rasprave i lanci

Prof. dr Boko M. VLAHOVI Beograd

Nauni rad PEDAGOGIJA LIX, 3, 2004. UDK: 371.13.

PROIRENE ULOGE NASTAVNIKA

Rezime: Vaan pravac preispitivanja i traenja puteva ka boljem obrazovanju autor fokusira na problem pripremanja nastavnika za nove pedagoke uloge, za upravljanje savremenim procesima edukacije. Autor govori o ovom problemu sa opravdanim uverenjem da je i u ovoj oblasti ljudski faktor presudan, da je kola onakva kakav je nastavnik, odnosno da bez dobro pripremljenog nastavnika nema i ne moe biti govora o ostvarivanju vizije modernog obrazovanja. U skladu sa tim zalae se za pripremanje nastavnika: sa visokim stepenom autonomije, kreatora okolnosti za samoostvarivanje linosti, za organizaciju aktivnosti koje polaze od uenika, strunjaka otvorenog za nove ideje, istraivaa sopstvene prakse i dr. Kljune rei: nastavnik, nove uloge, profesionalac, etika linost, autonomija, ooveenje, samoostvarivanje, saradnik, razliitost, istraiva, polivalentnost.

Tradicionalno kolovanje se u velikom stepenu poistoveuje sa sticanjem znanja, odnosno sa konceptom nastave kao predavanja i sluanja u ijem sreditu je nastavnik od kojeg sve poinje, koji sve konce procesa nastave dri u svojim rukama. U takvom konceptu kole (nastave) formirao se i nastavnik, u prvom redu kao predava, kao prenosilac znanja. U okolnostima savremenog nauno-tehnolokog progresa, potreba oveka danas, ciljeva i zadataka novog obrazovanja, te i u pluralizmu ideja i orijentacija koje poodavno promovie pedagoka postmoderna, multiplikuju se poslovi nastavnika, on se stavlja pred nove zadatke i pojavljuje u novim ulogama. TeiPEDAGOGIJA,3/04. 1

te zahteva koji se postavljaju modernoj koli jesu ono bitno to odreuje potrebe inicijalnog i kasnijeg pripremanja pedagoga za poziv. Te okolnosti su, kao to se zna, uinile ulogu nastavnika znatno sloenijom. Sloboda njegovog delovanja poveava se a kompetencije proiruju. On se sve manje vidi kao puki transmitor znanja a sve vie kao pratilac uenja, dijagnostiar, organizator, instruktor, voditelj, saradnik, suistraiva, motivator, vaspita, kreator odnosa ...

Profesionalac u struci
Profesionalizam kao pristup u pripremanju nastavnika za poziv jeste pojam kojem se danas pridaju razliita znaenja. Ipak, sve su jedinstvenija shvatanja da je u njegovoj osnovi ideja o profesionalizaciji nastave i nastavnike struke, odnosno zahtev da obrazovanje nastavnika za nove uloge kao bitno ukljuuje razvoj njegovih kapaciteta, osobina, stavova i kompetencija neophodnih za visokokvalitetno obavljanje zadataka nastavnike profesije. Profesionalizacija, pored ostalog, zahteva: sveobuhvatnu bazu znanja o nastavi, prouavanju i uenju koja je zasnovana na nauno-istraivakim saznanjima i validirana daljim istraivanjima; bogat repertoar empirijski validiranih praktinih postupaka za uspeno promovisanje procesa nastave, prouavanja i uenja i implicira autonoman i kompetentan profesionalni rad nastavnika kao kritikih intelektualaca u interesu njihovih klijenata (na primer, uenika) uz odgovornost prema autonomnoj(im) profesionalnoj(im) organizaciji(ama) nastavnike struke i njenom etikom kodeksu.1

Etiki profesionalac
Formiranje novog nastavnika kao vrlo vano pitanje potencira etiku prirodu, a shodno tome i etiku odgovornost ove profesije. Oseaj da je razvoj uenika poveren njemu, svest o njegovoj ulozi u tome, stavlja nastavnika u poziciju iz koje ne moe a da ne oseti moralnu dimenziju zadatka na kome radi i odgovornost za to to ini. Od njega i kole oekuje se aktivno ukljuivanje u reavanje kompleksa irih etikih problema obrazovne institucije i sredine, aktivniji odnos u ostvarivanju visokih moralnih ciljeva drutva jer se moralni temelji stiu upravo na kolskom uzrastu. On je pozvan da u okviru svog kolektiva i ire u sredini vodi dijalog, da zauzima stavove o moralnim aspektima profesije kojoj pripada i ire; da istrauje etike aspekte nastavnikog poziva; da u tome kolegijalno sarauje.
1

Zelena knjiga o obrazovanju nastavnika u Evropi, radna nelektorisana verzija prevoda.

PEDAGOGIJA,3/04.

Iz ovakve funkcije proizilaze krupni zadaci institucija koje rade na pripremanju nastavnika za poziv. Neophodno je raditi na formiranju svesti o sebi, oseanju sebe, to je, nema sumnje, dugotrajan proces koji se odvija tokom uenja i sazrevanja jedinke. Potreban je kritiki odnos prema sebi, svojim postupcima, svom delu. Ovaj proces praen je samoposmatranjem, samoprocenjivanjem, preispitivanjem sopstvenih pogleda, uverenja, ideja, postupaka; vebanjem, zauzimanjem distance u odnosu na sebe, svoje postupke ... Na ovom putu mnogo je prepreka. Jedna od krupnih smetnji za sticanje objektivnije slike o sebi, pojma o sebi jeste samoobmana. Prema reima Alberta vajcera, ovek je ovladao prirodom pre nego je nauio da vlada sobom. Doivljavanje sebe (susretanje sa sobom) ui se, prati, analizira, pa i uvebava. Meutim, sve to ovek ne ui kao tabula raza, ve kao neko ko poseduje odreena iskustva, sistem vrednosti ..., oekivanja i dr. (B. Raki).

Strunjak sa visokim stepenom autonomije

Nastavniku profesiju karakterie tradicionalno zavisan pa i potinjeni poloaj u odnosu na mnoge spoljanje inioce. Takva pozicija ove profesije diktirana je razliitim iniocima. Problem nedovoljne korespondencije, a esto i potpune odvojenosti pedagoke teorije i nastavne prakse, upravo je jedan od kljunih faktora koji tome doprinosi. To je pozicija u kojoj nastavnik nema mnogo prostora da se dokazuje, intelektualno ispoljava, da svoje potencijale stavlja u funkciju kreativnog reavanja konkretnih pedagokih situacija. Sloboda njegovog delovanja, a time i odgovornosti, ograniena je. Rad nastavnika u praksi naglaeno je kontrolisan. Sve to dri ovu profesiju u zavisnoj poziciji u odnosu na razne spoljanje inioce. Nasuprot takvoj poziciji jesu pedagoke ideje koje ine okosnicu modernog obrazovanja i pretpostavljaju nastavnika kao profesionalca sa vie kompetencija, autonomije. Ovaj zahtev u neposrednoj je vezi sa ciljem i zadacima savremenog obrazovanja, prirodom pedagoke delatnosti, tendencijama decentralizacije i demokratizacije ove sfere rada, promena poloaja ove profesije. U novim uslovima profesionalne uloge nastavnika se proiruju. Od izvrioca naloga koji mu se spolja nameu, on sve vie postaje strunjak pozvan da samostalno odluuje i odgovara za celinu obrazovnog (nastavnog) procesa, da planira, programira, traga za reenjima, radi na njihovom unapreivanju, ostvarivanju, ocenjuje postignua. Time se jo vie potenciraju nove uloge i odgovornosti ovoga poziva, potreba za sve slobodnijom, nezavisnijom i profesionalnijom linou za ono to radi, linou sa sveu o sebi, sa sposobnou i mogunou samostalnog odluivanja i kritikog sagledavanja poverenih joj zadataka.

PEDAGOGIJA,3/04.

Autonomni nastavnik je svestan sebe kao osobe i kao profesionalca. On je nezavisna osoba koja osea etiku odgovornost za svoj posao. Ta osoba je takoe nezavisna i odgovorna za upravljanje u socijalnom kontekstu. Ona je u mogunosti da kooperira sa drugima i reava konflikte na konstruktivan nain, radei u skladu sa radnom zajednicom. (V. Kohonen, 1986) Razvoj nastavnika kao autonomnog profesionalca sa sveu o sebi odvijae se u meri njegovog razvoja kao nezavisne i odgovorne linosti kadre da kritiki pristupa poverenim mu poslovima. Taj razvoj poinje i u velikom stepenu se utemeljuje tokom njegovog razvoja i pripremanja za poziv, a potom i tokom profesionalnog rada. Prema nekim autorima, samoposmatranje i samoprocena na individualnom nivou jeste sredinji faktor formiranja slike o sebi studenta koji e postati autonomni nastavnik (V. Kohonen i H. Niecui, 1994). Smatra se da metode samoprocenjivanja u funkciji razvoja autonomije mogu imati neuporedivo vei uticaj na razvoj studenta nego uobiajni uticaji drugih nastavnika (Bordo, 1988). Tehnike jednostranih kontrola i procene koje dolaze sa strane nastavnika imaju ak kontraproduktivno dejstvo na razvoj slike o sebi a samim tim i autonomije linosti. Otuda su zalaganja da, umesto jednostranog ocenjivanja stanja od strane nastavnika treba intenzivirati primenu metode samoprocenjivanja u procesu upoznavanja, uvida u sebe, odnosno, sticanje slike o sebi (Roders, 1983). Sticanje slike o sebi, uvid u sebe, kritiki odnos prema sopstvenim postupcima i radu metodom samoprocene na individualnom nivou jeste proces koji se najuspenije odvija putem i u okviru samoprocena koje nastavnici i studenti zajedniki vre na institucionalnom nivou. Za tako neto potrebna je odgovarajua institucionalna kultura koja se gradi u svakoj pedagokoj ustanovi: participacijom svih u proceni razliitih aspekata razvoja odeljenja, kole u kojoj se obrazuju, pa i obrazovanja ire; u davanju sopstvenih ideja, iznoenju zamisli, koncepata i sl. ta bi valjalo initi; u identifikovanju slabosti u svojoj grupi, odeljenju, koli i razmatranju mogunosti da se one prevazilaze i sl.

Pomo ueniku da upoznaje i iskazuje sebe

Ako je svaki uenik svet za sebe neponovljiva linost, kako sa razlogom tvrdi humanistika pedagogija, onda iz toga proizilaze krupni zadaci za kolu danas. Razvoj svakog pojedinca trai od dananjeg pedagoga da se angauje na daleko irim i nadasve sloenijim stranama razvoja linosti, nego to je to samo njegovo opremanje odreenom sumom znanja. To se odnosi na celinu psihikih funkcija, na afektivni razvoj, razvoj kognitivnih sposobnosti, sposobnosti za stvaralako ispoljavanje, za reavanje sloenih situacija ... U izmenjenoj ulozi nastavnika pozvan je da pomae ueniku u njegovom samoispunjenju, na4 PEDAGOGIJA,3/04.

laenju sebe kao linosti, da zadovoljava svoje ukupne potrebe, u prvom redu potrebe vieg reda one koje se odnose na ostvarivanje njegove ljudske sutine, njegovog ooveenja. Da bi u tome uspevao, pedagog nuno mora da sistematski prati i upoznaje svakog vaspitanika, da se udubljuje u njegove situacije, njegova stanja; da ga razume; da mu pomae da upoznaje i iskazuje sebe; da mu pomae u formiranju i daljem razvoju sistema vrednosti; da u sebi razvija ono to jeste i to bi mogao biti; da se potvruje kao vredan, sposoban, uspean, da razvija nezavisan duh, veru u sopstvene mogunosti, da se potvruje kao neko ...

Kreator okolnosti za ostvarivanje i samoostvarivanje linosti

U koli kakvu trai novo vreme prieljkuje se nastavnik koji e biti sve manje puki transmitor znanja. On se postepeno udaljava od katedre i dociranja, da bi preuzimao nove uloge. U nastavnom procesu njegov prioritetni zadatak postaje obezbeivanje uslova za maksimalnu aktivnost, samostalnost uenika. To je pretpostavka osposobljavanja linosti kako bi vremenom mogla preuzimati sve vie odgovornosti za svoj uspeh, za svoj dalji napredak i razvoj. Umesto iscrpljivanja u predavakoj funkciji, nastavnik e se danas i ubudue sve naglaenije okretati osmiljavanju nastave - uenja i drugih aktivnosti sa poveanom participacijom uenika u ostvarivanju zadataka kole, a to znai u organizaciji samostalnog rada uenika, njihovom osposobljavanju za samoradnju, samouenje, samostalno otkrivanje nepoznatog, za oblike uenja sa naglaenim prisustvom elemenata komunikacije, dijaloga, istraivanja, problemskih situacija i sl. Dakle, od pedagoga e se oekivati izraeniji kapacitet za stvaranje uslova u kojima bi uenici mogli biti aktivniji u delovanju na sopstveno samoostvarivanje. To je mogue ako se budu sadraji, metode i sredstva rada usklaivali sa kapacitetima, linim stilovima uenja vaspitanika i drugim njihovim kvalitetima. Osnovnu postavku promena te vrste treba traiti u organizaciji pedagokog rada sa irim izborom moguih pristupa nastavi/uenju i drugim aktivnostima. Sve to u celini menja pozicije uesnika pedagokog procesa. Odnosi meu njima u tom procesu bivaju neposredniji, humaniji, topliji ... Odnos nastavnik uenik postaje prvorazredno pitanje svih onih koji se bave vaspitanjem i obrazovanjem (UNESCO-BIE)2. Savremena saznanja da nastavnici, osposobljavani u duhu pedagogije zasnovane na tradicionalnoj paradigmi, nisu u stanju da preuzimaju nove uloge, bila su dovoljan razlog da se iniciraju reforme obrazovanja pedagokih kadrova na svim nivoima, posebno uitelja.
2 Meunarodna konferencija o obrazovanju nastavnika, eneva, 1975. Revija kolstva i prosvetna dokumentacija 3/75.

PEDAGOGIJA,3/04.

Nove funkcije nastavnika trae drugaije prilaze kolovanju ove profesije i uopte regrutovanju kadrova za ovaj poziv. Pitanje strunog i profesionalnog obrazovanja nastavnika i njihov poloaj u uslovima sve breg drutvenoekonomskog, kulturnog i tehniko-tehnolokog progresa poslednje 2-3 decenije predmet je brojnih meunarodnih i nacionalnih skupova, preporuka, deklaracija, konvencija, rezolucija. U svim ovim dokumentima govori se o uslovljenosti, neophodnosti i nunim pravcima promena uloge pedagoga, kao i faktorima koji to uslovljavaju. Ovo pitanje razmatra se u kontekstu irih rasprava o tehnolokoj vitalizaciji sfere obrazovanja, posebno kvaliteta obrazovanja. Sl. 1: Poloaj nastavnika u jednom od savremenih koncepata nastave

NASTAVNIK: - odreuje predmet i cilj uenja - obezbeuje okruenje za aktivnost uenika - organizuje prostor i opremu - bira metode rada i dr.

UENIK: - subjekt uenja: - samostalno radi istrauje, reava probleme, otkriva, saznaje, ui ...

OKRUENJE: - pretpostavke uenja - sadraji - metode - sredstva rada - interakcije - komunikacije.

Saradnik u organizaciji aktivnosti koje polaze od uenika

U kontekstu tih zahteva ve dosta dugo su u toku, pored ostalih, praenje i prouavanje onih faktora u nastavnom procesu koji deluju nezavisno od prirode nastavnog predmeta, pa i programskih sadraja u celini. Istraivanja su, pored ostalog, usmerena na ukupnost pedagokih odnosa, ponaanja i pedagokih tehnika, za koje se veruje da su od znaaja za uspeh uenika. Istraivanja odnosa procesa edukacije i efekata koji se njime postiu generalno su pokazala da postoji visok stepen korelacije izmeu ponaanja nastavnika i rezultata koje uenici postiu; izmeu onog to se zove pedagoki proces i rezultata tog procesa. Danas vie nema dileme o tome da su, nezavisno od mnotva drugih inilaca
6 PEDAGOGIJA,3/04.

koji deluju na rezultate uenja, nastavne (pedagoke) tehnike kljuni faktor efikasnosti nastavnog procesa. Prema nalazima Smita i O. Deja (1988) generalno uzevi, pokazalo se da je efikasnost nastave vezana, pored ostalog, za inioce kao to su: interakcija nastavnika i uenika, optimalno korienje raspoloivog vremena u razredu, nagraivanje uspeha uenika, postavljanje uenicima optimalnih zahteva; zatim, za dobro organizovanu, strukturiranu i prezentovanu materiju i dr..3 Pokazalo se da su efikasniji oni pristupi koji respektuju: individualizaciju i diferencijaciju u pedagokom radu, samostalan rad uenika, njihovu autonomiju, kooperativni rad, uenje istraivanjem, uenje reavanjem problema, uenje kroz igru i zabavu, primenu savremenih izvora znanja i dr. Uspenija je nastava koja polazi od uenika u kojoj je on aktivni uesnik, onaj koji otkriva, koji misli. Partnerski odnosi izmeu nastavnika i uenika i uvaavanje linosti uenika nude u vaspitanju neuporedivo vie od odnosa subordinacije i represije karakteristine za tradicionalnu kolu. Daleko je efikasnije ako su znanja kojima treba ovladati adekvatno strukturisana, rasporeena i meusobno povezana; organizovana, prilagoena mogunostima uenika; ako se uenici prate i ako im se prua podrka u radu. Otuda se u okolnostima u kojima se pred kolu postavljaju novi i sve sloeniji zahtevi od nastavnika oekuje iroko poznavanje i primena novih pedagokih pristupa, irokog repertoara drugaijih strategija rada. Polazna taka u tome mora biti dete, odnosno, onaj koji se obrazuje. Otuda efikasna primena aktuelnih doktrina obrazovanja zahteva od pedagoga bolje poznavanje uenika, savremene organizacije nastave, vei stepen otvorenosti za nove ideje, razvijen interes za promene, sposobnost za prilagoavanje novim situacijama, za kooperativni rad, temeljna znanja o aktuelnim pedagokim strategijama, poznavanje naunih nastavnih disciplina i dr. Promene ove vrste, u osnovi kojih su nova znanja, predstavljaju momenat koji bitno menja poziciju ove profesije i trai nove strategije njenog pripremanja. Teita zahteva koji se postavljaju savremenoj koli jesu ono to odreuje i koncepciju inicijalnog i kasnijeg obrazovanja nastavnika. Iz svega to bi bila glavna ciljna usmerenja modernog vaspitanja i obrazovanja daju se videti i ciljevi obrazovanja nastavnika. Imajui u vidu ciljeve koji se postavljaju obrazovanju danas i u vezi sa tim nove uloge pedagoga, najnapredniji fakulteti za obrazovanje nastavnika tee ka transformaciji u institucije koje e biti kadre da proces pedagokih studija uine aktivnim; da stvore uslove rada u kojima je mogua organizacija aktivnih studija. To su upravo okolnosti u kojima je mogue, ne samo sticanje stvarnih, efiksnih znanja, ve u prvom redu razvoj sposobnosti
3 CERI/RE88.12. Obrazovanje nastavnika, organizacija kola i upravljanje nastavnim procesom, Pariz 29-30. avgust 1988.

PEDAGOGIJA,3/04.

potrebnih savremenom oveku, posebno nastavniku kakvog prieljkuje moderna kola. To se, u prvom redu, odnosi na sposobnosti za socijalnu interakciju, uzajamnu saradnju, komunikaciju, kooperaciju, timski i samostalan rad i dr. Obrazovanje se u novijim pogledima vidi i kao cilj i kao proces nain. Ovaj proces shvata se kao jedinstvo obuke i uenja. To je interaktivni proces u kojem uenik u saradnji sa nastavnikom samostalno usvaja ne samo znanja, ve i ovladava nainima uenja, razvija odreene sposobnosti, procenjuje efekte uenja i dr.

Strunjak otvoren za beskrajno prostranstvo mogueg

kola treba da podstie, ali i da podrava progresivne promene u drutvu. To je mogue ako je nastavnik pripremljen da kritiki razmatra ciljna usmerenja ove naravi, da ih kritiki razrauje i primenjuje u konkretnim okolnostima. Jedna od tendencija u modernim drutvima, i na makro i na mikro nivoima, jeste poveanje razliitosti. To je svojevrsni refleks potojeih razvojnih trendova. Promene se dogaaju u ukupnom socijalnom miljeu, poev od porodice pa nadalje do nivoa globalnog drutva. Iz dana u dan sve postaje drugaije. Sve to pojaava nesigurnost oveka, pa i otpore promenama. Rastu potrebe za razvojem sposobnosti breg prilagoavanja novonastalim okolnostima. Jedinka se mora osposobljavati da ivi u uslovima datih neizvesnosti, nesigurnosti uslovljenih razvojem, promenama. kola u tome treba da joj pomogne. Od nje se oekuje da osposobljava za otvorenost prema novom, prema promenama. U njoj je nuno razvijati sposobnosti i vetine stvaranja novog, drugaijeg pristupa stvarima. Prihvatanje promena i snalaenje u njima podrazumeva osposobljenost da se drugaije misli i ponaa. Kompleks ciljeva iz ovog domena jeste i brojan i sloen. On trai kritiki prilaz odgovarajuoj razradi ciljeva u njihovoj praktinoj primeni. Pored pomenutih, krupne implikacije po vaspitno-obrazovni proces ima i niz drugih promena u savremenom drutvu. Re je o danas ve sasvim izvesnoj internacionalizaciji, do jue autonomnih dravnih zajednica. Proces integracije (globalizacije) sveta donosi dramatine razlike. I najvre ograde meu narodima rue se. Seobe ljudi, pa i itavih naroda, postaju nain njihovog ivota. U ovom procesu susreu se i meusobno meaju ljudi razliitih nacija, religija, politikih uverenja, jezika, obiaja, navika, sistema vrednosti, odnosno razliitih kultura. Tako se svet transformie u multikulturno drutvo. Da bi se integrisao u ovakvo drutvo oveku je potrebno odgovarajue multikulturno obrazovanje. Dananju i buduu kolu ovde oekuju veliki zadaci. Ovo se naroito odnosi na nastavnike fakultete na kojima treba pripremati nastavnike za ove tako sloene uloge. Da bi osposobljavali svoje uenike za prihvatanje novih ideja, razliitosti,

PEDAGOGIJA,3/04.

sami nastavnici moraju biti pripremljeni za to. Tako neto trai nune promene i u sadrajima i u nainima pripremanja pedagoga za ove uloge.

Istraiva sopstvene prakse

Nauno istraivanje i pedagoka praksa tradicionalno se odvijaju odvojeno, na dva koloseka. Uvoenje studenata u pedagoka istraivanja i uopte bavljenja naukom nije bio, i jo uvek u mnogo sluajeva nije, komponenta programa nastavnikih kola. Meutim, noviji pogledi na ulogu i kvalitet obrazovanja nastavnika uticali su da se krene u preispitivanje implikacija odvojenosti istraivanja i razvoja od nastavnike profesije. Uoeno je da bavljenje istraivanjem i razvojem moe imati veliki znaaj za kvalitetnije obrazovanje nastavnika, kao i za njihov kvalitetniji pedagoki rad kasnije. Ova saznanja otvorila su proces traganja za reenjima koja bi obezbedila da se istraivanja i razvoj uine vanim podrujem obrazovanja nastavnika i tako ovaj formira kao kompetentni pedagoki istraiva sopstvene, i ne samo sopstvene, pedagoke prakse. U zemljama Evropske unije ova ideja danas je veoma aktuelna. U sklopu potreba da se nastavnici obrazuju za nove pedagoke uloge, sve naglaenije mesto pripada obrazovanju nastavnika kao istraivaa vaspitno-obrazovnog procesa. On se u novim uslovima vidi, ne samo kao organizator nastavnog procesa, ve uporedo sa tim i kao istraiva vaspitno-obrazovnih tokova ... Istraivanje i razvoj zagovara se kao uzajamno proimajui proces. Sve vie je pristalica integrisanja nastavnike i istraivake funkcije, upravo u liku nastavnika. Naputa se tradicionalna podela uloga prema kojoj su nastavnici zadueni za organizaciju vaspitanja i obrazovanja, a spoljni faktori, posebno naunici, da istrauju taj proces i rezultate tog istraivanja ine nastavnicima dostupnim. Nizom dokumenata, posebno tzv. Zelenim papirom 2000, Evropska zajednica sugerie da se tokom primarnog obrazovanja i kasnije nastavnici osposobljavaju paralelno i za organizaciju procesa edukacije i za istraivake zadatke, odnosno, da se nastavnik formira i kao pedagog i kao istraiva. Ovu orijentaciju ve prihvataju zemlje lanice ove zajednice koje su upuene na iskustva Finske koja se preporuuje kao model koji treba slediti. Studijski program Pedagokog fakulteta u Tampereu sadri veoma ozbiljne zahteve u vezi s edukovanjem nastavnika za istraivaki i razvojni rad. Istraivanja procesa i uslova uenja obuhvata niz fundamentalnih pitanja pedagokog rada, kao to su: istraivanje individualnih osobenosti uenika, obrazovanja nadarenih, kao i uenika razliite inteligencije; aktivno uenje; multikulturno obrazovanje; kooperativno uenje u funkciji razvoja i unapreivanja socijalizacije i procesa miljenja; mogunosti i uslovi uenja koje nudi savremena obrazovna tehnologija i dr.
PEDAGOGIJA,3/04. 9

Drugo podruje koje sadri edukovanje nastavnika na Fakultetu u Tampereu jeste istraivanje individualnih osobenosti dece, posebno darovite. Ovaj program ima za cilj da upozna i uvede studente u nove naine praenja, upoznavanja i razvoja njihovih individualnih osobina, osposobljavanje za individualne pristupe ovoj kategoriji uenika i stvaranje uslova za njihove aktivnosti, za dalji razvoj njihovih potencijala i napredovanja koje im takvi potencijali Trenude. a oblast karakteristina za ovaj program jeste istraivanje problema aktivnog uenja u obrazovanju nastavnika. Ovaj deo programa sadri teoriju i praksu razliitih pristupa uenja: uenje putem reavanja problema, individualno planirano uenje, grupni rad i dr. Istraivanje aktivnog uenja na ovom fakultetu povezano je sa Projektom OECD/CERI: Nastavnici i studenti kao aktivni uesnici. U okviru istraivanja obrazovanja nastavnika na Fakultetu u Tampereu radi se na prouavanju niza drugih problema, kao to su: dugorono praenje efikasnosti obrazovanja nastavnika, a koje se sprovodi pod rukovodstvom Akademije nauka Finske. Fakultet je ukljuen i u meunarodne projekte koji se realizuju u okviru OECD/CERI Nastavniki kvalitet i dr.

Strunjak za jednopredmetna ili viepredmetna podruja

Razvoj nauke, potrebe i zahtevi za podizanje kvaliteta obrazovanja, potrebe racionalizacije pedagokog rada nastavnika i njihovog pripremanja za nove uloge, ve dui niz godina ine aktuelnim problem mogue polivalentnosti nastavnog kadra, posebno uitelja za rad sa uenicima u poetnim razredima osnovne kole. Osnovno pitanje koje se ovde postavlja jeste: za koliko to nastavnih oblasti (predmeta) nastavnik moe biti osposobljen da, kompetentno i u duhu zahteva savremene nauke, upravlja vaspitno-obrazovnim procesom? Na ovo pitanje se, posmatrano od zemlje do zemlje, razliito odgovara. Ono se i razliito u praksi reava. Neke zemlje, kao to su Belgija, Kanada, vedska, Hrvatska i druge, ostale su privrene konceptu polivalentnih uitelja, tj. osposobljavanja uitelja za organizaciju nastave svih predmeta u poetnim razredima osnovne kole. Drugu grupu zemalja ine one koje u poetne razrede uvode vie uitelja koji se specijalizuju za grupe predmeta koje realizuju u vie razreda i odeljenja. U ovakvim situacijama studenti se opredeljuju za studije odgovarajue kombinacije predmeta, odnosno, usmerenja sa naglaskom na: praktino-estetske, jezike, predmete drutvenih nauka, predmete prirodnih nauka i dr. Neke zemlje su nastavu sa razrednim uiteljima redukovale na manji broj razreda. Tako se u Nemakoj za prva dva razreda uitelji pripremaju po sistemu razrednih, a od treeg pa dalje po sistemu predmetnih nastavnika.

10

PEDAGOGIJA,3/04.

U novije vreme panju pedagoke javnosti privlai orijentacija na specijalizaciju uitelja za pojedina predmetna podruja. Kvalitet obrazovanja ovde se istie kao glavni argument za ovakvu koncepciju. Na osnovu svega to se moglo uoiti, dileme o broju predmeta za koje bi valjalo pripremati nastavnike u opteobrazovnoj koli ostaju i dalje i one e se verovatno reavati u buduim vremenima.

Od individualca ka saradniku, lanu tima

Nastavnik je dugo bio i jo uvek je preputen sam sebi u sueljavanju sa sloenim pedagokim zadacima koji su stajali pred njim. U odsustvu bilo kakve podele rada, od njega se oekivalo da sve faze pedagokog procesa, poput zanatlije, sam reava. U tom konceptu on je i fiziki bio izolovan od okruenja zatoen i suoen sa svojim uenicima u uionici. Od nekadanjeg roba, zaduenog da vodi, uva, a potom i da vaspitava dete robovlasnika, tokom vekova koji su sledili, bez obzira na sve sloenije zahteve koji su mu postavljani, on ih je morao sam prihvatati i reavati. Tako je sve do dananjeg dana ostao sam u uionici, odvojen debelim zidovima od ostalih. Tokom poslednjih decenija 20. veka u mnogim zemljama u svetu brzo sazrevaju shvatanja da velika oekivanja od obrazovanja koja diktira savremeni razvoj zahtevaju promene u sistemu obrazovanja posebno u kolskom sistemu, koje bi ile u pravcu prevazilaenja koncepta pedagokog rada u izolovanim predavaonicama i usamljenim nastavnicima u njima. Savremenija reenja organizacije pedagokog rada u koli nude vie kooperativnog rada, interakcije meu nastavnicima, mogunosti da oni mnogim poslovima timski prilaze i da radei zajedniki uzajamno se pomau, razmenjuju iskustva i da tako jedni od drugih ue. Timski rad jedno je od reenja kojim se rad nastavnika izvlai iz pozicije izolovanosti. Uvoenje asistenata (nastavnika pripravnika), to se u nekim zemljama poinje praktikovati, takoe je novi iskorak u podeli rada u ovoj oblasti. Otvaranje radnih mesta za kolske pedagoge, psihologe, specijalne pedagoge, medijatekare i dr. od sutinskog znaaja je za dalju podelu rada i timski pristup radu. Danas je u veini zemalja Evrope i ire otvoren proces pripremanja i zapoljavanja razliitih profila saradnika nastavnika i uenika u predkolskim ustanovama, osnovnim i srednjim kolama. Negde je to jedan radnik kolski savetnik, a ponegde sluba: dva i vie profila, kao to su kolski pedagog, psiholog, specijalni pedagog, medijatekar-bibliotekar, dizajner medija, AB tehniar i dr. U praksi pojedinih zemalja najzastupljeniji su nastavnici savetnici za opta ili pojedina pitanja iz delokruga rada kole.

PEDAGOGIJA,3/04.

11

Poev od 1999. godine, u paniji su sve kole stekle pravo da otvaraju radna mesta za nastavnika pripravnika, a vee kole i timove za savetodavne poslove. U sekundarnim kolama otvaraju se radna mesta nastavnika savetnika za profesionalnu orijentaciju. U Danskoj svaka folkeskola ve godinama ima nastavnika savetnika iji je zadatak da pomae nastavnicima u savetodavnom radu sa uenicima i roditeljima. Delokrug njegovih aktivnosti protee se i na povezivanje kole sa drugim organizacijama u sredini kolama, preduzeima i dr. U Finskoj postoje savetodavne pedagoke slube koje pomau nastavnicima, uenicima i roditeljima u vezi sa razliitim pedagokim pitanjima, tumaenjima i realizaciji nastavnih programa, kao i profesionalnoj orijentaciji uenika. vedska je, poput veine evropskih zemalja, pitanje pedagokih savetnika reila posebnim zakonom (1994), prema kojem svaka kola mora obezbediti savetodavnu slubu sa neophodnim strunim profilima. Ova sluba pomae uenicima u profesionalnoj orijentaciji, kao i uopte u napredovanju tokom kolovanja. Engleska je pitanje savetodavne pomoi nastavnicima i uenicima primarnog i sekundarnog nivoa reila takozvanim tutorskim sistemom. U oblasti profesionalne orijentacije, uenicima kola na sekundarnom nivou pomo pruaju nastavnici kao i odgovarajue (specijalne) slube izvan kole. kotska je zakonom osigurala da sve kole koje se finansiraju iz dravnog budeta imaju savetodavne slube za razliita pedagoka pitanja, kao to su: profesionalna orijentacija, nastavni planovi i programi, socijalni problemi, unapreivanje procesa uenja/nastave i sl. U Luksemburgu na nivou drave postoji Centar za kolsku psihologiju i pedagoko savetovanje. Delatnost ovog centra je iroka. Pored psiholokih i pedagokih savetovanja tu su i zadaci koordinacije organizacije ovih slubi u kolama sekundarnog nivoa. U novije vreme raaju se i razliite specijalizovane (vladine i nevladine) slube izvan kola sa zadatkom da podstiu unapreivanje rada nastavnika i obrazovanja u celini. Ove slube javljaju se pod razliitim imenima kao to su: centri za inovacije u obrazovanju, zavod za unapreivanje obrazovanja, istraivako-razvojne slube, centri za usavravanje nastavnika ...

Literatura:
1. 2. Bezi, K., Strugar V. (1998): Uitelj za tree tisutlee, PKZ, Zagreb; Bucherhbergm, F., Politika obrazovanja nastavnika u Evropskoj uniji, Izvetaj, Loule/Portugalija, 22-23. maja 2000;

12

PEDAGOGIJA,3/04.

3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15.

16.

17.

Vlahovi, M. Boko (2001): Putevi inovacija u obrazovanju, Eduka d.o.o i Struna knjiga, Beograd; Gitt, W. (1996): Logos der Chaos, Hnsler Verlag, Nauhausen, Stuttgart; Greta, H. N. (1994): Rekonsstructing Education, HPR, London; , .. (1996): , Moskva; Izvetaj 35. Meunarodne konferencije o obrazovanju u enevi, Revija kolstva 3/75; Krulj, R., Nedovi V.: Obrazovanje na razmei vekova, referat na 9. kongresu SPDJ, 11.5.2000. god.; Lazarevi . (1997): Savremena osnovna kola i obrazovanje uitelja, Uiteljski fakultet, Jagodina; Lesourne, J., Education et socieete: Les defis de l`an 2000, Paris, 1993, Editions la Decouverte/Jornal le Monde; Major F. (1991): Sutra je uvek kasno, Jugoslovenska revija, Beograd; Meunarodna konferencija o obrazovanju u enevi, od 30. septembra do 5. oktobra, 1996; Meunarodna konferencija o obrazovanju, Preporuka o evaluaciji uloge nastavnika, UNESCO (31. zasedanje, eneva, 27. avgust 4. septembar, 1975); Ministarstvo prosvete Srbije Sektor za istraivanje, Evropska dimenzija obrazovanja, Beograd, 1997; Sahiber, P., Nastavnici i promene, u Zborniku: F. Bucheberger, Politika obrazovanja nastavnika u Evropskoj uniji Kritika analiza i idetifikacija, izvetaj sa konferencije Politika obrazovanja nastavnika u Evropskoj uniji i kvaltet permanentnog uenja, Loule/Portugalija, 22-23. maja 2000; Sepo, T., Obrazovanje nastavnika na Univerzitetu u Helsinkiju, u Politika obrazovanja nastavnika u Evropskoj uniji, u F. Bucheberger, Politika obrazovanja nastavnika u Evropskoj uniji kritika analiza i identifikacija osnovnih pitanja, Pedagoka akademija LINZ, Austrija; Ceni S., Dedi . (2003): Savremeni tokovi u obrazovanju nastavnika i vaspitaa u osnovnom i predkolskom vaspitanju i obrazovanju ili Transformacija uiteljskog u pedagoki fakultet, Uiteljski fakultet u Vranju, Vranje.

Expanded Roles of Teachers Summary: The author focuses the issue of preparation of teachers for their pedagogical role and managing contemporary processes of education as the important direction of finding the best ways in education. This issue is discussed with justified conviction that human factor is of utmost importance, and that the school is the very image of the teacher, and that without a well-prepared teacher, there cannot be realisation of vision of modern education. Considering these facts, the author stresses the importance of teachers preparation including a high degree of autonomy, creator of circumstances for self realisation of personality, for organisation of activities which start from the student, experts open for new ideas, researchers of own praxis, etc. Key words: teacher, new roles professional, ethic personality, autonomy, manhood, self-realisation, co-operator, difference, researcher, poly valence.

PEDAGOGIJA,3/04.

13