazduh, na trenutak zacvile. Henri kae da je noas stigao u lamaseriju skitnica "naldorpa", monah pustinjak, kome je dugogodinjom praksom uspelo da savlada vetinu samozagrevanja unutranjom vatrom (rumom), vetinu hoda po vazduhu (lungom) i vetinu materijalizovanja misli (tulpa). Pored toga zna da vaskrsava mrtve i kontrolie vreme; sneg je prestao zato jer "naldorpa" nije hteo da gazi po snegu. Psi su uznemireni jer oseaju njegovu demonsku mo. S juga je stigla u lamaseriju i grupa indijskih tantristaa; medu njima je nekoliko iznenaujue lepih devojaka. Posle dolaska su se ceremonijalno oprali u potoku i primili blagoslov deurnog lame. Henri je ubeden da se neto sprema, u vazduhu je napetost, blizina treperavih slutnji. Neto e se desiti. Nama. Ili s nama.

156

Tractatus Tantrico Sexologicus

U loi su zagudele strune, pridruila im se flauta, zamuklo se oglasio mali doboi; no je ispunio devojaki glas, kojijepevao tunu pesmu, dizao se i sputao, tonuo u tiinu i vraao se i drhtao nada ranom; glas koji sam prvi put uo na obroncima prevoja i neu ga zaboraviti. Iz tunela su doigrale devojice u utim haljinama, uhvatile se za nike i zaigrale oko mene; njihova kosa je poskakivala u krunom rilmu osloboene lepote; i mesec je mutno bletao na dragom kamenju, kojim su bile ukraene. Jedna se izvila, doigrala do mene, zaustavila se. "Dolma. " - Rekao sam. Uhvatila me je za ruku i zavrtila me u igru: u redosled poklona i pokreta, koje sam podraavao ne razumevajui ta znae: podseali su na treperenje labudovih krila, na njihanje grana u nonom vetru, na izruivanje poklona, na sukljanje dima prema nebu. Kad smo se vrteli nalevo, kolo devojaka se vrtelo nadesno; kad se kolo zavrtelo nazad, nas dvoje smo se vrteli nadesno, pa opet nalevo, pa opet nadesno; onda se nekoliko devojaka izvilo iz kola i uhvatilo u manje unutar veeg i kad se vee vrtelo nalevo, manje se vrtelo nadesno, a nas dvoje nalevo, ili s manjim nalevo i s veim nadesno, ili oba kola s nama zajedno nalevo ili nadesno. To je bila erotska igra, koju Indijci nazivaju Krina lila. Krina je osma inkarnacija boga Vinu, "venog mladia", oko koga se okreu pastirice i nadmeu se za njegovu naklonost. Ono to je tantrikoje simbolino na tri nivoa istovremeno: na materijalnom (telo), na psihikom (dua) i na kosmikom (duh). Krinalila je obredni prikaz preformiranja seksualne energije u duhovnost. Muki arhetip se manifestujeu najrazliitijira ulogama: kao lovac, zatitnik, ratnik, otac, mu, ljubavnik, poslovni ovek, umetnik. Praksom tantre moe uloge da destilie u jedan jedini proi en i potentan oblik postojanja: moe da postane tantriki jogi. Za jogija, koji je majstor tantrizma, ivot je poput modne revije, na kojoj se pojavljuje u stotinu kostima (kao lovac, zatitnik, ratnik, otac itd.) takav kakav je potreban, ili kakav eli biti, a iznutra, uvek isti i uvek u centru. Na slian nain moe ena odreenom psihikom praksom da razmnoi svoj arhetip u mnogostruke manifestacije enskosti: u majku, enu, ljubavnicu, devicu, prostitutku itd. Kad je na nivou tantrizma (osloboena) moe da igra ove uloge istovremeno ili zaredom i uvek prema elji i uvek kao deo igre s mukarcem, koji je na nivou tantrizma ovaploenje Krine. ena moe za mukarca da postane sve ene, a mukarac za nju jedini: ona za njega olienje pojavne mnogostrukosti, on za nju nosilac jedinstvenosti iz koje istie mnogostrukost. Kad je muzika utihnula, manje kolo se ponovo slilo s veim. Ovo se rairilo i isteglo u red, koji je igrajui otiao prema ulazu u podzemlje. Dolma me je uhvatila za ruku i kroz zasvoena vrata odvela u dvoranu, koju su blago osvetljavale lojanice. U njihovom sjaju sam ugledao dvanaest do struka golih starica. Sedele su u krugu i pognutih glava ponavljale mantre. U sredini kruga je iz poda streo kameni lingam, simbol ivinog polnog uda. U podnoju ga je okruivao od kamena isklesan obru, joni, simbol polnog organa boginje akti. Iz bakrenih posudica je sukljao omaman mirisan kad. Igraice u utim haljinama su se vratile. Doskakutale su kroz vrata, jedna je uhvatila Dolmu, druga mene, napravio se krug. Zavrteli smo se oko jonilingama i starica, koje su mrmljale, okreui se sad levo, sad opet nadesno. S osvetljenog zida nas je posmatrao demon-bog Jamantaka. Starice su podigle glave i krezubo mi se nacerile. Nagnule su se napred, oslonile se na dlanove, polegle, ispruile 157

ruke prema jonilingamu. Pale su u trans; njihova suva tela su se trzala, drhtala. Starice i devojice su me primale u posveeni krug potovalaca vulve i falusa. U sebi sam osetiootpor. Igraice su mi se inile premlade, starice prestare. Tek kasnije sam dokuio da je i to, takode, bila Krina lila. ena mi se odastirala u mnogostrukosti svojih uloga: kao devica, kao igraica, kao izborana starica; kao dete, kao majka, kao baka, kao iskeena usta smrti. Sve je to ena u semenu svoje sutine; to su faze njenog rascvetovanja i venjenja. I u svima je pod kamuflaom spoljanjosti nepromenjena: suprotni pol, suprotni pol, polovina celine. Tantrizam poinje spojem: celina oivi kad dvoje postanu jedno. ena, koja me je ovom nauila, predstavila mi se u ulozi ljubavnice. Dola je u blago osvetljenu sobu, u koju me je posle odavanja poasti jonilingamu odvela Dolma; ujedan od toplih podzemnih brloga, koje je povezivala (i provetravala) mrea lavirinta hodnika. Usred peine je u krugu lojanica leala prostirka raznobojnih ara koja je prikazivala cvetne latice otvorenog lokvanja. Dolma me je pozvala u "cvet". Poela je da me svlai. Njeni pokreti su bili odmereni i sveani. Golog me je povukla na prostirku i savila mi noge u pozu lokvanja. Zatim se odmakla i pogledala me sa rastojanja. Dolma je tantrista u to nema sumnje; izdaje je pogled. Kad te obgrli tantriki pogled, oseaj je slian neoekivanom udarcu, nenora i snanom ujedno; kao da te neto potee u zagrljaj energije, koja nije samo vea od tvoje, nego takode i prirodnija, manje sumnjiva. Osea se kao da ti je neko dao ruku i povukao te na palubu amca za spaavanje; osea neizmerno olakanje. Veliki lama ima takav pogled. Jogananda gaje imao. I Albert Ajntajn. Imaju ga deca negde do pete godine, i ljubavnici, pre nego to ih lizne dah razoarenja. Tantriki pogled je nevin i lukav, lukav i utean, prodoran i nean, pun zadirkujui, gotovo izazovne obesti, pun ironije i smeha. Kad te poisti u svoj centar osea direktno prisustvo duha, koji nije defanzivan jer nema ta da brani i nije napadaki jer je sve ve njegovo. To je pogled od srca, iz centra svesti o stvarima, poput velikog paradoksa, koji je ivot. Tantrikom pogledu ne moe da se odupre jer te obuzima kao topao talas u trenu mraza, kao sve dah kad se gui. Umesto otpora: predaja. Saveznitvo. Takode, ako pogled izraava prekor ili ljutinu, odaziva se zahvalno jer osea da su bes i prekoravanje samo prijateljska informacija o vremenskoj smetnji u tvom duevnom prostoru, dobrovoljno upozorenje. Tantriki pogled izraava pitanje i odgovor i implicitno poverenje da se slae s odgovorom. Die te, ukljuuje te u najfantastiniju zaveru na svetu: u subverzivno saznanje da ivot nije teret, koji treba prenositi, ve poklon, kojim moe da se oduevljava. Kad je videla da sedim usred lojanica poput nekog Bude, kleknula je i elom dodimula pod i ponovila "Om Mani Pad me Hum" (to je izgovorila tibetanski "Om Mani Pejme Hang"). Pozdrav dragom kamenu u lokvanju! Prasnuo sam u smeh. Na as mi se prizor ukazao kao da ga vidim spolja i uinilo mi se da je detinjast i pomalo g!up. Uvideo sam da je stvarno takav. Bio je igra, pretvaranje. Bio je prazan, kao stoje bitno prazan svaki obred: redosled pokreta i reci, kojima daju vanost samo oseanja uesnika. U tom asu mi je budistika koncepcija unjate (praznine) bila blia nego ikad ranije. Osetio sam da je sve sutinski prazno; jedini sadraj praznine je duhovna projekcija. Svet se rada iz praznine svesti, koja ga percipira: mogu ga uzeti ozbiljno, mogu da ga uzmem kao igru: mogu da ga raam plaem od muke, mogu da ga raam smehom od blaenstva. I Dolma se naglas nasmejala: oboje smo znali da je na obred samo igra i oboje smo znali da moe biti sveana igra. "Om Mani Pejme Hang" ponovila je; zatim je pokupila moju odeu i izme, namignula i napustila peinu. U prostoriji je vladala potpuna tiina. Iz sivih zidova peine je izbijala vlana podzemna toplina. Zatvorio sam oi. Prvo sam uo blago zvockanje u podzemnom hodniku, zatim blago klizanje bosih nogu po izlizanom podu. Kad sam otvorio oi, stajala je ispred mene. Njena lepota me je zapanjila. Osim zvonia na glenjevima i oko nike i dragog kamenja u kosi i oko vrata, na sebi je imala samo svilen sari. Kroz njega sam video konture figure, zaobljenost kukova, 158

drhturenje napetih dojki, zaokrugljenost venerinog brega. Kosa joj je bila upletena i savijena u pundu, na elu je imala purpurno znamenje boga ive. Oi je spustila. U njoj sam prepoznao jednu od tamnoputih devojaka, koje su stigle u lamaseriju s grupom indijskih tantrista. Nije vie bila devojka, bila je ena izmeu dvadeset i pet i trideset i pet godina. Sklopila je ruke, poklonila se, zatim zaigrala. Zvonii na nogama i oko ruku su zazvockali. Njeni pokreti su bili naizmenino blagi i iznenadni, plivajui i udarni, simetrino usklaeni i sliveni u erotski poziv, koji je bio istovremeno plaljiv i agresivan, namenjen meni i ujedno nadzemaljskom idealu mukarca: meni kao ovaploenju principa svemirske polarnosti. Igra je izraavala sintezu suprotnosti; bila je putena i ujedno sveano duhovna; izazovna, ak grubo ulna (meanjem i udarima karlice; oblizivanjem usni; pokretima ruku, koje su naznaavale pokrete masturbacije; oblizivanjem i sisanjem prstiju) a ujedno povueno mistina igra: kao da putem erotike manifestuje njenu suprotnost. I ova igra je bila Krinalila. Igraica (bez imena, Bezimena) nudila mi se u redosledu uloga: bila je zmija, sena makica, mirisav cvet, bespomono dete, razmaeno dete, lukava zavodnica, mati puna razumevanja, grena preljubnica, sladostrasna nimfomanka, stroga uiteljica s prutom u ruci, uteiteljica, razvratna pijanica, nena ljubavnica, plaljiva devica, radoznala istraivaica. Mada se u igri prelivala bez napora iz uloge u ulogu, njenaje oputenost ostavljala utisak da to nisu samo uloge ve da je sve to (jo mnogo ta drugo) istovremeno: ena s hiljadu lica. Opkolilo me je polje snage. Igrom, koju sam doiveo kao emotivnu masau, podigla me je na nivo uznemirenosti, koja nije bila fizika. Probudila je u meni mukarca, koji nije bio moje telo, moje ime, moja prolost/budunost, moje nade i strahovi ve neto opte, arhetipsko. Probudila je mukarca kao odsjaj enskosti, senku sutine, koje je probudila u sebi. Oseanje je bilo neopisivo. Bio sam napet i ujedno oputen, oekujui bez elja, eljan bez oekivanja: u istom stanju potencijalnosti. Dola je Dolma i donela loni mirisnog ulja. Igraica je skinula svileni veo. Prisela je na prostirku "cveta lokvanja". Zahvatila je ulje, koje je mirisalo po meavini mukata i jasmina, i poela mi ga spretnim pokretima prstiju da mrljava u kou od glave do pete. Ni parence puti nije zapostavila. Tokom masae je Dolma kleala izvan kruga lojanica i u bakrenoj inijici pripaljivala miomirise. Mrmljala je manire i izvodila komplikovane obredne pokrete. Bila je zanesena, udno srena. Ostala je u peini i gledala i oduevljavala se. I podsticala nas. Mada je podsticaj bio najmanje to nam je trebalo. Kad sam bio namazan i namirisan, Bezimena se ispruila po prostirci i ja sam nju masirao. Kad sam zavrio, ak i kosa mije bila nakostreena. Legao sam; zvockanjem zvonia me je zjahala. Bezimena, koja je igrala za mene kao Lakmi, postala je akti; protuva Slovenac, koji je ve odavno zaboravio na svoj evropski "ja" i njegove obaveze, postao je iva; jogi medu nogama jogine. Brzo je postalo oigledno da nije obina ena. Vebajui jogu je tako istrenirala miie vagine da su bili (kao kod devojaka s ostrva Madura) sline ustima; Njima je sisala, stezla, oblizivala. "Om Mani Padme Hum", ponavljala je Doima i vragolasto se smejala.

Je li tantriki akt neto poznato; je li nam blizak? Da. I ne. Da je zagrieno i zaduvano traenje orgazma, dok tuca i tuca, i znoji se, i ona vie "jo, jo, jo, jo" i vai pokreti na kraju postanu mehaniki, i oboje ste poput lokomotive, koja se probija prema vrhu, a ujedno stalno klizi prema dnu? To nije tantriki akt. Tantrizam nije mehaniki. Tantrizam nije akrobatika opsednutih 159

ljubavnika, koji ele da utole ulnu glad, i takode ne onih koji ele jedno pred drugim da se iskau, gde je ego, tantrizma nema. ta je muni dogaaj, kad se ena preda sebi u inat (iz zahvalnosti, uviajnosti, elje za doivljajem) i ve posle minuta zatvori oi i nestrpljivo eka na zavretak? Ili se preda mukarcu, koji joj se dopada, a ovaj zatim uini neto grubo i u njoj se sve pobuni, a ne usuuje se da se predomisli i zato vie voli da stee zube i da se pravi da joj je sve u redu? To sigurno nije tantriki akt. Kad se daje, ne moe se ustezati, kad prima, ne moe odbijati. Gde je la, tantrizma nema. Tantriki akt je igra nevinosti. ta to znai? Da li je tantriko nespretno otresanje u travi kad se noge device u pubertetu posle upornog nagovaranja i moda nasilja konano raire i mladi se (s maljama umesto dlaka) nespretnim prodorom (i porumenelim ponosom) zabije izmeu njih i zadrhti u izlivu, a zatim se oboje tiho pitaju da li je to stvarno ono o emu pevaju pesme i zbog ega se odrasli ljudi ubijaju? Neiskustvo nije nevinost. I, takode, nevinost nije tantrika sama po sebi; raa je iskustvo: svest o stvarima kakve jesu. ta je dogaaj kad se tela pribliavaju kao elektrine ice, napete i vrue zategnute, saviju se i nastane eksplozija, u kojoj zabljesnu i u oku se otarase napetosti? Takode, i to nije tantriki akt. Kao tantrista si gospodar trenutka, nisi mu preputen. Moe da mu se prepusti (i mora mu se) ali tako da ne izgubi vlast. Vlano-vrue stiskanje i ljubljenje, ono nestrpljivo milovanje nogu, kad ljubavnici ne znaju ta rade i strast ih odnosi i uvlai u vrtlog (moda zaljubljenci, koji se nisu videli pola godine, ili neznanci koji nisu mogli da odole iznenadnom iskuenju) onaj susret polnih organa, koji je vie sudar nego ljubav, vie erotska saobraajna nezgoda (i ujedno oblik prve pomoi) sve to (zavisi od vremena, mesta i partnera) moe da bude prijatno i na svoj nain lekovito. A nije tantriki. Jo manje je tantriki nedeljni (ili meseni) obred potvrivanja vernosti medu pristojnim suprunicima; ispunjavanje dunosti, u kome nedostaju strasti i jaz je popunio obzir: tuna, depresivna rutina ljubavi bez plama, u kojoj ima svaki dodir ukus po uveloj salati i posle koje uesnici na tren odlee, a zatim okrenu leda i zaspe uz blago oseanje krivice. A ta je polni zagrljaj zaljubljenika, koje vodi iskrena ljubav i u aktu se zbliuju, rtvuju jedan za drugog ne mislei na sebe; koji ne uzimaju, ve se daju, daruju jedan drugome? Blizu su. Ali, takode, to jo nije tantriki akt. S mukarcem se grljenjem uestvuje njegova senka, njegov razmiljajui "ja", koji mu gleda kroz prste. Sa enom je njena senka, koja je nadzirava i zadrava. To nije pravi susret. Ljubavnici nisu goli, vole se "obueni" i odelo je celo vreme izmeu njih, itavo vreme na smetnji. itavo vreme razmiljaju, umesto da samo oseaju. Konflikt je prisutan, takode, u psihi. Dua udi za tantrizmom, ego je potire. Ego brani vodei poloaj svim uobiajenim trikovima: tajnom policije, sabotaom, mitom, uenom, grubim nasiljem misaonih bataljona. Ego je senka, koja ljubavnike nadzire, dri ih na ularu. Ego je "odea", koja ne moe da se skine. (Iz ovog aspekta vetina tantrizma nije nita drugo nego metod nadmudrivanja ega). Druga vrsta polnog akta vodi (brzo ili polako) do orgazma, do izlivanja, do fizikog rastereivanja. Ako je sve u redu i okolnosti prijatne, ako se ljubavnici spoje u ljubavi (ili bar u iskrenom prijateljstvu i bez lanih oekivanja) ako dostiu vrhunac u istom asu i doivljavaju ga istovremeno na psihikom nivou, njihov spoj je lekovit. Veina ljubavnika ga samo retko postie. Vetina sinhronizacije energija, kontrole uzbuenosti tako da nijedan ne zaostaje ili uri napred; takvu vetinu (zavisi pre svega od mukarca, a u presudnoj meri i od ene) ostvaruju samo talenat i iskustvo. U tome je takode opasnost. Ko ima takvu vetinu, samo retko odoli iskuenju daje ne upotrebi na samodopadljiv nain. Uobiajen akt je postepeno narastanje napetosti, koja zavrava eksplozijom, u kojoj se energija oslobaa; zatim je kraj napetosti i rezultat je olakanje. Oseanje moe da bude lepo; na 160

nekoliko trenutaka oslobaanje napetosti moe da bude blaenstvo. A sa stanovita tantrizma je takav akt ugljenisanje: zloupotreba, unitenje energije. U tantrikom aktu ljubavnici kontroliu vatru. Gori kao u topionikoj pei i stvara toplotu, u kojoj se tale i stapaju njihova tla i due. Spoj postaje ekstaza, isto oseanje bez misli. Energija koju stvara kontrolisana vatra, polako die ljubavnike na nivo svesti, koja nije vie seksualna ve duhovna. Gube svest o vremenu. Obgrli ih venost. Sve manje su dvoje sve vie su jedno. Energetski tokovi se kreu u krugu, udruuju se, dopunjuju. Energija nije vie izbaena iz sistema, ostaje u njemu, kree se u krugu i die ljubavnike na transcedentni nivo. Na ovom stepenu je seks meditacija. Ljubavnici su jedinstveni, itavi, zaleeni. I nevini. I u istom trenu slobodni. Tantriki seks je odavanje poasti nedvostrukosti, koja je osnova manifestacionog sveta, a ujedno leenje psihike podvojenosti, neuroze ivota. Kad su ljubavnici izleeni od podvojenosti, svet ih vie ne moe izbaciti iz koloseka. Kako dosei ovo stanje blaenstva? Prvi uslov je ljubav. Bez ljubavi nema elje za jedinstvom, a gola fizika strast je kao vatra u krovu, ljubav svlai i oslobaa: senke ne mogu u krug ljubavi. Na prvi pogled je tantriki akt jednostavan: ljubavnici se udrue i ostaju u spoju i prerauju strahovitu fiziku energiju, koja se rada u njima, u duhovnu. Kad je situacija prijatna, tantriki akt je jednostavan. Na alost, situacija je samo retko prijatna. Tantrika seksoloka nauka razlikuje sedam psihikih stanja, koja onemoguuju tantriki akt. U ena je na prvom mestu srameljivost. Ako ne moe da se razgoliti ljubljenom onakva kakva je, nije sama; s njom je senka njenog ega. Mukarac e je oseati i kad je oseti, takode, i on nee biti sam. Ve od poetka e u zagrljaju biti etvoro. Tako e biti, takode, ako ena ne bude mogla da se oslobodi oseanja krivice ili kajanja; oseanja da radi neto to ne bi smela; ili ako nije zatiena i sputava je strah da e zaneti; i ako se predaje inu racionalno i seks joj je vie u glavi nego meu nogama; ili ako joj je samo medu nogama (razjapljena pukotina, koja trai ep) ili ako je polni akt za nju prevashodno ili samo traenje orgazma (bezuspeno leenje psihike praznine, koju ne moe da popuni nijedan mukarac). Gde se seks izrodi u drkanje, nema tantrizma. Nema je ni tamo gde je seks za enu oblik robne razmene (dokaz "ljubavi", nagrada za panju, mito, "romantini doivljaj", radoznalost, traenje garancije za svoju privlanost). Sedmo netantriko stanje je strah pred odbijanjem; enski strah da e je mukarac iskoristiti, zloupotrebiti i odbaciti i time poniziti. Bojazan rada suzdranost, povlaenje. I tantrizam je davanje, totalno izruivanje samog sebe. U mukarca su greke jo gore i takode e e. Na prvom mestu je laskanje samom sebi, glupo dokazivanje "mukosti" i sopstvene "vrednosti" uz obaranje svega to nosi suknju. Ako je seks samo oblik masturbacije, u kome je vagina nadoknada ake, ako mukarac boluje od iluzije daje dobar ljubavnik (boji dar enama) i pokuava da to po svaku cenu da dokae; ili ga mui oseanje manje vrednosti i ubeden je da sve ene eznu za "velikim" (uvek veim od njegovog) ili ima "veliki" i ubeden je da je to sve to mu je potrebno; ili je tako neiskusan i nespretan daje delimino, ili sasvim impotentan; ili ene prezire i eli ih samo poniziti seksom, ima polni zagrljaj malo mogunosti da se digne na nivo tantrizma. Osetijiv "poetski" nadahnut mukarac moe sve da pokvari voljenjem, koje je tako "duboko", ozbiljno i znaajno da podsea vie na pogrebnu sveanost nego na oputeni in ive radosti.

Kada su tela u zagrljaju, tantriki akt je psiholoki susret i tela su samo icaljke, koje 161

posreduju svrhu i nijanse oseanja. Tela su dva dlana, kojima se miluju due. Igra protie na nivou, koji je psihofiziki jer ukoliko ljubi sve u "ovo sam ja i ovo je moje telo", u zagrljaju je ve etvoro i tantrizma nema. Prvi uslov za uspeh u ovoj igri je "zaceljenost": odsustvo rascepljenosti izmeu oseam i mislim. Ta rascepljenost je naa neuroza, naa psihika bolest, izvor nesree. Oseanje je prirodno, miljenje je priueno i ja sam miljenje, oseaje zatirem i kontroliem. Mislim, dakle, postojim - "ja" (dakle, nisam ta jesam). Steeni ja (ego) nam kae (a preko njega nam kae "drutvo"): ovo su tvoje potrebe, ovo su tvoji ciljevi, ovo su tvoji prioriteti. I naseli smo na prevaru. Naem pravom ja (onom koji samo osea) potrebno je samo neto: ljubav. U ljubavi ima oseanje sigurnosti, u ljubavi je miran. A postoje ego apsolutno vladar, ovu elju je promenio u neto to moe da "razume" i "meri". Ostvario je hijerarhiju potreba, koje su lane: elju za ljubavlju je promenio u elju za odobravanjem i "uspehom" u potrebu za lovom na simbole "uspeha", koje bi mogao da meri" odobravanje i ljubav (i svoj oseaj sigurnosti). Ove potrebe se ne mogu zadovoljiti. Moe biti bogat, moe biti fenomenalno pametan, moe biti slavan, moe te voleti hiljadu ena i potovati itav svet, a nisi srean. Moe ZNATI da si bezbedan, a oseanje ti kae da nisi. Problem te proganja, mui. I kako ga reava? Izmisli sebi nove potrebe, sabira dalje, savetuje se sa strunjacima sreolozima (psiholozima) tarabe, postaje cinik i zabavlja, utapa se u alkohol da bi zaboravio, uranja u filozofiju, razmilja ta sve to znai. I ivot prolazi, a s njim ti sve vie izmie "srea, koju ne moe da uhvati. ta uraditi? Nain je samo jedan: prevariti mora ego i mimo njega (ili puteni njega) vratiti se u svoj autentini, nepriueni "ja", ponovo se usidriti u njemu, iveti iz njega i za njega, s egom koji je sluga, a ne gospodar. Ego nije polovian, prisvojio je, takode, seks. Ego se boji predaje; hoe da bude prisutan, da kontrolie, hoe plen. Tantriki ljubavnici u zagrljaju su saveznici, koji se bore za suverenost svoje prirode, protiv nauenih dunosti razmiljanja i vrednovanja, za pravo samooseanja. Kad se spoje, navaljuje neprijateljski front sa svih strana; svaki tren su u opasnosti da ih tiranin prisvoji i revolucija propadne. Tantra je na strani revolucije. Prvi trik: uhvati trenutak, ostani ovde i sada. Veini se uri dalje, ili ih vue nazad medu uspomene, ka poredenju. Kad si bez misli o onome to nije deo trenutka, miran si. Izmeu lopte i udarca, izmeu izaziva i odaziva se ne mogu ugurati sumnje, brige i bojazni. Tvoje ljubljenje je nagonko, nije "promiljeno", nije tehnika, nije zanat. Ali, takode, nije nepromiljeno, samo je osloboeno, nenaporno: kao da se u aru ljubavi slivaju blagi tatasi. Tantra ui da je nenost jaa od grube sile i da je blagost efikasnija od krutosti. To ne znai daje mogu spoj bez erekcije. Mora aabrei. Stepen nabreklosti e biti u toku ljubljenja svaki tren drukiji, krv e doticati i oticati, sad e ud biti vrlo krut, zatim e biti meki, sad vei, sad manji; i to je prirodno, to uopte nije problem. Glavno je da ostanu uklopljeni i da energija moe da se pretae iz jednog u drugo. To je dovoljno. Kad su spojeni: blagost. Nenost. Neprijatelj (ego) je blizu, doaptava ti uputstva, pokuava da preuzme ljubljenje i da ga vodi, da ga okrene sebi u korist. Ubeduje te da ti je saveznik i da je ljubavnica tvoj protivnik. Ubeduje te da situacija nema druge svrhe nego da dokae kako si "dobar" (kako muevan, vest, itd.) ubeuje te da ud nije delikatan instrument za izvoenje emotivne muzike, ve eki za razbijanje i koliko ga jae zavitla, utoliko si "bolji". Ako nasedne, ve si pobcden, ego je gospodar, uzima svoj danak. I onda si grub, samo gura i tura bez oseanja za prirodni tok energije i ve trai orgazam i boji se da e posustati pre nego to stigne do cilja i u tom strahu gura jo zadrtije, ili potiskuje oseanje da bi zadrao izliv - i ono to treba da bude zbliavanje i oslobaanje energija, postaje zaduvana trka s vremenom, puna bojazni i nepoverenja, u kojoj vreme gotovo uvek pobeduje, a ljubavnici ostaju leei u zagrljaju razoarani i jo vie razdvojeni. Toliko 162

napora! Za apsolutnu nulu. Napor nije tantriki. Kad se trudi, bori se protiv sebe i poraen si, ak i ako pobedi. Najlepi dokaz je fenomen erekcije. Ako se trudi da nabrekne, ako ego tamo dole telefonom nerava izvikuje komandu: ustani! probudi se! teko e nai neposlunijeg vojnika. I to je normalno jer izmeu uda i volje nema veze nerava, izmeu ega i centra seksa nema spoja. Erekcija nije mentalni in, ve spontani odaziv na izazov. Tantra je paradoksalna: uspeva ako se ne trudi, pobeduje ako se prepusti, efikasan si poto ti je svejedno. Svejedno je koliko dugo traje spoj: deset minuta, pola sata, dva sata: ponekad e biti kratak, drugi put dui, ponekad e biti vrlo dug. To uopte nije vanojer tantriki akt nije nikakvo dokazivanje, nikakvo proganjanje vrednosti, kojima gospodari ego. Pribliavanje je: nevina igradve polovine, koje se spajaju u celinu, umljenje u topionikoj pei, spajanje dve individualnosti u kovinu svesti o jedinstvu. Kao saveznici su psihiki sliveni u neraskidivom dodiru: obavetavaju se ta percipiraju da se dogaa; elo vreme se kreu s tokom i prilagodavaju se svemu, takode neznatnim okretima. Dok se kreu s tokom, prati ih oseanje sigurnosti. Kod kue su, stigli su. Oseanje je blaeno. Naviknuti smo da kaemo da nas oseanja varaju; tako misli ego, koji se boji oseanja i nikad ne propusti priliku da ih diskredituje. Misli nas varaju. Oseanja nikad.

Tantra kae: pobuna je tetna; predaj se. Ne udaraj nogom, ne mlataraj jer e onemoati, udavie se. Prepusti se plimi i odnee te na obalu. Za tantru je seks samo plima, koja te odnosi na obalu. Plima nije opasna onom stoje ispod maske: ta je pravo, neunitivo je; opasna je lanom licu, iluzijama, od kojih je ispleten ego. U tantrikom aktu se ceo raspline, vreme se zaustavlja, maska pada s lica. I u trenutku bez rascepljenosti: blaenstvo. Seks nije potreban; takvo stanje postie i meditativnim vebama. Ako zna da se ukloni egu, da se premesti u trenutak, da skine lano lice, seks nije potreban. Tada moe da si asketa. Seks je samo situacija, u kojoj je najlake da izbegne ego i skine lano lice. Seks je preica, najbre prevozno sredstvo. A preica je puna zamki i automobil za trke je strasno opasan. Ako se lati tantre, pre nego to poloi "vozaki ispit" ili se lati bez instruktora, moe uprkos oprezu i najboljoj nameri da prouzrokuje neprocenjivu tetu. Tantra najvie privlai one kojima je najopasnija: psihopate i neurotiare. Kako ih tok odnosi, hvataju se za svaku slamku; i kad zgrabe tantrizam, nisu svesni da su zgrabili rep klizave zmije. Tantrizam moe biti blagotvoran i udesno lekovit u vrlo kratkom vremenu, ali ako ga zgrabi u panici, gotovo uvek ga zgrabi za rep; a ako ga ne zgrabi za glavu, okrenue se i ugri e te, ili e te odvui u vrtlog i udaviti. Potreban je mir. Oputanje. A za to su vebe joge. Bez kontrole disanja nema mira, bez mira nema koncentracije, bez nje nema dubine, bez dubine nema meditacije, bez meditacije nema svesti o stvarima kakve su. A bez ove svesti odaziv ne moe biti primeren izazovu. Samo u smirenosti moe da osmotri tantrizam bez straha ili iluzornih oekivanja; samo tada vidi gde mu je rep, a gde glava. Tantrizam je psiholoki, subjektivan metod. Nije bez pravila, ali nesigurna su, prilagodljiva, ostvariva samo iskustveno. Priroda tantrizma je najoiglednija u seksu. Tu se kao mogunost pojavljuje tek u trenutku kad akt prestaje da bude fiziki in i die se na nivo meditacije. Sutina meditacijeje erotska: u 163

meditativnom stanju si u ljubavnom spoju sa svojom prirodom i sa svetom. U seksualnom zagrljaju ti se nudi prilika da postigne meditativno stanje najkraim putem. "Spojio si se, ud je u vagini, uklopljen si, energija se pretae iz tela u telo. Kako dalje? To je tantriki akt; zato se ne ljubi jer si frustriran i voleo bi da izbaci nervoznu napetost iz sebe. Ne uspinje se, ne trai vrhunac. Uzbuen si, oboje gorite, oboje ste vrui, ali ne stepenujete temeperaturu jer stepenovanjem postiete samo vrhunac i spoju e biti kraj. Va cilj je da se spojite i u spoju ostanete. Poinje da se dogaa neto vrlo neobino. Kad prihvatite energiju, kad prestanete da je potiskujute prema vrhu ili napolje, osetite njenu snagu. Prvi tren ste okirani; kao daje udario grom. Takvu snagu dotad niste mogli da zamislite. Bioloka je, vaa tela je proizvode. Spajaju se dva pola: pozitivni i negativni. Na jeziku taoistike filozfije jang i jing, na jeziku tantrizma dinamika i statika energija. Na jeziku indijske mitologije se ljube iva i akti. I u ljubavi: strahovita vatra. Sa njom se povezujete. Na poetku ste, a ujedno i na cilju. Doivljavate tantriki orgazam. Nije trenutan. Traje. Osloboeni od napetosti, diete se. Kad se to dogodi prvi put, oseanje je teko kontrolisati. Tako je kao da se mozak ugljenie, kao da pliva u blagoj beloj svetlosti; kao da probija brane svojih tela i razliva se u vasionu i puni je. Povlaenje iz rascepljenosti, mada samo trenutno, (a u poetku e biti trenutno) je neopisiv ok. Nita vas u ivotu nije pripremilo za ovo iskustvo; kad ga doivite prvi put, oseanje je tako zaprepa ujue da ne znate (i ne usuujete se) da ostanete u njemu. I to nije potrebno. Moda bi splasnula erekcija, dolo bi do izliva; moda e oba presei uobiajeni orgazam. Nita strano. Pre ili kasnije ete se opet spojiti, oseanje e se vratiti. Lako ete se navii, nauiete da ostanete u njemu, plivate u njemu blaeni i osloboeni. A kad se probudite iz transa, kad se vratite u svet, bie sve ivo. Smejaete se. Koraaete po oblacima. Svet e biti neverovatan: kao da ga doivljavate prvi put. Praksom e oboje otkriti stvarnost prividnih paradoksa tantre. Prozreete da se oseanje ne moe postii naporom. Ako ga traite neete ga nai; ako u zagrljaju kaete; a sada moramo biti oputeni, neete biti oputeni. Ako se zagrlite i spojite, a zatim se upitate kako dalje, napravili ste ve greku i kraj je tantrizma i oseanja nee biti. Dalje ne treba. Stigli ste. To je cilj.

Nae uiteljice (takode Manfred i Henri su dobili svaki svoj akti) su se danju skrivale u utrobi lamaserije. Nama je "majstor" propisao vebe meditacije na suncu. "Majstor", ali ne Veliki lania, ve ovek po imenu ivabramanada, doao je u lamaseriju s grupom indijskih tantrista; postao je "guru" seksa i ef ceremonija. iva (kako smo ga zvali) je bio nabijen debeljko tamnozlatne puti i sjajnih belih zuba; imao je vrlo visok, gotovo devojaki glas i stalno se kikotao. "Ozbiljnost tantre je neozbiljna!" - Pouio nas je i zakikotao se. Njegovi aforizmi su bili negde izmeu paradoksalne vrcavosti i deije gluposti: podseali su na zenbudistike koane. "Kolikaje razdaljina izmeu tebe i sveta?" "Koje tvoja mati ako si svoj sopstveni otac?" "Ko te najvie voli ako nikom nisi drag?" On je najvie voleo ang, zato smo veinu poslepodneva provodili kod starog Dorde, polako se nalivali, sraejali se i askali. "iva" - rekli smo - "odaj nam tajne tantre". 164

Smejao se pet minuta. Kakav vic! "Tajne tantre!" - Uskliknuo je. Kakva neozbiljna ozbiljnost! "ivo" - podsmevali smo mu se - "koliki stomak ima, zar nisi nesrean jer tvoj lingam ne moe da izviri preko njega?" Skoro je pukao od smeha. "Moe, moe" - rekao je - "ako stane na prste, moe da izviri preko njega!" Podigao je odoru i otkrio mlohav udi", koji je bio sav od glavia, sve drugo je bilo skriveno u naslagama sala."Neverovatno" - uzviknuli smo - "je li to sve?!" Sedeo je uspravan, puvukao mantiju preko kolena i kazao da brojimo do deset. Zatvorio je oi. Jedan, dva, tri, brojali smo. Kad srao rekli deset, zabacio se nazad i povukao mantiju preko trbuha do grudi. Ispod breuljka je prema nama izazovno strao tamno mrk, gotovo crn falus, koji je imao najmanje dvadeset santimetara u duinu i petnaest u obimu. U postepenim ritmikim udarcima je splasnuo. "Potpuna kontrola!" - Uskliknuo je debeljko i zategao mantiju preko kolena. "Vrlo impresivno." - Rekosmo Manfred i ja i osvrnusmo se prema Henriju. Siromah Henri! Imao je devedeset kilograma, bio je za pola glave vii od Manfreda i bar za glavu vii od mene (i za dve glave od ive) a meu nogama je imao kepeca. "Oraspoloi se " - teio ga je iva - "u Indiji kaemo da e mukarac s dugim uvek biti siromaan, mukarac s debelim uvek u brigama, mukarac s tankim e imati sree; a mukarac s kratkim moe da postane kralj." S udovima je kao s licima, rekao je; na svetu nema dva ista. Veliki broj malih mukaraca ima duge; priblian broj visokih mukaraca ima kratke. Suvi i goljavi mukarci imaju esto debele i krute lingame, a visoki i snani male i slabane. "Dimenzije su relativne!" Uzviknuo je. Uozbiljio se i ponosno naveo izvor: " Ajntajn." Kad je prestao da se smeje, rekao je da i ene nisu iste; kod "crne" vagina nije dublja od dvanaest santimetara, kod "drebice" od sedamnaest, kod "slonice" od dvadeset i pet. Ako se lingam i joni podudaraju u dimenzijama (i zec se spari sa srnom, bik sa drebicom i konj sa slonicom) to je svakako manje problematino nego kad se zec spari sa slonicom ili drebac sa srnom, A poto je seksualna privlanost potpuno nestatistika, sve je to samo akademski; u praksi se mukarac i ena pomire s onim to dobiju. Ako su iskusni, mogu nedostatke da promene u prednosti. Vagina je prilagodljiv organ, moe da obgrli suvog i debelog gosta. Smetaj uopte nije problem. Problemi se pojavljuju kad se gost provue kroz vrata u unutranjost. Na ulasku je gost poznat kao crvena ptica, nosorog, ambasador, general, tigar, petao, ratnik, junak, flauta, pagoda. A domaica je poznata kao senovita dolina, palata meda, anemona, zlatna brazda, otvorena dinja, peina belog tigra, breskva, lira, biser, lokvanj. "A u nas kao ljiva" - Rekao sam. Kad je gost na toplom, pojvaljuje se pitanje kako se ponaati. "Etiketa" - rekao je iva i prasnuo u smeh. - "Kad si u palati meda, voleo bi da ostane u njoj. Ako ode prerano, drugi put e biti manje dobrodoao. Tako e biti, takode, ako ostane predugo. Poto si gost, prilii ti da se ponaa obzirno i u svemu se prilagodava domaici. Najbolje e je zabavljati, ako zna da igra razliite uloge, ako zna da bude klovn, muzikant, igra, aljivdija, pesnik, pelivan; ako zna da joj se prilagodi, a ujedno daje stalno iznenauje. Ukoliko si paljiv, osetie ta eli u ovom ili onom trenutku i kao gost e joj udovoljiti. A poto si gost, i ona e se prilagodavati tvojim potrebama. I ona eli da ne ode prerano; prijatni gosti su dobrodoli." Molili smo ga da nam opie detalje protokola. Nasmejao se i odvratio daje re o umetnosti diplomatije. Za uvod je potrebna harmoninost raspoloenja. Na Zapadu nazivamo to predigra. On to naziva seksopunktura. Skicirao nam je dijagram taaka punkture i akumeridijana na mukom i enskom telu; to su erogene zone, koje meridijani povezuju arkama (i putem njih sa psihikim i tezdanim centrima i preko njih sa duhom). Najvanija erogena zona je duh. Njegove funkcije su miljenje i mata. Miljenje je logino, mata intuitivna. Logiku treba uspavati, intuiciju treba vaskrsnuti. Proces harmonizacije raspoloenja ne poinje medu nogama (nikom ispod suknje) ve uzbudivanjem mate, koja postepeno probudi i mobilizuje ula. Harmonizacija se nastavlja seksopunkturom fizikih erogenih zona, uzbuivanjem usta, oiju, 165

uiju, vrata, potiljka, grudi, bradavica, pupka, ruku, dlanova, butina, polnog organa, kolena, glenjeva, prstiju na nogama kod ena, a kod mukarca uda (glavia i korena) butina, bedara, pupka, dlanova, uiju i jezika. Kod ena sedite seksualne energije zavisi od meseca. U toku svetle faze je u desnom delu tela. U toku tamne u levom. Hormonska ravnotea zavisi od delovanja lezdi, naroito od pinealne lezde u glavi, koja je osetljiva na svetlost i prilagodava se menama meseevog ciklusa. Kako treba da protie poseta u palati meda? "Tokom posete u palati meda si herojski vitez, koji poseuje oaravajuu princezu." -Ree iva. - "Bog, koji poseuje boginju. Ako snagom mate zamisli da si to (u ali a ujedno ozbiljno) stvara situaciju, u kojoj je mogu tantrizam, i u kojoj moe da se preporodi. Ako provali u palatu kao namrgoen cinik, koji bi voleo da nagrabi zadovoljstva; ako upadne ili se uvue unutra kao mali lopov (moda uz dozvolu domaice, koja u tom sluaju nije princeza ve njena slukinja, koja ti je roaka po svom lupekom mentalitetu) situacija je sasvim drukija. Za lopove ostaju nered, kajanje, lai. Tantrizam bez mate, bez imaginativne snage, ne postoji kao to nema vode, koja nije mokra. U palati meda si bog. Ceo svet moe da stvori ponovo." Recimo da je to istina, rekli smo; recimo da si u palati meda kao princ i kao vitez, i recimo da je domaica princeza, koja takode eli da stvori svet nanovo. Kako moete da ga stvorite? "Iz nieg." Rekao je iva i prasnuo u smeh. - "Iz nieg nee biti nita, kae glupak, koji zamilja da je izrekao neto dubokoumno. A tantrista zna da od nieg potie sve. Kad se ljubavnici sretnu u palati meda, isprazne se. Iz svesti oiste svu patinu svakidanjice. Zatim je ispune ime god ele. Postaju koreografi svoje psihe. Bilo ta da stave u nju, bie u njoj - isto tako prisutno kao ono to su izgurnuli. Ako zamiljaju da su bogovi, bie bogovi; ako zamisle da su lepi, bie lepi; ako zamisle da ih ispunjava beskonana snaga, bie beskonano snani. Ako nasele svoju unutranjost cveem, jezerima, rekama, belim pticama, planinama, proleem, bie to sadrina njihovih psiha. Zatim se vole. Vole se kao otac i majka, kao brat i sestra, kao otac i ker, kao mati i sin, kao avo i devica, kao aneo i prostitutka, kao tigar i tigrica, kao maak i maka, kao golub i golubica. Tokom susreta u palati meda se snagom imaginacije upoznaju u svim moguim ulogama i tako se pripreme na susret, koji je cilj tantrikog zagrljaja: spoj ive i akti. U njihovom spoju se minus i plus izjednauju u nulu. U tom trenutku su ljubavnici praznina: iz njih se sve poraa. U tom trenutku su svet.

Debeljukasti "guru" nas je vodio od teorije prema praksi i nazad do teorije samo sve u uitelja, koji tano zna o emu govori i kakav efekat eli da postigne. "Sloboda!" - Uskliknuo je. "Za vas je seks zatoenitvo. Za mene je obred, koji me odrava na tantrikom nivou bitisanja. Tantrizam kae: klin se klinom izbija." Odveo nas je u jednu od podzemnih biblioteka, i eprkao pouteli sanskritski tekst pod naslovom "Vidnana Bajrava Tantra" i rekao da je to jedan od najstarijih traktata o seksologiji na svetu, napisan u obliku platonskih dijaloga izmeu boga ive i njegove ene Parvati (koja u sjedinjenju s njim postaje akti). Boginja pita, bog odgovara. U jednoj od sto i dvanaest sutri iva kae: "U ljubavnom spoju ostani paljiv prema vatri na poetku, tako produi i izbegni pepeo na zavretku." A u sledeoj sutri kae: "Kad u takvom spoju tvoja ula ponu da drhture kao listovi na vetru, predaj se drhturenju." Rekli smo da razumemo teoriju, a u praksi se dogaa da kruni orgazam ne traje onako dugo kako bismo voleli. Ostajemo inae s vatrom, energija se kree u krugu, a vrti se sve bre i pojavljuje se treperenje ula. Kad se predamo, vie ne znamo da se vratimo na poetak, plima nas odnosi, krug 166

postaje trougao. Odvratio je da nije re o horizontalnom kruenju energije, ve o spiralnom, po kome se energija podie na vise (sve manje seksualne) nivoe. Moramo shvatiti razliku izmeu enskog i mukog orgazma, medu krivuljama njihove uzbudenosti. Mukarac brzo dostigne vrhunac; u ene je proces sporiji. Kad mukarac splasne, obino mu treba predah, a ena moe posle prvog orgazma da doivi jo jedan, i jo jedan, i jo jedan. A svaki idui je intenzivniji. Zato harmonizacija nije jednostavna. ena se oputa, mukarac se suzdrava; i u tome moraju dok se kreu zajedno. Rekao je da talas ekstaze ima u eni etiri stepena; mukarac ga mora zajahati i s njim se dizati. Tek na petom stepenu je mogu spoj na psihikom nivou (orgazam, kojim se ljubavnici unite i ostvare ne kao dvoje, ve kao jedno). Mukarac mora da jae talas enske ekstaze tako da ga vrhunci i padovi ne upiju. Za ovo je potrebna saradnja, koja je nemogua bez osetljivosti, bez apsolutne panje. Posle poetnog uzbudivanja i posle "seksopunkture", koja ostvaruje sklad raspoloenja, ljubavnici se spajaju. Pe je upaljena, napetost raste. Ukoliko su im polaganiji i neniji ljubavni pokreti, utoliko je intenzivnije oseanje napetosti, koja raste. U toj napetosti je uivanje i uivanje je samo oseanje koncentrisane energije. ena se preputa narastanju, ak ga ubrzava, podie se s njim, a mukarac jae na njenom talasu ekstaze. Ne uri napred, prati ga. Kad ena dostigne prvi stepen blaenstva i u njoj se pokrene pulsirajue grenje, prvo u vagini i na kraju u svakom vlaknu tela; kad njena oseanja ponu treperiti kao listovi na vetru, predaje se treperenju. Preputa se talasu, koji je preko vrhunca napetosti odnosi u Oslobaanje; predaje mu se bez zadrka, krianjem, stenjanjem, kripom nogu. Mukarac se zaustavlja. U trenutku orgazma se u eni oslobaa bioelektrina energija; mukarac je udom usisava i spaja sa svojom. Probudila se Kundalini. Kad ena sklizne s vrha uivanja, ljubljenje se nastavlja, talas ekstaze u ene se ponovo podie i mukarac ga jae kao skija na vodi. Kad ula ponovo ponu treperiti kao list na vetrini, ljubavnici zamenjuju uloge: ena zadrava talas ekstaze, a mukarac se oslobaa. I kad oseti da se plima njene energije menja u oseku osloboen joj se preputa i klizi dole u krivulji njenog padanja. To je dragi stepen ekstaze; Kunlini se podigla u drugu akru. Kad oseka stigne do ivice, pone ponovo da raste u plimu, ena se die prema sledeem stepenu ekstaze, a mukarac jae na njenom talasu; i kad ula ponu treperiti kao listovi, ena se preputa orgazmu kao prvi put, mukarac se ponovo zadrava; i tako naizmeninim oputanjem i zadravanjem do petog stepena, na kome je Kundalini u najvioj akri i ljubavnici se preputaju vihoru. Sve dotle je energija kruila spiralno. U tom trenutku je skoncentrisana u taki vrhunca, u bindu, seme sveta, centar mandale. U tom trenutku, izliv ili ne: svejedno je. Ljubavnici su arobnjaci; nekoliko sekundi imaju maginu mo. Zvui jednostavno, rekli smo. A u praksi je neizvodivo. Ako sve zavisi od saradnje ljubavnika, to znai da sve zavisi od mukarca i njegove samokontrole, a to je pitanje ljubavne "tehnike" kojom se spoj menja u fiskulturu i krug postaje kvadrat. "Ne" - zagrejao se na guru - "zaboravite na zapadnu muku koncepciju, da seksualna vetina u celini zavisi od mukarca, a ena jednostavno lei na leima i eka da joj mukarac pokae ta zna. Ako ste navikli na takve ene, sami ste krivi. Vaspitali ste ih svojom represivnom seksualnom mitologijom. U tantrikom aktu su mukarac i ena saveznici. Kvaliteterekcije zavisi, takode, od ene; zato bi samo mukarac kontrolisao ta ima u njoj, zato ne bi i ona kontrolisala ono to ima u sebi? Dvoje igraju. Ako niste dvoje, nema igre, i bez igre nema tantrizma, jer tantrizam igrom poinje." Naglasio je da je harmonizacija seksualnih energija psihofizika: ljubavnici su u ulno167

komunikacionom kontaktu, paljivi na najmanje promene, koje se raaju u njima, i ovim promenama se prilagodavaju kao da igraju odbojku, ija je svrha da lopta ostane u vazduhu. Pomau jedno drugom. Za tantriki akt je potrebno dvoje tantrista. Iako e muki tantrista znati da zadovolji enu, malo je verovatno da e ga takav (sa stanovita tantrizma tetan) akt privlaiti. Tantriki izvebana ena e znati da kontrolie krivulju muke napetosti i spoj e trajati due vremena nego inae, ali i nju nee neto posebno privlaiti takvo pucnje. Upitali smo da li to ne znai da je majstor tantrizma u ivotu prilino usamljen. Ako ga usreava samo tantriki seks i ako je malo tantrista (a oigledno ih nije mnogo) pripadnik je elite, koja je premala da bi svima nudila itavo vreme istu priliku. iva se naglas nasmeja i ree: "Majstor tantrizma nikad nije usamljen. Ako mu je potreban partner za tantriki seks, ubrzo ga vaspita. Potrai primerenu batu i usadi seme. Tantrizam isklija vrlo, vrlo brzo, a bati ima dosta. Svako nosi u sebi tanriku batu. Majstora interesuju one koje nisu obrasle u korov: tamo e tantrizam isklijati doslovno preko noi. A ako je bata obrasla u korov, majstor ga prvo odstrani, prevrne zemlju, nadubri je i zatimposadi seme. I seme isklija!" Na kraju nas je odveo u podzemni hram, da nas naui jo o viim stepenima tantrike seksualnosti, "O stepenima" ' rekao je - "koji su primereni samo za one koji vole da klize po seivu britve." Pridruile su nam se tri Bezimene, nae ljubavnice. Prvi put smo ih videli zajedno i njihova slinost nas je zaprepastila. U mutnoj svetlosti lojanica su bile kao trojke. Koja je moja? Koja je Henrijeva? Koja Manfredova? Uzalud smo nagaali. Sedeli smo u krugu na mekim prostirkama u blago osvetljenoj peini. iva nas je upozorio da obrede, koji e slediti, ne smemo da gledamo kroz svoje zapadnjake "pornografske" naoare, ve treim okom, koje nanije otvorio tantrizam. Tantrizam polazi od injenice ljudske dvopolnosti. Ovu koncepciju je na Zapadu nauno afirmisao Karl Jung. U svakom mukarcu je i priroda ene, koju je Jung nazvao "anima"; u svakoj eni je duh mukarca, "animus". Prema Jungovom miljenju je romantina ljubav, koju istok ne poznaje, esto zaljubljenost u sopstvenu animu, udnja za unutranjom ravnoteom, za spojem, za venanjem dva pola due. U tantrikom spoju tela se animus i anima podiu iz podsvesti; mukarac postaje svestan anime i priznaje je (te je prestaje uguivati) ena priznaje (i prestaje uguivati) animus. Mukarac u eni se ljubi sa enom u mukarcu i kad ljubavnici postanu "jedno", prevazilaze i svoju unutranju podvojenost. iva je rekao da se spajaju dve osnovne energetske polarnosti. (Kao da se neutraliu suprotni polovi magneta). I u trenutku neutralizacije se ljubavnici podudaraju s primarnim bilom svemira. Lepo, rekao sam, a ta sve to znai? ta je primarno bilo svemira? iva je ponovio ono to mi je ve ispriao Jogananda: zvuna vibracija je osnova materijalnosti: zvuk i oblik su sinonimi i svaki oblik spoljanjeg izgleda je samo energetska vibracija. Svaki zvuk ima svoj vizuelni ekvivalenat. Na ovom principu je zasnovana mantra joga, koja je deo tantrizma. Zvuk je refleks oblika i oblik je rezultat zvuka. Sve to je organsko ili neorganskoje samo zvuna vibracija na razliitim frekvencijama. Postanak sveta (manifestacija nitice u materijalnom obliku) jo zvoni, jo odjekuje. Rezonuje. Moderni radio-teleskopi percipiraju ovo bilo kao monoton um, kao pulsiranje mmmmnm zvuka Om. Ooooommmmmmmmmmmmmmmmmmmmm... u svemu staje rezonuje primami zvuk: u vasioni, u sazvedima, u najmanjem deliu atoma. Tantriki akt je buenje vitalne energije i njeno postepeno usmeravanje prema transcedentnom centru u mozgu, gde se rezonance oba ljubavnika usklauju; u ujedinjenju se ujedno usklauju sa rezonancom primarnog zvuka, koja je u vidljivom obliku materijalni svet. 168

Tela ljubavnika su energetski instrumenti; ljubavni poloaji su molovi i durovi harmonije. Uobiajeni akt je kao duet, muziari izvode (veto ili manje vesto) ve iskomponovanu kompoziciju. Mogue je da su talentovani i "sviraju s oseanjem"; mogue je da obogauju izvoenje dovitljivoscu. A poto sviraju kompoziciju, koja je ve napisana, izvoenje nee biti nita vie nego odgovarajui oblik verglanja. Tantriki akt je improvizacija; sviranje muziara, koji tek stvaraju kompoziciju i u sviranju otkrivaju stalno nove mogunosti harmonije. To znai da je njihovo sviranje spontano jer proistie iz mogunosti, koje rada redosled trenutaka, a ujedno je (prema paradoksalnim zakonima tantrizma) takode obredno jer ih u ljubljenju vodi svest da ovo ta rade nije sluajno ve sledi redosledu, koji je najprimerniji za ispunjenje svrhe. Tantrizam znai "nit" ili "razboj"; tantriki akt je uplitanje fizikog sa psihikim, prirodnog s natprirodnim, mogueg s jedino odgovarajuim, psihofizikog uivanja s transcendentnom ekstazom. Dizanjem, milovanjem i dodirivanjem na odreenim mestima prema odreenom redosledu, progresijom ljubavnih poloaja, koji su "kanali" za usmeravanje energija, ponavljanjem mantri, koje daju energijama rezonantni ritam, vizualizacijom uloga boanskog para u trenutku postanka sveta; sintezom svih ovih elemenata postaje ljubavni spoj mandala, lia neverovatne moi, koju ljubavnici mogu da upotrebe za ispunjenje svrhe tantrizma: za podizanje iz ulnosti u nadulnost, iz sputanosti u slobodu. Zatim je iva demonstrirao trinaest ljubavnih poloaja, koje opisuje "andamaharosana Tantra". Prvo se ispruio unazad i odupro u laktove; jedna od Bezimenih se sagnula nad njim i "zasviraia na flautu": jezikom mu je oblizivala glavi uda dok nije nabrekao. Zatim je otvorila usta i progutala ud do polovine; blagim cmakanjem ga je uzbuibala i obuhvatala; sad samo glavi, sad do sredine, zatim do kraja. Kadje ivin lingam nabrekao, Bezimena je kleknula iznad njega i uperila ga ujoni. Kadje skliznuo u dubinu, stegla je noge i poela knino da se kree kukovima. To je bila prva asana: ustima je probudila njegovu strast, sad je uzbuivala sebe. Zatim se podigla i unula ispred njega. Obgrlila gaje oko vrata, a on nju oko struka; povukao je prema sebi. Nagnue se unazad i poee da se ljuljaju tamo-amo kao ljuljaka; to je bila druga asana. Onda je iva stegao njena kolena i pritisnuo ih sebi na grudi (tanije reeno na stomak, koji mu je strao ispod grudi) i sad se nisu ljuljali ve i gurkali; to je bila trea asana. Zatim je iva stavio njena stopala sebi na bedra, obuhvatio je oko struka, ona gaje uhvatila oko vrata i tako se dizala i sputala sve pomamnije; to je bila etvrta asana. Zatim se nagnula nauznak, onje njeno levo stopalo pritisnuo sebi na pupak, a desno na srce. Nagnula se napred, zagrlili su se i ljuljukali; on je kleao, ona mu je petama trljala grudi i stomak. Zatim je poloio svoju levu ruku na desnu sisu, a ona gaje desnicom uhvatila za lingam i njime kruno trljala zidove vagine; to je bila peta asana. Tokom este je on nju obuhvatio oko struka, poloio je na leda, ona ga je obgrlila oko vrata, podigla noge, unuo je iznad nje, skliznuo u nju i uzbuivao je polaganim ravnomemim udarima. Posle svakog treeg se zaustavljao i stisnuo uz nju kao daje eli ugurati u zemlju. " Aaaaaaaaaaahhmmm" svaki put je uzdahnula, a on je ponovio: "Om-ah-hum-vadra-guru-pema-sidhi-hum." Zatim je kleknuo, ona je unula iznad njega i natakla se, ispruila je napred levu nogu i opiruu se na desnu, ritmino ljuljukala, zatim je istegla desnu i ljuljukala se oslanjajui se na levu; to je bila sedma asana. Tokom osme se okrenula i pritisnula mu leda uz grudi, levom nogom se oduprla o pod, on je zahvati ispod desne i protegnu ruku do sise, tako je noga visila preko ruke i tako su se ljuljali. Zatim je ona okrenula i oslonila se na desnu nogu, sad joj je leva visila preko njegove ruke, a ruka je milovala njenu levu sisu. Tokom devete asaneje unula pred njega i obgrlila ga oko vrata. Desnom rukom je uperio u nju. Onda joj je zahvatio ispod kolena i prihvatio se za njene ruke, tako da su joj 169

noge visile preko njegovih ruku. Nagnuo se nazad i izvio se u sedei poloaj. Tako su se ljuljali. Zatim je ona legla na lesa i podigla mu noge na ramena. Ravnomemim udarima se nabijao u nju. Pri tom je koristio metod, za koji nam je ispriao da odgovara za kontrolu orgazma; prvo tri udara, zatim odmor, pet udara i opet odmor, sedam udara i opet odmor i najzad devet udara i odmor (i svaki odmor dva puta dui od prethodnog). Tokom svakog odmora ona je rekla: "Om-bhur-buhvasva", a onje ponovio: "Om-ah-hum-vadra-guru-pema-sidhi-hum". Toje bila deseta asana. Tokom jedanaeste mu je ostavila na ramenu samo desnu nogu, a levu je savila oko njega; tokom dvanaeste je uhvati za paleve na nogama i pritisnu njene pete sebi u grudi. Njihovi pokreti su se zaustavili; zadravali su dah. U njima se raao Eliksir Velikog Meseca (andamaharosana): Tokom trinaeste asane je pritisnuo prste njenih nogu uzastopno na oi, usta, ui, nos i teme. To je bilo obredno zahvaljivanje. Za zavretak su napravih ljubavnu "jantru": on je zauzeo pozu lokvama, ona je unula iznad njega i spojila se s njim, nogama ga je obgrlila; on je desnicom uhvati za levu podlakticu, a ona njega levicom za desnu, razdvojie se i legoe na leda, on poloi levu ruku na njen desni list, ona ga desnicom uhvati za palac na desnoj nozi. U tom poloaju dosee seksualna energija maksimalan nivo. Ljubavnici mogu da zaspe i ostanu udrueni i u snovima. Obredu su se pridruile i druge Bezimene: par je narastao u trio i trio u kvartet. Kad je iva s trojkama formirao seksualne mandale i jantre, mi smo uali sa srcima u grlu, okirani. Mada smo ovakve prizore videli u pornografskim filmovima, voenje ljubavi ivih ljudi je bilo neto drugo: brutalan izazov, udarac po glavi. Posle obreda smo rekli da veina poza, koje nam je pokazao, uopte ne odgovaraju evropejcima. Nai zglobovi su nedovoljno elastini: ne uimo sa zadnjicama na petama tako kao istonjaci, ve sedimo na stolicama; usled manje prirodnog ivota smo krui mnogo manje akrobate; a nae ene nisu izvebane gimnastiarke joge. "Raduje me da to priznajete" - izjavio je - "jer sada vam mogu rei da to nije vano. Tantriki akt je obred, a ujedno improvizacija. To znai da ljubavnici koriste poze, koje su im dostupne i koje sami otkriju. Sve je dozvoljeno. Nita nije obavezno. Preterana koncentracija na fiziku stranu bi sve pokvarila; tantrizamje mogu samo u potpunoj oputenosti. Videli ste asane, koje su u upotrebi na istoku u odreenim amerikim krugovima. Moete ih kopirati ako elite. Svejedno je. U seksu nije vano ta se dogaa spolja, vano je ta se dogaa u dui, ta "dogaa u centru: telo je na periferiji." Zatim je rekao: "Manje poznati oblici prakse tantrizma, kad se dvoje mnoi u troje, ili etvoro, ili ak dvanaestoro, opasne su. U rukama neiskusnih poetnika su destruktivne. Samo ljubavnici, koji su postigli visok stepen slobode, mogu bez opasnosti da ukljue u svoj energetski krug treu osobu, ili jo jedan ili dva para. Za izvebane tantriste ovakva praksa moe da bude blagotvorna; moe im pomoi preko poslednje prepreke. A ako se u takve stvari zaletite, pre nego to ste psiholoki zreli, izabrali ste najkrai put do pogubljenja.

I ona, pomislih pri pogledu na razgolienu staricu, koja je sedela ispred vrata; i ona se spajala s primarnim zvukom vasione kad je bila mlada. A sad nema vie meda, samo jo tragovi nekadanje ulne lepote na licu, istaknutih jagodica. I pogled koji nije vie mlad (izazivaki nestaan) ve materinski pratajui i saaljiv. Proao sam pored; oi su me radoznalo pratile. Dosta je bilo starica u lamaseriji i sve su volele da se sunaju; nismo se prvi put videli. Ali prvi put je meu nama zaiskrio kontakt. 170

Kad sam proao mimo i ona okrenu glavu, neto se dogodilo. Iz njenih oiju je prema meni prostrujalo nedokuivo zlo (poudna pakost). Od majke se pretvorila u veticu, postala je ovaploenje enstvenosti u ocvetalosti, zlohudo boanstvo, "dakini". Osetio sam da hoe da me privue k sebi i isisa me kao pauk muvu. Kad sam dogaaj opisao Manfredu i Herniju, rekli su da sam u psiholokom znaenju stvamo sreo "dakini". Starica je u meni probudila muki strah pred enom: strah pred kastracijom. Glupost, rekao sam. Glupost. Dosta mi je psihoanalitikog sranja. Nikakav strah ne oseam pred enom, nikad ga nisam. Starica je u meni probudila svest o neizbenosti raspada, i smrti. Takode i ti, govorile su njene oi, takode i ti e postati ljuska bez ploda. Bilo ta da uini, bilo gde da ode, svakim korakom te je manje. Henri je rekao da se svaki mukarac boji svoje anime i da je potire. Poto ego anime nije svestan, potire njenu materijalnu manifestaciju. Mukarac prisvaja drutveno dominantnu ulogu zbog straha pred kastracijom jer je drutvena kontrola ujedno seksualna. Kad je ena slobodna, moe da bude i "nemoralna", moe da uiva, moe mukarcu da kae: ovo nije bilo dosta - i koliko je mukaraca koje pri pomisli na takvu enu ne obuzme uas? Za muki ego slobodna ena nije vie plen, ve lovac; ukrala muje ubojito oruje (penis) i okrenula ga protiv njega. Bojimo se ena, naravno, da ih se bojimo, rekao je. Bojimo se podivljalih ena, bojimo se njihove snage jer smo ubedeni da e je pre ili kasnije zloupotrebiti. Ego je strah pred enom "preveo" u lik vetice. Na Istoku su ove vlasnice natprirodnih sila poznate kao "dakine", pratilje uasavajuih boanstava panteona tantrizma. Pojavljuju se u najrazliitijim kostimima: kao nimfomanke, prostitutke, demoni, vampiri, vetice. U stvarnom liku su strasno rune babuskare viseih izmuenih dojki i ogromnih halapljivih vagina. Tantrizam priznaje strah od onog ta simbolizuju. I majstor nadvladava strah tako da stavlja "dakinama" zamke i kad ih uhvati, osvoji ih, siluje ih i oduzima im maginu mo. Ujedno je majstor svestan da su "dakine" lukave i da e pre ili kasnije i njega primamiti u stupicu: pretvorie se u zavodljive devojke, kojima nee moi da odoli i tokom akta e mu uasnom snagom vaginalnih miia isisati prvo sadrinu muda, a zatim krv i putem krvotoka mozak. Zato je majstor tantrizma uvek oprezan. Svestan je da ima posla sa arhetipskim fenomenima podsvesti i na psiholokom nivou je njegova bitka s "dakinima" uspostavljanje vlasti nad manje prijatnim elementima psihe. Likovna umetnost tantrizma, igre i obredi tantrizma, su manifestacija simbola ove borbe. "Dakina" je psiholoki stvarna; treba je priznati, s njom se uhvatiti u kotac, nadmudriti je. Majstor zna da je moe samo prevariti. Ne, tvrdoglavo sam ponovio. Ne bojim se ena. Ne bojim ih se. Tantrista sam. Volim ih. Ritam ivota u lamaseriji se sasvim promenio. U vazduhu je leala napetost, u oima je arilo oekivanje, mala Dolma se vie puta zagledala u mene pogledom, koji je govorio: konano e se dogoditi. Napetost se uselila i u ritmike zvuke doboa i flauta. Zatim, gotovo preko noi, poelo je jako da snei i u nekoliko sati je bilo sve paperjasto belo, sve utihlo, stiano. Stanovnici lamaserije su se uvukli pod krov i u toplo podzemlje. iva nas je pozvao u peinu, u kojoj je boravio s trojkama Bezimenima. Ponudio nanije "gandu", hai u obliku grubog pepela. Pomeali smo ga s duvanom i savili cigarete. Rekao je da tanrici nazivaju hai "vidaja" (pobeda)ili "sidhi" (energija) jer je stimulans seksa, "gvode, koje ojaava beton mukog stuba". A ujedno anestezira misaone bataljone ega i stvara prirodnu situaciju za prolaz u meditativno stanje. Ve dugo nisam puio tako kvalitetan hai. Efekat je zapanjio ak Henrija Aleksandra, koji je rekao da je navikao da ga pui za doruak. Napolju je iz neba sipala meka belina, a nama je bilo svejedno da li e putevi prema kui nestati pod nanosima; "sidhi" nam je napeo i i istio mozak, svet se uselio u nas, sneilo je u naim lobanjama i sneg je hladio toplinu krvi. Pod uticajem droge se no promenila u erotsku meditaciju, u ijem toku je sedmorka pod vostvom ive do ranog jutra sastavljala jantre i mandale seksa. Tela su bila sprovodnici energije, 171

koja je (usedmostruena) kruila, kruila i spiralno se dizala do vrhunca, u kome je puklo i belo se zasvetlelo. U tom trenutku sam doiveo blesak, za koji ne bih mogao da kaem da je bio transcedentan. Bio sam svestan svoje i nae telesnosti, svoje i nae putenosti, naeg znoja i naih mirisa. Postali smo jedno telo i telo je bilo jedino to sam percipirao bez oseanja rascepljenosti. Ovo si, priapnuo mi je glasi. Telo si. Oko podne nas je probudilo obredno doboanje. Posle kupanja u ledenom potoku smo se osvrnuli preko belih krovova lamaserije; jo je sneilo, sve je bilo belo, i obronci planina, svi putevi su bili zavejani. Pogledali smo se i namignuli. Do jugovine je bilo sedam meseci! Mlad monah po imenu Dorde (onaj koji je "znao" engleski: "tamo gore dole ptice") odveo nas je prema centralnoj podzemnoj dvorani. U sjaju stotinjak lojanica nas je oekivao prizor koji nas je zakovao za zemlju blizu ulaza. U zasvoenoj prostoriji je u etiri koncentrina kruga sedelo ili klealo sto dvadeset ljudi: u unutranjem krugu devojice u utim haljinama, u iduem krugu zrelije devojke i ene (medu njima ene iz sela na obronku) u iduem starice (medu njima "dakina", koja me je dan ranije oinula zlokobnim pogledom) a u spoljnom krugu mladii i mukarci uglavnom iz sela, meu njima nekoliko monaha. Unutar obrua je levo sedeo ivabramanada, a nadesno lama Rinpoe, koji jeulevici drao "vadru", a u desnici bakreno zvono. U centru je na kamenom posluavniku, koji je pokrivalo vuje krzno, sedela Dolma. Bila je gola, sedela je kolenima priljubljenim uz ramena i petama uz zadnjicu i nogama okrenutim napolje. Raskreena jo bez uoljivih bruca na ribi, zurila je prema ulazu i ekala. Dok smo uli, susretljivo se nasmeila. U sjaju lojanica je u nas buljilo sto dvadeset pari oiju. Tada su u uglovima dvorane zabljesnuli ogromni rogovi, zaorili su se jedan za drugim i stvorili zagluujui zvuk. Zvuk je ispunio prostoriju kao grom, koji ne moe pobei sopstvenoj teini, i vraa se, i ponovo udaljuje od svog centra. Ah - hah - hu-hu-hu-hu-hu-hu-hu-HUM, stepenovao se ritam u zvunu eksploziju i otrgao se. ivabramananda je ustao i pribliio se Dolmi. U levoj ruci je drao posudu, slinu rastvorenoj koljci. Prstima desneje zahvatio u nju, poprskao je Dolmu kapima ukaste tenosti, obiao je i poprskao sa svih strana. Zatim je poeo da ponavlja mantre: savio je palac i kaiprst i njima se dotakao njenog ela; savio je palac i srednji prst i njima se dotakao njenih oiju; savio je palac i prstenjak i njima se dotakao njenih usta; skupio je palac i mali prst i njima se dotakao njenih uiju. Zatim je skupio sve prste i njima se dotakao njenih obraza, brade, vrata, pupka, kolena i nogu. Zatim se spustio na kolena i poljubio joj jedva primetljiv Venerin breg. Zahvatio je u posudu, pokvasio sebi prste i posvetio njeno medunoje mirisavim uljem. Zatim je ustao, sklopio dlanove, duboko joj se naklonio i viknuo tako glasno da se zvuk odbio od zidova dvorane: "akti". Mala Dolma je postala utelotvorenje boginje, koja izraava dinamiki princip postanka sveta; postala je centar, bindu i kongregacija je postala iva mandala. "akti". - Slono je ponovilo sto dvadeset glasova. Sto dvadeset glava se sagnulo u sveanom poklonu. Ah - hah - hu-huhu-hu-hu-hu-hu HUM. zagrmeli su radonzi. Posle trenutka tiine je Veliki lama pozvonio bakrenim zvonom i pritisnuo vadru na grudi. iva se osvrnuo prema meni. Njegov pogled je pratilo sto dvadeset pari oiju. Dorde, koji je s Manfredom i Henrijem stajao iza mene, munuo me je u leda i dao mi znak da krenem u centar mandale. Preplavio me je uas; klimnuo sam. iva se uputio prema meni; tela, koja su sedeia, nagnula su se nalevo i nadesno i napravila tunel; iva me je zgrabio za ruku i odveo me u sredinu. Postavio me je pred Dolmu i rekao: "Srean si. Izabrala te je devica. Probodi je i napravi od trougla krug da je moemo svi poastiti kao akti, boginju sveta." Odmakao se. Veliki lama je zazvonio zvonom, dvoranu jo obuhvatila tiina. Dolma me je oekujui, gotovo moleivo gledala. Hteo sam da joj ispriam da sam sanjao o ovome: na gori Kailas, gde sam je uvek sretao, 172

izdvojila se iz kruga igraica, predala mi no, razgolitila grudi i molila me da je probodem. Hteo sam daje pritisnem uz sebe kao dete, prijateljicu, i da joj priapnem: hajdemo negde jer sve ovo nita ne znai i moi emo da se otresemo straha da smo rtve sudbine, koja je vea od zbira sluajnosti; ili, pak, negde gde emo znati ta sve ovo znai i uiniemo ta se oekuje od nas, kao to se voda prilagodi krivulji talasa, koji se podigao u njoj. A nisam mogao. U tom momentu sam na specifian nain umro. Neto je puklo u meni, neto se otrglo. Shvatio sam da sam u centru mandale, usred mogunosti da se bez sumnjiavosti podredim trenutku i otresem senke, koja je bila tik uz mene. Ali senka (moj ego) me nije putala iz kljeta. Jo jae me je ukijetila. Oseao sam da stojim u centru mandale, ali oima svoje senke sam video samo to da sam u centru panje. U centru panje se moj ego uvek oseao najugroenijim. Zato se u takvim trenucima, i najkrvolonije branio. To nije bila trema. Ve dugo sam znao da je uas, koji me preplavljuje, kad se u mene upere oi gomile (takve trenutke sam doivljavao tokom susreta s itaocima) mnogo vie od obine treme. Shvatam da svako vidi neto svoje, svako samo svoju predstavu o meni. Shvatam da sam u centru panje samo projekcija predstava drugih ljudi i da su te predstave iluzije, kojima sam pomogao da se stvore u elji da bih se potvrdio, dokazao sebi da postojim. Kad ego shvati da mu preti unitenje, odupire se i vie: "Ne, ne, ne! Takav sam kakav elim da me vidite! Jesam!" I tako je ego unitio priliku u trenutku kad sam osetio da je imam. Kako da to uradim, pomislio sam; da svuem pantalone usred kruga gledalaca i razdeviim trinaestogodinju devojicu udom, koji se u strahu povukao u sebe kao pui u kuicu i nita na svetu ga ne bi izvuklo napolje. Pogledao sam ivu i rekao da ne mogu, ao mi je, ali ne mogu. Okrenuo sam se prema izlazu. Iza mojih leda je Dolma zavritala kao da sam je upravo probo noem, koji mi je nudila u snovima; skoila je na zemlju i sruila se ispred mene, obgrlila mi noge, glavu je zabacila unazad i sva zaplakana moleivo se zagledala u mene. Oseao sam njenu bol; patio sam s njom, izdao sam je. U brzom redosledu sam uhvatio, i poglede ostalih, njihovu nevericu, zapanjenost i strah. A najvie su me pogodile oi Velikog lame. U njima je bilo dobroduno saaljenje, prigueno razoarenje. Bio sam dobar egrt. Kakva teta da sam pao na glavnom ispitu. iva me je potraio u eliji, gde sam se zavukao da bih se u samoi isplakao (oseanja su me tako preuzela da sam glavom udarao u zid) rekao je da mi Veliki lama prua jo jednu priliku; mogu da se iskupim ako hou, ispravim greku i izbegnem anatemu. "Bilo ta" - grcao sam - "bilo ta". Odveo me je nazad u dvoranu. Sve je bilo isto kao ranije: etvorostruki obru poklonika vulve i falusa, Veliki lama s bakrenim zvonom i ezlom, sto dvadeset pari oiju, koje zure u mene. Dolma je sedela medu devojkama u prvom krugu, obuena. Manfred i Henri su sedeli medu monasima u etvrtom krugu. Na vujem krznu u centru mandale je sedela starica, u kojoj sam prethodnog dana naslutio ovaploenje ocvetalosti; "dakina", koja me je okrznula poudnim pogledom vetice. iva me je odveo pred nju i kazao: "Izli se u ovu enu daje moemo poastiti kao akti, boginju sveta." Starica me je gledala izazovno, a ujedno podsticajno i materinski. Oima sam klizio po njenom poprsju do blago izboenog stomaka, a odatle do razjapljenog medunoja. Ah-hah-hu-hu-hu-hu-hu-HUM, zaorili su radonzi. Ne, zakrialo je u meni. Ne! Ne! Ne! Odjurio sam iz dvorane, sjurio se u lavirint podzemnih hodnika, dahui po njima naleteo na zidove, iza svakog ugla su sa njih zevali u mene drela uasavajuih demona. Konano sam sav i do krvi izgruvan, naao svoju eliju i u njoj se izvrnuo na slamaricu. Kraj, letelo je kroz mene. Sat kasnije su doli monasi, pokupili moje stvari i nagurali mi ih u naprtnjau, jedan je savio vreu za spavanje i gurnuo mi je u ruke, dvojica su me uhvatila i odvukla iz podzemlja napolje. Na 173

trgu ispred kue Velikog lame me je saekao ivabramanada. "Odbio si akti". -rekao je. Hteo sam da mu objasnim da je kod mene seks gotovo uvek povezan s ljubavlju, ali prekinuo me. "Mnogo lica ima, i lice nevine devojice, i lice izborane starice. Odbio si je. Ali ne brini. Svako dobije tri prilike da postane tantrista. akti je i Kali, boginja smrti. Hajde, eka te." Okrenuo se i vratio se u toplo podzemlje. Monasi su me odveli do podnoja utihle i udesno prazne lamaserije. Kod najnieg ortena su me gurnuli u sneg. Kroz paperjavu igru pahuljica se dounjala senka. "Vhhhnraaap" - prokaljao se buldog i pokazao mi zube. Poljubi se u usta

"Najvei i najvatniji problemi ivota su nerazreivi" - Karl G. Jung

Buldog me je pratio, napolaje gazio, napola je plazio po snanom obronku, reao i pokazivao mi zube. Terao me je pored kua, koje su amile u kopreni pahuljica kao uglasta utvrenja, bez znamenja da u njima neko boravi. Pored ortena, koje su pokrivale bele ispupene kape, terao me je po strahovitoj vlazi beline sve do podnoja. Tamo je zapeo u nanos. Reao je, otimao se, cvilio i tonuo sve dublje. Da sam imao tap u ruci, otiao bih do njega i tukao ga po glavi dok mu ne bih izmlatio pasji mozak i zatim bih jo tukao dok mu ne bih polomio sve ape i rebra, dok mu ne bih stomak samleo u kau. Krvolonost me je rasteretila neprijateljstva, koje sam oseao prema ljudima u lamaseriji, i od uasa, koji me je ispunjavalo drelo samoe, u koju sam gazio. "Ugini!" - Vikao sam i suludo se smejao. "Crkni, dukelo!" Ostavio sam ga i otkoraao napred prema jedva vidljivom u u suteske. Doekala me je mranom tiinom, u kojoj su moji kripavi koraci po snegu zvuali kao buka iznenadne oluje; zvuk se odbijao od udubljenih zidova i ispunjavao prostor priguenim odjekom. Suteska se otvorila u iroku belu vrtau. Na sve strane su se strmo dizale izbrazdane stenovite uzvisine. Zagazio sam preko nje. Na pola puta sam se sruio u sneg i zagrcao kao dete. Oseao sam kako snaga istie iz mene. Sneg mi je grizao ruke i lice. Potpuno neverovatno mi se inilo da sam iznenada sam usred zimske divljine, bez hrane, bez nade u spas. Suvie iznenada se situacija promenila da bih joj se prilagodio. I kad bih mogao da joj se prilagodim, kako? Puf - nestala je moja tantra. Zatim mi se snaga vratila; doletela je u mene neoekivanim udarom. Vratiu se natrag! Vratiu se u lamasenju, zahtevau da me odvedu do majstora, preklinjau ga da me primi nazad, poniavau se ako treba, uiniu sve to e zahtevati: ako bude rekao da mu se uvueni u guzicu, uvuiu mu se u guzicu. Dodavola i dostojanstvo; usred himalajske zime, sa vukovima u blizini je ponos glup rasko. Ustao sam i otkoraao nazad. Posle nekoliko koraka se preda mnom pojavila upava masa rutavog buldoga. "Vhhhraaaap" -zakasljao se i naroguio. Oi su mu toplo vlano sijale, iz njuke mu je cedila slina; ekao je da napravim jo korak prema njemu, zatim bi nasrnuo. Bio je vrsto odluio da mi prepreci povratak u lamaseriju. Posegao sam u dep i napipao no. Pomislio sam: ako i pokuam da ga ubijem, nee se dati jeftino; njegovi zubi su otri, gotovi usiljeni. Treba li mi pored svega jo izgrieno lice? Okrenuo sam se i zagazio u belinu, koja je padala. Buldog me je pratio; kad god sam se zaustavio je zareao i nakostreio se. Nije se pribliavao, ostajao je na sigurnom rastojanju, pretio 174

mije samo ako bi svojom kereom glavom prosudio da oklevam, ili da bih hteo da se okrenem. Pratio me je na strmi obronak, medu stene, koje su trcale, krivudao je po mojim stopama; kad sam se ja odmarao, on se odmarao, jezik mu je ispadao iz zaduvane njuke, njegove oi su arile u mene; oi demona, koji je odluio da me otera u pakao. Sneg je prestao. Preko planine se razlilo sunce. Bio sam ve visoko na gleerskom obronku, na kraju snage, sa srcem u grlu, uveo, oznojen, podbuo, vie od tri kilometra udaljen od lamaserije, pas je jo bio ovde, pun snage i reao u sjaju sunca avetinjski velik. "Koliko dugo e me ganjati?" Doviknuo sam. - "Prokleta mrcino!" Tako udno je zvuao moj glas iz sveta, koji sam pamtio samo jo u konturama: iz sveta u kome rei neto znae i u blizini su ljudi, koji ih uju i razumeju. " Vhhraaaap" - Odvratio je buldog i propeo se na zadnje noge. Nastavili smo put prema vrhu. Morena se skupila u zaobljeni prevoj. Preko njega je s druge strane duvao tipucav vetar. Podmetnuo sam mu zaareno lice; zatvorenih oiju sam stajao i predavao se fijukavom vazduhu i prtavom snegu, koji je vetar podizao i razbacivao u udarima kovitlaca. Pasje uao nekoliko metara iza mene, vetar mu je priljubljivao dlake uz kou, izgledao je udno mrav (kao dugodlaka maka, koja je pala u vodu) drhtao je i drao se jako kiselo. U elji da iskoristim trenutke njegove slabosti, zamahnuo sam prema njemu i uzviknuo: "Gubi se, dukelo! Nestani!" Nije se maknuo; tugaljivo, gotovo moleivo je zurio u mene. Siromah pas, pomislio sam. I ti si samo pas. Obojica smo samo psi, na lave je gori od naeg ugriza. Skinuo sam naprtnjau, spustio je u sneg, sruio se na nju. Tada sam zapazio, vie naslutio nego zapazio da se neto mie. Buldog je istegao vrat i okrenuo glavu prema obronku nadesno, napola se podigao na noge. Gore se neto pokrenulo, neto se belo napinjalo, narastalo i treskom svaljivalo prema nama. Lavina! - Proletelo mije: kriei sam pokrenuo lavinu! Belo vrenje me je hipnotisalo, poskakivalo je i gomilalo se u gromadu koja je za sobom ostavljala crnu golotinju granitnog tla. Buldog je zacvilio i uvukao glavu medu ramena, kao da oekuje udarac, a nije se pomakao. Osvrnuo se prema meni, kao da oekuje pomo, a ja sam u meuvremenu ve napola leteo i napola plivao prema steni, koja je (priblino tri metra visoka) trcala iz zemlje malo dalje; unuo sam iza nje u trenutku kad je bela masa progrmela preko mene. Zvuk (meavina topota na stotine konja i svilenkastog klizanja) je prigueno utihnuo. Sa svih strana je oko mene nalegao teki pokriva. 0 boe, pomislio sam, zasulo me je. Opipao sam stenu ispred sebe. Odupiruu se na nju, stao sam na noge. Teina snega mi jepala s ramena, zablesnula je svetlost. Stena je rascepila lavinu, skliznula je pored levo idesno; zasuo meje samo gornji sloj, koji je posle udara o stenu odleteo preko nje. Sve okolo je bilo belo; buldogu i mojoj naprtnjai nije bilo traga. Na sve etiri sam se dopuzao do mesta, gde sam sedeo; poeo sam da kopam: golim rukama sam rio po snegu i kao sa dve lopatice ga razbacivao na sve strane. Kad sam stigao do dna, jama je bila duboka skoro dva metra, a naprtnjae nigde. Pomislio srna da ju je snaga lavine verovatno odbacila dva, tri metra dalje, zato sam izpuzao iz jame, izabrao novo mesto i poeo da grebem istom revnocu kao ranije. Iskopao sam psa, koji je bio jo topao, ali mrtav: njuku je imao razjapljenu i grlo puno snega. Siroti ker, pomislio sam, bilo ti je sueno da crkne ovako nakerei. Ostavio sam ga u jami i ispuzao iz nje. O boe! Sve naokolo samo belo varnienje i poigravanje snene praine u naletima vetra. Sve je progutala lavina: odela, belenice, fotoaparat, snimljene filmove, !ekove. I ne samo to; i ator, i vreu za spavanje. No e me ubiti! Poeo sam da kopam kao sulud; iskopao sam etiri jame na etiri mesta, onda sam iskopao jo petu i estu, a u sedmoj sam zanemogao i ostao leei u njoj. Kako glupo. Da nisam vikao na psa, ne bih izazvao lavinu; da se nisam zaustavio, bio bih ve na drugom mestu. Da se nisam rodio, ne bih umro. Ne bih iveo. Gde, kako se dodiruju sudbina i sluajnost u mom ivotu? Dopunjuju li se? Neu ekati, ii u dalje bez naprtnjaa. Svejedno je sa vreom za spavanje ili bez nje, pre ili kasnije bie mi kraj. Ispuzao sam iz jame i osvrnuo se po kritinjacima iskopanog snega. Podigao sam promrzle, 175

pomodrele ruke prema suncu. To su ruke mladog mukarca, koji je konano dobio staje traio i na ovom prevoju usred mora samoe, smrzao se. Flisar e konano postati Buda, sedee na ovom prevoju sve do prolea, u nirvani, ohlaen majstor tantrizma, koji nee vie nita oekivati; vetrovi e mu mrsiti bradu i fijukati pored uiju, a nee ih vie uti, bie kod kue u tiini. udio sam za plemenitijim oseanjima, za predano u u kojoj bih mogao da se pomirim sa sudbinom, koja me je ekala, ali iz podsvesti mi je nezadrivo klijala lava uvredenosti, prebacivanja, osvetoljubivosti i straha. Oseao sam ta se dogaa sa mnom, a nisam mogao da pomognem sebi; snaga erupcije je bila prevelika. Podigla me je i odnela me preko raskopanog snega do jame, u kojoj je leao pas. Ula je u dep i u ruku mi gurnula no. Zavitlala mije ruku i noem probadala psa, dok nije leao u lokvi krvi, koja je naglo probijala u sneg i u akire na mojim kolenima. I zajedno sa psom je probadala neljudske ljude u lamaseriji, koji su me zlurado bacili u naruje smrti. Kad je moja osvetnika strast utoljena; kad im je dete u meni "pokazalo", ispuzao sam iz rupe i digao krvave ruke prema suncu. "Smej se" - do mene je doplivao Joganandin glas - "svet je tvoj dom i kod kue moe da radi ta voli". Ha, ha, ha, ha! Stajao sam na vrhu prevoja i izazivao bogove u nebesima kao Lir, koji je podelio kraljevstvo i izgubio ljubav erki. To su ruke, koje su bile jo najopasnije, dok su drale pero; i najsrenije, jedino srene kad su milovale, blago milovale telo voljene ene. I to su ruke oveka, koji je konano posle godina osetljive nevinosti, ubio ve mrtvog psa! Ha, ha, ha, ha, ha, smejao sam se, ve lud udei za jo jednom, poslednjom lavinom, sa zaguenjem. Pao sam na kolena i snegom trljao krv s ruku i onda kad su bile sasvim iste: kao da se dua ispire od krvavih mrlja, koje su je uprljale kad je no tantrizma probo ego ne mogavi ga ubiti. Sunce je ve zalazilo. Hladni sumrak je gutao prevoj, prvi melem noi, koja se privlaila kanjonom. Dole e biti manje hladno, pomislio sam. Moda u otkriti liticu ili peinu, zavui se u nju, odmoriti se, iveti jo dva dana, jo nekoliko sati. Zagazio sam u sneg, koji je na vrhu ve postajao hrskav, i spotakao se, tresnuo i napola utonuo. Iz snega je virio porub moje vree za spavanje. "Ha!" -Uzviknuo sam kao da me je pogodilo milion funti na lutriji. "Hohoj! Ahoj! On! Hoh!" - Opet sam imao naprtnjau, ator, vreu za spavanje! Kakva divota, kakvo udo! Mada je vrea za spavanje znaila samo to da se neu smrznuti prve, ve moda tek druge noi, raspoloio sam se kao daje arobni ilim, na kome u poleteti preko beskonanosti kanjona i gleerskih hrpa do zagrejane sobe u raskonom hotelu. Zabio sam se u sneg i grebao kao pas, kome se strasno uri za nudu, natovario sam dragocenu imovinu i zateturao prema udolini koja je -jo nevidljiva -leala na drugoj strani prevoja. Sedlo se ponovo podiglo; kad sam se uspinjao okomito, grozniavom glavom su mi proletale slike naselja, koje u ugledati na drugoj strani; aice kua; na obronku ili dolini, bez buldoga i levokrakih svastika, naselje ljubaznih gorana, koji e me pozvati uz vatru, ponuditi mi ampu i aj, dodeliti mesto blizu plamena. Kad sam osvojio vrh, preda mnom se rasprostrta prostirka izbrazdanih brda, sjajno crnih, gde ih nije pokrio sneg; nagomilanog stenja bez reda ili ponovljene sare: devianski netaknuta divljina. Moda sam bio prvi ovek, koji se zagledao u nju; ako nisam bio prvi, bio sam jedan od retkih. Izmeu mene i brda je leala tamna suteska, toliko duboka da nisam video dno; jo nekoliko koraka, pa bih se strmoglavio u nju. Skrenuo sam udesno i poeo da koraam prema obronku, koji je pokrivalo razbacano stenje. Polako, esto prediui, penjao sam se prema kupolastom vrhu, koji je obasjavalo sunce. Bioje daleko, doticao se neba. Na litici sto metara ispod njega izgubio sam dah, sruio se na sneg, zatvorio oi. Kad sam ih opet otvorio, prelio me smrtni strah. Ugledao sam ih. Leale su ispred mene kao talasi okamenjenog okeana, doseui dubine vasione, obasjane suncem, blistave i talasasto senovite; granitna visoravan potresenih, gotovo groteksnih konfiguracija pe anika i vapnenca, streih belih vrhova, otro usiljenih ili razdeljenih u tri, etiri roga, a pod nj ima mnotvo niih vrhova, nekih crnih ili izlizano tamno-mrkih, drugih belih, zaslepljujue belih, okamenjena armija zanemelth 176

stalagmitskih vojnika, koji su, razbacani bez reda, smrznuti u stohiljadugodinje primirje; meu njima razrovani vorovi vijugastog i rascepljenog stenja, kojeje podzemni pritisak smleo i slomio i naslagao jedno na drugo, a izmeu ostavio iroke vrtae i uske kanjone stepenastih obronaka, po kojima godinu za godinom klize odronjene stene i gomilaju se u falusne simbole vene erotske igre, kojom se planine obnavljaju i ouvavaju. Uprkos neredu je sve bilo na svom mestu, nijedan kamen tamo gde ne bi smeo biti, sve besmrtno, slobodno i mimo. Planine su slobodne. U njihovoj venosti se ogledala moja prolaznost. Planine postoje. Ja pokuavam da budem. Zato u umreti. U oima me zapekoe suze. Nadamnom su zatreptala krila: velika ptica je letela prema prevoju i po snegu je za njom klizila njena senka. Tiina samoe, buka usamljenosti. I kad me opkoljava tiina, moj vot je buan. Vene prepirke, vene debate u meni, veno mrvljenje misli i oseanja, kao da se u meni treskom, i sudarima, i kripom, i drobljenjem raaju planine. Ali, nikada takve kao planine preda mnom, u kojima ni kamen nije tamo gde ne bi smeo biti; u meni je skoro sve uvek tamo, gde ne bi smelo biti: veno premetanje i premetanje i traenje motiva, koji treba da stabilizuje vrenje. Preko mora tiine mi je do uiju doprlo udaljeno doboanje i tuljenje radonga. Okrenuo sam glavu. Daleko iza belih brda sam ugledao lamaseriju levokrake svastike ugraenu u peinu, zlatno bletavu u zalazeem suncu, grozdu slian dragi kamen na obrazu planine poput bajke, gotovo nestvarnu, a ipak sam je oseao u srcu i u krvi, stvarniju, trajniju od mog krhkog tela, kao to su svi moji snovi, koje nazivam stvarnim. Tek na udaljenosti sam osetio kako su duboki i neizbrisivi bili dogaaji, koje sam doiveo medu onim zidovima. Sve je bilo ve seanje, sve izmeano u klupko vizuelnih i slunih utisaka: sveanih ceremonija i seksualnih obreda; memljive vlage podzemnih prostorija i omamnog mirisa; pucketavih zastava i bezubih starica; Iepote i straha, nada i razoarenja. Velikih nada, koje se nisu ispunile.

Kako je to mogue? Probolo me je. Moram li se traiti? Jesam, shvatam, a izmeu onog to mislim da jesam i onog to jesam lei pregrada. Neto me spreava da bih se preselio s periferije u svoj centar. Neto nije u redu. Umesto da ivim gde sam, ivim u venoj hladovini otuenosti i kruim oko sebe kao provalnik, koji ne moe da nade ulaz u unutranjost. Zato? Zato jer gledam oima a ne putem njih? Jer ne mogu da se iskobeljam iz obaveza priuenih naina miljenja? Skinuti maske svoje "linosti"? Jesam li nedovoljno agresivan? Ili sam itavo vreme postavljao sebi pogreno pitanje. Kako upoznati samog sebe? Moram li se umesto toga upitati kako je mogue da se uopte ne poznajem? Oigledno sam stvaran i odravam pregradu, koja me deli od sebe; zato to radim? I ovo nije pravo pitanje; KAKO to radim? Traio sam put do samog sebe, a mora bih se upitati kako je mogue da mi uopte izmie neto ovako oigledno kao to sam ja-u-sebi. Bio sam kao Mula Nasrudin, koji je u kui izgubio klju, a otiao je na dvorite da ga trai. Kad gaje prijatelj upitao zbog ega, odvratio je: "Jer ovde bolje vidim." U kui je bio mrak, a napolju je sijao mesec. Nazad u mrak. Izgubio sam klju od samog sebe; zato ga ne vidim? Zato ne vidim stvari kakve su? Problem je u tome da stvarnost stalno objanjavam, prevodim je na jezik koji "razuraem"; na jezik pojmova i definicija, kvalitativnih i moralnih kategorija. Ubeden sam da stvarnost sebi na ovaj nain pribliavam, a u stvari stvaram sebi oblak snova, u kome se uvek dotiem samo svojih interpretacija stvarnosti. Pregrada su snovi, koje uz put stvaram; prie koje ispletam iz svojih percepcija. Izmeu mene i jave je re. Reima zadravam stvari, a ujedno im se nameem. Osvrem se po hladnoj divljini smetova i 177

pomislim: prokleta zima, nemilosrdna i ravnoduna, ubie me. Kad bi ispod mene stajao raskoan hotel, kad bih na nogama imao skije, pomislio bih: kako je divna ova meka belina, kako privlana, smirajua. Stvari prevodim na sebi razumljiv jezik, ujedno im nameem kontekst, koji nije "prirodan", ve je projekcija mojih oseanja u trenutku. im pomislim: to je lepo, to je runo, to mi se dopada, to mi se ne dopada, ovoga se bojim, ovo bih voleo da imam, ovo neu da uradim, ovo moram da uradim kontekstualizirao samjavu, ogradio se od nje, zatvorio u svoj oblak snova. Pomaknuo sam ukoene udove. Vetar mi je bacio u oi ledenu snenu prainu. Osvrnuo sam se po tihoj jezi bele samoe. Osetio sam daje smrt blizu. Oseanje me je potreslo. Proerdao sam svoj ivot. Sledio sam pogrene ciljeve, iskonstruisao sam sebi fikciju da bih se njom odbranio od stvarnosti, koju se nisam usuivao da prihvatim jer mi se inila pregruba, prehladna. Sad me je sustigla. I ja, glupak, nadao sam se da u je i na kraju prevariti. "Odbacio si akti". - Rekao je ivabramananda pre nego to me je gurnuo u drelo zime. "Mnogo lica ima, i lice nedune devojice, i lice izborane starice." Odbacio sam stvarnost u spoljanjem vidu mnogostrukosti, koji sadri istovremeno nevinost i ocvetalost, raanje i odumiranje, svetio i mrak, dobro i zlo; to sam odbijao jer se nisam usuivao da priznam postojanje tog procesa u sebi. Poricao sam tok. Umesto da mu se predam, samo sam ga zahvatao, uzimao dlanovima, gdegod se voda biserno zaiskrila i izlivao sam je u posudu "iskustva" da sauva visprenost. Sad se oseam prevaren jer je moj "konzervisan" ivot ishlapeo. Je li svako razapet na krst a ujedno je svoj Juda? Postojali su trenuci kad je stvarnost probila oklop iluzija i istreznila me tako da sam (ne zadugo) video stvari kakve su, i sebe kakav sam, i ivot kakav je. U takvim trenucima razgoliena stvarnost nikad nije bila u skladu sa mojim eljama. Za tren je bila osveavajua, hladna i kruta kao velianstveni venac gora, koji me opkoljava; bila je neposredna, neprevedena; kao da mi se toplog srca dotaklo seivo hladne sekire. Ali hladnoa je suvie zapekla, nisam mogao izdrati, vraao sam se u topliju i prividnu bezbednost iluzija. Morao sam da istrajem u hladnoi, da se priviknem na nju. udio sam za njom, uvek sam gajio elju za ivotom u neumoljivoj svesti o stvarima kakve jesu; bez iluzija o sebi i drugima, o znaaju i vanosti svojih inova. udio sam da boravim u psiholokom prostoru, u kome bi vladala prazna bela tiina beskonane samotinje (takva je tiina planinskog kraja u kome u preminuti) bez sastavljanja i opravdavanja verbalno-intelektualnih struktura samo aicom neizbenih reci. Tragina ironija mog ivota je bila u tome da sam se mlad, vrlo mlad predao zamci, koja me je ukljetila i prisilila me da se izdravam torbarenjem reci: ja, koji sam uvek udio za tiinom, za postojanjem u sutini, koja se ne moe, (koju i ne treba) izraziti i koju (ako bih je ve morao) mnogo rade bih izrazio muzikom ili likovno. Jednom sam video japanski nemi film u kome je reiser orkestracijom vizuelnih detalja ostvario napetost, koja je prema zavretku postala nesnosna. Preplavio me je strah da e neki od glumaca neto rei; da e najednom otvoriti usta i sve pokvariti. Rei bi pogodile stvarnost kao kamen i ona bi se razbila kao staklo. Tada mi se uinilo da su rei kamen, kojim razbijamo prozor sveta i menjamo ga u proziran paravan. Poeleo sam da sretnem bie (enskog pola jer sam bio jo tako strano mlad da sam u mukarcima video vie konkurente nego prijatelje) i da zajedno stvorimo svet bez rei: stvarnost u kojoj bi se u svemu sporazumevali oima, dodirom, ulima. Bez reci ne bismo mogli da se laemo. Svaka re i najiskrenija, je ve mala la, prevod oseanja u misao i milju u priblinost. Svako misli na svoj nain, u svakom misli ego i ego je maska, samo predstava o sebi. Bez rei bismo ostali razgolieni, bez lanih obeanja i oekivanja, koja ne bismo mogli da ispunimo. Bez reci se ne bismo mogli zaviti u svoje svetove snova. Oblak snova je tvoj, samo tvoj, nikoga ne moe da pozove u njega. Niko te ne moe pozvati u 178

svoj; susret je nemogu. Samo u stvarnosti je mogu susret dvoje, troje, meu mnogima. I ta stvarnost, koja je univerzalna, je samo trenutak: iskustvo, koje je neopisivo. Re je uvek posegla izmeu; kamen je uvek razbijao staklo. U ivotu sam uvek hteo da imam "znaaj" i nadu da sutranji dan nee biti bez mogunosti, da e se ostvariti elje. Jogananda mi je rekao: "O mogunostima govori kao da su realnost. Nisu. Samo su tvoje projekcije, samo su oblici seanja. "Bez nade nisam znao, nisam se usuivao da ivim. Gde bih naao snagu da se iz jutra u jutro izvlaim iz tople postelje i zajedrim u olujno vreme novog dana kad se ne bih nadao da e sutra, ili prekosutra, ili jednom u budunosti, da se dogodi neto to e opravdati nastojanja, koja sam ulagao u ivot? Nimalo mi nije bilo jasno ta se mora dogoditi i kada; dovoljna mije bila nada da negde u budunosti lei neki odgovor, nekakav doivljaj, koji e dati kompletnost mom ivom. Iz dana u dan nisam mogao da ivim! Ukoliko sam ikad cinino izjavio da me se ne tie budunost i da ivim samo od danas do sutra (i tako po znaku "slobodno") bila je to la, istina, neduna la, ali ipak la: vrsta zvidukanja, kojim sebi uliva hrabrost tokom hoda po mranoj umi. A ako sam ikad stvarno osetio daje ekanje na ivot u budunosti, negiranje ivota u sadanjosti, zgrabila me je panika; osetio sam da moram odmah da odtetim napolje i iznudim sve zata sam se nadao da e mi doneti budunost. Nisam se usuivao da priznam da je ivot beznadean; da je sutra samo iluzija, maska na licu straha pred stvarnim, (jedinim) ivotom u sadanjosti. Uvck je bilo lake odgaati. Sad vidim da sam naseo samoprevari. Budunosti nema. Danas u umreti. ta sam sve video, ta sve doiveo u svom kratkom ivotu! A sve je ostalo negde za gorama, odjek buke, koja se udaljuje, uplje buke bez znaenja; odjek ivota, koga nije bilo. Ostalo je samo to ta je ovde; jedino ta je uistinu bilo: "ja" u neizbenosti smrti. ivot, ovako pisan i "pun" svega, bio je u svojoj "punoi" prazan. Doiveo sam trenutke u kojima je java prodrla u moj oblak snova i za tren ga rasprila. Nije ih bilo dovoljno. Nisam znao da ih produim. Takve trenutke sam morao da negujem. Dani u lamaseriji kad nisam ekao, oekivao budunost, ve samudeo za krajem, u kome sam bio, za stvarima koje sam doivljavao, za sadanjocu, kao da sam je ve izgubio; kad je stvarnost padala u mene kao vodopad i ja padao kao vodopad u nju; ovi trenuci su bili semenje preobraaja. Morao sam da ih gajim. Bili su beznadeni jer nije bilo dosta vremena da se nada rodi. To su bili trenuci kad se nada ostvarila. U ivotu, koji je sada udaljen odjek nevane buke za gorama, gajio sam druge stvari: znanje, hipoteze, filozofije, miljenja o stvarima. Kad god sam samo oseao, inilo mi se, da to nije dosta, da mi je potrebno objanjenje, kontekst, "znaenje" oseanja. Bio sam ubeden da mogu "znaenje" da otkrijem ili da mu se pribliim samo pomou rei. I rei (moje, rei drugih, izreene ili zapisane) su stvorile buku, iji odjek i ezava za gorama: jap-jap-jap-jap; bla-bla-bla: odjek ivota kojeg nije bilo. Sve je nestalo. Sve me je ostavilo. Ne treba brinuti ta e biti sutra, ta e neko misliti o meni, o mom delu, ta u ja misliti o sebi i drugima, ta e biti sa mnom i s oveanstvom. Danas u umreti.

Klizanjem gora pod pokriva mraka sam i ja skliznuo u senovito stanje udaljenosti, oprostio se od svetlosti sveta, predao se svetiljkama unutranjosti, treperavim snopovima, koji su igrali kao reflektori, udruivali se, dolazili prema meni i namigivali kao svetla za ateriranje svemirskog broda, 179

hvatali se u povoj svetlosti, u kojoj je ponovo bio i svet, ali svet stvari, koje nisu spadale u njega: zvonik crkve na prevoju ispod mene, stene krvareih ustiju, istina pobacanih knjiga. Bilo je kao da sam postao "naldorpa": toplo mi je bilo, kao da mi u stomaku pucketa vatra; sve na ta sam pomislio materijalizovalo mi se pred oima; i kad sam pomislio da bih mogao da se podignem u vazduh, uzleteo sam i zalebdeo nad prevojem. Nasluivao sam da me zanosi u "bardo", u stanje izmeu dve egzistencije, koje opisuje Tibetanska knjiga mrtvih, u lutanje due, koje naputa telo i trai vrata, kroz koja bi se izvukla iz zemaljske egzistencije i izbegla reinkarnaciju. Komeanje vizija je podsealo na halucinatorne vizije, koje rada efekat psihodelikih droga: oseaj da si u dva sveta istovremeno: da se neto zbiva i slike ne moe da ugasi, a daje sve ta se dogaa samo ovaploenje misli. Svega je bilo vie nego obino, doivljeno i doivljavajui se prepletalo i proticalo istovremeno. Ali neeg nije bilo. Nedostajalo je oseanje da sam odgovoran za svoje postupke, da postojim nezavisno od njih i od svojih percepcija. U svemu ta se dogaalo ja sam se dogaao; kao da je sve to opaam samo redosled stanja mog organizma. Nestala je granica izmeu mene i okoline, zato me je pratilo oseanje da se sve dogaa ujedno meni i u meni; da dogaaje uzrokujem, a da se dogaaju, i sami od sebe. Poto me nije bilo izvan percepcija, poto sam bio samo u njima, nestala je svest o odnosu koji obino oseam prema stvarima i dogaajima: umesto "sedim u snegu" sedenje u snegu; umesto "strah me je" strah ja; umesto "stie no" no blizu. Tako je seanje na dogaaje one noi i idueg dana: neglagolsko, statiki redosled percepcija: zlatnomrke oi plavih ovaca, usredsredenih demona, svilenkasto vamienje krzna u zracima, um papaka u snegu, njihanje rogova, tiina, bolovi u nogama, trljanje ruku u smrznutom snegu, pratava pucketava kora, sneg u izmama, sneg u akirama, smrzavanje prstiju, vetar otar bode, padanje, grabljenje za otkotrljanom naprtnjaora, padanje u tamu, crnilo, stresanje, lupkanje po licu, neto estoko u ustima, snani prsti na ramenu, grubi prsti pod pazuhom, podizanje, kiseo dah iz tuih usta vrlo blizu, blesak vatre ili lampe, u njoj silhueta starog Tibetanca sa eirom irokog oboda, konture ivotinja, silhueta visokog Indijca s turbanom, lovca na plave ovce, tovari na leima jakova, svenjevi povezanih koa i rogova, gonii mravog tela, snieh, priguen dogovor, pomicanje po snegu, na nebu mesec s linijama i sjajna belina, na njoj konture ivotinja, jedna za drugom sve dublje i dublje, tapovi po snegu, kripanje, eiri poput lonca, s pokrivaima za ui kao u Ladaku i odmor u podnoju, vatra, atori, ampa, aj, vrea za spavanje, toplota, rormoravi glasovi, zavijanje vuka, daleko, jako daleko. San. Ujutro aj, nemir pokreta u logoru prodorne indijske oi, tajanstvene tibetanske oi, nepristrasne, bez straha, obeanja ili ljubopitljivosti, oi starog Tibctanca, cviljenje konih akira, izme s dvostrukim donom, jakovi, natovareni koama ubijenih ovaca, kanjonom spoticanje, pad u sneg, spiralno padanje u cmu rupu, ljuljanje, Jakova lea, vonj goveda, upiljene podsmeljive oi, igra planina u vidokrugu, igra planina u vidokrugu, igra planina u vidokrugu i zatim: usta koja duvaju, prodorne indijske oi, ljutit glas: "Kuda, kuda, kuda?" Udarac rukama, bes, dosada, savetovanje, pogledi iskosa, aputanja, svejedno kuda, svejedno gde, svejedno ta, opet ljuljanje na leima jaka, opet razmrvljenja ogrlica Jakova i gonia, crno istegnuta po uzviici, Tibetanac na elu sa svojim govedima sa sobom, Indijac na repu s ustreljenim dobitkom pred sobom, ja ve drugi put himalajski "stoper", na leima jaka, u sredini. I panorama planina, iznenaujue, bez kraja, granitno zubalo planete, koja je praznina, zaeta iz nieg i u njoj klizav led pod nogama, klizanje, opet plave ovce na kamenitoj litici, zagledane, pucanj, jo jedan pucanj, topot papaka, zaton odjeka, senka dima na ustima olovne cevi, lelujave za turbanom, za posedelim brkovima, za oima, koje hoe vie, vie, vie, traenje lepote u suncu, koje ne nalazi odsjaj u nezasitim oima - samo da nemam takve oi, da nemam nikad takve oi! Zastajanje u selu, oi radoznale dece, jo nevine, nepoverenje ena, predusretljivost mukaraca, ang, gonii u krugu, askanje, smeh i podbadanja, uz obronak zida lamaserije, 180

zakljuane, naputene, molitvena zastava na stegu, pocepana, samotniki lelujava, tupave oi jakova koji se odmaraju, govno koje troma starica skuplja na drveni posluavnik i s njim uri u kuu, na kraju rastanak, mrcava deca za nama do poslednjekue, crna gomilica u belom snegu, uhvaena u grozd usamljene tuge, pored reda molitvenih kamenova, poiusmrznuto korito potoka, sve dublje ispod nas, na kraju sueno belinom snega i opet sve belo dokle see oko, i picevi vrhova na horizontu, i sunce opet prema zalasku, ve napola za planinama, ve senke na liticama, ve hladovina, nadolazea kao magla iz dubina, onemoalost, spoticanje i klizanje, opet na leima jaka, ovaj junak planine, heroj Flisar, ovo umorno telo, ovi smrznuti prsti, ova ra upana neobrijana figura ko atih razmiienih udova, gega se preko visoke istine, i igra planina u vidokrugu, igra planina u vidokrugu, igra planina u vidokrugu. ta sam, ko sam, varnica ugasle svetlosti na putu u senku, nezadovoljan ljubavnik ivota, ubica mrtvog psa, suanj nemira - ta sam? - krv na vrhovima svojih iluzija? - Zato sam? - 0 boe! Zato nisam planina, zato ne strim u nebo, nepokretan, zato ove misli, ova oseanja, ova buka, ovaj pakao? Ovaj "ja"! Hou li ga na kraju krajeva morati da prihvatim? Vrtoglavica, pad u sneg, pucketav udar, led na obrazima, prihvatanje poput udarca, tamna indijska ruka, koja pokazuje prema vrhu levo: "Ladak" -otvaraju se usta sa zlatnim zubima. "Ladak, Ladak!" Smeh, okretanje, pucketav um, karavan odlazi. Sam usred visoravni. Svet bez glagola. Tiina samoe, buka usamljenosti. Dalje, ta je smisao ivota? Pitali su zenbudistikog majstora. Nastavi, odvratio je. Glagoli su se vratili, opet se zacrtala granica izmeu mene i dogaaja, opet sam bio "ja", buka u tiini. Nisam iao prema uzvisini, nisam verovao Indijcu, skrenuo sam po tragovima karavana, koji je nestao za liticom obronka. Hteo je da me se rei, taj vranooki ubica plavih ovaca, za njega sam bio samo neprijatnost. Da sam imao sivosrebrno krzno, ubio bi me; kao ovek, umoran, smuen ovek, bio sam nekoristan. Pa takav sam, probolo me je. I klonuo sam u sneg. Kome sam potreban? Kome u nedostajati? I moji najblii e iveti dalje ako se ne vratim: sami u buci svoje usamljenosti kao uvek. "Ja" sam jedini kome uslovno nedostajem. I ta mi nedostaje? Ta "stvarica", ta drutveno uslovljena fikcija svoga ja, ima prividno postojanje i znaaj u okolini, koja je stvori i u kojoj moe da se odrava dnevnim obredima samopotvrivanja, a koja je ovde u tiini samoe, prozirna, samo buka usamljenosti, panina udnja za starom okolinom, za ogledalom u kome bi mogla ponovo da se vidi? Oseao sam da me nema. Ko je oseao? Nije li ovo stanje svrha meditacija, koncentracija, vebi joge? Meditacija nije razmiljanje (o venim pitanjima, u viim nivoima svesti, o sopstvenoj prirodi, o istini i bogu) ve nemiljenje, ublaavanje buke usamljenosti, ili u praksi tantrizma nadoknaivanje buke mantrom (zvukom, koji je bez znaaja) ili koncentracijom na sliku objekta, ili izmiljenog boanstva, koji takode utiava buku tako daje nadoknauje. U tiini, prazan, ta si? "Organizam" je samo privremena organizacija zgusnute energije. "Linost" miljenja, ideja, refleksa i psiholokih mehanizama, koja uobraava da je statika trajna jedinica, samoje igra muva jednodnevnica. U toj igri - ta je smrt, ta je prolost, ta nada? O boe! Spasi me. Suvie. Spasi me bremena neshvatljivog "ja", pretvori me u mrava, u leptira, u list na drvetu. U pahuljicu. Po tragovima karavana sam hrskao prema ivici visoravni. Uzanim prolazom sam stigao u koritast kanjon, koji su zaklanjale, gotovo pokrivale kamenite litice. Neto je dunulo prema meni, neto mrano hladno to nije bila samo senka veeri. Iza okuke me je oekivalo sedam trupala. Prvi je leao na leima, raskreenih udova, razjapljenih usta i upiljenih oiju, kao votana lutka, s ukoenim prstima, ispruenim kao da se brane od napadaa, neobrijanog lica, iskrivljenog u gr neverice i uasa, s ranom u grudima i s probodenim vratom, s glavom na mrlji krvi, kao da poiva na tamno crvenom jastuku. Sledei je amio u napola kleeoj pozi neuspelog bega, sa savijenom levom nogom i ispruenom desnom, rukama u snegu kao da su u trenutku smrti jo traile oslonac, s glavom zabaenom na leda, s preseenim vratom, sa cevicom dunika, koja je trcala iz usirene grude krvi i mesa. 181

U treem truplu sam prepoznao lovca na plave ovce. Prepoznao sam ga po crvenom turbanu, koji mu je neko razvezao i omotao oko vrata. Lice mu je kundakom puke, koja je leala u snegu neto dalje bilo rastueno u kau samlevenih zuba i vilice. Sledea tri trupla su leala s glavom zajedno i s nogama na tri strane. Sneg ispod njih je bio crven i raskopan. Brutalnost sukoba su izraavala i unakaena lica mrtvih: jednom su iskopali oi, drugom odrezali jezik, treem odsekli nos i ui. Svu trojicu su ukopili. Oteturao sam prema poslednjem truplu. Lealo je deset, petnaest metara dalje, truplo begunca, inilo mi se; oveka koji nije hteo da se upusti u borbu i pokuao je da pobegne. Pored sedokose glavp je leao eir irokog oboda. Kone pantalone su se presavile i zakripale u snegu, ko ato telo se izdiglo na lakat, u mene je buljilo okrvavljeno tibetansko lice. Drhtava ruka je posegla za pojas, izvukla bode (koji se nije usuivala, nije stigla izvui tokom napada) i uperila ga prema meni. Usta su neto mrmoljila, iz rane u stomaku se cedila krv, oi su se zabole u moje kao dragi kamen ugasle lepote ivota. I zakriale: milost! - zatim je ruka malaksala, bode je skliznuo u sneg, oi su ugasle. Pao sam na kolena. Povraao sam i grebao rukama po snegu, pripijao ga uz lice i njime se hladio. Kad sam prvi put sreo lovca na plave ovce, probola me je slutnja da mi gaje sudbina izabrala za sudiju i delata. Slutnja se ispunila. Da me nije ostavio na visoravni, sada bih leao pored njega bez uiju i jezika. Ostavio me u snegu da poginem; sauvao me je pokolja i osudio me na nekoliko dana ivota. Na koliko dana? Na koliko sati? Osvrnuo sam se po kanjonu. Jakovima, dragocenim krznima nije bilo ni traga. Zaseda je uspela. Hajduci su ostavili u snegu samo nekoliko kapi krvi. Daleko jo nisu, probolo me je, jo uvek su negde u kanjonu, iza tree, etvrte okuke, moda se vraaju mislei da su neto zaboravili; svakog trena mogu da me ugledaju... Bacilo me je nazad kanjonom, odneto me je preko zamraene visoravni, po kojoj se skupljala nisko polegla magla, odnelo me je uzbrdo prema uzviici, za kojom se raao podsmeljiv mescc, a da nisam znao kuda i ne brinui zbog toga, samo dalje od prizora koji mi se usadio u duu i loniioje votanom nepokretno u smrti. Gde se krije rezerva snage, koju nalazi kad je nema vie? Susret sa smrti me je otreznio od romantine ideje o njoj i razotkrio mi da hou da ivim: po svaku cenu i bilo kako: prosveen ili neznalica, svejedno. U sjajnoj belini noi sam stigao do vrha sedla i krenuo obronkom, koji se sputao prema udolini. Zvezde su mi namigivale. Mesecje bio tako blizu da mi je doticao glavu. Bio je velik kao planina. Naleteo sam na mrana usta podzemne peine. Iz nje je bila vlana toplina. Medved, leopard, porodica vukova? Na sve etiri sam otpuzao u unutranjost.

U peini je neto dunulo u mene i uhvatilo me za ruku. Uzviknuo sami odmakao se. Sledei tren meje uhvatilo za potiljak. "Ima li neto za jelo" - zasuo me je grozniav australijanski glas. "Ne". Odvratio sam i pokuao da se odmaknem. Ispod brade sam osetio vrak noa. "Ne" - prodahtao sam "kunem se, ve dva dana nisam jeo." Prsti su popustili, pesnica meje udarila u rame, zasuo me je ivotinjski grohot. "Izbacili su te napolje." - Rekao je divljak. (Je li bio Australijanac za koga je Veliki lama rekao da mu se pomutilo i da su ga morali izloiti vukovima?) "Napolje su te izbacili." Kikotao se u zluradoj srei. "Sad si slobodan. Napolju ima milion hektara divljine; tvoja je. Kako ti je ime?" Rekao sam mu, a on je prasnuo u smeh. "Ma hajde. Zato ne prizna da si Egon?" Najvie bih voleo da odletim prema izlazu, ali seanje na elini mraz zvezdane noi je savladalo paniku. Posegao sam u vidnjaknu i napipao no; ako idem ja pomislio sam, idemo obojica. On 182

me je video, bar konture, ja koji sam doao iz zvezdane beline, uzalud sam buljio u tamu; po glasu sam prosuivao da ui ispred mene. I po mirisu jer je od njega esto zaudaralo. "Siromah ovek" uplje se grohotom nasmejao. "Siromah Evald. Mislio si da se to to doivljava dogaa tebi. Nisi pomislio na mogunost da je umesto tebe tu Egon." utao sam, inilo nii se sigurnije. "Ne poznaje Egona?" -Upitao me je. "Ne". -Odvratio sam. "Poznaje ga." - Rekaoje. - "Doao si iz drutva Egona, I to je udruuje egonomizam; doao si uiteljima da bi se oslobodio. ega? Evald je mislio da je doao da se oslobaa Egona, a celo vreme je ovde bio Egon, koji je lukavo polirao Evalda. Sve uzalud. Egon je pobedio. Kad se Egon bori, Egon pobeduje; kad Egon razbija, dogaduje se; kad trai, nade se." Glas se podigao; u mraku je kruio oko mene. "Egon je pametan. I razume ivot, a zatim otkrije da ne moe da ga ivi. Suvie je uloio da bi se usudio da naini glavnicu. Ponekad oivi malo na kamatama jer ga mui oseanje da glavnica nije dovoljno velika, na kraju i kamate vie ne troi. I glavnica raste. Egon je pekulant, cenjka se, preuzima, pljaka. Sve to otkrije, prisvoji, svaku informaciju ukljuuje u svoj kapital. Evald bi hteo da troi taj kapital, hteo bi da ivi, ali uvek kad postane neposluan, Egon ga tresne po glavi tekom knjigom svojih pravila, teorija, doktrina, rasuivanja i kritike, koja treba Evalda da vaspitau korisnog podreenog: u pomonog sumnjiavca, ugnjetavaa i izdajicu. Merilo za izvoenje egonomizma u praksi je sat. Egon, inae i govori u vremenu, ali to nije vrerne kao dimenzija, to je vremc kao roba, kao neto to odmerava sat. Vreme je rastojanje izmeu dva dogaaja, dogaaji su stanice na putu do cilja. Uhoenje ciljeva je Egonov motor; bez njih je mrtav, zato stalno izmilja nove, a satom meri put do njih. Njegove uobiajene fraze su: vrlo sam zaposlen, uri mi se, moram ii, nisam stigao, strano kako jure godine. Ubeen je da govori o vremenu; nije svestan da govori samo o svom odnosu prema satu. Sat je jedna od retkih stvari, koju ne moe da podredi. Svoje voljan je; kad bi hteo da ide polaganije, ide prebrzo; kad bi hteo da ide bre, ide presporo. Kad Egon kae daje vreme dragoceno, misli na svoje vreme; kad misli da gubi vreme, izgubioje kontakt sa satom i ciljevima; slobodno vremc je period u kome je sebi zvanino dozvolio gubljenje vremena. A, ipak, Egon slobodno vreme uopte ne poznaje: i kad ga ima, razmilja o ciljevima i kuje planove. Vreme je novac, kae Egon; to je drugi stav egonomske doktrine. Egon se najvie boji da nee imati dovoljno novca, punog stomaka ve razmilja o praznom, njegovi ciljevi su povezani uz novac u budunosti; a to opravdava izrazima egomudrosti: "Bolje da dri ga nego lovi ga", "ko rano rani, dve sree grabi", "to moe danas, ne ostavljaj za sutra". Kad Egon poeli zabavu, uzme olovku i pare nanije i pone izraunavati koliko ima u banci, koliko e imati idui mesec, idue godine. Ovom igrom stalno se tei i okrepljuje." To nisam ja, odvratio sam; poznajem ga, ali to nisam ja. "Dokazau ti da jesi." - Pribliavao se glas iz tame, tako da sam osetio topao dah na oima. Zatim se udaljio i poeo odjekivati pod svodovima. "ta se svia Egonu? Voli definicije, informacije, poredenja, pravila, popise, izvetaje, osiguranje, uspeh, investicije, uverenja, miljenja, muzeje, vlast. Od svega najvie voli da dominira i veina njegovih ciljeva je posredno ili neposredno vezana uz traenje situacije, u kojima moe da obezbedi sebi nesumnjivu prednost i vodeu ulogu. Svaki Egon mora imati najmanje jednog Egona, kojim moe da vlada; i kad ima jednog, hteo bi da ih ima vie, a kad ih ima vie, hteo bi da ih ima jo vie. Egon hoe da bude u prvom planu i uoljiv. Hoe da bude ukljuen u egonomsku mreu. Ako niko ne obraa panju na njega, ili nedovoljno veliku panju, razboli se. Ako ne moe da igra igre dominacije, nasilje se gomila u njemu dok ga ne obrne protiv sebe i ne rascepi ga, isisa veru, onemogui sebi uspeno praenje ciljeva. Sad je Egon nemiran, nesrean i smrknut. Poinje da trai izlaz: smisao ivota, psihiko zdravlje. To jednostavno znai da hoe da igra dominantnu ulogu u odnosu prema svojoj sudbini; hoe da bude kroja svoje sree. Kad se razboli, odlazi strunjaku i stavlja mu svoj ivot na pult, kao da polae ispred njega pokvaren sat. I stvarno: Egonu se pokvarila egonomska maina, ne tee vie glatko, pukla je opruga, ili se polomio toki. Od strunjaka oekuje da ga popravi, podmae i ponovo navije. Poto se uasava svega to nije egonomsko i svakog ko nije 183

Egon, odlazi strunjaku, kome moe da veruje; dakle takvom ko je kvalifikovani Egon. A, ipak, igra uspeva samo ako se strunjak ubedljivo pretvara da nije Egon i ako ga pokvareni Egon u ovoj prevari potpomae." To nisam ja, uzviknuo samu tamu kad je glas umukao. Poznajem takve Egone, ali ja nisam jedan od njih. "To nisam ja." - Zasmeja se glas iznad mene. - "Kad se pokvareni Egon obrati strunjaku egonomizma, uvek kae: to nisam ja. Jer ako kae: ja sam Egon, strunjak e morati rei: upravo to je problem, prestanite da budete i ozdraviete. To nije igra, koju ele da igraju. Egon trai ekonomsku samosvest; strunjak, koji je takode Egon, nee da se odrekne uloge, koja mu omoguava dominaciju. Zato kae tako samosvesno kao da stvarno zna emu govori: odve u vas na pregled vae psihe. Strunjak budi utisak da sve zna, da je apsolutno spontan i slobodan, jer prilikom leenja upotrebljava neegonomski jezik. To je njegova kamuflaa. U stvari je strunjak programiran, njegove motive je odobrio centralni egonomski komitet. Kad kae: odve u vas na pregled vae psihe, leenjc je za njega investicija egonomskog kapitala. Suvie ste napeti, kae Egonu; to je problem. Morate se opustiti. im Egon uje re "morate", zgrabi je obema rukama. To je re, koju razume. Oputanje postaje cilj. Egon izradi sebi plan, lati se hobija, organizuje sebi zabavu. A svoje napore meri satom. Koliko dugo pre nego to se opustim, pita se. Nije kadar da bude bez cilja. Ne zna igati igre, koje se vrte u krugu i ne vode nigde. ak na raspustu proganja odmor, ak u snovima kuje planove. Ni u seksu se ne oputa jer mu nudi prelepu priliku za igru dominacije. Ne zna da se preda, ne zna da popusti. Ubeen je da samo njegova napetost spreava haos. Meu igrama, kojima se Egoni obino zabavljaju na raun treeg, ili tri na raun etvrtog, ili grupa Egona na raun druge. Krajnji oblik je rat. Igru Utehe najvie vole da igraju smueni Egoni i to s Egonima, koji su jo smueniji. Za Egone su ove igre obredi dominacije i podreivanja. Egon voli da se podreuje; naroito tamo gde ne moe da dominira i, dakle, nema izbora. Njegova najomiljenija igra je - Po mom miljenju. Poznata je, takode, kao Ja mislim, Rekao bih, injenica je, Nema sumnje, itd. ta misli: jesi li Egon? Bi li rekao da jesi? ta si po svom miljenju?" "A ta si ti, pomislio sam; kakvu igru ti igra; ta pokuava da dokae sebi?" Govorio je dalje. "Tu i tamo nekom Egonu donese igre veine. Poto u njima uvek pobeduje, ili poto uvek gubi, ili poto su suvie predvidiva, odrie ih se i poinje da igra teu igru. Izmakne se od krda i pridrui se manjini. Sad ima oseanje da pripada eliti i to mu se svia. Pogodi staje stvarnost - naziv je nove igre na prvom stepenu. Egonova stvarnost je sastavljena od fantazija, koje naziva dogaajima. Ove fantazije premeta i preureuje u nova znaenja; to naziva reavanje problema. Ako igru ne igra sam, igra je s prijateljima: s ljudima, koji uestvuju u premetanju komada ne sumnjajui da je zagonetka istinska. Kad Egon pone da se bavi semantikim rebusom, obino se njime bavi do smrti. Na trenutke e ga zgrabiti prava panika i grozniavo e pokuavati da sastavi delove u neto znaajno. U ovoj igri je slobodno vreme posveeno izmeni miljenja o tome gde spadaju pojedini delovi lokalnih, narodnih ili meunarodnih semantikih rebusa. Egon veruje da je razgovor komunikacija. Ako ne moe da govori, osea se usamljen i to ga plai jer se boji da igra tee bez njega i da e neto prepustiti. To ne znai da uje ta kau drugi, ili ta kae sam; oslukuje samo fraze, koje ukljuuju odgovarajue snimke, podataka, koje naziva "moja miljenja". Te trake su bile snimljene u Egonovoj mladosti u uionicama egonomsko-vaspitinog sistema; u fabrikama ploa hitova, koje svi sviraju i svi sluaju, varijacije na originalnu temu, koje Egon kasnije dodaje, smatra dokazom svoje originalnosti. U egonomskoj fabrici su Egona sastavili kao elektronski sat s ugraenim uputstvima, navili su ga i usmerili prema budunosti. Za Egona je budunost istinsko mesto; ubeden je da e ga jednom dosei; i ako se vie trudi, bre e ga dostii. Kad se umori od svega, poinje da igra. Pogodi ta je stvarnost. Preureuje motive u mantikom rebusu, dodaje nove fantazije, koje naziva dogaaji, uporeduje nove snimke sa starima. Zanimljiva igra. Zanimljiva igra! Dok ne prozre da ne moe daje savlada. Kad to uvidi, zavrti mu se u glavi, zgrabi ga panika. Egostrunjacima vie ne veruje, sve knjige je proitao, malo je stvari koje ne bi 184

razumeo. A sve to je ve deo rebusa nad kojim je ve izgubio nadu. Ako je nevolja dovoljno velika, ili ako je Egon dovoljno megaloman, kree u Aziju i trai sebi gurua. 1 opet odahne. Otkrio je novu igru. Psihiko oslobaanje. Utihnuo je i dugo utao. Oseao je koliko elim da nastavi. Konano je kazao: "Egon je naao gurua. udi se. Odnos s guruom je drukiji od svega to je dotad doiveo. U poetku pokuava da pripitomi gurua, pokuava s njim da se igra. Po mom miljenju i pogodi ta je stvarnost. Guru se ne odaziva. Guru vidi to Egon ne vidi. Guru vidi daje Egon ve pre dolaska ukljuio igru oslobaanja u svoju egonomsku mreu. Guru vidi da koristi igru oslobaanja kao kamuflau za napor da bi se ouvao kao Egon. Ne trai, ve nadi, kae guru. A Egon trai slobodu u budunosti. Ubeen je da e je dosei sutra ili prekosutra. Nigde ne treba, kae guru; ve si na cilju, trenutak je sve. To Egon ne moe da prihvati. Trenutak je za njega pretesan, uzan prostor izmeu prolosti i budunosti. U tom prostoru mu nedostaje kiseonik, zgri se i umire. Zato se brani. Traenjem slobode se potvruje. Predaj se, savetuje mu guru. I Egon se predaje: svojim oseanjima. A ta oseanja nisu nita drugo do njegove panine navike. Egon brani svoj kapital. Toliko je uloio u ivot da sada oekuje kamate. A guru kae: zaboravi na kamate, odreci se glavnice. Isprui se u travu i gledaj oblake. Iskljui sat: dogodie se. Ne trai, ne oekuj. Dozvoli da se dogodi. To nije jezik, koji bi Egon mogao da razume. Zaustavi se., kae guru, prestani da uri, prestani da slua emisiju egonomskog radija, osluni programe, koje emituje tantriki radio. Cilj je tamo, gde si. Ne sumnjaj, veruj. Predaj se toku i posmatraj. Zatvori egonomsku fabriku. Prestani da uporeduje. Ne govori o ljubavi, o principima, o odgovornosti. Voli, budi prinicipijelan, budi odgovoran. Budi. Samo kad ivot vie ne grabi, moe s njim da se igra. A kad sretne nekog, koji ne igra egonomske igre, zajedno se ispruite u travu i oslukujte. To nije jezik, koji bi Egon mogao da razume. Zato sve to prevodi u jezik, koji razume. I kad je prevod zavren stoje saveti gurua na glavi. Trai, sumnjaj, analiziraj, meri, uporeuj, trudi se, uri, raspravljaj. Egon prevodilac je izdajnik. "Zato odlazi takav kakav je doao. Sve je bilo uzalud!" Umukao je i nije se vie oglasio. Pola sata kasnije je poelo jamom da odjekuje njegovo hrkanje. Ja nisam spavao. Bdeo sam do jutra.

Kad sam se izvukao iz peine,u oi me oinuo vetar i sledi me do kosti. Udaljeni venac gora je sijao u ranom suncu kao niz gleerskih ostrva na povrini mora. Usiljeni vrhovi su budili utisak da se naginju preko vrhova ispod sebe kao kvoke nad pilie. Tako visoki su bili sneni vrhovi, tako visoki! I ravnoduni u nepokretnosti. Jo su me ispunjavali jezom, a ujedno se u meni ve raalo opratanje, koje osuenik osea prema svom delatu. Nisam hteo da umrem, a slutnju smrti je u mene prokrijumarilo oseanje olakanja, nekakav ponos pri pomisli da e me ubiti planine i da neu izdahnuti na bolnikoj postelji. Kako udno, pomislio sam. Egon se zaljubio u svog ubicu. ak ponitenjem bih voleo da se potvrdim. Umireni, dakle, postojim. Australijanac je dopuzao napolje. Iz upavog grmlja brade i kose su se u mene zabola dva svctloplava oka. Obuen je bio u mrkocrven zanskarski kaput, koji je mestimino bio zakrpljen, a inae u dobrom stanju. Na nogama je imao pohabane izme, a za pojasom tibetanski bode. Bio je manje izgladneo nego to sam oekivao, njegovo dranje je otkrivalo gipkost ivotinje. "Postavljam zamke" -rekaoje- "ponekad odem do oblinjeg sela i kupini dak ampe. Ili mi ga donesu ene. I neko pare mesa. Povre. Pronela se vest da u peini boravi sveti ovek samotnjak, koji ima plave oi. Donose mi poklone. I aste moj lingam." - Nasmejao se. - "U ovim planinama su svi tantristi. Ponekad 185

ubijem plavu ovcu. Jednom sam zaklao medveda. Hoe li ostati?" Pogledao sam preko brazdastog pobra, slinog kori mozga, koje se razriveno kanjonima i provalijama irilo prema vencu planina na horizontu. Da li bih navikao na divljinu? Sigurno. U svojoj nenosti sam oseao seme okrutnosti, koje bi u povoljnim uslovima isklijalo vrlo, vrlo brzo. Preplavila me je svest o polarnosti: o mojoj iskrenosti, koja skriva seme lai, o skromnosti, koja zna da postane oholost; o duhovitosti, koja je esto banalna aljivost; o suzdranosti, koja je druga strana agresivne nametljivosti; o toplini, koja skriva seme ravnodunost; o spontanosti, koja ima isti izvor kao prinuenost. No i dan, oboje sam: pozito-negativan. Traim slobodu, a bojim je se; odbijam je da bih mogao da se traim. Imao sam priliku, zato je nisam zgrabio? Imao sam hiljadu prilika; zato sam ih proerdao? Nisam ih povratio. im sam naslutio priliku, odmah sam upao u nju. I u zaletu sam se odbio. Tantrizam je akcija bez napora, rekao je lama Rinpoe. Ne trai, ve nai, savetovao mi je Jogananda. U ljubavi prema paradoksima sam u tim savetim suvie dugo video igru reci. "Kao tantrist si gospodar trenutka." - Rekao je lama Rinpoe, a ja sam mislio da biti gospodar znai zavladati trenutkom. Zato sam uvek planuo na mangovenja svesti, koja su mi nudila mogunost osloboenja, i kad sam hrupio na njih, vie ih nije bilo. Majstor tantricima je paljiv kao zec, lukav kao lisica i munjevit kao kobra. Ja sam mislio da je re o lukavosti prevaratna; o metodu, kojim moe da se ogradi i zatiti. Pravo je imao Austrilijanac: Egon me je izdao, savete mojih uitelja okrenuo na glavu. Egon ne zna ne-traiti. Ne poznaje lukavost, koja je nevinost srca. Ne poznaje otvorenost i ranjivost. Akoje tantricizam metod, jedino je metod za nadmudrivanje Egona; tojedovoljno. Kad se Egonu izmakne, stvara prostor, ukome nisi vie most izmeu jue i sutra, izmeu elje i nade. Tek tada mogu da se dogode ljubav, srea, budnost. Neto uini, neto se desi, izjavio je Jogananda. "Uzalud" - kesio se Austrilijanac. - "Sloboda je iluzija. Ne znamo je ne-dosei. Ne znamo dokuiti da nema naina. Odgovor je u srcu, a u naem svetu je srce mii, koji presaujemo, ili pesnika alegorija. Samo stvar ili re, nikad in. Strano smo pametni, sve znamo da napravimo, sve imamo. Nedostaje nam samo ljubav, sloboda i misao. Ljubav se dogodi, smisao se razotkrije, sloboda postoji. Izgubili smo sposobnost predaje. Na moto je: napadni i pobedi. Prevladaj, savladaj, . zazidaj. Promeni u stvar. Ubi. Egon stalno ubija ivot, koji bi voleo da ivi. Egon me je priveo u lamaseriju i Egon je napravio greku zbog koje su me proterali. Pa, nisi jedini. Veinu ih izbace u sneg. Vrlo su lukavi, pri veu te na ue i gumu u vrtlog, a kad potegne za ue, preseku ga. Ali, poteni su: kad padne na probi, daju ti jo jednu mogunost i bace te u sneg. Ako ne moe da ivi bez Egona, moe da bude bar mrtav bez njega, i to je, takode, oblik slobode. Egon se ne boji da umre dok moe da te uzme sa sobom. Da bi on umro, a ti dalje iveo - to ne moe da prihvati." "Razgledaj ovo mesto". - Zamahnuo je prema planinama. -"Ovde ne treba da igram Po mom miljenju i pogodi ta je stvarnost. Ne treba mi da nosim masku, mogu da budem to jesam. Mogu da ivim u svom centru, a periferija moe da se kovitla ne spotiui me u centru. Ovde nema mogunosti za prazne nade, za gomilanje glupih elja, za podizanje i odbranu fasada, za stvaranje utisaka. Reci mi: koje taj koji nestrpljivo eka da dou ene i da mu donesu hranu? Ko je taj ko se ljuti jer je zapao sneg i ene nee tako brzo? Ko je taj koji se za jednu tako vezao da bi voleo da s njom ivi i ima decu? Koje taj koji udi za drutvom ljudi, za glupim askanjima; koji se pita gde e dobiti nove izme kad ove podere, pa nov kaput kad se ovaj pocepa? Egon je doao, Egona u izbacili napolje, Egon sad ivi u peini. U Sidneju, u lamaseriji, u peini, svejedno je: uvek i svuda Egon." Odgegao sam u jamu po naprtnjau, ator i vreu za spavanje. Kad sam se vratio, usamljeni samotnjak me je pogledao i gotovo moleivo upitao: "Nee ostati? Peina je dovoljno velika." Za jednog Egona, odvratio sam. Za dva bi bila premala. Ubrzo bismo poeli da igramo Po mora miljenju i pogodi ta je stvarnost, ve smo poeli. Za nekoliko dna bismo konstatovali dvolanu egonomsku mreu; poeli bismo se boriti za dominaciju. Ne bi li bilo teta?" teta je to nee da ostane" ree "i u paklu je lake udvoje." 186

Pozvao sam ga da pode sa mnom i vrati se u ludnicu egonomizma. "To misli da uradi?" Pogleda me. Razmislivi sam odvratio: "Kad sam bio dete, posle svae s roditeljima sam jednom pobegao u umu i mada me je ubrzo poelo da mami da se vratim, rekao sam sebi: neu, pokazau ja njima. Kad bih sada ostao u peini, bio bi to slian psiholoki manevar. Pokuao bih da kaznim Egona. Jo verujem u mogunost osloboenja. Sve to si mi sino ispriao, ak mi je ojaalo veru. Ovde mogu da se zaslepljujem da sam drukiji. Ovde JESAM drugaiji. U poseti sam. Samo u svetu, koji je moj i koji ne mogu da odbacim, mogu daunim odluujui korak. Samo tamo pitanje duhovne slobode ima znaaj; ovde je samo ukrasni dragi kamen, egozotina dragocenost. U centru mog ivotaje Egon drukiji nego ovde; najopasniji je, lukaviji i u veoj panici. Ako hou da ga prevarim, moram ga prvo detaljno upoznati, a to je mogue samo tamo gde sa mnom nesmetano gospodari; u egonomskoj mrei moje svakidanjosti. Sad konano znam ta moram da uradim. Sve to sam u ovim planinama nauio; sve to mi je Egon preveo na sebi razumljiv jezik, moram da prevedem nazad na original. Moram da nauim nov nain shvatanja. Jezik due." Srean put, zaviknuo je za mnom kad sam zagazio u sneg. Stajao je pred ulazom u peinu blago zguren, vetar mu je mrsio kosu kao da oplie kronju samotnog bora; svaka linija njegove poze je odavala da bi voleo da ide sa mnom, oseao je da mora ostati. "Razgledaj ovo Mesto." - Zamahnuo je prema planinama. - "Nema gledalaca, ne treba da glumim." -Osim samom sebi, pomislio sam. Kad sam bio ve daleko, zaokruioje ake ispred usta i doviknuo za mnom neka se drim obronka dok udesno ne ugledam uzan prevoj; neka preko njega krenem u dolinu, na drugoj strani lei selo, dae mi hranu, biu spaen. "Hvala i sreno." - Uzviknuo sam, a vetar mi je zasuo sneg u lice i zaguio rei. U toku prvog sata sam upadao do kolena. Poto nisam znao ta je pod snegora, na strmini sam vie puta okliznuo, tako da sam pokrenuo malu lavinu i snjomna zadnjici, ili na stomaku, skliznuo prema udolini, dok me nije zaustavila neka stena. Uskoro je iz mene zapahnula divlja java. Sve je igralo ispred mene; preko vrhova je provirilo sunce i promenilo svet u belo varnienje. Zatvorio sam oi i koraao mureki, a ak i kroz trepavice mi je u mozak lila belina. U strahu od snene slepoe sam pomislio da bi trebalo da se zaustavim, skinem naprtnjau, i eprkam naoare za sunce (i verovatno otkrijem da sam ih izgubio ili slomio) ali u usponu snage mi se inilo bolje da joj se dobrovoljno prepustim dok ne oslabi; znao sam da moram stii do sela pre noi. Na severnoj strani se sloj snega iznenada stanjio. Preko prevoja, koji se izboio na drugoj strani kanjona, vrljali su vetrovi, koji su pomeli sneg sa strmih litica i neke od njih ogoleli. Noge umorne, da ih vie nisam oseao - su skoro same od sebe zale na stazu, koja je -ponegde bez snega vodila prema senovitoj vrtai ispod mene. Laknulo mije, skinuo sam naramenice, naprtnjaa je pala u sneg, a ja na nju u senci peine, u koju je bio uklesan obeljen tibetanski "pozdrav dragom kamenu u lokvanju". Ponavljao sam: OM, OM, OM... Kad mi se srce umirilo, udahnuo sam i uzviknuo: "ommmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmm... " Zvuk je potonuo bez odjeka. Vetar je oblikovao nanose u kanjonu u talasaste senovite sprudove, koji su bili u kontrastu prema sjajnoj belini obronka upravo cmi. Pod prevojem je sneg mestimino otkliznuo u dubinu i raskrio sivomrke mrlje kamenja. U ustima sam osetio uznemirljivo poznat ukus. Osetio sam da doivljavam neto to sam ve doiveo. Oseaj je bio tako jak da mi je ponestao dah. Ispod mene je bio mrani kanjon, na drugoj strani se izboio prevoj. Iza prevoja je bilo selo, cilj mojih napora. Daleko ulevo je na horizontu bleska'o moni venac planina. Sinulo mi je: ovo poznajem, ovde sam ve bio! Prepreka ispod mene, iza nje uzvisina, na drugoj strani. "Selo", "novac", "znanje", "istina", "ljubav", "duevni mir". Daleko na horizontu sjajni venac nedohvatljive (i nedokuive) lepote, koja me je ispunjavala uasom. Otii u u kanjon i potraiti put preko spruda, uiniu to moram da u njih ne upadnem. Penjau se uzbrdo, moda u stii do prevoja i na kraju do sela na drugoj strani, I zatim ponovo. I ponovo. I ponovo ve sto puta, hiljadu puta sam preao ovaj put. ta me tera? Gde urim, zato se potucam u ivotu? Zato ne mogu da zastanem, da se odreknem onog to je na drugoj strani; da se predam uivanju nedostine lepote na horizontu: panorami ivota? " No me je stigla na vrhu 187

prelaza. Mraz nisam oseao, iz mene je izbijala vruina; da li iz hripavih grudi je poskakivao oko mene u belira oblaiima. Izdale su me noge, klecnuo sam u smrznuti sneg ispod ogromne kugle. To je mesec, koji sam gledao s brega pred rodnom kuom, prolo me je. U predveerja sam se smucao preko brazdi njiva; u toku povratka prema vrhu sam vie puta zastao, zagledao se u mesec i zvezde i pokuao dokuiti tajne svemira. To je isti mesec. I ja sam isti. Otiao sam po svetu i kao prtljag sam ga odneo sa sobom. Ne mogu postati drugi. Ili drugaiji. Postojim. Prvo sam oseao bolove u udovima, zatim obamrlost, zatim se po meni slivao mraz, tako jak mraz kakav jo nisam osetio. S mrazom je dolazila nesvestica. Zurio sam u mesec i ekao. Vie nije bilo straha, samo radoznalost. I zatim samo halucinacije, kripanje, guranje, drhtanje usred igre vrcavih senki, nita razgovetno, nikakvih utvara, o kojima govori Knjiga mrtvih, samo komeanje, kojem nema kraja. Mesec se vratio, opet je visio iznad mene, sijao je, zatim je poeo da treperi i najednom je bio u sobi vrlo niskog stropa, okruivao me je venac lica; svlaili su mi izme i arape, neko me je trljao i oivljavao noge. Neko se odnekud vraao, naao me i doneo u naselje. U sjaju plamena mi se jedno od lica uinilo jako poznato. Sagnulo se nad mene, oi su uhvatile odblesak vatre. "Kako je sad ono?" - Rekao je nezaboravni glas starog Joganande. "Ja te traim, a ti me nade." O boe! Zgrabio sam ga za ruku i divlje mu je ljubio, kvasio je suzama. Uhvatio me je ispod potiljka, podigao mi glavu i usuo mi u usta tri gutljaja skoro vrue rakije. "Odmori se." - Rekao je i poloio mi glavu nazad na prostirku.

Idue jutro smo krenuli na put prema Ladaku. Nije mi vie bilo zima jer mi je domaica, kod koje smo prenoili, za manje od pola sata isplela mkavice, gazda mi je poklonio uturicu rakije, Jogananda (zlatni, zlatni starac) mi je pozajmio par arapa, Rosinant (kljuse Rosinant, koji je morao ve davno da ugine, a bio je zdraviji i iliji nego ikd) je drage volje prihvatio moju naprtnjau. Tako smo jedan za i, Jogananda napred, ja pozadi, Rosinant na ularu medu nama, ili prema kanjonu. Posle sevanja noeva u planinama - olakanje! I u olakanju nova snaga, a u snazi nada daje kraj opasnosti i da se vraam kui. Konano kui. Uz put smo se vie puta zaustavili i govorio sam, govorio, govorio, prosto je sukljalo iz mene, a Jogananda je sluao uz ohrabrujui izraz oca, kome sin pria o pustolovnom izletu. Govorio sam o doivljajima u lamaseriji. Otkrivao sam da mi se, udaljeni, ve u prolosti, ne ine vie tako strani, ne vise neto to bih eleo da odbacim; neto su to bih eleo da sauvam kao dragoceno iskustvo, koje me je, ipak, mnogo emu nauilo. ak su seksualni obredi gubili svoj agresivni ton i postajali sve "zanimljiviji" i polako mi se inilo, ve i izvor nade da e se jednom u budunosti negde drugde s nekim drugim ponoviti. Svest da sam bezbedan i da se vraam kui je otpala i moj zmrznuti intelekt: opet sam poeo i to uz pravu slast da razmiljam; zahvatio sam u korito svojih iskustava i kopao po njemu, kao da kopam po obilju izmeanih slova i reci, iz kojih elim da sloim motive, znaenje. Jogananda je klimnuo, bio je strpljiv, prijateljski; u njegovim vlano kestenjastim oima je sijala podsticajna toplina; samo hajde, govorile su, isprazni se, jezik je jedini ventil, koji moe da te oslobodi. Pomislio sam: jo nikad nisam toliko govorio, ja, koji vie volim da utim, koji se bojim reci, jer su lane i izdajnike. Da li im odjednom verujem? No smo proveli u praznoj laniaseriji nad selom od est kua. Debeljukasta mlada ena nas je odvela uzbrdo i otkljuala kripava vrata ogromnim kljuem. Malo kasnije se vratila s dva ebeta. Jogananda se savio u klupe uz zid i zaspao. Ja sam bdeo. Zavijen u vreu za spavanje sam se 188

naslonio na vrata i kroz nezastakljeno okno zurio u nebo. Tamo negde, ponuslio sam krue jedna oko druge zvezde blizankinje. Privlae se jednako snano kao to se odbijaju. Kako je kazao stari? Da imam slian sistem i u sebi. Na alost, pokvario se. Ego i dua su izgubili meusobnu privlanost. Ego se naduvao, odbio i zasenio duu. Samo kad budu ego i dua jednako snani, otvoreni meusobnim uticajima i korekcijama, biu normalan i zdrav, izjavio je. Gde je dua? Ako je ego razum, dua je podsvest? ta znai sve to ako nije samo poezija, ako je i (a to treba da bude tantrizam) psihokosmika nauka? Razdvojenost, polamost, sinteza suprotnosti, integracija, izjednaavanje; ta znae ovi izrazi? Egon ih je preveo u metafiziku vunu, razoruao ih je i nataknuo im maske metafore, izmenio ih u blagoglagoljivost, koju je Jogananda nazvao najbezvrednijom vrstom poezije. Pomislio sam: prevesti ih moram natrag u original, razumeti ih bez egovih interpretacija. Razumeti ih moram kao injenice. Re je o podvojenosti, o dvojnosti, o dva pola, koja se dopunjuju. Re je o komplementarnoj polamosti. Duh i materija, duh i telo, srce i razum, dua i ego, subjektivno i objektivno. Ako je re o polarnosti, koja raa i odrava materijalni svet, mora se manifestovat i na svim pojavnim nivoima: na fizikom, elektromagnetskom, hemijskom, biolokom, fiziolokom, psiholokom, psihikom, lingvistikom, empirijskom, emotivnom. A, takoe, na svim materijalnim nivoima od najmanjeg delia atoma do vasione. Magnet ima dva pola. Ako ga raspolovim, ne dobijem dva samostalna pola, ve dva nova magneta, svaki sa dva suprotna pola, i tako mogu da ih raspolovljavam, dok ne postignem mikrofiziki nivo na kome postaje oigledno da je materija od najmanjeg sastavnog parenceta do zemlje (koja je, takode, magnet) do vasione (koja je sigurno, takode, magnet) organizovana po principu elektromagnetske polarnosti. Sve ta postoji se manifestuje u obliku parova suprotnosti, koji su neunitivi i nepostojei jedno bez drugog. Negativno i pozitivno, mrak i svetlost, dobro i zlo, ovek i ena, levo i desno - to su samo rei, koje nam namee dualistika struktura jezika, ili je i jezik samo jedna od beskonanog broja varijacija na temu polarnosti? Ako se (kako tvrdi tantrizam) svet trajno reprodukuje beskonanom serijom varijacija i permutacija primarnog para suprotnosti (statike i dinamike energije) zato tantrizam ujedno tvrdi da je svejedno i daje manifcstovana dvojnost samo iluzija, koju stvara nae posmatranje? Da li je jedinstvenost dvopolna i nedeljiva isto kao magnet? Je li raznolikost manifestovane jedinstvenosti samo broj nivoa organizacione kompleksnosti? Ako je polarnost suprotnosti izvor i model manifestacije jedinstvenosti, mora biti ujedno i osnova organizacionih nivoa spoljanjeg izgleda. Ili: manje se (manje kompleksne) jedinice moraju udruivati u vee (kompleksnije) po principu polarnosti. Ako je diferencijacija polarnosti princip manifestacije, mora kumovati i intelektu. Kako se razvija znanje? Dijalektiki. Tantriki. Teza (izazov) rada antitezu (odaziv) a to stvara sintezu (reenje) koje je nova teza (izazov) koja rada novu antitezu (odziv) i tako dalje: rukomet nevidljivom loptom. Sinteza se neprekidno deli u tezu i antitezu; to je i princip manifestacije sutine. Seme (bindu) se igrom statike i dinamike energije diferencira u sve kompleksniji svet. Sinteza izmeu polova "ostvaruje" novu situaciju, koja "izazove" svoju sopstvenu antitezu i tako "ostvaruje" nov par suprotnosti i novo polje energije i novu sintezu. Polarnost da je materiji svojstvo, koje naa ula zapaaju kao materijalnost". Tantrizam tvrdi daje "materijalnost" sveta iluzija, odnosno naa projekcija, odnosno dimenzija ogranienosti naih sposobnosti opaanja. Savremena fizika konstatuje da najmanji mikrodelii materije nisu "apsolutno" prisutni, ve su samo trenuci energetske potencijatnosti, koji se formiraju u vidljivu, opipljivu materiju zbog primarnog para suprotnosti: elektromagnetske polamosti. Vidljivost, opipljivost, materija - to su dimenzije nae percepcije, projekcije nae svesti. Polarizovan je duh jer ne opaa samo jednu stvarnost, ve dve: objektivno i subjektivno. Ego i dua su polovi naeg psihikog elektromagneta: par suprotnosti, koji stvara energetsko polje nae 189

svesti. Onda to znai da je sve to je na svetu naopako, naopako s nama i sve stoje naopako s nama naopako je u naem unutranjem energetskom polju. Tamo nema ravnotee, ako nema ravnotee; tamo se dogaa ta se dogaa; tamo je pakao, tamo je carstvo boje. Tantrizam je psihokosmika nauka i nae unutranje energetsko polje je laboratorijum. To unutranje polje je manifestacija primame polamosti: svest i podsvest, razum i nagoni, ego i dua. Problem nije tamo gde ga vidim, ve je tamo odakle ga posmatram. Kako da nisam to ve ranije shvatio? Bez materije nema duha, bez duha nema materije. Sutina se manifestuje polarnocu parova, koji se meusobno dopunjuju i jedan bez drugog ne postoje. Sutina su oba istovremeno: unutra i napolju, psihika i materijalna. Tantrista je psihofiziki naunik, koji kao laboratorijum koristi svoje telo, i svoj duh, i svoje prisustvo u prostoru. Kad prevazie polarnost, "oslobodi se": postaje majstor. Postaje Buda. Na kom nivou se odgaa sinteza? Po zakonu komplementarnosti su, takode, svest i podsvest samo par suprotnosti, dva profila istog lica. Ono to se rodi u podsvesti, pojavljuje se u svesti ve pripremljeno, "prevedeno" u jezik, koji svest razume; sve to se rodi u svesti iz njene interakcije s okolinom, ponikne u podsvest u obliku, koji podsvest moe da raspozna i upije. Taj meusobni tok uticaja izmeu dva pola psihostrukture se mora dogaati prema zakonima ravnotee jer je re o izmeni energija. Na mikrofizikalnom nivou materija ne "postoji" ve je samo isprepleten mozaik primarnih mogunosti. Na slian nain bismo mogli rei da su arhetipovi (priroeni abloni naeg ulnog i duhovnog ponaanja) psiholoki ekvivalenti konstanti u meterijalnom svetu (atoma i molekula) i da, takode, psiha ne "postoji" drugaije nego kao isprepleten mozaik primarnih mogunosti, koje se ostvaruju (maiiifestuju) prema zakonu komplementarnosti. Ono ta se u vebama tantrizma dogaa vi psihi je "subjektivan" ekvivalenat bombardovanja mikro delia u atomskoj fizici. Setio sam se reci Velikog lame: "Tantra je vetina harmonizacije konfliktnih energija." Medu suprotnim polovima psihe, izmeu svesti i podsvesti, izmeu razuma i intuicije, izmeu ega i due vlada polje napetosti. Ako su polovi snani, polje je neutralizovano, konflikata nema, u dui je mir. Problem se pojavljuje kad jedna strana suprotnosti ojaa na raun druge: kad ego anektira oblasti, koje pripadaju dui (kad objektivizam pone unitavati subjekt i vizam, razum intuiciju). Ili obratno. Ako je tantrizam metod za nadmudrivanje ega, ako je revolucionaran i oslobaa, vie je nego oigledno da oslobaa duu iz tamnice ega, intuiciju iz okova razuma, spontanost iz okova morala. Zato za nju kau da je opasna kao klizanje po seivu britve? Bez sumnje zato jer svrha prakse tantrizma nije unitenje ega, svrha je sinteza, most izmeu ega i due. Opasnost je u tome da te odnose predaleko, da se revolucija pretvori u anarhiju. Bez razuma, bez ega si lud. Takode, bez due, bez intuicije si lud.

Idui dan je nestalo doline, pred nama se pojavio gleerski obronak prevoja. Pod vrhom je Rosinant okliznuo. Dirljivo rui je skliznuo po ledu, dva puta se prevrnuo, najzad je lupio o stenu. Kad smo stigli do njega, u njegovim glupim oima je sijala takva seta, da nisam mogao da se savladam: zaridao sam. Jogananda mi je rekao da pokupim naprtnjau, ator i vreu za spavanje i krenem dalje; stii e me. Tek posle sto koraka sam se usudio da se osvrnem. S vreom na ramenu, s dakom ispod jedne ruke i sa tapom u drugoj se uspinjao za mnom. Rosinantova glava je poivala u snegu, iz prerezanog vrata su klizili tamni mlazovi. 190

Povuklo me je k zemlji, na kolena. Zato, o zato? Moja snaga je bila snaga nadanja da se vraam u poznato i predvidivo; a da se osvrem za tragovima grubosti, koji su leali iza mene, za to sam bio preslab. "Produimo." - Kazao je Jogananda. Sunce je ve zalazilo kad smo stigli do istone provincije Ladaka. Pokazao je prema obasjanom lancu granitnih vrhova (pod nebom, uinilo mi se). "Tamo prolazi granica s Kinom." utke smo produili put prema etvrtastim kuama na ivici udoline. Ovde je bilo manje snega. Kod prve kue su nas primili pod krov. Dobili smo campu i aj, uz vatni se ugrejali, pili smo ang, oko nas su milili radoznali mali Tibetanii zaguljivo pitomi u zakrpljenim odelima. Zatim su nam pokazali sobu nad talom. Gazda je otvorio rupu u podu, pa nas je kroz nju zapalmuo topao vonj na gnojivo. Dole smo uli tapkanje ivotinja, blejanje, meketanje. U takvoj prostoriji smo ve noivati, u davnoj prolosti, u Zanskani, za bogzna kojim prevojem. Preumorni smo bili da spavamo; svu no smo razgovarali. Rekao sam da mi se stvarnost odastire na dva naina, odnosno da poznajem dve stvarnosti, meu kojima nema veze. Zajednu bih rekao da je nauna, objektivna, za drugu da je religiozna, subjektivna. U sutini govorim o dva naina shvatanja stvarnosti, koji nisu samo razliiti, ve su vie puta u konfliktu. U meni borave naunik i nustik: prvi pita Kako, drugi pita Zato. Prvi meri i uporeuje, drugi osea i sluti. Prvi je razuman, drugi intuitivan. ini mi se da ne govorim samo o dva odnosa prema stvarnosti, ve o dva suprotna pola svoje psihe. Smem li ih zvati ego i dua? "Svakako" - odvratio je - "dok se razumemo da govorimo o tenjama tvoje psihostrukture, koja se u situacijama manifestuje na dva prividno protivrena naina. " Rekao sam da protivrenost nije prividna, ve stvarna. Ego je agresivan, gramziv i cicijaki. Manifestuje se miljenjem i razmiljanjem. Iskustva prevodi u informacije. Dua je senzualna i osea stvarnost, informacije prevodi u iskustva. Nije agresivna, ve libidinozna ne zna da razmilja, a zna da sanja. Nije racionalna, oseajna je. Ego je po tom mukarac, dua je po tom ena. Dua je centar seksualnosti i religije, koje su dve strane iste medalje. Religija govorio ljubavi, o odanosti, o veri, opocsti, opoverenju. To su erotski pojmovi. Neke grane budizma i hinduizma su otvoreno erotske bez zabune. Dua je atavistika, nagonska, fizika - i seksualnost, i vera u boga nisu racionalne. Dua je telepatska, sanjarska, proroka, nadvremenska, estetska. Ego ne voli, ve napada i brani, ne veruje, ve sumnja, ne shvata celinu, ve ra lanjuje, ne nagovetava, ve objanjava. Ego je "otac", dua je "majka". Na drutvenopolitikom nivou se ego manifestuje u svojoj krajnosti kao faizam ("oinsku" ljubav mora da zaslui vemo u i tekim radom) a dua u svojoj krajnosti se manifestuje kao utopijski komunizam ("materinska" ljubav je automatska, potpomae i neguje). Na psihopatolokom nivou se ego u svom ekstremu nianifestuje kao psihoza, a dua kao neuroza. Psihoza je luda kontrola bez oseaja, neuroza je ludo oseanje bez kontrole. U politikoj terminologiji je ego desniar, dua leviar. Mogli bismo rei da su ego i dua dve politike stranke u psiholokom parlamentarnom sistemu, koje se bore za prevlast, i kad se jedna dokopa vlasti, pozatvara vode opozicije ili ih postrelja, i obratno. U vezi toga mi se postavljaju tri pitanja, izjavio sam. Interesuje me zato je kod mene i kod veine Evropejaca ego preovladao nad duom? Ako je tantrizam saveznik due i, dakle, metod borbe protiv ega, kakav metod odgovara onima kod koj ih dua gospodari nad egom? I ako su ego i dua stvarno osnovni polovi moje psihe, gde se nalaze, gde su njihove fizioloke baze? "Kako odgovara sebi na ova pitanja?" - Nasmejao se Jogananda. "Poto su sistematina, postavlja ih ego. Bez sumnje ima ve odgovore." Odvratio sam da ih nema. Mogu rei daje ego u glavi, a dua u srcu, a to je jo uvek samo alegorija i to otrcana. Kad ego pokua da locira svoj fizioloki izvor, moe to da radi samo svojim uobiajenim oruem: poznavanjem anatomije, loginim zakljuivanjem. Nude mi se sledee mogunosti. Prvo, da je ego zbig reakcija centralnog nervnog sistema, a dua zbir reakcija autonomnog nervnog sistema. Drugo, da ego "obitava" u velikom mozgu (latinsko ime cerebrum) dua 191

u malom (latinsko ime cerbelum). Veliki mozak kontrolie centralni sistem, a mali autonomni; prvi je sedite intelekta, drugi sedite emocija. Problem je u tome da je i autonomni nervni sistem raspolovljen po principu polarnosti u dva podsistema; prvi, simpatiki, ubrzava kucanje srca, drugi para simpatiki ga spreava. Prvi je povezan sa stanjima besa, uznemirenosti i agresije, drugi je bioloko-hormonski povezan sa stanjima prihvatanja, predaje i podreivanja. Komplementarnost njihovih delatnosti omoguuje normalno funkcionisanje teta. Sledei problem je daje (kako mi garantuju neurolozi) na slian nain raspolovljen i veliki mozak, i to na levu hemisferu, koja kontrolie desnu stranu tela, i na desnu hemisferu, koja kontroiie levu stranu tela. Neurolozi mi garantuju da je leva hemisfera sedite intelekta (jezika, logike) a desna sedite intuicije (mate i stvaralatva). Leva razmilja i preovladuje, desna osea i sluti. Moemo li rei da je leva hemisfera dom ega, desna dom due? "No" - zasmejao se - "ta emo rei?" Odvratio sam da je teorija vrlo privlana. Bolesnici, kojima su hirurzi presekli most, koji povezuje obe hemisfere, pokazali su neobine stvari. Leva ruka doslovno vie nije znala ta radi desna. Ako je njihova desna hemisfera (putem Ievog oka) ugledala opscenu fotografiju, porumeneli su, a nisu mogli opisati zato su porumeneli, ili ta su videli. Sedite jezika i "osmiljavanja" je u levoj hemisferi, koja fotografiju nije videla. U nekih bolesnika su neurolozi konstatovali da desna hemisfera "percipira" imenice, a ne glagole; da opaa afirmativne konstrukcije, a ne budue vreme i kondicionale. Bolesnici s oteenom desnom hemisferom i paralizom leve strane tela ne priznaju (odnosno ne mogu da utvrde) da s njima neto nije u redu. Bolesnici s oteenom levom hemisferom i paralizom desne strane tela su krajnje utueni. Leva hemisfera, sedite koncepcija i saznajnog zakljuivanja, "shvata" znaenje obamrlosti, desna samo osea da ne prima iz leve polovine tela nikakve signale. Bolesnici s paralizom leve strane tela negiraju da imaju levu stranu tela. Ujedno je u ljudi bez modanih oteenja oigledno da svaka hemisfera ima putem vezivnog mosta (corpus callosum) dostup do svih informacija, koje poseduje druga. Sve to nam nudi i privlano objanjenje za Frojdovupodclu psihe na svest i podsvest. Prva (ego) je u levoj hemisferi, druga (id) je u desnoj; informacije u prvoj su racionalne, informacije u drugoj emotivne. Kad neto dokuimo nagonski, to ne moemo da opiemo jer je dogaaj lokalizovan u desnoj "nesaznajnoj" hemisferi. Na prvi pogled je ta teorija tako privlana da joj se skoro ne moe da ospori. Prava je teta da nije bez greaka. "to da ne?" - Upitao je Jogananda. Odvratio sam da zanemaruje mali mozak, koji je povrinom gotovo (mada ne sasvim) toliko obiman kao veliki. I ne samo to, ak je komplikovaniji, jer neurolozi garantuju da se moe svaka od odreenih elija u malom mozgu povezati s ostalima na sto hiljada razliitih naina, dok je u velikom mozgu mogue samo hiljadu povezivanja. Cerebelum je na evolucionoj lestvici dosta stariji od cerebruma. Imao je ak sopstvene oi, koje jo nosimo u glavi i obliku pinealne lezde (istonjaki mistici je nazivaju "treim okom"). Neurolozi su, takode, otkrili da Azijci imaju u proseku mnogo vei cerebelum nego Evropejci i opte je poznato da su manje "racionalni" i "vie intuitivni". I jo neto razbija teoriju o desnoj i levoj cerebralnoj hemisferi kao polovima psiholoke polarnosti. "ta?" -Upitao je Jogananda. injenica da moe jedna hemisfera da preuzme ulogu druge, odvratio sam. Kad neurolozi odstrane itavu levu hemisferu velikog mozga, desna e gotovo odmah preuzeti skoro sve funkcije izgubljene polovine. I obratno. Ako ostave oteenu hemisferu u lobanji, oteenje e uzrokovati odreene simptome (paralizu, defekte govora, nemogunost zakljuivanja, probleme pri koordinaciji, itd). A ako oteenu hemisferu i posle mnogo godina odstrane, simptomi e 192

se gotovo odmah primetno ublaiti. To znai da moe svaka od hemisfera delovati kao da su u njoj obe, ali samo ukoliko ostane sama. Slian problem se pojavljuje ako pribliimo dva magneta. Njihova polja se meusobno izobliuju; kad magnete ponovo razmaknemo, zauzimaju linije njihovih polja uobiajeni uzorak. Prema zakonu osnovne polarnosti svest moe da bude samo elektromagnetsko polje, koje stvara mnotvo elektromagnetskih dogaaja u mozgu i u nervima. Ako raspolovimo magnet, dobijanio dva magneta. Ako raspolovimo mozak, ne dobijamo dve polovine, ve dva cerebnima i dok ga ne ostavljamo jedan uz drugi, meusobno izobliuju svoja elektromagnetska polja (svesti). Kad oteenu hemisferu uklonimo (kad magnete razmaknemo) polje druge se normalizuje. Ego i dua su dakle prisutni u obe hemisfere, mada samo u jednoj aktivno, a u drugoj pasivno. Osnovna polarnost je etvorostruka; cerebrum i cerebelum, dve hemisfere cerebnima, dve potencijalne nove hemisfere u svakoj od postojeih, dve hemisfere cerebeluma. Ego verovatno obitava u cerebrumu, a dua u cerebelumu, iako je u egu i seme due i obratno. Duevni mir, duhovna sloboda, nirvana, itd. mogu biti jedino stanja integracije izmeu sva etiri elementa. Jung je utvrdio da su brojni njegovi bolesnici pri kraju uspene terapije poeli da sanjaju o motivima etiri predmeta, koji su bili razmeteni simetrino u obliku mandale. Moemo li rei da mandala kao psihogram prikazuje intuitivno znanje o etiri hemisfere naa dva mozga u stanju harmonije? I zato su mi u lamaseriji tvrdili daje etvorostruka mandala u polnom aktu tantrizma (ljubav dva para) izvor energije, koja moe ukoliko je ispravno usmerena, da digne uesnike na nivo nadulnog i u stanje unutranje harmonije? I zato su naglasili da mora biti ispravno usmerena jer inae moe psihiki da oteti uesnike? ini mi se, zakljuio sam, da su ego i dua u mozgu. Kako ree Veliki lama: problem je tamo odakle ga posmatramo. "Odgovorio si na jedno pitanje" - izjavio je Jogananda - "a ta je s preostla dva?" Na njih ne znam odgovor, odvratio sam. "Ja, takode, ne znam" -zasmejao se - "i ja samo nagaam. Zato je u Evropejaca ego preovladao nad duom? Osvrni se na istoriju. Mislim, dakle, postojim. Ego je agresor i dugo je bio uspesan. Osvojio je prirodu, pristao je na mesecu, osvojio je vasionu; svojim uspesima je rastao i potvrivao se. Tako je sjajio da se ak i dua zaljubila u njega. Ego se branio svojim uspesima i tako se naduvao daje poruio ravnoteu mandale, prouzrokovao je i aenje, oskaenost, o kojoj si govorio. Osakaen je ovek, osakaen je svet. Ego je postigao stanje psihoze. Vladari zatvaraju pesnike: ego se boji due. Tantrizam je neutralan, nije vie do metod. A, ipak, je tantrizam metod oslobaanja, ne ugnjetavanja. Zato je naduveni ego ne moe uzeti pod svoje, zato je na strani due. I zato se ego boji. Tantrizamje kao hrabri princ, koji se sa svojim pristalicama prokrijumari u zemlju, u kojoj vlada tiranin Ego, otvara vrata tamnica i puta na slobodu sve njegove zatvorenike, zatomljene impulse i elje, sve pesnike, muziare i igrake, organizuje ih u udarnu snagu i povede ih u borbu protiv tiranina. A rekao si da je svrha revolucije uspostavljanje psiholokog socijalizma. Svrha nije obaranje ega, ve ostvarenje dvostranakog sistema, saradnje za duevno blagostanje. Zato je tantrizam tako uspean. I zato je tako opasan. ta ima od toga da pridobije svet ako izgubi duu? A ta ima od toga da duu pridobije nazad ako onda izgubi svet?" "Most" - rekao sam - "na dolasku mi se moj put prikazao simbolino kao pokuaj skoka preko pukotina u snenom mostu moje duevnosti. Dognala me je svest da sam samo polovina oveka, kakav bih mogao da budem, i kakav sam eleo da budem. Dognala me je elja za susretom s dvojnikom, koji me je pratio tokom ivota, kao senka mojih racionalnih inova, nikad daleko, a nikad dovoljno blizu da bih ga dodirnuo. Dvojnik je bio moj emotivni ja, moja dua, i poto sam predugo odlagao, mostovi izmeu nas su se naruili i porodio se jaz koji moj nespretni, ispitivaki intelekt ne bi mogao da preskoi bez katastrofalnog pada u tamu i ludilo. Zato sam doao. K vama. Nadao sam se da ete mi pomoi preko pukotine u mostu moje duevnosti. To ste uinili. Hvala. Doveli ste me do saznanja da zaceljenost, za kojom udim, ne smem da zamiljam kao popravak poruenog mosta, ve kao izgradnju 193

novog. Ovaj most nije izvan mene, u budunosti, u mom ivotu, izdvojen od mene. U meni je, u mom mozgu. Tantrizamje graevinarski metod." "Ja ne bih upotrebljavao ovako statine alegorije1" - zasmejao se - "tantrizam nije zidanje, ve igra. Rekao bih da mora da stvori situaciju za dinaminu igru meu polovima svoje psihe, za aktivan meusobni uticaj, za komplementarnost, za koju si rekao da rada i odrava materijalni svet. Harmonizovan e biti kad ritam svoje psihe harnionizuje s ritmom vasione. Ako te goni misao, rob si; ako te goni nagon, rob si. Ako se klati od misli do ula i od ula do misli, dnevno ili trenutno, jo uvek si rob. Sloboda je u misli, koja je istovremeno emocija, i u emociji koja je istovremeno misao. Tantrizam je ime te meuzavisnosti. Tantrizam je i metod, kojim meuzavisnost prvo postie, a zatim odrava." 8 Kad sam oko podne otvorio oi i pogledao kroz prozore, pred kuom se na sivomrk dip naslanjao vojnik s pitoljem za pojasom i s mitraljezom u rukama. "Jogananda." - Uzviknuo sam. Odgovorio mi je muk. Nije ga vie bilo. Odunjao sam se u glavnu sobu. Kod ognjita su se naslanjali uniformisani Indijci. Prvi s epoletama i oficirskim trakama na rukama mije priao. "Vae ime" traio je na engleskom. Rekao sam. "Uhapeni ste." - suho je objavio i dao znak drugom, koji je izvadio revolver i uperio ga u mene. Grubo me je uhvatio za lakat i gurnuo prema izlazu. "Prtljag." - okrenuo sam se. - "To je naa briga." - zakevtao je oficir i gestom pokazao vojniku da ne okleva. Napolju se ispred mene zaljuljalo nesreno lice kuedomaina. Iz njega se sasula lavina rei. Naslutio sam da je on pozvao vojnike, a sad mi pokuava rei da nije imao drugu mogunost. Pola sata kasnije sam bio ve u vojnom logoru na obali reke. Oko mene se s rukama na leima etao visok brkat sik, koji mi se predstavio kao major Sing. Bio je pristojan, a krajnje oprezan, gledao me je zaueno, a ujedno strogo. "ta radite u ovim krajevima?" - upitao je. Ma ne znam ta radim, pomislio sam. Bilo ta da kaem, zvuae glupo. Slegao sam ramenima. "U zabranjenoj ste zoni, bez dozvole." - podigao je glas. "Ako ne kaete, zato ste tu, uzeu vam to kao priznanje krivice." Moj poloaj, toliko razliit od svega to me je zadesilo proteklih nedelja, bio je neverovatan, upravo smean. Nasmejao sam se. "Zabavno?" - pogledom me je prostrelio major Sing i inilo mi se da sam ga prilino oneraspoloio. "Vrlo zabavno" -odvratio sam- "iskazujete mi ast, koju ne zasluujem. Kad bih rekao da sam prolih nedelja pijunirao u planinama, mada ne za Kineze, Ruse ili Amerikance, ve za sebe lino, to mi ne biste verovali. Mogu samo da kaem da sam apsolutno nevin." Zaustavio se ispred mene i posmatrao me. "Ne verujem vam ni rei. U vaem prtljagu smo nali foto aparat, filmove, geografsku kartu pograninih predela i belenice sa zapisima na engleskom a i na stranom, nepoznatom jeziku. Skicirali ste lep broj sela, lamaserija i prelaza. Za koga radite?" "Nisam znao da sam u zabranjenoj zoni. Zalutao sam u planinama. Izvinjavam se i obeavam da u ubudue biti oprezniji. Smem li sada da odem?" "Ne" - odvrati odseno - "sutra emo vas odvesti u vojni zatvor u Lehu. Sasluae vas predstavnik indijske dravne bezbednosti. Proveriemo vae beleke, svaku re i dokazati da ste ruski pijun. "Ruski" -protestvovao sam - "zato ne ameriki?" "Ruski i ameriki" -naglasio je - "i takve smo ve uhvatili." Odveli su me u manji ator s leajem, pred ulaz su postavili nabusitog vojnika s mitraljezom, vratili mi vreu za spavanje i dali mi jo jednu. Doneli su mi ruak: nan, indijski hleb poput pogae; vindalo, zainjen sos s ovetinom i broasto - ut pirina. Ovako ukusno, ovako izdano nisam jeo sve od dolaska u Ladak. Nimalo me nije brinulo ta me eka. Vojnici su predstavljali svet u kome su stvari veinom 194

znaile ono to su im odreivale reci. Opet je bio mogu razgovor. Zavio sam se u vree za spavanje, ispruio na leaj, i vratio se stvarima, koje su bile vanije, manje privremene od mog zarobljenitva. Prostrelilo me je da se sa straarom pred ulazom oseam neverovatno slobodan. Ovde ne treba da nagaam ta major Sing oekuje od mene. Rekao mi je: istinu. Obojica smo znali kakvu istinu. Nema nieg sumnjivog u istini o tome da li si, ili nisi pijun. Vratio sam se kui: u svet samsare, dogovorene istine. Nirvana je ostala negde u planinama, moda je umrla u oima male Dolme, moda je ugasla u mom srcu, koje nije moglo da prihvati bezoseajnost zime i smrti. U glavi mi je kipelo. Misli su se izvitoperavale, varniile, mrvile se, gomilale se, rasplinjavale se u snopove varnica, stapale u sjajne logine ablone. Duh mi jepodivljao. Sve do veeri, svu no je trajalo razmetanje i presaivanje i rasplitanje. Kad se u rano jutro u ator uvukla glava starog Joganande, uopte me nije interesovalo gde je bio, uopte nisam traio od njega da vojnicima objasni da sam nevin, za sve to nije bilo vremena. "Jogananda" - rekao sam i povukao ga u ator. Posadio sam ga na leaj, video sam da eli neto da kae, da ima novosti, a nisam ga pustio do reci, suvie mi se urilo. "Govorili smo o tibetanskoj koncepciji praznine. Znaenje mije izmicalo. A sad znam. Praznina nije medu stvarima, kako sam mislio; prazina je u njima. Ono to puni stvari, to im daje "stvarnost" je moja projekcija. Punim, formiram ih svojim opaanjem. Manifestovana stvarnost je proces diferencijacije osnovne polamosti; sad shvatam ta to znai. Sad shvatam ta znai da je sve JEDNO, daje SVE jedno, daje svejedno. Priroda Sutine je psihofizika, duh i materija su dva likajednog lica. Ubeen sam da je psiha u podsvesti povezana s materijom. Do tog oseanja su me doveli snovi. Rekli ste da je joga snova izvirivanje iza ugla u budunost, da su snovi neka vrsta pijuna, posrednik izmeu svesti i podsvesti. Sanjao sam o stvarima, koje sam kasnije doiveo: istina u drukijem kontekstu, ali nepromenjene. Dogaaji su obitavali u meni kao primarne mogunosti, pre nego to su bili ostvareni. Ili mi je vreme nametnulo kalupe, koji su oblikovali moj put. ini mi se da su bili dogaaji, o kojima sam najpre sanjao i zatim ih doiveo, aranmani unutranjih i spoljnih injenica; ono ta me je ekalo u materijalnoj budunosti, bilo je ve prisutno u mojoj podsvesti. Joga snova mi je omoguila da percipiram te primarne mogunosti buduih dogaaja, kao daje vreme iluzija i da su mogunost dogaaja i njegovo ostvarenje istovremeni." "U vezi toga" - nastavio sam dalje - "odastire mi se znaenje nekih drugih pojmova, koji su na poetku bili samo rei. ini mi se da hinduska maja (iluzija) i budistika avida (neznanje) oznauju stanje pronalazakog duha, koji svet OSTVARUJE, koji stvarnost rada s partikularizacijom dinaminog procesa meusobnih odnosa; duha, koji shvata sekcije u toku kao da su statine i naziva ih STVARI. Sada shvatam i pravo znaenje naela tantrizma da moram videti stvari kakve su. Mislio sam da ih moram videti kao statine, samostalne jedinice. A u stvari vidim stvari kakve su, kad shvatim da nisu stvari ve forme, koje moj duh projektuje u dinamiku prepletanog toka meusobnih odnosa. Nikad nisam oekivao da e mi tantrizam pomoi da na nov nain shvatim i otkria savremene fizike. Savremena fizika shvata svet kao samodovoljnu mreu isprepletenih, meusobno zavisnih dogaaja, medu kojima nijedan nije izvor bilo kog drugog, mada posredno utie na sve i svi ostali utiu na njega. Bog je pauk i svet je njegova mrea, rekli ste. I jo neto ste rekli: Brahman je stvorio svet tako da se promenio u njega. Svet je Liia, boja igra i ta igraje bog i bog je sudbina. Bog nije izvan sveta, nije ga OSTVARIO, nije pokrenuo proces kao kod neke maine. Bog JESTE proces. Bog je nita. Poto se proces rada iz Nieg, iz Praznine. Praznina proima stvari. Kvantna fizika je konstatovala da je nemogue da se atomski mikrodeli (koji je samo stepen procesa) shvati nezavisno od prostora u kome je, jer odreuje osobine prostora. A inae mikrodelovi nisu samostalne jedinice, ve su samo zgusnue energije, koja proima sav prostor, koji JESTE prostor. To to duh percipira kao materiju je samo stepenovana formacija prostora u neprekidnom procesu nastajanja. Mikrodelovi (proton, an-tiproton i pion) se mogu raati sasvim spontano (bez oevidnog izvora) iz 195

vakuma i u njemu bez traga nestanu. Praznina nije prazna, ve sadri potencijalnost svih moguih oblika i ablona na mikromaterijalnom nivou. Praznina je iva i dinamina: sutina se rada iz nje i odumire u njoj. Prostor, vreme, materija i praznina su samo dimenzije jedinstvenog polja energije, u kome svaki dogaaj zavisi od ostalih i svi zavise od svakog. Duh je jedan od aspekata manifestacije. Bez duha je materija nepostojea, isto kao to nema vremena bez prostora i prostora bez vremena. Savremena fizika mi pomae da shvatim i tvrenja da je Brahman ujedno Atman, da je vasionski duh ujedno moj individualni duh, da me praznina proima, da je bog u meni. Da ga, ako sam nezaprljan, odraavam kao povrina vode mesec. Savremena Fizika mi je pomogla da shvatim metaforiku istonih mistinih filozofija, dok su mi mistini, uvidi, koje sam doiveo, pomogli da shvatim istinitost apstraktnih tvrenja savremene fizikalne nauke." Posle prekida sam nastavio dalje. "Kad sam shvatio da je sve pokret, sve nastajanje i odumiranje, najpre me je interesovalo prema kakvim zakonima tee taj proces. U video sam da su prirodni zakoni tradicionalne nauke samo duhovne projekcije, karakteristike nae saznajne geografske karte. Sutina svih zakonitosti procesa manifestacije Sutine moe biti samodovoljnost. Svakog trenutka se moe desiti samo ono ta je jedino mogue i dakle neizbeno. A jedino mogue je samo ono to zadovoljava zahteve situacije bez vikova ili nedovoljnosti: ono to ouva ili ponovo uspostavi komplementarnost suprotnosti. Jedini zakon je meusobna zavisnost svega od svega. Takvu samoodravaku prirodu sveta izraava i savremena nauna teorija, prema kojoj mikrodelovi ne sastavljaju druge, vee jedinice, ve stavljaju jedan drugog tako da svaki mikrodeli doprinosi postojanju ostalih delia, a ovi ujedno doprinose postojanju delia, koji im pomae da postoje. Svet se stvara sam od sebe meusobnim uticajima, dri se u vazduhu za pertle na svojim cipelama. Naravno, takva meuzavisnost se ne moe zamisliti u uobiajenoj prostorno-vremenskoj dimenziji, u kojoj se dogaa logino miljenje. Prisutnost svega u svemu moe da nasluti samo u trenutku kad u deliima ne vidi vie materijalne objekte ve ih shvata kao dogaaje na relativnom nivou, na kome se meusobno sadre i prostor i vreme. ini mi se da je jedina mogua (i neizbena) zakonitost procesa, u kome uestvujemo kao nosioci duha, komplementarnosti osnovne polamosti. Dve hiljade petsto godina pre dokaza savremene nauke nju je intuitivno otkrila i metaforino izrazila izmeu ostalih grana istone filozofije i taostika filozofija. Sutina sveta (tajna mandale) je Tao, vasionski tok, i taj tok je princip madusobnosti parova suprotnosti, koje Kinezi nazivaju jin i jang, doslovno tamna i sunana strana brda. Jin, tamna strana, simbolizuje enskost, zemlju, no, predaju, sadravanje, odmor, jesen i zimu. Jang, svetla strana simbolizuje mukost, nebo, dan, agresivnost, prodiranje, pokret, prolee i leto. Jin i jang su nedeljivi, okretni delovi celine i u svojoj krajnosti sadri svaki seme drugog: prolee sadri seme jeseni, jesen ve nosi seme prolea. U mukarcu je i seme enske prirode, u eni je seme muke. Tantrizam govori o meuzavisnosti dinamine i statike energije, i mada dodeljuje dinaminost eni i statinost mukarcu, naelo komplementarne polarnosti je isto. Sve se kree. "Samo neto mi jo nije jasno." - Produio sam posle dueg utanja. - "Mandala. Dok je vidim kao simbol harmonizacije suprotnosti, kao psihogram, kao geometrijski prikaz puteva koji vode u centar, psihe, jasna mije. Bez tekoa je zamiljam i kao seksogram, kao prikaz spoja medu aspektima osnovne polamosti; kao prikaz puteva, koji vode u transcedentalni iskustveni centar. Do izvesne mere mogu da je predstavim sebi i kao kosmogram, odnosno prikaz nastajanja sveta. Mogu da zamislim da taka u sredini mandale prikazuje primarnu tenju nerazdvojne sutine po manifestaciji i mogu da zamislim kako eksplozija trouglova iz kruga prikazuje polarizaciju statike i dinamike energije i manifestaciju sveta iz njihovih meusobnih uticaja. ini mi se daje mandala najvii simbol, jer statiki prikazuje dinamiki proces i izraava celokupnu mani feto vanu stvarnost duha i materije na svim moguim nivoima. Samo neto mi uporno izmie. Taka u sredini mandale. Ako prikazuje Sutinu u nerazdvojenosti, u trenutku uoi velike eksplozije, pre roenja komplementarne 196

polamosti i njene diferencijacije u vie dimenzionalni spoljanji izgled, to bi znailo da imaju prostor i vreme poetak, i ako imaju poetak, moraju imati kraj; a to ne mogu da uskladim s teorijom procesa, koji se rada iz nieg i samodovoljan je." "Naravno da ne moe" - izjavi Joganada - "prvo si naveo odgovor, zatim si postavio pitanje. Zameni redosled." Dugo sam nagaao znaenje njegovih rei; na kraju sam morao da priznam poraz. "Mandala je dvodimenzionalni prikaz vie dimenzionalnosti." Izjavio je. - "ta to znai?" Odvratio sam da moe da prikazuje samo jedan aspekt i zbog toga je samo priblina. "Nije priblina" - rekao je - "opis moe biti priblian, a simbol nikada. Simbol uvek izraava celinu. Simbol je prozor, koji ti organizacijom svojih delova dozvoljava uvid u prirodu svog izvora. Kae da mandala prikazuje nastanak sveta, veliku eksploziju, koja je rodila vreme i materiju, i da sazveda jo jure jedno od drugog, vasiona se jo raspinje. Verujem ti. Ali to to vidi zavisi od tvog ugla gledanja. Proces ti se prikazuje kao posledica velike eksplozije jer ga posmatra s ovog planeta a ne s drugog. Spomenuo si crne rupe i elektromagnetsku polarnost. Rekao si da crne rupe prodiru materiju, koja kroz njih nestaje u nita. ta se zatim zbiva s njom? Ako insistira daje komplementarnost osnovni zakon proces, time logino pretpostavlja i postojanje belih rupa, koje su naravno nevidljive. Ako crne rupe prodiru materiju, beleje raaju i tu ima svoj jin i jang. Iz noi u dan, iz dana u no. Iz kole se verovatno sea ta se zbiva ako pokrije magnet kartonom i na truni na njega nekoliko mrvica gvozda. Mrvice e se formirati u motiv, koji prikazuje smerove magnetskih sila. Taj motiv e imati oblik osmice. A poto je emitovanje magnetskih sila trodimenzionalno, moe da ih zamisli kao naraslu kromu s rupom u sredini. I ako zamisli daje vasiona magnet, a po tvojoj teoriji komplementarne polamosti mora biti, prostor, vreme i materija se kreu uzdu magnetnih linija, raaju se iz rupe u sredini i vraaju se u nju. Ako zamisli model u obliku osmice, dvodimenzionalno moe da zamisli da materija kipi iz centralne take na jednoj strani - mogao bih rei da dolazi iz bele rupe - da zatim juri odvojeno uzdu krivulje osmice i na kraju se vraa po drugoj strani du desnih krivulja osmice gde ne juri vie odvojeno, ve se pribliuje dok je crna rupa ne usre nazad u centar, u prazninu, odakle zatim opet kipi kroz belu rupu. Ako proces posmatras na strani bele rupe, medu levim krivuljama osmice e ti se uiniti da se sazveda udaljuju jedno od drugog. Njihovo raanje iz bele rupe e sebi prostorno obrazlagati kao veliku eksploziju. Kad bi bio na drugoj strani osmice, uinilo bi ti se da se vasiona gri i vreme bi proticalo nazad prema crnoj rupi. I ako zamisli daje osmica samo dvodimenzionalni model viedimenzionalne stvarnosti, uvidee daje nebrojano cmih i belih rupa i da se vasiona sliva u nita i poraa iz nieg na nebrojeno mesta istovremeno i razumee, takoe, zato se posmatrau sa Zemlje priinjava da je prostor na svojoj ivici ukrivljen. To je krivulja elektromagnetske krofne. Mandala prikazuje samo to to vidi sa planeta, na kojem si. Prikazuje to to vidi i to to jesi."

Odveli su me prema vojnom kamionu, straar s mitraljezom je stupao iza mene. Svet je obavijala jutarnja magla, vojnici su se raali iz nje i nestajali u njoj kao utvare, neto su stavljali na prikolicu, voza je zagrejavao motor. "Recite im" - zamolio sam Joganandu, koji me je pratio-"recite im da gree i da sam bio s vama." Iskezio se: "S vojnicima ne znam da razgovaram. Kao kad bi se gluvi drali na gluve. "Iz magle se odvojila krupna figura majora Singa u debelom injelu; pratio ga je adutant s dve tane. Oigledno se odluio da me lino preda organima dravne bezbednosti; jo uvek je bio ubeen da je uhvatio veliku ribu; oekivao je unapreenje, voleo bi daje ve pukovnik. Odvezli smo se. Sedeo sam na tvrdoj drvenoj klupi izmeu dva vojnika. Preko puta je sedelo jo pet vojnika, a 197

medu njima Jogananda, koji je odluio da me otprati u Leh. U mraku ispod mueme, koja je lupkala o strane prikolice, oi su mi sijale kao divljoj maki. Jo malo, prostrelilo me je, jo malo pa ih neu vie videti, te nezaboravne oi jedinog oveka na svetu koji me je ispunio eljom da se (bar naas) preselim u njegovu kou. Desilo se bre nego to sam oekivao. Posle dva sata truckanja po razrovanom drumu kamion se zaustavio. Jedan od vojnika je digao kraj mueme na repu i otkrio osunanu dolinu snega. Iza nje su se na kamenitom bregu svetlili zidovi lamaserije Tikse. Na ruci osetih Joganandin dlan. "Idem u posetu prijateljima" - izjavi kao pravdajui se. "Zagrli ivot i nita ne oekuj." Gipko kao dvadeset ogodinjak se prebacio preko ivice teretnjaka. Vojnici su pobacili za njim jo zaveljaj, ebe i tap, video sam kako se saginje i kupi ih, zatim je pala muema i odljuljali smo se dalje. U grlu mi je uskipilo. Preplavila me elja da se bacim prema repu prikolice, podignem muemu i zaviknem: "Jogananda, hvala i sreno!", a u istom asu je glasi u meni proaputao: "Ma srean je, nisu mu potrebne prazne reci, oprotaj je oprotaj: okrene se, ode. Preda se tiini samoe uz buku svoje usamljenosti. A ipak: toliko je rei koje nismo izrekli, toliko je stvari za koje bi voleo objanjenje; zato mora sve da ostane u vazduhu, napola doreeno, sad kad mi se ini da je reenje tako jako blizu? Ili mi je poslednjom reenicom rekao sve to je vredno da je zapamtim? Sasluavanje je trajalo etiri sata. Kamirac s muslimanskom kapicom na glavi je prelistavao moje belenice. Ponekad je neto zapisao i postavio mi pitanje, koje nije imalo oigledne veze s mojim navodnim prestupom. Imam li brae i sestara? Volim li vie kriket ili fudbal? Jesam li katolik ili protestant? Koliko stanovnika ima Jugoslavija? S vremena na vremc je stavljao prst na neki slovenaki zapis u belenici i traio prevod. U stvari ima na raspolaganju u svakoj situaciji samo jedan korak, samo jedan potez. itao sam. - "Taj potez odreuje ishod. Ako je korak ispravan i potez lukav, problem je reen i protivnik je tvoj saveznik." Upitao je zato nisu sve beleke na engleskom. Odvratio sam da je to zato jer sam bilingvalan; a koristim jezik na kome se misao pojavi; obino uopte nisam svestan koji upotrebljavam, proces je sasvim automatski. Na licu mu se ogledala sve gora muka. Ubeden je bio da neto prikrivam, a ujedno je utonuo u sadrinu mojih beleaka kao u ivi pesak. Voleo bi da me se resi, a bojao se da mu izmeu prstiju promie pijun. Na nivou problema, koji je pokuavao da resi, moje beleke o tantrizmu su zvuale kao tajni jezik; ukoliko se vie trudio da ih pronikne i prevede u neto upotrebljivo, utoliko vie je grabio u prazno. "Problem nije tamo gde ga vidi, ve tamo odakle ga posmatra." -Proitao sam mu iz belenice. Superiorni osmeh, od koga nisam mogao da se odbranim jo je poveao njegovu nevolju. Na stolu izmeu nas su leale iste rei, a umesto da nas zbliavaju, sve vie su nas razdvajale. Setio sam se Henrijeve prie o dvojici monaha, koji su jako voleli da pue i nisu mogli da se sloe da li smeju da pue dok mole. Na kraju su zakljuili da upita svaki svog igumana. Prvi se vratio rumen i otro prekoren, a drugi s potvrdnim odgovorom. "Nemogue" - zaudio se prvi - "ta si upitao igumana?" "Upitao sam ga da li smemo da molimo dok puimo." - Odvratio je drugi. "Kakve planove imate?" - Na kraju je uzdahnuo moj poraeni inkvizitor. - "Zavisi od vas" ljubazno sam odvratio - "a najradije bih otiao na vrat na nos na aerodrom i prvim avionom odleteo u Delhi, a odatle u London." Posle munog utanja se nagnuo unazad i mrko izjavio: "Ako obeate da se neete vratiti, slobodni ste. "Ustao je i dohvatio moje belenice. Odmaknuo ih je. "A njih u da zadrim" -Pobedonosno me je pogledao; nekako je morao da mi se osveti. Uzalud sam molio, objanjavao, pretio, podmiivao; zaplenio mije sve belenice i snimljene filmove, pa i fotoaparat. "alite se u Delhiju." - Rekao je i irom mi otvorio vrata. Na hodniku sam se naslonio na zid i namrtio se skoro zaplakavi. Bez beleaka sam se oseao go i opljakan: anoniman kao da me nije. Je li bilo sve uzalud? Pretrnuo sam. Moram U stvarno uvek da piem o svojim iskustvima? Ne mogu li samo da ivim? U kancelariji indijske avionske kompanije sam rezervisao mesto u avionu za Delhi idue poslepodne. inovnik mi je rekao da sam uhvatio jedan od poslednjih letova; zima je na pragu, Ladak 198

se priprema na estomesenu hibernaciju. Za koju nedelju bi me mogla evakuisati samo vojska. Do odlaska sam imao na volju jo prilian deo dana, pa no i jutro. Zaustavio sam se u kafani "Pampo" (na tri strane otvorena baraka) i popio ono to bi (kad bi to stvarno bila) posle dugog vremena bila prava kafa. Kad sam doao, kod "Pampoa" se guralo dosta zapadnjaka; sad sam sedeo sam za rasklimanim stotom jedini gost, udan, odocnela ptica. Zatim sam otiao u restoran "Drimlend" i naruio neukusno jelo pod imenom "lasa oumenin". Oi su mi odlutale prema prozoru i zaustavile se na dalekim vrhovima. Tamo je zemlja snova, pomislio sam. Zatim me je streslo: ne! Nije! Ono je bila neposredna, nesreena stvarnost, hladna kao komad leda, vrua kao dobro uperen udarac. Tamo bi se to to sada jedem nazvalo hrana. Jeo sam "lasa oumein" u restoranu "Drimlend". Uau! Kome ne bi pocurla pljuvaka? Vraao sam se u oblak snova poznate svakidanjice: u svet kategorija, malih i velikih lai. Egon se premestio nazad u egonomsku mreu. Pribliavalo se vee, Leh je bio samrtno tih i pust, nigde mi se nije ilo. Nigde, osim... Otpeaio sam na autobusku stanicu, iznajmio "dip-taksi" i vozau naredio da me odveze u Tikse. Dok sam se uspinjao pored ortena prema zgradama lamasenje, srce mi je tuklo od uznemirenosti pri pomisli kako e Jogananda biti iznenaen. A nije bio. Za treim uglom sam naleteo na njega; ekao me je; verovatno je gledao kroz prozor i video da dolazim. "Kako je sad ono?" - nasmejao se. - "Ti me trai, a ja te naem. A stvarno je krajnji as da me jednom ti iznenadi. "A moda i hou" - odvratio sam -"zato sam doao." Odveo me je u zajedniku dvoranu. U kaminu je plamsala vatra. Monasi su me se jo seali. Dobio sam masni aj, ampu i ljubazne poglede. S Joganandom sam seo na klupu blizu vatre. Ispriao sam mu da mi je organ dravne bezbednosti zaplenio belenice i filmove. Da mi je svejedno, pomirio sam se. I moda je tako bolje. Rekao sam da avion odlazi tek idueg dana; vratio sam se da ra istimo jo neke stvari, koje mi nisu jasne. - "Kakve stvari?" - Upitao je. Odvratio sam da mi je jasno skoro sve to mi ranije nije bilo, nedostaje mi samo nit, koja bi delove povezala u celinu. Sve je nesreeno, obilje utisaka, novih uvida, unutranje pomeranje, nove koncepcije, nove mogunosti. A nema jo novih navika. Pre svega, sada znam ta sam pratio i ta znae reci, koje sam ranije upotrebljavao samo kao petlje svojih teoretskih pletiva. Sunjata (praznina) znai da su forme neodvojive od konteksta; da ne postoje same po sebi jer je oblik figure i oblik njene pozadine, kao to je moja spoljna forma i unutranja forma sveta, koji me opkoljava. A to mi ujedo otkriva pojam opte isprepletenosti tantrizma, pojam sveta kao polja meusobnih funkcija. Ovo polje zamiljam kao beskonaan broj kapljica rose. Ako pogledamo u jednu vidim da odraava sve druge i svaka druga odraava sve ostale i ako zamiljam te kapi rose samo kao statike simbole dinaminih procesa, stigao sam do koncepcije Lile, boje igre, ili ivine vasionske igre. Istonjaci su otkrili Lilu intuitivno, zapadnjaci racionalno. Ali Lila je jedna i sadri sve mogue svesti o sebi. "Onda nema problema" -nasmejao se Jogananda - "slobodan si." I gledao me je gotovo saaljivo, kao otac dete, koje je izgubilo najdrau igraku. To jo nisam, odvratio sam. Tantrizam mi otkriva paradoksalnu istinu da je "biti" u sutini "ne biti". Radi elje da budem, nedostaje mi hrabrosti da zaista postojim. Poto ne mogu da prihvatim svoju smrtnost, ne mogu da dokuim da su biti i ne biti polovi meusobnog para suprotnosti, nepostojei sam po sebi. Poto svest o neizbenosti zavretka odbijani, umesto da se u nju naselim, postojanje mi se ini kao neto to mi pripada; ne uzi mani ga ozbiljno. Proteklih dana se vie puta desilo da sam gledao smrti u lice i po starom hri anskom naelu sam "iveo svoj dan kao da je poslednji" mada mi i to nije donelo oseanje oslobodenosti. To je jedini problem, koji jo nisam sasvim izolovao, rekao sam. ta je to "osloboenje", koje (eventualno) traim? ta je budnost? U ta, iz ega da se probudim? "No, i ta ti se ini?" - Namignuo mi je stari velemajstor tantrizma. ini mi se, odvratio sam, da mi se neke stvari vie ne "ine"; povezao sam ih. Tokom 199

sasluavanja sam se setio vaih rei o ribnjaku i mesecu. Kako kvalitet prijema zavisi od adekvatnosti prijemnika. Vojnik, koji je predao moje belenice istraitelju, bio je oigledno nepismen; u njima je video samo ivrljanu hartiju. Istraitelj je razumeo rei, ali je u njima traio kontekst, koga nije bilo. Da smo u svakoj situaciji dvoje, ja i okolina, i daje okolina moja presuda trenutka i da mi je u svakoj situaciji na raspolaganju samo jedan korak - takve i sline rei nije shvatio u prenesenom, psiholokom znaenju, kako su miljene, ve ih je pokuavao da shvati doslovno, kao izvor informacija o krutim injenicama. Neko drugi bi u njima moda video samo pokuaj poetskog izraavanja, redosled ritmikih aliteracija, koje treba da stvore estetski efekat i na osnovu koga bi ih prihvatio ili odbacio. Trei bi ih odmah shvatio kao opis psiholoke dinamike i moda bi ak shvatio da vae i za njega u tom asu. Vi, biste ih, recimo, razumeli na nivou, koji je moda neshvatljiv ak i meni, koji sam zapisao. I tako dalje. Svi ovi naini shvatanja su jednako logini, jednako vaei, jednako objektivni. A nisu jednako stvarni. Govorili smo o razlikama izmeu intelekta i intuicije, pa izmeu intuicije i uvida. ini mi se da intelekt stvara preteno miljenje. Veina filozofskih doktrina i ideja je samo visoko razvijen oblik igre "Po mom miljenju". Uvid se raa samo u srcu. Srce je mudro, shvata direktno. Mudrost ne moe da se zloupotrebi. A znanje je e e u avoljoj nego u bojoj slubi. Dugo sam bio ubeden da je nauka neutralna. Ali, nije. Nauka je kulturni artefakt, koji zrcali motive ekonomske osnove, iz koje je izrastao: maksimalizaciju profita, ekonomino koriscenje vremena, ekspanziju na raun svega protivnog. To ne znai da sam jedan od onih zakasnelih Rusoovskih sanjara, koji su ubedeni da se toak moe okrenuti unazad. Tvrdim samo da objektivni ribnjak moe da odraava samo objektivni mesec. Aspekti stvarnosti, za koje ne postoje prijemni organi, za nas ne postoje. Objektivni ribnjak vas odraava takvog kakvog vas vidim; va spoljanji izgled. Subjektivni ribnjak me odraava onakvog kakav se oseam. A ne mogu da vidim kako me vi vidite; kao to vi ne moete da vidite kako vas ja vidim. Ribnjaci su pomueni. Kako da saznam vau subjektivnu stvarnost? Kako da saznam svoju objektivnu stvarnost. Tako da se preselim u vas; tako da izaem iz sebe? Moemo li se sresti na pola puta? ini mi se daje to ujedinjenje, o kome govori tantrizam. U uspelom tantrikom aktu se ljubavnici oslobode maski i dokuuju jedno drugo istovremeno objektivno i subjektivno; spajaju se i oseaju zajedno, kao da osea samo jedan... "I ta osea sada?" - upade mi u re. "Da si konano slobodan?" Posle dueg utanja sam rekao da na pitanje ne mogu da odgovorim. "ini mi se, naime, da je u ovoj stvari neto strasno pogreno." 10 Negde blizu, u jezgru mog traenja, lei problem prema kome ne mogu da zauzmem odnos, rekao sam. Kao da je odnos sam problem. Kao da me stee vor, koji svakim pokuajem, da ga se oslobodim, jo vie steem. I vi ste deo tog problema, rekao sam. Vi ste taj vor jo vie zategli. Doao sam u nadi da ete vor presei i osloboditi me, a vi ste me svojim uputstvima doveli - skoro, ne sasvim, jer neto nade jo imam - do saznanja da me uopte ne uzimate ozbiljno. Jo manje moju nevolju. ini mi se da ste na moj raun napravili neslanu alu. Vie puta sam stekao utisak da me nekako zavaravate. Za vas je to bila samo igra, prilino krvolona; ja sam krvario, vi ste se smejali. "U planinama" - rekao je - "spomenuo si jednog od evropskih pesnika, Dantea. On je navodno otkrio da put iz pakla vodi pravo preko njega, tako nekako. Ali, kako kae tantrizam: po tami u svetlost. Ako je to tano i ako si stvarno doao k meni u duevnoj tegobi i ja sam je napravio jo gorom, gurnuo te u nju, u njen centar, sad bi morao da bude blizu izlaza. Jesi li? Kae da sam te varao. Kako?" Odvratio sam da prevara moda nije prava re. U sutini je to bila lukavtina, podvala, neki mentalni dudo, rukomet nevidljivom loptom. Vi niste napadali, ekali ste da se zaletim i pri svakom 200

zaletu ste mi dali jo malo ubrzanja. Bilo je kao da se zaleem u zid, a vi ste me itavo vreme podsticali. Ispriao sam vam da traim istinu, budnost, prosveenje, integraciju i ne znam ta sve jo ste rekli: pa hajdemo. Svoju tegobu sam opisao samo redosledom metafora, a za svaku ste rekli da je vrlo ilustrativna; rekli ste da uradim to sam i mislio da moram da uradim. Sve su to bile, ini mi se, moje zamisli, a vi ste ih uhvatili, te nevidljive lopte. esto intuitivno, pre nego to sam ih sroio, gurnuli ste me za njima. Vaom pomoi sam sebi zabijao golove. Svaki napad aa ego je postao oblik njegove odbrane. Svaki pokuaj nemisli je postao misao. Svaki napad na geografsku kartu mojih projekcija je bio samo dodatna projekcija. Svakim pokuajem bega sam svom lancu dodao jo jedan beoug. Vi ste znali ta se dogaa i uivali ste u mom beznadenom in o dejstvu. Stalno, stalno ste klicali i zlobno mi se kesili. Ubi se. Zaboravi prolost, zaboravi budunost, preseli se u sadanji trenutak - Hteo dam da postanem takav kakvi ste vi, ali svakim naporom sam postajao sve vie onakav kakav neu da budem. Znali ste ta se deava, ali mi niste rekli. "Kako je trebalo da to uradim?" - nasmejao se. - "Doao si k meni i kazao: ja sam u nevolji. Ja traim duhovno osloboenje. Ja bih voleo da se probudim. Ja sam optereen svojim egom. Ja se gubim u lavirintu svojih projekcija. Kako da se spasem? To si me pitao. Pitanja su pripisivala realnost iluziji, koja je bila problem. Tvoja pitanja su bila problem; kako je trebalo da ti to kaem? Je li trebalo da kaem: zaboravi na svoj problem, prestani da se brine? Problem je bio u tome da na njega nisi mogao da zaboravi. Kad bih ti rekao: pomiri se s tim, sigurno bi u tome video mig da u tebi postoji nezavisna jedinica, neki "ja", koji moe da odluuje, i dakle, da se miri. A ako bih rekao, da ne moe da uradi nita jer je problem nereiv, to bi shvatio ka mig da tvoj "ja" nije nezavisan, ve je bespomona rtva sudbine. Ako bih rekao da je tvoj problem u tome jer misli da ima problem, upitao bi me: kako da prestanem misliti da ga imam? - Kako da ja prestanem misliti da imam problem? Rekao sam ti: ne trai, ve nai, jer ako trai, pronai e. Rekao sam ti da postane Buda u trenutku kad shvati da to ve jesi. Direktniji izlaz iz nevolje ti nisam mogao da ponudim. I ta si uradio? Zgrabio si moje rei i pribio ih na vrata zatvora kao dogmatske teze. Zidovi zatvora su oblepljeni takvim opomenama, idejama i dosetkama. Kao dekorater svojih duhovnih prostora si bez poredenja. Tvoja iskustva postaju muzejski eksponati gotovo pre nego to ih doivi. Vrednost svog ivota meri sjajem tog unutranjeg muzeja, svojim duhovnim bogatstvom, kako ga naziva. Doao si k meni i zajaukao: joj, tako mi je teko, gui me, sav sam obzidan, suvie je svega, nemam prostora, u kome bih mogao da budem. Bio si ubeen da moe svojoj starudiji da doda jo jedan muzejski eksponat: duhovnu slobodu i onda e biti sve u redu. Bio si ubeden da e biti sve u redu odmah im svemu zajedno doda jo neto, a ne kad sve ostavi. Kad kaem ostavi, ne mislim da odbije, ve ostavi tamo gde je, onakvo kakvo je. ta treba uraditi s takvim ovekom? S ovekom, koji sebi u poetku uopte nije smeo da prizna da je njegov problem sasvim tipian, svakidanji, problem svih ljudi svih vremena, ve je bio ubeen daje njegov problem radi njegove obrazovanosti, duhovne smelosti i svega zajedno izuzetan, jedinstven? Doao si k meni i pokuao da me povue u igru, kojom bi uz moju pomo dokazao da si nekakva jedinica, nekakav nezavisan "ja", koji moe da kontrolie svoja oseanja, svoj ivot i okolinu. Nisi bio sasvim poten prema meni, iako toga nisi bio svestan. Zakljuio si da imam u ovim stvarima odreen autoritet i njime si hteo svojoj igri da udeli ozbiljnost i legitimnost. No, ja sam ti dozvolio da me povue u igru. A ta je trebalo drugo da uradim? Zaigrao sam s tobom i pravio se da igramo ozbiljnu igru, da stvarno ima ego, koga moe da se oslobodi, koga mora da se oslobodi. Ima pravo: iskori avao sam snagu tvojih zaleta i usmeravao te u situacije, koje su bile koncemrisane forme tvog ubedenja da se bori za neto protiv neeg. Mada si mislio da igramo istu igru, ja sam celo vreme igrao drugaiju. Nadao sam se da e na kraju odustati i uvideti da u ovoj igri sa mnom ne moe da pobedi, kao to ne moe da pobedi u igri sa ivotom ili otuenim elementima svoje psihe. Da e uvideti da ne moe pobediti u bici sa samim sobom kao to ne moe, da poljubi samog sebe na usta." 201

Bilo je kao da sam izgubio tlo pod nogama. Poeo sani da gubim ravnoteu. eleo sam da je sauvam, a ujedno me je vuklo da se predam klizanju. Naravno! Traio sam metod, a nije ga bilo, traio sam nain, a nema ga, traio sam put, a nema ga, traio sam odgovor na pitanje, koje je bilo bez znaaja. Problem je nereiv jer je izmiljen. Pa, rekao mi je: glup sam jer sam pametan. ivot nije problem; problem je moje ubeenje da je problem. Predaj se toku, rekao je. I pokuao sam, sve svoje snage sam uloio u napore da ivim nenaporno. A nema toka kome bih mogao da se predam. Ja sam tok. Kad se opirem toku, opirem se sebi. Ubeen sam bio da je prosvetljeno stanje neto nadzemaljsko; neto od ega mogu neto da dobijem. Nije li Buda rekao da nije dobio ba nita od svog probudenja i da ga upravo zato naziva potpunim i neprikosnovenim probudenjem? Stari majstor, lukav kao lisica, paljiv kao zec, munjevit kao kobra, kako me je fantastino povukao za nos! Ubedio me je daje moj problem moj ego, duh, intelekt. Ako nauim da utiam svoje misaone majmune, problem e biti reen. Budi paljiv, rekao je. I bio sam. Nastojao sam da postignem kontrolu daha. Stari me je posmatrao. I posle svih promaenih pokuaja, posle uvek novih saznanja da ne mogu postii stanje ne-misli; da ne mogu da utiam svoje majmune; da nema gospodara, koji bi to mogao da napravi; daje taj sumnjivi gospodar samo jedan od majmuna, jo uvek mi nije bilo jasno da stari pokuava da me lupi o neprobojni zid, da mi otkrije da nema mislioca misli, poznavaoca znanja i da pravu koncentraciju razbijam upravo time da se "ja" koncentrieni na "svoje" misli. Pokuao mije otkriti daje duh uvek skoncentrisan. Uvek kad misli je skoncentrisan na to to misli. Duh nije drugo do redosled misli. Ovde i sad, sto puta mije rekao. Neka pazim samo na trenutak. 1 to je bio trik. Koncentrisanjem na trenutak sam opaao da mi se nameu slike, i seanja, i misli na budunost. Taj vremenski razmak mi je davao oseanje da sam "mislilac, koji je izdvojen od toka "svojih misli"; da sam, dakle, akter i mogu tok svojih misli da suzim na goli trenutak. A trenutak mije izmicao. Tek to sam uhvatio sadanjost, ve je postala oiljak u seanju i na kraju mi se inilo da ne zapaam nita to nije ve prolost i da je to to nazivam svest, samo zapis trenutnih utisaka u seanju a gola sadanjost je vremenski tako neznatna daje u praksi uopte nema, a to znai daje nemogue iveti u trenutku jer je svaki trenutak ujedno ve saznanje njegove odsutnosti. Zato je pokuaj propao. Ili pak, ne... Ili, pak, ne! Jer misli, za koje tvrdim da su seanja, ne dogaaju se u prolosti, ve u sadanjosti. Moje misli o prolosti i budunosti se dogaaju sada, samo ovde i sada, ovog trenutka. To ne znai da trenutka nema, to znai da nema nieg OSIM trenutka. Moja svest moe biti SAMO svest o sadanjosti; bilo ta da uradim, uvek je takva. Stari me nije varao onako kako sam mislio. Primamio me je u stupicu, u kojoj sam pokuao na sve mogue naine da se doepam onog to se deava samo od sebe. Prihvatio je igru, koju sam mu ponudio, prihvatioje pravila: da je ego problem, da mogu da ga savladam. Posle svakog izazova je ekao da napadom na ego demonstriram njegovu snagu i nezavisnost. U stupicu sam upao jer sam verovao da je to mogue: da se ego napadom na sebe moe da ukroti. I zato moj i sve jai oseaj i beznadenosti: oseaj da nigde ne idem. Ukoliko sam vie napadao ego, utoliko vie je ego bio problem. Utoliko vie sam se (suprotno od onog to sam morao) selio iz centra na periferiju. Svaki in, koji je izvirao u eventualnom centru je bio kao to sam pretpostavljao, in ega, zato sam na kraju mogao da posmatram sve to se dogaa samo iz sigurne razdaljine, iz periferije; pasivan i bez snage da interveniem u zbivanju, a da ta intervencija nije bila isto tako in ega. Sve to se deava, i moj pokuaj oslobaanja, moje opiranje toku, moje preputanje toku, moj smeh, moja tuga, moje odbacivanje ega, sve to je ego. I ako je sve to ego, ego je samo to to se dogaa... Skoio sam. Svet se vrteo oko mene. Jogananda je stao na noge, njegove oi su sijale na mene. "Ego je iluzija." - Rekao sam. - "Ja sam to to znam, to mislim, to oseam, to slutim, to se nadam, to radim. Samodogaam se. Nisam organizam u okolini, ve oboje: orgamzamokolina. Moja koa je 202

unutranja granica sveta, koji me okruuje. Organizamokolina je jedinstveno polje energije: moje kretanje i shvatanje je, ujedno i u istom asu, kretanje i shvatanje okoline. Dokle god pripisujem izvor tog kretanja iskljuivo sebi, voluntarista sam i idealista; dokle ga pripisujem iskljuivo okolini, determinista sam i pozitivista. Konflikt je izmiljen. Konflikt je produkcija dualistikog jezika. Ego je samo simbol, statiki simbol dinamike meuzavisnosti mene i okoline. Zgrabio sam ga za ruke i zaigrao s njim. Kroz vrata su virila blistava lica monaha. "Igrajmo!" Vikao sam kao sulud i vrtio ga po sobi. "Slobodan sam jer nemam izbora. Ne beim vie od sebe. Ne pribliujem se vie. I beanje sam ja, i pribliavanje sam ja. Ne mogu da se poljubim u usta, mogu samo da poljubim druge, mogu da poljubim samo vas." Zagrlio sam ga i utisnuo mu na obraze dva glasna poljubca. "Hvala" - rekao sam, vikao, pevao, drao se - hvala. Uvukli ste me u stupicu i prisilili me da se ponaam dosledno prema principima svoje slepoe sve do trenutka kad sam prozreo da je moje neodgovarajue i nije mi ni u kakvu korist. Doao sam u elji da otkrijem svoj pravi ja. Sad znam da ne mogu ne-biti svoj pravi ja. Ma ta uinim, ma ta ne-uinim, ma ta oseam, neoseam, mislim, nemislim, sve je moj pravi ja. Nisam vie svoja predstava o sebi. Ego je drutvena konvencija, pogodan i do izvesne mere nuan oblik mog dogaanja u prostoru i vremenu. Budnost je buenje iz drutvene hipnoze, u kojoj se ego prikazuje kao autohtona nezavisna jedinica. Nisam razdeljen. Nisam ego i dua. Ne treba mi da odbacujem delove samog sebe, poto nisam podeljen na delove. Sutina nije u tome da moram da prihvatim samog sebe, sutina je u tome da ne mogu da se odbacim..." U usta me je zviznula Joganandina pesnica. Osetio sam krv; sav zaprepa en sam se zateturao unazad. Krenuo je za mnom i zatepio mi takav amar da mi je u glavi zazvonilo. Soba se ispunila iskeenim licima monaha. Za njima su se gurali drugi, napravili su ring i poeli da navijaju. Zatvoren sam bio u krugu, ponovo u stupici. Udario sam nazad. Jogananda se sklonio, pesnica je prola mimo njega, ja za njom, njegova ruka na moj potiljak, ja na pod. Smeh, buka, odobravanje. Poeo je tla me utira. Rukama sam pokrio glavu. Podigao me je na noge i boksnuo me u trbuh; jo jednom me je zviznuo u vilicu. Izgubio sam svest. Povratilo me je vedro hladne vode. Otkrio sam da su me svukli i golog naslonili na zid. Monasi su se zbili na drugoj strani sobe. Jogananda je stajao ispred njih i na tibetanskom se rugao mojoj golotinji, mojoj kiti, mojoj ponienosti. Monasi su urlali i savijali se od smeha. Zatim su poeli da me gaaju vlanim krpama, sandalama i mukovima. Jedan je doao s vedrom pomija i pljusnuo mi ih na glavu. Zatvorio sam oi i zavukao lice medu kolena. U seanju mi je oiveo dogaaj iz prvog razreda osnovne kole. Stariji mangupi su mi s kaievima od pantalona vezali ruke i noge i vukli me hodnikom od uionice do klozeta i nazad viui: "Flisar je upianko, Flisarje upianko!" Siroto Flisare. Kako oajanje bio tada. I kasnije uvek kad mu je ivot vezao ruke i noge i vukao ga amo-tamo, ismejavali su ga. Uvek kad je njegova samo predstava otrpila uvredu. A sad nita. Kao da nema Flisara. Podigao sam glavu i poeo da se kezim. Jogananda je zamahnuo rukom i galama se stiala. Monasi su se uozbiljili, umirili se. Zatim su prodeklamovali: "Om Mani Padme Hum!" 11 Jogananda me je otpratio u Leh. Na poslednji dan je bio najlepi od svih koje smo proveli zajedno, najveseliji i najtuniji; prijateljski, iako mi je otkrio da pripadamo razliitim svetovima; nezaboravan, a ujedno divno sanjarski, pun dodira, milujuih pogleda, rastajanja, koje je poelo deset sati pre odlaska; pun razgovora u kojima smo rekli vie, mnogo vie nego ikad ranije. 203

"Moda u se vratiti." - Rekao sam. "Bolje nemoj." - Odvratio je. "Nee me vie biti. I ako se vrati, nee se vratiti." "Ako ikad naiem na oi kao to su vae" - rekoh - "i ako budu enske, zaljubiu se u njih do smrti." Nasmejao se: "Sre e Lilu. Sve o emu si sanjao se ispunilo; i to e se. Sre e je. Moda si je ve, pa ne zna da je ona. Ili negde nevino raste i eka te. Donee ti neopisivu sreu. I patnju. "Naravno." - Osmehnuo sam se. - "Ali poto si slobodan" - ree - "bie i u patnji srean." "Srean neu" - odvratih - "a slobodan u verovatno biti po dva minuta na dan. Hoe li to biti dovoljno?" "Trenutak uvida je vredan tri godine neznanja." - Odvrati. - "Naravno, kad se vrati kui, bie tee. Kad se vrati u okolinu, u kojoj e morati ponovo da igra ulogu, koja ti ne odgovara, ego e se reafirmisati. Odbie se i sila odbijanja e te odbaciti dalje od linije, od koje si se zaleteo. Nemoj se uplaiti. Proces, koji si doiveo ovde, morae tamo da se ponovi. Neko vreme e biti vie ego, nego to si bio. Neko vreme e ti se sve to si doiveo u ovim planinama initi kao pustolovina u bajci, neupotrebljivo za tvoju evropsku svakidanjicu. Nita strano. Pre ili kasnije e se pojaviti nit. U ivotu e poeti da otkriva oblasti neobine svetlosti, za koju nee znati odakle dolazi. Najzad e poeti da veruje da potie negde iz ovih planina." "ini mi se" - izjavio sam - "da sam do glavnog saznanja doao tek jue. Zapravo ste ga utukli u mene. Pojam duhovnog saznanja zvui vrlo komplikovano. Filozofski i mistino. Zvui kao problem. I to jeste problem. U praksi je stvar jednostavna. Slobodan si ako ivi ego, a ne obavijen u svoju predstavu o sebi. Onda ne treba nita da brani, krije ili dograuje. asovi mozganja, aljenja, asovi psiholoke kozmetike jednostavno otpadaju. Naravno, teko je iveti bez zavoja predstave o sebi. Zatitna pregrada je izmeu tebe i sveta. Dok si ubeden da ti je takva pregrada potrebna, nee je se otarasiti. A ako se usuuje da ivi bez nje, efekti e, ini mi se, biti vrlo blagotvorni." "Primeujem" - ree - "da nisi vie stara frajla. Nisi vie Flisar, koji bi voleo da ubedi svet da nema guzicu," Ne, odvratih, neto je probolo moju deviansku koicu. "Sad smo zajedno." -I stee me za ruku. "Tako jednostavno je kao da si rekao: slobodan si, dok si na svetu nag, a ne zavijen u svoju predstavu o sebi. Iz toga potie sve drugo. Nema vie ta da brine pred sobom i pred drugima. Ne treba da se igraju igre. Naravno, drugi e te jo uvek uplitati u svoje igre, koristiti za samopotvrdivanje. Nee se opirati, nee se braniti kontraigrama. Poto nisi zavijen u svoju predstavu o sebi, sasvim ti je svejedno da li pobedujes ili si poraen. Nieg nema vie to bi morao da brani. Potpuno si oputen. Ne igra vie igru. Zato moe da igra igre drugih, kao da su tvoje. I poto te ne obuzdava elja za pobedom i strah od poraza, uvek pobeuje; i tada kad drugi misle da si poraen." Odvratih da je u ovom trenutku, ovde i sad, sve lepo i dobro, stvari su mi jasne, oseam olakanje, koje je sloboda utoliko ukoliko me pitanje siobode vie ne uznemirava. Brine me samo ta e se desiti kad se vratim u okolinu, koja e me ve prvog dana obasuti izazovima, na koje sam navikao da se odazivam na stare naine. Hou li se odmah obaviti zatitnim oklopom svoje predstave o sebi, braniti se i napadati kao da se borim za neto protiv neeg, kao uvek? "To e se sigurno desiti." - Zasmejao se. - "Pa rekao sam ti: kad se vrati kui, morae ponoviti proces. To to si doiveo ovde je bilo samo vebanje, egrtovanje, nekakav manevar. Bitka te eka. Kako e se pokazati na pravom bojitu, ne znam. Dobar egrt ne postaje uvek dobar majstor; esto ostaje dobar egrt. Inae to me ne brine: proba je neizbena i potreba: slobodan moe da bude samo u odnosu prema onom to ti slobodu ograniava ili oduzima. I ako ostane samo dobar egrt, bie bolje, nego ako postane egrt, koji uobraavada je majstor. Hoe li izbei ovu opasnost? Ne brini, odvratih. Znam da sam glup jer sam pametan, ali tako pametan nisam da bih bio toliko glup. "Desie se preko noi" - ree - "neoekivano e skliznuti u duhovno stanje, u kome e osetiti olakanje i moralnu superiornost. Tvoji problemi, a jo vie oni koji upropa uju druge ljude, uinie ti se glupi, odmahnue: bah! - mistika, prazno babsko blebetanje, sujeverje. Nee biti svestan da je 204

to samo duhovno stanje, koje nema veze sa stvarima kakve su; bie ubeen da si u svom odnosu prirodan. Ubeen e biti da najednom vidi, zna, razume. A u sutini se desilo samo to da je ego zacrtao krug i definisao ti horizont. A zato je sve jednostavno. Sad boravi u uskom prostoru, koji ti se ini dovoljan. U lanom zadovoljstvu se predaje utenom miljenju, koje smatra injenicom: da je sve to sasvim ne razume, ili ti se ini udno, glupost. Ego te je prevario. Okolina, u koju se vraa, je puna takvih ljudi; jesi li stvarno ubeden da si izuzetan? Ne, rekao sam, znam da nisam i moda mi stvarno preti opasnost da zalutam u zamku, u kojoj e se egrt maskirati u majstora, ali ovog asa me to ne brine. Vie me brine ta e biti s oseanjem olakanja, koje me ispunjava ovaj tren, kad se vratim na svoje bojite i nada mnom se nadvije armija starih protivnika: rupe u depovima, rupe u krovu, rupe u oekivanjima; ljudi kojima nije stalo do mene; ljudi do kojih meni nije stalo; ljudi, koji e rei "ne"; ljudi kojima u rei "ne"; skokovi pri kojima e mi se omai; tiranija "vremena koje je zlato"; oekivanja drugih koje u pokuati, ali ih neu moi ispuniti; strah od siromatva, anonimnosti; neispunjene elje; ubedivanje da je ivot jabuka, u koju moram zagristi iroko i istisnuti iz nje to vie soka: ego u hiljadu oblika spoljnog izgleda. Ovde sam svestan daje ego drutveno stvorena iluzija, ali u svakidanjosti u morati iveti kao da je ego stvaran. I ukoliko hou da ostanem slobodan, morau da ivim istovremeno kao da je stvaran i kao da ga nema. Morau da glumim. Morau da se pretvaram da sam isti kao drugi, mada u biti drukiji. Bojim se da neu biti u stanju da prihvatim ivot, u kome mi nee biti potrebna moja predstava o sebi, ali u se odluiti za nju; u kome ne treba vie da igram drutvenu igru, ali u je igrati prema izboru. Bojim se da u pre ili kasnije svoju predstavu o sebi i drutvenu igru poeti da uzimam ozbiljno. Preozbiljno. I izgubiu oseanje lakoe. "Bie ti potrebna pomo" - nasmeio se - "pomo tvoje ljubavnice tantrizma; jedine koja te nee nikad izdati. Bilo kad da te napadne ego u hiljadostrukim oblicima spoljanje manifestacije tantrizniom e moi da ga nadmudri. Bilo kad da se probudi ubeden da MORA preiveti dan; da MORA da bude uspean; da MORA da napravi dobar utisak; da MORA da se obezbedi od budunosti; da neto MORA da zavri u odreenom roku; da MORA biti takav kakav hoe; da MORA imati dokaze da si privlaan, cenjen i voljen - tantrizam, tvoja verna ljubavnica, e ti podmetnuti nogu tako da e pasti na nos i probuditi se iz hipnoze. I uvidee da te ego opet prevario. Ego se raa kad pone verovati da si svoj ugao vienja. Ego je ugao vienja u procesu dokazivanja da u stvari postoji. Tantrizam e te izbaciti iz koloseka, bacie te s koloseka iluzorne eleznike mree, kojom tegli ivot. A ne sme da zaboravi najvei paradoks tantrizma: da deluje samo ako na nju zaboravi. Ako na nju ne misli. Kad govori, pie, raspravlja o njoj, nisi tantrist. Kad sedne na bicikl, ne razmilja i ne raspravlja o zakonima ravnotee. Vozi se. Vozi se kao da igra." Tantrizam je igra, odvratio sam. To sam naje e sluao i lepo je zvualo, lepo zvui, mada jo uvek ne znam kako da zaigram sa svojim ivotom. Onog trenutka kad ne oseam potrebu da dokazujem i opravdavam svoje postojanje, da branim svoj organizam pred okolinom, s kojom je komplementarno povezan, i svoju svest pred podsvesnim ponaanjem, tog trenutka, za koji znam da nee dugo trajati, ini mi se da poznajem sutinu tantrizma. Tantrizam nije uhoenje zadovoljstava, ve spontanost predaje, ivot kao neuhoenje. Tantricizam je igra, koja se ne moe forsirati; kao to se ne moe "hteti" erekcija ili orgazam. Desi se. Svesno stvaranje spontanosti je sam "dudo": trik, kojim ste mi dokazali, da se ne moe ostvariti. Desi se kad se dua poistoveti s telom i ego prestane da pokuava da postoji. Tantrizam kao igra, ini mi se, jeste ivot kao ritam, kao muzika. "Lepo si rekao." - Kazao je. - "ivot kao igra. Predaj mu se i igrae lepo i prirodno. Opiri mu se, ili pokuaj da ga vodi, pa e sebi i drugima gaziti po prstima. Ritam, kome se nee prilagoditi, na kraju e te spotai. Pa e moralno, duhovno, psihiki. Tantrizam kao igra je ivot bez svrhe, koji nije ivot sam. A kad sadanjost podredi budunosti, postaje ivot re. A re nije isto to i igra. Rei samo nagovetavaju, same po sebi su prazne i kad sadanjost zarobi buduno u bie i ivot 205

prazan." Da, odvratili. Reci su kamenovi, kojima razbijamo prozor sveta i menjamo ga u nerazuman paravan. Zato me najvie brine upravo to kakvu ulogu u dati reima kad se vratim kui. Hou li moi da ivim istovremeno s njima i bez njih? "Kad smo ve kod toga" - ree i zahvati u zamotuljak - "ini mi se prirodnim da tvoj problem jo donekle potenciram. Dok si dorukovao kod Pampoa, posetio sam prijatelja, koji ima veze s ljudima, koji imaju veze s onima koji imaju veze s tima, s kojima imaju veze samo neki. Uz obeenjaki osmeh mije stavio u ruke moje belenice i tri od pet zapjenjenih filmova." "Jogananda!" - Uskliknuo sam zaprepa en, olakano, neizmerno zahvalan. "Pria tvog oslobodanja." - izjavi. - "Okovi tvog zarobljenitva. Kako e ih isplesti, u kakav kavez e ih sastaviti?" Odvratih da ne znam: moda hou, moda neu. Ovog asa je sve otvoreno. Ali sve e trebati prevakati, preiveti; ne vidim razlog zato ne bih to uinio upravo na papiru. I zatim ga natampao i razmnoio tako da mogu da ga vau i preivljavaju i drugi?" - upita. Odvratih da ne vidim razlog zato ne bih uradio. " Hoe li pisati o meni?" Upita i pogleda me napola sveano, napola vragolasto. Naravno, rekoh; pre svega o vama. " Kako e me opisati?" - upita. - "Otvoreno?" Klimnuo sam. "Sve to sam ti rekao, svaku re?" Ne, rekoh, jer svaku re nisam ni zapisao. Parafrazirau vei deo onog to ste mi rekli. A pokuau da ouvam individualne fraze, vae paradoksalne izjave. I moda va odsean nain govora, vae kratke reenice. "I o sebi e" -upita- "takoe pisati?" Klimnuo sam. "A nee ti biti neprijatno kad budu itali o svemu ta si radio; o tome kako si bio glup; kako si se vie puta pravio ak glupljim nego to si da bi ljudima izmamio tajne; kako sam te vie puta istukao jer si bio tako strano zatucan; pa sve ta si radio u lamaseriji levokrake svastike, nee te biti sramota?" Nasmejao sam se i iskreno odvratio da nemam ta da krijem; izgubio sam svoju predstavu o sebi. "Ali sa tim to e napisati, stvorie o sebi predstavu, koju e videti drugi." - Ree. Naravno, odvratih; ali to nee biti moja predstava o sebi. "Izazvae reakcije, koje ne moe da predvidi; ne brine li te to nimalo?" Nimalo, odvratio sam. U svakom oveku je unutranji prostor poput stana, koji je ovako ili onako ureen. Onda se pred vratima pojavi neto novo. Malo podsea na ovo, malo na ono, a u stvari je neto osobeno. ta treba da postane? Deo nametaja, ukrasni predmet, ilim, odskona daska, slika na zidu, budilnik, droga, prirunik? Ili neka ode na tavan? Ovako ili onako: tu novu stvar e pokuati svako da ugradi u postojei red. Svako e se odazvati u skladu sa svojom psihofizikom situacijom u datom trenutku. Neke stvari nee preneti kroz preuska vrata svog stana. Neki e vrata proiriti, drugi e ih zalupiti. Neki e prihvatiti samo pojedine delove, one koji su im potrebni. Svestan sam toga. Odaziv e biti oduevljenje, mlako interesovanje, ravnodunost, otpor, ak neprijateljstvo: svejednako vaie, sve dogaaj, koji se deava; nezavisno od mene u ovom ili onom trenutku. Obnaen ili ne, prihvaen ili ne, ja u biti samo ono to sam, i predstave drugih o meni e uvek biti samo zrcalne slike njihovih sopstvenih predstava o sebi. Iznenada me je zagrlio, stisnuo me k sebi. Zatim je krenuo da ode. "Plai" - ree kad ugleda suze u mojim oima - "budi spontan. Igraj. Igra nije ozbiljna. Ipak, to ne znai da si bolji, sreniji od onih koji su ubedeni da jeste. I oni igraju, ali poto toga nisu svesni, njihova igra je samo opasnija. Mera tvoje slobode je u spremnosti da im pomognes kad okliznu i da pomogne sebi kad ti oklizne. A moe da oklizne na svakom koraku. Svet je prostor varljivog spoljanjeg izgleda: prostor u kome se bande razbojnika, koji su maskirani u policajce, sukobljavaju s policajcima, koji su maskirani u razbojnike. Gde poinje iluzija, gde se zavrava stvarnost? Prostor, u kom moe da bude tantrista, tako je uzan da ga gotovo nema. Ipak, postoji i moe da bude tantrista. Moe biti dok ne misli da mora biti." Otiao je prema drumu. Stajao sam i zurio za njim, svestan da ga vie neu videti, nikad vise, tog majstora dijamantske koije, koji se zabio u moj ivot poput munje i prodao mi energiju arobne 206

moi, koju sam oseao u sebi. Mada u toj arobnoj moi nije bilo nieg natprirodnog ili tajanstvenog. Munjom, kojom me je okirao, predao mi je samo poziv da se vratim u svet od kojeg sam bio otuen i kroz svet u sebe. Moja snaga je u svesti da je svaka situacija reiva, a to znai da sam (svakog trena ponovo) reiv i ja. arobnjak sam. Isto kao Brahman, koji je rekao Puf! - i promenio se u svet, mogu i ja rei Puf! - Flisar jeste ili Puf! - Flisara nema. Flisar je podigao naprtnjau i otiao prema sumarnoj zgradi, iza koje je brundao motor olovne ptice. A sad? Neki zenbudistiki majstor je postigao prosvetljenje. "I zatim" - upitae ga oboavaoci - "ta ste uinili zatim?" Slegao je ramenima i odvratio: "Naruio sam aj." ta bih drugo? Kad si slobodan, opet je sve po starom; kad se svet postavi na glavu, stoji opet uspravno. "aj." - Rekao sam i pogledao na sat. Do polaska ima jo dvadeset i pet minuta, rekao mi je. Skinuo sam ga i ponudio zapanjenom prodavcu aja. (Znajui da u kod kue kao ponovni, mada od sad samo honorarni Egon, morati da kupim nov.) KRAJ

207